UNIVERZITETUBEOGRADU SAVA VUJIC [= IS Koautori: Mile Markoski Slobodan Pejkovié Ratko Raiéevié Predrag Hrnjak MASINSK! FAKULTET Beograd, 1987 TrUNIVERZITET U BEOGRADU Sava Vujié RASHLADNI URED EDUASI UDK 621,56=861 Recenzenti: Dr Branislav Djakovié, rad. profesor Dr Branislav Todorovié, red. profesor i2davaé: MASINSKI FAKULTET. Univerziteta u Becgradu Beograd, 27, marta 80 Stampanje odobrila: Komisija za Izdavatku delatnost Masinskog fakulteta u Beogradu Urednik: Prof. dr Branislav Djakovi6, red, profesor Tira: 300 primeraka Stampa: Zavod za grafiéku tehniku TehnoioSko-metalurSkog fakultet Beograd, Kamegijeva 4 ISBN 86-7083-153.8 Prestampavanje ii umnozavanje nije dozveljeno: 22, SADRZAS PRIMENA RASHLADNIH UREDIASS ‘TOPLOTNA IZOLACIBA PRORAGUN POTREBE HLADIENJA , MOGUCNOSTE ZA POSTIZANTE NISt URA CIKLUSE SA KOMPRESORIMA ‘TeRMOPUMPE. RASHLADNE FLUIDE KOMPRESORE «4 98 KONDENZATORE zat SPARIVACT oe POMOCNI APARATI, ARMATURAT CEVOVODI AUTOMATIZACISA RASHLADNIH UREDIATA. c+ 329 PRILOZA: Dijagram stanje za viadan vanduh termotizitke Karakteristike i f~ { dijagrams stanja rashladnit Suida: Gay RL 12, R12 OL, R13, K 13 Bi, R R502. Rina, Rat,PREDGOVOR U ovo} knjizi izlozeno je gradivo koje se u okviru predavanja i vezba~ hip iz predmeta Rashladnt uredjaji obradjuje sa studentima termotshniSkog us merenja na Maginskom fakultet u Beograd. Osnova za ovu kajigu bilo fe Tt iedanje autorizovanth skripti Prot. 5, Vusiés pri Zemu su sada unete dopune { temene w skladu sa stalnim nastojanjima Prof. S. Vujiéa da sadrzaj nastave ‘oigovara savremenom stanju rashladne taniie i potrobama nade privreds. Kao i pomenuta skip i ova Injige ima za qlaval ctl da pomogne stu dontima w peaéenjy predavanja, obavijanju vezbonja | samostalnom prowsaven aja struine lterature, jer je jedino takav natin rada studiranje u pravem simi~ Siu ve refi, Ukoliko i Struénjacima u privred! Imjiga moze de poslutt kao poo setnil ili lavor informactia koje su potrebne u svakodnevnel praks!, bilo bi to samo powrde da Je studentima kao strutnjactma-potemicims pripremijene gradivo koje im treba, U tokstu su prilikom iztaganfa, u formulama {u tabelame ponskade. primenjene uronozene jadinice Mesjunsrosinog sisteme jelinice (isl, WW ! sls), polto je to, a2 materiju ze koju je tako weinjeno, uobiZajeno u struéno} litera suri. Ne ovaj nafin je olakiano orljentisanje 1 kamuniciranje- Ons atradne te. Tminologifa koja je specifitina zo ovu oblast koridcena je u islaganju onake ka~ ko je danae vaéina nasih strutnjako koristi Absorpcione i ejekiorske rashladne maine nisu detaljntje cbradjene, Jer se w nao} zemiji ne proizvode 1 malo se primenjujs. Tehnike vile nisi tempersturs (kondenzactja vazduhe.. protzvornia telinitkth gnsova) takedje nie Je obutwaéens, jer ova matorija 22 sada ne wlazi w program obrazovania ms~ Bineldh infenjera termotenniticoy usmerenje ne MaSinskor takultetu Beogre~ Poglavija 1,456,758 11 obradio Je S.Vujié , pootavj Ma rkoski, poglavlje 9S, Pojkovie, poglavlie 10K. Raitevie, a posiavlie 12 P. Hija, Tebor gradiva I konaénu redakofju teleata lavrsio je S-Vajie. Aumorl ove knjige: Sava Vusie, dipl. inge ma’. sred. praten Mite Markoski, dipl ing, mai. decent; Slobodan Pejkovic, dipt, ing.maS. » Renorarnt asiatent, Ratko RaiSevis, dipl ings maz. , honors wsistent | Een drag Hrojak, dipl. ing. mai,, asistent, svisa Madinskog fakultet u Beogra du, smatraju da se moze jo# mnogo uraditi na pobeljanju ove lajige ! hice zahvaini za sve dobronamerne primedbe 1 sugestije. © Beograd, decembra 1982.godine AutoriPREDGOVOR TRECEM IZDANIU ovo izdanje ne raziikuje se od prethorinih osim Sto su ispravijene do sada uoSene amparske greBko. Autor! se zahvaljujusvima kojt su doprinelt Ga se ove orezke, kao i onima Koji su dali veoma kerisne sugestije koje €emo koristiti v daljem radi na osavremonjavanju i profirenju ove knjige. Beograd, 05.01.2988, AUTORI 4. PRIMENA RASHLADNIN UREDIAIA Uvods Zadatak masina za hladjente jeste da oblade izvesna tela {ili predmete isped temperature okoline 1 da ih na to} temperaturt oarzavajit- Pod hiadjenjom noi tela podrazumovamo odwzimanje toplote tom talk. Oduzetu toplot coveme toplotem hlagjenja i merimo je jedinicame za me ~ renje energije (J ili IJ, MJ itd). Madjeaje moze biti priredao, pri Zeme hladjeno telo adaje toplem neko bladnijem telu (na pr. priresini led oft je hastao usied tormperaturskih promena v priresi) ii vestaéko, pri éemu se bbladjenom tel oduzime toplota i predaje neicom toplijem tolu za ta se nel — beéne mora upotrebiti izvestan rad 2a pogon uredjaja ili maine za hiadjenje. Koligine toplote , Koj oduzima iladjenom tele u jedinel xremena ‘ono telo koje oa hladi ili uredjaj 2a hadjenje, edredjuje rashladni kapacitat ili kapacitet hladjenja toga tela ili uredjaja ze hlsdjenje. Rashladni kepacitat ‘merimo jedinicame za rocrenje snage (W ili kW, MW iti.}. Predmet nadeg izwfavanja biée vestatke bladjenie, ednosno pre ~ udavacemo uredjaje t maSine pometu kojih se one postize. Premena vel ‘kog fladjenja je danas ogromna u nauet, tehnici i praktiznem Zivom Coveks Katal istorijat tehniiee hladjenia. istorsie primene hladienja pe ~ Zinje pre nekolike hiljada godina. U jedno} staroj kinesko} zbirci pesama po ining se upotreia priroinog Teda Koj je bio Gavan «i peinama (2006 ged. pre nh. 8). Grei | Rimljani su pravili jame u koje su natrpali sneg, évrste ga na- bilt, p zatim polerili odnosno izolovali travam i zemljom. BginSaai | Trlijci su fak vetatki pravili led na taj natin Sto su sipali vedu w plitke porozne ghi~ none pasude i ostavijali th preko no&i u udubljenja u zeml{i pod vedeim nebom+ Ucled isparavanja iavesne keliéine vode iz posude (tepleta isparavanja petiée ed toplote Koju sadeZi veda), to je hilo priliGne intenzivne usied suveg vaa~ ube, @ nekto { usled zrafenja toplete u svemir do jutra se stvorio led del= ine | po nekoliko santimetara. Jo& wIV veku pro n. 6. « Istoénoj indiji su analiza amelie 22h Gjonje- Kada ge komaal loda (ili sneg) {kuhinfske So pomagaju, nastaje velo imezivaa topljenje leds i rastvaranje soli. Za topljenie leda kao | 20 rastva — vanje sult putielia je lovlaaa Kuju sine¥e uzima od same sebe te se vako zat ne Fashladi Erekat Fashladjivanja zavis! od vrste tela koja se pome’aj i od njilioveg odnosa u amedi. Tako na pr. 2a poeta temperaturu smedo od O8° 1 deo NaCl 12 dela snega Sdelova CaCly ia" * ‘dela Kycoy 13" daje temperatura smeSe -205C daju temperatura smese 4000 daju temperatura smeSe ~96°C ,Smee zo hladjenje se i denas upotreblfavaiu, ali uglavnatn w laboratertjama. Fonekad se mogu naét u transportnim sredstvima kao autcltiki rastve: (sme%a ava sredstva u odnosu koji daje najmiiu temperatiru toplionia) it imaju ulogu "akomulatora" (*patrone"). Ovi "akommulator!™ se vostazks, pox mou masine, smrant f onda oni edrZavaju temperature nie ed OF (uso visnostt od vrste komponsnats smeie). Ked "akemulatora” se, ustvari kor risti njitiova oscbina da im je taka topljenja znatno ispras O° Prvi uredjaji za vestatio bladjenje radili su se vakuum maginam. ojo Je stvarata vakuuin u sudu v komne je Ki}uata tefnost (voda) na niaicora pritisku, pe prema tome i na niskoj temperaturi, te so na taj naéin postizac ‘fekat bladjenja (William Cullen 1755 g.). Prvu matin za hladjenje, Kole Je radile aa rasbladnim mediumom (radna materija, ratino tela) kaje. nije Vota ilf vazduh, nopravie je 1 patentirao Jakob Perkins (1834 9.). Ova magi za 0 sastojale is kompresora na ruénl pogen (slitnog bunarskoj pumpt 2a vo du), kendenzatore 1 obiikn cevne zmije petopljone u yodu, prigusneg ventile Sa tegom, purnpe za punjenje, i isparivaéia w obliku Supljeg diska petopljenoy 1 sud 8 teémoséu koja je bladjens (sl, 1.1,). Rashladni medtum je bio evar Si.1.1, Perkine-ova medina ze hladjenje 8) Bladnjale za vodu, —_b) rutai kompresar, ©) Kendenzator, 8) priguini vertil, ©) pumpa za punjenie —T) isparivaé rashlad. medijuma: (Coflg)..0. Maina Je radiia krwinim procesom: para etre je komprimewvan 4 fompresoru na viSi pritisal, pa se » kondenzatoru konienzavale wlajuct loflotu vedi za hladjonjo kendenzatoras Teini tar je prigusen o vente as Ali pritisol koji vlase u tsparivaty usted dejstva kompnesara- U isparivace je star isparavao na nizem pritisku pa posta tomes | na Zo} cemperaturi, exuzimajusi tolotu isparsvania ql toci wast kote je lee a. Nastaiu paru otra usisavao jo kompresor , saliijnc to visi pritinal i cik lus se dalje ponavljac. Rashladm medium se mite git te leruzio aatwon ren u masini. Ova mabina je znaéajan | uspeo siea;- rimant ali ona nije nas Ia Siru praktiénu primene uv ovakvom svom cblikis, Nosto kasnije aed, De, James Harrisan je mevtificirae ov masimn 194 istom orincipy astvarte priu infustrijsku insielaciju u fednoj pivari w Aust-al takosje radita sa ete + Nlegova masina je + Dr Carl Linde je uvee prvi amanijacni kom presot. Put razvoje komprasorsisih Urediaja 2a hinljonje bie je atvores jfhov razvo} u funkciensinam | kenstruktivnem pogleck. jo vearsa bree nape dovao jer se { priinena ovaleih: maiina br2o rasprostivale: poev ov fabrikac cije leda { rashladaih skladiSta u mnoze oblast! tehnike i nauke a posebne korzerviranie Bivernity namernica. Sredinam i u drugaj potovrint vole pronadiene su imagine 2a isdjonje koje funkcicatiy neste drukjije of malonre oplsone kompresar ake W5.godine amerifki lekar Fon Gorrie patentirac je vazduita tm no 28 inasljenie Koa Je radia po zatverenom knasiom preeesuicajerinin konoresiontm i jesinim kepanzionim eiliniram. Lomprimovant vaziuh se hleviie veviom, 2atim ag Mirio u eltspanaicneen 2 tomperatn= ya vandula smanjuje znatno isped temperature okolite pa Je take stax primi toplow Uladect okolinu (s1.1.0.), Ove maging su usavesifi James Coleman { braga John { Henry Bell 1877-qotins., cake do je u godiname kee su aledile, prodstavijala voomo voltki napredal « temic! ki jenja. Danes su ovokwe maine bee anafaja hog svaie glomagnasti 4 neskonumicnosti. Edmund Carré je 1850 godine prikazan jedan of najstar iin uredja~ fa ba hladieny=, koft fe radio na prineipy absorncije+ U ciklusu alveerperone mafine 2 bladjonje wlogu kompresora prausina absorler | generator. pores rashladnog mediums. pastoji jos + je:tan ssiaun ny median i ent. Pri vidim vemnereturama absorbent mere dt. absoriuje manje pa- re rashiadnos mediums, 2 pri nibim tenmeraturama vise. Maine kon i hapravio Ezimund Carré recils je perioicno 1 sastolala se a! abeorbera kor {) je metzmenicno bio i generatar, zatim oc b mdenzatora, resivera, roqula~ btouoy ventile 1 inporivaie (aly sd stu grojanye we alsortie ru etn sho generator qakazt se Loge rastvar rasilariiog meattiams u absorenta ts Kogr s= ova Wyman stanju isteruje 2agrovanjem boqutey eastvora, rIguce nt vontit je zatvaron, a takeedie t ventit ize Jiu isparivaga | absorbers etm Rashad’ medium kali jes wales eagrevania antjo w tote stanje | ia seu rosivern nskup! doveline tedaustl rail lus, prekida se poriel grejanja i peginje periell Maleate absotirra =— Sl.1.2. Sema vazduine maine 2a bladjenje a) prostor koji se hadi, 'b) hladnjak-vazduna, ) kompresior ¢) ekspanzient cilindar. "Y PEnULze reosnene = Sl, 1.2, Periodiéna abeorbeiona mazina B. Carré-a Ovaj satia_preuzima _ulogu absorbora jer se u ovom perieru blad) vetor. Regulacionl ventil se pritvara u zavisnosti of pritiska v isparivatu, 9 ventil inmediu isparivata | absorbera - qeneratara otvara. Absorbent ebsorbuie aru nastalu u isparivaéuw kome se, usled tops, pritisak smanjuje { rashla= ‘dni medium 1juea na niskej temperaturi. Kado se rastvor u absorber oh ~ jgati porom rashladnoy mediuma, prekida se period hladjenja i pointe pet period grejanja absorbera - generatora. Tako se dva perioda naizmeni’ne Donavijaju Lime se postize ofekat hladjenja. Ova masina je radila sa vodom kao rashladnim mediumom { sumpornom kiaslinom kao abserbenton. Ove periodiény absorbciony mavinu unapredio Je Ferdinand Carré 1 185% godine je napravio kontinualmy absorbc1on masieu w kojoj ie rashladnl-medium bio amonijak, 8 absorbent veda (s1.1.1). Ova masina ima pascbne generator ‘grejan parom (ili na tale koji drugi nadin), a posstno absorber hladjen vo“ Jom. Cirkuilacija bogateg rastvors of absorbera do generatora je ostvarena Pomotu jedne pumpe, a slab rastvor se iz generators w absorber dover: kroz iedan prigwint ventit. Cirkulacije rashlasineg mecitima je kontinualna i ispe~ Trivat stalno hladi. Tokom nareenth godlina sbzorbeione masine su anatne Susavrfovane i danas ih ima u industrrji tame gde je nlihove primena elonom= émje od komprestonih. 189% godine Geppert je doEao na idefu da isparnvanje rashladneg mediuma u isparivaéa zameni disuzijom, tako Sto je wisperival i absorber uveo jedan inertan gas. Ovim ispade i2 krwenog procesa poireba 2a Sl. 1.4. Kontinuaine abserbeiona masina FACARRE=a 2) koncenzator, ——-b) prostor Koji se hladi, c) priguSni venti, ©) apsorber, ©) pupa, ‘9) generator. 1) razmenjiva’ toplote,pumpom i priguinim ventilom, jer je zadatak inertnog gasa da evejim par {jalnim pritiskom Lzjednaét priiisais u absorberu { isparivata sa pritiskom 1 generator 1 kondenzatoru. Parcijaini pritisak rashladnog mediums oli ‘aifuncis u inertan qas w isparivaéu, znatno je ni od ukupnog pritiska, pa teGni rasiladni medium tdjuée i difundira na nisko§ tempersturi éime se pe stige efekat hladjenja. MaSinu koja je radila na over vrincipu pre: su paten- {ral Svedjani Carl Munters { Baltzer von Platen 1925 godine { od to daba ovakva masina je 8 Sroka} upotreb! & fribidertma 2a domséinstvo. ‘Krajom protiog velea pajavile su a8 ¢ ejektorske maiine. Pominjo se da je prva uspetno primenjena parna ejektorska maiina ona keju su raz~ adult Maurice Leblanc 1 Charis Parsons w prvo} dakadi ovog veka, O2 1900 gotline Parsons je porae da oxbiljnije prouéava ejekiarske masine, 1920 gad~ tina Loblan: u saradnji 2 fabrikem Westinghouse ostvario je prvu upotrebljivu mosinu. Princip Tada ejektorske maine, Koja radi sa vedom, je sledeéi (11.3). Kana para pod visim pritiskom strujl lz parng Kotla w mloznik. 1 kome so altjabatski Siri do pritiska Kofi Jo pesto manji ot pritiska u tsps = sivadu, pri Gomu brzina radne pare jako poraste. Usled toga ona povlati sa sobom hladau par ix isparivate & kome, usied nideg ngitiska, ispari jedan deo yore | time se ostals keli¥ina vode Madi. Rado 1 hiadna para me8aiu se ukomori za maSanje 1 zatim struje u difuzer u kome se Kinetiéka energise 51.1.5. Sema parne ejektorske masine a) parni kotae, —_-) ejektor, ©) difizor 4) inparivae, ©) priquini venti), 1) kondeneator, 0) pumps. stujanja pretwvara u poter ijainw cneraif pritisks, Ovo sabijamne ie do pri tiska koji vlads w kondenzatocu koji Je takve Kenstrukeije de se para koje wlan 2iu kondenzator moze kontexzorati raspoloaivom vision za hisdjenje. lodan feo Kondenzovane pare sinosne vole vraés se pomiacu pumpe wparni ko.ae 8 cedan doo se priguiujo u priguanom venti i veaéa u isparival » t= isan iver 8 se rashladjena veda obiéno pumps w edvodt da mesta to Je ko porrebno, Zbog svoq mirnoy | bezSumnog Tada ove magine su nacio najvecu prion & Mimatizactii. pa tu hemijska) inaustriji. Krajem protlg | potetker oveq veka (oko 1900 gotine} tebuike veitaékog hladjenja bila je u punom zamahu svoq raavola. Kompreserski unex Siaji zo Madjenye i parne ejektorske niaéine su va! bile jeiliono uobieajene © Vabsorbelone maSine su oatele tia se Sine primenjufu. U pocetian su nan upotrebtiavane uglaynom za proizvednis leva a kasile, o! 1900 yest ps nevlaljes Paavije se industrija sladeleds, primena Madjenia za konzarvivante namirnica, hladjenje piéa i sve vea primena bladjenja u iustriji | 23 Slienac Hzacliv vazduts za prestorije u kejima barave rade | Posebno je interessntan razvej kemnresorsiith ureiiaia za Idestie= aie. Prvi kompresori eu bili klipne maiine agronlly razinens 98 svajim kapacitevom hlauljenks. Uglaznom st bil; pokretam marnen: ma stnon ido 1900 godine nisu prelazili KOmm!. De 1910 goxtine bra} ourtajo se epee na 10%) lo $0DmiN™ 1975 gosine jo puiten u Bad prvi dvostepen tlipn kent presor. Uanas veliki Klipnt Kompresar! inrustriiskoy tips in of. Fiala do bliza 1800min™! dole mali kampresaet Za Irididere 75 dowae inst imaju do blizu 2600min~!, Pored klinnin konipresare uw redjajier 2 had ex he priznenjamm se ¢ rotacien! kemoreseri, konnresori. za voce Kapacitete i cenerifinysli Po avom kepaciteta hladjenjs danas moteme moSine za Whadenj poleliti v tf qrupe, kole su etredjene, uaiaynom prose gbinstinna primes = mate mazine ‘to ake 1 kW ~ srednje masine it mazine "kemereiialnos tipa” (11 oko 1 do oko 15 ie > veée { velike maSine i maSine "industrijskog tips" a oke 2 Male maging 5 euajvilo ugradjujy o triers vo domatinstve. some klimatizaciono aparate i y spesiialin: rashlalne ueedjaie = Je, Komeretjaine magine za Mladjenje su dotile ime pie tome Sto 38 najviie u petrebi u traovinams { uoastitelistya. Taenije oo ugeadjus a ilimatizaeion: aparate za vee prosterije, 24 bladjonie na transportnit sredatvirws thatu hon ni, autcbust, vagoni), u Taboratoriiama, bolnicarna itl, in hstriyske masie Eahiadjenje, Kako to sam uaziv kae, prémenguis sw iviustrij. uw bladsian Sams, pivarama, fabraiama hemijske \ farmacrautske industrijes za als = Zac\ju vazduha U Salama i radionicama itdJo# pro Drugeg avetskos rata w nso) romlji st proiavadjent ease hladni Wipni kompreseri i uredjaii za trgovine i ugostiteljstvo. U osvirima posleratne obove ! izgradnje | proi2vednse rasblarini uredjaja dodivijave 5¥0} procvat. Pedesetib gevtina proizvedeni su prvi friZider! 2a damacinseve {prvi amonijaéni rashladns klipni kemproser industeijekeg tipa. Denes se & nasioj cemlji proizveds rashladni uredjaji u Sirokim granicama rashiadnih eapaciteis pocev oi proizvednje trizidera us primeny savrementh tannaloSikth Gostignuéa, pa do klipnlh, kampresora incustrijskag tipa za rad sa. roznim savremenim rashladnim Nuidima, pri emu rashladni kepacitet najveéeg ko mpresora izngs! oko 600 kW. Prumene nisin temperatura u tehnici inaue!. Tele je i skoro nemoguée danas nadi 1 jedne palje Eavekove aktivnasti i ivota koje, direktno ili indirektno, ne Koristi rashladne uredjaje. Tim fo tee nabrojati oblasti te aktivnosti i avrhe u koje se rashladnt uredjalt eve koriste. Analiziraiuét da naSnje primene rashladnih uredjaja, moZemo th posit w tei erupe: 8) hladjonje je pomoéni ili glavnl prlavednt proces ili pomoéne eredatve uopite, 5) primena bladjenia z4 pobot{anje Bivotnit | radnih ustova, ©) iadjenje je sredstve 22 kenzorviranie namernica ili konzervie ranje uapate. Proizvounje leda je jedna od najstarijih primene madine za hladje~ nye Ma da je protzvednja ma¥ina za hladjenje jako razvijena, led y nap roviyen od voue, veoma se mnogo koristi naroéite w trensporte. Naive vagona = hlladnjaés (rashladnth vagona) pune sv blokovima ieda od po. 25 ‘ee Vagon se puni sa 1500 de 2500 kg leda u zavisnosti od veliZine vagona. Na {sti natin se rashladjuju { manji kamioni za graiski transport hladjenih na ~ marmea. Ovi blokovt leda prave 26 1 limenim kalupima koji su poteptiani & astvor Soli u vosi. Rastvor je hacen matinom za hiadjenje. e stra oko kalupa. U novije vreme se prave madine u kojima je slani rastvor izostavljen, pe se lel pravi u Kelupima oko koith isparava rashladnt medinm. Led se mnogo upetrebljava za pakavanje hladjenin namernica 2a transport u kaj serhir s¢ drobi 1 sitne Komade (transport vibe, beea sa piéom 1 si). Pe stgje specijaine maine za pravijenje sitney leda u obliky maith cllindara, v obliku Lusk ii pak za pravijenje seas. Za hotele, restorane, boinice is. prave se automaiske masine 2a pravijenje kockica 1eda. Iz colbne Ziste vede dobija se mutan led, Medjutim, ako se duva~ jem vazsluha kroz ved koja ge smrzava ister absorbovani vazduh, 8 ne~ sastvorive soli u druge Eestice nateraju & srediste kalupa, onda se od spoline povrSine kalupa prema sredini formtraju prozraéni kristali leda i led je tada Bist ( provican. Od destilovane vode dobija se tav. kritstalni led, ali opot ‘uvanjem vazdulia. AKO se led od ebiéne vole pravi emrzavanjem pomobs soney rastvora ili u kelupima u direktnom kentaktu sa isparivaéima na tem= peraturina nizim od =12 do ~138C , dabijent led je krt } Jako se lomi. Fri odredjivanju kapaciteta uredjaja za pravijenje leda raéuna se da trebs 460 0670 I taplote hadjenja pe } ig leda U zavionosti od veliine i kenstrukci~ je aredjaja i klimatekih prilila, dek vreme zamrzavania zavisi o oblike 1 voliine kalupa leda. eStalica Klizaliita se stvaraju tako da se zamrene jedan tanji al (oto 2,5em) leas velike povrsine pomecu covi polozenth u pesak il! w beton. U cevima cirkulige rashladjoni soni rastver ili u njima direktno isparava race hladni medium. Ispod cevi se, ked stabilnih vebtatidn klizalista, postavljs slo] izolacije da bi se led mogao brzo i ekonomiéne formirati. Najbolfi lee za klizanje je suv led temperature 0° (ne povriini) ii malo nige- Hladniji led je kr’ i povriine mu so bree iskvari, Potreben kapacitet hladjenie je 0: 0,12 do 0,40 hW/m? u zavisnosti od tips Klizalita (otvoreno ili zatvoreno) 1 Mimatekih priltka. Suvi ted Je, ustvari, ugtjen-dtokstd (CO,) v Evrstom stanjus New iv "uvi" potize otuda Sto CO, ima osebiny da na atiosterskom pritisky pri ~78,9°C.sublimire (iz Evrstog u gasno stanje prelazi direkino), Troine watks eli ns 56,092 25 ,17 bar. Topless sublimactie Evrstog CO pri =78 9° ja 574 ka/iaj~ Gustine mu je abiéno 1,4 ka/?- Zoo avolih eeobins da sublimira, a ima niske temperatury sublimacije | ds ima velikty rashladne spesobnest po jedinici zapremine, suvi led se upetrebljave se iiadjenje vrednijih prots ~ vols u transport i u prodail, u laberalarijama, za ostvarivanje tvrstih sklo pora metalnin delova i ugpSte tame die Je petrebns mala toplots hledjenja pri nlskoj temperatari. Suvi led se pravi take Sto ee gasevitl CO, sabije na vison 1 pritisak na kome se Kendenzuje hiadjenjem vodom. Teint C Je | fepubte u jedan sud pri emu ge obrazuje snag! pare. Sneo s poyodne blokove | siladiSti u dobro tzolovana skladist lie ekenomian 22 Siru upoerebu. Whemiiskoi industrii! primens hladjenja jo jako raznovrsna i ne~ meguée je dati detaljaiji prikaz v skuéenom obimu. Uopsteno resene, a hemin Jskoj industriji Madjenje se primenjuje za odrZavanie odrediene praine hemi= jsle reakeije, za postizanje Zeljene rastvoriiivasti, za steEnjavanje gasovs ili para, za zamrzavanje raznih teénosti. NaSini hladjenja savise od proizve- aii primenjonog precesa { of Iokainih uslova. U aekim siuteievima za bledje~ je upotrebijava se veda, ako je 1ma u dovolino} kolizini, unekim siuGajevima Je dovolino da se obigan ied pomesa ga proizveriom koji se hladi ponakad ss primenjuje ! suvi led), a u drugim sluéajevima se primenjuje maina 2a hla Sjenje: Kompresorska , absorbciona ili ejeldorsks voé prema datim ustovim: pomenutemo da je petrabno edvesti znatne kolicine toplote pri alkoiolas uobiajene reakeije 2 celle = jivo da budu regulisane hladjenjem da s# ne bi preterano raz i ekspioaive —hladjanje je nozamentjiva aredstvo i broine n= srede koje su se delavale posledice su pogreéaka ili kvarove u sistem: hladje~ jes ufarmaceutskoj industrifi potrebe hladjenje sv taketje mnogobreine (proizvornfa pentetlina, insulina itd.) sablie 0 ~ Suvi lee je sieap10 jc jedna oa prvi industria u kojoj su prameniene Loplote Madjenja. Hadjenje je potredno od poterka do kraja procesa rafinacije nafto. Jedan od najvainijih razloga 2a ove je rashladjive ~ je ulja u razmim atupnjevima prerede u ciljui kristalizirania voska da bi se tako vosak megae edstranit!. Hladjenje je vazan pomoéni Zinilac | za neke ruse process prerade nafte ({rakeiona destilactja lakih ughjovedenika od = stranjivanje sumpora pemoca sumporne kiseline idr.), U inaustrijinafte se vetinom primenjujy absorpeione i ojeltorske masine Eiji kapaciteti id 1 No nekolixe MW. U andustrijt sinteti2ie qumme se takedje primenjuje hladje= hie, Jer su osnovni sastojei ovin “gua” (buna, neofren { si.) Inia tsparisivt haftini uqljovorionicl. Sutadin, jedan ox najvaZnijih peluprotzveda & process proizvornje sinteniexih guma, kljuéa na atmosferskorm pritiska na temperate Fi oii oko =1,7°C , pa se obiGno skladisti na 0% pod pritiskam od oko Oy07bar« ) ove kapacitet! primenjentt uredjaja za hladienie (du do vise MW. U proizvoinii ( obradi metala hladjenje Je takedje na8le interesan= ine primsne, Tako je nekoliko arvariciih Zeljozara instaliralo rasiladne ure~ jaje velikih kapaciteta radi debumidifikactje vazcuha koji se ucuvava u vise ke poét. Ovim se pestiée pove€anje proizvednje i pobolisanje kvalitet siroveg Zeljeze | sinanjense potrosnje goriva. Kod termiéke obrade nekth spectjainin Golika primenjuj se temperature i do -90°C. Ked termigke aorade nakih brzo- rezntiv alatmh Colika kao i 2a neke drags éelike sa raaligitim aadrEajem uglje~ aika, hroma, molibiena, nikla | tuagstena uspesno se primenyuja niske tem= perature. Aluminiumskt zakivel vremenom olwrdajavaja nakcon termigke ob — Paile, S16 poveéava njihovu Evestoéu, ali smanjuje nithors obradivast. Da bi se ovo izbeglo. pronadjone su specijalne legure aluminijuma i specijaini pos lupe: Koff uktjucuje Euvanjo termiZki obradjenih zakivaka na temperaturama of 12°C do ~136C . Upotrebljovaju se 1 specijaln izolovent sanduei u koikme, se gotovi zakivel primase od Kallonice do racnog mesta gi se ugradjuja. Dax has se Kot spajanja dva metaina dela u éyrati eklop uspesne primenjuje hladje= nje jednoy cola umeste grojania drugog Eime ae odstranjtju teskoee zbog ok= sidacije i potrebe nalmarine obrade, Mladjenje elektroda modernit uredjajaza Zovortvanie pamoru insSine za hladjenje, hladjenje kada za povrSinskn 2nsti= U1 metala, bladjenje spectjainih reznih alata samo su neki od mnogobrejnia primera primene vestyskag hladjenja u moderne} tebnici. Madicina je ed sameg potetka telnike blecienia primentfivala hla earomne kol ljonje 2a 16s lu anesteziu. olakSevanje stanja bolesnika,, 2a usporavent= metabolizma ito. Moga imens icksra Veaana su za razve) tehnike bladjenja (na pr. Dr. Gorrie), banas Se neke operacije mazge i area mogu lavrsiti 5a znaino manje rizike ada ee temoeratura tela snizi ne oko +28°C, pri tex mu se usporave fizioloska fuikcija tela (hipetermijsko stanje pactyenta) . NajntZa temperatura na koja Je odladjen deo Eovekoveg organizma a potom ponove vraten u normalno stanje je 190C.. Nijedna medicinska ustanova so danas ne moze zamisliti bez uredjaja za hladjen|e, podev ax potrebs hladjenja ea lekarake | hiruike intervencije, konzerviranje delova Ljudsked tela # krvi 4 elu presadjivanja u Zivl organizam , Konzerviranje lekova 1 hans do klims tases vazrlihe “ Uiaborstorijame za nauSnowistrazivaékt rad rashledni uredjoji ‘su danas noopheino eredetve da bi nauke mogla da objagnt i reli nie: proble ~ mo i pitanje kao na pr.:prestiranje toplote pri niskim temperaturams, raze primene hladjenja, ponafanje substance, materijala | predmeta koje Korieti Eovek pri niskim temperaturams, prouSavanje funkcionisanja raznth sprava y ‘aperata i konstrukefia pri nisklm temperaturama itt, Laboretorijski urediet 422 bladjenje su najracliitijth kenstrakcije veé preina Eeljenoj sersi, obitno ‘man{it kepaciteta, all sposconi da dostignu: { najnie moguée temperature. Veitatka atmosiera je, u pasiednje vreme, od posebnog inter ‘58 29 nautnonistrazivatia delatnost Eoveks. Za gradnju letalice kojima Ee ~ vek ieti { Zeli da ietl u stratosforu i van nje, moraju se ispitati svi mien vatal delovi, instrumenti, sve potrebna oprema pa | Govetiji organizam w Usiovima pomenutih sredina. U ta svrhu se grado tv. stratokomore w Kofi - ma s¢ mogu vestatkl ostvariti temperatura, pritisale { ostali uslovi arodine 18 kofima letilica treba’da leti. U cilju ispitivanje aviona i elemenata avicne prave se vazduini tuneli sa prinudnim strujanjom vazduha veoma vellkom brainom (oko 809 km/h pa i vide), pri Samu se temperature snidava i do ~10°C,, pa i mie. Za ove svrhe primenjujt a2 velike madine 2a hladjonje kepactiota i preke 25 M ‘Stetnjavanje gasove Uj je temperature Kljuéanja daleke tspod temperature okoline Ima veliki znataj ze indurtrij:, koja je velit potrote? Histog Kiseonile,azota, votiontka kao i plemenitin gasove helijume, organ, riptons { dr. Cisti gasori se dobijaju take Sto ee Kendenzovani vanduh irek~ cicno destili’e. Vrio niske temperature (oi 20K na ni¥e) interesanine su danas ne samo za fiziéare za nauino istralivatke svrhe, vet i za industrins ‘rinosno za proizvodnyu: teénog vodenika 2a atomsia postrojenia, z= proizved= nye teBnog helluma u cilju debijanja raznth materijala, 22 primene | supar ~ sprovedljivasti itd. Liofilizacije je suSenje supstanct sublimaciiom u smrznutom stanju, pri Eemu se supstanca naiazi ped valuutmom. Ovim prosesom se su~ Be ane supstance koje bi pod uticajem topiote pretrpele znatne hemijske i f= ‘2itke promene (na pr. iudeka krv, penicilin i neke druge farmnceutske sum stance , zetim kafa u prahu, mleko u prahu { sliEni ekstrakti, a tekedie meso, powrée). Postupak je skup { zat se primenjuje samo 22 visokovredne protz ~ vote i pasebne namene. Prodnosti ovakvog konzarviranjs st u malo} tezini prelaveda i moguénosti uskladistenja w toicn 1 do 2 godine & nebladjenim aka aiitima. Ovi uatavney usu Licrpljen svi primert primene rasmadntt: uredjaje u tehnici ! nauci, ali je veé 1 ovo Sto je nabrojane davoljno da ilustra~ je wkome se ebimu i pod kako raznovranim uslovima resbladni uredjaji pri - meajija. Spectjalistt za tehniku hladjenja, koji treba da projekuje nek! olre— ent rashladai uredjas (NK de KonsteuiSe nek: od njegovih elemenata, morajt biti do u detalje poznati svi tehniéld { ekenomski uslovi i okelnasti t stoga mo Fa, kod regavanjs svog zadatks , najtelinje da saradnjuje 2a atruénjacime koji relavaju ostale glavne ali sporedne procese | elemente jedne celine 1 Kojo} je5 sam rashladni uredjaj jean o: elemenata. Kllmatizaciia Ui konticioniranje vaztuha je oblast primene rashladnih uredjaja koja je od iauzemog 2naéaja 2a proizvodjae rashlacnth uuredjaja { njihovih kompanenata, U nekim industrijek razvijenim zemljama najveéi broj proizvedenih rasbladnih kompresora se ugradjuje w Klimatiaci= ‘ona postrojenja. Pod klimatizacijom se podrazumeva cdrZavanje i regulisa = nje jednovremeno: otrediene temperature, via3nosti, Sistoée i kretanja vaz— Guna u prosterijams u kojima borave { rade ljudi ili u proaterijama u Kajima se abiva neki prolzvodni proces. Pad klimatizacijom se pokirazumeva vests ~ Eko stvaranje Zeljene Kime preko cele godine: zim! preteeno grejanjem loti bladjenjom. Nas, pri prowavanja tebintke hladijenja, prvenstveno inkore— suje Wimatlzaclja u letnjem rezims rada. Kondicioniranje vazduha lett neminovne ukljutuje hlagjenje ko Je se mote ostvariti na vide natina, Sto zavisi, 2a dati shia}, oc lolealnih Klimatskth uslova, koligine, tomperatire | eqne raspoloive voce, oblika i cone raspolodive anergije 2a pogan urediaja i od namene i vrate prostarije koja co klimatizira. Hladjenie i demumidifikactia vazduha, kelt se uvodi klimattzovanu prostoriju, lzvedl se na jedan of sledeéih natina: 1) Vazduh prolazi direktno preke igparivaéa maine 2a bladje~ jo (direktno hladjenje). 2) Isparivaé hadi vodu ili neku tenost sa sniZenom_taékom smrzavanja koja hadi vazduh (indivektno bladenje) « 3) Yazdun se hladi vedevodnom, bunarskom ili izvorskem vodor, ukolike je ova doveljno aladna, # ima je dovolino i nije eka pa 4) Vazuh se hladi Kombinovane vedevedinom , bunarskom 1S 12 vorskam voriom i maSinom 2a hladjenge. 5) Bvaporativno hladjenje vazduia gastojl se @ tome Sto vazduh struji preko velike vodom akvaene povrdine Ill kro Kuve de koja kru2i, pa ae adijabatskt had! na rafun toplote ispa~ Favanja Jednog dela vodes sve%2 vata se dolaje same u ues Koli@ini u kojoj je eitaulaciona vora isparila. Svo vaée teBkoSe w snabdevanju vodlom , pegoteve Badnom ved ~ om, same iwetno decvoljavaju reienja klimatizacije bez primene rastlad = pi redial. Bvaporattyny ialjeuje se Gens priejule uaysrons sen tem mo gde je dozvoljena ili potrebna velike relatiina Viaznost kondle\oniraneg vazduho (na pr. u tekstilno industriji) « Direktno hladjenje vazduha se skaro iskljuéive primenjuje kod manjih j srednjit urediaja (a4 oka 350 kW), naretive Kod apih kos koji se Kompletan Klimatizactont urodijaj nalazs u jednom kétSut (maine 2a Madje~ njey ventilator , filter, grojaé itd.). Usled kompaktnosti i jecnostavrfoeti ra— kovanja primenjuje se direktno Madjenje qde god fe te moguée. Kel vedih postrojenja, ade Je te8ko postaviti masini 2a hladjenje kee klimatizactonoy aparata i je Klimatizaciono postrojenje jako razgranato { sloeno, pa ie 1 hladjenje centealno, primenjuse s¢ obigno indirektne hladjonje. Male maine za hladjenje ugragjuju se u klimatizacione sparate 20 stanbene prostorije, lencelarije, putnitke automobile. Srecinje masine za Madjenje uaradjujo Se u Kimatizacione aparete 2 vee= prostorlje, kabinete, Iahoratorije, sutebuse, vagono i sl. Velike maine incustrijskog tipe prime= njuja se 2 contralnim klima-komorama za klimatizacti yelikih postovnih & 1 stanbenih zprada, industrijskih radionica restorana | kafana, porori8ta » Dioskepa itd Male i sredinje maging 2a hladjenje, kojo se primanjuju ze kendici~ onizanje vazduha, sv proteino kompraaraice maine se Klipniin komaresor i= ma, Redije se primenjuju absorbcione masine {to tame gde 4 toptotna ener ifs (gas, para) jeftina. Vellke maSine su obigne takodje kompresorske | to Sa klipnim a Eesto t centrifigalnim kempresorims, ali su u upotrebi t absor~ beicne | ejektorsko matine tame gde je njihova primena ekonomski opravie- Toploine pumpe su, ustvari rasbladni urediaji kos Kaji je od pric acne vadnosti teplota debijana u Konsienzatoru. Ove toplota ce koristi 23 grejanje na pr. prostorija, noke matorrje w nakom industrijskom precesu i sl. Efekat hiadjenja isparivaéa pri evome ne more da se obavezno. Koristi« Hiadjeno telo, koje je izvor toplote, moze da bude vazruh, voda ili zemlja u s.utaju da se termo-pumps Korist! samo 2a grejanje prostarija. U industri Ji Je moguée keristitt istovremeno i ofekat hladjanja 1 ofokat grejanja tes pumps. Temperature koje se ekonomiéne postizu termo-pumpom nist (40.0 508% }. Termo-pumpe st naile iru priment, narotite 20 zagrevanie stanova., tek postednje decenije kada je proizverinja man{ily + sredniih masina za hladjenje postala masoyna a cena nisks i keda je | cona clektriéne energi- je 8 pogon maéine snigona, Da li jo primena termo-pampe opravdana | ke ~ risnija od grejanja ugijem Hl nekim drugim gorivom , zavisi od mmono fakion Fa pre no Sto se donese odlluka o tome, potrebna je detaljna t avestrana eko= nomsko-tehniéka studija 2a svakl poyedin’ sluéa}. Konerviranje namernica hladjenjerm. ~ Hladjenie je bitan proc: u ninogim fazama pripreme , prerade, skladistenje i distribuciie Zivotnih ns- mecnica sa prvensivenim ciljem da se satuva hvalitet namirnica + tebeqne nihov qubltak usted kvaranja Eime se znaino deprinosi povecania Zivotneg stancarca. ‘Danae su poznata éetiri osnovna nating konzerviranje naminica: 2) izlagatlic namiznica dejstvu toplote kako se te rail kod konzor= viranje u na pr. limenkama, >) sudenje ils dehicracija, ¢) fizitko-hemijska mosifikscijay a) hadjanie.Osnovna avrbe sva etiri natina Je da se caustavi rabéenje, epre~ & dcjstvo i Cak unite mikrebioiosko | encimsike substance koje mogu da Facore ll pokvare namirnice. Od sva Getiri aagina bladjenjeima nesumnjivy prodnast, jer se time sastav | sastojel Zivotnih namirnica velo malo ill nl mato no menjaju, Encimi su organske substance koje se stvaraju u biljntin 4 Bivotinjskim delijame { prouzrokovaéi su promena ostalin substanei evojirn katalitickim dajstvom. 20 razliéite veste namirnica primenjujy se i razne metode konzer= viranja hladjenjem , vet prema vrsti { osobinama namnirnica. Hadjenjem (no smrzavanjom!} vote i povréa usporava se zrenje, Sto predwaavanithows treinost. Orzanjem namirnica ne niéo} temperaturi, sprecave se rasprostira je | razmnozavanje bakterija koje bi pokwarile namienice ake bi se docvolile dda ostant aktivne. Mnoge namirnice mogu due vremena da se sazuvaju a de fm 90 ukus } gradiia uopste ne promene, ako se smrzmi na sdgovarajuét nagine Konzerviranje namirnica hladjenjem mozemo podoliti na: 1) hla = Gionies pri Zemt se namirnice rachiade i edrZavaju na temperaturoma of OKO O9C | pri Bema se veda i sokovi koje ona sadréi ne smrzavaju ina 2) amrase vanje, pri omy se namirnice oblade i smrznu, te Euvai na temporaturame lgned O8C, Hladjenjem se kvalitet | ules namirnica takeree! wopste ne men} @y ali je vreme za kaje se one mogu ‘uvati kraés, Smrzavanjem se namirnice mogu Guvati gnatno duze, ali je postupsk enatho delikatniji | skuplils Ne mo= Je se svaka vesta pa ni svaka sorta namirnica uspesno konzervirati smrzs = wanle namirnica. ~ Ako namiznice (na pr. meso) , izlezimo neko} prastorijf umereno niskoj tomoaraturi isped O°C (na pr -100C) spro™ ces smrzavania Ce trajati due, abitno aekoliko dana. Ako je temperature matno azo (no prs ~358C), a kretanje vazdub inteneivno, smrzavanje, ée trojati nekoltko sati G gavisnosti o: vrate i oblika namirnicas Pret nagin no zivamo obiéne smrzavanje, a drugi bre smrazavanje. Breo smrzavaie, se ‘lanas pretezno primonjuje, jor obozbedjuje bolt kvalitet smrznutth namirni= 2 oi obitnog smrsavanjas Ovo se odjatnjava dvema tearijama, a najverovar= nije Jo ds pojave koje oie teorije navode nastaj istovremonc, Mehaniéka teorija polazi ed Sinjenice ca se biljne 1 Hivetinjsko tki= Yo sastoji od rynogobroinih éolija, koje sadrEe 1 koe su opkoljene rastvorima 3 suspenaijama raanth substanci w vedi. Medju ostalim promename koje nase taju kod bladjenja ispod 0°C nastaje 1 formiranje Kkristala leda- Kristel oe najvetirn delom formmiraju na temperaturama ed 0 do—4°C a manjimn delom Deg dat wsstir}e sve tho Oke =57SC, Kolieine ebrazovanog leda kad oreeljene temperature male se menja sa premenom brzine tladjenja, ali veliéina karte Salo inenja seu obrmutoj srazmeri sa brzinom hladjenia. Sto je braina hladjo= nia veéa, broj stvorenth kritslizacienih jeagra je vedi, pa su i formirant kri= stali sitnift. Fi polaganom smreavanj etwara se manji bro} vecih kristala Koil. povecavajuci se oitete tkive elije. Posie otapania éelije sa oBtegenim tkivom oube svoju potetna graiju | sokove. Zidovi Zivotin|skth Golija au ele- SEniff nego zidovi vos | povréa, pa su i otporniji, te je zato breina emrzen varje vets { poyrta od znatno veéeq utieaja na kvalitet nege Sto je to kot mo= éko-hemijske teorija tyrdi da 24 vreme formiranjs kristala on a u preestalom rastveru pestepeno sve vise | vise raste koncentraci tvorenih soli, # kada se rastvor zasiti, soli se izdvajaju. Ove inia 2a pos ‘ica da au saila | protein: manje rastvorljivi i mou da se trovane goll tee da osmozom debiaeiraju prote salose. Kencen take da su ovi sada nepo~ no tzmenjeni i ne mogu viée absorbovati svoju viasya pose otapania. Tako nartrnice poste otapanja gube svo} ;rvoottni kus # heatljiwost. Urzie say ~ rzavanjem moze da se keloidn! raswer oévrane (29s ukitak vode iz proteina. Sliénost i raclike u tkive mesa, voSe | povréa zahtevajt stiéne iti raziitite metode brzoq smrzavanja pojecinih vrata nami wvotiniska tsi- vs su mrtva kada meso dospe do smrzavanja (ieuzev nakih ikolji za jelo) Gok su biljna thiva Ziva eve dok se ne blansiraju ilt sirens Encimiy slovons forcansis jedinjenja, koji nakon prestanka normainag Bvota Katalititki dejst= ‘valu u smislu izmene prveoienog sastava éelija namirnica, potinju da de} wait u voce | povréu edmah neposredne poste bran} briftjive kontretisati da se ne bi raavio y to} meri da vere li pavrée proj ne dok ne dedie do uposrebe (Invanja, bladjenja ili jola). Neke vrste vot se saseéere pre smrzavanje Sto spretava dejsive encima a | shranjuje gubitak vots za vreme otapanja. Povrée se nenoeredne pre gimzzavanja obi? ~ Guaj proces 25 more no olangira. da bi so spretile dejstve encima 2a vreme skiarliStenjay Ulovljone ribe propadayu, ake se ne Fuvajis na prdesan nals 2 wri razioga: usied dejstva bakterija koe su dospele no riba za yreme manip lectie van Yode, usied oksidacije ulja 1 masti umesu i usied Aejstva eneime tw tkivu, koje postaje destruktivne naken prestanie #iveta, Da bi se ov rear ns defstva emanjila na najmanju meru, rise evel pre srrzavanja shletlisti! no ite nigu temperatura, smrzavanie treba de usledi Slo je nte moguee, po inoquéstvu treba obezbaditi da svaki komad hude preswucen skramom lets i, na krajm, zamrznutu Fiby troba uskladietiti na tomperaturi nto) ex O° Bridijiva priscone potrcbna je 2a smrzavenje mesae Cee proces Idanj si dopremanja mess do Komore 38 rashladjivanje treba da je sto kraei , Jer se time meso minimalne iziaze temmaraturama koje xu pogotine 2a raz 0} baltertja i za promana boje mesa. Govedje mane treba da "sazri" da bi hilo nije. Zrenje mesa, koje Go se smraavati ne sme da trai fuie of 16 do 12 dana pri nisko§ temperaturi (do Diigu O°). Sto fe tempero~ ture niZa, zrenje moze dude da traje, | abrnuto (na pe. govedje meso. A190 20 dan, ana 83°C 5 dana, ns 15,600, ali ea bakteriocidnim lamos ~ ma, $ Jana). Sitnt komadi mesa, koji se smicazvaju upakoveny iziaza se due Zo yromeno sronju, nego krupti kotnadie Gubljenje vlage namirnica (suéenje, kaliranje) treba da se sprevi ter to vari kvalitet. Relativna viadnost vazsula b prostoriji'u koje} se =~ upskovane namirnice Guvaju ili emrzavaju treba da je od 80 do 95% w zavie ~ nosti od vrste namirnica. Danas se namiznice sve vise pakuj wu ambalaakoja ne propuéta vlagu bile pre, bile nepesredno posle smrzavanja. Text se a pakovanja budu mala, kake bi se smrzavanje moglo obaviti Sto pre i potpune kroz cee presek (do sredine). Vellvine pakovania se poeSavaju pre- ma praktignim potretama u domaéinstvima. Smnrzavanjom se ne moze popraviti kvalitet prolzveda i zate treba sinrzavali saino oWabrane najbolje i najpedadalje sorte vota i povréas Do ovlh sortt se dosio stxpliivim rawéavanjem i ispitivaniem , pa 1 edgativanjem specijainih sort! pogodnih 2a av sven. 1 nedavna se potelo ca cbimnom proizvetnjom polugotovih i gato vin jola spremnih za kuvanjo, koja seu smranutom stanju iznose na tr2iSte. Na La} naéin je demazicama ustedjeno pano posla § one mogu Euvati taka joka 2a dude vreme svojim 2amraivaéima (feizideri a temperaturom od ako H1880 ). Razni { mnogebrojal tipovi uredjaja 2s bre smrzavanje danes se obiéno dele na Eotirl glavne grupet 1) vredinii za smrzavanje u strujt v b) plosesti uredjaji 2a emezavanie, ©) uredjaji za smrzavante prskanjem oroizvela hladnom teénoku 111 unskenjem proizvode u takvu teénost, 4) uredjaji 24 smrzavanje prskanjom proizveda teénoséu koja tsps Fava Ili umakanjem prolveda w tu teénost sha Za smrzavanje proizveda struji vazduha koriste se tuneli sa pri - nutnom cirkulaeijom vaedwia u kajima se proizvedi ne kreéy (Sarzni tunelid Jao i kontimuain{ tuneli u Kojima se emrzavani proizvedi kreéu na pogednem transportora ii se kreéu u blage nagoutom koritu u Ayidiziranom stanju. Na~ ziv Muneli" za ovakve uredjaje potlée otude Sto toplotne izolovane prostertie, uu kojima su ovakvi uredjaji i proizveri kojl se smrzavaju smestant, podse = Saréni tuneli (1.1.6) imaju univerzalny namonu jer se unite mogu smrzavati eve veste proiavede najre2liGitijog oblike (avinjske poluthe govedie Eawvrtke i krupne tibe obeSene ne visecim kolosecima, kao! sitnt proizvodi u tavama na ramavskim staleima | kolicima { 1d}. U kentinuslnim tunelima sa transporterima (s1.1.7) smr2avaju go provvedi manjih dimen- zija (komad! mesa, sitne rihe, veée, povrée } 51.) neupskevant ili upakeva~ pis Tranapertert sw raliZitib koneteulcelja: se jednom ili vide trakay 20 spirainom trakom , sa Kliznir pomeranjem (td. vee prema proizvadu. tebe olagijt prerade 1 proizvednom kapacitem. Ovi uredjaji sw narotite pogodni 2a tzv. Tinslviduaino" smrzwanje proizveta (oni se no dodiruju) kejt zahte- vaju posebnu naanju pri rukovanju. Sitni proizvodi w rastresitom stanju (ara Bak, jagoie, maline t 51.) smorzavaju se najéeSée u Auidiziranom stan le biieé! znart trake u struji hladnog vazduha Koji se duva kero traiey odozdo. U ovakvor stanju masa sitnih proiaveda ee ponaza kao fluid. U tuneliama 2a smrzavanje u Muidiziranom stanju sa blago nagnutirm koritom, (51.148), kali Se nrolzvode specijaino za ov svzhil, proizvedt tek of ulaza do izleza munela. Droinodni kapacitett 30 tona na dan, & kentingatn farinih tunela se obitno kreéu od oko 5 do od oko 2do 6 (retko vise) tona na fas. a) 16, Sargai tune ste E e 6) etenari jay 2) viseél kolosek, 2) stated (stelaze) 2a policame,, 5) ventilator cparivaéi. 7SL. 1.7, Kontinualni tune! se transperterem, 1) toplotno izolovant zid tunela, 2) vibrator za ocedjivanje vase, 3) levkasti uredjaj za punjenje trake proizvodima, 4) pagonskt uredjaj trake , 5) traka od ZiGanog pletive promenljive brzine, 6) rasporedjivae proizveda 7) vaziluéni prostor, 8) isparivaéi, 9) vazdusna struja velike Dreine, 10) ventiiatori sa promenljivim pretokor vazdulia, 11) raaved vedo 2a ota panic isnarivaéa, 12) cevovert rashladnog fiuida, 13) varijator breine treke y 1A) levkasti uredja ze prihvatanje amrenutih proizvoda. SL. 1.8, Tunel ea Koritom 2a fiuidizactiy 1) trensporter 2s nesmrznute proizvodé, 2) kabito sa fluidiziranim protz = vodima, 3) (zlaz smrznutih proizvoda, 4) isparivaél, 5) ventilatori. L) bidrauliéni ctindar, 2) eavajaé tenes pars rasiniadnos dlutds za ocapanie, 4 ) plotast! tepariva’, 7) vedjies, 6) teplotne izelovan Orman.) usisn! pris ijazale pare Tastiacnog Mluida, 30) priquéni venti sa plovkoni, 11) cover teénon rasinadnoy Hulda. rashlatmay fluids.) dove tenis jive cout. Sve Plotasti uredjaji za brze smrsavanie (s.1.9) imaju isparivate u view plote unuar Kofil: ae nalaze kanali on rashiadni Hid. Proizvedd Kol! Se smrzavaju postavljaju se lzmediy ploastih Isparivaéa pactavLjenth & ogowo= ‘rayiéi ram. Pomoéu hidranliénog ciliadrs postige se pritisak iamesdju ph stih ssparivata { proizvota, ime se ostvaruje ! velo dobre kontaitne labonje topiote, Oval! uredjaji se prave Eastim —isparivatima, U prvima se smrzavaiy pretedno upakovan) proven di tgrasak, meso, gotova jeta td.) u manie kutije kere se slazy ismeniu plow Pau jednom sloje. U vertikalnim plogastim aradtjajie 1 u blokovime (meso, riba, voins i melju va plofasta ispariva prelazi 50 mm. ‘rae emrzavanje prskanjom proieverla hlacnom teéuoiéu ili uma jem u tokvu teGnest (oni rastver Ili rastvar propiien qlilcola) se najvise pe menjuje u Kisnicama Zivine « Zivinsko truple se pakuje u (anki ambalaz Koja ge (esno pripiiena uz povrsinu proizvoda. Cbiéno se ovaj nacin smraavan primenjuje 2a smrzavanje povrsinskis slojeva de bi £6 postigla laps bolas & zatim se smrzavanje zavriava u tunolu u strujt vasduhn. norizontalnim i vertikainits ‘olavosi se srarzeve~ a1 sla}e Debljina sloia + bile horizentatiit i ver nih, obléne neSi. 1,10, Tunel za smrzavanje teEnim azotom 1) transporter , 2) mlaznice za prskanje tetnog azota, 3) ventilatori, 1) ulaz proizvata, 3) izlaz proizveda, 6) deved teénay azgia, 7) rogulocioni vontil, 8) temperaturski davaé, 9) ventilator za otalsavanje qasovites azotae Za smrzavanle neklh visokokvalitemin serti voéa t povréa prime = jute se tent azor take Sto se on prska po proizvadima koji se kroéu na tran- sperinoj traci u jednom izolovanom tunel: (sle1-10), Na atmosferskom prt = tisku ted azot isparava na ~196C, pa se porriina protzvede prekiéno tren ino smrzne. Nastala para se prve iskoristi za prethlno rashladjivanje prom izvods na traci, pa se onda pusta u atmnsferu. Na ovaj naéin se pesti3y vrle kratka vremena smreavanja, a kod nekih osetljivih protaveda i enatne bolja struktura posle etapanja. Potrotnja tetnog azota 20 potplne smrzavanie prom zvoda kreée se 2 1,0 do 1,5 kg po Kg prolzvoda, Sto zhog eens. teenag azote oval postunsk Zin znaino skupim, No i pored toga, w neklim posebmim tehnoloskim 4 ir21Snim uslovima njegova primene maz da bude i ekenomeki ppravdana. Re2o emrzavania toinim azotom ra, hog togay Zonte kerio! ee brze smrzavanje povriinskih algjeva, a proces smreavania se nastavlie 1 zavrbava najéedée u struji vazduba. U uredjaiima za brzo smrzavanje freonom 22 (dihlordifluarmetan) proizvedi so prvo uronjavaju u kljuéalu tognost freona, a zctim se njtme pprekaju. Proizvedi so kreéu kentinualno ne transpartnim trakains, vo ure ja] je u izolovenom kuCrstu w Zijem se gernjom deli nalazi ispariva® posob= hog rashladnog uredjaia na EiJo} se povrini nastala para freona kondonzuje | shiva nazad u rezervoar. Zhog toga Eto je para freona znatno guia ol vaztiu= dhs, gubici freone u okolinu su mali, Pree 22 kijuéa na atmosterskomn pritisk a ne -30°C, pa so postiie jako dobar kvalitet smrunutth proizvada zahvaljutuc Ei veliko} brzini smrzavanja, No jo do danas nije potpuine razjaénjeno da 1 freon 22 u ovakvom cirektnom kontakty sa namirnicama nama na nih bal nikalevog Stetnog dejetva, Sto jo glaval raziog vsoma ogranicens primene ove~ vib uredjaja. Pored opisanth uredjaie 2a brzo smrzavanie, postoje mnogobroin uredijaji sliéne konstrukelje, kao { specijalns resenja prilagedjena specifi rim prolavedima ilt posebntm tehnoloskim i ostalim uslovima, ali koji se po nakinu edvodjenja toplote od proizveda koji ricka od navedene Setiri grupe tipova. Uredjaji 2a brzo smrzavanje u struji vazduha su pajrasprostranje~ nijiu primem zato Sto najmanje ili nimale ne uslovijavaju eblik i vot pro ~ invoda kao I natin pakovanja, relatimno sc lero uklapajy 4 razne tehnoleske Unije Ul celine i relativno ih je lako cdréavati. Medjutin se energetskog sta~ novista, primens vazduha kao pasrednog prenosioca tepiote je veana nepovo~ ne. Zboq Jobin kosticijenata preiaza toplote za zadovaljavajuce bruine smr= zavanja moraju se primeniti rolativno volike braine strujanja vazduha wz po vrlmne proizveda (2 de 3 m/aec), a zbog male spectfiéne toplote 4 veliki pro~ toci. LoSi Koeficijenti Konvekcije imaju za posledicu i potrebu 4s veéim tem= peruturskim razlikams na povrSinama proizvoia { isparivaéa. Fored utroska energije za pogon rashladnog uredjaja, mora se troiiti i energlje 20 poacn vertilatora Sto opet poveéava toplotne optereéenje rashlodneg uredjaia (i do 20) od ukupne Lopiote bladjenia] { time poskupliuie | sam rashladni uredial. Prenos toplote vazduhom od neupakovanih protzvads Kosi sadrze vor: nemine= ‘vno pratt prenos viage, pa je qubitak t tezini protaveda prilikem smrzave~ nnjo (kaliranfe) vazna stavke & eelokupnoj tehnoloske) ekonomi. Zbog znatne Intenzivatje konvektvne razmene toplote u urediajime se plofastim isparivatima 1 v urediejima sa teénim posrednim prenosnikern toplote, ist efekat (tj. Isti proizvodi se smrzavaju istom brainom smrzava~ nja pri istim pedetnim I krajnjim uslovima) se mode postiél sa vikim vampo— ratucame iaparavanja. To zmaéi da ge wSteds energije postife ne same zbog edsustve ventilators, vet i bog smenjenja potroinje energije sainog rashle~ ‘aneg uredijaja 2bog povisenja temperature tsparavanja. Ii, sa istim temper turama isparivanja sa kojima bi radili uredjaji sa strujom vazcuha mogt Be postiéi Kraée vremens emrzavania, Sime se, v nobel, poboliava kvalitet preiavoday 0 avalioke porcéava proisvedat kepocitct urediajas Ked ovih ure ~ jaja Je eneraija potrebna za pogon pump! hidraulike tid. daleke manja od one koju troke ventilator! kod uredjaja 2a brzo smrzavanje u strujt vazduhs . No, kao Sto jo vee refeno, primena ovth uredjaja jako je uslovijena vrstom { oblikom proizvoia, nséinom pakevanja i drugim ustovima. Skladlita ze smrzauie namiznice. - OdrEavanje potrobnih usiove Us ovim skadigtima je isto tako vazno kao ? priprema nairnica 2a smrzavanje i sam proces smrzavanja. Najnogadnije tomporature ovth sldadiita se kreéa 0d 18°C do -30%C,, 8 za neke vrste smranutog zaSeéerenog voéa i sladoled 1 do -40°C. Pogasina odabrana temperatura treba da se odrzava w uskim gra cama odstupanja i avo je skoro vainije i ad izbora same temperature u po = smrzava, mogi svrstati aFew azae’ / : sess26 ze znz ke eet 8 ja] ale rege | fas efeis gered | Nepomene: D = danty i 2 j i = navedene toplote smrzavanja sratunate sti na osnovu sadriaia veces 2s menutim granicama, Varijacije temperature mogu izezvatt i izazivase veéi- nu neegoda pa ako se unapred mora sa njlma raéunat., treba odabrat! nize temperature uskladistenia. U skiadiite, u kome se veé nalaze emrenute na mirnice, ne smaju se unositi vede keliZine toplijth namiznice od askladiste= nih. Da se izhegne suienje odnosno kaliranje usidadiitenth namirnica, relativna viagnost vazduha u prostorijama kreGe se od 85 do 95%. Ovo je, aravno, od manjeg znaéaja za unakevane namirnice. Kod skiadiétenja gm= Fanutib riba testo je potrobno ebnoviti ledenu skram koja je isparile ~ sub- Umirala, radi spreavanjo dehidraciie. Sklodista za rashledjens namimice. ~ Mnoge namirnice mogu se Euvati nesmrznute w sidadistima wkoyima se rashlade 1 odrZavaju na tempe raturama tznad ajihovih temperatura smrzavanjs, ma da je rok uskladiatenja ‘zatno kraéi nege kada bi namirnice bile smrenute. I ovde uslovi skdadSte ~ aje zavise od vrste namirnica pa 1 poledinih sorti (aa pr. voéa). Maksimale ai rokovl uskladistenja kao | prenerueljivi usiovi usklaisten|a za razne pro~ izvode datt su u tabeli 1.1, OdrZavanje odgovarajuée relativne viednosti vaz~ una u sklacilti jo voéinon: of isto tako velileog znazeja kao i edrBavane ten perature. Pri uskladitenju emeanutih proizveda u tabeli 11+ naveuent ma ksimainé rokori uskladiitenja mogu se produéiti snigenjem temperature skla= atitenja. Neki proizvodt su vile a nekt manje osetijivi na natin ¢ bezinu kre ‘anja vazduha u skladi8tu. Svaka namirnica ima svoje apecifiénosti Kojo se meraje paljivo proutiti da bi se kvarenje svelo na minim. Postoje obirmni rezultati istragivanja na over pol{t { preporuéijive je de se svi raspolozivt polaci iz literature, koja se cdnost na konkretan problem, proute pre pro}~ ccktovanja rashlacinily skladita | postrojenja. Prilikom praleltovanja treba dobre prouéiti lokacsju | okolne uslove, transportne uslove, unutrasnji ras ~ pored, energetsko uslove i dr,, te paZljive odabrati najpagodniji tip | veliéi= smu rashiadneg postrojenia. Za rashladne skladiSta i za postrejenia za smrzavanje w najvise slwajeva primenjuju se Kompresorskt uredjaji za hladjenje industrijskog ipa, vetinom sa klipmim t vijéanim kompresarima. Prorada i proizvodnja Zivetnih namirnica, - Rashladnt uredjaji na~ Jaze danas opromnu primenu ne samo xe konzerviranje, veé { za prowvoun}s ipreradu namimnica. Hladjenie Je veoma vazan proces u proizvesin)i mnogih namirnica od Kojih Gemo pomenuti naivazniie primere. Prvi industrijski proizverin: proces namirnica (pominje se da jo to orvi put cbjavijono 1797 ili 98 u Amerie!) Koj: je zahtevae hladjanje jeste prolzvodnja sladoloda. U savremenim uelovima sladoled se proizvedt Indu ~ strljskdps se zatim razdeljuje prodavcima. U modernom industrtjskom po — strojenju 28 proizvodnju sladaleda rasbladnl urediaji se primenjuju ca hladje= je skladiita za sirovine, za bladjenje smeSe na izlaau iz homogenizatore od 65°C na oko +4,5°Cy za smrzavanie i bladjenje smeie dona oko ~4°C do 690 1 ga hladjenje prostorije z« o&ve3éavanje i Suvanje sladoleda na tempo= atari of =23°C do ~40°C,26 U savrementm mlekarama hladjenje je nuiine za vige procesa pre- vadg inleks. Sveze mioke i pavlaks Euvaju se na temporaturama od +4°C do +#10°C pre pasteriziranja. Micke i paviaka se moraju brzo obladit! posle pas~ terizacijes Svi proizvadi se moraju Cuvail u bladnim skladiStims pre ekspedi~ clje. Fabrike Cokolade, industrijske pekare za proiavodnia slathia { de ugih dezertnih proizvede takedje zahtevaje bladjenje za mnoge faze prerade~ Skladisia polaznih sirovina i prostorije za fermentactju maraja da se have ' mnogim slutajevime je potrebna hladne voos ili led, maine za moianje Eesto treba hladith, w radinicama 2a Zokalada i neke specijaine proizvode ypotrebna je Himatizactfa ita. U pivarama se briZijive cdrBavajy | kontrolisu temperature { drug uslovi w svakoj pojedinoj fazi proizvodno3 procesa. Skladista hmelja | kvas ~ ca moraju biti nladjena. Dobtjena pivska Gerba od ialaska ie kazana za vare= nnje mora se hladiti u avake) daljoj fazi prerade ave de kraja proievednoy pro cess sa inuzetkom pasterizaesje gotoves piva u became Ili konzervamas 2a vyreme fermentacije, pri Eemu maltoza 1 yada daju alkolol 1 CO, Kaji se deti= ino hvate { ponovo dodaje pivu pre pasteriziranja, stvara se Znatna tonlata koju treba odvesti. U prostorijama 2a fermentacta odréava se temperatura 00 479C do +19°C, au prostorijama 2a sazrovanje piva al +19C do47C, u 2avisnosti od vrste piva (za avetlija piva vaze vise temperature). U pivara~ ma so primenjuju kompresorski uredjaji 2 bledjenje industrijskog tips ug — lavnom sa klipaim { vijéanlm kempresorima, @ U poslednie vreme i sa centri= fugalnin kompresorima. UU modernam vinarstve hladjenje ge primenjuje za advadjenie top- ote kajs eo stvara prilikom fermentacije I za ubrzanje talodenja tartare. Neke novije vrste vin hlade se skoro do temperature smrzavanja, koja se lwrege od =149C do 5,59 u zavisnosti od tipa Vina. Ceyne zmije 2a hladjeni= mogu da se postave u rezervoare ill se vino pumpa preke specijainih hladaja— ks fl se cola prostorlja hladi. U proizverinjt hozaliccholnih i karboniairanth piée hladjenje se pri - menjuje 20 pripremanje sirupa i za hladjanje vodenre karbenigiranja, Tem= perature vode treba da je blizu 0°C. Sto je nls temperatura, thm je | poten ban pritisak 2a Karboniziranje niZi. ‘Transport _namirnica, ~ Svako znatnije poveéanje temperature na~ mirnica konzorviranih bladjenjom jako smanjuje moguénost deljes euvange t ‘veoma nepovelino utiée na kvalitet. Zboq toga se obladjene il. stnrenute na= mirnice moraju odréavatt na niskim oaredjenim temperaturama paéev od njlnovay uituljivenje enosne smarzavanja sve de neposredne potrosnjes Ovo ‘kretanje namirnics kenzerviranih hladjenjem uvok pri niskim temperaturame neziva so ponekad “rashlodni lanac™, Kojl u tom kretanju namiznica od skla~ Sista do potraSata ne sme biti nigde prekinut. Tako se { transporcovanje na mirnica mora obavljati uspecijalnim rashladnim trangpartalm sredswvima, bilo da se radi 9 vazduinom, vodeniom iii suvozemmom transport, a Avionima se transportuyu krajnie Jakakvarijive namienice (aa pr. Sparale, jagode i si.) samo kada za to ima debrrey komercijalaion eprav~ Ganja. Fre utovarivanja i uzletanja avion st na aerodrome rashiladi sabiinim uredjem instaliranim na aerodromu, Redje je tovarn prostor rashladijivan uredjajem za hladjenje i za vreme eta. Brodov! sa rashlainim skladiSnire prasterom se vod odavno wpe trebljavain 2a transport namirnica i te bilo da je sav njliov skladisns prastor amenjen 22 smranuti terst, bilo da je delimino aamenien za sinremi: a dew Himigno 2a hladjent teret, bilo da se samo jetian cleo nroaskoy skachsnog prow stora koristi ze hladjenje Ili smrzmur toret. Kavite brode trebe dase predvic Ji tako da se moze na pogodan naéin izelovati i treba predyidet! prostor sma5taj potrebnih rashladnih uredjaja. Mnogi bredovi su namenen!, pa ston ko i projektovani, 28 transport samo edredjeni aamirnica i to na odredientms trgovotkim linijama, ime su unapred cetaljna zacatt projektni uslevi 1 pote bs iladienja, Za izolaciju brodova danas se prote2no upotrebljava pollureean sks trda pena. Osiquravajuéa drustva propiaujy osredjene i stroge, usior koje instalacija 2a hlsdjenjo mora de ispunjava, kag ne pr. kapae lee: instala~ cije mora da se odredi na esnovu 16 ili 16 Easova rade masine inevne, more se prodvideti propisane rezerva u kapacitetima kempresora, mora. se tspue niti cdredjant ostalt sigurnosni ustovi itd. Skiadiste se hlade bile posredet vom Sonog Fastvora , bilo isparavanjem rasiladnog fiuida u cevima vine sen skladinom prosteru. Maine 22 hladjenje su industri|skoy tina 2 cer Komercijainog 2a provijant (skiwdiite za hranu posade / puttnika U Zeloznigkom transportu najyiie se primentuju izelovani vageni be eat tedom, ponskad sonim rastverom. Lod se w ov yagonima nslae! w bua kerima obigno na krajovima vagona, a ubdeuje se kee otvare ha krovu vave 2 nna. Soni rastvor se rasbladjen dei w pogestien regesvontlina takerlje smestos faim no krejevime vagona. Izvestan bro} vagona ~ hindnjata bladi se uspesio uredjajima za hadjenje Kompresorskog tipa. Z=1e2nica je inertna u posix uvotjenia bledjenja vagona matinama 2a hladjenje jer eiravanje vil: masina zaheva dobro osposobljens | specijalizovants servisnu mrezi. Zeleunien imac ju Gitav sistomledara duz pruga Kofima putuje vagoni = hladinjace. Drumski sacbrataj rashladjenth 1 smranntih namirnica se veons o~ ko ranvija poslednjih godina. Srednji 1 valiki karnioni. Ziji je toverni prosior (sazosertia) izolovan, imaju kompresorske agragate ca hladienie Koll dota 44 pogon of jecineg motora sa unutragnjim sogorevanjes, ko} Ie ugradien great, ill od jedneg elektromotora ke dohija strujt of slektrogenerstara gowcnog od kamionokon glavncg nioturd. Tovarn! prostor se hiedi vasduantn hlacnjekom pri Zemu vazduh prinudno struj! kroz hladnjal i proster. Poncked se stavljaju isparivati u view plota na hoéue unutrainje eidave kacoserije, L okim reSenjima maSina za iladjenje se u 2imsko rreme koristi | kao. termon~ Pampa, jer s2 Eosto zahteva grejanje tovaruay prostora u zimsko vrotne, Mec ‘ji Kamioniy uglavnom za gradski saobraéa}, “ja je karoserija takodje isole 2 vanay hlade se obignim letlom , ponekad suvim ledom ili eutektikom »28 Danas je» snainom razvoju kentejnerski transport robe. Za ovakav kombinovani drumski~delezniki-bradski transport primeniuye se 23 transport Iskokvarljivin proizvoda termithi izolovani kentojnert najcelce ro~ sbladjivant sopstvenim rashladnim wredjajem- Komercijaini uredjaji za hlagjenie,, kako im 4 samo ime kale potrebljavaju se 2a Gavanje | hladjenje namirnica kod pradavaca: 4 trgew! © nama, restoranima, hotelime ite Mledjene vitrine, yeoma razitéitin vesta i oblika, upetreblja~ valu se u samouslugama, bakalnicams, mosarnicama itd. da se’ aneuvaju hladjene namtrnice i da se istovremeno priviaéno izlode. Prave se vitrine 2a postavijanjo na tezge, pri Zomu se proster ispod tezge normnaino karist 9k je vitrina hindjena cevnom zmijom postavijenam i njenom gornjem dele VU donjem delu se obiéno postavlja jedna nagmita polica isped koje ve tnkeelje nalazi cevna zmija ii se moze, umesto pelice, staviti hladjena plote fli plit= a posuda za ribu ii Zivinu koja so stavija obigno na isitnjen ted. Vitrine mor 198 tmati idanji dee zatvoren I Mladjen, Kofi se dbiéno otvara sa zadnje stra ~ ne, 9 ima ! takvih Koje su zastakljene od gore na dole. Staklo je dvostruke fll trestruke radi bolje izolacije ida se ne bn zamagljivalc. Ovakve vitrine irae ju dve, tri if vige polica. Otvorene vitrine ae prave za prodavnice sa sashon Posluzivanjem. One su cd gore otverene agrada, koje je sa prednje strane obiéno od stalls, spretava da hladan vazduh ialazl iz prostora v kome su na mimnice, Vitrine 28 mlekarske prodavnice se prave zatvorene ebigne sa kil zajuéim vratima. FriZideri od 250 do nokolike hiljada litare 2epremine prave se obitno za stratinfe prastarije traovine, 2a hotelake { restoranske kine, mesarnice itd. Ovi frigideri za temperature oko O° imaju vertikalna jean dvoja vrata, dok se zo niZe temperature (15°C do =20°C) za Euvanje m= renutih namirnica feiée otvaraju ooze (na pr. 2s Euvanjo slaroleda). 20 tobenie pive i drugih pita prave se specijaint pultori, koji su opremljent por srebnim uredjajima za totenje piéa, pranje Sasa i si. U ovim vitrinama, fr1~ Aiderima, pultovima i el, ugradjujy ge rashladn! wredjaii sredntih kapactteta Fonokad se Kompresor sa elektromotorom | konenzatorom na jednom posto 1 postarlja neqde pored frizidera tli ak w drugu prasteriji. Kondenzator! 