STRATEGIJA

UVOENJA ISTIJE PROIZVODNJE U REPUBLICI SRBIJI

("Sl. glasnik RS", br. 17/2009)

1. UVOD
U drugoj polovini prolog veka ljudske aktivnosti su znaajno doprinele degradaciji ivotne sredine i umanjenju raspoloivih prirodnih resursa. Zagaenja koja izazivaju proizvodni procesi u odnosu na ivotnu sredinu mogu se ublaiti primenom jednog od dva osnovna pristupa: a) primenom tehnikih reenja zasnovanih na kontroli zagaenja - tehnologijama tretmana zagaenja na kraju proizvodnog procesa ("end-of-pipe" technologies, EOP) i b) prevencijom zagaenja - istijom proizvodnjom. U poslednje dve decenije pristupi zasnovani na kontroli zagaenja zamenjuju se strategijama zasnovanim na prevenciji stvaranja zagaenja. Prevencija zagaenja je opti pristup koji se moe primeniti u svim oblicima drutvenog ivota. istija proizvodnja je savremen pristup spreavanju nastajanja zagaenja koji je pruio najvee doprinose u sektoru proizvodnje, posebno u industriji. istija proizvodnja je deo koncepta odrivog razvoja koji vodi rauna o tome da je ogranien kapacitet ivotne sredine da prihvati odreenu koliinu zagaujuih materija tako da ne nastupi nepovratna teta u ivotnoj sredini. Ovo se prvenstveno odnosi na industriju i industrijska zagaenja. Kljune industrijske grane i pojedinana preduzea moraju da uvedu znaajne promene u cilju ostvarenja potreba buduih generacija. Stoga je istija proizvodnja dugorona politika preduzea, a ne poslovna praksa koju preduzee primenjuje u nekom vremenskom periodu. Osamdesete i devedesete godine prolog veka obilovale su dogaajima koji su formirali osnovne principe vezane za zatitu ivotne sredine. U Stokholmu je 1972. godine odrana Konferencija o ivotnoj sredini gde je doneta odluka o formiranju Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP). Godine 1987. na Svetskoj konferenciji za ivotnu sredinu i razvoj usvojen je izvetaj "Naa zajednika budunost", poznatiji kao Brundtland Report. Ova konferencija i pomenuti izvetaj otvorili su kljuna pitanja budueg razvoja. Naime, odrivi razvoj je definisan kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjosti (intrageneracijska solidarnost), bez da se ugroavaju mogunosti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe (intergeneracijska solidarnost). U Rio de aneiru 1992. godine odrana je konferencija Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu i razvoj. istija proizvodnja je tada prihvaena kao pristup ostvarivanju odrivog razvoja. Od tada do danas istija proizvodnja, na razliite naine, uspeno se primenjuje u velikom broju zemalja. Svetski samit o odrivom razvoju, odran u Johanesburgu 2002. godine, identifikovao je istiju proizvodnju kao preventivnu strategiju zatite ivotne sredine i odrivog razvoja, koja se odnosi na proizvodne procese, proizvode i usluge, ija primena moe dovesti do smanjenja emisija i otpada i poveanja efikasnosti korienja resursa. Na samitu su predloene promene pristupa potronji i proizvodnji u pravcu odrivog razvoja, a koje promoviu principe istije proizvodnje. U poslednje dve decenije aktivnosti Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP) i vie meunarodnih i nacionalnih organizacija ili agencija, poput Organizacije UN za industrijski razvoj (UNIDO), usmeravale su razvoj istije proizvodnje u svetu. Iskustvo u primeni programa

istije proizvodnje u svetu ukazuje da je veliki broj zemalja ostvario napredak, primenjujui, za pojedinu sredinu odgovarajui, sistem mera i aktivnosti za promociju i razvoj istije proizvodnje. Zemlje u razvoju razvile su posebne programe usmerene ka irenju svesti o istijoj proizvodnji i podsticanju njene primene. Razvijene zemlje su veu panju posvetile razvoju i primeni novih propisa. Dinamine promene u drugim sektorima ivota uticale su na potrebu povezivanja elemenata nabavke, proizvodnje i potronje u jedinstvenu celinu pod kiobranom istije proizvodnje. Razvila se potreba za preventivnim aktivnostima kroz itav ivotni ciklus proizvoda: od projektovanja, preko proizvodnje i korienja, do odlaganja. Pored pojma odrive proizvodnje uveden je i pojam odrive potronje i pokrenuta je inicijativa vezana za razmatranje elemenata ivotnog ciklusa proizvoda. Uvedeni su pojmovi eko-projektovanja (eco-design), ekooznaavanja (eco-labeling), tzv. "zelena nabavka" (green procurement), posebno znaajna za javne nabavke za potrebe drave i eko-inovacija (eco-innovation) novi proizvodi, sistemi proizvoda i preduzea projektovana za uspena reenja u poslovanju i odnosu na okruenje. irenje javne svesti o istijoj proizvodnji podrava reklamni forum Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP), posebno kroz pomo u formiranju internet prezentacija i programa za mlade. Zemlje u razvoju uz pomo Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP) i Organizacije UN industrijski razvoj (UNIDO), uspostavile su nacionalne centre za istiju proizvodnju (ukupno 34 centra u Junoj Americi, Aziji, Africi i Evropi). U zemljama regiona Jugoistone Evrope postoji formiran vei broj centara za istiju proizvodnju, od kojih veina ima (ili pretenduje da ima) nacionalni karakter i to u: Hrvatskoj, Slovakoj, Moldaviji, Maarskoj, ekoj i Makedoniji. Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska i Rumunija nemaju formirane centre za istiju proizvodnju, ali planiraju ili izvode aktivnosti u ovoj oblasti. istija proizvodnja je u svetu danas globalno prepoznatljiva. Pojam "istija proizvodnja", objanjen je definicijom Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP): istija proizvodnja predstavlja primenu sveobuhvatne preventivne strategije zatite ivotne sredine na proizvodne procese, proizvode i usluge, sa ciljem poveanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. istija proizvodnja moe se primeniti na bilo koje procese u industriji, na same proizvode i na razliite usluge koje se pruaju u drutvu. Kod proizvodnih procesa istija proizvodnja se odnosi na ouvanje sirovina, vode i energije, smanjenje primene toksinih i opasnih sirovina i smanjenje koliina i toksinosti svih emisija i otpada na izvoru proizvodnog procesa. Kod proizvoda, istija proizvodnja tei da smanji uticaje, tokom celog ivotnog ciklusa proizvoda na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost, od eksploatacije sirovina, preko prerade i korienja, do konanog odlaganja. Kod usluga, istija proizvodnja podrazumeva ukljuivanje brige za zatitu ivotne sredine pri projektovanju i pruanju usluga.

1.1. Lista skraenica

BAT BEP Najbolja dostupna tehnika (Best AvailableTechnique) Najbolja praksa zatite ivotne sredine (Best Environment Practice)

BOT BREF CDM CEFTA CP CPC CPI DEU DMC DMI EIPRO EMAS EOP ESCO EST GEF IDCP IEA IPPC ISO NATO MFA MISCO OECD PAH PCB SWOT TMR UNEP UNIDO UNIDO projekat ATS AEE AZS BDP

Izgradi, koristi, prenesi na vlasnika (Build Operate Transfer) Referentni dokument najbolje dostupne tehnike (BAT reference document) Mehanizam istog razvoja (Clean Development Mechanism) Sporazum o slobodnoj trgovini centralnoevropskih zemalja (Central European Free Trade Agreement) istija proizvodnja (Cleaner Production) Centar istije proizvodnje (Cleaner Production Centre) Indeks potroakih cena (Consumer Price Index) Indeks domaeg ekstrahovanja resursa (Domestic Extraction Used index) Domaa potronja materijala (Domestic Material Consumption) Direktni materijalni ulazi (Direct Material Input) Uticaj proizvoda na ivotnu sredinu (Environmental Impact of Products) Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine i proveru Evropske unije (EcoManagement and Audit Scheme) Tehnologije tretmana zagaenja na kraju proizvodnog procesa ("end-of-pipe" technologies) Preduzee posrednik u snabdevanju energijom (Energy Service Company) Tehnologija u skladu sa ivotnom sredinom (Environmentally Sound Technology) Meunarodni fond za zatitu ivotne sredine (Global Environment Facility) Meunarodna deklaracija o istijoj proizvodnji (International Declaration on Cleaner Production) Meunarodna agencija za energetiku (International Energy Agency) Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja (Integrated Pollution Prevention Control) Meunarodna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardization) Severnoatlanski savez (North Atlantic Treaty Organization) Analize praenja materijalnih tokova (Material Flow Accounting) Preduzee posrednik u snabdevanju materijalnim proizvodnim faktorima (Material Input Service Company) Organizacija za ekonomsku kooperaciju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) Policiklini aromatini ugljovodonici (Polycyclic aromatic hydrocarbons) Polihlorovani bifenili (Polychlorinated biphenyls) Prednosti, slabosti, anse, opasnosti - metod strateke analize (Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats) Ukupne potrebe za materijalima (Total Material Requirement) Program Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu (United Nations Environment Programme) Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (United Nations Industrial Development Organization) "Establishment and Operation of a National Cleaner Production Centre in Serbia", UNIDO, 2006. Akreditaciono telo Srbije Agencija za energetsku efikasnost Agencija za zatitu ivotne sredine Bruto domai proizvod (Gross Domestic Product, GDP)

BPK EU MDULS MEEIS MERR MZ MSPP MNTR MPV MRSP MRE MTU MF NPEE PKV PKS PSZSO R PSLSMS RHMZ UN

Bioloka potronja kiseonika (biological oxygen demand, BOD) Evropska unija Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu Mrea za energetsku efikasnost u industriji Srbije Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo zdravlja Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Ministarstvo rada i socijalne politike Ministarstvo rudarstva i energetike Ministarstvo trgovine i usluga Ministarstvo finansija Nacionalni program energetske efikasnosti Ministarstva nauke Privredna komora Vojvodine Privredna komora Srbije Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i meuoptinsku saradnju Republiki hidrometeoroloki zavod Ujedinjene nacije

2. KARAKTERISTIKE ISTIJE PROIZVODNJE

2.1. Prednosti primene istije proizvodnje u odnosu na tehnologije tretmana zagaenja na kraju proizvodnog procesa
Razvijene zemlje postepeno ostvaruju promene u svojim sredinama i transformiu pristup zasnovan na kontroli zagaenja u aktivnosti zasnovane na istijoj proizvodnji. Zemlje u razvoju imaju daleko nii stepen kontrole zagaenja od razvijenih zemalja i pred sobom daleko tei zadatak da promene ka istijoj proizvodnji uvedu relativno brzo i efikasno, pri tom ne ugrozivi postojanje i funkcionisanje postojee proizvodnje. Cilj prevencije zagaenja i istije proizvodnje je efikasno smanjenje zagaenja vazduha, vode i zemljita i smanjenje nastajanja otpada. istija proizvodnja utie na smanjenje nivoa korienja resursa na izvoru razvojem novih, istijih proizvoda i proizvodnih metoda. EOP tehnologije stavljaju pod kontrolu emisije zagaenja primenom dodatnih mera u odnosu na proizvodne procese. istija proizvodnja se moe oceniti kao superiorniji pristup u odnosu na EOP tehnologije zbog primene principa prevencije zagaivanja ivotne sredine i zbog ekonomskih razloga. Razvoj pristupa istije proizvodnje i uvoenje istijih tehnologija u proizvodne procese esto su ogranieni unutranjim organizacionim slabostima preduzea. Nove, istije tehnologije po pravilu zahtevaju i znaajna ulaganja, to je takoe ograniavajui faktor. Propisi kojima se ograniava nivo isputanja koja su u praksi predmet kontrole i nadzora, esto postavljaju zahteve koji se mogu ispuniti iskljuivo merama zasnovanim na EOP tehnologijama.

istija proizvodnja zahteva promene u ponaanju, odgovorno upravljanje zatitom ivotne sredine, osmiljavanje i sprovoenje odgovarajue politike i stalnu procenu razliitih tehnolokih opcija. istija proizvodnja je fokusirana na uzroke problema u vezi sa ivotnom sredinom, a ne na njihove posledice i ne bavi se samo procesima proizvodnje, ve se takoe moe primeniti i na ceo ivotni ciklus proizvoda, od poetka njegovog razvoja, preko potronje do faze odlaganja. Zadatak istije proizvodnje je da obezbedi ouvanje resursa, eliminaciju opasnih sirovina i smanjenje otpada. Pet osnovnih tehnika primene istije proizvodnje su domainsko poslovanje, optimizacija procesa, zamena sirovina, nova tehnologija i razvoj novog proizvoda. istija proizvodnja uva ivotnu sredinu prevencijom neefikasnog korienja resursa i spreavanjem nastanka otpada koji se moe izbei. Preduzea koja primenjuju istiju proizvodnju trebalo bi da ostvare ekonomsku dobit kroz smanjenje trokova rada, smanjen obim tretmana otpada, smanjenje trokova odlaganja, smanjenje zagaivanja ivotne sredine itd. Investiranje u istiju proizvodnju dugorono utie na bolje ekonomske rezultate preduzea i smanjuje trokove u odnosu na primenu reenja za tretman ve nastalog otpada. Tradicionalni nain za ovladavanje problemima zatite ivotne sredine zasniva se na EOP tehnologijama koje se koriste za tretman otpadnih tokova iz odgovarajuih industrijskih postrojenja. Tretman otpadnih tokova EOP tehnologijama je jo uvek nezamenljivo reenje u velikom broju sluajeva i on ukljuuje tretman otpadnih voda, gasova i nastalog otpada. Tehnologije tretmana otpadnih voda ukljuuju mehaniku, hemijsku i bioloku preradu pre isputanja u recipijent. Otpadni gasovi se preiavaju u razliitim filterskim sistemima, ciklonima i drugim ureajima koji spreavaju emisiju neeljenih materija u ivotnu sredinu. Opcije tretmana nastalog otpada su razliite, od reciklae nastalog otpada do odlaganja otpada na deponije. Moe se zakljuiti da za svaki tok otpada postoji itav niz prihvatljivih tehnolokih reenja tretmana, koja se meusobno razlikuju po ceni, kvalitetu i efektima na ivotnu sredinu. Savremena saznanja ukazuju da EOP tehnologije treba koristiti kao poslednje mogue reenje i da prvo treba istraiti mogunosti koje prua istija proizvodnja. Sa aspekta zatite ivotne sredine razumno je teiti ka minimiziranju potreba za EOP tehnologijama, odnosno tehnologijama tretmana zagaenja na kraju procesa, i promovisati principe istije proizvodnje. U Tabeli 2.1. su prezentirani pojedini elementi koji karakteriu razlike u primeni pristupa EOP tehnologije i pristupa istije proizvodnje. Tabela 2.1. Razlike u pristupu tehnologija tretmana zagaenja na kraju procesa i istije proizvodnje EOP tehnologije Daje odgovore na pitanje: Na koji nain tretirati nastali otpad i emisije? Reakcija na problem Uopteno gledano, uzrokuje dodatne trokove tretmana Otpad i emisije se ograniavaju postrojenjima za tretman i skladitima otpada Zatita ivotne sredine se pokree nakon razvoja proizvoda i procesa. istija proizvodnja Daje odgovore na pitanja: Gde nastaju otpad i emisije? Akcija uklanjanja izvora problema Pomae u smanjenju trokova Otpad i emisije se reavaju prevencijom stvaranja i izbegavaju se procesi sa toksinim materijama Zatita ivotne sredine je sastavni deo razvoja proizvoda, procesa i postrojenja

Problemi zatite ivotne sredine se reavaju sa Problemima zatite ivotne sredine se pristupa tehniko-tehnoloke take gledita u svim podrujima i na svim nivoima Zatita ivotne sredine je predmet rada Zatitom ivotne sredine se bave svi kompetentnih strunjaka istija proizvodnja je rezultat inovativnog rada Tehnologija tretmana se nabavlja na tritu preduzea Zavrni tretman uveava potronju energije i istija proizvodnja smanjuje potronju materijala materijala i energije istija proizvodnja smanjuje rizike i obezbeuje Zavrni tretman uveava sloenost pogona i punu vidljivost svih problema u vezi sa ivotnom rizike sredinom Zatita ivotne sredine ima za cilj ispunjenje Zatita ivotne sredine je stalni izazov odrivog zahteva koje postavljaju zakoni i propisi razvoja preduzea Primena EOP tehnologija je primerena istija proizvodnja je deo savremenog koncepta prolosti kada problemi zatite ivotne sredine odrivog razvoja nisu bili izraeni Podruja aktivnosti tretmana zagaenja na kraju procesa i istije proizvodnje bitno se razlikuju i u odnosu na strukturu svojih aktivnosti. EOP tehnologije bave se procesima, postrojenjima, metodama, instalacijama i sl. kojima se tehniko-tehnoloki, uz najmanja ulaganja i trokove, ispunjavaju zahtevi u vezi sa ivotnom sredinom koju postavljaju zakoni i propisi. istija proizvodnja se, takoe vrlo znaajno i dominantno, bavi tehniko tehnolokim aspektima proizvodnje, ali se problemima zatite ivotne sredine pristupa u svim podrujima i na svim nivoima. Upravljanju zatitom ivotne sredine se u funkcionisanju preduzea pristupa na potpuno drugaiji nain i ona postaje stalni element odrivosti njegovog razvoja. Za razliku od tretmana otpada koji ima samo jedno podruje aktivnosti, istija proizvodnja ih ima mnogo, kao to su na primer: 1) Smanjenje koliine otpada: Cilj istije proizvodnje je smanjenje svih vrsta otpada, posebno opasnog otpada. Najvii cilj istije proizvodnje je spreavanje nastajanja otpada (zero waste); 2) Proizvodnja bez zagaenja: Idealni proizvodni proces zasnovan na istijoj proizvodnji se izvodi uz reciklau u toku procesa i bez isputanja ili emitovanja zagaenja; 3) Energetski efikasna proizvodnja: istija proizvodnja zahteva najvii mogui nivo energetske efikasnosti i ouvanja energetskih resursa; 4) Bezbednost pri radu: istija proizvodnja minimizira pojavu uslova da doe do udesa i prua bezbedne i zdrave uslove za rad ljudi u procesu proizvodnje. 5) Proizvodi u skladu sa ivotnom sredinom: istija proizvodnja tei da glavni i sporedni proizvodi budu u skladu sa ivotnom sredinom. Sve probleme u vezi sa proizvodom treba reavati u okviru razvoja i projektovanja proizvoda, imajui na umu njegov celokupni ivotni ciklus; 6) Ambalaa u skladu sa ivotnom sredinom: Uticaj ambalae proizvoda treba svesti na najmanju moguu meru.

istija proizvodnja i tehnologije tretmana otpada na kraju procesa imaju potpuno razliito usmeren fokus svojih aktivnosti. Dok se EOP tehnologije usmeravaju na sam kraj tehnolokih procesa proizvodnje, istija proizvodnja ima potpuno suprotan smer i koristi tehnike smanjenja zagaenja na izvoru nastanka. Postoji vie metoda istije proizvodnje za smanjenje zagaenja na izvoru, koje su prikazane u sledeoj tabeli. Tabela 2.2. Metode istije proizvodnje za smanjenje zagaenja na izvoru Tehnika smanjenja zagaenja na izvoru Opis Primeri Nova oprema za bojenje Projektovanjem novih ili metalnih delova pod niskim izmenom postojeih pritiskom; Centralizovani sistema postie se vea sistemi za distribuciju efikasnost i tede sirovine fluida; Ograniavanje i resursi protoka vode; tedljiva rasveta Korienje vodorastvornih premaza i lakova umesto Zameniti opasne premaza i lakova na bazi hemikalije manje opasnim rastvaraa; Zamena uz zadravanje eljenih odmaivaa na bazi svojstava organskih rastvaraa novim vodenim sistemima za ienje Ograniiti pristup Smanjiti gubitke skladitima; Odravati proizvoda od isparavanja, dobre zapise o zalihama; prosipanja i sl. definisati procedure uvanja Redovna inspekcija proizvodne opreme i Ukljuuje sve aktivnosti skladinih rezervoara; koje imaju za cilj Momentalna popravka pri prevenciju loeg rada javljanju problema; opreme i isputanja Definisanje i sprovoenje zagaujuih materija standardnih procedura odravanja Odravanje radnih Odravanje radnih prolaza prostora u urednom istim i nezakrenim; stanju uva materijal i Momentalno ienje i resurse, onemoguuje absorpcija prosutog pojavu gubitaka materijala materijala; Uredno i predupreuje prosipanja odravanje skladitnih i curenja polica Ponovno korienje Protivstrujni tok u izlaznih materijala, koji elektrohemijskim potencijalno predstavljaju procesima prevlaenja otpad, u procesu materijala; Recirkulacija proizvodnje. Rezultat je vodenih tokova; Ukrteni da se otpad ne stvara i viestepeni grejno-

Unapreenje efikasnosti procesa

Zamena materijala

Kontrola zaliha

Preventivno odravanje

Poboljanja domainskog poslovanja

Interna reciklaa

smanjenje zagaenja se rashladni sistemi ostvaruje na izvoru

istija proizvodnja je metod prevencije stvaranja problema u vezi sa ivotnom sredinom. Primena EOP tehnologija je metod ispunjavanja obaveza vezanih za kontrolu zagaenja. Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine i provere (EMAS i SRPS ISO 14001) zahtevaju korienje prevencije pri formulisanju politike zatite ivotne sredine preduzea. istija proizvodnja u potpunosti podrava ovaj zahtev jer se fokusira na prevenciju nastanka problema, za razliku od primene EOP tehnologija koje reavaju ve nastale probleme. Tehnika istije proizvodnje i pomenuti sistemi upravljanja ivotnom sredinom se u praksi preduzea vrlo dobro slau pri ostvarivanju zajednikih ciljeva sprovoenja stalnih unapreenja. Doprinosi koje donosi primena istije proizvodnje su daleko vei i mogu se direktno povezati sa ekonomskim interesima preduzea, na primer: 1) istija proizvodnja smanjuje tete koje se prirodnom okruenju nanose pri vaenju ruda i procesima njihovog preiavanja i smanjuje rizike od isputanja emisija iz proizvodnih procesa i za vreme tretmana ili odlaganja otpada; 2) istija proizvodnja smanjuje trokove rada postrojenja i preduzea. Trokovi koji su vezani za tretman otpada, skladitenje i odlaganje otpada se smanjuju primenom aktivnosti i programa istije proizvodnje. Uteena sredstva mogu se iskoristiti za ulaganja istije proizvodnje. istija proizvodnja takoe tedi sirovine, energiju i pomone materijale; 3) Uee u aktivnostima istije proizvodnje moe smanjiti rizik i trokove od tretmana otpada. Ovaj doprinos je izuzetno znaajan za preduzea ako otpadni materijali imaju karakteristike opasnog otpada. istija proizvodnja olakava dovoenje aktivnosti preduzea u sklad sa propisima zatite ivotne sredine; 4) Primena istije proizvodnje poboljava imid preduzea. Inspekcija, zaposleni, susedi preduzea, organi lokalne vlasti, druga preduzea sa kojima se sarauje, e razviti pozitivni pristup u odnosu na preduzee ije se rukovodstvo obavezalo da savremenim pristupom istije proizvodnje obezbedi bezbedne uslove za rad i minimizira zagaenje. Analize koje je izvrila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) obavljene u Kanadi, Francuskoj, Nemakoj, Maarskoj, Japanu, Norvekoj i SAD, ukazuju da se preduzea u 76,8% sluajeva opredeljuju za ulaganja u tehnologije istije proizvodnje i to dominantno u nove proizvodne procese, a relativno manje u nove proizvode. Poslovni ambijent preduzea, utede, podrka menadmenta preduzea, sistemi i sistemi i eme upravljanja ivotnom sredinom, pogoduju i pomau razvoj istije proizvodnje.

2.2. Sloenost razvoja primene istije proizvodnje

Svako preduzee koje posluje u uslovima trine privrede ima za cilj da uvea svoj profit. Primena istije proizvodnje tedi sirovine, energiju i pomone materijale, smanjuje trokove rada postrojenja i preduzea i uveava profit preduzea u budunosti. Ova ekonomska tvrdnja je tana, ali se moe postaviti pitanje zato proizvodna preduzea ne primenjuju masovno istiju proizvodnju? Zato je potrebno da drutvena zajednica posebnim merama podstie primenu istije proizvodnje, ako ona sigurno donosi ekonomske dobiti? Programi podrke istijoj

proizvodnji uspostavljaju se ne samo u zemljama u razvoju, koje o njoj imaju nedovoljna znanja, ve oni postoje i u industrijskim razvijenim zemljama u kojima su saznanja o istijoj proizvodnji iroko rasprostranjena. Nema mesta pitanju da li su velika svetska preduzea ekonomski racionalna i da li ona koriste raspoloive mogunosti za uveanje svoga profita? Odgovor na pomenute dileme i otvorena pitanja lei u injenici da u realnom ivotu profite koje istija proizvodnja moe doneti nije mogue ostvariti ni lako ni brzo. Ima vie znaajnih razloga koji uslovljavaju potrebu da se podrci i promociji istije proizvodnje ne pristupa povrno i nekompetentno, pretenciozno i lakomisleno. U poslednjih nekoliko decenija, postepeno, poevi od razvijenih zemalja, konstantno se uvodi sve vii nivo kontrole zagaenja koje stvara industrija. Instalisani proizvodni kapaciteti su ove zahteve u prolosti ispunjavali primenom EOP tehnologija koje su se u meuvremenu razvile i koje su praktino u potpunosti komercijalno raspoloive. Na poetku 21. veka se moe tvrditi da EOP tehnologije predstavljaju klasine industrijske tehnologije, koje za izvesni nivo ulaganja garantuju odreene rezultate. Tehnologije istije proizvodnje nisu uvek univerzalno primenljiva reenja ve, po pravilu, predstavljaju reenja "po meri" pojedinog subjekta i industrijske lokacije. Stoga tehnologije istije proizvodnje, po pravilu, sadre i deo razvojnih aktivnosti. Tehnologije istije proizvodnje nisu uvek raspoloive, a ako jesu predstavljaju sloeniji trini proizvod u odnosu na EOP tehnologije. istija proizvodnja moe ponekad zahtevati velika ulaganja jer uslovljava izmene u proizvodnim procesima, proizvodima i instalisanim industrijskim kapacitetima. Imajui na umu da postoje periodi u kojima su trokovi obezbeenja finansijskih sredstava za ulaganja, zbog visokih kamatnih stopa, visoki, esto se zamiljeni projekti istije proizvodnje ne mogu izvesti u eljenom vremenskom periodu. istija proizvodnja, pored visokih ulaganja, zahteva rad preduzea u uslovima stalnih promena. Ovakva dinamina situacija zahteva drugaije i skuplje tehnoloke i kadrovske resurse. Ovi uslovi remete stabilnost koja je neophodna da bi se sigurno ostvarila masovna proizvodnja, to je recept ostvarivanja profita u trinoj privredi. Primena istije proizvodnje, dakle, potencijalno uslovljava velike promene u organizaciji i upravljanju preduzeem. Preduzee koje primenjuje istiju proizvodnju ne moe nikad vie biti statino. Moe se uopteno tvrditi da u razvijenim zemljama rade industrijska preduzea koja su pod kontrolu stavila svoja zagaenja: bilo tretmanom zagaenja na kraju procesa, bilo istijom proizvodnjom. U zemljama u razvoju postoje preduzea koja uopte nisu stavila pod kontrolu svoja zagaenja, ona koja su to uradila delimino i pojedina koja uvode koncept i praksu istije proizvodnje. Veliki broj industrijskih kapaciteta iz razvijenih zemalja je u poslednjih nekoliko decenija preseljen u zemlje u razvoju da bi meunarodna preduzea nastavila da ostvaruju profite, prvenstveno jeftinijom radnom snagom ali ponegde i bez trokova vezanih za zagaivanje ivotne sredine. Ovaj proces seobe "prljave tehnologije" i dalje traje u pravcu manje razvijenih zemalja. istija proizvodnja je pristup u kome svi dobijaju: preduzee, zaposleni, okruenje, potroa, drutvo. Dobrovoljnu odluku preduzea za primenu istije proizvodnje treba vrlo snano podrati konkretnim podsticajima, finansijskim sredstvima i projektima podrke. istija proizvodnja je pristup kojim zemlje u razvoju mogu smanjiti svoj jaz u odnosu na razvijene zemlje i realizovati odrivi razvoj.

