Zbirka Oktobar 2011

Matematika za ekonomiste aslav Pejdi, (064) 123 09 10
1

SADRAJ
SADRAJ .......................................................................................................................................................................................................................... 1
UVOD ........................................................................................................................................................................................................ 2
1. DEO RELACIJE I FUNKCIJE ..................................................................................................................................................................................... 3
2. DEO ALGEBRA .......................................................................................................................................................................................................... 6
3. DEO NIZOVI I REDOVI ......................................................................................................................................................................................... 16
4. DEO NEPREKIDNOST I DIFERENCIJABILNOST FUNKCIJE ...................................................................................................................... 19
5. DEO LIMESI I IZVODI............................................................................................................................................................................................ 21
6. DEO OSNOVNE TEOREME DIFERENCIJALNOG RAUNA ......................................................................................................................... 27
7. DEO GRAFIK FUNKCIJE....................................................................................................................................................................................... 29
8. DEO FUNKCIJE SA DVE PROMENLJIVE .......................................................................................................................................................... 33
9. DEO INTEGRALI .................................................................................................................................................................................................... 38
10. DEO DIFERENCIJALNE JEDNAINE .............................................................................................................................................................. 49
11. DEO VEROVATNOA ......................................................................................................................................................................................... 53
12. DEO FINANSIJSKA MATEMATIKA ................................................................................................................................................................. 55
REENJA ....................................................................................................................................................................................................................... 57
DODATAK A PODSETNIK ...................................................................................................................................................................................... 112
DODATAK B TABLICA IZVODA ........................................................................................................................................................................... 126
DODATAK C TABLICA INTEGRALA .................................................................................................................................................................... 127

2

UVOD
Zbirka sadri 575 ispitna zadatka koji su bili na ispitu prethodnih godina i to sa proverenim reenjima. Reenja nekih zadataka
su detaljna, dok su kod drugih dati samo rezultati.
Zadaci su podeljeni po oblastima i u okviru svake oblasti grupisani po tipu i po teini od lakih ka teim.
Na kraju zbirke nalazi se podsetnik (dodatak A) koji Vam preporuujem da prvo proitate.
Ova zbirka je nastala kao pomono sredstvo studentima koji pohaaju kurs kod autora zbirke, mada moe da poslui i ostalima
za lake spremanje ispita.
Prednost ove zbirke je to prvi put na jednom mestu imate teoriju i zadatke i to su ispitni zadaci razvrstani po oblastima, tako
da paralelno predavanjima moete postepeno da testirate svoje znanje radei ispitne zadatke iz oblasti koje ste preli.
Nadam se da e vam ova zbirka biti od velike pomoi.
elim Vam puno uspeha na ispitu.
Autor: dipl. ing. aslav Pejdi

3

1. DEO
RELACI J E I FUNKCI J E
U prvom delu dati su zadaci iz relacija i funkcija.
Zadaci su grupisani tako da najpre dolaze zadaci vezani za ispitivanje osobina relacija, zatim sa operacijama sa relacijama i na
kraju zadaci sa funkcijama.
Teorijska pitanja na usmenom:
1. Binarne relacije (1-6)
2. Relacija ekvivalencije (1-7)
3. Relacija ekvivalencije i relacija poretka (1-8)
4. Funkcije (definicija i osnovne osobine) (15-26)
5. Osnovne osobine realnih funkcija (15-26)
6. Relacije i funkcije (1-6,15-17)

Definicija 1: (Dekartov proizvod)
Neka su data dva neprazna skupa A i B. Dekartov proizvod skupova A i B se definie kao:
A B = {(x,y) | x e A . y e B}.
Definicija 2: (definicija relacije)
Neka su data dva neprazna skupa A i B. Svaki podskup skupa A B naziva se binarnom relacijom u skupu A B. Skup
ureenih parova koji pripadaju relaciji je graf relacije.
Definicija 3: (refleksivnost)
Relacija _ A
2
je refleksivna ako vai: ( x e A) x x
Definicija 4: (simetrinost)
Relacija _ A
2
je simetrina ako vai: ( x,y e A) (x y y x)

Definicija 5: (antisimetrinost)
Relacija _ A
2
je antisimetrina ako vai:
(x,yeA)(x y . y x x = y)
Definicija 6: (tranzitivnost)
Relacija _ A
2
je tranzitivna ako vai:
( x,y,z e A) (x y . y z x z)
Definicija 7: (relacija ekvivalencije)
Relacija _ A
2
naziva se relacijom ekvivalencije ako je istovremeno refleksivna, simetrina i tranzitivna. Klasa ekvivalencije za
realan broj a je: *| +.
Definicija 8: (relacija poretka)
Relacija _ A
2
naziva se relacijom poretka ako je istovremeno refleksivna, antisimetrina i tranzitivna.
Definicija 9: (komplement relacije)
Svakoj binarnoj relaciji moe se pridruiti njen komplement , tako da vai:
( x,y) (x y x non y).
Definicija 10: (inverzna relacija)
Svakoj binarnoj relaciji _ A B moe se pridruiti njoj inverzna relacija
-1
_ B A, tako da vai:
( x,y) (x
-1
y y x)
Definicija 11: (podskup relacija)
Relacija je podskup relacije o ( _ o) ako vai: ( x,y) (x y x o y).
4

Definicija 12: (unija relacija)
Unija relacija i o ( o) se definie kao: x o y x y v x o y.
Definicija 13: (presek relacija)
Presek relacija i o ( o) se definie kao: x o y x y . x o y.
Definicija 14: (proizvod relacija)
Proizvod relacija i o ( o) se definie kao: x o y (- z) x o z . z y.
Definicija 15: (definicija funkcije)
Binarna relacija f definisana u skupu A B naziva se preslikavanje (funkcija) skupa A u skup B i pie se
f : A B, ako su ispunjena dva uslova:
1. skup svih prvih komponenata skupa f jednak je skupu A,
2. vai implikacija ( x e A) (x,y1) e f . (x,y2) e f y1 = y2, tj. jednakost prvih komponenata implicira jednakost drugih
komponenata.
Definicija 16: (domen definisanosti funkcije)
Domen definisanosti funkcije (D) su sve vrednosti nezavisne promenljive (x) za koje funkcija postoji.
Definicija 17: (skup vrednosti funkcije)
Skup vrednosti funkcije (V) je skup svih vrednosti koje funkcija moe da ima na domenu D.
Definicija 18: (sirjektivnost)
Ako je preslikavanje f : A B takvo da je skup svih vrednosti funkcije V jednak skupu B, tada se kae da je f sirjektivno
preslikavanje, ili se jo kae da f preslikava skup A na skup B.
Definicija 19: (injektivnost)
Preslikavanje f : A B je injektivno ako i samo ako se razliiti elementi skupa A preslikavaju u razliite elemente skupa B, tj.
vai implikacija: ( x1,x2 e A) x1 = x2 f(x1) = f(x2), odnosno
(x1,x2 e A) f(x1) = f(x2) x1 = x2.
Definicija 20: (bijektivnost)
Preslikavanje f : A B je bijektivno ako i samo ako je sirjektivno i injektivno, tj. vai implikacija:
( x1,x2 e A) f(x1) = f(x2) x1 = x2.
Definicija 21: (inverzna funkcija)
Ako je preslikavanje f : A B bijektivno, tada se inverzno preslikavanje f
-1
preslikavanja f definie na sledei nain: f
-1
: B A,
f
-1
(f(x)) = x, tj. slika svakog elementa f(x) iz skupa B je elemenat x iz skupa A.
Definicija 22: (proizvod funkcija)
Pod proizvodom preslikavanja f : AB i g : BC podrazumeva se preslikavanje h : AC odreeno sa:
( x e A) h(x) = g(f(x)). Ovo preslikavanje oznaavamo sa h = g o f.
Definicija 23: (ogranienost funkcije)
Funkcija y = f(x) je ograniena u oblasti definisanosti D ako postoji pozitivan broj K takav da je:
( x e D) |f(x)| < K.
Definicija 24: (monotonost funkcije)
Funkcija y = f(x) je monotono rastua u oblasti definisanosti D, ako vai implikacija:
(x1,x2 e D) (x2 > x1 f(x2) > f(x1)), a monotono opadajua u oblasti definisanosti D, ako vai implikacija: (x1,x2 e D) (x2
> x1 f(x2) < f(x1)).
Definicija 25: (parnost funkcije)
Funkcija y = f(x), definisana na segmentu [-a,a], je parna ako je:
(x e [-a,a]) f(-x) = f(x), a neparna je ako je: (x e [-a,a]) f(-x) = -f(x).
Definicija 26: (periodinost funkcije)
Funkcija y = f(x), definisana u oblasti D, je periodina ako postoji realan broj a = 0, takav da je:
( x e D) f(x + a) = f(x).
1. Koje od osobina (R,S,AS,T) ima relacija *() () () () () ()+ na skupu *+

5

2. Ispitati da li je relacija definisana kao x y x
n
- y
n
0 relacija poretka na skupu realnih brojeva:
a) za n = 3
b) za n = 4
3. Ispitati da li je relacija definisana kao x y akko(def) (-k) y = kx jedna relacija poretka:
a) na skupu prirodnih brojeva
b) na skupu celih brojeva.
4. Ispitati da li je relacija definisana kao x y xy y
2
relacija poretka na skupu:
a) N prirodnih brojeva
b) Z celih brojeva
5. Pokazati da je binarna relacija zadata kao: (
) (
), jedno ureenje skupa ( ), ali ne i skupa

.
6. Ispitati da li je relacija definisana uslovom: ()
na skupu ( ) ( ) relacija
ekvivalencije. Ukoliko jeste, odrediti klasu ekvivalencije broja 3.
7. Ispitati da li je relacija definisana kao: () (
)( ) , jedna relacija ekvivalencije na skupu

realnih brojeva. Ukoliko jeste, odrediti klase ekvivalencije [0], [1] i [2].
8. Ispitati da li je relacija definisana kao: () (
)(
) , jedna relacija ekvivalencije na skupu

realnih brojeva. Ukoliko jeste, odrediti klase ekvivalencije [0], [1] i [2].
9. Da li je sledea relacija, relacija ekvivalencije: x y x
2
y+x = xy
2
+y.
Ako jeste, odrediti klasu ekvivalencije broja 7 i
.
10. Ispitati da li je relacija definisana na skupu beskonano malih veliina u okolini neke take
a( R e ), kao () ()

()
()
, jedna relacija ekvivalencije.
11. Odrediti sve mogue relacije ekvivalencije nad etvorolanim skupom *+.
Koliko ih ukupno ima?
12. Da li iz tranzitivnosti relacija i o sledi tranzitivnost relacije o? (Pokazati)
13. Ispitati da li je
-1
_ A
2
, relacija ekvivalencije na skupu A, ako je relacija _ A
2
refleksivna i tranzitivna na skupu A.
14. Ispitati da li su funkcije ()
i ()
bijekcije.
15. Ispitati da li su funkcije ()
i ()
bijekcije.
16. Ispitati da li je funkcija () | | bijekcija.
17. Ispitati monotonost i konveksnost funkcije ()
, koristei definiciju.
6

2. DEO
ALGEBRA
U drugom delu dati su zadaci iz algebre.
Zadaci su grupisani tako da najpre dolaze zadaci iz matrica: komutativne matrice, inverzna matrica, matrine jednaine i rang
matrice, dok su na kraju dati sistemi koji se reavaju primenom Gausovog metoda, Kramerovih pravila, Kroneker-Kapelijevom
teoremom ili matrinim metodom.
1. Inverzna matrica (def. 5,6,7)
2. Rang matrice (def. 7,8,9,10 i teoreme 3 i 4)
3. Linearna zavisnost vrsta(kolona) matrice i rang matrice (def. 7,8,9,10 i teoreme 3 i 4)
4. Kroneker-Kapelijeva teorema (Teoreme 5 i 6 i definicija 11)
5. Teorema o bazisnom minoru (def. 10 i teorema 3)
6. Matrini metod (pogledati u knjizi)
7. Matrice (definicija i osnovne osobine) (def. 1)

Definicija 1: (matrice)
Matrica tipa m n je ema oblika
(
) (
)

Matrica A oznaava se krae i na ovaj nain A = ||aij|| m
n
Ako je m = n matrica se naziva kvadratna, u suprotnom matrica se naziva pravougaonom.
Elementi ak1, ak2,, akn, ine k-tu vrstu matrice A.
Elementi a1l, a2l,, aml ine l-tu kolonu matrice A.
Niz elemenata a11,a22,,ann kvadratne matrice n n nazivamo glavnom dijagonalom te matrice.
Dve matrice su jednake akko su istog tipa i ako su im odgovarajui elementi meusobno jednaki, tj.
A = B aij = bij (i = 1,2,,m;j = 1,2,,n)
1) Zbir matrica A i B istog tipa je matrica C za koju je:
cij = aij + bij (i = 1,2,,m;j = 1,2,,n)
2) Proizvod skalara o e 9 i matrice A je matrica C za koju je:
cij = o aij (i = 1,2,,m;j = 1,2,,n)
3) Proizvod AB matrice A = ||aij||m
n i matrice B = ||bij||n
p je matrica
C = ||cij||m
p za koju je:
) ,..., 2 , 1 ; ,..., 2 , 1 (
1
p j m i b a c
n
k
kj ik ij
= = =
=

Proizvod matrica definisan je samo ako je broj kolona matrice A jednak broju vrsta matrice B.
Komutativni zakon za mnoenje matrica u optem sluaju ne vai, tj. AB = BA.
Mnoenje matrica je asocijativna operacija, tj. (AB) C = A (BC).
Mnoenje matrica je distributivna operacija u odnosu na sabiranje matrica, tj. (A + B) C = AC + BC.
4) Transponovana matrica matrice

je matrica

za koju je:

( )
Matrica A se dobije kada se vrste matrice A uzmu za kolone matrice A.
Neke specijalne matrice:
1) Matrica O, iji su svi elementi jednaki nuli, zove se nula matrica.
2) Kvadratna matrica I, iji su svi elementi van glavne dijagonale jednaki nuli, a elementi glavne dijagonale jednaki 1, zove se
jedinina matrica.
3) Matrica A kod koje je A = A, zove se simetrina.
4) Matrica A kod koje je A = -A , zove se antisimetrina.
5) Matrica A kod koje je AA = I, zove se ortogonalna.
6) Matrice A i B su komutativne ukoliko vai AB = BA.


7

Definicija 2: (determinante)
Neka je A kvadratna matrica (
),
tada broj ()
(
) ,
gde smo sa n! oznaili skup svih permutacija niza (1,2,,n), a sa p(k1,k2,,kn) parnost permutacije (k1,k2,,kn) niza (1,2,,n),
nazivamo determinantom matrice A.
Determinantu matrice A oznaavaemo sa detA ili |
|.
Neposrednom primenom definicije dobijamo formule za izraunavanje determinanata prvog, drugog i treeg reda:
(
.

Determinante treeg (i samo treeg reda) se praktino najee raunaju po Sarusovom pravilu, koje se moe lako zapamtiti u
sledeem obliku:
determinanti dopiemo prvu i drugu kolonu

i pravimo proizvode po dijagonalama, ne menjajui znak
proizvodu sa glavne dijagonale i njemu paralelnim trojkama, a menjajui znak proizvodu sa sporedne dijagonale i njemu
paralelnim trojkama. Na kraju napravimo zbir svih ovih proizvoda to e biti traena vrednost determinante.