6u obizne hladjeni vazduhom , redje voiom « Zopremina friZidera za domadinetva kreée se danas do 900 Ii = tera, pa i vide. Najvile su u upesrebi frigideri u kojima se temperatura kre= Ee 0d 0 de oko +89C, 5 tim Sto postaji jedan mani prostor , abiéne abunvaéon isparivatem, u kome vlads temperatura ispod OC 1 kot je predviejan 79 vanje smranutth namimnica | za previjenje leda. Postednjity docenije naglo r= ste primena trizidera sa niskim temperaturama (oko =18°C) ze Euvanie am — Exnutih namirnica. Onl ce, abitno, otvaraju ai gore, # namirnice se slain a Zitene Korpo, ali se prave i sa vertikalnim vratima radi lakoq smeStaja u gre~ skim stanovima, PriZideri za doma¢inswa se proizvedle masovne | cena, im j€ pristupatna, pa je skoro svoko domaéinstvo snabdeveno friziderom . Poseb= na paénja se pridaje kvalitetu izolacije, hermetitnosti spoljnog plata fridide= Fa, dobrom zaptivanju vrata. Tendeneije u daljem usavrSavanja fri3idera 29 sntiéenje cone uz povedanie zapremine, smanjenje patrolinje energije, smanje= nie Suma, pebotiSenie spolinog izoleda. Povocava se oueljak ne ences wena povrée su viSom relativnom viaznoiu, a takedje i prestor niske temperarane 28 smeznute namirnice. U frlzidere se ugraduju male konpresorske, mating 42 bladjenje a u male fiZidere zapremine do oko 100 litars i dificione avees= Petone madine. Kod kompresorskin agregsta komproser { elektronsor mares rent su u Jedno zajedniéka kuéiste.a 24 TOPLOTNA IZOLACITA Uved~ Namena izolacije je da sman{t dotoke toplote tz okoline | ‘katnih prostorija u hladjont prostoriju. Materijalt ea izolactja mogu, biti oaliti; Koji Ge od njih biti primenjen cavist ed nize Einilocay kao sto sus kooficijenttopleingorovadljivest! A [W/m IC), cene Jedinice 2apremine troiae cije Cjy (Din/m”), Koeflctjent dinizije veriane pare jt |kg/ms Pa, mena = nitke osobine, zapaljivest i ostale fisisko-hamijake 1 Skeplatacione karalter~ fstike. Poieljno jo da izolacion! motertjal ima sledote karakteristike: = de ima mala toplotau { malu temperatursko pravodt}ivost = da jo nepropustan 2a vedont pa = da mu jo higroskopnest mals f da slabo uptje kepilarnu vlagus = da je motanigki otporan, de se take obrasluje{ transportuey odne sno da fe telmoloatla nanoSenja jednostavna | jevtina: ~ da Je hemijskt inertan, nezapaliie 4 da nije pottozan starenju (orc meni karaiteristika s2 vremenom = da nema sopstveney mirise {de ne prime strane mirise = de ga ne napadaju glodary insekti, aliivice | mikroorgenizi{s = da je postajan na svim temperaturama koje dclaze u obair ~ da ne Zahteva posebna ostavanje ty na lereie = da bude relatiyno jovtin. Da bi slo] izolacionos materials tokom vremena zatiréao svoje ke= rolteristike mora biti zaSticen od razaranja bile koje vrate | prodiranin View ‘ge, [zolacioni slo} zajedno sa svim nosecir | zaStitnim siojevime ini tola ‘clomt Konstrukeijt.. Efikasnost i dugetrajnost delovanja izalaclje zavisi u ve~ 0) meri od ispravnost! izolacione kenstrukelje nega Ii od izhora sainog 120 lacionog materijala, mada je { on of velikteg znstajn. Drugim retima: vane Je fime Izolovatiy ali fe Jo® vaznije kako izolovatt. ReSavante ovog zatatke zahteva dataljne poznavanie svitt relevantnit osobins izolacionih i gradjevinslih materijaia i mehanizama prestiranja top~ ote i matorije (viage) walima, Beovodionje toplote u izolacionim materljalima ~ Osnovna karakteri~ stile izolastonih matorijala Je Koeficijen provodienja teplote [W/mK] $ (on ne bi smeo da se bitno menja usled starenis, promene viaznosti, Lemons mohanitke strukture (sleganie, nojars puleatine) (it dojetwa mileroorsjanioamae vim koeflcyontom ge usiovne svade no konduketju sve tri nati provedijenja toplote u peroznim izolacionim materijalima (ionuketja, Kenvek= Clie i zrazenie). Tzolacioni matarijal predstavijs porozno talo koje sabinjavaju skek ‘0 osnovnog materijala unutar kega se nalaze pore isplinjene nekim gasor 3 mali kosficijentom Frovedienja toplate (najéesée vaeduhomn); zapreminsiaFey sodréaj (poroznost) , oblik | veliéina pora, ke i osobine osnowney matorije Ja skelete su od najvaznijeg uticaja ns karakteristike izolacionoy meterijelas Toplota se prostire krez izolacioni materijal na sledeéi nef = kondukeljom kroz skelet zavisno od strukiure skeleta toplotnt tok prelexi dugatak { krivuday put kroz tanke zidave skolota, ps je otper prover Gienju toplote veliki. Ukoliko skolet satinjavaju nezavisne Eestice (arnca ili Vika}, pored ostalih, javijaju se i Kontakan! termitki otperi. Ukelike je struktura izolecionog materijela anizocropna (dugatks istousmereno vlaina i duoatke istousmerene pore) biée 1 koeficijent provedjena teplote zavisan oi pravee: na pr. ked drveta je keoficijent provodjonja teplote u praveu. po fuking vlakana i do dva puta veéi nego u praver popretne ne visknat = konvekeljom i provodjenjem kroz gas koji ispunjava pore; u voi porama moe da se recvije slaba prirodna konvekelja, dak najmanjim po = ama gas miruje I toplota se krez gas prostire eamo kondukeijom = eravenjem od jednog zida pora do drugog kroz gas koji ispunjava ore; 2amenom vaziiuha (Gijatermni dvaatomni gas) ugljen diksidom (ne~ dijatermni troatomni gas) Koeficijent provedjenja toplote izolacionog materi= jala mole da se smanjt za 30h. Na koeficijent provesjenja toplote izolacionih materijela najvile w- tie slodeds fakeari = qustina tzolacionog moterijale: = oblile i dimensije paras = hemljski sastav | strukwra materijela skeleta: = sadréaj viage w izolacionom materijalu ; = temperature igolacioney materijalae Sa porastom gustine izolacioneg materijala opada njegova paromast 2 koeficifent provadjenja toplote raste i u limes se prinlizave kocficijente provodjenja Loplote za matorijat skelota. Sliéne vasi i abrnuto: sa opadanjom ‘oustine raste poroznost i pod uslovem de su pore daveljne malth dimenzije koefieljent provodienfa teplote teZie bi onom za gas koji Ispunjava pore. Me~ djutim , ako se smanjenje qustine (povetanje peroznosti) pastlie pevaéanjom dimenaije pora, mode se desiti da se sa smanjenjom gustine pavecava {golacionog materijala u meri v kojoj poveéane dimonztje pora pogeduju Paz volt prirecine konvekelje u nfima. Sto 20 tide oblika pore, malic ae reéi da je u vatvorentin js avekcije manja nego u etvorenim poramas smanjivaniem dimenz\jaipovecanjem broja pora smanjuje sc i temperaturska raelika nasnrarmnih zideva pore (eraéene Je srazmerno raztici Setvetih stepana ovib apsolutnih temperatira) te se Emanjuje koliéina topiote razmenjana zrafenjem. Zatvarens pore su pogodni~ Je 1 zboo smanjenog propustanjs viage i tezeg oviakivania izolacionog materi— jaa. Utical pretnika pora na razvo} konvelkcije unutar njih moke se sagle— ati na osnovu vrednosti okvivalentnog keoficijenta provedjenja toplote ) eis aa kolim se wong razmeniena toplota tzmedyu nasprannih zidove pora (uke Bivit | 2ratenje) prikazuje kao toplota razmenjena iskijutive kendukeljom kroz gas. U taboli 2.1 su prikazane vrednosti A gy, za vazdulu porams zavisnosti od preénika pora. Kada preénik pora te! nuli { raalike temperati= re nespramnih zidova pore teZe mult, u port noma konvekeliey zrekenje je zanemarifivo i vrednost } 44, teal vrecnosti Kooficijenta provedjenja topie- 4p kroz miran vazduh. TAMELA 2.1, Zavisnost gj, 22 vazduh od pretaika pora (pe Camerer-it) Breen pore Tox Ta vm iw x] here © 0,0238 10 8.5 050256 um uo 030302 3 550 050465 20 1010 050721 a Struktura skoleta je od veéeg utleaja nego njegov homijsKi sastav; onc moto biti vlaknasta, c@ otvarenim porama, ze zatverenimn poramna,t zrvasta, Najpovoljnija je struktura se zatvorenim poraina. Penekad se ¢snov= hon matersjalu rastresite strukture (na primer stakleno| wint) dodaja par 2i€i metaine folije Koji tmagu wlogy reMakeujucth ekrana i time smanjujy ron ‘menu topiote zratenjem. le na vrednost koeficlienta 10 Hnearnom zavisnoséut Redo [ieate-], twee]. COwlo Jog. vrednost kosficijenta provodjonja toplete ne temperaturi talk Konstanta #(a>0) se edredjuje eksperimentainc. ‘Sa porastom vlaznesti epads izelaciona sposobnost materijala, Cak i malt porast vioznosti izaziva srazmemo vellki porast vrednosti A « Uslest ‘apitame kovdenzactie veda istiskuje vazduh tz pojedinih pora stvarajudi to- pletne mostove (A 2a vor jo 15 do 20 pute vate od A zt vazcul) Coim te f92; na prostiranye teplote utice 1 diftesja pare ix jednog dele izolacije udrus a Isbor yrste 1 debljine izolaclonog matersiala = Pri tzpora vrste izdlacionog materijala treba uzeti u abzir sve napred navedeno osobing. Ima= judi u vid da je mato verovatno da Ge nek! izolactoni materijal biti supario ~ ‘Fan u odnosu na sve navedene oscbine, jasne je da se izhor Izelacionoy mate~ jenje optimalnog Kompromisa. irajuéi faktort Koji utiéu na izbor izelecioneg materijalase34 = kojtm se ave matorijalom raspolaées ~ kakve su mehanigko, faiths { Dioloéke osobine izelacionog mate = ala ~ cena izolacionoy inaterijala, taénije retene proiavod Ciy Ay Jer «xi svih izolactonth materijaia jednakih po ostelim escbinamay hale oveljaii jo onaj za kofi je proteved Cy A najmaniiy ~ raspolozivi prostor na izolactjuy jer njeyove cena mote ustovit labor skupe visoleflkasne tzelacije. Zidovi ,tavanice i podovi komare predstavijaju zajedino sa izolacion= fim konstrukeijama vigeslojne pregrade, pa ee specifitni toplotni Auks kroz njih moze, za staclonarni reiim, napisati u ablika Gan = temperatura vazdube s2 spoljainje cdnosne unitra- §nje strane vitoslojne pregrade, ~ kooficijent prelaza toplote 2a izelecione kenstruke clje no vazduh unutar komore, ~ kooficijent prelaza toplete sa okolnog vazduna nn spol{n povrsina vigesioine pregradoy ~ debijina pojedinih slojova date visesloine pregra e, otnosne izolacteneg slojs Agod jg [W/nIC]~ koctictjent toplome provodljivesti za cdgovarajce slojeve. 12 predhodne jecinatine mote se debiti fzraz za otredjivanje debljine szolacionog slojs. bint Rag > [im], (2.2.) Ea 8 4 i se Je nepocnat jedino specitiént toplotni fuks q[Ww/m2]; ove ostale velitin SU 2a dati konkretni sliéaj poonato. ‘Optimalmi specifiéni toplotni fluks ace [w/e2] kroz teotacionss kone strukeiju, a time { optimalna debljina izolacijé® odredjuje se na esnova mini muma ukupaih trotkeva. ‘Ako 8a Ty [Din/m? one] ammatime ukupne tretkeve pe ten? inalo vane pregrade { ratunate za godiu dane, biée za date temperature u Kemer! Fokolints TyTy tty thy (2.32) ge 0: Ty, [Din/m2goa] ~ investiciont i eksploatacion! troskovi rashledne instelactje sveden! ne povrSina of Im? izola= a5 clone konstrukeije w toiu porioda ed jedne gostine 1, (Din/m® got] ~ trotkovi amortizactie izelactone konstruk- cije avedeni na im? povrsine i period od go- ain sana = trot usted Kaliranje naminnica « komo= Ti svedeni na im* povrdine izolacione kon— service tok Jeane gore, Fvestcionckeplostaclont trash za rashinin instalactja 1 pralaiino su dizekino stazmernt, 29 oleedjene temperstie w kane t abote 1s speetfinom toplotnom Ake Tyas ie je: 0 [DN/W gat] ~ Koottetjent srazmennosti. Troskovt amortizacije Ty se odredinju na slededi natin. Ako se teraz 2a toplotnl fuks (241,) uvede skracenica obiZe se za debljinu izolacionag sloja RA ee) Em, + Grafitko edredtivanie « Hane opea6 ‘odnosne ajagova zapremina po Lm” izolacione kenstrukelje =p) [m2ym@] Jedinténa cons izolactonc konstrakctie (Din/m"] sastois se od cone ‘eolecionos materiisls (srazmerno deblii’ iolacije 6 ye) 1 cone zasttnih Siojeva tzolacife koja praktiéno ne zavisl ed debijine izalacionog sioia. tnt Cy # ly CAL =0)4c, (Diy?) ove je C, (Din/m#) cons zaktiinth stojeva. ‘Trotkovi amortizacije ax ead: ©. tt hk vie abe wAeoa, (40) Tam 8 Tam a aie jo: T,,, lao} - amortizacioni period za izelaciju, A, BAC = olgovarajuéo siraéenice. Zavisnosi troSkove usted kaliranja namirnica of toptotnes ukse ke fo inolacions Kenstrikriju moze se priblizno aapisats ably 1901+ 6a%q [Din/m® got] Gs.) ‘ie ae Koefictjontom opiate ital sled smanienje te¥ine uakladiatenth Rariznica, 2 Keeficifentina dim. gublisk zboy smanjenja niinovag kvalite= ta time | tratsne cene sted susenjae Zavisnost troskova Ty), Ty iT tnfihoveg thir 7,» od teptetmog flukes prikasuje se grafizl (oft2,th), © Grafik Ty = 7, (q) ie sve) ininimars ket odredjuje optimal top townt fuks kros i2dlactnu konstruke iu 22 dati rezim rede komores Vrednost apt. se dobiieilt lz sameq grafts fi ragunshi te ustova an, =a Minimum funketie T, (a) fe desta “blag”, take da odstupanie of gps 28 20 = 3 deere do ptemmasivanie. Ty qin 28 nate 9 = Te ‘ort Orijentacione vrednostt 28 Gop, enone! oO. = za temperature w komorama ty = 04-35 °C, pri tomporatari okoline tg = +25 4195 CC, u zovisnostt of velléine ebjelta 1 vrste usklediSto nih namirnies, dope Kkreée se u granicama 9414 W/m"; kod tstIh usiove, 2a temperature U'kamorama ty =-20+-30 6, dopy a@ krate u granica ~ ma 114 16 W/mes 37 ~ za transportno rasiladne uredjaje { yrlo male stacinarne komore, kod temperatura u Komori od ty = -20+-50 °C, pri temperatur! okoline t= 425 4435 %C Gog; dostiie vrednost od 18 + 20 W/m; za iste stale us= 15ve, Kod velo mall komora,prt tomperaturl of 4, © =200 8, vrednosti 28 dye twecuso igo 21 W/n. U poledinim siugajevima presuian uticaj ima cena KoStanja prostore oii zauzima Inolactae pita tondoneiia kretanja vrednostt opeimalnog toplorneg fukss Jo da se on powotava aa snizavanjem temperature w Komori, # da se amanjue Wko~ Tike se u komort skladifte skupe nemienice Eiji kvallte: pada osetno uslod xatlrania ‘Takodje trebs dodati da se sa poveéanjem vrednosti proizvoia Diz Ciy_bltne povecava optimains toplotnt luk. Od ostalth ulieaja treba naveati {veli8inw Komore, sa Eijim pevecanjam opada optimalnt toplotn! fuk. 'U prakst se testo proratun izolacije hlndnjaée vrsi aa Jedaim usvo- Jonim speciiénim toplotnisn Huksom za sve homore, bez oozira na razliie temperature w ajima. Ovo Je moguée zbog "blagog” minimuma funketje 7,(q)« ‘Kada su u pitanju izolacton! materijali paliurotan, pluta ili stireper , najlee~ Eese usvaja vrednost Go = 11 W/m? ina esnovy nje se dimensiontée tzela~ cies ‘Tomperaturske razlike ~ Pri proratunu debijine Lzolacionog sloja ‘mora se imati u viduz = direktno zrazenje sunca na gpol{ne widove | ravan knows = uticaj toplotaih mostove = eventueine promene temperatura u ckelnim prosterijama (ne prim- ert prekid eksploatacije susedne hladjene komore). Svi ovi uticaji se mogu i egzakino proratunatl, ali se za praktitne proraéuno ueimaju u ebzir pegetnim izborom tomperature t, Koja viada sa Sruge strane pregrade, Time se proraéun bitno pojednostavijue , © dabijen! pezultatl su 28 praksu dovotjno tani Za spoljne zidove okrenute istoks { severu moe se uzetl: tyotey U ie Je typ [°C] spotjna projoktna temperature, Dobre vrednostl ze tgp da fe tarwe W soxjciahe luerotre: tap = M4 Sam +916 Sag £80] ap M4 8am + O16 nan (8C) [2c] - srednja mesctna temperstura nejtoplijeg meseca 20 pperiad od postedajih 10 godinas ham [22] = Stednja vrednost maksimainth temperatura naftoplt= vom Jeg meseca za period od poslednjih 10 godina. ae sur ty, Za spoljne zidove okrenute ke jugu ili zapadu zbeg zraéenja sunca us- vaja se:38 tet #6 lec) 2 tavancniapad raving Kove Jo bog sraefe cones op 18loh 220 tavaneu ipod krove sa tavansiiin prostorom: =2,,+ 208%). bye tay ? ol] Ze potave ne tl wetma se: s10 + s29{%c). Nie vrednosti se usvajaju sa veée, grupisanije komore, Kao {za komore sa niskim temperaturama, ‘Komere a temperaturama vazduhe ispot OC, koje se nalaze ne - posredno na tlu,treba obezbeditigrejanjem tsispod Izolacije pola, kako bi se sprogile araraavanje tla, Pri taEnijim analizama optimalneg topletnes Aukss kroz, igolaciju peda, trebale bi uzeti u obzir invastictone # eksploatacione tro- Skove prouzrakovane potrebnim grejanjem Ua. Unutraiinji zidevi prema hladjonim. komorama moraju biti izolovant ‘radi noutralisanja toploinih mostova kell provode toplotu ia unuzrainjost! ko more od speljnih zidova, tavanice i poda, # i da bi se abeztedio nestnetan rad Komere kada se susedno hladiena komera naiazi van eksploatactie. ‘Temperaturska razlila za proratun izolacije na mestima’ teplotntt mostova maze da se usvoii u iznesu oc a 7 yg =) [8] th- ‘Toko dimenzionisens izolacije stavija se na mestima qde se suet vvaju unutranjt zidovi sa spoljnim zidevima, tavanicom i podem w Sirini od 1,5 40240 m. Tzolacijo na stale) povrini zida ima zadatak da obecbedi neometan rad komore kada se susedna Komora nalazi van eksplostaclie. Za preraéun dabijine ove inolacije moze se usvositt os = , tnt, ty) Esc]. Ukoliko jo komora mala, ceo unutrainji id se dlmensioniSe prema ‘eiterijumu zo toplotnl most y= ty = 0,7 (Ugy ig) [2 Pregradni sid izmediu’ dve hladjene Rémore wolije'se sa obe strane, 4 leolactja se svake strane posebno praravinava se kalo jo reteno. “Temperatura u nehladjeniin prostorijama ne sie se direlsno prora~ ‘Emavatt prema trenitem toplotnom bilansu tih prostorija boa toploune ner Bae Polazeés at definictje relativneg falter ompora difuiji votene pare a g ‘otpor aifuziji vorene pare kroz dati matertjal, otpor difuziji vedene pare. kros vazduh, Dy Pe Kootictjent difuzije votone pare keae voz temperature T [KC] { pritiska p [Pe] mote se odrediti po formull Schirmer=a: Ry oie ies pO 1, a Za berometarsht pritisak na niveu more [1,019 + 108 Pal biée 2a temperature vazduha od -20°C de +208C, sa tatnaieu do 7 6h: ] temperatura vazduha 10 p +107 [xg/m 5 Pa] ZaStita {zolactone { gradievinske konstrukc{je od kondenzacije vox dene pare = parna barijera. Stanja vaetuha (temperature f parsijaini pritise?! Vouene pare) sa obe strane izolacione i gradjevinske kenstTukelje su unapees Zastata ine zavise ni od struluure th konstrukeija ni od debliina pojedinih sa staynih slojava. Kroz (zolacionu i gradjevinsku kanstrukeiju postole fluksev! topl- ote f vodene pare, koji su, u stacionarnom re¥imu rada, nepromenijivi u svim slojevima. Intenziteti tin Hukseva zavise ed odnoaa pastojeceg pada tempera 49 TAIELA 2.6, Orljentactone vrednosti relativnog faktors otpora difuziji veene pare Sl { vrecnosti Koeticijenta parepropustijivosti ta razne materijaie i mecertiet wwheen | 2 = srmirant beton a2 = feten 22 Sljunkom tae = zie od opeke on > cement matter 73 > kregnt matter a7 = arve (bor jola) ~ popreéne na vlekna 264 = uadutno na vakna rise |rermoizetaciont matorijalt [> stiropor } = iz granulata (25 kg/m) ‘3,544 2,53 304 70 | = ektruairan (30 a/n8) vate a8 120 + 150 j= potiuretan (40:60 50 kg/m) 4y43 6 2595 40+ 60 |- ckepandirana pluta (130 kg/m?) 34,06 18,1, 5.24958 | easmoljena plute (160 kg/m) 70,8 25 > Haldena | mineraina vaso 16.2 3 > Htatdena pena (125 + 160 kg/m?) 0 3 reresrry stale 241 8 rovne lepenka 00st 2500 Iumenska spec\jatna hartija "500" | 0,018 + 0,0071 | 10000 «25000 [ pve tottia, debijine 0,1» 0,2 mm 00039 30000 | polietitenska foltjay " 0,0025 + 0,0022 | 70000 + 80000 remoz bitumenom 3 sloja 0,0071 + 050051 | 25000 + 35000, plutokit, debljine 13 do 15 mm. (L070 do 1142 kg/m) 0,48 + 0,38 365 + 460 sur | ulupnih termiékih otpora (teplotni luke); kao i od ednosa postojeéeg pace parcijalnih pritisaka { wkupnih etpera difwelii vodene pare (fluks voiene pare). Unutar tih konstrukeije uspestavijaju se polja temperature i paretjal= nih pritisaka vodene pare; u stacionarnom reZimu gradijenti temperature i parcijalnoy pritiska veins pare su u svakom od slojevs konstantni, a njihova promena od sloja de sloje ebrauto je srazmerna vrednostima kooticljenata provodjenie toplote (za gradtjente temperature), odnosno koeficijenata paro- propustljivosti (a gradijente parcijalnin pritisake) u pajedinim slojevima.46 Si. 2.6. Provera odsustva kondenzacije Namena termike izelacije je ca toplot! fluke sveds u dopuitens gratice ab istovremeno sprett rosenie (kondenzaciju viage) sa leplije strane tzoi8 ~ cone pregrasc. Takodje, ne sme ‘84 0 bite kom prevaiaa izoiast~ ene iit gradjevinake konstrukeljs stvarné parcijalni pritisal vorene pars py bude jednak ft wedi od parsijalnoy pritiaka sasivenis vodone pare pl za tema perowury ty koja viada u tom preseku, kako ne bt dato do krondenssltje vou done pare, tj. « svn Slolevima mora biti ispanjen usior eanasns Zavisnost paretialnog pritisks 256 npersture Je ol-eponch= elisinog iaraktera i iduéi od Loplijin atajeva le bladntiiey parcijoin! privisal gasitenia Drie opada nege atvarné parcijaini peitisais(irafi u avairom Sloiu. ai predpostavimo da je matertjal homoyen, opada luwearno}, tako da se moze der goditi dau ackom sloj bude 2.64), Sto znadi da u tom sloju kondenzufe vodena para. Kota Gifu’ oblasti so viSim parcijalnim pritiskon:. Prisustve vose aupisinana a tgolacionit | gradjevinskin mazerijala je Sietna, Jar s© niowasava proae ten plate. Koeficijent proverijenis tepiets voce Js piso 2 pute vee! 03 kestisijenat provod{enja toplote ucbidajenin zolaciontlimatanijcin. Akousies niske embers- freddie ldo smrzavania ove vous, proias roplots je jo% inteucivail, jet se hom ‘Slofjent provadjenja toplote leda oko 70 puta vac od koBfici Janta proveelionva topio~ fe izolactonth materijala. Osim Logs, usled povecansa zepremine p vanju vole dolszt do mebanitkog aftegensa kenatruselvain raha. Dabi setospreétlo,pastavija so dopunsici alc) ss velikim oiporomn dif 2iji vodens pare, Cijt je zadatak da epreei kenansaciqe votiens sate u tiletnt jim elojevima. Postavijanjom ovey doyunskos soja! yparne bartiere" ovesaveju se ukupnt otpori difuzi}t voriene gare Ste ims x8 postedicy smanie~ le Guise vodene pare, otnosno smanjivanie gradijenste pereijainih pritica lu svim slojevima. Povedanie termiGkih otpor's usioe postavijania paris hse! Jere je neznaino, jer je ona vrle tants (5 de 10 mm), e A to slola #2 rela tno velikl, tako'da se temperaturske polje 1 i pol) paretisinis pritisake zasiéenja pt (i), koje iz njeue proistive, menjaju veoma malo. Medjutim potje stvarnin parcijainih pritisaks se bitno menja: poiazed! a) nenremenjenti Derstjalulis peulisaka pt fy, Vidi we da payna Berijera proaszonuje orerae Poel pada parcijainih'pritisaka y, - py poviliavajuét parcijaime pritish: tim siojovima igpred sabe § anidavah parcijaine pritisie wu slojevime Iza sebe (u amere flukse vodsne fi Postavijanje parne harijere s¢ hi pak postavijanje dvo (a8 ebe strane), (si {sa obe strane i tem wolaciie (| 248) odnoans vise pai“6 Si. 2.7, Parma barijere ne Dbladnijos strani izolacsie Si, 2.8. Parna barijera sa ‘obe strane izolacije hs. Si. 2.9. Parne barijere na obe strane i lzmedju izola~ cioaih slojeve Sl, 2.10. Parna barijera na toplje} strani izo- lacije ” nepoveljmm preraspodelu pareifalnih pritisake velene pare u pasmatrano) vie Beslojnaj pregradi, Zbog toga ui shiajevima kada se postavija tzolactjo iz vise slojevay ‘ni se lene same mestimizno, kako bi se sahoyle formiranje kompaktns par ne barijere flt viSe barijers unutar szolacije~ Postavljanje apsoluine efikasne parne bartiere (petpune nepropasne 28 yovlens part) moze takadje imati nepoveljne postedice, jer pri vieoxim relativnim viaénostima okolneg vazduha moa devosti do kondonzaciye veiene pare u zidu se toplije strane izolecije (s1-2.10.). Stoye je petrebne provers 15 olmistva kendonsacije u zicu na mestu nano¥enja perne barijcres Ukollke prevadun pokazo da postofi opasnost ed kendenzacie na tom mest, toe MO Ee sabell bile poreéanjem cebiline izelacionoy slofa Cemanjivanje toplamen ‘usa inazvaée sinanjivanje gradijenata temperature | porast temperature, ict, a time 1 pomeranje krive p(t) aavido) ili pak Smanjtvanien yrhe barijere (Sto ima za posiedicu pad paveijalnin pritisaka w vida, © ports ize'scijt) #11 kombinacijom obs inere. U avakotn sluaju proretun ce pokazae i koje more je povaljnija. Sa termetchniSkag gledista parm. barijera b bile nnsjpovel nije pestaviti sa Spoljas strane pregrace konstrukeije, bite Yzlezens menanikim astecenjima. Provera oisustva Kendoncacije vodene pare ne kentakino} povrSint pome berijere {sida u euitini se sastofi w uporedjivanja temperature na kone falau parne barsjere ( oradjevinske Konstrukclje (ziia) t (p,), odpesno obstrom na (2-6. )+ ks 0,95 SB ‘sp fu ‘de fo 0,95 stapen sigurnosti« Naléesée primentivant izolacion! materijolh Poliuretani su izolacioni materijali porozne strukture. Do ~ ckspandiranjem poliuratanskit smola u prisustyu olgovarajucih ke © telizatora ( emulgatora. Imaju dobre Izolaciona | mehanitka avoistva, = me= ntazal radovi su relativno prosti. Osnovne polazie sirovinie 2a proizvedniu petiurstana su izoctjanati {Soll (2oijanske Kisoline O=C=X-!!) { gintatske smole. Da bi se dabila Folie ha svojstva u tokt tehnoloskoy proc sa dedaju se razne pomotne materije (rae di pebetjéanje mebanickih osobina, smanjenya zanalfivosti 1 s)-]. Pei vakvom meSanju tzocijanata i smola nastaje egzotarmna reakelja uz inoneivno izdva— Janje CO, koji zapenusa nastalu macu, Primenom savremenijih tehmoloutije ‘obijajy Se poliurstanske pane 2a porama ispunjenim freonoKn « Sis 2.11, Poliurotanskst sendvtl panct 1, twrda poliuretanska pena y 2, profilisan tim (1 {ll ellen poctnkkovant) PodeSavanjem oxinosa pojedinih komponenata dobliaju se Evrate i polutvrste pene za zahtevanom poroznom atrukturom (peroznast { veliSine pora). Procest so erivijaju pri povilonim tempereturame i oagovarajucer pritisku (Koji mode biti { atmosferski). Primenom Kalupa mogu se. izlitt 1 ‘yeem kemplikovani eblici izolacionog sloja; polinretan astaje uw kalupima izvasno vreme do oévrSéavania. ‘Tyrde poliuretanske pene imaju vooma pagans mehaniéke i termi Ske svojstva. Izvorom sastava i tehaologije magu se dobiti tyrde poliuretane ke pono gustine 30 do 100 kg/m? se koeficijentom provedienja tonlote 04135 409,04 W/m i jaéine na pritisak od 15 do 20+ 10! Pa. Polluretanske pene ciliéno prianjaji na odmakéene povrdine lime = va, lepenke, hartije i sl. Sto omoguéave iarady raznih vrata montasnih wen vie panels (poliuretan dlozen profilisenim ii glatkim limom, bartijom. ih oponkom , ednosne Kombinacijama avih matertjala). Debre mehanitke osobine wrat poliuretanckih pena omoguéavaju us~ peli igradu raznih samonoseéih kenstruketja kuénih | kemereijalaih irieides 6, vitrina, montaznin komora 1 s1. Lzolacija industrljsiii rashladnil Kono Fe ae u novije vreme najéoiée izvedi od sendviz pollureianskth panela (sl 2.11.) (Sirine obiéne tm i potrebne duine), obostrano obtoxeni prafitican~ jm aluminijumskin i pecinkovanim Selténim limon. Spojev! pancle ostvara~ Ju se specijalnim zakiveiina, hermetizuju 2aptivkom, a Supljine (fuge) fesnes ‘ju panela aalivaju se na samom objeltu, takodje polluretanskom penom koja 50 poliuretanom panela pravi neprekidan izol#ciant sloj bez toplosnih mostova.Poliuretanska pena jo vooma pegedna i 2a izolaciju cevovotla: oko co ¥! pestayljs se, na odredjenom odstojenju prema potrebno} debljint izolacije cllindriént zaStiini omota® od aluminijumskog lima, koji istovremene shal t kao kalup za livenje izolacije. Poliuretani se odlikuju ogremnim brojem veome malin zetverenth po- a ( Smaju veliki otpor prema difuziji vodene pare. Osim toga, postojt mogue= host nenoienja kompaktney (nsekspandiranog) sloja poliuretana na exgovara — jucem mestu Izolacions Kenstrukeije, Sto ini nepatrebnom posebnu hideolecla~ ju 1H parnu barijeru. Limori panela, kada au apojevi briljive hersmetisiranty ino sami za sebe savrenn parau barljerus ‘2nazajan nedostatak poliuretanske izolacije je zapaljivest, pa treba preduzeti cdgovarajuée mere protiv-pofarne zastite i pri iavedjenju sadova, (nanoSeniu odnosno montazi) i pri eksploataei}i. Stiropor je komexeijelni naatv sa irclacion! matertiet na bast Polistirole | potivinithlorida koji se u rastvorenom stanju 1a prigustw katali= zatora zasiéuju vazduhom ili nekim drugim gasom (COg i Hay agrejant asov1 stvaraju pena. Telmologi preizverinje sttropara je jako razovrena. Oschine stirqpora su veoma pogedno, jor se neznsino vlad, ima do- bre mehanigke escbine, no napadaju ga glodari, insekti, gljivice i mikwoorge~ niemi. Hemijeki su otporni no kiseline , alkalije, alkohole, slatka i moraka yori. Gustina stiropora tznost od 20 de 100 kg/m} saviano ad tohnotogije proiavoanie, 2 Koefieijent pravodjensa toplate je oleo 0,035 We I Stiropori nisu postojani ne dejstve Ketone, estera, benzing, etre 1 mineralnih wlja, Postojani su do temperature of +70°C kada potiniu da se rs stvaraja i" nestaju "saline gore. Jeraidvio se u blk plots standardnth deblfjina, kao i efineiéath po Iutid i sagmenata 2a izolaciju. U kalupima se mvogu izradjivat! t veoma Romp likovane forme (2a izglovanje armature { sl.)s Plate se ina zidove | medic sono lepe bitumenom, a u2 metalne povrSine apecifalnim sintetitkim lepllom rimena stirepore je veome raanevrsna:stiroporom se izoluja fiat = eri ze comainstve, Kemeretjaini rashladns wredjaii, kemioni, vagont ¢ bro = iovi hisdnjaée, manje rashladne komore i el. ali ga v novije vweme ave vibe Potishuju tvede poliuretanske pens. Ekspandirana plute dobije se preradom kore plutinag drveta. Tzmrvijena pluta (granulat) prveule se pri povitenc) temperaturt (+300 do +400°C) bez prisustva vazduha, pri Germ nastaje suva destilacije ‘graniiata, Tokom ova process iz granila so lzdvajaja lepljive smolaste ma terijo koje isparavajuét i islazeéi iz njih ostavljaju veliki broj pore { poveca~ vaju zapreminu { medjusetne th slepljuju. Ovako ekspandirana pluta ima tamite-mrku boju- ‘Osobine ekspandirane plute su veoms poveljno+ male je higroskopna 4 otporna prema gljivicama, Labarstorijaki lamerenc vrednosti koeficijenata provadienta loplate tznase of 602% do 0,090 W/m K (na OF & prt qustin 18 de 175 kg/m), alt se w prakei rauna 2a k=0,046 eto 2,050 W/m Ke Ekenandirana pluts se ieradiaje u obliky praveugaonih plose 1600 500 mm, debljine ed 4 do IZ cm (4-rn + 2em}. Na aldove se lepi naites~ Geu dva sloje sa preklopom , pamecu bitumena, Farna barljera se sastoji od fovm do tr premaza { ma cement! malter dlazt prve prema. bitusnenskom femuleljors. a onde premaz veugim bitumenom. Pugs iamedjs plota popunje— vaju so plutinim kitom (plutine brane pemozane 2a bitumenom). Plea se Jos vezuie pocinkovanom Zicom za specijaine kuke. Preke plutinih plois se pestavija cemental malter na rabie mre: Za inotaci ce¥i se takodje prave polutke | segmene! od érmpregnire= ne plate koji se Veaupu Zicom. Covi se prve iste, premazujy asfaltnity Ink ~ fom | 2atim se postavijaja pobitke {li segment: v jednom ili dye sloie so pre= Kiovor fugs koje se ispunjavaju platekitom , vezuju Zicoms kao parna barije~ ra se postavlje premaz Bitumenoin poste kegn se vest Bandaziranie. ‘insiranje i nojenje. Ffikasnost | dugevoéuest izolacija vaoma navise od kealitete svih ro ova tokom izolovanio. U novije vrame pluta se retie Koristi i zamenjuje se pelizetanom ili stiroperom, Staklens yuna je (zolacioni matarijal ed tanith rastres ‘Hh vlakans. Isporméuje se u obliia jorgana prodivenit izmedlfa dve tkanine of stoldane vune ili u eblika plofe impregnirenih vezivnim formaldehie Nazapaijiva je, otporns prema plodarime. insektima { gljivicame {ima pogecine tarmoriziéke asopine ira? = 140 ko/ms je A= O.dd6 W/mke)s noma mirise I2uzev kada je v plasama aa formaldehisiam. Ctpor difuedsi ere je nesnaian, po se mars possbne pazaja obratiti postavljenje dovolne effkasite parne barijere. Slee se usled vibra ella, pe Je usiad toga nepogoiina = izolovanie teansportuih sredstava Shine oselnns Kao staklena vuna ime i sjakina ili mineralna vane Steklens i mineraina vuns se u novije vreme redje primenjuju Kae ieolocija v rasiladna) telmics. Postoji jo5 Eitay niz izolacionilt matertjaia, Koll se primenjul v re~ shladnoj tehnici u pojedinim zemijama, a paznati su pod raziiéitim kemerci= Jainim nazivima. Alfol jena primer, visokoeiektivna ekranska termotzols~ ‘lja of tanith aliminijumelsh folija (0,008 do G,08 mm) ne udaljeniu § do 10 vn ga distantnim clementima ad azbesta, Prividine quatina laolaciane konstr~ uleije iznesi 40 do 45 kg/m, = 0,041 do ,086 N/m K, Nepropustan je zz viagu, postojan, nezapaljtv, neoset}jiv na vibrackie. Primanjuje 52 29 120= lovanje traneportnih sredetave (Isarniona , vonana, koneejnara | sl). Ne farak mu je visoka cena. 08 ostalib mstertjala memo pomemuti i penasto staklo, pensst be= tex. treseine plode (td. Sv! ov! macersfat se mogu uspesno kort sti! Kao iz0 = tacf}a ui Fashtadno} temnict, ukotike je u kenkretnom shutazu njéhova primens ckonomeki opravians. redstvem (fenol ~ los =2, PRORACUN POTREBG HLADJENTA, Lyed = Na osnovu proratuna potrebe Madienta odredjuje se ras~ hnladné kapacitet rashladnog uredjaje {1k rashladne instalaciie 1 proraéunava ~ ju njene sastayne komponemte (isparivadi, kondenzators, kompresori, pom — ‘cen aparati i cevovedi). Proraésinom treba ebuhvatitt eve Kolléine toplote ke je iz bilo ko razloge optersGuju rashlsdnu Instalaciju i, deugatije regeno, predateviialt topioino apterecenje rashladnog uredjaja I! instalacife Po uerocima nastanka raznth teplomih optereéenja, Kojt zajedne Eins ulspne toplotne optorséonje, mozemo th pedeliti na osam glavaih grup, pa ih tako { procaéunavamo, Potreba hladjenja se proraSunava obiéne 2a pe Piel of 24 Zasa, poste se najéesée svi uticali { procesi eivijaju cikliéno sa periodom of! Jednog dana (spolini Klimstski ustovi, termiéka ebrada proizvo~ a, njlova daprema | gprema, otapanje tsparivaéa itd). Ake je hladjent cb— Jelot slozen 2 vibe clemenata Koll se avaki 2a ache na izvastan poseban na- Fir lade (vide prostorija, razlifite temperature, pesebni isparivaéi, razli~ ‘ita manipuloctja itd.) za svaki se elemenat posebno proratunava potrebs blagjenja. Hladajaée su najbolji primer takvih objekata, pa €eme proutit! natin provatunavanja potrebe hladjenja 2a ovakwe objekte. Ovakws matedolo lie proraduna se mode primaniti i 2a velit broj dragih Mladjenih objeknta lz eagovarajuéa prilagodiavanja kenkroinog slufajae Kada se potrebe bladjenja proratunavaju u cilju projektovanja rashiadnog uredjaja ili kompletnog postrojenja, ratuna se sa najnepovoljni ~ jim uslovimna eksplostactje w kojima uredjnj mora takodje da radi zadovol jo Yaluée. U povoljnijim usiorima rada rashladni kapacitot uredjaia i niegov rad peilagodjave se puter roqulisanja trenutnion votrebama. Najnepovoliniii use lovl raca ne ghaée 1 ekstremno nepovoline usiove , Jer su ovakv! eksteenmt uslov! kratkotrajni | premaséavaju se obiéno koriSéenjem toplotne inereije colag sistema (proizvoda, 2grada, konstrukelje i dr.) uz privatljive odstu~ banjo Zeljenih parametora Efje vrednosti trebe odrEavaté hladienjems Pri proutavanju toploce ihladjenja obiéne se pretposcavlss ustalje= nl pad rashladnih uredjaje pod proseénim toplotaim optereéenjem u tok A= na, Savremenim requlisanjem rada rashladnih uredjaja varijacie toplotnils stenja hladjenih objekata kao i neustaljenest rada rashladnth wredjaje odr2a~ vaju se u zadovoljavajuéim granicama, U specijainim alufajevima hladjenjem treba ebezbedit! odredjent tok topletnth promens hladjenih ebjekate tole vremena, pri emu trebs voutth Fatuna { 0 promenijivim karakrertstiKams rode rashladnih uredjaja pri promenljivim uslovima rada.Toploine optereéenie usted provlirania tosloine struje @; ~ ratus 0,028 KA, Ct sy fawns2an] at et Tewe/dan | Bay) + broj pregrada oinosne atdavas | = kosticijeni proiaz: ednosno zideves oplote za adgovarajuce prearade 4 ~ povrdine odgovarajuéty pregrada koje se olredjuju na osnovu unatrainith mera neizolovane prostorije ednos~ no komore. Temperaturska raztika (ts ~t); usvajajy se kako Jo dato a p odnom poglavijtl, i2uzev temporaturake izmedja dve susedine hladjens komen ro koja se kd eves nadina prorazuns mote uevejith (nto Ga). art spot U evom sluéajy moze se ea dovoljnom taénedéu dirokino usvojiti specistént toplotai fh Toploine eptereéenie usles rashiadtivania i smrzavanja preizve Qe ~ (v6 ioplotne oplerecenie zavisi of vrete, hol Givanja { sme savanja proizveda. Ako sc ovakve termitka ovrada proizveta izvoti u specijaine konstruisanim uredjalima (na primer? w kentinualnim t= nelima se eranspertermimay u uredjajima za rashladjivanie polivanjer vo = com proizvoda Koll se kreéu na transperterima itd.) ovi podaci 2 definisani pri konstrakeiji ovakvih uredjajs. Veoma Sesto se termigha obrada vrai u rashlainim prosterfjama ili Kemorsma u kojima se posie rast MsiSti. Ako u komori veé ima obledenit i uskladis po pravilu. ne unesi nerastlanjenth profeveda viée od § do 10% skiadiinog Kepacitets Komore, da toplt proizvedi ne bé osetnije uticali na tomperature 1 relativau viaznest vazduha u kemort hhlatnjséama uz proizvedne pogone u kafima se obradjuia i pa ~ Kulu izvesne namirnice u jeku sezene (na petmer: oragaky tabuke) ili y Wiad njatama uz Kanice Gesio se kamare prvo adjenon napulie pa ends zatvore f proizvodi rashlaguju Da i mogll izraéunati toplotno aptereéenje reshladne instalactie usled termiice cbrade proizvoda (rashladjivanie i smrzavanje) skore uvek morame znati koja maksimaina kollzina proizvede maxe da stane ejediom Dladjenu Kemera. Ako se 1 njoj avi protevedi i skladiste na duzi rok, onda go vorimo 0 skladisnom kapacitetti kemore keji se izrazava maksimainam koli = Finom adredjenog proizveda kojl jednovremeno make da stane unjus Ovako jvanja Cus enih protevoda, u nju se lreden skiadini kapacitet je raztiéit za razne prolavode 4 razigite tehnike skladiStenia, pa se skadlina karakveristika komare Gesto deklarige zavisno bi ramene samo njenom zapreminom (ponekad i 2a podatkom 6 visin! keme~ re) ili povrdinom poda. Ako je komera specijaino prilagosena za termicke brad proizvoda, koji se posle toga odladu v skladiéne komare, onda mo ~ Zemo da govorimo 0 prolzvednom kapacttetu komore, koji se izrazava kolle Einom oxiredjenog proizveria koja t ovakvoj kamori maze da so rashledi ii smrze u tozu cdredjeneg vremona (2a kemare obiéno a tok jednog dana , zo spocijalne uredjaje sa Kentinualnim transportom obiéno w tokt jednoy £2 sa). U koinorama koje su narotita prilagedjene 2a termiéins obradu (komore za br20 rashladjivanje { toneli 2a brao amrzavanie u struji vazdu- hha) proizvodi se po zapremini komore ediau 2 manjom gustinom skladts— tonja nego u Komorama za dugoretnije Euvanje termigki obradjeni proizvo- da, radi belieg prostrujavanja vazduha. U komarama u kojima se hiadjenje astvaruje prinudnimn struja- nyem vazduba (bilo da se radi o termiékej obradi ilt o skdadistenju) od do ~ roy rasporada proizveda bitno 2avisl strujno polje vazduha. Prolzvoli uvek treta da popunjavaju Sto bolje presek komore popretno na pravac strujania vazdubo da vazdul ne bi ebllazio proizvade, jer to ima za posledicu neray= pomerno temperatirsko polje, au kemarama za termicku abradu i ie! elon kat rashlodjivanje i smrzavanja. U zavisnosti of vrste proizvata njihovog tania na wlazu u ko - ‘morn (sve#i, cbladjen! ili sm + od natina skladistenja # pakovansa, kao i of namene komore (termigka obrada ili skladiitenje protzveria) kape= cliet Komare se cxredjuse na osnovu kerisne povrsine povla ili na osnovu ke~ Pigre 2apremine komore. Si. 3.1, Rashladjivano meso olséene © vised! KalosckPomoéu koriene povriine peda edredjuja se uglaynom kapaciteti komore 2a rashladjivanje { smrzavanj= mesa, kao | 2a skladistenie rastila ~ lajenog mesa (sl. 3.1.), koje se vel na nepokreme kuke ii pokretne ake nna viseGem kolosekt ili konvajeru (govedje polutke 1 Getvrtke,, evinjske po ~ lutke, ovéetina i vrie krupna riba). Na sligan nagin se mogu odreditt | kepaciteti kemora za termi ku obradu j skladistenje ivine mesa w tanjim blokovima, rike vaée (Ja9e~ Ne, maline, kupine sl-), pourée (graSak, baranije | s1.), kada se ov! pro~ 2vod! nalaze u plitkim pozuiama (tavama) koje sa porediane na police sto lata. Ove stolaze obiéno imaju oko 10 polica, Stela%e mow biti prenosne (obiéno viijuSkarem), postwljene na totkove If okaGene 0 viaedt xolouek Hi o konvejer. Pomofu Korisne aapremins sratunava se kopositet Komora za ske Jactétenje smrzsulih protzveda, kee j komorn za rashladjivanje i skladtStenje onih protavoda FiJa ambalaze dozvoljava slagianje po visini. (s1-342 1 3.3.) A.D. Stladittonje protaveda 4 ambalal nna paletame Sl. 9.3, SklediStenje sins Korisna povriina poda dobija se kada se od ukupne povriine ter= moizolovano komore edbiju povréine koje au poerebne da bi se obezbedill pre olazi § rastojanja of zidova j rashladnit tela (si. 3.4.J. Korisha povetins Pola A, [mé] moze se sratunati ako se usvoje: = rastojanfa od zicovo 0,3 m = rastojanja od rashlednth tele o4 m ~ rastojanja od Kanal za razved vvazduhe oa m = Sirine proiaza: = kada se koristi mehanizactja ca Uunutrasnji transport (viljushar! Fale) ‘ke = kad se ne koristt oke + prolazi za nsagiedanje LkkiadPitanth poised 096 + 046 m Broj | respored prolaza u komorama zavis( od njihovih veliéina § vrste prolzvoda. Za orljentacisu moze se uavojiti = 28 Komore Sirine do 10 m jedan poduni prolar (pored botnog ida) Birine 1,2 odnosno 2,2 m ( ubljutive i rastolanja of 21 = dove otnosno rashladni tela) ,60 Sl. 3.4. Unutrainjl pelotni transport rrashladnoj kemor! pomots = 2 komore Sirine 10 ~ 20m jedan podulini prolaz po eredint ko more; 28 komore iznad 20m zitine na svakih 10m po jedan ~ popreéni prolazi Sirine do 1,2 m po potrebé na svakih 810m. Korisna povrSina poda Ay [im2] mode da se cada odredi kao razlika temeniju gradjevinske poyréine pede A, [m*] tahira povssine svih prelaze i rastojanja od aldova { rashladalh tela ZA, [m=], tise 2 G Aye ay Lapin) (a. Seria pewina pia wots ao paling adroit pomotu ket cijontaiskorigéenja povrdine pola B, Act Pag Em]. ¢ > Keoticijent (4 zaviai of voligine komare | njegove orfjentaci- cone vrodnosti su date tabeli 1 Tabele 3.1. Kootictjenti iskoritéenja pode /2 4 (za sklatiine komore i ke ~ more za rashlodjivanje) [__ Srsiievinake poveiing AS TRT Tce a | ‘do 20 360 - 04 30-50 365 = 0575 50- 300, 575 = 09 ike of 300 8 Korisna zapremina komore moze se odrediti na osnovu odredie~ ne Korisne povrdine poda i korisne visine komare hi; (1) do koje se moa slogati proizved! peilikom uskiadistenja: 0,6 im). (te) Rastojanjo ext najvideg roda proizvada do tavanice ; rashlednog t~ 4 fi kanala za ventileciju ne sme bit! manje od 0,20 m, U potedtinim siuea- Jovima ove ractejanje de tawanice krege se tidy Tae Visina do koje se mogu slagat! proizvedi mote biti 1 manga of hy. 1 zavisnost! ot dozvotjenag eptereéenia peda kemore , kao i u zavisnost! ed natina slaganja proizveda i mehanigke izdrEljivosti ambalaze i samih proiz~ vo Doavoljono optereéenje povréine pola medjuspratns konstrukei~ fe uavisi od same gradjevine { kreée so 2a starije grasijevins do 1000 ka/m=, ' za novije 1500 ~ 2000 kg/m, Ste troba uvek proveriti na osnova statickoy preraéuna zgrade.we rag... Dosvoliono optereéenje pe m® povrSine peta na tlu zavist ox {zardjivesti sloja armiranog beta iznad izalacije i rece re do 4000 kaa, Sto trebs takadje proveriti. Owe je skoro avek moguéo korlstiti mehanicacie ju poSto por moze da izdr2i optoracenje ot tereta f od samog viliuskara, __ Korisna zapremina Kotare Vy [tnd] moze se pribiiene ait = 1H i pomotu keel ena IskoriSGenie zapretnine: Ye ys vy Lm) (3.52) a one 5 V, (mm) ~ gradjevinsko zapremina izclovene komore; ~ Keeficijent Oy se odredjuje pomosu kootiotjenta Ay By «lewis treba proveriti da nisu premssena dozvoljena opteresensa porrdine peda odnosno dozvoljeno opleraéenje na proizvedo. Ako je deevalje= no opiereéenje na protzvode malo, prave 36 specijaini ramovi (ramne pale= te, regalt) koji preuzimajy optereéenje od garnjiiy redova proizvoda, 22 proratan keriane sepxemino Kamora 2 brzo rashindjivanie i amreavanje w struji vazduha (tuneli) uzima ge Vk= 0,6 Py «Vy. zhoo velikeg prostora kojt zauzimaju isparivaéi 1 ventilator. . Kada su proizvedi obeSent o nepokrotne kuke Ill pokretne kuke a viseGem Koloseks skladiSni kapacitet komare se mote nati ne jedan od sledeéih nacina: Me A, a 0,75 40,90) A, 28 komare visine 9-6 my (0,85 4 0,95) 2, za komore visine 6m 1 vives AT Age, feo) a fe] G6.) au MeL+m, — fko) m [¢] (3.72) Priblidine se kapacitet kemore moe odrediti { pameu gradjevin- ke povrSine pos ™ Ge] a fe (3.8) U ovim izrazima jet gg ma Lho/m®] nl, [m2] ~ povestineka gustina skadiste ~ Ra po 11m? "karisie mnosne geadjevincke povrSing pois L [m] | ~ Gudina viseéeg koloseka ili konvejera: m [ko/m] itt [t/m] - duzinska qustina sKladistenja po 1 m ViseGeg Koloseka; Kolosect se postavljeju paralelno ra rastojantl 0,7 40,9 me 6a Kada se proizvedi postsvijaj na police stalaéa skladiént kapaci= tot komore mobe se naéi iz: Moai mgs Bye d, Ako se proizvosli skladiite po visini (skladiitenje evih smrenat = th proizvoda, rashladjivanje i skladitenje ohladjenih proizvoda? ribe kor ~ ama, mloks wbacama i kantama, jaja, unakkovanih i neupakovanih mletni: proizveda, vots ( pevréa u gajbicama, Vina, piva fst.) skladisni kapacitet komora odredjuje se iz: MaMa Py May Ura] ai [Je G9.) FV ge iyy Cho) ab Ce) , 0.10.) vk ee jer my, {ko/m?] ant [1/m?] = zapreminaka gustina skladistenja po VE Vind korisne 2apremine komote . Vrednosti 2am, my 1 my, 2aviae od vrste proizrada a ox urste proizver a Mane vk 4 za detu vestu variraju u yrie Siroktin cranicania zavisnasti of veliéine ko= mada (na pr: veliéine stoke, Zivine, ribe ist.) o7 konstruktiynit osobina transportne i pomoéne epreme (nosivest! viseéeg koloseks, broie polica Staladi { st), ed nosivosti peda i estalih konkerotnih usiors Stone su podeci 28 mes MarMay | my, (dati u tabell 342.) samo orijentacioni. namirnica ka/m | ka/m?] afm i . NAMIRNICE ZA TERMICKU OBRADU T SKLADISTENIE OBLAD JENIN NAMIRNICA 1 Jaevodjo polutiee do 280 | do 250 | do 350 svinjske palutke 220} 200] 250 | ovteting | jagnjetina a80} 200] 250 |* optoragenia ee meso {tzntrice @ blokovitna] s0060" | Slnose an me juslovne optereéenje za meso 350, 300 | povrSine palice; Eiaina * [ao 300 | 20ea5e | pe nsnt To Pim itn {sreojau kalo= | Price pia debiine 90 mm se Breanje ribs reeyefena na | perce - | - | soo | fro upon ibe 80 | 200 | "250 | y eavama | steae vege porte P17 ae io | dameo ‘ rete Fv Wrsta i 2 3 T 1 z 3 hnamirnice 3] mPem=n= I namienice napomena a tinier | s/o poten | Mleko mieéni protevodts jajas | Z z i z z z buter (masiac) | 440 | upakovan | sir 440. fupatovan ater (masise) | 540] ubusigima | air 300 fedrvenimn SKLADISTENE SMRZNUTIH NAMIRNICA ‘outer (masize) | 650 us sanducima| [sanentesma ieasmak 290} upakavan | sir }.460 js kotuzovima lnovedje Zerwreke | 00 evinjotina 950 | mioko.w kantama| 350 | festive loovedie poiutken | 300 lovéetine 300 fekoupeene| ee jaja 1320 (oe wcima Irunie 300 |udevenim {ribs 330 | u burigimal ae loro fuworon, savoveima ms 4850 | naslagona yr7o Be meso fl tznutrice . lu bokovima 600 urkarton. — [aitafi tte 500 | Suhomesnatt proizvedt piéos razn keutijama jaja (melanz) | 700 braiino 230 mast 650 farvent bsvina 350 |udrvenim voce fpovrée | 350 one 200 en sanducima | Ieveaae 270 rive jv bocamna Iria 350 fs sancuctma Tastee 00 ben iba 300 fekorpams konzarve 600 slanina sveéa margarin 440 | pakovan | ostali suhomes SKLADISTENIG OHLADSENIH NAMIRNICA rast 440 | pakovana | nati proizvedt [500 fu sanducima ca z z i Tz z vast 540 | drvont bu- | Sunke 0 | — tT rei Uweoljont f su | vote [vote ni proizvoai | 250 iananas 270 in 230 B Ibanane 140 matine 270 Napowenar boreskwe 290 Jogroas | 280 ~ 28 komore za bingo rastadjivanie date vrodnosté 8& my hunje 300 | pomorondie | 230 Smanjiti ze 20 4 108. farotaje 230 | ‘biate 230 lorapetruit 250 lemokeve 290 Proiavedni kopacitet kemere M’{ko/dan} tii [t/aan] pokazuje fabuke 00 | Stjive 270 koliko proizveda mofo da se termik! dbradi (oad! Iii smirane) states kom fisgode 370 | [retnie 270 ‘mori 28 vrome od 24 fase: hkaisije 300 visage 270 erate 280 Mom 24 fug/don) ia fvaon] (3.214) leupine 270 To" Pu hubonice, ainje | 230 : bnew lrovree Tayo Ch] - vreme potrebno za termigia ebradu, lartifoke, koren | 250 Imupus v0 Fy, {h] - vreme potrobno 2a unoienje, rasmeitanje I iznoSe ~ = Ee ferns | ae ve Dd ome peime wot lester 230 huk 230 loraiek 270 pasty 290 Orijentacione vrednosti ea vreme Tq tC yy date stu tabon Ikrastavet 290 irinas 290 iS. lkromese 80 lperadaie 300 fretkvice 270 Fercarepa | 230 Irena ioéerna | 270 snaroie 20066 Tepes 9.9. VHEME POTREHNO ZA TERMICKU OORADU PROZVODA Ty “Wreme patrehne 2 : rete Fashladjivanje [araraavanel a proizvada (Go blizu 0°) (do ~188c)] "ePemens b b h. | govedie potutke 1 Eetvrtke 24-30 16 - 20 svinjske polutke 24-30 ee 13 + | ovéetina 20-24 Te Ik; | meso u blokovima gebijine 150 mm 24-20 1-18 Hivina 2,5-4,5 | wotvorentm utljama, [b+ [riba u katupims Jdebijine 40 ~ 50 mm 6-8 2-3 | madjenje Jaebijine 50 - 70 mm ene 3-4 | sitnije rite Jdebljine 70 ~ 100 mam 8-10 4-5 | wl se obit. |r. |Sreanje riba no pomogu Jdcbijine 60 ~ 70 mm 6-8 245-3 | tede 22 2-3] js. | rupna riba aie 2245 J: | vote S10 325° | utavama ns 0.| porrée 5-10 a-4 | steatama | Ovi orijentacion! polaci so odnose na termiéies obradu u sarznim ‘tunelima pri slode¢im temeraturama tj brzinama strujanja vazduhs w : ~ kod rashledjivania £2 0% w= 045-4250 m/sec = kod emrzavenje 46-3500 we 2's 3 m/sec U specijalnim uredjajime za brzo smrzavanje (Kontinualni taneli, ploéasti uuredjaji, uredijaji 2a emrzavanje i kontakt sa hladnim tetnostima) smrza = vaju se proizvodi manjit I eitath voli&ina, pa au vremens smrzevenja znatno Jeraéa. Tabela 3.4. VREME POTREBNO Z.A PUNIENJE I PRAZNIENIE SARZNIH TUNELA 1.ZA OTAPANSE 1 CISCENJE ISPARIVACA Kapacitot_tunels Fel TT epecivet_vunela Fpq Ue 15 2,5 50 7 20 38 5 e 30 5 Toplotu hladjenja pri rastladjivanju proteveda mozema ieraéuns~ or = ET LO Sy Maa Sas) yo) Geonveon] — G22 ae jo: . Mage [kavian] ~ kolitina unesenii proiaveda iste vrate | iston potemon stanjay py [ia/k@ 16] specifiéna toptota date vrste nesyrenutih pt proizvoda , M,,; [ko/dan] - masa. ambalaie koja odgovare koliétni unex seni proteveda Mays cq: TeI/ka ] = spocitina toplotn date vrate ambataie, 7 Ee) ~ temporatura date vrste proizveda priltkom unosa v kemora, ~ temperatura protzvoda prilikom iznoéenja iz Komore; za skladiSne komars ava} dia Jo Jednaka tomporaturi vezduta ts kome= ri, dok je kod tunele 2¢ brao smrzavanje euitne & == 18°C, (% . Sumiranie se vrSi po pertijama proteveris iste vrste { istey po - Eenog stania. Tedina ambalave tznosi orijentaciono & precentima t nies 10% = 20 kartonsiws ambalada (kutije) , {54 20% ~ za drvem ambaladu (gajbice, sanduet, busiét) , 804 1008-24 staklent amboatazu (manja pakovania): 10+ 90% = 22 staklenu ambalau (veca pakovania), wotevain; MMS" mba ferakunave se | topote Mladjenia pet smesavania 85+ Haw TMs uty 804 #0, mee Mo] © 1 + Fear Maas Say Uy ty) [xwuyan) G13.) Pored oznaka objainienih us ieraz (2.12.) ovde je jof: pa [eI/4g K] - apecifiéna toptota date vrste namienica do te = ‘perature sinrzavanja Vode inosno sokova u ° njbnes [°c] ~ tomperatura potetka smrzavanja sokova u da = toj vratl protzveda ("keioskopska" temperati= Fe proizvala); #, [ka/ko} = sadrdaj voie u kg po lg dato veste proizve- a;oe @, [havke] udeo smrenute vote: kg leda po kg) vor do u dato} vrstt protzvora na temperate rite ‘ Sy [keg K] = specilitna toptota protevoda poste simr= aavanja. Specifigne toplota namirnica pre { posle smrzavania moze se pei= blino odrediti ir sledséih obrazaca. = specifiéna topleta pre smrzavanja cyt tel Oop A=W) (ure k] (ona gao je SMe 2AT 1T/Kg K specitiéna topiota *suvin" materia w protzvorty ~ specitiéna toplota poste smezavaniat HOME wre, ROH wy) acia- 8) — ftaveg te] ‘ dias.) one jer 15 /ig Ko specifitne toplote nesmrznutin soko Kolidine smecnute vote u procentima viupne kolizine vede a nam Imirmicama u zavisnost ot temperature date je w tao 3.5. ‘Tohela 3.5, Kolifine smrznule vede u% od wloupne vlage u proizvedtima uw za visnosti od temperature (pribliEne vrednosti} Na temperaturi [°C] Te ae JJabuke , ruike | Biiive skrompir SAS ST O68 72 73 77 78 B83 Be 57 76 82.84.85 AT BB 89 99 oO 918 92) 68 82 86 88591 92 99 935 94 94,5 95 95 79 87 90.92.93 94 94 94 94,5 .94,5 945 95 KoliGina teplote Qz_movo da se izraéuna | pemecu razlike ental- pija proizvata pre i posle termiéke ebrades — t, in| (3.416) ahs Ea ty) Ma Calrin|N¢ 69 oie su: 4g t 4a; [ai/tg] ~ specttine entalpiiedatin vrsta protzveda na temperaturadie 124 1 t,3 abrazac 3.16. je vrlo pogoran 2a primena, naray= no ako se raspotabl sa frednostima speciténih elvalpija datih proizvala, wu Zavisnosti ot tomperature, U tabeli 3.6. dati su ov! polact a ache protzvede. ‘Toplotno aptereéenie usted prowetraventa | infiltractie apoljaan; vazduhs Q;=Zamena vezdune v Komort svezim vazdiiom moze bid hameras [i'nenamemna. Namerna zamena vazcuha ~ ventilacija, ime zadatak da emanft keacentractju poiedinih gasova { ukloat mirize koje oslosadjaju uakleditent frolzvadt { da oborbedi potrebue kolidine aveBeg vazduh za rad Ijull u komo= Fama u kojima sa radl dae vremene. Nenamerna zamena vazduha ui Komor! © {afilteacifa, nastaje usted nekontrolisenog praliranja spoljnjes vazdune kro nezaptivenost! komere f pclutkom owvaranja vrata Komore.. Potreba 2 namernim ubacivanjem avozeq vazduha postajt walave hom kod Komara u kojiioa je temperatura oko 0% ii vise, peste | bialosien aitimnest protzveda i potroba za ebezhedjenjem svezeg vazitia za Pad Ijudh ddolaze do lerazaja uglavnom kod Komora sa tim Yemperaturama. Sa drige strane, kod kemora sa niskim temperaturama (~10% { nie) bioiezke altiv= host proizveria skoro sasvim prostajs, a ra0 ijudi u tim Komoreme, tale Felativno kratko, pa se potrebna zamena vaaduhe vizestruke premasufe prom Giranjem spalyog vazduhe prilikom otvarenja vrata komors- UW gaviancati ad temperature u Komori I vrste proizveda kei! se nelaze u njel, potreban bro} lzmena vazduha, tj. anos copremine sveceg veuthuha previa gradjevinskoj zapremini komore Vg krece se u granicama hy = 14 5. i move se dosta taéno izraéunoti na conbvu koligine gasore hele s oslabedja po jediniel proieveda na dato} temperetur! !dgevaljene konsen- ‘wacije gasova u Komori, Pollino je da se infiltractja vazduha svede na to je meguée ma- nis meru, poko pri tom vazitih protire w komoru noklimatiziran, smoke | vigestruko premeSiti potrein 2a ventilactjom« Time nactaje neveljen! pre = fer velike kaliéine viage u komere i nepotrebno opteretenje rashlodne insta lecije uslod rashladjivanja veée koligine vaziula od ane Kala je potrebna, am ventilactae Posctsan ventilaciont sistam se predvidja 20 one Komore Ked ko= sll: nthtractia vazduha ne pokriva poerahn oa femenam vacduler Da bi se uturdiio koja jo KeliSina vazduha meredavea 2a preratun tenloines opterecenja G5, treba sratunati { koliGinu vazduha poteehpu 2a ven ntiactiu Vy [m‘/dan] ‘kolitinn inflitriraneg vazduhe V; [m®/son} pa te Aalji proradun usveiiti onu koja fe veéa. Koliine toplote Og biée, prema toma: 4 v 1) = Bar My Vy hy Ug) [econ] (atta” (u0mn/aan] BYg ry (igri) 1 3600 G-1)= ty woo “i Su By ge ge Bg ae a3 "ee ai de su: ~ broj izmena vazduha petreban 24 ventilaciju, bro} tzmena vazduha usied infiltrecties ~ gradjevinska zapromina izolovane komore, +(exapag cap g 3.2 e8 G8 i 2 43as 08 g #85 B } ar tat as eeeye 7Eh bag” ., gle 2easi gee cag : roy ge Sge0 8 Sey of BE lw £ = fhe ALES 3 25 245, §2 44 s 7a a8 8 ig 2 Sake Ee : agi zg op tce *atNO mana od 1, mozeme davolj~ to, s obeirem da je vrednost 5, Je vrednost rg, no :ano izraSunatl { kao: paf HH e704 Bpep 144) WOE? 2g vs 9700ef (91 £ (oF po wdiums 039 wepef GU 0908 eTop aap) nUlNAE m apOBel y apoA (Cr tepOBel 1 agOA OTeISO (FT. taTugiA Sonysany tofegou8 (er tporopet® (zt Hoyng (11 fefe po gustow (1 fyosnft n vfel (6 Hors HTKE (g oq eUEDL (2 teqgs vusod (9 tnfnsoy z9q osaui (g tosEnnuet (y # wnofuyas (g $eUSEUs oftapoas euNOze (z tetiare + cuseU ofuposs eyPe0D (1 vutsefoaq anupez ed wpuoboy 10 E19 Hore o*oze EFLE LivOe o'er ezst Gtser oeaE sze1 eteLE prvE Bsa 9e9 GtoF Ite OfOT O “9H ztoee stooe zee ttzuz otsgz ottve tebe sive pti o's 0 “SH etsoe cteee #60e te6e 9082 stuz ofage ase chur 289 0 TH ese tiene 2112 ettse ct 1st ore atzee pie stoz stz 0 er - eteez soz vose utese toe atzee eos 6tez otor 0 27 - ofasr H92r IéstT a¢80r ote ates re otose atsre staoc rage Haz zhog otter BST ctr 9% 0 04 Hse asrez vege etesz 88257 vase star gt eto eth 0 t6 ree gtgee cere etz0e 2008 sttwe stezz ghz cm ots 0 te sree stooe stupa ofesz etsse Teez 2t66r ee zt o's 0 Te stese 9t8LE O TOE 98962 Stee esee etere aoe th ots 0 19 zeae uszez sicrz e992 TT9T ezez Cb6T vez eer of 0 18 stare. 9*ErE 08967 ofsae EteLe eti9e et Foe ete eter off 0 te see Uuse ofeee chee face etre ie ar oF 0 Te e208 ete Hest et9p2 etere etsag ee otzr ofp 0 Te acre stose 9's92 o'ssz etehz weee ere oft oe 9 TE fea ae assests Stat Toe ez t(moinfyro*c ewsd) eponziosd yjuoqureatosd aysza axou Sz [54/01] n ef\dyewo euisroodg *9*e CTORELEy Zapreminy CO2 koja nastaje u komeri utoku jedneg dana rafunamo izt Boon Ta Yeo = co," Meo, ae Jos Meg, = 189 /4g K gana Kenstonta usljondioksides © Mog, [hu/dan] ‘con 2 nase upljeniioksida je Je capremine Veg, + Masy ©O, kKolu oslebadjaju proizvedt i rednici u komori mo%eme izratunati iz (raza: Meo, LM ¢60, Um 7 jo faa/aon) at . (3.19) 1 Go, se get my {] = masa i-tog proizveda u komort, im) [o/th]- masa ugljendioksida koju odaje 1 t i-tog {veda u tok 1 aca na tomperaturt tm [PC ]s S00y, YE tie 08 kencentracije CO, ww vasdul oko proievoda, = Yeome 2a Koje je. int! proiavod izloen temn= peraturt ty = mass C02 koju odaje jedan radnik tokoin Fada w Komori 8 tokw 1 Eas, ~ prolavot iz braja radnika | broja Zasove kom Jove grupa oc) n adnea proveds t Kome= Fi; Eesto ae koliGina vaaduha potreina oa ljude ne izraéimavay vet se potrebne usvaio 20 mi/ svezeg vazduta po Coveku {tom slutajt iz posledajeg obrasca oipade Stan U slutaju rashladjivanja protzveda ad poSetne temperature ty dotwmperauure tz [SC], temperature ty, moze se pribliino olreditl i (3.20.) VU aluénju usldadistenje jo t,, = ty Kada joi T= 24 he Ako se proizvodi xashtsdjuju u komoraina u kejlme ost juskladiltent, yreme rashladtivanja ote da bude f krraée od 24 h. U tom sluéaju treba posebno rafunati odavanie CC, pri tomperaturi ,, 2a vromo termigice obrode T,= Taq < 2thy ‘x0 ostatak vresnens of 24 oxvajanje CO treba sraéunats kee za slut ~ aj uskladiStenia. Sa izrazom (3.19.) bige potreban broj izmone vazdvha za venti = Jaciju u tole 24 hs faan"*) (3.214) Va Pa Foo, tos U tabell 3.7. cate au orijetacione vrednost! 2a eo, uebiéa- feme koncentracije CO2 u vaziutm komore (0,5 do 1%). Praporiiéijive je de se-2a konkrete shusajeve pribave taGniji podaci o edavanju uljendioksida, je oni zavise u prilinoj mori ne samo of vrste, veé i ol sorie vote Itt poviés. Tabela 3, KollSine CO, koje ostobadjat proizvadi ez, (pe Komarowa) % Rin] a tonmpoarart Vesta proiavoda ‘oc, LAT Zoe m4 ° tke Sos 4 20-30 6 76 2 Breskve 30 = 40 16. $o5 2 Limunori ars, L 5 Toe 2 Narande aos, L 5 Te 2 Groddje: 40 = 12 16 Tena cela iaa0 as Hanane sreie w= a0 20 15-30 ° Jagote 20738 4 502 70 16 20-30 2 aline 70 - 80 16 2=5 3 Krompir ae 2°" (Nastavek tabels 2.7.) © tavny ‘be tomperaturl Vesta proizvoda co, ere 3-5 ° ks e210 10 evade 4 Fotrebna koliéina vazduna za ventilactiu maze biti anta iu [ka/t) ‘po toni exredjone vrste proizvesa, da bi ae odrZala odredjens zapreminsis Kencentracija CO> u vazdutt komere (tab. 3.84) ‘Tabela 3.8. Potrebna koliine vazduba za ventHlaclju 2a 1, (po Andorsenet] Potrabno Wolitine vaaduha w (kg/h pe tent praiz Jods na tomperaturi od 20 2 [ee ho,e |22,3 oe ne | oe fans 8,35 ]10,7 Zetene banane 7a [10,3 Liabaice | 6:3 | 8125 |10,1s fua,re IGrapetruit 3.9 | ous | 74 | 8239} Bell krompir aefar las | ss Vinsko avozdje ara [als Jal | aa iNarandize 2125) 2,75 | a,as | atid] imuinows 2,0 | 215 | 3,15 | 3,75] Tabela 3.9. Priblidne kelitine CO, koe aslobadjast Ijudi u zavisnosti Intenatieta rad Urata rada Tony] mirovanie 30 lok f eredisje teal faith su 0-40 tezak fiziGki ad 46-70 Obiiine se zahteva maksimalns dozveljena Koncentractia = 0.9%, koko bi se u tol Komori emoguéio boravak { rad uel. Medjutim pe nekad se pri skladiétenju vota na dudi period vremene kamera posie punjenje hermetigki zatvara i w njo] odrdava "kontrolisana atmosfere". Pomota pose nih uredjaja s0 smanji sadraj kiseonika ("dezoksi"~ aparat) na primer na Coston" oko 36, sairéaj CO, se odr#ava na oke 3X ("skruber" - aparat 2a apsoraivo- vanje oslobodjenoy &02) do’ ostatak tin! azet. Navedeni sastav vazauna va~ ‘A pribllino za neke vrste jabuks. Taéan sastay kontrolisane atmosfere se odracijujo prema vrsti voéa, vremenu i temperatur! skladi2tenia. Primenom "kontrelisane atmosiere” se pobolisava krajn|l kvall = tet askladiStenos voéa, zboy osetnes usporavanie procesa Koll se civiiaiy w joe Koliéina infileriranog vazduha odredjuje se proke brojs iemana sled infittrseijo: ven¥, [im] 2a komore u kojtma je temperatura vasduna t= 0 [8C] broj temena a, pribliine se edredjuje pomoéu tabele 4.10 Tabela 3,10. ProseSan broj izmena vagduha 22 24h usled inflltrectie i otva~ ranja vrata (prema Stoacker-it) (vadi za kemore sa temperaturem vazduha 1, © 9°C) apron Zaprertinn komore Vg (®] | xomore ve {m3} 5,66 a0 169.5 os ee 3a 26 55 ae als 2m a 1415 | 2010 25 39 6.95 Bae 06 a8 zie 2010 709 ao 283 15 us 2 es tale 1800 23 56.6 12,0 ms 20 eae os 2120 ne nao a2 ano aa aus Lz vg> 2800 ne BANG Za komore se Zapreminama veéin of onih Wi tabeli 3.10. bre} t2= mena vate mote ne trauma! iz empiriseoydbrasca m= 7/YV o Je Vgu les]. GT Boj izmona vasduis 59 komore 0 sldadltenje smeznutth prota vyods Kodo je ty =-18 + -30 OC cebija se kada se vrednost! iz prethodne tox ele pomnoze popravnin faktorom 9,5 zbog redjog otvaranja vrate. Bro} izmena vazduha 2a tunel 2a rashladjivanje ili bre smrzavor nje proizveda jecnak je broju Zandi u tol 24 Easa. ‘Toploine epterecenic usied ecvijania biolodkth procesa uw usldadt tenim protrvodima G4 ~ Ovo toplomo oplerecenje, nazivano | toploka disa= ‘ja", enatajno Je uglaynom kod skladistenia ablatljenih prolzvede biljnog pe ~% Fekla, kod kojih se bioloSki procest nastavijaju i poste ubiranga s detimigne obrade. Kod skladtiStenja smrznitih proizveda ovo optereéenje ne postoi. Blolotke procese uskladistenih proizveda mozemo eproksiinirati oksidactjom glukoze (CgH,,0,) sa kiseonikom iz vazduha: 042,818 + 10 © Tkmol CgH440, +6 kmol 0, = 6 kmol CO, +6 kmot 41,042,818 + 10 es. Uzimajuéi w odzir molekulske mace glukoze (180), kisconike (32), ugljen difoksida (44) i vede (18) dobijaiy se aladedt ex e284 sg gp gy BB EOR oo, * Tae oF * 9%" po as ‘ 5 2181810 , 7 y= BEE 5 0700 wig co, - (.23.) Napred navedeni onosi ge zadovatjavajuée slaia so temerenim keliéiname utrosenoy kiseonika, kao i oslobodjenog uglien aioksida i toplote. Na osnovu ‘ih ednose mogu se Iz poenste toplote disanja pribilzne odrediti tzdvojene ko~ Heine COz ft obrunuto. Toplota disanja, isto kao i ostobadjanje COp, zaviet oll tempera ture proizvoda, posto su u odredienom intorvalu temperatura biolosld proce i utolike intenzivnij! wkoliko je temperatura visas Ako ae w Komori nalaze istovremeno i protzvedl kell su veé abla dient ne temperatura usktadiétenja i proizvodi Kofi se tele rashladjufu of noke poietne temperature, mora se teplota disanja, isto kao | oslobadianje CO» y Fatunati za svaku grupa proizveria posehno. Fri tame so, 2a proizvede Koll 30 unose i zatim rashladjuju rauna ex toplotom disanje koja oduovare srec= joj tomperaturi ty (Jedn.2.20,)- Za obladiene proiavede raZuna se sa toplo- tom disanja koje cgevars tamperaturi vazduhs u kamort tm, Prema tome, bige? 1 yer y= FAT Mag hg) Ty Lined] (3.24) ie je: My [t] ~ mass proizveds kos odaje toplotu disanjas agltyqy?) [et/th]= taplots dizanja pe tent proieveda i Enouy ©, fi/dan] ~ vreme trajanie periexis rashladfivanie 1 uskladiite Toplote disanja voéa i povréa date su u tabelama 3.11. (3.12. \Vrednosti u o¥im tabelana su orijentaciona. Taénije vrednosti se moroju od Fediti u konieretnom slutaju za svaku vrstu i sortu zavisno ol stepena 2relos 11, na¥ina uzgajenje i drugih uslova. Tabela, 3-11, Toplota disanja vote (Prema DKV Arboitsblatt, 8-21) Veuve aa [ee] Fs Be 08 ae froanas, arco - | = fisssiso 275-285 | 295-215 ane, zeiene =| = | = | eo-tss 215-470 | 305-560 = | = faascato 315-395 | 340-870 so-70| 65-85 | 0-95. | 150-160 | 190-035 | 30-305 45-70] 60080 | somes | 230-390 [aisca7s | Sommess 20-40] 28-45 | 40-58 | 65-90 J rnsciss | 185-200 17-35) 42-60 | 60-05 | as-120 | izoca7s | 160-260, jabuke, rane sorte|35-65| 30-75. | ss-115 | 48-220 | 190-330 | 210-40 20-40] 40-50 | 50-75 | 75110 | 100-210] 155-260 20-164 145-230 [160-390 | 25-699 | 470-870 | 630-1080 38-60] 70-95 fs20-200 | 228-208 s90-715 28-50] 47-95 | soniss | 105~ 4200900 2acae| s8-80 | os-1s0 | 85-200 aao-ras 15-249210-370 faosaavs | sss~t010 14002100 2-05] 26-47 | aec70. | eomtts 110-215 70-334 195-415 [295-599 | ses-To10 a20g620 irea0] ascas. f aovro. | seis 240-250 50-78] zomios | esat6o | 125-220 ‘aset150| air | a7 | a7 | ae 3 zo] 2 | a 190 ‘Bisley ervene | 49-70| 65110 25-340 aaserr20) 732129 115-190 2350055 00-2010 s5n75 | e0n125 sos-a4s jive, copaze | 49-88 | 65-110 ft00-220 25-725 fnsive, fate [65-70 | 75-130 frsomz2s 500775 nie 35-75 | 65-110 foo-i60 290039 | 560-798 nie 35-80 | 70125 |rio-t9s fissaas0 | se0-ses 620-870 |7 Tobela 3.1 ‘Toplota disanja povréa (proms DKV Arbeitablatt, &-22) aa [EI Vesta Tee at 90 pa boli uk, sivt us xs | 225 | 460 550 livva 50-100] 115-120 | 185-224 250-420 | 520-770 boranija 2u0-295| 375-435 | 585-74 950-1285]1420-2075 iceler 70-105] 115-168 | 190-304 380-810 | 445-525 lerni tule a5e75 | s5-s0 | soci 215-165 | 165-210 ‘roi iukymladyi | 260-290] 350-370] 525-50 | 760-794 870-900 f1060-1130 biiive s1o-425] 445-470) 500-575 | 70-914. 1690-1750|2160-2290 hrosak u manhunt] 315-373] 420-515) s60-Ge0 | 715-964, 1310-1660|2080-2320| arfio. 85-225] 125-255] 190-280 | 445~499 700-935 [i100~1450 leraba so-o0} 5-70} 70c315 [100-194 210-828 | a6s—425 helersbe bez : 5 vrabe 20-95 | 115-135] 120-165 | 210-229 280-230 | ass~t10 ben} 165-225] 210-245] 270-915 | 360-654 995-1030) 400-1570 jrastevel 68-75 | 7o-as | esc1z0 |a8s-224 340-435 | ss0-030 irom gacso | as-60 | asczo | eoioq 702880 | ss-170 vupes bees 50-85 | 60-105] 80-250 | 130-194 210-290 | 385435 us crvents | goetos| 115-195] 165-185 | 2 294 390-455 | 595-680 wuserveniy | so65| ssass | 0-90 | 105-14q 188-210 | 265-420 foray rotate 173-245] 200-280] 350-90 | 600-82 900-1080 1760-1870 fepus zetent | 90-120] 120-130] 150-185 | 220-204 375-498, | 965-700, hnriva 35-100) 80-120] 100-140 | 113-154 260-350 | 325-490 jrmkva sa wSéem) — as | 210 360 | 345) si0 ike as-120) 135-155 305-349 370-410 | 425-470 sradajz, areti | 50-65 | 60-70 115-15 190-315 | 290-365, raziluk, zimski| 125-196] 210-400 frotive, bez HSEq 65-95 | 65-105 frouvice 195-229) 225-260 350-404 700-740 1080-1150) fratata. endivija | axs-axo| 480-360) ‘9008009 1185-1360 |ies0-1990 alata, zotona | 115-140] 120-155| 150-185 | 225-69 290-680 | 910-1220 pansé 220-200] 280-450] 460-715 | 7504225 1530-1820 [2270-3030] ‘986-1090 15101740 1980-2120) 200-285 360-420 | 610-645, Bparale 210-2959] 245-260] 280-305 | 525-575 740-1000 j1050-1210| { Toplotno optereéenje usted stvarania inja na iarariv: = Na povrsinaima isparivage etolno se Rondenzvie vlags T= vazduha Koil str Fi kroz njth, jer jo temperatura povrSine isparivaéa tlt veé forsatranog Ins ‘skero uvek niga od temperature tacke rose vazduna. 5 drugs strane, vazale urashlidne) Komori neprekidno pridolazi viega sled ditueije dadiatenth prolzvode Kada oni sadrZe votu (kaliranje) i iz vazdulia oll se inflinrira uw konort ili $e pvodi & komory radi ventilastje. Vlaga Kole petite au dua vooone pare kroz tidove i od rads Ijudi maze 8 u ovom rasmatranyy 2anenia- Hie ‘Toploes hiadjenjo usien Iensensactic navedonih Koliéina viags ne isparivatu cbubvatili emo vee ranije razmatranin) topletnim eptereéeniima Viaga of kaliranje proizveds isparila ye mi rast! isovaraiee toptore raanih toplomil izvare (vashladjivanse proizvoss, proias ker sideve 1 a> tej deo toplote predaje isparivay u vida toplote kotwlensactic. Ale se rash fo sinrznutim proizvedima onda viaga sa ajiliore powrsine sublimmica iz I keristala usklediStenih protevoda i desubliintes oi povrsinu Isparlwatey sti tako ongawarajiée Kellan topiote inja ia pave Bint vata oigovara lumperatirl te povraiie, @ eve je temparatuza neste vino: temperature isparivanis xasiladnoy fiwice u teparivacu. Rad: jackostavnljeg raltnanja, moze se, Ur zamemarluiva resi, Paéunati ce je tenmeratars inje ofmosno snegé na isparivaéu jecmal temperaturi isparivanja rashlacnos fluda w isparivace. Pri rashladjivenjy inf srotravanje koji hladims isparivaéima kem: konlensuje se fe ova vazdui viad topiots hiadjense kojv isparivae! tr cohe da acizine vazdunu da bl se 1zdvojena Viage prevela 12 stanja pare Kakv sade rashlagjivant vasauth u stanje vote na OSC Kada £0 ane konvenznje Isparivaéu, abubvatili sino a pr toga Sto se na isparivaés va viaga smezava | ine rashladjute eo f tenperature isparivania. Prema tome; toplomo opteregenje O,_motenio izraéunati Inu toplemnos apterecanja Chy, 5 ovde tre imu toplote hiadjenja koja opteraéise laparte LIS wl “al 1a v, p yt-1)) fewneaan] ) 95 Boom Mf) 8 Mag Pu Orta Hig) ox jes . w, Chovaan} = KotiSina viags tacvejonn na powesini tsp i rivaca usled kaliranje. j-t09 proievode u to's jednog dana pecifiina entalpia te [is/ig | - vorene viage do Je +0 talpreme ~ specifigna entalpija izdvajone viage w ste= nu anja na igparivase priblizne aa tenon = Koliéina Yaziulta Kola epotje ula=s uy karnon Fuu tos t danas nj Je braj izmena vaz~80 (Nastavak tab. 3.13 ) a ‘iovinske zepremine Vg [m*]; ako se komora emreavanje okaéenog mesa _ | a period smrzavanjas tinno pronaes eSeetes es ee rr se noe | SORE kg/m?) - gustine vazduha u komor! u kojoj viada tempera— ~~ svinjska polutka, 41,36 ty = 18 4 =38% 8 Gem?) - cine 1 Sovelie Serta aids | teen x [he |] ~ apsoiuthe vianost spolinjeg varduha koji ulazi u ‘chladjivanje Zivine i kunica 0,741,3% [2a period hladjenjade 40: a Lior) - ssc Potnen vara rl phew as | Koka] ~ apsolutna vlaznost vazduha w kemeri ne tempera ‘sladiStenje ofladjenje sive " Ba peric oF 7 dan, i» braves) ape ‘runic Oyt4000 | Oe, Po BOs see so a ds imaina nner psoas Sr nga aa ete pete Sais Soe ie oes ukome se namimnice nalaze. ‘Biladiztenje obladjenog vote Tote ‘za nedelju dana, ty-0°%, Tabele 3.13. Intenzitot kaliranja proizvoda ‘smrzavanje voca | povrea, t+ mb za period smrzavanja, ene ae, do 46°C, Ly = r80C, wy = 3 m/s toplotne optereéenje usied rada Ljudi_Q, - Ovo optereéenje zavi- Sones Shae on fsb) oan rus esd pase ans same 420%, p= ent ‘Smiwavanje moss w kalupima | yJ0-0y00N | 2a period smnevavania uzatvorenim kalupima s jedan radnik 2a Gas transportuje, uz pomoé transportalh sredstava, (ume ss il iznose), cea 2 radi ukomori © & s5 t proizvada. Ako fo n bro} rarinika koji istovromeno ova dnevno, onda JeQgenae — fkwnsaan] (a. ) Intensitet odvajanja toplote jecinog radnika pri sresinie tolkom fix ‘2i8kom redu a, (KW) u zavisnosti of temperature u Komori ty dat jeu tabe- Lat, Tabela. 2.14. Odavanje toplete jednog radnika Tey a a, CTT ST 0,212 9,351 2 0,247 0,381 2 0278 oya10 3 0,308 ‘Toplome epteregenfo usted ezvetljavania_G7 ~ zavisi ot intenei= toto osvetljavanja u Komorama | trajanja ukijucenosti u roku 2 casa. Neg ET gay Be Mogy 24 Kv /an (aan) oe es Xooy [kV] = uhupna instatisona snaga osvetljenja w komen my z th] = vreme ukljugenost! osvetiionja u toku 24 Easas Tos = stopen ulkljngenast! osvettjenias Roa [k/2] ~ spocttiéna instalisana snaga osvettienio po 2m? ‘gradjevinske povriine komore. Najioie je ma. = 0,01 kW/m? 1 J «0,3, pa 0 dobija: Q,=0,072.a4 — [kwn/dan’ ‘Toplotne optereéenje usled rade ventllatora Qy je potiée od toplotnog ekvivalenta mehianitkoy rada veniliatora vast dnjaka i ne moze se proratunatl taéno dak se ne odrede karalteristike vacdun nih hladnjaks sa pripadajuéim ventilatorima. Stoga sono predpostavlie 1 tax kausdno se proveravs tatnost predpostavke. Ponovni proratun se vri saina slutaju ako se prvabitna predpostavka u veéo} meri razlikuje od stvarnostl. 