2.3. Prednosti primene istije proizvodnje - ekonomske i drutvene koristi

Uvoenje istije proizvodnje moe se postii stalnim razvojem i irokim rasprostiranjem znanja i sposobnosti. Uvoenje istije proizvodnje se moe stimulisati uveanjem razlike u trokovima izmeu EOP tehnologija i tehnologija istije proizvodnje, posebno uveanjem trokova za otpad, resurse i energiju. U sledeoj tabeli su prikazane koristi koje primena istije proizvodnje donosi preduzeu i drutvu. Tabela 2.3. Koristi od primene istije proizvodnje Aktivnosti istije proizvodnje Koristi preduzea Smanjenje otpada Utede materijala Utede trokova tretmana i odlaganja Olakan proces proizvodnje Smanjenje rizika Smanjenje pojave opasnog otpada Odravanje radnih prostora urednim Utede materijala i energije Prevencija prosipanja i curenja Sakupljanje i prodaja sekundarnih sirovina Utede materijala i energije Drutvene koristi Smanjenje zagaenja ivotne sredine Smanjenje koliine opasnog otpada Smanjenje negativnih uticaja po ivotnu sredinu

Zamena materijala manje opasnim

Poboljanje domainskog poslovanja

Ouvanje materijalnih resursa i energetskih resursa Ouvanje materijalnih resursa i energetskih resursa

Interna reciklaa

Utede materijala i energije Utede tretmana i odlaganja Ouvanje materijalnih resursa i Eksterna reciklaa otpada energetskih resursa Prihod od prodaje Poveanje energetske Utede energije Ouvanje energetskih resursa efikasnosti Smanjenje trokova Smanjenje uvoza Smanjenje gubitaka materijala Smanjenje negativnih uticaja po Kontrola zaliha Smanjenje sakupljanja i ienja ivotnu sredinu Smanjenje otpada Prevencija udesa Prevencija udesa Prevencija udesa Poveanje bezbednosti Eliminacija teta na Smanjenje rizika i moguih teta procesa postrojenjima po ivotnu sredinu Ouvanje zdravlja zaposlenih Ouvanje zdravlja stanovnika Uvoenje proizvoda u skladu Smanjenje negativnih uticaja po Razvoj novih eko-proizvoda sa ivotnom sredinom ivotnu sredinu Reciklaa i uteda materijala Utede na trokovima Smanjenje negativnih uticaja po Eko pakovanje proizvoda odgovornosti za ceo ivotni ivotnu sredinu ciklus Prevencija zastoja Prevencija udesa Preventivno odravanje Prevencija nastajanja otpada Smanjenje rizika i moguih teta Poveanje produktivnosti po ivotnu sredinu Dodatno angaovanje ljudskih Zapoljavanje Poveanje procenta zaposlenosti resursa Pratee aktivnosti Pomae uvoenju EMAS, ISO Razvoj savremenih sistema

14001 i HACCP Ostvarene utede oslobaaju finansijska sredstva za razvoj Ukljuivanje u meunarodnu podelu rada Unapreenje upravljanja Razvoj preduzea

upravljanja kvalitetom u industriji Ukljuivanje u meunarodnu podelu rada Jaanje industrijskih sektora Ispunjavanje obaveza meunarodnih konvencija

3. ULOGA STRATEGIJE UVOENJA ISTIJE PROIZVODNJE

istija proizvodnja je preventivni pristup zatiti ivotne sredine, prvenstveno usmeren ka poveanju efikasnosti korienja resursa i smanjenju nastajanja zagaenja i otpada na izvoru. Teite istije proizvodnje je smanjenje nastanka zagaenja ivotne sredine, odnosno, potpuna eliminacija izvora zagaenja gde god je to mogue, a ne tretman otpadnih tokova. Uvoenjem istije proizvodnje raspoloivi materijali i energija se racionalno koriste i smanjuje se nastanak otpada. istija proizvodnja ima dve uloge: zatitu ivotne sredine i podrku savremenom razvoju proizvodnje. Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija) ima za osnovu, kako sve usvojene relevantne strategije, tako i javnosti dostupne nacrte stratekih dokumenata, sa jedne strane, dok je, sa druge strane, usklaena sa odgovarajuom zakonskom regulativom. Ona predstavlja direktnu konkretizaciju i razradu Nacionalne Strategije odrivog razvoja ("Slubeni glasnik RS", broj 57/08). Tekst Strategije je potpuno usklaen sa principima i ciljevima usvojenim u Nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji i Nacrtu Nacionalnog programa zatite ivotne sredine. Takoe, tekst ove strategije je usklaen i sa nizom sektorskih strategija, od kojih se izdvajaju: 1) Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015 ("Slubeni glasnik RS", broj 44/05); 2) Strategija razvoja poljoprivrede Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 78/05); 3) Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja ("Slubeni glasnik RS", broj 22/06); 4) Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzea za period od 2008. do 2013. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 103/08); 5) Nacionalna strategija upravljanja otpadom. Pridruivanje i pristupanje Evropskoj uniji je strateko opredeljenje Republike Srbije koje poiva na irokom politikom i socijalnom konsenzusu (Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji). Put ka EU se vidi kao put ka modernijem drutvu razvijene ekonomije. Zahtevi koje postavlja EU su sredstvo, a ne cilj razvoja Republike Srbije. Pridruivanje EU podrazumeva usvajanje pretpostavki vlastitog razvoja i stabilnosti. Cilj aktivnosti u oblasti ivotne sredine je stvaranje uslova za prilagoavanje strukture i dinamike privrednih i drugih delatnosti, odnosno procesa u ivotnoj sredini, tako da se zadovoljavanjem potreba sadanjih generacija ne ugroava pravo buduih generacija na zdravu ivotnu sredinu, na istom i viem nivou.

Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji za oblast ivotne sredine definie vrlo veliki broj aktivnosti u funkciji usklaivanja sa zahtevima EU, koje se zbirno mogu ubrojati u instrumente u funkciji zatite ivotne sredine (propisi, razvoj i proirenje inspekcije, izdavanje dozvola i saglasnosti, monitoring, pogranina kontrola itd.). U oblasti podsticajnih elemenata strategija predlae primenu EMS u skladu sa SRPS ISO 14001:2005 i sistema upravljanja zatitom ivotne sredine i proveru Evropske unije (EMAS), ekolokog obeleavanja i dobre laboratorijske prakse, te ukazuje na postojanje namenskih sredstava za finansiranje investicija u sektoru ivotne sredine (Fond za zatitu ivotne sredine, Nacionalni investicioni plan itd.), posebno u oblasti reavanja problema opasnog otpada, problematike otpadnih voda i smanjivanja zagaenja iz termoenergetskih, rudarskih i metalurkih postrojenja. Nacionalna strategija odrivog razvoja definie odriv razvoj kao ciljno-orijentisan, dugoroan (kontinuiran), sveobuhvatan i sinergetski proces koji utie na sve aspekte ivota (ekonomski, socijalni, ekoloki i institucionalni) na svim nivoima. Odrivi razvoj je orijentisan na izradu modela koji na kvalitetan nain zadovoljavaju drutveno-ekonomske potrebe i interese graana, a istovremeno eliminiu, ili znaajno smanjuju uticaje koji predstavljaju pretnju ili tetu po ivotnu sredinu i prirodne resurse. Dugoroni koncept odrivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, ali takav koji osim ekonomske efikasnosti i tehnolokog napretka, veeg uea istijih tehnologija i inovativnosti celog drutva i drutveno odgovornog poslovanja, obezbeuje smanjenje siromatva, dugorono bolje korienje resursa, unapreenje zdravstvenih uslova i kvaliteta ivota i smanjenje nivoa zagaenja na nivo koji mogu da izdre inioci ivotne sredine, spreavanje buduih zagaenja i ouvanje biodiverziteta. Nacrt Nacionalnog programa zatite ivotne sredine uvoenje istije proizvodnje vidi kao razvojnu ansu. Predvia se mogunost uvoenja poreskih podsticaja, dotacija ili zajmova za istiju tehnologiju i smanjenje zagaenja finalnim tretmanom, kao i uvoenje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine u industrijska postrojenja koja imaju najvei negativni uticaj na ivotnu sredinu. U analizi postojeeg stanja konstatuje se da istija proizvodnja i najbolje dostupne tehnike (BAT) nisu iroko primenjene u industriji Republike Srbije, koju karakteriu zastarela postrojenja i visok materijalni i energetski intenzitet proizvodnje. Strategija ima za cilj da operacionalizuje i konkretizuje aktivnosti na uvoenju i promovisanju metoda i postupaka istije proizvodnje, te da stvori institucionalne uslove za njihovu primenu i realizaciju. Time se Strategija iskazuje kao instrument politike ostvarivanja odrivog razvoja u svim ekonomskim sektorima i delatnostima (Slika 3.1).

Slika 3.1. Veza Strategije uvoenja istije proizvodnje sa drugim strategijama Uloga istije proizvodnje je da, proaktivnim pristupom, stvori uslove u kojima se oekuju rezultati u kojima svi dobijaju - i drutveno okruenje i preduzee. Strategija je neophodna radi sveobuhvatnog i usaglaenog prihvatanja istije proizvodnje u svim sektorima industrije. Realizacija Strategije e svojim aktivnostima obezbediti podsticaje preduzeima da primene pristup istije proizvodnje.

4. OSNOVNI PRINCIPI ISTIJE PROIZVODNJE

Osnovni principi na kojima se zasniva Strategija su, pored principa koji su utvreni u Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja, princip integracije, princip prevencije i predostronosti, princip ekonominosti i princip energetske efikasnosti i minimizacije otpada, kako sledi:

1) Princip integrisanog proizvoda (analiza ivotnog ciklusa)

Princip integrisanog proizvoda uzima u razmatranje celokupan ivotni ciklus proizvoda (od "kolevke pa do groba"), a obuhvata i gledita svih zainteresovanih strana. Ovaj koncept je orjentisan na proizvod i obuhvata i razmatra proces razvoja proizvoda od poetne ideje, preko

procesa proizvodnje, zatim upotrebe proizvoda, sve do procesa povlaenja sa trita i zbrinjavanja otpadnog proizvoda. Cilj je smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu na poetku procesa, to znai da se mere odnose na fazu razvoja i projektovanja proizvoda (smanjenje koliine otpada, istija proizvodnja i spreavanje zagaivanja), umesto EOP tehnologija. Planiranje razvoja proizvoda takoe mora obuhvatiti i planiranje razvoja tehnologije i upravljanje zatitom ivotne sredine. Opasnosti po ivotnu sredinu moraju biti minimizirane primenom na celokupni ivotni ciklus proizvoda, pri emu drutvo mora usvojiti integralni pristup korienja i potronje resursa na nain prihvatljiv po ivotnu sredinu.

2) Princip prevencije i predostronosti

Princip prevencije promovie prevenciju zagaenja ivotne sredine. Prevencija zagaenja je efikasnija od reavanja problema zagaenja kada do njega doe. Princip predostronosti promovie izbegavanje aktivnosti koje predstavljaju opasnost po ivotnu sredinu ili zdravlje ljudi. Princip predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu i korienjem najboljih raspoloivih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme. Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da: prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; ukljui mogunost reciklae; sprei ili ogranii uticaj na ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja. Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera spreavanja degradacije ivotne sredine u sluaju moguih ili postojeih znaajnih uticaja na ivotnu sredinu.

3) Princip ekonominosti
Princip ekonominosti podrazumeva da e bolji odnos proizvoda ili ostvarenog uinka i ukupnih trokova proizvodnje, takoe uticati na manju proizvodnju otpada i zagaenja. Smanjenje gubitaka u materijalu i energiji, smanjenje gubitaka usled nedovoljnog korienja mehanizacije i sredstava, smanjenje gubitaka organizacione prirode, poveanje odrivog korienja obnovljivih izvora, takoe e imati pozitivan uinak na ivotnu sredinu. Princip ekonominosti ostvaruje se sprovoenjem odluka kojima se obezbeuje usklaenost interesa ekonomskog razvoja i zatite ivotne sredine.

4) Princip energetske efikasnosti

Princip energetske efikasnosti podrazumeva racionalnu upotrebu energije, odnosno eliminaciju ili minimiziranje gubitaka energije, kako u sektoru potronje, tako i u sektoru proizvodnje energije. Poveanje energetske efikasnosti u znaajnoj meri utie na unapreenje poslovanja, odnosno na poveanje konkurentnosti privrednih subjekata i na domaem i na globalnom tritu roba i usluga. Pored ekonomske koristi, poveanje energetske efikasnosti znaajno doprinosi i zatiti ivotne sredine kroz smanjenje emisija gasova staklene bate, odnosno ispunjavanju ciljeva Kjoto protokola. Najee korieni indikatori energetske efikasnosti su: energetski intenzitet, specifina potronja energije, i dr.

5) Princip minimizacije otpada

Minimizacija otpada je izbegavanje nastajanja otpada u toku procesa.

5. ANALIZA ZAKONODAVNOG I INSTITUCIONALNOG OKVIRA ZA UVOENJE ISTIJE PROIZVODNJE

5.1. Analiza zakonodavnog okvira
Pravna osnova za Strategiju data je pre svega zakonima koji se odnose na zatitu ivotne sredine od zagaenja. To su: Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04), Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04), Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) i Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04). Zakon o zatiti ivotne sredine je osnovni zakon, kojim je akcenat stavljen na mere prevencije i koji ima za cilj unapreenje, zatitu i ouvanje ivotne sredine. lanom 44. Zakona definisano je da se u Republici Srbiji primenjuju domai i meunarodni standardi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zatitom ivotne sredine. lanom 51. Zakona definisano je da se na teritoriji Republike Srbije moe primenjivati domaa ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi samo ako ispunjavaju propisane standarde zatite ivotne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku. lanom 72. odreeno je da je pravno ili fiziko lice, koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisije i zagaivanja ivotne sredine duno, da u skladu sa zakonom, preko nadlenog organa, organizacije ili ovlaene organizacije obavlja monitoring emisije. Jo uvek su nedovoljni poreski podsticaji za istiju proizvodnju i smanjenje zagaenja, radi reavanja problema ogranienog trita kapitala za dugorona ulaganja za smanjenje zagaenja. Sve ovo, kombinovano sa neefikasnim monitoringom i sistemom izvetavanja, rezultira nedostatkom podataka o ivotnoj sredini. Procena uticaja na ivotnu sredinu se smatra kljunim instrumentom prevencije. Implementirana je jo 1992. godine Pravilnikom o analizi uticaja objekata odnosno radova na ivotnu sredinu. Procedura, usklaena sa relevantnom Direktivom EU o proceni uticaja na ivotnu sredinu 85/337/ES, utvrena je novim Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu iz 2004. godine. Puna implementacija Zakona osigurana je usvajanjem relevantnih pravilnika 2005. godine. Procena uticaja na ivotnu sredinu se radi pre izdavanja graevinske dozvole. Procedura procene uticaja ima tri faze: potreba izrade studije, odreivanje obima i sadraja studije i saglasnost na studiju o proceni uticaja projekta na ivotnu sredinu. Svaka faza se zakljuuje administrativnom odlukom. Potpuna procedura traje oko 260 dana. Strateka procena uticaja je drugi instrument prevencije. Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu propisuje obavezu izrade strateke procene za planove, programe i druge strateke dokumente, ime se obezbeuje osnova za efikasnu zatitu ivotne sredine i primenu principa odrivog razvoja u toku njihove izrade i pri odluivanju o konanim reenjima. Strateka procena treba da obezbedi odreivanje i procenu kumulativnih, sinergijskih, globalnih i drugih uticaja predloenih planova, programa i politika na ivotnu sredinu, to se ne moe ostvariti primenom procene uticaja na ivotnu sredinu, kao i da pripremi mere za spreavanje odnosno zatitu od negativnih i uveanje pozitivnih uticaja planova i programa na ivotnu sredinu. Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine propisuje uslovi i procedure za izdavanje integrisanih dozvola za postrojenja i aktivnosti koji mogu tetno uticati

na ljudsko zdravlje, ivotnu sredinu ili materijalne resurse, kao i vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i ostala pitanja koja su znaajna za spreavanje i kontrolu zagaenja ivotne sredine. Veina podzakonskih propisa usvojena je 20052006. godine, mada jo uvek nisu u potpunosti implementirani. U skladu sa Zakonom, operateri su u obavezi da vre sopstveni monitoring i da rezultate dostavljaju organu nadlenom za izdavanje dozvola. Uredbom o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola ("Slubeni glasnik RS", broj 84/05) je definisana lista aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola. Prema preliminarnom spisku u Republici Srbiji postoji oko 240 postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola. Ovaj zakon se primenjuje odmah na nova postrojenja, dok je za postojea postrojenja rok prilagoavanja do 2015. godine, a prema Programu usklaivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona. Vano je rei da je jedan od uslova za dobijanje integrisane dozvole da operater uskladi rad svog postrojenja sa najboljim dostupnim tehnikama. Zakon o ratifikaciji Kjoto protokola ("Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori", broj 88/07) usvojen je septembra 2007. godine. Ratifikacijom Kjoto protokola, kao zemlji ne-lanici Aneksa I Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, odnosno zemlji ne-lanici Aneks B grupe Kjoto protokola, Republici Srbiji se otvaraju mogunosti da uestvuje u mehanizmu istog razvoja. Republika Srbija jo uvek nije pripremila inventar gasova sa efektom staklene bate, niti prvu Nacionalnu komunikaciju sa Okvirnom konvenciojom UN o klimatskim promenama, u emu znatno zaostaje za okruenjem. Republika Srbija e morati da donese strategiju primene mehanizma istog razvoja. Detalji o stopama naknada za zagaivanje i njihovom obraunu specificirani su Uredbom o vrstama zagaenja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade ("Slubeni glasnik RS", br. 113/05 i 6/07) u skladu sa principom "zagaiva plaa". Stope naknada se u principu moraju usklaivati na godinjem nivou u skladu sa godinjom promenom u pokazatelju cena robe iroke potronje. Osnovica za obraun naknade za emisije jeste godinja koliina emisije SO i/ili NO i/ili prakastih materija u tonama, prema podacima iz Integralnog katastra zagaivaa, odnosno rezultata merenja u skladu sa propisom o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka. Za obveznike plaanja naknade koji ne dostave podatke u Integralni katastar zagaivaa u propisanom roku, Fond za zatitu ivotne sredine obraunava naknadu na osnovu izvetaja republikog inspektora za zatitu ivotne sredine. Pojedinani izvori emisije SO , NO i prakaste materije, u smislu ove uredbe, jesu tehnoloki procesi, industrijski pogoni, ureaji i objekti iz kojih se isputaju u vazduh sledee materije:
2 2 2 2

- SO - u koliini veoj od 100 kg godinje;

2

- NO - u koliini veoj od 30 kg godinje;

2

- Prakaste materije - u koliini veoj od 10 kg godinje. Naknada za proizvedeni ili odloeni otpad obraunava se prema vrsti, koliini i osobinama proizvedenog ili odloenog otpada u periodu od godinu dana, a koja se odreuje prema realizovanom kapacitetu proizvodnje i izraava u jedinicama mase u tonama. Naknade za industrijski otpad utvruju se na nacionalnom nivou. Stopa naknade specifikovana je samo za dve velike grupe: neopasni otpad (170 RSD/toni), i za opasni otpad (850 RSD/toni). U svakom sluaju, trenutno sav proizvedeni opasni otpad ili ostaje na mestu poslovanja (gde se obino

skladiti na neodgovarajui nain) ili se izvozi (na osnovu dozvole za izvoz otpada) jer u Republici Srbiji nema odgovarajuih postrojenja za odlaganje i tretman ove vrste otpada. Procene kau da je u prvim godinama ovog veka, ukupna koliina proizvedenog industrijskog opasnog otpada bila 460.000 tona. Naknada za supstance koje oteuju ozonski omota obraunava se prema uvezenoj koliini tih supstanci za godinu dana. Naknada za vozila na motorni pogon obraunava se prema vrsti vozila, vrsti motora i pogonskog goriva, radne zapremine motora i godina starosti. Pravilnikom o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaivaa ("Slubeni glasnik RS", broj 94/07) propisane su obaveze pravnih i fizikih lica koja svojom aktivnou zagauju ivotnu sredinu. Pravno ili fiziko lice duno je da dostavlja Agenciji za zatitu ivotne sredine podatke za Integralni katastar zagaivaa najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu. Integralni katastar zagaivaa sadri podatke o izvorima, vrstama, koliinama, nainu i mestu isputanja zagaujuih materija u vazduh i vode, kao i o koliinama, vrsti, sastavu i nainu tretmana i odlaganja otpada. Preduzea moraju redovno pratiti koliine emitovanih zagaujuih materija u vazduh i vode iz svojih postrojenja, kao i koliine generisanog otpada. Integralni katastar je u fazi pripreme. Na osnovu Carinskog zakona ("Slubeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06) i Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga ("Slubeni glasnik RS", br. 127/03, 10/07 i 25/07) Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja izdaje miljenje za oslobaanje od plaanja carine za pravna lica, na opremu koja se ne proizvodi u zemlji, a slui neposredno za zatitu ivotne sredine. I pored toga, ulaganja privrede u smanjenje zagaenja i istiju proizvodnju su nedovoljna. Preduzea nisu obavezna da prijavljuju investicije dravnim organima zbog ega ne postoje odgovarajui podaci o vrstama ulaganja privrede u zatitu ivotne sredine. Nepostojanje podsticajnih mera za industriju i energetiku kojima bi se smanjilo zagaenje (kazne i naknade su na veoma niskom nivou, a sprovoenje propisa je slabo), postojei visok nivo oporezivanja i loe finansijsko stanje mnogih privrednih preduzea, oteavaju porast ulaganja u zatitu ivotne sredine. U Republici Srbiji jo uvek nije primenjen instrument naknade tete nanete ivotnoj sredini i obaveza osiguranja postrojenja ili aktivnosti koje predstavljaju visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu za sluaj tete priinjene treim licima usled udesa. Kao uesnica Bazelske Konvencije o kontroli prekograninog prometa opasnog otpada (Zakon o potvrivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograninog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju - "Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 2/99) i njegovog deponovanja, Republika Srbija je odgovorna za sva prekogranina kretanja opasnog otpada i njegovo deponovanje na svojoj teritoriji. Nadzor uvezenog otpada se realizuje putem kontrole prekograninog otpada, u skladu sa Bazelskom Konvencijom i propisima o kategorizaciji otpada (Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada ("Slubeni list SRJ", broj 69/99). Otpad u Republici Srbiji se moe uvoziti samo ako ne moe da se obezbedi u Republici Srbiji, a neophodan je u proizvodnji kao sekundarna sirovina. Uvoz opasnog otpada je zabranjen. Predlog zakona o upravljanju otpadom usaglaen je sa EU direktivama u ovoj oblasti. Predlog zakona se nalazi u proceduri usvajanja. Prema lanu 25. Predloga zakona, proizvoa proizvoda koristi tehnologije i razvija proizvodnju na nain koji obezbeuje racionalno korienje prirodnih resursa, materijala i energije, podstie ponovno korienje i reciklau proizvoda i ambalae na kraju ivotnog ciklusa i promovie ekoloki odrivo upravljanje prirodnim

resursima. Proizvoa iji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad duan je da taj otpad preuzme posle upotrebe, bez naknade trokova i sa njima postupi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Proizvoa moe da ovlasti drugo pravno lice da, u njegovo ime i za njegov raun, preuzima proizvode posle upotrebe. Prema lanu 26. Predloga zakona, proizvoa otpada duan je da: saini plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovoenje, ako godinje proizvodi vie od 100 tona neopasnog otpada ili vie od 200 kg opasnog otpada; pribavi izvetaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u sluaju promene tehnologije, promene porekla sirovine i sl; pribavi uverenje o klasifikaciji otpada sa rokom vanosti na period od godinu dana; obezbedi primenu naela hijerarhije upravljanja otpadom; sakuplja otpad odvojeno u skladu sa potrebom budueg tretmana; skladiti otpad na nain koji minimalno utie na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu; preda otpad licu koje je ovlaeno za upravljanje otpadom ako nije u mogunosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom; vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlae; odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom; omogui nadlenom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i dokumentacijom. Predlog zakona o hemikalijama regulie oblast upravljanja hemikalijama u skladu sa propisima Evropske Unije: Uredbom 1907/2006 Evropske unije (REACH), predlogom Pravilnika EU o klasifikaciji i obeleavanju hemikalija usaglaen sa globalnim harmonizovanim sistemom (GHS), Uputstvom 67/548/EES, Uputstvom 1998/45/ES, Pravilnik 440/2008/ES, Uputstvom 2004/42/ES, Pravilnikom 304/2003/ES, Pravilnikom 648/2004. Ovim zakonom ureivae se uslovi za stavljanje na trite, uvoz i izvoz, korienje i drugo rukovanje hemikalijama i to: klasifikacija, pakovanje, obeleavanje i skladitenje hemikalija; registar proizvedenih i uvezenih hemikalija; proizvodnja, stavljanje na trite i korienje supstanci koje izazivaju zabrinutost; ogranienja i zabrane; uvoz i izvoz; dozvole za vrenje delatnosti lica koja uvoze, vre distribuciju ili koriste naroito opasne hemikalije; stavljanje na trite deterdenta; sistematsko praenje hemikalija; dostupnost podataka; nadzor i druga pitanja od znaaja za upravljanje hemikalijama.

