U ovom tekstu emo se upoznati sa karakteristikama i nainima primene optikih kablova.

Kod optikih kablova, optika vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa. Ovo je relativno bezbedan nain prenoenja podataka jer se optiki kablovi ne mogu prislukivati, a podaci su bezbedni od krae. Takoe, kablovi od optikih vlakana ne podleu elektrinim smetnjama, imaju najmanje slabljenje signala du kabla i podravaju izuzetno velike brzine prenosa podataka na velikim udaljenostim. Postoji dvanaest razloga za upotrebu optikog prenosa:

Prenos na velike udaljenosti bez repetitora i regeneratora Veliki kapacitet Smanjena cena sistema Smanjena cena odravanja Bolji kvalitet Najmanja cena ivotnog ciklusa Male dimenzije Mala teina Dielektrina priroda Otpornost na EMI/RFI Unutranja zatita prenosa Medjusobni odnos osobina optiog vlakna i faktora kotanja njegove primene

Prenos na velike udaljenosti Zbog njegovog veoma malog slabljenja (Tabela 1-3), pomou optokih vlakana moe se vriti prenos na velike udaljenosti bez repetitora i regeneratora. Tipino, optika elektronika moe da vri prenos na 40-80 km (24-48 mi.). Neki telefonski sistemi prenose signal na na udaljenosti veoj od 137mi. Rastojanje izmedju ovih regeneratora uveliko premauje 6 mi., to je tipino rastojanje za bakarne telefonske sisteme. Upotreba optikih vlakana produava daljinu prenosa podataka putem optikih komunikacionih sistema na najmalje 10,000 ft. Sa ovako poveanim rastojanjem, mree mogu biti projektovane za velika geografska podruja bez potrebe za regeneratorima i repetitorima signala. Bakarni kablovi u prenosu podataka su uglavnom ogranieni na 100m (328 ft.).

Ova sposobnost prenosa na velike udaljenosti mogla bi dovesti do promena korienih topologija u korporativnim mreama. Ta sposobnost e omoguiti izgradnju mrea projektovanih sa jednim centralnim koncentratorom u zgradi , umesto viestrukih , ili srednjedometnih, koncentratora u ianim ormarima. Ovo e dovesti do smanjenja cena mrea, smanjenja cena odravanja, smanjenja zahteva za cevovodima, i smanjenja zahteva za slobodnim prostorom izmedju spratova. Veliki kapacitet Zbog veoma niske stope prostiranja impulsa (Tabela 1-5) optiki sistemi imaju veoma veliki kapacitet. Trenutno, telefonski sistemi mogu da prenose oko 30,000 telefonskih konverzacija kroz jednu paricu. Tipini, 144-optiki kabel, prenika 1ina moe da prenosi oko 2,100,000 konverzacija simultano. U budunosti, ova ista parica e prenositi 300,000 konverzacija , a optiki kabel e prenositi 21,000,000 simultanih konverzacija. 21 milion simultanih konverzacija je aproksimativni kapacitet zahtevan da bi svako iz Los Angeles-a mogao da pria sa svakim iz New York-a u isto vreme, preko istog kabla prenika 1 ina. Smanjena cena sistema i odravanja Eliminacijom repetitora, regeneratora i srednjedometnih koncentratora smanjuje se cena sistema. U nekim primenama, kao to su telefon i CATV, poetna cena instaliranja optikih sistema je manja nego kod takvih sistema na bazi bakra. Zbog manjeg broja aktivnih uredjaja u optikim sistemima nego u bakarnim sistemima, manji je i broj taaka u kojima se mogu javiti kvarovi. Ovo automatski dovodi do smanjenja trokova odravanja. Na primer, eliminacija pojaavaa za koaksijalne kablove u CATV sistemima, eliminie i potrebu za nedeljnim podeavanjem pojaanja svakog od ovih pojaavaa. Ova podeavanja su neophodna zbog kompenzacije razdeenosti nastale usled temperaturnih promena okruelja. Smanjenje cene najkraeg ivotnog ciklusa Zbog velikog kapaciteta optikih vlakana, kapacitet optikog sistema za prenos moemo poveati jednostavno promenom elektronike. Na primer, telefonske kompanije su poveale kapacitet od kanala. Ova mogunost ini optike kablove jedinstvenim medijumom. Sa ovim mogumostima, investiranje u optike kablove je mnogo isplativije nego 45 Mbps do 2.7 do 100 Mbps, i dalje na isti nain. Kablovske TV kompanije mogu da poveavaju svoj kapacitet od 40 do 160

