UDC 811.16'367.

625

Qudmila Popovi ARGUMENTSKA STRUKTURA GLAGOLA EMOTIVNOG STAWA U SLOVENSKIM JEZICIMA

Predmet ovog rada ini analiza specifinih sintaksikih obeleja glagola emotivnog stawa koja su uzajamno-uzrono povezana sa semantikim odrednicama. Polazei od iwenice da je emocionalno stawe engram reaktivne prirode, u argumentskoj strukturi predikata emotivnog stawa autorka izdvaja obavezan argument propozicione prirode, jer reakcija subjekta podrazumeva dogaaj koji joj prethodi. Na primerima iz srpskog, ruskog, ukrajinskog i, delimino, poqskog jezika u radu je izvrena analiza propozicionog argumenta u strukturi glagola emotivnog stawa. Paradigma varijanti povrinske argumentske strukture glagola emotivnog stawa uglavnom se podudara u razmatranim slovenskim jezicima i odgovara jednoj logikoj formuli dubinske strukture: P (x, q) predikat vieg reda, prvi predmetni argument, drugi propozicioni argument. Rezultati analize su potvrdili da rematizacija argumenta u strukturi unutraweg predikata, tj. predikata koji zavisi od glagola emotivnog stawa, vodi wegovoj nultoj zastupqenosti u povrinskoj strukturi. Glagoli emotivnog stawa mogu da funkcioniu deskriptivno ili kao modalni orijentiri, u zavisnosti od toga da li je rematizovani argument propozicionog predikata personalne ili objektne prirode. Kqune rei: glagoli emotivnog stawa, predikat, argumentska struktura, propozicioni argument, slovenski jezici.

0.1 Glagoli koji odslikavaju odreene emocije subjekta u odnosu na objekt ili situaciju stekli su u lingvistikoj literaturi naziv glagoli emocionalnog odnosa ili glagoli emotivnog (emocionalnog) stawa.1 Re je o glagolima poput: bojati se, plaiti se, voleti, mrzeti, diviti se i slinim. Ako protumaimo emocionalni odnos kao uspostavqawe emocionalne relacije prema objektu u svakoj konkretnoj situaciji, postavqa se pitawe da li je uputno govoriti o emocionalnom odnosu generalno, kada znamo da je situacija prostorno-vremenski lokalizovana, a razmatrani glagoli upravo se odlikuju time to opisuju emocije koje nisu na bilo koji nain ograniene, odslikavaju uopteno emotivno stawe potovati, stideti se, tugovati, voleti, ne podnositi, plaiti se i sl. Sa aspekta
1 Tolkov slovar russkih glagolov: Ideografieskoe opisanie. Angliskie kvivalent. Sinonim. Antonim / Pod red. prof. L. G. Babenko. M.: AST-Press, 1999. 704 s.

482 semantike glagola, re je o kontinualnim, statalnim glagolima, koji odslikavaju trajno emotivno stawe za razliku od inhoativnih glagola koji odslikavaju trenutnu promenu emocionalnog stawa: ushititi se, zapawiti se, rastuiti se, uplaiti se, obradovati se i sl. Emotivno stawe moemo da odredimo kao rezultat uspostavqawa kompleksa emocionalnih odnosa. Re je o reaktivnom stawu nastalom usled doivqaja razliitih dogaaja.2 U psihijatriji se pod reaktivnim stawem podrazumevaju patoloke devijacije, mi koristimo ovaj termin bez takve konotacije. Glagoli emotivnog stawa odslikavaju ne toliko samu emociju, ve kako je to lucidno primetila Ana Vjebicka preduslov za emociju (Wierzbicka 1971: 94). U psihijatriji nalazimo potvrde za takav stav, jer se emocije poput straha, qubavi i sl. smatraju nekom vrstom emocionalnog engrama", koji se aktivira svaki put kada doemo u kontakt sa objektom koji izaziva odgovarajuu emociju ili kada pomislimo na wega (terni 1987: 171). H voli Y, svaki put kada H pomisli na Y, osea equ da mu uini dobro", uzrokovawe dobra, prema Ani Vjebickoj, jeste osnovna semantika komponenta glagola voleti: voleti = eleti initi dobro za objekat qubavi (Wierzbicka 1971: 94). Interpretacija emotivnog stawa, naravno, moe i mora da bude ira jer ono obuhvata ceo kompleks emocija: I std, i lybov i gordost vse razom govorilo vo mne, i ut ne v sudorogah upala na postel. tak bolas otkaza! (F. Dostoevski); Ona stradala, alovalas, i torestvovala timi stradanimi, i radovalos imi, i lybila ih. (L. Tolsto); Sad sam dakle qut i srean, pomisli. I jo iznenaen. Sad sam mnogo stvari istovremeno (T. Telehen); Vn ue skazav men te, o hotla omu skazati , men bulo soromno, lno, radsno (V. evuk). Oseawa i raspoloewa u okviru jednog emotivnog stawa mogu da budu i uzajamno suprotstavqena.3 U delima istaknutih filozofa i kwievnika nailazimo na misao da se oseawa qubavi i mrwe uzajamno prelivaju u emotivnom kompleksu qubavi: Zdats, Tolsto govoriv kolis, o navae polybiti blinh. dumay, o ba2 V. I. Kazarina, u svom radu K voprosu o sostonii kak semantiesko kategorii obrazlae stav da je emotivno stawe rezultat uspostavqenog emocionalnog odnosa. K predikatam psihologieskogo sostoni m otnosim kak sobstvenno mocionalne pereivanie, aktivne mocionalne sostoni lica", v terminologii E. K. Lebedevo, tipa gnevats, zlits, negodovat, razdraats, serdits, tak i predikat mocionalnogo otnoeni tipa plents, voshiats. Granicu medu timi dvum raznovidnostmi psihologieskogo sostoni provesti trudno: mocionalnoe sostonie voznikaet na osnove mocionalnogo otnoeni" (Kazarina 2002). 3 Recimo, u pomenutom delu Ana Vjebicka definie osnovnu semantiku komponentu mrwe kao equ subjekta da objektu nanosi zlo, dok je, kao to je ve bilo napomenuto, osnovna semantika komponenta qubavi definisana kao povodovawe dobra (Wierzbicka, 1971: 9697).