Neke osobine determinanata:
1) Ako su elementi jedne vrste (kolone) proporcionalni elementima druge vrste (kolone), determinanta je jednaka nuli.
2) Zajedniki inilac jedne vrste (kolone) moe da se izdvoji ispred determinante.
3) Vrednost determinante se nee promeniti ako se elementima jedne vrste (kolone) dodaju odgovarajui elementi druge vrste
(kolone), pomnoeni istim brojem.
4) det (AB) = det (A) det (B)
Definicija 3: (algebarski komplement)
Ako izostavimo i-tu vrstu i j-tu kolonu (i,j = 1,,n) jedne kvadratne matrice tipa n n, dobijamo jednu novu matricu tipa (n-1)
(n-1). Determinantu na ovaj nain dobijene matrice oznaavamo sa Mij i nazivamo minorom elementa aij. Algebarski
komplement elementa aij, u oznaci Aij, bie Aij = (-1)
i+j
Mij.
Teorema 1: (teorema o razvijanju determinante)
Za svaki i (i=1,2,,n)
|
.
Definicija 4: (regularna matrica)
Za kvadratnu matricu A kaemo da je regularna akko je det A = 0, a kada je det A = 0, onda matricu nazivamo singularnom.
Definicija 5: (inverzna matrica)
Kvadratnu matricu X tipa n n nazivamo inverznom matricom matrice A tipa n n akko je AX = XA = I. Inverznu matricu
matrice A oznaavamo sa A
-1
.
Definicija 6: (adjungovana matrica)
Matrica adj A koja se dobija kada se elementi matrice zamene njihovim algebarskim komplementima, pa se zatim takva matrica
transponuje, zove se adjungovana matrica matrice A.
Teorema 2: (teorema o inverznoj matrici)
Kvadratna matrica A ima inverznu matricu akko je matrica A regularna. Ako je A regularna matrica, onda je
.
8

Definicija 7: (rang matrice)
Neka je data matrica A tipa m n. Ako postoji regularna podmatrica tipa k k matrice A i svaka podmatrica tipa i i, za i > k,
ako takvih ima, je singularna, onda kaemo da je rang matrice A jednak broju k, to oznaavamo sa rang A = k (ili r(A) = k).
Definicija 8: (elementarne transformacije matrica)
Elementarne transformacije matrica su:
a) Razmena dve vrste (kolone)
b) Mnoenje elemenata jedne vrste (kolone) nekim brojem koji je razliit od nule
c) Dodavanje elementima jedne vrste (kolone) odgovarajuih elemenata druge vrste (kolone) pomnoenih proizvoljnim
brojem.
Definicija 9: (ekvivalentne matrice)
Matrica A je ekvivalentna matrici B, u oznaci A B, ako se od matrice A moe prei na matricu B primenom konano mnogo
elementarnih transformacija.
Definicija 10: (bazisni minor)
Ako je r rang neke matrice A, onda determinantu svake njene regularne podmatrice tipa r r nazivamo bazisnim minorom
matrice A.
Teorema 3: (teorema o bazisnom minoru)
Ako je r rang neke matrice, onda postoji r linearno nezavisnih vrsta, odnosno kolona te matrice, takvih da se svaka druga vrsta,
odnosno kolona te matrice moe izraziti kao njihova linearna kombinacija.
Teorema 4:
Ako je A ~ B, onda je rang A = rang B.
Teorema 5: (Kroneker-Kapelijeva teorema)
Neka je dat sistem S od ukupno m linearnih jednaina sa n nepoznatih.
S
b x a x a x a
b x a x a x a
b x a x a x a
m n mn m m
n n
n n
= + +
= + + +
= + + +
2 2 1 1
2 2 2 22 1 21
1 1 2 12 1 11

Matrica sistema S je matrica .
2 1
2 22 21
1 12 11
|
|
|
|
|
.
|
\
|
=
mn m m
n
n
a a a
a a a
a a a
A

Proirena matrica sistema je matrica
|
|
|
|
|
.
|
\
|
=
m mn
n
n
m m
p
b
b
b
a
a
a
a
a
a
a
a
a
A

2
1
2
1
2
22
12
1
21
11

1) Sistem S je saglasan i ima jedinstveno reenje akko r(A) = r(Ap) = n.
2) Sistem S je saglasan i ima beskonano mnogo reenja akko r(A) = r(Ap) < n.
3) Sistem S je protivrean (nema reenja) akko r(A) = r(Ap)

Ukoliko je sluaj 1) a matrica A je kvadratna reenje traimo primenom Kramerovih formula na sledei nain: ako je A = det A i
ako sa Ai = det Ai oznaimo determinantu matrice Ai, koja se od matrice A razlikuje po tome to su elementi i-te kolone
zamenjeni elementima b1,b2,,bn, reenja nalazimo iz kramerovih formula:
A
A
=
A
A
=
A
A
=
n
n
x x x , , ,
2
2
1
1

Definicija 11: (homogen sistem)
Sistem S je homogen ukoliko je b1 = b2 = = bm = 0
Teorema 6:
Ukoliko je sistem S homogen, tada vai:
1) Sistem S je saglasan i ima jedinstveno reenje (x,y,z) = (0,0,0) ako je rang A = n.

9

2) Sistem S je saglasan i ima beskonano mnogo reenja ako je rang A < n.
18. Nai sve matrice koje su komutativne sa matricom .

/ .

19. Nai sve matrice koje su komutativne sa matricom .

/ .
20. Izraunati vrednost determinante: |

| .

21. Odrediti inverznu matricu matrice (

) .

22. Nai inverznu matricu matrice: (

) .
23. Odrediti
ako je (

).

24. Pokazati da za bilo koje regularne matrice A i B vai: ()
.

25. Reiti matrinu jednainu: AX = X + A, gde je (

) .

26. Reiti matrinu jednainu: XA = X + A , gde je (

) .

27. Reiti matrinu jednainu: , ako je (

) i (

) .

28. Reiti matrinu jednainu AX=B ako je: (

) i (

) .

29. Reiti diferencijalnu jednainu XA=B, ako je: (

) i .

/ .

30. Odrediti rang matrice A u zavisnosti od parametra , ako je: (

) .

31. Odrediti rang matrice: (

) u zavisnosti od parametra .



34. Nai rang matrice: (

), gde je parametar.

10


36. Nai rang matrice: (

)

u zavisnosti od parametra .

37. Odrediti rang matrice (

) u zavisnosti od parametra a.

38. Odrediti broj linearno nezavisnih vrsta matrice (

) .

39. Odrediti bar 2 bazisna minora sistema jednaina:
x + 2y z = 8
-2x 4y + 2z = -16
-x + 2y z = -8 .

40. Koristei matrini metod reiti sistem jednaina:
x + 2y z = 8
-2x 4y + 2z = -16
-x + 2y z = -8 .

41. Gausovim metodom reiti sistem jednaina:
x + 2y - z = 8
-2x - 4y + 3z = 6
x + 2y - 2z = 0 .

42. Reiti sistem jednaina:
x + 2y + 3z + 4u = 5
2x + 2y - z + 2u = 6
3x + 2y - 5z = 7.

43. Reiti sistem linearnih jednaina:
x + y = 3
3x - y + 2z = 1
5x + y + 4z = 1.

44. Diskutovati reenja sistema linearnih jednaina:
x + y - z = 0
x - 2y -2z = 0
2x - y + az = 0
u zavisnosti od parametra a.

45. Reiti i diskutovati sistem jednaina:
x + 3y - 4z = 0
4x - 3y + 4z = 0
x + 6y + az = 0
gde je a parametar.

46. Diskutovati reenja homogenog sistema linearnih jednaina:
x - 2y + z = 0
2x + y - 2z = 0
3x - y + kz = 0
u zavisnosti od parametra k.

x + y - z = 0
2x - 2y - 2z = 0
3x - y + az = 0

x - y + z = 0
2x + y + 2z = 0

11

4x - y + az = 0
gde je a parametar.

x + 2y + 3z = 0
-2x - 3y - 2z = 0
kx - y + z = 0

x + y - z = 0
3x + y + z = 0
5x + 3y +az = 0
gde je a parametar.

x - y + z = 0
3x - y + z = 0
5x - 3y + az = 0
gde je a parametar.

x + 2y + z = 0
5x + 9y + 4z = 0
3x + 5y + 2az = 0

x + 2y - 3z = 0
3x + 5y + 2z = 0
5x + 9y + az = 0
gde je a parametar.

x + y + z = 0
4x - 3y + 2z = 0
6x - y + az = 0
gde je a parametar.

x + 2y + 3z = 0
4x + 5y + 6z = 0
7x + 8y + az = 0
gde je a parametar.

56. Reiti sitem jednaina:
2x - y + z = 0
3x + 2y + z = 0
8x + 3y + az = 0
gde je a parametar.

x - y + z = 0
x - ay + z = 0
x + y - az = 0
gde je a parametar.

2x + y + z = 0
x + 2y + kz = 0
kx + 3y + 4z = 0

12

x + ay + 2z = 0
x + (2a - 1)y + 3z = 0
x + ay + (a + 3)z = 0

-x + ay +z = 0
ax -y - z = 0
3x - 3y -az = 0

kx + 5y + 13z = 0
-x + 7y + 5z = 0
2x + 6y + (k+6)z = 0
u zavisnosti od realnog parametra k.

x - y - 2z = 0
3x + 2y - z = 0
4x + y - 3z = 0
2x + 3y + az = 0

63. Koristei Kroneker-Kapelijevu teoremu diskutovati reenja sistema linearnih jednaina:
x + y + (4-a)z = 0
(a-1)x + y + 2z = 0
x + y + z = 0
u zavisnosti od vrednosti realnog parametra a.

64. Diskutovati reenja sistema linearnih jedaina:
ax + (a-3)y + z = 0
-x + ay z = 0
ax 4y + az = 0
u zavisnosti od realnog parametra a.

x - 3y - z = 0
2x - y + z = 0
3x + 2y + az = 1
gde je a parametar.

x - y + z = 0
2x + y + z = 0
4x - y + az = 1
gde je a parametar.

x - y + z = 0
2x + 3y +2z = 0
4x + y + az = 1
gde je a parametar.

2x - 4y + z = 0
4x + y + 2z = 0
6x + 5y + az = 2
gde je a parametar.

kx + 5y + 13z = 0
-x + 7y + 5z = 0
2x + 6y + ( )z = 2
u zavisnosti od realnog parametra k.


13

x + y - z = 0
3x + 2y + 3z = 0
4x + 3y + az = 4
gde je a parametar.

71. Diskutovati i reiti sistem linearnih jednaina:
x + 2y + 2z = 1
2x + 3y + z = 0
ax + y - z = 1

72. Zavisno od vrednosti realnog parametra a diskutovati i reiti sistem linearnih algebarskih jednaina:
2x + y = 0
-x + y + 2z = 1
ax + 2ay + 2z = 1.

73. Gausovim metodom reiti sistem jednaina:
x + 2y - z = 8
-2x - 4y + 3z = 6
x + 2y - 2z = 0.

x - y + z = 0
2x + 2y + z = 10
3x + y + az = 10
gde je a parametar.

75. Diskutovati i reiti sistem jednaina:
x + y + z = 1
x + ay + z = 1
x + y + az = 1
gde je a parametar.

-x +y + z = -1
2x - y - z = 2
3x - 2y + az = 3

x + 2y - az = 1
ax + 2y z = 2
x + z = 3

3x - 2y + 3z = 2
ax + (a-7)y + z = 8
2x + y - z = 3.

2x 2y + 3z = 2
ax + (a-4)y + z = 4
3x + 2y z = 1.

80. Zavisno od vrednosti realnog parametra a diskutovati i reiti sistem jednaina:
3x + 2y - 2z = 2
8x + ay -3z = 2a
2x + y + z = 1.

14

x + y - z = 1
2x - 2y + 3z = 3
3x - y + kz = 4u zavisnosti od parametra k.

x - 2y - 4z = 1
2x + y + 2z = 3
3x + ay - 2z = 4

83. Reiti sistem jednaina i diskutovati:
3x - y + 2z = 1
x + y + z = 3
5x + y + az = 7
gde je a parametar.

x + 4y + 5z = 1
2x + 3y + 4z = 4
x + ky - 2z = 5

x - 2y + 3z = -4
2x + 5y + az = 7
x + y + z = 1
gde je a parametar.

ax + y + z = 3
x + ay + 2z = 4
x + y + z = 3 .

2ax - y + 3z = 4
3ax - 2y + 2z = 3a
7ax - 4y + 8z = 11.

x - y + z = 7
x + y - z = 7
2x + (a-1)y + (a-1)z = 14a.

ax + y + z = 1
x + ay + z = a
x + y + az = a
2
.

x + y - z = 0
2x + ay + z = 0
5x + 3y + az = 1
gde je a parametar.

91. Koristei Kramerovu teoremu diskutovati reenja sistema linearnih jednaina:
3x - 5y + 3z = 1
2x + y + 6z = 4
x - 6y - 3z = a.

92. Odrediti parametar a tako da sistem ima reenje:
2x - y + z + u = 1
x + 2y - z + 4u = 2
x + 7y - 4z + 11u = a.


15

93. Diskutovati i reiti sistem linearnih jednaina:
3x - 2y + 5z + 4t = 2
6x - 4y + 4z + 3t = 3
9x - 6y + 3z + at = 3

94. Reiti sistem linearnih jednaina:
x + 2y + 3z + 4t = 1
2x + 2y z + 2t = a-4
3x + ay 5z = 5 .

95. Zavisno od vrednosti realnog parametra a reiti i diskutovati sistem:
2x - y + 3z = 1
-x + 4y + z = 0
ax + 3y + 4z = a
7y + 5z = 1.

96. Zavisno od vrednosti realnog parametra a reiti i diskutovati sistem jednaina:
4x - 2y + 3z = 1
ax - 4y + 6z = 2
2x + y - z = 1
6x - y + 2z = 2.

97. Zavisno od vrednosti realnog parametra a diskutovati i reiti sistem linearnih jednaina:
3x - 2y + 2z = 4
2x - y - z = 2
x + ay + 3z = -2a
2x - 2y + 6z = 4.

98. Ako je abc = 0, zavisno od ostalih vrednosti parametara a,b i c diskutovati i reiti sistem linearnih algebarskih jednaina:
ay + bx = c
cx + az = b
bz + cy = a.

x + 2y - z = 1
2x + 4y + az = 0
gde je a parametar.
16

3. DEO
NI ZOVI I REDOVI
U treem delu upoznaete se sa nizovima i redovima.
Najpre su dati zadaci vezani za nizove, a zatim zadaci u kojima se ispituje konvergencija redova i to grupisani po kriterijumima
tako da najpre dolaze zadaci u kojima se primenjuje Opti Koijev kriterijum konvergencije, zatim kriterijum za redove sa
pozitivnim lanovima, pa Koijev kriterijum konvergencije i na kraju Dalamberov kriterijum konvergencije
1. Osobine nizova: monotonost, ogranienost, Bolcano-Vajertrasova teorema
2. Lema o dva policajca u teoriji nizova i u teoriji realnih funkcija jednog argumenta
3. Ureeno polje realnih brojeva
4. Konvergencija redova sa pozitivnim lanovima
5. Koijev i Dalamberov kriterijum konvergencije redova
6. Dalamberov kriterijum konvergencije redova
7. Opti Koijev kriterijum konvergencije redova

Definicija 1: (monotonost niza)
Niz *
+ je monotono rastui ako vai: ( )
, a monotono opadajui ako vai: ( )
.
Definicija 2: (ogranienost niza)
Niz *
+ je ogranien ako vai: ( )( )|
| .
Teorema 1: (konvergencija niza)
Ogranien i monoton niz je konvergentan.
Teorema 2:
Ukoliko je niz konvergentan ima tano jednu taku nagomilavanja.
Definicija 3: (definicija reda)
Neka je dat beskonaan niz {un} realnih brojeva, tada se izraz
=
= + + + +
1
2 1
n
n n
u u u u ,
naziva beskonanim brojnim redom, gde su u1,u2,u3, lanovi toga reda, a un njegov opti lan. Svi lanovi reda mogu se dobiti
iz njegovog opteg lana un tako to indeksu n dajemo redom vrednosti 1,2, Indeks n ne mora tei od n = 1 ve od bilo kog
broja n = n0.
Definicija 4: (konvergentni redovi)
Ako od lanova reda u1 + u2 + u3 + formiramo niz s1,s2,s3,gde je
s1 = u1
s2 = u1 + u2
...
sn = u1 + u2 + + un

tada se niz {sn} naziva nizom deliminih suma reda
=1 n
n
u . Za brojni red
=1 n
n
u kae se da je konvergentan, ako njegov niz
deliminih suma {sn} tei konanoj graninoj vrednosti S, tj. ako postoji S s
n
n
=

lim i S se naziva zbirom (sumom) tog reda.
Ako pak ne postoji
n
n
s

lim tada se kae da red divergira.
Ako niz deliminih suma {sn} reda
=1 n
n
u , monotono raste i ako je ogranien tada red konvergira.