5.2. Analiza institucionalnog okvira

Republika Srbija ureuje i obezbeuje sistem zatite ivotne sredine donoenjem zakona kojim se ostvaruje odrivo upravljanje prirodnim resursima i zatita i unapreivanje ivotne sredine i obezbeuje zdrava ivotna sredina. Sistem pravnih normi u oblasti zatite i unapreivanja ivotne sredine u Republici Srbiji, ini veliki broj zakona i drugih propisa. Zakonodavna, izvrna i sudska vlast se uglavnom sprovode primenom zakona utvrenog delokruga i nadlenosti republikih organa. Zakonom su utvrene, odnosno poverene odreene nadlenosti autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave. Kljunu odgovornost u oblasti zatite ivotne sredine ima Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja ima irok delokrug nadlenosti koje su definisane Zakonom o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj 65/08), i to: sistem zatite i odrivo korienje prirodnih bogatstava, odnosno resursa (vazduha, voda, zemljita, mineralnih sirovina, uma, riba, divljih, biljnih i ivotinjskih vrsta); izradu stratekih dokumenata, planova i programa istraivanja u oblasti odrivog korienja prirodnih bogatstava i obnovljivih izvora energije; izradu bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu geolokih karata; izrada programa istranih radova u oblasti geolokih istraivanja koje se odnose na odrivo korienje resursa, a za podzemne vode i detaljnih istranih radova; obezbeivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa; sistem zatite i unapreenja ivotne sredine; osnove zatite ivotne sredine; zatitu prirode; zatitu ozonskog omotaa; praenje

klimatskih promena; prekogranino zagaenje vazduha i vode; utvrivanje i sprovoenje zatite prirodnih celina od znaaja za Republiku; utvrivanje uslova zatite ivotne sredine u planiranju prostora i izgradnji objekata; ranu najavu akcidenata; zatitu od buke i vibracija; zatitu od jonizujueg i nejonizujueg zraenja; proizvodnju, promet otrova i drugih opasnih materija izuzev droga i prekursora; upravljanje hemikalijama; upravljanje otpadom izuzev radioaktivnim otpadom; odobravanje prekograninog prometa otpada i zatienih biljnih i ivotinjskih vrsta; inspekcijski nadzor u oblasti odrivog korienja prirodnih bogatstava i zatite ivotne sredine i u drugim navedenim oblastima; ekoloki inspekcijski nadzor na granici. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede takoe ima deo nadlenosti u upravljanju prirodnim resursima. Sledee institucije su nadlene za vrenje poslova u specifinim oblastima: Uprava za ume, Uprava za zatitu bilja, Republika direkcija za vode i Uprava za veterinu. Uprava za ume je nadlena za programsku politiku u oblasti razvoja i iskorienja uma i divljih ivotinja, a zaduena je i za implementaciju mera zatite uma i divljai i za kontrolu semena i poumljavanja. Javna preduzea "Srbijaume" i "Vojvodinaume" nadlena su za poboljanje i iskoriavanje uma u vlasnitvu drave (drvna graa, rekreacija), zatim za odravanje umskih sadraja i za pripremu programa i projekata za upravljanje umama. Uprava za zatitu bilja nadlena je za kontrolu proizvodnje, uvoza, trgovine, skladitenja i upotrebe sredstava za zatitu bilja. Republika direkcija za vode vri poslove koji se odnose na: politiku vodoprivrede, vienamensko korienje voda, vodosnabdevanje, izuzev distribucije vode, zatitu od voda, sprovoenje mera zatite voda i plansku racionalizaciju potronje vode, ureenje vodnih reima, praenje i odravanje reima voda koji ine i presecaju dravnu granicu. Javna vodoprivredna preduzea "Srbijavode" i "Vode Vojvodine", izmeu ostalog, gazduju vodnim resursima: vodom, vodnim zemljitem i vodoprivrednim objektima. Ostala ministarstva sa nadlenostima koja se odnose na ivotnu sredinu obuhvataju: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (industrija, turizam); Ministarstvo zdravlja (sprovoenje sanitarnih propisa koji se odnose na zatitu ivotne sredine); Ministarstvo za infrastrukturu; Ministarstvo rudarstva i energetike (energetska efikasnost, dozvole za eksploataciju mineralnih resursa, osim podzemnih voda, obnovljivi izvori energije); Ministarstvo trgovine i usluga. Savet za odrivi razvoj je struno i savetodavno telo koje je osnovala Vlada, iji je osnovni zadatak da prui pomo Vladi u kreiranju politike i odluivanju o svim vanim pitanjima za obezbeenje odrivog razvoja kroz objedinjavanje privrednih, drutvenih i ekolokih aktivnosti i perspektiva na republikom, lokalnom, regionalnom i globalnom nivou. Savet ine predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva finansija, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstva rada i socijalne politike i Ministarstva za telekomunikacije i informatiko drutvo, kao i predstavnici nevladinih organizacija: Mladi istraivai Srbije, SMART kolektiv i Autonomni enski centar. Agencija za zatitu ivotne sredine osnovana je 2004. godine, kao organ u sastavu Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine. Nadlenosti Agencije su: razvoj, usklaivanje i voenje nacionalnog informacionog sistema zatite ivotne sredine (praenje stanja inilaca ivotne sredine, katastar zagaivaa i dr.); prikupljanje i objedinjavanje podataka o ivotnoj sredini, njihova obrada i izrada izvetaja o stanju ivotne sredine i sprovoenju politike zatite ivotne sredine; razvoj postupaka za obradu podataka o ivotnoj sredini i njihovu procenu; voenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zatite ivotne sredine; saradnja sa Evropskom agencijom za zatitu ivotne sredine i EIONET-om.

Fond za zatitu ivotne sredine je osnovan 2004. godine i poeo sa radom 2005. sa obavezom finansiranja projekata u oblasti zatite ivotne sredine, energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije, to je ocenjeno kao vaan korak u jaanju javnih institucija i izradi, praenju i sprovoenju programske politike u oblasti zatite ivotne sredine. Ukupni prihodi Fonda koji potiu od naknada za zatitu ivotne sredine iznosili su 10 miliona evra u 2006. godini. Zavod za zatitu prirode Srbije je odgovoran u oblasti zatite prirode, posebno zatienih podruja, kao to su nacionalni parkovi, rezervati prirode, stanita divlje flore i faune, kao i za vrenje strunog nadzora nad ovim prirodnim vrednostima. Na pokrajinskom nivou, kljunu odgovornost ima Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj. Odreene nadlenosti u oblasti zatite ivotne sredine su 2002. godine prenete na AP Vojvodinu Zakonom o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine ("Slubeni glasnik RS", broj 6/02). AP Vojvodina, preko Pokrajinskog sekretarijata za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj, obezbeuje vrenje poslova koji se odnose na: izradu programa zatite ivotne sredine i odrivog razvoja na teritoriji pokrajine i obezbeenje mera za njihovu primenu, monitoring stanja i informacioni podsistem, izdavanje saglasnosti na procenu uticaja na teritoriji pokrajine, saglasnosti na programe zatite i unapreenja flore i faune, uma i voda, graevinskog i poljoprivrednog zemljita, kao i saglasnost na urbanistike planove za teritoriji nacionalnog parka na teritoriji autonomne pokrajine; inspekcijski nadzor u svim oblastima zatite ivotne sredine osim u oblasti opasnih materija i ouvanja biodiverziteta, kao i za druga pitanja od interesa za pokrajinu, u skladu sa zakonom. Pokrajina je nadlena i za strateku procenu planova i programa i izdavanje integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti na teritoriji pokrajine. Agencija za reciklau, koja je posebna republika organizacija, ima odgovornost za upravljanje otpadom kao sekundarnom sirovinom - posebno za reciklau i ponovno iskorienje otpada. Ona prati upotrebu sekundarnih sirovina i vri kategorizaciju otpada. U cilju praenja funkcionisanja nacionalnog kontrolnog sistema kretanja otpada, uvoz/izvoz/tranzit otpada, na osnovu dozvole za uvoz/izvoz otpada koju izdaje Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja i jedinstvene carinske isprave kojom se potvruje koliina uvezenog/izveenog otpada, a koje se dostavljaju Agenciji za reciklau, omogueno je auriranje podataka o prekograninom kretanju otpada u bazi podataka o otpadu. Ovakvom evidencijom se obezbeuje kontrola otpada na domaem tritu odnosno da li se otpad koji se izvozi moe plasirati u domaoj industriji kao sekundarna sirovina, ili sa kojim koliinama otpada odgovarajueg kvaliteta, koji se uvozi, raspolae domaa industrija. Jedinice lokalne samouprave imaju nadlenosti u oblasti urbanistikog planiranja, zatite i unapreenja ivotne sredine i komunalnih delatnosti. Na lokalnom nivou, nadlean organ jedinice lokalne samouprave za zatitu ivotne sredine imaju ogranienu odgovornost za probleme ivotne sredine koji obuhvataju zatitu vazduha, zatitu od buke, upravljanje komunalnim otpadom, urbanistiko planiranje, graevinske dozvole za male objekte, kao i strateku procenu planova i programa, procenu uticaja projekata na ivotnu sredinu i izdavanje integrisanih dozvola iz svoje nadlenosti. Republiki hidrometeoroloki zavod je posebna republika organizacija za izvravanje funkcija hidrometeoroloke slube na teritoriji Republike Srbije, ukljuujui i kontrolu kvaliteta ivotne sredine. Zavod planira, uspostavlja, odrava i razvija dravne mree meteorolokih i hidrolokih stanica; sistematski prati kvantitativne i kvalitativne karakteristike stanja atmosfere, povrinskih i

podzemnih voda; planira, uspostavlja, odrava i razvija sistem za prikupljanje, obradu, arhiviranje i distribuciju meteorolokih i hidrolokih podataka i informacija i podataka o kvalitetu vode i vazduha; odrava i razvija meteoroloki i hidroloki prognostiki sistem, izrauje prognoze vremena i voda, upozorenja na vremenske i hidroloke nepogode i havarijska zagaenja vazduha i voda; izrauje meteoroloke i hidroloke podloge, analize i studije za potrebe planiranja, projektovanja objekata i sistema i izvrava meunarodne obaveze u oblasti meteorologije i hidrologije. Zavodi za javno zdravlje pokrivaju monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha u lokalnoj urbanoj mrei aglomeracija i kvaliteta povrinskih voda u delu tokova kroz urbane sredine, prate higijensku ispravnost vode za pie i komunalnu buku. Zavodi mere kvalitet vazduha u 28 gradova. Privredna komora Srbije je samostalna, nevladina, poslovno-struna i interesna asocijacija pravnih i fizikih lica koja obavljaju registrovanu privrednu delatnost. lanovi Komore su preduzea iz svih privrednih oblasti i grana, u svim oblicima svojine, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, poljoprivredne zadruge - kao kolektivni lanovi preko svog saveza i zanatske i druge radnje - kao kolektivni lanovi preko svojih udruenja. Jedna od glavnih funkcija Komore je: - zastupanje interesa privrede u odnosima pred dravnim organima i u meunarodnim okvirima (kroz uee u pripremi novih propisa, inicijativama za izmene postojeih propisa, itd.); - javna ovlaenja (izdavanje dozvola, karneta, uverenja, saglasnosti, davanje miljenja, itd.); - pruanje razliitih vrsta usluga lanovima i ostalim zainteresovanim organizacijama i institucijama (informisanje, edukacija, poslovno povezivanje, sajmovi, struna i konsalting pomo privrednim subjektima, itd.). Privredna komora Srbije ima 16 udruenja, meu kojima je i Udruenje za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku industriju, i industriju nemetala, Udruenje za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu, Udruenje za energetiku i energetsko rudarstvo i Udruenje za komunalne delatnosti. Takoe, Komora ima pet odbora, od kojih se jedan bavi pitanjima zatite ivotne sredine i odrivog razvoja. Centar za istiju proizvodnju deluje od 2007. godine u okviru projekta UNIDO ("Establishment and Operation of a National Cleaner Production Centre in Serbia"). Potrebno je da se Centar institucionalno organizuje. Dalje jaanje Centra za istiju proizvodnju je neophodno u cilju sprovoenja projekata istije proizvodnje i pomoi industriji.

6. EKONOMSKE OSNOVE ZA UVOENJE ISTIJE PROIZVODNJE

6.1. Ekonomska kretanja u industriji Republike Srbije
Privreda Republike Srbije je u poslednjoj deceniji XX veka prola kroz teak period, koji je praktino nezabeleen u novijoj evropskoj istoriji. Raspad trita, sankcije meunarodne zajednice, kao i potpuno neprilagoena i haotina ekonomska politika, zasnovana faktiki na sistemu preivljavanja, redistribucije i samoizolacije, doveli su privredu, a naroito industriju

Republike Srbije, gotovo do potpunog kolapsa. Sve pomenute ekonomsko-politike neprilike uslovile su i odgovarajue nepovoljno stanje ivotne sredine i resursa u kontekstu uticaja industrije na ivotnu sredinu. Prinudna redukcija obima i nagli pad industrijske proizvodnje, ostavili su naizgled neto povoljnije posledice po ivotnu sredinu, s obzirom da se uz smanjenje proizvodnje u industriji, rudarstvu pa i poljoprivredi, smanjio obim tehnoloke emisije zagaujuih materija od strane industrijskih i drugih privrednih zagaivaa. Zbog smanjenog isputanja otpadnih voda iz industrijskih pogona, vodotokovi su, za izvesno vreme postali neto istiji. Neto slino deavalo se sa zagaenjem vazduha. Smanjena je emisija iz livnica i postrojenja hemijske industrije, ali su najvei zagaivai - termoelektrane i individualna loita radili gotovo nesmanjenim tempom. Racionalizacija potronje energije, naroito tenih goriva, smanjila je zagaenje u saobraaju, kao i eksterne trokove saobraajnih guvi, zaguenja i parkiranja, ali je zato drastino pogorana efikasnost pa i bezbednost saobraaja, kao jedne od kljunih infrastrukturnih osnova ekonomije, delujui veoma nepovoljno na produktivnost rada i drugih faktora ekonomije. Rapidno smanjivanje ekonomske aktivnosti bilo je praeno dramatinim padom BDP s poetka devedesetih, posebno 1992. godine (uvoenje sankcija Saveta bezbednosti Rezolucijom 757) i 1993. godine (hiperinflacija) tako da je u 1993. evidentirani BDP pao na nivo od svega 36% onoga iz 1989, a industrijska proizvodnja na svega 34% prethodne veliine iz 1989. godine. Kasniji oporavak (1994-1996) tokom primene Programa monetarne rekonstrukcije kojim je eliminisana hiperinflacija (mada inflacija i finansijske neprilike ni izdaleka) kao i period podsticaja industrije sredstvima od prodaje Telekoma (1997-1998) podigao je nivo BDP na oko 56% prethodnog, a nivo industrijske proizvodnje na blizu polovine onoga iz 1989, da bi NATO bombardovanje dovelo ekonomiju (posebno industriju Srbije) gotovo na isti minimalni nivo zabeleen 1993. godine. Ponovni oporavak doao je posle prestanka ratnih dejstava (NATO intervencija) od polovine 1999. do oktobra 2000. godine. Meunarodna reintegracija zemlje, nakon demokratskih promena i reforme koje su usledile, znatno su podigle nivo ekonomske aktivnosti do danas, tako da je u 2007. evidentiran BDP koji je za 68% vei od onoga iz 2000, ali on jo uvek iznosi svega 69% u odnosu na onaj iz 1989. godine. Industrijska proizvodnja pri tome predstavlja daleko vei problem, s obzirom da se njen fiziki obim u periodu 20002007. godine poveavao veoma sporo, tj. neto manje od 2% godinje u proseku tako da 2007. godine jo nije preao polovinu onog iz 1989. Obim industrijske proizvodnje Srbije u 2007. godini porastao je prema preliminarnim rezultatima za 3,7% u odnosu na prethodnu godinu, ali je u odnosu na 2000. godinu ta proizvodnja bila vea svega za oko 14 %. U prvim godinama otpoinjanja kljunih i doslednih reformi privrede Republike Srbije (2001-2003) industrijska proizvodnja u Republici Srbiji faktiki stagnirala, a njen neto osetniji rast deava se tek od 2004-2007. godine (godinje u proseku 3,7%). Tako se moe rei da je tek nakon privatizacije kritinog segmenta ekonomije i poetka odlunijih koraka strukturnih reformi, porastao interes za strana direktna ulaganja u industriju Republike Srbije, a time su se stvorile anse za kvalitativni oporavak industrije. Meutim, sadanji nivo industrijske proizvodnje u Republici Srbiji jo uvek nije preao vie od 48% u odnosu na davnu 1989. godinu. U poreenju sa stanjem i rastom celokupne ekonomske aktivnosti, merenim nivoom bruto domaeg proizvoda (69% u odnosu na nivo iz 1989) to su veoma skromni uporedni rezultati. Naroito ako se zna da je globalna ekonomija u meuvremenu porasla za oko 60%.

Ti rezultati su jo skromniji u poreenju sa stanjem industrijske proizvodnje u najnaprednijim zemljama u tranziciji (eka, Slovenija, Poljska, Slovaka itd.) pa ak i sa industrijskom proizvodnjom u Rumuniji i Bugarskoj - najnovijim lanicama EU. Naime, najnaprednije zemlje u tranziciji ve su prevalile "tranzicioni jaz" i obimom ekonomske aktivnosti prevazile nivo iz 1989, dok su veina ostalih sasvim blizu tog cilja, ostvarujui pri tome ekonomske rezultate i odrivu strukturu ekonomije koja im omoguava lanstvo ili kandidaturu za lanstvo u EU. Tabela 6.1. Odabrani ekonomski pokazatelji za Republiku Srbiju 2000 2001 2002 2003 4,5 4,8 4,2 2,5 9,0 10,4 12,2 16,1 1.558 1.721 2.075 2.755 3.330 4.261 5.614 7.473 7.516 7.503 7.500 7.480 2004 8,4 21,0 3.523 10.753 7.463 2005 6,2 26,5 4.482 10.461 7.441 2006 5,7 31,1 6.428 13.172 7.425 2007 7,5 8.825 18.350 7.398

Rast BDP (% promene) BDP u tekuim cenama (mlrd. US$) Izvoz roba i usluga (mil. US$) Uvoz roba i usluga (mil. US$) Broj stanovnika (u hiljadama)

Napomena: Od 2006. godine trgovina sa Crnom Gorom ukljuena je u ukupan izvoz i uvoz Srbije Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije Industrija danas ima udeo od oko 28-29% u bruto domaem proizvodu Republike Srbije. Industrijski sektor je veoma raznolik i ukljuuje proizvodnju hrane i pia, hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnju metala, naftnih derivata, minerala nemetala, maina i ureaja, elektrinih ureaja i opreme. Glavni industrijski centri su, pored Beograda i Bor, Kragujevac, Panevo i abac. Kod karakterizacije aktuelnog statusa domae industrije bitno je naglasiti injenicu da je u domaa postrojenja procesne industrije "ugraeno" najmanje 20 godina zaostatka na planu tehnoloko-tehnikog progresa u odnosu na konkurente iz industrijski razvijenih zemalja. Dodue, sa procesom privatizacije i ulaskom nekih ozbiljnih ino-kompanija, posebno u sektorima proizvodnje metala i nemetala, situacija se lagano popravlja. Meutim, situacija je i dalje veoma ozbiljna, a obim proizvodnih i razvojnih aktivnosti u nekim od nekadanjih centara industrije (abac, Loznica, Kruevac, Leskovac) je na najniim granama. Interesantna je injenica da su najdinaminiji rast ostvarili hemijska industrija i ostale grane tzv. procesne industrije (proizvodnje osnovnih metala, proizvodi od gume i plastike, proizvodi od nemetalnih minerala i proizvodnja prehrambenih proizvoda), kao i reciklaa. Industrijska proizvodnja je u 2007. godini ostvarila nadproseni rast, i to od 4,6%. Posmatrano po aktivnostima, najvei rast u 2007. godini su zabeleili sektor saobraaja, sektor trgovine, sektor graevinarstva i sektor finansijskog posredovanja. Svi ostali sektori takoe belee rast, ali znatno manji, izuzev sektora poljoprivrede, koji je imao pad u 2007. godini, od oko 8%, to je posledica sue koja je bila u 2007. godini. U 2007. godini najvei uticaj na rast industrijske proizvodnje u odnosu na 2006. godinu imale su proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja elektrine energije, proizvodnja metalnih proizvoda i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Ekspanzija hemijske industrije Republike Srbije je od posebnog znaaja, jer su mnogobrojna statistika istraivanja sprovedena u svetu (ali u bivoj Jugoslaviji) pokazala da postoji direktna logaritamska korelacija izmeu razvoja proizvodnje (potronje) hemijskih roba i rasta bruto domaeg proizvoda.

Visoke stope rasta proizvodnje naftnih derivata su posledica injenice da se 2000. godine startovalo sa veoma niskog nivoa kao i poveanje potronje naftnih derivata (u proseku oko 4% godinje u poslednjih nekoliko godina). Naime, NATO bombardovanje 1999. godine je teko pogodilo rafinerije nafte, tako da je obnova postrojenja due trajala, a rafinerije i danas funkcioniu smanjenim kapacitetom (na godinjem nivou 4,8 miliona tona u Panevu i 1,8 miliona tona u Novom Sadu). Tabela 6.2. Indeksi industrijske proizvodnje u Republici Srbiji 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 INDUSTRIJA ukupno Vaenje ruda i kamena Vaenje i briketiranje uglja Vaenje sirove nafte i gasa Vaenje ruda metala Vaenje ruda nemetala i kamena Preraivaka industrija Proizv. prehrambenih proizvoda i pia Proizv. tekstilnih prediva i tkanina Proizvodi od drveta i plute, sem nametaja Proizv. celuloze, papira i prerada papira Izdavanje, tampanje i reprodukcija zapisa Proizv. koksa i derivata nafte Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda Proizvodi od gume i plastike Proizvodi od nemetalnih minerala Proizv. osnovnih metala Proizv. metalnih proizvoda, osim maina Proizv. maina i ureaja, osim elektrinih Proizv. elektrinih maina i aparata Proizv. ostalih saobraajnih sredstava Reciklaa 111,4 100,1 101,8 97,0 107,1 100,8 104,7 103,7 108,1 87,2 101,6 100,8 99,3 102,1 104,1 99,4 108,1 93,5 101,7 108,3 101,9 102,9 104,6 99,7 111,0 82,3 86,2 95,7 93,9 96,5 100,5 97,5 80,1 61,8 112,8 71,7 93,7 105,8 93,2 112,0 137,6 93,7 111,8 99,7 109,4 117,2 113,6 101,9 114,5 100,7 102,7 95,4 109,6 99,3 105,3 104,2 101,1 97,0 107,9 98,0 103,2 104,6 105,3 105,8 111,3 105,0 87,2 71,9 98,3 92,8 95,9 94,5 123,3 81,6 68,8 71,2 116,0 77,6 97,8 124,1 129,1 101,9 102,9 86,9 102,6 92,6 96,1 111,7 90,8 92,2 95,4 97,0 106,6 94,1 105,0 111,6 105,9 167,7 130,9 99,6 121,9 97,3 103,5 96,8 113,4 112,7 100,8 113,8 118,0 103,8 108,3 105,0 117,2 113,9 108,0 99,6 104,7 109,2 95,8 108,0 129,0 103,6 100,6 86,5 102,8 97,7 106,6 100,3 148,0 90,9 107,6 101,5 141,9 121,8 122,7 98,0 133,0 85,5 101,6 96,9 112,0 103,2 104,5 108,7 115,9 99,7 101,7 90,2 142,5 60,9 86,2 118,7 104,6 94,1 107,5 93,7 115,9 104,9 99,5 110,1 105,7 87,6 105,6 87,4 88,9 92,9 98,0 133,7 126,7 112,9 97,4 88,2 125,6 66,0 128,7 123,7 Stopa rasta 00-07 3,3 0,3 2,6 -4,6 -8,6 10,6 4,0 2,9 -5,4 -5,0 3,0 -0,9 15,5 9,5 7.1 3,4 16.6 5,7 2,0 3.8 0,0 8,7

Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije Vani industrijski sektori i proizvodne lokacije Republike Srbije su istovremeno mesta izvora zagaenja ivotne sredine: energetski sektor (posebno termoelektrane), transportni sektor

(motorna goriva) i industrijska postrojenja hemijske i prehrambene industrije. Sagorevanjem lignita niskog kvaliteta, niske kalorine vrednosti u termoelektranama koje se nalaze na teritorijama optina Obrenovac, Lazarevac i Kostolac proizvode se velike koliine pepela i oksida sumpora i azota. Oprema za preiavanje produkata sagorevanja u elektranama je neadekvatna, to u kombinaciji sa neefikasnim sagorevanjem i neadekvatnim odravanjem prouzrokuje visoke nivoe emisija produkata sagorevanja. Drugi vani izvori zagaenja vazduha su rafinerije nafte u Panevu i Novom Sadu, hemijske fabrike i metalurki kompleksi locirani u Panevu, Kruevcu, apcu i Smederevu. Uzroci zagaenja su slini uzrocima u energetskom sektoru: zastarele tehnologije, nepreiavanje produkata sagorevanja iz dimnjaka ili slaba efikasnost filtera, lo kvalitet sirovina i niska energetska efikasnost, kao i neadekvatno funkcionisanje i odravanje. Glavni izvori zagaenja vode su nepreiene industrijske i komunalne otpadne vode, poljoprivredni odvodi, procedne vode sa deponija kao i zagaenje vezano za reni saobraaj i termoelektrane. Isputanje industrijskih otpadnih voda Republike Srbije je koncentrisano u basenu reke Save, koji dobija oko 80% industrijskog otpada. Poveanje uvoza u proteklom periodu u najveoj meri je bila posledica uvoza sve skupljih energenata i rasta javne i line potronje. Rast izvoza je u najveoj meri rezultat do sada obavljene privatizacije i restrukturisanja preduzea, potpisanih i ratifikovanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti (koji su sada objedinjeni u jedinstveni CEFTA sporazum), izvoza vikova poljoprivrednih proizvoda i potpisivanja sporazuma sa EU o izvozu po preferencijanom statusu (primera radi, u 2007. godini za proizvode tekstilne industrije). U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri poslednjih godina bili Italija i BiH, a od 2006. godine tree mesto zauzima Crna Gora, svi sa oko 1 milijarde US$ na godinjem nivou. U uvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri bili Ruska Federacija (oko 2.6 mlrd. US$ u 2007); Nemaka (2.2 mlrd. US$) i Italija (1.8 mlrd. US$). Spoljnotrgovinska robna razmena je najvea sa lanicama Evropske unije (vie od polovine ukupne razmene). Suficit u razmeni ostvaruje se sa bivim republikama - BiH, Crnom Gorom, Makedonijom. Najvei deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom, prvenstveno zbog nivoa uvoza energenata (nafte i gasa), ali i zbog nedovoljnog korienja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naih izvoznika, te usled niske konkurentnosti domaih proizvoaa na sve selektivnijem i bogatijem ruskom tritu. Prema odsecima Standardne meunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK) u izvozu za 2007. godinu najvee uee imaju: gvoe i elik (1094 miliona US$); obojeni metali (694 miliona US$); povre i voe (467 miliona US$); odea (445 miliona US$) i proizvodi od metala, ostali proizvodi (426 miliona US$). Izvoz ovih pet odseka ini 35.4 % ukupnog izvoza. Meutim, veoma je znaajno podvui izuzetna izvozna ostvarenja hemijske industrije Republike Srbije. Hemijska industrija Republike Srbije je pred raspad bive Jugoslavije ostvarivala izvoz u vrednosti od 550-600 miliona US$ godinje. Ako se ovome pridoda i plasman hemijskih roba proizvedenih u Republici Srbiji koji je ranije realizovan u bivim jugoslovenskim republikama, a koji se procenjuje na oko 250270 miliona US$ godinje, dolazi se do nekog praktino ve dostignutog izvoznog potencijala od 800870 miliona US$ godinje. Ovaj izvoz je po ondanjoj nomenklaturi ukljuivao i preraevine od plastinih masa. Meutim, u 2007. godini je hemijska industrija Srbije u uem smislu, tj. bez preraevina od plastinih masa realizovala izvoz u

vrednosti od 871.5 miliona US$, vei za 36.3% u odnosu na 2006. godinu, i na taj nain ostvarila istorijski rekord. Prvih pet odseka sa najveim ueem u uvozu su nafta i naftni derivati (1962 miliona US$ u 2007. godini); drumska vozila (1503 miliona US$); gvoe i elik (917 miliona US$); industrijske maine za optu upotrebu (881 miliona US$) i elektrine maine i aparati (807 miliona US$), a njihov uvoz ini 33.1% ukupnog uvoza. Inflacija merena prema pokazateljima cena robe iroke potronje (CPI) je fluktuirala tokom nekoliko proteklih godina. Porasla je sa 9.9% iz 2003. godine na 16.2% 2005. godine, ali je zatim opala na umerenih 12.3% u 2006. godini. Poveanje vrednosti dinara, kao i vra politika Narodne banke doprineli su ovom pozitivnom razvoju.