483 gato vae h e taki znenavidti spravnoy nenavisty. (M. Hvilovi); To serdce ne nauits lybit, / Kotoroe ustalo nenavidet (N. Nekrasov). Dakle, glagoli emotivnog stawa opisuju kompleks emocija koje mi identifikujemo kao odreeno oseawe koje nije ogranieno prostorno-vremenskim lokalizatorom konkretne situacije: Volim Boga. Plaim se tiine. Re je o deskriptivnim glagolima koji u iskazu preteno vre asertivnu ilokutivnu funkciju tvrdwe ili informisawa. 0.2 Postojawe u iskazu temporalnih aktualizatora unosi u semantiku glagola emotivnog stawa komponentu situativne ogranienosti, nedovoqnosti, smawenog intenziteta. Uporedimo: Jer te volim i voleu te zauvek i dan vie. (M. Pavi) naspram Volim te. Neophodno je uzimati u obzir i faktor nepodudarawa interpretacije iskaza od strane adresanta i adresata. Tako u midtovoj drami Frederik otac mlade devojke zaqubqene u slavnog glumca upozorava uvenog zavodnika reima: Svaki put kada joj budete govorili rei 'Volim te', ona e uti 'zauvek' kada vi budete mislili 'sada'." U posledwem sluaju odsustvo vremenske determinante ukazuje na presupoziciju kontinualnosti sada i zauvek". Osim lokativno-temporalnih aktualizatora semantiku glagola emotivnog stawa odreuje situativni aktualizator, koji upuuje na iwenicu da je odreeno stawe vezano za situacije koje se ponavqaju: Volim da jedem. (M. Pavi), Tada se Sofka najvie bojala i plaila (B. Stankovi), Ne lybit vona ogo p'nim, terpti ne moe! (O. Gonar). Nepodudarawe karaktera i intenziteta opisivane emocije u semantikoj strukturi glagola emotivnog stawa navodi istraivae na razmiqawe o postojawu razliitih konceptualnih i leksikih znaewa unutar jednog glagola. Tako se za glagol lybit u ruskom jeziku, u kognitivno-konceptualnom planu izdvajaju dva registra visoki i niski. U visokom registru lybit ukazuje na oseaweodnos koji subjekt osea prema objektu qubavi: lybit mat, enu, Rodinu, a u drugom niskom registru ovaj glagol ukazuje na osobinu subjekta da uiva usled realizacije neke situacije: lybit progulki v lesu, ohotu, pordok i sl. (melev 2002: 170). Mogua su i daqa diferencirawa, zasnovana kako na etikim (ulna qubav, altruistika qubav prema bliwem, qubav prema Bogu), tako i na lingvistikim pokazateqima. U posledwem sluaju istraivai pronalaze leksike, tvorbene i sintaksike indikatore diferencijacije semantike glagola lybit. J. Apresjan, razlikujui kod glagola lybit znaewe emocije upuene predstavniku drugog pola, shvata ga kao fundamentalni koncept jezike slike stvarnosti. U pitawu je qubav koja se u ruskom jeziku

484 shvata kao izuzetno snano i duboko oseawe koje se doivqava jednom u ivotu i u stawu je da prui oveku oseawe sree. Takvu vrstu upotrebe glagola lybit, prema Apresjanu, potrebno je razlikovati od znaewa voleti otaxbinu, majku, decu" i sl. Svoja zapaawa J. Apresjan potkrepquje sledeim jezikim pokazateqima: u prvom od dva navedena znaewa istie se kontinualnost radwe (nahodits v sostonii vlyblennosti), postojawe odreenih participnih oblika (lybi), mogunost da se upotrebqava u apsolutivnoj konstrukciji (oni umeyt lybit) i sl. (Apresn 2000). Iako su mnogi od navedenih pokazateqa podjednako svojstveni i glagolu lybit u drugom znaewu, nau pawu u navedenom obrazloewu privukao je primer apsolutivne konstrukcije kao pokazateqa upotrebe glagola lybit u prvom od dva gorenavedena znaewa. U takvom kontekstu postavili smo pitawe da li postoje sintaksiki pokazateqi pomenute semantike i konceptualne diferencijacije unutar jednog glagola emotivnog stawa, tj. da li je re o jednom predikatu ili o razliitim predikatima koji se odnose na isti glagol emotivnog stawa. Dakle, predmet ovog rada ini analiza argumentske strukture glagola emotivnog stawa, koja bi trebalo da pokae da postoje odreeni sintaksiki pokazateqi wihove osobenosti koji su u uzajamno-uzronoj vezi sa semantikim odrednicama. 0.3 Prema teoriji semantiko-sintaksikih transformacija poqskog lingviste Stanislava Karolaka, semantika autonomija reenice moe se dovesti u vezu sa funkcijom formalne reprezentacije predikativnih odnosa. Komunikativna (semantika) autonomija propozicije podrazumeva popuwenost onih argumentskih pozicija wenog konstitutivnog predikata na osnovu kojih se lako generie tvrdwa da odreeni argument poseduje karakteristiku koja se o wemu izrie. Dakle, predikativna relacija formira propoziciju kao konstitutivni inilac logikog stava. S obzirom na to da je re o binarnom odnosu, prisustvo obeju komponenti na semantikom nivou jeste konaan preduslov wegovog postojawa. Propozicija je semantiki autonomna struktura, tj. komunikativno samodovoqna, ne zavisi ni od kojeg situativnog ili semantikog konteksta, nezavisno od toga da li su svi semantiki argumenti predikata popuweni na nivou povrinske strukture (Karolak 2001: 121). Uporedimo:
1. P (x, Ivan je 2. P (x, Ivan je y) C (a, b) V (Ux) Uy ubio Nikolu. Ivan je ubica. y) C (a, y) V (Ux) Oy ubio. Ivan je ubica.

