Usvajanje drugog jezika iz perspektive formalne lingvistike

Formalna lingvistika je teorija koja u prvi plan istie gramatike prirodnih jezika koji dolaze u kontakt. Ova disciplina trai odgovore na dva pitanja: 1. ta znai rei da mi znamo jezik? i 2. kako to znanje raste u umu govornika? Ona je u sledeim aspektima doprinela usvajanju drugog jezika: 1. detaljno je opisala principe ljudskih jezika, to je omoguilo odreene tvrdnje o sposobnosti upotrebe drugog jezika i ostavila je slobodnog prostora za dalja istraivanja o tome kako se te tvrdnje povezuju sa kompetencijama maternjeg jezika; 2. kroz ova teorijska istraivanja dolo se do injenica o gramatikama drugih jezika (L2) koje ranije nisu bile opisane a jo manje objanjene; 3. razvila je metodologiju ocenjivanja ili vrednovanja gramatike L2, u nekim sluajevima doprinela je razvoju materijala korienih u empirijskim istraivanjima o usvajanju drugog jezika. Formalna gramatika je detaljni opis govornikovog znanja jednog ili vie jezika.

Morfosintaksa
U ovom radu baziraemo se na dve oblasti u istraivanju morfosintakse: 1. razvoj funkcionalnih kategorija i veza izmeu usvajanja tih kategorija, usvajanja morfologije i reda rei; 2. fokusiramo se na uenikovo znanje drugog jezika. Funkcionalne kategorije i razvoj morfosintakse to se tie engleskog jezika, sintaksike kategorije su podeljene u dve osnovne grupe: 1. otvorena grupa, a to su leksike kategorije (imenica, glagol, pridev, prilog); 2. zatvorena grupa, a to su funkcionalne kategorije (determinatori, kao to su neodreeni i odreeni lan, reenini veznici, negacije, vremena, vid). Funkcionalne kategorije su bitne jer su sredinom devedesetih godina prepoznate od strane lingvistikih teorija kao deo Univerzalne gramatike. Pretpostavlja se da funkcionalne kategotije postoje u svim jezicima, cak i u onim koji ih ne mogu ispoljiti na morfolokom planu. One imaju bitnu ulogu u promenljivosti reda rei u reenici. Na primer, francuski i nemaki dozvoljavaju razdvojenost glagola i objekta u glavnoj i zavisnoj reenici, ali u nemakom glagolska sintagma se moe nalaziti ili na poetku ili na kraju reenice. Teorija funkcionalnih kategorija objanjava razlike u redu rei na sledei nain: funkcionalne kategorije mogu biti jake i slabe u razliitim jezicima. U francuskom i nemakom funkcionalna kategorija VREME je [+JAKA]; u engleskom i kineskom je [-JAKA]. Vrednost ili znaenje odreenog [PROLOG] vremena izraena glalgolom mora da se slae sa vrednou [PROLOG] vremena funkcionalne kategorije, inae e reenica biti negramatina. Teorija funkcionalnih kategorija je vieznana za usvajanje drugog jezika. Detaljno opisuje jeziku strukturu to omoguuje rad na nepovezanim jezicima. Takvim detaljnim opisom objanjava meulingvistku promenljivost reda rei, smanjuje vie nepovezanih struktura (red rei u graenju upitnog oblika, negacije, izjavnih reenica) na jednu jednostavnu gramatiku tekovinu [JAKA] funkcionalna kategorija. Gramatika se moe nauiti na osnovu ve postojeih znanja ovih kategorija i njihovih pojedinanih vrednosti.