6.2. Ekonomski aspekti istije proizvodnje

Cilj istije proizvodnje je da se preventivnim i proaktivnim delovanjem povea kvalitet, ekonominost, konkurentnost, ekoloka podobnost i odrivost privrednih subjekata a ne da se otklone posledice privrednih aktivnosti. Najire posmatrano, istija proizvodnja predstavlja jedan od osnovnih vidova prakse razdvajanja privrednog rasta od potronje (decoupling). Na taj nain se razbija tradicionalna zavisnost privrednog rasta i drutvenog razvoja od poveanog troenja prirodnih resursa i energije, sa jedne i degradacije ivotne sredine, sa druge strane. inioci koji utiu na vezu izmeu razvoja drutva i intenzivnosti upotrebe resursa su: 1) demografski rast; 2) postojanje odreenog kvantiteta i kvaliteta prirodnih resursa; 3) usvojeni karakter (obrazac) ekonomskog razvitka; 4) postojea struktura privrede i nivo tehnologije; 5) dinamika meunarodnih odnosa i politikih zbivanja. Izazov istije proizvodnje ogleda se ne samo u smanjenju upotrebe materijala i energije, to posledino dovodi i do smanjivanja otpada, ve i u pronalaenju naina da se povea ukupna odrivost ivota ljudi na Zemlji. istija proizvodnja predstavlja jedan od vidova implementacije politike odrivog razvoja u privredi (odrive proizvodnje i potronje), na prvom mestu, kroz konkretizaciju temeljnih principa odrivosti u industriji. Ispitivanje veza izmeu upotrebljenih inputa (prirodnih resursa), emitovanih nusproizvoda (zagaenja) i stvorene koliine korisne proizvodnje (autputa), ini polaznu osnovu u teoriji i praksi odrivog razvoja. Kada se koliine inputa, nusproizvoda i autputa izraze u novanom obliku, dobija se ekonomski opis odreenog tehnolokih postupka, tzv. proizvodna funkcija. Uvoenje istije proizvodnje se direktno odraava na proizvodnu funkciju poboljavajui kao odnos inputa i autputa tako i odnos autputa i nusproizvoda. Efekti istije proizvodnje se ogledaju u smanjivanju negativnih eksternih efekata industrijske proizvodnje na ostale sektore, zdravlje stanovnitva i ukupno blagostanje. Uklanjanjem negativnih eksternalija, otvara se mogunost veih investicija u poljoprivredu, pre svega

organsku, dolazi do porasta cena nekretnina, pre svega u gradovima, to je bitna komponenta nacionalnog bogatstva, stvara se napredak u sektorima turistikih i ostalih usluga, a to se sve pozitivno odraava na zaposlenost i socijalnu sigurnost. Ne treba izostaviti ni napredak zdravstvenog stanja, pre svega urbanog stanovnitva, to moe dovesti do velikih uteda u trokovima leenja profesionalnih oboljenja i zbrinjavanja invalida rada.

7. ANALIZA STANJA U INDUSTRIJSKIM SEKTORIMA I KLJUNE PREPREKE ZA UVOENJE ISTIJE PROIZVODNJE

Koncept istije proizvodnje nije iroko primenjen u industriji. Veina industrijskih preduzea nije uvela sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, niti je primenjen koncept najboljih dostupnih tehnika (BAT) kao osnove za dobijanje integrisane dozvole. Prema raspoloivim podacima, uveden sistem upravljanja zatitom ivotne sredine prema zahtevima standarda ISO 14001 ima oko 30 preduzea, odnosno 0,03% aktivnih preduzea. U zastarelim industrijskim postrojenjima, u hemijskoj, metalskoj industriji, industriji papira i proizvodnji energije, postoje problemi koji vode do prevelike potronje energije i sirovina, slabe optimizacije procesa i odravanja. Postoji veliki potencijal za poboljanje energetske efikasnosti u industrijskom sektoru. Energetska efikasnost u industriji je trostruko nia od svetskog proseka, a neproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda i neracionalnog korienja sirovina. Republika Srbija sa oko 138 kg proizvedenog industrijskog otpada na 1.000 US$ bruto domaeg proizvoda spada u red zemalja sa visokom intenzivnou stvaranja otpada. Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja zahteva se da preduzea za koja se zahteva integrisana dozvola, u procesu rada primenjuju odgovarajue preventivne mere: racionalno upravljanje resursima; delovanje na izvore zagaenja smanjenjem emisija u skladu sa graninim vrednostima; definisanje graninih vrednosti emisija na bazi primene BAT, uzimajui u obzir tehnike karakteristike postrojenja, njihovu lokaciju i stanje ivotne sredine u okolini postrojenja; razmena informacija izmeu zemalja u cilju unapreenja i primene BAT. Za nova postrojenja za koje se zahteva integrisana dozvola propisani su uslovi za primenu BAT, to se moe direktno povezati sa primenom koncepta istije proizvodnje. Postojea postrojenja koja u vreme podnoenja zahteva za izdavanje dozvole ne ispunjavaju BAT uslove, prilau program mera prilagoavanja rada propisanim uslovima. Integrisanom dozvolom propisuju se sledei uslovi: 1) Granine vrednosti emisija zagaujuih materija utvrenih za dato postrojenje; 2) Mere zatite vazduha, vode i zemljita; 3) Mere za upravljanje otpadom koji nastaje pri radu postrojenja i njegovu minimizaciju; 4) Mere za smanjenje buke i vibracija; 5) Mere koje se odnose na efikasno korienje energije; 6) Mere za spreavanje udesa i otklanjanje posledica; 7) Primena najboljih dostupnih tehnika ili drugih tehnikih uslova i mera;

8) Zahtevi za monitoring emisija sa definisanom metodologijom, uestalou merenja, pravilima za tumaenje rezultata merenja, utvrenom obavezom dostavljanja podataka nadlenom organu.

7.1. Proizvodnja prenos i distribucija elektrine energije

Termoenergetska postrojenja su jo uvek veliki zagaivai (na teritoriji gradske optine Obrenovac, i naseljenih mesta Kolubare i Kostolca) iako se poslednjih godina ine znaajni napori na poboljanju stanja i vre sve vea ulaganja u zatitu ivotne sredine, ugradnja elektrofiltera i kontinualno merenje emisije. Zagaenje obuhvata emisije SO , NO , CO, ai, prakastih i drugih materija. Koncentracija estica i sumpordioksida u dimnom gasu znatno premauje dozvoljene vrednosti, kako Republike Srbije tako i EU, dok koncentracije azotnih oksida premauju dozvoljene vrednosti samo za blokove iznad 300 MW. Oekuju se investicije u postrojenja za odsumporavanje, to bi reilo emisije SO . Isputanje rashladne vode dovodi do poveanja ambijentalne temperature vode u vodotocima, to takoe predstavlja ugroavanje ivotne sredine. Veina transformatora u sektoru energetike i dalje koristi piralenska ulja, odnosno ulja koja sadre polihlorovane bifenile (PCB). Znaajno zagaenje vazduha potie iz neadekvatnog skladitenja i odlaganja nusprodukata, kao to su pepeo i iz termoelektrana i jalovina kod povrinskih kopova. Termoelektrane koje kao izvor toplote koriste vrsto gorivo (lignit) stvaraju preko 5,5 miliona tona leteeg pepela godinje. U termoelektranama je tehnoloki nuna visoka specifina potronja primarne energije za proizvodnju elektrine energije, tako da je stepen iskorienja goriva po pravilu svega oko 33%. Ova neefikasnost rezultira iz zastarelosti opreme, veoma loeg kvaliteta domaeg lignita, neadekvatnih uslova rada, neadekvatne cenovne politike energenata. Malo je uee spregnute proizvodnje (kogeneracije) toplotne i elektrine energije. Najvei problem i dalje predstavlja odlaganje pepela zbog sekundarnih emisija, zagaenja voda i zagaenja i degradacija zemljita. Na odlagalitima se nalazi oko 170 miliona tona pepela na povrini od oko 1.800 ha. Deponije pepela se nedovoljno odravaju i rekultiviu, zbog ega predstavljaju velike lokalne zagaivae. Korienja pepela jo uvek nema. Rekultivacija otvorenih kopova lignita se ne sprovodi prema propisima. U okviru JP "Elektroprivreda Srbije" predviene su mere za promenu postojee i uvoenje nove tehnologije transporta i odlaganja pepela na otvorena odlagalita ili u povrinski kop rudnika (realizovan je projekat zamene postojee tehnologije transporta pepela novom tehnologijom malovodnog transporta u TE Nikola Tesla B).
2 x 2

Iskorienje hidropotencijala na godinjem nivou je oko 9-11 TWh, a procenjuje se da je preostali neiskorieni potencijal oko 7 TWh. Negativan uticaj na okolinu velikih akumulacija hidroelektrana je lokalnog karaktera, a esto nije saniran u potrebnoj meri. Znaajno zagaenja vazduha nastaje i u procesu rafinerijske prerade nafte u Panevu i Novom Sadu, usled prisustva SO , lako isparljivih ugljovodonika i aromatskih jedinjenja. Opasnost po ivotnu sredinu predstavljaju i odlagalita rafinerijskog mulja. Glavni uzroci zagaenja su zastarele tehnologije, nedostatak preiavanja gasova, nedostatak energetski efikasnih i ekoloki prihvatljivih tehnologija, nedovoljno razvijeni sistemi za praenje i mere za zatitu ivotne sredine. U AP Vojvodini postoji problem sa otpadom iz naftnih buotina. Izgradnja deponije u Novom Miloevu je u toku. Zavretkom faze 1, kapacitet deponije iznosi 60.000 m , dok e ukupni kapacitet nakon zavretka faze 2, biti 250.000 m .
2 3 3

Znaajno zagaenje vazduha tokom pretovara i transporta naftnih derivata drumskim putem, daleko najzastupljenijeg vida konvencionalnog transporta u naoj zemlji, bie izbegnuto uvoenjem cevovodnog transporta izgradnjom sistema produktovoda kroz Republiku Srbiju.

Gubici elektrine energije u prenosnom delu elektroenergetskog sistema Republike Srbije poslednjih godina dostiu 2,75 % od ukupno raspoloive energije na pragu elektroenergetskog sistema, uz izraeni smanjujui trend. U distributivnom delu gubici su oko 14%. Treba posebno napomenuti da zbog niske cene elektrine energije nema punih podsticaja za njeno efikasno korienje. Poveanje energetske efikasnosti jedan je on najviih prioriteta u svim stratekim dokumentima u Republici Srbiji. Glavne barijere za poveanje energetske efikasnosti i mere za njihovo prevazilaenje detaljno su date u dokumentu "Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, za period od 2007-2012. godine" ("Slubeni glasnik RS", broj 17/07). Energetska efikasnost je izuzetno vano i zahteva stvaranje adekvatnih pravnih okvira i podsticajnih uslova za primenu brojnih tehnikih mera koje dovode do njenog poveanja, kao i uticaj na ponaanje krajnjih korisnika putem podizanja njihove svesti u ovoj oblasti. Oekuje se osnivanje Fonda za energetsku efikasnost koji e obezbediti izvore sredstava za podsticanje sprovoenje mera energetske efikasnosti. Od izuzetnog su znaaja i aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost koja obavlja strune poslove na unapreenju uslova i mera za racionalnu upotrebu i tednju energije i energenata, kao i poveanje efikasnosti korienja energije u svim sektorima potronje energije.

7.2. Vaenje ruda metala i proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda
Rudarski baseni u Republici Srbiji odlikovali su se dugogodinjom masovnom eksploatacijom. Intenzivna eksploatacija, pored iscrpljivanja neobnovljivih resursa i zagaenja vode, vazduha i zemljita dovela je do znaajnog razaranja i degradacije zemljita. Najea zagaenja voda u rudarskim basenima nastaju erozijom nezatienih odlagalita jalovine. U vie navrata dolo je do znaajnog zagaenja vodotoka i podzemnih voda usled havarijskih proboja flotacijskih brana i izlivanja flotacijske jalovine. Rudnici i prerada antimona, olova i cinka i bakra predstavljaju rizik po ivotnu sredinu i prekogranino zagaenje (RTB Bor i Majdanpek, Veliki Majdan - Ljubovija, abac, Zajaa - Krupanj). Glavni izvori zagaenja okoline koje izaziva metalurgija su emisije estica i gasovitih zagaujuih materija, nepravilno postupanje i odlaganje vrstog otpada i isputanje otpadnih voda bez obrade. Otpadne i zagaujue materije mogu biti i kancerogene. Preduzea, po pravilu, nedovoljno ekonomino gazduju energijom. Industrija metala je delom privatizovana, ulaganja u poboljane tehnologije i istiju proizvodnju se tek oekuju. Proizvodnja elika dobro koristi sekundarne sirovine i sporedne proizvode (600 kg sekundarnih sirovina i sporednih proizvoda po toni proizvedenog elika se reciklira). Ovi materijali ne sadre opasne materijale i vraaju se u proces proizvodnje ili se prodaju treim licima. Pri proizvodnji elika nastaju velike koliine otpadnih gasova. Emisije u proizvodnji elika se isputaju sa vie od 90 takastih izvora. Vodena para u kojoj ima vodonik sulfida se povremeno u veoj koliini emituje u atmosferu. Nemaju svi emiteri dobro reeno, viestepeno preiavanje. U otpadnim gasovima ima dosta CO. Zahvaljujui prirodnim uslovima emisije se iroko rasprostiru, pa se znatno smanjuje koncentracija zagaujuih materija. Analize pokazuju prisustvo kadmijuma, olova, ive, arsena, hroma, nikla, bakra, gvoa i cinka u biljnom svetu. Industrija elika troi vrlo velike koliine industrijske vode i isputa velike koliine otpadnih voda koje po svojim karakteristikama ne odgovaraju vaeim propisima. elezare nemaju reen problem zagaenja vazduha, degradacija ivotne sredine je vidljiva, a radna sredina je potencijalno opasna.

Permanentno arite u metalurgiji bakra u Republici Srbiji su emisije tetnih gasova, pre svega SO i praine, koje se stvaraju pri procesu prerade sulfidnih koncentrata. U topionici je u primeni zastareli tehnoloki proces u plamenim peima. Postoje mogunosti za znaajno unapreenje proizvodnje, prelaskom na neku od BAT. Slino se moe postii i pri dobijanju drugih obojenih metala, na primer uvoenjem hidrometalurkih postupaka.
2

Manja postrojenja za dobijanje olova i legura iz starih akumulatora, koja se nalaze na veem broju lokacija u Republici Srbiji, predstavljaju vrlo ozbiljne zagaivae. U ovim pogonima separacija olovnih akumulatora vri se na neodgovarajui nain. Razmere degradacije ivotne sredine na ovim mikrolokacijama su vrlo velike, a zabeleena su i teka oboljenja zaposlenih radnika. U proizvodnji aluminijuma potencijalni problem je stvaranje aluminijumske ljake pri topljenju i livenju legura, koja daljom preradom stvara opasni otpad. Proizvodnja u livnicama zagauje ivotnu sredinu dimnim gasovima, isparljivim metalima, prainom, peskom za izradu kalupa, produktima abrazije i sl. Postoje potencijali iskorienja livakog peska i poveanja energetske efikasnosti. U kovanicama i valjaonicama se formira otpadna tehnoloka voda koja sadri kiseline, ulja, maziva, itd.

7.3. Vaenje ruda i kamena

Republika Srbija raspolae znaajnom sirovinskom bazom nemetalinih mineralnih sirovina (magneziti, duniti, dolomit, krenjak, barit, kvarc, fosfati, vatrostalne i keramike gline, gips, azbest, fluoriti, feldspati, volastonit, dijatomit, zeoliti itd.). Industrija prerade nemetala ima znaajan konstantan obim proizvodnje, zaposlenost i vrlo dugu tradiciju. Oko 95% preduzea pripadaju grupaciji malih i srednjih preduzea. Velika preduzea su nosioci masovne proizvodnje, pa u njima radi 65% zaposlenih. Oko 50% preduzea grupisano je u gradu Beogradu i etiri okruga: umadijski, Junobaki, Mavanski i Junobanatski. Industrija graevinskih materijala je uglavnom privatizovana. Neke industrije su posle obavljene privatizacije od strane nekih inostranih kompanija, znaajno unapredile uslove rada i smanjile emisije zagaujuih materija, primenjujui savremene tehnike kontrole emisija i usaglaavanje sa vaeim BAT i BEP za odgovarajuu industrijsku aktivnost. U prvom redu ovo se odnosi na cementnu industriju: vri se ugradnja filtera, radi se na uvoenju alternativnih goriva, ugradnje kontinualnog monitoringa emisija i to su prva postrojenja koja pokreu proces dobijanja integrisane dozvole. ivotnu sredinu najvie ugroavaju emisije tetnih materija. Glavni zagaivai vazduha su No , SO i praina. Slede CO, CO , isparljiva organska jedinjenja, derivati hlora i fluora i prisutni metali. Najvei deo emisija prerade nemetala potie iz pei za topljenje primarnih sirovina. U proizvodnji mineralne vune kao opasne materije javljaju se i fenoli, amonijak i formaldehid. U proizvodnji stakla i proizvoda od stakla postoji veliki potencijal reciklae. Posebno energetski zahtevne su proizvodnja cementa i krea. Najvie energije se troi u procesu topljenja primarnih sirovina. Postoje mogunosti da se, alternativnim gorivima i sagorevanjem otpada iz drugih industrijskih grana, povea energetska efikasnost. Ovo treba izvoditi iskljuivo kroz primenu najboljih dostupnih tehnika (BAT). Alternative fosilnim gorivima mogu doprineti smanjivanju emisija tetnih materija. Proizvodnja nemetala zagauje zemljite otpadom. U tehnolokim procesima prerade ne stvaraju se velike koliine otpadnih voda. Prisustvo buke je takoe znaajno izraeno.
x 2 2

Energetska i sirovinska efikasnost u industriji nemetala je niska. Vrlo je visok nivo stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda. Tehnoloki procesi i postrojenja su esto zastareli. Upravljanje kvalitetom ivotne sredine u industrijskim postrojenjima je neodgovarajue. Mali je broj preduzea koja su uvela i primenjuju sistem upravljanja zatitom ivotne sredine. Skladitenje industrijskog i opasnog otpada je ozbiljan problem. Nedovoljno je i neadekvatno praenje emisija zagaenja. Nema adekvatnih tehnologija i postrojenja za smanjenje zagaenja.

7.4. Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i vetakih i sintetikih vlakana

Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i vetakih i sintetikih vlakana je vana oblast industrije Republike Srbije iji su prihodi, zaposlenost, izvoz i uvoz znaajni. Slabe take ovog sektora su nedovoljna energetska i sirovinska efikasnost, visok nivo stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda, primena zastarelih tehnologija, dotrajalost postrojenja i nepostojanje adekvatnih tehnologija i postrojenja za smanjenje zagaenja. Mali je broj preduzea koja su uvela i primenjuju sistem upravljanja ivotnom sredinom. Preteno se primenjuje pristup finalnog tretmana otpadnih tokova, dok je reavanje uzroka nastajanja problema u tehnolokom procesu vrlo retko. U procesu privatizacije problemi zatite ivotne sredine nisu adekvatno tretirani. Preduzea bazne hemije obuhvataju proizvodnju: hemikalija, hemikalija za poljoprivredu, hemijskih vlakana i plastinih masa, vetakih i sintetikih vlakana. Preduzea koja se bave preradom hemijskih proizvoda obuhvataju proizvodnju: lekova i farmaceutskih sirovina, sredstava za pranje i kozmetikih preparata, boja i lakova, ambalae od plastinih masa, kao i preradu plastinih masa i dr. Hemijska industrija je u izuzetno loem stanju, daleko od zahteva BAT-a, izuzev farmaceutske industrije i pojedinih pozitivnih primera. Problem predstavlja zagaenje zemljita i vode neprikladnim skladitenjem hemikalija koje nisu upotrebljene i zagaenje vazduha, vode i zemljita nekontrolisanom i neadekvatnom upotrebom opasnih hemikalija. Preduzea hemijske industrije su vrlo osetljiva sa aspekata bezbednosti procesa i pojave udesa, ije su potencijalne posledice velike. Monitoring emisija zagaenja ivotne sredine ili ne postoji ili je neadekvatan. Kvalitet vazduha ugroen je emisijama veoma tetnih gasova i estica (CO, CO , SO , H S, CS , NO , N O, halogeni i njihova jedinjenja, iva, produkti nepotpunog sagorevanja meu kojima i ugljovodonici, isparljiva organska jedinjenja, organosilikatna jedinjenja, praina, pepeo, alkalni i teki metali, azbest itd.). Posmatrani sektor isputa velike koliine otpadnih voda sa visokim koncentracijama toksinih materija, amonijaka, raznih kiselina, emulgovanih masti i ulja, deterdenata, estica itd. Nema ire primene savremenih sistema za pranje opreme i instalacija. Korienje energije je neefikasno, a industrijska energetska postrojenja su dotrajala. Pogoni esto ne razdvajaju otpadne vode od atmosferskih, to potencijalno ugroava podzemne vode i vodotokove. Samo 13% ukupnih industrijskih otpadnih voda u Republici Srbiji se preiava pre isputanja. Izraen je problem neadekvatnog upravljanja, posebno skladitenja, industrijskog opasnog otpada, kao i skladitenja sirovina i proizvoda.
2 x 2 2 x 2

Farmaceutska industrija je vrlo znaajan deo hemijske industrije zbog zapaenog uea u strukturi obima proizvodnje, izvoza, zaposlenosti, prihoda i profita. Uee farmaceutske industrije u BDP Republike Srbije se procenjuje na oko 3,2%. Farmaceutska proizvodnja se preteno odvija u tri velika preduzea: Hemofarm a.d. (uee 47,7%), Galenika a.d. (uee 27,3%) i Zdravlje a.d. (uee 13,6%). Tehnoloki nivo proizvodnih kapaciteta grane,

posmatrano evropskim kriterijumima, je srednji. Tehnoloka reenja su u proseku stara 5-15 godina. Stepen otpisanosti opreme i ureaja je vei i iznosi oko 65-70%. Raspoloivi tehniki kapacitet se koristi oko 77%, a radno vreme uposlenih 80-90%, to je u poreenju sa drugim industrijskim granama vrhunski rezultat. U farmaceutskoj industriji postoji i vei broj malih preduzea. Veina domaih farmaceutskih firmi je uvela ili radi na uvoenju sistema kvaliteta, odnosno primenjuje principe dobre proizvoake i laboratorijske prakse. Ne postoje odgovarajui pogoni za tretman farmaceutskog otpada, tako da sve vodee farmaceutske kompanije izvoze farmaceutski otpad na tretman.