investiranje u druge konkurentske tehnologije. Cena ivotnog ciklusa optikih sistema je obino nia od cene ivotnog ciklusa konkurentskih tehnologija. Ova nia cena kotanja ivotnog ciklusa je postignuta iako je poetna cena instaliranja optikog sistema vea nego cena instaliranja bakarnog sistema. Na primer, izgradnja osnove optikog sistema kota 10-20 % vie od izgradnje bakarnog sistema, ali optiki sistem e trajati 2 do 3 puta due od bakarnog. Ako vaa mrea zahteva kapacitet od 4-16 Mbps i vie, do 100 Mbps, optiki kabel je va najbolji izbor. Ovaj porast kapaciteta bie smanjen sa porastom irine opsega. U proirenje opsega ukljueni su sledei elementi: korienje digitalizovanih slika, medicinsko okruenje, CAD/CAM aplikacije, multi-medijalne aplikacije, i porast broja korisnika vae mree. Brze tehnologije za prenos podataka FDDI, ATM, Fiber Channel, SONET, ESCON, i HiPPI, sve koriste optike kablove. Ako planirate korienje ovih protokola u budunosti, korienje optikog kabla je mnogo isplativije nego upotreba bakarnog kabla sad, i njegova zamena optikim kablom u budunosti. Male dimenzije Optika vlakna i optiki kablovi su najmanji trenutno raspoloivi kablovi. U prepunjenim cevovodima, 100 parica prenika 3 ina mogu biti zamenjene jednim optikim kablom prenika 0.75 ina. Prilikom postavljanja novih cevi, kada se uzme u obzir kopanje rovova i raskopavanje ulica u gradovima, male dimenzije optikog kabla obino znae malu cenu instaliranja pri emu kapacitet ostaje nepromenjen. Mala teina U visokim zgradama, sa velikim optereenjem spratova, mala teina optikih kablova je vodei razlog njihove upotrebe. Takodje, mala teina optikih kablova je osobina zbog koje ih koriste i vojska, mornarica i vazduhoplovstvo za komandu, komunikaciju i kontrolu. Dielektrina priroda Dielektrina priroda ima etiri prednosti. Prvo, ne postoji uzemljenje koje prouzrokuje probleme u procesu kontrole aplikacije. Drugo, dielektrini optiki kablovi ne privlae munje pa samim tim imaju manju cenu odravanja. Tree, dielektrini optiki kablovi imaju manje ogranienja za mesta postavljanja u

zgradama. etvrto, ovi kablovi ne zrae signale to znai da su ovo sigurni komunikacioni sistemi. Otpornost na EMI/RFI Poto se u optikim sistemima prenos signala vri putem svetlosti, signal je otporan na elektrine umove u okruenju. Znai, um nee biti pokupljen ak ni prilikom prenosa na velike udaljenosti i kroz podruja u kojima postoje elektrini umovi. Ova osobina rezultuje poboljanjem u efektivnom kapacitetu kod sporih mrea. Na primer, token ring i Ethernet mree bie bolje iskoriene i imae vei efektivni protok kada bakarne ice budu zamenjene sa optikim kablovima. Unutranja zatita prenosa Optiki sistem prenosa poseduje unutranju zatitu prenosa. Postoje dva aspekta ove zatite. Prvo, kako ne postoji elektrini signal, ne postoji ni signal koji e biti ozraen od strane optikog kabla. Stoga, detektor smeten u blizini optikog kabla nee pokupiti signal. Drugo, iako optiki kablovi mogu biti spojeni bez prekidanja kabla, ovakvo spajanje e dovesti do smanjenja snage signala na izlaznom kraju kabla, to se lako moe detektovati jednostavnim elektrinim kolom. Ovo kolo e aktivirati alarm ili sruiti sistem u sluaju upada. Medjusobni odnos osobina optikog kabla i faktora kotanja projekta Gore pomenuti razlozi za upotrebu optikog kabla zasnivaju se na osobinama optikih kablova. Ove osobine i faktori kotanja projekta mogu uticati jedni na druge i dovesti do toga da jedan instalirani optiki sistem kota manje od sistema sa bakarnim kablovima. Jedan primer je vojno skladite municije koje je bilo veoma uspeno u provaljivanju sistema za detekciju. Prvobitni plan bio je za zakopani 4000- voltni snani kabel i za posebno zakopan bakarni kabel, RS-422 kabel. Dielektrina priroda optikog kabla dozvoljava projektantima da RS-422 kabel smeste u isti rov sa snanim kablom. Eliminacijom drugog rova projektanti mogu da utede proseno $80,000. Drugi primer je proizvod proizvodjaa modularnog nametaja za otvorene kancelarije. Ovi proizvodi su jeftiniji kada se koriste optiki kablovi nego kada se koriste bakarni kablovi. Ponovo, razlog je mogunost smetanja elektrinog kabla i optikog kabla u isti cevovod u modularnom nametajy. Ovakvo sdruivanje prostora nije mogue kod bakarnih kablova. Optiki kablovi su ponekad, ali ne uvek, skuplji u poredjenju sa mnogim bakarnim solucijama.