485 Ako pogledamo paqivo logiku strukturu predikata u iskazu Ivan je ubio Nikolu, videemo da je re o propoziciji sa dva aktanta P (x, y) koji mogu na semantikom planu formirati otvorenu ili zatvorenu klauzu. Zatvorenu klauzu C (a, b), kada su obe pozicije predikata popuwene, nalazimo u prvom primeru. Za otvorenu klauzu postoje dve varijante u kojima nisu sve pozicije popuwene konstantama:
Ivan je ubio. S (a, y) > Ivan je ubica. Ubio je Nikolu. S (x, b) > Nikola je ubijen.

To znai da su na semantikom planu pozicije predmetnih argumenata popuwene konkretnim predmetnim pojmovima nezavisno od wihove referencijalne vrednosti. Na formalnom-povrinskom nivou prisutan je konstitutivni element sintagme izraen predikatom i dvama argumentskim izrazima koji se poistoveuju sa valentnim pozicijama. Tako za iskaz
Ivan je ubio Nikolu vai R (x, y) C (a, b) V Ux Uy,

gde P (x, y) predstavqa opis pojmovnog nivoa, C (a, b) opis semantikog nivoa, a V Ux Uy model povrinske strukture navedenog iskaza. 0.4 Broj argumentskih promenqivih (nepopuwenih pozicija na povrinskoj sintaksikoj ravni koje korespondiraju sa logikim aktantima u dubinskoj) zavisi od stepena semantike sloenosti predikata. Za predikate emotivnog stawa smatra se da je dovoqan jedan argument koji odgovara nosiocu stawa. S obzirom na to da je stawe emocionalni engram reaktivne prirode, predikat emotivnog stawa mora posedovati i drugi argument, pri emu taj argument jeste propozicione prirode jer reakcija subjekta podrazumeva dogaaj koji joj prethodi: Radujem se. Radujem se sestri. Radujem se dolasku sestre. Radujem se to je sestra dola. Drugo je pitawe da li je takav argument uvek popuwen konstantom na povrinskoj ravni reenice i koji je razlog popuwenosti / nepopuwenosti pozicije propozicionog argumenta. Predikat koji u svojoj strukturi sadri propozicioni argument koji zavisi od konstitutivnog predikata propozicije spada u takozvane predikate vieg (drugog) reda P (x, q), za razliku od predikata prvog reda P (x, y) sa predmetnim argumentima. Razmotriemo za poetak argumentsku strukturu glagola emotivnog stawa plaiti se. U strukturi reenice sa ovim predikatom propozicioni argument moe da bude izraen:
1. Unutrawim predikatom sa argumentima V/W (Ux(1)) P (x, q) C[a, C(a(1))] W (Ux) V/W (Ux(1)) Ivan se plai da ne padne.

486
2. Kataforikom proformom Uqpart koja upuuje na zavisnu objekatsku klauzu V/Wpart (u ovom sluaju supskript part ukazuje na to da je kataforiki oblik semantiki eksponent propozicionog argumenta) P (x, q) C[a, C(a(1))] W (Ux)Uqpart V/Wpart Ivan se plai onoga od ega je nastradao wegov drug. 3. Deverbativom ili deadjektivom sa argumentima NV/NWUx(1) P (x, q) C[a,C(a(1))] W (Ux)NV/NWUx(1) Ivan se plai pada. 4. Deverbativom ili deadjektivom sa nultim argumentom NV/NWx P (x, q) C[a, C(x)] W (Ux)NV/NWx Ivan se plai grmqavine. 5. Izraenim argumentom skrivenog unutraweg predikata pU P (x, q) C[a, C(x)] W (Ux) pU Ivan se plai Nikole (da e mu Nikola uiniti neto loe). 6. Nultim propozicionim argumentom q P (x, q) C[a, C(x)] W (Ux) q Ivan se plai.

Kao to sledi iz navedenih primera, propozicioni argument moe da bude ekspliciran, ali i prikriven tzv. unutrawi predikat p:
W (Ux)V/W(Ux(1)) Ivan se plai da e ga Nikola povrediti. W (Ux) pU Ivan se plai Nikole.

Propozicioni argument moe da ima nulti izraz, tj. da bude ogranien argumentom in praesentia propozicionim argumentom redukovanim do konstitutivnog predikata sa prvim argumentom, ali to je jo uvek isti predikat.
W (Ux) q Ivan se plai.