17

Da bi red
=1 n
n
u konvergirao potrebno je da opti lan un 0, kada
n . Meutim, ovo nije i dovoljan uslov.
Ako opti lan reda
=1 n
n
u ne tei nuli kada n , tada red divergira.
Teorema 3: (opti Koijev kriterijum konvergencije)
Da bi red
=1 n
n
u bio konvergentan potrebno je i dovoljno da svakom
c > 0 (te prema tome i proizvoljno malom c > 0 ) odgovara ceo pozitivan broj N(c), takav da je |sn+p-sn| = |un+1 + un+2 + + un+p|
< c za svako n > N(c) i svaki prirodan broj p.
Teorema 4: (redovi sa pozitivnim lanovima)
Redovi sa pozitivnim lanovima su redovi iji su svi lanovi pozitivni, tj. un > 0, za svako n.
1) Red sa pozitivnim lanovima bie konvergentan, ako je njegov niz deliminih suma {sn} ogranien za svako n, odnosno ako je
sn s M za svako n (M je pozitivan konaan broj).
2) Ako lanovi redova
=1 n
n
u i
=1 n
n
v poev od izvesnog ranga n zadovoljavaju uslov, un s vn. Tada iz:
a) konvergencije reda
=1 n
n
v sledi konvergencija reda
=1 n
n
u .
b) divregencije rede
=1 n
n
u sledi divergencija reda
=1 n
n
v .
3) Ako lanovi reda
=1 n
n
u i
=1 n
n
v zadovoLJavaju relaciju: ) , 0 ( lim = = =

k k k
v
u
n
n
n
, tada su oba reda konvergentna
ili oba reda divergentna.
Teorema 5: (Koijev kriterijum konvergencije)
Ako je dat red sa pozitivnim lanovima
=1 n
n
u i ako za n postoji , lim k u
n
n
n
=

tada za k < 1 dati red je konvergentan,
a za k > 1 je divergentan. Za k = 1 pitanje konvergencije pomou ovog kriterijuma se ne moe utvrditi.
Teorema 6: (Dalamberov kriterijum konvergencije)
Ako je dat red sa pozitivnim lanovima
=1 n
n
u i ako za n postoji , lim
1
k
u
u
n
n
n
=
+

tada za k < 1 dati red je konvergentan, a
za k > 1 je divergentan. Za k = 1 pitanje konvergencije pomou ovog kriterijuma se ne moe utvrditi.
100. Odrediti
)
`
eN n
n
1
inf .
101. Izraunati:. |
.
|
\
|
+ + + +

n
n
2
1
2
1
2
1
2
1
lim
3 2
.
102. Koristei Lemu o 2 policajca odrediti graninu vrednost niza:
n n
n
n
n
n
n
a
n
+
+ +
+
+
+
=
2 2 2
...
2 1
.
103. Dokazati da niz {en}, definisan sa
) (
)! 1 (
1
, 2
1 1
N n
n
e e e
n n
e
+
+ = =
+

ima tano jednu taku nagomilavanja.
104. Ispitati konvergenciju harmonijskog i hiperharmonijskog reda.
18

105. Ispitati konvergenciju redova:
a)
=1
2
1
n
n
b)
=1
3
1
n
n

106. Ispitati konvergenciju redova:
a)
=1
1
n
n
b)
=1
1
n
n

107. Ispitati konvergenciju reda
=
+
1
1
n
n
n
.
108. Ispitati konvergenciju reda:
= + 1 ) 1 (
1
n n n
.
=
+
1
2
1
n
n
n
.
110. Ispitati konvergenciju reda: . 1
1
2
1
=
|
|
.
|
\
|
n
n
e n
111. Ispitati konvergenciju reda: . 1
1
1
2
=
|
|
.
|
\
|
n
n
e n
=
|
.
|
\
| +
1
1
ln
n
n
n
.
+
=
|
.
|
\
|
+
1
1
1 ln
n n n
n
.
1
1
1
1
k k
k
ln( ) +
=
.
1
.
5
1 3
n
n
n

=1
!
n
n
n
n
.
=1
! 5
n
n
n
n
n
.

19

4. DEO
NEPREKI DNOST I
DI FERENCI J ABI LNOST FUNKCI J E
U etvrtom delu upoznaete se sa zadacima u kojima se ispituje neprekidnost i diferencijabilnost funkcije.
Ispitni zadaci su grupisani po teini od lakih ka teim.

1. Beskonano male i beskonano velike veliine
2. Neprekidnost funkcije
3. Neprekidne funkcije (definicija i osnovne osobine)
4. Diferencijabilnost funkcije realne promenljive
5. Neprekidnost i diferencijabilnost realnih funkcija

Definicija 1: (neprekidnost funkcije)
Za funkciju y = f(x) kae se da je neprekidna u taki x0 ako je ispunjen uslov: ) ( ) ( lim
0
0
x f x f
x x
=
.
Iz ove definicije sledi:
a) da funkcija y = f(x) postoji u taki x = x0, tj. da je ta funkcija definisana u taki x = x0,
b) da postoji granina vrednost funkcije y = f(x), kada x x0, tj postoji ). ( lim
0
x f
x x

c) da je ta granina vrednost jednaka vrednosti funkcije u taki
x = x0, tj. da je ) ( ) ( lim
0
0
x f x f
x x
=
.
Ovoj definiciji ekvivalentni su iskazi:
1) Za proizvoLJan broj c > 0 postoji broj o > 0, takav da vai implikacija: ( x) (|x x0| < o |f(x) f(x0)| < c), ili
1) Vai implikacija: h 0 A y0 = f(x0 + h) f(x0) 0, tj. prirataj funkcije y = f(x) u taki x0, tei nuli
(A y0 0) kada prirataj argumenta tei nuli (h 0).
Za funkciju y = f(x) kae se da je u taki x = x0 neprekidna sa leva ako je ), ( ) ( lim
0
0
x f x f
x x
=
a neprekidna sa desna, ako je

). ( ) ( lim
0
0
x f x f
x x
=
+

Potreban i dovoljan uslov da funkcija y = f(x) u taki x = x0 bude neprekidna je da je u toj taki neprekidna sa leva i desna.
Za funkciju y = f(x) kae se da je neprekidna u intervalu (a,b) ako je neprekidna u svakoj taki tog intervala.
Za funkciju y = f(x) kae se da je neprekidna na segmentu [a,b] ako je neprekidna u intervalu (a,b) a na krajevima intervala u
taki a neprekidna je sa desna, a u taki b sa leva.
Definicija 2: (definicija izvoda. Diferencijabilnost)
Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini take x i h realan broj razliit od nule takav da je x + h taka posmatrane okoline od
x. Tada granina vrednost ) 1 ( ,
) ( ) (
lim
0
h
x f h x f
h
+

ako ista postoji, oznaavamo sa f(x) ili
dx
x df ) (
i nazivamo (prvim) izvodom funkcije f u taki x. Ako je f(x) konana vrednost,
onda kaemo i da je funkcija f diferencijabilna u taki x. Potreban i dovoLJan uslov da granina vrednost (1) postoji je da
postoje sledee dve granine vrednosti ,
) ( ) (
lim
) ( ) (
lim
0 0
h
x f h x f
h
x f h x f
h h
+ +
+

i
koje redom oznaavamo sa f+(x) i f-(x) i nazivamo desnim i levim izvodom funkcije f u taki x i da je f+(x) = f-(x).
20

Funkcija je diferencijabilna na nekom skupu ako je diferencijabilna u svakoj taki tog skupa. Postupak kojim funkciji
pridruujemo njen izvod nazivamo diferenciranjem.
118. Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkcije:
y = |x-1|(x-1) + 1, u taki x = 1.

() ( )
u taki x = 3.

120. Ispitati diferencijabilnost funkcije:
y = |x-1|+3, u taki x = 1.

f(x) = |sin(x)|, u taki x = t.

122. Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkije:
f(x) = |sin(x)|, u takama .

123. Ispitati neprekidnost i diferencijabilnost funkcije: () | |
, u taki x = 2.

124. Ispitati diferencijabilnost funkcije

| | u taki .

125. Ispitati diferencijabilnost sledee funkcije: () {
||
() ||
.

126. Ispitati neprekidnost funkcije:
() 8
||

.

127. Ispitati neprekidnost funkcije: () {
()

.

128. Ispitati diferencijabilnost funkcije: 8

, u taki .

129. Odrediti A tako da funkcija:
8

bude neprekidna za svako x.

130. Ispitati neprekidnost funkcije
8

()

i izraunati f(0) da funkcije bude neprekidna u taki x = 0.

21

5. DEO
LI MESI I I ZVODI
U petom delu upoznaete se sa limesima i izvodima.
Limesi i izvodi nalaze primenu u veini oblasti ove zbirke kao to su: Redovi, Neprekidnost i Diferencijabilnost, Osnovne
teoreme diferencijalnog rauna, Grafik funkcije, Ekstremne vrednosti i Nesvojstveni integrali.
Najpre su dati ispitni zadaci iz limesa, a zatim ispitni zadaci iz izvoda.
1. Izvod funkcije (definicija i osnovne osobine)
2. Logaritamsko diferenciranje funkcije
3. Izvod funkcije date u parametarskom obliku
4. Izvod funkcije zadate u implicitnom obliku
5. Izvod zbira, proizvoda i kolinika funkcije jedne nezavisne promenljive
6. Geometrijska interpretacija prvog izvoda
7. Diferencijal funkcije jedne promenljive
8. Difrencijal funkcije jedne nezavisne promenljive i njegova geometrijska interpretacija
9. Tejlorova i Maklorenova formula za realne funkcije jednog argumenta
10. Lopitalova teorema

Definicija 1: (definicija granine vrednosti funkcije)
Neka je data funkcija y = f(x) i neka je a taka nagomilavanja njene oblasti definisanosti D. Za broj A kae se da je granina
vrednost funkcije y=f(x) u taki x = a, ako za proizvoljan broj c > 0 postoji
o > 0, takav da je |f(x) A| < c kad god je |x a| < o. Ovo se simboliki pie A x f
a x
=
) ( lim .
Za broj A kae se da je granina vrednost funkcije y = f(x) definisane na neogranienom intervalu, kada |x| , ako za
proizvoljan broj c > 0 postoji broj M > 0, takav da je |f(x) A| < c za svako |x| > M, to piemo A x f
x
=

) ( lim .
Ako funkcije f(x) i g(x) imaju granine vrednosti kada x a (a moe biti i ) tada za granine vrednosti vae sledei zakoni:
) ( lim ) ( lim )) ( ) ( ( lim x g x f x g x f
a x a x a x
= 1)
) ( lim ) ( lim )) ( ) ( ( lim x g x f x g x f
a x a x a x
= 2)
) 0 ) ( lim (
) ( lim
) ( lim
) (
) (
lim = =

x g
x g
x f
x g
x f
a x
a x
a x
a x
3)
Teorema 1: (neki specijalni limesi)
U zadacima se mogu koristiti sledei poznati rezultati:
. ln
1
lim , ) 1 ( lim , )
1
1 ( lim , 1
sin
lim
0
1
0 0
a
x
a
e x e
x x
x
x
x
x
x
x
x x
=
= + = + =

Definicija 2: (beskonano male i beskonano velike veliine)
Za funkciju y = f(x) kae se da je beskonano mala u taki x = a
(a moe biti i ), ako je , 0 ) ( lim =
x f
a x
a beskonano velika ako je =
) ( lim x f
a x
.
Neka su o(x) i |(x) kada x a (x ) beskonano male i neka je k
x
x
a x
=
) (
) (
lim
|
o
. Tada su:
1) za k = 0 i k = o(x) i |(x) beskonano male istog reda,
2) za k = 0 o(x) je beskonano mala vieg reda,
3) za k = |(x) je beskonano mala vieg reda.
22

Neka su o(x) i |(x) kada x a (x ) beskonano velike i neka je k
x
x
a x
=
) (
) (
lim
|
o
. Tada su:
1) za k = 0 i k = o(x) i |(x) beskonano velike istog reda,
2) za k = 0 |(x) je beskonano velika vieg reda,
3) za k = o(x) je beskonano velika vieg reda.

Definicija 3: (prirataj funkcije)
Neka je funkcija y = f(x) definisana u intervalu (a,b) i neka su x0 i x1 dve take tog intervala. Prirataj funkcije y = f(x) u taki
(x0,f(x0)) oznaava se sa A y0 i jednak je: A y0 = f(x1) f(x0), ili
A y0 = f(x0 + A x0) f(x0), gde je A x0 = x1 x0 prirataj argumenta u taki x0. Umesto oznake A x0 u upotrebi je esto i oznaka h,
pa je prirataj: A y0 = f(x0 + h) f(x0). Ako taka x0 nije fiksirana, onda
A y = f(x + h) f(x) predstavlja prirataj funkcije u proizvoljnoj taki.
Tablica izvoda elementarnih funkcija
2
2
2
2
2
2
1
1
1
)' ( cos )' (sin
1
1
)' (
2
1
)' (
1
1
)' (arccos
1
)' (ln
1
1
)' (arcsin )' (
sin
1
)' ( ln )' (
cos
1
)' ( )' (
sin )' (cos 0 )' (
x
arcctgx x x
x
arctgx
x
x
x
x
x
x
x
x e e
x
ctgx a a a
x
tgx nx x
x x const
x x
x x
n n
+
= =
+
= =

= =

= =
= =
= =
= =

Neka su u i v funkcije a a,b i c konstante. Tada vai:

2
5)
4)
3)
2)
1)
v
v'u u'v
v
u

v'u u'v (uv)'
bv' au' bv)' (au
v' u' v)' (u
cu' (cu)'
'
=
|
.
|
\
|
+ =
=
=
=

Definicija 4: (izvod sloene funkcije)
Ako funkcija g ima izvod u taki x i funkcija f u taki g(x), onda funkcija h = g o f tako|e ima izvod u taki x i
h(x) = (f o g)(x) = f(g(x))g(x)
Definicija 5: (izvod funkcije zadate parametarski)
Ako su y i x zadati u funkciji parametra t relacijama
y = (t) i x = (t), tada je
()
()
.


23

Definicija 6: (izvod inverzne funkcije)
Ako funkcija f ima inverznu funkciju g i u taki x konaan i razliit od nule izvod, onda funkcija g ima izvod u taki y = f(x) i
()
(())
.
Definicija 7: (izvod funkcije date u implicitnom obliku)
Ako je funkcija data u implicitnom obliku formulom F(x,y) = 0 i ako Fy(x,y) = 0, onda je
()
()
.
Definicija 8: (diferencijal funkcije)
Ako je prirataj A y funkcije y = f(x) za prirataj argumenta A x mogue izraziti kao A y = o(x)Ax + |(Ax)Ax gde |(Ax) 0, Ax
0, onda diferencijalom te funkcije nazivamo izraz dy = o(x)dx. Potreban i dovoLJan uslov za postojanje diferencijala je
diferencijabilnost funkcije. U tom sluaju je dy = f(x)dx. Tako, u sluaju kada je f diferencijabilna funkcija u taki x, moemo
koristiti i sledeu aproksimativnu formulu:
f(x + Ax) f(x) ~ f(x) Ax tj. f(x + Ax) ~ f(x) + f(x) Ax.
Definicija 9: (geometrijska interpretacija izvoda)

Ako je funkcija f diferencijabilna u taki x0, onda e koeficijent pravca tangente t krive y = f(x) u taki M(x0,f(x0)) (vidi sliku)
biti tg o = f(x0), a jednaina same tangente glasi y y0 = f(x0) (x x0), gde je y0 = f(x0). Jednaina normale n te krive u taki
M(x0,f(x0)) je x x0 = -f(x0) (y y0).