Moemo zakljuiti da znanje funkcionalnih kategorija postoji ali su nekad vrednosti [JAKE] na neki nain nespojive. Kako forme vremena i potvrivanja variraju u razliitim jezicima, one moraju biti nauene, a ako uenici prave greke to ne mora da znai da ne poseduju znanja apstraktnih kategorija kao takvih. Procesi slini interferenciji se deavaju u usvajanju kako prvog tako i drugog jezika. Teorija funkcionalnih kategorija je teorija o svim ljudskim jezicima a ne samo o engleskom na primer. U svakom sluaju upotreba ove teorije je bila znaajan korak ka optoj teoriji usvajanja drugog jezika. Teorija povezivanja Izuavanje sintakse ljudskih jezika fokusirano je na reeninu strukturu i pravila koja vladaju na reeninom i interreeninom nivou. Pretpostavlja se da su neka od tih pravila deo tzv. Univerzalne gramatike. Pretpostavka se bazira na injenici da odrasli govornici znaju vie o reeninoj strukturi i znaenjima maternjeg jezika nego to su mogli da zakljue na osnovu inputa koji primaju. Postavlja se pitanje da li uenici drugog jezika poseduju znanje o ogranienjima i predstavama koje poseduju izvorni govornici. Mnogi uenici usvajaju sintaksika ogranicenja L2, iako se mogunosti L2 razlikuju od mogunosti L1. Gramatika L2 ograniena je pravilima gramatike L1, pravilima koja se mogu zakljuiti na osnovu poznavanja Univerzalne gramatike.

Semantika i vokabular
Iako je veza izmeu glasova i pojmova potpuno proizvoljna, nove rei moraju da se ue u lingvistikom okruenju. Neka od skoranjih istraivanja zastupaju tezu da nisu svi aspekti leksikog znanja potpuno arbitrarni, ve da se npr. znaenje reenice moe predvideti na osnovu semantike predstave o glavnom glagolu (glagol "dati" podrazumeva postojanje direknog i indirektnog objekta). Mnogi uenici mogu da pretpostave da svi glagoli, ak i neprelazni, funkcioniu na isti nain. Takve greke postepeno nestaju, i uenici usvajaju nove semantike strukture, koje postaju deo sintakse, uporedo sa njihovim napretkom. Ovakve analize imaju vanu primenu u poduavanju jezika, jer sastavljai udbenika moraju da se pobrinu da za svaku vrstu glagola prikau sve mogue tipove reenica u kojima se ti glagoli javljaju, u okviru inputa namenjenom uenicima.

Fonologija
Sa novim otkriima teorija interne strukture segmenata i novim teorijama prozodije, zajedno sa razvojem snimanja i analize zvuka, dolazi do brzog razvoja prouavnja fonologije L2. Istai emo dve oblasti u kojima je ostvaren skoranji napredak. Segmenti U pojedinim jezicima segmenti imaju ulogu distinktivne jedinice (segmenti su foneme), dok u drugim isti glasovi predstavljaju fonetske varijante (alofone). Prema savremenim

pretpostavkama segmenti imaju internu organizaciju, ili "geometriju". Smatra se da je takva geometrija deo Univerzalne gramatike koja ograniava obim moguih fonologija u ljudskim jezicima. Suprasegmenti Nezavisnost poetka i kraja sloga veoma je relevantna za istraivanja o usvajanju drugog jezika. Pozicija segmenata u strukturi sloga zasniva se na 2 principa: 1) segmenti se prvobitno vezuju za poetak, 2) segmenti se vezuju za poetak sloga dok se ne dostigne zvuni vrhunac. Ovo povezivanje mora da potuje zvunu hijerarhiju segmenata. Broj dozvoljenih konsonanata na poetku sloga varira u razliitim jezicima.

Metodoloki doprinosi
Istraivai su uveli upotrebu slika kako bi kontekstualizovali reenice koje istrauju. Takoe su razvili narativne kontekste koji nameu odreene interpretacije reenica koje uenici tumae. Na ovaj nain uenici obraaju panju kako na oblik, tako i na znaenje, to se moe iskoristiti za razvoj pedagokog materijala.