Nulti propozicioni argument moe da ukazuje na habitualnu upotrebu glagola plaiti se koju doputa wegova semantika organizacija Plaim se svojih snova ili na aktuelnu kontinualnost radwe Plaim se. 0.5 Dvoargumentski glagoli emotivnog stawa zahtevaju u funkciji konstitutivnog predikata propozicije obavezno postojawe zavisnog eksplicitnog ili implicitnog (unutraweg) propozicionog argumenta, tj. formula wihove logike strukture je uvek P (x, q). Drugim reima, emotivno stawe uvek povoduje neka situacija. U sluaju glagola plaiti se, bojati se takva teza ne izaziva dvoumqewa

487 plaimo se onoga to moe da nam se desi. Ovo ta moe da nam se desi" obuhvata propozicioni argument koji, kao to smo pokazali, moe da ima razliiti povrinski izraz. Istu argumentsku strukturu imaju identini glagoli emotivnog stawa i u drugim slovenskim jezicima, na primer u ruskom bots, ukrajinskom botis, i poqskom ba si:4
1. P (x, q) C[a, C(a(1))] V W (Ux)V/W(Ux(1)) Plaio sam se da e me neko izigrati. (M. Petrovi) i ne bos ti, o nas htos pdsluha? z'zvila Agla. Tod budu movati. (M. Hvilovi) Boys, to nas kto-to moet uslat. Boj si, e si sponi. Boj si, e nie zdam. 2. C[a,C(x)] W (Ux) VI/WIx1

Logino je da u drugim slovenskim jezicima propozicionom argumentu srpske konstrukcije da + prezent V/W(Ux(1)) odgovara infinitivna konstrukcija W (Ux) VI/WIx1:
Mati mogla pomerti z hvil na hvily, to meni, Luk'n, bovs zaliatis u hat sam (V. Zemlk) omu mi, naret, bomos vinositi grku pravdu na lydi. (M. Hvilovi) M bolis ostavats naedine. 3. P (x, q) C[a,C(a(1))] W (Ux)Uqpart V/Wpart Plaili smo se svega to bi moglo da pomuti nau sreu. M bolis vsego, to moglo b otkrt nau tanu nam e samim. (A. ehov) Boys togo, o vhodi u tamnicy, ka tlki dl dvoh, Varko, bo koli hto vmuts tret to ce napevne ort. (V. evuk) 4. P (x, q) C[a,C(a(1))] W (Ux)NV/NWUx(1) Ta ve oigledna sirotiwa nije toliko plaila mater koliko taj oev sve rei dolazak. (B. Stankovi) trohi boys tako priv'zanosti, ce ve sim rokiv minulo, k vin posud pobiv na vesilli, a vin use micnie priv'zuts do mene, vlazit u mene, zgortats klubokom, k embrion, i spit, spit, spit (J. Andruhovi) Boj si mierci.

4 Razmatrajui semantiku glagola emotivnog stawa u poqskom jeziku A. Vjebicka navodi sledee primere: Boj si psw; Boj si mierci; Boj si burzy; Boj si pajakw; Boj si ony; Boj si, e si spni; Boj si, e nie zdam; Boj si, e spadn i dolazi do zakquka o propozicionoj prirodi drugog argumenta sledeim reima Ilekro boimy si, boimy si, e" (Wierzbicka 1971: 37).

488
5. P (x, q) C[a,C(x)] W (Ux)NV/NWx Strah koga se odvajkada plaio (M. Petrovi) On bols groma i voobe bl polon vskih predrassudkov. (P. Ulitin) boys spokoy, bo spoki, k meni zdats, poatok kinc. (V. evuk) Boj si burzy. 6. P (x, q) C[a,C(x)] W (Ux) pU Pomalo se plaim qudi. ivih i mrtvih podjednako. (M. Pavi) Pa tog se perina i ja bojim. (M. Pavi) Ja se ne bojim od enskog soja. (M. Pavi) Bovs kuv, temrvi svo samoti. (V. evuk) Koli boys bez svtla, vdpovla vona. (V. evuk) Boj si psw. Boj si ony.

U ovom sluaju re je o razliitim obrascima argumentne strukture skrivenog unutraweg predikata: a) postoji koreferencija sa prvim argumentom konstitutivnog predikata: W (Ux) pUx Oy1 (popuwena pozicija prvog argumenta unutraweg predikata, dok se drugi argument rekonstruie kontekstualno i koreferentan je prvom argumentu konstitutivnog argumenta): Pomalo se plaim qudi Ja (Ux) se plaim (W) da e qudi (Ux) da naude (p) meni (Oy1)"; b) ne postoji koreferencija sa prvim argumentom konstitutivnog predikata: Bovs kuv popuwena je sirkonstantna pozicija unutraweg predikata dok su argumenti nepopuweni W (Ux) p x y Uz On (Ux) se plai (W) da e se neto (x) desiti (p) wemu (u) u buwu (Uz)"; v) mogua je dvostruka interpretacija koreferencije argumenata unutraweg predikata sa prvim argumentom konstitutivnog predikata (u pitawu su konstrukcije sa predlogom za bojati se za H):
Da li se plaite za mene: W (Ux) pUx1 Oy Da li se plaite da u ja neto da uradim"; W (Ux) pOx Uy1 Da li se plaite da e neko da naudi meni". Vn e raz podumav, o vona vse-taki snu na c zeml lybov, , poki vona , doti mona ne botis za sonce: svtitime vono erez mlrd rokv i n. (V. evuk) Speru trohi bolas za nogo, os divne nezviane vduvala, zdavalos, zapalyvavs u van temni nevgasimi vogon, ogo sin dobr o a ornli, bulo trohi strano porinati v nih, ho van liavs do ne tak samo uni ta uvani. (V. evuk)

489
6. P (x, q) C[a,C(x)] W (Ux) q Tada se Sofka najvie bojala i plaila. (B. Stankovi) Nije se plaio. (M. Petrovi) Zvdsi ve mona vibratis nagoru. Ale povedu tebe dal. Ne bos? (V. evuk)

Neophodno je napomenuti da u pojedinim sluajevima dolazi do desemantizacije glagola emotivnog stawa. U takvim sluajevima re je o pseudodeskriptivnoj upotrebi glagola plaiti se, bojati se, aliti, nadati se i sl. moemo ih sagledati sa pragmatikog aspekta kao intenzifikatore utivosti, ija je svrha slabqewe ilokutivnog napona (stepena kategorinosti) polazne intencije:
Plaim se da neu moi da Vam pomognem Boys, to vae vrem isteklo. Ce, Voviku, due skladna stor, hvoroblivo vsmhnuvs Dmitr, boys, o ti ne zrozum. (M. Hvilovi)