Kako veina optikih kablova sadri stakleno vlakno, optiki kablovi su osetljiviji na mehanike deformacije nego bakarni kablovi. Ovo je posledica razlike u istezljivosti stakla i metalnih materijala. Za optike konektore vai isto to i za optike kablove. Medjutim, pratei pravilne procedure za instalacione i rukovanje, moete instalirati i koristiti optike kablove i konektore bez problema.

Upotreba optikih kablova Topologija je opis veza u mrei. Svaka mrea ima fiziku i logiku topologiju. Fizika topologija opisuje fizike veze u mrei. Logika topologija opisuje logike veze u mrei. Logike veze opisuju nain na koji se podaci kreu u mrei. Na primer, u logikoj ring (prsten) mrei podaci se prenose od prve stanice do druge. Nakon obrade podataka, druga stanica alje podatke treoj, i tako dalje.

U logikoj bus mrei podaci se prenose preko jedne stanice do svih ostalih stanica u mrei. Logika bus mrea analogna je dugakom hodniku sa puno vrata. Svaka od ostalih stanica u mrei prihvata i ita adresu. Ako adresa poiljke odgovara adresi stanice koja prima, stanica obradjuje podatke, u suprotnom, stanica ignoree podatke.

Fizika ring topologija zahteva da bilo koja dva vora u mrei budu prikljuena pomou kabla to omoguava direktnu komunikaciju izmedju ova dva vora. Fizika topologija zvezda zahteva da bilo koja dva vora budu povezana kablom sa centralnim ianim ormarom, u kome svi vorovi mogu biti unakrsno povezani.

Postoji sedam kombinacija fizikih i logikih topologija:

Od take do take (point to point) Logiki prsten, fiziki prsten Logiki prsten, fizika zvezda Aktivna zvezda Pasivna zvezda Pasivni bus Aktivni bus Pravila odabira fizike topologije za optike sisteme nisu ista kao za bakarne sisteme.

Veina optikih sistema se sastoji od serija point-topoint veza. Point-to-point dizajn je ogranien optikom snagom Odstupanje od point-to-point dizajna poveava cenu sistema. Da bi razumeli razlog za korienje odredjene fizike topologije, projektovaemo dva sistema za istu upotrebu. Ta dva sistema su: point-to-point i point-tomultipoint system. Ako projektujemo ovaj system kao seriju point-to-point veza (Slika 1), zahtev za optikom snagom je nizak (Tabela 1).

Tabela 1. Proraun optike snage za point-to-point link

Slika 1. Aktivna zvezda, Point-to-point optika mrea Nekoliko komentara na proraun iz tabele 1: Proraun se zasniva na multimodnom optikom kablu sa izvorom svetlosti talasne duine 850 nm. Ne postoje gubici u konektorima zato to su konektori direktno povezani na aktivne uredjaje. Za margine starenja je uzeta usrednjena vrednost od 3 dB. Ako margine starenja nisu zahtevane , sigurnosne margine (tipino 3 do 9 dB) mogu biti zahtevane. U tabeli 1-9 vidi se da veina optoelektronike funkcionie ispravno i sa znaajno viim zahtevima za optiku snagu. Ovi point-to-point sistemi mogu biti lako implementirani. Ako projektujemo ovaj isti sistem kao point-to-multipoint mreu (Slika 2), zahtev za optiku snagu je visok (Tabela 2).

Slika 2. Pasivna zvezda, Point-to-multipoint optika mrea

Tabela 2. Proraun zahtevane optike snage za point-to-multipoint link Nekoliko komentara na proraun iz tabele 2: Bazira se na multimodnom optikom kablu sa izvorom svetlosti 850 nm. Unutrnji gubici predstavljalju smanjenje snage signala izmedju ulaza i izlaza od strane pasivnog razdelnika. Razmotrimo impuls svetlosti koji se sastoji od osam fotona i koji ulazi u razdelnik. Jedan od ovih osam fotona e izai na izlaznom portu. Tako da e izlazna snaga signala biti 1/8 snage ulaznog signala. Reavajui jednainu, dobili smo da gubici optike snage iznose 9.03 dB. Spoljanji gubici nastaju usled gubitaka svetlosne energije u razdelniku. Tipina veliina ovih gubitaka za 1x8 razdelnik je 3 dB. Uporedjujui ove vrednosti sa vrednostima iz tabele 1-9 vidimo da veina optoelektronike na 850 nm nee funkcionisati ispravno sa ovim visokim zahtevima za optiku snagu. Mogli bismo implementirati ovu topologiju sa optikim kablom 100/140 m (Tabela 1-9). Medjutim, radei to, poveali bismo cenu sistema, poto je ovo jedan od najskupljih multimodnih optikih sistema , trenutno raspoloivih. Mogli bismo implementirati ovaj sistem sa izvorom svetlosti velike izlazne snage ili sa visoko

osetljivim prijemnikom. Kako god, korienje ovih poboljanih performansi dovee do poveanja cene sistema.