70. Qs 20 prathelno usvajar Oyen Sa [rewn/aan] , 6.28.) fe su vrednosti koaficfjenata a ° ~ za komore se mienim bladjonjem cevnim emi on mas = 2a komore sa vozduinien hladnjacimas 8 0,15 + 0,20 ~ 2a komore 2a bro rashladjivanies 0,20 0,25 ~ 2a tunele ze brzo emreavanie. Ako uw komari postoje i druge maine i uredjaji na mehaniki ppogon (na primer: pumpe, transperterl i sl.),u Qg ulazi i toplotni ekvive onl energije koju trofe njlhovi pogonski elektromotori u tok jednos dana. Potreban rashlacini kopacite: Isparivate odnosno vazduanih a ‘Blake w rashladnoj Komori odredjuje se na esnovu waptiog toplokneg optere = Eonja wt tole Jeanoss dana 8 a Dm a (ewe /aan (3.29.) =i Rashladni Rapecitet uredjaja za hladjenje i njegovih komponenats odrediuje se tako da t toka dana polriju potrebe Hladjenja ea vrame Tet koje je krace 2 24 n, da bi ostalo yremana za posiove oko redovior odrSavania rashladne instalacije, za olepanie inja sa Isparivata, za adravanje Eistoce i 2bo9 re~ zerve u rashladaom kapacitar w sliéaju niskog kvara 1h neotekivano velikey taplotnad opterséenja One [ew] of Za 7; seu praksi usvajaju sledete vrednosct: °F soe 1 h/dan 2a friidare za domacinstva, 1g = 16 b/dan 22 Komorcijaine rashladno uredjaje, 36 ~ 20 h/dan 2a industrijske rashladne uredjaje. Za uredjaje zx vermitiey obradu (SarZni 1 Kentinnainé tanelé i ure Ajai 20 smrzavanje I rashladjivanie, uredjaji za proizverinjy leds, rashlednt luredjafi u sklopu tehnoloSkih linjja i st.) treba raunati ga stvarnim efektiy= nin: vremenoi rads rashladnog uredjaja prema praizvotinom zadatkus Rasiladn! kepscitet kompresore «iredjuje se posebno za svakl elim temperature isparavanja na osnom zbira potrebnlh rashlacinih kapeci= ete za sve Komore Zijt isparivadi rade an tom tomperaturem isparavan|a, “Ako ima voti bro} komora, treba uneti u abair da megs u avin komoratni do Gi istovremeno do maksimalne potrebe hladjenjay Zak ce retko hae a svitt Komarama istovromone biti ukljuéeni u rad isparivati. Faktor jednovreme © osti nastanke svih coplotailt optereganja u maksimalnom tznosu krece se of 1 =0,7 do0,9 u zavisnosti od broja komara i uslova eksploatacije. Kade Osta samo jedna komora, onde je ~ 1. Tako je potreban rashtodis ka Pacite: Kempresara 2a datu temperaturu isparavanje Pu, 2 = Pon, few] Goa.) Toplotno optoreGenjo kowionzatora jednake je zbiru toplote ha Ajeaja i enorgije Koja se resi za poyon rashladnth kompresora. Pri projek = tovanju Sesto se toplotno ontereGenje kendenzatora izrazunava kao zbir rasa hladnih: Kapactteta svih Kompresora 20 date uslove rade i instalirane snagePogonsidh motors kompresere P, ode prelazaiin rezima rada rashid la ve oF projektovanth %e= Dy hy Law) (3.32) » da bi se doblla invesnarezerya za pori~ ih urediaja kata su temperature taparavar pi. ~ Po Clauslus~ove) formalaciji I Za- kkona termesinemtke topiota nc move Sama ot sebe praéi ov hiadatjeg na topli~ je telo, ni neposredno nl posretino (Clausius-ov posiulat). Ako bi unekom zdvojenom (tzotovamom) sistomn tela heli da jednom hladatjem telu eskon ‘naéneg toplotnog kapacitots. Sija je tomperaiurs T,, odvedemo tzvesna le imu toptote Qf da Je predamo sickom toplijem telu takoie besiconeie, toe plotros kapaciteta, ali temperature T, pyri Semi ts T>T,,, entroptja sioterns bi se smanjila za a a Po cease. De bt opete Qg mogte pred ee Madly n toplifetloy mora su sistem dent ha trae Promenn, halo Ce homrssat ove snag Snceopie sistemas Tope toh sey pored lope Son mara soem ne Same kolSineeopite 80, Koja ora Di takes ea ba lop velo S22 as, at Koitina tplete 80 moter debit tz metunteog rad, abe to tpltne enerei i's bo kom silk crate i ovoerestege sce Soratent topioe eke tnijer Sek Kaj ehusimanne korn haoeieee ee ny ale bio kaka presen pomecn ga como da Sosa topone we hoon ne tine promno y atoms Pri avons teZin eon Sole se fe moguée bite micimelng| (oss necphosne poraino}) Wredmoes casa) Bestel o vita ageT- as. anos koligine toplote odvedene sa hilndnijeg na toplije tele nre~ ms dodstnoj teploti nazivame keefietjentom bladjen{a. 2, ek aa Ukolikto Je 80 manje za isto Qo, woliko je proces ekonomiiniji« Najokonomfniii moguét proce je kata je AT" 25 fn poland alowene tela sa datim temperaturama T i 7,1 on Se mote ostvariti bilo kofim povrat= ‘nim kruznim procesima odnosno cikiusima, jor je koeticijont hladjenja nay = veti za uredjaje za hladjenje koji rade povratnim cildusom i to bez ebeiea ko~ jim ciilasom 1 kojim radnim telor + Kada bi koofictjenti hladjenja mains koje rade povratnim etklu= ssima bili razliiti, mogli bismo arlabrati dve maine R iC, kojo rade porrot~ nim ctklusima, izmedju stalnih temperatura T 1 Ty (pri Eemu je T> Tol, take da tide £_> Ee (sl 4.1.}. Obeledimo sa, 1G, koliéine toplote koje se : 2)a6 Fazmenjaju izmedju maine 4 topliieo tela, 2 88 Qog i Og, f2medja mazinal bladnijeg tls. Neka su to maiiine ko~ je trate Mi daju mehanf2kd rad Ly he 1 zavisnosti da Ii rade obrmutim ili pea vim céklusom. Moeme wzeti da nam maiina C 6a manjim koficijentoin ha djenja radi pravim cildusom kao pogo= nnska madina i da daje pogon mazin! f koja radi obrnutim eillusom kao msii- nna za bladjente. Izraz & p>. moze ~ mo napieati: Sls 4.1. YVeliéine mazina moemo odabrati tako da bude ilt T slitej get y a @, = a) a4 Mshisj <1g, a @, =e ‘Sve estale meguée slutiajeve moiemo svesti na ova dva sluéaja. Woprvom stutaju teraz ly =l, mofomo nopica Qe, «aa. 8 Sq “Pe Bog Kako fe Q)>@) 4 toiztazi de je as to fost u sistomn kolidina toplote Q, ~ Q. = Qo, ~ Gog. Prelaat sa hiaGnijeg na toplije telo da se za to ne treii nikakay rad niti bilo kakva eneratie ( = Lg} Ovo se protivi II Zakenn toxmodinamilee (Clausius-ovon pocwutuye @rugom slugaju tuaz l,< i, modemonapisati: AHA = Se ~M_ + u Kako Je Q) -Q, = 0, to telezi da je ag- a 50. Toplifem telu eduzima se teplota ‘a mehantéei rad Be 7 Rp = O, Koja se ava pretvore prt Eemu se ne hladoijem telu ne deSawaju nlkalve promene, jer je, <0). noc Oral sistem Je porpetoum mobile druge vrate, jer daje korlstan red Made— Gi pri tome stslno jedno telo, Sto je nomoguée | protivne I! Zakom termes omileo. Kako sine pokazali da je nomoguée da bude £4 Ec ; isto tako mobemo dokazati ds Je nomoguée 1 yc cq 4 Pa ostafe jedine moguée da je fat eet 43.) J. da svi cashadal uredjeji koll nlade pri stainimn tomperatuems topitjeg £ lsdnijeg tela ako rade povratnim elllusima imaju isti keefieljon hlodjenja. 2 1S dijagrams na sl, £.2. mofemo odmak da vidio kolike je minimalna koliina taplote 20 z= ostvaranfe adredjenoy efelts hladje- hhja. Gy prt stainim tomperaturama 7 § Ty. Sp fe promena entropite top~ jeg tele usted dovodenfa toplote Ga, pel temperaturi T, aS, je pro = mena entropije bladjenog tela uslea civedienja Qy priT,, 2 4 § Je prome= na entropije Sistema koju wana keont= ponzivatl pe je O50 OT asp Kada ove vrednosti zamenimo uizras 2a keefleljont Bladjenia (42-) dobijam ee a ee (ad a FTE, TF Ovo Je maksimaini moguéi keeflcijent hladjenja Kofi se moe po~ Stiét bilo kojim povrstnim ciklusima ake st temperature toplog i Madnoy tala staine. On zavist of Ti Ty i uboliko je raziika ovih temperatura veca, tole Je kocficijent hladjenje 1oSt}l, Odavde sledi osnovno pravilo tebnike Madienisa8 da ne trebe hiaditi na nfZu temperaturu no Sto Je to potrebno, niti treba pro= koratiti temperatury toplog tela vise nego Sto je to potrebno, jer se u protiv= hom wzalud trodi vise energije no sto je to potrebne! Nijednim neporratnim ciliusom ne moze se dostiéi maksimalat kooficijent Madjonja kell se mode posti¢i povratnim ctlusom- Posmatrajmo ve masine, jedna povratnu (reversibilm) Kt jen nepovratnn (ireversibil= tu) Jy Koje troge Jednake menanike radove Ly = Ly (al. 4.3.)« Pretpostavi= ‘mo de nepovratns maSina ima bolfL ko= ‘ficijent bladjenja, t]- da fo topteta ‘oju oczima hladnom tol Qoy vesa : (2d one koju bladnam telu oduzima po “ vrata moBina Qoy, t}- da Je (£>6y) Bea. ee Ako sada maBini R obrnemo radni cik- lus I upotrebimo je kao pogonskey masi~ tna Koje popeni masinu 7 (kaja radi kao maSina za hladjenje), maéina Ro tro~ Bi toplot Gp, davati rad Ly = Loy hladnijom telu temperature T., preda - vaGe toplotu Qon. Madina J tosiée rad Slike 4.96 Ly = lps eduzinlaée hladjenom tolu to— plow Coys. Predave tpi toh QM Jo Op =O = byt Oy 7 O, = Ly, sted 17 P05 -a a, - 20, So enati da Ge maine oduztmati Madnom telu temperature 7, koliSinu toplo- tQ, = @, = @, =O, ! predavat! je toplijom tele temporatuse T bez utroske sR aca, jer Je Ly = i. Ove znaéi da bi toplote sama od sebe prelaatla sa hla nijes na toplté teld, Sto je u suprotnostl sa Il Zakonom tormotinamike « Shi Fa} Q, = G) mogul je samo ako obe maiine rade po pavrainim elllctima 0 Soy {ue uslov de je Ly = L,). Prema tomo, ostajeJodino moguée de fe, 7"), 2 T ulazne { TY izlazna temperatura sonog rastvora (173 > 73). Lorente je prediozio kso uporedni eliklus anaj Kome bi radno tele Ime~ Jo tivo temperatura sonog rastvara odnocno verle za blailjenje w procesime razmene toplote (sl. 4.5.). Ovakav ellius moze da se zamisli iz velikoy bro= Ja Carnot elklusa oxinesno sa mnogo isparivaée { kondenza— tora (toorfjski beskonagno mnogo) ii da se zo rade tele uzine naked medium Kofi ima pogedne osobine da to — kom isparavanjs menja tom peratura (binarne smede kom je Kijuaju pod stalnisn pri ~ Yiskom ali pri promentjives Kemperaturi). U stania 2 rradino tele dolazi v dodir 2a izlaznim sonim rastwarom (Guprotm tole), ps mora da ima najnlu temperatura. VW stanyu 4 sahijena radno ithe 4.9, Lanente-oy etktue tolo delat u dogir sa alee ts nom vodom 2a liladjenje (su= protan tok) pn ima najvitutersperateru 7", Lorente-er efile powell 1 exjovarsjuces elklusa Carnot ta tomperatara TT", er Je toplona his © Sienia weés © utroéent rad mans Lint 2; 3” elgetare ko} pollen» ke koje se dovoti vive topiote Qq tago Sta areha re tatermeke promoni 2) Se Lino 4, 17 e takorje naka pelleropa, kod koje ce eivaut mente topleke no Ho treba 24 tzorermsia promon fee Koefciiontbledjonia Lorente-ovag cIldusa aigovara koefictien= tw hlnsjnte ciduse Carnot femedjtekth sompenetira Tt Laren je fae= Aokio dase ove temperature rans peiblhe po doresciGa: rete aa ante Ako su razttke izmodju ulazne j telazne temperature vale i so ti rastvore male, anda se Ti'Tq moga are Roo artenetfie seeding einer varajuéih ulaznih j iziaznih temperature: on > Praktitine moquénost! ze postizanje niskin temperature leve u moguénasti de aval prirosni proces Koji se edigrava uz Govedjenje | absor= boranje toplete bude iskariien 23 bladjenje. Prattigno se koriste sledeée tmoguénosti: promena agregetnog stanja ocnosno promiens faze raznin mote ~ ris (Coplienie. isparavanje, sublimacija), ekspanzija komprimovanth caso- va uz dabitanje Korisnog rada, priguéivanje ednosno koriSéenje Joule ~ Thom Sen-evop efolta, viherni efakat, tormosloktriéni ofekat (kariiéenje Poltior ofekta), deserbefja gasova i magnetne-kalorijski efekat (adijabetske demag~ potiziranje évrstih tela). Mladjenje pojedtnim edeljentm procesima (Loptjenje leds jaa nie i isparavanje neke lako isparljive tognosti, sublimactja suvog leds , prigue Hlvanje gasova itd.) mote da traje take digo del traje racneg tela, Noprokid no s2 efekat hladjenja mote samo ne taj natin postiéi, ake rashtedneg rasnos tela ima u boskonatno veltkoj ketitini. Neprekidne hladjenje se mo%e dobitt £ tako Sto 60 se rashladnt fuic, nakon topa Sto Je f2vesna koliSina fhulda t2er8ie 1a otredjont rashladni efekat, vratitt ponodnim nasinom w prvohitne stanie Geruini proces}, pri Semu se neminowo mora utrotiti bar jedna odrediens minimalna koligins energie 1 pri Zemu se toplota hledjenje i dodatna kolitine enerotie moraju pradati nekem topltjem tolu u okelinl. ObLIK dodatne eneraije, kao Sto smo videl!, nlje odredjen | 2avisi ot primanjanth fi2izkin process. Za iavedianje cilduss hladjenja veéinam ee keristi preces konpresije w Birem emislu roti { ovaieci Komprasorski uredjaji 2a hladjenje imaje i najSirl peak UEnt znaaj. Da ti se radi © kempresifi rashladnog Auida pomoéu kipnes , re tacionog fli centrifugalneg kompresers y ili pomaée parnog sjelsore (ejeltor= ke maSine), il pometu isparavanja iz nekog sekundarneg fluids (absorseio~ be madine) slje bitno, jer eo avuce radi o komprosijt. Kod uredjaja kod kell be Kompresija ievodi kompresarima dodatna energije je 8 ablika mehaniZke enargije, u sluEaju ejektorsih { cbsorbelonih masina dadatne eneriie jeu vidy toplotne eneraije. Pri koriSéenju magnetno-Kalarijskog elelts | termo = elektritnog efekta dodatna energijs je v chili eloltritne onergije- Ranije smo videll kako rade kompresorsi rashlodnt unedjaji (uredjaji sa mehanikom kompresijom, absarbelont | ejektorski rashladni ursdjaji). Uredjaji sa mehanikom komprestjom ednosno uredjati se kompre— sorima koji trofe mehani“ien energiju su daleko najrasprastranjeniji, pa ee — io njima u deljem izlaganfu posvetiti posebn paJnju. U ove} grupi rashlad ~ nth urodjajo ce, ponokesd, preucavasu { vazdusne kompresorske rashladne 1ma~ Sine, u kojima rashladni Tid ~ vazduh ~ ne menja faze, veé ve koristi efekat adjenta ekspanzijom komprimovaneg vazduka uz dobijanje Kerisneg radia. Fo: cobijenjom niskih temperatura pedrazumevaéemo niske tem= perature de oko -100°, Dobtjanje jo nizih temparatura, eve de blizw apse — June nuule, na fieki natin je pesebna oblast telntke Madjenja u Kojo} se prod Zavaju f problemi kondenzaciie qusava Zije su temperature Kjutanja znatno Ispod temperature okoline u cflju preizvedinje Fisteg kiseontka; azota, helijama, argona { dr. Ova oblast tehnike hadjenje naziva se § temika vrle niskih temperatura 1 krlogens eehntka. cia potpuntjeg uvida w praktigne moguénosti 2a postizanje niskih tehmperatura, na ovorn mostu pezabaviéemo se principima rada rashledaih Uuredijaja Koj! Koriste vihoral i termoclektriént efekat, desorbiclfs gasova { magnetao-kalorijski efekat. Zbog svog znataja u tehnici hladjenja, Joule-Tho~ mson-ov efekat Gemo posedno i detaljne provcit ‘Vitiorni efekat hladjenja postio co u tev. vihornoj cevi. Niu je prvi primenio 2a hladjenje francusk! Inzenjer Rangue (1922, gou.), dok je Nemac Hilsch detaljnije proutio procese u vihornof cevi, pa ee ona Sesto naziva ft Rank-HilBove cev. Komprimovani vazduh obladjen mi temperatura okoitne lax 2i u vihornu cev kroz na cev tangencijaino postavijanu:miloenicu (sl. acés) Sdesne strane mlaznice u njeno} bilzint nelazi se Jedna dijairagme » konce= ntrigmim otvorom kroz koji izlazi hladan vaziluh prema slobomnom keaju cele Na levom kraj cevi nalaz! se priguini venti! kroz Koji prolayi topae vazduh kkoli se moze koristiti 2a zagrevanje. Prignénim vantilemn je moguée regulis= ati eines kolléine hladnog i toploy vazduna, a time i temperature bladavg vax Paha. Sika 4.6. ~mlaznice, = dijagrama, 4 peiguinl ventiti Po (sticanju iz miasnice, usted Sega se vazduh i ohladio, struja ve~ zduha dobije ratacione krctonjey pri Geme fe ugaona brzina slujuve vacua U bitaini ose cevi vel, 2 slojeva dalje ma ose sve manja Sto s+ ant tdaljenis! 04 0:2. Kako se vazauh exe prams priguinom ventili, tako se, usied post ojanja trenja medjy slejevima vazduhs, n{thova ugaona balan sve vide izjec~ nnagujeyde bi u bliin) priguinog ventila ugaona breina slojeva na svim udalje— njima od ose bila skoro jednaka. Fri tome ugacna dezina spolinth slojeva ra= ste, a unutra8njih opada, jer unutraiin{s slojevi tronjem predaju Kinwtizle one Paiju spoljainjim slojovima Eija ee Kinetizka onorgiia pri kretanja kros cov pretvara u toplotu. Prenos kinotike energije od unuteaSniih slojeva na spoljs~ Enje dogadi» se brée ol prenosa toptote sa topli|f spolieinjth slajava ma Ma Sjenje unstranje. Zbog tope kroz priguint ventil tstite 2agrejan, a krez slo~ Dean! kraj cevi rashladjen vaeduh. cy Pojave u vihiornoj cevi st jako sloene # joX wvek nedovelino ist ra¥ene. Usted nepovratnost! proces. energeteki sfeiat vihorne covi jako je oS, ps Je njena primena ogranizena ne laboratorijeke potrebe, dol seu Indu- sti}i primenjuje, zbog njene jednostavnostl, eamo tamo gde st) povremeno potrebni manji rashladni uéinci. Sa komprimovanime vazduhom pritisks 4 do Tt bar i temoperaturom na ulaska u mlaznien og 20°C maga se postii tempe— reture hladnog vazduha na i2lazu iz slobodnog krafa cevi oko -10°C do 18°C. Tormoelektrigno hladjenje 2asniva se na koriSéenju Peltier -efe~ Jaa. Ako se 1 strujno kolo, koje se sastofi «rl dva spoia ostvarena lemljenjem {ii stapanjem aya rsznorodna provosinikay uklfutl tevor jednosmerne struse (sl. 4.7.) Jedan spoj Ge se zagrojati, a drugi ohiaditi. Ako obrnemo smer StUje, topli spo] Ge se ohladiti, 4 hladan zagrejatl, Ova pojeve jo pomata kao Peltieror efekst. Obratan afokat * kata se a ovako strujne kolo umeste izvors $88) eT Be, Slike 4,7. Peltier efekat struje ukljuéi instrument 2a merenje slektromotorne sile, © spojevi drée ne realititiin temperaturama, opaziée xe dau kolu nastaje elektremotorna sila» Ova pojava je poznata koo Seebeck-ov efekiat. Ovakvo strujno kolo of dv spox ja raznorotna materijala naziva se termoolement Jl terinopir. Kaznl terme. parovi koriste se i za merenje temperature (na pr. bakar-konstantan, gvae — Oje-Konstantan { dr~). Ako du% jednog ilt oba provadnika tertmopara postoli radijont temperature, javija se 1 Thomson-ov ofeleat Kofi takedje utige na ele Ktromotornu sil. Kads se Koristi Poitior efekat, onda se u provodnicima us — led Thomson-ovog efokta eslabad{a ili apserbuje toplota- Topicts koe se jav — 1a usted Thomson-ovog efekia je relativno mala, pa Gemo je radi jesnastwno- sti u okviru neg razmatranja zanemarit\. Elektromotorna sila koja nastajo usted Seebeck-oveg afeita termoparu kada se njagevi spojevi nalaze na temporsturame 7 | Ty sracmer= na je razlici ovih temporatura ent a,)(TT,) Wy 45.) od su el, 1 d,{U/k) koaficijane! termosleltremorornestie jednog i deugog mare Hiale provodnike w odnosu na neki proizveljae taahran matertjal Kofi sui kao eclon. U slutaju Peltier efekta kolitina toplote kaju prima exnasne oda Je hladniji otinosno toplijt spoj i 1 seleundi srazmerna je jatini elektriéme at rue T: a,- at [w) (4.6)4 de jo 7 koeficijent Peltier=a kofi je s keefici sile a, | 00, poveran odnosom 1 F(a kIT, (a7.) sntima termoelektromotorne pri Eemu je T,,, temperature oxnosnoa spo. UC termoparu od toplog spoja, fifa je temperatura T, provedienj-~ om kroz provodiniike teZe ka hladnom spojt , ja je temperatura T,, keligina toplove Kitt) fe]. G8.) ea, ery 2, Orde su Ay t Ay [W/mK] ootictionti provostienin toptore Jed = 2 2 nog i drugog materijale od Koyo su napravijeni provedaiet, a, ta, [m°] po = vriine preseke provednika, 2 1, 1 [mi} althove dutine. « [w/t] Je ukupoa toplotna provolsivost aba provénile. Usled proticanja struio I i elektrigne erpornest! provodnika a njima ae reavija Jouie-ova toplota: ee fw). (as Onde su 6,1 6g [S/mkosflctjent! elattritne provadnostien materiale prow ‘rodnika, aR olektriéns otpersiost clog struinogkols kay Zine oba prover nik Folorina Joule-ore toplorectaz! ka toplom va polovine ka hladnam Frade ‘Unupna toplota kel prima hladin epoj u 1 sekund! jes OQ, -O+K(P-T soar — [w), (4,10.) « koristan rashladnt efekat Mt rashladnt kapacttet Je Q,n0, -KT=T 60,587 fw) care) inosno sa farazima (4.64), (4.7.) 1 (4.8: © (oy -ay} TT = KT = TL) 0,5 RP (12) Snergija za pogon ovakvog rashladnog uredjaja je olektriéna ene ralja, a potrebna snaga se sastoji lz snage potrebne 20 savladjivanje termo — plakiramatarne silo isa polziée Joule-ove toplotes Peeler, (4.13,) 2.83 (4.5.) bige Pe(@j- a) (Pat) rerP fi). Gat.) Sa jerazima (4.12.) {(4.14.) maemo izragunatt keefiesjent sejanjas By Wy ry) TIT K (PT) 0,5 BF ep Eee (IS) te (4.12.) sedi raza temperatura (1 ~ Tp) koja se pod datim toplotnim optereéenjem hladnog lrajaCl moze postiéi eleltrinom strajom ja~ Binet: (ay wag) TI 1-05 RP yes SAE ee (4162) Te uslova ar-t) a pallazimo da se 2 strajom jndine (a, =) 7, Jor max (4aa7.) postite najveéa razlike temperatura (TT) 2a date Q_, U uslovime ideatne zolovanosti iladnog lraja od okoline biée SQ) = 0 tad8'bi se mogla postiét teorijska maksimalns raetixe temperatura, Ce (1. pn” ang. cane) ade je “ . 4,74) eo kt) (4.19,) kooficijent efektivnosti termoclementa, On kerakverive termosielaritne svo- jstvs materijala provodnika of kojih Je napeavijan termopar . I igraza 2a koctleljent hladjenja (4.15.) preko astova 96/91-0 nalazimo jaéinu elektriéne strujo 2a koja dobijame maksimalns vrednost ko ~ ‘efieljenta hladjenia: (4,74) (1-1) Ugmane Emex (Yso,s 2(-F)-1-R Kade ove samenimo u (4.15.), izraz za maksimalnu vrednost keoticijenta hlagjenja moZemo svesti na obit: . (4.20,) (ieose TS eee Te 0 fie osa Tat rt96 Jeorijska maksimelna raziike temperatura i maksimaini kaeticljent bladjenja 420 aadate temperature TIT), zavise samo ad konficijenta efektivaost! termo- elememe 2: Boje 2 vote,%tosu = T yg i Ena, vebey pe je terme = oloment eftkasniji. Kada 2 tei beskenatno velikej wrednostiy iz (4.21.) vie Dimoda € ,.,, te#t vrednosti kocfictjenta hladjenja rasnladnas uredjaja kofi rade po levakiétnom povratnom cikiusu Carnot izmedju temperature Tt Te ‘Kada bi cba provecinike termoolemanta bila napravijena od mate= Tijola koji imaju Lett koaficfjont provodjenta toplote A, = hy =2 }+ late kee= fictjeme eloleriéne provadnosti (¢, = 6, = ), iste apsolutne vrednosti koe= iol =) y {ste pourkine proseka (2, = s) = 8) I iste dugine (1, = 1, ~ 1), kooficifent ef Uiasnosti tormoclementa imao bi oblile fejenat termostotrometorne sli, alt supoteg ena (la) ~ fe GE be (4a: U ovakvom eblikty 2 mode da so koristi 20 ocenjivanje poyonost! matertjala za povezivanje u tormeolemente. Sto je 2 vece, material je povolini}i. 8 im dau termoporove ima smisla spaiati materiale Koji imaji supotne ane ike koafict{enta termoelektromotorne sile. Mietali imaju jako male vrednostt Koeficffenta efektivnosti z 2bog malin vrednosti keeticijenta termoclektromo- torne sile. Plektroizolacioni materijali imaju takodje jako male vrednosti 2 2bo9 veoma malin vrednosti Kosficijenta claktritue provednosti. Najvere vre= Gnosti = imaju poluprovednici debijeni legiranjem B81, Te, Se, Shy Phi Zne J pored opseZnin istra¥ivanjs na iznala%enja eftkasnih termoolemanate, mok = simalne yrednosti koeficijenata efektivnosti termoclomenata kee st postlgine te Kren se oko 0,003 K™", Sto joi nije dovoljno de bi termecloktrign rashia= ni uredjaji bili kankurentn! 8a kompresor'skim w popledu koefieijenta hiadjenja (21. 4.8.). Uz to je cena materijala poluprovorinika edgovarajuceg kvaliteta jo uve jako visoke. Moguénost! iznslaanja boljih poluprovednih mater jala danas su Jo8 uvek nolzvesne, jer ni teorijalea nl okeporimentalne jatragivanie isu zavriena do te mere da bi se moglo predvideti koji bi materijalt moplt dda imaju vetu ofektivnost. ‘Ako 2a date vrednosti T | Ty pomotu izrasa (4.12.) 1 (4-15.) izratunemo i nacrtamo zavisnost kapacitata hledjenja Qa i kooficljenta bladj- enie € od fobine elektritne atruje, vidime da se maksimalne vresnosti ze £ £ Qo dobtiaju pri raztiéitim 1 (st. 4.9.). Ovo je pesledica Einjenice da sa po= rastom | rasto i Q_, all sve jate i jate rastu gubici usled provedienja toplote { elektrignog otpor®. Da bi potro’nja elektrizne energije zo pogon uredjaie Slike 4.8, Orijentaciono poredjenje vrednosti kesficijenata hlatljenja malay kompresorskog i termociektritnag rashladnos urecjaja (tempors= tura Kondenzactje oinosno temperstur toplog Kraja #30°C)- fob Slike 4.9, Karalter zavisnosti keeficljonta hladjenje i rashlainog kapaciteta od jatino elekeriéne struje jednoy termoclektritney rashladnog ue Fedjaje (2 = 0,008K-1, 1, = 277K, T= 316 KD.98 bila prihvatifiva, vie termoolamenata se redno spre u modiile { blokove (sl. 4,10,), Koofictjont hladjenja termoeleltriénth raghlednih urediaja se Slika 4.10, Mlok redno povezanth termoelemenata: 1. 12. = grane termoele= ‘menata od poluprovednag materijala, 3. - tople kentaktne plate, 4.-hladne Kontaksne ploze. {jako smanjuje © porastom razlike T 17, (sl. 4.8). Stoga se onl ugavniom ko~ iste 2a iadjenje pri manjim temperattrsiim tazlikama (do ako 45). U siuajevima kada Je ova raziika temperatura veéa, keriate se tormioclomenti spregnati u kaskadu (st. 4.11.). f TET / LT TT] / 1, Zeventroizoiaciia Slika 4.11, Kaskadno povezani termoelementi. Loi Koofictjont hladjonio i vieoka cena poluprovodnike su glovat necostaci termoelektriinth rashladnih uredjaja. Medjutim, termoclement je najjednostavniji reshladnt uredja{ de sade poznat, Sto prada znathe prednosti u mnogim sluéajevima. Oni rade befumno, nema pokretnih delov=, iereijal~ nih cila, problems mehaniSkog habanja { podmazivania. Termocleltrigni ras hladni uredjaj malog rashladney kapaciteta ima I male gabarite, pa se koristi za bladjenje olektronske opreme raketa I svemirskih brodeva. Kasia ov opre~ mu v odredjenim uslovima treba i grajati, to se lako postize pramenom sme~ za tokn atruje. Unokim podmornicama sv ugradjent frlzideri 1 klimatizer! sa termocieltriénim rashladnim uredjafima bog beSurmnog rasa. ‘Meguénost hladjenie deserpeijom qasova karizéens je u labora ~ torijske svrhe 2a postizanje temperatura izmodja temperatura Idjuéanja tae — 1no3 Vodonika i tetnog helijuma. Ovalay uredjaj za hladjenje desorpeijom ass Je zeriodinog dojerva. U prvom periods odigrava se adsorpelja helijuma u ‘aklivnom ualu pri Eemu se toplota adsorpelje odved! hiaijenjem pomosu ispa~ ravanja tetnog vodonika ped valaumom. Hlavljenje se postize a dragam perio~ fa kala se helijum usled odsisavanja deserbuje iz aktivnog agtia jer se toplo~ ta desorpeije pokriva toplotom aktivnog ugha zhog Zea teroperatura ualia op= da, Usled vooma niskih temperature uredjaj je Izolovan od okoline vakurnsk= ‘om izolactjom. Zboq perioditinos rade u ovakvim uredjastma velikt su cubici uslod nepovratnosti,, pa je energetska efikasnost jako lala. No desorpeioni mo= ted je relatimne jodnostavan, na to epravdava njegov primenu zo postizanie tenperatura do oko 4 Iu laboratoriieke avrie. Koristeéi proces kljutanja { isparavanja teénog helffuma pod vr= Jo visokim vakauimom moguée je postiéi temparaturs od 0,7 K. Joe nike tem ~ perature postiiu se motedom adijabatskon demagnetiziranja paramagnetath materfja, Spoljain{i rad adijabstski izolovanog sistema, koji sadrZi | parama~ {gneins moteriju, u procesu demagnetiziranja vrSi se ne raéun njegave unutra Ene energije, zhop Sega dolazi do sni¥enja temperature. Adijabateko demagne— tiziranje paramagnstnih materijs dogadje se analogno adijabatskom Sireniu ge— Paramagnetne soli 54 se pokazale kao najefikesnije materije za postizanje magnetno-kalorijskeg efekta. U jednom uredjaji 22 hladjenje dema~ (ghetiziranjem paramagnetne materije, koga opisujemo primera radi, params fgnetna so nalazi so u jodnoj komori (<1. 4.12.) postavijenoj u posuch sa tee ~ nim helijumom kofi kijua ped vakuumom. Ova posuda se nelazt u jedno} veco} Gvostruko vakuamski izoiovanoj posudl, koja v medjuprostory sacri teen vo Joni | heltjum radi postizanjs Sto botje toplotne izolacijo of okoline. Ceo ova; Satam ja pastavijon inmedj va pols eleltremagnetas U potctin se tempers tura paramagnotne coli snisi na oko 1 K. pomosu tetnog helijuma koji Kijuca isporave pod visokim vakuumom. Kemora u kool 86 nalazi peramagnetnn £0 Ispunjena je gasovitim helijumom koji prenosi toploty od paramagnetne sol! de zidova posude sa teénim heligumom. Kada paramagnetna so distigne tempers = turu of oko 1K, uldjuéi se magnetno polje Efja je magnetna indukeija oko 24 Tesla, @ toplotu namagnetisanja paramiaguetne soli gasoviti helijum ecvert do.100 Slike 4.12, Sema uredjaja 22 hladjonje adtjabotekim demagnetiztranjem pa~ Famagnetne soliz L, ~ poramagnetne so, 2. ~namotal tones 9g termometra, 3. - magnetn! polovi. ° sldovo posude sa tetnim helijumom odeZavajuéi i daije temporatura soli od joke 1. Zatim se iz komore sa paramagnetnom sali odsisa gacov'it! holijem do vrio visokog vakuuma da bi se so termigki izolovala, pa se magnetna Ind tukelje magnetnog polja sntzi na 10% ne no 00044 Ke U novije vreme primenom magnemo-kalorljskog efeksa dostiza~ he eu temporature od 0,001 14 Ky a dejstvevaniem na magneini momenst ato faskog jezara i 0,000025 K. Ovako nlsko temperatire ne mogu so merit! es Enim termometrima, vet se odredjuju merenjem magnetske susceptiblinostt koja Je obrnuto srazmerna apsolutna} temperatari. ta, usled Zega temperatura soli ops Joule —Thomsen-ov efekat. ~ U pracesu priguéivanja snizava se pritisok Suid (gase ili tetnosti) bee vr¥enja spotinjeg rade i hee rasge= re toplote sa okolinom. PriguSivanjo struje Muide doieva se kadn ve naglo smanjt mretatnt presek, kroz: koji noprekidno tee fluid, pomacu ventiln ror ijatragme, poroznoy Zepa { dr, a onda fluld nastavija da strut kroz veéi protoini presek. UF su¥enom preseku naglo paraste brzina strujanfa Sto isto~ vremeno izaziva sniZenje temperature strujousled smanjenja unatraSnje ene orolje. Kinetiéka energija strujo so u toku priguiivanja povecave i trosi na tr= enje, 0 zatim se pretvara u toplotu ko(t opel prima fluid (proces! priguéiva ~ nja se obino odvijaju tako brzo, da razmemi toplove sa okolinem mozeme za nenariti). Proces priguSivanja ima za posledieu promens unutraznje enorgl — Je itemperature prigulivanog uida. U zavianost! od oxobine fiuide 1 stanje Awuide pre priguSivanja, unutrainja eneraija posle prigusivanja moze da bude vee, manja Ill Jednake unutranjo} energiji pre prigufivania, pa, prema to me, | temperatira fluida moze posle priguiivanja da porastey de opine ili a getano nepromenjena. Pri priguivanja raste entropija fluida jer su opisa~ ze pojave nepovratne, Promena unutragnje energije realnog fluids pri adijabo- tskom priguivanju povezana je sa rezultujuéim 2apreminalim radom istickivania i utlskivanje (el. 4.13.), 4), takedje moze da bude Pip “PY, BO (4.23) Silke 41.13, Priguiivanie « poroznom Unutranja eneraija realnog Eopu. fide se sasto}t od dva dela: od kin= etltke energie kretania svin moleku~ 12 | potencijaine enerat}e medjuscbnog priviakenja molekula. Prvi deo zavisi ‘samo oi temperature, 5 drugi deo zavisi od spocliiine zapremine fluida. Pri prigudivanje se uvok poveéava specifina eapremina, pa uvek raste i oval dra gi ceo unutranje energie. Kade Je p,v, ~ pv, >0+ raziike zapreminskih radova trosi so ns potiskivanje Nida iza mesta prigufivanja. U ovom sluaju jovija se ont = Zenje temporature fluiéa pet priguéivanju, jer pozitivne raziike capreminskih radova | poveéanje unutrainje potencijalne energije potiu ed smanjenja un ~ trainje kinetike ensraije moiekula. Kade je pv, ~ Pv, 0s Pazitke zapreminskih radova ide ne po- vetanje unutrainje onorgije fluida. Ake je ove poveéanie vese a porasta uno~ trainje potencijalne energije, dofi Ge i do porasta temperature Aida pri pri- oulivanjuy jer Ge porastl | unutraSnja Kinetithe eucrylfe. Aka Je povecanje, ‘ukupne unutrainje energie isto koliko je 1 paveéanje imutraznje potencijaine feneraije, temperatura se pri priguéivanju nee promeniti. A eko je poweéanie ‘ukupne unutreénje energije manje od poyeéanja unutranje peteneljalne ener — oie, dodi ée do snizenja temperature pri priguSivanja, jer se na poveéanje lumaraSnje potencijalne energlje traBi | jedan deo unutrasnje kineticke energi~ Jee Kada Je p,v,~ P,¥, = 0) do sni¥enja temperature pri priguiive= niu resinog fluida doiazi zato to se za poveéanfo unutragnje potenctjalne enc— rgije to8l samo unutrainje kinstiska energlja.102 Cinos promene temperature 1 i promene pritiske 3p pri priguiivanja naziva se integralni priguini iM Joule-Thomson-ov efekat (6 1/ ‘0p);. Se smanjenjem 6p smanjuje se { 47, pa se u granitnam siutayu debi J diferencijatni priguin efekat at nt, (4.24) ap Vrednost a; zavisi od pritiske { temperature fluida pre priguiivanja, Ze kva~ zistitke protnene stanja po II Zakonu tormodinamike jet AQ = Tee = ai ~ vp. odalde Je ai=Tdsevap. (4.25.) Diferencijsienjom fer kelje =~ = (Typ) biée aso), ars (22), ap. (4.26.) ar P 2p Zamenom (4.262) (4, 5.) dobijamo: (PL) are 7 Deljonjem penlednje jednaXine sa dp bige 2s coum omens = peat (4.7.) ets (AL) er Ene, (4.282) rite) HE aa thy. thy, [am ko op op ap Ir sit 1B, Eo fine - [te . te le (ase Aso josinatinu (4.25.) podelimo sa dT dobijamo: wip ae, yee a ar a za p= const adnasno dp = 0, biée, thy ar Po ar Zamenom (4.31.) u jedna¥inu (4.30.) dobijamo sledeée tzraze za diferenci= falnt priguini efekat: a Gat) (hy (4.32.8) a es (4.3240) ap Te jodnadine (4.32.a) vidime zavisnost priguinog ofekta od pro- mone unutratnje enorgije pri sni¥avanju pritiske priguiivenjem i od odstupn ~ jz vona¥anje reaineg gasa od ponaanjs Idealnth gaseva Sto $2 mer! promen= om preizvoda pv pri smanjenju pritiske pri konstantno} tamperattri. Ova jec= naSing { kvantitativne izra¥ava ono Bte je napred reeno o fizikslnosti process priguiivanje. Kade je one Jednake null, otmosno kada je au [=] (aaa. % ap 10 odredjufe usiove inversione temperature osnosno cdredjuje pi T kos kath el priguBivanju neme af zagrevania ni hladjenja fulde, Ako Je desha strana Jednatina (4.32.) manja od nuley fluid ée se pri priqusivant eagrevatl (er fe Op<0), a ako Je vata of mule fluid Ge se hladiti. Ze ideaine gasore je Priguant efekat uve: jednal nulf, jor su obs Elon daene etrane jednaéine (4, 52a) ze T= const. vel jednake null s ebafrom de su ze idealne gasove | i funkelje same weraperoture, Zavisnost inverzione temperature od potetnog pritiske i tempe- rature priguBivanje realnth gasova motomo proutiti ako jednaZinu stanja re~ alnih gasovs aproksimixame van der Waals-ovom jednatinom. Pri tome ne w~ fede zaboraviti da ova jadnatina hina vise kralitativan nego ivantivativan 2me~ %aj. Za tu svrim transformisaéemo jecnatiny (4.32b) u pogodnijt obitic. 1g tevezs (4,054) sled dy» Hit (eat) ‘Ako diferenctjalimo i U(pyt) bige: ate (24, aps (2, ar, ap ar®106 9 ako ovaj fzraz za di zamenimo u (4.34.) dedtjamo: ob [thy -v| eet eb, a. a ar Diferencijatenjem s = s(p,T) bige as 25, eps ap as (an) (4.98.) Bako je ds totalai diferencijat, moraju drugt meoviti izvedi(4.37.) 1 (4.986) da budu Jednald: [aco apt 30 enth strane (4499.) 1 (4,40.), biéer sty -} - =P Jer je al takodje totaini diferencijal, pe drugi me¥oviti izvedi od { po pit fmoraju de budu Jednaki. S obzirom na (4.27.) moeme da nepizeme, ate) ep Gime tarez za diferencijeini priguéni efekat (4.52.b) prelazi u oblik: Abt [r4, - : (4.42) ap P arP 12 Van der Waals-ove jednatiine xr pe Ee mb TS mokemo de odredimo (3v/3T), i posle zamens u (4.42) debijamo: = , (4440) 2 sko iz (4.45.) izrazimo RP i zamenimio u (4.44) dobijamor 2aly ~ 3b/2) (4.as.) Daleko u pregrejanom podrutjuy kada se fluidi ponaSaju kao ga ott odnosno kade Je v anatno veée od a i by izraz (4-44. postaje ar (4.46.9 ap Sto chats da diferenetfani priguini efekst u tom potrutju stanja zavisi 2a do~ # fluid samo od temperature. To su, u svofe vreme, I utvrdill Joule t Thomo son, vriegi cksperimente u intervalu toroparaturs of 0° de 110C | pri privio= cima do oko 6 bar Inverzion temperaturu 2a dati gas \Zije su osebine lea | hy Sobijamo kada tzréz (4.46.) izjednatime so nulom | regime pots Tew 0° EE a7.) de Indoks 0 ukazuje na veltke specifiéne sapremine cnosno male qustine go~ sa, Kod temperature kaje cu vide od Ty. 9 pri peiwusivanf gas so 2agrere, 8 kod niih oT... 4 gas se pri priguSivanti Mlaci. Keeficijonti 6 i u-van Ser Waais-ovo} jednazini mogu se iarsaiti kritiGnim veliZinama stania+ as ery, i rae (448,) Kade ovo zamenimo u (4.47.) debijs se Tiny 97 6178 Typ « (4.492)106 Eksperimentalno odrediene Inverzions temperature gasova u pocruijima mex Je gustine rasiikuju se od invexaionth temperatura zrstunatih po (1.0) Jor van dar Wisals-ova jednatina ima vise kvalitatival nego kvaieitarivel ica © Sais Imai (4-49-) date dosta dobru orijentaciju, sto se vidi ti sledecin po 2 stake o ksperimentaine eedjenim yredhostims Ty» i Ta ea ff ae fe ‘ eee «| ons mo retard poritivnor na neaativn! prigulin etekat nije oltre lera¥on, pa je tox Sto eksperimentims odreditl prectzntje vrednostt za 7, ¢. lz ovih patate {itimo de ée se priguSivanjom pri tomperaturt okoline vazduh otladitt, doi Fee Aamlonik {helium sagrejati, Odgovarajute zaldjutko moScmno na eves na Sin trvesti za ido koji gas. Kod viSilt pritisaka ecnosno velikth gusting flulda vrednosti veli= fine a |b nisu eanemartjive y odnosu nav, @ mara se vodtti rasune fo eatin esti cp 0! pritiska. U ovom poiruéju emperaturu bivaraiie 1, modes Uraéunati kada brojilac u (44.) iajednaéimo sa nulom: natal ed (4.50.) as 8.) ofawe dobijamo: “Ongar 4.52.) Sto 28 v/v #0 prelasi asimptotskt u (4.494). V podrafe veéih custins fluids priguiinl efelat zaviel {od pritin Fis BN Dostell | Britisok invar2ije koji mozema taratuneti kads brolitas wt (2.45.) iajednadimo sa nul om? Pale = 9b/2) sg ~ nite 50 (4.48.) debitamo: (452) (4.53.) Maksimalni pritisak inverziie (7,1, nalarime iz watoes TE <9 a . 4s.) (apna * 7 oa Wye = 1 8 2 (4.51) vidimo da je 82 ovim f= 3 Tye Ake se flutd na zavy iw toei pad vi8im pritishom ot (Pi. jay Alferenctietnt prigun!efekat je ave heoativan, Na osnovu (4.34.) maksimaint inverzion( pritisak je 78 vazchs 348,7 bar, 2a vodonik 121.4 har, a za helijum 21,4 bar, Leperimentalne vre~ nosti maksimalnih inverzionil pritizaka dosta cAsiupsju of navedenil ved ntti kao uostslom i sve vrednost! kole su lzratunate iz van der Wauls-ove. Jednaine. Medjutim odnost dobijent na osnovu ven der Waals-ove jadnazine kvelitativno eu adliéno potvrdseni eksparmentima. an / Z Slika 4.14, Ts dijagram realnoy Guida,Na sl. 4.14. prikazan je Ts dijagram neko reaineg fuida, U dijegrem su wertane | lintje I~ const, inverzions linija v oblastl vedth gustinay izouerma Ten 01 78a (Pia yay? IVErziona Linije presecs: sve linkje 1 = canst u ffhoviny Lomentma tte astmptetskt Hint T const. Inversion nije Motraje 002° (P,,)yagy ¥ HEH ME BEL itlscima visi of (Pig, nay ‘ifereacijeini priguini efekat ne moe da bude positivan. Za sve stanis ole Ine Ievo of inverzione linije aiferenctjalni priquini efelst je nogativan (tem= perature raste}, a za sva stanja deano ex inverione Tinije “Herenciialal pric guint eickat j> pocitivan (temperatura opada). Za stanje koe le¥e ispod prac Dige g = Const diferencijalni priguSnl efekar fe nagativan. Sa sniavanjom pritisaka linije i = const pretaze © prave paraleloe sa apscisom i peigunl e~ fokat iStezava, jor se Mula ponaa kao Islealan gas. Inverzions linija proses dani granfénu krivu w takki Ge Ze fue {a koji bi se poneSao po van dsr Waals-or0) jednaéini inveratona linia produ Zava vy zasiéeno polrutje | ze stanja tv. pregrejane teénosti (u metastabllnom Stania} tevo ot inveraione linije priguént efekat je negativen. All u tehnitko} Prakai nx donjoj graniénoj liniji obiZno paSinje isparavanje, pri Een se pri briquéivanjs velika eneraija isparavanja nemiruje tz unutraénje energie y oo osno ne raion oliadfivanja Ault, ps te éiferencifalni priguini efekat poser of donje granitne tinije uvek pozitivan. Drugim resimay ispod tafke G inverzi= ‘ona Tinija s@ poklaps sa donjom graniZnomn krirom + Ako fluid stanje 1 priqulujemo of pritiske py do pritiska py od - hosno stanla 2, promena,temparature biée ap. (437) oan i 3 * Cxlnos ay ap (4.38, je intearalni priguint efekat. Za dato potetmu temporaturu T, 1 dati krajnjt pritisak py najveéi integraini priguint ofekst debija se kada ge 20 poteent pric lisak tzabore ons izobara p, koje prolazi kroz taZhu #, ednosno kroz presek Ssoterme T) = const 25 inversionem linijoms Keajale starije bite W tab Boo osno u proseku Linije f = const povutene iz ta&ke 8 sa izoharom py. conate Prigadivanjem se mob pasttél pojsva kondenzactje (steSnjavanja) sare ort ko gas prevedomo w potetno stanje iz Koge lina i = const ulazi u oblast via - Ene pare { tamo sete izobaru koja exigovara krainiem pritisky priguiivanja. 109 5. CIKLUSI SA KOMPRESORIMA Mazduine maine ze hladjenje, ~ U ovim ma¥iname rashladni me diem je vazduh, Kofi stojI na raspoloZenta besplatno u neograniGenim koliei~ ama. U toku celog ciklusa u ma&ini za hladjanja vazduh j= u qasnom stenju i ova maBina sa vazduhom kao rashladnim fluldom koji ne monje faza u tok ertinog procesa jodina je kofa je dobila Siru praktigmn prison. Da vazduSna makina radi po clkiusu Carnet, patraban f= jako ko- mplikovan mehantzarm: dva izolovana cilindra za izentropsku skepanzija komprestiit, jedan grojani cilindar 2a izotermsicu -kspanziju he To | jotlan hadjeni cilindar 2a izetermsku kempresija na T. Ovako glomszan mahani ~ zam uniitio bi sv» prednosti koje pruza clklus Carnet. Zhog toga vaziiasn= maine rade po tennitki najlakSo tzvedljivom cikitsu 4 to je obrauti cikiue vyazdains maSine(Joule-oy ednosno Beayton-ov cikius), Masina se sastejt od ednog Komprasionog 1 jedneg akspanelenog cilinira | dve razmeniivate. to plete: u jednom se vaduli hadi pod visokim pritiskom, udrigam sm vazdu= 1b pod niskim nritiskom zagreva hiodné! objekat (sl. 51). Teorijeki ebratan illus vazduiine maine prin kazan je na sl. 9.2. wTS | pv ljagramn. Dovorjanie | exy= exljenjs toplota je pri kanstan— a nim pritigeima, a procest ko~ presije 1 ekspanzije su iso~ trope. Ako u naiem rasmatr= anit razmeniene toplote evedie mo na Ikg yagduha, onda moze ‘mo napisatt da je toplota exluze= « 1 bladjenom objekw. ogy tht) [etre] 5 a toplota koji vazduh olaje & ‘ladnjaku: ° (1-74) [aa/eg], P ‘ade je c, [kI/kok] specifiéna toplota Yazduha pri pconst. Si, 5.1. Some vazduine madine. K-komproaton! | E-ekspa~ nzioni eilindar, Mhladjent objokat, Z-hla~ ‘njak vazduna.no Kako Je. =0g * 1, Koafletjent hiadjenja ée bit \ Fo Odavée vidio da jo koofleljont hladienja vaziluSne ma¥ine mian{i, ukoliko jo odnos pritisake veéi. Ako w Ts dijagramm ne slaS.e teltiko sme Cornotov cthiuy deur temperature UT, (P= T, 17 onficijont bladjenia 2a Carnot-ov cfu Se Je = a sea touerv: 1), onde jo Kako je TT, to je © eg 1 Ts = pritiske. U otvorenim maSinamna razmenjivata to ~ plete u hladjonom prastoru nams, veé kroz ovaj nrastor struji ekspandivant had vazduh i tako ga bladi. Peltigak po le mune jadnak atmesferskor pri sku, Pri ovome ja valllea nezgoda to eve viaga ie prostorije bive povuzens uu maSinu f skuplje se, lao Sto smo rekli, v ekspanzionom cflindra. Zbog pomanutih nedastataka vazduine maine eu kealie iz upotre= hho. Nanac ea jof Jacine 2a priliinim uapcham primeniujuy noravae ts deenizovenom dbliku, 2a Klimetiveciju aviona. u kojlina se Kombiniju se urdjajem za edrZavanje pritiska w kabini. Parne kompresione maine 2a bladianje. —U suitini osnovna po- rms komprasiona mating ima iste sasiavne eleminni kao | vezdusna, saino Je u njoj rashladno telo neka leko isparifiva te&most, pa radnl ctklus maging pela u oblast viadne pare (s1.5.3.). Daverijenya toplola Q, isparivaguy —u kome rasiiadno telo isparava, i odvodienje toplote od kondenzatore yu kemeSe rashladno tole Kondenzuje, deSava se pri kenstantnim peitiscima py ol osho py all { pet Kenstantnim temperaturatna To ednosne T, jer w oblgsts ve Inéne pare lintjama konstantnog pritiska edgovaraje linije Nenstentne temps erature, Zato je teorijskt i moguée sa avakvor maiinom ostvariti obratan citlus Carnet, we fog Ponioat Sema kompresione pare madine sa ekspenzionim ellindrom brain radai elkdus Ts dijagramu Rad 2a tzentropsko sabijanje of stanja do 2 je: sde je i [ki/iq] — specitiéna entalpija cadnog modiuma w ineksom obeletex hom Stanju, {U ekspanaionam eilindrw dobije se rad Potreban rad 29 pogan maiiine je: = (yi) = 6 2) = Ugetg)elig io [kk] Jor Je toplote hladjenja koju ouuzima hladjenem tela (na pre a1 Ml sont rastvor) 1 kg rashladnag fic relia) [ko7ra} vvazdat'u Mednj- toplote Kojw 7 Kg rashladnog Aluida oda w komdenzatora (na pr. vodt za hle= Hlenje Ut vazanni) [keg]. 13 Stanja 21 3 ne moraju da lee na granfénim krivama, ali coo cik- us mora de ieZi u oblasti viezne pare. U tom sluéaju koeficijent hladjenta je vel: To em Je taraze 28 ap vidimo da fe topots hladjania pe} kg reshladnos ‘aida wtoltke vnée, ukalike se stanja 11 (odnosno 2 1 3) nalace bike gree alénim, lrtvorsa {ll je toplota lepacavanja incnog reshlednag madlume ‘9a temperatur 7. vata Rad ekspanzionog ellinira jo veomme malt Ste St vidt tz Te ajagrsinm, pa ucipan ead nije Vide Jada ralel ve vllne Fits kao kod vazsuSnih matina. Toplotaieparevanye toblenjenth tenostt a hndenge or kage od oko 128 do oko loo h/aq pa ley 20 levaatan edredion Fachladn! Hapeciit Qy [10] sekuninacirclaste rashladnoy Milde ree ‘paki Q Sh [reve] en zaatno manje nego kel vazduingh maina, Sto na pata manja od vazdutne. 4a Je parna maSina vite ‘Toplotu hladjenja po I kg rashlanoy finde ¢, [k5/kg] naziveme Jc | spnctfifna masena rasbladon sposconost. Gna zovfel od termtGkth oso bina rashiadnag luis | ed ete Rofl sa ldom levees Priguin! ventil. ~ Rad ekspanzions maine je jako mali, taico de bi so skero sav potrotio ne mehanitke gubitke 1 semoj ekspanziono! maint. Zoo toge ae umesto eksspnzije weksapnziono} main! kondenzovant tini ishladal fluld prigulwe u priguinom ventilu ed pritieka pra pritisak p_ « Porreban rad za pogon matine se nelto pavecavay all je makina znatno j- - Guostavnija (s1.5.4.). Kod prigulivanja je isconst., ps je atenje rashla ~ nog fluida na kraju_priguéivanje odredieno onom taékort & koja} lintje 1 =const. polezeti iz potetnog stanja totnosti posla kondanzactin (3) ante Liniju po= const. (tales 5). Vidlmo da jo sade ag" fy ~ tgs Kako se ui Kondenzatoru odvedt ista koli&ine toplote kao { u sluajs maine 8 ekspanzionim cilindrom , to je potrebno utroéitl vile rada, Bo Je. pre — amavijeno povrsinom 4,5,7,8. Taj visale rade je uprava rad Koji smo izav- bill tzostavkjanjom ekspanzioneg cMlindra, jer iz uslové inet, siedl da. je Povrdina £,5,7,8 Jednaka porrSini 34,6. ° \ViSek potrebnog rada usled nepovratnesti procnsa priguéivanie molfko fo veéi, ukolike je razlika temperature Ti Tg vnéa~ U toi priguél vanja ne vrdi se nikakay rad, a temparatura rashiadnag fluida spade 52 ‘Tna To. Usled promene pritiska i temperature oslabodi se toplota i, ~ ig= ‘6 ig (ade su i' 1, specifitne entalplje kijufale tegnasti na pritiecima pina Zo, ‘epervat Si, 54. Sema pame maine sn prignim venom 1 etkius w Ts dtjagr= Fo) » Ake Joe [ki/AgK] srednja spectléns toplota tegnostt xa interval to- mperstura od Ty oT, anda je: ihe ett-ty. Ova toplots se utrofi na isparavanie jednog dela totnostl, take de je, nakon priguiivanja stanjo viazne pare 5 odredjano jednakoiéu povrine 6,347.9 1 ovr 645,849 jer jet" = iy = 15, Kako jeih=l, tole: ig tgs -Voensersy Soe ein} pare uraohlnom Auld Stan 5s Te posted ee jednadine sledi da je: pose e857 For nye te 6.2.) Ukolko J xg manoy bigs man | gubitak topltnhladbnfodg, « Iatouremeno biéemanje! povneani potelmog radatakatfe 2a 5 Go ati ny pore tone Ho tamperatare TT” train blll obits Seen fe Gy tenbo odabratl{roahlogn Mid a Hoje anos, “E= Heo mann dake je Na vali&ing gubitaks toplote bladjenjo utiée { blizina eikluse kit Eno] WER. Sto je elldus (odnosno temperatura Kondanzaci|e T) B13 leit Eno taki, to je { gubltak usied prigubivanja veéi, Utlcai sniZanje temperatu- ro ioparavanja To | poveéanje temperature kondenzacije T pribliavange kri- uno§ te8ks ) epo se vidi u Te dljegrama (s1.5.5.) Ako ja 24 date tampers~ tur 1 T, kosfietjont hladjenjs Carnot-o¥eo eiklusa (maaina ea ‘skeponzionim cilindsam onda maemo napizati da je kom eficijont hladjenja maiine u ko ~ Jo) i= skespanzion! ellindar zame~ jap priguénim vantilom, pri tim tamperaturama TT (61.5.6) Tri, 0 vidi Fintan utes} SL. 5.5. Uticaj smanjenja 7 poveéanja Tag, © jent hla ~ ajense. No fstoaw isperivate odnome na ulezu u kompresor para ra ~ shladnog flulda jo viatna, pa s= vato ovakav natin vada | zove “vlaino usisovanje". U efxluse s0 Viainim usisavanjom ledint nepovratnt proces jast= prigusi— vanja, zAto jo ovaj clilus dost pribliian eliduey Carnot, naro~ Ete ze one raghladne Muide 22 koje fm odnas ¢/r,, mali (na ne amenijale, sumpo® Ainlsie!)- Cpe red toga Eto je ovalaw cikius to forljski povoljany on s= vike ne primeniuja 2bo9 praktiznth nedo= Stataka: velikih gubtale w effi = nara kompresora (energijekih i volumetrijskih} e takotje| zbog stalne opasnosté of "udara taénosti" ili bar "tysdeq rads". ‘Na ponte usisevanja zidovi cilindra anosno zidovi radinog prom Stara kompresora su topli ol prethednog sabijanja, pa usisana viainat lagna para prima toplott od zidova cilindra, usled faga isparava teint deo ‘viaine pare. Ovo ima za posledicu smanenj punjenja eilinira, Sto. znatt 4s cllindar mora biti znatno veel, U tolnt daljeg procesa sabljanja para po~ staje toplija od zidova cilindra, na topleta prelazi od pare na zidove cilt = dra (s1.5.7a). Pri tome moke dott do dalimiénn kondenzacije pars hw Zi dove eilindra, Sto moa da doveds do udara taEnostl. Usted zagrevanjo pare pri usisera~ nu raste jena spe— clfiéna zepremina, T Pi pa se rad sabijanja rashladnog fluide poreéava (s1.5.7b) Razmena toplate zmecin pare {ei ova cilindra je nepovratan proces 1 smanjuje koofici ent hloojenia. 209 ovogs en ors tupio ed vlaEnog usisavanja, vee total rashiadnt flue fu isparivata po~ 7. Osc used razmane toate temedin BND pert Eo vla%ne pare i cilindra kompresora suv sacteone neva oo vabney ustenvane sy near pry oresone. Swve usisavanjo. Zoq pomanutth nedostateka viaznog usisavanja roces isparavanja rashladneg fluida u isparivatu s= voi tako fa kompresor lusisava gus ancigans paru. U trvs ispas ivan sa direetnom okspanstjon (nazivaju se jo8 i "suvt isparivati) dovedi se u isparivad onolike rashia ~ nog fluida koliko wnjemui ispari do stanja suve zasiéena pare. Kol ter praplavijenth isparivata, kroz koje cirkulise vise tnEnost! no sto tspart il Je zapramina isparivata skoro sva ispunjena taEnoBéa, postavlja sa {za isparivata odvaje® tnénosti (s1.5.8.). U njemu so naglo smanjuje breina Maine pare koja izlazi iz Isparivaéa i altro menja njon pravor strujoniey {ako da se kaplijice teénostl usled evoje veée mase ja prema torte | inercl= Je ertvajaju i padaju prema dn odvajaéa, dok suvu par Usisava komprncor« a Kasnije éemo videti da Ima 1 drugih natin da se kompresor zaititi of usi- savanja viene pare. Na slici 5.9. naertan je uw Te dijagramu ciktus masine ‘oa radi sa suvim usisavanjom, Kompresor usisava stivu paru i sablja Je te pritiske p. Pri tom= se pare pregreje do temperature T,,>7, efklus ‘mnatno odstupa od cfiklusa Carnot, ps jn, wopiteno govornéi, konficijent Iladjenjo manfi nego kot viaénog usisavanje, Me~ jutim , ako je gubitak sled priguélvanss voll . iy suvim usleavaniem s» moze ak popravith konfi~ ccjont hadjanja, Sto vat dotle, dokle je Godatni clus 1,2,2°1" jo pom voljpifi od ctkiuss 1°23 3,4. Kod kruénih proces TT fevers sean A oj! en izvorie ea rashla~ @ nim fluidima ked kojth pei Je 1, 27 kooficljent he jonja ée go, usled prem SI, 5.8, Bema maSine sa suvim ustsa- koratonja temperatura T, pogerSati, all ked onih koji se tzvode sa rashlo~ nim fluidima kod kojth jo T,» T koafleljent Madjenja Go so znatnn popra~ Ako fo temperatura kondonzacije T vigoks i bliska kritifno) to mperaturi, kao Sto je to sluaj na pr. ked maiina koje rade sa uoljen=die~ ‘csidom , toplota hladjenja za viazno usisavanje fa vaoma mala. Savim usisavanjam pesti~ + Ym bo matno povréaniin toplote hladjeniay pa ko ijonta Mladjanja (s).5 10. Ova pradinast Jo narokito tara vode 2e hladjenja kom ndanzatora vie od Kritt — Ene wemperature rashla= fang fluid, Sto moze da 150 desi kod maiina koje rrado sa ugljen-diokstdom (l.5.D. SI. 5.9. Krufni proces maine sa suvim usisavanjemSl, 5410, Viaino f suve astsavanie St. 5.11. Suvo asisavanje 20 slu= za shutaj TST Bay TT. | pored toge to se ovale ciklus znsina razlilale od cliklusa Carnot, koettel= jen Madjenia ovekvog elklusa je pritvatijiv, jer su linkje p's consi. priliéne Polo¥ene w Ts dijagramu buduéi da su bliske'liniji py = const. Vooma Stetna pojava razmene taplote u cilindra kompresora zn {0 je monja kod suvoo usiseysnja.n poredjenju sa viaznim usisevanem, Jer je ‘oeficljent prelaza toplote [W/mK] za suve t preprejany para znatno ma= ji nego =a vlan, le dosaca navedenin razioga moiemo smatrati da fe teorijski kru- Ent proces £2 rashladnim mediumims kod Kojih on pada w oblast viayne pare sa priquéalm ventilom { suvim usisavanjem praktighe najnaveliniji | stags se on maze prihvatiti Keo asnova 2a dalje prouéavanje paraih Sompresorelih me Koeficijent hladienis ovaivog citluse (31.5.9) fe: a Ako sa ii 1 obele%avamo, nadalje, specifiéau entaipija suve zasiéene pare i kljutale teinost! na pritiska kendenaacije p cdgovaraj oj tomperaturi T, sa 13112 specitiine entalpiju euve zasiéene pare f Hive Je tetnosti na pritisks Ysperavanja i odgovarajuco} temperaturi Ty. a S* pr specifigmu entalptiv pregrejane pare temperature Ty, pri pritisht) p (ne fra 4 izentropskeg sabijanja usisane suve pare stanja Pi, 15), onda je ty = iggs iy = 1; pa ga € mofemo napleat!: biz dliggram, - U Ts aljegramu vidimo prepledno razmenjena to plow prt tvodfents powrtainracnih fracecay Moaltnths 20 rane peokiohe roratsno on nije agodany ve6 ee upetrelijave pl allegrat fo Sollier-u. Ne Ordinats se nanos! pritick pana apacinu epeciiena enelgha ts 1 pritsak trtatpia ay velitine stan ej stan neko) tle u over dijagrat pres= tevijeno tatkom, a promend stanja Tiijom. Ba ot aljaqeam nie preset} 1 ortinata ne najfeiGe nanos! log pt nef Na she bois, pethavan fe tgled Dl dijagrama (primera redi 2a Nig). lz parnihtoblica 2 reshiedn fail o- “lmaju ne vrednost! za 1" 1 1 2a payeine poitieko pr Na tej el te natin nacrtaju donja x= 0 fornia graniéne telve x= 1. Spefaniem edgovars}uciy waka re denjo} porno} creniéne) = {vot debiais se teorarme Ve Bho) oblast ze dite! rian. Delenjem ovin pravih nm Jodo ke Gelove | spajanjom sdgera~ Fayucintecasa dooiaiy se faim We = const izowerme at {eéno} oblast skero verihaine Brave Jer entalpie totnatt p= Sitch ne 2avi eo prtskas © isino} cast izotesme se pox Mispaju se izebarama, SL. 5412. pi dljagramU pregrejanoj oblesti pri ( = const. sprcifiéna entalpija malo rast» kada britisak opada. Ukoltko jo pars pragrejanija, linije t - const. = peibliZa~ Voju tinijema {'« const., jer s= para ave vise pribliZave osobinamo idea 2 nog gaa. U blizini gornje granine live pare znatho odstupa od ideainog {ase pa prilikom priguiivania temperatura nedto opada (Ioitin -Thoresore-or fekat). Tzentropsko sabljanje predstavljeno je kosom linijom s leva na Uosno t of dole na goro, jer pri ovalevom sabijanju raste { pritisak ietovre= eno sa entalpijom. Za jako vlan peru izentrop- su veoma strme, 2 su viju { mregrejsnu paru one su blaZe I malo fspupzene (kenvekene) na gor Na dijagramu su uertane i krive v const. (izohore), koje sae oblast! Sako viaine pare strmlje { Koaveksne prema gore. U oblast suvije { Pregrejane pare one ou blaze i akoro prave liniles Jeotermr u prearejenoj oblast! magu da se nacrtaju pomaéu jo danine i ~ f(pyt). Pojedine taéke izohora { izantrops u vaio} abloct! exten ju se tzraéunavanjem vrednosti x 2a pojedine pritisie In izraza: za dato v » const. { s = const. U pregrajanaj oblasti crtaju se pomocn je dnaine v =f (p,t) t's = £1p,t) usimajuél razr vrednosti za ty 6 zatimn toroe Zunavanjem pritisks p. Sa vrednostima pit izrafunava se vrednost specif Ene ntalplja te jadnatine i ~ {(pyt). a se prosiike iz Ts ill Is dijagrama za ogove hadnt fluld. Za sve uobiajone rashladae flalde pi dljagrem su ‘manje ilt vi8e slfnt opisanom dijagrama, Za praktine proragune komprasorsiih magina za hladjonjo piaal= {Fagram je pogorian zato Sto se u ovim maSinama razmanjane keliZine toplo- tay pa utroseni rad, javljaju kao raaiiie entalpije, koje jo lako o&itatl ne apscist. Na sl. 5.15. pritazan je toerljeki cilds mating 2a hadjenje Rada ‘ona radi po ciklusu Carnot (12,3 4), po elldusy sa priguintm ventilom i Viadnim usisavenjom (1,2",3)4) { po elidusa sa priguinim ventilom esvim uotaavaniem (14213448 Je Mare ca ip Konfletjonta Hladjenja-~ Povaéanjn kentiet je ta madJonja kod Komipreserslan paraik tutioe obo nateli'da se potta (one na dva natina: a) poveGanjem toplote hladjenja po jedinici mas rashle- ‘nog fluida tb) smanjivanjom rade sabijanja. Oro se postiZe sledatim cosnovnim navinime poveéanja kooficijenta hladjenja:prehladiivanjem pei guSivanjem u vie stupnjeva { sabijanjom w vie stupnieva « ‘| Prehladfivanje se ostvaraje Yap madly ato ga kondeneovans teEnost, pri konstantnom pri tsk kemienracije py na neki natin oblad sa temperature kondenzacije T na nek ni tomporatura Ty, « Stetan uti- a5 prigusivan’ he kooficiie~ nt Sladjenja Je kao Sto smo ¥ deli, (5.2.), mtoliles wedi, uke ‘oikd je raztika temperatura (1-79) veba. Sada je ta r= elika, usled pra‘iadjivania, 5.13, Teorljek! etklusi a smanjons na Typ, = Toy usted pl dilagramu Regn se postie't pore anjo toplote bladjesis Gy 282 "Io (sl. 5.14,). Prebladjivanam so rad sabijanja ntita ne menjay po et 1= tg ~ i= tg, wi Qde Je i, spe cifiéna enteipija pregrejane pare na kraju sabljanja,' 11° spocitisns™ente Iplja suve pare na pritisia p,, i temperaturi T_. Taplota” hladjenio je eata 1,* Sag) =ig = 8 = igus ate je ty, spocihiéns entalpija prehiadjene teénost! Sia pritisie p“tempersture Ty Ovde treba napommenuti da se za skoro sve unblajene reshladne fluide "Ts dijagramu izobare u teznom po acuéju prakcitno poklapaju sa donjom granlnom krivom. Za usljen siokst ove itobare znatno cdistupsu od donje graniéne krive, pa 0 overs tzebo vod ti ratuna keco ge radi sa ug!ion dicksidem kac rashladnim fuidom. Koefiel~ jont hdadjenje je sada: Praltiéna eo prablodjivani= t-Znop raskadnos Mulda ve3i yen a bia = Genie kendeneatore koja mora u stvarnGsti da tma nly temparaiiitw ee “Vemprrature kondenzaciin, Ovo prehladjivanje se dalava iif u samon KOE WMPREaLOr pri Ielazu tetnog rashladnog Nuida i wlazu vers za bladonie iu posebnom razmanjivaéu toplot=, t2v. prebladiivatu, kroz kojt pro~ ‘8ie teGan rashladni Quid iz kendanzatora w prigusni ventil | veda ze hla ‘jenje pre laza u kondenzator.122 Sts S.M. Ciklus sasuvimusisavaniom | prehlediivanjem Kondensata y ‘Ts (a) f pi dijagramn (b)- seovanu «cEhost Fashlines flue hla vison Parone wee ae ee 5.19). Vinkms poru is toperivate op roo stnga ts Kom ona potpuno ispari do stanja 1, hladaé! pri fone Kendensovanu teEnost ot stanjo do stania 5. Pr ovomee je tye ' ‘gr Jor fe iy = if = const., 5° je stanje rashtadnop due ‘oie bt fmalt poste prigutivenfa kata ne bi bilo nitake, : i Ada nr bi bio nikakvos penhladjivania. we, @naéi da su povrSina 5ab5" i 1” dl jecnake itt ‘arugim redims topics Hani 94 Gale sta, bide da toinostrashtatnop fide peg pretiadiivaia i da je probiodisiome pomat wists neon ee votura. Forast sntr shufaju priguéivant “ A eM St.5.15. Prohladjivanje taénosti viadnom parom ie isparivaéa, Da teénost rashladnog Mufda ne bi dospela w Kompreser , gia moka de fas gove teéni udar, u usisni vod ispred komprnsara ugradjul> se cdvajae te — Bnosti, tako de kompresor uvak weisave suvy zasiéen paras Cavojena tm — Enost bi se mogla odstraniti iz civajage zeqrevanjem ol okoline Sto bi bi- Jo sporo, ili dovorljanjem toplotne enarglie Sto bi bilo neekonomiéno. ih vraéanjem u (sparivat pomoéu pumps ta bi bila takodj« skupo | komplikes ‘ano. Najjednostavniji natin da so spesabnost hladjenja oivojrn= tetuostt iskoristi jo da se u odvajat ugradi razmenfivaé toplote u kon se Kotwlanzat rashlacnog fluids prahlodjuje na raéun isparavanja tenostt u osvajere (81.5.16.). Prehladjivanje tetnog rashladnog flulda isprad uleske @ petguin! Yentil moe se ostvariti { hladnom suvam zasiéenom parom koja elas 12 isparivatia (s1.5.17.). Temperatura cave zasiéens pore teorfjskl moés da fe poveéa of 7, do Ty odnosno ona ée se pregrniati dok (ese temparatura ‘tinosti emanjfii od T do noke temperature T1y,> Ta. miredjans welevows Err je spreifigna toplota tenosti uvek vata od specitiéne toplot= progenjane Fare. PraktiEno nije mopu= ostvariti prehladjivanje tako da se seve saviCee io pare pragreje do ulazno temperature kondenzata u prefiladjivat, jor by za to bio potreban peehladjiva® heskonaéno velile povriine.124 ‘Stoga se tamporatura pragrojane pare na islazu iz prehledjivatia bina tako da dimenzife prohladjivata budu tabnlék 1 vatura na kraju pracesa sabijanja u kompres ekonomski razumne y a da terspe= Ort Me bude taka visoka da x= ‘arent postajanost osobina ulja za podmazivanje komprasore.Toplets Nee Veperivas Pigs 3 “ /o, Vo Sl. 5.18. Prebladjivanie vietnom parom u odvajaéu isprad kompresoras jonja ée biti vets od toplote hladjenja ctktuea bez prohlad| all én usled pregrevanja pare utrolnni red biti val ze a 1. Koeficijent io jenja ovakvog cikiuss aiens oo «+09 ear naée se popraviti u svim uslorima u odnosu na kootictjent hladjeaja 5a suvim usieavanjam i bes pr-hlediivanje, sled nepovratnog procesa priguéivenja uv. Wlvania 2a Bos usa T ovae za smanjivange gubitake jolime nepovratni proces razinene toplote u prehladjivatu, Ie Ts dijagrama na st. 5.17. i te dosadasnith razmatranja, motamo re6i da é» ovakav natin prohladjivanye bitho popraviti kooficijent hladjenja u onim slufajevima kads je restive toe Imperature kondenzacije { isparavanja volika 1 kada Tashla ‘velilas speetfitnu toplotu to’nasti (polodenu donja granine i medium Ima erivu) { mala toplotu isparavanja x, na tempsraturi T, odnasno pritiska p_. Ovo narezite dolazi do izra¥aje kad‘se ciklus izvodi u Blizin’ krititine tath®, posebno kate ie temperatura Kondenzacijo vita od lrititne temperature, St jm vrio ast shuéaj maine koje rade sa ugljen~dioksidom. Za svaki radni mesiium mors~ imo prouéiti ze svaki dati siuEaj da li ja, # obeiram na dat= tamperature 1,17, blizinu kritftne temperature i fiziéke osobin- rashladneg flatda, ovat kv ciklus sa prohladfivanjem suvom zasiéenom parom termodinaraitk, poe vvolfniji od ciklusa ea suvim usisavanjem i priguétvanjom, fo Yao Sks.7. Preblodjivanje tetnosti suvom zasiéenom parom {2 isparivata Prehladjivanfe tetnosti rashladnog Mlufda pregravanjem suve £a~ ‘stéone pare posle isparivata jo vaoms ofikasna mera 28 poveéanje toplote hladjenja naroéito kod maina koje rade sa ugljen-dioksidam v slutaju viso~ Ke temperature vode za hladjonje kondonzatora , pa i za paboljfanje kontiel~ jeate hladjenja. Temperatura votle za hladienje moZe da ise j vila of kritic Eo temperature, ps Kondonzacije ustvari i nema, a rashladna sposebnast126 Je mala lz Ts ipl dijagrama (1.5.18) vidimo da toplow hladjenja moka Tho de Povetamo ako za datu konstontns temperatura vous. T poveceme pri tisak sabijanja py Nedjutim , povecanjem pritiska p, povecave ne i rey coe Pilani, a i Konstruktimnt raztori tral da ae a pritishom p ne kde visokey ier gut inate pritisci w CO, tnaiinama Jako visoki. Cptimain! pritieal¢ ‘mols da se naije tz uslova” 2¢/ ap = Oza T= const. 11, - const, Orin se dobija najpovoljniji kenficilent hladjenja za suvo usisavanks (i023! ca). 17 pa maine sa dvostepenim sabljanjom. Suyu para iz isparivaa ednosne cdvajata tegnosti usisave kompresor niskog pritiskalKPNP) { sabije je ol Prtiska po do modjupritiska p. . Para pritiska p,, protezl kroz mrajubla= njek( MH) u home 8%, Br Fn”? const.» ota vElom za hladjenjs teorlakt do temperature Thy. Ovu paru usisava kompresor visokog pritiska (KpV?) {sabija je dopritiska p koji vlada u kondonzatora (Ka). U kondenzator para rashladnog mediuma kondancyje i preliladjuje i zetim se a prigusnom sentilu (PV) priguiuje do pritiske py; pa kroz cdvajad tetnosti ide ispe— tra (I). SI- S118, Poreganje toplotr hladjonja poveéanjoan pritiska p i preiladjives ‘jem hladaom parom kata jo T > Ty Ralie PownGanjo toplote hladjonja (pa i Koafictienta hladjon\a,, ako je rashlan al Aluid za to pogodan) mot se posti€t prehladjivanjom suvom secienwn Rep, iaoarivata (41 2"3" 48") .Prl tome te! fy iy fyi ead makina Kojr rade sa rashlacnim fluidima koji as dobr> -meSeiu'ea alors Prohlndjivans= parom f- weaktttna potrba da Pashladni fld tenseh eplitea alle w pruladivagu, a ne eilindru Kembnesars Sto mu smagjuje siepen isporuke. Sabljani- u vie stupnjeva jo offkagan nadin 2a poboljSanje kooti= EHonta hladjonja kada js odnos pritiska p/p. vellld odnosno keds je rani Kemovratuca t= vattka., Volild rad sabiifaja moe do se emanyi abe an pare rashlacinog fflida sabija u dva ili vile stupajavae No sl. Id, data jo Sh. $119. Dvostepene sa~ bijanje s2 modu bladjenjem i rebladjivaniem.U odvajaéu tednost! para nastala priguSivanjem odvajs so { odiazi dire - mo v kompresor niskog pritiska zajedno sa parom koja dolazi iz isparive- G2, U isparivat' odlazi iz odvajaéa samo toni rashladni medium i tamo is arava. Kako u praksi temperatura vode za hladjenje mora biti manja od temperature kondanzaciie, pa j= uvaic moguée I prehladjivanje voslom u pre— hladjivatu (PH) do temperature T to se | sabijena para moe u modju — hlednjaiw ohladiti do bliza te temptrature. Povrdina 2,3 ,4,2 u Ts dijagre= MU predstavija uBtedu u utroSenom radus Najvida temperatura pragrejane Pare posle drugeg stupaje sabijanja T, niZa je od temperature’ koje bi ‘se dostigla sabijanjem u jednom stupiu, So Ja of bitnog znazaja sa gladi~ Sta poimsztvanja kompresora. Tarmodinamitki bi najpovotjniji proces sebijanja bio izotermski , ali kod madina za hladjenje nama nlje cilj poveCanje pritiska of p. do p 5 ‘yeé povisenje inmperaturr rashladnog mediuma oT do. Tr tog’razloge bi najpovoljalji proces sebijanja bio: tzentropeke salfijanj= ed T doT, & ‘aati tzotermsko sabijanje do pritiska p koji viada u kondenzateru. Ovo su povratni procesi { sa avakim procesima na bi se ciklus jako pribiisie eldusu Carnot. No sl. 5.20. prikezan jo proces izentropskog i izotermskog sabijanje u Ts t pl dijagramu. SI. 5.20. Najpovoljnifi proces sablionja u Ts {pt dijagramu 42 ovin dijagrama vidimo da bi savlSa stupnjeva sabijanja mogli da 0 pribit¥imo najpovoljnijem procesu sabijenja. Sabijani= v dva {vide stupnjeva pruza vollke Karisti narodito kada Jp temperatura isperavania T, niska. Za p/p, 24,5 obiémo se primea} wie 129 dvostopono sabijanjo, U sluSaju jake velfkth ednosa pritiska p/p_, petra bijava se sabijanj= u 3,44++, n stupajeva, Odnos pritisaka sabifania uzima ‘se 28 Sve stupnjove isti, pe je: A. Pa P ye RR aed tls Je W odnos pritisaks sabtjanja u jednom stopnju i tenost: Ve 2a dvestapono sabijanie bige: eda je PytVPrB + (6.54) Stvarni odaos pritisaka je usled gublteka pritisaka o ventilima covovodima i mndjubladnjacima, 22 oke ld veéi. Ovo povetanje je nate vote u stupnjevima nlZih pritisaka gde su avi gubiei Lzrataniji, a manje e stupnjevime vitih pritisska. Toplots hladjenja se vigestepentm sabijaniem ne menja t Lane na prs ea main po al. $419. (ig = Ly» yg)? Utraont rad e° sastofi iz sbira rado Kompresora niskog Ip visokog pritisiea 1, 3 Jo ty = 1", y Fae Konfesfant hladfonja ofigledne bolji nage kod sabtjax ja u jadnom Stumm i iznosi: a) Na sien natin se iaratunava toplote hladjenjay utrofeni rad Hoeficijent hladjonja za slutaj viSestepeneg sahijanja.130 PriguSivanie u vile stupnjeva. ~ Kada jo temperatursica raziike ‘7-1, volika, @ voda 2a hladjonja kendoneatora ima visoku tnmparatur « kontibijont hladjanja moa da se povnée vilestep-nim priguSivaniem sa ofvojenim usisavanjom | sabijanjnm. Ne sl. 5.21. nacriana je Sema jocina tekve instalacije sa trl priguina vontila i tri Kamprasora. Cololupna lo ina rashladnog fiuida koja ciriuli%e u instalacijé dolazi iz kondenzstora Ky J prolaai kroz priguins vontil PVT , u kome se priguiuje do pritiske Piyqs Od F Kg rastladnog mediuma koji udlje u vontit PY I nastane © kkg/kg suve zaatéonr pare t (1 ~x},) kljutale tetinosti na pritisku py) Sl, 5,21. ViSestepeno prigusi vanja sa ecvojenim usisavanjom € 131 astalu paru is shumslatora A usisava kempreser Kip! sabia do pric tists p oft vloda s KondeneatorG. TeSnostu kalitini od'(t ~x'~) dovedl sx {i prigufnl vont! PC Il, ade se priguSuje of pritske yaa pills pt soe; tome nastane xt (I= kh) ata aasléone pate pellet pt Koja usa bor mpresor Kp I "L sabija do pritisks pi (Q—x"_) . (1-a, ) weénostl, Ove utals tednost a is aismaletora A® dovodi dpriguinl Wontil FVIT ies so priguiuje sm pritiska pa peitisa’p, « Jaden deo ove tetnost spurt {sted prigudivanja u Kalitini od x. + (I°- nip) s(t ox'e) « dot preastale ton Enost isparava u isparivaéa ofusi®isjul Manor tau Yopleta Madjenge D652 KG =the) Derren). (5.60) {Sina taplote hladjenja odnesi se Pv i, ime shy (a ko nal lg raBhlatineg fide Koji pllje kroz Kondonzator { prigutint ven 1, Rad pojedinin kompreaora avaden jx opt na istu KolfZina fluides mtg 5 0) [RI/ ea} 5 6 Je Mw ig 107% sDellg = Py) [OZR] oe Fe Pa fy .