0.6 Da li svi glagoli emotivnog stawa spadaju u istu valencijsku klasu kao i glagol plaiti se? Kako stoje stvari, recimo, sa argumentskom strukturom glagola voleti? Ako poemo od razlagawa glagola voleti na elemantarne semantike komponente: oseati + dobro + uzrok, logiki zakquak jeste da je uzrok propozicione prirode, ma kako bio izraen na povrinskom nivou. Takvoj logici se suprotstavqa argument da kada volimo ne postavqamo sebi pitawe ta to zapravo volimo, recimo, u voqenoj osobi, u vezi s Bogom, roditeqima i sl. ta vie, unoewe racionalnog elementa u emotivnu sferu esto se doivqava kao znak wene nestabilnosti ili ak odsustva odreene emocije. Iracionalnost qubavi ipak ne treba uzimati kao gotovu iwenicu. Izreke poput Lybov zla, polybi i kozla, prema melevu, ukazuju ne toliko na iracionalnost qubavi, koliko na iwenicu da u ruskoj jezikoj slici stvarnosti jarac najmawe zasluuje qubav (melev 2002: 13). Poimo od pretpostavke da se u sluaju svakojakog ispoqavawa qubavi nalazi jedno te isto emotivno stawe. Da li sintaksika struktura odgovarajueg predikata potvruje ovu pretpostavku? Razmotriemo paradigmu argumentnih struktura srpskog glagola voleti u odnosu na paradigme ruskog glagola lybit i ukrajinskog lybiti.
W W W W W W (Ux)V/W(Ux(1)) (Ux)Uqpars V/Wpars (Ux)NV/NWUx(1) (Ux) NV/NWx (Ux) pU (Ux) q

Marija voli da ita. Marija voli da joj Ivan ita.

490
voli itawe. voli prolenu grmqavinu. voli Ivana. voli. W (Ux) VI/WIx1 W (Ux)Uqpars V/Wpars W (Ux)NV/NWUx(1) W (Ux) NV/NWx W (Ux) pU W (Ux) q Mari lybit itat. Mar lybit itati. Mari lybit, kogda Ivan itaet Mar lybit, koli van ita vr. stihi. Mari lybit tenie. Mar lybit itann. Mari lybit vvesenni grom. Mar lybit vesnni grm. Mari lybit Ivana. Mar lybit vana. Mar lybit. Mari lybit.5 Marija Marija Marija Marija

Kao to vidimo, u odnosu na paradigmu formula argumentne strukture glagola bots, botis u ruskom i ukrajinskom jeziku nedostaje obrazac W (Ux)V/W(Ux(1)) koji se uva u argumentskoj strukturi srpskog glagola voleti. 0.7 Navedena formula P (x, q) doputa generisawe razliitih propozicija sa rematizovanim argumentima zavisnog (propozicionog) predikata. Propozicija predikata sa znaewem emotivnog stawa sa rematizovanim propozicionim argumentom podrazumeva neobaveznu koreferenciju Ux Ux(1) prvih argumenata konstitutivnog i zavisnog predikata:
W (Ux)V/W(Ux(1)) W (Ux)Uqpars V/Wpars W (Ux)NV/NWUx(1) Marija voli da peva. Marija voli kako ona peva. Marija voli svoje pevawe. W (Ux)V/W(Ux) W (Ux)Uqpars V/Wpars W (Ux)NV/NWUx Marija voli kada joj Ivan peva. Marija voli kako Ivan peva. Marija voli Ivanovo pevawe.

5 Primere takve argumentske strukture glagola lybit u ruskom jeziku pronalazimo i u spomenicima iz 18. veka: W (Ux)NV/NWUx(1): i vospitan bst vo blagoestii i vere hristove i na igr nikoli e upran s. no lyble smirenie i krotost i tihost ko vsem bezmteno i celomudre ( Stlb 1350) W (Ux) NV/NWx: carevna e ksen glas vospevaem lyble i pesni duhovn lybezne elae (DI Stlb 621); W (Ux) pU: ostavee e plem car blaennago feodora naat ne lybiti. i malo pomalu naat ih smerti na sih pouati s (SAP Stlb 975).

491 U drugim slovenskim jezicima propozicionom argumentu srpske konstrukcije da+prezent V/W(Ux(1)) glagola emotivnog stawa voleti odgovara infinitivna konstrukcija W (Ux) VI/WIx1, koja je rea u srpskom jeziku: Sea se da zbog toga kao devojica nikada nije volela ii k wima. (B. Stankovi).
Mari lybit pet. Mari lybit spvati.

Meutim, u ovom sluaju, postojawe obrasca W(Ux)V/W(Ux(1)) u srpskom jeziku u argumentskoj strukturi predikata voleti i wegovo odsustvo u argumentskoj strukturi glagola lybit, lybiti, svedoi o tome da norma srpskog jezika doputa funkcionisawe konstrukcija koje odslikavaju emotivno stawe kao reakciju na pojedinanu situaciju: Ne volim to je tako; Volim to mogu da Vam se naem to je neprihvatqivo u ruskom i ukrajinskom, gde se pojedinana manifestacija izraava bezlinim glagolima nravits, podobatis. Razmatrajui situaciju u poqskom jeziku sa tog aspekta, A. Vjebicka pie: 'Podoba mi si" to jakas swoista liczba pojedyncza od 'lubi' " (Wierzbicka 1971: 78). Dakle, sa stanovita odnosa prema situaciji, od navedenih jezika samo srpski doputa upotrebu glagola voleti u odnosu na pojedinanu konkretnu situaciju. U ostalim razmatranim jezicima uvek je re o uoptenoj, standardnoj, a ne o aktuelnoj situaciji. Zato je na srpskom sasvim logian iskaz: Volim ovaj film, kojem u ruskom i ukrajinskom odgovaraju Mne nravits tot film. Men podobats ce flm. Dakle, ukoliko se u ruskom i ukrajinskom jeziku situativni objekt kao argument glagola voleti uvek misli uopteno, u srpskom se on moe odnositi na konkretnu situaciju. 0.8 Rematizacija argumenta u strukturi predikata zavisnog od glagola emotivnog stawa esto uzrokuje prevoewe takvog predikata u implicitnu ravan, tj. na povrinskoj strukturi registruje se nepopuwena pozicija propozicionog argumenta ili tzv. unutrawi predikat sa ekspliciranim argumentom pU:
W (Ux) pUobj Marija voli jabuke.