Definicija 10: (izvodi i diferencijali vieg reda. Lajbnicova formula)
Sledee rekurentne veze definiu izvode i diferencijale vieg reda:
y
(0)
= y d
0
y = y
y
(n+1)
= (y
(n)
) (n > 0) d
n+1
y = d(d
n
y) (n > 0)
Za funkciju f kaemo da je n-puta diferencijabilna (u taki x) ako postoji konaan k-ti izvod f
(k)
(x) za svaki k, 0 s k s n. Ako su u i
v
n-puta diferencijabilne funkcije i a,b i c konstante. Onda vai:
. ) ( ) 4
) ( ) 3
) ( ) 2
) ( ) 1
) ( ) (
0
) (
) ( ) ( ) (
) ( ) ( ) (
) ( ) (
i i n
n
i
n
n n n
n n n
n n
v u
i
n
uv
bv au bv au
v u v u
cu cu
|
|
.
|
\
|
=
=
=
=

Poslednja od navedenih formula je tzv. Lajbnicova formula.

24

Teorema 2: (Tejlorova i Maklorenova teorema)
Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna na segmentu [a,b] i f
(n)
diferencijabilna na intervalu (a,b). Tada
=
+
+ = e - e
n
i
n
i
i
x R a x
i
a f
x f b a x
0
1
) (
)), , ( ) (
!
) (
) ( ( )) 1 , 0 ( ( ]) , [ ( u u gde je
)). ( (
)! 1 (
) (
) , (
) 1 (
1
1
a x a f
n
a x
x R
n
n
n
+
+
=
+
+
+
u u
Izraz Rn+1(x,u) je tzv. ostatak u razvoju funkcije f po Tejlorovoj formuli i oblik u kome je dat potie od Lagrana.
Ako je Pm(x) polinom m-tog stepena, onda odgovarajua Tejlorova formula ima oblik:
+ + + =
2
) (
! 2
) ( ' '
) (
! 1
) ( '
) ( ) ( a x
a P
a x
a P
a P x P
m m
m m

, ) (
!
) (
) (
m
m
m
a x
m
a P
+ jer je 0 ) (
) (
= x P
k
m
za . m k >
Pod uslovima navedene teoreme, za a = 0, dobijamo Maklorenovu formulu:
=
+
+
+
+ =
n
i
n
n
i
i
x
n
x f
x
i
f
x f
0
1
) 1 ( ) (
)! 1 (
) (
!
) 0 (
) (
u
, za
neki u e (0.1).
Teorema 3: (Lopitalova teorema)
Neka su f i g funkcije takve da:
1) f i g su diferencijabilne u nekoj okolini take a osim eventualno, u samoj taki a
0 ) ( lim ) ( lim ) 2 = =

x g x f
a x a x
ili = =

) ( lim ) ( lim x g x f
a x a x

3) postoji
) (
) (
lim
x g
x f
a x

4) g(x) = 0 u posmatranoj okolini take a za x = a.
Tada postoji
) ( '
) ( '
lim
x g
x f
a x
i
) ( '
) ( '
lim
) (
) (
lim
x g
x f
x g
x f
a x a x
= .
Dakle, Lopitalova teorema nam prua mogunost da, pod datim uslovima, izraunavanje granine vrednosti neodreenih
izraza oblika
i
0
0
zamenimo izraunavanjem granine vrednosti nekog izraza drugog oblika.
131. Dokazati da je:
2
3
2
3 sin
lim
0
=
x
x
x
.
132. Izraunati sledeu graninu vrednost: ( ) . 1 lim
1
0
x
x
x

133. Izraunati
2
0
3 ) 3 (
lim
x
x
x x
x
+
.
134. Nai

.
2
lim
2
0
x
x tg
x

135. Nai .
) 4 sin( ln
) 2 sin( ln
lim
0
x
x
x

136. Nai ( ) . lim
2
1
0
x
x
x
x e

137. Izraunati .
2
lim
x
x
arctgx
|
.
|
\
|

t

138. Izraunati
x
x
arctgx
1
2
lim
|
.
|
\
|

t
.

25

139. Izraunati ( ) . 1 2 lim
2
1
2
0
x
x
x x + +

140. Nai
x
x x arctgx
x
2
2
0
sin
lim

.
141. Nai graninu vrednost:
2
2
0
) ln(cos
lim
x
x x
x
.
142. Nai .
1
sin
1
lim
0
|
.
|
\
|

x x
x

143. Nai
( )
.
cos
1 ln
lim
2
0
x
x
e x
x

144. Nai po definiciji izvod funkcije
.

145. Nai po definiciji izvod funkcije .

146. Nai po definiciji izvod funkcije

.

147. Nai ako je (
.

148. Nai izvod funkcije
.

149. Nai izvod funkcije:
.

150. Nai izvod funkcije: ( )
()
.

151. Nai izvod funkcije:
.

152. Ako je
, izraunati
/ .

153. Nai izvod
funkcije (
.

154. Nai izvod
funkcije
u taki

.

155. Nai
ako je
.

156. Nai izvod funkcije ( )
.

157. Nai
ako je
.

158. Nai
ako je
.

159. Nai prirataj i diferencijal funkcije
u taki za i uporediti ih.

160. Koristei formulu o priblinom izraavanju prirataja funkcije njenim diferencijalom, odrediti priblinu vrednost za
.

161. Koristei formulu za priblino izraavanje diferencijala funkcije preko njegovog prirataja, izraunati priblinu vrednost
za .

162. Koristei diferencijal funkcije
izraunati priblino
.

163. Odrediti priblinu vrednost za .

164. Odrediti priblinu vrednost za .

165. Odrediti jednaine tangente i normale krive:
(

za vrednost parametra

26

166. Odrediti jednainu normale i tangente na funkciju
, (
)
u taki .

167. Nai jednainu tangente povuenu na krivu liniju u njenoj presenoj taki sa x - osom. Pod kojim uglom ova
kriva linija see x - osu.

168. Odrediti jednaine tangente i normale funkcije ()
u takama sa apscisama i .

169. Nai jednainu tangente i normale na krivu
u taki ija je apscisa .

170. Odrediti jednaine tangente i normale krive
u njenoj presenoj taki sa parabolom
.

171. Odrediti jednaine tangente krive linije
u njenim presenim takama sa hiperbolom
.

172. U presenim takama prave i parabole
povuene su tangente na parabolu. Nai njihove

jednaine kao i njihovu presenu taku.

173. Odrediti jednaine tangente i normale funkcije () (
) u njenim prevojnim takama.

174. Proveriti relaciju:
.

175. Proveriti relaciju: ( )
.

176. Proveriti aproksimativnu formulu:
.

177. Na funkciju
primeniti MakLorenovu formulu i nai prva tri lana. Sluei se tim razvojem nai priblinu
vrednost za
.

178. Na funkciju
primeniti MakLorenovu formulu i nai prva tri lana. Sluei se tim razvojem nai priblinu
vrednost za
.

179. Razviti polinom ()
po stepenima binoma

180. Aproksimirati funkciju ()
polinomom etvrtog stepena u okolini take .

181. Koristei Tejlorovu formulu razloiti polinom ()
po stepenima binoma .

182. Funkciju aproksimirati Maklorenovim polinomom treeg stepena.

183. Funkciju () aproksimirati Tejlorovim polinomom treeg stepena u okolini take .

184. Aproksimirati funkciju () polinomom etvrtog stepena u okolini take .

27

6. DEO
OSNOVNE TEOREME
DI FERENCI J ALNOG RAUNA
U estom delu upoznaete se sa osnovnim teoremama diferencijalnog rauna.
Zadaci su grupisani po teoremama, tako da najpre dolaze zadaci iz Rolove teoreme, pa iz Lagranove teoreme i Bolcano-
Koijeve teoreme.
1. Rolova, Lagranova i Koijeva teorema
2. Lagranova teorema
3. Rolova teorema
4. Neprekidnost realne funkcije jednog argumenta na zatvorenom intervalu: Bolcano-Koijeve i Vajertrasove teoreme

Teorema 1: (Rolova teorema)
Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a,b] i diferencijabilna na intervalu (a,b) i f(a) = f(b), onda:
(- e (a,b)) f() = 0.
Teorema 2: (Lagranova teorema)
Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a,b] i diferencijabilna na intervalu (a,b), onda:
(- e (a,b)) f(b) f(a) = f() (b a).
Teorema 3: (Koijeva teorema)
Ako su funkcije f i g neprekidne na segmentu [a,b] i diferencijabilne na intervalu (a,b) i
(x e (a,b)) g(x) = 0, onda: ( ( ))
()()
()()
()
()
.
Teorema 4: (Bolcano-Koijeva teorema)
Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a,b] i ako je f(a)f(b)<0 onda: ( ( )) () .
185. Ispitati da li se na funkciju
moe primeniti Rolova teorema na segmentu [0,2]. Ukoliko moe, nai

odgovarajuu vrednost za .

186. Pokazati da jednaina
ima jedno i samo jedno realno reenje.

187. Pokazati da jednaina
ima samo jedan i to jednostruki realan koren.

188. Odrediti tako da jednaina
ima samo jedno realno reenje.

189. Pokazati da ako je b>3, onda jednaina
ima samo jedan i to jednostruki realan koren.

190. Odrediti broj realnih korena jednaine
() i interval u kojem se ti koreni nalaze,

ukoliko je () ( )( )( )( ) .

191. Ispitati da li se na funkciju
na segmentu [-1,1] moe primeniti Lagranova teorema. Ukoliko moe,

nai odgovarajuu vrednost za

192. Da li funkcija () zadovoljava uslove Lagranove teoreme na intervalu ,- ?
Ukoliko zadovoljava, nai odgovarajuu vrednost za .

193. Dokazati da za svaki x > 1 vai:
.

194.

Dokazati nejednainu: | | | | .

28

195. Dokazati nejednakost:
.
196. Koristei Lagranovu teoremu dokazati da za svaki , ) vai sledea nejednakost
( ) .
197. Koristei nejednakost || || || koja vai za svaki .
/ i Lemu o 2 policajca, a bez primene Lopitalove

teoreme dokazati da vai: 1
sin
lim
0
=
x
x
x
.
198. Dokazati da jednaina

ima bar jedno reenje na intervalu , - .

29

7. DEO
GRAFI K FUNKCI J E
U sedmom delu dati su zadaci u kojima je potrebno nacrtati grafik funkcije. Ova oblast je i svojevrstan test vaeg poznavanja
izvoda i limesa, bez kojih nijedan od sledeih zadataka nee moi da se uradi.
Funkcije su grupisane po tipovima, tako da najpre dolaze funkcije sa polinomima, pa sa razlomcima, korenima, eksponencijalne
i logaritamske funkcije.

1. Asimptote funkcije
2. Monotonost realnih funkcija (definicija i osobine)
3. Konveksnost i konkavnost funkcije

Definicija 1: (raenje i opadanje funkcije)
Ako je funkcija y = f(x) neprekidna na segmentu [a,b] i diferencijabilna u intervalu (a,b) tada vai sledee:
1) Ako je f(x) > 0 za svako x e (a,b) funkcija je rastua na [a,b].
2) Ako je f(x) < 0 za svako x e (a,b) funkcija je opadajua na [a,b].
3) Ako je f(x) = 0 za svako x e (a,b) funkcija je konstantna na [a,b].

Definicija 2: (ekstremne vrednosti funkcije)
Neka je funkcija y = f(x) diferencijabilna u okolini take x = x
0
i neka je f(x
0
) = 0.
a) Funkcija u taki x = x
0
ima lokalni maksimum ako je
( (
))
() i ( (
))
()
Maksimum je y
max
= f(x
0
).
b) Funkcija u taki x = x
0
ima lokalni minimum ako je
( (
))
() i ( (
))
()
Minimum je y
min
= f(x
0
).
Definicija 3: (konveksnost i konkavnost funkcije. Prevojne take funkcije)
1) Neka je funkcija y = f(x) neprekidna koja ima neprekidan izvod na [a,b] i neka postoji f(x) za svako
x e (a,b). Tada:
a) Ako je f (x) > 0 za svako x e (a,b) grafik funkcije je konkavan.
b) Ako je f (x) < 0 za svako x e (a,b) grafik funkcije je konveksan.
2) Neka je f (x) neprekidna funkcija u okolini take x = x
0
. Da bi neka taka N(x
0
,f(x
0
)) bila taka prevoja funkcije potrebno je
da f (x
0
) = 0. Ako pri tom f (x) ima jedan znak u intervalu (x
0
- c,x
0
), a drugi u intervalu (x
0
,x
0
+ c) tada je to i dovoljan
uslov za prevoj grafika funkcije.
Definicija 4: (asimptote)
Za pravu y = b kae se da je horizontalna asimptota krive y = f(x) ako je b x f
x
=

) ( lim .
Za pravu x = a kae se da je vertikalna asimptota krive y = f(x) ako je =
) ( lim x f
a x
.
Prava y = kx + n je kosa asimptota funkcije ako postoje sledee granine vrednosti:
) ) ( ( lim ,
) (
lim kx x f n
x
x f
k
x x
= =

.
199. Prouiti tok i nacrtati dijagram funkcije: (
) .

200. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije: () ( )
( )
.

201. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije: ()
.

30

.

203. Prouiti tok i nacrtati dijagram funkcije:
.

204. Prouiti tok i nacrtati dijagraf funkcije:
.

()
.

()
.

.

.

209. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije: ()
.

210. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije: () ( ) .

211. Prouiti tok i nacrtati dijagram funkcije: .

.

213. Ispitati i konstruisati grafik funkcije:
.

.

.


.


.

.

221. Ispitati i konstruisati grafik funkcije: (
.

.

223. Prouiti tok i nacrtati dijagram funkcije: ( )
.

224. Prouiti tok i nacrtati dijagram funkcije: (
.

.

226. Ispitati i konstruisati grafik funkcije: ( )
.

227. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije: ( )
.

.

.

.


31

.


.

.

.

.

.

.

.

.

.

()
.

()
.

.

.

()
.

()
.

()
()
.

()
.

()
.

.

252. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije: () ( )
( ) .

253. Prouiti tok i nacrtati dijagram funkcije: ( )
( ) .

254. Ispitati Ispitati i konstruisati grafik funkcije: (
) .

.

256. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije: () (
) .

257. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije: () (
) .

32

.


260. Odrediti asimptote funkcije:
.

261. Odrediti asimptote funkcije: ()

262. Odrediti asimpote funkcije: ()


()
.

.

266. Nai lokalne ekstreme funkcije:

267. Ispitati konveksnost funkcije .

268. Proveriti da li funkcija:
menja konveksitet.

33

8. DEO
FUNKCI J E SA DVE PROMENLJ I VE
U osmom delu upoznaete se sa zadacima u kojima se radi sa funkcijama sa dve promenljive.
Ovde imamo vie grupa zadataka. Najpre su dati zadaci u kojima se rade parcijalni izvodi, pa totalni diferencijal 1. i 2. reda,
Tejlorova i Maklorenova formula za funkcije sa dve promenljive i na kraju ono to najee i dolazi na ispitu vezano za ovu
oblast, ekstremne vrednosti funkcija bez uslova i sa uslovom

1. Realne funkcije sa dva argumenta
2. Parcijalni izvodi funkcije vie promenljivih
3. Totalni diferencijal funkcije dve promenljive
4. Lokalne ekstremne vrednosti funkcije sa dve promenljive
5. Uslovne ekstremne vrednosti funkcije sa dve promenljive
6. Tejlorova formula funkcije sa dve promenljive

Definicija 1: (parcijalni izvodi)
Prvi parcijalni izvod funkcije z = f(x,y) po nezavisnoj promenljivoj x se definie kao izvod funkcije z po nezavisnoj promenljivoj
x smatrajui y kao konstantu. Oznaava se sa
i jednak je:
const y
y x f
x
y x f y x x f
dx
dz
x
z
x
x
def
=
=
A
A +
= =
c
c
A
) , ( '
) , ( ) , (
lim
0

Analogno se definie
, tj.
const x
y x f
y
y x f y y x f
dy
dz
y
z
y
y
def
=
=
A
A +
= =
c
c
A
) , ( '
) , ( ) , (
lim
0

Definicija 2: (parcijalni izvodi drugog reda)
)
Ako su parcijalni izvodi neprekidne funkcije tada vai:
.