€ [i370] 5 ae jo ¥ Catokupan utrofen rad je wg tgt % fete}. (07) Us f pi dijagramima speetfigne maseni rashladna sposobnost vidimo svedanu na 1 kg rashladnog fiulda kofi doleai u isparivat kroz pel ~ ‘guini ventil PVEIE + % oo Kata ove zamenimo u (5464); blée agg of > Dray + 8) Ne osnove (5.8-) 1 12 dijagreme na 1, 5.2. vidimo da se toplote hladjenja Pol kg rachladnog fluida Koj! dolaat iz kondenzators malo promeniia u atite- suna priguSivante u Jodnom stupnju « Topiote hadjenja u slueasu vikestape- ng) priguitvanja Jo naBto vata, jor poste pajedinih stupnjava prigusivanja cavajamo nastalu paru ca tamporaturama Ty iT, yy pas ona ne ohladjuje u isperivets do na raéun toplote hladjenjé kao 'slutaju jednostepenog pr- anja. Kako $e specifitna toplote pare mala, to je i ova razlika mala ,pa maemo raéi de vitesteponim priguiivanjem praltiéne n= utigemo na toplotu hladjenja-1z izraza (5.7) se, modiutim,, vidi de je utrovent rec ‘24 sabijanje znatno manily Jer so ne sablja ava para nastale prigusivanjem do pritiska p, od toga pritiska do oritisks p. Paslesties ovoga ja smanjenjo tlicaja nepovtatnosti priguBivanja | povaéanje kesficijonta bladjan{a. Ukoli~ ko ja broj stupnjava wali, to je # poreéanin keeficijenta hladjonja veée, Oval utica) zavist of karaiterietika rashladnoy mediuma ino i od temperatura Ti 1, = Utica! Jo jn utoliko yoél ukoliko f izraz (¢/r,) « (T= 7) wedi, eanosno ubtiko su gubiet usled prigabivania u Jecnom stibnju vaés. Dvestapeno priguiivania { sabljanje sa prehladiivanjom je nagin pobeljéanje Kenfieijenta hladjenje Koji se debija Kemolnaeijem tri osnorna mina, Ovo} se nafin neléeSSe sraée uw praksl kad ka termeral ‘ra kondenzacite T Lisparivania 1, tolike da je ofFAvdane watjenia Vises Penoy peiquSivanja i sabljanja. WRsmotrigemo slucaj dvostopenog priguiiva- “Bla Sabijanja, jor So of NAIEAAr primenjujn, no ova rasmateanja se moe Doe volilen tadlin'e primonitl prodriti { za slubajey= lende s= radi o vise stupnjows Na sl. 5.22. je prikazana Sema jedna instalaetje koja radi sa dvo- Stopnim priqulivanjom i sabijanjom, kao i krufni proces w Te i pi dijeara- mu. Kompresor visuktos peitieke kj VP sabija para rashledaag medina y ko- ja 80 © kondanzatora Ki obladl { koienassie, 2 u prehladjivitu PH prehladi Prahladjena totnost se u peiguSnom ventilu PV F priguSujs do medjupritiska By | odlazi w akumulatar Ac. Cue seo kp priguSene toénasti ofvaia x, Dio/ks} pare naststa usied prigutivanja, a eetatak o} (1 = %,,) [ko/tgltatna Sti odlaci u priguéni ventit PV 1, u keme 20 priguiyja do pefiske poy oda 2i'w ispariva® W gd potpuno feperave. Kompresor nlskog pritisika FNP usi= sava paru iz isparivats i sabija je do medjupritiska p_. Sabijene para stru- fi kroz medjubladnjak MH u Korie Se, pri p_ = const, Madi da temparaturs: + Ova se para pomaia sa suvom zasiéanllm parom aja dolazt i skarnu~ Ulbre { smesu ustsava komprosor visokog prtini KVP. Tes dljograme motamo da vidimo da je maanjom Matine pare nastale priquSivaniem y prvom stupa i pragrojana pare iz kerepracers n= Skog pritisica tampsratura pars kaj usisava kamornsor visokg pritiska Za od tomparature pare Kit bi ovaj Kompreser usisavao da neta parm ie akumulatora. Stanjr vy taéki 4 mofame eirediti iz uslovs meSanie pars pri stalnom pritisiu p,, = const. ea (amg) hae OF Bn ay ho slodi priitino i yy tty IK) tay, = 133 51.5.2, Instalactle sa dvostepe— nim priguBivanjem i sa bitanjem, sa prehladsi vanjam { mnedjuhladjenjem vodior« ‘Toplote hladjenja po } kg rashladnoy fluida Koj! predie kroz ko mpresor visokog pritiska, kondenzator { prvi priquint ventil je!14 U vom izrazu eznaka " se odnosi na suvy zasiéent paruy ozna- ana Kijutalu teénost (sa inuzatkom i, koja oznateva entalpij prehle~ djene tetnosti na pritisak p), # indekst sB"ednos= na pritiske, Rad komprasora visokog pritioke jet Alypsty~ly 6.5.) Rad komprasora niskog pritiska j= Alyp = (=x) + (igi) (5.10) cdakin vidimo daljnu uftedu u radu usied dvostapenog priguiivanja: kompre— sor ni%eg pritiske sahija manju koliGina pare nego Sto bi to bilo w slusaju priguitvanja u jecnom stupnju. Iz navedenth izraze 20 toplotu hladjenja i rad ‘obs Kompresora lako jo naéi relativne jednostavan izraz 2a koeficljent hla ~ aienje ('g" tin? + Gat) slutajavima kde 80 vodom 2a hladjenje Kondenzatore tie make da postigns saiovoljavajuce nisiea tompuratura u medjuhladnjalce Il ake. je tomperatura ove vods visoks toko da je hladjenia vodomn © mdjubladngel nemopuée primonjuja se hladjenje pregrejone pare posle prog stupnja 3a- bijanjs pomecu isparavanja jednog dala teGnost! prigusene na medjupettieaks Na sl. $.23. priteazan jo Sema jadoa tale Instalactjey Kole ae Faziinale od ‘one prikazane a sl. 5.22, po tome, ito ge pregrrjana pare; posle sabljania & komprrsoru niskog pritiska | eventualnoy hisdjenfa u tedjiadnjaiay vee diy akomulater ‘spot nivon ttnost!u njemus Pregrajana para, proluenel ‘oz Kijutatu teEnest, oilnd se do temperatirn zastennje Koje sagovars pric tista p,, uslad aga igpar! jodan dea kijuéal te&noct! koje sr malas! u akamav= latoru."bvako obladiona para iz kampresora niskog peitiske I para Kola je used ovoy obladjivanja Isparta, Kao f pare nastala prilikem yrveq stupaje prigulivanfa ( od pritiska p do pritiska p), aflazi u Kompresor visekog pritisia gi» se sabtja do pritiska p. Oa 1 Wi restladnoy fue holt dolast Aetnom staniu u priguint-vorti! BV nakon peiputivanfa en pritisia pnw pel= Uisak portale ( s_) [eg/kaltatnostiy a iepart x [kg/ha] « Oztattne Wea g"Beo tefnoatt Si epari bladed! proprejanu SIFU posts prvay stupsa sabijanje do temmporature kijuéanja t,, ormosno do stanja I" ons Ee i pei unt venttl drugoo stupnjs PV Il, dlbsno u ispariva® dosti (1 x.) aq Ma/kg) teEnnsti. U kompresor hickog pelts & NP Ge dospetl tate Bea Loe 1iGina u parnom stanju i Komprescr je sabiti dB stanja 2. U modjunadnjo= Jacy ukoifiko go ima, progeajana para é= a> ohladiti de stanja 9, a od stanja Sie 4 (suva zasiéena pers) bladjenje Ge se desiti na razun toplote isparave= ja r,, teenosth rasbladnog mediums y akumulateru | tow keli€ini Q. °4 2. Destepeno priguil~ vanje I sabijanje sa ‘madfuhtadienjem ki}a— Ealom taenaséa skomulatoru. Prema tome 4 Kol na teinostt g [ka/ig] modamo odraditi {x ustova (Osx) -91e tear, 5 ile Je Al = fy = 1, ukoltke medjuhladnjak vosiom postofi, Hist =, =f, koltke on ne Bostdli. Ceawds siedts (=x). at pe 4 + (ate)136 Toplote hlodjenfa po kg rashsldnos mediuma kafi sablja kompresar vise~ kkog pritisks I, VP 4 Kofi prolazt kroz kandenzator sa (5412.). biée: (x) at ayer) oftee,,) Jens = y(t, )fltex? mo Ako u ovaj izraz uvademo oxnes. moir da bule 1, ako nema medjuhladjenja vodom odnosne Cumesto t Promene stinja 2~ 3), posle sfedjivanja dobljamo: y= ) oe + (5.18.) - ih [ad sabijonio Kompresora visokog pritiska Jo: yp “ly = : (at. ad kompresora niskog pritiska jet Ip “[0-,,) -0] + Uy =i) 4) (5a5.) 1s ovih razmatranja vidimo da smo postiglt wBter u radu kompre= sora visokog pritiska. Iu radu kompresora niskog pritiske ima aitedn jee ‘on subtla manju kolifinv pare no Sto hi to bio sluéaj kada bl ave para pelgur Silt do pritiska isparavanja. Nadalja, vidimo da emo ove witede postiell ue 'smanjonje toplote hladjenja 22 cnn koliGins toplot= Kole bi Goblt! kad Bi tenest, upotrebljena 2a medjulsladjenie, peiqusllt do b, exvelt u teperfuaz No uatedau radu kompresors ima w ovom sligaju vat fticaj na peboljsanje Kerfictjenta Madjenja od gubitaln na toploti hladjenjo pa ee ovo nero Koaficijonta hladjenja ipak papravlja.Pored toga osetno je snident f temnpe= Tatura na kraju sabijanjs u komprasoru visokiog pritisha. Koefieljont lado ja modemo izraéunati kada w obraza ze Typ * Typ Zameniso edcovarajuée inraéunate vrednosti. 137 Dvosiepene priguilivanje 1 sabijanja 8a madjubladjenj em teénim Pashladnim Mulder mode biti ostvareno {a instalaciji koja spo Semi ra~ zitkuje od one prikazane na st. 5.23. ali u auitini sa termodinamithor olediSts na porpuno isti natin, Na allet §.24, prikozona jo Sema jedae wake instalacije u kojoj so teéne = St rashlaanog media pri — oubue w jednom stupnja, alt ‘86 ona prehlad! tmorijski do temperature T,,« Na tompe= raturu Tse praktiéne ne mote onfBaitt, jor sr proces ui etvarnosti odigrava a resin pjivatu toplote PH pri kone ~ Enoj raztici vempoFatura y pe mazanjam kee u instalaci~ fina al, 5.23. Tolnost ic ko- pdanzators i preiladjivatey tu kofima s= para kondonatje 4 teEnost prehiadi vorom (na sl. 5.24.8ve Jo ave pri kazano razmonjivaéom to — lote Ky), dovodi eo w pri= guint vahetl’ PV Tgde ge pri ‘uuu od p na p, u jecnom stupa, Sl. 5.24, Sema instalacija sa pretile= Ofivanjam teénoken f prigh vanjam u jednom stupnju. Pen toga se od ove teEnosti odivoji jedan deo kojl se u priguinom ventila PVT priguét of p do p,, | toko ulazi u prefladjivat PH... Ovaj dao avtie ie pari do raja, hladeéi Gi toms teznost koja ide u isparivaé R (odnosno uw priguni ventil PV 1) od stanja6 do 9? (51.5.23. , Ts i py dijegram), Nasta- lu pare v probladjivaéu PH, i u priguinem ventily PY 1 usisava kompresor visokog pritiska KpVP. Paru, koja nastaje u isparivatu, usisava komprasor aiskog pritiska KpVP i sabia je od pritiska p. na pritisak p_. Prearsiana para e~ donekl~ oliladi vador) u medjunadna&i MH, ukolké"e temperatura vale pogoiina Pre usisavanja u kompresor visekog pritisks ana se prehie ~ liiuje w usiznom yoru do temperature zasiéenja 7, ns pritisku p na tas agin, Sto s« u usisni vod ubrizcava teénost (tatni\e viazna para)'Rroz prin guini ventil PY ILL, Kolifina tetnosti koja se, posle kendenzatora oxnosno prehladjivatis vodom yodvaja i propusta kroz PV I jm onoliika, kolike i» po ‘reno da se nakon potpunog isparavanja teinosti posl= m=Zenja sa progre= Janom parom iz komprecora niskog pritiska na usisu komprasora visokoy pritiska dobije suva casigena pare ne pritishu p,. ( stanie 4).18 (Ovaj opisani natin prehiadjivanja jo termedinamiéki nodto nepovelfnlji od ‘onog off je opisan i peikazan ns sl. 5.23. (mefanje u akomulateru pregr= ejane pare i veinostt), alt se w praksi Eesto primentute, Jer se ovakve In Stalacija lako requitie autemateiim vequlacionim organisa. Kaolicijont h- ladjenfa je neato loéifi jer 22 prehladiivanje u prehladiivacy Pty ne moze ostvariti de temporature Ty sbog potreins konséne rarlike tem 8 razmenv toplote u njeml, Toplots hladjania odredjuje se na el hao | kod instalaclje prikazane na sl. 3. Pored opisanih instalaci{a sa dvastepenim priguéivanjarn { 53 biljanjom postoje i druge varijame koje se raalllauju po kenstrukeiji prehi- adjivata PR,, ali je kod evib termodinamiska sustina process ista. Dvostepeno isparavanie se primenjuje kaa je porrebno hladj~ cale ne dvema razii@itim temperaturams 7, (Ty, Pritisak p, aavist tata 0 vrednosti temperature ane cdahira te ko us slaéaju aveetepenoy = abijanja. Ako bi primeniti aSinu sa jednom tempersturom isparavanie Tos jen rad bi bio neekonomizan, fer bi morala da radi sa nivom temperatr fom isparaventa [ za iladjenje gue je covolina temperatura ‘T,, koje je rece od T,- Analogno dvostepenom isparavanju mazamo govoritt{°B vizestepan~ om ISparavenja alco matina treba da ract ga vite temperatura iaparavanjs ro ove je radii sluSaj. Zato éemo ae ograniZiti na dvostepeno isparavenit tim pre Sto so razmatranja koja slode lake mogu prosiriti ine viSestepenc isparavanie. Soma instalactje a dvostepentim Iaparavaniem Dijanjom je, u princiga: iste ka Sema instalacije no al samo ae t Soi: posle prvog stepens priguivania ukljuéuje 108 Jedan ispari= vat kojt rai na pritisku py, 84 temperatirom isparavanta Tp, (= Luraéunavanje topiow bladjenja { rada kompresora ne mozemo'u ovom su ju svesti ne Tg raahladnog fluida Kol etrks jednog i deagoy kompresora zai Savaju, » ove opet zavive o potrebnos rashladnog kapaclteta Qo {kW} pr! temperoturi isparavanja Ta i C, [kW] pri temperauri tsparavanja Zpo9 toga moramo odradit! koligihe rashladnoy mediuma koje usisavaju "yeu San i drugi komprescr, « koje zavise ol Op, 1 Goy kno i ol valifina stanja Fashladnoa Muda u pojedinim ta%kama efklusa, Ze‘inevelaciiu prikazani ne 2, 5.25. krugnt proces u Ts 1 pi ditaaramu lzolede isto kae na sl. 5.23. SI. 5.25. Sema instalacije aa dvostepnim isparavaniem , dvostepenim Sabljanjem, prebladjenjom i potpunim modjunladjenjem. Toplota hladienja po 1 ky taénesti rashladnog fluids koja se pri ‘ot « prigulinom vantily PV T od pritiska p do pritiska p,, Ja: im = ty, [e/g # pot kg tadnosti koja se priguillu PVT od pa Sor, [lveg) - Fotrebna kolitina tetnosti rashladnog flulda koje traba u tole 1 SITES SAMIR a PY Tt pe, de poate teen aerotae i ‘We oanosno rashladn! kapocitet O.¥f ienostt Sn Sm Sing © “gE * GEA Doe]. (5.16.) mT Pare stanja 4 koja nesta posle prigufivange w kolifini x_ .G,__ [ka/s] sicaptfa se w parnoin prostoru akomulatera Ac, a taEnost denis" u koliéic ni G=5,, J G,,, [19/8] u njegovor teénom prostoru, odail~ eds!140 Jeparivoi N, gde isparave na ratun O,. U0 kei na al. 5.25. pradpostae vijono je da BR, preplavljent isparival!. Potrebna koliina tenosti rashladnog fluida kola treba 11 seku= di das» priguii u PY IF od pritisks p., do p, da bi so pokrio rasiladni hapa citet Q, [kW] iznost: a °, a Gee FT we]. ar) Ova koligina rashlacinog flulda protite kroz isporivat R, (Semi na S15 predpostavljeno Je da jr to "suvi" isparivad) u kome isfari do stanja suve zasiéene pare. Ovu parv stanja | usisava kompeesar niskog pritiska KpNP { sablja Je teentropski do stanja 2, pri Eemu trout teorijsk snagu: Pagp 7 Bog Ug) [hw] 6.8.) ' mdjubldnjahu MH proprejane para stano 2 obad pp scons. so tnmperature Ty, noe tana, pel Senn vosen soHisdpaie sve opt Onn ~ Soe nti” Gye * Mg = fy) CRW] {5.19.) Frognnjona para Ga stan 3 bivapatskivansu skomater isp nivoe tent mje pan, usted moka ea Kjos tebnoseu "ane, hindi sonja uve zatlénne pare tn Falun tsparavanja seg dela = Enos! w akomulatoru koja akede rela watano 4 Da Bt Mase propre= Jann pars Gna ovaj matin bile magia, knoe Pgin venti mere konblton eat Keita raslasnag Aiea 8c wives welowoms agg OH, = tp). ED Suve gasi¢ene para stanja 4 nastola pel prigadivanie w koli@ini x_ «6, (40/5) siuptja ee u parnom prosters akomtlatera, a Kjuvela tacfbat sf Bia 90 koliini (1 =x, )'« 8G, [hy/s] w ajegovom teEnom prostary qr o> Korii sa ohladjvdje preo!une pare 5, 1 tetinon prostors alsumulatora u peiguiint vantit PY IT ote 1 ko- UEhina totnosti G... a da bi seu tonom prosteru ekutulators { skupljala ove koligina tréno@ll, u priguSnem ventilu PV I mora da se od pritisie po 1a Pa, Prigudule kollGine teinosti Go / (=x, ) [ko/s] stanfa 7. 08 toga fe * Sigg / (= % yy) [ko/s] tspart a tokn priguSivanja, a ostane 6 ST SET <8, bho] aay, teBnostt Koltka # treba 24 oftvodjanje teplot Q_.. Parni deo nastag priguii= ‘vanjom w PV I stonja 4 shuplje se u parnom peotaru akomulatera, 2 teint eo take» dosp-va ovamo iz isparivata K. edmosno iz Komprasor niskog nritiske I medjubladnjaka na krajy opet se Stanjem 4. Svu auvy 2asigonu paru atanja 4 koja mu akomulatera u koliEint ‘skuplja u parnom presto Gos = 1) T= im s, Lro/s] (5, 22 8Cng + usisava kompraser visokeg prltisks KpVP 1 so 5 troieéi teorljeki enage P, Jp izenteopsisi do stanje rayp Oy + Uy <1, EW). (3.22.) So (5.18.) | (8.22.) modnmo ieratunat konficijent hladjenja za satate vrednosti 0, Q) + +8, ee ‘exe * Pevp, Grako ragunat koafietjent bladjenja ne moEomo koristit! za uporedjivania cfhlusa i rashtadnth Sulda Kojima ove ciltuse izvedimo, jor on zavisi i od Keakretath vrednosti Q,, 1 Q,. Medjutim, on mos kerisno poclutiti za up2redijivanje raznin moguéih PeSenja nekog konkratnag slufaja dvostepenog isparavanja. U instalacijama sa dvostepenim sabijanjom 1 sa jocnom tempara= turom isparavanja obiéno se primenjuju dvosteponi Komprosor kod kojih se cfiindrt visokod i eflindri niskog pritinica nalara w jada} maZini. Dimrnsi in eflindara su tako odredjene, do s« postile medjupritisak koji daje najvegu wkedu u radu, Kod instalacija sa dvostepenim isparavanjem ove masine = retko mogu primenitl zbog razlititit eduosa toplote hladjenja kao | raatiéi ~ tik temperature isparavania. Zhog toga se u tim slubajevima najtoXée pei menjuju odvojont komprasort za niski i visoki pritisak. Komprosor alskog pritiske ¢o.u takvim sluajevima zove "booster"-komprosor(pomagat ) Pri- mena booster-kompresore jo narotite pogorina kada se radi o rekonstrukei~ ii nek postojeGe instalacije sa Jednim stepanom isparavanja,, koje] treba odati { drugt stepen isperavanja sa ntBom temperaturom, Instalacja sanae booster-kompresorom je claatina u ekeplostacijl, jer se 2a melim preinaka- ‘ma instalacije booster-komprasor moze korlstitl | 2a rad sa viSom temperat~ ‘urom lsparavania (prvim stepenom) jkade isparivaé sa ni#om tamperasirem ne treba da radi, Primena dvostepeno isparavanja sa dvestopenim sabijanjem opre~ ‘yan je kod veltkih instalacija onda kada su toplote hladjenia Qp, 1 Qo ve like { kada Je raziika tomparatura Tj, 1 7, 2natna. Ponakad se pribegava reenja po komo so 2a nit temparscura postavija jedan avostepent kempre= sor tako da taj deo instalactjo na pr. radi po Hemi lo ne al. S21. fll §.26, ‘4 za vidu temperatura isparevania se uzime jednostepeni komnresor { taj deo Instalacije radi po Semi na prs kao na él. 5.8. $1 5.15. Ovo se pogcdnije se GlediSta janostaynijeg rukovanja | regullsanis. 1 dosada isio%enim Somema instalacije govarili amo uve 6 jecnom Separivaty 2a datu temperaturu iuparsvanja, 0 jednom kondenzatoriy © fein fom kompresoru odnasno dva kod hooster-veve, 0 jednom prigiinom vestils za dat! stonan priguSivanje, Samo se po seb ramune és kd velikih | razgre~ natih instalaciia ime vise isparivata kojl rade sa (stom tempersturom ispe- ‘ravanja, koji mogu imati svak! svoj prigint vent] (kod t2v. sistema ea di- eldnom ekspanzijom) ili zajednfEkt (\cod tzv, preplavljenag sistema). Na- dalje mode da bude f vide paraleino povezanih Kontanzatora, kao | vi8e kom presore Koll rade izmedsu istih pritisak. ‘Ac jo toplotehadjenjo.Qp, mala u poredjenju sa toplotom hidje~ rt nis Gg, ne igpit! ee primenn svastoBinog sabia ukoike edno= pritisak | Pt, Uoovoljave jadnostepens aabljonje~ Cons kempikovene hstalsctie xe veStepeniim sobijanjem ne bi bis Komponirana uStodor tu energit 2a poson rmaSine. Ko malts 1 korserctjsinin masina za hladjenje je ovo poqoeoro O° a urine na oanos toplota hiadjona Gy iO. € ovakrinn Shitajevime se primenjaje posebno prigusivanje od peitiska #9'do priiake Dep (ome exigovera temperature iepavevanja.T,,) possbna de pritisks bg (Rome cdqavare tompersturs tsparavanie 7). 'Sabijanje pare ft janor stuanju s tn to se pare neseala pri hlaejeniuina pritisiey p,prigubujo do Iritieke pg nemoce tev. vemila 20 ocravanje Konstantnog Phitsia, VP {p> Pe). pa Kompresor usisave | pomeliana paru ia obs tspariveéoy li ra'BritiSie py 1 sabije je do pritiske p(t. 5.26), Pare tz Isparivate Py Se prigaSivanfem u venti Konstantnag pettisks neta presrede, tak ua pode iesanja suve zasiéene pare (s ieparivaze. To { progrejano pare te iaparive= Ea, komprosnr neisowe malo presvajama nmaie eva para (ol-sca7)s Pes st qubtvinje pare w ventilu Konstantnon pritisia je nepovretnl proces | izoxive fenergetske gubitke, Sto veal { ze proces meteniay no jednostaynost instala~ ile oprevdave njthove watienie. Sl. 5.26, Sema instalactia mangih urediaa sa ventilan kenstantnos pritisks Pri tzratunavanjurada fli snage komprrsora { koofictjenta hladenja mara 4 voditi rauna 0 kolitini tenog rashladnen mudiuma koji =r murs rie Siti od p do ps radi potpunog obladjivanja pragrajane pars iy ispertia Kod vetih instatacija pregrofana pare iz sparivata Tp, moke da xe obindi eo io tome Ga kompresor mara uatsati i sabiti ponove lo pritisxe go biloubrizgavaojem teEnost! u usin vad kompresora, Elle evedieajen ove ere ove Kolifine tanosti. V princips s= to radii na stican natina kaw Sto are w akomulator esinosno odvajet tetnosti isparivata Ry Smo to radill kod dvostepenog Isparsvanja } duasteyenoy sabijania. | sha°= ida Kompresor ustsava simoSu guv= zasiéens pare 12 isparivs1a orejane pare tz isparivata K,, kee Sto je to kes man} maiina, pri pro- vatunavanje zapremine pare XSju kompreser treba da ustsa moramo tmati uu vidu da je specifigna zapramina smnte adnosne pregrejan= pare veéa nego kad bi para bila suv zasiéena. Kaskedno sprezanje. Za niske tomperature bliwljenja ednosno ie revenia na pr. ol ~70 do ~i00°C, rashladni fluici Kaji sq upotrebljovaju 2 usbiGajene temperature vile nisu pogenl, jer su odgovarajuct pritise! ii suviSe niski ili se teSnost ma tim temperatrama { adgovarajiéim peitis~ cima zasitenja mrzno. Ako Se, 6 druge strana, upotrabe rashladn fluidl oll na qvim torsporaturama imaju normalae wobiGajene pritishs { me mma Se, oblast uobiéajens temperature kendenzactie vise od kritiGne tamperat= lure rashladnog flulda. Da bi se eve nezgede izongle , instalacija se tzvedt idl Uv. Keskeadne sprege (1. 5.28.10 isparivaéy niaks temperature RY isparava oduzimajust toplotu hi- adjenja Qy reshladat futd Ej ‘su oscbine pogodns 22 ovako al~ ‘ske temperature (na pr.freon 13) koji 68, posie sabilanja u korope— psoru Kt, , kondenatuie & konde= nzatoru Ii odaguéi toplota kond enzaclia O". Posle priguéivanis uw priguinom ventiia PU" taznost Gospava ponovo tt isparivaé ", Oval dno instalaclje moBamo ne- evati "kolo nisks tamperature” U "kolu visoke tormparature" , Kom In se sastofi od isparivata Rko- mprasora Kh; kondenzators Fd i priguinog Vantile PU", cipal! Ss drug! raehladni medium poae- Gan a normalne uob{Eajenn tem= perature hladjenia of oko O° do ~60%C (na pr. freon 12). Kondonsatar "Kole niske temperature” I 1 ispari~ vai "kola visoke tamparatuna B fovedani eu kaa jedinatvan rasmonjives to- plote (nrotivatruja! fll esen= znija potapljene u soni rastvar «) Toplota ko~ ndenzacije iz K", primo ispariva® RY, pri Eemu Je Q" = Q5. U "elu niske temperature” 2i'vreme kada instalacija no Padi pritisak poraste znatno tzn— fd Fadnth pritisaka zbog povitenje temperature usied zagrovanje of okolina 20g toga elemente "Kola niske tamparature” treba proraunatl v pogleds Evrstote, prema ovim pritiscime kell mou da nastanu 28 vreme prekida rade instalacii>. Si, 5.28. Sama tnotalactie u " asladne} spreai” Teerljak! potrebns snags i radne zapremina kompresora,, speci Fine rashladne sposebnosti, Toplotu hissjenje po | ky rashladnos fiulda,ko- ji arfouSuiemo v priguénom vontilu, Keristil! emo 20 ieraunavanje protoke ‘roshadnog fluida i nazvall sme Jn speeifiéna masena rashladna sposcinost. jor zavisi od asobina rashladnog fluida | ad efklusa koji sa njim izvotitno. Of ‘vrednost! speeifiéne masone rashladne sposannasts zavist intenziter cirkuli- saxja rashladnog fide u rashladnoj instalaei{i. Zs efkius aa suvim ustsava- niem i izentropskim sabijanjem koga izvedimo tzmadju vomper= ature isparavanja 7, i tempera ture kenionzaelje T 8a proba vanjem do tempersture T sly 5.29), Koll siti i kao PP upoe redni cfklus za uporedjivanie na shladnth fluid, specttéing mae- ona rashladna spedebnoet je: [ka/kg} (5.23.) 2a dati raebladni kepocitet 2g 8D tori potreima snaga SL. 5.29. Uporednt etielus #6, 6. = 05) [kW] (6.24) ie fo 201, [kI/ig] omnatona specititns ontalpija pragrojane pare na kraj izentropskBG sebijanja suve zasiéone pare~ Znamo da sekuwini protole rashiad~ fog ulda kroz kompresor G, [k9/s] iaracunavama iz (5.25.) (5.26. 2a neki konkrotan rashladat kapaeitet Q, [}67] mokemo, na esnove (5.24-) | (8,25.), poslednji izraz da napitemo i +4, tye er)ue Sto ena da ko za dati rasbladné id 28 date ustov= Ty T {Tp etme BEES il vrednost 28 € , mogemo lake za dati rasbladni kapacitet‘Qy [kw] ds i2= . § SESE atunamo teorijekipotrsbmi snag aa poven, sompressr i TEBE seq 28/8 few). (5.28), F asses | 3 EEE sq Na omnors (5.28.) kooficjant Madienia madamo shall | kao : EEE BS Pogonsie rashlasind spesotiast zailadnoy Sule so Kol Taver & £ Tass Oh Ram kad Koliko toplote hladienia (izra%snio w eH kWh) mod. 3 peas peel Fie Siveat he artes ene enoralle(takadje eraéona C1 3 e£88 B34 “RWN) Te KOMET Fashladhi kapacitet (iaraien ww ill kW) mo%emo ostvariti po : eeee Jetiniel teorljae! uirorans anage (tokodie teradmnoy WAPI. oe one i aaa Su visdbostr ea € za cikius na al. 5.29, Izratunat= u cavisnost! of tomes a #828 388 # Power {aparavanja, kondonsacile I peeladfvanta sinosne iemereivons ee iy 3333 see nostirasniadnog fulde tsoeva priguinoy ventiin Vdate sv utatell sly Lo £ od freone vrednosti 2a € ne odstupsju mnogo od vrednost! za amentlat, pe ee ae Ease g334 28 orijemtactons prorasuns 29 njih most kerietis wredtl Loos tbe af B33o Aas Kocficijent hladjenja ¢ vie se monja sa promenom tamparati~ a2 loles sens Eh re Leporovania nego s9 promanorn temperature Kontonsaelia, Ze cornet oy £3 (2 [a4 S288 SEES eiiius v ovo se molemo wvoriti tz peeth parcijalnih ievoda €. pot, i T: Ee ope #e* oe : : Sik: at “TT eene BES 0 ° Bays sad 3 ae ~we BEuE es a (T-1y ToT, ates gegg Do analoghog zakljuéka Jolazime i za ctklus na sl. 5.29, analizirajudi ta- ass" bins = 8 z 3 z Btoktivna snags Kou tro8i komproser voéa ja ot teorlisies sna izraumate proms (5.28.) zbog anargnteldh gusitala Koji se favljaiu a osmnr= esoru, 0 Gem Go kasnije biti detaljaije govera. Da bl se cbezbedtle kantinasing leparavanie rashtadnog fuida w is~ parivaéime pri konstantnom pritisku Isparavania , kompresor murs -nepeé dno da odsisava nastalu paru, Aka te isparivate (bilo cirekine Seju “suvih' fih w st sparivaéa, {0k preko akomusatera odnosno odvajaga teEnost! u slutayu pe=playtienth isparivaéa) struji prem= kompresoru C, [kg/s) uve zasiéene pare , onda teorfjeki potrubna seluina rodna zaprenfina Kominensoe140 Floss ieee Vig Spo vt [m°/s] 28.) . = ode je vz [mi vic] spectfitna zapremina suve zasiéens para anja ? (sie é al... Bae £:29). Rio (5.95.) samenimo u (3-29) biges ‘4 Ras a a (3.20.) : q Tete wl Oe fw] (3.20. i 25a oie barn} . i al, 583888 faa (5.3.) % dgedes smeifitna zanremineke rashladna sposcbnostTo je ona baiina toplote ha~ £ ceaskie lenja Koja to inparivaca oiueme hajenom telugo te suveeuatenye pe- 2 B) RSSaRes = kojtt i isparivaéa usisava kompreser. Dok korficijent biadjenje poknze 5 Negeced Js eoergetsko affkasnost Fada rasnline matine ,opectfiéna zapreminska ras - = Nadne spasebnost adredjijecimenzie magine. Ukoltko jo dy ¥ree »utolike i o| an8ee88 sudimenzije Komprosora ; akomlatare ocndsno civajaéa tetnosti cevover = F] ge Sesees ai dr. monje 2a lath rashlecni kapacitet. & wl as gesees Specifitina zapreminska rashtadna sposobnost zavisi od osobina : B] SR eRacss ashladnoy Muida fo temperatura temedia kejih s« i2vedi ciklue. Te tere bo | Dp seeceses 2a (5.31.) vidime da fey ttoliko vem ukellko jo toplota,lsparevanto tg - |p aEeEehe Fashladnog Nuide na temperaturt isparavanie 7, vecey ukoliko je aubian = |Sj8) 82288258 sed priguBivanfa (5 = 1) manjituxoliko'le “spectfitns zepramina s0~ a Sess sE53 sve zastéene pare 1 Hlanje. Vrednost r, ‘raste xada % opady all 1 razli~ = we (eh, 1) resis aa opsdanjom tex ® Fovecavanje omperature Konden= = «| Seheeees zaciiPh sbitno prati { pountanja tomBorature prehiadivanje yy po reste z 8] EERSSS SS Fsmeifiina -ntalpija preiladione teSnost! {7,5 bog Enga a, Slade. Ie ovo- é isoradad 98 lake moemo zoktjuditi da se spaciiténa"Eapreminska razbladne sposo- a = Inost vie mena se promenom temperature isparavente nego sa romeo $| £9522e8 temperatura Kondenzaclje: kad so monje T onda v", ostaje nepromenieno, SEPERSS » Shade se monja Ty manja ar ivg. 1 toutelike osetnije vkoike jo fy hides _—— W tabslama 5.2, do 5.5. djte su vrednostt za sprelfiéna zapreri= e 88588 ., rsa rashladnu aposobnost Gy [kl/in*} za amonijaly Ireon 12, freon 22 "| FESees freon 502, Za ostale rasbladne fluld= tabele sa vrednostima zaq,mogu se cEeee zadi u eagovarnfusim prirutnicima. Kor ueljendiaksice peitieak konsenzo- a) SRSeee ‘ifs utite, pri istoj tomporaturi prohiadjivanja, znataije na spacifiéms ma~ i) Facaa ‘eas po prema tome { ma zapreminsin rashladnu sposobnosty 20g toga So —! ‘us dljegramu lecbare w tetnoj oblast! znatnije cfstupajt ot donje oramine HS | 88énence kriv=. Stoge se Yrednost! Za specifiéns zapreminsku Fashladna spasotnost SL eitryes ze ovaj rashlatin! Huid daja Su zavignost! od pritiska kendenzactins150 sr ore [ccs | oce se> ooze | sre - s4 ise “ zeve s- 8867 ae sve > ea6r oe~ vest se eoet oe - e666 seo eels oF ztees cae etesh os = ztsce so store O s+ ° s- | or st- | oz- | se~ | oe~ , sjueayip oud exmjezadusos feuyea) “0 “yetyoue e wougosods eupergsilt wsulwomder stgyiseds - z+5 eroqen153 ecoe ore see fore ser | ove [29] “Sb sfueartperead eamesodusos s - for pose | oe- | see it 5] “4 eueatpenosd exmereduios amex ada,134 1 sfuearfpenvoat eanyszeduroy ose ose osgz Bere oat aur eort z096 segs ota 28 wee] - - - - tee - - - - ose Buz - - - ost i ce - ozst coor | sit | se | seer | ser] gozt | reer | ser | goer stess | soot} seor | sor | seor | ete vie | creer | stoze eco | cea stzos | atecs | storg eta | c059 stay | otter | 64 esse | otsve | 4 etezs | a¢see eee | its0F or~ jsr~ | oz- | se- for- | sc- | ov~ ssougosods eupeqysel esssra) 2 *e¢ woosy we ‘oxsurdiontes wigigtoads ~ “$*¢ eToqeyowes set s08e sore 2992 wee zie wort ee oteve | osoe sour s96e zee ue ose. est aver s+ fore | s+ [29} “2 sfusnfpstyosd exmexodusos, zu99 er see [2] “4 sfueaatperyoad vamesedusey asougpsods cup: w/c4) 4b S209 uoasy ex wroide2 wugipvads ~ “ss joerKoristaéi tabeln za q, monmo bezo i lak da izratunamo tor} ski potrebaa sekundnu radny zipreminy komprasora za datl rashladnt ka= pactiet O, [kW] 1 28 date uslove rade maine (temperature, rashlacnt fl- uid). Stvarna radne zapremina kompresora mora da bude veéa od ovako iz~ ratunate, usled tzv. zapreminakits ii volumetrijakih qubltake u kompreso- ru o Eom 4 kasnij> fod bith govara. Glstuoania stvarnog ctikiuss od toorijskag au posladics tons ds su svi proces! koje smo a teorujekor ciklusu smatrali pavratnim , u stve nim clklusima nepovratni. Na prvam “yestu traba radi da se toplota Mle Gjenje odusima hladjanom tain pri kanaénoj razlici temperatura rasliladnog Muida koji isparave v isparivatu { tala koje Mladimo. Ist je sluéal 1 sa to- pplotom icojurashlarini fluld, kondenzajuét so, ofaje topiijem telu (von 28 hiladjanja, Kondenzatora tlt Vazduh). Ova Zinjanica, kao Sto zname is rani jf racmatranja, ima 2a posladiew smanjanj= kootletjonte hladjanja. Ove sin= njenie en, don-kin, papravija prvtiladjtvanjem tenog rashiladnos fuida + Sto jp mode baS usied Konans razlike temperatura kendaneactje | vorle 2a hnladjen}= kondenzatara Para rashladaog fluida, koja izinsi iz isparivaés kao suva zasiée= na, prngnava 0 obléno 2a nekolike stepeni pre no Sto wdj= w kompresor. U Ts dijagrame na sl. 5.305 G46 je sa T+ 4 To oznatona temperatura bl aijenoa tela, asa T = "AT tomperSiture vate na hladjonfe na whiz 0 Xo elanzator , procas lspsravania tndnosti w isparivaén pradstavljon j= prom om etanja } 4, 2 pregravania v cavevoct Lemadiy ieparivaga { kempre bra promanom stanja 4-5. Jade pragravanja moke de bide pasledica nazi- na ragalisanja priguinog ventila , ali je jednim delom svakako { postedica zagrevanla pare w usisnom cavovorta od isparivata do kompresara. Posiedi= 2 over prapravanis je potreba 2a pevaéanjam radne zapramin~ komptas ra # povaéanie utrosks rada. Ako se pregrevanjem prehladiuje t~Enost, mom nda e» ponekad pestigns na ovaj nazin pabolfeanje kenflotjonta hladjenja. Na pr. kod frrono 12 kosfieljont hladjonja so ovim naZinam moze popravitt dok ‘50 kod amontjaka pogordava. Izvesna pragrevanie (3 do 7C) Jo w peaks! preporutifivo, jar ss time osigurava patpuna isparavanie taEnoati pre le ska u komprazor Tusisoi { potisni ventili komprasora (predpostavime da je to ii= mai Kompresar) otvaraju s= automatsk! pod dajstvor porpritiska pri usise= vanju 4p, i nadpritiske prt pottskivanju 4p Koji viadaju u cilindru w odno- sana pritilak ianarsvanis pt pritiesk kandenzocij~ p- Prom-no ctanja 5-6-7 €=9~ lo pradatavifa promsn= stania pare pri rela kroz kos= reser of usisnog do potisnog prikljuéka Kompresore. Promona sianja 5= 6 previstavljs peiouSivanje pare pri prolaskw kro weian’ venti, a 9 — lo prig- UStvanie pri prolazu kroz potisni vantil, Oba ove pramene stanja propeagen= 50 porastom sntrapija i malim padom tamperstirs . Sl. 5.90, Stvarnt krudni proces w Ts ~ dijagramu Kod razmatranja taorijskog clkluse pratpostavijali ame (rantrope~ ke sabijanje pare u komprasor, Sto 2ne&i da emo pretpostavijeli ds tamedie pare f zidova cilindra nema rezmene toplote. Ustveri, zidovi cilia imaje ‘emperaturu koje Kolaba oko eka tamperature &ija je vrednost naqde izme= ‘ju vreanostt tomparatura hladne usisane pare | tamparature toplote pire kom {8 se,sabijena,potiskujs iz eilindra. Ovo znaél da se u cilindra wstvari deka - va rezmens toplote i to toplote prelazi sa zidova ne poru za vrem= prvog ss Je sabijenja { obratno se pare na zidove w drugom dalu sabijania. Sta viSe, ito Jo Mladna para uBla kroz usisni venti cilindar i doSla u desir aa zi- ‘dovima cllindra, ona su izvesne} meri ragroje jos pre potatka eabijania, Sto je prodstavljono promenom stanja 6 ~ 7, Slléne oom moze s- primeti= tifzveane ohladjivanie pare na kcraju sabljanja « pre tetiekivania iz ciliesire (romana stanja 8 ~ 9). Sabijanje para rashladneg mediuma u kempeesory predstavljeno J promanom stanja 7 ~ 83 Koja nije izentropa. Ako protpostavime da je pera u pevom alu sebijanja primta istu kolitina toplot= kojt je dala zido~ vima u drugom dela sabljanja, onda ée ova promena stanja iéi orprillke po Ualfl § 7 = M'~ 8° ~ 9°, Koliéina toplote Koj je para primila predatavijen160 za je DovrSinom ispod inkje 6 ~ 7. M? f ova pouring , po naioj pretposta- vei, more biti jadnake povrini Ispod krive M? = 8"= 9". Foite au weinpee Fature pri kojoj pare adaje toplatu vie od onth pri kofimn prima toplore of sidore cilindray & primijens i oJate topieta su iste, mora da se pokade: por Fast entropije pare pri promni stanja6~?=M"= 8-9". Ushieaje Oo su zidovi cilindra bladjeni vodom Eija fo temperatura nla oll sredne ten poraturs cidova cilineire bez lladienja voiom, veda ée primit! jeden’ dee toplote nastale usled sabijanja, srednja temperatura zideva b= xe smanjitl, és (iti i temperatura par~ koja se potiskaje iz cllindra, Ovo £2 Jmati 2a posiedien da é se kriva sabijanja nagnuti u lnva lor Ge para olats 2idovirns vaéu koliéinu toplote no Sto 0 njth primi, pe mos= dod Soke} do ‘smanjenjo entropije rashladnog fuida na kraju process (promrna stanjo b= 7 7-M=8~ 9). Ovo pomeranjo krive sabijanja zavist od lomperature voo Ge 28 Wadjonie {of efikasnast! vocions kettle cilinira. Keriett su u ene anjenjt potrebne snage ze pogon kempresora { 1) poracana konficljenta od. avonja (sporuke). Koristi su naroéico oxetne, kata sp radi o rashladnien Aluicims kod kojth se dobljaja visoke tamperatirs na kaj sabljenia, Zico toys su, obino, cilindrt amanijaénth kompresara hladjen! vedon, dome cllindr] komprasora za treone lade vodinom samo vazdunom. © prediainjom rasmatranja predpostavili emo da rastledal urndj= 9 Fadi se itipntm kompresorom, ali sy~ ono Bo smo yovorill da se, dekove ¥ stvarnosti a njonms u odnosu na nok! flnaint Kompraser, dedava ecw outh BL ts kompresortma drugih vrsta. Na primer, vijani Eompresor! memaye Yentile af 6» precast 5 = 6 19 ~ io odigravast @ usienim ormoano potientina Stvortme i kanalima, Gok sm bladjenje par rachladney Mulga « teh oroeee ‘99 sab{jania veSI uljam za podmazivanje. Promana stanja 2 ~ 3 pradstavija prolaz tetnog rashladnag fuida ‘cox priguini ventil. Ovo Jo 1 teori{skt napavratni proces. Tatka 2, koja pre dstavlfa potstno, I taka 3 Koya pradstavija krajnje stanjs su korektne, dol ic keivu koja verno pradstavija zbivanja 2a vrem= priguSivanje, nemaguse Povué, jor je strujanje turbulentno sa nejednakim stanjima u pojadinizn d= Uéima prigufivanog fluida. Liniia 2-3 predstavija bolj« prigutivanje ra ‘Mocnog Aluida teon nokt poroznl Sep, dale hi Tinljs 22° 3 mole bolfe prikazale pravo znivanje: Tinija 2 ~ 2° bi bila izentropske ekspamcitey 2 Dt predstavijals nepovratni proces emanjenja braine flulda nekon prolaeke ke= 2 vontil, Modjutim, u krajnjom rezultaty promena stanja 2-2 po! csonet. kako smo Je predatevijali u teorijskom aijagramm, ne edstupa od atverney r= corsa priquilvanja w praktitnom pogiedu. 161 Fostoje jo | druga odstupanja stvarnog ciklusa koja nismo pri zali a Ts dijagramoy na sl. 5.30, jer su mala i sastoje se, Upevor redu, 4 razmenjivanjy toplote izmadju pojedinth delova instalacije { akolnoy vazdu~ hha, Odgovarajutim merama (toploina izolactie ) ova eistupania svele se na pefivatljivu Ot zanomarisive menu. Oistupanja usled pada pritisks u cevovodima, naroéite ako su ori agazld, moraju se imati u vidu prilikom cimenzicntsanja envoroda, kake us isnih, tako i potisnih parnih f tenth. Cevavodi sn moraje dlmencienisats tako de padovi pritisaka w njima tuck prihvatijive matt i da ne atica bitno na PoreGanje pritiska potiskivanja i smanjenje pritiska usisavanja. Pritisale te~ Enog stuba fashladnog flulde mora se takodje mati w vic ake su akomulator A fsparivat_postarljeni na razliZttim nivoima slukaju primene peeplavli- = nih isparivata. Pedovi pritisake a isparivazima, kondencatorline t ostelinn aparatima rashledne instalackje takodje ae moraja odranicitl ne canemarji= ‘WU MATA, @ ako to fe bilo koy Tazloge nije moguce, moraft se usett u obete uswarnom illus.16a 6. TERMOPUMPE Maine za hladjonje, pored hladjenja, magu da se koriste i za grefanje, Tslazna temperatura vgde 2s blodjenfe kondenzatora masina 2 hi= aljenie iznosi abitno +30 do +40°C. Ake se pritigak sabijmie payeta, temp feratura iziazne vono 12 kendenzatere moze da se povisi ina «70°C pa i vise zavisno of ulazno tempersture vode | od protoka, To je isto menue | kala se 24 Madjenje Kondonzatora keristl wazdw ili bilo koji drugi fiuid. Termapae pa je, u suStini, maSina istovetns sa masinom za hladjenje, samo ket nie koristimo toplott koju odaje konenzater, 2 ne, kao kod masine za hladjente , Seplot hadjenjs koju prima isparivat. U neki slutajevima se moze koris tt i efelcat hladjon{a, Eto camo poveéava u vein sluajeva ukupnt tehniéit j akonomalk efekst uredjaja. Rezlika je jedino u nament, pa 29 nein komt Sorsiw mabinu ze hladjenie, Koju keristima kno termopumpi, mozemo use esto Koeficijents hladjenia definicati koefietjer: drojania: a, (6. ite Je C Koliéine Lopiote Koln exvodimo ot kondenzatora w jadinici vremena , a ulupna snaga koju trosimo 22 pogon urediaja, Za mabinu koja bi racile ‘ss ehrnutim Carnot eiilusor koeiieijent grejenja bi blot TT ade Je T temperatura grejanog tela, #7, tempSratura ievore toplote. Iz oveg iaraze vidimo da Ge ekosomitnost peim&ne termopumpe bitl tim veca, Ste je viés temperatura tzvora toplote iz kaga se toplota crpl, « temperatura qre= jeneo tela odnosne toploinoy ponors Sto nla. Ukeliko je mohija razlike T=! mani je potreban rad za_pogon ‘ermepumpe, ps je Egvete. Ie ovih razlege jearejanje vote Ili vaztuha za na pr. zagrevanje prostorije prakticno ost. rifivoy dok je na pr. proizveinja pare pomoéu termopurape oelte nesterion no. Termopampom se mote aagrevati vazdult, vede Hi nek! drug! fuid! Ll 2 potrebe nekog proizvednoy tehnoloikes process. Kao Savor toplote koristi se vaeduh, veda Ili se ieparivat’ tok 2- fakopava u zemlju kacis tle predstavija Lavor toplote. Vasduh jo lake deotupan toplotn aves y jer se maazt svuaa oko hes pa Je moguée instalaciju toplotne pumpe relativno jerlnostavne | joftine reliti. No koriiéenje vazduins ima tu nezgodu da ve tempersture vezduha me= nj i opada ba kada potrebe grejanja acts, Isparivat je glomazan 1 esto ‘se javijajt: problem! oko defrostactfe inja odnosno ieda se isparivate. Veoma pogadni izvor! toplote su jezerska, rena i morska veda, = jo boljl bunarska vota, koje preko cake goiline ime prilitne ujednazona temperaturu. Isparivaci grejani vedom su kompaktne konstruketie. | lako th164 Je omestiti, ali dovodjenje vate do njth poskupijuse instalaciju termopumpe « 4 ponckad predstavlja { nepremostiy problem. Isparivati zakopani u zemlju predstavijaju pritiZno skupa inves cif | osetifive mesto sa glediSts edrZavanja i pouzdanosti rada termapums Be, U sezoni grejenia ovi isparivat Iscrpljuju toplata tz tla, pa treba, voditl ratuna 0 tome de Ji, { za vreme rada termopumpe i u perlocu kada termopc pe ne radi, dotite dovaline toplote iz okolnih slojeve tla, da temperature {a u neposresina| bltzini isparivaéa ne opadne taliko da dovede u pitanje ekoe homiénost rada instslacije. danainje vreme energetske krize primens termopampe poste= Je sve vige interesantna. Za grojanje i Wimatizact{u starabenth t radial pro~ storia primenjuju se termopampe u Sirokom opsegt kepaciteca. Ilimatieine cioni aparati prozorskog tipe sve vise se prave 28 Godatnom speetjainom or= maturom pomoéu Koje je moguée lzaneniti uloge isparivate i Kondeneatera, pa Mimetizer moze { da blaci { da greje prostariju zavisno od potrebe t Ze= Je. Takvin kimatizaciontn aparata ima i vaésh kapacitets za greianie { hies Aienje stanova w malimn kugama, radnih § poslovnih prostorija. VU praksi ima puno primera uspeines korfiéenia i efekta grejania 4 cfekta hladjenja, U sportskim centrima novije grédnje rastiladst uredjo} he lat Kifeattinu plotu {graje vou w haven 22 plivanje, U uredjefime ea bla. ienje Mieka na farmama kondenzator cagreva vod 20 sanltarna-iifenske potrehe. U nekim zemljama ce ves moe kuplti fridider za ddamacinstvo ti # kondenzator areje vorlu zo Kubinjske potreda, U nekim uredjajima sa wpa ‘vanje pee! valuumom u industrift uparivaé se zagreva kendenzatoromy @ para iz unarivata se kondenzuje prt ulskim temporaturame nn pavrin ispecies Ea rashlaane maine. Primenom termopumps mote se asetne pabol{atl ekonomiSnost limatizacionog postr ojenfa take Sto se pamosu termopumpe erpi toplota, ie ‘otpacinog vazduhs. Na slian natin je moguée pabolisati ckonomi@nost mnoy= ‘ih termitkin uredjaje kod kosih ima pane otpadne teplote, Navedent primert nikako ne ebuhvataju sve woguénastt primene ‘termopumpe, kao Sto vazduh { voda iz okolins, pf zemifay nisu jedint tole otnl izvori, ma da se najéeice korists. 1 prinelpu moguénost! kerlseonie t ermopaml su zaista veoma velike, no nsnavi problem! sv manje toonivke, 2 znatno viSe ekonomsko prirede. Glavna tehnockonomska karaktesistiie re- Tmopumpe, bes. obzira na vrstu mauine (kempresorska, absorpciens , term= celoitriéna mains za hladjenje), je da je ¢o sa qledlite investicijs. shup ure cia}, kojtu eksplomtacijimoze da radi sa relativna niskim ekeploatactonice ‘trolkoviina, pesebne se gledita witede u energiji. To znati da je 20 svekl de lati sluéaj petrebne temeljno ispitati rentablinost takvo postrodenja i tol c= ele gosline pos promenljivim klimatskim, pogonsiim | ostalim ustovtm. 163 7. RASHLADNE FLUIDE LopSte o rashladnim Muldime. Rashladni fluid maSine 2a Bladjox tie nije, kao to je to slate] sa mnooim érupim mainama, uvek jedno isto sadno telo Uslovi kel se zattevaju oa rashladnt zavise ai mnogih Finilaca: oblast temperatura pH Kling Fadi main y Rone struketja {aameta makin, sigumeshi uslovi {dr- U tok razvole masina “we Hladjenje BT SW a Upotrebi minogt Fasiladni Tdi, ed kojth je jake veltki oj otpoo ili Je u primeni samo u speciiainigy sluéajevima | ustvima usted toga Sto se doSio do savremenifit{ boljih rashladnih fluida. Tako su etpall 4 Sine primene butan (Cetlyq). uplientetratioria (CC1g) y Sk os Sian (Co 1_(Callia), péopan. (Calla). blorotorm ‘Wan (gq), metan (Cig) + pom “CHCTG) Thmvog Grigt Sbop toga te da fll ebaplesiont Lake soeallie thee x i maNearUgE Fezeljons svolstva. Hoskara Siroko primenjivant fluid ugh aisid (CO,) 1 sumpor JIISTG (SGn) danas se retho instalacilé “WE ai Hladjenfer prvi zbog visokin pritisava Randentacije | isparavanja i z= ‘af Aske Eritiéne temperature (231°C) , a Grugi abog suviSe niskih pritisas Je igpar og agrosivHGg GEfsta UA melale v prisusiva tak i VIO Th Eine vedo kao | alog Stethog delovalja na Ifadeld orqantzam -etiIhi~ oie] (CHCHI_je iah@NeT# TaNo_davno bio w SiFoKo) upcerebt Kao Fachiadni ‘Huld 203 svalin vooma dobrih tormosinamisiah orobina 1 abea toga He “Unhija relativno jedinostavain postop ise Nedjutinejim= pr 8) je zapaljiv | eksplozivan. ( rashladno§ teini~ jenjen daleko bezbadnijim feonom 12 koji jo po termidkim osebinams veoma slian metiihlor dus ~'kie Ta ne Krije u sebi opssnost of etnog ‘aga Ta THUGS arGanIZAT na matertieina dobra koja se nalaze u blizint maine, roshladni Quid mora da igpunjeva to bolje otrediene termite, fi 2:Ske hiomijske uslove i da ime alrediencnmakiine oscbine ipslrene Was mioirigemo redom ove uslove koje rashladni uid treba sto bolje ds ispuni- 1 raya rashincnoo fluids + [kI/ko} trebe da fe to veéa, jer ce (gina rashladnog fluida koje cirkulize u instalaciji ‘oti tim manje. Pored toga, ranije smo videli da je odstupanje os Carnot el= Kiusa thn manjey Ho jer weée, eenosno cafe tim mani utleay nepovres tog process Drigisivanja na koeficient Madjenje-166 Soecttténa toplotatainast! rasiiainog ftuida © [23/igK]erebe da je Bo manta, jor Je ti tanjtutieaj priguttvania no eisupsale clue n- ame komprosorske maSine aa hladjenje od efkiusa Carner- Potreban rad sabljania. pare rashladnog fluida trobe da je Eto manji. Ako pésmatramo Ts dijagram, ovo znati da gernja graniéna kriva tr~ ba da je Sto strmija, a tzobare to polovenije (c, trebo da je vets). Kaliko je nekt rashladni fluid termodinami&ki pogodany Roemo da acento ako up ‘oradimo kooficijent hladjenjs teorljskog cilsiusa parne kompresorske maxine (ca priguitvanjem , suvim usisavanjem , lzentropskim sabijaniem | be: pre~ bladjivania) koja radi sa posmatranim fluldor 8 koefictjentam Medjenja ei= Klusa Carnot za iste temperature Ti T,. Za tompereturu tgparavania. t= 25°C { temperaturu kondenzactie t 2 330°C ove uporedjenje Za nekeyas~ ‘Wiad Hde logleda ovakon Koetictyent bladjenja € Cities Carnot 5,74 1,000) Freon 21 5109 0,888 Freon 11 5,04 overs Metil-nlerid (CHyCL) 4190 0,852 Amonijak (NH) 2.85 ones. Freon 113 2.76 0,835, Sumpor-dioksid (S0,} 4.73 0,825, Freon 12 47 oye: Freon 4350 0,79 Ugijen-diones 2,56 0,466 Keitiina temperatura rashlednog fluida trebe da Je Sto vie od rmaksimalne fboguée temparature Rondenzsctije, kako bi para mogta dn se Kor snlonauje u Kondenzatoru, U bilgi keltitne tatke termotinamitea syejetes rashladith luida, Koja simode $808 nabrojals veama su lela ba glean ne= iiwaite u maSinams za Hiadjenje-Ovo se nabolje vidi iz malopre navedeny Gporenyenja KosTictjensta”aiadjenja 2a razne fluide: za uallenatoksid (CC) Je sveg8 2,56, jor je njegova kritigna temperatura 131% + Specitiéna zapreminsia rashladna sposabuost «, [ki/m?]ro~ shladnag fluids treba da jo Hto voéa, jer au tada dimenaije kombresore yor ovata, pi cele instalaclje monje. Ako 2a nekotike rashladni Hulda uporeds imo potrebne rogne zapremine kompresora za {sti kipacitet, 2a tomperatars isparavanie 10°C , temperatura teZnosti ispred prigninay vontila s10°e t luzimajusi racn zapremina kompresare Koll radi ea ualjenokestdon 22 je dinicu, debigeme eenese kao na sl. Tele Kooficijent provodjenja toplote kroz fluid { keeficijenti preta- 22toplote izmedju fluida T metainih zidova razmenjivace toplote uldjuzonih Tinstalaciju za hladjenje trea da eu Sto voéiy da bi imenzije razmenjivata 167 ep Sl. 7-1 Uporeaijenje potreinih radnth zapremina kompresora za ramo rashladne flulde 9 za istt Kapacitet hladjenle Temperatura smprazvanig rashladneg flulda mora de bude nts Pritieci konlenzacije i ieparavanja trebe da. su ponodnt jonzacile treba de bude Sto nlZi, e pritieak iaparavanje Sto viSt. Koa visolih pritisaka kondenzaclje zaptivanje « delovime instalacije u ko} ima vlads pritisek kondenzacife je otezano, 8 u slaajy oksplozije opasnost, J povetana. Kod niskih prisisala isparans (ispot stmosforskog pritisks) , stetano je zaptivanje inetalaeije u nejnom delu ge vlade peitisak isparava ja. 2b0g %0 ‘ctl a.2€ nfime | Viage u insta aif tnstalacije, Ukoliko je 22 iste tem= pritiske manjt, Pogodnost raznih rashladnih fluida © obairam na pritiske kondenza~ cije { laparavania u anvianost od temperature IjuSanja (loparavanje)erinos ro kondenzacije najbolje se vie ix odgovarejuéin krivih pritisaka zasigenih tara za detitne Muide (sl. 7.2), Ove krive imaju eksponeneijalan kareictor, 1 Se zatow logaritamskoj mrad za njih dobijaju skoro prave linije. ‘Nezapaljivost { neoksplozivnost rashladnog fluid je bitna osabina za bezopasan Fed instalaclje { za becbednost osoblja koje rultuje Mt keristi rashladnu instalactju, a takedje { 2a bezbednost materijainin dopara koja se talaze u njeno} neposredno} okolint (zgrade, roba).168 Krive pritisaka { temperatura zasiGenja raznth reshladnih fluids Sposobnost meanjo rashladnih mediuina sa wljime ze podmazi- Yonje. zavisl. od yrsie rashladnog fhuida t ulja, od-temperatuce Terlicke tf 03 viskezitete ulja. Pri nim temperaturama { viSim pritiscima rastvor)}i= vost pare rashladiih fluida je veéa { obratno. Sposodnost siezanja shiadnth fluids I ulja ima sna¥ajaos uticaja ms honstrukel}u elements tnctale acije, U slutaju primene rasiladnih fulde koji se ne mesaju 20 uljime (ame onliak, ualjen-iioksid, sumpor-dioksid), potrebne su neste vece povrsine re zmenjivata toplote nega kada bi ovi fluid DIL: List od uljay ler su Kostleljons U prolaza toplote neste stabiji usted talozenie ulja na. umutrasnje povrsine ro aemenjivats. Frednost rashiadnih fluida kell se dobro meSaja sa uljima (ire ni, metil-hlorid) je tay da je podmazivanje olakiane timo ta rashlatni fu Id pomate rasprostiranjy ulja do svth poknatnih detovs,,s takedje pomaze on= agenje ulja iz [sparivaéa u kartor kempresora, 159 jornest rashladnih fluida je neophedna ws hermetiéki 2aivorenim kemprescrima, viskoznost rashladnog fluida { u tetnom i u parnom ste~ au smaniyje ucevovodima, a poboljfeve proluz toplete. Reshiadn! fluid ne sme da ima korodivno eistvo na metale ni ‘va zaptivni materijal of kofih je aradjena intalacija, nitt ame da rastvara eve materijale, Rashladni fluid ne sme da stupa bile. kakvs hemijeks jodie njonja sa uljima 29 podmazivanio. Stabllon hemijsii sastav rashladn fluid treba da ima na svim fritiscima i tefuperaturama koje mogi nastati u toky rada instalacije. 23 hi- adjenje, 2 narotito na visokim temperatarama i pritiseima sabijanja, Toles{Gnost rashladnog fluids moe da bude of odluujéeg on= ekajo u zavisioatl of Ramene uredjaja 28 hladjenje. U instalacljama za Klim= stizaciju vazdube ne smeju se upotrebliavat! toksitni rashiacnt fluid sled o- esnosti da u Frostorije w Kojima borave Ijidi ne prose velikea koliGina toksi— %nop rashlatineg fluids usted nekog invara instalacije. § druge etrane uspe 0. $0 upotrebijavaju tokstGni rashlacni Mula! (emenfjak u manfii absorpcio- nim meiinama, sumpor-dicksid ranije u kompresorims) za mavine 2a iad) exje frititiere 2a domecinstva. U ovom sluéaja opasnost $e minimaina vsled male kolitine rashladnog fulda kojim je taive maSina napunjena. Rasiladni uid sa jakim mirisom i nedrazujusim defetver (amonijak) no emeju se tn potrebljavati w redjajime za klimatizactiu éalci u slufajevima da ne postal! ‘spesnost od trovanja § obsirom na kollZiny mediumoa koju sadréi maSina. U ‘abeli 7.1. data je Wasifikactja ucbi Zajenih fuida po stepema toket{nostl -Ra~ sliladni Mui! su podeljent u Sest grupa: u prvaj crup! su najatrovnifi, a w Fe- sto} grup! su najmanje Sxodlyivi fluid. Ova Klasifikacije je ievrZene preme optima v Underwriters’ Laboratories u Cikagu. Rashladni Mule ne sme da ime Stetnog dejstva na namirnice i obu koja se hladi u slufaju da istekne {2 tastalacije. Nekt rashladni Haid! moms da izazovu u Lzvesnoj meri otrovnost namienica ili da th uSine neupote- ebtfivim dajuéi im miris (na pr. sumpor-diokssa, amontjak) Kontrole inticane fiuida trebe da je moguéa na Jak | jeftin natin. Ove je vadno svolsive Koje rashladal fluic tropa da ima sa gle~ fie praktitnostt v oksptoataeijiy © koe mull ain | kao protevodnye 1m conta 1, najzad, cona rashladnog fluids treba da je nlsksy © moguén fost _nabavke jednostavna't peurdans Oznetavanje rasiladnih fulda se u prvo vreme vr¥ilo hemtjsk= fom formulomi, hemijskim nazivom ili trgovatkim nazivor Sto nije uvek bile iovol jno jesno. Kara su se na tr2i8tu pojevili freani prilivaéen je z= nih si= ‘sem ounatavanja koji je kasnije prodiren i na sve druge reshiacne fluide.170 ‘Tabela 7.1, ~ Toksitina svojstva neki rashladnih Aida Rashladat Nastupe gmrt ili o2biline oziete Joa i pri ficiaca medium Za vreme] oncentracija mediuma Fazlaganju) tak- beravie 1 vazduha nastaje | sito oi [Zapreminskt]io700m—Jotrovne fosti fpr 21.8% feupstance Sumper foisted | | or 1,92 - 1 ‘Amenijais 9,5 do0,8 | 0,82¢0 0,48 = i-blorid 20do2,5 | 4,50005,39 da 4 Metiten~ lorie 18= 18,7} de | as Freon 113, arys-aas] as | os Brean 23 43,4 a fas Uaijen diokaie 29,0 30,0} 52,8- 54,8] ne 3 Breon i ae 57 da 3 Freon 2 18,0 6a2~81,0| aa 5A Freon 12 25,5- 30,4] 140.5252 | aa 6 Freoni gu trgovadi nazi za Sitaya familia reshlodiniy ula be oft su avi nalagensit sabe =e etapa (CH, cions {C,1,}~ Ove supstiweta se eastol u loins Ga 6 TERIIRO I~ Ie-svf Gtani voratké zamene cogovarajuéim Lrojern atoma fluora (Fy hex ro (C1) fll broma (Or). Nata naéin dgbijon je velit bro} toemosti aa Made enje bie se svalstva menjaju u zavisnest! od homijekey castava: éseon!. su totiko manje zapal ivi, oti tm vite atoms fi ‘aj uholike Je vise siorsa valonlka zaqven]eH to temperatsra ErfutAnja na atiiosterskor pritisiu Sostaje Fils, 4 UFallKe Je vise vedonien. vin atoms. zamenjeno sterima fluora, ona fe niga: Opita formula parafine je Cf... Zamenom atoma vodentica (2H) atomima fuora (F) i blors (Cl), Uebife Se jedinjenje Cija je opsta fo rmula CMF Cy pri ome mora da bude 1 # lemen=2ke2, Gy Oznetavanje freona se vr¥i prema broju atoms uglientka , vodo tuka | Muara, dok se broj stoma blora dobija prema poslednjoj jednatini. = jue za oznatavenje je R Mea) C18) m/ on “Futan je F600, etfictar jo R-G10 1 sl. )- m ‘Tako jo na pr. jedinjenje CPCI oxnateno sa R022 ccnosno R-22 jer se nula na ao¥etias broja ne pie. Ili dbrauto, ze Re12 mo¥eme po kijbu oa napisemo hemtjska formulu CFCi,. Jos uvek se fosto iepred broja po kljusa,stavila sloro F, ali Jew medjnarodnim standardima uavojeno sieve f. Rozni protzv ‘odjadi umasto naziva freona, kojt je kod nas nejrasprostrenjenifi, koriste s= voje nazive (na pr. Frigen, Arcton, Genetron | td.). Ako jedinjenje Sadr#i | ‘tome broma, onda se to omatava dod: varjem slova Bi brojem kojt oznaava broj njegovih atoma (na pe. ki301, tv kome uz tri atome fluora ima i jeden atom broma.). moles rashiadul flde ko dln! na bat cial veljovoriontir( OREM GEST BOAT BI vo (za navedent primer RC-318). Opita forfnula clldlénit ugljoveonita fe Clays Ba Rosle hslogenske supstituctje mora da bude 1m + n= 2k. U naftno} i petrohemi{si} indwetrii {dante se igo rasblacnl fl oshladal NUIT ae conatavats po MIB te treoie tao oe 3050, etan (Cafig) Rel, pronan (CHGeH CHS III Teomeri debilent na baci ctanaecnatavaju se tao adgovarsui freon « tin Store poste broje das stove nibsesesecs po rea Pe CGI ACCLE te somata Reit4y © CCA,FOry ommany ReTian), ‘Aueotropne smoke oanatafaj se hrojoums 0! 500 da 600, 1 ov sastav se abfén0 daje oztakoma komponenata # tim ate je resoslod korane tenata po rasta vrednostinin temperctare hjutanto na atmosleralery pe lusit, eae to se ranradame dafe eases olnes komponetea tree iow pr #502 ime santa Haaayhelss (4048/50 24). Roeotreume sea Jatt vige homponenata fe soa tala sattaua fsa ER Gost Taos oa ‘ator pHTUKT DFT promeni fazn.a> razlllaiu po sastave. Aveotropne smeSe “Roje se koriste kao Farliadai fluid formiraja se u azcotropnom sasteve Dri atmosferskom pritisl. Pri drugim pritiseime { zavisno o¢ temperature atari pare { {etne fuze se neito razlikuju, no to nfje od bitnog znaéaje 28 te rinadinaraliu rashladnit etkiusa. ‘Sa brojevima od 600 do 700 oznatevajy se protzvol{iit resom r= agne organsia:Jedisjen{s Koja mogu da se \oriste Kao Fashleoa Muldl ( . Neorganske jedinjenja koja se koriste 10 rashladni fu Sovsju se pibjeviina of 70 pe ha Te ce HorwS drt ae ‘olekulsku Masi oh TUES, Tale fel — wouonlk (Hin: R702 hnotsjusn (He) Por08 amonijak (Nig): R717 vota (HO)! azot (N03) ‘eseonik (02); uoljendioksid (Cog) BoT44 sumpordioksid (S02) RA764We Ako se nadju vike jatinjenja iste molokulske toting, broju se dataly slova AyO\C,en, da bi se rasllkovalas Nezasiéena.oraanska jelinienia (olefin!) na bart etfiana oxnate- 28 freon, samo se ispred tako debijenag breja stavile jeu =! RCTTSO Je Gillen ClizeCliy, R119 je hlorcerifuoretiion Coach, td). Bei brojeverod-400.do 500 namenten.fe_za ornatavanje raznth = ———Asmonijak (NH Cists tpinost amonljaka je bezbojna. Gustina efnostl temperature 125°C jo priblizne 0,6i9/dm¥, Temperatura Witania “Dr atmosterskom pritisiay Fe 051%. “Fare ammarjaka Inia veomia nadraityudiprodoranmiris 1 moguée 198 Je podnositi samo ako u vezdully ima vrio malo amonijaéne pares Ako va~ sdiuh sadcZi vet 0,025 zapr.% amonijaine pare, ona se lako otkrive po miri= us Ako je sadirdaj amonijaéne pare u varduna 0,5 zapr hy opaso jot take= of sresiini boraviti duze od 0,5 Easa, Amonijak narotito napada ot | osobe koja s0 nalazi u taivoj sredini vet se tako nelagadna oseéa da £o fit napusti~ ‘i prostorije iil Ge je provetriti znamo ranije no Sto dedje do opasnosti. Sto- {99 se i nesreée usied Stetnog dejstva amonijaim na Yudoki orgaaizam retko debavaia. Amontjaic je zapaljiv 1 ako ga ima u vagdunn w vetikim oncents— acijams (16 do 26 zap tt), on mode da ekeplodira. Svi eloktrint motort t aparati a sklopu amonijatinog rashladnog turedjaja marajs da bud tovecent w zatvoreno}, protiveksplozivng} raStitl, da ne bi dedlo do eksploztje usled var raitenja u siutejy nepredvidjenoy nagiog isticanja smonijake iz rashladne in= stalactie, © homijskoj stabflnosti amontiak podsct au raziititi: raziaganie Dotinje kod temperatura izmedju 150 do 200°C. ‘Keitiéna temperatura amonijaka je +132,49C. 12,8 bar. Temperatura smrzavanja je 78°C. Amontjok je vooma rastvorljiy u vedi. Pri wabiajenim tempera ferama okoline f atmosterskom pritisky 1 litar vode moze da absorbuje oke 700 titaro amonijeéne pare Sto odgovara praktiino koliZin! ei 0,5 ke te&nos ‘smonijaka, Ova osobina amonijaka koristi se u absarpcionim maiinanss ‘erititan pritisa Ako malo vode ii viage despe 1 amonijatinu instalactfu, veda se Festvor! w amonijaku ps ne dolaci de cbrazovanja eda Koji bi mogao Ge nap= USI priguine ventile. Samo se po sebi razume da se ovo odnas! no male heli Eine vlege ocnosno vode v instalscifi. Sta viSe, patraine je inetalactie dobro ‘suSiti pre punjenja amanijakom, 2 sam amonijak mors biti dobro annidele. fan (makatmaian dozvoljent sadraaj viage je 0,2 t2.t)¢ Amonijak se ne mesa sa uljem za podmazivange. Ulje se tako o- ‘vai fe teénog amonijala, jer je njegova gustins oko 0,9Kg/dm*, dak je gue stina totnog amonijeke oko 0,6ig/ams, Uije pada | skuplja se na dais sudova instalactje. Amonijak nagriza bakar I cink kao { sve legure koje sadr¥e ove metale. Na ostale uebiéajone konstrukcione mater! 13 22 gradnju maSina { delova instatacije arsonijak ne deluje. Ako su namirnice dugo izloZone u sredini w kojoj ime amoatiatne are, one se mogu pokvariti usled toys Sto vada Koju namirnice sadrao sbe~ orbuje amsonlfaine por. Amonijeine para jena atmesterskom pritisia iaka od vazduha te prostorlje treba provetravati atazgo. Mesta ne kojime instslacija proputte amonijak, iznalaze se po- mou goreéeg sumpornog Stapiéa fli pomota blarovodonitne kiseline leaja is erava na staktenom Stopu it u malo} staklenoj posuds. U cbs eluzaia 20, ko de se Staple ii posuds prinesu mestu isticanja, pojavijujo beo dim. Za othe rivanje meste Isticanja amonijaka upotrebijava’ se i komad unijaée hortije ne atopljene fenol~faleinom koja, ovlazena, poctveni ne mest isticanje, Keo rashindoj uid amonljak se upotrebljava kompresorskim instalactjams incusteljskog tina. alien dois (COs) Je bozbojan { pozmirisen gas. Porpuno je neotroven ne gori niti je ekeplozivan. Specifitine zapremine su, za uobites jene pritiske ‘sparavanja, males Pritisci isparevenja 1 konleneacije su vyisolt i kreéu se od oko 20 do 75 bar, pit i vise. Zbog toge su dimensije mo= ina koje rade se oljendioksidem male ali moraju biti vrie masimne, Zboy niske kititne temperature (+31°C), rashladne eposobnostl uglien-dlokaide 80 veoma lo pri vitim temperaturama kondenzaetie, Zbog odsustva mixisa, zbog neotrovnostl { nezapeljivestt, uglj= ec-dioksid je ranije mnoge upotredtjavan v klimatizacionim postroieniim f uw arediajima za hledjenje w prehranbeno) industriji, Zbog malih dimenatye maSina ranije su se skoro jedino CO,-mazine upotrebljavale na brodevitnes Zbog nepovoljnin termedinamigkih svojstava (niska krititne temperature. v oki ratini pritisek) COy-madine su danas skupe { u pogiedn nabavne ceme i v sksplostact{i u poredjenju sa freonsklin masinama i skore potpuno su poti— state iz upotrebe. Instalactje za Madjenje sa ugljen-diolssidom su danas 3 jimeresanine 22 dobijanje suvog Leda, Ereont. kao rashladni NuidinajSekée ee upotrebljavaju slededt treont: Derivati metane (CH) Ret CFCig = monofluar = tritlor - metan, Rel2_CFsCip= difluer athtor = metany R121 CRyCile ~ aifinor = monchier ~ imenobrom ~ meteny Rai}. CF5C} ~ erifluar - monohlor - meta, (CBr — erif_uer - monotrom ~ metan, Cubsct - etter - monotlor = meta: Derivati etana (Cotte) Rell C,PyCly - trifluor = trihtor = etan, Rett CRFGCTg = teerafluor = dior ~ etan, Azootrome emeie Res02 RADB/RALIS (488/515 18)abs 7.2, — Haran tein en ONtDOE ORE), ee 32. wa Tee = 5 . Pa ee re ee | wor [ aera] @ Teal aie are | ERE Tattoo] eutza] ee Ee | eck) Mesa] eg] ce isa] ses ores | deen | Hes | ergo | AR cies | iid | eos see cittin | Ste pice PSS as PeSie | Sheet | Saree ae Joie | Mast a foros " 3 seri i sus | s ssa176 Zajodnitke osqbina svih ovih freana je da Imaju relativno mate toplotw isparavania. Na -10°C ona se krece ad oko 100 do 250 ki /kg. Svt a velo stabiina jedinfenja, Na metale nemaju nikalwvog dejetya osin na magne ~tium I njegove legure I to samo u prisustvu vode. Prirodny gum rastvare: |u_2bog aga se ona ne sme da upatrebi 20 zaptivanje {lt izolaciju. Freont hlgu otrovnl, nema Stoinog dejstva na namieniet, nist: zapal ivi Na organe disanja nema{y nikakveg nadraéajuées dejatve { nem= ait nikakav miris sve do koncontraeije od ake 20% po zapremini v voedul. Ako je Koncentraeija veta, oseéa se prijatan, pomialo sladunjay mivis. Koo ako velikib koncentracija freona u vazduli (oko 30% po zapremini), opas= host po Zivot nestaje vibe usled nedoveljne kalifine ‘iseonika vazdah kon 31 se udiSe, nego od Stetnos i otrovneg dejetva froona na Yueh! organizam + prisustvu otvorenog plamena freeni se raziaiy u otrovne pro= iakte. Lzmedju ostalog, nastaju f manje olitine veoma otrovnog fazgena.O. ¥! produkti raziagenje imeju prodorne mirise { Jako nadrazujuse dejetvoy ta~ ko da blagovremeno upocoravaju na opasnast. > Csobina da se freont raziofu u prisustvy plamena, koristl seza ‘enala¥enjo masta isticanja freona iz instalaetje uz pomeé tzv. halogene la po, u Kojo} dori alkohol i u kojoj se u plamenti nalazi jedna hakarna kaples koja se usija. Usted razlayanja freona w prisustyy \sijanoy bakes, plamen lampe se obojt ad zetene do plave bole u zavianasti at kolitine iregna Koff i= tite. Pomodu ovakye lampe magu se otkriti mosta iatleanja freana roe ko~ J8 Istiée oko 0,5 g/dan freona, to edgovars koncentracii u vazdulu of oko 8.02% po zapromini. Ovo Je doveljna osetlfivest za nreijaje z= hladjense t= adustrijokos i komerciialnag tips, dok se 25 tunala¥anje mosta isticanje fe feona 22 mally maisina za hledjanje hermetiékl zatverenog tips upetrebljova specijaln elektronski aparat znatno vaée asetljivesti kof otkriva i takva me esta istieanje kroz koje istiée kolline freona od 1g u tos jetine godine. Sei freoné veoma stabo rastvaraju veel i razliko pogled spe— Sobnosti rasivaranja vede lzmedju pojedinih treong su neznatne- sposcbhost rastvaranje vote opada na temperaturama ispod O°C , pa sey u slutaja da r= 60" W instalactji sadr3i ride vede no ito na ovien temperatursima move da Ta= stvari, ova veda izdvaja i zamrzava u sediltu priguinos venta fi & kapiias rnoj cevi koje ims uloau priguinog ventila kod malth masina. Sade¥ina via 185 1 Ercoay hol huje we ove nezgose Vee poyavijuliy frece ee ee! 20:d0 30mg axle po 1 kg freon, xa freone koji nemajy atom vadontia. Iskustve pokaztt= Je da Je ovo tstovrem eno i minimaini sara} viage u treowu Kod kage se vee Pojavijuju enact korozije u instalaciji usled prisustva vlage, hot freona kox 51 sadrde stome vodonike (R21 | l22), ssdrBaj vlage, s szirem ne seis Janje i samrzavanje vode, mode biti 1 vedi (do 70 mg/kg) ali da bi se spr = eita koroziJe, satr%aj vlage i u njima mora biti znatne lapod navedene gro~ nice # ebsirom na korasivne pejave (<25 mg/kg). ww 1s ovih raztoga dozvoljens koliéina viage koe mogu da secre fre oni j koje garantuje proizvodjati freona je oko 10 ma/ky fli 0,001 3 po telint, a sadra) viage w freenu { u instalecifI ne bi presao ov vrednest, masine se more briZijivo esusiti pre punjenja. Naken punjenja ce u veée instalacije varediuje obiéno suai sa nektim sredetvom za abserbovanje vase. Sabai se portavija u teini cevevod lemedty Kondenzatora exnosno esivers i priguinog ventils. To je kraga cev veceo pretnika od toknea cevo- ‘vata, napunjena nekim higroskomim sresstvotn (kao ite je na pre ailice-oaly AU,,Oq» CaSO, CaO, CaCl, i s].). Za freone 21122 velizina suvata tobe 6 Je hevottko puta woes of ‘ne za getale reonc, ules! vate spaacnests tee scvaranja vote dreons 21 i 22, 8 iz razloga da s¢ sinanji opssnost o« pojave lorezijes Freoni su veoma dobri dielektrie!, sbag Eego su pouetini za prin fem u hermetiéki astvorenim masinamae 2a podmenivanje freonskil Kompresora primeniuja 88 specijelns rinoralne ulja koje udovotjavau zahtevima za usposnu primen ulja v mas- nama za hladjenje ovog tipa. Vesina freon se dobro meseju sa ulfime 2a Do mazivanje pri usloviows temperatura i pritisaka koji prakticne mogu da na stupe u maSiniFreen 13 se ne mets so uljem 2a potmacivanje. Freon 2226 razalvaja od ulja se podmazivanje na vemperaturaina nizim od 10°C Ractive, rijivoat freona i ulje za podmazivanje zavisi of veste freona i vrate ule, koe {od pritiske i temperature, Podaci 0 rastvorljivosti ulja f freona u zaviono- sti od pomenutih parametars mogu se debiti od prroizvodlate ula! freons a oblike tablica { Gijagrama. Raznimn aditivime ulju ze podmazivanie,moye se uticati na njegars rastvorIjivest freon, Fizitka { termodinamitke svejstva najvatnijih freona su detaljne ispitana, Farne tablice, dijagram!, pedaci 2a spacitiéne toplote prearejan uray za koeficijente sprovedjenjs toplote, dinamitiku 1 kinematsku visieoano- st teGnosti | pore mogu se naéi u struéno) Uteraturi, a Isto tako i Ts | log po Gijegremt, Postel joS fitay nlz novil freona Koji suv faci ispitivania { ueavr~ Sevanje i koji jo® nisu naSii Hira tehntSkea peimenas Da rasmotrime spectlitne svojstva pojedinih nafvelGe upotredtiave- nih Greons, kao I oblasti njihove primencs ANCTCL,) kajute ue wmosterskom pritisky pri +23,8°C t fro vette mu te#inu (137,38), pa je stoge veoma pogedan 22 prime mu tirbokompresorims za volike kapsefteie. Upotrebljava seu instalact jas ma sa turbekompresorima rashladnog kapaciteta pofev ot 700 kw pe do oko 360 MW ugiavnom zo Ktimatizeciona postrojenje u incustriji, za javne 2erade, za bladjenje vode { = Sreon 12 (CF,C1,) kljuéa na atmosierskom pritisiu pri -29,8°C. 08 svih frediia of 36 nado ninjSir primenu w prvom redu hermotigki “eatv erenim Kompresorskim mafinama 2a trigidero ze domaéinstva, u kompresv8 sorskim ma¥inama komereijalnog tipa (ze ugostiteljstvo | tryovinu) su ve~ Gim kompresorima rashladnih uredjaja 2a Wlimatizaciona postrojensa, 2 Tabs Tos = Yaram tapene se Gers (EPCLS)¢ 26 1S kompresorske uredjaje 2a hlndjenje na transportnim eredstvims.Prvenstve~ SCRE LE LE L = no se upotrebljava u Klipnim kompresorima, 9 2a ni¥e temperature ispars~ tip = : vanjs (oko ~80°C) i w turbokompresorima. Fe] eer | vee) w/e alee Walaa o,soi2| $,97958| 459,56] Sele | 207.ca) o,wona | Lyne | Cieoso| Frowere | ots0 | 683155 | Zeca] Olaper | aye rovae| erestat] Sobek] ceeS6 | Zoev$e| Gralen | heat Freoa 1281 (CF,ClBr) ima relativno niske pritiske zastéenia pa Je pogodan se priinants w v8éim rashladnim uredjajima sa turhokompresori= ma, Kritiéna tomporatura ma je desta visoka, pa je pogodan | ze urediaje Koji moraju da rade s0 viSim temperaturama kondenzacije (termopampe) « U poredjenju sa freonom 114 ima manje vrednost! ednosa pritisaka sabi nja t vee vrednost! spocitine zapreminske rashladine sposebnost! 