Ukoliko je eksplicirani argument unutraweg predikata predmetne prirode, takva se reenica lako generie u propoziciju sa izraenim propozicionim argumentom:
W (Ux) lUobjpl Marija voli jabuke. W (Ux)V/W (Ux(1) Uuobjpl) Marija voli da jede jabuke.

492 Obavezna pluralnost objekta u ovom sluaju Uobjpl (uporedite *Marija voli jabuku, sa izuzetkom metonimije ili objekta u obliku singularia tantum) ukazuje na ponavqanost, radwe izraene propozicionim argumentom Ppl, tj. na standardnost situacije. Kada je re o nestandardnoj situaciji, izraenoj propozicionim predikatom, valentna pozicija unutraweg predikata u formalnoj ravni je popuwena.
W (Ux)V/Wpl (Ux(1) Uuobj) Marija voli da crta jabuke. W (Ux) PplUobj Marija voli jabuke.

0.9 Rematizacija personalizovanog argumenta u strukturi predikata zavisnog od glagola emotivnog stawa takoe vodi izostavqawu takvog predikata na povrinskoj ravni:
W (Ux) pUpers Marija voli Ivana.

Meutim, u ovom sluaju takva reenica ne doputa jednoznano generisawe u propoziciju sa ekspliciranim unutrawim predikatom, jer su mogue razliite povrinske strukture:
W (Ux)V/W(Ux(1)) Marija voli da slua / posmatra Ivana. (Mariji je prijatno kada ona neto radi) W (Ux) pUpers Marija voli Ivana. W (Ux)Uqpars V/Wpars Marija voli kako Ivan pria / smei se (Mariji je prijatno kada Ivan neto radi)

Na primerima iz razliitih slovenskih jezika ilustrovaemo da rematizacija argumenata predikata zavisnih od glagola emotivne delatnosti vodi formalnoj nezastupqenosti takvih predikata na povrinskoj ravni.6
Vie volim enska nego muka slova. (Ja vie volim da urezujem na nadgrobnim ploama enska imena) (M. Pavi) Ti, golube moj, ne voli pozorite? Ne volim. Zato bi ga voleo? Dakle, ne volim teatar. (M. Pavi) Publika je volela svoju gradsku operu, ali u jednom trenutku niko ne zna zato prestala u wu da dolazi. (A. Gatalica) Ali volim da jedem. I najvie volim jela s lepim naslovima. (M. Pavi)
6 Od navedenog obrasca argumentske strukture neophodno je razlikovati primere sa metonimijom: A v lybite Bramsa? = A v lybite muzku Bramsa?

493
Itak, liberalnoe napravlenie sdelalos privkoy Stepana Arkadia, i on lybil svoy gazetu, kak sigaru posle obeda, za legki tuman, kotor ona proizvodila v ego golove. (L. Tolsto) bezumno lybly gorod. lybly vihoditi vveer z svo kmnati, ti na umn bulvari, vipivati um, nyhati zapah benzolu tod ti na zakinut kvartali, ob pobaiti ponsk lhtariki. (M. Hvilovi) lybila hoditi na luki, lybila zapah osoki ce zelene more trav, o hlypotlo za rkoy. (M. Hvilovi) Kupuvala lybila tualetn pribori, ob pahlo vd ne molodsty, radsty, gmnazy, zakohanimi veorami, koli hoets kohati bez knc kogos nevdomogo, de malinnik, de kriovnik, de, moe, hodt serpankov tn zabutih dvat z zabutogo teremka, de cli svt minulogo. (M. Hvilovi)

1.0 Kada je argument unutraweg predikata personalizovan rematizuje se odnos prvog argumenta konstitutivnog predikata prema wemu: Marija voli Ivana.
Samu je sebe vie negovala, vie volela. (B. Stankovi) Vona tak lybila tu ditinu, o ne mogla sidti v temen, a daremno palila svtlo, ce nepravdu vona skazala, o bots, hotla na sina divitis. (V. evuk) Vona vrit u boga, vona lybit ogo, vona hoe buti vsy duey primna omu. (V. Vinnienko) Ale k ti lybi bl grabnikv, to ogo ti ma ti v tyrmu za grabovanih? (V. Vinnienko) Stepana Arkadia ne tolko lybili vse znavie ego za ego dobr, vesel nrav i nesomnennuy estnost, no v nem, v ego krasivo, svetlo narunosti, blestih glazah, ernh brovh, volosah, belizne i rumnce lica, blo to-to, fizieski destvuyee druelybno i veseslo na lyde, vstreavihs s nim. (L. Tolsto) Proste slovo prozvualo nespodvano tak: lybov". Ale kogo lybiti? Bdnih? Smno. Ale lybov" vihodit vse-taki prirodno, a smno" pusto. Pravda, ran lybov uvlv dok v obraz hristinki, ka bude nositi omu c v klunoku, koli vn oderit parafy. (M. Hvilovi)