7.5. Poljoprivreda i preraivaka industrija

Primarnu poljoprivrednu proizvodnju karakterie niz pozitivnih karakteristika kojima ona formira osnovu za razvoj prehrambene industrije. Najznaajnije prednosti Republike Srbije za razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje su: povoljni prirodni uslovi za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, priznata selekcija kultura, vrhunski strunjaci, duga tradicija i relativno mala potronja mineralnih ubriva i primena pesticida. Republika Srbija raspolae sa oko 5.111.000 ha poljoprivredne povrine (0,60 ha po stanovniku), 4.690.000 ha obradive povrine (0,50 ha po stanovniku), to predstavlja dobru osnovu za razvoj poljoprivrede Republike Srbije. Prehrambena industrija ima dominantan poloaj na domaem tritu i znaajan udeo u ukupnom izvozu, preko jedne milijarde dolara godinje. U ovom trenutku agroindustrija predstavlja najznaajniju privrednu oblast u Republici Srbiji, koja u stvaranju drutvenog proizvoda zemlje uestvuje sa oko 35% i to: 20% poljoprivredna proizvodnja i 15% preraivaka (prehrambena) industrija. Prehrambena industrija je ozbiljan zagaiva ivotne sredine, naroito zbog isputanja nepreienih otpadnih voda bogatih organskim materijama u recipijente, to moe ozbiljno ugroziti akvatinu floru i faunu. Sa otpadnim vodama se iz pogona izbacuju mnogi pratei proizvodi i raznovrsne hemijske materije koje se koriste u proizvodnom postupku. Samo vei pogoni imaju ugraene sisteme za predtretman otpadnih voda, a postrojenja za konano preiavanje je malo. Izgraena postrojenja za preiavanje otpadnih voda uglavnom ne funkcioniu efikasno, a mnoga od njih su van pogona i ruinirana. Postupanje sa sporednim proizvodima u prehrambrenoj industriji je krajnje nezadovoljavajue. Mnogi dragoceni sporedni proizvodi, npr. krv iz klanica, surutka iz proizvodnje mleka, organski talozi i viak kvasca iz pogona pivara, vinarija i destilerija, izbacuju se sa otpadnim vodama, inei najvei deo njihovog zagaenja. Postupanje sa organskim otpadom je takoe nezadovoljavajue, jer se on odlae na deponije - smetlita, a njegovim razlaganjem nastaju gasovi staklene bate. Najvie otpada ove vrste produkuju pogoni za primarnu preradu biljnih sirovina. Racionalno korienje energije je na niskom nivou. Povraaj toplih vodenih tokova i pare uglavnom je primenjen u veim pogonima, dok je u manjim pogonima sporadian. Industrija prerade hrane je iroko razvijena. Glavni sektori ukljuuju preradu voa i povra, mleka, mesa i ribe, proizvodnju alkoholnih i bezalkoholnih pia, ulja i proizvodnju gotove hrane. Najea pitanja koja se odnose na ivotnu sredinu pomenutih sektora su potronja vode i isputanje otpadnih voda, korienje hemikalija u preradi voa i povra i ienju, smanjenje i odlaganje ambalae i ostataka hrane. Energetska efikasnost i emisija gasova sa efektom staklene bate takoe su znaajna pitanja na koja se mora obratiti panja. U stoarskoj proizvodnji, uzgajanje domaih ivotinja, po broju grla najzastupljenija je ivina (17,7 miliona), a zatim svinje (3,6 miliona), ovce (1,5 miliona), goveda (1,1 miliona). Trenutno su problemi zagaenja zemljita i eutrofikacije u Srbiji povezani uglavnom sa nekontrolisanim

isputanjem nepreienih otpadnih voda sa stonih farmi bogatim nutrijentima. Zagaenje Dunava nutrijentima u Republici Srbiji ini 13% ukupnog zagaenja Dunava nutrijentima. Postupanje sa otpadnim vodama je neadekvatno, kao i postupanje sa stajnjakom. Informisanje o praksi dobrog upravljanja ivotnom sredinom na velikim stoarskim gazdinstvima je veoma slabo. Procenjuje se da samo u AP Vojvodini postoji oko 240 klanica (industrijskih i zanatskih), pri emu vie od 75% klanica nema reeno pitanje uklanjanja svojih konfiskata na adekvatan nain. Prema nekim podacima 64 klanica svoje konfiskate, ivotinjske leeve i kosti organizovano ustupaju na preradu u kafilerije otvorenog tipa, dok 5 klanica ima sopstvene kafilerije. Zbog nedostatka finansijskih sredstava postojei objekti kafilerija imaju niz problema u proizvodnji i odravanju, posebno ureaja za preiavanje otpadnih voda i gasova. Na teritoriji AP Vojvodine nalazi se 8 od 11 kafilerija u Srbiji, od toga su 3 "otvorenog" tipa koje prerauju otpad sa ireg podruja i 5 "zatvorenog" tipa pri klanicama. U klanicama takoe nastaju velike koliine otpadnih voda zagaenih krvlju, koje se najee isputaju netretirane. Prema raspoloivim podacima godinja produkcija ivotinjskog otpada u AP Vojvodini iznosi oko 20.000 - 30.000 tona (klanini konfiskati i leevi uginulih ivotinja), od ega se manji procenat organizovano prerauje u kafilerijama. Ostatak se odlae bez prethodne obrade na stona groblja i jame grobnice (prema procenama ima ih preko 400 samo u AP Vojvodini). U industrijskoj preradi mleka nastaju otpadne vode koje sadre surutku i aditive, kao i hemikalije koje se koriste za pranje. Zbog toga su otpadne vode osnovni zagaiva ivotne ivotne sredine koje prouzrokuju mlekare. Od sporednih proizvoda u preradi mleka najznaajnija je surutka. Poto surutka ima veoma visoku BPK vrednost (preko 40 gO /l) njeno izlivanje u recipijent predstavlja dvostruku tetu: gubi se dragocena sekundarna sirovina i u velikoj meri se poveava i koliina i zagaenost otpadnih voda koje se moraju preiavati pre isputanja u recipijent. Poto surutka pri preradi mleka u sir nastaje u velikim koliinama njeno izlivanje u otpadne vode ini njihovo najvee zagaenje i predstavlja ozbiljan ekoloki problem.
2

7.6. Odstranjivanje otpadaka i smea, sanitarne i sline aktivnosti - upravljanje otpadom

Jedini nain organizovanog postupanja sa otpadom je odlaganje na deponije koje nisu u skladu sa meunarodnim standardima i predstavljaju smetlita, osim retkih izuzetaka. Veliki je broj i "divljih" odlagalita. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji jo uvek se odnose na obezbeivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pruanje osnovnih usluga kao to su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada. Koncept izgradnje regionalnih deponija je prihvaen i, prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom, potrebna je izgradnja 29 regionalnih deponija sa transfer stanicama, za koje e biti potrebna integrisana dozvola, i zatvaranje smetlita u svim optinama. Oekuje se poetak izgradnje vie regionalnih deponija u skladu sa Nacionalnom strategijom. Takoe je planirana izgradnja postrojenja za reciklau i za tretman posebnih tokova otpada: iskorienih ulja, neupotrebljivih starih automobila, baterija i akumulatora, otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadnih guma itd.) postrojenja za tretman opasnog otpada iz industrija, kao i medicinskog otpada. Nekontrolisano spaljivanje na deponijama uzrokuje tetne emisije suspendovanih estica, dioksina i policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAH), dok otpad koji se raspada bakteriolokim putem proizvodi gas koji sadri CO i metan. Procedne vode sa deponija koje
2

sadre organska jedinjenja i teke metale predstavljaju pretnju podzemnim vodama, povrinskim vodama i zemljitu. Ne postoje pouzdani podaci o koliini opasnog otpada koji stvara industrija. Procenjuje se da se u Republici Srbiji proizvede 460.000 t/godinje opasnog industrijskog otpada ukljuujui: otpadna motorna ulja 106.000 t/godinje, meane organsko-vodene emulzije 257.000 t/godinje, ostali opasan otpad (medicinski otpad, organski i neorganski opasni otpad iz industrije, PCB otpad, itd.) 97.000 t/godinje. Ne postoje ni postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada, niti odgovarajui prostor za skladitenje. Opasan otpad se privremeno skladiti u neodgovarajuim skladitima (od kojih neka postoje i vie decenija), to predstavlja veliki rizik od zagaenja ivotne sredine.

7.7. Proizvodnja maina i ureaja

U proizvodnji maina i ureaja postoji vrlo veliki broj, uglavnom malih i srednjih preduzea (oko 700). Ipak, velika preduzea iz ove oblasti zapoljavaju 70% radnika. Proizvodnju maina i ureaja karakterie relativno mala potronja sirovina i energije. Preduzea iz ove oblasti se, trenutno, ne nalaze na listi vrsta aktivnosti za koje se izdaje integrisana dozvola. Pojedini tehnoloki procesi i postrojenja u okviru proizvodnje maina i ureaja su emiteri veoma toksinih materija, posebno procesi termike obrade, livenja, lakiranja, bojenja itd. Najvei broj preduzea koja koriste pomenute procese nemaju adekvatna reenja zatite ivotne sredine. Proizvodnju karakterie zastarelost proizvodne i energetske tehnologije i dotrajalost postrojenja. Energetska i sirovinska efikasnost je nedovoljna. Adekvatnih tehnologija i postrojenja za smanjenje zagaenja nema. Mali broj preduzea ima sertifikovan sistem upravljanja zatitom ivotne sredine. Poslovanje u ovoj industrijskoj oblasti je nisko profitabilno, te stoga nema znaajnih ulaganja. Problemi i obaveze u oblasti zatite ivotne sredine nisu adekvatno tretirani kod privatizovanih preduzea.

7.8. Proizvodnja elektrinih i optikih ureaja

Proizvodnja elektrinih ureaja i aparata takoe troi relativno malo sirovina i energije u odnosu na druge sektore. Preduzea iz ove oblasti ne nalaze se na listi vrsta aktivnosti za koje se izdaje integrisana dozvola. U ovoj oblasti posluje veliki broj, preteno malih, preduzea (oko 1.640). Teritorijalna raspodela preduzea u ovoj grani je: oko 77 % preduzea na teritoriji Republike Srbije van AP, dok je 23% preduzea locirano u AP Vojvodini. Sve ocene analize stanja iz oblasti proizvodnje maina i ureaja vae i za ovu granu.

7.9. Ostale aktivnosti

Proizvodnja celuloze, papira i proizvoda od papira. Samo nekoliko fabrika u Evropi proizvodi celulozu, papir i karton od iste nereciklirane sirovine, ali taj proizvod je dosta skup. Reciklirani karton, zavisno od gramature, je duplo jeftiniji, a ne koristi se jedino u farmaceutskoj industriji, kozmetici i za pakovanje hrane koja nije prethodno zatiena celofanskom ili alufolijom. Potronja na domaem tritu je za sada limitirana na oko 20 do 25.000 tona kartona godinje. Reciklaa starog papira u Republici Srbiji je na mnogo niem nivou nego u Zapadnoj Evropi. Industrija papira je zagaiva zbog otpadnih voda iz procesa koje zahtevaju preiavanje pre uputanja u recipijent.

Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda. Tekoe zbog gubitka inostranog trita i drastinog smanjenja domaeg trita i kupovne moi stanovnitva, poremetile su poslovanje tekstilne industrije do te mere da se ona moe oceniti kao jedan od najveih gubitnika tokom 1990-ih, kao i u prvim godinama tranzicije. Deo proizvodnje prediva i tkanina jo uvek je delimino privatizovan. Konkurencija reprodukcionim materijalima iz uvoza je velika. Veoma je vano nai stratekog partnera koji bi uloio sredstva u istiju proizvodnju. Veliki izazov restrukturiranju industrije tekstilnih prediva i tkanina nameu propisi o zatiti ivotne sredine, budui da postojei kapaciteti predstavljaju velike zagaivae, i da e biti potrebna velika sredstva da se oni usaglase sa propisima. Bojenje tekstila vri se hemikalijama koje mogu dovesti do ozbiljnog zagaenja voda - recipijenta, ukoliko se otpadne vode od bojenja isputaju bez preiavanja. Sredstva koja se koriste za beljenje mogu da sadre jedinjenja hlora. Prerada koe i proizvodnja predmeta od koe. U koarskopreraivakoj industriji proizvodnja se obavlja u 295 preduzea. Koarskopreraivaka industrija Republike Srbije je izvozno orjentisana i uvozno zavisna, kada su u pitanju hemikalije za tavljenje i doradu koe, bojenje i finiiranje. Republika Srbija ima znaajne resurse sirove krupne, sitne i svinjske koe. Postoje kapaciteti za preradu oko 10.000 tona sirove, preteno krupne koe. Proizvodni kapaciteti su opremljeni razliitom opremom, tako se sadanja instalisana oprema kree od najsavremenije do tehnoloki zastarele. Zagaenje ivotne sredine iz koarskopreraivake industrije odnosi se naroito na zagaenje voda estovalentnim hromom i drugim opasnim hemikalijama. Takoe nastaje i odreeni vrsti otpad od tavljenja koa koji se mora propisno odloiti, to esto nije sluaj.

7.10. Rezultati SWOT analize

Na sledeoj matrici prikazani su rezultati primene metoda strateke analize (prednosti, slabosti, anse, opasnosti, SWOT) uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji. PREDNOSTI Znaajni industrijski kapaciteti u funkciji Razvijena prehrambena industrija Razvijena hemijska i farmaceutska industrija Znaajni kapaciteti prerade nafte i gasa Znaajni kapaciteti metalurgije i industrije prerade nemetala Jaka nacionalna elekroprivreda Razvijeni resursi za uvoenje sistema upravljanja ivotnom sredinom Postojanje komplementarnih meunarodnih i nacionalnih programa i projekata Razvijen sistem privrednih komora Usvojeni su neki od osnovnih zakona u skladu sa propisima EU Postoji fond za zatitu ivotne sredine Usvojene strategije i akcioni planovi Dobre mogunosti obuke kadrova Realizovan pripremni program SLABOSTI istija proizvodnja je potpuna novina u Republici Srbiji Vrlo velika industrijska zagaenja Postojanje industrijskih objekata bez upotrebne dozvole Niska sirovinska i energetska efikasnost Zastarelost tehnolokih procesa i opreme Industrija ne razlikuje pristupe istije proizvodnje i tretmana otpada Niska orijentisanost istraivanja ka primenjenom radu Nedostatak zakonske regulative izaziva probleme u praksi Uverenja industrijskih subjekata da mogu izbei primenu propisa Mala zainteresovanost za primenu zahteva standarda SRPS ISO 14001 odnosno EMAS Nekoordinisana saradnja razliitih ministarstava Odloen zavretak i nain ostvarivanja procesa privatizacije

Mali broj komunalnih i gradskih sistema za preiavanje vode ANSE OPASNOSTI Zadravanje niskog nivoa saznanja o istijoj Razvoj svesti o istijoj proizvodnji proizvodnji Razvoj obrazovanja o istijoj proizvodnji Zadravanje tehnoloke zaostalosti industrije Razvoj finansijske podrke primeni koncepta Nedovoljna sredstva i neadekvatno troenje istije proizvodnje finansijske podrke Pritisak trine konkurencije podstie primenu Istovremeno funkcionisanje starih i novih propisa koncepta istije proizvodnje Nepotpuna primena propisa u vezi sa ivotnom Budui propisi mogu indirektno podsticati sredinom primenu istije proizvodnje Spore strukturne promene Komplementarne strategije u pripremi Niska investiciona aktivnost Uvoenje normi i standarda EU Nedovoljno dobra klima za ulaganja Korienje iskustava zemalja u tranziciji Visoka ulaganja za izgradnju postrojenja za preiavanje otpadnih voda

8. PRISTUPI RAZVOJU ISTIJE PROIZVODNJE U REPUBLICI SRBIJI

Kada je re o socio-ekonomskim koristima od uvoenja istije proizvodnje, na prvom koraku je potrebno sagledati dimenzije makroekonomskih teta od zagaivanja i pritisaka na prirodne resurse. U jednoj od novijih studija konstatovano je da je iznos teta od zagaenja u Republici Srbiji na poetku 2000. godine varirao od 5,11% do 14,85% BDP godinje. Iako ove vrednosti treba prihvatiti sa oprezom, njihova veliina ukazuje na ozbiljnost problema. Otuda se moe zakljuiti da bi i nivo dobrobiti od uvoenja i primene istije proizvodnje u Republici Srbiji bio veliki. Na prvom mestu, re je o ekonomskim koristima od efikasnije upotrebe energije i materijalnih inputa. Imajui u vidu veoma visoku energetsku intenzivnost, uvoenje istije proizvodnje bi se odrazilo pozitivno na smanjenje emisija iz energetike, kao i na poveanje konkurentnosti domae proizvodnje. Smanjivanje upotrebe materijalnih resursa daje viestruko pozitivne ekonomske efekte, preko smanjivanja trokova proizvodnje i poveanja konkurentnosti. Zamena zagaujuih, otrovnih i potencijalno opasnih proizvoda i postupaka, ne samo da smanjuje stalne pritiske emisija na ivotnu sredinu, ve redukuje i rizike od potencijalnih udesa, kod kojih nivo teta znaajno moe prevazii vrednost proizvodnje. Time se eliminie obaveza preduzea da se osiguraju od industrijskih havarija i udesa, te se smanjuje rizik u poslovanju osiguravajuih drutava. Sve to ima mnogostruko pozitivne efekte. Za uvoenje istije proizvodnje u Republici Srbiji potrebno je dalje jaanje zakonskog okvira vezanog za ivotnu sredinu, odnosno njegove realizacije u praksi, posebno kroz izradu i donoenje podzakonskih akata koja se odnose na: standarde kvaliteta ivotne sredine i standarde emisije; EMS sistemi, ekoloki znak, uvoz i izvoz supstanci koje oteuju ozonski omota, uvoz, izvoz i tranzit otpada, postupanje sa opasnim materijama, monitoring i razvoj katastra zagaivaa, te uvoenje ekonomskih instrumenata. U tom smislu, potrebno je znaajno pojednostaviti sve procedure davanja dozvola i odobrenja za uvoenje eko-proizvoda i postupaka istije proizvodnje.

Takoe, potrebno je stvoriti uslove za nastanak i uspeno delovanje ESCO (Energy Service Company) i MISCO (Material Input Service Company) aranmana. Re je o afirmisanim, u razvijenim zemljama dokazano efikasnim, vidovima poslovnog organizovanja, u cilju poveanja energetske i materijale efikasnosti privrede. To sprovode privatna preduzea, koja koncipiraju, razrauju, finansiraju i sprovode mere i postupke poveanja energetske i materijalne efikasnosti, bilo u privatnim, bilo u dravnim preduzeima i ustanovama, na bazi BOT (Build Operate Transfer) ugovora. Dostignuti nivo makroekonomske stabilnosti i dovoljna dubina finansijskog trita u Republici Srbiji, ine povoljne preduslove za nastanak i afirmaciju ESCO i MISCO aranmana. Ono to nedostaje jeste jaa pravna sigurnost i poreski podsticaj potencijalnim ESCO i MISCO preduzetnicima. Subvencije i poreska osloboenja potencijalnim investitorima u istiju proizvodnju, koji mogu dokazati usklaenost svojih aktivnosti sa zakonima i propisima, su nezaobilazna. Korisno je, ali nije dovoljno, samo osloboditi od carine na uvoz opreme za istiju proizvodnju. Potrebno je uvesti carinske olakice pri uvozu inostranih komponenti i sirovina za domae proizvoae opreme za zatitu ivotne sredine, kao i poreski stimulisati uvoenje BAT i BEP. Posebno polje podsticaja treba da budu primenjena nauna istraivanja i transfer tehnologije u domenu istije proizvodnje, to treba da bude deo ire strategije razvoja nauke. U tom kontekstu ekonomska i drutvena dobrobit se potpuno realizuje, a istija proizvodnja postaje bitan deo odrivog razvoja i ekonomije bazirane na znanju. Uspean razvoj istije proizvodnje obuhvata niz logino povezanih koraka, od svesti i formiranja razvojnih kapaciteta, do pojedinanih aktivnosti koje su ugraene u poslovne politike preduzea i dugoronu politiku Vlade.

8.1. Instrumenti politike za promociju istije proizvodnje

Instrumenti namenjeni zatiti i upravljanju ivotnom sredinom ne slue za direktno uvoenje istije proizvodnje, ve se njima stara ambijent u kome privredni subjekti imaju motiva da dobrovoljno uvedu odreene standarde i postupke. Drava moe uticati na ponaanje privrednih subjekata u vezi sa zatitom ivotne sredine i odrivim razvojem korienjem sledeih instrumenata:

8.1.1. Instrumenti kvantitativne kontrole

Instrumenti kvantitativne kontrole, tzv. "propii pa kontrolii" najstariji i najjednostavniji tip instrumenta za borbu protiv zagaenja. Sutinu ovih instrumenata ine: 1) postavljeni ciljevi, u vidu dozvoljenih koliina emisija, ili nunih koliina spreavanja zagaivanja; 2) kontrola ispunjenja ovih ciljeva; 3) kanjavanje onih koji ne potuju propisano. Uspenost ovih mera zavisi od efikasnosti kontrole, na jednoj strani i visine kazni, na drugoj strani. No, prethodno je neophodno postaviti norme zagaenja za svakog od zagaivaa. Smatra se da su ove mere relativno jednostavne za kontrolu, lake za primenu, te da brzo dovode do znaajnih smanjenja emisija, to ih ini dominantnim u borbi protiv zagaenja u mnogim zemljama. Meutim, ponekad mogu biti vrlo nefleksibilne, skupe i bez uticaja na dinamiku efikasnost. Takoe, iziskuju od javnog subjekta

da poseduje mnotvo informacija o zagaivaima, njihovim emisijama, kao i funkcijama trokova moguih postupaka za suzbijanje emisija. Postavljeni ciljevi u domenu zatite ivotne sredine, kojima se stvara neophodni ambijent za uvoenje istije proizvodnje, izlau se kroz sledee propise: - propisi kojima se ograniava toksinost, a odnose se na obim (koliinu, nivo) zagaenja emisijom, vrstu materijala, elemenata ili jedinjenja koji se mogu ispustiti u zemljite, vodu ili atmosferu itd.; - zabrane korienja pojedinih supstanci, proizvoda, tehnologije ili procesa. One obuhvataju uvoenje zabrane ili strogog definisanja naina, obima i dinamike korienja pojedinih supstanci, proizvoda ili procesa; - produenje odgovornosti proizvoaa. Obuhvata propisano produenje odgovornosti proizvoaa za proizvod kroz itav ivotni ciklus proizvoda.

8.1.2. Ekonomske mere za kontrolu zagaenja

Ekonomske mere za kontrolu zagaenja najdirektnije utiu na motiv privrednih subjekata da uvedu istiju proizvodnju. U ove mere se ubrajaju fiskalne mere (naknade, porezi, subvencije) i sistemi transferabilnih dozvola. Prednosti njihove u odnosu na kvantitativne mere proistiu iz efikasnosti samog trinog mehanizma, da brzo reaguje na sve signale, podstie dinamiku efikasnost, te da redukuje zagaenja, tamo gde su trokovi najnii. A. Naknade, porezi i subvencije deluju putem promena relativnih cena. Bilo da se oporezuje nivo upotrebe odreenih inputa u procesima koji zagauju, bilo nivo isputanja zagaenja, rezultat se svodi na poskupljenje odreenog procesa, ili aktivnosti. Slino deluju i subvencije u cilju smanjivanja emisija; razlika je samo u tome to odreene aktivnosti, ili proizvodni procesi, bivaju jevtiniji za iznos isplaene subvencije. Iako, kratkorono gledano, porezi i subvencije deluju simetrino, na dug rok postoje razlike, usled redistributivnih efekata. Naknade mogu biti odreene, kako prema koliini ekstrahovanog, ili iskorienog resursa (extraction charges), tako i prema koliini isputenih otpadnih, ili zagaujuih materija (emission charges), te prema vrsti, tj. sadraju zagaujuih materija (pollution charges). Same po sebi, ove naknade, bilo da su jednokratne, bilo da su stalne, u vidu poreza, eliminiu razliku izmeu drutvenih i privatnih cena. Uvoenje eko-naknada, poreza i taksi, ima za cilj da se ekonomska aktivnost koja remeti ivotnu sredinu svede na drutveno prihvatljiv efikasan nivo, to je jedan od imperativa odrivog razvoja. Za uvoenje istije proizvodnje od presudnog su znaaja upravo pomenuti instrumenti, jer podstiu preduzetnike na preduzimanje odgovarajuih standarda i postupaka. 1. U Republici Srbiji su 2005. godine uvedeni neki od instrumenata za sprovoenje ekonomskih mera zatite ivotne sredine (Uredba o vrstama zagaenja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade ("Slubeni glasnik RS", br. 113/05 i 6/07). Ovom uredbom se uvode i reguliu naknade za emisije gasova, sumpor dioksida, azot dioksida, prakastih materija, supstanci koje oteuju ozonski omota, te za proizvodnju i odlaganje vrstog, opasnog i neopasnog, otpada. Da bi pomenuti instrumenti u potpunosti ostvarili svoju funkciju, te podstakli preduzea da investiraju u

postupke istije proizvodnje predlae se sledee Proirenje liste materija i postupaka na koje se odnosi obaveza plaanja naknada. 2. Znatno poveanje nivoa naknada, uz uvoenje dodatne fleksibilnosti. 3. Uvoenje osloboenja plaanja naknade u punom iznosu realizovanih investicionih trokova, kao i finansijskih trokova proisteklih iz ulaganja u zatitu ivotne sredine u odreenoj godini, pod uslovom da se vre zakonom predviene aktivnosti na smanjenju, ili eliminaciji emisija. Pored ovoga, predlae se reorganizovanje Fonda za zatitu ivotne sredine, to bi imalo veoma pozitivne efekte na uvoenje istije proizvodnje u Republici Srbiji. Potrebno je razmotriti mogunosti uvoenja spektra ponude povoljnih kreditnih aranmana, uz obavezu vraanja dela, ili celine, korienih sredstava Fonda, uz davanje prednosti onim preduzeima koja mogu to pre vratiti, ili u to manjoj meri koristiti, sredstva Fonda. Posebno treba naglasiti mogunost korienja Fonda u postupcima dobijanja svih vrsta garancija za kredite kod poslovnih banaka u zemlji i inostranstvu, za projekte uvoenja istije proizvodnje. Potrebno je, takoe, redefinisati u navedenom smislu i lokalne fondove za zatitu ivotne sredine, uz naroito insistiranje na strogoj predestinaciji (earmarking) prikupljenih sredstava od lokalnih eko-taksi i drugih naknada. Time bi se stvorili znaajni finansijski preduslovi za uvoenje istije proizvodnje. B. Sistem transferabilnih dozvola predstavlja drugi znaajan ekonomski instrument politike zatite ivotne sredine. Da bi sistem transferabilnih dozvola mogao da funkcionie, potrebno je sledee: 1. Odrediti koliinu zagaenja koja e biti dozvoljena; 2. Utvrditi pravo preduzea da emituju odreenu vrstu zagaenja, samo do nivoa za koji poseduju dozvole. Svako dalje emitovanje, preko toga, mora biti strogo sankcionisano; 3. Izabrati kriterijum inicijalne raspodele transferabilnih dozvola na preduzea, zagaivae; 4. Garantovati slobodu trgovanja dozvolama izmeu preduzea, po ceni koja se slobodno formira. Inicijalna alokacija dozvola se moe odvijati, ili besplatno, po nekom prethodno prihvaenom kriterijumu, ili na osnovu konkurencije izmeu kupaca, na aukciji. U drugom sluaju rezultat aukcije e biti transfer dohotka od preduzea, zagaivaa, u korist regulatora, tj. drave. Sistem transferabilnih dozvola nije pogodan za suzbijanje emisija koje se ne rasporeuju uniformno u prostoru. Preprodaja dozvole za emitovanje od strane preduzea koje je locirano u slabo naseljenom predgrau, te kupovina iste od strane preduzea koje posluje u najuem gradskom jezgru, prouzrokovae znaajan porast ukupnih teta. Slino e se dogoditi kada dozvolu kupi preduzee-emiter, locirano u gustoj industrijskoj zoni, od preduzea lociranog u dalekoj ruralnoj oblasti. U svim dravama u kojim je primenjen, sistem transferabilnih dozvola, je odigrao veliku ulogu pokretaa privrede da uvede istiju proizvodnju. Smatramo da bi i u Republici Srbiji to bio sluaj, pod uslovom da se instrument primeni na adekvatnu vrstu emisija (uniformno rasporeenih u prostoru), te da postoji odgovarajui nivo autoriteta javnog subjekta,

tj. institucionalne podrke za njegovu ispravnu implementaciju. Razrada i operacionalizacija ovog koncepta moe biti tema posebne studije.