Definicija 3: (totalni diferencijal)
Totalni diferencijal funkcije z = f(x,y) definie se pomou
, a drugog reda sa
.

Definicija 4: (Tejlorova i Maklorenova formula)
Ako funkcija z = f(x,y) ima u okolini take M0(x0,y0) neprekidne sve parcijalne izvode zakljuno n + 1 reda, tada Tejlorova
formula glasi:
( ) (
6(
6(
)(
6(
)(
)(
)(
( ) gde je
34

( )
( )
[(
) (
) (
(

) (
]
pri emu je
)) gde je
, vrednost tog parcijalnog izvoda u taki

Kada je x0 = y0 = 0 Tejlorova formula se svodi na Maklorenovu.

Definicija 5: (ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive)
Funkcija y = f(x) u taki M(x0,y0) ima lokalni maksimum (minimum) ako postoji okolina take M koja cela pripada oblasti
definisanosti D takva da za svako N(x,y) iz te okoline vai:
( ) (
) (( ) (
))
Take lokalnog maksimuma i minimuma nazivamo ekstremima funkcije.
Potrebni uslovi za ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive:
Da bi diferencijabilna funkcija z = f(x,y) u nekoj taki imala ekstremnu vrednost potrebno je da u toj taki parcijalni izvodi
prvog reda budu jednaki nuli, tj. da
.
Taka M(x0,y0) naziva se stacionarnom takom diferencijabilne funkcije z = f(x,y) ako su prvi parcijalni izvodi u toj taki
jednaki nuli, tj. ako je
(
.
Dovoljni uslovi za ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive:
Neka funkcija z = f(x,y) ima neprekidne parcijalne izvode drugog reda u okolini take M(x0,y0). Zatim, neka je taka M(x0,y0)
stacionarna taka te funkcije, tj. neka je
(
.
Oznaimo
Tada funkcija z = f(x,y) u taki M(x0,y0):

a) ima lokalni maksimum ako je A < 0 i A < 0 (C < 0),
b) ima lokalni minimum ako je A < 0 i A > 0 (C > 0),
c) nema ekstremne vrednosti ako je A > 0.
d) za A = 0 problem ekstrema ostaje nereen te ga dalje treba ispitati.

Definicija 6: (uslovni ekstremi)
To su ekstremne vrednosti funkcije z = f(x,y) uz uslov (x,y) = 0, odnosno gde su promenljive x i y vezane relacijom (x,y) = 0.
Pri odreivanju uslovnih ekstrema prvo formirajmo funkciju Lagrana: ( ) ( ) ( ) , gde je konstanta.
Uslovni ekstremi su ekstremi funkcije F(x,y) koje ispitujemo na sledei nain:
Prvo na|imo parcijalne izvode, tj formirajmo jednaine

Iz ovih jednaina se odre|uju vrednosti x,y i , tj. take M(x,y) u kojima funkcija moe imati ekstrem.
Da li je u nekoj taki M(x,y) ekstrem kao i njegovu prirodu odreujemo preko drugog diferencijala funkcije
, pri uslovu koji vezuje dx i dy tj.
, tako da funkcija F(x,y) ima

uslovni maksimum ako je d
2
F < 0, a uslovni minimum ako je d
2
F > 0.
Prirodu uslovnog ekstrema moemo ispitati i kao obian ekstrem funkcije F(x,y) u stacionarnim takama funkcije F(x,y).
269. Odrediti i skicirati oblast definisanosti funkcije: ( ) (
) .

270. Proveriti da li funkcija
zadovoljava relaciju
.

271. Da li funkcija
zadovoljava relaciju
.

272. Da li funkcija z = y
2
sin(x
2
y
2
) zadovoljava relaciju
.

273. Ispitati da li funkcija
zadovoljava uslov
.

, zadovoljava uslov


35

275. Ispitati da li funkcija ( ) (
), zadovoljava uslov
/ .

zadovoljava uslov

277. Ispitati da li funkcija:
zadovoljava uslov
.

278. Proveriti da li funkcija (
) zadovoljava relaciju
.

zadovoljava uslov
.

280. Odrediti totalne diferencijale I i II reda funkcije
u taki () .

281. Nai totalni diferencijal I i II reda funkcije
u taki M(1,1).

282. Nai totalni diferencijal I i II reda funkcije (
)

283. Odrediti totalne diferencijale I i II reda funkcije ( ) (
) u taki () .

284. Nai totalne diferencijale I i II reda funkcije (
u taki () .

285. Funkciju ( ) ( )
aproksimirati Tejlorovim polinomom drugog stepena u okolini take ( ) .

286. Odrediti Tejlorov polinom treeg stepena funkcije
u taki () .

287. Aproksimirati funkciju
,

Maklorenovim polinomom treeg stepena.

288. Nai ekstremne vrednosti funkcije: (
) .

289. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije:
( ) .

290. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije: ( )( )

291. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije:
.

.

.

294. Nai lokalne ekstremne vrednosti funkcije:
.

295. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije: ( )
.

.

( ) .
/ .

.

299. Odredite lokalne ekstremne vrednosti funkcije:
.

.

301. Nai lokalne ekstreme funkcije: ( )
( )
.

) .

36

.

.

.

.

307. Nai ekstremne vrednosti funkcije:
.

) .

.

) .

) .

312. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije: (
) .

.

.

) .

316. Nai lokalne ekstreme funkcije: ( ) .

.

.

319. Odrediti lokalne ekstreme funkcije:
.

.

za .

.

pri uslovu .

uz uslov .

, uz uslov .

326. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije: , uz uslov
.

uz uslov .

328. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije: , uz uslov .



, pod uslovom .

, pri uslovu .

333. Nai uslovne ekstreme funkcije:
, pri uslovu 2x + 4y = 1 .

, pri uslovu


37

, pri uslovu

, uz uslov

, uz uslov .

338. Odrediti ekstreme funkcije: , pod uslovom .

, uz uslov .

pri uslovu .

, pri uslovu
.

342. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije: , pri uslovu
.

343. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije: , pri uslovu
.

344. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije: , uz uslov
.

345. Odrediti lokalne ekstremne vrednosti funkcije , uz uslov
.

, uz uslov
.

uz uslov
.

348. Nai ekstrem funkcije:
pri uslovu
.

, uz uslov
.

uz uslov
.

, uz uslov
.

38

9. DEO
I NTEGRALI
U devetom delu upoznaete se sa zadacima iz integrala.
Najpre su dati neodreeni integrali i to grupisani po nainu reavanja (metoda zamene, parcijalna integracija, integracija
racionalnih funkcija i integracija iracionalnih funkcija).
Zatim su dati zadaci iz odreenih integrala kao i njihove primene na raunanje povrine ravnog lika.
Trea grupa su nesvojstveni integrali grupisani tako da prvo dolaze nesvojstveni u odnosu na oblast integracije, a zatim u
odnosu na funkciju.
Na kraju su dati dvojni integrali.
Ovo je sigurno najznaajnija oblast u zbirci.

1. Neodreeni integral
2. Integracija nekih iracionalnih funkcija
3. Definicija dvojnog integrala
4. Dvojni integral
5. Nesvojstveni integral
6. Nesvojstveni integral u odnosu na oblast integracije

Definicija 1: (definicija integrala)
Neka je data funkcija y = f(x) definisana u intervalu (a,b). Za funkciju y = F(x) kae se da je primitivna funkcija funkcije y = f(x) u
intervalu (a,b) ako je ispunjen uslov ( ( ))
() () .
Neodreeni integral funkcije y = f(x) oznaava se sa () i predstavlja skup svih primitivnih funkcija funkcije y = f(x) u
intervalu (a,b), tj. () () , gde je
() (), a C proizvoljna konstanta.

Izraz f(x)dx naziva se podintegralni izraz, a f(x) je podintegralna funkcija ili integrand.

Definicija 2: (osnovna svojstva neodreenog integrala)
) (()) ()
) () ()
) () () ( )
) (() ()) () ()


39

Tablica osnovnih integrala:
c
a x
a x
a a x
dx
c
a
x
arctg
a
dx
x a
c arctgx dx
x
c
a
x
dx
x a
c x dx
x
c a x x
a x
dx
c ctgx dx
x
c tgx dx
x
c x xdx
c x xdx c e dx e
c x
x
dx
c x
x
dx
n c
n
x
dx x
c c x dx
x x
n
n
+
+
+ =
+
+ =
+
+ =
+ =
+ + =
+ =
+ = + =
+ = + =
+ = + =
= +
+
=
+ =
}
} }
} }
} }
} }
} }
} }
}
}
+
ln
2
1
1 1
1
1
arcsin
1
arcsin
1
1
ln
sin
1
cos
1
sin cos
cos sin
2
ln
) 1 (
1
konstanta a proizvoljn je
2 2
2 2 2
2 2 2
2
2
2
2
1

Definicija 3: (integracija metodom zamene)
Ako je funkcija f(x) neprekidna, stavljajui ()
(), gde je funkcija g(t) neprekidna zajedno sa svojim prvim

izvodom g(t) i ima inverznu funkciju t = g
-1
(x), dobija se sledea jednakost () (())
().

Definicija 4: (metoda parcijalne integracije)
Neka su u = u(x) i v = v(x) dve diferencijabilne funkcije. Ako postoji neodreeni integral ()
() tada postoji i
neodreeni integral ()
() i vai jednakost :
()
() ()() ()
().
Ova jednakost moe da se napie u sledeem kraem obliku i ona predstavlja obrazac za parcijalnu
integraciju. Primenjujui ovaj obrazac moe se integral oblika izraunati, ako je mogue izraunati integral na desnoj
starni obrasca koji je oblika .

Definicija 5: (integracija racionalnih funkcija)
Funkcija () je racionalno razlomljena ukoliko ima oblik ()
()
()
, gde su () () polinomi sa realnim
koeficijentima.
Razlomak
()
()
se zove pravi ukoliko je stepen polinoma u brojiocu () manji od stepena polinoma u imeniocu () .
1) Ako je razlomak
()
()
neprav prethodno iz njega treba izdvojiti ceo deo.
2) Ako je razlomak
()
()
pravi, onda se njegov imenioc () rastavlja na inioce oblika
( )
, gde je
, tj. koreni te kvadratne jednaine su imaginarni reda i , tj. je realan koren

reda . Zatim se razlomak
()
()
razlae na zbir elementarnih razlomaka i to na sledei nain
()
()
()
()
.

40

Definicija 6: (integracija nekih iracionalnih funkcija)
Neka je dat neodreen integral oblika (
), gde je R racionalna funkcija svih argumenata. Ako

se uvede smena
, gde je n najmanji zajedniki sadralac imenilaca n1,n2,,nk, tada se dobija integral racionalne funkcije
promenljive t.

Definicija 7: (NJutn - Lajbnicova formula)
Ako je funkcija f : R R integrabilna na segmentu [a,b] i ima na tom segmentu primitivnu funkciju F(x) tj.
, -
() (), tada je
}
=
b
a
a F b F dx x f ). ( ) ( ) (
Poslednja formula je NJutn-Lajbnicova formula.
Definicija 8: (metod smene kod odreenih integrala)
Neka je funkcija f : R R integrabilna na segmentu [a,b]. Ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) funkcija x = g(t) je neprekidna zajedno sa svojim prvim izvodom na intervalu [o, |] gde su o i | reenja jednaina g(t) = a i
g(t) = b, tako da je g(o) = a i g(|) = b.
2) sloena funkcija f(g(t)) je definisana i neprekidna na segmentu [o,|],
tada
} }
=
b
a
dt t g t g f dx x f
|
o
) ( ' )) ( ( ) ( .

Definicija 9: (metod parcijalne integracije kod odreenih integrala)
Ako su funkcije f : R R i g : R R neprekidne na segmentu [a,b], tada
} }
=
b
a
b
a
b
a
dx x f x g x g x f dx x g x f ) ( ' ) ( ) ( ) ( ) ( ' ) ( .

Definicija 10: (primena odreenog integrala na izraunavanje povrine ravnog lika)
Ako je y = f(x) > 0 za x e [a,b] tada je povrina krivolinijskog trapeza ogranienog lukom krive, pravama
x = a i x = b i odsekom ose Ox za x e [a,b] definisana sa
}
=
b
a
dx x f P ) (
Ako je y = f(x) s 0 za x e [a,b] tada je povrina lika ogranienog takvom konturom
} }
= =
b
a
b
a
dx x f P dx x f P . ) ( , ) ( tj.
Ako funkcija nad segmentom [a,b] menja znak, tada se segment [a,b] razbija na konaan broj segmenata u zavisnosti od toga da
li je f(x) > 0, odnosno f(x) s 0, pa je vrednost odreenog integrala funkcije y = f(x) nad segmentom [a,b] jednaka zbiru povrina
iznad ose Ox, uzetih sa znakom plus i zbiru povrina ispod ose Ox, uzetih sa znakom minus.
Ako se trai povrina oblasti ograniena graficima funkcija
y = f(x) i y = g(x) i pravama x = a i x = b, tada je povrina data obrascem
| |
} } }
= =
b
a
b
a
b
a
dx x g x f dx x g dx x f P . ) ( ) ( ) ( ) (
Ovaj obrazac se primenjuje i za sluaj kada je potrebno da se izrauna povrina oblasti ograniene graficima funkcija y = f(x) i y
= g(x). U ovom sluaju su granice odreenog integrala apscise a i b presenih taaka A i B, i dobijaju se reavanjem jednaine
f(x) = g(x).


41

Definicija 11: (definicija nesvojstvenog integrala)
Odreeni integral
}
b
a
dx x f ) ( definisan je za f : R R neprekidnu na segmentu [a,b].
Ako interval integracije nije konaan, ili ako podintegralna funkcija na tom intervalu ima prekide, tada se definie pojam
uoptenog ili nesvojstvenog integrala.

Definicija 12: (nesvojstveni integral s obzirom na interval)
Ako je funkcija f(x) integrabilna na svakom konanom segmentu [a,b], to nesvojstveni integral
}
a
dx x f ) ( se definie sa
} }

=
b
a a
b
dx x f dx x f ) ( lim ) ( , a nesvojstveni integral
}
b
a
dx x f ) ( sa
} }

=
b
a
a
b
dx x f dx x f ) ( lim ) ( .
Ukoliko ove granine vrednosti postoje i konane su odgovarajui integral nazivamo konvergentnim, u suprotnom
divergentnim.
Nesvojstveni integral tipa
}

dx x f ) ( gde je f(x) neprekidna x e 9 se definie sa ( )
} } }

+ =
c
c
dx x f dx x f dx x f ) ( ) ( ,
gde je c ma koji realan broj i on je konvergentan ako su oba integrala konvergentna.

Definicija 13: (nesvojstveni integral s obzirom na funkciju)
Ako je funkcija f : R R neograniena u okolini take b, tj. =
) ( lim x f
b x
a integrabilna na svakom segmentu [a,b - c], c >
0, nesvojstveni integral
}
b
a
dx x f ) ( se definie sa . ) ( lim ) (
0
} }

=
c
c
b
a
b
a
dx x f dx x f
Ako je funkcija f : R R neograniena u okolini take a, tj. =
+
) ( lim x f
a x
a integrabilna na svakom segmentu [a + c,b], c >
0, nesvojstveni integral
}
b
a
dx x f ) ( se definie sa . ) ( lim ) (
0
} }
+
=
b
a
b
a
dx x f dx x f
c
c

Ako je funkcija f : R R neograniena u okolini take c, tj. =
) ( lim x f
c x
a integrabilna na svakom segmentu [a,c-
c][c+c,b], c > 0, nesvojstveni integral
}
b
a
dx x f ) ( se definie sa
} } }
+
+ =
b
c
c
a
b
a
dx x f dx x f dx x f
c
c
c
c
. ) ( lim ) ( lim ) (
0 0

Definicija 14: (definicija dvojnog integrala)
Neka je u nekoj zatvorenoj i ogranienoj oblasti D _ R R data neprekidna funkcija z = f(x,y). Podelimo oblast D na n delova
s1,s2,,sn (sl. ispod) tako da ti delovi nemaju zajednikih unutranjih taaka, a ije povrine su As1,As2,,Asn. U unutranjosti ili
na periferiji svakog dela Sk, k=1,2,,n izaberimo po jednu taku Tk(k,qk). Vrednost funkcije z = f(x,y) u svakoj taki Tk, tj.
f(k,qk) pomnoimo sa odgovarajuom povrinom Ask, odnosno formirajmo proizvod f(k,qk)Ask. Suma svih takvih proizvoda
=
A =
n
k
k k k
s f S
1
) , ( zove se integralna suma funkcije f(x,y).