Takav iskaz, ukoliko izostane rematizacija objekta unutraweg predikata, moe da se temporalno aktualizuje i bude ogranien argumentom in praesentia ili da ukazuje na trajnost, postojanost emotivnog stawa, tj. re je o apsolutivnoj konstrukciji sa propozicijom redukovanom do konstitutivnog predikata sa prvim argumentom: Marija voli. U ovom sluaju, to je deskriptivna upotreba glagola emotivnog stawa:
ovek koji ne voli nije sposoban da oseti veliinu tue qubavi, ni snagu qubomore, ni opasnost koja se u woj krije. (I. Andri)

494
Kogda m lybim, to ne perestaem zadavat seve vopros: estno to ili neestno, umno ili glupo, k emu privedet ta lybov i tak dalee. (A. ehov) lybil neno, gluboko, no rassudal, spraival seb, k emu moet povesti naa lybov, esli u nas ne hvatit sil borots s ney (A. ehov) So gue boly v serdce ponl, kak nenuno, melko, kak obmanivo blo vse to, to nam mealo lybit. (A. ehov) ponl, to, kogda lybi, to v svoih rassudenih ob to lybvi nuno ishodit ot vsego (A. ehov) Silna lybov peremaga nelybov, nelybov lybit. (M. Hvilovi) arvnik ne moe serditis i nenavidti, vn ma tlki lybiti. (V. evuk)

1.1 Kada je rematizovani argument unutraweg predikata predmetne prirode, konstitutivni predikat sa znaewem emotivnog stawa vri funkciju modalnog orijentira: Marija voli kwige. Marija se plai aviona. U ovom sluaju izostavqawe rematizacije argumenta unutraweg predikata vodi eksplikaciji unutraweg predikata: Marija voli da ita, Marija se plai da leti ali ne moe i da se redukuje do konstitutivnog argumenta propozicije (Marija voli. Marija se plai).
On voobe ne lybit razmlt i horoo delaet. (L. Tolsto) On voobe ni o em ne lybit razmlt i horoo delaet.

Dakle, u ovom sluaju glagoli emotivnog stawa upuuju na oseawe subjektu je prijatno/ subjektu je neprijatno". Kao to je poznato, u pojedinim slovenskim jezicima razlika izmeu deskriptivne i modalne upotrebe glagola emotivnog stawa leksikalizovana je. Tako u ukrajinskom i poqskom lekseme kohati, koha odgovaraju deskriptivnoj upotrebi ruskog glagola lybit i srpskog voleti. Funkciju modalnog orijentira G. Zolotova je odredila kao reaktivni modusni okvir propozicije: Reaktivna modusna ramka kratkie prilagatelne i glagol so znaeniem mocionalnogo sostoni rad, sastliv, alet, soalet, radovats, udivlts, kratkie prilagatelne i glagol, vraayie otnoenie govorego k uomu vskazvaniy, tipa soglasen, ne soglasen, ne uveren, ne ubeden, predikativ i suestvitelne so znaeniem istinnostno ocenki somnitelno, neverno, pravdopodobno, pravda, lo, fakt, erunda, basni, spletni" (Zolotova 1998: 279288). 1.2 Srpski glagol stideti se ima argumentsku strukturu, koja odgovara paradigmi analiziranih glagola emotivnog stawa. Za razliku od ukrajinskog i ruskog, gde je odnos subjekta prema navedenom stawu osmiqen pasivno: mne stdno; men soromno, emotivno stawe stida u srpskoj jezikoj slici stvarnosti doivqava se kao svesno

495 preuzimawe odgovornosti usled neprijatnog uzroka aktuelnog stawa. Pasivna konstrukcija stid me je rea je u odnosu na konstrukciju sa glagolom stideti se, kao to su u ruskom i ukrajinskom ree konstrukcije sa glagolima stdits, soromitis:7
Bo koli vn pov, porvala, zaepivis za to ku, sob litvu, tak men bulo soromno, soromno, soromno, o ne vihodila na vulicy klka dnv. (V. evuk) Gal zasmlas zasoromilas raptom, o skazala sinov taku sakramentalnst. stalo soromno, o vona tratit as, o vistavl pered nim svoy znesilu kvolst; W W W W W W Stidim Stidim Stidim Stidim Stidim Stidim (Ux)V/W(Ux(1)) (Ux)Uqpars V/Wpars (Ux)NV/NWUx(1) (Ux) NV/NWx (Ux) pU (Ux) q

se to ne mogu nita da uinim. se kada me hvale. se svojih postupaka. se prostakluka. se svojih prijateqa. se.

1. P (x, q) C[a,C(a(1))] V W (Ux)V/W(Ux(1)) I isto stidela se to on, wen gazda, ak i o wima, wenima, vodi brigu. (B. Stankovi) 4. P (x, q) C[a,C(x)] W (Ux)NV/NWx Ona se bojala pae, gadila one Sare Jevrejke, i stidila dana i svijeta. (I. Andri) 5. P (x, q) C[a,C(x)] W (Ux) pU Ko sam ja koji delam i ivim na svoju bruku i na svoju tetu, a ko je onaj drugi koji, ne poznavajui sebe, ivi u istoj koi sa mnom, stidei se svog nerazdvojnog parnjaka. (I. Andri) 6. P (x, q) C[a,C(x)] W (Ux) q Poe i pre kupawa: golicawe, smeh, nabacivawe haqinama jedne na drugu, silom svlaewe i otkopavawe nekih koje su se stidele (B. Stankovi)
7 Kontinualne glagole stdits, soromitis treba razlikovati od inhoativnih postdits, zasoromitis: Dete b hot postdils! Gal zasmlas zasoromilas raptom, o skazala sinov taku sakramentalnst. stalo soromno, o vona tratit as, o vistavl pered nim svoy znesilu kvolst.