22 iste temperature isparavanja { kondenzacije. U poglada maianja ea uljimma 2a, podmazivanje sigan je freon 12. Ghevar| 3.ndsy | ase, | eat 94 Claes) 175 Grease] 2ytee51 | 406,91 | 70, at Share| irae o,ea0a} 2.09037 | 477,48 | 673,32 Greea9| 1ec095| 47e.09) 615,82 opeeu9| Ley072] 4b0;00] 25,30 Cre5s5| ol stiae 00,07 Stege9 | 8Vre0T0 easya2 wienste 23.988 243705 eo,57 obtose2 totti oi533n| gos] essyrr ‘Oveeur | Or b7ae% | $06158| 696,39 10,6668 | 0, 2yav6 | 12,7 | 609,00 Orerar | Osi9eor | Su7.a7 | To1ce2 wherrs | Usdeaue | bety4e| 104) 36 Sperea| feeyes, 250,87 | os.es 239074 arom sions Freon 13 (CF,CL) kijuéa na atmosferstom pritighu pri ~81 44°C, pa je zato pojolai Za postizanje niskih temperatura of -70° cdo ~100°C. pa i nike, Kritiina tomperatura mu je +28,8°C, pa se zato ove temperature is peravanjs postiu v instalacijama sa kaskadnom epregom « kojoj se & kal niske temperature upotrebljava freon 13, a u kolu visoke temperature Seon 22 fi freon 12. Da bi se u kolu niske temperature Izbegli suvise visokl pri- tiscl za vreme kada Instalacija stofi | kada se zagreje na okolnt temmperatt ru, tgparivatu koji radi sa treonom 13 dodaje se jedan ekspanzioni sud Koll ‘moto da primi prograjamu para freona 13 nastalt za vreme mirovanja ineta- lacie. Na ovaj naGin moguéa je primene i kompresora konstruisanis inate za red se freonom 12. Naravao da Je ovo moguée U tom sluBafu Kada punje— je instalactje freonom 13 omoguéuje primens ekspanzionog sua pritvatlji- vin dimenzija. Teses | Tiioes | Cesse | 35,an| 722,04 $3ot8o| Tevet Elayer| Thine 549180] 3.68 S050 | $5453 | 729,28 | leriso)| rl Tes | Liss ovtate | o,osia6 | 959,32 774,60 | 165,32) 22924 | 1.5875 | astage | eas SUT5E | Otoases | 564339 771%08 | 62177 | 12018 | Loses 0; 7418 | 004043 | 569,32 Yees15] Lizee9 | Ieee} O}7575 | Closgs | Site Taase | 11695", _Proen 135 (CF,8r) jaa na atmosforskem pritieis pri -58°C , ‘21 kritina temparatura mit je viSe ed one za freon 12 i iznosi +67°C .Ove} ‘treon ima nize pritiske zasiéenja nego freon 13, pa se moe primeniti ne samo u kolu niske temperature keskadne spreg 54493 | Ofu359 | S74, 36 ira Toso 07856 | 58,5 154,02 28825 suze 2,696 Cloasss | Suster Sen 14820 ree2e | sii vveé i u dvpstepent ma kop= Presorskim uredjajima za temperature leparavanja od -40°C do olco -80°C vie930 i - | Yao] rieser | Oharse | osorons | 936,99 ess ene 22 (CHF,Cl) lojuta na atomsferskom pritiske pri -10,8°C, Faske rdnhladna spesobnost ru jaz oko 60% vats of one on Serio Yeo) ers esayee hetec 16786 Specisiéna 23; ‘ic Hla prem ao senln rom 22 ene mote dt at, jer veg] Hen EER) Be ee | Ge) cats hes wea oan ata tral tase papa ae re] tds ae 6) 8 : Se [ vik prodire u upotrebu: u brodskim uredjajima za hladjenje, w klimati- | zaci{i { svuds gdo se trabi kompakinija instalacije za hladjenje koja zauzimna ‘manje mesta od instalacije sa freanom 12 istoy kapaciteta. Pritiscl konden- zaclje freona 22 su, 2a usbléajene temperature Kondenzacije, oko 1,6 puta ‘VI8f of pritisaka kondenzacije freona 12 2a iste temperature.‘Tab, 7.6. ~ Forme tebetn ex RAED (CE,C4Be}, 2 «2,25. 5 aie in esas | Fe a =e eC tar | an? /ee | we /ee ki ke ia/kak Ie] pea | 902 | 2338) danse] eaaose Tae 28 | erat] ovse2 | gseeae] sees] ea bigs Se | beta] cia | or Sease| Ase EME 28 | EE] S08 | SE 2? Piles 2k | esha] 0°52 | Sows] tied ite 75 | eves ees | enigata| ag 30 Line 215 | Scat] 512288 sada] Ash 2 Lys SS) evens] ove | ores] fer ge ain | SiGe eves] os PR A223 fies 5 | 23595 |€25eo | Stosni] sox ins 10 | 1.6280] os | oveacer| somes ines #2 | Hesp8e] O82 | Geeee) ets ieee 8 | br] eos | Graben | Ss Hg B | beta] oS | rabid] 3 Ess Se | S583] S:Sae ecatass] S43 nee % | srs) ese | rosea] goo Lene | 2s) esse s his Papen ea nes 5 | 523985] C558 eer B | BBN] criss | tots) BES ed se | svat} oxeon | arorose aes | Srsset ovat | gree hie 46 | atee] ere | 8: S2222 ae 4 | Sanne] eee | o'ersie EHse) ise & Jaloes] eres | a2 ines) 2038 gs |aersirs|evees | ovate ose so aiane| eae [25.280 | SES | esses | $58 8 Hames) bee | wes] Ses | Siceaee| ahs Eee 1ge [ier 466 | eens | Seer | Sauces EB 4s HEvtsst | ese | Sveeds | Sts8e | SOE SE Nave nie | 22,349 | elrm |oloezr| aes | esse) ee He [2203580] Sams | cveeeat She Loss He |aevacha| ethane | breuaes Ea H/F 183] ede |i oetse er 25 [AS] crests | ease Eee 235 |azszse | everes ecoge> Hilons 28 BREE Gree | 8tBe2 Ese 18 [ahreg| erste [S000 Ey 156 |r3tas| Sree | rebaie Eee astra] iste | NEBR? ESEtab. 7.2. > farms sete ue HS (ORCL), Be LAT. - ; - Ten. 1.8, = taron tabete ae RISE) (oryie), w= Lae 3 [oe ee | wre Ties Wiese a ee Tso | o,909708 | 6, 5060 | 24,45 332,62] 278,25 | 0,206] 7m Fo] var | area] = Vee he THE] Seaneaet| oS |st8 Seerse| Herts | $868 | Aezsee THEE] soH8S8) G0203 |e Bir Ares [frie | D8 Te] won| cnet pane | ese |sonsva Pe Svorsea | er3aes | Fstao | Stas jets | tyetos| olses | lena HES | Srsebea| Sr486h | TSee | $1595] Seeegs | eee TG) robs |Sr3aHe | LHe | SEE SUES] Mocgs [fuze | L3aee sie | less] evade [3G] ee | ees | 2325} ovoeaoe | ovsgee | rier | 300.26 | sgerse| x08 37 | onsen | sere | Siejete| Cir | tues | cata | gooee: | aise | Stee | overans | ofs008 | isres | ue, 54 | 850288 | tes, 30 | Ohaass | Thee Ht00 } 07996] 6.4619 | 2,21 30 | 5ebyor [5107 | THES] Shans | Steane | Stee | tds | Sere | leds | ova | Lsoas as csitoe | cresce|ovasun ]a30,40| sears | asevze i Tie | erie) sr8t3r 3orse | asta Sect | sluea | Lut 06503] ESS SEAT] SUS | oss Ths | O125i8 | Steaks 3psves | Sera | Leeon | 813583 | Hess sires bar seen [mae 3 ees HES | Setead ete ico} i333 | evezre goniae | 920,94 | 2e7.02 | ovpeer | vere ies |evsene | kegt | Senebs | usete2|octazs | cacie 358 | S225. | erelts Obs | Saba) HES | Seed | baer sabi [esrese | 45:66 |Se5,e6 | 14300 | Ose | a Sretze fstes [Seaton] estar | Oheon | Late evaiot| 02001 | 4ae 98] en3e | oer | evra | seu 26 erebee Hoco4 | 208] Stas | ress | Lstss rises |Srieey | tsecfe | 7288 | zeces | Gota8s | aa 2 Grebne | 814558 | aR [Sere | ieee | otezee | 18229 orisse fBec0| tev | ines | Eras | aepe ogee S655 | eran bse | Stags | Le a vesre | eraose | 425.32 [yess | sas | oo | .en39 | st Soin) esae | te | ota | hare aid Orerer | Slaedda | 497.92 | Sriia2] 143,20 | o}7a2s | 1}4077 | 63 62,86 | £76.05 | 119419 | Gye 16 | 1367 & renee | aloctes | isrise Hotes |Sryo0 | 70 erostoe | assy |spoces | tto-70| oers | 1 sesr| 2 Sreoes | oleust | ante Bier [ern evesebe. | $4688] SensSe | 1228 | brelba | MISE af Stfoes | Srelses | 3zl6e BES | Bu sl: BREE SS || es ee ees “e ena | ovosi72 rauite | ov7908 graseee | artoze | Sedge | aersd3 | ovata? | Lacs A coma | ososnye pias | ovra09 SmMERe | AE1208 | 28660 Aoetoe | Sronat [oe 8 Scalar | Srezeas £58 | Gras95 cruzree | aoer7 | serves | worn: | ov9eae | x sn # Sifbes | Sieeess He | ore \ GwEBSS_ | ESSE | SEENES | t06'3s | G23spe | Lhe x erties | Siersee Steler| tiavss | Sreres i SNR | 5058 | SCTE | R28 | Sree | vs wre | ooaeae 506,45] ues | 0,055 | Sree |ieutal | aseaz| gan) ges cla | te ce Gido3e | blease6 Servoa | ttey4y | otsiaa “Eee | eroteey | e660 | eer ar | sever | 1scaeo | 14 & ores | Sch 3ee;98| Loe | G:95e7 ersesi |ocoiree |so3-21| server | gor16| s.01s0 | 1.3300 2B Steest | Sieioge posits | leita | olsen Sopid | causss | eee | eects go] Louse | Lasse tb S108 | Siea0r%s Beers “Sess | 0905, tedes | Grease | Setest | serve | 80-25 | PErre | 250, : creo | oversee weird dels |vlosos eden | Sioklce | Staoe [rir | ction | Lests| te 5 }9260 | o)a0%e41 Sears suyae | 102% | 11 52%e) 66ie | O,a0v4ns | 520,27 | s97,08 | 77,65 | 1steat | 1. 3996 2g SrSess | iossate Beige] Heete | ous | 138 cvecer | evooeeen | sete | soe vee team | isazv0 5 Set | Sieoesae SeS101| dal3s | 1008 | L073 enGeet | orebsest | 225055 | $8658 Hog | %e B Heat | Sveesned 360095] S138 | Loam | Tas Steg | atous | Ses: | 235-28 Engle] 1 3ote Sie | Bards Epes | 13te1 reais | 2558 283 1318 past ervene92 | sup. e4 oa | 13936 eke 708883 | S288 EG] LSetTsO. = Fame tebele ee RAL (GyE,SLy), ae 2,08 1: He HEE a ES # Tre he Ber re eee See | 8] Gras Bere] Gee] kere Seu | ne) stares Feed rae Eira tant | ese] ssse0 hme Shi Bein paved ad ieeans| Se8 | S32 S803] ae Bs reg erage | use| eg.c2 seta] 1 ene S882] Rass | ees ess] hae Sze) Bars | ae se] Se Erkeee| 3a | eras Hegi] baaet aa So] tase] SES] suzy] 537.0 oeae| tar25| aces] Lsee8 oss Frees eter tree se ESS) EBB eae S538 1S) aa] ES oyotmes ‘ysito| 12005] Lresr sees Hse] hee] bag sone Bhcos| 5] 1852 SoSH | Ssh] 3 | Bee ee] be sroer | SR Ba] Fase | REIS) ae) ae oxouzes | sorte | ntvae| seein] «cant | es S885] 8 | Hases | ass] zoe] esse Sie3ear| Sao fu"%a| SSS | eso) este eget boi] ats oe, ERB] Reg? crores se | areas eee hye] es see Es] ee at Ee | fess song et oe he eons ise | eet eae ENS 1, 00629 ay5aig Stocks| 38S 122 Het oeee | mon 89] r0.78| serail areae| Loses Satie Foods] S23] hae] bee sievaes| tatu | naar] aerae} aes | eet Sei] asa Heocd | 28 Tf res | sesTab. ToL. - Forma tabala tn RIDE (648,015), w= 2,09, So [ar mre) wee ie wah x88 | o,02074a] ©5875] seve 3115] 53.42 [o,2426] 0,997 see | ovorresa] St3s07} Seean 513:40| 153,00 | 0; a5e7| Gleaas Heo | otesest3| oi3se0| Sraue a1sree| 152,56 | 013709 | eranse ose | Sloteasal S197 | Sra 918,00 | 151,89 | olan | o:a030 Se | oceezaz7| 0; éeon| ross Sao rss | 180)50 | ovaaer| orate =#8 | 0050861) 0,6085| 2, 3509 322,81 | 250,09 | 0,28] 0,570" cae | ovtozse | olso7a| owt 996,08] 148, 36 | 03200 | olarer Sho | cytes | o:6uze| ofarer gotvaa | Leave | 073406 | elon se | ieiSe | ofsiss| ofr0at 325.85 et3eas | overes 332 | orisege | 076192] OUSa02 35218 036u2 | Osher 2 | 0, 2e860 | 0.6231] 014790 934,67 0.3020] 0, e768 Te | olgsemy | 06972) of3e2 ganas Sy3957 320 | OSesoe | 916515 | C332 339137 ort096 Gis | ohasere | ot6358 | Sr2888 507,08 ehaesr cs | o(seert | 078399 | ef2ere 544350 oz < wyetaa | 0, 2022 346,99 oan. mt blease | Orsi baste oytes0 é Blesar | os14as Soi.er clare ‘ ore5as | OI13F Sonne oh4a% ‘ bleess| ostiie | Bailse| Sset9e os860 B 2.6087 | o.oores | a25,41| 952,45 25197 i 016740] oLoase7 | 25153] Seitoe oles 2 ole7as | olorise | uastas | Seales star Es oteesi | oroseor | 637130 | sector brea & ofesio | Crosaey | Gaasas | 9e0'35 olsn0 3 erte70| o,os190 | wes,e| 71,86 0,507 Ea 811033 olaaers | ueates | at4ls2 5009 © oi 709e | orokizs | wesi7a| S16: F7 ors a Sines | o,0368: | wsator | Stsr20 oteart ab Blrase | olassi: | Seater | aunlee orsacr 52 29,7303} o,o29s0 | we6,48 | 204,03 06536 56 011385 | oro2eu5 | Groree | Se6!93 otgees eo olt485 | crozent | Birla] Su6l7e oergr oe or7bas | ovoaias | grates | ssuios 06325 8 oftess | ovoisse | 803393) 325,38 F705 n ©7720] o,o1gor | aaa, 38 % ortaoe | Sroiese | apetae Ha ch7937 | crouse | eayte a 6de35 | of0i38« | $0186 a clanso | 0102255 | soe! te se ovug7s | o,on1z2 | gua 5 cheaos | oro1aae | Sistas ave 18548 | Cr00952 | $2056 dee iota | Steve] Sreead | 559728 B06 revi | opeavo | cloorna | S839 aio |it.ise | 0,696. | 0,00736 | 932,62 | 10is,42 dew foorrer | creas] ulousts | Sesc7e | 1017899 ayo fanjast | 370866 | Useuaze | Stores | ieigtse 340 foovess | 111699] Ureogoe | 579143 | 102725 pery7]3eiées | imasa} olouire | 160006 | 1000750 pete eerse ead E0208 $203 @198 Stoga Se u instalactjama koje se koriste kao termopumpe radije primenjule freon 12 nego freon 22, jer se 4a maksimalnim dozvoljenim radnim pritisei= ma u Kempresorima mogu postiéi vise temperature kondenzacijc. Freon 22 ‘5¢ uspeino primenjuje za postizanje niskih temperatura u dva stepens sabi - Janjo (arzo smrzavanje jlaboratorijeid rashlacni uredjaji | sl) Freon 113 (C,",C1,) ktjuta na atmosterskom pritisis: pris? 46°C Freon 113 Tina najvisu taéled kitanja ‘ najveéu molekuisie mas of svih f= Yeona iz arupe Koj posinatramo. Zbeq toga je narodite pagodan ze turboko- Impresore Sak i malih kapaciteta, 2a klimatizaciju se izvode postrojenta 2a Madjenje sa turboltompresorom rashladnog kapaciteta of 175 kiv pa ne vise, Gok jo denja granice zo nize temperature 80 kW (hladjenie sonog rastvora). Pored toaa pogedlan Je | za upotrebu « tarbokempresorims inst pumpi. .elfa termo- Breon 114 (C_F,Cly) Wijuéa no atmosterskom pritiske: pri +3 46°C. Ima veliiai moleWilski mBict:, fa Je takodje pogadan za primenu a turbokox mpresorime vecih rashladath kapaciteta of 350 kW pa na viée. Glawna obta- st primene je | za oyaj freon klimatizacija, a takodje { hladjenje vede i sonog Tastvora sve do =59°C .Pritigei zasiéenja mu niaki, pa se uspeino mote kori stitl tu Klipnim kompresorima grednjib rashladnit: kapaciteta kada tempere~ tura kendenzacije m ora da bude visoka usled visoke temperature okolnog va zduhia, Tokay je sluta} na pr. klimatizacija kransith kablna u Zeljezarama, krada i pored temperatura Kondenzactje of «70 de +80°C pritiset kondeneaci= je ne prelaze 10 bar. Freon 502 Je azcotrapna smese od 48,8 freone 22 1 91 2% treona 138 (GCIPSCE, J. Temperatura kijutanje na atmosferskom pritiska mo je -45 56°C, tro Jo nite ot odgovarajuéth temperatura Eistih Kemponenata (20 R-22 fe ~40,8°C , za R-115 fe -39,1"2), Froon 502 ima vete vrednostl spo- clfiéain zapreminsith rashiadnih sposcbnostt nego freon 22.Temperature na kraje process sabijenja su nie od temperatura koje se postizu sa freenom 22 pri istim vslovime reda kompresora, Zbeg ovih osobina frean 502 nalazi primenu w kompresorskim rashlgdnim makiname koje rade ca temporatura- tna isparavenia ad -20°C do ~50°C u prehrambeno} industrifi { u kemercila~ nim uredjajims za Euvanje i izlaganje smrenutih proizvada v prodavnicama i samoposlugams. Usled prisustva freon 115 1 smetl, treon 302 se leslie mois sa uljime za podmazivanje nego freon 22.Csabine smeza ulja ~treon 502 au dosta Komplikavane. jer su poriruija narastvarifivestt promanijiva zavioiio of vrste tljay Koncontracije | temperature, Od mnogobrojnit drugth freona mote da bude od koristt da se om de pomenu i freon 21, freon 23 1 freon 500. Freon 21(CHPCL, ) ima relativno niske pritiske zasiGenia, pa je po~ golan 2a primeny u slutajévima kada temperatura kondenzacije mora da bu- de visoke usled visoke temperature eredetva za hladjenje Kondensatara. T Poredjenju sa freonom 114 2a ist temperature isparavanja | kontenzacija 19 vaxtova nelto manji utrofak snage za pagon kompresora, ali ima monje vn ‘onosti specifiénih zapreminskih rashladnih sposconosti, veCe stopene sab}. anja 4 viSe temperature na kraju izentropakog procesa sabijania. Freon 23 (CHF) je slian freonu 19 { pogodan Je za primems a kashaginim rasbladnir instafacljame za temperature hladjenja od “70°C de = 100°C pa i nize (rashladni uredjaji za medecinske svrhe, farmacoutsta I~ ndustrifi, 2a hladjenje komera pod visckim valaumom i sl.) Freon 500 je ezeciropna smete al 73,8% treona 12 1 26,2 % Ire ecnn 152a (CHCH), Temperatura kljutanja freona $00 ne atmosierskam pritishy je ~33,5°C. Kriva pritisaka 2asléenjo lett izmedju krivih pritisalce zasiGenja za freon 12 i freon 22. Ima veéo vrednonti specifignih zapremins- ‘kth reshlacnth spascinosti od freona 12, Ove asobine Zine ga priviatnljimn of freona 12 2a koriiZenje u rashladnim uredjajime za nize temperature hladj- fenja (na pr. u camrzivadima), a takedje iu termepumpame + Yazduh kao rashladni fluid vide nema praktiéne primene zboq svajth velo lofi termodinami&kih esobinay ma da je besplatan i potpuno bez ‘opssan. Jo je jodino u upotrebi u specijalniin elugajevima qde fe ekonomien— ‘ost pogona potpuno bez znagaja u poredjentu sa ostalim zahtevima, kao tio pr- u Bimatizeciji aviona. Vode fe naffettiniji | potpune bezopasan rashladni fluid» Ust~ i visoke temperature smrzavanja (0°; primenjuie se samo 2a postizonie vib tomporatura hladjenje { tow paralm ejektorskim maSinamea tt centr N= grinim Kompresorima o lnstalactjame za kiimalizacija vazduna tv manje) me tri za Madjenje vote. Fizika | termodinam!ska svojetva vedene pare, Sabre ‘5 pornata, pa Jo suvi8no izlagat th. Soni rastvor (rastvor soli sola) ge ponekad upotrebljavaju kao sohundarni rashledni fluid Koji prenose toplom od tela koje se had do isp~ rivaéa Kome predaju toplotu. U Sirem smisiu tone mara biti rastvor soli ws voli veé rastvor bile kojih te&nosti sa snizenom taSkom mrinjenja» Ovi xan shor! se koriste | za akomulaciju sposebnosti hledjenja, kno i za diveltno ie lacjenje prskanjem ili umakanjom, Futoititki rastvort su rastvori jedne {lL vile soll ili todnosti u vod! u odnesu koji daje najnizu temperatura smrzava- aja, Buteltic! se takorlje koriste za akomulisanje spasctnosti bladjenja take Sto se smrena { die u udyovarsjuétm suacvtma y kojima se okapayt {take hl ade, Na ovaj natin se ponekad blade { manfi kamion\ hlsdnjate. Za vediew sonih rastvors postoje dijagram! fz kojth se vid otn= os iamediju temporature, faza i koncent racije rastvora (51.7.3)+ lz dijagra= me se vidi da, u sluéaju rastvora soli, rastvor moze da bude tefany moze bitt prisutna tetnost i izdvojena so, teZnost i led ili ceo rastvor mode da bue eu Evrstom stanju u zavisnosti od temperature I Koncentracije. Ako konce- niracija rastvora adgovara eutektikumu, ofvricivanje rastvora nastaje tek za temperaturi koje odgovara eutektiting} temperaturi. Na tof temperaturi n stane ofvrSéivanje celokupne mase rastvora kao mebanizie smese leda i sellAko je Koncentractja rastvora veto od eutektitke, na pr. tadka A, sni¥avanjem temperature rastvora w taéid H) poinje izdvajanje eoli iz ra stvora. Daljim entfavanjem temperature 20 ¢ ave vide indvaja, a koncente= acija preostalog rastvera se smanjuje po graninoj krivo} sve dak se ne tas tigne kencentracija eitektiékeg rastvera. Daljim sni¥enjem temperature pre- ostali rastvar 20 mrane bez datjag izdvajanis soli. Ako je koncentracije rastvora manja od eutektiéke koncentraci~ jolna pr. tabla D) , prilikom sniZavanja temperature stvaraée ze lesen! kratali, dok ée koncentracija pre ‘stale tefmastl rasth po granitinas krivoj , sve dok se ne dostio- ne eutektifka temper- atura. Prava DEFG po- ~ Ne | Kazuje promena stania |, rn rastvora pri ovakvom [bree eve is | sni¥enju tompersture. #8 Za stanje w ablesti te~ Enost ~ led It teénost = 80 odinos koligine s~ Sl. 7.4. Dijagram rastvora soli u vedi Nake faze proms ulka~ no} Kolidin! rastvo~ ra moe da go odred! iz dijagrama ako se kroz taéka koja predetavije stenje rastvora povuie horizontals tako da ove preseée ordinat i detitnu grenitna Jeriva, Procentualna sadrZina faze u meSavint obrnuto je proporeionaina odne~ su rastojanja tatke stanje qd ovih granica. Tako Je na pr. 2a tabi sadrdi~ na leda 8 smedt: Xs 4 sadrina preostaley rastvora x Pri odredfivanju toplote smrzavanja odnosno toplote topljenja sonth rastvora treba ragimati | sa toplotom rastvaranja. wer Tabelo 7,13, ~ Eutektitke take 2a neke rastvore u youl Rastworena #0 Tatowieka Ronee troctja soll itt Buco I tobnoet : temperatura \cinosttw raatvoru ca Kaleljun-merta a Natrijm-horta lan Nateijum=eulft 3 Metil-alkohol Buil-alkohol Glicerinas KOMPRESORE Onite o kompresorima U rashladnim uredinjima sa mnehanikom kompresijom prime Aluju se kompresori koji imaja odredjene kenstruktivne specttiénasti za rad) 52 jednim It viSe odredjanin rashiadnih fluida i 2a uslove vada usklopu ra~ shladnih uredjaja. Uglavnom se keriste ove Getisi vrste kompresora i to: = tpn, = rotactonl, = viféant = turbokompresori. Najvide se koriste klipni kompresari, kofi se proizvade u Siro~ kkom asortimany od najmanjth (na pr. 2a frizidere za domaéinatva) de yeeth industrijskit reshladnih kapaciteta (do radnih zapremina ot oko 0,25 m/s). ‘Telmologija proizvorinje ovakvih koinprasora je w iWetH VEOmE FaEvijchsy po su Kiipal kompresori relatiypo i najjeftiniji v pomenutim oblastima radath wapremtas. U odnost na druge vrste kompresora, klipnt Kampresari imajt najveéi bro} pokreinih delova lzloZenth habanft, oserijivi sn na "tent war", pb im je vek trajenja kraé{.Lako th je odrZavatl, jor mu klipe maine opite Posnate, a rezervni dalovi relativno jeftin! 1 lake se debovljaju. ‘mogu savladati. (0d rotactonth kompresors primenjuju set = kompresari so obrtnim kotrljajaéim klipor f ~ kompresori ge sbrtnim klipe { krilcimes Rotactont Kompresort su pogodni za velike radne zapremine (clo ak 1,5 mV/s) all umerene razlike nritisaka. Ovakyi kompresorl su serait “Ga inanje Fashladne kapacitetc, pa | 2a feizidere za domaéinstva, ali se dan~ 431 najviée koristo kao kompredori w stupniu niskoo pritiske (booster kompre= sort) u industrijskim rashladnim uredjajime ea dva stupnfa sebliana. Dobre osebine retacionih kompresora su? Kompakcni gabarits | Inaie teéine u odnosu na rashladni karaciter, inaraljaina sila magi an anhre luravnotediti, imaja malt brej pokremih delova koji se habaja pa su dosta po- usdane maine koje je relativno lako odrEZavati. U nedostatke ovih kompres ora mogu se ubrojati: slozens i skupa (zrada J teSkoée oko zaptivanja onth el ‘emenate koji dele delove racine zapremine sa visim 1 niZim pritiseima. Do primene vijéanin kompresora ws rashladno} tehnici doslo je novije vreme. U velike rashladne instalacije,ugradjuja se vijéani_kompreso- i radne zapremine od oko 0,2 do oko 1,5 m"/s (a | vise). U radni prostor viléanth Kompresora za hladjenje ubrizqava se ulje 2a podmazivanie radi bo=198 1jeg zaptivanje zazora izmedju prestore sa visim i niéim pritiscima. Istovr- ‘emeno ove ulje hiladi para rashladnog fluida u tou precesa sabijenjay Sto moguéuje posttzanje dosta velikih stepena eabljanja. Kempaktno su konstra- lwije i rade mirno, jer nema inerelfalnth ella. Primenjuja se i w emonijaén= im Tu froonskim industrijokim rashladnim instalacijams. ‘Turbokompresori se primenjuju 2 velike rashladne kapacitete odnosno za velike protoke pare rashladnog Hulda. Prateino se primenjujy ‘centrifugalni turbokomprocort, jer imaju bolje radne karakteristike pri an- im promentjivim uslovime pod Kojima xade rashladni uredjaji. Aksijain’ tu= rbokompresori koji Imaju bolje keeflcljente Korisnog dejstva w nominainot re¥imu rada nego centrlfugalnt, primenju se samo 2a velo velike i relati- vno astaljene potrene hladjonja. I Jednom radaom kolu centrifugaing kempresora ne mag se savladati veliki stepeni sabijanja, pa se ovakvi Komprasori najéesce prave sa dva ili vige radnih kola. Ovo, medjutim, prafa moguénost dase etklus rrashladnog uredjaja pobolséa primenom viSestepeneg prigalivanja i medju- hhladjonjem progrojane pare posle sabijanje u pojedinim radaim kolimas Za veltke rashladne kapacitete turbokompresari su najelnori= Enije maine, Jer imaju male gabarite, poepsine su uramnotoene, mizno i iho xade, a odrZavanje { opstufivanje je relativne jednostavno. Kipal kompresori Glevni delovi klipaog kompresora su eilindar (1) (21.81) w ko ime se pravolinijski krede Klip (2) , Kofi dobija pravolinijske povratno lreta- nje preko kefvajnog mehantzma (3) sa vratila kompresore pokretanog pogo kim motorom. Krivajni mehanizam move da bude ber ulrsne glave (vertikalne masine) ili sa ukrsnom glavorn (horizentalne maine redorno dvestrukeg dejstva, spor choise) « Koda se Hip rete na dale, kompresor u- sisava paru rashlladnog mediuma kerae us~ fsni ventfl (4) tz dela instalact{e u kojof vlada niskd pritisak p,. Kada klip dedje do unutrainje mrive (8éke cilinder je pun parey Kol sada kp pttnje de sabia kee ene! se a spots) mrt) sabe PE KE= ju hod tape na gorey kata pitas so ianjo postane obtowi8t ot pitiasia p oft vin v dels Instalacte vsokoy p= Sha, vara se poll! oot (3) f ptinje S1.8.1.Principljoina Bema xai~ _stlskivange sabiene pare fve dak Hiip ne Frincpljelna Bema Kil gee do apaljain mptve takes f ueton Povratnim strujanjem) 195 1 yotisnt ventil su automatskos tips { otvaraje se pod defstvom male razlike pritisake, pe su pritisct usisavanja | istiskivenja u cilindrg odredjent pitt selma oll viadaju_u isparivaéu odnosno u kondenzatoru. U kompresoru prastog dejstva usisavanje { sabijanjo se dedava como sa jedno strane Klipa, a 4 kompresoru dvastrukos dejstva usisevanje i sabijenje se deSava se cbe strane klipa. Ako para ne mene pravac struie~ pla kroz kompresor . onda je to kompresor sa istosmernim strujanjem (sl, 3 @ ako menja, onda je to kompresor sa povratnim strujanjem (el.8.1), Kod komprosora sa istosmernim strujaniem (1.8.2) usisnl ye- til je ugradjen u Eelu klipe (1), @ potie nt venti se nalazi u glavi cilindra (2). Klip tma na bole ava cevars (3) laroa ke= fe para biva usisavans iz otvera koll se alaze u zidovima citindra (4). Osnors kenstrulktival otifei komp- resora odredjent su brojem i rasporediom cllindara, Brojer stupniess sabijantay ko- astrukeijam krivajnop mehanizma i vrstor FnaSinom pogona. Vesta primenjonog rac ladnog mediuma takedje ima bites utica= a ne Konstruktivne detalje kompresors 4 primenjant macorijai za njagors graciai. 1d kompresoras = U do- ssuainjin rasmatreniima eflduss masina za Mailjanie pretpesiavijali smo da je instalaciju wkljuéen idealn! kompresor . ofl nema Etoenog prestora, s kome se sebllanje deSave po izentropl, u kome n= ma trenje, gubltaka pritisie usied etpere stujanju pore u ventilime { Kanalima fu kome nema guitaka proticanjs pare usied nesavrSenosti zatvaranja usisnih i potisnih yentila { nesavrienosti 26— ptivanjs izmedyu klipe i eilindea, U stvarnom kornpresora morammo, ratunatt sa avim ovim pojavame { beg toga Ee kapacitet bladjenja odnosno stvarno = sisana kolléing pare rashladnoy mediuma biti mania od one koja bi kompre: or usisao kaga bt se potpuno iskoristila ova 2apremina kaj opise klip pri fom hod usisavanja. Isto tako é@ { stvarno utrozen! rad sabijanje biti veel od {tworijski izratunatog rads sabijanje u idesinom kompresoru, Ove elstupatie wy radu eewarnag homprecers ed idealnog, eluivatene kuufielfannom spore (oiavanja ]A., koji pokazuje cdstupanje u kapaciteru hadjenia stvarnog kom presara Cl, od iWealnag kads je kod oba kompresara radina zapremins opiaaia kuipovima %_ m'/s ists | efektivnim kooficijentom korisnog dejstve %_ holt po avuje odsttpanje stvarno potrebne snege na vratilu kompresora u odnost te porrebmu snagh a pagon idealnoy Kompresore svedenu na 1 kp rashladnog| f= lulda Koga kompresor sabija 1 istiskuje u kondenzatar. U uporeinom eiklust se obitno uzima izentropsko sabijanje, pri Geme se stanje pare no ulaznom Prineiptjeine Bema ko mpresora a istosmernimn196 prikijuéky Komprosora i pritisak istiskivanja ne iglaznom prikljutioa uzimee ju ist f za idealni kao Sto je kod stvarnog kompresora. Kooflcijent laporuke je anos Koliine pare rashlocnag mediums oyu Komprésor stvarno istisiuje Gy [sy/2] prema KoliGini rashadnag fla fe Rojo peinkivac ideal kompreser G,, [ig]. Wo bi imao lowe Case corms zapremina V, (m/s) « Ako sa x, [m'/kg] obelezimo speetiiena zapreminy pare u sfanju tspred usisnog petiajutka, onda je + 6, Re Se . (an) Kako je Gg ==2, ede Jo @, [kW] potrebna taptata hladjenis, © 4, {kd/ xa] specifiéna mastna rashladna Sposobnost za dati rashladni fluid | date? uslo— ve Fada , to jez 5S fo eV, a YS a “a jer joa, ~ G2 [s/n]. spacifitna xeprominsia rashladna sposebnest datog ashiadog Aida 2a dnio dalove rade. Odavdo sada movemo mac! pecreony > ‘ina eapremins citings stvarnog Kompresora ee zadati kapacitot Madjente. | zavlate uslove rade: 9 ya (m'] - «a Vrednosti aq, u tablicams za razne rashladne Muide date su svedene na specifiéna zapreniiny suve zasiGene pare v"« Ukoliko se para do kompresora znatni je pregreva tabligm: vresinost 2a q° treba pomnoditi sa vA ge © 8" Koofictont isporuke sastoji se iz Zetiri delimitna koaflctjenta kao ihov medjusobni proiaved i to: volumetrijskog Koeficijenta usied Stetnog prostora a, koefiijonta Lsporuke usted prigulivanfa pri stsavanju 2. kooficijente isporuke sled zagrevania veeseresseeees 2, koefictients isnoruke usted proticania -..-.--= un eames LALA Ag ene (8.32) 2apreminski gubiet v korlSéenju ukupne zapremine cilindra us~ led Stetnog prostora | usied priguSivanja uzet! u abel koeficijentima 21% vidijivi su u indikatorskom dijagramu rada stvarnog kompresora (s1.63) Pose proizved 2. i A, nasiva | indkiatorsii koetieljen isporuke: Ayo her Ape t 4.) 17 ‘enju tkupne zaprerning eilindra usied toys Sto sive ri Kompresor ima Stetan prostor. Posie aavriency sabijanja | istiskivanto sabijene pare, u Stetnom prostoru zaastane zvesna kol{ina pare visokog pritisiea, koje se sads u hodu ustsavanja Siri. Usisavanje ne moze da pose ave dok pritisak pare koja je zaostala ne opadne do pritisks usivaranie, bei ‘3j ekspanziji zaostale pare se irl | kade se u cilindru dostigne pritisak us= savanja ona ispuni jedan deo zapremine cilindre i tako smanji ulaipm 2apr— eminu eilindra za usisavanje pare iz isparivata. tz indlkatarskoo dijagearma stvarnog kompresora., Eiji je uobiajent izgied prikazan na 21-834 vidime da a (es) Yoo (8.6) Ako wememo ese zaosiala para u Sctnom prostory Bt pelle psi sa eksponemtor poltrone ty ona fet 1 cee & aa = aie je © zapremin Stetnog prostora, a C, zapremina kof zauzme saoste= {a para poote Biren Go riick Ko vadaly teparivadu: eS fe cones Een poitiaaistlotivanje. 12 poslodnjoy taraza ells18 2a e- olgti). Ako ovaj teraz ze C, zamenimowiaraz 2a 1, (8.64), debijamo: a ate [oe] (e709) VeiBina Stetnoy prostora izratavamo sine udeiovima eapremine opisane Idipom : oe * ” v, (080) fet ae fe B'/eg~P/P, | eamenjutt (8.82) 0 (8.7.), moteme mapa Blaras 23 Ly agate [Bom aa). (0.90) seg, Visio da Volumnetsi ski koatictjent usted Stetnog prosters 2a vist od velitine Stetnoy prostora I odnosa pritisake p/p", je manje ako jo omprimovane pare kroz potisni ventil 2a vreme usisavania. Vre- Ghost 2 A, zavial od kvaliteta izrade komBresora i of njegove Istrofenosti. Sa poveéanjem on= ose pritisake p/p, vrednost za 2, noito opadaPdok raste sa porbéanjem broje cbrtajas Orje- tacione vrednost! 2a 2, “se kre~ 4 03 0,95 do 0,98 zz kdinpreso- eu dabrom stan}. 6.4, Usisnvanie{ sabljanje w idealnom i stvarnom ko- mpresore peikazano w ‘Ten diagram Kofitentgorute so moto, za ranne wove roca peenatr— nog Komprosoray fzrntmati samo orljentactono, Sto je jaano ako imamo ‘ya aproksimoctie {upraitenja koje smo uvell pri snell2t njegovin sastown= intianova. Fri projettoventa neke instalacijenajbolje je posluzit se pota~ Clima 20 A 2a datt Komprosor, kot ve mogu dabitl od protevodjaza Korpres a. Pri kenstruisonju novo kompresora koriste se { portlet podact zo vee {vedere Kompresore elitae konstrukeije. Volumocrijskt koetctjent usted Stetnon nrostora 2, u poce= djonju ostaitn Kootitjentima kof se8injevaju Rootiljent tapoSike ts rr cbitne najmanju vrosnost, Iz napred \avedenth tarnza | rasmatranga to Eno site soon nie renin am promenon aoe O/P,,sbnene ts promenom temperature kondonsactie { iaperavanja. Sraga 0. °R ebitno ajo u clagramime 8 zavisnosti of ednose 1/b,, il se dale tebllen so stve~ mim kepacitotime kompresora u zevisnosti ad %p odnosno Tip, odnosno T.. Ne al. 6,5. prikazana joy Hustractje radiy zavisnoott kooficiSonta fepo~ kee jocon ementian! (Hciindriém! Vokompronary 960 min P= 80 tty 5 80 mm) 28 jedan freonski Kompresor (2 eiliaritnt, 650 min20: D< 50mm, S= 40mm). Amonljatni kempreser je sa Lstocmerniny, «re caski ss porratnim strtiniom pare, lz dijuorama Se jane wid cafe uieey Xoeficijenta isporuke od veltkog sneZaje koda se menjaju ular! rade Kowpe= jesora (cemperatura Kendensacile | {aparivanias a time | gunos WE.) Ispitivanie’ vise ko- prosera so istoamernise Strujanjem potazsia su ca su im koefictjenti isporuke “La pe ito) veligint Sten seg pastors atin Pad nits Uslovima, priblizng i fenakt, Ako seu nekomn I= fompresors Steen: prostor povecs (n prs usted rekon stroketje vonila sarcem= te ovem poreconia maniiée se 1 A .Ked srconsith kompresara na vrednost kaefietente spe rrke tm thicaja stopen Prcgrejanosti pare: pove= Eanjem preorevanie pare & aste (ne pr. ako se preg ‘efanost pare, pri t= = ppoveta odat = toast, = 5°C ma 30%, kot eran Satay tepitiBap sompresora ustarovijend af se A pavecao ed 0,6 mn le Sh.8.5. Vrednosti 2a 2 za jedan amonifads (=) jecan ireonskt komprenar ( ws Ako se jednom kompresoru menja broi obrtaja, menja se i v= ‘rednost Koofletjenta faparuke « Prt poveéanju braja abriajay porecavaje se ivredinosti Koeficijenata isparuke usled eagrevanja i preticanje A. fy © smanjuje Koeficlient Isporuke usled priguSivanja 4. Za evaki kompee~ ser postoli optimalan proj abrtaja za koji se debija_nofreéa vrednost keefi~ cljenta isporuke. Koa vitestepenit kompresra za svaki stepen treba posebno ‘wottrati koefictjemt isporuke A. Kod nizih stepena sabijanja A se neste pogorfava (5 do 10% och za visold stepen), usled tooa Ho su pritiset 1 temperatire usisavanja niskI, pa se usisana pare ike aagreva © offnae p/p, 8° povesava - Eioldivet koofictten: hurlauiog GeIst¥@ 36 eins vada utro~ %enog nia sabijanje, 1 kg rashlarinog fluida na wratily Wlealnog { strarnoy Lo- mpresara. 7, mo%aivo rastianlti izraaiti kao praizvod inalkatorskoy keoe flesjenta Korifnog dejstwa 7, { mohanikoy koafictenta Kerisnog deja Be hyo (s.18.) sai 203 Indikatorsk Koefictient korisnog dejstve, 4, fe ednos utrodeneg yada 2a sabijanje 1 kg rashladnog Muida u idealnor kompresory 1 indictra~ tog utrosia rada za eabijanjo 1 key rashladnog mediura & stvarnom kompre- sore |, (U idealnom kormpresera ucimamo da jo sabljanje Izentropsko) aot. (a9) sk vara kompeesor tabu da slsava Leslie 6, [ha/s) yore rahladhay tla ue fo torja pease sage su poe cl {Brrompresore koji uizaveo abijno ov tains pare, kaa ho amo vc rn en gieje 1 u [3/0] « -snalogno ovome mo¥emo pisatt da je indtkatorska potrebna snaga sil]. Ieraz za q, motemo napisatl {.u sledecem oblticr: 1 », se 8.20.7 Toorliski potrebnu snagu za sabtanie, G, [ka/s] rashlednog fuida Koja Je ciredjena toplotom hladjenie 2, LW} (ustovima poe ko} waa radi maina (TIT, ednosne masenom sfecifignom reshladnem spoe— emeige a, [J/kg] $ mozeme ieratanatl pomodu izraze: a 2 [ip/s} . Ako poznajema indikatorek stepen korisnosti kempresara, onda mo¥emo i arabimati | potreonu indiketorsica snage P ap Ml (san) Indikatorske snag motiemo naéi enlmanjem {li ertanjem indt= Jatorskog dijagrama. PovrSinu indikatorskoy dljegrama modemo izraziti kao peulzvou sreuney tnidkutorskeg peittsxg. p, [Fs} (s-6.6.) I neds taspa s [m] fa je incikatorsia snaga, ako #8 P [m“]oelazime povréinu preseke eilin~ dre cnosno povrSinu klipa { sa a bre} dbrtaje vratila v sakandi: Ppenss.Fep, Iv]. V, Selundna redna zapremina citinérs [m°/s] , bic Beyer (.22.) Kako je n.S.208 ‘Ako Kompresor tme % sstih eflindara, onda Je + Vi-Zen.S.F [ms]. Analogno srednjem indikatarskem pritisia stvarnog kempre= sora, moZemo definisatt i srednji indiksterski pritieak sdosinog Kompreso- ra Py Potretna toorijsks ingiicatorska snaga 22 po- ‘90n itoalnog kompres koji ima istu redn zapre= sminy kao i stvarni, je Bags Vg Py [Ww] 6.282 ‘Ako Je specifitna zapremins pare hol isi ~ fava { stvarnt idesint ko- preser w stant na usie nom prilajutiesKompreso— re vy [mi/ig] (elebete)y nde “je kolitina reshilad tog fide Koju usisava = fini Kempresar 25.1 se — = ————— teuncus — ¥, 5, [u/s] (8.24) wo Sl. 8.6, lndkatorsid dijecram stvarneg ok stwarnt Komprescr us Kompresora (142,34) # indike= fsava torsks dijagram iseslnog korape~ a, ALY, sora iste racine zapremine (2, o,- 2 fic} 23°") {Ya (.25.) er usled zapreminskib gubitaka uv njega ulazi manja kolitina rashladneg f= ide nego u ideaini, Sto Je cbulvaéeno koeficijentam tsporuko. Tz 8.24. 18.25, sleci: ae J terazo (8423.) 1 (8.24.) mozemo nati utroieni rad za eabijenje 1 ig ro~ Shlednoy fuida Ui idealnom kompresaru: ye te Mee Pit z, = Py ety [ea] {analegno evome utro%ent rad za sabljanje I ka rastladnog fluida u stvarnom kampresoru i leraze (6.22.) 1 (8.25.)! He (8.26.) ines inatkatorskih pritisaka p,/bj, nazive se koeticljentom indikatorsklh es j ' A (8.27.) Pit | moto go kortano upotrebiti a odredjivane indkatorske snage kompresora 28 date rodnu saprenina cilladse | date uslove rade, Le uporedjenj Inia for2idh difograme stvarnog 1 idesinog Kompresera (cl-t-6.) wisi we da, ae povrSinetndtkatorskey sjagrama stracney kompreserasmemte sled pose {ania Sotneg prestore {sled pomeran linifesabijenje (aes Sepmeate 1 203 shicho manjog ekeponont polltrope od ckeponetteizentrope)y Scnt- go strane ove povr‘ins se povecnva usted depreufe pr uslsnvane tna = Hnke pet pouikivnnja, Ovo snati dap move Dk {vece | manje aa. jae (s1.6.5,)+,f Je manic aka je Steel proster vetl | p pada ae porastory l= rosa D/pg, a enose pritigaka p/p. = Ido ou amonijetnim konproserton s Stetnth prostorom 4 do 5h, vredosti Ketiejonta, 7 se Meat oke 1 dak 2a freoncke hompresore ime voce wredhentiy prventertno shay sass s= trujonja pare u venilimas Ako iz (8.27.).etiminiiemo p, i pj Koristedi iaraze (8.22.) 18.28.) biées ‘ pe (8.28.7 Oavde vidimo da koaficijonat P predatavifa einos insitkato~ eid enaga stvarnog { idealnog kompresora Istih radnih zapremina. Kako Je 9 blisko jodinict, Sesto mozemo sa za praksu dovolnom taénosGu izra= Exnati potrebnu indikatorsku snagu za neki rashlacni kompresor pomofis st— ‘eenjeg toorijskog intikatorskog pritiska i poznate zapremine. Vrednosti te~ orijskih srednjth indikatorskih pritisake 2a amonifak, treon 12, freon 22 1 freon 502 a raclitive temperature isparavanga i kendenzacije date su dij agramima na si. 8.7.tert SL. 8,7, Srednil teortfski inatkatorskt pritise! Ie jeinadin (8.96.1 4 (8.27.) oliminieanfors p/p, sted: +. (8.25) rp Indikatorski Kooficijent keriznay dejstve mote dosta dobre da 52 edrodi i ovog odnosa, ako su nam poznate vrednastt za 2 (ebiéno ravi nom) 1 p (koristeti podatke sliénin kompresora). I ovag cenesa vidio as je 1, tim manje, Ste su vosl gubiei usted otpora strojonje we usisnim § potisnim'ventilima I Sto je voée 2aqrevanie pare u Kompresoru, Jer se tada Smanjuje A, @ poveéava 9. Gubtct usted proticanja takedje eraniajt + Uamonijatnim kompresorima ns 1, 2nacajan jo uticay koeficijenata iap>- uke usiod zegrovanja A, i proticaria Ay dok je Kod freonskit kompre sora znafajan uticoj deprésije pri usisevorju | nadpeitisk pri potiskivaniu. Promens Stetnog prostora u nekom kompresoruy pet inate istim gstalim ui forima, praktino ne wtituna y,, Jerse A, t A, mato meniaiu. Pore ésnjom Stetnog prostora zmanjujé se 1 y ali Ze emafhuje 1 ft oorato. No 51.8.5, ucrione su krive 2a f, ip radi fluetractie. Mehanitki kooficljent korisnog deistya 7 weima u obzis me hanitie qubitie usled trénja u kompresoru. 2, 16 and! inlikatorske snage 2, prema elektimo potrebno} snazi za pogon khopresora na vratila Vrednesti 22 7, 2avise ott konstruktivnih asabina kempee- sora, kvalltata tzrade i mona kao { o: opSteg etanja maine, Prema pox acims ispltivanja 7, se kroSe od 0,9 do 0,9! za vartikaine Kompresore i of 0,8 do 0,85 za vPSestepene horizontalne Kao f za male brzchode Komnpre= Alco je pogon Kompresers ostvaren kajinim prenozom , onde 56 kod odredjivanja potrobne enage pegonskoy motora mora uzeti u obely i ‘gubitak energije u prenosu. Ako sa P_ beleSimo snagu pagonskog motors ‘onda se ovaj qubitak obubvata koeficij8htom Korisnog dejstva prenosnika (ea) Praktitine vrednostl za 1, = 0,95 do 0,98. Pri izboru elek- tromotora za pogon kempresora nominal snags se bira avele za 15 do 208 veba od izratunate (P_ za pogon prenosom, P_ za pogen direlciniin spaja~ njem), da bi se imsla Potrebna rezerva za Sikfajeve preantersGenja. Ovo 4 odnos! na jednostepene kompresare, dok se kod dvostepenih kompresora ova rererva uzima 30 tak | 40 % za prelazni rebim rada keds kompresor ré= Gi sa viSim temperaturama tsparavanja od normalne predvidjenth. Efoltivmu snagu potrebau za pogen kempresora P__ mame izresitit kao bir Indikatorske snage P, ( shoge potrebne 2a sfvladjivanje trenje Pt he Ato sa py [Fa] obelatiine fitivae povetanje srednieg indiatorshey pris settee Be py fu] tga.) ote je V, [m/s] sotulfinn “raat zapremina kompresora.Prema ispitiveajima vrednosti zap, se za amonijaéne kora~ Presore kreéu oko 0,6 bar, « za freonske od 0,3 Yo 0,5 bar. Vrednost 26 Py, #8 Telativno male menis sa promonom p/p, « Se avrim podacima moguée je izratunetl priblizm vrednost 2a amt ?, RoR (8.39.) Karalteristike rada kompresora | maine 2a Madienje. - Ter medinami®kim ciklusom odredjeni su uslovi rada kompresora maine ca ho lndjenje, jor su njime olredjeni pritisak { specifiéna zapremine usisavanc pare i pritisak sabijanja, Kofi opet svi zavise od temperatura fzmedju keiih se clldus fevont. Koliéine rashladnog mediuina kaj kompresor usisava, ne 22- visi samo od specifitne zapremine usisavane pare, vot | of keefie!jente Poruke Kompresora. Fotrebna efektivna snaga ea pogon Kempresora ore ediena Je termedinamitkim proeesom sabljanja i eleM iunien koeftelje korisnog dejstva kompresora 7. - Jz ovega proizilnat da kapacitet hladjenja | potrotnja energije maine za hladjonje zavise, pored termodinamikog ciklusn wa velile} meri i ed karalteristika rade kampresora. Kapacitet hladjenia.~ Za dati Kompresor se odredenim preg ‘niko cilindra, hodom klipa brojem cilindara { brojem obriain vratila oars jena jo { konstontna selundna radna zapremina V_. la lzraza (8-2-) ele edi ® ay devyea bv] (6.940) axaide vidimo da kapactathladjenfakompresora zovist ed pectine apre= minske reshladne spossbresthrashiagnag fii q. 1 koricjents Ieper Kompresora 2 Tean\fh sasmatranje rao dag, suvi od flleoh oe goin eshiodne fda I erperatira paren. 1 preblatvante Doe Comporature taprod prighénog venta). pel omanjesu. et natoeeega Ty, etRON oma, snatno opnen pevom radu ust veifkay poveéane p- eliténe eapromine sve zasieone pare fil leko pregrejane pure: Vitel eo aa 2 28 dati Kompresartakodje zavisi oi tamporature trai ells se bee ‘leks ednosn orients Kendonsseijo! Iopurovanjes pal ead c= Bike temperature tondensacije i tamperscare pero aia te en alse smangujer 12 ovoga sled da ¢e maiina za hlarijenje, koja radi ee jodnim odredjenim kompresorom konstantne radne zapremine Vs pet raciivitim femperaturama isperevanja Tg, kondenaacije T odnosno prehlodiivanie Tes imati 1 raiiéite kapecitete hladjenja Qo. Kapacitet hladjenja uredjaje 2. ladjenje se u prake identifikuje sa "kapacttetom hladjenja kompresore ” » ze da kompresor sam za sebe ne "bladi”, vet usisavanjom i sabijanjem pox Fe ssmo obezbedjuje kontinultet procasa bladjenja u cele} maSini, otmoene isstscrscesi 209 inci. Ore se 7a rashladne uradiaje olomatio nazi matin 28 mje mee Meals (8c8-) prikazan joy Uateclje ratty "tap urive kapseto te Hlagjonianeke Ne tprecorsve inasine 2a hajenje (2) #krive potrobne ofektivne ana~ fe 28 povon Komprese- fa (pu rovisnoed température isparavae win (ig) | tompersture endeSzacife(e)s pod redpostavkom da ner mua pretindjvanios ‘ake ash sant apace | potre- ta sm 20 pon He tmpcenera edboare re “Hlsdnag urea Zone ‘sia tempera ko Siren jo redjen tere tcnomisk cous, to Se rasan! tapectst thora svest fizz nek standarane te= Irperaturey nocavisne Sl eoge pel Koji tem Pocaturama ce rashen Unt unediay stearno de fadly Jer se sasha! Komprosort i urea Some oko roy edi= Soutne da uporediufes ene as «a Byroptkorfstent ste deci sandarent tomes atten uslowt —easlie! a aS SI. B.8. Krive kapucteta bladjena (Q.) 4 potrebe nage (P,) W savisnosti od tSnparature Inqermendla (ig) | Heneneseije 9 am fox Gan tomprena (R-12,V_-0,00 m¥/)e temperatura tsparavanja: = 10% Tomperatira presiagjivania: #2, 18°C, temperatura kondenzacije: PL 35! Cy pri emu se podrazumeva da kompresor usiseva suvazasiéen pans. Ovi us lori se I danas ponelad koriste za male { srednje kompresore | rasbladne Uuradjaje, Danas Jo, medjutim, primena rashladnth uredjaja ‘veoma raznevr=210 ‘sna, pe se pokazalo potrebnim da se utvrdi vige standardnih tamperstursicih uslova pri Kojima ée se, zavisno od nfihove nemene, rashladne mesine wpe oredjivati. AmeriSki standardi predvidjaje trinaast grups temperatarskth uslova { ovi usloyi su ugiavnom svude priivacent s tim Sto su vrednosti tem= - Peratura zaokcudene pri preratunavanlu stepeni Fahrenheit=a u etepena Cem Istus-at Grupa | Tomparatura | Temperature | Temperatura feparayanja | pregrejane pare | kentlenzactie ty Pel kojuusisava koe | [2] mpresor tape LC) 1 25 120 +40 0 a5 +20 +40 m 5 +20 +40 wv as 120 45 v 5 ~10 $35 w a5 ° 35 vo - “s “40 vit 8 nS 40 1 “40 25 “35 x =10 25 +8 x 40 25 -15 xt 230 m5 a5 xm 30 ns a8 Grupe vemperaturskii uslova od 1 de IX gakljuéno preavidjene 58 za rashladne uredjaje sa jednostepentm sabtjanjem, dok su grune od X do NIL zalduéno predvidjene za kompresore niskog pritiska u instalasijema sa vastepentm sabijanjem. Pritisci zasiGenja koji odgovaraju temperaturama Isparavanja | kondenzacije treba da budu iemereni na usisnet ainosio pott= snom prikijutku kompresora. U erupame u kolima su temperature pare kon jit usisava kompresor znaino vise o temperature isparavania (ove arupe sa Predvidiene ze {reonske Kompresore) predpastavlja se de toplata presreve ja bladne pare ns pritiska usicavanjo ulazi w korisn! rashlasni kepaciet3t0 dalje predpostavija da u instalaci{i pastofi pretiladjivae Konlenzata hladnor parom iz ieparivats. Frolzvoljatl kompresera asju podatke 9 rashiadnom kapacitets Kompresora ne somo za standardne terperaturske uslove, vee za Sire inten Fvale temperaturskih uslova u kojima kompresor moze da radi. Da bi se do ovih podataka doSio, moraju se izvrSiti merenja rashlsdnih kapectteta t po~ trebne snage zi pogon za razne temperaturske usiove. bine se to radi ta ko da se za odreiijent bro} obrtaja kempresora izvri dovoljan bra} avih me= Tenja de se utvrdi zevisnost koeficijenta isporuke i efektivnog oefleljente 4 : 4 aut ‘kgrisnost! ed odnosa pritisaka kondenzacije { isparavanga i eventuatna § dru- in rolevantth parametara ako sv oni od znaSajnog uticaja, Na osnova ovih Iivib cdnosne zavisnosti se onda Lerstunevaiy rasilodni Repacieett | potre= ‘pra snaga za pogon kompresora 2a razne uslove reds, a rezultatt se prt — 2aju 0 afjagramima ili tabelama, Ako jo kapacitetNadjonjaKompresora 21 stand ustore Q. [kw] , onda njegor kapacitet z8 date radne.uslove pod Kojima ée on ra~ RPG, mokomo nul ts slodot abrasca, xt st le iaraza (2294.9! Sen" eet TT (8.35. Bfeltivns saga P_ potrebna za pagan kompresora zavist ts— texte a temperatre ollnasno pritisaka irre koh ne trvec iki. 2 t= riza 22 teori}se sng Weainog Kompresore (8.25), vide mre da Je teen Fijska snags pri dato} sekunne} zapremini eilindrs Vg proporcionaing sre- Ghiom toortjstom inditatorsitom Peis p,« Iz obréace (6 ,2%,) mozero , svotitt thao rad potreban za sebijanje mm? pare priiska po poi tite pe py e By Po =a) (2.36, he fe 2 etsponent iettrope. Nest date su ive, 70 nse rasan che Hide sa ranvesomperstare isperuvanie 1 Kenddcacije 1 eosno za razlitite pip . Iz avih dijagrama vidime da%a datu temperaturu kende= teacije pa ralto do teseaneviatnout_» satin opt oper ve iras (8090) spy elibentjalmo pe py Cepg/2p,1 tpemeline matsinalns vesnsst a Pitan? naéi emo da je ona odredjena za date pritiske p ip, priblitine saracons +P ee +2 vein uebiéajenih rastiladnih mediuma (na prs py isky p, = 0,344 p ze freon 12). 0,2 p22 amoni- Pet odrediivanje efeltione snage svarnag komprotors maraje se uzeti w obzir (energetsli gublel u nom, all lepitivanja pokaasu ae Zakenltost promena efeltimne suage u eavisnostl of pet eunoana. (0 ¢ Prbllino iste hoot 2a" p+ Ovo se. mode wakajit iE t2rasa ap (4226.) Tig Einenice da se vredibat 2a p krete oko Jedinice. 8. My se relatvnn f= lomenja na promenom pt Pye Stoga Ge tisive Pu zavlanostl od “yt fy. Uleatt kao ne sl. 8-8. Ako snimimo niz indikatorskil dijagrema ne jednom kompreso rua raniiSite pritiske p, pri p= const, videceme da su za plske vres=212 ost! Dgx Odnouno valike vrednostt p/p, ovidianramt vtsok ali ork, pa tm 4 povtiina male. Kato ae py povecafay ijigrnmn Jo nia ai pnts ime rajvate pornine ca vret'Pe olin vremostt pe Ze Jol vece seca stip, dlingram | dalje postaje aif, ali Je nfoyova alsa vee tclise pols ao utié"oa ponovno amanienja powrsino dijegrama: Alc ort aneliow proace rac Te MK tn cijagram widedomo da je 2a alske veosnosl py toectzopekt neo Sabijanja dodude veltk, all je specilina zapremina pare Yoowe welta, c he- fieiont isporake hlzak. Kampresor st V, = const. uelanva ela ese Bare rosbladnog fuida, pa Je potcebna ofokticha snaga mala | porad nigke er fetnostt 2. Sa porastomn Bg, Weentropsk rad opalny al taste hisea cachlon nog metfima koje komprssor asisave jor se Speen sapsteiea eons = spo smanjuje! A rasta, Nakon povecanis priser py oad vroanoen Kee doje makaimalou vredooat za (p, =p), atiea} smssjenjeteentropseny ada B21 ky reshlasnog meviuma na °D, "ye fast ol atcaje poveconhs etoone eee Se rashinay ediumay po 20 Fy stanajes Konstruktiyne osobenost Mipnth komprasors 2a hladienle Rasta int kapaciteti savramenih klipolh Komprssore magina 26 Ilagjenje kregu se of oko 100 W pe do 1000 kW i vise. Liilfkwn se visokive ‘brojevima obrtaja i kompaktae eu Loastruketje. Kompresorih veéihy » ave € 4 srosnjih rasiladnth kapaciteta imaju ugradjane mohanisme 2 autest= fatsko ragullsanje rashladnoy Wapacitata. Rashladni fluid 4a kofisn wasine rom at ms enatan utieaj na resenjo znagth Glemenata komnpres ira, pa se zato Kor mpresor mora konstrulsst! 2a rad sa unapred adret}o. V dohjem ziaganju rasmotrigenio kons*rukt v. kompresara. in restladnim fluidor, orshenosti najvaziniith delove CMindri kompresora imaju svaki svoj usiani i potisni ventil. K- ompresor moze imati jedan Di vide ellindara, Koft mogu bit! prastog fl! evan strukog dejstva. Cilindri prostog dejstva modu biti postavljent vertikaina,ra= ‘ijalno iw obltku slova Vif W. Clindrt dvastrukoa dejstva su horizontsint po Zemu ovakve kampresore i nazivama horizentalnim. Cni votle puree. od arnih maiina, pa imaja klipe poluga, eaptivaé, ukrsnu Glave f ostale el emente sline kao kod parnih maZina. U poslednje yreme ov! kompreseri st! skoro potpuno potisnuti kompresorima sa cilindrima prastoo dajstws, waft t~ maja vote brojeve obrtaja, Kompaktniyi su i zahtevaju daleko manje mesta, clastiéniji su u pooon i jeftinigi su. Braj eflindara kod ovih kompresora, ie od 2 do 26 rasporedjontit u obliku V, W ili xadijalno, Tevnja za povesanjem Droja obrtaja kompresora namege potrebu 2a vedim brojem eiliniara manje zapremine, Poklopac cilindra je kod savrementh eilindara maith i sredajih kompresora priévréen zavrinjima zajedno ea ventilekom plotom za ciliadary Kod kompresora veéth kapacitota cllindar zatvara yentilska plata pritismute Jednom ili ea vige jekih opruga, koje se opiru o poklopne cilintiva {s1-8-9.) : 213 1 sluéaju "toénog udara" if usled prisustva bilo kalevog stranog tela w cilin= fare, usied Eega pritisak prilikom potiskivanja poraste znatno iznad pritiske kontenzacije, opruga koja pritiskaje ventiisky ploy se skuplja, plaza se ad {gne i tako se pritisak u eflindru izjedna®i sa pritiskom potiskivanje. Na ov ‘aj eatin fe abezbedjeno da ne dodje do ozbiljnit oStetenje cilindea usted "e~ nog udara'" yulaske priljavitine u cllindar i sl, Potisnl ventil lew! malis cili= dara brzohodnlh kompresera sbiéne zavzima ceo prostar iznall cilindra, te onistevremeno, pritegnut u ventilela ploéu jatiom oprugom , deluje { kad si= gurnosni ventit protiy "teéneg udara". Ovakvo revenje se primenjuje | Kod kompresora komerefjalnog tipay qde Suu ventilsku plete ugradjeni | potisnt fusisnl venti Pattar 2a hvstanje nedistoto iz rashladnog dluida postavija se ne usisnoj strani kako volikih i arednjth, talco isto Sesto puta | molih kompres= Preme mains pogona kompresore moemo podeliti na komprese re olvorenog tips { na kompresore hermatikd ili poluhermetiGk! ratvorenog tiga. Kompresore pokreéu najéeiée eloktramatori, U izuzetnim shicaferiina ada nema moguénosti za pegen elelcritnom enerdtiom , primenjuji se mote Fi se unutrainjim sagorevanjem [rashladat Kamioni 1 vagoni)- Kompresort otvorenog tips debijaju pogan na vratilu komprese- ra, Eiji se jedan kraj produave iavan kartara i na kome se nelazi il! carna~ jac u vidu kajiSnike ako Je pogon preko prenesnika, ili se taj kraj vratila di~ Poitno epaja sa vratflom elektrometora pomacu spojnice. Na mest de vras ‘io iclazi iz bartera, vratilo mora biti dobro zaptiveno. da para rashlednog ‘lulda ne bi na tom mestu isticala iz _kompresora. Posto je pralstiéne ceo ke Ter ispunjen parom rasblarinog fluida mesto ode vratilo islazi tz kerters me ‘ors biti dobro zaptiveno i kada vratilo stojt i kade se obrée. Zaptivace vrati~ Ja, koje se najéekée upotrebljava ked malih i srednjih kompresara ocvorenoy tipa, sastoji se od Jednog melalnog meha (talasaste cevl) y koje je na jecnom vom kraju pomotu cbodnice pritvrséena za karter kempresora dok ne dru {gon Kraju nos jedan fino uplaéan klizni prsten napravijen od specijalne lege ure (sl. 8.10.), Na vratilo je nasadjen jedan drugi takodje fine uslacan pre ten preko jedinog prstena od speciiaine gume otparne na dejstvo ulja | ras~ hlednog fiuida. Ova) prsten se obrée zajedno sa vratilom { opine se ns Klizni prsten kooa nosi meh, te se na taj natin pasti%e zaptivanje, Kllzni nesten je pritisnut na prsten koji nos! vratile pemesu Jedne apruge, kajje navazena Dreko mena, a Koja se drugim krajom opire na obotnic 2a Roja fe meiewr sé fen meh, Unokim konstrakceijama gaptivaéa metaini meh, koji webs da, kom mponzire aksijelne pomeranja vratila, zamenjen je Tukevcem x specijeline ‘game I membranom. Da bi zaptivata funkelonisala zadevoljavejuce, svi Gelovi morajui pre montaze da se besprekerne otiste, Obraclabrusenjem { oliranjem klizni povrdina pretenova mora biti takodje besprekorna | ele ‘enti koji se medjuscbno taru_meraju v toku rada da dobijaja doveljno ulje ati podmazivanja. Zaptivate vratila vellkin kompresora su, unacelu, iste Korstrukeije kao i malopre opisane zaptivaée, Freanl se tesko zaptivajuy pa51.8.9, Br2ohoni S-cilindriéni kompresar industrijekog tips: snl pritdjutak, tian prostor u poklopcu cllindrs , pocisni prikljusak, ‘usisni filter z :eaptivaéa vratile po pravilu mora da bude ovaive Konstrukclje. Amonijske se zaptiva lake, pa se kod amonijan Enih Kompresora sa umerenim bro oem obrtaja primenjujs vio Eesto guptivate of grafitianog pamaén (09 gajtana if eaptivnd prstenovi od meko3 metala. Kod breshodnih a= monijanin kompresora primentu- ju se takodje zaptivaie sa Wiznim prstenovima, jor se ove manje za~ grevaju i ne habaje vratiin. Hermeti®ki zstverent Kompeesori imaju | kompresor 4 elekiromotor zatvoren i 2ajesni ko inéiste (st.8.11.) Veatile ko mpresors { oloktromotora je. zaj- ednigko, Zoptivaée yrasila nije p- ‘otrebna, pe fe take edstranjena je- dns osoitfiva taka na Kojo} se nan ee8Ke javifa Isticanje rashladnog fiuide, Sum of radia masine je smanjeny Nenostatale ave konstrukcije je taj da su” popravke nomaguée ber sezenie ka Efsta koje Je obiéno zatvorono zavarivanjem, Kada je kuélite zatvoreno za~ rinjime umesto eavarivanjem , pristup kompresera i elektromotaru rad pom pravii je omomucen, Ovakve maine zaveme poluhermetiéki zatvarenim ke- ipresertima. Podmazivanje 1 kompresora i elektromotora je enatne olakZano kod. zatvorenih masina jer i kompresar i sleicremetor rade u kucisen w kon ime t@ naloct ulje ea podmazivenje. Danes se mali kompresoc! izvode {SKI ive kao hermetiski zetverene mavine. U novije vreme se i komercijaini k- pmpresori proizvode sve vise kao hermetizkt zatvorent, a i kao polulermeti= Eki. (st. 8.12.). 1 Veet kompresor! tntustrijekeg tina proteweds se u pole ermetiéko} varijanti naroéite za primenu 1 kiimatieacioniin postrojengiina Sl, B10, Zaptivaéa es metom f diznim prstenovima Sh. 8.11. Hormetléit zatvoren kompresor Brojevt abrtaja medernih komprsora penjti se do 3400 obr/min.Frednost vim soxih brojeva obrtaja je ofita jor so smanjuje 2apremina cilindra, a time ico kompresor. Osnoyni problem u poveéanju brojeva obrts hom { potishom ventilu, jer svako poveéanje depresije ustsavanja { nadpei~ Uiske potiskivanja, petrenih za otvaranje ventita , znaél { povetanje potreb= he snage 2a pogen ko i smanjenje konticijenta isporuke. Lettita kompresora su abiéno Kizna, ponokad | ketrljajuéa ali Sl, 8.12, Foluhermetitid zatvoren kompresor samo 2a glavne lefiste vratila. Ako Je miran i beziuman rad kompresora od Dime vanosti (na pr. u uredjajima za klimatlzactju) , Kompresor treba da ima kiizna lezista, jer mirnije radi Vratila kompresora veéih i srednjih kapnciteta su kolenasta. aradjuju se kovanjem | Eesto se cementizaju, U novije vreme primenjuiu se vratila of spectialnog livenog gvozdja. Kod mall Kompresore este se ume= ‘so kolanastog vretile primenjuje olescentrt (s1.8-13.) Ekseentri sw obiéne oe livenog gvotdie, ucvrsceni su na pravo vratllo, 4 vellks posnica Kipnj Ee ima nedeljive lediste wu koje ulezi eleecontare Usisni { potisni ventillkompresora rade automatski pod deste om depresije usisavanja dnosno nadpritiska potiskivenja. Upravijanje rac~ om ventila mehani Ekim razvodnikom kod kempresora za hladjenje nije moq~ tude, ma da bi se ns ovaj nagin mogli znatno smanjiti qubici pritiska u venti lima, Meheniko razvaijenje nije moguce iz top razlona, sto bi svaka prom ‘era pritisaka isparavanja I Koadenzactje zahtevala polesavanje | prilagedja vanje rada razvorntka, Veligina razlike pritisaka, koja upravija radem ven~ats tha, zavisi od brzine Kompresors { cdl Konstruktje ventita. Tipiént konstrukt vni oblici ventile su tanjirasti, prstenastt t elastig Tanjirasti vontili ou eltini, S1,8,13. Mali kompresor sa ekscentrima: 1, ~graniénik, 2.-zavrtanj, 3.-potisnl ventil, 4.-ustsni venti, 5.-kip, G.-osovinica Idipay T.nekscentar, &.-klipnjada, 9.-iuglicay 10,~ Sep 22 Ulivenje ulje, 11. “oproga, 12.-kansi 2a glivanje wlje u karter , 13.-filtar s 14.-vratilo. po obliku, ventitima u motorima sa unutranjim sagorevanje {danas se ne primenjuje u savremenim kenstrukeljama 2bo9 svoje ralativno velike mage. Kod vellih kompresora primenjujs se pratenast ventill ugresjent w olavu co Alindra Hit Fela klipe. Primona olasti’nih ventile, ugradjenth @ venitets plodu fodinog srednjeg kompresors komercijalnag tipay prikazana je na sly Bed Podmazivanje manjih kompresora 2a umeranijim brojevime obrtaja je obit hho buékanjem. Ne velikoj pesnici Klipniaée se postaylja jedan produletak a vidu kasike koji zabvata, pri evakom obrturvkaves y ulje iz kartera i rasboe euje go do otvora iznad lezifta { do cllindra, te ulfe na taj nacin dopire tam= edju delova koji su u relativnom medjusobnom kretanju. Kod brzotodnih, ko represora | Ked velilth kompresora podmazivanie je estvareno prinusinom ‘cirkulactjonr ulja kroz Kanale u vratilu f Klipajaéama, Pritisak | eirkulactja ‘lja estvaruje se vljnom purmpom koja moze biti Klipna, 2upéasta ili retaci (ona, Pro ulaska u uljmy pumpuy koja debija pogon od vratila kompresora yu te prolazi kroz Sitar u kome se zndrZave nedistoéa, si sind aac SL. 8.14, Elastin ventiln ungradjent u ventilskn plotu: L.-ventilske plofa, 2.~ usisni venti}, 3=potisni ventil, 4.-ariaz wei nog ventilay 5.-graaténtk patisnog vo ntilo.220 0 ulja koja se primenjuju za podmazivanie kompresara 24 hle= Gienje, u kojfma ona dolaze u dedi #9 rashladnim fuidima, ten Ea svojstvat = de sadrZe Sto Je meguée manie viege , ~ ta Kiselost ulja bude Eto manje redi eisustva koredivnoy de} ~ tuéka 2amucivanja (dnosno tadvajania parafinskeg veska) tr obs da je Ste nia, ~ taka paljenja treba ds je Sto vita, “aka stinjavanja treba da je Sto niga, de se ulje ne bi atinji= Jou dolovima instalacije gde viada niske temperstura. 1e slode- Rastverijivest ulja u rashladnin fluldima je reclitite za r= “mie fluidey 9 tokogje Je razlitita pri raznim pritiscima i temperatures ima. U masinama za hiadjenjo, koje rade sa rasiladnin mediumims keit deo bro rastvaraju uli 2a podmazivanje mora se ratunat! de dolaat de naglog t= syaravanja rashlodnog fhuida (z ulja & karteru prilkom polaske kompresers Jer ‘ado pritisak u karteru nagio spane. Used burney isparavanja fluids, Enatna koligina ulja biva povatens Iz karter | ono bi atiglo de kendeneatera pe f ispnrivaéa, ukoliko na potisnom vedu lzs kartera komprocora ne bi bre Fostavljon odvajeé ulja Le koga se ulje automatski, kroz jedan ventil se plo Yom, vraéa u kerter, Ovo je narotita vazno kod velikih instalactiay jor se 1 malim instaiacijama, ade su cevovodi 4 duzine razmeniiveza toplowe roles livno iratkt ulje | ber oivajata bree wraéa u karter poviulena strujom pass ladnog ftuida. Ukeitke se ne bi cbezbedio pavracai ulja u harter kemprosoe Fa, Rodmazivanje kempresora bi doSlo u pltanjey a ulje bi se talazilo na ate Sovims kondenzatora i Isparivata, sto bi imelo se postedicu payor Sanie hor ficijente prolaze toplote u njima. U veltkim treonskim kompreserime pres vidia se, u novije vreme, grejanje ulja u karteru elektritnim orejazem ta bi se spretiio suviine rastvaranje freona w ulju ce vreme Kade kompresor he rad. Civajat ulfa je, ustvari, jedan sud postavijen na potisnom ce Yovoduy Bift je pretnik 4 do 5 puta veti od protnike patisnoy cevovecs (ol, 8.15), @ visina 4 do 9 puta veéa od pretnika sua, Para visokey peltiske, koja Golazi is kompresara, nagle menja pravac strujanfa us negli ped braine , Ps kapljice ulje pasaju ne dno suda- Kada ria di stda nivo ulje poraste, o- wars se ventil sa plovkom i ulje, priouiene na nidi pritisak, eae! nasad u karter kompresore. U odvstat! ulja se ponnicarl etovija i eovna smija kos Koju protide voda | hadi para, kao i sloj keramilkih protenewa fli nek are {92 ocigovarajuéa ispuna radi 2austavijania eventutlno zaostalth Kapila ul} i Se ne rastvara odnosno ne maa sa uljimay pa se ize amonijanin kompresora cbavezno stavlja edvajaé ulja, Kofi je pe konstruke- iL veoma sliten malopre opicanom. I pored advajaca uija, izvesna kolieine Ula prodire u resiver, kondenzator i isparivate 1 ostale sudove instalacije, 1s kako je ulje toe od amontjake , ono ge talo¥i na dnu sudova. Zhoo tons ork an ovi sudovi, fauzew isparivata u obl ilu cevnih emija tz kojih ee ulje povlaéé Draim strujanjem amenijatne te~ Gnosti § pare, imaja pei dau sku pile ulja u obliky malih sudavay fz kojih se ulje povremeno ispul- 12 kroz za to presvidjent ventil. Ukoliko ovaga ne bi bile, ulje bi se natalozilo i ometalo normalan ras instalnetie. Reaulianje rasbladnoa kapseftets Mipnin kempresore je neophodno, jer je toplota hladiensa exnosno toptotno opteretenje daste Eesto manje of instaliranog rashl~ adnog kapaciteta. Rashladal komp- reser 2 obiéno hira prema najye- Gem toplotnom optereteniss koje u ormalnom pogons moze da nast= ane. Topletno opterecenje se me= ja u tolas okeploatacije 1 kaca op ada amanjuje se pritisakk, a time i temperatura Isparavanja. To ni= Je pozeljno, Jer se onc smaniuie Fkooticljont bladjenja, a anizava~ nje temporature ispravanja nije do bro tz niza raznih razloge svojety= nil) razoim sluéajavima primene rrashladnih wredjaja. Stans se kee “smanjenog toplotnag opteregenja rrachladni kapacitet kompresore m= fora regulisanjem prilanediti topl- otnom opterecenju, Sto se postie ‘smanjlvanjem efektivne radne z= premine u koja komprosor usisave pant i isparivaga, Iz leraca (8.34) vidimo do se ovakvo regulisonje posti¥e promenom wrednosti proizvoda’. Ve {sho da vomporatare ioperevanio ostans koratantne {i da se aenje u pil jivim granicame.Pri tome se najéesce nesio menje | spacisiéna zapreminska Fashladns sposobnast a,,, jer se sman{ivanjem toptote Madjenia emaniuje 4 teplotno opteredenje konsenzatara, a time | temperatura kondenzecije ako Uslovi hladjenja kondenzatora estanu nepromenjent; Bto je najéesce sluéa}. Ako se temperatura isperavanja regulisanjem odréava i menja w nekim pric hhvatijivim granicama, promens q \¢ onda jo! izrazenija. Requlisanjem vr- ednosti A + V, so Komponcuju | Ovi uticaju i rashledni kapacitet kompreso~ Fa 5e uvok u zadovoljavajuéoj meri izjednatuje sa trenvtnom potrebom had)= enjas Sh. 8.15. Odvegaé weRashiadnt kepscitet Kipnth kompresora reguliie se na jedan od shedadin naina 1) Cildignim zaustavijanjem { ypuitanjem a gi LemnerstuZe UCASE TSTSESNANIS, pri Comu se vredkicat ov Wall Eira menjanje u dezvoljenim granicarna, Ovaj natin regulisan|a rashiacnoy kapaciteta primenjuje se u rashladnltn uredjajima malin | sredth kapaclte te hlajenjae 2 Briqutivanian usisavane paro v kempresor aajesée poor x ventile 23 odrFavanje konstantnos priiske & Teparivata. Ovaj natin rege ulisanja jo neakonomizan, jar se koelicijent hladjenie osetna smanjuje, at je a gledita regulisanja efikasen, jer je temperature isparavanja moguce ceriavoti u uskim granicama. Ponekad se kambinuje s ciklienim radeon ke ompresora 2 srednje rashindne kepacitete. 8) VraGanjom jacnoo dela sabijene pare rashlac isnog vada § pliant pomocu specilalpop aulomalskog ventlla koji dejstvaje slicne veniilt #5 carzavenje Konstantiiog Britiska. | ovaj naéin regulisanie je neekonomiten ati jednostavan i efikasan, pa se primenjuje 2a kompreso- ‘re komercijsinag tips. Opseg regutisanja je ograniéen zbog zagrevania Kor= freserse _SLomulisanie kapaciteta pcomenom. Steines prastora kifpath ompresora Jeena t vela-shaaanlbas (sn pledien aieee ae) nae “Ein Fepanene sa Te Fanctrutelone kompithoose | elgg ee ear je fata Kompresore velit rashloant Kapaciot Ee neces {nim proscarom komprenera pavezan fe fda dota Stott prec ne nop manjoo clindes ae Kipom (oles CPs halos th Sareea Tmeranjom Hie u daatom clin renga se ulapas eaneomn fete Prostoray dime se enjal vkupn Reetieljont lepers ee 3) Reguitsanje rashlsdnog kopasiteta sraGaniem.Jecnog dela ili. ve usisane pare wusisnl prostor kompresara (bez sebljanial je natin koji se danas nejvlse primenjuje. Deliinicno vraganje pare v usisnl prostor so ostvaruje abilaznim volom (s1.8.16.8), kojt spaja otvor u zidy eilindea se sisnim prastoron. Ovaj stvor se ebiéne nalazt otprilike na polovint hode ‘ilps, pa se ovako rashiecni kapacitet cilindra smanjuje na oko $08 ad pana) Kapactteta. U obilazni vod je ugradjen jedan ventil, koli se otvara ( zatvara rraéno il! cutomatski. Pri hodu od unutrainje mrtve take ka spoljainie} Kfp Jstiskuje usisaru paru bez sabijanja u usisni prostor , 2 sabijanje potinje tek, kala Klip zatvor! otvor w zidu cilindra. Ovaj naéin regulisenje rashladnog ke apaciteta primonjivan jo vortikalnim dvecitindstSuien tnsust chin kowpee fesorima starije konstrukeljo. U svim savremenim rashladnim komprosorima veéih i veltkth kapaciteta reaulisanje se ostvaruje odizanjem usienos ventite ellindre sbilo uno bilo automatskt pomoéu olektromagnetskiy hidrauli®ath it proumate= kit uredjaja (s1.8.16. A), Usisni ventil se na taj notin odize | dri otvoren » Jednom ili vise cilindara kompresora zavisno od potrebne redukelje kapact~ alia ~ai 4 225 teta, da bi se ustsnt vest oslobedio i pustio u nermatan rad Kade toploine éenjeporaste. Rada Jo usen! went otvoreny Hip aava 1 polska omerefenie porasies ate § nazad o usisni prostor kompres= ‘re av steams paras Pri tome Tehliiea vlad avostan poel= Teak ednosno nadptisee eon ‘tn pete Wot lod usta ca preston kompencra, Ho Jo iatca narauienih gubitake {Stonttnkanatina {vous boy tpn se amagn Potredna 24 pogon Kompresors ne stanjije spazien tro Feduclranam kapactietn flee =i a djeniay veé neBto manje, Sto ime za posledicu iavesno poorsanie koeficijenta nladjenja. “ERE SEE A [pores Komprenivs motorom a0 nuteasnjlte saggrevonjem, onda Je ovo lako catearilivos Ako se 2a popen koristelokeritnn ener ifs, onda we regultnanie prom=~ rom brosa obrtasa moze ortvariti «16, Regulisonje kapaciteta ldipath kompresora: A= ealizanje usisnog vertila, B = obilaani vod, C= dodstni Stetni prostor pelmenom asinironth elektrometora ss promentjivim brojem potova if pri Ienom elektromators jedniosmerne struje. UU prvom sluéaju se bro} obrtaje oie stupnjevito meniati, dok jo w drugom slucajy moguée kontimualn me~ Rati bro} obrtaja. Obs ova mniina su shupe i primenjujuse some ¥ izuZ0tn fim slugajevima. ri ashlodnt urea ga vide Hunts kompresoray okolth ge ko~ -micitet avakig Tou Failiaati ndjeesee ofizanjen’ Gslsnan ventile poles ‘elindara fi grupo ellindara, priva volll clastievost | ckonomisnoct pogons Fri veliletarSseTIaeTjama toplotnoy optereéenja i pored toga Sto je Instalacija. Suplje f zausime vise prustore.Poledint kompresort 3= uRUIVEUju f IsAUE jt iz rada po potreht, a taénije regutisange se postize ukljwéivanjem ft Isktj= ‘uSivanjom pojedinih etlindars odizanjem usisnih ventila. Ovo ukjudivanjo { isldjudivanje iz reda vetikth komprosora je cbléno ruéno, redje automaticly ak se srotinji i manji Kompresori ubdjuuju u rad f takljuuju urek automat=Baie, SlourMoenog , obttho opruveneg ventila Koil spaja Seen pafemPreser ot praveltkog pritisks potishivanias ventile aa noes Piepekemeresors peiitkom polaska koi takedie tpaie Potiou tetas y {elle epravije ruéno ft automnesid I halen, peescon wae 2S ‘Sula! fluid Vora 28 hlacenje. Kod malin Rompresers t homens #2 F Botacioni kompresori Kompresori sa obrinim ketrljajusim klipom (e181 # euro oko ekscentricnoe venti Winonroeine seen Bo idu cllindra, Izmedju obrineg klipe, koi se nazivs 7 8 jo8 { rotary {ciline in obrazuje radna zapremina koju zajecniGka tavedal oa, no koje] se dodiruju rotor { cilin= ary kno § racitjaino postartje~ nna ravna lopatica vid eilin— ra dele na dva dela. U toku obrtaja rotore u deh zapremic ze prema potisnom ventili ode vile se proces sabsianja, a ka a se dostigne pritisak neste veti ol pritiska w petisnam pri= Adjuiee (2beg otvaranja potisn= 09 ventila). i proces istiskiva= nla U drugom delu redna zap remine prema asisnom otvorts 2a to vrome otvija se proces Usisavanja koji se zavrava ka a rotor zauzme polobaj prt ko~ te se dodirne \zvednica poklos i sa ivicom lopatice. Radna Zapremina kempresors je u tom trenuthu najyeéa ina asnov nie se izratunava rashladni hapaeic tet kompresora. Lopatica u pro- Teal zida cilindrs je pritisnte CRrtlom a dobro nalode na rotor radi Sto baljag captivanjey jer ener saat seating Zafednitke tzvodnica rotors i cilindra razdvaja prosiare rane sap= jomune w Kojima viadoju niski t visokt pritise!, Usisui venti ne posted! ioe e nepotreban. Sabijanje potinje kada dedizna izvodnica predje pecke saie 09 otvora, S1.8.17. Soma retacionoy kutnpresora ‘50 obrtnim kotrijajaéim klipom aN aaa i 225 Orakei Kompresori praltitne nemaju iteton prostor pa nema juni volumetrijski gubitak usted Stetnog prostore. pritisake tondenzacije i isparavanja ovi kompresori imalu ddbre kosfieljente sporake, si od vedih roan or pridsake sapreniinats gubielasalseatiaci eee I prosore S=-Visinrw prbsiore Sa nizim pritincima pastaly abavediki-ont ‘ibic! su WONT Wan wkoliko je bro} abrtaje kompresore veti. Interen- im podmazivanjom rotora { cilindra pabelfSava se zaptivanje 2azora tut do dirne favodnice ¢ Zeonih zazora izmedju rotora { pokiopaes cilindrae U pogt= tc primene u ovim Kompresorime prednosti imaju ont rashiadn Midi Hoje se slabije rastvaraja u uljima za podmazivanje zhog toge t mene utleu, an Viskozitet ulja, Inerefjalne sile od obrtnih okscentritnin masa se rammote#ith potpunoy pa ovl_kompresari rado sa velikim bra} Ra tal natin se postid vellke radne zapremine uz relativae male maine. 