8.1.3. Instrumenti zasnovani na informacijama

Instrumenti zasnovani na informacijama slue da se njima podstie promena ponaanja u vezi sa ivotnom sredinom. Oni se ogledaju u sledeem:

irenje informacija
Informacije o najboljoj industrijskoj praksi mogu se obezbediti i predstaviti preduzeima u cilju podsticanja promene sopstvene prakse, npr: referentni dokumenti najboljih dostupnih tehnika (BREF). Ove informacije mogu posluiti za formiranje referentnih vrednosti za upravljanje, uz pomo kojih se pojedinane aktivnosti stavljaju u odnos sa najboljom dostupnom praksom u sektoru (benchmarking).

Promocija formiranja udruenja za minimizaciju otpada

Udruenja i nevladine organizacije koje se bave problemima smanjenja otpada u nekoj teritorijalnoj jedinici potencijalno su efikasni centri koji obezbeuju razmenu informacija sa ciljem promocije istije proizvodnje. Dravni organi mogu podsticati rad ovakvih udruenja.

Promocija demonstracionih projekata

Realizacija demonstracionih projekata i promocija njihovih rezultata moe se koristiti u cilju objanjenja tehnika koje koristi istija proizvodnja i rezultata na polju uteda koje ona moe ostvariti.

Prepoznavanje od strane javnosti i nagrade

Uspena primena istije proizvodnje moe se javno nagraditi odgovarajuim sertifikatima, nagradama, priznanjima i sl.

Objavljivanje podataka o emisijama

Zakonska obaveza preduzea da objave podatke o svojim emisijama moe biti efikasna metoda koja e uticati da preduzea promene svoje ponaanje radi poveanja konkurentnosti, ali i vaan podsticaj za poboljanje njihovog uinka u odnosu na ivotnu sredinu.

Uspostavljanje informacionih i strunih mrea

Uspostavljanje i razvoj mrea za razmenu informacija koje obezbeuju pristup strunim informacija istije proizvodnje, studijama sluaja i uspenim primerima, pomau primenu istije proizvodnje.

Ukljuivanje istije proizvodnje u procese obrazovanja i obuke

istiju proizvodnju neophodno je ukljuiti u obrazovne programe i programe obuke.

8.1.4. Dobrovoljni programi

U dobrovoljne programe koji se mogu koristiti radi podsticanja razvoja istije proizvodnje spadaju sledei:

Programi prilagoavanja
Kao rezultat saradnje Vlade i industrije trebalo bi da se uspostave i programi prilagoavanja pojedinih industrijskih grana ili njihovih delova, koji e sadrati pojedine mere istije proizvodnje.

Sistemi upravljanja ivotnom sredinom

Primena sistema upravljanja zatitom ivotne sredine (npr. prema zahtevima standarda SRPS ISO 14001) moe se vrednovati kao prednost na javnim konkursima.

Dobrovoljni javni programi

Ueem u dobrovoljnim programima, preduzea prihvataju da dostignu ciljeve istije proizvodnje i da podnesu javni izvetaj o svom uinku, ime poboljavaju sliku preduzea u javnosti.

8.2. Tehnike primene istije proizvodnje

istija proizvodnja moe se u praksi ostvariti primenom sledeih tehnika:

1) Domainsko poslovanje
Promene u procedurama rada i upravljanja u cilju eliminacije uzroka stvaranja emisija, smanjenja otpada i prekomernog troenja sirovina i energije. Na primer: prevencija curenja i prosipanja materijala i drugih oblika formiranja otpada, izrada poboljanih, stroijih radnih postupaka sa preventivnim dejstvom itd.;

2) Supstitucija sirovina
Industrijsko preduzee bi trebalo, ukoliko je to mogue, da zameni upotrebu sirovina koje imaju tetan uticaj na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu manje opasnim sirovinama ili novim, obnovljivim materijalima;

3) Poboljanje efikasnosti procesa

Kontrola tehnolokih procesa se moe poboljati automatizacijom, optimizacijom procesa, izmenama projekta opreme, zamenom pojedinih operacija i procesa i sl. u cilju vie efikasnosti i manje otpada i emisija;

4) Modifikacije opreme
Ova tehnika podrazumeva izmene postojee proizvodne opreme u cilju efikasnijeg rada i smanjenja otpada i emisija;

5) Promene tehnologije
Ovaj pristup ukljuuje zamenu postojee tehnologije novom tehnologijom koja je u skladu sa ivotnom sredinom (EST);

6) Interna reciklaa
Ova tehnika podrazumeva povraaj otpadnog izlaznog materijala iz tehnolokog procesa u isti ili neki drugi proces ili postrojenje na lokaciji industrijskog preduzea;

7) Izmena proizvoda
Ovaj pristup zahteva izmene karakteristika proizvoda u cilju smanjenja njegovog uticaja na ivotnu sredinu za vreme njegovog korienja ili po zavretku njegove upotrebe.

8.3. Ogranienja za primenu istije proizvodnje 8.3.1. Ogranienja u saznanjima

Nizak je nivo informisanosti, znanja i svesti na svim nivoima drutva u vezi sa neophodnim ulaganjima u razvoj istije proizvodnje, odnosno koristima koje primena istije proizvodnje donosi. U najznaajnije karakteristike ovakvog stanja mogu se ubrojati: 1) Znanja o istijoj proizvodnji u industriji Republike Srbije su nedovoljna. Nedostaju i saznanja, posebno u sektoru malih i srednjih preduzea, o koristima koje primena istije proizvodnje donosi u oblasti zatite ivotne sredine i ekonomije. Industrijska preduzea nisu u prilici da donose odluke o ulaganju u razvoj oblasti o kojoj imaju mala saznanja; 2) Industrijska preduzea retko svoje aktivnosti stavljaju u odnos sa najboljom dostupnom praksom u sektoru. Nema referentnih podataka za poreenja; 3) Republika Srbija e u funkciji regionalnih, evropskih i irih ekonomskih integracija, u budunosti ostvarivati visok nivo robne razmene i razmene usluga na meunarodnom nivou. Znaaj primene tehnologija koje su u skladu sa ivotnom sredinom (EST) u funkciji izvoza, u naoj sredini je relativno nizak. Ukoliko ne doe do bitnih promena u ovom sektoru, u budunosti e se javiti slabosti zbog neiskoritenih potencijala i smanjenja meunarodne konkurentnosti; 4) Malo je dostupnih informacija o uspenim preduzeima iz nae sredine. Ako ih i ima, one su povrne i sadre netehnike elemente. Neophodno je da opisi o uspenim preduzeima budu zasnovani na dobrom upravljanju i prikazima primene projekata istije proizvodnje, kako bi posluili kao primeri koje treba slediti u pojedinim industrijskim sektorima; 5) Opta saznanja potroaa u vezi sa ivotnom sredinom i odrivim razvojem, su na vrlo niskom nivou. Potroai imaju nedovoljna saznanja o istijoj proizvodnji, proizvodima i uslugama koji nisu opasni po ivotnu sredinu. Ogranienja iz ove oblasti mogu se ukloniti unapreenjem postojeih propisa o oznaavanju proizvoda, koji e uvesti obaveze isticanja odgovarajuih podataka i informacija, boljim informisanjem o pravima potroaa itd.;

6) Pojedina preduzea informacije o istijoj proizvodnji ne uspevaju da razdvoje od pritisaka i novih zahteva okruenja u vezi sa ivotnom sredinom, te istu poimaju kao novi troak preduzea u nizu slinih. Ovakva pogrena svest ograniava interes preduzea ili industrijskih sektora da uestvuju u programima istije proizvodnje i mora se sistematski neutralisati obrazovanjem, boljim informacijama i promocijom uticaja javnosti, kojima se istiu koristi preduzea u oblasti konkuretnosti ukoliko primene istiju proizvodnju; 7) Postojei resursi i programi Vlade nisu, a mogu biti, u funkciji razvoja istije proizvodnje. Poto su znanja u organima i organizacijama Vlade o istijoj proizvodnji nedovoljna, postojei i budui potencijali se nedovoljno koriste; 8) Nedovoljno je razumevanje uloge koju istija proizvodnja moe imati kao instrument podrke industrijskim preduzeima pred brojnim pritiscima propisa ivotne sredine.

8.3.2. Ogranienja u kapacitetima za razvoj istije proizvodnje

U najznaajnije elemente ogranienja u kapacitetima za razvoj istije proizvodnje spadaju: 1) Postoji potreba za jaanjem kapaciteta MSPP za sprovoenje propisa u oblasti zatite ivotne sredine, posebno kontrole sprovoenja propisa u industrijskim preduzeima (otpad, emisije, isputanja, zagaenja itd.); 2) Industrijska preduzea, posebno mala i srednja, nemaju kapaciteta za razumevanje i procenu poslovnih rizika koji su vezani za odluivanja u vezi sa ulaganjima u istiju proizvodnju, odnosno dobitima koje ona moe doneti. Rezultat je potencijalna nezainteresovanost za istiju proizvodnju.

8.3.3. Tehnoloka ogranienja

Tehnika znanja o istijoj proizvodnji u Republici Srbiji su skromna. Odgovarajui struni kapaciteti su nerazvijeni. Postoji pogreno miljenje da istija proizvodnja zahteva primenu iskljuivo nove tehnologije, iako se tehnike istije proizvodnje uspeno bave modifikacijama postojeih procesa i proizvoda. Postoji i strah da nove tehnologije i proizvodi nee doneti irenje postojeeg trita, a da ulaganja u opremu nee obezbediti povraaj ulaganja. Takoe, vlada miljenje da se efikasnije tehnologije moraju zajedno sa opremom obezbediti na tritima razvijenih zemalja, da e biti skupe i da e se teko odravati, te da e stoga u poetnoj fazi formirati zaostajanje za konkurentima. S druge strane nema dovoljno podrke postojeim kadrovskim potencijalima i malih i srednjih preduzea da osvajaju ove tehnologije. U znaajnom broju industrijskih grana postoje mogunosti za uvoenje i razvoj tehnologija u skladu sa ivotnom sredinom (EST). U najznaajnija tehnoloka ogranienja mogu se ubrojati: 1) Bazna industrija, koju karakterie relativno stara oprema i tehnologija koja je jo uvek u funkciji i donosi dobit, zahteva vrlo velika ulaganja u tehnologiju u skladu sa ivotnom sredinom (EST) i odgovarajuu opremu; 2) Za novu efikasniju tehnologiju valja se baviti istraivako razvojnim radom, koji u naoj sredini nema dovoljne podsticaje niti kapacitete.

8.3.4. Finansijska ogranienja

Programi finansijske podrke istijoj proizvodnji i primeni najbolje svetske prakse su u zaetku. Osnovni elementi koji karakteriu aktuelno stanje su sledei: 1) Banke u Srbiji u svojim procedurama ne prepoznaju elemente istije proizvodnje kao indikatore potencijalne profitabilnosti preduzea, imajui u vidu manje izdatke u vezi sa primenom principa "zagaiva plaa"; 2) Visok troak zajmova destimulie mala i srednja preduzea da samostalno, bez finansijskih podsticaja, ulau u primenu istije proizvodnje; 3) Nema razvijenih instrumenata ekonomske politike koji bi bili podsticaj uvoenju istije proizvodnje (stimulativne ekoloke takse i porezi, sistemi transferabilnih dozvola, nagraivanje primene istije proizvodnje subvencijama itd.); 4) Procedure finansijske podrke investicijama istije proizvodnje od strane odgovarajuih fondova zatite ivotne sredine, energetske efikasnosti i iz drugih izvora, nisu dovoljno razraene.

8.3.5. Ogranienja u propisima

Novi propisi u vezi sa ivotnom sredinom, u svemu u skladu sa EU, poeli su da se primenjuju od kraja 2004. godine. Imajui u vidu da su u oblasti zatite ivotne sredine na snazi i propisi koji su doneti u ranijem periodu, radi se na usaglaavanju domaih propisa sa propisima EU i donoenju velikog broja novih propisa. Najvaniji elementi ogranienja su: 1) Sloenost istovremenog vaenja novih i starih propisa u vezi sa zatitom ivotne sredine; 2) Sloenost izdavanja pojedinih dozvola i nedostaci u koordinaciji pojedinih dravnih organa; 3) Naknade zagaivaa, koje se uplauju u budet jedinice lokalne samouprave, u nekim sluajevima se troe nenamenski; 4) Nedovoljan je broj uputstava u vezi sa razliitim aspektima postupanja oko primene propisa; 5) Naknade za korienje prirodnih resursa su relativno male.

8.4. Podsticaji primeni istije proizvodnje

Postoji vie podsticaja istijoj proizvodnji. Najznaajniji podsticaji primeni istije proizvodnje su obraeni u sledeim poglavljima.

8.4.1. Podsticaji svesti o istijoj proizvodnji

Uloga potroaa koji svojim ocenama utvruju uinak preduzea u vezi sa ivotnom sredinom je vrlo vana. Problemi vezani za ivotnu sredinu u Republici Srbiji predstavljaju deo javne svesti. Javnost je vrlo osetljiva i reaguje na ugroavanje ivotne sredine. Potroai predstavljaju

znaajan element kojima se moe uticati na proizvodnju proizvoda u skladu sa ivotnom sredinom i razvoj istije proizvodnje. Pojedinani podsticaji istijoj proizvodnji mogu biti sledei: 1) Razmena informacija i strunih nalaza kroz industrijske sektore i mree poslovnih sistema, naroito u malim i srednjim preduzeima; 2) elja preduzea da ostvare dobre, partnerske odnose sa optinama i gradovima je dobar motiv za primenu istije proizvodnje, naroito kod veih preduzea; 3) Industrijska preduzea esto imaju sloenu vlasniku strukturu (akcionarska drutva). Stoga bi ona trebalo da svoje godinje izvetaje izrauju na razliit nain u cilju pristupanog prezentiranja uinka u vezi sa ivotnom sredinom; 4) Uspostavljanje ema nagraivanja (na primer od strane Privredne komore Srbije, poslovnih udruenja ili Vlade), uz prepoznavanje primerno uspenog ponaanja pojedinih preduzea u vezi sa ivotnom sredinom, moe motivisati preduzea da primene istiju proizvodnju da bi u javnosti obezbedila dodatne pozitivne poene.

8.4.2. Podsticaji izgradnji kapaciteta

1) Uspostavljanje i razvoj programa obrazovanja i obuke za istiju proizvodnju moe biti vaan podsticaj naroito za mala i srednja preduzea, kojima, zbog ogranienih sopstvenih kapaciteta, treba spoljna pomo; 2) Jedan od zahteva sistema upravljanja ivotnom sredinom je stalno unapreenje osnovnih aktivnosti preduzea. Ovo valja prepoznati kao podsticaj izgradnji kapaciteta, koji e, primenom odgovarajuih tehnika istije proizvodnje, identifikovati mogunosti unapreenja procesa i proizvoda; 3) Posveenost Vlade politici odrivog razvoja i liderskoj ulozi u funkciji potreba ivotne sredine u industriji, moe biti snaan podsticaj prihvatanju istije proizvodnje na nivou lokalne samouprave i u industrijskim preduzeima; 4) Tehniki propisi, standardi, pravila ili dobra praksa su potencijalno efikasni podsticaji istijoj proizvodnji, posebno ako su stavljeni u vezu sa najboljom dostupnom praksom u sektoru.

8.4.3. Finansijski podsticaji

1) Pristup finansijskim podsticajnim sredstvima za potrebe ulaganja u nove, istije tehnologije, procese, opremu, proizvode itd. (tzv. "meki krediti") mogu biti izuzetno znaajan motiv za primenu istije proizvodnje; 2) Banke i drugi investitori mogu podsticati preduzea na razvoj u pravcu istije proizvodnje. Ocena uinka preduzea u vezi sa odrivim razvojem, merena kroz nivo primene istije proizvodnje, dobar je indikator uspenosti poslovanja preduzea, to bi trebalo da bude element uticaja na odluivanje u finansijskim institucijama;

3) Finansijske institucije, poput osiguravajuih drutava, mogu ponuditi nie stope osiguranja za preduzea koja su prihvatila istiju proizvodnju, jer su time potencijalno smanjile rizike i potencijalne opasnosti u svom radu; 4) Mogunost korienja mehanizma istog razvoja u okviru Kjoto protokola i Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama obezbeuje i finansijske pogodnosti za realizaciju projekata koji dovode od smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bate, ime se posredno podstie ulaganje u istiju proizvodnju.

8.4.4. Trini podsticaji

1) Poveanja produktivnosti i ekonominosti preduzea i mogunost ostvarenja uteda; 2) Potrebe dostizanja zahteva za plasman na trita razvijenih zemalja, odnosno irenje trita u zemljama regiona, te na globalnom nivou itd.; 3) Odnosi kupaca i dobavljaa u sloenim sistemima poslovne povezanosti, rezultiraju da velika preduzea postavljaju i kontroliu visoke zahteve u vezi sa procesima, proizvodima i primenjenim propisima ili standardima, kao uslov nabavke. Ako preduzee eli da plasira svoje proizvode za dalju industrijsku preradu, istija proizvodnja mu u tome moe pomoi.

8.4.5. Regulatorni podsticaji

1) Finansijski instrumenti kao takse, naknade, porezi itd. mogu se koristiti u funkciji podsticaja brzine primene istije proizvodnje u industriji. Pozitivne inicijative i odzivi proizvoaa zasluuju smanjenje taksa i naknada, dok negativni primeri zasluuju progresivno poveanje istih i slue kao instrument odvraanja; 2) Saradnja MSPP i drugih relevantnih organa dravne uprave i lokalne samouprave i predstavnika industrijskih grupacija preduzea, oko dinamike uvoenja novih propisa, mogu podstai primenu istije proizvodnje.

8.5. Kriterijumi za utvrivanje prioriteta u uvoenju istije proizvodnje u Republici Srbiji

Kriterijumi za utvrivanje meusektorskih (kojim delatnostima i privrednim granama) i unutarsektorskih (kojim preduzeima) prioriteta, u uvoenju istije proizvodnje, mogu biti razliiti. Jedan od esto primenjenih je intenzivnost upotrebe resursa po jedinici autputa. Ovaj kriterijum blizak je kriterijumu relativnog intenziteta optereenja ivotne sredine, tj. daje gotovo istu listu prioriteta. Pored kriterijuma relativnog optereenja, primenjuje se i kriterijum apsolutnog optereenja, u smislu da se prioritetnim smatraju grane i preduzea koji proizvode apsolutno najvee zagaenje, tj. ona na koje se odnosi Direktiva EU o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (IPPC) 2008/1/EC) kao i Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine. Za privredu Republike Srbije, kao malu i otvorenu, moe biti od posebnog znaaja i kriterijum izvozne aktivnosti. Po ovom kriterijumu, prioritetnim u uvoenju istije proizvodnje se smatraju veliki izvoznici, i to prvenstveno izvoznici na trita na kojima su principi istije proizvodnje implementirani vie nego u Republici Srbiji, na primer na trita EU i OECD. Imajui u vidu znaaj ovih trita za privredu Republike Srbije, logino je podsticati uvoenje istije proizvodnje upravo u preduzeima koja imaju najvie mogunosti da

izvoze na ta trita. Meutim, kod primene ovog kriterijuma sugerie se posebna opreznost, jer je zasnovan na pretpostavljenim karakteristikama sektora i preduzea u njima, a ne na realno ispoljenim tehno-ekonomskim performansama i merljivim parametrima, kao to je sluaj kod prethodnih kriterijuma. Moda najkompleksniji za primenu jeste kriterijum efikasnosti u uvoenju istije proizvodnje. On se zasniva na proceni trokova uvoenja sistema istije proizvodnje i daje prednost onim sektorima i preduzeima kod kojih se sa srazmerno malim ulaganjima moe najvie uraditi na polju usvajanja istijih tehnologija. Ovaj kriterijum ima nesporno pozitivne makroekonomske efekte, jer relativno brzo dovodi do irenja sistema istije proizvodnje, poto stimulie efikasne i efektne projekte. Ipak, njegova primena zahteva dobro poznavanje metoda eko-analize trokova i koristi (environmental cost-benefit analysis) i tehnika eko-vrednovanja komponenata ivotne sredine (environmental valuation), to podrazumeva dovoljan broj obuenih ljudi, kojih u Republici Srbiji trenutno nema. Potpun odgovor na pitanje koji od metoda e se najvie koristiti za izbor prioriteta u aktivnostima uvoenja istije proizvodnje u Srbiji moe se dati tek na osnovu polazita iz nacionalnih stratekih dokumenata, pre svega Nacionalne strategije odrivog razvoja i Nacrta Strategije odrivog korienja prirodnih resursa i dobara.

8.6. Pokretai za uvoenje istije proizvodnje u preduzeima

Kao to su na makro nivou bitni kriterijumi za uspostavljanje sistema podsticaja za uvoenje istije proizvodnje u privredu, tako su i na mikro-novou nezaobilazni pokretai za implementaciju istijih proizvodnih postupaka i programa u preduzeima. Pet osnovnih pokretaa za uvoenje istije proizvodnje su: 1) trini pritisci; 2) pritisci zainteresovanih strana; 3) regulatorni pritisci; 4) organizaciona kultura i uenje; 5) uticaj pojedinaca. Svi ovi pokretai se mogu ispoljiti u razliitom intenzitetu i ostvariti od latentnog, preko oekivanog, do dominantnog uticaja na poslovanje privrednih subjekata. Kada je re o trinim pritiscima, stanje u Republici Srbiji je ambivalentno, usled razliitog stepena liberalizacije pojedinih trita. Tako, na primer, veina trita materijalnih inputa je uglavnom liberalizovana, sa relativno visokim stepenom konkurentnosti, to uslovljava jake cenovne podsticaje za efikasno postupanje sa materijalnim inputima. Otuda ne iznenauje i relativno visok stepen efektivnosti u korienju materijalnih resursa u poreenju sa privredama u okruenju. Meutim, kada je re o energiji, trite je daleko manje liberalizovano, sa jakim monopolom u naftnoj industiji i drastino niskim, administrativno odreenim, cenama elektrine energije, to daje slab, gotovo nikakav, podsticaj za poveanje efikasnosti korienja energije. Moe se, sa puno osnova, zakljuiti da je to primarni faktor veoma niske energetske efikasnosti privrede u Republici Srbiji. Dakle, bez liberalizacije trita i cena energije, u Srbiji nee nikada biti ostvareno smanjenje energetske intenzivnosti, ma koliko se za to javni subjekat deklarativno

zalagao, stvarajui specijalizovane institucije i sprovodei projekte poveanja energetske efikasnosti. to se tie pritisaka zainteresovanih strana (stakeholder pressure), ova vrsta pokretaa je sve prisutnija u Republici Srbiji. Naime lokalne vlasti, sa jedne i grupe graana, tj. udruenja, sa druge strane, utiu veoma povoljno na uvoene istije proizvodnje. Po svemu sudei, ovaj uticaj e rasti u budunosti, posebno sa daljim jaanjem graanskog drutva i njegovih institucija. Od ostalih zainteresovanih strana potrebno je izdvojiti uticaj meunarodnog faktora, pre svega u sklopu pribliavanja Republike Srbije evropskim integracijama. Sa druge strane, meunarodno kretanje roba i usluga moe vrti pozitivan uticaj na domau privredu, da uvede mere i postupke istije proizvodnje. Ovo se naroito odnosi na preduzea potencijalne izvoznike, koji da bi ostvarili predviene eko-standarde za nastupanje na tritima razvijenog sveta, prihvataju uvoenje EMS. Ovo se naroito uoava u prehrambenoj industiji Republike Srbije. Kada je re o meunarodnom kretanju kapitala ono ima dvojaku ulogu. Ako se ima u vidu plasiranje inostranih zajmova u privredu Republike Srbije, meunarodni kreditori najee mogu pozitivno delovati, zahtevajui kao dodatne uslove i uvoenje nekog od vidova istije proizvodnje. Meutim, kada je re o direktnim stranim investicijama one ne moraju imati pozitivna dejstva na uvoenje istije proizvodnje. Naime, esto upravo slaba eko-regulativa i mogunost proizvodnje sa niskim trokovima, bez internalizacije negativnih ekstenalija, moe biti faktor privlaenja stranih investitora. Ipak, ovakvi aranmani su neodrivi na dug rok i stvaraju esto vee tete nego koristi. U praksi svih privreda u tranziciji bilo je drugaijih primera, kada su upravo strani investitori bili inicijatori i nosioci uvoenja istije proizvodnje. Pozitivni primeri uticaja stranih investitora najee se vezuju za preduzea iz EU, SAD i Japana, koja su promoviui visoke standarde istije proizvodnje, otvarala trite i za svoje proizvoae opreme i tehnologije za preiavanje, ili otvarala put bankama iz svojih zemalja, koje su ih pratile. Regulatorni pritisci se najee vezuju za mere dravne politike u domenu zatite ivotne sredine. U ekonomskoj literaturi se smatra da to su institucije drave kredibilnije, to je njena regulatorna uloga efikasnija. Ova se uloga ispoljava kroz donoenje i primenu odreenih mera i instrumenata ekonomske i ekoloke politike. Bilo da se radi o merama kvantitativne kontrole, ili trinim merama, ovi pritisci imaju veliki uticaj, posebno na zamenu zagaujuih, opasnih proizvoda i postupaka, kao i na efikasno i ekonomino ispunjavanje propisa i standarda u domenu zatite ivotne sredine. Organizaciona kultura i uenje su veoma izraeni u svim privredama u tranziciji. Ogledaju se u primeni, kopiranju, kreativnom podraavanju, odreenih pozitivnih iskustava iz razvijenih trinih privreda. U teoriji industrijske organizacije ovi efekti su poznati kao izvor tzv. mimetikog izomorfizma. Mimetiki izomorfizam se kod poslovnih sistema ispoljava u dva vida: a) kao institucionalni izomorfizam (kada se podraava uspeni tip organizacije, ili uspean institucionalni aranman) i kao b) normativni izomorfizam (kada se prihvata ili podraava odreena pravna norma, poslovni standard ili tehniki propis). Sve pomenuto ima za krajnji cilj smanjenje poslovne neizvesnosti, a moe imati pozitivno dejstvo na uvoenje istije proizvodnje, naroito ako se podraava neki od razvijenih oblika poslovne organizacije, koji se ve afirmisao kao uspean nosilac iste proizvodnje. Iako su prethodni pokretai relevantni i za Republiku Srbiju, uticaju pojedinaca, pre svega proaktivnih i kreativnih menadera, u uvoenju istije proizvodnje pripada vana uloga. Na primeru nekih javnih preduzea u Republici Srbiji, vidi se da uloga ovih pojedinaca moe biti presudna za uspeno sprovoenje poslovne politike zatite ivotne sredine. Za uvoenje istije

proizvodnje u Republici Srbiji od velikog znaaja je formiranje dovoljnog broja ekoloki obrazovanih, kreativnih i pro-aktivnih poslovnih lidera.