Zakljuak
Teorija formalne lingvistike ima krucijalnu ulogu u objanjavanju lingvistike kompetencije drugog jezika. Bez nje istraivai ne mogu da postave sofisticirana pitanja o tome ta znai znati drugi jezik. Formalna lingvistka generalizuje strukturalne osobenosti jezika i omoguava da se postavi pitanje da li te generalizacije uestvuju u razvoju gramatike drugog jezika. Rezultati istraivanja objanjavaju proces usvajanja drugog jezika i obezbeuju predavaima osnovu za razumevanje napretka i nedostatka napretka uenika u uionici.

Sociokulturna teorija i usvajanje drugog jezika

Sociokulturna teorija razvila je dve odvojene, ali meusobno povezane grane istraivanja, zasnovane na radovima L.S. Vigotskog. Prema prvoj, govor omoguava oveku da razvija miljenje. Druga grana je teorija aktivnosti, prema kojoj se vie mentalne funkcije razvijaju kroz jezik u sociokulturnom kontekstu.

Medijacija i usvajanje drugog jezika

Kao medijativni proces usvajanje drugog jezika moe se posmatrati iz 3 opte perspektive- socijalne medijacije predavaa i uenika, line medijacije i medijacije

artefakta. Iako su sve kategorije u izvesnoj meri nezavisne, sve 3 se u znaajnoj meri zasnivaju na simbolikoj (obino lingvistikoj) medijaciji.

Socijalna medijacija
Predavai i uenici Predavai i uenici povezuju se kroz medijativno uenje u zoni narednog razvoja. Razvoj drugog jezika odvija se kroz razliite stadijume u kojima je potrebno da medijacija bude krajnje eksplicitna do take u kojoj je jedino implicitna pomo, ukljuujui i samo prisustvo predavaa, dovoljna da uenik pravilno upotrebljava jezik. Efektnija je medijacija koja vodi rauna o uenikovoj zoni narednog razvoja. Uporedna istraivanja ukazala su da nastavnici uvode uenike u zonu narednog razvoja kroz instrukcionalne razgovore koji su baza L2. Uporeen je monologni instrukcionalni govor jednog nastavnika sa dijalokim strategijama drugog. Prvi nije uspeo da ohrabri verbalnu interakciju izmeu nastavnika i studenata i, to je vanije, nije podstakao studente da ubrzaju sopstveni napredak. S druge strane, nastavnik koji je koristio dijalog, esto je koristio proleptiku interakciju, koja uvodi nastavni materijal sa specifinim pedagokim ciljem da objasni poetnike aktivnosti koje nije u stanju sam da izvede. Usvajanje drugog jezika je vie od samog usvajanja novog lingvistikog znaka. Uenici simultano postaju svesni i zadobijaju kontrolu nad "semiotikim izborom koji nudi strani jezik", stoga je neprikladno razdvajati lingvistiku strukturu od jezikke prakse. Vrnjaka medijacija Dijalog izmeu uenika moe biti isto toliko efektivan kao i razgovor izmeu aka i profesora. Na primer, istraivanjem se dolo do zakljuka da studenti ne samo da nude i trae medijativno uenje, ve preuzimaju ulogu profesora pomaui jedni drugima da osmisle gramatiki i pragmatiki ispravne reenice. Naroito korisna strategija je volja studenta da saeka drugog da se izbori i sam sastavi recenicu i da oseti kada je potrebno da pritekne u pomo a kada ne. Ali npr. deca u osnovnoj koli imaju problem da podre svoje vrnjake, jer iako su sposobni da izvre odreeni zadatak, nemaju oseaj za zonu narednog razvoja svojih kolskih drugova. Uz pomo meusobnog dijaloga, nastavnici i istraivai mogu da pristupe uenikom kognitivnom procesu, ukljuujui onom koji je u vezi sa uenjem jezika. Uenici su takoe uspeni kada treba da isprave sastave jedni drugima. Moe se uoiti nekoliko strategija koje su koristili oslanjali su se na odreene artefakte (renike, udbenike), traili su pomo od nastavnika. Medijacija kroz L1 Ova tema je problematina jer po nekima usporava, a po drugima poboljava uenje. Uenik kroz razgovor tokom zadatka kodira i dekodira poruke, shvata zadatak i snalazi se u njemu. Najee poetnici koriste L1 kao metajezik, dok se na viem nivou sve ee koristi L2. Ipak neki studenti koriste L1 i kada imaju dovoljno znanja da koriste L2.