42

Ako postoji granina vrednost sume S, nezavisno od podele kao i izbora take Tk(k,qk), kada broj delova sk tei beskonanosti
a povrina maksimalnog Ask tei nuli, tada kaemo da je ta granina vrednost dvojni integral funkcije z = f(x,y) u oblasti D, i
funkciju z = f(x,y) nazivamo integrabilnom u toj oblasti. To simboliki oznaavamo
( )ds y x f s f
D
n
k
k k k
S
K
}}
= A
=
A
, ) , ( lim
1
0 max
.
U pravouglom koordinatnom sistemu ds = dxdy, pa je tako
( ) ( )
}} }}
=
D D
dxdy y x f ds y x f . , ,

Definicija 15: (osobine dvojnog integrala)
Ako je f(x,y) integrabilna funkcija u oblasti D, tada je integrabilna u toj oblasti i funkcija cf(x,y), gde je c proizvoljna konstanta i
tada je ( ) ( )
}} }}
=
D D
dxdy y x f c dxdy y x cf , , .
Ako su f(x,y) i g(x,y) integrabilne funkcije u oblasti D, tada su u toj oblasti integrabilne i funkcije
f(x,y) g(x,y), pri emu je | |
}} }} }}
+ =
D D D
dxdy y x g dxdy y x f dxdy y x g y x f . ) , ( ) , ( ) , ( ) , (
Neka je oblast D u kojoj je data funkcija f(x,y) nekom linijom podeljena na dve (ili vie) oblasti D1 i D2. Ako postoje integrali
}} }}
1 2
) , ( ) , (
D D
dxdy y x f dxdy y x f i , tada postoji i integral
}}
D
dxdy y x f , ) , ( pri emu je
}} }} }}
+ =
2 1
) , ( ) , ( ) , (
D D D
dxdy y x f dxdy y x f dxdy y x f .
Ako su f(x,y) i g(x,y) integrabilne funkcije u oblasti D i ako je
f(x,y) > g(x,y) u svim takama (x,y) e D, tada je
}} }}
>
D D
dxdy y x g dxdy y x f . ) , ( ) , (
Specijalno ako je g(x,y) = 0 tada se ova osobina svodi na
}}
>
D
dxdy y x f . 0 ) , (
Ako je f(x,y) = 1 u svakoj taki (x,y) iz oblasti D, tada je dvojni integral te funkcije jednak povrini oblasti D.
352. Nai:
}

.
1
2
dx
e
e
x
x

353. Izraunati integral:
( )( )
.
1 2
2
2
}
+
+
dx
e e
e e
x x
x x

}
+ 2
3
x
x
e
dx e
.
}
+
dx e
x
e x
.

43

e
e
dx
x
x
1+
}
.
( )
}
+
.
1
1
2
2
dx
e
e
x
x

358. Nai:
}

.
4
1
2
dx
e
x

}
+
+
.
1
1
2
dx
e e
e
x x
x

}
dx e x
x
2
3
.
361. Nai: .
1
1
2
dx
x x
}
+

362. Nai:
}

.
1
dx
x
x

363. Nai:
}
.
ln x x
dx

364. Nai:
( )
.
ln ln
1
2
dx
x x x
}
+

ln
ln
x
x
dx
x
+
|
\
|
.
|
}
1
1
2
.
dx
x x
2
6 10 + +
}
.
367. Izraunati integral: .
log cos ln
dx
x
x x
}

cos
sin
3
dx
x
x e
tgx
}

369. Izraunati integral: . dx x arctg
}

370. Izraunati integral: . dx x arctg x
}

371. Izraunati integral: . arctgxdx x
}

2
arctgxdx x
}

2
dx
x
arctgx
}

}
+
dx
x
xarctgx
4
2
1
2
.
}
xdx arcsin .
}
xdx
2
arcsin .
}

+
dx
x
x
x
1
1
ln .
}

+
dx
x
x
1
1
ln .
44

379. Nai:
}
. ln
2
xdx x
380. Nai:
}
. cos dx x x
381. Izraunati:
}
. cos dx x x
}
. sin dx x
383. Izraunati integral: . ln
}
xdx x
2 2
2
dx
e
x x
x }
+

}
.
cos
2
dx
x
x

}
.
sin
2
dx
x
x

387. Izraunati integral: ( )
}
+ + . 2 2 ln
2
dx x x
388. Izraunati integral: ln( ) x dx
2
1 +
}
.
}
.
sin
) ln(cos
2
x
dx x

390. Nai: ( )
}
. ln sin dx x
}
. ) 4 sin(
3
dx x e
x

}
. ) 2 sin(
3
dx e x
x

393. Nai:
}
dx x e
x
4 cos
2
.
}

.
5 2
2 3
2
dx
x x
x

}

2 5
x x
dx
.
}
+

.
4 4
8
2 3
dx
x x x
x

}
+

.
3 4
8
2 3
dx
x x x
x

}
+
+
.
12 7
72 102 21
2 3
2
dx
x x x
x x

}
+
+
dx
x x x
x x
2 2
4 3 2
2 3
2
.
}
+ +
2 3 4
x x x
dx
.
}

.
1
3
6
2
dx
x
x

402. Nai:
( )
}
+
.
2 2
2
x x x
dx

403. Nai:
}
+
.
8
2
3
dx
x
x

404. Nai: .
4
1
2 4
dx
x x
}
+


45

405. Nai: .
1
2
4
dx
x
x
}

}
+
+
dx
x x
x
3 2
) 1 (
2
3
.
}
+
+
dx
x x x
x
6 5
1
2 3
3
.
( )
}
+
.
1
2
2
3
dx
x x
x

}

.
4
x x
dx

( )
}

.
1
1
2 2
dx
x x

411. Nai:
}

.
8
3
dx
x
x

}
+ ) 3 )( 1 (
2
x x x
dx
.
}

dx
x
x
1 2
1
.
414. Nai:
}
+
.
1 1
1
3
dx
x
x

415. Nai:
}
+ +
3
1 1 x
dx

( )
.
2
2
2
2
3
2
dx
x
x
x
+
}

417. Izraunati integral: dx
x x
x
}
+
) 1 (
1
4
.
418. Nai:
( )
.
1
3
dx
x x
x
}
+

x x x
x x
dx
+ +
+
}
2 3
3
1 ( )
.
x x
x x
dx
+
+ +
}
2
2
3
3
.
}
+ +
dx
x x cos sin 1
1
.
422. Izraunati po definiciji: ( )
}
+
4
1
1 dx x .
}

2 ln
0
. 1 dx e
x

46

}
t
0
2
cos dx x .
425. Izraunati:
}
1
2
. ) 1 ln(
e
dx x x
426. Nai povrinu ogranienu krivim linijama .
2 1
1
2
2
x
y
x
y =
+
= i
427. Odrediti povrinu ogranienu x-osom i lukom krive: .
1
1
) (
2
+
=
x
x f
428. Nai povrinu izme|u krive linije 2
2
= x y i prave . 2 1 x y =

429. Izraunati povrinu oivienu grafikom funkcije ()
i x-osom.
430. Izraunati povrinu ogranienu lukom krive:
( )
16 10
3
) (
2
2
+

=
x x
x
x f nad intervalom (3,4).
431. Izraunati povrinu oblasti oiviene x - osom i krivom: ( )
x
e x x f 8 ) (
2
= u II i III kvadrantu.
432. Izraunati nesvojstveni integral:
}
+ +
0
.
) 4 )( 1 ( x x
dx

}
e
x x
dx
1
.
ln

}

e
x x
dx
1
3
.
ln

ln
3 ln
2
1
3
dx
x x
x
}
+

436. Nai
( )
}

1
0
3
.
1 x
dx

ln
1
dx
x
x
}

438. Izraunati integral: x xdx
e
ln
}
.
}
0
2
. dx e x
x

}
0
. dx xarctgx
}

1
0
1 ) 2 ( x x
dx
.
}

1
0
2
1 x
dx
.
443. Izraunati
}
1
.
ln x x
dx

444. Izraunati integral
}}
D
dxdy gde je D unutranjost trapeza sa temenima ). 2 , 2 ( ), 2 , 3 ( ), 1 , 6 ( ), 1 , 1 ( D C B A

47

}}
D
dxdy gde je oblast D unutranjost paralelograma ije stranice pripadaju pravim linijama:
. 4 2 12 2 , 6 , 2 = + = + = = x y x y x y x y i
}}
D
. 6 2 12 2 , 6 , 3 = + = + = = x y x y x y x y i
}}
D
. 4 y x 2 i 4 , 0 2 , = = = = y x y x y x
}}
D
dxdy, gde oblast D predstavLJa unutranjost etvorougla sa temenima
). 2 , 1 ( ), 0 , 2 ( ), 2 , 1 ( ), 0 , 2 ( D C B A
}}
D
dxdy, gde je oblast integracije unutranjost trougla ). 3 , 4 ( i ) 7 , 7 ( ), 2 , 2 ( C B A
}}
D
dxdy, gde je oblast D ograniena linijama . 24 10
2 3
x x y x y = = i
}}
D
dxdy, gde je oblast D ograniena linijama x y 2 = , 4 = + y x , 12 = + y x i 0 = y .
}}
D
dxdy , gde oblast D predstavlja unutranjost kruga 1
2 2
s + y x .
}}
D
ydxdy, gde je oblast D deo ravni izme|u krivih linija .
2
x y x y = = i
}}
D
ydxdy , gde je oblast D ograniena pravama: 2 , 3 , = + = = y x y x y i 6 = y .
}}
D
xydxdy, gde je D unutranjost koju obrazuje funkcija 0 3 4
2 2
= + + y x x , u IV kvadrantu.
456. Izraunati:
}}
D
xydxdy, gde je oblast D deo ravni izmeu krive x y x 2
2 2
= + i x ose u I kvadrantu.
457. Izraunati integral: xydxdy
D
,
}}
gde je D unutranjost koju obrazuje krug y y x 2
2 2
= + u prvom kvadrantu.
458. Izraunati integral: xydxdy
D
,
}}
gde je D unutranjost koju obrazuje krug y y x 8 9
2 2
+ = + u etvrtom kvadrantu.
459. Izraunati dvojni integral:
}}
D
xydxdy, gde je D oblast ograniena krivom 3
2
= x y i x osom.
}}
D
xydxdy, gde je D oblast ograniena krivom 6 3 2
2 2
= + y x u III kvadrantu.
}}
D
xydxdy, gde je D oblast ograniena krivom 6 3 2
2 2
= + y x u IV kvadrantu.
}}
D
xydxdy, gde je oblast D ograniena lukom krive x y x 14 45
2 2
= + + u IV kvadrantu.
}}
D
xydxdy, gde je D unutranjost koju obrazuje funkcija 0 3 4
2 2
= + + y x x u I kvadrantu.
464. Izraunati:
}}
D
ydxdy x ,
2
gde je oblast D deo ravni ogranien linijama . 6 5 = = + xy y x i
48

}}
D
ydxdy x ,
2
gde je D unutranjost koju obrazuje funkcija 0 3 4
2 2
= + + y x x u I
kvadrantu.
}}
D
ydxdy x ,
2
gde je D unutranjost koju obrazuje funkcija 0 3 4
2 2
= + + y x x u IV
kvadrantu.
467. Izraunati integral: ,
2
dxdy y x
D
}}
gde je D unutranjost elipse II y x u 4 4
2 2
= + kvadrantu.
468. Izraunati dvojni integral
}}

D
dxdy y x ) ( gde je oblast D ograniena linijama . 2 1 2
2
x y x y = + = + i
469. Izraunati dvojni integral
}}
+
D
dxdy y x ) ( gde je oblast D ograniena linijama . 2 1 2
2
x y x y = + = + i
}}
+
D
dxdy y x , 2 gde je D unutranjost koju obrazuju grafici funkcija . 5 4 = + = y x xy i
}}
+
D
dxdy y x , 2 gde je D unutranjost koju obrazuju grafici funkcija 6 = xy i
. 5 = + y x
}}
+
D
dxdy y x ) 2 ( , ako je oblast D ograniena krivama
2
x y = i
2
y x = .
}}
+
D
dxdy y x , 2 gde je D unutranjost koju obrazuju grafici funkcija . 5 4 = + = y x xy i
474. Izraunati integral: ( ) ,
2
}}
+
D
dxdy y x gde je D unutranjost trougla ). 3 , 1 ( ) 1 , 2 ( ), 0 , 0 ( C B A i
475. Izraunati integral ( )
}}
+
D
dxdy y x ,
2
gde je D unutranjost trougla ( ) ( ) ( ). 3 , 1 1 , 3 , 1 , 1 C B A i
}}

D
dxdy
y
x
,
1 2
2
gde je D unutranjost koji obrazuju krive . 6 5 = = + xy y x i
477. Promeniti poredak integracije kod dvojnog integrala
} }
e
e
x
dy y x f dx ) , (
1
0
.
478. Promeniti poredak integracije kod dvojnog integrala
} }
x
x
dy y x f dx
3
) , (
1
0
.
479. Promeniti poredak integracije u integralu: .
ln
2
1
} }
y
e
y
dx dy

49

10. DEO
DI FERENCI J ALNE J EDNAINE
U desetom delu upoznaete se sa zadacima u kojima se reavaju diferencijalne jednaine.
Najpre su dati zadaci sa diferencijalnim jednainama prvog reda i to grupisani po tipovima (diferencijalna jednaina koja
razdvaja promenljive, homogena diferencijalna jednaina, linearna diferencijalna jednaina i Bernulijeva diferencijalna
jednaina).
Zatim su dati zadaci sa diferencijalnim jednainama drugog reda takoe grupisane po tipovima (diferencijalna jednaina koja
ne sadri x , diferencijalna jednaina koja ne sadri y , linearna diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim
koeficijentima).

1. Homogena diferencijalna jednaina prvog reda
2. Linearna diferencijalna jednaina prvog reda
3. Linearna diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima
4. Homogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima
5. Nehomogena diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima

Definicija 1: (osnovni pojmovi)
Jednaina oblika (

()
) , gde je y = y(x) funkcija nezavisne promenljive x, a y,y,,y
(n)
prvi, drugi,, n-ti
izvod ove funkcije po promenljivoj x, je diferencijalna jednaina n-tog reda.
Red diferencijalne jednaine je red najvieg izvoda koji se u njoj pojavljuje.
Svaka funkcija y = (x) koja identiki zadovoljava diferencijalnu jednainu je reenje te diferencijalne jednaine.
Funkcija y = (x,C1,C2,,Cn) koja sadri n proizvoljnih i nezavisnih konstanti C1,C2,,Cn, a koja identiki zadovoljava
diferencijalnu jednainu je njeno opte reenje ili opti integral.
Reenje koje se dobija iz opteg reenja dajui proizvoljnim konstantama C1,C2,,Cn odreene vrednosti C10,C20,,Cn0, je
partikularno reenje diferencijalne jednaine.
Ako diferencijalna jednaina ima i takvo reenje y = g(x) koje se ne moe dobiti iz njenog opteg reenja, ni za koje vrednosti
proizvoljnih konstanti C1,C2,,Cn, onda se takvo reenje naziva singularno reenje diferencijalne jednaine.
Opte reenje diferencijalne jednaine u koordinatnom sistemu predstavlja familiju krivih linija koje zavise od n parametara
C1,C2,,Cn. Te krive linije zovu se integralne krive diferencijalne jednaine.
Ako je data familija krivih linija i ako iz sistema koji sadri n + 1 jednainu, (

()

eliminiemo parametre C1,C2,,Cn, dobijamo diferencijalnu jednainu iji je opti integral ta familija krivih linija.