8.7. Inicijative istije proizvodnje

Od decembra 2005. godine do juna 2006. godine Organizacija UN za industrijski razvoj (UNIDO) je u Republici Srbiji realizovala projekat pripremne pomoi koji se odnosio na problematiku istije proizvodnje. U okviru projekta prikupljene su informacije o prioritetnim sektorima, analizirani su potencijali za razvoj istije proizvodnje i razmotreni mogui organizacioni i administrativni oblici saradnje. U okviru pripremnog projekta realizovane su provere istije proizvodnje u ukupno est preduzea iz razliitih industrijskih sektora: Galenika Fitofarmacija a.d., Zemun, Beograd, Hemovet d.o.o., Novi Sad, Fabrika kartona a.d., Umka, Rafinerija nafte d.o.o. Beograd, Duga a.d., Beograd i Hemigal d.o.o., Leskovac. Uspeno je obueno 12 nacionalnih eksperata za istiju proizvodnju. Po zavretku obuke njima su dodeljeni odgovarajui sertifikati Organizacije UN za industrijski razvoj (UNIDO). U procesu obuke korien je Prirunik za obuku iz oblasti istije proizvodnje (CP Training Toolkit). Obuka je obuhvatila savladavanje teoretskih znanja i realizaciju praktinih aktivnosti u industrijskim preduzeima. Pod koordinacijom tadanjih Ministarstva privrede i Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine, rezultati pripremnog projekta su prezentirani juna 2006. godine u Beogradu. Pomenuti rezultati predviaju da e realizacija mera istije proizvodnje u praksi rezultirati znaajnim utedama, npr.: Duga, Beograd oekuje da e ulaganja od 13.520.000 dinara, doneti utede u prvoj godini na nivou od 5.600.000 dinara, dok Fabrika kartona, Umka oekuje da e njihov program rekonstrukcije doneti godinje utede na nivou 2.400.000 dinara. Kao rezultat pripremne pomoi formulisan je novi projekat "Establishment and Operation of a National Cleaner Production Centre in Serbia". Projekat je zamiljen kao podrka Republici Srbiji u vremenskom trajanju od 36 meseci. Za ovo vreme, aktivnosti Centra istije proizvodnje, koji je formiran uz podrku predmetnog projekta (u daljem tekstu: Centar), uglavnom bi se usredsredile na dalju obuku domaih eksperata u oblasti istije proizvodnje i realizaciju demonstracionih projekata u preduzeima iz odabranih prioritetnih sektora. Projekat se realizuje u saradnji sa Ministarstvom zatite ivotne sredine i odabranom institucijom domainom Tehnoloko metalurkim fakultetom u Beogradu. Organizacija UN za industrijski razvoj (UNIDO) je odgovorna za efikasan rad i troenje sredstava na projektu, izbor meunarodnih eksperata, izbor nacionalnog koordinatora projekta i nacionalnih eksperata koji e uestvovati u obuci i aktivnostima, izbor preduzea za projekte istije proizvodnje i izvetavanje donatorima. Rad direktora Centra e podravati savetodavni odbor. On e biti sainjen od predstavnika zainteresovanih ministarstava, industrijskih preduzea, akademskih organizacija, finansijskih organizacija i udruenja, koji e predstavljati glavne zainteresovane strane za primenu istije proizvodnje i predstavnika donatora. Savetodavni odbor e imati stalni pristup svim tehnikim informacijama u vezi sa obukom i projektima istije proizvodnje. Jedan od glavnih ciljeva savetodavnog odbora bie promocija rada Centra i koordinacija njegovog rada sa njihovim institucijama. Oekuje se da e projekat dati sledee rezultate: najmanje 40 obuenih eksperata istije proizvodnje po metodologiji Organizacije UN za industrijski razvoj (UNIDO); najmanje 40 obuenih eksperata za razvoj i transfer tehnologija u skladu sa ivotnom sredinom (EST); najmanje 15 eksperata obuenih za specifine teme u vezi sa istijom proizvodnjom; projekti primenjeni u najmanje 50 kompanija iz izabranih sektora; rezultati primene projekata predstavljeni relevantnim zainteresovanim stranama na nacionalnom nivou; pristup rada i

organizaciona struktura centra definisani i lanovi savetodavnog odbora odabrani; strategija i plan rada za drugu fazu projekta elaborirani.

9. CILJEVI I ZADACI STRATEGIJE UVOENJA ISTIJE PROIZVODNJE

Strateki ciljevi definiu osnovne pravce politike Vlade u vezi sa istijom proizvodnjom, koje e Vlada teiti da ostvari. Oekuje se da e preduzea dobrovoljno dati svoj doprinos ostvarivanju ovih ciljeva. Zadaci Strategije predstavljaju detaljnije oblikovanje ciljeva u funkciji njihove realizacije.

9.1. Informisanje i razvoj svesti Cilj: Uveati stepen primene istije proizvodnje razvojem i obezbeenjem razumljivih, ciljnih informacija o istijoj proizvodnji industrijskim preduzeima, drutvenom okruenju i dravnoj upravi
Najvaniji strateki zadaci u ovoj oblasti su sledei:

Zadatak 1: Uveati stepen informisanosti o istijoj proizvodnji u industriji, drutvu i organima dravne uprave
Uveanje svesti o istijoj proizvodnji, u industriji, drutvu i organima dravne uprave, zahteva razvoj razliitih informacionih materijala za potrebe razliitih korisnika. Informacije e biti prenete na korisnike putem seminara i radionica, uputstava i studija sluaja izraenih za pojedine sektore industrije, kroz broure, postere, video materijale i druge oblike promocije usmerene ka medijima u pojedinim ciljanim kampanjama razvoja svesti o istijoj proizvodnji.

Zadatak 2: Podrka mreama informisanja o istijoj proizvodnji u industriji i drutvu

Razvoj sistema informisanja e obezbediti iroke izvore podataka o istijoj proizvodnji. Vano je obezbediti informacije o uspenim domaim projektima istije proizvodnje, studije sluajeva, podatke o pojedinanim uspenim aktivnostima, uputstva i smernice o najboljoj proizvodnoj praksi i tehnikama istije proizvodnje. Postoji mogunost razvoja regionalnih centara ili sektorskih centara, koji bi irili informacije o istijoj proizvodnji na odabranoj teritoriji ili u izabranom industrijskom sektoru.

Zadatak 3: Inicirati programe namenjene razvoju meusektorske saradnje radi promocije istije proizvodnje
Treba uspostaviti mogunost razvoja meusektorske saradnje istije proizvodnje. Partnerstvo i saradnja se moe ostvariti izmeu proizvodnih sektora u sklopu lanca proizvodnje ili izmeu dva proizvodna lanca. Saradnja je mogua i na relaciji sektora industrije i okruenja na nivou jedinica lokalne samouprave. Mogua je i saradnja na relaciji proizvoai i kupci, kojom kupci mogu bitno uticati na industriju a proizvodna preduzea mogu obezbediti blizak kontakt sa kupcima.

Zadatak 4: Prepoznati, nagraditi i promovisati preduzea koja su dostigla visok nivo aktivnosti u funkciji zatite ivotne sredine primenom istije proizvodnje
Javno prepoznavanje preduzea koja su primenila istiju proizvodnju kroz sistem nagraivanja e obezbediti mogunost promocije doprinosa koje primena istije proizvodnje donosi. Preduzea e dobiti pozitivni publicitet za dostignut visok nivo aktivnosti primenom istije proizvodnje. Privredna komora Srbije, savezi i udruenja proizvoaa i dr. mogu inicirati uspostavljanje programa nagraivanja namenjenih pojedinim sektorima.

Zadatak 5: Podii nivo svesti potroaa o proizvodima i uslugama koji su sa aspekta ivotne sredine povoljniji, da bi oni bili u stanju da u skladu sa ovim kriterijumom lake donose odgovarajue pojedinane odluke pri nabavci proizvoda ili usluga
Potroae valja informisati kroz javne forume i publikovanjem materijala o atributima proizvoda ili usluga koje koriste, u vezi sa njihovim uticajem na ivotnu sredinu. Javna svest o istijoj proizvodnji od strane potroaa moe delovati kao katalizator koji e ire podstai potroae da od industrije zahtevaju veu primenu istije proizvodnje i primenu tehnologija i procesa u skladu sa ivotnom sredinom (EST). Ovo takoe moe olakati razvoj saradnje unutar lokalne samouprave, izmeu industrije i drutva.

9.2. Razvoj kapaciteta Cilj: Uveati stepen primene istije proizvodnje razvojem kapaciteta kadrova u organima dravne uprave i industriji za potrebe aktivnosti i projekata istije proizvodnje
Najvaniji strateki zadaci u ovoj oblasti su sledei:

Zadatak 6: Demonstrirati da rezultati istije proizvodnje donose merljive doprinose u odnosu na ivotnu sredinu (odriv razvoj), drutvo i ekonomiju, u svim sektorima industrije u zemlji
iroko izvoenje demonstracionih projekata bi trebalo da ostane vredan i pouzdan pristup za podsticanje inicijativa istije proizvodnje i odgovarajue prakse u svim industrijskim sektorima.

Zadatak 7: Razviti programe obrazovanja i obuke za istiju proizvodnju u svim sektorima industrije
Obrazovanje i obuka za istiju proizvodnju moe se realizovati na puno razliitih nivoa. Principi istije proizvodnje mogu se izuavati u programima visokog obrazovanja da bi se obezbedilo da zavreni visokokolci, koji kreu da trae posao u industriji, poseduju znanja neophodna da mogu primeniti istiju proizvodnju. Imajui na umu da je rukovoenje kljuna taka razvoja i primene istije proizvodnje u industrijskoj praksi, vano je razviti obrazovne programe istije proizvodnje namenjene rukovodiocima i iste ukljuiti u sistem obrazovanja rukovodioca na poslovodnim studijama. Za potrebe pojedinih industrija ili za pojedinana preduzea mogu se razvijati sektorski programi obuke ili programi obuke na radnom mestu.

Zadatak 8: Izgraditi kapacitete za primenu propisa

Organi dravne uprave bi trebalo da obezbede razvoj kapaciteta svojih strunih slubi i strunih slubi u okviru preduzea vezano za primenu istije proizvodnje u praksi. Efikasan nadzor nad ispunjavanjem zahteva iz propisa je kljuan za uspenost istije proizvodnje.

Zadatak 9: Podstai industriju da definie ciljeve neprekidnih poboljanja ispravnom primenom sistema za upravljanje zatitom ivotne sredine
Primena sistema upravljanja zatitom ivotne sredine (EMS) od strane industrijskih preduzea, moe pomoi dostizanju viih nivoa poslovanja u odnosu na ivotnu sredinu (odriv razvoj). Razvoj i primena sistema upravljanja zatitom ivotne sredine (EMS) je komplementarna sa istijom proizvodnjom, jer ovi sistemi zahtevaju da se vri ocenjivanje uticaja na ivotnu sredinu, definiu se ciljevi smanjenja ovih uticaja i sprovode se mere u cilju ostvarenja postavljenih ciljeva.

9.3. Tehnoloki razvoj i saradnja Cilj: Poveati primenu istije proizvodnje u svim sektorima industrije promocijom razvoja i transfera tehnologija koje su u skladu sa ivotnom sredinom
Najvaniji strateki zadaci koji e pomoi ostvarenje navedenog cilja su sledei:

Zadatak 10: Podstai programe primenjenih istraivanja i razvoja u funkciji istijih tehnologija
Primenjena istraivanja i tehnoloki razvoj u funkciji istije proizvodnje, valja razviti u naunim i razvojnim organizacijama i u preduzeima. Ovi programi bi trebalo da razvijaju nove istije tehnologije ili da modifikuju postojee tehnologije radi boljih uinaka. Programi bi trebalo da imaju naglaen karakter budue primene. Nadlena Ministarstva bi trebalo da podstaknu ove programe, kroz podsticanje ili neki drugi oblik finansiranja, ili kroz pojedine oblike smanjenja obaveza u vezi sa razvojem ili primenom istijih tehnologija.

Zadatak 11: Podstai primenu tehnologija u skladu sa ivotnom sredinom

Transfer i primena tehnologija u skladu sa ivotnom sredinom (EST) iz nacionalnog i meunarodnog okruenja moe biti podstaknut od nadlenih Ministarstva kroz njeno partnerstvo sa industrijom, nosiocima tehnologije i finansijskim institucijama.

9.4. Finansijska podrka Cilj: Uveati ulaganja u istiju proizvodnju razvojem ema za finansijsku podrku i finansijskih mehanizama koji podstiu ulaganja istije proizvodnje
Najvaniji strateki zadaci koji e pomoi ostvarenje navedenog cilja su sledei:

Zadatak 12: Razviti eme finansijske podrke preduzeima za ulaganja u istije tehnologije

Obezbeenje sredstava za nabavku nove, istije tehnologije preduzea finansiraju uz podrku zajmova banaka. Nadlena ministarstva bi mogla razviti eme podrke malim i srednjim preduzeima.

Zadatak 13: Podstai finansijske institucije da ukljue kriterijum istije proizvodnje u procenu rizika ulaganja
Preduzee koje koristi pristup istije proizvodnje e verovatno biti manje rizino u vezi sa zahtevima ivotne sredine (odrivog razvoja) u odnosu na druga preduzea. Ukoliko finansijske institucije ukljue kriterijum istije proizvodnje u procenu rizika ulaganja, one mogu u tim sluajevima davati povoljnije ocene. Povratni doprinos je da e preduzea imati finansijski podsticaj za primenu istije proizvodnje kroz obezbeivanje niih kamatnih stopa, prepoznavanjem nieg rizika za ulaganja.

9.5. Politika i propisi Cilj: Stvoriti potrebne pravne okvire kojim bi se podravala primena istije proizvodnje u odnosu na reenja finalnog tretmana otpada i obezbedio zajedniki pristup primeni istije proizvodnje
Najvaniji strateki zadaci koji e pomoi ostvarenje navedenog cilja su sledei:

Zadatak 14: Razviti integrisan i koordinisan sistem politike i propisa za uspenu primenu istije proizvodnje
Analiza postojeih zakona, identifikacija nedostataka i predlog neophodnih izmena i dopuna da bi se u potpunosti osigurao jasan, nedvosmislen pravni okvir u oblasti zatite ivotne sredine, uz koordinaciju rada resornih ministarstava.

Zadatak 15: Podrati primenu istije proizvodnje potpisivanjem Meunarodne deklaracije o istijoj proizvodnji
Program UN za ivotnu sredinu (UNEP) formulisao je 1998. godine Meunarodnu deklaraciju o istijoj proizvodnji (IDCP). Ova deklaracija predstavlja dobrovoljno, javno obavezivanje na prihvatanje Strategije i njene prakse koja sadri niz principa koji mogu pomoi u dostizanju veih saznanja i razumevanja istije proizvodnje. Deklaraciju mogu potpisati i pojedina preduzea, akademske i istraivake institucije, udruenja i pojedinci.

Zadatak 16: Razviti ekonomske instrumente koji e podravati iru primenu istije proizvodnje
Fiskalni instrumenti, poput poreza, taksi, naknada, doprinosa i sl., izuzev republikih administrativnih taksi, mogu biti korieni u cilju poveanja primene istije proizvodnje. Prihod od taksi iz oblasti ivotne sredine treba da se iskoristi za promociju efikasnijeg korienja prirodnih resursa. Ovo bi obezbedilo unapreenje koordinacije rada resornih ministarstava tako to e se trokovi korienja prirodnih resursa uveavati, uz istovremeno uveavanje taksi i naknada u vezi sa neeljenim autputima proizvodnih procesa. Podsticaji u vidu smanjenja naknada i finansijska podrka mogu se koristiti za promociju ulaganja u istije tehnologije, tako to e se smanjiti poetna ulaganja u tehnologije koje su u skladu sa ivotnom sredinom.

Takoe neophodno je koncipirati, razviti i primeniti sistem transferabilnih dozvola, u domenu postupanja sa industrijskim zagaenjima koja se uniformno rasporeuju u prostoru. Nadlena ministarstva bi trebalo da razviju specifine sektorske programe koji bi unapredili stanje ivotne sredine u pojedinim kljunim sektorima. Ovi programi mogu ukljuiti ekonomske instrumente u cilju primene tehnologija u skladu sa ivotnom sredinom (EST).

Zadatak 17: Ukljuiti zahteve za istijom proizvodnjom u sistem javnih nabavki

U sistemu javnih nabavki trebalo bi razviti i ukljuiti kriterijume kojima se daje prednost onim preduzeima koja dokau da su uspeno primenila principe i postupke istije proizvodnje.

Zadatak 18: Sklapati dobrovoljne sporazume sa industrijom kojima se utvruju ciljevi zatite ivotne sredine (odrivog razvoja)
Nadleni organi dravne uprave mogu sklapati dobrovoljne sporazume sa privrednim subjektima, u cilju dostizanja postavljenih ciljeva zatite ivotne sredine i promocije primene istije proizvodnje. Ovi ciljevi su u skladu sa postojeim propisima koji ograniavaju toksinost, stepen zagaenja ili emisije koja se moe ispustiti u vazduh, vodu ili zemljite. Dobrovoljni sporazumi mogu biti efikasan nain dostizanja postavljenih ciljeva za smanjenje zagaenja i esto mogu delovati bre i fleksibilnije nego regulatorne mere. Meutim, dobrovoljni programi nikako ne zamenjuju propise i ekonomske instrumente koji reguliu zatitu ivotne sredine. Dobrovoljni programi takoe mogu sluiti za izgraivanje poverenja i kredibiliteta izmeu industrije, dravnih organa i javnosti.

10. PRAENJE SPROVOENJA STRATEGIJE

Sprovoenje Strategije valja nadzirati i pratiti sistemom kontrole. Formulisanje i primena sistema kontrole sprovoenja Strategije predstavlja realizaciju proaktivnog pristupa odrivom razvoju, kojim se stalnim aktivnostima on kontrolie i usmerava. Sledee mere su od kritine vanosti za uspeno sprovoenje: 1) institucionalizacija Strategije; 2) finansiranje; 3) praenje i izvetavanje o napretku; 4) revizija i inoviranje. Sprovoenje Strategije je integrisano sa aranmanima za praenje napretka koji su zasnovani na dobro definisanom i merljivom skupu indikatora za praenje napretka. Praenje napretka treba da se vri redovno radi identifikovanja uzroka kanjenja i eventualnih prepreka. Praenje sprovoenja Strategije omoguava da se vre ocena, auriranje i inoviranje Strategije. Auriranje i inoviranje Strategije treba da vri Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja. U ovom procesu kljuni faktori uticaja bie rezultati sprovoenja Strategije i promene u okruenju. Izvetavanje o realizaciji Strategije takoe je u nadlenosti Ministarstva. Predlae

se uvoenje formalnog godinjeg izvetavanja o realizaciji Strategije, odnosno njenog akcionog plana. Za takav izvetaj treba unapred definisati kljune elemente koji se prate na osnovu kojih e se nedvosmisleno moi ustanoviti da li je postignut oekivani/zacrtani progres ili ne.

10.1. Indikatori praenja sprovoenja Strategije

Jedan od esto korienih indikatora uvoenja istije proizvodnje je broj preduzea koja su usvojila neki od eko-standarda, EMAS ili SRPS ISO 14001. Ovaj broj se moe pratiti kako po granama, tako i na nivou itave nacionalne ekonomije. Iako je re o indikatoru koji se lako pribavlja (jednostavan je i jasan za upotrebu), ipak, ne smatra se dovoljno preciznim. Preduzea koja su usvojila neki od eko-standarda, su najee nova preduzea, koja se bore za mesto na tritu. To mogu biti i mala preduzea, visoke tehnologije, koja i pre usvajanja eko-standarda nisu znaajno ugroavala ivotnu sredinu. Nasuprot njima, nalaze se velika, esto hipertrofirana preduzea, zasnovana na staroj tehnologiji, ne retko sa monopolskim pozicijama na tritu. Takva preduzea, iako vre veliki pritisak na prirodne resurse i ivotnu sredinu, ne usvajaju lako pomenute standarde, jer je to veoma skupo. Otuda sam broj preduzea koja su osvojila istiju proizvodnju, zapravo, malo govori o stvarnom stanju stvari. Daleko je bolje pratiti nivo prihvatanja istije proizvodnje, kroz praenje broja zaposlenih u kompanijama koje su usvojile eko-standarde, te dovoenjem ovog broja u odnos sa ukupno zaposlenim, bilo po granama, bilo na makro-nivou. Ipak i ovaj pokazatelj ima nedostatke, jer veliki zagaivai su, u veini sluajeva, kapitalno-intezivne firme, koje zapoljavaju relativno malo radnika. Najboljim indikatorom stepena usvojenosti istije proizvodnje smatra se procentualno uee autputa preduzea koja su usvojila eko-standarde u formiranju BDP, tj. uee dodatne vrednosti stvorene istijom proizvodnjom u ukupnoj dodatnoj vrednosti sektora ili privrede u celini. Ovaj indikator zahteva potpunu primenu SNA93, odnosno ESA95, metodologije makroekonomskog raunovodstva, to iziskuje znatne drutvene trokove, mada daje dobru i meunarodno uporedivu sliku.

10.2. Indikatori upotrebe resursa

Ekonomski efekti upotrebe resursa se mogu iskazati kroz indikatore koji se dobijaju stavljanjem u odnos nivoa autputa (BDP na makro nivou, bruto dodate vrednosti na nivou sektora, tj. ukupnog prihoda na mikro nivou) sa koliinom upotrebljenih materijalnih resursa, ili energije. Na taj nain se mogu, kako identifikovati preduzea, sektori, ili drave, tj. regioni, u kojima se inputi neefikasno koriste, tako i pratiti koliine emitovanih zagaenja. Kao jedan od osnovnih i najire primenjenih, smatra se indikator DEU (Domestic Extraction Used index), ili indeks domaeg ekstrahovanja resursa. On je deo ire analize praenja materijalnih tokova, MFA (Material Flow Accounting) i sastoji se od zbira ukupne biomase, fosilnih goriva, metala i industrijskih minerala, kao i mineralnih sirovina za graevinarstvo, koje su ekstrahovane na teritoriji jedne drave u periodu od godine dana. Obino se izraava u fizikim jedinicama mase i to u dve verzije: a) po glavi stanovnika (per capita) i b) po jedinici BDP, bilo u stalnim, bilo u tekuim novanim jedinicma, ili prema paritetu kupovne snage. Pored ovog indikatora u praenju materijalnih tokova se koriste DMI (Direct Material Input), DMC (Domestic Material Consumption) i TMR (Total Material Requirement). Za razliku od DEU ovi indikatori uzimaju u obzir i uvozno-izvozne tokove, kao i "ekoloki ruksak" (akumulirane posledice po ivotnu sredinu u zemlji ekstahovanja) uvezenih materijalnih inputa. Iako precizniji

od DEU, ovi indikatori, ipak, nisu uli u iru upotrebu, jer zahtevaju daleko veu statistiku bazu ulaznih podataka, te pokreu niz metodolokih nedoumica, tako da razne ustanove i drave ih primenjuju na razne, ponekad nedovoljno uporedive naine. U najiroj upotrebi danas u Evropi je DEU, to omoguava meudravna poreenja u vremenskom periodu od oko petnaest godina. Najnoviji dostupni podaci o DEU odnose se na 2002. godinu. Po tim podacima prosean DEU za svet kao celinu iznosi 8,8 t/per capita pri emu najvei je za Kanadu 37,14 t/per capita i 31,59 t/per capita za SAD. U Evropi uoljivo je veliko odstupanje od proseka vrednosti DEU. U zemljama Evropske unije, EU-25, on iznosi oko 16,6 t/per capita, dok za zemlje Jugoistone Evrope (SEE), prosek iznosi 8,3 t/per capita. Za Srbiju i Crnu Goru ovaj prosek iznosi 8,82 t/per capita i blizak je proseku u regionu. Poreenja radi, te iste godine, DEU za Kinu je iznosio 5,43 t/per capita, a za Indiju svega 2,67 t/per capita, to je znaajno ispod svetskog proseka. Meutim, ako se posmatraju apsolutni iznosi ekstrahovanih materijalnih inputa, udeo SAD u svetskoj potronji materijalnih resursa iznosi oko 17%, drava EU-25 14%, a Kine 13%. Pri tom, najvei rast DEU per capita ostvarila je Kina, u periodu 1992-2002. godina, od oko 20%, dok je EU u istom periodu ostvarila rast DEU per capita od samo 1%, to je jedan od pouzdanih indikatora odrivosti razvoja, bar u ovom domenu. Da bi se dobila potpuna slika efikasnosti upotrebe materijalnih resursa, DEU se stavlja u odnos sa BDP. Najekonominije su zemlje EU-15 sa srednjom vrednou od oko 0,8 kg materijalnih inputa utroenih za stvaranje 1 Evra BDP (u stalnim cenama iz 1995). Drave nove lanice EU, grupe EU-10, imaju daleko manju efikasnost od 2,9 kg/ BDP, dok zemlje CEE kojima pripada i Srbija i Crna Gora imaju vrednost od 5,6 kg/. Sama dravna zajednica Srbija i Crna Gora ima vrednost od oko 2,4 kg/, to je bolje od proseka regiona, ak i od proseka nekadanjih zemalja u tranziciji, sada lanica EU. Ovaj podatak ukazuje na relativno visok stepen efikasnosti transformacije materijalnih inputa u Republici Srbiji, jer iako se iznete vrednosti odnose na zajednicu Srbije i Crne Gore, podaci za samu Republiku Srbiju, po svemu sudei, ne odstupaju znaajno, imajui u vidu veliinu Crne Gore. Daleko vie rezerve treba imati prema tanosti ulaznih parametara za obraun DEU, poto za Republiku Srbiju ne postoji tabela meusobnih odnosa privrednih delatnosti (input-autput), niti su postojei statistiki podaci adekvatni za praenje materijalnih tokova, MFA. injenica je da boljih podataka za Republiku Srbiju nema, te da e se morati uloiti puno napora da se dobiju tanije vrednosti indikatora efektivnosti upotrebe materijalnih resursa. Ovi napori ne samo da e biti deo reformi statistike slube, ve e predstavljati jedan od prvih koraka realizacije koncepta odrivog razvoja Republike Srbije, jer bez adekavatnog praenja stanja nema ni efektivne politike. Relativno visok nivo efikasnosti upotrebe materijalnih inputa u Republici Srbiji ne treba nikako da zavara. Efikasnost upotrebe energetskih inputa (energetska efikasnost, kao i intenzivnost upotrebe energije) kako po jedinici BDP (bilo u stalnim, ili tekuim cenama, bilo prema paritetu kupovne snage), tako i po glavi stanovnika, veoma je nepovoljna. Utvrivanje energetskog bilansa Republike Srbije vri se dokumentom koji za svaku godinu usvaja Vlada, pod nazivom Energetski bilans Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 133/04, 11/06, 114/06 i 118/07). Ove podatke u celini preuzimaju: IAE (International Energy Agency), OECD, a delimino i Evropska agencija za ivotnu sredinu. Prema najnovijim podacima (IEA 2007) Srbija i Crna Gora troe energiju od oko 1,53 tone ekvivalentne nafte, da bi stvorile BDP u vrednosti od 1000 US$ iz 2000. godine, to je preko tri puta vie od drava u okruenju, a ak est puta vie od proseka drava lanica OECD.