Mogue objanjenje za to je da tokom ranog kognitivnog razvoja formiramo kontrolu nad naim mentalnim aktivnostima kroz L1, to automatski postaje deo naeg identiteta.

Lina medijacija
Unutranji govor se najee sastoji od eliptinih reenica i on se moe primetiti meu uenicima stranih jezika. Deca se ponekad stide da koriste L2 javno, ali nastavljaju da ga koriste u sebi, tako to formiraju svoju jeziku igru koja se sastoji iz tihog ponavljanja leksikih jedinica koje su uvedene tokom asa. Odrasli se takoe slue jezikim igrama, ali to jo uvek nije dovoljno istraeno. Uenici na viim nivoima uenja stranog jezika ree koriste jezike igre. Ovo je razumljivo sa stanovita torije Vigotskog o ulozi igre u razvoju. Vigotski kae da igra otvara zonu nardenog razvoja i kao takva bitna je za opti razvoj. Gestovi su vrsta unutranjeg govora koji dopunjuju znaenje koje je iskazano u verbalnom govoru. Oni obezbeuju vizualnu predstavu, a govor verbalnu ili lingvistiku strukturu jednoj misli. Ljudi ne gestikuliraju samo u linom kontaktu, ve i kada sagovornik nije prisutan, kao npr. tokom telefonskog razgovora, kao i kada priaju sami sa sobom.

Teorija aktivnosti i nelingvistiki artefakti

Teorija aktivnosti Da bismo razumeli ljudski um, vanije je da analiziramo njegovo formiranje i aktivnost nego njegovu strukturu. Ljudska aktivnost, bilo da se radi o fizikoj, socijalnoj ili mentalnoj, uvek je usmerena ka nekom cilju. Aktivnosti su sainjene od vidljivih (materijalnih uslova) i nevidljivih (motivi i ciljevi) komponenata, tako da se aktivnost ne moe dobro razumeti bez prethodnog upoznavanja sa njenim motivima i ciljevima. Zadaci Postoji teorijska paralela izmeu uenja stranog jezika na osnovu zadataka i usvajanja maternjeg jezika. U oba sluaja razvija se gramatika, fonologija, vokabular, pragmatika. Uenje putem zadataka omoguuje ueniku da u potpunosti uestvuje u radnom okruenju i da ne ostaje po strani. Tehnologije Torn kae da komunikacija putem raunara daje studentima oseaj slobode i izostanak krivice. Tako je istraivanje pokazalo da je fiziko odsustvo nastavnika u uionici, a koji je bio u kontaktu sa studentima putem raunara, dovelo do toga da su se uenici opustili i priali onako kako obino ne bi u linom kontaktu sa njim. ak su poeli da koriste jezik koji je svojstven za komunikaciju putem interneta. Postavlja se pitanje da li bi studenti,

pored stvaranja novog diskursnog anra pomou tehnologije, mogli da uvedu taj anr i u ostale diskurse?

PREDLOG PITANJA ZA DISKUSIJU

1. 2. 3. 4. 5.

Predstava znanja stranog jezika? Trenutak rasta znanja u umu govornika? Da li su uenici stranog jezika u stanju da usvoje (ne da naue) nov red rei? Da li su Vam lingvistika znanja pomogla u usvajanju drugog jezika? Tehnoloki doprinosi?

Zorana Stojkovi Milena Gradojevi Jovana Milosevi