Teorema 1: (Koijeva teorema)
Ako su funkcija ( ) i njen prvi parcijalni izvod
neprekidni u oblasti *( )| + ravni xOy, tada

za svaku taku A(x0,y0) unutar oblasti D, postoji samo jedno reenje diferencijalne jednaine y = (x) koje zadovoljava poetni
uslov y = y0 za x = x0 (y0 = (x0)). Geometrijski to znai, da kroz svaku taku A(x0,y0) i unutar oblasti D prolazi jedna i samo
jedna integralna kriva y = (x) diferencijalne jednaine.

Definicija 2: (jednaina koja razdvaja promenljive)
To je diferencijalna jednaina oblika
() (). Kako je
, imamo
()
(), a odatle se integracijom dobija
opte reenje
()
() , gde je C proizvoljna konstanta.

50

Definicija 3: (homogena diferencijalna jednaina)
To je jednaina oblika
/. Smenom
gde je nova funkcija od , svodi se na jednainu koja razdvaja

promenljive
()
.
Neka je njeno opte reenje z = (x,C). Tada je, zbog y = zx, opte reenje homogene jednaine ( ).

Definicija 4: (linearna diferencijalna jednaina)
() (). Opte reenje diferencijalne jednaine dato je sa

=
()
[
()
()] .

Definicija 5: (Bernulijeva jednaina)
() ()
. Deoba obe strane sa y

s
daje
()
() a odavde smenom

( )
, dobijamo linearnu jednainu po novoj nepoznatoj funkciji z
( )()
( )().

Definicija 6: (diferencijalna jednaina koja ne sadri y)
To je jednaina oblika (
) . Smenom y = p, y = p, svodi se na jednainu prvog reda po funkciji p: (
) .
Ako je njeno opte reenje (
), tada je zbog p = y, y = (x,C1), te je (
, to predstavlja opte
reenje diferencijalne jednaine.

Definicija 7: (diferencijalna jednaina koja ne sadri x)
To je jednaina oblika (
) . Smenom
, koja daje
, odnosno
ili
, jednaina
postaje .
/ , tj. diferencijalna jednaina prvog reda funkcije p po nezavisnoj promenljivoj y. Ako je njeno opte
reenje (
), tada je, zbog y = p,
) tj.
)
to, posle integracije, daje (
i
predstavlja opte reenje diferencijalne jednaine.

Definicija 8: (homogena linearna diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koeficijentima)
To je jednaina oblika . Njeno opte reenje je oblika
gde su C1 i C2 proizvoljne i
meusobno nezavisne konstante a y1 = y1(x) i y2 = y2(x) dva linearno nezavisna reenja diferencijalne jednaine.
Da bi funkcije y1 i y2 bile linearno nezavisne potrebno je da je (
) |
| . Reenja y1 i y2 zovemo osnovna

reenja. Osnovna reenja traimo u obliku y=
, gde je r konstanta koju treba odrediti. Kako je y = re

rx
, y = r
2
e
rx
, to,
zamenom u diferencijalnu jednainu, dobijamo posle skraivanja sa e
rx
,
. Prethodna jednaina je
karakteristina jednaina diferencijalne jednaine. Neka su r1 i r2 koreni karakteristine jednaine. Mogu da nastupe tri sluaja:
1) Ako je D = b
2
4ac > 0, tada je r1 = r2 pa je opte reenje diferencijalne jednaine
.
2) Ako je D = 0, tada je r1 = r2 pa je
.
3) Ako je D < 0, tada je r1,2 = u iv, pa je
) .

Definicija 9: (nehomogena linearna diferencijalna jednaina)

To je jednaina oblika () . Opte reenje te jednaine se dobija kao zbir njenog homogenog dela, yh, i
njenog partikularnog reenja, yp, tj.
. Oblik u kome se trai partikularno reenje, yp, zavisi od oblika date funkcije
f(x). Mi emo posmatrati ovde sledee jednaine:
1)

Partikularno reenje se trai u obliku:
a)
ako je ,
b)
), ako je .
2)
.
Partikularno reenje se trai u obliku:
a)
, za
.

51

b)
, za
ili
).
c)
, za
.
3) () ()
Partikularno reenje trai se u obliku:
a)
() ()

b)
(() ())

4) (
.
Smenom
gde je nova nepoznata funkcija, svodi se na sluaj 1.

5) (() ())

Smenom
gde je nova nepoznata funkcija, svodi se na sluaj 4.

6) Ako je ()
()
()
(), gde su
()
()
() funkcije iz taaka 1 do 5, onda se partikularno

reenje trai u obliku zbira partikularnih reenja pojedinih funkcija, tj. yp = yp1 + yp2 + + ypn.
480. Reiti diferencijalnu jednainu:
.
481. Nai opte reenje diferencijalne jednaine:
.
482. Nai opte reenje diferencijalne jednaine: (

.
484.

Nai opte reenje diferencijalne jednaine:
.
485.

Nai opte reenje diferencijalne jednaine: (
.
.
.
( ) .
489. Reiti diferencijalnu jednainu: (
.
.
/.
492.

Reiti diferencijalnu jednainu:
.
.
.

496. Nai opte reenje diferencijalne jednaine: (
)
) .



501.


502.

Odrediti opte reenje diferencijalne jednaine:
.
.
.
.


.
509.


510.

.
511. Reiti diferencijalnu jednainu: ().
513. Odrediti opte reenje diferencijalne jednaine:
.
514. Reiti diferencijalnu jednainu: ( )
.
.
.
.
() .
.
.
.
52

522. Nai opte reenje diferencijalne jednaine: ().
.
.
.
.



().
.
.
.
().
.
538. Nai opte reenje diferencijalne jednaine: ()
.
.
.
.

.
.
.
547. Nai opte reenje diferencijalne jednaine: zavisno od vrednosti realnog parametra ( ).
548. Nai opte reenje diferencijalne jednaine: ().
550. Postaviti diferencijalnu jednainu ije e opte reenje glasiti:

)


53

11. DEO
VEROVATNOA
U jedanaestom delu upoznaete se sa zadacima iz verovatnoe.
Zadaci su grupisani od lakih ka teim.

1. Uslovna verovatnoa
2. Uslovna verovatnoa i nezavisni dogaaji

Definicija 1: (verovatnoa i dogaaj)
Elementarni dogaaji su mogui ishodi sluajnih eksperimenata. Oznaavaju se sa ei (i e I), a skup svih takvih elementarnih
dogaaja oznaavamo sa O i nazivamo prostorom elementarnih dogaaja ili prostorom moguih ishoda.
Dogaaj e biti svaki podskup skupa O.
Presek dogaaja A i B oznaavamo sa AB, ili samo sa AB, i definiemo sa: AB ={e , e e A . e e B}.
Slino, unija se definie sa: A B = {e e e A v e e B},
a specijalno, kada AB = C, uniju oznaavamo sa A + B.
Komplement, odnosno suprotan dogaaj,
dogaaja je
.
Skup O nazivamo izvesnim, a C nemoguim dogaajem.
Kada je skup O konaan, a mi emo to ovde uvek pretpostavljati, verovatnou nekog sluajnog dogaaja A c O, u oznaci P(A),
definiemo kao: ()
, gde je n ukupan broj moguih, a m ukupan broj povoljnih dogaaja, pod pretpostavkom da su svi
elementarni dogaaji jednako verovatni. Bie naime:
e
=
A
p A P
e
e) ( ) ( , gde smo sa p(e) oznaili verovatnou elementarnog
doga|aja e. Ovakva funkcija P ima sledee osobine:
()
()
()
( ) () () ()
(
) ()

Specijalno, ako AB = C, onda P(A+B) = P(A) + P(B).
Definicija 2: (uslovna verovatnoa i nezavisni dogaaji)
Uslovnu verovatnou P(B | A) dogaaja B pod uslovom da se ostvari dogaaj A, pretpostavljajui da je
P(A) > 0, definiemo kao: (|)
()
()
. Ovako definisana funkcija uslovne verovatnoe ima sledee osobine:
(|)
(|)
(|)
(|)
( |) (|) (|)
(|) (
|)

Formula potpune verovatnoe. Niz skupova A1,,An nazivamo razbijanjem izvesnog dogaaja O ako je AiAj = C, za sve i = j, i, A1
+ + An = O. Jo se kae da ovakva kolekcija skupova ini potpun sistem dogaaja, i za njega, uz pretpostavku P(Ai) > 0, za
svaki i vai:
=
=
n
i
i i
A P A B P B P
1
) ( ) | ( ) ( , gde je B c O proizvoljan dogaaj.
Specijalno za 0 < P(A) < 1: () (|)() (|
)(
).
Za dogaaje A i B kaemo da su nezavisni ako je P(AB) = P(A) P(B). Stoga se nezavisnost dogaaja moe okarakterisati i
uslovom: P(B | A) = P(B).
54

553. U kutiji se nalazi 30 belih i 10 crvenih kuglica. Izvlaimo etiri kuglice iz kutije, jednu za drugom, tako to svaki put ponovo
vratimo izvuenu kuglicu u kutiju, da bi izvlaenje ponovili iz kutije sa poetnim brojem kuglica. Nai verovatnou da e od
etiri izvuene kuglice dve biti bele i dve crvene.
554. U kutiji se nalazi 10 kuglica, od kojih je 4 belih. Izvlaimo dve kuglice, jednu za drugom bez vraanja. Oznaimo sa A
dogaaj da je prva izvuena kuglica bele boje, a sa B dogaaj da je druga izvuena kuglica bela. Nai verovatoe:
(|) (|
) () ().
555. Iz kutije u kojoj se nalazi 6 crvenih i 8 plavih kuglica na sluajan nain izvlaimo tri kuglice odjednom. Kolike su
verovatnoe dogaaja: A - da izvuemo sve tri kuglice iste boje i B - da izvuemo tri kuglice plave boje.
556. Da bi pronaao jednu knjigu, student ima nameru da obie tri biblioteke. Za svaku od biblioteka je jednako verovatno da
nema, odnosno da ima tu knjigu u svom knjinom fondu, a takoe, ako biblioteka ima knjigu, verovatnoa da je ta knjiga
slobodna jednaka je verovatnoi da je ista zauzeta. Kolika je verovatnoa da e student dobiti traenu knjigu?
557. U prvoj kutiji je 5 belih i 10 crvenih, a u drugoj 3 bele i 7 crvenih kuglica. Iz druge kutije smo u prvu prebacili jednu
kuglicu, a zatim smo iz prve kutije izvukli jednu kuglicu. Koja je verovatnoa da smo izvukli belu kuglicu?
558. Iz kutije u kojoj se nalaze 4 bele, 6 plavih i 8 zelenih kuglica, sluajno izvlaimo 3 kuglice. Odrediti verovatnou dogaaja A
- da izvuemo sve tri kuglice iste boje i B - da izvuemo tri kuglice razliitih boja?
559. Iz kutije u kojoj se nalazi 7 crvenih i 9 plavih kuglica na sluajan nain izvlaimo 4 kuglice:
a) odjednom
b) jednu za drugom sa vraanjem.
Kolike su verovatnoe dogaaja: A - da izvuemo sve 4 kuglice iste boje i B - da izvuemo bar dve kuglice plave boje?
560. Iz kutije u kojoj se nalazi 7 belih i 9 crvenih kuglica izvlaimo odjednom 4 kuglice. Koja je verovatnoa da emo izvui:
a) dve bele i dve crvene kuglice
b) sve etiri kuglice iste boje.
561. Iz kutije u kojoj se nalazi 8 belih i 9 crvenih kuglica izvlaimo dve kuglice. Odrediti verovatnou dogaaja A da, izvlaei
kuglice odjednom, izvuemo 2 bele kuglice; dogaaja B da, izvlaei kuglice odjednom, izvuemo 2 kuglice razliitih boja;
kao i dogaaja C da, izvlaei kuglice jednu za drugom, bez vraanja, izvuemo drugu kuglicu bele boje.
562. Iz kutije u kojoj se nalazi 7 belih, 8 crvenih i 9 zelenih kuglica izvuene su odjednom 2 kuglice. Ispostavilo se da su te 2
kuglice razliitih boja. Nai verovatnou dogaaja A da je jedna od njih bela i jedna crvena i dogaaja B da je jedna od njih
bela.
563. Jednu kocku smo obojili a zatim smo je isekli na manje meusobno jednake kocke tri puta kraih ivica od polazne. Sluajno
biramo jednu od dobijenih kocki i bacamo je. Odrediti verovatnou dogaaja:
A - da je baena kocka pala na obojenu stranu.
564. U kutiji se nalaze dve kocke. Jednoj su tri polja oznaena brojem 1 i tri preostala polja brojem 2, dok su drugoj dva polja
oznaena brojem 1, a preostala etiri polja brojem 2. Sluajno izvlaimo jednu kocku i bacamo je. Pretpostavimo da se
pojavio broj 1. Koja je verovatnoa da smo izvukli prvu kocku?
565. Iz kutije u kojoj se nalazi 8 belih i 9 crvenih kuglica jedna kuglica je izgubljena. Da bismo, na osnovu eksperimenta, izveli
zakljuak o boji izgubljene kuglice, izvukli smo odjednom 3 kuglice i to 1 belu i 2 crvene. Nai verovatnou dogaaja B da je
izgubljena kuglica bele boje i dogaaja C da je izgubljena kuglica crvene boje.
566. U prvoj kutiji ima b belih i c crvenih, a u drugoj x belih i y crvenih kuglica.
a) Iz prve kutije prebacujemo jednu kuglicu u drugu kutiju, ne obraajui panju na njenu boju. Nakon toga, iz druge kutije
izvlaimo jednu kuglicu. Kolika je verovatnoa dogaaja A da je izvuena kuglica bele boje?
b) Pretpostavljajui da je b3 i c3, iz prve kutije prebacujemo 3 kuglice u drugu kutiju, ne obraajui panju na njihove
boje. Posle toga, iz druge kutije izvlaimo jednu kuglicu. Kolika je verovatnoa dogaaja B da je izvuena kuglica bele boje?
567. U prvoj kutiji ima b - belih i c - crvenih, u drugoj x - belih i y - crvenih, dok se u treoj kutiji nalaze samo bele kuglice.
Sluajnim putem biramo kutiju i iz nje sluajno izvlaimo jednu kuglicu i to bele boje. Koja je verovatnoa da smo kuglicu
izvukli iz prve, druge, odnosno tree kutije.

55

12. DEO
FI NANSI J SKA MATEMATI KA
U dvanaestom delu upoznaete se sa zadacima iz finansijske matematike.
Ova oblast retko dolazi na ispitu i ovde su dati primeri zadataka koji se uglavnom ponavljaju na ispitu.

1. Neprekidno kapitalisanja
2. Interesni raun pri neprekidnom kapitalisanju
3. Sloen intresni raun neprekidno kapitalisanje
4. Sloen interesni raun

Definicija 1: (procentni raun)
U procentnom raunu se javLJaju sledee veliine: G glavnica (osnovna veliina), P prinos, p procenat, tj. broj jedinica
prinosa na svakih 100 jedinica glavnice. Veliine G, P i p stoje u proporciji G : P = 100 : p, odakle se dobijaju veliine:

Iz poetne proporcije sledi proporcija

G : 100 = P : p, iz koje se dobija produena proporcija (G P) : (100 p) = G : 100 = P : p.
Iz nje nalazimo prinos
()
i glavnicu
()
, za sluajeve kada je glavnica uveana ili umanjena prinosom.