Iako se ovi podaci odnose na Srbiju i Crnu Goru, zbog veliine Crne Gore potpuno se mogu smatrati reprezentativnim za samu Republiku Srbiju bez KiM. Jasno je da sa ovako visokom i neefikasnom energetskom potronjom privreda Srbije niti moe biti konkurentna, niti se pribliava bilo kakvim standardima istije proizvodnje. ta vie, upravo u domenu smanjivanja energetske intenzivnosti lei osnovni izazov za uvoenje istije proizvodnje. To se naroito odnosi na intenzivnost upotrebe elektrine energije. Prema istom izvoru podataka, da bi se stvorio BDP u vrednosti od 1 US$, u Republici Srbiji se potroi oko 3 KWh struje, to je oko deset puta vie od proseka drava starih lanica Evropske unije, EU-15. Ovakva drastino neefikasna potronja elektrine energije, ne samo da je neodriva, sa stanovita resursa, ve predstavlja jednu od glavnih prepreka poveanju konkurentnosti izvoza. Sve ekonomske analize u dravama evropske petnaestorice, EU-15, ukazuju da se tokom poslednje dve decenije znaajno smanjio utroak materijalnih inputa u stvaranju BDP. Smanjenje materijalne i energetske intenzivnosti predstavlja jedan od dva glavna faktora konkurentnosti privrede EU. Pored dematerijalizacije i poveanja efikasnosti upotrebe resursa, jedan od elemenata istije proizvodnje jeste zamena zagaujuih, otrovnih i potencijalno opasnih proizvoda i postupaka. Ovaj elemenat, iako podjednako znaajan za unapreenje stanja ivotne sredine, esto biva nedovoljno primenjen u okviru politike uvoenja istije proizvodnje, poto u veini sluajeva iziskuje znaajne trokove, a ne poveava ukupnu ekonominost. Za racionalno postupanje sa resursima, pored regulative u domenu ivotne sredine, podsticaj prua samo trite, kroz mehanizam cena sirovina i energije, tako da poveanje efikasnosti upotrebe resursa brzo dovodi po poveanja ekonominosti proizvodnje. to je cenovnih subvencija i dispariteta manje, to je veza izmeu efikasnosti upotrebe inputa i ekonominosti jasnija i bre se uspostavlja. Jedan od temeljnih postulata ekonomike prirodnih resursa, podrazumeva odsustvo bilo kakvih cenovnih dispariteta na tritima inputa, dovoljan nivo konkurentnosti na tritu autputa, internalizaciju svih eksternih trokova i uvoenje ekonomske rente na prirodne resurse. Ukoliko su ovi preduslovi ispunjeni, ekonomski mehanizam spontano vri pritisak na privredne subjekte da efikasnije koriste resurse i uvode istiju proizvodnju. Meutim, istovetan pritisak spontanog trita, za supstitucijom zagaujuih, otrovnih i potencijalno opasnih proizvoda i postupaka ne postoji. ta vie neregulisano trite moe favorizovati zagaujue i potencijalno opasne proizvode i postupke. Upravo se tu javlja tipino podruje za intervenciju javnog subjekta, bilo kroz eko-regulativu, bilo putem primene ekonomskih instrumenata za unapreenje stanja ivotne sredine, kroz internalizaciju negativnih eksternalija. Ono to je bitno sa stanovita privrede jeste da se ne vri samo pritisak, kako putem propisa, tako i ekonomskim instrumentima prinude, u vidu naknada i taksi na isputanje i zagaenje (emission charges, pollution charges), ve je neophodno da se obezbedi i adekvatan sistem podsticaja.

11. AKCIONI PLAN

Cilj Strategije je da industrijska preduzea u Republici Srbiji prihvate i uvedu metode i postupke istije proizvodnje u svoje normalne poslovne aktivnosti. Posebno se istie da je teite osnovne aktivnosti na uvoenju istije proizvodnje upravo na industrijskim preduzeima. Najvei deo trokova uvoenja istije proizvodnje e snositi sama preduzea, koja bi trebalo da u primeni istije proizvodnje prepoznaju svoje ekonomske i poslovne interese, posebno mogunost poveanja sirovinske i energetske efikasnosti i trine konkurentnosti. istija proizvodnja se ne moe preduzeima nametnuti, ve se ona za nju moraju dobrovoljno opredeliti.

iroko i dosledno uvoenje istije proizvodnje u industriji, posebno one koja svojim aktivnostima bitno utie na stanje u ivotnoj sredini, je interes odrivog razvoja Republike Srbije. Stvaranje uslova koji e omoguiti uvoenje i budui razvoj istije proizvodnje su od kljunog stratekog znaaja. Stoga aktivnosti usmerene ka formiranju ambijenta za uvoenje istije proizvodnje obuhvataju najvei deo akcionog plana Strategije. Bez uspenosti u realizaciji pomenutih aktivnosti nee u skorijoj budunosti biti ni vee primene istije proizvodnje. Industrijskim preduzeima u Srbiji koja danas, preteno, bez ikakvog tretmana isputaju otpadne materije, neophodan je celovit i vrst okvir formalnih obaveza, naknada i podsticaja, koji e ih pravilno usmeriti ka istijoj proizvodnji, umesto ka zagaivanju ivotne sredine ili tehnologijama zavrnog tretmana. Industrijska preduzea e primeniti istiju proizvodnju samo ako se, pored raspoloivih znanja, obezbede i celoviti sistemski uslovi koji e preduzea usmeriti u odgovarajuem pravcu. Pojedine industrijske sektore i grupacije preduzea bi trebalo podstai aktivnostima specijalizovanih projekata podrke uvoenju najboljih dostupnih tehnika, minimizaciji otpada, poboljanju energetske efikasnosti i sl. Ovi projekti bi se finansirali sredstvima namenskih fondova (Fond za zatitu ivotne sredine, budui Fond za energetsku efikasnost). Dobro osmiljeni i realizovani sektorski projekti mogu u potpunosti izmeniti stanje u pojedinim sektorima industrije. Stvaranje uslova i ambijenta za uvoenje istije proizvodnje e se izvesti aktivnostima koje bi u narednom periodu trebalo da obave strune slube pojedinih dravnih organa i organizacija. Strune slube imaju nedovoljne ili neodgovarajue kapacitete, posebno znaajno u ekonomskoj sferi, tako da treba pristupiti njihovoj izgradnji i/ili razvoju, to se naroito odnosi na Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, zbog brojnih aktivnosti usmerenih ka stvaranju uslova za uvoenje Strategije. U izvorima sredstava za realizaciju aktivnosti Strategije koje se odnose na formiranje podsticajnog sistema za uvoenje istije proizvodnje esto se, posredno ili direktno, navodi budet. Ovo moe izazvati pogrean utisak o potrebi znaajnih novih izdvajanja, to nije sluaj. Ovaj akcioni plan ne podrazumeva nove znaajnije budetske izdatke ve predvia da dravni i struni organi u okviru svojih normalnih aktivnosti izvode pojedinane zadatke koji imaju razvojni karakter. Oekuje se i da e nosioci i uesnici u izvoenju pojedinih aktivnosti, po potrebi, angaovati strune i naune organizacije ili pojedince, to u Akcionom planu nije eksplicitno prikazano. Oekuje se i dalje jaanje i institucionalizovanje Centra za istiju proizvodnju koji vremenom treba da preuzme vodeu ulogu u promociji uvoenja istije proizvodnje. Centar za istiju proizvodnju zajedno sa Privrednom komorom Srbije, treba da razvije aktivnosti podrke razvijanju svesti o uvoenju istije proizvodnje. Oekuje se da i obrazovne ustanove, udruenja, naune ustanove, projektantske i konsultatske organizacije, sopstvenim ili donatorskim sredstvima izvode ili podravaju uvoenje istije proizvodnje u Republici Srbiji. Akcionim planom obuhvaene su konkretne mere koje e se preduzeti radi obezbeenja uslova da se ciljevi Strategije realizuju, odreeni su nosioci sprovoenja tih mera, kao i rokovi za njihovo sprovoenje. Akcioni plan je odtampan uz ovu strategiju i ini njen sastavni deo.

12. OBJAVLJIVANJE STRATEGIJE

Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

AKCIONI PLAN
11.1. Informisanje i razvoj svesti
Cilj: Uveati stepen primene istije proizvodnje razvojem i obezbeenjem razumljivih, ciljnih informacija o istijoj proizvodnji industrijskim preduzeima, drutvenom okruenju i dravnoj upravi Aktivnost Odgovoran Uee u realizaciji Rok Izvori sredstava

Zadatak 1: Uveati stepen informisanosti o istijoj proizvodnji u industriji, drutvu i organima dravne uprave 1.1. Identifikacija Centar za zainteresovanih i istiju uticajnih subjekata proizvodnju 1.2. Formulisati i realizovati program razvijanja svesti o istijoj proizvodnji u MSPP kljunim industrijskim sektorima i iroj javnosti 1.3. Formulisati i realizovati program razvijanja MSPP svesti o istijoj proizvodnji u strunoj javnosti 1.4. Formulisati i realizovati program razvijanja svesti o istijoj MSPP proizvodnji u organima dravne uprave Zadatak 2: 2.1. Otvoriti deo internet prezentacije MSPP MSPP za istiju proizvodnju 2.2. Otvoriti Centar za 2007/8 UNIDO projekat

Centar za istiju proizvodnju, PKS, pokrajinske, regionalne Sredstva Ministarstva; privredne komore 2008/11 UNIDO projekat; i Privredna Sredstva privrednih komora komora Beograda (u daljem tekstu: Privredne komore) MRE, AEE, savezi i udruenja Namenska sredstva Ministarstava; 2009/2010 Sredstva AEE; Sopstvena sredstva

MRE, AEE

2009/2010 Namenska sredstva Ministarstava

Podrka mreama informisanja o istijoj proizvodnji u industriji i drutvu

2009

Sredstva Ministarstva

2007/8

UNIDO projekat

internet prezentaciju Centra o istijoj proizvodnji 2.3. Podrka mreama informisanja

istiju proizvodnju struni savezi i udruenja Sopstvena sredstva; Sredstva Ministarstva

MSPP

2009/12

2.4. Razviti, razmenjivati i omoguiti pristup bazama podataka, Centar za studijama istiju sluajeva i proizvodnju instrumentima podrke istijoj proizvodnji 2.5. Razviti program korienja rezultata podataka iz izvetaja o MSPP ivotnoj sredini industrijskih preduzea za Integralni katastar zagaivaa

2007/12 UNIDO projekat

2009/2010 Sredstva Ministarstva

Zadatak 3: Inicirati programe namenjene razvoju meusektorske saradnje radi promocije istije proizvodnje 3.1. Utvrivanje oblasti i oblika saradnje privrednih komora Privredne Srbije i organa i komore organizacija Vlade u vezi sa istijom proizvodnjom 3.2. Promocija saradnje u reprodukcionim lancima i industrijskim sektorima u vezi sa istijom proizvodnjom

2009

Sredstva privrednih komora

Privredne komore

2009/12 Sredstva privrednih komora

3.3. Promocija Privredne meunarodne komore saradnje u vezi sa

2009/12 Sredstva privrednih komora

BAT 3.4. Promocija i podrka programima minimizacije industrijskog otpada

MZS

PSLSMS, PSZSOR

2009/12

Namenska sredstva Ministarstava; Fond za zatitu ivotne sredine

Zadatak 4: Prepoznati, nagraditi i promovisati preduzea koja su dostigla visok nivo aktivnosti u funkciji zatite ivotne sredine primenom istije proizvodnje 4.1. Razviti eme za nagraivanje, prepoznavanje i promociju Privredne preduzea koja su komore ostvarila dobre rezultate u primeni istije proizvodnje 4.2. Uvesti nagrade / priznanja za Privredne dostignua istije komore proizvodnje u pojedinim sektorima

Centar za istiju proizvodnju

2009/12

Sredstva privrednih komora; UNIDO projekat

2009/12 Sredstva privrednih komora

Zadatak 5: Podii nivo svesti potroaa o proizvodima i uslugama koji su sa aspekta ivotne sredine i zdravlja ljudi povoljniji, u cilju primene odgovarajuih kriterijuma prilikom donoenja odluka o nabavci proizvoda i usluga 5.1. Razviti specijalizovane programe obezbeenja informacija o proizvodima u vezi sa njihovim uticajem na ivotnu sredinu 5.2 Uspostaviti sistem pravilnog obeleavanja odreenih proizvoda u odnosu na utvrene kriterijume za klasifikaciju. 5.3. Podrati programe

MSPP

MTU, Privredne komore, preduzea

Namenska sredstva Ministarstava; 2009/12 Sredstva privrednih komora; Sredstva preduzea

MSPP

MERR Institut za standardizaciju 2010/12 Sredstva preduzea Industrija Privredne komore

Udruenja potroaa

2009/12 Budeti gradova i optina; Sopstvena sredstva udruenja;

potroaa koji trae primenu istije proizvodnje

11.2. Razvoj kapaciteta

Cilj: Uveati stepen primene istije proizvodnje razvojem kapaciteta kadrova u organima dravne uprave i industriji za potrebe aktivnosti i projekata istije proizvodnje Aktivnost Odgovoran Uee u realizaciji Rok Izvori sredstava

Zadatak 6: Demonstrirati da rezultati istije proizvodnje donose merljivi doprinos u odnosu na ivotnu sredinu (odriv razvoj), drutvo i ekonomiju, u svim sektorima industrije u zemlji 6.1. Formulisati i realizovati program demonstracije uspenosti rezultata projekata istije proizvodnje 6.2. Formulisati i realizovati program demonstracije uspenosti rezultata projekata energetske efikasnosti Zadatak 7: industrije Centar za istiju proizvodnju

2007/10 UNIDO projekat

AEE

2007/10 Sredstva AEE

Razviti programe obrazovanja i obuke za istiju proizvodnju u svim sektorima

7.1. Uvesti programe obrazovanja istije proizvodnje na univerzitetskom nivou 7.2. Izvesti trogodinji program obuke za istiju proizvodnju za industriju

Univerziteti

2009/12

Sredstva visokokolskih ustanova

Centar

preduzea, Privredne komore,

UNIDO projekat; 2007/10 Sredstva preduzea; Sredstva privrednih komora

7.3. Prezentovati program istije MSPP proizvodnje za nevladine organizacije 7.4. Prezentovati program istije proizvodnju za istiju proizvodnju za zaposlene u medijima Zadatak 8:

2009/12 Sredstva Ministarstva

MSPP

2009/12 Sredstva Ministarstva

Izgraditi kapacitete za primenu propisa

8.1. Nastaviti razvoj strunih slubi

MSPP

MRE, nacionalne laboratorije -

2009/12

Budet; Sopstvena sredstva

8.2. Nastaviti razvoj procedure za provere i MSPP uputstava za njihovu primenu 8.3. Poboljati timski rad inspektora razliitih Vlada nadlenosti 8.4. Izgraditi kapacitete u sektoru nadlenom za MSPP istiju proizvodnju MSPP 8.5. Formulisanje programa nadzora "kritinih industrijskih MPV taaka" u sistematskom MSPP ispitivanju kvaliteta voda 8.6. Primena i unapreivanje programa nadzora "kritikih industrijskih RHMZ taaka" u sistematskom ispitivanju kvaliteta voda 8.7. Usavravanje procesa ovlaivanja organizacija koje se bave ispitivanjem parametara ivotne sredine

2009/15 Sredstva Ministarstva

2009/12 Budet

2009/2010 Budet

RHMZ, vodoprivredna preduzea

2009

Sredstva RHMZ; Budet; Sredstva vodoprivrednih preduzea

MPV, vodoprivredna preduzea

Sredstva RHMZ; 2009/12 Sredstva vodoprivrednih preduzea

MSPP

ATS

2009/12

Budet; Sredstva ATS

Zadatak 9: Podstai industriju da definie ciljeve neprekidnih poboljanja ispravnom primenom sistema za upravljanje zatitom ivotne sredine 9.1. Primena meunarodnog sistema indikatora za dobru AZS praksu istije proizvodnje u pojedinim industrijskim sektorima 9.2. Podsticati preduzea na primenu sistema upravljanja MSPP zatitom ivotne sredine i odriv razvoj MSPP, Privredne komore

2009/15

Budet; Sredstva privrednih komora

PSZSOR, Privredne komore

2009/15

Budet; Sredstva privrednih komora

9.3. Podsticanje preduzea na uvoenje energetskog menadmenta u cilju MRE praenja potronje energije i poveanja energetske efikasnosti 9.4. Afirmisati ESCO i MISCO aranmane AEE

AEE

2009/15 Budet;

PKS, Preduzetnici

2009/15

Sredstva privrednih komora; Sopstvena sredstva

11.3. Tehnoloki razvoj i saradnja

Cilj: Poveati primenu istije proizvodnje u svim sektorima industrije promocijom razvoja i transfera tehnologija koje su u skladu sa ivotnom sredinom Aktivnost Zadatak 10: Odgovoran Uee u realizaciji Rok Izvori sredstava

Podstai programe primenjenih istraivanja i razvoja u funkciji istijih tehnologija 2009 Sredstva Ministarstva

10.1. Formulisanje programa podsticaja projektima tehnolokog MNTR razvoja u funkciji istije proizvodnje Zadatak 11:

Podstai primenu tehnologija u skladu sa ivotnom sredinom UNIDO projekat; Sredstva Ministarstva; 2009/12 Sredstva privrednih komora Sredstva preduzea; 2009/12 Fond za zatitu ivotne sredine Sredstva preduzea; 2009/12 Budui Fond za energetsku efikasnost 2009/15 Sredstva preduzea

11.1. Obezbediti informacije Centar za industriji o tehnologijama koje su u istiju skladu sa ivotnom sredinom, proizvodnju odrivim razvojem, BAT i BREF 11.2. Formulisanje programa i sprovoenje pojedinanih projekata uvoenja istijih Preduzea tehnologija i minimizacije otpada u pojedinim industrijskim sektorima 11.3. Formulisanje programa poveanja energetske efikasnosti i sprovoenje pojedinanih Preduzea projekata u industriji u funkciji istije proizvodnje 11.4. Primena tehnika istije proizvodnje u praksi Preduzea

MSPP, Privredne komore

Fond za zatitu ivotne sredine; istraivake i razvojne organizacije MRE, AEE, NPEE -

11.5. Podrka saradnji izmeu industrijskih preduzea, privrednih Centar za asocijacija, isporuilaca istiju tehnologije i opreme i finansijskih proizvodnju institucija

Privredne komore

UNIDO projekat; Sredstva 2009/12 privrednih komora

11.4. Finansijska podrka

Cilj: Uveati ulaganja u istiju proizvodnju razvojem ema za finansijsku podrku i finansijskih mehanizama koji podstiu ulaganja istije proizvodnje Aktivnost Zadatak 12: Odgovoran Uee u realizaciji Rok Izvori sredstava Sredstva preduzea Sredstva Fonda za zatitu ivotne sredine

Razviti eme finansijske podrke preduzeima za ulaganja u istije tehnologije Preduzea Centar za istiju proizvodnju, MSPP, MF PSZSOR, Fond za zatitu ivotne sredine MF, Banke Fond za razvoj RS

12.1. Razviti emu finansijske podrke preduzeima za realizaciju projekata ocene stanja istije proizvodnje

2009

12.2. Razviti emu finansijske podrke MSPP, preduzeima za realizaciju MF, investicionih projekata MERR istije proizvodnje 12.3. Razviti emu finansijske podrke industrijskim preduzeima za realizaciju investicionih MRE projekata energetske efikasnosti u cilju istije proizvodnje i za uvoenje energetskog menadmenta 12.4. Transformisati Fond za zatitu ivotne sredine u MSPP pravcu kreditne i garantne ustanove

Sredstva banaka Sredstva Fonda 2009/12 za zatitu ivotne sredine Sredstva Fonda za razvoj RS Namenska sredstva 2009- Ministarstava; 2012 Budui Fond za energetsku efikasnost

AEE

MF, Fond za zatitu ivotne sredine

2009/12 Budet

Zadatak 13: Podstai finansijske institucije da ukljue kriterijum istije proizvodnje u procenu rizika ulaganja 13.1. Podsticanje finansijskih institucija za ukljuivanje kriterijuma rizika u vezi sa ivotnom sredinom (odrivim MF razvojem) u proces odobravanja komercijalnih kredita industrijskim preduzeima 13.2. Podsticanje finansijskih institucija za odobravanje kredita pod MF Namenska sredstva Ministarstava Sredstva finansijskih institucija i organizacija

MERR

2009

MERR

2009/12 Namenska sredstva Ministarstava;

povoljnijim uslovima preduzeima koja primenjuju istiju proizvodnju 13.3. Razvoj raunovodstvenih i revizionih uputstva koja MF ukljuuju trokove u vezi sa ivotnom sredinom (odrivim razvojem) 13.4. Podsticanje inostranih donatora na davanje podrke realizaciji MF projekata istije proizvodnje MSPP, MERR

Sredstva finansijskih institucija i organizacija Namenska sredstva Ministarstva; 2009/12 Profesionalna udruenja i savezi Namenska 2009/12 sredstva Ministarstava

11.5. Politika i propisi

Cilj: Stvoriti potrebne pravne okvire kojim bi se podravala primena istije proizvodnje u odnosu na reenja finalnog tretmana otpada i obezbedio zajedniki pristup primeni istije proizvodnje Aktivnost Odgovoran Uee u realizaciji Rok Izvori sredstava

Zadatak 14: Razviti integrisan i koordinisan sistem politike i propisa za uspenu primenu istije proizvodnje 14.1. Obezbediti da se problematika istije proizvodnje uzima u obzir u procesima preispitivanja, izmena i dopuna postojeih i izrade novih zakona i podzakonskih akata u vezi sa ivotnom sredinom Namenska sredstva; Ministarstava; Sopstvena sredstva; Sredstva privrednih komora 2009/15

MSPP

preduzea, Privredne komore

14.2. Razmotriti program AZS korienja rezultata podataka iz izvetaja o ivotnoj sredini industrijskih preduzea za Integralni katastar zagaivaa 14.3. U zakonodavstvo MSPP uvesti elemente produene odgovornosti proizvoaa za ivotni

AZS

2008/10 Budet

Resorna ministarstva

2008/12 Namenska sredstva Ministarstava

ciklus proizvoda 14.4. Preispitati propise za proizvode i procese u cilju podsticanja industrijskih preduzea MSPP na izmene proizvoda i procesa sa poboljanim uinkom na ivotnu sredinu

MERR, Institut za standardizaciju Srbije

Namenska sredstva 2008/12 Ministarstava; Sredstva Instituta

Zadatak 15: Podrati primenu istije proizvodnje potpisivanjem Meunarodne deklaracije o istijoj proizvodnji 15.1. Potpisivanje Meunarodne deklaracije MSPP o istijoj proizvodnji Zadatak 16: 16.1. Uvesti integrisani sistem naknada za korienje resursa i naknada za zagaenje MSPP 2009/12 Sredstva Ministarstva

Razviti ekonomske instrumente koji e podravati iru primenu istije proizvodnje MSPP MF, MPV, MSPP MPV, MRE, MSPP MF, jedinice lokalne samouprave PSZSOR, MPV, MERR 2008/12 Namenska sredstva Ministarstava Fond za zatitu ivotne sredine Fond za zatitu ivotne sredine Fond za zatitu ivotne sredine

16.2. Proiriti obim taksi MF za zagaenje 16.3. Proiriti obim naknada za korienje prirodnih resursa 16.4. Poveati naknade za odlaganje otpada MF

2009/12 2009/12

MSPP

2009/12

16.5. Uvoenje podsticaja za preduzea koja uvode ili rade u MSPP reimima efikasnog korienja resursa 16.6. Uvesti sistem transferabilnih dozvola MSPP

Sredstva Ministarstava; 2009/12 Fond za zatitu ivotne sredine 2010/12 Sredstva Ministarstva

16.7. Razraditi programe Privredne po pojedinim komore industrijskim sektorima Zadatak 17: 17.1. Razviti principe i kriterijume ukljuivanja istije proizvodnje u MSPP procese javnih nabavki i primeniti ih u praksi

MSPP

2009/2010

Sredstva privrednih komora; Sredstva Ministarstava

Ukljuiti zahteve za istijom proizvodnjom u sistem javnih nabavki

MF

2009/12 Sredstva Ministarstava

Zadatak 18: Sklapati dobrovoljne sporazume sa industrijom kojima se utvruju ciljevi zatite ivotne sredine (odrivog razvoja).

18.1. Razviti dobrovoljne sporazume sa privrednim subjektima u vezi sa Privredne primenom standarda za komore zatitu ivotne sredine i principima istije proizvodnje 18.2. Podsticati industrijske sektore na primenu dobre prakse na Privredne zatitu ivotne sredine i komore principe istije proizvodnje 18.3. Razviti dobrovoljne Privredne eme eko oznaavanja komore na proizvodima

MSPP, AEE, preduzea

Sredstva privrednih komora; Fond za zatitu ivotne 2009/12 sredine; Sopstvena sredstva

MSPP, AEE, preduzea

Sredstva privrednih komora; Fond za zatitu ivotne 2009/12 sredine; Sredstva AEE Sopstvena sredstva Sredstva privrednih komora, Fond za zatitu ivotne 2008/12 sredine; Sopstvena sredstva

MSPP, preduzea