496 1.3 Na osnovu izloene analize glagola emotivnog stawa moemo doi do sledeih zakquaka: 1. Glagoli emotivnog stawa u slovenskim jezicima funkcioniu u reenici kao dvoargumentski predikati vieg reda to podrazumeva prisustvo u wihovoj argumentskoj strukturi propozicionog argumenta. 2. Propozicioni argument glagola emotivnog stawa moe da bude izraen: unutrawim predikatom sa argumentima V/W(Ux(1)); infinitivom W (Ux) VI/WIx1 (u srpskom jeziku je ea konstrukcija da + prezent); zavisnom klauzom sa anaforikom proformom Uqpart V/Wpart; deverbativom ili deadjektivom sa argumentima NV/NWUx(1); deverbativom ili deadjektivom sa nultim argumentom NV/ NWx; argumentom skrivenog unutraweg predikata pU; nultim propozicionim argumentom p q. 3. Rematizacija argumenta u strukturi predikata zavisnog od glagola emotivnog stawa uzrokuje prevoewe takvog predikata u implicitnu ravan. 4. Kada je argument unutraweg predikata personalizovan rematizuje se odnos prvog argumenta konstitutivnog predikata prema wemu predikat opisuje emociju. 5. Kada je rematizovani argument unutraweg predikata predmetne prirode, konstitutivni predikat sa znaewem emotivnog stawa vri funkciju modalnog orijentira.
BIBLIOGRAFIJA Apresn 2000: Apresn Y. D. Lybit 2 // Nov obsniteln slovar sinonimov russkogo zka. Vp. 2. Moskva, 2000. Arutynova 1976: Arutynova N. D. Predloenie i ego smsl. Moskva, 1976. Arutynova 1988: Arutynova N. D. Tip zkovh znaeni: Ocenka. Sobtie. Fakt. Moskva, 1988. Bulgina 1982: Bulgina T. V. K postroeniy tipologii predikatov v russkom zke // Semantieskie tip predikatov. Moskva: Nauka. 1982. S. 786. Gak 1997: Gak V. G. mocii i ocenki v strukture vskazvani i teksta // Vestnik Moskovskogo universiteta. Seri 9: filologi, 1997. 3. s. 8795. Zolotova 1998: Zolotova G. A. Kommunikativna grammatika russkogo zka. Moskva, 1998. Karolak 2001: Karolak S. Od semantyki do gramatyki. Warszawa, 2001. Kazarina 2002: Kazarina V. I. K voprosu o sostonii kak semantiesko kategorii // Problem kognitivnogo i funkcionalnogo opisani russkogo i bolgarskogo zkov. Vpusk vtoro. Pod obe redakcie doc. d-ra D. Miteva i doc. d-ra A. Nikolovo. Universitetsko izdatelstvo Episkop Konstantin Preslavski", 2002. Padueva 1985: Padueva E. V. Vskazvanie i ego sootnesennost s destvitelnosty. Moskva, 1985. Propozicionalne predikat 1987: Propozicionalne predikat v logieskom i lingvistieskom aspekte. Moskva, 1987.

497
Tolkov slovar 1999: Tolkov slovar russkih glagolov: Ideografieskoe opisanie. Angliskie kvivalent. Sinonim. Antonim / Pod red. prof. L. G. Babenko. Moskva: AST-Press, 1999. 704 s. melev 2002: melev A. D. Russka zkova model mira. Material k slovary. Moskva, 2002. meleva 1984: meleva T. V. Smslova organizaci predloeni i problema modalnosti // Aktualne problem russkogo sintaksisa. Moskva, 1984. Wierzbicka 1971: Wierzbicka A. Kocha, lubi, szanuje. Medytacje semantyczne. Warszawa, Wiedza powszechna, 1971.

IZVORI Andri Ivo, Mara milosnica; Znakovi pored puta. Vinnienko Volodimir, Sonna maina. Gatalica Aleksandar, Dirigent bez publike. Gonar Oles, Bereg lybov. Dostoevski Fedor, Bele noi. Sentimentaln roman (Iz vospominani metatel). Zemlk Vasil, Lebedina zgra. Pavi Milorad, Zauvek i dan vie. Petrovi Miomir, Pankration. Sergeev Andre, Albom dl marok. Stankovi Borisav, Neista krv. Ulitin Pavel, Vorota Kavkaza. Hvilovi Mikola, Valdnepi; Sin etydi. ehov Anton, O lybvi. evuk Valer, Dm na gor.

Lydmila V. Popovi ARGUMENTNA STRUKTURA GLAGOLOV MOCIONALNOGO SOSTONI V SLAVNSKIH ZKAH Rezyme V state rassmatrivaets vopros o naliii osobh sintaksieskih priznakov u glagolov mocionalnogo sostoni. S to cely analiziruets argumentna struktura sootvetstvuyih predikatov, v kotoro obzatelno naliie propozicionalnogo argumenta. Na primerah iz serbskogo, ukrainskogo, russkogo i, astino, polskogo zkov podrobno opisana struktura togo propozicionalnogo argumenta. V rezultate issledovani avtor prihodit k vvodu o naliii paradigm poverhnostno argumentno struktur glagolov mocionalnogo sostoni, razline variant kotoro sootvetstvuyt odno i to e logiesko formule glubinnogo urovn R (h, q) vneni predikat vsego ranga + perv predmetn argument + vtoro propozicionaln argument (vraenn ili nulevo). Priino nulevo pozicii propozicionalnogo (vnutrennego) predikata v poverhnostno strukture vskazvani vlets rematizaci odnogo iz ego argumentov. Razline parametr struktur propozicionalnogo argumenta naprimer, oduevlennost ili neoduevlennost rematizovannogo argumenta opredelyt deskriptivnoe ili modalnoe upotreblenie glagola mocionalnogo sostoni v vskazvanii.