120% lake Posebnu toékofu predstavlja maSinska obrada delora rotacionit kompresora, jer moraju da budu veoma tano izradjeni se veoma uglazasim rorrsinama. Povrbine delova moraj i u ekspontaciji da se olree vaora ole «tke da se gubici usied preticanja ne bi povegavalt. To zahteva besprekerma Bstotu rashladne instalacije, rachladnog fluida { ulja a podtnoztvanje kako Fri monta3i , tako iw eksplostaciji. 2bog navedenth svojstave rotacionih kempresera sa obrtnim ke atrljajucim ‘lipo, retativn mali bro} proizvodjata u svetu proizvedt ova ive male kompresore za friBidere za domacinstva u hermetitke) vartiarti, Jo# manji broj proizvedjaéa izradjuje ovakve kompresere industrijsicon tips , 'oji se Prvonstveno koriste kao booster kompresori u stupajovima nisith pe- ‘tisnke rasiiladnin instalactja sa viestepenim sabijenjem. Kompresari se obrinim kiipor: { kriicima sastoje se ad ebrtnog ipa ili rotora u Zijim se radijalnim Bijebovime nalaze pokretne lopatice i ‘ica. Svojom spotjainjom ivicom krllca y pod dejstvom eantrifugaine sie, nalofa no zid cilindre koji je postavljen ekscentriéno ty odno na oat brio ja Klipa.Dye susecine lopatice sa zidovima rotora, eilindra | poldopace clit fuire zatvaraju radnu zapremina ii Geliju (2bog Zega se ovi Komprasor! no- Zivajt jo8 | rotacionim éelijskim kempresorima) (s1+8.18.). Zapremina Cos Iije se menja u tole obrtanja rotors usled ekecentritnasti citinira & ounosu os rotor. Usisavanje potinje kace preaitis lopatica Goliye (u odnosu he simon sbxtanja rotora) otkrije usisni otvor ili kenal, a zavriava se kada Je tapees ‘ming Gelije najveta (V; na sl. 8.18.), u kom’ tremutia zadnfe lopatice Ceti= Je zatvara ver sa usisnim kanalom, U tole daljey obrianie rotore 2apremie ha Gelijo se smanjuje, usled éega s¢ odvija proces sabljanja. U0 tromcke 4 prednja lopatica éelije otkrije potisni otvar Kompresora, zapremina Gee je je u tokw procesa sabtjanja najmanja (Vy), pa Je tada dostignut t najvegt pritisak sabijanja. U toku daljegobrtanjarotara odigrava se tstiskivanje, eo- bijene pare u potisni covoved.Stepen sabijanje u ovim kompresorime zavisi od ccnosa ¥3/V2 {eksponenta politrope process aabijania nt (8.38.) SL, 8.18. Sema rotactonos kompresors sa krlictma nif etepen sabljanla, @ oxinos zapremi= ha V/¥, “geometrijeki stepor sablianja. Prilisak py uvek odgavara priticls soft Viad® w isparivaéu (p, je neSto nidt od pritiske isparavenja p, usled ctpora strujani pare u usisnim kanalime | cevovodu). Pritisale pe°mote da dou josnak, veéi fl man{é od pritiska p koji vlada u potisnom © prikljus~ ka { cevovott: prema kondenzatoru u zavisnosti ol uslova hladjenja kondons, fora i njegovag topiatnog opteretonia. Ako Je by By javljaju se enengotaia ubiel usled vibko rada sabijanja [s1.8.19.). Katia je py - p ovth gutales noma, Sto je reclika lzrmedju pip, veéa, | ovi gubiel eves. Sy se nazive ugrasient iti unt etalon! kompresor sa allele imejy veona ral Stent pe ostor, po fe njagor ics} mn Koatiijen lnnoruie capes a a i kooiejon teporuke a sume {a rashlaant bapaction kanteeeeee ee 1 tico| tm rasta priinaka koja Kompresor tebe on nonlnie eejra aaa votaygubletzouy pretieanje pare omedte egetlee ae eee Uhlgnoih soldanscn su wos tet aur oe res Seba 3 dows elit ovecavat slo Yhaats Wiea lopaten hoje Wise pe clara reeRene ompresora Jo of ivenon avaidiny lutte so Soctnh a SE “Waebestotetatiinth maeriala U anveesene oe a i FetieTms problemi habanse su wolaZon uorogeseegeg se Ee ne sano na smanjnje rena | pobolsanie ojtraas ne Se ne pare rasladnoy flask ee ane 20 Scania Se acai 4 ‘ 4 ike Si. 8219. Teorijski pl = dijagrami racnit process @ rotarionim kompregorims #2 kileims Tova vrsta rotacienih kempresors zaliteva prilikom ierade ve lu preciznost, a naretite finu abrads poveSina cilieira, poklopsen cilinar 1 Aljebova u kojima se kereéu lopatice, jor to bitno utige na Kosfici jen: spe ke. Ustoni i potion! ventii ne postoje, jer nleu ni potrebniy ati 1 potlsnf kanal ili prikljuéak uaradjuje yedaosmernt ventil, da ne Di deste do pocretnog strujanja pare kroz kompresor kada on nije v radi. 2o velike zepreminske protoke pare rashladnog fluida kanet ulcija ovih komprosara je znatno kompalsiniio od Konstruketie: Klipnils korne— esera iste sekundnc radne aapremine, zaivaljuiuéi enatno vetim brojevima sbrtaja rotectontl Kompresora (obind oko 2800 min” | 1, pri kojime rataci— nl Kompresori i gnatna mirnija rade od klipe ‘Mogudnost xeaulisona ratainoy kapacitete react kor pros aa iailetn a ake sureatesnes Nopulioae tasiicuney kapacteta Eisner bole via Je teste Falko mayute ako je ne rs bouon pome- Eu matora Be untrasilinr SupSrATaRTeMT SI he, pegon kampragore najeesee Stasnim elebivomesmrinn. Hemiaanle veclisines topsoil eae Segre ns Gslotaj BORE Wh veetamioos fednoy dele sabiione eee eS Wstlbn vod ne dest obit Keo valli rashiadl Hapneltec hes newton cniénoat Veacent Os asta bore u wale Yor Ie kanatraions eae anplikmain, 0 pri toms br se smatiiot geomet jal nopen esol pa Di energetal!sfokasKompeesaro prt sinanfonom rashladnow keocteet be ie Rotecioni kompresori se krilcima prolzvede s€ ebiéino <8 najm= anje 6 Jopatica za manje; asa preko 16.22 fete. Naivibe se primeniuje kao bocster kompreseri u rashladnim uredjajima lndustriisioy tipe vatih railathis kane “KG, ade razlike oritisole usisavanja { Widh zahtevo v pogled ragilisani Vigan! kompresari 1 vifgani kompresort mogu da se ubroje u rotacione, Jer imaju roto= re koji po obliie Ge na vijke. Vijéani kompreseri sa dva rotero imaju jedan rotor sa perima {je an rotor sa Zijebovima. Pera i jebovi gu izradjeni cuz retora u obliku sere pinica. Kotor! so obréu u aajednitkom xuéiSt, Zijt presek ima eblite osmice {s1- 8.20.). Ne jedinom eonom kraj kaétita se naloai usin!» = na Urugom Jeju je potisni otvor. Ovi komprazori nemaju ni usiane ni potiene venulen Radna zapremina vijéanth kompresora gastofi se iz kanals abs rotora koje zatvarsiu zidovi kuéista. U toku obrtania rotora, pera t Hjebori ve na faze u zabvatue Lintja zahvate adnosno drtira svakog para pere 1 Bijeos se on brtanjom rotora pomera od ustsnog ka potisnom kraju, deleti tmko pripores, uuée kanale na dva deta: eapremina dela kanala od uslsnog otvore “0 mess zabveta s© poveéava i u njega biva usisann pra, a deo zapremine kanal ad este 2ahwata do potisnog kraja se smanufe | unjemu se olvijs, proces coe bilenja. Sablfanje traje sve dok potteni ka} kanala ne devje de potlens oosor 2s Keada nastaje istiskivanje sabijene pare w potisni prikliutak kompresoes, Si. 1.20.8. prikazuje trenitak keds sui posmatrens pera t aigovarnines Goal w zalivat na usisnom kraju, pri Geunu su se zatvorili scigavaraiodt tom trenutist 80 cavrSilo usisavanje pare y ove kanaie i potinja proces vee bijenia. Na sl. #.20-b. je prilazan trenvtak kada je 2abvat doiao hemde ote Polovine duzine rotora, lepred mesta zahvate se odvija sabljanje, a lea uslex avanjes Na sit. 8.20.¢. 36 u tok proces istiskivanja sabijene pare iepret ar esta zahvata, dok jo iza meata zahvata proces usisavanja pri kraj. Ieee) ker hala ui Kome Se edvija komprosija eatvara pollopae u komme wo valect Sect ce 9 potisnog otvora (sl. 8.21.a-).Deo potianay otvora nelas se u aksljeinoen Braveu w jesinom delu ruéiSte (sl. 8.21,b.), Tato tako je deo ustenog otvera amelten u Eeonl deo usisnog kraja iaélite (al, 8.21.c-)y a jedan Geo moze 0s bude i u kuéiStu w aksijalnom preveu (sl. 8.21.0.) 1s oplss konstrukcfje i funkctonisanja vijéanth kompresora vidi se da {ont imaju ugradjeni stenen sabijanin unjt suviot od abllee petioney sevone. Za voltke stepene sabijanja nema atsijainog dela potisnoy cavora, & rovent cgtvor u Eelu Inuéifta Je mali. Vijanl kompresorl se tsporutuge an geomaeel- fekim stepenom sabljanja koi se aiabira prema stepenu sabijanja sa keiim Ge kompresor najéeliée raditi, da bi gubiei enargije usted razitie gritiske kondenzacije { krajnjeg pritisica sabijanja bili sto monje a Si. 8.20. Princip rada vijeanih kompresora Rashiarint kapaciteti vijea~ nih kompresora mote se regulisati Strokim granieama od 100% do 10% od unog kapsciteta, Ova se postive. za~ sunom koji je uaradjen tzmedia diva Folore sa strane usisnog prostora Ini Gia (1. 8.20.). Akeijalnim pomer= anjem zasuna otvare go vera imei Usisnog prostora i Kanata Kjt su sé Uusisne strane veé zatvoreni mestom 2ahvata, on se deo usisane pare isti~ Skule zahivator: nazad w usien! prostor sve dok zahvat ne predje ivieu eamuna (3. §.29.).Pei tome 26 amanfue uge= adjent stepen sabijanja, Sto ima 2a pow slediow povetanje energecskth. gubttal pl smanjenom rashladnom kapacitet. Ovo se donekle koriguje tako Sto druat tera) zasuna istoyremono delimicno itt Potruno zatvare aksijalni deo potisnes 29petisn! oni ctvor a) >) e) Si. 6.21. Usisni j potianl otvort vijéanth kompresara routes xasuna emi. omnaine ANENOM WAPAGITETY Si, 8.22. Sema regulissnja rashladnog kapaciteta viféanth kompresora zat wore v omotatu kuéiita- Pomeranje zasuna se ostvaruje hidraulignim eili- pdrom i klipom elektromoterom ili ruéne. tolat razvols kroz nekoltko postedajin decenija viféant Komp reteri su se izradjivall ea rasnim oblicima profila pera t2v. glavneg (ini hon ill poganckog) rotora | Hjebova t2v. pomosneg ( Zonsieeg ili pogonjen- te! roloray kno { en racltéitim brojem pera i Fijebeva. Popretal prosec! obs Fotora like na zupEanike, pa se goveri, umesto pera t Zjebova, o zubimiagl= Ernag Hit kop | zubl ma pomoénog il Kenskog woter. Zajedni¢ka karaktex Fatika svih postojecih profile ‘ube Je da su ubt glavnog rotors kenkavnog a mibi pomotnog rotora Kenvekanog sblika, NajEofée au profili ube pole {hog iit poluellpeasteg cbitka, e u poslednje vreme_prizmenfuja se neSto mo- Sifetran! nestmetriénl obliet da bi se posto Sto bolje zaptivanje na mest satvata. Bro} riba glavnog i pomotnog rotora je ra7liit najéeie fe 3 4, 21 65K 6 4-8. Utoliko Jo vee! broj tuba, roteri su évrSdi 4 komprescr je povodnifi e vio pritiske, all ime manja rading zapromins pei iatorm spolfer Gn preéniie: rotora. U prve vreme vijtant Kompresori su se Koristli samo 2a sabi= Janje vaztuha { Gruptt: gasova. {danas se oni Koriste ze ove vr | vijeo= Zn kompresori rade bez prisustva ulja u radnom prosterd) pa talve kompre- sore nacivaje "euvim'' Retori ne dediruju zidove imuétStas nit se medjuco= ‘no dadirujie Prenos pogons sa glavney na pomesn! rotor Je pomedy Fedns para gupEanika. Ovi zupsaniett 6Hi8ts rotora su pestavijen: take da Uj ne irate da dospe u radni prostor. ‘ani kompresori nomaje itatal prestor, ps ni volumetrijsice abitke usled Stetnog prostora » Velumetrijsit oubici u ovim kompresorime nasta{t uslel preticanja gasa Ut pare iz prostora sa visim u prostore se ni~ Him pritiseima kroz zazore tamed rotora | lucida ¢ izmedju ava rotors ¢— uF linije eatvata, uslee depresije pri astzavanju zhog trenja pri strajeniu g= asc leraz kanale i zbog dajstva centrifugalne sile ne gas u kanalimay kao i 12hog zagrevanja gaze oi 2idove radnog prostars.. Gubict usled preticania wu “suvim" kormpresorima bili bi jako veliki | pored malih zazora tzmeniu rote ra! kusiéta (0,025 do 0,2 mm zavisno od pretntka rotora), ada onl ne. bi rauili sa jako visokim brojevima obrtsia (do 10000 min=!}.. Rasbladni vijéant kompresori rade sa ubrizgavanjem ulja w ra= lini prostor, Sto u odnost na "suve" vi (Zane Kompresore pro%a nis predinosti 8a lediita primene u rashladnim uredjojime. Ulje se neprokidno 2a vreme aca kompresara ubrizgava pod pritiskom kroz nekolike otvors, postavijenth ‘obiino u zidu easuno 20 regulisanje kapacttots. Pritisak { cirlalaciju ulja ob cecbedjuje uljoe puripa, Kola takodje potiskuje ulje tv leki3kta i raptivke ko- mpresora. U potisni ce voved pare rasilacneg fluids uoradjen je jedan eflk~ Sar odvajaé ulja, 12 koga pampa usisave ulje { potiskaje ga iaroz iadnjak wa I fitar poneve e komprosor (sl. 8.23.).fo ee — ae ae ae H Bg Si. 8.29. Sema ctrlaiiacije ulje 2 pedmazivanje vijtanth Kompresora ne ic aegis aa Nmeresars rater Sonera, cet oan tela la Saas Eaer tm sore Fea een earner ProcareySo son aye Nesta 2 ka EO IS Soccer mall se ica a tnt Pomne ile Poson ee slaving rotora prako njihovih zahveta pralaieno ber hebaniee io (okoale poleftinjuje Kompresor.Ubriggano ulje hadi paru teshadnoy fee i to pecan bn oa a eho sia isi 210 stupaju sebijanja eaaliie pritisaka { do 20 bar pri praktiéno svakom stapans Sublfanje boz opaznoy povigeaje tomparature na kraj procesn aahijanjae U mou» alutejeva grlo za gabijanje klipnim kompresorima maramo primeniti Geostepeno =2bljaais, sa viféanim kompresorlima mozemo aavladat) razltkty prtisaks u jetinom stupnj. Vijant kompresori nisu osetljivi na ten! uder. Ako pri ustsa~ ‘vonjuu zadn! prostor sa parom dospe | teSnost rashladnog fluida, tefnost bi ve tatismuta kroz zazore bez oStesenja kompresora. Pored vijtanih kompresoro 0 dva rotera, proizvade se { kom = preseri sa jedaim vijéanim rotorom i dva pomoéna rotore u obliku evezde ke off su simetritno postavljeni sa dve strane vijEanog gtavnag rotora (s1+8.24.) 2ubi pomosnog rotora Suu zahvatu a kanalima glavnog rotera, a meste zaivata st ri obrtanju pomeraju od us~ {smog ke potisnam kraju gla= ‘og rotora. Mesto zahvata eli edgevarajuci kanal, ko- Ji obrazuje Zijeb u glavaots Feteru sa zicom cilindriéaeq kuCiSta u kome se glavni ro= tor obrée, na usisal | komp= resioni deo. Usied pomers- ja meste zativata glavnog { pomotnos retora od usisheg ka potlsnom kraju odvije se usisavanie, sabljanje {isti- skivanje st¥éne kao. kod Iko- mpresore sa dvs vijéana ro- SL8.24, VUEanl kompresor se jednim otorom u oblike vijka. T.=potisnl proster ; 2+-pomoéni rotor , Je-glavni re~ tor, 4.-usisni prostor , 5.-kuétite, 6.-ellindar glevnog rotora, 7--potisni ouxor + 8 -vratilo glaviiog rotors, 9.-over! w eilindra dlavned rotors ZA po eéne rétore. jéanl rashladni komprasort proizvode se i kao otvoren’ | kee poluhermetiZki zatvoreni u zajednike kuéiSte sa pogonsikim elekiromotoram (si, €.25.}, Ovi drugi se primenjuju u freonskim rasisladnim uredjajima. V odinosu na Klipne kompresore vijani kompreseri imaju duéi ver trajanja { lakSe th je cdrZavati. 1 pored anatnitt prednosti, jos uvek ni= ‘su istismuli iz primene w indysteijekim rasblacnim nstolacijama, kiitre Koo mpresore zbos svoje cene, narolite kada rashladnt kapactteti nist vellki.234 'U Wimatizacionim postrojenfima vijéanl Kompresori se manje prlmenjuju od -Lopatica kola centrifugainog kompresara rouslovi brzina 1 Potreban rad po jedinici mase pare rashlacinog fuide i jedi Jet ni strani rad We woregtry [Nm/ka] otmosno [s/kg}- (8-404) Si, 8.25. Poluharmeti8ii viftani kempresor roves sabijanfa pare rashiadnog fluid ed pritiska aipnin, Jer su 2b09 veéog bro} Ako presipostavimo da je proces sabijanja pare rashilednog Muida ed px ja obrtaja vijtani kompresaraki agregati dasta buénijt w rack oo fipnih agrogatar ta do p wrachom Kalu Kompresora izentropski, onda Jo He Ota. olneene Bigs vem Fp [3/tG] « Kako je a4, istorromono i tohnithi red koji se utrodi pei izentropshom 5= Turbolompresert abijanju jediflee mase pare reshladnog fluids, mozamo napleati 1 tzraz! = Centritgsn tmskompresert st anew toina se signet: ST re + [oon oye energetsko stanje pare rathladnes : ¥ kanalima iemedju lopatica radio Kola Il! Trotore poretees tine [1Ag) ‘ ola Ili rotore povecava’kinetlshe enero wey ¢rp [ha] (oat) ‘ie pare, a pod dojetvom centrifugetnih sila | priticake pore. Cation a "te Tite) Jedan deo kinetitke energije pare, «2 kejom ena delazi iz rotora, pretvare a leak pei tzentropskom sabijo= itisol, ‘le jo Pye teortjtki srednfiinatkatorskt priticak pri szentrops = 2 nu pare ol pritiska pq dep. So gustinom pare p"~ 1/0" ta (6.40,) mo~ ‘St oznakama na sl, 8.26, biée momenat potreban 23 pogen ko- Homo napiaati: mpsesorss Pee Ph w cea tte [Pel (8.42) Me Gy Hey, ery meg #7) (Ni 6 * Soa F678) Gm] y (0.992) ‘ko 60 zatvori ventit na potisnom prihljuélu centrthugalneg kompresorsyon~ da nema protoka kroz njegay a kompreser stvara maksimains moguée razife i Ako je ‘tisala. Tada je breina pare ne obltu kola jednaka obirano) brain! kale jer » onda je potrebna snags 2a pojon Kola (obtéae To pore wit ce felon ta ne scyet Iw). eae Wey + ‘89 Je,.6, [ko/s] seleundat protole mase rashlanog fluida koe keloe ® (s"'] “ugeona braina Kole wey neg.286 Sa ovim je (8.422): 2 3 Remact PETC w ety). (es Odavde bi se moa o zaldjuditl de su vo centelfugeine kompresere povotjnijt "te8i" roshladnt Sluidi, tj. Quidi 2ija Je para guiée, Jer se poveCanje priti- ‘ska moze postié\ utolike manjom cbimnom brzinom Kola ukolike je para Pa sshladnog fluida guéa. No u rashladnim uredjafima sa mehonlékom kornpros= Hom povetanje pritiska je potrebmo de bi ze omoguétla kondeneacija pare ro ashladnog fluida na odredijeno) temperatur!, po su, 8 ove tatke gledizea, pow voliniji oni rashledni fuidi keji za date temperature Kondenzacite | ispar Vanja imaje niske pritiske uz mali olnos pritisake p/p,. Drugim retima ir shladni flutéi pogodni 2a centrifugaine kompresore trefa da tmaju niske 1 he strme krive pritisaks 2asicenja u pl-dijagrame, Pogodnost rashiadnog f= tuida 20 primens u centrifugalnim korspresorima moe se ispltatt pamod l= ®, Po 42a date temperature isparavanja i kondenzacije. Ovaj iaraz proleflaei tz (8.41.) 4 (8.43.), Tako, ma prs freon 12 | freon 119 zalitevaye 29 tempers ‘ure isparavanja 1 kondenzaclje, koje su uobifajene w klimatizaciji, ebimne bbreine kole koje su I manje ed polovine obimmih breina koje bi zahtevag em fonijak, ma de je gustina pare amonijaka 2natno veéa od gustina pare freons inl freona 123. digs 42 trougle braina na itezu fe kola (sl, 6.26.4), sled da je Cay Vz t Cg COLD = Wary seyy reo py Ps Jo sada izraz (8,40.)2 He Orr, (WT. eoq¢ cot), the He Cw ere worry testect ee (ei.) on Kako Je cp, Rroporcionaino zapreminskam protoku, to Je over jedna&inom ‘odredjena Pravalinijska zavisnost tzmediju jediniénog strujneg rada ill napo- Te { zapreminskog protoka teorijskog kompresare u kome nema gubitakesSvi ashiladni centrifugalni korprasor imaju nazad zakrivljene lopatice , peje cot fp < 0, to znati da za ove kompresore izentropski jediniénl steujni Fad ravelinijakt opada se porastom zapreminskog pratoka (st, 8.27.). Ako se ‘sade od ovog napors odbiju prvo gubici usled preticante { vrtlodnog strujania pare izmediu lepstica racinog Kola, zatim gublei ueled trenja (kojt su aracm= 237 emi priblino ivadratu protoka) 1, najzad, gubict usled skretanga uloane br- zine “pei protacima kojf su razifStti oc neminalnog, dobija se zavisnast ‘Cgirominains RRL SL. 6.27, Radna kriva H= V. centrifugatnin kompresors (uipiéan izoied . apora od aapreminskog protoka turbekempresors. Ove krive tatno se moot) Sobiti samo merenjem i to za razne brojeve obriala. Ake je poznsta radia ‘iva za jedan odredien broj obrtaja za nako radno kolo, 22 drage brojeve o- briaja mogu se radne krive doste tatino oilrediti praratunavanjom pmo Deadimenzionatnih zmatica na paznatl nagin, ‘Veza temedu radne krive napor ~ sapreminski protok t racne ‘rive rashladn! kepacitet~ temperature isparaventa { Kontenzseije moze se vwspostaviti preko specifitne zapreminske Tashladne sposobnosti.qy [17] Jecnotine Cyto Ys EW] (0.85. ade je Vq [m'/o] zapreminshi protok pare rashladnay fluiea kroz kompre= sor (is dljagrams na sl. 6,27. ). Za nekt Konstantnu temperaiure hones raacije t za datl rashladn!” Avid taraéune 20 napor Kol Komoprener tree da sovlada za Zeljenu tomiperature igparavanja ty lt se edgovarajucn cocina 24, odredi 12 pic il is~dijagrame, Sime je'sa dati kompreser na osnery njojove radae krive Hf = Vg (sly 627.) oledjeno i Vg Sat 1 tyr tran 4néi tu vidu rashladni ctklus’ nadje ee { Gy. Na toj natin Se sada na Senove (6.45. ) mo¥e macrtati tamilija krivih Glu zavianosti od ty tke I oesluéaj kipnih i drugih e. 2v, zapreminskth kompresora kod kojh se povise~ je pritiska postize promenom zapremine usisanog radnes fuida- Oblin es visnosti Qg od t, 1 1 je za centrifugaine rashledne kompresore elfen ‘ao | 28 ove druge' kompresore, samo je nogib krivikt Gg u funkel]l ty a" t= const. obigno najstrmijt, jer se kod centrifugainih kompresore sapferst= al protok nefvi8e menja sa promenom odnass p/P. 2a odredjivanye krive afektivne anage potrebne 26 pesjon centr= fugalnog rasihladnog kompresora u zavisnasti o3 tg 1 i potredine fe pooner YaUl krivu ofoitivney oofietjente Korisnosti Qe, “kofu proizvodjadi eared} we _eksperimentalne za exredjone rastladne fide. Oblik zavisnosti Py od fg 1 te takodje slifan cigovarajuéo) zavisnostt kod drugth vesta, kemor= Jo taraze 2a rashladni kapscitet (8.45.) proizilazi da je kons- trukcija kempresora utoliko Kompaktntia, pa prema tome 1 jeftinija, akotiioa te Gy vote. No ovo vail somo 2a centrifugalne kompresore vesih |, nazavne, velikiis rashladnth kapaciteta. Da bl 1 9 oblastime relativne manjih rashleelan: Kapaciteta (300 do oko 1000 i) mogli da primenime centrifugalne Kompress ore, moraju se isti Konstrulsati za raghladne Muide kof! imaju relativne mac Je yretinosti ay. Minimaini zapreminski protok za koji se danas joi moze Facionaino konstruisatt turbokempresorsko redno kalo je oko 0,7 te /n, oa manje protoke radino kolo bi imalo suvise ueane kanaley a tako bi bile a oiu difuzara. pa bi gubict na trenje bill prevelli. Tako, na pr. ze date usle [fe to ft turbokempresor se minimalnim protokom of 0,? m/s, u kel ajviieg stupnja sabifanjs sa freonom 72 imao bi rashladnt kapacitet proke 1 KW, dok bi uz iste uslove turbokempresar koji bi radlo se tremens ts imao oko 6 pute manji rashladni kapacttat, Rashlacni contrifugaini kompresor! dabijaja pogon tlt od parne Ponekad gasne turbine i! of elektromotora. Kada je pogen tizbinoms reshle= ‘in! kapacitet se regulife promenom broja obrtaja. Pri smanjenju broje obra aja ani¥ava 2c krive M~ Vs (1.8. 27 .). Kada je pogon homprencra en Krometarom rashladni Kapcttet se rogalibe najéeée promenon gia lope tice predkola postavijonog na ulazu u radno kolo. Ne ta; natin relative a= ana braina pare u radao kolo ima stalno pravac Kol je tangencijalon ne wiaenu ivicu lopatice pe je wlaz pare u radino Kolo bes udarnih gubltava at ‘Hiroko oblasti reduciranih kapacttova. Rashladnt kapsettat centrifugainth kompresora mole 26 regulie satt 1 prigusivanjor pare na usistt u kompresor. Takerlje se bannettet tien Wenge moe regultsati I promenom pritiska Kendenzacije take He ge, se neo ‘omeniti intenai tet nlodjenja kondenzatara. Cha ova nazina ou primemlie ca Sledlite regulisanja, alt su neekmomiéns, pa se stoga redje primeniite Rastiladn uredjaji ss centrifugalnim kompresorima proizvede se naféeige tako Sto jo komplotan uredios na zajedniGkom Postel}. (Kompresce, Pogonski motor, Kendenzetor , Isparivaé | ostale) montizan u fabriet ' teke : re, Kao acregat, postavlja na mesto gde de da radi (1.8. 28 .). Agragat se pevezuJe sa instalactjom za napajanje enargljom , 2a cévowad Zn vos 2a hl jenje Kondenzators i za cevoved 2a razvod hledjenog fluida. Centrliwselnt Kompresori mogu biti otvorenag tips ili polukermeti&ki zatvoreni u zajedni- Bio huétite 20 pogonskiin elektromotoram. Centrifugalni Kempresor otvor~ exog tips make da bute tako Konstruisany da ulje £8 podmazivanje ledisea Ko mpresora i ostalih elemenats ne dolazi a dodiz sa rasbiladalm fuisom. si. 6. + Rashladni agregat sa centrifugalnim kampresorom 1 -odvajeé pore poste prvog stupnja prigulivanja, 2.-postolje, 3.-pranosnik shage, 4.-centrtfugalni odvajaé kaplites, 5.-sulas, (.-uredjasi 2a pormas vvonje, 7.-zaptivka, 8.-isparivaé § kondanestor, .-cevma plota, 10--prieh240 Ent verti a8 plovkom , 11,-kiéiSte komprosora, 12.-predkolo za regulisas je reshiladnog kapacitat + 33.-gatita eloktromatora, M.-prebladjivat hie nom parom prvog stupnja prigullvanja, 15.~roteri komprosora prvoy ty ‘drugog stupnja sabijanja, + 16.-polunermetisk’ zatvoron elektromotor. eee | 9. KONDENZATORI LOpSte © kondenzatorime Kondenzator instalacije itt uneltjaja za hladjenje ea menani®kor kompresijom je razmenjivaé toplote u kome se kandenzije pare rashladney Aluida koju ne pritisak Kondenzacije sabija kormpresor. U kondencatore seo vva sabi jena para oblacii do teraperature kondenzaciie, kondenzuje, 2 sbicne do zvesne mere prehladi kade rashnda! futd napusta Kendeneator u stanjo proiladjone tetnosti Prf ovome rashiadni fluid edaje srotstva iil medtjusma 20 hadjenje Kondenzatora (voda il vazdun) toplotu Koja se aastoil od teplote hincjenja Q,, koja je prilikom isparavanja u tsparivatu aduzete hladienow telus { toplo® koja odgovara radu lavr¥enom od strane kompresora Py Cini= Hleatorska snege kempresara) t} eager. U posledinjem tzrazu upotrebl jone eznake podrazumevaju da je ret o koliti= ama toplote u jedinici vremena, a da je razmena toplote sa okelinom a dru ‘9im delovima inetolacije zanemarena Povréinu kondenzatora na koje) se razmenjuie toplota obiéno o~ bracuju cevi. Para rashladnog fuida kondenje se it na spaljasnio} povrste ni covi kro koje struji voda za hladjenje kondenzatora, ilt u umitrasmjesti cov dok oko nit serujl vosta ili vezduh 28 hladjente kondenzetora. Iu jed= om. x drugor sluSaju ove covi mogu dla butt glatke Ili orparene., Potrebne povrlina kendenzatora oaredjuje se iz jednasine ze prolas topiotet Oran B Can odiakle jet @ Aegte Fod powrSinom kondenzatora A podraztumeva ae obténo ona povr¥ine cevath zidova du koje strujt voda ili vazdub, pa i koeficijent prolaza toptote Ke tre ba da bude sveden na tu povrdinu. "je srerinja logaritamsks raslilea tos mperatura rashladnod fluida 1 médijufia ea hladjenje kondenzatora: (3) tile Je € temperatura Kondensacife, a ty, t,5 su ulaenn{ iclaana tempe- Fatura medijuma za hladonje kongonzatedh, U'Grentisninn peosebunitne oe a= {ina sa je temporatara ga strane rastlacina) ucla po elo} avesin, jeanake temyeraturi kondenzactie. Razitha teroporatura. (try = t.} savial of mase- oy protoka Gy srecstva'za ladjonjo hendeneatorS? jes" fet BG ee Hae Caan)specitfigna toplota pri koustantnom pritisin: po jediniet mase me- hladjenje kondenzatora va dati opseg temperatura. Toplote koja se u Kondensatoru aavedt of rasblatineg fulds Qf Predaje posredstvom medijuma za hiadjenje kondenzatora (wazdub fii voda } okolint ilijukoltka kondenzator radi x sklopy taplotne pumps nekom potro%e~ Eu toploce, memo izr ka rashledinog Mules Get VW ovom izrazu st tos iyi" tL ne entalpije pregrejene pare ojo ulazt w kondenzBtar PBrohladjone teinosti Koja selazi iz kondenzatora se uvozasiéene pare i iljuiale tetnosti na pritisku kondenzacije, «© fe tepl ots promene faze odnosne kandenzacije takedje na pritisiay kondensacifer lerazi (9.5.) § (9.5.) vate pod predgostavkom da je pad pritis 4a pri strujanju rashlacinog fluida kroz kondenzator zanemarljive malt. Ako to nije sluéaj, mora se uzeti u ebair utical promene pritiska i) kondeneatora a temperatury kondenzacije, jer ona vige nije kenstantna po povrsini kone Prilikom detaljnijih prorauna kondenzatore debre je imatt u-vidu {08 povriinu Kondenzators mofeme podeliti u tri funkeionalne zone! u per} 26 Pregrejane para bladi do sasienja i odvodt se koll8ina toplote Gg(i = i"). bu druge} se para kondenzuje { odved! toplota Ge ar, au trede} ee cosas pret hladiuje i edvodt topioxz G,(4" = tgp) (al. 9-1-)2 Usled toga. svaka zona ee sopstvenu vresnost koaficijenta prolaze toplote, @ ove vrednost mag dase F exemije razitiuja. 51.9.4, Toi temperatura u jednom vedom hladjenom kondanzaton Z, ~ zona hiadjenja pregrejane pare, Z)~ sono lender walle, 2) ~ zona prebladjivantas No si. 9.2. prikezan je deo Kondennatorsie cevl oj! moe da bute u bile Kojo} Zon! Kondenzatora. Sa jedne strane cev! strufi rastladnt f~ ‘uid brzinom w, temperature tp, a sa druge strane medtsam za bladjenje Kom donzators bralnom wm temperature t,,. fluidi su razdvojent metalnom p~ regradom debljine &,"{zid cevi).U yslévime eksplostactie se ne porrsini kot opstrujav rashldin’ Auid pofavijuje filme ulja lz kompresera, ako se 1 ashladni fuid ne rastvara dobro sa uljima za poamazivanje. Na povrlint ko~ fa opstrujava sreastve za hi fadjenje Kondenzatora stare se taieg proine i prijaviti~ ne il! slo} kamenca , zavisno od toga ime je kendencatar IMadjen-Kake ulje, pradina i kamenac imaju mnogo manjé : Koofictient provedienia topi~ fore nego metall, pri tzratu= avani koefleljenta prolaza toplote moramo radmati sa toplotnim etporima evih sio~ seve Sl. 9.2. Fresek sida kondanzatorske glatke ceri Onde su dy 1 a, Koefictjent! prelaza toplote se strane rashladnog fide 1 se strane ‘medifiime za bladjenje komienzatora, $y. Sy. 6, detljine Slaja uj, 2ida metalne cevi | sloja kamenea ili prafine,” 3 cigovarajuti hoefiesfent provodjenja toplote. Ulje, pratina } kamenée imaju vrednasti koeficijenta provedienja topiote mmioge mene nego metal, De dem bifine stojeva praSine Ht kamenca ne bi zpawaje omedie prolaz toploce ,po= vromenim skidanjem praiine canome Kanience povrsinu konenzatore $6 5 tran vaaduha odnosne vote treba edravatl Sto Fistijom. U rashlacnim ins talacijame koje rade 20 rashladnim Mldime koji slabo rastvaraju ulje 26 p- olmazivente Kompresora.s u pots ved kompresora trebs ugraditi effkasan Divajaé ulja. Na taj natin se ne abezbediue samo vraCanje wlja a sistem z= patmazivante komprasora, vee se spresavs i preterano zamaséivan Ine Kondenzatora aa strane raahlednag fluid, Pri cdredjivaniu koeficijenta prelaza toplote na onoj pov: condenzatora na kojaj se karienzaje pars rashladnog fluids, trebs uvek ragu- hati sa filmskom kondenzacijom , mada je pozeljta kapljiGasta kondenzactja. Kooflcljent prelaza toplote u sivEaju kapl/iéaste Kondenzacije je 4 do 8 puta AB Ag Ay2a veti naga u sluéaju filmske konienzacije. Ove dolani otuda sto se kaplice fo- Feniraju na porrSini, pa rastu i padaju na nie usled svoje te¥ines Veltk deo povrSine je usted toga stalno suv, pa je omogucen direkan kontakt sa parom ! prema tome i bol{i prelaz toplote nego kada se izmedju zida kondenzatore { Pore nalaal film kondenzovane tetnosti. Kapljiéasta kendenzecija je meguca amo pod spectjainim uslovima na uglatanim povrSinema Hoje su premacane Yeomis tankim slojem specijainog premaza Kofi ne dozvoljava kveSenje pores ine. Fokazalo se da su taki premazi relativna kratkoy veke, 1 je potle Lars ‘esnog vremens kondenzacifa opet bila pretezno filmsiea. Zbog sveqs ovoge ke of kondenzators najéeie imamo fiimasias kondenzaciju rashladneg fluida, pri Bemu je-tretanje films niz zidove laminarno. U sluéaje konleneovana rash- ednog ulda unutar hortzontatnth cavi, pri vegim gustinams teplomog fluke | pri veéima brzinama strujanja jo nekondenzovane pare, postiza so vese w= ijenta prelazo toplote od sluiaja kada se par kondenzuje na sp oWaiinjim povrEinama cevi. Butuét da su koliine toplote koje se od rashladnog fluida evade w ‘zonaina hladjenja preqrejane pare | prehladjivanje teénost! male a odnose ny kolizinn toplote koja se over! u zon kondenzaclje, a praicicnim prorazunion= & se raéuna se jednom prosetnom vrednoiéu kooficijente prolazs toplote 2a colt porrSinu kontenzatora, © vrednostima kaeficijent prolaza toplote Kone enzatore biée kasnije ja govora- Opis Konstrvkelia konenzators ‘Tip Konstrukeije Kondonzatora u prvom redu odresjuje natin ovo- Glenfa toptote od kondenzatora. Kondenzatori maqu da bucks hladjent vodor {1 vazduhom pri emu se poreéava temperatitra sroiistave 2a hladjenje boo genestora used primljene toplote, {lt mogu hiti hladjeni vodorn koje delisnt= Eno {sparava na retun toplote kondenzaclje, U prvom slutajy hi uslovno moc gli reéi da Suid ze hladjenjo kondenzatora prima oseti{ive toplotn, © a Grugom t osetijimt i latentnu toplots. Na osnovu toga i drugih faktora Kast ut iu na konstrultivns resenje kondenzatora (natin strujanje sredstava ee blew ‘ene Kendenzatora, velitina { namena { ar.) mae so sastaviti tabola 5.1, koje obitno sludl ze proutavanje razligitin tipova kondenzatore . Yazsiuhom hladjeni kondenzater! nalaze sve Sire primeni zbog eve vetih problema sa snabdevanjem volom, ¢ { zhoa tona Sto u velitim orecoen ims sve vets primeno tue 2s hladjenje voce utiée ns povisenje viainostl ole Slneg vozduha, Primenjuju se u madnama za hladjenje od najmeniin reshlods nih kepociteta pa do veltkih rashladnth instalacije industrijekon tipay Ze mos nje Fashladne kapecitete, do oko 10 kW, abiine se postavjaja na ajeclnizks Pastolje sa kompresorom (sl. 9.3n.), dok se za voce kapacitete pontavijeja eavojeno, Vazdiuhom hadjent kendenzater eastoli ae o¢ vide redova (2 do 6) Yertikelno postavijentn orebrenih cevnih emfja medjusobno pavezanth horlee- Tab. 9.1, ~ PREGLED TIPOVA KONSTRUKCIIA KONDENZATORA [Priroana Koavekelja ‘Brlnsne Konveletie dobotaetl Se spirainom cour [Sa dvoserakive cavima Cees] estan) oseiljive roptota [vigecevar dobetast thar] zontaint) Vikecovar dobotaatl (verti alni) fosenivey] Te sivanjem (preven stensna toploea Fntazlvns Ze 7 isporavanie He rtalnim koloktorima (sl. 9,3b.). Za freoneke rashladne uredjaje cevi su ot bbakra obitino #10x0,5 mm fH #12set mm, a rebra u obltku lemela of alumint|~ tumskog Hime debljine 0,2 mm. Razmak lemedju lamela Je 3 do 5 mm.koeficl= Jjent orebrenfa (odnos spoljainje orebrene povrSine prema unutraénjoj povr: in’ cevi) se kes! ovag tips razmenjivata toplote kraée do 25. Prilikan izrade forebrenog cevnog snops mora ge obezbeditt Sto bolji Kontalt szrsedju spolje~ {njog zida covi I rebara, Sto se postize mehaniiim it hdraultéKin prosir= enjem (ekspandiranjem) cevie Oplata kondenzatora t ventilatorska plode prave se od aluminijurm= skog fit pocinkovanog Galiéneg ma. Za vantilatarska ploéu pricwriéen je ve~ ntLator ea olektromotorom, Smex strujanja vaz"uhe kro korlencator fe mew Jfekée ka clektromotora, kako je to prikazano na sl, 9e3bs, 80 enaéi da ven ni'lator ustsova yassuh kroz kondenzator, Ventilatorska ploéa tea oplate = ormiraju komore u koje} viada depresija koja obezhedjuje ravaomornije stra Janje vazduha kar arebreni ceval snop (#1. 9-42)» Kod velildh kordenzatora, Xiojt imaju nekoltko vontflatora, potrebno je tke uskladiti Srontaln! (asain presek komvlenzatore. broj ventilatora { njihove slimenzije, da slabo ventilis= lane zone bus Sto mane (sl. 9.54). Xada se ventilator postavija bez ventilatorske ploée, pritvr%éen ‘2 postolje, ventilator duva vazduh kroz snop orebrenth cavi (sl. 9.60).246 () Yontiistoraics plots ke y 2 Sts 9.34 (0) tepid kondeneatorskog agregata: 1. kondenzator, 2. kompresor y 3. restver (skupliat). (b) Taglee vazduhom hladjenog kondenzators « KoLoktor ua talseu: ‘veBnostd fom slufaju radno Kolo ventilators robe poctavitt ito blide kuntenzatoru, da bf se smanjio gubltsk vazduha po obimu Kelas Kendenzatori veéth kapactteta prave se { sn akstfalnisn (s14947-) 4 se contrifugainim vortiiatorima (1.9.8). Kondonzator! sa centeitugetity wee Rillatorima mori Ja se postave i unitar nekog prostora, @ razvodienje reeduim se astvaraje kanslima esto se ovakva relenja primenjuju kata se clots den bijena w Kondenzatort korist! za grejanie u okviru klimatizacionoy postrojenice oe nar (ov tipivl Koncenzatora izradjuju se 2a kapaaitete do oko 400 KW. Ukollko 31 potrabe joE vote, povezuju se paralelno diva ill vile kondenzatora. Osnovne prednasti var euhom bladjenth kondenzators su moguénost! primene skore as syva~ orn mesit., a vazduhont ge raspo= late bezplatno. Za manjo rashlac— ne uredjaje oval’ kendenzatori su najjottiniji, a manji au { eratkov! ugradnje u ednosu na ostale vrste kondenzatora. Nedostact vaeduhom tile adjenth kondenzators su: buénost naretito pri velikim protectina v= fzdulia, zatim veéa potrotnja eno— olfe 22 pogon rashisdnog uredjaja SL. 944, Serujna slike vaeduha i konenzatoru sa ventilatorom ‘eofi usisava vazduh iI | test t St. 9.64 Strujne sitka vazduha uw I Kendenzatoru sa vontiha~ t torom koji duva vaeduh SI. 9.5. Skica Kendenzatora se slabo ventitisanim eonama Uslud viSe temperature kondenzacije w olnost na rashladnl urediaj Kot bi ‘mao vodors hladjeni Kondenzator i, najzed , poskuptienje automatske ragii= lscije rada rashlacnog uredjaja radi otklanfanja probleme sa protokors ras- hhlainog Muide leroz priguin! ventil pri melimn toplotnim optereéenjima rach= Jadaog uredjaje iI! nisik{m temperaturame vazduha kojim se kondensntar hla a Sto fe veéa breina etrujanja vazdulis koe snop kondenzatorsiihSke Kondenzator 20 akstja Sl. 9.8. Kondeneatar ea centric Itnim ventllatorom ‘igainim ventilatorom orebrenih cevi, vet! je i koofieijent prolaza toplote. PoveGanje brzine struj= anja vazduha ogranizene Je hidrauliékim otporima strujanja vazcuhe izes be ‘ondenzator i bukom koja nastaje sled raca ventilatara { striajanie vorcuhe fe Toc Kondenentor + Da bi buke koudenzatora hila prihvatijiva, breine vosuhe udrontatnom preseku ne prelaze 3 m/s Sto daje braine strujanja vaniuhs. najuéem preseku arebrenog covnog enope do ? m/s. Primenom cantrifugale= In ventiiatora moze se bitno smanfiti bua kata potite od ventilatora, Protok teénosti rashladnog fluida kroz priguini ventit zavist od protoinog preseka prigufnog ventile { razitie pritisaka ispred { fea prigu= Shop ventila odnosno od razlike pritisaka kondenzactje i isparavania. Pritt ak kondonzaci{e opaia sa smanjenjem toplotiog apteretenie isparivale, 2 ‘okodje { pri niskim tomperaturama vazduha za hladljenje kondenestora, oto se desava da { pri maksimalno otvorenom priguéném vantile u lepsctves act dotiée dovaljno tetnostt rashlacinog fluids, eflkasnost Ispariveta se sinanja~ se, Sto ima za posiedicw snitavanjo temperature isparavania. Da bi se. ove polave izbegie, u rashladni uredjaj sa vazduhorn fladjenim Kondenzaterinns waradjuje G0 organi za automatsku regulaciju pomoéu kofih se ne docvoliova a priticak kendenzocife w pomenutim ustovima opadne ispod atrediene excx alee. Craani automatske regulactje smanjuje protok vazcube kroe kendewoas Jor fll delovanjem na viSebrzinski slektromatar ventilatora (30 je skupo rex §enje) ili na Zaluzine postavijene na kondenzatoru i na ventile pomecu kay sh S@ poveSava sasirZaj tetnod rashlatineg tiuicia u kondenzatoru $e he prepio= vilenom detu unutranje povsSine kencienzstore nema kendeneaelie. U male roshlacne uredjaje (Eriéider! { zameziveti 2a domaéinste Yo) varadjuju se kondenzatori su prirodnom cirkulacijom vaziuhs, Raclile. Jemo tr! tipa ovalwih kondenzatorat = Kondenzatori u sbliku cemne zmije se rebrima od lima (sl. 9.98. )y = Kondenzatori w ablile eevne amije sa rebrima ad Bice (sl. 9-9b.), ~ kondenzatori w obliku cevne zinije sa lamelastim rebrimas 249 tt Struja vazduhe SI. 9.9. Kondenzatort sa prirodnom cirkulacijom vozduha: 4) a rebrima od lima, bb) sa rebrima ol tice Kod svih tipova kondenzators posebnu paiinu treba obratiti na Eis= tofu spoljaSnje porrine crebrenog cavnog snopa adnosno cone zmije ne se~ ‘me zbog toptotneg otpora pragine i prijavétine koja ae nataloZi na spoljesnju porrlinu, veé i zato Bto co time smanjuje proton presek vazdulia Sto tako- je doprinosi smmanjenju effkasnostl konienzatora, CiEGenje spoljainje povr~ Sine Kondenzatora cbavlja se periodiéno pogodnim Eetkama { usisivazima pr— atine. Vorlom hladjent kendenzator! primon{uju se u uredjajima rashle~ dog tapacites al 1H petanibos Toe najohonomtsaje sola ae ae ‘spolade dovoljnom kolitinom jaftine, Liste | nesgresivne vode (bunarska, je= zerska It retna voda) | kada dovodjenje vode do kondenzatora, 2 takodje sivodjenje, nije skupo. Ze velike instalacije rashladnog kapaciteta od vi Stetina Ki hije moguée uvek na ekonomtéan naSin obezbedit! potrebe KoliEi— za vode, pa se onda primonjujo recirialaciono hladjenje vode u kulamey Dobobasti Kandenzator se potoplienom spirainom cevi sastoji se 04 Gelitnoy dobo’a u kome se nalazi spiralns cev. ‘Kroz doboS struji voda, ‘2 unutar cevi se Kondenzuje para rashladnog fluid (si, 9410.). Prave se 22 male Kapacitete hladjenje, for su jednostaval | joftint. Nedostatak im je Sto Je pad pritiska rashladnog fluida u epiraino} cev{ relativno velik, ok je se strane ode mall koeficijent prelaza toplote. Danas se manje koriste, ugle~ nom u komerct{sinim rashladnim uredjajima kada se dobo§ koristi {'kao re~ zervoar tople voie. Ponokad so jo% pravi varijanta ovakwih kendenzatora kod eoje_veria eemnjt ken spiralnu cov, a razhladnt fluid ce Kendencuje u dobose na spiralnoj cov ina unutrainjim zidovime doboia usied hladjenja vazdubome Koaficijent prolaza toplote je kod ove varijante veél, dobo kondenzatora se koristi | kao resiver, all je @Séenje unutrainjosti spiralne cevi od kamenca Jako ote¥ano. Dvocevni protivstrajni kondenzateri izradjuju se ad dve koaksijar Ine cevi. Rashladal fluid strujl kroz prostor prstenastog preseka izmedju ce= vi, voda u unutrainjosti cevi manjeg prenika. Za vete industrijske amon— iain uredjaje koaksijalne cevi sv prave, unutrainje cevi su povecane spen eljainim kolentma, a speliainje su povezane obodnicime 1nima (st. 9.11.) Voda i pare struje u supr= ‘Otnim emerovima, s tim Sto para ulazi kroz Prildjutak se aornje strane, a sa donje izlazi ‘teEnost. Ovakvi kondenzatori imsju relativno velike vrednosti koeficljenta prolaza toplote, mogu se Zistiti sa strane vole, a dvostruke evi se mogu slagat! po visin! u nekoliko pa ralelnh sokcija { postaviti uz zid, pa konies hzator ne zauzima mnogo mesta. Danas se Ovakvi kondenzatori retko prinienjuih jer =u sleupi. Vigecevni protivstrujnt kondenze= tor razltiayje se od dvozernog po tome sto umesto jedne unutraiinje cevi ime vet bro] ‘covi manjog pretnika kroz koje struji vode nom spireinen oe (sl. 9.12. ), Main postavijanja kondensat~ lag pare rashladnog fl _-9F@v madinsko} sail je lati. Prodnest er ate bide, 2) izlaz prefladje- ‘OSU nA druge tipove videcovnin kondenceto- ne teinosti, 3) ular veo «72 J€U tome Bto ee u avim mjouoon clans Sey 4) teleg ease time ostvaruje paralelno suprotnosmerno Sl. 9.10, Skica dobo¥astog kondenzatora se potoplie~ Sty 8.11, Skica dvocevnog protivstrujnoy kondenzatora: 3) wlaz pare Nils, 2) fzlaz tefnosti Niyy 3) ulaz vode, 4) izlaz vode. strujanje reshladnog flulda 4 vade Sto daje veée toplotne flukseve, Na videc= gmmomm protivstrujnom kondenzators postizu se, w odnosu na dwocevnl, uote Gene troBkovims tarade, utroenom mater\jalt, a i na prostore kell vaunts maj. Ukolikn co iz kondennatora ne uivort oftkasno kemionsee, Meee wae Saje do delimitnog preplavijivanja povriiine cevi na kojoj se alvlje kentones selfe abog rastaCey nvoa kondenzovane tefnosti, narosite u donjim slowe, atime, Sto osetno smanjuje effkesnost kondenzatora. Zato ee teped vivecoe Ynea protivstrujnog kondoneatora ugradjuje shupliae vetnost! (reciver) on ica viSecevnag prativstrunog kondenestora: 1) vlaz pare NHy, 2) izlaz teinosti NH, 3) ulnz vode, 4) izlaz vedo. Konksijalni spiraini kendenzatori se ugradjugn @ manie kompres= orsko-kondenzatarske agregate 2a komercijaine rashiadne urediaje. Saatoje 50 0d arediine cevi kroz koju protite vada | spoljatinje cevi (precnike do 60 mm) izmedju koji se debtja prostor prstenasiog preseka kroz koll strufi r= ‘shiadni Mud (Sl. $.22.). Na spallatini poersiny sredsne cevt Je obiéne namotane u vidu gavajnice valovita waka koja je lemljenjom priéyricena cov (21. 91a), Nahori trake et ne aredina} eavl meeljuccono pomersn’ ps je take omoguéene nesmetano slivanje Kendonzata u 1 kroz donji deo pre tenustog prostora. Kosksijalne cevi savijaju se w kruéne Ili razvutene spir= aie. Kruéne spirale imaju pretalk 250 do 550 mm (sl. 9-14.), zavisno oe volitine kantenzatora, a unuter spirale se najSaiee smesta hermotifki ke- presor, Zalvaljujuél nabarano} tract, kojom je ustvar! orebrens speljai- nie povrlina arediine eevl, v ovim kendenzatorima se postiza vete vredno- 8 qustine toplemog flukse u odnosu ne dvacerne protivstruine, wz umerene padave pritiska rashladnog fluida, Prave se a bakra { njegovih lequra, poste S58 koriste u freonskim rashlacinim masinamna. Prednost lun je niska cena iz rae, a nedostetak je Ato se spirzina cav ios kaju pretige veda pralafine Horizontalni dobo¥asti koatlenzator! sa provim cevima seu dans= je vreme primenjuja u rashladntm uredjajims potey od oko 10 kis pa do na]vecit rashinanih kapaciteta, Cesto se ne raspolaze anom kolitinom sveze vole koja je potrebna ze njegor rad, il jo voto slupa, pa ae kondenzatar poveruje sa lailom 22 recirialacion bladjenje vais time se potroinja vole woill na 2 do 4% ed ulaspnog protoka voue leroz Kondenzator (81. 9.15.)Sl, 9.13. Koskesijaine st. kondenzatorske cevtt 2) srediina cey #2 name fotanom trakom b) p= esck koalesijalnits covi 9.14. Koskeijalnt epiraint kondenzator. Horizonsi\ devotes kondneator (sl, 9-160.) asst se ot ke- 1enogettnartog donoke a ifm leajeiene so avonene sent Ss, ora tov Hijau ajo evlfan’w oljehtens evore t Sees nee ae S117.). Come plose au setvorene venir Il envenweanin eee, Sopcona Ko sa anteatnje strane tiny prosrata hoses ee chee a temic vote kror ondanastor wide pratace Gls he) Oa ee ee ‘it van sraiange ede roe kontansetorae Soul Se ga nee eée gustine toplotnag fluksa kroz povrSinu konenzat oo te je eoraisn (onvibedo'803 W/e) ore stron Yous al tora. Brzina strajanie vo 1n/s), jer veto br2ine izazivaju znate otpe @ time i povetanje potroénjo energije za pagon pumpl te ere aU se 15. Soma povezivanje dobolastoy Kondenzatora sa lulom xa ecirkulaciono hladjenje vode, Poklops! kondenzatora mogu da se skis :e je moguée £ikéenje kon donzatorskih cevl sa njlhove umutraiinje strane gde se u tole) eksploatactie na= vata sioj kamenca. Poresanjem debijine sloja kamencs smanjivaée se toplo= ‘nf Suks usied poveéanja toplomeg otpors. Da bi se kondenzator s2 strane vode zatititio ad elektrolitiéke kK orozije, na poklopcima se najéeSée postavijaje korozioni Eepori at cinka tlt Zeliks zavisno od materijaia kondenzatorskib cevi. Za amonijaéne kendenza~ tore koriste se olatko Gelitne cevi i Sepovi od cinka, e za freanske kondenz= store cov! of baka ili legura bakra ea utisnutim rebrime (sl. 9.18.) | Ben povi od Eelika. Freoni Lmaju relativno male vrecnosti toplate isparavanjay 2 vo~ like vrednosti viskoztteta, pa su vredaost! koeficijenta prolaea toplete male odnosu na vrednosti Koeficljenata prelaza toplote sa strane vole. 2b0q, to~ 0 se epoljasnja povrdina cov! povecave 3 de 4 pute w odnost na uvutrasinjt = Uskivanjem rebare ay spoljatnju povrSinu covt. Visina rebara je male u ol osu na debljimi, ps Je koeficijent efikasnost! orebrene povrsine blizak jedi Vertikatni doboiasti kondenzator Je po konstrukeift sian horiz— ntalnom deboSastom kendenzatoru, samo se postavl ja vertikelno { nema po- Hopce. Voda se dovodi u rezervoar koji je postavijen na gornjej cevnoj plot, odakle se ravnomerno sliva u ave vertikalne cevi za prolaz vode (1.2.198,).Foklopac sa Uevea Wage pare pregradaax plota neo QoS =9 | Ielaz tenosti 946. a) Horizontaint dabokast kondenzator ,b} Sema tokova vode kroz kondienzator . Ho wo SL. 9.17, Covna plota rioho¥asteg kondenzatora sa waljanim cevima, 18, Cev od specijalnoy mesinga se utisn Ord mms (Dog 19,2 mm, Di = 16 im rebrima srednje debitine mm, D, = 16,9 mm, £159 mm, 5+ 0.9mm, d, = 144i mm, 5, = 1,35 mm, b= 1,8 mm, / errs) Ne wlazu vode u cevi postaviyaju se asmerivaés helikoidnog ebitka koji ebes bedjuja turbutentna slivanje vee po unutratnjaj povesin! cevi (61.9.19b.). Kron sredinu cevi | usmerivata struji na gore vasdui, Sto ime ca posiedl— cu izvestan afeket evaporatimneg hladjenje vode Vertikalo! dobotasti kondenzatort su Jeftinist od odgovarajudih fhorlzontainih. Zehtevaju mato masts ! oblno se Pestavljejy na otvorenore prastoru. Lako se Zisto, a éiSéenje se mode obaviti | bar prakidanja rede Fashladne instalacije. Zhag fogs ae moi Vrotinosti koafleljenata prolazs topiok soSastth kondenzators js velilia potro! hhorizontalnits 51,9,19. a) skica vertikelneg doholiasiog kendenzatora b) halikoidet wemeri vse vodeKondenzatori iladjeni vodlom i vazduom primenjuju se u indus trijskim rashiednim instalacljama kada je Faspolozive samo ogranitona Kole i8ina vode ze bladjenje ili kads jo veda skupa. Toplote prolazi ta rashladeey fluids koji se kondenzuje u cevima kondenzatara na vodu ze hladjenje Kron Sdove Kondonzatorsiih cevi. Veda se sliva preko cevi fli se prske po niima, ® blad Se otnosno predaje toploty okelnom vazduhy na taj nazin ate jedan deo ‘ode ispari oduzimajuéi topiotu isparavanja od praostale vode. Veda Koja se sivas cevi Kondenzat ora siuptja co u kadu postavijenu ispod cevt, odakie ‘Se pumpom vraéa ienad cevi Gime se ostvaruje stalna recithulacija vodeck= oliGins vote koje ispari nedoknadjule se sve%om vodam. Ake je strujanje vo zdaha oko voiom okvasenth cevi priradna, qovorimo 9 atmactersiim kervle- zatorima, a ake je strujenje vasduha prinwlno pomocu ventilatora, gover!= mo 0 evaporativima kendenzatorima. Kolifina vote Koja ispari iznast 2 do 49) od koli¢ine vote koja cf Fkuliie. Minimalns kolitina sveZe vode 29 evaparativne kondensatore lence! 5 do 10% oc one kolitine sveze vode koje je potrebna za vorom bladjene pron ‘lvstrajne ii dabosaste kondenzatore, Za stomaferske kondenzalore Ota) oo Jinos ide i do 18%, jer ge jedan deo vie gubi usted prekanja voce tavan Kado pod dejstvem vetra. Atmosforskt kondonzatori mogu imati cevne zmije se horizonta= nim cevima (sl. 9.20.1 9.21.), maga da budu sa horizontalnisn ceviina 4 Yertikainim kelekterima (si.9.22.), ili se vertikalnim cevima { horizontaln- ‘tm kotektorima. Kads se para amontiaka doverli v cevne zmije kroz gornjt ‘rikljuéaly a tezmost a ‘zlazl kro donji (sl. 9.20.), dobiia se ist= osmern| tok strufanja ‘yode i rashladnog flu- Iida, Eto nepovaljno a ve na intensitet Tea ~ mene toplote. Da bi se dobila manga povr~ ina kondenzatora ne i proizvodje® prave kolena u vidu depove (o1.9.21.), po se ko ndenzevani Auta pene tz cevi u cer i islazi no gemjem prfidjuthu, ‘Time se dobijo suprotan tok strujanfa vade { rashlednog fluida. si 20. Atmosfersi kondenzater sa istosmernim tokor vore { rashladnog fia, Kod kondenzatora sa vertikalnim kolektarima i horizentalnim ¢ ovina (st, 9.22.) pare ulazi u jedan kolektor, rasporadjuje ee rarnomerio -Bo avin hortzontalnim cevima, a teénost izlaz! iz drugeo kolektora. Over 287 Tee Sl. 9.21, Atmosferski kondenzator sa suprotnim tokom vode { rashladnog Aluida onstrukcijom se onemoguéava 2adrFavanje kendenzovanog rashladnog fuida ucevi ma, Sto utie na poveéanfe teplotnog flukss. Atmosters- i kondenzatori se sastoje od veéeg br~ fs vertikolnth cer= nih ginffa koje st ‘medijusobno poveza~ ne kolektorima 2a vodu { za reshladni fluid lok st kada 28 skuplianje vode (p= lumpa a vod zaie— nikki 2a eve emije. Rastojanje temadju 2mija ne sme ds bo de manje o¢ 600 mim fat een Sis 9.02, Atmoateshttondenratr rad nesmoteneg Pr~ vertixainim kalektorima eee eee ‘ca da vazduh moe dobro da opstrujava come emije. Zbog boljeg hladjenje recirkuliSuce vole, atmosferski kondenzatori se pastay!jaju na nezaklonien im mestima da bi se postiglo dobro opstrujavanje vazduhom. Naféekée se p- costay} jaju na Kkrovovima rasiladnih cbjekata. Danas se retka primenjujo © novim uredjajima, jer su glomazni i teSld, ali th jo8 ime u ekeploataciji hlsdnjstama, pivarama i Klanieama « amonijenim instalactjam: ‘ Evaporativnt koadenzator se sastoji od ville redova verttkaino po- Stavijenih cevnih zmija of herizontalnih Zeliénih cevi (vacinam 6 22x16 mm) »258 Medijusobno povezanit herizontalnim kolektorima. Cevne zmije sti zatvorene ‘oplatom od pociniovanog Eelitnog lima, a kee cevni snop strufi veeduh, Ye AJE deo oplate odnosno kuéilta formire kadu 2a skupljanje vode. U kadu se Govedi sveéa voda preko ventila sa plovkor da bi se nadoinadtia one koliviie ‘ose koje tapari. Iznad cevnih zmija postavljaju ae briggaljie ze vodu koje ‘omoguavaju dobro kvaienje cevi (ai. 9.23.) sLiminator, kapljica brizgal jee Viae rashtad. nog fluids Sevne nije eles rashiad. nog fluida drikdjudak sa egalizacions | vos Eoticni voa_—{ Euspe Ussens vos _ puape Pumpa 2a cirku-— Lactom vodu Ventiiatort Sl. 9.23. Bvaporativn! kondeneator Poito je brsine strujanja vazcuha kroz kondenzster od 3 do Sin/s, 2s jalazu vanduho iz Kondenzatora postavljeju ge elimineter! kapijica koit ep retavaju ednosenie kapltica vocie x4 atvijam vasduha, Strujanie rashine aoe varuje se pomoéu aksijeinih fi centritugainin ventilatora. Centrliuoaln vont latori se koriste kada su zahtevi u pogledu nivoa buke strog Eveporativni kondenzatori su znatno kompakiniji od atmosfersc, ali je potroinja eneratje vaéa zbog pogona ventitators. Postavijaju se na ome: ‘enom prostoru iff na krovu matiaske sale da bi spoljainji vaztn ste iaenee funlje strujao oko kondenzatora, Efikasno rade 1 onda kada se sve” vou dolaje samo ¥ onof Koli@ini w kojoj je rectrieuliéuéa vods isparita. Spoljstnje porrBina cevi je nepristupatne , pa se teko Slat! od kamenca. Preporutlilye Jede se Kondenzatoru dovodi vee kollZine sve%e voue ad one koja leper. & vilak vode da se ispusta kroz pretiv, a2 hi se teko emaniiie forméranje ke menea na cevima ordeneatora i usporile ili eprelio poveéanje kancentraci je soll u recivkclizuéoj vost. Ove daje dobre rezultate y popledy stvaranje kemonca ako terdoée svaie vode nije velike, a protivnon svat vo. Nekondanzuuet eas Kad se unutar rashladne instalacije nadiy aasovi, Koll se po: pritiscima { na temperaturama sa kejlia rasiladn! irediaj rad! ne mon ko= denzovatl, oni se skupliaja & kondenzatorima. (wi ganovi Eine smesu azct., iseantka, vadonti, blors, raznth hicrokarvonats (ar. U rashladnim in alactjama’ pojavijuiw ee sles: = saostajenja vazdolis u instaiast{t ebou nedevolinee vakuum unjenja rashladnim flutdor ~ unoenja sa rashiscnin fiuldon: peilikem panjen)s = provitranja w instsieeija kroz nedovalng zapcivene test slacije 1 kojoj vieds pritisok kejt je nlZi of atmesterskon peitiske = reziaganjaulja ze podmaaivenye, a nek visokdm priti Uslec prisusiva nekondenzujuci qasavs raate uiupon pritl: whondenzatoru, kojt je sade shir poreifalnit pritisake rashiadnes fluids ! ne kondencujuéih gazeva, Time raste i potrebns snaga za pogon rashtadne meSi~ ney @ bog povienja kraine temperature sabl)an|z Kompresari se nenotm=- Ino zagrevaju Sto ugraava nilhovo patmazivante. Osim toga, na jechon de~ | powrdine kondenzatara nekondenzujuei gasovi sorazujs sie} kror ke)! pare Fashladnog fluids mora da difundira ka powrini 28 razmieau toplote, Pime se smanjnje { oteZava razmena teploce izmedjy rashindnog fluida i sredstve ee Inledj enje kondencators, Nekondenzuluéi gasov! Se naiviSe siaapljaje oni islovima kourlenzatora u Kojima je kretanje rashladnog fluids siabe. Ake insteiact{i posio{t ( resiver, nekondenzujuéi gasov! ee sktpljeia i u ajeme. Nekondonzujuéi gasovi se ispustaje iz kandenastors i resivere na taj natin Sto se abustavi rac! rashadne maine, dok se kondenzactja raz Incnog Mids nestavYja iadjenjem hanieacainm (she pr vote 1 aie protice eros kondensator). Pesle t2vesnog vremena temparatiire rashizcned fiuids Se bist pribtiino ists kao i temperatura medi jume 2 hladjen|e koodenzatore {vo= da fh vazduh) , Sto znadi de Je ckoro ave para rashlacagy Nuisa kondensovatie Ako je aritisak koji viade u kendencatoru vi8i od uritisk Kondenzacije. koi osgovara temperaturi kondeazovanog rashlarinog fiuita, re je znale da su ke ndencatoru prisuthi nekondenzujuéi gasori, Chi se ispuitata te kenietszatore Imroe wentit Koji se 2a ty nament postavije he najvidijom mestu Kondenzatore260 Jer se nekondenzujuéi gasovi naféeiée tamo skupljaju. Ako u instalacs{i post oj! pose kondenzatora resiver, ventil za ispaitanje nekondonzujucih gases 0 postorlja {na njemu, Tzradjja se* specialn’ inpaitatt nekondensajacls, gasova. Proratun kondenzate Tip i veliting kendenzatora koji trela uaraditi v date rastladnu Instalacija zavisi u prvom redu ol ekonomskit uslova, pri Gemu se mora vor litt sauna 1 9 tehnitkim moguénestima. Ove znaéi da je potrebne macs reden nie Kojo ée dati najmanje ukunne troskove, Kojl se sastoje ix zhira invecticn= gnth { eksploatacianih trokova israéunatih ne asnovu cene pogonske energije, Vote, cene koBtanja kondenzatora i ostalih delave instalacije na kojo sip iver Hina kondonzators moze da utiGe. Velifina edabeanes tipa kendereatore ce gadeti rastiladni Kapacttet zavi st ol koafiotjonta proiaza toplote ! temperate sske razlike kondenzujuéeg rashlacnog fluids i medijuma 2a hladjenje kendes peatera- Uxoliko je za datu temperatura vode ill vazduha ova razlika veca, Kendenzator je manji, ali potrosnja eneratje 2a pagon rashladnog urcdjaje rae ste { obratno. Keeficijent proiaza toplate zavisi ed kenstruktivnil: kerawicion tika kondenzatora, od termofiziékih osobina rashiadnog uide 1 meijimes 22 hMladjenje kondenzatora kao | od njihovih temperatura, Prorafun vazduhom Siadjenoy Kendenzatora sa prinudnirm atrv- janjem vazduba obiéne povinje Izratunsvanjem potrebne spoliasajc bovr sine Kondenzetora pomote jednatine (9.2.). Kooficijent prolazs toplote svi se ‘pa spoljaBnju orenrent pavrsinu,e edredjuje se ne shove jednazine (10. wkolof umesio «,, treba staviti a. Proratun koeficljenta prelaza teplo. fe sa strane vardafla @ . indentitan'Je proratuna koeficijenta prelaca top lols 2a isparivate vazduSnth Nladnjaka. Za edredjivanje koofieljenta preleca feplete pri Kondenzacijifreona w herizontalnim cevima «cy Kori se Joon [wrm?x] . 9.7.) ode je: <8 [3/9] rastite specify entatpa pregrasane pao Pr i, rena ulazu u kondenzator i kijuéale teEnosti |g. freona na petici kersonznctee p [to/m] qustine kéale toEmastt freon ne priishs ‘hondonzacijes A [W/mK] koetictjent provodjenja toplote kijuéate tet hosti ireoaa na pritiske Korsienzacie ¥ [Ve.8] dinami%td viskositel kljutele tetnostt ircona 261 na pritisia Kondonsacijoy 9 (m/s"] ubrzanje sile zemljine teie, raniika temperature kondonzacije{ srednje temperature pavrdine 2ida cevi na kojoj 26 cxivije Kondenzacija, 4, (m} —unutraingt pretank cov. Srednju logarktamsku razitiu temperature rashladnog Aiuida { vazduha ode uujemo tz (9.3.), @ projekinu ulaznu temporatury vazduhe ty), odnosno to ‘mperaturt okoline mozemo orljentaciono adredit! iz izraza: fan hye tO tage (RC). (0.82) gee je: ty [°C] sredaja meseéna temperatura vanduha najtoplijeg mes = fee u tole: posiednjih deset godina datog Klimatskog po ru tinax [°C] makstmaina temperatura vazduha datog klimatskop por max ‘ruéja u pomenstom period. Izlazns temperature vazduba t,, je 3 do 10 K tznad iilazne te= mperature vazduba, a temperatura kondenzadlfe je 12 do 16 K lznad wlazne temperature vazduha. [Na osnevu isloenog { na osnors odnoea {keratimim it grafoanaliitékim pastupkom odredjuje se @, edmosno K,, ene Jeraju { potrebna povrsina kendenzators. Protok vazduha kroz keondenzator odrediuje se ls jeaatine ($+ 4.)5 2 pau pritiske vazduha pri prolazn kroz Kendonzator tz serinaéine( 10.212). Proraéun horteontatnag drhefasteg Kanlonatars. Provaiun pov= ln ovih kindeators no conore fednmline (ez) aveal se ha spelednie pe crn snope lendentetorshin cont Hoje mops a bu gate ft rebrone 20> ‘time tipaKao.ns sts 9-18, Novo! spllasr] port se tondearue para rashladnog fluida. Toplota kondenzacije Q [Ww] odréijuje se na asno~ hatnosa Gis) + yi jeinaine (05"). Opelazavatec kgedesont plese Xeplotesvedon nspollatnje povedinu A, [met sa he |W/ncK | ygustin to plotmep Siukse ror apoljange powrsina'ss a, [w/Axt} y (9122) mokeme Enptottu olin262 (9.9 Srednja logaritamskc razlika temperature rashladnog fluida 1 vode za hladje~ nije Kondena atora odredjuje se po formuti (9.3.). Temperstira kondenzaci— ie t fe obtEno 2a 10 do 15 K via od temperature Vode na ulazu u kendenzator 1,9 9 porast temperature vode u kondensatoru t, = ¢,, tznosi oko 5 K. Ko~ da se kondenzator hladi vedom iz kule za recirklifaciono hladjenje vode, u nabim leajevima se moze ratunati sa temperaturam t_, oko 25 do 30°C Po- Fast temperature voule u kondenzetary t,, ~{\, { pret vote kroz kendene= ator V povozant aut jednaéinom + wow a. Yates (9.194) viva ade suey [3/maK] i gy [ieg/m®] specititne toplota { qustina vole na Srednjoj temporatur! voue u kondenzatorar Draina strujanta vole wu cevima kondenzatera, koja ne prela~ 21.2,9 m/s, odredjuje ae po iarazu: atveg wre : Gay gde je bro} Kondenzatorskin cevi w snopa, 2 bro) prolaza vole, ad, {m] sumutrainji preinik evi, * Pri filmsko) kondenzaciji sa laminarnim strojanjem fllms kon Seneata preko snops hortzontalnth cevi, koeficijen: prolaza toplote sa kon ‘enaujutes rashladnog fluica na spoljain{l zié cevi odredjuje se iz jednatine y z cl Siehatee [ER] ono Za Kondenzacisu rashlasnin Aulda ne glatkim cevime C = 0,72, 8 8 kendene ~2aclju freena na covima se utianutim rebrima € = 0,723. Za glatke cov! U {e]_ Se apoliasnjt pretntk cevt, « 2a orebrene cov! speliain)t prosair cord Moremi rsbare kao kad ivbern ie bi bios Oto Tazitha vomparebary kent enzacije i spoljainje povrsine cevi (t= t,.) "na kojoj se odvije kondenzaci~ 425 Znatense ostalih cenaka u raclomnu $60 korencrn iste su ke oa tara (9. 7.) | cinose se na dati atiadnt Made Priltkom Kondenzactje na snopu cov Kendenzat se aliva se vi fh redova cevi na nie, time se povesava debljina, a time { toplota otpor Ima kondenzata na nizim redavima cevi, Sto devedi do smonjenia koefielenta 262 pretaza toplote. Zbog toga jo uvedon popravai koafictient Eki ravisi of Seometrijskog rasporeda covt u shop. 2a Rahovsk respared cevt, hada Fa Stojanie cev! nije manje of 1,346, nJogova vrednost cata je fsrazom: E~ (08.0, 1/8 (9.13.) 1 , aie jen, broj redova covi po vertikali. Za korisiarni ragpored umesto 0,5 treba stabiti 1. Kootictjent geometrijskog cblika spotjatinje porrine cevi €_ couhvata raziiite uslove kondenzaclje I slivanja kondenzata na_vertikalninl fhorizentainim detovima spoljasnie povrSine, kao | termiéku efikasnost re era pe On Se mo¥e iaraunsti iz izraza: (8) aie je-A, vertikaint, 2 A,, horizontelni deo spoljainje porréine kondenzste~ rh, AQSALHAL ‘Ako jen broj Kondenzatorsiih covi , L duvina jedne cevi, D, spoljaénii retnikrebara, «, oono rustejanje nebaba (aly Sel8s)y.0\ 6, °debljina Fe= ea u Koren, ol je: Ulzrazu (9.14.) Ht [m) je srednja dufing slivanfa kondenzata nic vertikel- ne povrSine rebara, a definisana je lzrazom:264 Utismuta rebra kondenzatorshith cevi su reletivng velike debijine i male via~ ines Ba se mole woot! da jo za nth termitka efikasnost ‘y= 1. Zu glatke cevije 6-1. Koeficijent preiaza toplote a2 unutrainje povrSine zida konde- zatora na vor d,, pri trbulentnom strujanju vedo odredjuje se Ls Jed sine: Nu = 0,001.ne8 pro, (9.28. ‘ote je: 4 nee = Nusselt-or bro}, = Reynolds-ov bros, = Pranct-ov ba, ~ unutratg! prone cov, © [m/e] ~ brzine strojense vode u cevima, (w/mk] = noetictieat provonjenie toptote 28 vodu, Vy [m/s] ~ hootieijent kinomatskog viskoziteta vote, a [m/s] ~ kooficijent tomperaturske provodljivosti vode. Vrednost! koeficljenats A, 7, 1 a, treba uzeti za eredaju temperatura Yosle “tygys 5 sozirom na relativdo mala promenu temperature Vode pri pre lar Ede Kondensator , erednju tenperaturu voue t, moteme. israbinatt Yoo aritmetigty erednja vrednost temperatura ty) "Pe U proratiunima kaniorsatars 26 sakhladne false hojt ne rastve~ alu ulla, kao Ro Je aroaniek, tre ratanats tau topleinim eiporon clove Life debijine oko 0,05 mm na spoljinjol povrsin! Kencensetorsiin cere sox gtletiont provodienia tplateulje je 0,12 W/mK, pe je topletnt etpon ela aja Rye Ato eK, Xa unutrainjoj povrlint tondenzat toplotnimm otparom staja kamenca toro edravanima Kondenzatorting sl 0,2 do 0,8 mm, pa sa vrednolu k lorskih cevi treba raguneti sa oft se natalozi u tole ekeploatacije.t do- | Kamenca ima proseénu debijinu od oko ‘oofictienta provedjenja toplote kamenca od Toplotni otper provedjenju toplote metainth zidova i rebara ce- vi Je mali { mote de se v prara%uny canemari, ito znatl da je temperat Pidova same cevi i rebara t, svuda Ista. Imajuét u vid ia toplota kondonzactje prolaz | kroz viSestoint id kendenzatorskih cevi (sloj ula, ale) metale zida cevi Eli se. toploin! o- por zanemaruje, slo} kamenca) , 22 gusting topletnag fluksa kroz. spaljasinj powrinu (prema rashladnom fluidu) evog zica moze da se naplée izraz: a0 Hig" Eypy)s (Fet62) ade je = A,/A, = onnos spotjatnje i umutrainie povriine kondenzatere. Zaglatke cevtje "fA =4./6,, . Za freone kofi dobro rastvarajs ulja 22 posi azivanje kompresora pot uflovima pritisaka i temperatura koji viadaja u k- oncenzatora, ne stvara se slo} ulja na spoljainjo{ povrSini kondenzators.. pajewtom shies Ro- OF t= Ge Kako jo (t= tzg)= 8, to ee iz Jednating (94124) | (946.) lterativnim postupkom ii grafosnelitickim postupkom . koji je prikazan “na 5119.24.), odredjuje ait, canosno @,. Zamenom nadiene vrednosti srednje qustine toplotnol MukSe aw jednaZinu (9.9.) dodija se trazens vr= fednost porSine A. Dutina cevi otnasne cevnoy snops L, zavisl ol brole cevl nw snepus 2a glatke eavi je + tee pag fm) oa «at . ey Za orebrene cevi fe: (m]. Gas [ee /m]_ cponjotinia Jed9 duzneg moira orebrene cevl. Za proraéun pada pri- tiska vole, En je oustina |p [ho/m 3), pel strujenja krBe Kondenzater se 2 prolaza mo Ye da se Koristtizraz Sl, 9,24, Grafoanatiti®ki pastupat: ra otredjivanje ot &,.266 ody fgets ap2 ie SEE as een] [re], 9.19.) a | de je koeficijent otpera trenja za Re = 3.10" do 10°: 03164 ps 2g (9.20. Yorafun atmesferskog i evaporativnoy kondenzaters sastosi se i2 tzraGunavanja povrsine kondenzatora # obzirom na preias logiole Kondenzujuéeg rashladnog fuica na vodu koje se sliva niz spoljainhy sowetic Bu Kendenzstorskih cevi 1's obzirom na preiaz topiote su porrsine vole na TazGulh Kol! struji tzmedju kendenzatorskin cevi putem Konveteije | lepacee Vanja Jednog dela voce koje kvaat spoljaSnju povréina cen Kako 0 u ovim Koadenzatorima rashladni fuid kondenzuje u ee fins, prolaa toplote kroz vikeslojni cevni id (sie) ulja, slo} metata Sih ce toptom! otpor move da zanemari, sloj kamenca ) od reshladnos falas’ cat ‘Yoru Peoaine je opisati JednaSinom (9.21) evades koctletjent praluss too te | gusting toptoinog dluksa na unutraiinju povrsinu kendensaters, Koofie Jent prolaza toplote moe se onda napisati u obities: Ke > - on.) fi 5 bons, a 0p pd, Oude Je Ry toplotal tpor slots ulja na unutraSnj povrSini cevt, a, topt= ginl eeper Sloja kamenca na spoljasnjoj povrSini cevi. Za vetinu fred. je Hy 7 Os a glatke covt, od kojin go ovatei Kondencatar! ebitno pave, je B= ASA. = 0,/6,. Nrednosti toplotnon otpora. .+ 22a amanitacee tone sencatote i, ‘slog! ne use kao 1 od dveresth tiedencee Ze proratin kooficijenta prelaza toplote d, nr Kondenzaciji amonijaka u horizontainim cevima koristi se jednatina: 0,25 aby M00 +B -76Fag [wm], (9422.9 gee fo Gy = (6 ~ tay) srednja vrednest rasitke temperature kondenzacije temperaudte unutrdlnje porrtine kendensatorskin cet ne hoje) re evi hex neenzeetja. Za procatun vrednosti &,, pri kondenzacifi freone koristi se Sesnagine (9.7.) 5 tim Sto je za treone “t,.,={_, Jer na unutresnje) poveete ni cevi nema ulja. Koaficijent prelaza teplote ¢, ed spol{ainje poveliine konde~ neatora na vedu koja kvasi cov! odredijaje co eo acne rastojanje cevi =, ~ (y7 do 2y0)at, 12 fednatine: No « 0,026,16°°7? : (220) ata Be = 1346, Wu = 0,01.86°°? Pe : (28) Ovde Je sede us ——5— ~ Nusselt-oy broi, x 7 eee io. + -Reynoldis-ov bro} R ; ay Pr = Prandtl-o bro}, [m] -debijine silme voce ne covie © [m/s] - brezina voto, “Tay ©’ [ha/ms) = protok vode po 1 m dutine pravap dela cevi Kondenzatore: 2a atmosferake Kondenzato- Fe je G's 9,5 de 140 kgs, 0 za evapon rativne G'~'0,1 do'0,0 kg/m, 8 [m/e?] ~ ubrazanje sile semifine tele, Vresnost koaficijenta tomperaturske provedijivasti ayy gusti~ ne py; Kosfictjenata proveiienjo toplete hy, dinemiékog yy i kinema~ tskog Viskoziteta¥, Youle treba urimatl za srecnju vrednest temperature varie typ, Kole lvasi'spoljainju porrdine Kondenzators . ‘Temperaturs kondenzacije ¢ jo obitne aa atmosterske kendo Izatoro 8 Go 12 K iznnd temperature vinznog termometra akolnog vaztuhe, 19 10 do 12 K za evaporativne kondenzatore. Vrednosti srednje temperature vole tym Krotu se 2a atmosferske Kondenzatore ra 4 do's Ic, a za eveporst= fine kondenzatore § do 10 K iznad temperature okeineg vezdua po viaznom Za gustine toplotnog fluksa keer unutrainj porr¥inw Kondienza— terskih cevi mote da se napise lzrent4 5 * TRE Te teu bm)s (9.25.0 Kada je 8 nna (9.22) odnosno (9. Kor odredjuje oy tora. 0, onda Je tay = tee Kako je (toy) = Gy, to 80 te jednes Yi (6.25.) tterationifn ili graféonalitiskim pasty 2 Stnosno B.,, sliEno kao keel dobotastin kendene= Jn odnosa A> Q/a, mote da se teraguna umatrasnja port tna kondenzatora, a iz Ag = PB +Ay i spoljainia povréina kendenzatore, No u sluéaju atmosferskin # evaporativnin kondenzatora prorafun jos nije zavr~ Sen, jor se mora proveriti da ll pod predpostavl jenim uslovima temperatu= re vode, stanja okolnog vazduta, kao | drugim uslavima razmene toplote materije izmedju porrine vode { okolneg vazduha toplots Kondenzacije mom %o da se odvede w okolini. Ako se kroz prolly advodi iz Kade ievesne koliti= 1a recirkulifuée voile j ista nadomesti svelom yodom nize temperature son~ a 86 jedan deo toplote Kondenzacije i na taj natin edvedt od Kondenzatora, pase ito mora obvhvatiti proretunom. Ako je Qy deo toplote kendenzacije keji ea povrine yode pre Jaai_na vazduh koji struji oke mokrih Kondenzatorskih cevi, @ Qgy deo kom if odnosi vods koja otiée kroz preliv, onda je: O=O, +O [w] . (6.26.) Sa beskonadno male povrsine dAy vode koja ce aliva niz. povrs— {nu kondenzators u jodinici vremena predje ne okolni vazdvh Koliting to plote: AQ = [XO ere 6 6xj xd] ean, [Ww] .(0.27.) Prvi Blan na desno strani jednadine predetavifs toplota Kole konwekeijort r= lazi sa powrdine vode nn okelnt vazdulhy a drugt Elan predstavija koligina 12 oplote koja se odvodi od vode | utroSt na isparavante one Kollsine vosle koja isparave (difundira) « okolni vazdun. Pri tome } t [c]= temperatura okolnag vazduha x [ka/te) - apsolutna vianost okolnog vazduhe , ty [°C] -tomperatura vole Kola se sliva niz Kondenzator na osmatranoi povrsini diy. x, (Ko/in)-apsotutne viaznost zasiéenag vaeduha (v granitnom st= ofu uz povrfins dy) na temperaturi ty, & [W/m2i] ~koeficijent prelaza toplote s@ powrine vode na vazduh, [J/kg] ~ toptota isparavanja vote na temperaturi ty, © (ka/m?s]-oeficijont isparavanja po Lewis-u. nrae (9.27.) moke da se napiie u obliku: r Qe [Pty-9ees ogo}, © 0.28.) Strujanje vazduha duz porriine vode je u datom sluéafu turbulentno, ps se mote primeniti Lewie-oy zakous AB = op = 1096(1,006 + 1,860) [IAoK] (9.29) gle Jo ep apocifigna toplota viadnog vezduhe tempersture t { apsolutne vie~ Inosti x+ Vodens paru kolu sadrit okoini vazduh motemo smatratt idesine iin gasomy po Je toplotaIsparavanja voce na temperstur! t,? Fe 0°(2500-2,33+8) [I/em] (9.20.) Kada se (9,29.) { (9.90.) zament u (9.28.), pa doda { ofuzme desnoj stra 1H jednatine izraz (10 «1,a6ex;ty), debija se posle sredjivanje: ca, = 6+ {108 [1006-45 + (2500+ 158604) ox J 20% + [1,005 - t+ + (500+ 1486 +1) =x] Jdty - 4190+ 6 eGxpax) tty aa, . (9.31.) Specifiéna entalpije okolnog vazduha temperature ¢ { relativne vie~ Yaosti ¥ odnosno apsolutne vlaznosti x (sl. 9.25.) je # i 08 [1,005.1 «(25006 1486.89] [Beg] a apecitiéna entalplja zasiGenog vazduha temperature ty iste kao temperatura vole { apsolutne viadnosti x, je: Hw 10%+[1,005.t, + (2500+ 1,86.ty).x)] — [3/kg) & posle zameno ovih izraze u (9.31,) dobija se: dQ, = 61, = D.dh, = 4190+ 6 HO ede te dk, e (9.522) Sesne strane ove jednaéine je zanemarljive mali u poredjen 458 prvi Glanom, pa ga u deljem proraéuna zanemarujemo. Temperatura vo~ "@ malo menja pri slivanty vede iz powrina Kondenzatora, pa ee tt jednae Bima (9.32.) moze umestoi;stavitl srednja vrednost specifiéno entalpije lem koja odgavara srecinjo vrednosti temperature vote tat tye tem? (9.332) kraju povrine kondengato= Se u oblikus ‘ace Je tyy temperatura vode na potent, & ty ra. Sa ovim jednatina (9,32.) moze do se na270 P= Clim Daddy (9.34. Integralenjem leve { desne strane ove Jednagine po wkupno} povrdini vole ko~ J8 se sliva niz Kontenzator.dobija se pod predpostavkam da je 6 = const: Oye Se Wekelieg = fw), (0.28.9 ado jew = ‘Ay/Ag oxnos povriine volo Ay ne kojoj se odviia razmena toplo~ {te 1 materije izmedju vore { okelnog vazdulta prema spoljainjo! povrfini kone denzatora Ag. Ze atmesferske kondenzatore je erijemtactono w= 2. 12 je nadine (9.35.) se vidi da kolitine razmenjene toplote izmedju pavriine ve~ de | okolnod vazduha zavisi od vrecnast{ koeficijenta isparavenje pe Lewince 4 razltke spocifténih entalpijs zasieneg vaaduha Zija je temperatura jednaka ‘srednjoj temperaturi vote tyyn { okalnog vazduha stanja tf. ‘eebe tmoti w vidu da se fizitko znatenje kootictjenta & [ka/m?s] ‘nosi nn anu koliting vazduha Kola u jedinicl vremena dodje u kentale sa Jevlinieom < povrdine voce, pri Zemu se temperatura vaeruba izjednati aa te mperaturom povrine vode, a vazduh zesiti vodenom parom (vlainost vazel- ‘ha postane jednaka apsolutnoj vlaznosti vazduna na temperaitri Keje jo fede nek tomperaturt poytine vode). Sa beskonaéne male povrsine vade dhs ‘sled razitke apsolutnih viaznost x, 1x, u jedinici vremena tapari kolifite vote: MGy= Grlxpexdeday (9,36.) Sa predpostavkom da je temperatura vode po celog povrsini kendienzatera je- nak sredajoj vreduostl tyeq, weupaa koliéina vode koje lapari v jediniel w= femene Gye Few AG =) [ha/s) « (9.97.) Ova kolléina vode mora da se nadolmadi dedavanjem svete vode. U prakel se Kondencetors mora dovoditi bar va puta veéa kolizina vode, da bi se nadolene facio igubltak vode usled prskanja van kendenzatara { usled toga Sta struja ve ‘szduha axes! tzvesnu Koll Ako ge kendenzators dovoti vite sve%e vode Gey temperature tyy Ispari Gyy onda razilka (Gg, - Gy) otiée kroz preliv aa tempers trom tp. Tada Se jedan deo toplote Vondazacije trosi ne xagrevanje evebe vade a kelifin! (Gay ~ Gy) od temperature tyy do ty, i na Zagrevante iepare= Towne Gy, a tay de tyr rege oy = (Gay = By Dee (bys sv) Gy + Gy tym = tyy) + odnosno: c Oey Ggys Cy altya =) ey otymds (9,386) on Koliina cirtaulacions vote, Koja se slive niz povrina kondenzato~ rai koju pumpa potiskuje iznad sekeija kondenzatarsklt cevi, je: {ig/e} 5 (qde jo Giisto kao iu izrazu (9.24,), L [m]_ duina jesine seketje kondenzat- ‘ora (bez kolena), ng broj sekcija, Pod sekelfam se poirazumera vertikaino postaviiena cevna zinija sa jednim , dva, a ponekad { tri paralelna tok. te uslova mefanja sveze G,_{ cirkulacione vote G (sl. 9.25+) slexiis “ Sl, 9,25. Soma etmosferskog Kondensatoras stanie vazduba uxindtjagramu, 3 = Gigy) oy ayy + ey Sey = bey + cdalde je (6 = G.). tye + Gey + toy Qo 9.39.) 12 (9.33,) jet stmt + (9.40) Obelrzavasuet odnos KoliZine sveie i cirkulacione vole sa Gy,/G = § 1 Injen nacavajuét desne strane lareza (94194) 119.40») doblia se tym TOS = Set ‘vm Ss toy (4) Nor “Tle ‘1 Akose (9-41.) cameni u (9.38.), a odnos kolitina svete isparele vee ob= eel sa GG, = , bige:TES ETF tm tay) 942.) piGajono praktiéne vrednosti Mig Jo(@-0,5-')/M=1 ,prsese gretkom ne vetom ed nokelike procenata deo toplote Kondenzacije Ko}! se of ‘vodi sveom vodom mote izraéunati tr ieraza: 3 Sym fgg) Ce] (9482) ey O66 tev UE Koda se (9.35.) 1 (9-43.) zamene u (9.26.) dobije se: 6 We Hyg = aye EEE + yg tan) EH] (80460) a dato ts Gy Ggy i tgy temperature vote na potetiat ty) ine Jkraju typ Kondenzatda mogu da s¢ lzraEunaje iz (940.) 1 (9.41.)6 Zagr= fevanje voue pri slivanju nlz, povsSinu kondenzatora nije velike f (tyg ~ ty; ) obino tznasi 2 do 4K. Dok je strujanjo vazduhe du% porr¥ina atmosferskih kondencatora priredno, strujanje vezduhe kroz evaporativne kondenzatore je prinuino po= ‘mega ventilatera . Ako je (sl. 9.26.) specisifna entalpija vazduha na ulaz \u kondenzater iy «8 ne izlazu ig, onda vazduh pri prolagu levee evaperativnl ondenzator prima deo toplote kondenzactje: Oy Gyaz lig ty) Ew], (9452) fe Je Gyge {ha/s] protok maze waza kror kondenzater. (iy iy) se irrede od Ti'ao 40 /Ag. Na beskenaiine. tale) porréini vole Ay vazdun prim KeliGins toplote odredjenu jednaBinam (9.34.), usled Eega be entalpl= Ja vazdaha promeni o diz day = 66K = Hay = van 4. (94464) (Ova jednadina mote de 2e napiie w oblilars ‘ ai : Oe AY OT Integraienje love strane po ukupnoj povrfini vode predpostavijajuéi da je 6 = const, @ desne of stenja vazduha 1 do stanja 2 dai erway : (9.47. Grae 273 Ako se i2 (9.45.) izrazi Gyaz, pa zamont u (9.472) dobiie se: tH fw). cote) vm 41 im U evaporativnim Kondenzatarima je cerijentaciono w= 1,5. Koeficijent isparavanja € mote da se odredi p= reko Lewis-ovog zakona (9.29.) ta= o Sto se izratuna kosficijent pels za toplote Apri strujanju vazduha i oz snop cevi. Za atmosterske kon= Genzatore treba odredltl & 2a pri- rodno strajanje vazduha du porrii~ ne vertikalne postavijene cevne 2mi~ jee Kolitina vode koja ispart evaporativnom Kondenzatoru i jedin= ici vremens fznosi: Sl, 9.26. Promena stanja vazduha = Gagstlay =x A evaporatimnom kendenzateru Cv" Graz" =%) [a/a] + (9.492) aie Jex, 1 x2 [hg/ie] apsolumna viaznost vazduha na ulams { ielacu tz Krordenzitore.” Ie al. 9-26, se vidi da jet tem 74 tom 742 + Grey grgerE (tom =tey) [W] vere (9.50.) Potrebna kolitina sve¥e vode koja se dovedi evaporativnom kondenzatoru je za5 do 10% veéa ai kolitine isparene vere, 250q kapijica koje odnosi strija vaziuha. U praksi se najéesée usvaja Ggy= 2 * Gy, dok je protok cirkuleci~ ‘one vode G = (30 do 50) = Gyeara Za proratun pada pritiska vazduna pri strujanju leer snop cov! levaporativnos kondenzators moda da se koristi izrez: ane (e), os.) ‘ ‘ce Je Kooftetjent mesnih ctpora pel Ishovskom rasperedy cevi: 0.28. op= fe (3,4 3,40m)+ Re (3.82.) U formulama (9.51. 1 (9.52) fer we, He» =F — Revnolds-or bras, w [m/s] = brzina vaeduho u najuiem preset, » ~ bro} redova cevi po praveu toka van p [ho/m') - gustina vazdune,, 1) [m2/s] ~ koaflejen kinematskog viskoziteta vazduba. Vrednosti fp i y treba uzeti na srednjoj temperatur vazduha pri njegovem prolaau kroz kondenzator PovrSins Kondenzatora A, se izraéuneva na osneva jedaatine 2a prolez toplote sa kendenzujiéeg rasiladneg fide ne voou! Q @ [m?j te ag 7 ae + (953) priSemu se ay ieratunava iz ($.25.), kao i ia jedna¥ine (9.44.) 2a atmos~ ferske odnosno (9.50.) za evaporativne kendenzatore, koje opisuju pretaz ‘= oplote sa vode ne okolni vazduh 1 edvadienje dela toplote kentlenzacije vosiomn koje otive u preliv. iz (9.44.) 2a atmosferske kondenzatore je: B= Bey Se arate le (9.58.) az (9.50.) za evaporativne kandenzstore je: a-a ibe ex ‘em 2 Sea yeGT Tse (ee) 550 ‘Traena vresmost A, mora da se i2ratunava iterativnim ili grafoanalititkim postupkom, jer se istovremeno mora odrediti i vrednost srednje temperati~ Fevode tym I vrednost odgovarajuée specitiéne entalpije fy, 22 ovu tern— peraturu. Kada se nadje ona vrednost tym, 22 Koft jednaéina (9.53. i (9.544) otnosno (9.55.) daju iste vrednesti A} onda Je to tro¥ena vrednost spoljas~ nje powrsine Kondenzatora, 25 i SL, 9,27, Grafoanaliti®lt postupak za wrafoanalleki pastupalc ze cdredjivanie a, 44/8 28 ‘oarediwanje A. 1 tye, ne vreaosti ‘ Na sl. 9.27,pokazan je grafeannliti&ki postupal: za odredjivanie ug odnosne ay/a na osnovu jednatina (4. Lémperatury Unutratinje povrine kondenzatere {yay Jer 2 dat temperanart Kondenzacije t of razltke (t = tgy) zaviel vrednast koeficijents prolaza to Plote &,, pri kondenracisi rashlasneg fluids. Vrednosti 2 tg tty trebs odreditilza vike razliGitin vrednosti tyq, Hake bi sa na taj nndin dgdlle zav' snost dg of t,,,+ Na osnovu ove zavisnosti izragunava we ie (9458-) povrsi= ne A, verte odgovarajuca kriva u dijacram poxazan na sl. $228. Ie je dnadifie (9.54.) za atmosterske {It 12 (9.55.) #4 evaporatione konenzators Izrounava se tkadje A, 20 razne vrednosti ty, latinastio edgovarajuce ty) Ewdijagram na sl. 9.28, uareava i ova druga live. Preset orih dveju iri vih odredjuje travonu erodnest fy i edgovarajueu vrednost tyyy+ 5.) 2a je resavanie treba nai276 Tab. 9.2 2A RAZNE TIPOVE KONDENZATORA ORLJENTACIONE VREDNOST! KOBPICIJENATA, PROLAZA TOPLOTE ar | lui topiote edn. vazduha, Ps | K [w/e’x] | 2a @= 1 kW “ess RE 1,1-24 Dvocevoi | NHy. 700 de 930 do 18K | cave | aes | | Int spiraint | ne voue 4 do 8K,| talni dobogasti | Ens potreba sveze 11.64 Horizon | freani 520 do 800 vote 3,0 17% io aoe marta vee motel vode 3,0 1/h rid ea hor nim kolekt Caustapaus fag [ewan |) nawonmn 2 one ti we ——— “ “ 3do5 m/s, po- rast spec.ental~ ™ wot see onan jaan — a come ass | 2.2. Prinurino str} Zagrevanje vazd-| | 7 hime etre 2.2.1. Cevni snop | freoni. 17 do 35 ‘tok vazdiuhe O08 138 lamelastim rebr| do 0,3 m/s, br-| sina vazcube’ srentalnom pras= oku 2 do 4 m/s, temperatura ko- ndenzaciye 12 do 18K fenad ular ne temperature vaeduha Navedene vrednosti za K svedene su na povrSinu kondenzatora sa strane are~ Astava za hladjenje Kondenzatora izuzev za kondenzatore pod 1.1.6.Ww. ISPARIVAE Opite @ tsparivatime Isparivaé je deo rashladne instolacije u koma kijuée t isperava resliladn! Muld koji prima toplotu promene faze kroz zidove isparivata od sr~ fedine 1 tela koje se na taj main hadi. U zavisnosti edi kenstrukelje isparivata . kljueanie tglavnem a= oe da bude = Kijutenje na cevima u valiko) zapremin’ ¢ = ljucanje uw eevima. Toba stutaja_kijuanje mode da bude u uslovima siebodneg (prirednog) ik prinoinog krotanja rashladneg fluida. Mehanizam prostiranja topiote pri Mijuanju f isparavan)e fe ve oma slozen. Sa ovog gledtita relativno je najjednostavnite kijuéanje u vel zapremini, pri @emu se parna faze sloSodno rived! #8 povrsine razdvajania iaza. Pri ovakvom kljuéonju { ieparavaniu kosfietjant prelaze oplate 2 unu= tralnjth cidova isparivafa na rashladnt fluld zavist ed termotieiekih svojste= vva rashiladnog fluida (gustine, specttine toplote, porrsinskos napona i a.) od milkrohrapavasti unutrainje povrdins iaperivace, ec pritiska odnosno tem= perature 2aciéenin, of toplotnen flukaa odnosne sazlike temperature Zid Ls parivats { rashladnog flulda, od geometciiskog oblilia povrsine isparivats | Jo! niza drugin, obitno manje uticajuih faktara, Na st. 10,1. prikazane je k= arakteristitna zavisnest kootleijents prelaza toplate.c. of gustine toplotion fiyksa gq (odnosno razlike tomporature vide ieparivaés i temperature 265: conja ili, kraée, temperaturnog napara ot) pri nekoj advedieno| teiperal= uri kljutanja rashbadnog Qulda pri Lsparavanju na horizontainc) cevi 0 velik= oj zapremini. 1 prvol oblasti (1), pri matim topiotnim opiereceniima. topi= ola se a oflsustvy kijutania prostire prirodnom Kenveke]jom tebnesti od por Bine cevi prema horizontalno} povrini razdvajanje faza qde dolazi do ispar~ avanja. Pri veéim topioinim optereéenjima (deo rive ab! na poledintin del= ovis povrSine cevi stvaraju se parm meiurovi, ali, usled njihovog malas broja, na mehantzam prelaza toplote ima uticals | priredina koavekelja teen osti (2" ~ noraavijeno mahurasto EjuEanje), Pri daljem porsst q bro} meh~ lurova na povrSini cevi reste intenzivirajucl prostivanje toplole. pri Gem n= siaje razvijen mehurasto klivEamie (2"), Frt a = 4, dolazi do prelaza mex hurastog kijuéanja u filmsico kljucanie, Nedyatim, w parivacima kosi se ko riste u rashlsdno| tohniei toplotna eptereéenja su znatno manja od qo 28 ra~ alike od drugin oblasti termetehnike (eneraetika, procesna ceinika U dototastim isparivaéima testo se korist! kijuéanie rasitadn= 9 Mluida ne snopu glatkil: 1s orobrenit covi. Ulvrdjeno je da w ovaivim iaps- sivadima samo ha donjim redovima cevi prelaz teplote ima napred opisane korakteristine esobine dok je na goraiin) redovi ms Koefletjent pretaza vop~280 lote znatno vetl, Sto se sbjeinjava intenzivnijim kijuéanjem { isparavanjem usled Jadeg strujanja dvofaznog toke rashladnog flulda oko cevi u gornjim re~ Govima, Poveéanje ukupnog koeficijenta prelaze toplote snopa cevi zavisi ox broja redova cov! po vie ‘inl raeporeda covi { nji= hovih dimenzija, ed svo~ istava rashladnog fluics, temperature kijuéanja 4 dgustine toplatneg Anksa. Prelaz toplote na cevima Je za rashladue fuice m= hnoge ispitivan sa raziiéi— tht glodlita, ali fe o klju~ Eanju v cevime aacpice~ no relativne malo radova. Kijuianje rashlednog flu= ida u cevi povezane jess nekolike raziiitih mehe~ hnizama prelaze topiotew zavisnost od promene s~ adrEaja pare i odgovars~ Judog regime strujanfe (menurasta, elojevito, Sl, 10.1, Zavisnost aq pet Kiiuéania 1 valikej sapremini. prstenasto, disperano strujanje 1 dr.), gustine masenog protoka rashladneg uid kro2 popreéni presak cevi i qustine toplotneg fluicsa na unutraénjo} po wrdini cevi, Ne al. 10,2, predstovijens je zavisnost srednjos Koofieijenta pr celaza toplote ay pri por tpunom isparevaniu ras te hladneg fhutda, of gust | mmm, rne_toplotnog Hukso 9 5 teseonat ‘gustinom maseneg proto ka m kao perametrom « Sa slike se uctavaja dva focnovna , patpuno raziit= ita mehanizme lijuEanje: Hu imervaly ac ayy, do- rninantan wica} na“prel= 22 toplote ima maseni pr ‘tok m, pe mokemo gov- ‘orits 0 konventivnom Kli= Bantu s oe uintervalu a> a kome, sligno Kiiveinie na cevima, primarni ut- Zavisnest & ~ 4 prt kijukania weevima. 28) ice] ima gustina toplotnag fluksa gy dok je m od sekundarnog uticaja, pa ovde ‘moZemo goveriti 0 meharastom kljwsanjus Prodthedna razmatranjs odnose so na Sisto rasbladne fluide, pa ‘treba uzimati u sbair { utieaj ulje rastvorenog u freonima na prelaz toplote, Mnoge ispitivanje wkazuju da se pri mantim koncentractiama ulja koeficije- nti prelaza toplote u mehurasta) oblasti kljuéanja neznatna smanjujiy aw kom _nveltivno} cblasti poveéavajtt. Medjutim, potrebma su jos mnoga sistemstska merenja da bi se ovaj uticaj ulje mogao taénije uzeti u obzir. Zesto su tsparivatina | metanizmt prelaza toptote sa strane sdyenag medijuma takedjaveoma slofent. U ispazivatima 2a Hadjnje va aha, Koji ge prave u sblila orebrenih ceva zmijay pared Kontalineg ter ridkog otpore inmedj rebare {ev od posetnog itleaje ha prostlranje to- Bote je poiova inja na povrsi tspurivaza sa strane Vazdubs kaa Je tape Forura ove povrkine za od 0°C. Stearane inj je nestactonaran proces U Potetnom periadu formiranja fafa ledeni kistaltcbrauju porosn strultars Prbbllino raynamerne rasporodjens po porrvin! isparivate. Laden! klstall Strarajo hrapave povrSinu duz kele staff vazthy a Je zbog toga Intecet prelaza toplote 145.00 21 vike puta vetl y edmost na Eistu povrain. spar Es (1-10.3-). U tol daljog tada isparivata taste debljine inj dy us) ~ fed diate vodene pare © Supline injay ade se ona ondenzule t smrzavayra~ tet gusting info Py Ho ieaziva porast Kouictie~ ta provodjenia topote tnja hyo Smaniivanjem porosndtiInje smanfuie Set nrapavost ajegove p= ovrSine, pe opada {Hoe Hctiem prelaza toptow a1 Peale earedjeneg vrelfenn gustan e iajo- Anafuje po debint loa Inja | dostife wreath Usk pustin today Bet ema wredrest haveen nih velfing (hy, Bs i ,) doattén pkartkne poslbjane vredmostl. Ake Jo8imamo na unt da tee perature rebra po nje= vo} vsin! nije Kenstantna {do sey usted stvaranjafnjay menje sa vremen- fr vidimo Keiko Je fenomen izavajanin ina stoven {of Koliken J utile te rezmenu toplte, materije | impulea, jet pored toga Sto preustavlja der tsi termi otpor, monje ata! presel | hrapavestzidova protoéaih ka= SL, 10.3. Ulicaj inja ne prelaz toplote uw odredjenim isparivatima za hhladjenje vazdunaee nals za vardul, Sto Je of posebuog uticeja na brainsko i temperatursko potie u vazduinom prostoru. doboastim isparivatims 2a hisdjenjo tetnosti (sl, 10,92.) strujanje hladjenog fluids krez snop ceri je veoma sloBeno usied uticaja pre grade { parazitnih tolova kroz raze Konstruktivne gazare u pregradama. Po Ted toga, prenos topiote zavisi ol qpometrijetog oblikaa snapa cevi $ progra~ ds, 6 takoviie f of fiziékih svojstava hladjenog ulda, Iz 1.10.4. mogu se uctiti slodedi tokovi: tok kroz zazore izmediu cevi i pregrade (A), popretnt tok (3), obilazni tok (by-pass) izmedju cev! | daboBa (C), tole n zavoru iene eju pregrade { doboia (E) | tok krox etvor pragrade (W). Ovi tokov! imasa razliGiti uticaj na prelaz oplote: najefikasntji su to- kovl AB, dol Je najmanje fikasan tok E Jer hladjene teinost ne strujt du povr~ Sine za razmenu toplove, vveé uz povrsinu dabota. P= fred toga, of posebnen je ‘zmataja, noroéito pri lam inarnom strajanja, atic toks E na temperaturno po- je u ovakvom razmanjive- Eu toplote, jer se oatall to~ liovl relativne dobre medi uusobno meajut, dot se to E sa ostalim tokovima me Be tele pri kraju razmenjiv= aéa, Zbog evens ovona se more korigovati srednja lo- ‘tamska raalike temperatura. Za sada jo3 nije razvadjena za prakeu ade~ kvatna metoda proratuna oven Karektivnog faktora. SL, 10.4. Tokovi fladjene tetnosti = doboastom isparivaty Mnogobrajnt eksperimenti pokacufu da se koeficijenti prelaze to- plote pri kijutanju rashladnft flulda mogu predstaviti w ebliku ane, ode je N voliéina koje wavisi od tormotisiidh asobina rashladnos Auida, pe~ sEntka cevi, nating strujanjo Muida itd. ¢ gustina toploinog flukes na one} = trani povréine isparivate na kojoj se aivlfa kijutanje, an eksponent Eile se vrednost kreée, prema podaeima ramih istrazivaéa, ot 0 do 0,8 u zavisnos= ti of oblast! kijutanja. Tz resenog se vidi da je Kooficijent prelaza toplate p Ti kijuanju rastacinog Ouida, 25 dati re¥im reda i geometrifu isparivata funkcija gustine toplotiog fluksa koja se menja cue povrSine isparivata, 20 ‘nati de se duZ isparivata menja i kosficijent prolaza toplote. Zhog tous pr- oratun povrSine isparivaéa pomata srednje logaritamske razl tie tempera ture davodi do groike, pote podrazumeva konstantnu yrednost koeficijente prolaza toploie, jer se dobijaja manje povrSine isparivata. Na si. 10.5.pr- Hrazans Je, ilustractje radi zavisnost ovakve negativne greske 6% y prom aiunu iaparivata, 2a n~ 0,7, od ofoltivmosti razmane toplote €~ 41/6, ce Je Ot promens temperature hledjenoy fuids, a, razitka tempera twra rastiladnog { hladjenog fluida na ulaztt bladjenog fluica u ispariva’. Pri tome se predpostavija da je euma os— talih topletnit otpora, izuzev topiou:~ 09 otpere prelazu toploce sa strane r= fasbladnog fluid, eznatena sa R iene tanta, Na osnows karaltera zaviano~ sti iz 61.10.5. moe se zakdjuiti de je greta utoliko veta, ukoliko je ef= ektivnost € veéa, a sums orpore & mania. U praktinim prorasuniina o- va grails vaoma Easte ne utite bitne nna ukupan tanost koja se u proraéi~ lina ove vrste moze postié 51,10.5, Greke pri proratuny ispa~ ivaéa sa sredinjom logari- tamskor: raciikom tomper~ Tipovi i konstrukeije ispariva Kiasifikacije isparivata moze se lavritl ne vile razliZitin na~ Bina. Po namen! tsparivati se mogu podettti na sledeée grupe: ~ ieparivadi ga hladjenje vazduha i gasova, ~ isparivati za hladjenje teEnostt, = isparivati za hladienje 1 smrzavanje protzvadia Kontaltnim prenosom taplat=, ~ spectjalni {eparivaéi (na pr. plofesti za friidere. isparl- vati-kondencatori u keskadnim rasisladntm uredjajimea lid]. U zavisnosti i netina strujenja hladjenog tlt rashladnog fluids Iaparivatt n= fo7u da budu sa prirodnom i prinudnom cirkuincijom. Sa glediéta prorat navanja isporivata vaina je podela na Lsparivate sa kijazanjem ne eevime i ucevima, s obzirom na ranije tznete specifignosti. Po natinu isparavanja t= ashlatinog fluida isperivati se dele na "suve" | "preplayljene Suvi isparivati ili isparivaéi sa direlenom okepanzijom su ispa~ ati u kojima teinost rashladnog fluida potpuno \sparava iw izvesno} meri288 5¢ 1 pregreva u izlaznoj zoni isparivata. Prave se od glatkih {1{ orebrenih ce- vnih 2mije, 0 takodje | kno dobotasti isparivati. HidrauliSki otport pri stra ‘enju rashladnog fluida trae corne zmije ne smoju da budu prevelikt (ne vie 0d 0,15 do 0,20 bar) ds se ne bi osetno smanjio rashLadni Kapacitet kompre- sora, U sluéaju de ceyna amija mors de bude dugatka, onda se ona deli ns viie paraleinth tokava u kaje se mora ebezbediti ramnomerno dovodjenje tei— nosti rashladnog fluida, Erzine strujanje rachladnog fluida u cevnim sraijama no smeju da bud ni suvile male, Ove arzine maraju de budu takve , da struja pare moe de trenjem poruée ulje ze podmazivanje nazad u kompr-esor. Proplavljeni isparivadi su skoro sasvim puni tetnoiéu rashladn= og fide iti kroz njih cirkulize nekoliko puts vie tetnosti nego ito ispari.Pr- ave se, kao { suvi isparivatl, u vidu glatidh ili orebrenth cevnih 2mija, cev= nih registara raznih oblika i u vidu dobolastih razmen{ivata toplote. Koo preplavljenth isparivaéa je prelaz toplote na strani rashladnog fluida inteni= ‘ynifi nego kod suvith, usled toge Sto je skoro cela povriine unutrazinjih zidove isperivate okvaiena (preplavljena) kao { sled konvektivnoy uticaja dvafaznoy toka pri cirkulacifi rashladneg fuida, Cirkulact{e rashladnes fuida maze da bude slobedna kao na pr. isparivaéima se kijucanjem na tevima kada je iza— zvana mikrokonvokcijom mehurove pare. Prinudna cirkulacija moze da bude re —— SI. 10.6, Praplavijont iepanteakts =) efsienlactie rashiadnag fuide gravitact— Jom b) pumpna cirkulactje ostvarena gravitactiom usled raziike statitnih pritisaka stubova rashladnog fuida W, 1 H, (sl. 10.68.) ii uvodjenjem cirkulacione pampe u inetalacij (s1,10.66.), Suvi isparivati koriste se pretozno u rashladnim instalacljame ‘manjih rasbladnih tapactteta, doku veéim instalactjama preoviagjus pre plavijeni isparivaéi, U velikim instalacijama primenom proplavijenth ispar~ jvata smanjuju se investictont trofkevt u odnosu na talevu instalaciju sa suy= 285 vim isparivatiima i pored éodatnth trotkava 2a shupljaée ! pumpe, jer su por trebne znatno manje porriine isparivaéa, a vakodje { manje ventila | automa: tho. Kod freonskin Instalacija so preplavijenim isperivaima mora se pos ci poscbna oanja problemu vraéanja ulja t2 skupliaéa i iz lsparivaca, se -Hubanjem na cevima, jer tent freont veginam veoma dobro rastvarsie alje za podmazivanie. Kooficijent ciriulacije, kejt se cbiéno obeleava sa ny je odnos Clrlatliuée koliine rastiadneg Mulla proma koliSin! kola ispari w isparivasi. 58 porastom kooficijenta cirkulact{e raste | keeficijent preiave toplote ea. st~ ‘rane rashladnog ulda., dol koefieijent prolaza toplote asetnije raste same do oxgovarsjuée granice koja je uslorljens veliéinom toplotneg otpora ne SP oliainjo} povrsint ispariv (51,10.7.). Pri izboru optim= alnag Koeficijenta cirkulacije treba imati u vida da sa pore stem n raste f potreban Kap citer cirlealacione pumpe i pom trotnje eneralje 2a nien pogon, 4 potrebni su i vedi presnici cevoveda rashlodne instaiacije. Lsportvadi za Aienje tethesit se grade ao potopljent isparivaéi Keli se potspaju uw rezervaar ill bazen ukeme se nalazi hladjena te- Enost i kao dobodasti isparive i kroz koje strujt hledjena Zavisnost koefleljents prolaza toplote od koaflctjents cirkala~ ciie (NH) Potopljeni isparivaéi se prave u vida glatkih cevnth zmija iw vida isporivaéa s2 horizentalnim kolektorima I vertikalnim cevime (sl. 10-88) i cevima u vidu riblje Kosti fli come smife (s1.10,8b,c). Sastoje se iz jor ine ili riSe medjesobno paralelno spojenth sekcije potoplienth u bazen, «kor ine se cirlailacija hladjene tetnosti ostvaruje pomoéu "mazalica" (akcijaleih pumpi). U slufajevime kad je potrebna akumulae ja toplote hladjenje 2a po- xevvanje vrémin opterecenia (na pr. mlalarama) ne povrsinu potoplient Ie pavivaéa namrzava so eloj leda (debljine ofa 30 do 40 fom) u periodime ma= jeg toplotnog optereéenja rashladne instalacije. Pores pomenutih tipova po- {oplienii isparivata, u novije vreme se prave { paneini isparivat u vidu plo- Ee'sa kanallma u kojima struji { isparava rasiladn! fluid. Zahtevi u pogled Histoée hladjene tegnosti u sluSaju primens potopljenth isparivaza nisu tako strogi kao u sluéaju primene dobodastih isparivata, tile je povr¥ine desta tetko, Kou nekil Kenstrukcije ( nemoguée mehanikt istiti u tolm eksples~ raciier286 | | 2 b ° Si, 10.8, Potopljent isparivadi s0 koleltorima: a) vertikalne cevi, b) covi "riblja kost", c) u obliku cavne zmije Dobotastt ispsrivati koriste so veéinom 2a hladjenje vode wi pos— trojenjima za kllmatizactju, U manjim | srednjim instalscijama primenjuje se Konstrukctja sa kijufanjem rashlacneg flulda u glatkim tlt orebrentin pre= vim fli savijenim cevima u obliie. glovs U (s1.10,9a.), dok tenst Kola se hiasi straji sa spoljainje strane snopa cevi (zmeda odgovarajuicin pregrads. SL, 10.9. Doboiastt isparivaéi: a) ea direktnom ekspanzijom, b) preplavijeni © vesim instalaetjams korietl se AijuZanje ne snopu glatkih {11 orebrenin ce= vis Mok ladjena totnost strujl u cevima {s1.10.95,).U sluzaju jako vellkih proplnvljenih doboastin ispartvata primeniuje so pumps cirkulaclja veino- 5% rashladnog fuida: teSnost rashtadnog fiuida se ranbrizgars lanes enone oul Idjuta slivajuéi se nz ajh, a nelaparena teénost poses ponoce nnne {nad snope cevi. Na tej natn se bitno smanjuje punjenje instalan fe rechlae nim flatdom. Isparivati 2a hladjenie vazduhe mogu ds buds 22 tev. mirno him adjento varduha prirednom konvekeijor ili 2a hadjenje vazduna oa primer cickulactiom. spagivati za mirno Madjenje vazduha, 24 temperature spars vonfa nie od -20°C, redje se prave od glatidh coviy a Zokce oa orebrenih ce= vi sa vecim razmakom odnosno,kerakom rebara (oko 20 cio 30 mm). Za tem erature isparavanja iznad ~20°C i isparivatt £2 mirnom i prinudnom citlul ctjom vezduhs prave se skoro iskljuéive od arabrenih cav! ga kar shown rebo~ Fe od oko § do 15 mm, a za temperature {speravanija izned O°C koraci rebera ‘og da bud ed 2 do mm. Kod primene isparivata sa mirnim madjenjem uayaje se veto sadlike temperatura vazcuha u kemorl { isparavanja (10 de 15°C} radi goes betjenfa potretne cirkulactie vaaduha. Ovo, » druge strate, izazive sient enjo relativne viainosti vazduhe u hladjenom peostaru { veto suienje (\ealir~ anje) uokiedistenti { hladjenih protzveda koji sedr%e vest, Sto ee se kasnije Geiaijnkje razmocrith. Pri postavijaniu isparivaéa 2a mirno hiadjenje vec las erebe voditi ratuna da se abezbedl dobra prirodna clriuiaciia vabulte i bz isparivat { v hladjenom prestoru. Ieparivaé! se prinudnim sirajanjem vazduhe prave se v vidy be~ terija od giatktii, ali naféeSée orenrenih covnih amilja, Postoje rash! nacin: orebravania, a tinas se najéeiée koriste spiraine i lemelasta rebra (el. 10, 10.). Spiraino orebrenje se vrli namotavenjeis Eelitne, gluminiqumste i Toije bakarne treke okomito na cev pomotu odgovarajazeg aredjaja. “elitne ‘roku pri namotevanju nlje mopuce seformisati kao alumintjumake fit batorm, ps je gornja ivica telitnog rebra znatno dus od donje, usied Zegn doles! we ‘uivansa donje povréine robrs uz cev (#1-10-10a.). Dok na povrsint isparis vate nema inja, ovakay naberani obltk pavzliné povoljno utiée na inven itet konvektivne razmene topicis. Ako postaji usiov Za abrazovanje inja, ono rel- atime brzo popunt uéubljenja, 2 porrSina inja sa strane varduha se poravina, Kate se Eelténe cevi orebravaju Gelitnim rebrima, poboljSauje kentelta t2r= edi Korena rebre I covi se ostvaruje toplim pocinavanjem kompletno iz @jenog isporivais. Wa taj natin se istovremeno spaljainja poveina izpar és zatiéuie od korozije. Lametaste rebra (sl.10,10b,c) se 20, Zellers co- vi prave od Eelitnog lima debljine 0,6 de 1 mm) a izradjeni tsparivatt ce tax kodje toplo pocingavaju. Za orebravanie bakaraih ceri lamelasta rebra se i ajéeiée izradjuju od aluminijumskog lima debljine 0,18 de 0,30 mm. Ze ler ade isparivate koriste se ZeitEne cevi bez Save spotjainjeg grognite od 2c, do87 mm, bakarne cevi spoljainjeg pretnile ce oko 20 mm sa debljinom 2i- 62.9,5 do 0,8 mm. U novije vreme primenjuja se { aluminyjumske cevi.288. Kontakt izmedju bakernth fli aluminifomalih cevt & kerena lamelastih rebars 4 sluminijuma postizo se mehaniékim il! hidraulitkim prosirenjem (ekspo- adiranjem) covt posle navlazenja rebera. © © 6 © 0.99 I © GEE eS FEAR [O08 by ° Sl, 10,10, Spiralne (a) i lamelasta reba sa koridernim (b) 1 Sahovs= kim rasparedam cevi (e) 2a ostvarivanje prinudnay steujania vazduhs preke povréine is— parivata keriste se ventilacori. Srzina strujanja vazdaho kroz najudi presek isparivata krege se ol 4 de 6 m/s, leparivaé ima evoje kuéiSte of pacinkor— ‘nog Gelitneg Tima {1} o¢ alurintjumskog lima, Kaje ost | ventitatare. Dro kuéi8ta tzvedeno je w obliku tave w koja se skuptja voda of otapania infa-Ove ‘yoda se kroz prikjutal ne avi edvedi izvan blodjencg prostora. Cao skiop isparivaga, kusiSta, ventilators, tave i drugih potretnih konstruktivnih ele menata naziva se vezduni hladnjak, Obifk ovakvih vazdulnih hladiaka 2avi— ‘si o8 namene i moguénosti postavijania. Najee#ée se prave za postavijanja nno 2i8 I pod (cl. 10,14a,) iM a vezenje 20 plagon (sl, 10.11b.). ui Sl. 10,11, Poti (2) f plafonskt (0b) tip vazduSnog hladnjake Litiea temperature (eparsvania na fe proiaveds slironje protsveda, Izbor razlike temperature vazdula & komor! ednosno w Maden om prostoru { temperature tsperavania je od presucnog uticaja na relativn ‘vlainost vazcuha u komari. Ukoliko je ova razlika veca, vazduh je suviji | ebrnuto. Na sl. 10.322. predstavijena je principijelna Sema procesa razme= ne toplote | materije u Komori s2 vazduSnim hladnjakam i uskladiStenim pro~ i2vodima, za koje predpostavijamo da sadrée vou. U sludaju da su ovi pro i2vedii upakovani u parcneprepustljivu ambala’u, ili ako uskladistena robe ne socrii viagu, stanje vazdune pri prolaze kroz Mladnjak { komoru menjaée se,kao Sto je poznate, uz konstantnu apsolutne viaznost vazduhe tj. po x = const, Medjutim, kada su uskladtiten ne upakovani proizvodi, vazdub Kofi izlazt 2 en ee £ = Sl. 10.12. Proces razmafie toplote | materije « rashladnoj komari 2) principijeina Sema, b) promens stanja vazdula w komort 1 ©) v vazduinom adnan Imladnjaka sa temparaturom t, proazeti kroe proizvede 4 komoru prima tay. ‘osetlfivu toplots 0. i zaqreva ee da tempersture ty, pri Gomu primo i viegu koju odaju protzvedi te mu se poveéava apsolutas Viaznost 03 x, dox, (sl. 20.12b.}, Na ovaj natin proizvodi qube viaga, pa tlme IteZinu,rve se kale dda proizveult kaliraju. Zatim , ovu viagu vazduh predaje bladjeno| spolsainje) povr8ini Isparivaée Sije je temperatura t_. Vazduh se pri prolaskn kra® i Parivat hisdl of t, dot, {iz njega se Zivaje vlaga, abog foga mu se ema- njuje apsolutna viaknost“ad x, na xy (sl. 10.12c.). ke Sto se vidi iz prednodnog razmatranja, nateine je karakter pprecesa potpuno jasan, ali se zhog vole fziSke sloenosti veoma tesko mom Ze matematitki episati- Da bi se prousio uticaj temporature ieparavanje ‘na Ikaliranjo proizvedo, izyrdi¢e se invesna wpraséavanja koje Ge omoguéith re~ Intivne jednostaynu analizu problema bez bitnog uticnja na tatnost zaldjutakan Proces Isparavanje viage’ olnasno sublimactte ake je vlaga uw pe= otavotima smrznuta, moe s© 2a beskentnn mali alnmanat povrsine pralevo= adh, (si. 10.124.) opisettizrazom We 6, Pao =n 5 CoA.) ode je koeficijent ditustje po Lewis-u, 6 vioBnt deo pavrtine proizvoda (vlaga iz mirnics isparava preke pors u povriinskom za5titnom sloju, t2v. kutikula kod namirnica biljnog porekla}; x" apsolutna viainost zasienog vaz~ ‘daha u granitnom slofu na temperaturi povrine proizvoda i x apsolutne vie~ Frost okoinag vazduha nad povrSinorn Gh. Da bi se odredila ukupne Keli te isparene viage iz_protzveda, potrebnd’je integralitt dtferenaiialn Jed: Gimu (10.1), pri Zemu je neopheema paonavati zavi snost edaovarajuéih ve ina po pevr¥ini uskladitonih proiavoda, Sto je usled siozenost process praktitno nemoguée, Prititng revenio jednatine (10.1.), dovolino tana 26 tavedie= nile zak jutaka Kojl nas imteresuja, move da se nadje uz sledaéa wpreséen ja: (2) preopostavija se da je temporaturs povrine proizveda jodnake tempers tari visinog tormometré okolnog vazduhs ocnosme de je proces racment tom Bote i materije izmedju okolnog vazdulis i porrsine prolzvora adijabatan Ge nema uticajs toplomoa zratenje | unutrasnjth ievara copiote © protzvedima (oa pr. "aisanje”)s (2) predpostavifa so ta proizvodi cadre Sistw vades namiznice sadeZe bloge rastvare soli, protelna i dr. v vos pa Je uticaj raetvara ne komventréciin nmoleula vosone pare u graniénom soja zaista mally (3) imajuéi u vidu relativne male promene stanja vazduta pri pralazs kroz usklaci8tene proizvode, ps ¢ pri proiazu teraz ispariva’ hiadajaka, predpo- stavl ja s0 linearna promons stanja vasdulia prikazans uw ix-dijagramu ft Momori iu Macinjaiu (a1.10.12b. ic). Se ovlm predpostavlaima moe se sada kolitins viage koja Lipart t= pralavo= {ca na osnovu (10.1.) izraziti sa: w 3, BA, Gy-® [hoe], (ao. oie je, [ho/m"e) sreinja vrednost kootictjenta tsparavanis polewiaty, J srednia vFédnost adnosa yla%non cela povrsine proizved prem® wlupno) pom win! proizvede A, {m°] , % 4. [ka/k} srecnja apsolutna viaiost vas aba na temperaturP viazziog tertnometra vazdaia « komori, % [kg/y] 3 chja apeoluina Viaznoat vazduha u komori. : Uicupns koligina topiote koja se odvodt x tsparivatu @. [Jso~ scoli se od tzv. ogettiive topiote C= f Viele, =) [ke] | laidhine top owe 2) = We fe zanomarujuéi t ovim radinabranjima ostele tevore via~ ce) ale jeg [leg/m”] gustina vazduna. c, [kI/ugi) epecitiéns toplote ve~ zauha pel p= const, V['m%/=] zapremidakt protok Vezduna kroz tspartvae Fwos Komerus © [kF/kg } toploca promeste face voueue jr na temperate 2 povrine isparivata. Ako predpostavimo da je temperatura povr ine iepa- vata tg ista po cele) povrini isparivaéa, promona stanja vazdube wu ispa- ivaéu ide po pravo) koja je edredjena nagi bom procesa u ix-ijagramut 9,i presetnom tatkom izoterme t, 58 Unijom ¥ ~ 100% (al, 10.1264). Ako se sniai temperatura isppravania, sni¥ave se i temporatu- Fa spoljaSnje povrSine isparivaéa, ma pr. nat’ (sl, 10,12c.), pri demu se romene stanja vazduha pomera u oblast manjih relativnth viainosti vazduha Usled ovogs ée se poveéati razl ka iamedju srednje apsoluine vlagnostt zas: iéenog vazduha u graniénom sloju na povriint prolzvada | sredaje apsolutne Vlaznosti vazduha u hladjenom prostery (s1, 10.125.) 8 odnosu na sua} Kad je temperatura povrsine bile t,t) bice: Postedica ovoga je intenzivnije isparevanje vlage sa povrline proizvoda Ga (W" > W), Sto anal t vege kaliranje proizvode, Pravac promene, stenia vozduho w (sparivatu bide nesto vile nagnut u desne, Jer je €°< E . Opisane proniene, izazvane sniZavanjem temperature isparavanja, praktiéno neme~ jw uticaja na Koeficijento Gi fi, path stoga u orim nakim razmatranjime: mo¥emo smateats nepromertfoniin [2 lelotene analize mote se zakljutiti da sni%avanjem tempera ine Isparivata ofinosno temperature isparivanje u odnost na date lemperaturu u nladjenom prostara, smanjuiemo relativay viaEnost vazduha \ prostorifi, éime izazivame povatanje kaliranja proizveda kojt sadrie via~ SU, 8 pov'isenjom temperature isparavanja pastlZemo suprotan efekat. Izbor lomperature ismaravanja za datu temperatura hladjene prostortje ira odlué~ luéi utica) na retativnn viainost vazduhe wu njo}. Sto je razliles temperature Madijencg prostora i temperature isporavanja manja, relativna vinznost va- 2dulio ée biti vee i obrnute, naravno za iste astale uslove koji Viadafu w hi adjeno! prostoriji« ture por 1 (zraza (10.2.) vidimo da intensitet kaliranja zavis\ { od br- ine strujanja vazduha preko proizvaria, jer sa porastom braine vazduha re~ ste | vresiaost keeficijente difuzije 6. Brzina strujanja vazduha preko p~ roizvoda zayisi ot zapreminskog protol vazduha V, koji se ob\éno bira na ‘osnovu pritwatljive raziike temperature na lags { ialaza vagduha iz ispar!— vaea (1, ~€,), da bi temperatura u hladjeno} prostorifi bila zadovoljavaiuce ‘avnombrna: Ako se raclika (ty ~t,) leabere malay temperatura w prosto= Fifi ée biti ravnomernifa u sluédiy prinudne etriulaclse vazduha. all Ge em 10k Vezduha biti velik, Sto imtenzivira kaliranje, # pared toga pavaéava potr= inn energije za cirkulactju vezduba, Ako jo (t, ~ ty) vee, temperature u hiadjenom prostoru neée biti ravngmerns, 2 kolinekih proizvoda pastoll op= snot pojave plesni na previSe viazno) povrSini. Prema danatno} praks! + optimalne vrednasti raztike (t, = 1,) iaose 3 doa°C. Xa osnows izraza (10,3,)leko je zskljuSiti da Ge se a porest= fom eselljive toplote w ndnasu na laentmy paveéati neaib promene stanja va zduha v hlarjenom prosteru i da Ge ge proces pramene stanja pomeriti v eb— 293 last manjih relativnth viaznosti. Ovo Je razlog raito je u lodije toplotno tee lovanim komorama kaliranje viaénth prolzvoda veGe. Ovde jo3 mozemo dod= aul de kada je potrebno smanjiti relativnu viainost u komori, to motemo po- stiéi postavijanfem grejaéa (toplom parom rashladnog fluids, toplom vodom {ii vorienom parom ilt eleicriénim grejagima) uz vaz dune hlacnjake. Ne si- fan nadin motemo zaicijutiti da drugi izvor! viage sem vla¥ath proizvoda u= ‘une povetanie relativne vianost! vazduha, « time na smanjenje kaliranje. Tatnije regulisanje relativne viaznosti vazduha u Komori moze se postiéi ka— 4 se ur vazduine hladnjako ugrade pomenuti grejati kao { ovla¥ivati vazdu= hha pomotu kojih se w vazduh uduvava vodena para. Ovla¥ivaél su neefikasni 2a komore u Kojima je temperature nia od O°C. I grejati { ovlativadi trose dodatnu energiju za pogen { treba ih izbegavati. Mnoge je efikasnije postize 1 potrebnu relativns viaznost pravilnim igberom tempereture isparavanjas Koafici jent (6 je karakteristika proizvoda u smislu qubtjenfa V.age pod opisanim uslovima ili, drugim reéima, u emisla suenja. On 20v- {51 ne samo od propustljivesti viage na povriin’ proizvoda, veé { od natina migracije viage iz dubljih slojeva ka povriini. Relativna vianost vazduha ne sme da buge ni suvile visoka jer se teda moze desiti, narotito na temperaturame od O°C i ianad, da povrsi~ ‘ne protzveda bude mokra usled povremene kondenzacije viage iz vazdulia zb- 09 neminovaih temperaturskih razlika u kemeri, a mokra povrsine fe adligne podlogs 2a razvijanje plesni. De ove pojave dolezi narotito kada w rashlad- yu Komori, v kojoj vet ima rashladjenih uskladiftenth protaveda , unesemo znata({u kolt8inu toplin, nerashladjenih proizveda ko\\ sadr%e vodu. Zivotne namirnice ou posebno osetljive na kallranje, jer prek- omemo kalirenje ima za posledicu ne samo gubi tak u mes! proizvoday vee! wkevalitetas Svaka vrsta namirnica koja se hladi ii smrzava zahteva odredj= ‘enu tomperaturu uskladiétenja { odredjens reletivnu viainost vazduhe u pro Stor{ji. Potretne relstivna viatnost vazduha u rashladnim komorama 25 sk- ledistenje namiznica ltreée se of oko 80 do 95} u zav isnost! ad veste i stania pamirnice, Razlike temperature u komor! i tempgrature isparavanja 2a rel= ativne viainesti od 90 do 95% kre (oko 80K 0d 8 do 12°C, 0 oko 6 do 7'C, 2 2a relativne viaknost Yerast (10.2) £ (10,3+) ae ne moguy xe sede; uspeSno kort {ii za prakiitne proratune zhog teSkoés oko osredhjavanja, 209 prepostay= Ki koje nist dovol{no strogo kvantitativno proverene 1 zbog toga to koeficsje— mi Gf A nisudovoline istrazent. Medjutim oni veoma dobro kvalitati~ ‘vio opiBuju fenomen kaliranja i uticaje pojedinth paremetera, 2 izvedeni zo~ Icjuci se veoma dobro slaZu sa praktiéni m iskustvam. U slutajevima za k= oje postoji dovoljne povlataka 0 kaliranju (ne pr- polutke i Eetvrtko mess) 5 proratunl pokazuju desta debro elagonje se izmerenim vrednostima. Nemiroice u procesu termitke obrade (rashladjivanje, smrzav-294 nje) gube znatno vie viage nego u procesu slladiitenja u rashladjenom sta~ Bab. 10.1, ~ ORLJENRACIONE YREDNOSET KOEPLEIENEA PROLAZA TO ja. Iz (10.2.) vidimo da Je to zbog toge to je temperatura povrine proiz~ VOTE k, CA AAZNE TLPOVE LSPARLVAGA ‘ora znatna vila of temperature viaineg termemetrs vazduha kollm veSimo vermitks cbradu, pau (10.2.) umesto Z,, tebe xameniti vrecnost apsol~ wee Dap taper %, wed] | taponene tne vieznosti zasiéenog vazduha na tempataturi porrline proizvods koja i ‘odgovara stanju vis8nog Yazduha u grantnom sloju wz poerSinu protzvoda. Tako je vrednast za W u period termitke oprade daleko vece nego za vreme | skladiitenja. Toplota promene faze vode na povrdini proizvoda potite od ss ‘og praizvods ave dot temperatura povrdine ne dostigne temperatury visEn— 09 termometra okolnog vaziuhe, $ tim da w periodu sniZavanja temperature povriine od temperature suvag do temperature viaineg termemetra okelnog a] ‘wazduha jedan deo toploie promene faze vece patie i af prelaza toplote sa ‘okeineg vazduha. Ukalike s@ tokom termizke obrade brie snizava temperat= Lazare en tdadinaie aa Sapneetabe povedats iets ds Hee Sevninzaijs [es ao | 6 ear ao ask “[ireonset, plotaetl oo Shewets Uaetiss [so aos | 6 wae a x tra porrdine proievode, uteliko je kalizanje manje (ne pr "Sok postupake eee SS Tashleciivanja mesa). Rettiate cbvach suds WPareate eno, . SER! oo ae easiein oe ‘Temperatura porrkine naminiea kajeataju oploty disange. se 2 flieee cers Tuono | ogo cietat Bb TS vilio od temperature vlatinog termometra otines varia, pa je, uz ostale 7 SHEERSoS Elva fs crcl its 1 Inte usiove, isparevenie vlage as afihovih posinn neste intenainije. Ova) Line sine ee ttico} toplote disanja mote da se Kompenzire povetanjem relative vioknestt ee eS Seana eee Yraedua & Komori ‘ako sto Ge se poviit tonperature ieparavania Hieainih gaecie oe PSD SET ET ain aig an tavanset | 6 go 7 Tse? rata SET presees5 do" Provatun ispacivate gintee'cert 3 4 50 “ Isparivati se obitino proradisnavajt po poznatim izrazima: Srebrene covi Le ao | hale ts aye 200 40, a. 9, “Re, 7, * iaparivadh 2a Maciene [m*] 5 (10.4.) fuori a Tis [porepijent, w vite corm Bin dati ae eadsisese | 950 40 300 4 Be Je by we" ] spoljainja povrSina isparivaia Qg[W ] toptotni floks, i, W/m2E] ‘kooticljent-prolace topiote eveden na epoljainju povrint, (spat Be [potopiyends oe vertiaal= po vata, 0, [I] srednja logaritamska reslike emperatur’y q [ W/m" ]sred~ | njs qustlfe toplotnog fluksa kroz spoljafnjs powrin. TIBET pp Strogo uzevii, lava jednading iareza (10.4.), koja vali za slu- 2 ietnaa Re 00 Eaj K, = const., ne bi mogla da se primeni na iapariveéo, jer K, zavisi od Taam TS ‘ustite toplomoy fluksa, a on se menja sa promenam temperature hledjenoa ' oe Aida. Stoge pravazun powrine A, sa sreinjom loparitamskom temperatur= ee fom, bse Ha amo vidal, var da gree, UI penkel se prsisam prajelrtoven sPia Siateaajte | s00 ae a200 nfa Spok Korist! iaraz (10.4,) 2b09 avoje je¢nostavnacti, Jor jo odredjivanie koeficijenta prolszs toplote zedovoljavajue tainosti skopéano se nizotn teBk- ofa usied medjuseoneg delovania razliiti konstruktivnth, strujnth, termot~ fnigkih { drugih faktara. Pri tome se 2a vreinast K, kariste oksperimentalnt pedaci dabijent {gpitivanjima alignih Inparivaéa y razliGitim uslovima rada (tab, 10,2,).Medjutim, prilfkom konstruisanie { detaljnijth ratunskih anal 2a radniti Karakteristika {sparivata, narofite ako su specifitne konstrakei296 {Ti namene, mogs se Karistitl metode proraéuna i2nete u daljem tekstu, Ove metode su razradjene na asnova brojaih reaultata istradivanje i imaja karake ter aproksimacije, ali se mogu debiti desta tani rezultat! i dabar uvid u uti ccaje pojedinih konstrulaivnih, toplotnih | drugih parametara, Trebs napome— huti da fo ne postoji potpune egzaktan | univerzalan meted topletnos pears luna isparivata,, Sto fe { razamljive ¢ obzirom na sloZenost prablema, pa je neophocino debijone raéunske rezultate veriiikovatl i po petrebi kerigovati ksperimentainim iepitivanjima. Proratun isparivats vazduSnih Madnjatea obléno potinje taratu- navanjem koeficijenta prolaza teplote, pri Eemu se MJegove vrednost svodl nna jedinicw spoljeinje povedine isparivata (sa strane vaztune): 2 2 Kay Go, os) 7 ee ‘ade je: d_ [W/mK] elwivalentni koeficijent prelaza toplgte so strane var~ ‘dune, ermitka etikasnast orebrene povrsine, R,{ r°K/W ] kontaktns point otpor tried cevi trebara sveden na 1m? Spoljainje povrsine, hooficijent orebrenja tj. odnos apoljasnje { unutrednje povrdine iaperiv aL. [w/so2K) hosfictjen: prelase toplote ea strane rachlasoo Hulda y 7K [m2K/] toplom! otpor zie cov. Uisrea (10.5-) d, je ekvivalenint koeficljent prelazs toplo- ‘© na spoljainjoj porrSin! Isparivafa, koll pri ladvajangu vlage ne povrsini u vicu rose alasi= ae 5 Dw sme (10.6.) 8 v ebttha inja x dys wy (10.72) Uoovim izrazima & , koeficijent “suvog" prelaze toplote na spoljaénjo} porrdini bes pojave kolenzaclje viage iz vazduhs. On se mo%e davolino ta- Ene izratunat is cease oy By ky Dasma} aile Je of, [W/mK] noettcont pretaza topicte pri strujanu vazduhe Skomnttom fraveu kre snop glatkih evi, Kofi mosame leraturat po jaime) ox poznattn forms (na pr. po Griminon-u ili Saloustos-a tars fee e Je Koreltivntfoktor pomoéu Koga se uzime u cbelr ica) orebrenje't Kosi fo Schmiaten elas hes b Eye 10,18 ( E ) 7. Go.8. Ho One Py 207 Onde Jo 8, [i] osne rastejanje rebara odnosno korak orebravanjay fy (i Jedebljing rebra, —§ ; (mi) debijina sloja inja. hp [i] je visina repra’ Za Tamolastarebro. hg se'iibldno edresjuje prema leracima (i0cies 1 W.18) Merkelov koeficijent $ u (10.64) (10.7) obuhvate utica) ke ordenzacije pare { zavisi of promene stanja viaznog vazluha Kofi strujl po sroljainjo} povrini isparivata: yet seh (0.9.3 P gie Je a1 [1/1a) promens entetpiie, a 61 [x] promens temporature vie- nog vazduba pri prolaza keroz isparivaé, c, [J/kgK] je specifiina topleta ‘ovog viazneg vazduha. P Debijix stole inje 6 [m9] uw terazime (10.7.) 4 (3008.) zavi- si od parioda vremena iamediu dva otapanja vazdusnog hladnjaka» Pri dobre) eksploatecifi srednja debljina inja kroce se oka 1 mms Keeficijent provesic- nis topiote inja 2X, [W/mKC) saviel of gustine inja, Pri coveljno Zestomn Ol spanje koje odgovaba dobro} praksl, moze se razunati se). © 0,15 W/mie Cp, = 150 kg/m), ‘ Usted provodjonja toplote kroz rebre i krnveketje ne njeaovo) p= owtint, u rebru nastaje gradijent temperature kell prouzrokule snldavanie sermifke efikesnosti 7, povrSine rebara kao | Lermitke efikasnasti ] co Jowupne spoljainie povrithe A_. Povrfina A. sastoji se od povrsine rebar FpovrSine cevi izmedju rebara A... biikGsnost povrdine rebara 7 étinike se kao odnos srednje razitke famperatura vazduha 4 okoliné rebel i Porriine rebra prema rozliel temperatura vazduba 1 korena rebra, Efikosn= oot 1 predstavlje srednju vredaost effkasnosti povrsine cevi A, | oja tame ost 1) fefilasnesti 7, (koja je manja od 1): War: (10.10.) Ze raane tipove orebrenja efikasnest rebra mote da se sa dovoljnom tatino’— éu tzragina pomotu formule za afikasnost pravag rebra ind se umesto nje= gore visine urrsti ekvivalentna visina datog rebra i, uO (ao1.) 1h Ge fe M parametar rebra: ™ . (0. Poi pravim rebrom podrazumeva se rebro Eije eu ivice u korenu i na vein: is~ tedubine (na pr. poduino rebro na cevi). Poslednia dva obrasca vate za pr—258 avo rebro konstantne debljine ( druge rebra ekvivelentne visine i, Kod koji Je zanemaren prelaz toplete na ivicama sa strene vazduha, jer s€ radi o ta~ kim rebrima. Ze prave rebra je h, = hy, 8 ovo vadi i za spiraina rebra koja su namotana take da su pri Karelia naborana, pa eu iim iviee v korenu i ze vrhu pribliZne jeineke dudine. Kada se ave neravnine popune injem, to vise ne vaZi, Za olrugla i spiraina rebra rayne povrdine je po Schmidtau: ig = bg [1+ 0,95 in o +20) [m] (10.13. ade je, spoljasnji pretnik cevi. Za pribliino odredjivanje eftkasnost! lam= elastog rebra mode se takodje Koristiti jednatina (10.13.), stim ito ée se Jamelasto rebro svesti na kruéno rebro ekvivalentne povrSine. Ako je osno rastgjanje s_ susednih cevi oc posmatrane cevi isto, visina ekvivelentnog krvnog rebrSi za koricerni ragpored covi (#1. 10410b.) bige: a (20.14) 28 ehovskd raspored (Ste 10-3024): i ar ag EF 10.15.) Na sliten natin se moe da postupl { onda kada Je raspored cevi u redovi ma po horizontal i vertikalt arukétii. Kontaktn! termi8id otpar f ismediu cevl | rebra zavisi od kv~ aliteta materijala i tehnologije izrade f némoguée ge je odrediti raZunskim p- tem. Za ispari vate od Eellénth cevl [ rebara od ellénog lima koji su poste izrade toplo pocinkovani, se mo¥e 2anemariti. Ze rebra na ekspandiran= im covima (najéeiée aluminijumska rebra na bakarnire covima) erjentacto— he vrednosti su ze suvu povr'Sinu igparivata Ry = 0,01, a za poveSinu pokri~ vena rosom fli injem fi, = 0,005 m=K/W. Za prorain kaeficijenta praiaza toplate pri kiiuRanju | ispars- vanju rashladniti Nuida a horizontainim cevima 4, keriste 50 okspertmont~ alno dobijene formule B. Plerr-ay Bogdanove y Chawie~e I dr. Medjutim rez ullati proratuna po ovim formulama pokazuja medjusebno velika odstupania. Zbo9 toga je potrebno paljive analizirati uslove pod Kojims sv pojedini aut ori wrSili évoje eksperimonte { konkeotne uslave 22 koje se vril proratunay— lanje. Ovde se navote formule po B. Fierr-a, po kojima se 20 aL, dobljaiu rednosti hoje se nalaze neade oko sretine i2mediy vrednost! dottienth po ramnim drugim autorima. Ze isparivece u kojima rashladni fluid potpano pari (suvi sparivagi) jer (ma) [wink], (20.16.) 299 2a isparivate u Kojima rashladni uid Isparava delimiéno (preplavijeni is parivatl sa cirkulacljom tetnosti rashladnog fluida) ma, 05 ures) (wim), (or) ade je m [ig/m*s] gustina masenog protoks rashladnog fluida (odnos ma: nog protoke prema povefint unitrasnieg popretnoy prescka cevi) a, [W/ar] fustina toploinag fuss Kroe unutraanju povrtinu ceviy d reinik cevi, Zavisnost vrednosti koefleljenataC, 1 16.) 1 10.37.) od temperature isparavanjs 28 Taal ta jeu tabel! 19.2, 1 [ny unatbasnt p= Eo einatiname 0. ds endhladne Ne da ‘Tabela 10. + ~ SROINE VREDNOSTE KORFICISENATA Cy TC Tashle -20 a me ot oe ot 1 Ny aor | ory | osar | ae | oer | 170 Reta ost | ors | 0,39 | oe | as | 0,20 oz | 020 | 0,06 ot | os | ace [Beso ams | os | ose ont | ose | ons | Pri proratumu vazduinth hladnjaks obténo je poznato stanje vas~ duha na ulezu u isparivaé (t), ,), rashladni kapacitet odnosno toplotni flu- 5 (Q,), zapreminski protek vazha he (V) i temperature isparavanja (1,). U kin’ slutajevima umesto {, poznata je koliéina viage (W) koja ie w° ier arivaéu potrebno advesti of Yazduhe u jedinicl vremena. Temperature vaziu- hana talazu ia tsparivata (1) obfEno je 2a 2 do 4 K nlze of ty prvom sluéofe leda Je posnata temperatura isparavanga ¢¢ nalpre se ne pozhoti neZin tzraanave srecnje logaritamaka razitke tempefa~ tora 8... Zetim se nn osnowy jednacine 24 prolaz topiete te gp) ho eanallhe (20.5.) iterativmim ili grafonolitiziam putem oifeuule 4 Atk {ps raja povrina foperivata proma (IOr4e)s Se |p je uneleze eee spe Vobuje funutraiaje powrdine -A.Zh.- U drugom sluéaja, kada je pored ostelin veliina zadato Wy mo- e se pomosu ix-dijagrama, ana osnova koeficijenta pravea promene staaie vvazduha pri prolashu kroz isparivat po izrazu (10.3.), adreditt stanje rasi~ Geno varduha na tempersturi spotjainje povrSine ieparivaia t, kao ito je pokazano na sl. 10.12¢, Povriina isparivata odredjuje se na csnovu srednje300 ‘qustine toplotneg fiuksa na spoliainjo) povrlini isparivata: (10.18.) koriééanjem jednaZine (10.44). Zt a tomperatura isperavanie po lara ‘Ukupon pad pritisks pet strujanju reshladnih Qulda u isparivagima ‘nastaje usled trenja, promena koliéine krotanja Hulda | pojava koje ieaziveljut » lokaine cipore (kolens , promene proteénog preseka I sls). U literatuct se mogu naéi formule 2a edrediivanje padava pritisals 2bog pojedinih. pomenut~ th usroka (na pr. Lockhart-Nartinelli, Chavis i dr. ) koje daju rezuleate oj! se medjusobno dosta reziilayu | porel slo¥enoa naina proraéuna. Zoo toga se ovde za praktitne orijenacione proraéune navod pribliina formula za odredjivanje uiupnog pads pritisks pei strujanju rashladneg fluida u eovn= 9} zmijt, koja je debijena primenom modela homogenog dvofaznog tok: i na osnovu ekspertmenata B. Plerr=a: sym? svat & fra) 0.20. ode jev' tv" [m°/ig] _spacititna zapromina zasiéene teEnost! i,pare rash lacnog fluids w leparivatu, a Koolledjntelskulactjey m [hg/m?e] speciti~ Eni magont protok rashlednog Guida, d.[m] -unutralngt presnik cevly @ L[ym) — dubinn cevne smije. Chupa Yoetitjent etpora X imost orient ciono da Este rashladneflulde a6 0,015 600,25, a kata Je prisutneulje (00 0,04 do 0,05. Pad pritisiea pri strujanju vazéube lor feporivad ga lemelastim orebrenjem za suru povrinu (sperivaéa mote de se odredi po formuli: anyec ae wep ah tw), quay gde jo d, [m] ekvivalontni presnik, 2a isparivate prema ste 10,10. | 10.10¢. Bie nig) (Gq = 65) Tae ay U (10.21.) je 28 Koricornt raspared cevi C = Qy11, 9 za Sahovski C 301 1 [mm] je dutinn isparivaéa u prayeu strujanje vazduha, w [m/e] brzine v= azduta w najuiem prosok, ¢[kg/m*] gustina vezduha, Prt tzdvajangu vlace ro povrini isparivaéa v vidu rose pri malim koracima rebara uoteno je ose= tao poveéanje pada pritiska (na pr. pri, ~ 2mm va puta uodnosmu ne vi exinost tzraéunatu po (10.21) Utieal injé’ moze se orijentacione wzeti u ob 22 edgovarajutim poyséanjem reine vazduha i amanjenjem prototnea pres toca kro Koi struli vazcuh 2a Jebljlaw iniae Pad pritiske pri strujanju vazduha kroz isparivate sa okeugiim 5 soirainim { pojesinaénim reprima crugih alike (pravouaoneg , Sestougaoney dr.) tako mnoge 2avisl od goometrije opebrene cevi i ol medjusebnen plow Baja orebrenth covi, da nije moguée dati neke opitije odnose za proratunavac je pada pritiska, U slufaju primene ovaiein isparivata preostaje jedine da ‘5 Koriste podsci proizvedjata ovakvin isparivate Ili da se pronadje spocija— Jina literature a perlacims o ispitivanga eliénih iaparivaka, koja je veome os~ vada. Proratun doboSastih isparivata za bladjenie teenosti obitno se zasniva na zedetom loplotnom Dukse odnosno rashladnom kapecitem (2) ,te— mperaturi isparavanje (tp) { temperaturama bladiene tofnosti na wlacu°(t,) ins izlazu isparivats (1, }, Srodnja logaritameka razltka temperatura kre éeseugronicams §, 25 do 10K, a promena temperature hladjene te&no- si Ot=t)~t, = 90S K, Optimalne vrednosti ovih raziika mogu se odre- iti tehnoeRonofhskom analizom. Porrina isparivaéa odredivje so po jednaZini (10-4), a koeft cXjont prolacs teplote po Formmull oblika (10.5.}; pri Eomu je potredno adre= iti kooficfjente preinza toplote sa strane kijufalon rashladnog fluide | se st rane tefnosti Koja se had. Za oarediivanje Koeficijenta prelaza toplote 2a strane hladjene teinosti u doboiastim isparivaéima maze da se korlsti sledeéi bezdimenzijs— Wi feraes oun Nase Re® Pe? Ces yy : (10.22.) qe je pri turbulentnom strujanju tetnesti ucevima a= 0,8; b= O43 i = 0,021. Pri strujanju tenosti sa spoljasnje atrene enope cevi sa poprel him pregradama (s1.10.9a.) Je a= 0,6, b =0,33 1¢ = 0,25. Kada hiadjena einust strujt u cevina, Reyubiderwy Uru) oe fate oe urnitrasigim peeent= kom covi { brzinom strujanja teénosti u njoj. Kata hladjens teznost struji ss spoljainje strano, raéuna ee #2 epoljainjim preénikom covi, ali aa aradnjom brzinom strujanja teinosti, koja se odredjuje kno geometrijska sredina Urzi— = pri popretnom strulanju tecnosti izmedjy cevi { dve susedna pregrade bezine pri ueduznom strujanju oko pregrade. Popretnu brains treba tzratun~ i pretoka j slebodnoy preseka lzmadju dve pregrade { cevi » nom lori ‘ontalnom red covi koji se nalaai w sredini dabodastog isperivate, a uzduza berzinu iz slobodnoy preseka iznad ednesno ispod pregrade, Utica} promene302 toplotnth osobina haciiene teénostt sled promene temperature u grantténom Sloju obutivats s@ oanosam vrednosti dinamitkog viskositata pri sredajo) te- Imperaturi tetnosti i tempocaturi povrdine aida eevi . Pri hladjenja vode mo Be se bor vote qreske ueeti de je (4 /y .J0r14 = 1 Sime se izbegava iter ativnl postupak, posto na patietku prorecuha nije poznata temperatura zida evi. 2is dobotaste isparivate ea direktner elspanzijom kooficijent pprelaza toplote pri ldjueanju rashladnil Aids u cevima moze da se oxradt ie (10,16). Prema resultatima istrativanja mnegth autora peelaz toplote p= 1 Rljuanju treona na snopa cevi u daboiastim preplavijentm ieparivatime cavija se u oblasti razvijonog momurasteg kjuéanja (> 1000 W/m=) i mom %e se, koriéenjom podataka Stiptevia I dr., predstaviti sledeéom pritii— nom fermulom: gO Mis [wm k] , (10.23) 93075 n= 0,60-(] 9°98? 2g snap orebeenit cevie pri emu jes n= 0,75: ~ 28 anop glathdh cov, U tabeli 10.3. date sv vrednosti 2a kosficijent C, 2a enop glathits cevi. Za nop orebrenih cevi u ovom intervalu vrednosti ¢,° vrednosti Cy su prakii= Sno konstantne { imose ze Roi C)- 13,2 22 “h22 Cos 16.5 . Kooficl= ent orebrenja spoljainje povrsine °y je adnos ukumne aBoljainie povrsine prema spoljaiinjo} pourSini cavi kada ne bi bilo robara (2a glatke cav! =1). Gg [W/me] Je gustina toplotnog Aulss kroz spaljaénje povrinu, f, Je Ko~ ricivni faktor Kofi uzima v obzir utiea! uje | leeée ge u granicama oko 0.8 6 1,3 (2a koncentracije ulja do 10k, za manje koncentracije vade veée vrel= nnosti ga f,)+ Utlesj hrapavostl povrsine cevi uzet Je u obrir taltaram 5, yko= 120 bakaine, mesingane { aluminijemske cevi iznesi oko 1,15, a za bliene evi oko t+. [1 Je odnos priticks isparavanja prema krittSnom pritiaia: ras= Inladnog Aids. Tab. 10,3, ~ BROINE VREDNOSTI KOBRICHTENTA C, Pel | 80 | ae | 0 | -20 | -0) © i eta zat fort | ar | 6a | 5,90 Reve sa7_| 793 | 6.95 | 606 | cas | 6,40 U amonijatnim doboastim isparivagime Kijutenjs na cevima ob= Ring se edvija u oblasti nerazvijenoy meburastog KIjuéanja, po jes aye sa, [wim'e] Go a) Ove formula vai za gy = 1000 do 12000 W/m", dg = ee -20°C. 4038 mm itso ad pritiska bladjene te&nosti pri tarbulentnom strajaniu u cevi ra doboastih tsparivaga (Sto je ebigno siuéaj kada se take bladi vodn) ma- Bo da se edredi po izracu: pete ¢ + 1,75 ene fra] . (10,28.) gfe Jol [m] duvina cgvi u isparivatw, a, [im] unutrainjt prefnts covi n Eroj todova, [ko/m?] srednja gustin! vefnost! u cevime, w [m/s] be= zina strijonja, bladjene teEnostl w cevima, (Reynolds-oy bro} treba taraton= aise a tw). Pad pritisies bladjene te&nosti pri tusrbulentnom strujanis popre- Ero krox snop cevi (al.10.9a.) mote da se oaredt po formuli Denohuena (10.26.) ove Je np Dro} pregrada, 2 bro} redava ponretne opstrejavanth covi, =, forak cebi wsnopay dy [m'] spoljasnji pretnik cevty x, [m/s] brzida hi= sjene te&nosti wnajufom praseit u horizentslnom rei evi kolt se nazi Usredin’ dabots omedjency dverne susednim pregradamay ova} presek fe ob~ foden sas, [ie] 5 9 strut (najuat) presek eros koji hiadjens teénost cbilazi pregfade je, [m®] . (Re treba racunati sa wy hale Gtapanle inja sa isparivatie vazduiint Unlanjanje inje sa powrine Lsparivaga za hladjenje vazduba it tev. defrostacifa isparivede moze da se izvrdi na jedan od sledeéth na ina = otapanje korlSéenjem vazduhs iz hladjenog prostara = otapanje pomaéu depunskik toplotnil i2vora (elektriéni grejaéi, voda ‘crgovarsjuce temperature) ~ otopanje toplom parom rashladnog fluids. Detrostacija vazdutiom moze ge se prinieni samo za isparivate \ komorama fife je temperatura visa od O°C 1 to Kada Isparivaéi nisu velitao 2a vrame detrostacije zaustavi se rad kompresora ili se dotitni vazduént hi~ adnjak, ako in je vise,odgovarajuéim ventilima na usisnom t potlenom peile- Ijubhu iskljuti ie normsinog rads, dok vazdan 1 dalje cickulize leror leparie vat { take craps inje, Hloktrini grejedi se mogu ugraditi w wazduint bladngak we tape iva Blok. Pri otapaniu ukljuéuju se elektrin! grejati, isparivat se eke YuSl da ne hiadt » rad ventlistora se prekida. Na nekim konseruke jama vYazduSnitt hladnjoko postoje t Zaluzine koje se priltkom otapanja zatvaraje a zegrejan vazdun ne wazi w hladjeni prostar. Ne oval natin se prinudsom Konveketjorm proces otapanja ubreava, ali izaciva { zagravanie vauduha, Komori, jer tzvestan deo toplote of grejata ipak proaire u njus Elektrieat gr- eiadi postavijeni u balarne cevi ugradjene a ispativa® se lamelastim robs: ‘ma na ist! neGin kao t cevi za isparavanje zashladnes fluida, ofaja ne meat Kontakta sa retrima aro toplote Koja so po rebrime prostire konduketiom. Prittkom otapanje sa avakvim grejaSima ventilatori ne moraju ta Pade. pa se na taj natin skoro sasvimn eliminlSe prodirante toplote u hlacijent proster. Primena elektritnih grejaca zs detrostactju dosta utlse na povecana ckeplo. stacionth troskove, po se oni abléne primeajujy u komorcijalnim rashladntin urediajima. Isparivati vedih vaeduinth hiadniaka, Kofi llade Komore na te= mporature oko 0°C, fasto se detrostiraju tako Sto se povrsina isparivata pe oliva vorom iz brizgaljki voradjenin u kuéiite hladinjake i2nad ispartva log loka, Nalteise se koristi Fista vedavedska voda. ada je temparstura hladjenog vazduhe niga ot OC, isparivaéi varduinih hlacnjaks v industrijekim rashladnim instalactiama najéesee se ‘efrostirajy toplom parom resbladnog Mulda, Prt atapangeinje prekida se snormalan rad vazdusnog bladnjaka zatvaranjem ventila na prikdjuceima isp srivata za dovod teinost! { edsisavanje pare rashlodneg fuiday a u laporive aa& se dovoat topla para iz potisnog ceveverla kompresora pol pritiskem kon= Genzacije. U isparivaén se ova para hadi { kondenzuje olapajué pri tome fo nje se povriine isparivata. Nastala tenost rashladneg flulda alvodt se. kz iaparivaga, = ponove isparavanje nastalog Koienzata zavisi of tipa insta lncije i broja tsparivaée. Ponekad se otapanje inja toplom perom rashlednoa ‘Alda kombinuje se jecnovremenim pellvanjem ieparivate veers pomovu br ixgalki radi efikasnijeg odvodjonja ina ! eventualnih komace leda holt se zaglave lzmedju egvi isporivate, U ievesnin slutatevima i xa tamparatene ‘vazduba nize oi 0°C primenjule se otapanje samo voom,, da bi ee izbenle Praginjenje tetnostl rastadnog fluida iz isparivace 2a vrome otapanja. Sto proiéava { skrauje postupak: otapanfa jako veliith isparivate { na pre isp= arivati kontinusinis tinela ea bro smrzavanie) « © rashladim instslactiama koe imaje semo jedan isparivaé pe rimenjivani su razni natin! za {sparavanje Kendenzata koji u lsparivezu nas stane prilikem otapania topiom parom rashladnog fluida. Tako je n= pe. & nnokim sluéajevims na usisni cevaved of isparivaéa do Kompresore postavijen 05 Golariéni grejaé (s1-10.122.) kojim ae spreSava da tetnost rashladnog Mul- és bude usisana u kompresor. Umasto elektriénog greiaza move se postaviti fdodaini isperivat za isparavanje tenosti rashladnog fluids astale pri ota » —sromaunied ——euwane 51.10.13, Otapanje jednoy isparivaéa toplom porom: 2} Foma sa dodatnim eleltriEnim orejatem , b) Kema po cildusu tepletne pumpe. pan. Svi ovi razni dodatn! uredjagi momu se ‘2ostaviti, ako se pri ctapanju ashladna instalactja pretvori u topletm purmpm (#1.10.2%,). Pomocu Cetve- rokrakog ventils (ii edgovarajuéom kombinacijem obiénih zaustevnih ventila) ad instalacije se sa rezima hladjenja prebact ne rezim otapanja, pri Cee 0 topla para jz kompresera dovoil v isparivaé, a kendenzat nasta u ispart vatu tsparave u kondenzatorv koji sada ima finkeifu isparivaéa. Ne ova) na~ Gin w periodu stapania rashladna instalacije radi ka toplatna pumpay jer se toplota oxivodt ox okoline (ednosne vode IIf vazduha) i predeje isparivatu 26 otapanje inja. Da bi se pri obladjivanfu vede ili yazduha u kondenzateru spre= Silo namreavanje vede il inja na njegoro} povrSint, ugradyuie se ventil kom Astontnog pritiska VKP koji ne dozvoljava da temperatura, isparavanja \ kon= Genzacoru (ada on ima ulogu isparivaia) bude niéa od 0°C. tapanje toplom parem u inetalacijams so dva Ili vike isparivate Je znatno jednostavnije. Prema Semi na s1.iD. Nae, za otapanje na prs had = hleka T, Sotvoré ve ventil 1, eatin se hive vestll 2 wo tople para w fepari= vat, a fastae Kondenzat kroz jednosmerci ventil 2 edlazi w blatinjak N, kroz nlegov prigulnt vontit. Otapanje se moze izvréiti { potpune nezavisno® of re~ lds ostalih isparivaéa, ako se u instalecisu ugradi oud 22 ctapanie (sl. 10«14be) Sio se danas najelée primenjuje u velikim instalacijama, Postupak pri ota aaju je sledect: zatvaranjem ventila 1 | edsisavanjem sua preko venttla 7, zaostale tebnost rashlacnos fuida se sliva v sud ze otapanjo ofvaraniem vo~ nifla 346, Otvaranjem ventila 2 dovodt ae topla pare v ispacivaé a konde- nrovanl rasbledni fluid se sluplfa u sudu za olapanie, Po zavrSenom otapaniu06 pong eo Ee ' | ao ! eee Le ) some Foes ace SNE SI. 10.14, Crapanje toplom parom kada ime dve Ii vide tsparivad 8) bos Suda 26 otapanje, b) sz sudom 2a etapanie. 1 putaniu isparivata u normaten rad, otvaranjem ventile 4 4 § rasiladnl flu~ fd se ponovo yraéa u normalnn kruzenje. Ako Ge ieparivat nalaci isped novos suda 20 otapanje, pa nije moguée slivanje tetnosti iz isparivata U st Ze cha Panje pod dojstvom gravitacije, onda se advodienie tetnastt tz tsparivate m- oe ostvariti tako Sto Ge se snizitl pritigak w sudu za otapenje delimienin iit Potpunim otvaranjem ventita 7, 11, POMOSNI APARATI, ARMATURA 1 CEVOVODI Opete Pored osnovnih elemenata rashlasne instalaclje: kompresara jko~ ndonzaters j isparivaéa, instalaciju saéinjavaju i pomosei aparati, armature Lcevovedi. Uloga pomoénih: aparata, u kaje Spadiaju: odvojaéi teésasti pom— ini razmenfivati toplote, resiveri, lspuiteli vezdaba i dre, je de amanie potrofnju eneraije potrebnu za pagon postrojenja | da ohezbere trajan nasm= Stan! rad rasbladnog uredigja 1 kategoriju pomognih aparata koji sluze 2a podoljfanje ekenorn= Lnostl vada postrojenio spsdaju no pr. medjubladnjact, raemenjivat toploxe izmediu Mledne pare I telnasti freona, prebladjivagi tetnost! , cok ti aparate ‘ofl treba da cbeahede hesprekoran trajan rad postrajenia spaiaju oavajati unis, ispabtaéi vazduhs , Mtei i sl. V kreinjo} Vinift 1 druga kategorfa apars~ ta ozetno utiée na elkonomitnest rada, jer bi bez njth bile nemaguée odreavaq Hi najpovatintii rezim rede pastrojenia. Odyajat ulje spretavalu suplianje | talodenfe ulja 2a podinaziv~ fale kompresora u konenzatorima | isparivaéima. Ulje loie proves toploty pe ometa prolaz toplota, Dejstve oavajanis ulfa f= pare rashladnan fluida, ke fofu Kompresori potiskujt u kondoazator, estvaruje s2 nagiom promenom pra= yea { brzine strujanja pare, Pri potiskivenia pregrefane pare rashlavnog fhu- la iz kompresora, para povlatt ze sovom ne same kapliice lia, vee § para tlja, FoZelino te da se para lla kondenzje w onvaiatt ida sa ulje esvaja oe struje pare rashiladnog fluida, Konstruktivno se odvafsti uljo izvoio u vidu veridhalnes felines soda sa dancima { yrikijuvcima za doved i odvot pitre rastiladnog fluide ze caval olvojenog jae Da bi ulje bilo efiiasne ovajenc, brzina pore resils~ fan0g Mlufda treba da se u edvajaéu smanji na manje od { m/sec. To anaéi da preGnik cdvajste ulja treba da bude S de 5 puta vesi od pretnika potisnog ce Yovoda u home se potiskivane pore refs brsinom od 10 do 20 un/su. w uevin snostl at vrste flufda t duzine potisnoy cevoveda. Visine otvajaéa ulje trebs fa je oe 3 puta veda ot njegovog preénika. Ulaeni prikljuzakk za paru se po- stovija sa strano, produlave ce & unutrainjost orlvajaée | savijen jo na dole da bi se ostvarila nagia promena pravea strujanja, Ceste ae postavlia elise ceatrino da bi se dobilo vihorne strujanje. Izlaz pare je od gore. Fri dni oF vajaa nalazt se prikliuéak 24 tspust ulja. Cesto se pri dau suda pasavlja ventil aa plovkom 2 automatsko vraéanje ulja u kartor Rompresora: kads so308 1 odvajagu nokupi vata koliSina uli, nivo se d¥e $ otvara ventil sa plovkom 5 [pe ulje pat pritiskom Kondenzeclje ailaas u karter gde viada nid pritisalk. ‘Tet se da se cdvajaé ulje postavi Sto bite kondenzatory da bi ‘se, usled hladjenja u potlsnom cevovods, kondenzovalo pre olvajata Sto vise pare ullay Ako lvajaé ulia ima venti sa plovkom i ako ima vide Kompreso- ra, niajbolje je staviti kod svakog kompresora njeyor odvojae uljae Postoje razlitite konstrultivna retenja odvajséa, U eflju boljeg zadrZavanja kapltica ulja kod nekih se u alvaja ugradjuje sloj RaBigovih pr stenova, kod nekib,sloj zauavane metains Bice ili metalnih strugotina. Ovai Sloj se postavija iznad wlaznog otvora pare, Da bi se kendenzovalo sto vise Gare Ua, w nak advange jo upraiena ceva cra Madjena vsiom (ele Sy . U amontjsénim instalacijama obavezno se mora, posle kompre= sora u potisnom vodu pre kondenzatora, ugraditi eavajaé ulja. U manjim fr feonskim Instalacijama eavajas wis se moze izastaviti, jer se vraéanje. ulje ut karter kompresora sbazhedjuje eirujom pare rasliledieg fluida, dok sew teinosti veéino froona ulje rastvara. U veeim freonskim instalacljams pre= poruétjivo je postavljanfe avajat ulja, narotito ako Instalacija ima vise ke bmpresora, da bi se Sto je moguce vise izbeola teSkaée \ pogiedu tavnomer= nog vraéanjs ulja w kartere Kompracora. U taiwim alufajevima, pored poste avljanja odvajats ulja, potraino je pradvldeti epojonje kompresora sa civ coma voda radi izjednatavanja nivea ulja u kartorima: fedan vod spaja kart~ fore lepedy o jedan iznad nivos ulja. U sredniim I velikim freonskim instala~ ccijama treba postaviti odvalate ul | 2boq toga da ulje ne bi absorbovalo ve~ 6u Kolitint freon Flme bi w izvesne| meri, iegubito potroima maziva svojste VU freonsiim proplavijenim rashlodnim instalactjama ulje, kole prodie kroe orvajaé ulja, ostaje u fetnostt treons u skupljatims teinost! 11 w Isparivatims sa slobodnim kljuganjem. Ulje astaje 1 teénost! rastvoreno ako se dobro meta sa rashiadaim fluidom, ili veéim delom nerastvoreno (na pr. u slutaju frecna 22 pri temperaturama nizim od -10°C) uw kom shisaj 80 slouplja na povrdini teinest! Jer fe lake od tetnog freona. Ulje se more odstraniti iz skupljaa tenost! | isparivata ea sloborintm kljuBanjem, maze bi koncentracije ulja u teénom trecmu ill neogranigano rasia fli bi se ulje g~ omtiao na povrsint teénasti, au kampresore bi se stsino dolivalo ulje.Prt ‘zmamijim koncentracijama rastvoranoy ulja u teénostt freona hojl se dobro ‘meaju 2s ulfima, pogoriavalu se asctno termatizitha svojstve freona. Da bi se ulje 2a potmazivanje vratilo w kompresare , uz skupljae teGnesti frecna {li freonsid ispariva® sa slobodnim kijucanjem postavlja se jedan suvi ispariva® w koji se sevodi iavesna koligina teénoati (2 skuplja il fsparivaée (sl. 11,1,). Pritdjudci zo oivedjenje tenosti u suvt isparivaé OU postavijaju se nto isped nivos teénosti u slupljatu ili isparivetu Ry a {ispred suvog isparivata ugradjen je jean termi@ks regulacioni venti Kofi 109 rregulte protok te&nog freona tako da iz, OU (zlaet malo pregrejana para. Pri ‘isparavanj tetnog freona u suvom isparivaéy OU ostaje ulje koje nastala p= 4a trenjem povlsti u usisni vod prema kompresorime u kojime ulje despeva Sl. 11.1, Odvajanje ulja u froonsklm preplavkjenim instalacijama, ponovo u sistem ze podmazivanje. Isparivat OU hadi istovremeno kendenz= 4 freona kofi iz Kondenzatora Ili Pesivera dolezi u priguint ventil PU, a od atle u isparivaé R (ili u skupljaé teEnosti preplavijene Inetalael{e). Priguint ventil PV priguiuje teénost freona { rogulige njen protok u zavisnosti od niv= oa tefnost! w isparivaéu ili skuplialu, Ne ovaj natin suvi isparival OU, u ke ome se odvaja uljey radi i kao prebladilvaé Kondenzate pomocu Kijuéale tetne esti rashladnog fluida, pa ovakay natin odvsjanja t vraganja wlja u sistem za Podmazivanje nema uticaja na kooficijent hladjanja, Suy! ispariva®, ustveri odvajaé ulja OU, mote da so zagrova ina drugi nafin (elektriénim grajazem 41) toplom parom freona), no to se redi samo kada je toplotne optereéenie r= eshledne instalacije malo, pa Je { dotok kondenzats u isparivad! W iE skeupljag mall, Jer je takvo grejanje isparivaéa OU o&igledno anergersi nepovolino. Sul leparivat’ OU dimenaioniie a0 tale da kencontracija wia_w teénosti freona koja se nalezi u skupljacy ili ieparivaéu aa slobodnim Hau jem bude prihvatljiva ¢ obzirom na utieal ulja na termofizivie svojswa fre= ona. Njegove dimenzije zavise of kvallteta kompresora i njegovog oavajaéa Alja (koi pores postojanja odvajaga OU sa si. 11.1, nikako nije suvizan!), jor v OU mora, u jediniel vremena, do so odvoji onolika kolitine ulja kolika, cospeve u skupljaé ili isparivet Sto je isparivat’ OU manji, u teénosti koju sari slupljat i isperivat sa slobodnim kljufanjem biée vige ulja { obratna,310 Oivaiati vatnosss Glivajadt totnosti slufe ea odvajanje kapliica tenosti rastladnoy ‘luida és viene pare koja struji Ja kompresorima. Ovo cdvafanie tetnostt se ostvaruje smanjenjem braine | naglom promenom pravea strujania pare ras ‘mladnog flulda u odvajatima tenostl. To su cilinarien! eudovi £ifi jo preénik nekoliko pata veél od preéntia cevoveda. Odvajall tetnosti so redovno prime fenjuju u amonijainire instalacijama, U feeonskitn instelacijama se rede pre Iimenjuju, for se w njima toplota isparavanie kapljica koristi za preliladjives nje tetnostl freon Lz razloge Koil smo ranije proéili« Cavajat tetinosti vertilalney tips primenjuju s¢ U amonijaénim instaiactjama u kojims isparivati rade aa direktnom ekepazijom. Pretatk odvajaéa jo 4 do 5 puta vedl of pretnike ustsnog cevovada v kofi 6 oavela® wkIjuuje. Visina suda Je 9 do 4 puta vata of nfegoven presitica; kor! vesih pretniks odvajata( iznad 600 mm) oke 2 pata. U denjam suzenoin dolu odya~ jefe nalazi se vontil za ispast ulja | eventualao prikljuéak za vraéanje ove ene teSnosti nazad w isparivaé (si. 11.2.), Odvojot toénosti se Eesto paste ‘via edmal uz veltke isparivate pre plavlfenog tipa (sa slobesnim iiyxtanj= brane fem) za hladjanje te2nosti Ponekas) se \ ouvaja8 tafnost ugeasiuje t covma 2 r rife kroz koju protiée teénost amiont= + oka. Odvojena teEnost u cavaia’y ispa~ i prehladjujuct tetnt amontjak. Ovorne se pribegava iada nems drugih mogué- \ nosti da se edvajona teinost vrati v le= parivot. U neki slutafevime se ispod oivajata postavlja poseban versiialnt : cilindriné sud sa cevnom zinijor wu ome je moquée { prebladiivanie teén~ 09 emonijaka, a iz koge je moguée vr~ ait! odvojent tent amoniiak nozad isperivate koristeét pritisak kondenz~ retnoer | use actie. Ovakve olvajate sa prebladjiva td njorn (sl, 11.3.) ereba prodvicet! nar bite u ontm amenijagnim instalacijama . ¥ojlma mote deci do preplavijivania Ceivajek tofnostt usisnog cavovado tetntm amontjakem ‘uslod naglih promena toplotnog optereéenja, Prehladsivanje na ovaj natin ima za cilj da se iskoristi rashladna sposobnost edvajene tetnosti w ioparivatiine ada se obezbedi kontinuatal rad ovajata. sl. 7 U instalactjama preplavijenog tipa sa pumpnom fl! gravitacionam ctrkulactjom amonijaks Se860 se primenjuju horizontaini aavajad! teénost, Feue { SL, 11.3, Odvaja tetnostl ea prehiadiivatom oft istovremeno siuée { kao skupljati (aleumulatori) tetnog amontisks. Tee 1 amoniiak tz ovlh skupliata odlazi u isparivate gravitacijom fli potiskivan pumpamna. Iz isparivata se u parni prostor odvajata vraéa viene para, 1 nost se odvaja i pada u cavajat oxnosno slupliaz, dok stvu pare usisavaji & ompresori (sl, 11.4.) Tetni amontjok, kojim se nadoladjuje koligina tein ela | fran emanate SI, 11,4, Horlzontatnt edvaja® canosno skapt)ai fost! koje ispari u Isparivatima, dolact u skupliaé kroz prigulnt ventil sa re= ‘qulatorom nivoa koji adr2ave Konstantnt nivo teénosti u audi, Zapremina hom Fizontalnih ofvajaés amasno skuptjaéa tecnosti treba da je zelativne velika hog nerarnomernost! toptotneg optoroéenja instalnetje, Prema ieluetws z0~ premina ovih avajaée se usvoja da bude jednaka desetostrukoj zepremini = uve pare amonijgks koja, pri nominalnom reZimu rada, protiée kroz odvaja® tok jeune seleinde, Pri tome te®nast tres da 2aprema ne vise of 1/4 2ep~ remine mda. Ovi prohiadjvaéi se primenjuja 28 snlionje temperature tetnog amonijake ispod temparature kondanzncije pri pritiele: kondensactje, us cilia povetanja koeficijenta hladjenjas Kenstrultivno se invade kao protivstrujni Svoceyni (cevl u cevt) fi dobotastt razmenjivats toplote hledjent voriom, sl= Eno ovakwim tipovtme sondenzatora. Taint amanijak protiée kroz prostor Ezmedju dve cai conoeno kroz, proster izmedju snopa cov , dole veda proti~ Ge kror unutrainje cevi- Razlikn izmedju temperature pretladjenog tenon emonijaka I temperature ulazne vode u prebladjivat imeée se oko 2 do 3k Cesto se deo porrsine kondenzatora, nz koju strujt il se mie nj sliva teénl ‘amonijak, koristi kao prehladjivaé. Naravne a ove treba iat} w vie pri [proraéunu pourdine korsencatara, Rehuperatival cazmentivatl toplote para-teénost Oval razmenjivatt topiote lute za pregrevanje pare koju vsi~ ‘savaju kompresori i jednovremeno prebladjivanje teEnost! rashladnag Mluida ispred priquéoih ventila, Primenjult se u tnstalactjama za hladjente koje ra= (de sa freonima, Postoje razne konstrukeljo prebladjivata, Nojfoiée se koriste: oaksijsint probiadjivati, a takodje | prebladjivati kali se sasioje iz jecnog cilindriénog sudo u kof Je ugradjena cevna zmija (teénost struji kroz, a pe a oko cevne zinije). U vetini konstrukeija prolaz toploke ee intenzivira ore Dbravanjors porrSinm premadjivaéa ea strane pare (sls 11e5-), Prikijusal £2 Sl. 11.5, freonsk prebladtiva® te&nosti bladnom parom 13 {2laz pare freona more da se izvede tako da se obezhadi strujanje ulja pre ‘ma usisnom priklfutka kompresora da se ano ne bi zadravelo u prehiadjiv= alu, Zo instalacije vetih kapacitete koriste 2e preladjivael koit se sastos € 08 snopa horizontainih cevi uvaljanih w dva cevna zida. Snopcevl se unre adjon w ellindrini omota® sa dancima (shiéno kao kod dobokastih rezmenii~ Braina teénost{ se kraée od 0,8 do 1 m/z, a breina pare o 8 do 10.m/s. Ovim vresinostima brzina adgovaraju vredosti koelictjenata prole= 28 toplote od 200 do 250 W/m*K (evedeno na povrinu sa strane teinost! ke= 2 Je neorebrena). Mediutinansac Modiubiadnjact se primonjuju prete¥ne amonifatnim instaleci= jama koje rade sa dvostepenim ili viSestepenim sabijanjem pare amonijaka, Bri tome priguiivanje teinog amonljaka, koji dolaz {2 kondenzatora ones no resivers, moze biti visestepeno Ili u jednor stepenu, po Semu ve | me Aiublacnjoct dele na dva osnovna tipa: na medjuhladnjake bez cevne emie, zz dvostepeno i sa cevnom zmijom 2a jednostenena peigusivanie. U medjv= hiseinjacima se istovremeno hlodi prearejans yara rashladnog fluids koja d= olagi u mecjuhladnjaic posle sabljanja u nize stupnju. Medjubladnjact se kenstruktivno izvode najteSée u vid vertikalnog cilindriGnog suds sa pethe Unclma za doves f oxivod toénosti f pare rashlacinog fluida. J fesie watson” renoer sotto ones Ly RT ‘TeeNosr Sl, 11.6, Medjubladnjak bes cavne zmijesia medjuhlednjak bez cevne zmife (s1. 11.6.) rashladni fluid w teénom stanju priguiuje ge w jeanom prigunom ventilu na medjupritisalk. Pr= guint ventil je automatskog tipa i odrZava kenstansan nivo te&nosti uw medion hladnjai, Kroz.prigulni ventil projet sva kolifina rashladnag flulda od ko~ Je Se U medjuhladnjata odvaja koliéine pare koja nastano pri priguivanja i ‘kotiSina pare koja ispari na raéun hiadjenjs pregrejane pare posle niveg sto ens sabijanja. Svs pars odlazi u kompresora viseleg pritisien, dok toéno- 2 struji u priguiine ventile ispred isparivaza w kojima se priguSuje na pritis~ ak isparavanja. Ze ractizu ed oveg mesiubladnfaka, kroz priguént venti me= juhadnjaika sa cevnom zmijom (st. 21.7.) wlaat samo tolika we=nog amoni~ Joka. koliko Je potrehno da se pragrajana pars, koje dolazi iz komprasors niskog pritisks, ohladi do tomparature zasiéenje na medjupritiais koi vlads u medjuhladnjaia, ida se prebladi tetnost koja protige kroz cevnu zmiju w isparivate. Ds bi se spretilo da kapliice teinasti pomitene strijom pare do~ speju usisni cevovod stupmis visokor pritisks, pastavijaju se odbojnici od perfariranog lima. &rzina pare u presele medjuladnjaka ne treba do bude vata od 0,5 m/s, @ brains teénostl u cernoj zmifi Je oko 0,8 do 0,7 m/s.Te mperature teénosti koja napuita cevn zmiju je za 3 da4K via ol temper Falure keljuéanje tetnosti koja se naioz! u medjubladajalu. Medjuhtadniek m= ora da ime nivokaz radi kontrole nivos tefnasti a njemu, Na Gnu madjulsaci~ naka postavljs se prikljuéale 2a tepust alia. frecioeemman ==) St. 11.7. Medjubladnjak sa cernom zmtjom ons Ovakvi se medjubladnjact ne primenjuju u éreanskim instaleetja~ ma, Jer onl ometaju cirkulaciju ulja, U slusju viSesteponeg sabijanio kod froonsidh instalectje primenjuju se nejéaiée veom hlavijeni medjuhladnjact bada Je to moguée. Kesivers U rashladne instalact}= ugradjuje se posle Kondenzatora resive= 1 tetinoy rastiladnog Mulda. To su ellingrint sudovi koji au kod vollkth kapo= citeta Instalacija horizontalno postavijent, dok ket komercijatnih mains m= ‘gu biti i vertiisint. UU nokim sluSajevima jedan deo zapremine komlenzatora oristi se za slupljanje tetnosti (na pr. u postrojeniima za klimatizactju sa Jednim isparivatem za priprenm bladne vote). Prema zadatla koli resiver ima u inctalacifi raclilnjeme dve ti= 1. Resiveri jednog tips sluée da prime teénost koja se, usled promene topl= ‘otnog opteredenja, delom premelte iz isparivaéa u deo instalacije visokos pe ritiska. Zepremina ovih resivera weba ua je jednaka zapremini 1/1 co 1/2 Easovnoy protoks teinog rashladnog Kivi. Resiveri drugog tips pored toga Ste treba da obeabede protok f= ida srazmeran toplotnom optereéenju, shude i kao revervni sudovly lie zapremina trehs da je taleva da vw nju moze da stane tetnost iz najveleg ispo~ ivato ili Jedne grupe isparivate I pripwdlajuéeg cevovora 0 cilju tekuceg ei Zavanja { eventuainih opravid. Ovw uloge ima resiver norecito uw velikim 1 racgranatim instalecijama sa mnogabeojaim isparivatime. Resiveri se postevljaje ispod kondenzatora tako da se konene vane tetnost slije w resiver. Samo se kod sredniin (komere{jatnih) i mali ‘aSina resiver mole postavitl poreckondanzatora, jer se kencenzat potisk= jeu resiver pulzirajuéim pritiskom. Volt resiveri imaju, pored prikijutake za ulez { ielaz tetnosti, ‘anometer, nivokaz, prikijutak za siurnesnt vertil, za vod 2a tzravnava- aje pritiska sa pritiskom koji viada u kondenzatarn { za vad za izpastanje ne ckondenzujuéth gasova. Kesiveri x amonljaénim instalacijama imaja i slap {Yad ulja sa ventilom za ispust ulja (el. i1.8.). U maim instalecliams, ‘uw instalseijama komercijalneg tipa, resivert su snabilevent samo priki{i'= cima zo las f tslex tetnosti na koje se postavijaju zaustayni ventilt, U ma~ Um rashladnim maSinama koje se ugradjoju u frizldore za domacinatra res iver se ne ugradjuju.6 a Ly Ly i Lay Sh, 11,8, Amontiagnt restver Tspuited vazduha primenjuju se u rashladnim instalecijama radi {spustanja vazduha i gasova koji se ne kondanzuju. Usled peisustra vazdul i ‘yasova povisava se pritisak kondenzeclje usled Saga se povetava potrebia eneralia 2a pogon postrojenja i temperatura zidora radnog prostor” komme Dejstvo Ispustate varduna svin konsteateija zasniva se na rashl~ adjivenia smeSe pare rashladnog fluida f vazduha ednosno gasova, kojl se ne alaze na pritisiu kondonzacije, do temperature Leparavanja koja odgovara ritisku Usisavanja. Pri rashladjivanju deleei do kondenzacije jecnog dela pore rashiladnog flulda kofu sedrii smeSa, No taj natin se pri ispuStanfu va~ luhe qubi cnatno manja XoliSina rashladnog fluica koja edlast u stmostery zajedno sa vazdunom. Tako na pr. ako 89 smaba rashladnog Muids t vacdaha alaai pod prittskom od 10 har j ako je raghadime voriom do +20°C masent procentualni aarrSaj vaecihe bigot vu smefi vazeuba | amontfaka 20% ee 3% noe rae Be. Aico smeiu ohladimo do -20°C koristeés toplotu isparavanie tegnosti rashlad— fog fluice no odgovorajuGem pritiskx, masent precentualnt sadr¥Zaj vardune bi ar wv smell varduha { amonijele ore eee 50% hm Rg 59%. J oveg primers se vidl de smeiu vazdulia { pare rashladnog Mulds tebe ol laditi do najnt¥e temporature isparavenja pre iepuittanfe vazduha, oko se re ai o instalectfi za hladjenje sa vie razlititlh temperatura isparavanja. Postoje raziiéite konstrukcije lspuitaéa vazduha. amonlfatnim rasiilndnim instalacijama u nao) zemijt Soato ee arcée tspulita® vazduha kon ji se sastoji od vertiialnog cllindrignog suda preénika 200 mm i cevne zmatje foja se nalazi varadjene u sudu (sl. 11.9.).Visine sude fe 600 mm. Pritisak ‘oft vlads u eflindritnom sudu ispastaéa Je 20 0,7 do 1,8 bar nit of pritisks kond= ‘enzacije. Ovaj pritisak se padoSave pomo= Eeniny wee it meson abe Ten i toms same en Sat “ a ‘du koji spaja ispustat sa kondenzatorom i resiverom, kratko vreme otveren dok se pritisatcu Susu ne popne do etjnog pritts— ka, Zatim se ventil A zatvor! t venti se ‘oprugom H potest tako da bide iapod naw= eilene vrednosti. Za midi pritisak od naye= ldenog, oun ventil sa oprugom Hi trebe dda co automatekd zatvori. Za vreme ove podeZavanje odanog ventila, svi ostali v= ‘ontili su zatvoreni. Ispubtaé se puta rad tako Sto se ventil_& malo etvori, dok ‘se vontil D, na peildjusies 2a vee prema tusisu kompresora potpuno otvara. Zotim ‘80 podedava prigni ventil © odnosne ov~ ‘9j Se ventil polagane otvara dok se na izla= ‘au is cevne zi{je ne pone talobiti info. Kroz ventil A { cev koja of njega ulazi a ‘sud ispaitats dolazi emelia gasova {amon -Tspustad vazduba —nljatne pare. U dadiiru sa cevnom zrnljony 1 kojoj Isparava teEnost amontiaka, amo~ aijagna para se najvecim delom kendenzije | slaplia na ci stida isputara. Gasov! kojt se ne mogu Komlenzovati zajecno sa_nelta malo amenijaéne pare laze te sua kroz oduini ventil Hv cov koja jo potopljena u jedan sud. a vorlom. Voda absorhuje skoro svu amonijoény party dok gasovi allaze atm= osferu. U cornu zmiju dolazt tefan amonijek ig resivera. Kada se u isputan Eu skupl veéa koligina tetnosti amonijaka, ona se isputa otvaranjem prigai= fog ventila Bu cevnu zméju pri Gomu se priguél na pritisak isparavanja. U covnoj zmiji ova teénost ispari hladeéi smetu amonijaéne pare i nekondenzte juéih gasova Kofi kroz ventil A nadiru iz komlensatora ilt resivera. 79 40 rreme ventil C je zatvoren. siKade se, usied tspitanja gasovs, pritisale @ kondenzatorsty = me iu audi isguitaéa, enizi, oduinl venti Ce a0 cutomatski zatvarit! Me ‘jutim postupak ispudtanja | podedavania ispuétna trebe ponovil viFe puts, sve dok kroz vodu u sudu Izlaze meuriéi asa. Bitter Milter slu%e da spree da ture destice (raja, pesaie) dasps bv radnt prostor komprosora i da iazovu oftegenja. Filtar! se aastaje ot Hincrléneg metainog kuGlita u kome se nalac! fina metalna rea obiéne postarlfons wdvo slajs (si, 11-10.) Veit lara mreze su 28 ammonl ek O04 mm, 20 film ‘tiranje pare freons 2,2 mm, & 28 teknostt freona Dy1 mm, Mra¥ies se mara pavrems no Gistiti ps Konetrukelja Filtra mora bisi te va da omoguéi lako vadjenje mredice, 1 parnom usisnom eevovedt sitet 5 postavljai u blizint kompresors. Zo vait= ue | srsdnje rachladne urediaje fleri ae a0- “4 jen w samim kormpresorima, 5 Fileri za teine vodove, konstrise~ ni po istom prineipu, ugradmuju 80 iepred pre guint vontile i organo 23 autosatsko rege! sanje da bi se spretile da netistose zapesi St. 11,10, Piter sa ugrsdnju proteine otvore ili sprett pravilno funkeloni= ¥covovod 1, kuélite.2.mz= sane automatike. Za flitrivanie se primaniue es, 9. captive, d. pokdon~ ja fazhestna thanina. ac, 5. zavrtans, 10 tet vod sreonshih resbladath uredja}s ugrad juju ge sats koji se snctoje a6 cilinriénop tela sa petkijietma za ia | i2tae teEnosts rashladnog fulda. Citindriéna tole je napanjeno nakim sredetvar koje abe corbuje vlagu propistajuéi tetnore rachlasnog fuida (el, 23.11.) Ceato se © kubidte sulata ugradjuju t mretlee ze itrinane. Kao absorbent najesée se primonjuje sillkagel, pono i kim aluisiaijam laluiogel ima slaho dejatvo obsorpeije ne temperatari viso) ai «30°C. Kade ce siltke= ‘el zestti viagom, on se reyeneriie rouvavanjem vazauhom {Il azotom te= perature 120.do 150°C. U mate masine 2a hladjenje obieno se ne ugradju- Juni fiktar ni suSe%, alt se mation mova krajnje brisljive obistti | osusil Dre punjenja rashladnim Muidem. Moguénest veoma dobrog 8iséenja bakaraih evi | adeustvo Korasije w dodiru sai ono male viage Kole zaostans poste St= ‘enje olavnl je raziog primeue takaraih cevovada Umallin {frednjin. ireon skim instalacijama za hladjenjoe gavrtanj, 2. zaptivks, 3. mreza, 5. absorbent. - pertorirana cev, Nivokazi Nivoksal sluée 2a kontrely nivos tonosti u cudovima inatatsetie 1 Mladjenie. Nivokas 20 sudove & kojimo se nalazt tebnoct rashlocineg fluc semperauure ispod O°C moze da bude jedna vertikalna cev spojena na jednora leraju s8 tetnim, @ na drugom kxpiu sa parnim prostorom suta. Nivo tence thu cay biée ist kao iu sucuypa Go $0 na dao cevikofa sadrdi tebaast naliwe~ {atl inje polazujudi na taj naiin visinu nivoa. Na sudovhne u kojime se tenost nalnei na viol temperaturl, po~ stavljaju se nlvolaz! sa stakdom. Na oba kraje nivokact su spojeni sa stom proko zanstaynth venttia kojl se automatski zatvaraja u sluéaju da se stake Slomije, narayno 2a sluzajove kaa je surly pritisak visi os atmosiarsts (a. 1112.) toda sl. ane Sema nivokaza visokog pritiska320 V amoatjetnim ingtalactjama se za sliajeve kada Je temperatu- rs tetnop amonijaka ntéa od O°C upotrebjavaju nivokazt kost Image it donjem lela jeden malt rezervoar sa uljem koje se potiskivano tetnoiéu penja w niv- ‘okaz I pokazuje nivo- Ceste se pomosu jedne avijene cevi izmediy teEnosti \alja stvara paral Eep; da teEni amonijek ne bi nepotrebno eparavao (81.13. 13,]. Upotreblfavaju se 1 da Bleltriént nfvokazi st sastofe ed jednog plovka koft polrate edna Bipka, koja opet otvare ‘i zawara Kontakte pated! ils Do gaseéd signalne afljelice.. Preston U freonsikim insta~ lactjams pivakazi se izdégava~ jus Primenjujy ee kontraina ok ha od stale, koja se ili uoradj= ‘ju u tebni cevoved Koll polaet Iz resivera t kroz koje 5€,kon~ troll strujanje tatnast! freo- vy ret ay Hl se, ponokad, Ugradjuju ng PROSTOR tu manje sudove u visini nivoa. ‘Ovakva kontroina olna se nara~ juju u kartere evi vegin kom= presora u eflju kontrolisanja n= ivea ula. SI. 11,15. Sema nivokaze niskog pritiska Vents Zaustavni amonijaéni vontill ugredjuja se u.cevovode radi zaust= avljanje protoka pare ilf teEnosti amonijaka, Kuéita manjih ventile tzradju- ju se od Ectika kovanom, dok su kuéiSta veéth ventila of specijalnoy livenos ‘grotdja 11 of livenog Eetlka (sl. 11.14.) U novije vreme prolavote se lad! ta zavarene konstrukeije (s1- 11-15.). Prlmenjuja ae prav! { ugaoni venti Zs zaptivanjo vretana korist! go pomina fll azbestna grafitirene nabojna 2a plivaca, U poslednje vreme se umesto nabojnih zaptivata primensije zaptivnl Protenovi eo specijalne que otporne na dejstvo ulja ! rashladntt fluida (sl. 17.16.). Ventiiskd tanjir manjth ventila ima koran abllk, Ventilski tanjir veéin ventila ima éu? abima Zeb w keofi je utisnut prsten od teflona rat bo= oo zaptivanje pri nacodanju na cedilte ventils. Dolje, alt i skuplje konstru- leije ventile imaju ovakay 2ljeb sa teflonom {na qarnias strani ventilskog ta jira. Kada se ventil potpano otvorf, tanjir du tefloasimag pratena sa gornje strane Evrsto nalegne na sediSte izradjeno u poklopen ventila, Sto omoguéavs laski nivokazi sa Zivinim punianjeraili elektrieyi. 321 famonu zaptivate vrotena ber ieticanja reshla vrotens # yodjice vretena, nog fluida kroz zazor Semedju Sl, 11.14. Amontjaént pravt ‘1.1515, Ugaoni zaustavni ve= venti Sa liventm kaéiétem. nell zavarene konstrukclje Freonsie zaustarni ventili su iste konstrukelfe kao 1 arnonijatn semo ne kraju yretena nemaju fiksiran total za otvaranje i zatvaranje, vee ‘se kraj vretena pokrive kapom koja Be navrne na poklopae ventila kome je voujica vrotona. Kada je potre- Ime otvarati ili zatvarati ventil, ape se skin, pa se vreteno o- eee pasebnim kijagem il! bem ‘wrtastim upustom na gornjer elu kape koje ima i tobak. Z twaranje vrevena frecasih vo~ nitlla ovakvom kaporm potrebno (0 Sto freon veoma lake i= suBu { kroz najmanje za2nno 1 pore. Manfi ventilt 2a freoneke instalacije imaju zaptivanie vr- fetona pomeéu membrane {lh p= omoéu mena. Zatvaranje aval~ vib ventila vit se na taj nagin Eto vreteno pritiskuje preko m= fembrane fli meha tanjir ventila na sediéte (s1. 11.174). Odizenje tanjira pr {ikkom etvaranja vii opruga, pote se vreteno advrtanjem odigne. Sl. 11.16, Zaptivanje prstenovimaae2 Ruéni regviacioni ventili sluée 2a prigutivanje tefnosti rashledne 3 Fluide of pritisis kondenzacile do pritiske isparavanja ! istovremeno. 2a ontinualno regulisanje proto ‘ea tefinasti koje strufi w ispas— iva. Ovi ventili se u konstru- itivnom pogledu razlikijy od zaustaynitt ventils 60 tome to hha vretenu imaju fini navoj Sto tanjir ventila ima epecijal— fan oblik pogodan 2a fino regu lisanje protoka (sl, 11.18.). Tanlir ventile se peavi Hi 8 ob— Mies Komuss 88 malim wjlom ke oni@nosti ilbu vidy eifindra sa luzduznim Zljebovime trougles~ tog presola koji xe smanjuje Jduét of jednog ka dragon kra= jucllindra (sl, 12.192). Poor feban proton! Brosek Pagulaci— ‘onog ventila moe sey sa dovo= sya cnald Nentll 2a nati inom tatnoSeu, etree pomo- ‘anion pomagu mela 9 poanate Jednatine: SL. 11.18. Rugni regulaciont ventil: Iyprirabnica, 2. weteno, 3. tanfir, 5 Zjebovima 4, poklopac, 5. nabojns eaptivaéa, 6. muéni tote. (a poke : Gia VF ce jet V [m9/s] - zapreminskt protok tefnostt, A [m2] = povrdina protoénog preseia u sedtits ventila, » ~ kcefletjont tsticania, 26 amontjak se mote usvojiti vrednost 0,35, 0 2a freone 06, fp [Pa] ~ raclike pritisaks ispres i ten ventile, p [g/m] qustina taénost tspred ventiia, Masent protak teenosti rarblocnog fluids kr-se requlacion! elnesne pelguéat ventll Je Gg = Vs p [hg/s] 5 a kapacitet bladjenja koit atgovare over prom, tole 2a date températurske ublove rade rastladnog wredjafa je QgeG, "ay, [ ] ‘ile Je Gy (J/kg) specifiéna masena rasnhiacina sposohnost, po Se jednsdina (111.) fede naplsatiu siedegem eblike pogocnom 20 cdeesfivanie pote! nea sreteiea requloctenog venti Qo A Tapp Ovako i2ratunaty pavrsina protoénog preseka sediSta reyulaclonog ventila t= reba poveéati za do 5 u zavisnosti ol oblika ventilskog taniira. Male vreu= nosti koeficijenta istican\s za regulaciene ventile usvajaju se zato Sto petite fm priguSivanio dolazi co nagiog smanjenia quatine usied nagiog lsparavansa {stnosti rashladinog fluida, Sto jako utlée na smanjenie protoka w ednost aa slufaj kada se pocmatra icticanje neke teinosti bez pojave isparevane. Pored zaustaynih ! regu be pas lacionth ventile u rashiadne inet alncije se Eosto uaredjuja i nepo= vratni (Jednosmern’) ventili ko= ji proputaju uid same u jednom brave (sl. 13.20.). Kenstraii= vn0 se ovi vantilt razlilaja od zo— ustavnth po tome Sto nemajy vre= tena, vee ventlleki tanjr nalede ho seuliSte pod dejstvom svoje to= Zine Ul opruge. Ventil s© otvara pod dejstwom straje Auida, Over Jevt ventil! se ugradjujy u potisne eevovode Izmediu kompresora i T kondenzatora uvek katla je pre= Podmeraé, J. vodjice Wipa. 4-epruya, _dvidjeno automatske pustonje 5. ventilstd tanile. rrad I automatsko saustavijanje ra~ da kompresora. SL. 11.20. Nepovratnt ventili: 1. Idip, 2. gumen! amortizuiuétprint sigumnosni ventili post avljaju se na svim eudovima (odvajazi, do boasti kendenzatari, dobosasti isparivett, resiveri) veGii zapremina koji ssdrZe zna~ Inije koliéine rashladnog fivicn, pei Benne treba poftovatl tohntéke propice inepekelje nadllodne za sudeve po pritiekom. Dvostr~ Juki siguenosni ventil! (s+ 11421.) daja mom ‘guénost ds rashladna Instalacije radi ber prekida { za vreme revizije 1 popravke sig- ‘urnosnih ventila. Sle 11.21, Dvostruld siqurno= ‘ani venti Severo Za amonljatne cevovode primenjuy ae Beliéne hedavne cevle U frecnskim instalactiama za vedove nominalnog presniia de 20 mm primentu= 4 £0 po provilu bakarae cevi, dok se a vote pretntke primenjuju celine b= Povezivanje cevi manfih preniks vrii se pomecu cevnih navrtie. Za navrtke se elizne cevi poveruju zavarivanjem, a hakarne lerljenjen22— Ptivanje so kot deliénih cov! wrSi prstenovima od Wingerita. Dakarne cevi se nna Krajevima progiruja i pritezu na koninl deo navrtke Sline se postive pots cebno zaptivanie, Cotitne covi veéeg pretinika povezuiy se prirubnicaina, Poveziv- anje cevi 0 prirubnieama ostvaruje s¢ navetanjom i zeverivanjem ili, dans sve vide, samo zavarivanjem. Zaptivanje iemedjy prirubnice se ostvarule zaptivnim prstenovima cl Kingerita, pri femy jedna priruimica mora imati Ajeb, a druga geben. Pri projetgovanfu rasbladnih uredjaje tigbor preéntka cevavods v= TEL se prema deounijanim parwime pettiels. Za manje sudine cevoverte he a vodjenje vodova nije komplikovane ednesne kala ness mnogo lokalnih tp ‘ora, pretnict cevovoia moga se edredjivatl prema dozvoljenim brzinama st ‘Tujanjs rashlacneg fuida w njima, jer padovl pritiska u takvim slufajevime neGe predi dozvaljene vrodnosti. Ako je cevnl razved jako razgranat so mn= (099 lokainih otpora jako su vodovi dugaéké, mera se iavriti cetaljen hidrau= {Eni proratun cevoroda da bi otpori strujaniu astali u dozvoljenim granice= ma, U protivnom doflo bi de osetnog smanjenja kapactteta hladjenja celokp= ‘nog uredjaja i poveéanja potrosnje energize { pored toga Sto eu clement ine ‘alactje (kompresori, koncienzator,, isparivaéi i dr.) pravilno dimenaionlac= 328 ni tz rezloga kojt su ve rankje razmatrant. U tabeli 11-1. date su preperuke za brine strujanie w cevovodima § za dozvoljene ukupne padove pritisks v vo dovima: ‘Tab. 11.1. ~ Preporufijive brzine strujenja rasiladalh fuida i padova pritisks u eevoverima ‘Vesta cevovoda Rashladni i Breine Ukupni pad pritiska fia [w/e] | weovovatu Toad) ‘alent voto foe Ode “30°C | paa,no2,R-s02| s - 25 0,20 ~ 0,07 ic -20° oor ips Oo -a0Re 0,20 = 0,08 ete unt | 8-30 0,08 Potisat vouowt | Weiasn-33 Roo ian voiowt | etaqh-23,a-s00 cas soas tori? Tefal voto ed : kondenzatora do eriy 6 i Teint voter | wag gen Ne aie de vo dor= Fesivora oo pix | P229,8-800) 95 a5 | Your ionaravenie © sua vont Cevoveau do prigu= og venta Uiupni padovi pritiske v cevovedima navedent t tabeli 11-1. url= x na aniZenje temperature zasi€enje za oko 1 K. Za manje pretnike cevor= de treba usvajatl manje, a za vote pretnike vete brzine strujania. 1 prepiavijentm instalacizema a pumpnom ciriulaetjem pri dim enzionisanju covovoda za protok teénosti rashladaog fluida od pumpe do isp arivats preporutijivo je usvajati braine etrujanie blige donjof arantet u tabe= Ii 11.1, navedenog opsega. Povraine cevovode za viainu paru treba proratin= pati {ako da ukupol pad pritiska od isparivata preko skupljaa-cdvajata tee nosti sve de kempresora ne bude vei od wlupnog pada pritisi oa usisne vo~ dove iz tabele 11.1. Deo cevoveda od isparivate do siupliata moze de se pr- radunave kno da u cevorodu strujl suvozasiGena para, pa se umesto prorat ‘mom dobijenog prvog veteg standarinog preéniia cevi uavosta6 ~ sa T6717 za dve siandardne dlmensije veéi prentc cevi wae R12, Rea2, K-B02 za jednu standarcnu dimencija veel pre~ Entk cov. Na taj natin se uelma w obvir, ne za praksu zadovoljavajuél naéin, stvarno strujanje Viazne pare u ovim covovodima aa glediita uticajo na pad pritiska, 4.1 5a gleststa kavitacionog i erozivnog dejstva vlane pore na unutrasnje 2i- dove eeveveda, Pel dimenzionisanju ustsnog cevovoda 24 tetinost ol slupliata-o- Gvajaéa do cirkulacions pampe posebuo treba abratiti panju de otpare struj- ‘anja teénasti mors ca savlada statiékd pritisak teznost v skupljacy { uatsnom cevovodis, jer é@ inate doéi do isparavania teEnoeti u usisnom cevovesu | ple ‘pl usted Zega pampa neée moéi da finksionise, Zhoy tora se clr hulacions [pampe mora postavitl ispot nivos teknostl u slaupljaéy za visinsku raaltke o- redjent potreonim statitklen pritiskom . U vertiialnin usponsicim vodovima, u kojima tetmost pod pritis= kom kondenzacije struji prema prigulnim ventilima, opadanje statikoy pri= Liske teBnost! po visini t ped pritiska usied otpora strujaniu move da pros okie teparavanje teSnosti, Sto remett funkeionisanje priguSnih ventila. tsps sravanje u tetnom vou: se moze spreZit! prehladfivanjem teEnostt iepot ten perature zasiéenja koja odgovara enizenom pritisie tecnost! 2xoy smanio= hija statiékog pritiska i pada pritisis usled otpors strujanjus Pri projeidovanju cevovoda freonskdh rashladnih instalaetja noo Piodno Je praviinim izborom brzina strujanja { odgovarajucim konstruleivne im meranis obechesitt wraganje ulja 2a podinazivanje u kempresore.Horizo- ‘alne cevoyoie webs postavit! ca nagibom od 18 u praveu strujanja, a beai= ‘a pare t verttiainim usionim | potisnim uspensiim vodovime mora da buse edna Ut veéa oc minimaine brzine koja Jof sigurno obszhecjuje povlatente ulfa od ctrane pare, Na unutreinjim zidovima eevi ulje se u tankom aloju ia ee v gravcu strujanfa pare usled trenja izmedju pare { tolasaste porrine f {nog films wlja. NaroSito je vaino da ae ovaj transport ulja cbezbedt u uepor skim usisnim vadovima. Ako je uz kempresor na potlsnom vor postaviqen otvaje® ulja, onda e potisnim usponskim yodovima mom da se predvide i t= ‘aoje breine strujanje. Na trenje lzmedju pare rashladnog fluida i filme ulje 94 bitnop je uticaja gustina pare: Sto jo temparatura rasigenja ni¥a, gustina pare je manjs, pa je i trenje manje. Minimaina besina sirujanja pare. wv ko- J Jof pouzdano obeabedjuje poviagenje ulja u vertikalnom usponskem covers fof mae da ae teratuna fe terazns afrln 10%d, #b+tee we {ee}, 3. aie je: ey [mr] unutretingt presntk cov, 1 [Pc]- temperatura zasiéenja koja odgovara pritigh pare, asby6 ~ koefictjentl Kojt zavise od esebina rashladnog fulda { wiste usponskoy voda (tab. 11.2.) Ten. 11 ~ Kooflesjenti za izragunavanjo minimalne breine pare potrebne 29 porlagenje ulja u vertizalnim usponskim cevoverti¢ne Kashladnt Usisni vad Potieni veel auld . b © b © 0,500 0,025 | 0,670 oraz | 0,742 01465 0,023 | 01637 | -o\onze | 0,721 on98 -0,0245 | 0,602 | -o,or40 | 01662 Ako Je za vortikaini uspansid vos vezano vise kemprosore tlt jetan viSecilindriéni komprazor, pa ae regulleanje rashlednoy kepacitete oswarujo iskljuéenjem pojedinih’ kompresora iieflindera, breine pare w Us posskom vor menja se u Sirokim granicama 1 pri redueiranon reshladnom kapacitew moze da opadne spot minimaine br2ine koja jo= abazbedjuje por= latenje ulja. Ako rad kompresora pst ovim uslavima traje dute, mode de d= cdje do ostoFenja kompresore abo nodostatka ulja se podmazivante & heros U cakvim slufajevima ukupao potreban popreén presek usponskoy cevovede treba podeliti na dva dela + glaval {obilueni (sls 11.22). 31,22, Dvostruki usponski usisni cevovod: 1. spariva, 2.conjt tk ‘glayaom usponskom vedu, 3.glavnl usisnt cevaved, <.cornji luke ov glavnog 1 ebliaznog usponskog vers, A, obilazni uoponskt veal, B, glaval ueponsks vosObilazni usponskt vou se cimenzionie take da ee u njomu obezbedt brane <= trujania psre potrebna 2a pouzdano poviaéanje ulje pri najmaniem reshadie fom kapseitets Kompresors. Tada u glavnom usponsskom vodu pare neée a protic, jer ée se usted nedovoline brzine pare, W njegovom donjem lukas sk ‘pitt ulje, stvara)uéi uljni ep. U ebilaznom usponskom vou pare ¢o de ott= ull bxrzinom koja je dovoljna za povlaéenje pare. Kada se rashlednt Kapaciter poveés, poraste j razitia pritisals ispred { iza usponskih youova, pa para Pe Trobije ulini Gop i povlaéi ulje 1 kroz glavnl usponsit vos. Gornji lukov! glav= ‘nog i obtlaznog usponskoq vos sprefavajy vraganje ulja fe glavnoy vsisnog cevovoda u isparivat. Na Isti naéin se obazborljuje povlatenje ulje i u pote ‘nom usponskorn cevevork ako us. komprasor ne postoft odvaje® ulja- 329 12. AUTOMATIZACIA RASHLADNIH UREDIATA U tok oksploatocije rashladnth uredjaja retko se deSava da potre= bbs hladjenja odnosno toplotno opterecenje rashtatinon uredjaja bude jednakeo nlegovot rashladnom kapacitet za predvicjenu temperatury hladjenoa obje= ita, Rashlodnt uredjaii se proraéunavaju i projeituju tako de potrahen vash= Jedni kapscite! bude abezbedjen i 2a siéaj najveses toplotnog otereéenja t= oie se moze ofekivati (najvie spoljenje temperature koje se javljaju ts too |x nekoltke uzastopnih dena, makstmaint dnavni unos! proizvoda koje tobe Pesiladitl, najveél bros ual koji ract w hladjenom prostoru i dr). Pored toga, rashladni kapacttet uredjaja oxredjuje wo tako da se najvece o&ekivens ‘Suevno topietno optereéenje pokrije zz manje od 24 Ease elektivnog Fada t= jeje, da bi ostalo vromena ze otapanje Isparivaéa 1 druge poslove oko red ‘ornog odravanja { da bi se raspolacalo izvesmom rexervont x@ slutaj iznena ‘sinih kvarova Ili necBekivanih toplotnih preapteretenja. Temperatura stede sta za hladjenje kendienzatora (vazduh, vous) jo takedje premenira u tone cksplontacije i rashladni uredjaj veéinom radi Ge termperaturom: Korwlenzaci~ fe koja je nis od one za koju je uredjaj proratunat, a sa si2avenjem tomp= ture Kendenzacije raste rashiains kapnettet uredjaja. Kada rashladnt kapacitet uredisia poatane veéi od toplomey optere= Genie, # rasina zapremina kompresora ostane ista, silfava se i temperature isparavanja, pa i temperatura bladjancg objekta. Rasbladal uredjaj preiaz! ov radini vezim sa sniZenom temperaturom iaparavanjay pe 1 kewvlensacifo, {er se amenjuje { toplome opteresenje kondanzatora. Hashladnl espacitet wr exjuie se smenjuje dok so ne izjednaéi sa toplotnim opicrecenjem ureiliajes Ntka temperatura hladjenog objekta ed potreine $e ebfEno nepoZelina lz whe nolodkih razlogaya pri tome se pogorEava i koeficijent hiladjenja odnosno ne= potrebno se povetave potroénja pogonske energija. Ietovremeno se mene f atreban protok te&nosti rasiladnog fluids kroz priguine ventile, pa ako Be ower ventiie ne prilagoti trenutnim patrebains , dolaai de preplavijivenjs is perivaéa | svih elemenata instalaclje na strani niekeg pritiske. De bi se temperatura bladjensy ebjekte eiréavala na Zelfenoi vre= ‘inosti uz prilwetljive cdstupanja, mora Tashiatinl kapacitet uredjaja uvek da bute jedmnak toplotnom opteretenju. Karla toplotne opterecenje opad, mora Se Smanjittj rashladni Kapseitet kempresora smanjlvanjem radne zapremine kompresora ili ne nek drugi naSin, a protok teénosti rasiladnos fluids kroz priguine ventile mora se smanjiti Gdgovarajucom promenoe otvora ovih ve~ ntila ili povremenim zatvaranjem ventila. Pri porasti toplotnog optereéenia ‘mora da se poveta rashlatini kapacitet kampresora, a takedie | protoke teen ‘sti kroz priguine ventile da bi w isparivaée doticalo dovolino 1e=nost330 V slutaju veéth 1 slo%enijih rastadnih instalactja esto je potre— ‘no prilegedjavat trenutnim poerebama hlasienjs \ nake druge paramatre (na Br. protek vole za hladjenje konlenzetora, pritiaak u kondenzetorts, protok hladjene tetnosti i s1.). Nekad pored tosmperature hlodjenog vazdutie treba oarZavati Konstantnom I njegovu relativm viaznost, a nekse tena tempera {ru hladjenog objekte monjati tokom vremiena po airodjenom programus ad rashladnog uredjaja mora neprekidno 4a se prati da usled eke tremath uslova rada fli nekog kvara ne dodje do pasiedica koje bt ugroztle b= ‘cebednost Ijust 1 matertjalnih dodara. Neprekidno se moraju kontrolisati bit Ai parametr! rede rashlarinog uredjaja 1 stanje hlaljenog adjoin: pritiset te perature, protoct fluids, ukljufenest w rad ili jepadanje iz rade pojedinih elemensta rashladnog uredjaje i td. U sluéaju da usled kvera neki od paramo etara dostigns opasna vredanst, isidjufuje se le rade rashladna inetalact ‘DI neki od njenit elemenata, 1 retenog se vidi da je upravijanfe radem rasiladnth urediaja do- sta sloen posao fair { u sluéeju nojjednostamijih urediaja. Fez automatiza:~ ‘je ne di bil moguéa tako Hiroka primena rasbladnh uredjoja svih vrsta: £— Fidere za domacinstva Koriste laicl, a uoravtjanje raciom slo¥enifitt | velo s= lofenih instslecija bl blo prete2ak, pa i nesaviadie zatatak Hak { 2a najstrei~ Enije rukovacce zhog velikog broja parametara koje traba pratit! na Ele p= omens treba pravovremane raagovati. Automatizacijom rashladnih uredja— 48 poste se taénije odriavanje Zeljenih temperature, ekonominifi rad ure~ ‘ajay manja moguénost kvarova I manje fll nikakva zavisnost rade urediaya od osoblja koje njime rukuje. Rating jsraltoristiie komprosorsiih rasiladnsh ures Slaganle karsiteristiia. Kada se prosiava panasanjo u radu: komp= Jetnog komprasorskog rasiladnog uredjaja, erate imati u vid da rad pojed~ {nin etemenata (komprosora, priguinog ventila, isparivata, kondenzatore) nije nezavisan od rada ostalih elemenata. Tako, na pr. promena temperatu= ro sredstava za hladjenje kondenzatora znaéi proment usiova rada ne samo kondonzatora, ved i kompresora I isparivatia | prigusnog ventila, Slaganjem karaiteristike pojedinth elemenata na pogedan nagin dobje ae racina ili ste~ Eke karaiceristiiea kompresorsicog rashilaciiog uredjaja u celini. ompresor i prigufni ventit, U staljenom reime rada rasiladnog uredjajay kada ve temperatare Iaparavunle. tpt kondenzacije tne moneys saseni protok rashladnog fuda | kroz komoprescr i tres priguént ventit mo= 4 da bare istt. Maseni protok rashiadnog fliida kroz Konipreso: Ge moze dia s0 exredt na osnova podlataka protzradjsBo o rasblatnom kapecltSu: Kor= Bresora Qg [W} w zovisnostf od ty t (le dijagrama Wao ne si. 8-8. Ml tabela) { na osnows adnose an [rove] 2.1.) cde fe G9 [3/ke] spectfiéna masens rashlacna spossbncet restiladnay fluids 20 dati cas. Masent protok rashladaog fluide kroz prigun! vemil mode de se tzratuna v zavisnosti od protoénog preseia venta {temperature ty it fe taraza (12.22) tada u njoga uvrstimo (11.2.): Gy wear V2e apg fms) 2 Ako se an neta temperaturu kondenzactje t= const u dijagram na sl. 12.1. vertaju krive zavisnosti masenog proteka rashladnog lulda kroz korspres: 1 kez priguint ventii (ze razne vrednosti powrfine protoSnog prosek® A Ay Agres- 0 sodiitn vontila, to #e posti¥e pomeranjem pecurke iii gle oo cSrarajuéeg proffla) od to dobijaju se zajedai%ke radne take kompresora {i prigunog ventila za rad pri raznim temperanirama isparavania. toys tos + alt pri konstantno} temperaturi koadenzacije, Za druge tehiperai~ vFe Kondonzacije treba na ist! natin nacrtati adgovarajuce krive oe | Aaah N Sev Teale Sl, 12,1, Zojedalike radne take komprosora + prigunog ventila Avo je By radna taka u ustaljenom stanju, keda Je temperature i= eparavania to9, @ proton! presek priguSnog Ventila A, pri smanjent: topi~ oimog eptcregenje ednosno rashladnoy kapalits Qg opailt masent prorok Te shladnog fluide kroz kompresor (predpostavija se ‘la je radna capreming b ompresora ostala nepromenjena) abog poveéanja apecititine apremine pare ii snienjs temperature igparavanje ns tgq kof ueisava kompresor. Zato 1 protofnt presek priguénog ventila mora da se smanji na Ay jer bi inate d= o8lo do preplavijivanja isparivate 1 prodora tefnosti w ustsnt cevoved komp= resora. Nova radna taéka Ge da buse By.a2 Ato Je By radns tatka u ustalienom stanju rada, pa Q, poraste, porate 1 masent protok rashladinog flaida kroz kompresor shag Smanjenja spectfitne zapremine pare i porasta temperature isparavanja na qq. 280 { proton! presek vontila mara da se poveéa na Ay, jer bi inaée deslo do smanjenja koliéine teénesti u isparivat znog Sega bi njegove toplotna efik= asnost opale. Nova radna tata Ee ca bude Hl). Samo se po sebi razume de ‘onost prikazani na sl. 12.1. vaio i onda kada'u instalaet}i ima vide komp= Fesora, priguinih ventia # isparivata koi rade ea iatitn temperaturama i= aravanja { kondenzactje, Tada je G, maseni protok rashladnog fluida kroz ave kompresore i priguine ventile, 2 A zhir povr¥ina protonih presela © vib priguinih ventila, 1 ovim rasmatrenjims predpostavijeno je, jednostaynosti radi, da se sa promenom toplotnoy opteresenja temperatura konieneactje he menja. So promenom Qo u stvarnosti menje se ne samo tp vee i t, 10 ée u daljem izlaganiu da bude razjainjeno. Kado so krive kao ha sl- 121+ nacrtaj t 20 iruge temperature kondenzacije, anda we bez tolkota mote user u obzir ‘promena temperature kendenzacije. No ovim se zakljuéak Kofi sledi suStin= Ski ne meaja, a to je da prototni presok prigusinog ventila mora ila bude Ue ‘ck prilagodjan masenom protoks rashladnog fluida kroz kompresor ofinoso mora da bude prilogodjen toploinom opterecenju, pri svim temperaturama isparavanja i kondenzacije sa Kojima rashladni uredje} moze u rola ekaplos= tacife da radi. Funkeionslana i konstruktivna regenja savremenih automatsk= th prigulnth ventila to emoguéuju u dosta Birokim aranieama radnih usiova. tok daljen izlaganja predpostavija se da so protoéni presole pr= Jgulnth ventila podeSava uvek autometsic! prema potrebniom masenom proto at rashladnog fluid, Kompresor i kendonzator.Pri analiziranju radnth karakteristika = ashladnog Uredjaje v colini prvo se slazu radne karakteristike kompresora { ‘kowlenzatora da bi se doblo do njihoveg epregnutog uticaja na ponaianje ure= Giaja u celini. Da bi radne karalceristixe kompresora, izrazene avismozeu Qo On ty 1 t za dati ctklus, mogle da se spregnu sa radnim karakterlstikama kondeneatora, moraju ‘arakteristike kondenzatara da budu izrazene na ist agin. Predpostavimo da dati rashladni uredjaj radi po termatinami@kom cciklusu prisazanon ne sl, 12.24 Clilus je naertan sa izentropekim procesom sabijanja. Na ovo} slick su ucrtane { radne karattertstike kompresora datoy ‘ravlolninog ureajesa ada kompresor radi se kanstanthom radnom zaprenine fom u jedinict vremens V, = const. Neka je (t= t4) = const i (ty ~ tg) = com et za ave vrednosti tol t. Predpostavimo take de toplota pragravanje, pare posle izlaza in isparivata posite of hladjenog objekta (Stone mora da bude uvek tako), ps je specifigna masena rashladna sposcbneet Gorinm ig 02.3.) Nekad se prehladiivanie konenzata od t do ty dofava u kondencatoru. aaa fetes Sl, 12.2, Redine laraiteristive komprosora i termodinamitki citius Ako je sebijanje izentropsko, onda je toploea kondenzacije koja se Jedinict vremena odvede sredstvom ea hladjenje kondenzatora: Qn Gyrlig- i) 5 2.4.) de je Gg masen! protok rashladnog flulda. Rashladnt kapacttet uredjaja for Og" Gy (tg 1g) 02,8.) 12 poslednje dve jedna8ine eledi: | Mart Ug) (ig =1,) TE ayy +2, 2, _ suet, (12.6.) @ Be aie je Pee Gye) tworijska snaga pri izentropskom procest sabijanja potrebna 2a pogon komp- resora. U strarnom kompresora enorgetski gubiel unutar radne zapremine Lompresore ponekad pore¢avaju toplotu koja se razmenfuje ui kondenzatora.334 Ako Je hladienje kompresors efikamo, ovaj utieaj je zanemarljiv, pogotove ‘Ko Je potisni vos! od kompresara do kendaneatora Gul kada temperatura p= Fegrejano pare no ulazu u kondenzator moze de bute f ntZa of ty. Se predp— ostavkom da energetski gubict untar rane zapremine kompresara povesa- valu toplotno opteredonjo kondenzatara, izraz (12.6.) ée da glasiz @ Ad meee tet artnet + ar Ove je Py indikotorska s= erag | naga potrebna za pogon ke ompresoray 8; Indika Sea | oe da se nacrta zavisnast pinosa O/Q, od tempera ura isparavanja.t, | kor sw Gonzacije t (sl. 12.34). Vredinest za 9 | najvile 2 avise od ainosd pritisake aN koindonzacije i isparavania e B/Po; & ne raelikaju se mi nog 2a kompresere slién= SI. 12.3, Zavisnost odnosa Q/2, eit og tipa raznih protzvagja= a. Toplots Kondenzectje koja seu datom konsenzatory razmenjuje w edinici vremena izmedjis rashlatneg fiida { fide kojim ac Kondenentor k= aol je: Q-A-Ke ey 2.8.) de je A povrSina kontenzatora, K koeflotjent prolazs toplote, a fm, ste= Unja temperaturska razitka. Za siutaj bladjenja korvdenzatora vaziuhorn te- perature , | priredaom konveksijom je: bank tthe 02.9,) 2a slutaj Mladjenfa kondenzatore peindnim atrujanjem vode it vazduha 2ija Je wlazna temporatura ty, & Selaana temperatura iz Kondenzatora ty, Je: (12.20,) 38 [Rada je pad pritiska rashladnog Mulda w kondenzators toliki da se temparati= ra kondenzactje osetnije menja, onda to treba uzetl u obzir pri izraéunavanju ssraiinjo logavitamske razlike temperatura. Ako je G, masent provok sredst~ va za hladjonje kondenzatora Hija fe masena specifigna toplots pri p = const Cpys iglazna temperatura ovog flulda i2 kendenzatera biée: o & (2n1.) a =o * pew Se jednadinama (12,7.) i (12484) voplote koja se razmenguse u kondenzator u jedinici vremena motemo da lerazimo a oblilaat 4 -i) val tarae ani da seu datom Fondensators rt srenjojtemperanurskod ra- ici 8. Kerienaije oon Waiting rasbladnoy Nude ulelinct remene, bet temsZkaturt rendenaacie t, koja edgovar rashladnom kapaciten: Cg fei femperatirt tsparavania tp bei Bema Tashladnl Duld menje stanje po dadore Ciiluau, # tabijanje re o28i odredjenim lompresorom Zit Je InlltaterSel ko- ‘tichlont korlanog dojstwn +» Primer ovslwe eavisnosti Cyl ty It za net ‘oni kondonzator koi HE bio tladjen prinvnin strujanfom vide, ae ho Istantan protok vote | konstantn last vrmperatra vote (Gy © eouststoe= canst), ilustrovan fena sl. T24- 12 ovog dijagra~ at ‘ma se vidi da sa porastom temperanire kontenzacije {raste i "rashladni kapa citer” kondenzatara odnos— 16, 2 koje kondenzstar — mote da radi, jer raste 8, (se teragunava ta iPaze (12.9), (12.10.) 412.11.)). Ako pri t= - Geconat.y,,cconst Const Taste “t,, Ueinak ko > Gente ienzatora odnosno Q, = koje raste, jer opada oie nas Q/0, ito znaéi depo 7 Jedinict {oplote hiadjenja treba leroz kondenzatar pr= SL. 12.4, Zavisnost Q, od ty it 2a neki Konden- Hat! monje toplote okolini. gator hisdjen vedom pei Gy'= const i tyy=const336 Na oanovu terace (12.12,) moguée je analiatrati ponaanjo konde~ zatore { pri promenama drugit parametara od kofih zavisi njegoy rad. Te~ Xo, na pra, moze de se nacria dijagram zavisnosti Q. za koje Kondenzator mote da radi pri t, = const, G, = const { ostalim usibvima koji su definis= ent u prodiodnom sineru, ali pri raznim ulaznim tomperaturama vodo t,. | razniin temperatirama kondenzacije~ 2a kondenzatore hladjene prirednom konvekeijom vazduhs ovakve analize su jednostavnije, jer se 9, lzraunava iz tzraza (12.94). Za ate mosferske kondenzatore Q, treba izraziti u zavisnosti od specitiéne entalp— {je okotnog vazauba, proton { temperature eveke vous, a za evaporativne ‘eb urati w abzie | peotok vazduhay Aco seu difgram na al. 12.4. uertaja rive rashladnog kapaeite= to kompresore Q, 30 she 12.2, doblja ae triva Tashlacnop kapaclets spe rex! sa Yonienzaforom v ravisndst of tg ta Gy Const tey = const Caletay 11). Ova trv K+ I debije so epsjanjem eda Hoje Se alrcojene pres ecimn teivih vapaBtettkonpresore vt kandeneatora Ky 2a late terete wre herencaclj, Keio Ky. i, mogl da ae uns djsgram na sles Si, 12,5, Kriva rashladnog kagactieta sprege kompresor=kondenzator (R04) #2 GC) Sconst tts const | a druge vresnosti uleznth temperatura aredstave za hladjenje kondenzaton U ¢tjagramu na sl, 12.5, treba zapazité da rashladni kepecttet spr= oge kompresor = kondenzator blaze opada sa sniZavanjom temperature iapar= ‘avanja nego rashlani kapacitet samog komprasora pri Konstantnof temperat= uuri Kondenzacije. To je zato Sto sa snizenjem temperature isparavenjs opade 337 ‘maseni protok pere rashladnog fluids kofi se kondenzufe u kondenzatorn, zb= on Eega i temperatura kondanzacije opada, Kompresor-kontencator 1 isparivat.. Radna karatteristika rashlad= nog wredjeja u celini adnosne sprege kompresor-kandenzator-iepariva® deb {ja se slaganjom karalteristike sprege rompresor-kondenzater (1.1245) sc Marakteristikom isparivaéa, Rashladni kapacitet isparivata jer a a «2.43,) fe Su A, { K, powrkina $ konfieijont prolaca toplote isportvata, e © 4. r= sinja tempersturska razlika, U siuéaju prirodne konvekcije 1 rontaktree hla= ienie je 214.) ye au slakaju prinuine konvekesjea: Seu ~ ei in ata to 12.15.) Ularace (12,14,) t je u sluéaju prirodne konvekcife temperatura hladjenos fiaida, 2 u slageju Yontaktnog bladjenja temperatura liladjenog tela na povr’= ini konakte se Inperivatiem. U fzrazi (12.15-) ty, je temperature hladjenog fluida na lazy a ty; m8 fzlazu iz isparivada, AKéYo pad pritiske rashlasnas flaida w Ssparivaéu takav da co tomperatura Isparavanja u isparivatu osetni— Je menja, onde to treba weet! u obeir pri praratunavani srednje Loganitamsé ke razlike temperatura. Ze dati rashlatint kapacitet Q., maseni protok hiadjonog fluida G, { vrednostt njogovih spscisiénih entalpié'na wlazn ip, i na izalet iy, te lspa! rivaée povezant su jednadinom: : c 8, = Geli = 16.) Cpisane zavisnosti razmene toplote w isparivais od protoka i sto= ns hladjenog fluida {li tola, temperagire isparavanja li nekih drugih param= clara zavisno od vrete hladjenog objektay prikanuju se na roan avi u plo guinim dijegramima, Za sprezanje rotinih karakteristika isparivate sa rad~ nlm ‘araiteristikama kompresora { kondenzatora treba rashiadni kapacitet isparivaés prikazati a zavisnosti od temperature isparavanja i dragth para— ‘metars bitnih 2a ponaSanje u radu raghladnog uredjaje u celini. Primera ra= ff, na sl. 12.6.pritazana je zavienost rashladaog kapaciteta @_ nekay sper FWvaka zo bladjenje teénosti u zavisnosti of temperature isparavanje tyme senoq protoks hladjene tefnosti G,.{ njene temperature na ulazu u ieySrivae teae She J Zavanet 0, of 4 Gp tty neko eparivata a tedfne tSenolat ‘Axo se erie spregoth radnih karaktoristien kompreser=kenden ator {K+ K) i» dimrama ma sl. 12,5. uevtaju u dijegram radmin arate evista Bparlbnta fw sl. 12.6., dobijaju so radhe karattoriotike reste fneg ureaja v colin Yio st. 127s Jo prikazane keto triva (Inn Ty tke iva K odredjuju radnu taku 8 kompletnog Teshlacnog uredjaja fei dati us Jovime: honstantan pret i Yousuntna ulszna temperatura hadjenos Tulse onstanten proto !lonstantnstenneratira ‘Ovica 2a hlacienje kentanzate= ra, Senjanjem #rednost ch parametara £1) uticaj Zoli co se utvrdty deste Jnit so crgovaraiuse tani Irvin (te. + K,) ih i nfnove preseene tacke Ge da odrede radno tafe kompletnog rézhadhog uredjaja pri takvim uslovi~ ma rado. Avo se tte D, pronese v djegrom na sly 12.504 Ssbijo se ftem= perature Kookenzacie date usiove rade. he Je prethod= i na tatka bila i, za koju je temperate isberavena foi 1a) Js pe jeusl= (Pemanjeniatopletoy oo teredongstlovan torpor tire Nudjenep Male ope etges mnt sano’ se StscB Bact poe aan Tete Bete wee enor et kee ‘iikov!Pashladnog opt tera 8, pokeival tple- ontdjerQe muse meta Isparivasa, cevovoiny rex ‘SL, 12.7, Odredjivanje radne rashladne shladnog i hladjenog flutda Suzeaivnie rane ae rasbininag See 4 ena 339 Joje odgovaraju novoj temperatur! isparavanja {,,+ Ako Je poznats zavisnost promene ulaznth temperetira hladjenog flufda ¢0°F Aulda za hladjenje kond= enzatora t, $8 vremenom,, mozemo uz pemeé voy djagrama da trazlmo i eavisnost pfbmeno temperature isparavanja i kondenzacije od wremena, te moemo da ispitujemo i dinamféko ponaianje rachladnog uredtala u radii «70 ‘moguéuje da se predvist da If je ponaianje rashladnoy uredjaja zadoval{ava= juée pri raznim ustaljenim i promenl{ivim relimima rada, da se izbegmi no povoljni rezimi rada i da eo retavaju problem! ausomatskog regulisanja, Axo Je, na pr, i pri smanjenom toploinom optereéenju usled snl denja temperature tp. Me ty,, PotrebNO drZavat! priblizno konstantmt tem= peraturu isparavanie“anda £2'beana tatie Uy mora premestiti « Bey takeo to é@ so promenom redne zapremine komprosers ednoeno regulisanjem mje ovog rashladnog tepacitets lriva (K, + K,) pomeritt,Sada je (Kyu = K4) iwiva rashladnog kapaciteta apneye isfog KOndenzatora | istog kombresors ‘af sa émanfenom radnom zapreminom. Iunalstonje t-2v, prelaznih iaralderistile rashladaih uredjaja « colini { nfihovih eiemenata pojedineino je costa slozen i prilitne nepouzdan posao, pa se ove karakteristike najSeiée utvrdjuje eksperimentalno. Pri tzboru pojedinih elemenata rashladneg uredjajn Sesto fe karis~ xo na napred Izlogen naéin proubiti aticas karakteristiica razlititih tipov ‘emenata (na pr. raznih onenzatora) na karakceristiie celine, Ako se pov= ‘ea ilt sman{i rashladni kapacivet jednog elements (ednesno komponente, vo se esto kaze), ne menja se u Istom oinosu | rashladni kapacitet celine. Najvie utidu kerakteristike kompresora. zatim isparivaa, a najmanje ko- Uticaj uelova rada na snagu petrebne 2a pogon rashladnoy uredjaia irebs poznavsti zbog odredjivania potroinje enerolie { sagledavanie. elonon= tke pogons celog postrojenis, prt projektoranyt | zhog relavanja probleme Bri projektovanjs ostalth instalzetja postrojenja. Kada se na osnovs dijagra- mm na el. 12.7, 1 12,5, odred! racna taka i pripadajuée temperature ispar— evanja 1 kondenzocije, potrebna snaga za pogon Urediaja za tu sacinu taku salezi se iz dljagroms na sts 12,2. Automatlzacija rashladnih uredijaja ostvarje se preko automatsk= 4h organa koi imaju funleetje kontrole, signalizacije, zaétite i regulivanja. Organi automatske kontrole sluke an merenie, pokesivanje f regis= ‘srovanje vrednosti parametara rada rashladnog uredjaja { stanja hladjenog objekta kao Sto su: temperature hladjenog objekta, sredstva za hladjenje kendenzatore, ashladnog fluida na arskteriatiinim mostima w rasiladng} instale=40 efi tes = vlagnost vazduhe hladjenom prostrv Miu kanslima 28 revved vaz= unas = pritisc! isparavanja, kondenzactje, u sistem 2a podmazivanje kom= [presora, u pojedinim dolovima rasbladne instolacije | ties ~ protoci vote, rasiadnog { hladjenag fluida, nivoi teénostt u sudovi~ ‘ma rashladne instalacties ~ snaga koju tree kompresori, pups I dr. utroiat enargije, jaSi- nha struje pojedinih elelerometora, napen elestriéne struje { ale} = bro} Easova radia komprasora, « ponekad | drugih uredjoja u skiopu ashladnog postrojenia. Zo merenje temperatura koriste se veéinom staklani i elektrint termometri. Za merenje teraperatura do -25° magu da se kariste Bivint st- akleni termometri, za termparature do ~60%C alkeholnl, # za temperature do. 200% roriste se stakleni termometri punjeni pentsnom ili nekim specijain- im ponjenjem. Blektritnt otporntd termometri primenjuju se « rashladnim uureiiejima { postrojenfima indastrijskog tipa sa pokanajuéim { registrajusize {nsteumentima, U otpornizkim termometrima se najvlge koristo platinsk! da vaéi koji se mogu primoniti i 2a temperature do -220°C. Termovlementai to= rmometri se veéinam Koriste u laborator{ skim rasbladnim uredjajima, arednjim i malim rasbladnim uredjajima takedje © keriste gosni i bimets~ Int termometr Vinmnost vazdubs u hladjenim prostarijams nejéeiée se mert higr= fomotrimg sa dlakom koji se mogu Yoristiti u opsenu temoperatura ad oko ~3! C do +90°C. Za repistrovanje viaBnosti vauduha i temperature u Komorama: Dlednjata Zesto se koristi ovakay higrometar kombinovan s2 bimetalnim te— Tmometrom i satnim mehanizmom 28 pomoranje pizajid { obrtanje valjke se hnartijom na koju pisaljke uertavaju vrednaat! relativne vieznosti | tempere= ture, Za daljinske morenja, pokazivanje { registrovanie relativne viainost! ‘yasduha Foriste se, u intervalu temperatura 0d -30°C do oko 460°C, elettr— Eni higrometri koji rade na principu merenjs tompersture pri kolaf Je 20ei— Gen rastvor neke higroskoane soli (abiéno LIC!) u raynolaii a vodenom pe~ rom (z vazduha éija se viatnest meri. Pritisci so u rashladnim uredjafima mjgetée mere manovaumet= ima so Bourdon-ovom cevi. Gvakvi manovalawmetri imaju pored sale za merenfe pritiska | skalu na kojoj su oznaene oigovarajnée tamparatine 2a~ siGenja datog rashlaciney fluida. Manometi Uejime ce meri pritisat ulje 0 poimazivanje kampresora imaju samo salu ca pritiscima. Daljinsto mere= nje i registrovanje pritisaka u rashladnim uredjajima retto se primenjuje. Protec! tiladjenog Mluida 1 rashladneg Auids mere ge u veltkim ras hhladntm instalacijama ugiavnom u hemijsko} industri, Protoct se mere ro tametrima, nomiranim priguinicama ii meratima koji rade na princioa ne= og obrinog Kola. aa Fotroinje eleitritine energije, napon i jatina struje mere se ucbi- ajentm instrumentima za meranje { registrovanje vrednosti elekerinih ver Sina (yoltmotri, ampermetrt, vatmetri, brojila). Broj Sasove rae komp- sesora i eventualne drugih uredjaja w sklopa postrojenja meri sei broji ole veritnim setnim brojilima I to eamo u industrijskim rashladnim uresjafimna. V uredjajima komercijainog tipa postavljaju se ponetad samo ampermetri. Sto je rashladn! uredjaj manji, merne oprema za kontrol rada ur=

You might also like

• It Ends with Us: A Novel

  

  From Everand

  It Ends with Us: A Novel

  Colleen Hoover

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5839)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5814)
• The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  

  From Everand

  The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  Jeneva Rose

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1135)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (353)
• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  Sun Tzu

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3045)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20102)
• The Handmaid's Tale

  

  From Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13228)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20479)
• Good Omens: A Full Cast Production

  

  From Everand

  Good Omens: A Full Cast Production

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (10971)
• Remarkably Bright Creatures: A Novel

  

  From Everand

  Remarkably Bright Creatures: A Novel

  Shelby Van Pelt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5771)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (3312)
• And Then There Were None

  

  From Everand

  And Then There Were None

  Agatha Christie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (9005)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25200)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (24589)
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7879)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12956)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2487)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  From Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2559)
• American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  

  From Everand

  American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12556)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2507)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2571)
• Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  

  From Everand

  Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2499)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6698)
• Good Omens

  

  From Everand

  Good Omens

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (12072)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  From Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Brontë

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9975)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  From Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5734)