Definicija 2: (interesni raun)
U interesnim raunima javljaju se sledee veliine: K kapital, i interes, p interesna stopa koja kazuje koliko se novanih
jedinica interesa plaa na 100 dinara kapitala za jednu godinu, t vreme koje moe biti dato u godinama g, mesecima m i u
danima d.
Koriste se stalni brojevi 100 kada je vreme dato u godinama, 1200 kada je vreme dato u mesecima i 36000 ili 36500 kada je
vreme dato u danima, zavisno da li godinu raunamo kao 360 ili 365 dana.
Veliine K, i, p i t stoje u proporciji

odakle se dobijaju veliine K, i, p i t.
Izraunavanje ukupnog interesa i kod potroakog kredita od K dinara, uzetog na n jednakih otplata uz godinju interesnu
stopu od p% je
()
.
Definicija 3: (sloen interesni raun)
Krajnja vrednost kapitala Kn (uveani ulog zajedno sa interesom na interes) pri godinjem kapitalisanju nakon n godina je
gde je K0 poetni kapital a p dekurzivna interesna stopa. Kapitalisanje pored godinjeg u oznaci (pa) moe
biti estomeseno (ps), tromeseno (pd), meseno (pm), dnevno i neprekidno.
Raunanje i odobravanje kamate na kraju odreenog vremenskog intervala zove se dekurzivno raunanje interesa i oznaava
se slovom d uz interesnu stopu. Tako (pa) d znai da je interesna stopa p% godinja.
Ako se kapitalisanje vri m puta godinje uz interesnu stopu p% tada je krajnja vrednost kapitala K0 posle n godina
.
Ako je kapitalisanje neprekidno uz godinju interesnu stopu p%, tada je krajnja vrednost kapitala K0 posle vremena t koje je
dato u godinama (t ne mora biti ceo broj) jednaka
.
Neka je p1% interesna stopa pri kapitalisanju m puta godinje, a p% godinja interesna stopa pri neprekidnom kapitalisanju.
Da bi krajnje vrednosti kapitala, pri neprekidnom kapitalisanju i pri kapitalisanju m puta godinje, na kraju obraunskog
perioda imale iste vrednosti, za interesne stope p i p1 vai relacija .
/ .
568. Cena hleba je uveana za 150%. Da bi kotao isto kao i pre poskupljenja, za koliko procenata treba umanjiti novu cenu?
569. Na koliko naraste ulog od 25000 dinara za tri godine, ako je interesna stopa 6% (pa)d i kapitalisanje:
a) godinje,
b) tromeseno,
c) neprekidno?
570. Uz koju e kamatnu stopu kapital od K0 dinara da naraste na eK0 za dve godine uz neprekidno kapitalisanje. Zadatak
reiti u decimalnom i procentualnom zapisu.
56

571. Odrediti vezu izmeu kamatnih stopa prekidnog i neprekidnog kapitalisanja.
572. Nai godinju kamatnu stopu neprekidnog kapitalisanja koja e davati iste iznose kao i kamatna stopa od 3% sa etiri
kapitalisanja u toku godine.
573. Nai godinju kamatnu stopu neprekidnog kapitalisanja koja e kapitalu davati iste iznose kao 6% polugodinjeg
kapitalisanja.
574. Odrediti interesnu stopu p pri kojoj kapital uz neprekidno kapitalisanje dostie istu vrednost na kraju jedne godine, kao i
pri interesnoj stopi od 8% uz godinje kapitalisanje.
575. Odrediti efektivnu godinju kamatu koja odgovara nominalnoj godinjoj stopi od 20% uz kapitalisanje:
a) polugodinje
b) kvartalno
c) neprekidno


57

REENJ A
1. Relacija je refleksivna, antisimetrina i tranzitivna.
2. Relacija je relacija poretka na skupu realnih brojeva za n = 3. Za n = 4 relacija nije relacija poretka jer npr. nije
antisimetrina (2 -2 i -2 2).
3. Relacija je relacija poretka na skupu prirodnih brojeva, a na skupu celih brojeva nije jer nije antisimetrina (2 -2 i -2
2).
4. Relacija je relacija poretka i na skupu prirodnih i na skupu celih brojeva.
5. Relacija jeste ureenje (relacija poretka) skupa ( ) ali ne i skupa R, jer na skupu R nije antisimetrina
.
/.
6. Relacija jeste relacija ekvivalencije. Klasa ekvivalencije broja 3 je 2
3.
7. Relacija nije relacija ekvivalencije jer nije tranzitivna
.
8. Relacija jeste relacija ekvivalencije. Klasa ekvivalencije broja 0 je *+, klasa ekvivalencije broja je * + a klasa
ekvivalencije broja je 2
3 .
9. Relacija jeste relacija ekvivalencije. Klasa ekvivalencije broja 7 je 2
3, a klasa ekvivalencije broja
je 2
3.
10. Relacija jeste relacija ekvivalencije.
11. Nad skupom *+ moe se definisati 15 razliitih relacija ekvivalencije.
12. Ne sledi, jer npr. za *() () ()+ i *() () ()+, *() () () () () ()+, pa
iako su i o tranzitivne relacije o nije tranzitivna. ( ).
13. Relacija
-1
jeste relacija ekvivalencije na skupu A, pod uslovom da je refleksivna i tranzitivna.
14. Funkcija f(x) nije bijekcija jer nije ni 1-1 ni NA na skupu realnih brojeva, dok funkcija g(x) jeste bijekcija.
15. Funkcija f(x) nije bijekcija jer nije ni 1-1 ni NA na skupu realnih brojeva, dok funkcija g(x) jeste bijekcija.
16. Funkcija f(x) je bijekcija.
17. Koristei definiciju lako se dokae da
18. Sa matricom A su komutativne sve matrice oblika (

) .
19. Sa matricom A su komutativne sve matrice oblika (

) .
20. det = 0
21.
(

).
22.
(

).
23.
(

).
24. ()
()
()
()
()

25. (

).
26.
(

)
27. (

).
28. (

).
29. .

/.
30. () nezavisno od parametra a.
31. Za () ()
32. () nezavisno od parametra a.
33. Za () ()
34. Za () ()
35. Za () ()
36. Za () ()
37. Za () ()
58

38. Kako je () Matrica A ima dve linearno nezavisne vrste.
39. Moe se formirati vie od dva bazisna minora, a dva od njih su na primer:

1.

2.

40. Sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika
( ) .
/ .
41. Sistem nema reenja.
42. Sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika
( ) .
/ .
43. Sistem ima jedinstveno reenje: ( ) .
/ .
44. Za sistem ima jedinstveno reenje: ( ) ()
a za sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika ( ) ( )
a za sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika ( ) .
/
/
a za sistem ima beskonano mnogo reenja oblika ( ) ( )
/
za sistem ima beskonano mnogo reenja i ona su oblika ( ) ( )
61. Za
sistem ima jedinstveno reenje: ( ) ()

za
sistem ima beskonano mnogo reenja: ( ) .
/
63. Za () sistem ima jedinstveno reenje: ( ) ()
za () sistem ima beskonano mnogo reenja: ( ) ( )
a za () sistem ima beskonano mnogo reenja: ( ) ( )

59

65. Za
sistem ima jedinstveno reenje: ( ) .
/
a za
sistem je protivrean, tj. nema reenja

66. Za sistem ima jedinstveno reenje: ( ) .
()
()
/
a za sistem je protivrean, tj. nema reenja
/
/
69. Za
()()
()
()()
()
()()
/
za
a za

/
()
()
()
/
/
a za sistem ima beskonano mnogo reenja oblika ( ) .
()
/
73. Sistem nema reenja.
/
/
77. Za

a za
sistem ima beskonano mnogo reenja oblika ( ) .
/
/
79. Za

()
()
()
/
a za

()
()
/
/
/
/
/
/
84. Za
/
a za k

/
/
/
za sistem ima beskonano mnogo reenja: ( ) ( )
a za
87. Za sistem je protivrean, tj. nema reenja
60

()
/
za sistem ima beskonano mnogo reenja: ( ) ( )
a za
()()
()()
()()
/
za sistem je protivrean, tj. nema reenja
a za
a za sistem ima beskonano mnogo reenja: ( ) .
/
a za sistem ima beskonano mnogo reenja: ( ) .
/
93. Za sistem ima beskonano mnogo reenja: ( ) .
()
()
()
/
94. Za sistem ima beskonano mnogo re.: ( ) .
()

()
/
/
/
/
97. Za sistem ima jedinstveno reenje: ( ) ( )
98. Sistem ima jedinstveno reenje: ( ) .
/
99. Za sistem ima beskonano mnogo reenja oblika ( ) .
/
100. . 0
1
inf =
)
`
eN n
n

101. . 1
2
1
2
1
2
1
2
1
lim
3 2
=
|
.
|
\
|
+ + + +

n
n

102. 1 lim =

n
n
a .
103. Najpre treba dokazati da je niz ogranien i monoton => niz je konvergentan => niz ima tano jednu taku nagomilavanja.
104. Pomou Opteg Koijevog kriterijuma konvergencije dokazuje se da je harmonijski red divergentan a hiperharmonijski
konvergentan.
105. a) Red
=1
2
1
n
n

je hipeharmonijski red i kao u prethodnom zadatku treba dokazati pomou opteg Koijevog kriterijuma
da red konvergira.
b) Kako je
za iz kriterijuma za redove sa pozitivnim lanovima => da je konvergentan i red .

1
1
3
= n
n

106. a) Red
=1
1
n
n

je harmonijski red i kao u zadatku 104. treba dokazati pomou opteg Koijevog kriterijuma da red
divergira.
b) Kako je
za iz kriterijuma za redove sa pozitivnim lanovima => da je konvergentan i red .

1
1
= n
n

107. Kako je
a znamo da je harmonijski red divergentan, iz teoreme o redovima sa pozitivnim lanovima => da

je divergentan i red .
1
1
=
+
n
n
n


61

108. Kako je 1
1
) 1 (
1
lim
=
+

n
n n
n
, a znamo da je harmonijski red divergentan, iz teoreme o redovima sa pozitivnim
lanovima => da je divergentan i red .
) 1 (
1
1
=
+
n
n n

109. Kako je , 1
1
1
lim
2
=
+

n
n
n
n
a znamo da je harmonijski red divergentan, iz teoreme o redovima sa pozitivnim lanovima =>
da je divergentan i red .
1
1
2
+
=
+
n
n
n

110. Kako je , 1
1
1
lim
2
1
=
|
|
.
|
\
|

n
e n
n
n
a znamo da je harmonijski red divergentan, iz teoreme o redovima sa pozitivnim
lanovima => da je divergentan i red . 1
1
2
1
+
=
|
|
.
|
\
|
n
n
e n
111. Kako je , 1
1
1
lim
2
1
=
|
|
.
|
\
|

n
e n
n
n
lanovima => da je divergentan i red . 1
1
1
2
+
=
|
|
.
|
\
|
n
n
e n
112. Kako je , 1
1
1
ln
lim =
|
.
|
\
| +

n
n
n
n
lanovima => da je divergentan i red .
1
ln
1
+
=
|
.
|
\
| +
n
n
n

113. Kako je
za a znamo da je hiperharmonijski red konvergentan, iz teoreme o redovima sa pozitivnim

lanovima => da je konvergentan i red .
1
1
2
= n
n n

Kako je , 1
1
1
1 ln
lim
2
=
|
.
|
\
|
+

n n
n n
n
n
iz teoreme o redovima sa pozitivnim
lanovima => da je konvergentan i red .
1
1 ln
1
+
=
|
.
|
\
|
+
n
n n
n

62

114. Kako je , 1
1
1
1 ln
1
lim
2
=
|
.
|
\
|
+

k
k k
k
a znamo da je hiperharmonijski red konvergentan, zakljuujemo da je red
1
1
1
1
k k
k
ln( ) +
=
konvergentan.
115. Kako je , 1
5
1
lim
1
< =
+

n
n
n
u
u
iz Dalamberove teoreme zakljuujemo da je red
1
5
1 3
n
n
n
konvergentan.
116. Kako je , 1
1
lim
1
< =
+

e u
u
n
n
n
iz Dalamberove teoreme zakljuujemo da je red
=1
!
n
n
n
n
konvergentan.
117. Kako je , 1
5
lim
1
> =
+

e u
u
n
n
n
zakqu~ujemo da je red
=1
! 5
n
n
n
n
n
divergentan.
118. Funkcija je neprekidna u taki 1 = x jer je . 1 ) 1 ( ) ( lim ) ( lim
1 1
= = =
+

f x f x f
x x

Funkcija je diferencijabilna u taki 1 = x jer je . 0 ) 1 ( ' ) 1 ( ' = =
+
f f
3 3
= = =
+

f x f x f
x x

Funkcija nije diferencijabilna u taki 3 = x jer je . 1 ) 3 ( ' 1 ) 3 ( ' = = =
+
f f
120. Funkcija nije diferencijabilna u taki 1 = x jer je . 1 ) 1 ( ' 1 ) 1 ( ' = = =
+
f f
121. Funkcija je neprekidna u taki t = x jer je . 0 ) ( ) ( lim ) ( lim = = =
+

t
t t
f x f x f
x x

Funkcija nije diferencijabilna u taki t k x = jer je ). ( ' ) ( ' t t k f k f
+
=
122. Funkcija je neprekidna u taki t k x = jer je . 0 ) ( ) ( lim ) ( lim = = =
+

t
t t
k f x f x f
k x k x

Funkcija nije diferencijabilna u taki t = x jer je . 1 ) ( ' 1 ) ( ' = = =
+
t t f f
2 2
= = =
+

f x f x f
x x

+
f f
1 1
= = =
+

f x f x f
x x

+
f f
125. Funkcija je diferencijabilna za 1 < x jer je . 2 ) ( ' = x f
Funkcija je diferencijabilna za 1 > x jer je . 2 ) ( ' = x f
Funkcija je diferencijabilna za 1 1 < < x jer je . 2 ) ( ' x x f =
Funkcija nije diferencijabilna za 1 = x jer je . ) 1 ( ' =
f
Funkcija je diferencijabilna za 1 = x jer je . 2 ) 1 ( ' ) 1 ( ' = =
+
f f
Dakle, funkcija je diferencijabilna za svako . 1 = x
126. Funkcija ima prekid u taki 2 = x jer je . 5 ) 2 ( 1 ) ( lim
2
= = =
f x f
x

Dakle, funkcija je neprekidna za svako . 2 = x
127. Kako je = = =
3
2
) 0 (
2
3
2
) 3 sin(
lim
0
f
x
x
x
funkcija ima prekid u taki .
128. Kako je = =
+
0 ) 0 ( ' ) 0 ( ' f f funkcija je diferncijabilna u taki .
129. Kako je =
2 ) ( lim
0
x f
x
da je funkcija neprekidna za svako x ako je . 2 = A
130. Kako je =
4
1
2
cos 1
lim
2
0
x
x
x
da je funkcija neprekidna u taki 0 = x ako je .
4
1
) 0 ( = f

63

131. .
2
3
3
3 sin
2
3
lim
3 2
3 sin 3
lim
2
3 sin
lim
0 0 0
= =
=

x
x
x
x
x
x
x x x

132. ( ) . 1 1 lim
1
0
=
x
x
x
133. .
3
1 3 ) 3 (
lim
2
0
=
+
x
x
x x
x

134.
2
1
2
lim
2
0
=
x
x tg
x
.
135. . 1
) 4 sin( ln
) 2 sin( ln
lim
0
=
x
x
x

136. ( ) . lim
2
1
0
e x e
x
x
x
=

137. .
2
lim
2
t
t

=
|
.
|
\
|
e arctgx
x
x

138. . 1
2
lim
1
=
|
.
|
\
|

x
x
arctgx
t

139. ( ) . 1 2 lim
2
1
2
0
e x x
x
x
= + +

140. . 1
sin
lim
2
2
0
=

x
x x arctgx
x

141. .
2
3 ) ln(cos
lim
2
2
0
=
x
x x
x

142. . 0
1
sin
1
lim
0
=
|
.
|
\
|

x x
x

143.
( )
. 0
cos
1 ln
lim
2
0
=
x
x
e x
x

144.
( )
=
+
=
+
=
+
=

+

h
xe e he e xe
h
xe e h x
h
x f h x f
y
x h x h x
h
x h x
h h 0 0 0
lim lim
) ( ) (
lim '

( )
.
1
lim
0
x x
h x h x
h
e xe
h
e he
h
e xe
+ = +
=

145.
( ) ( )
=
+ +
=
+
=

h
x x h x h x
h
x f h x f
y
h h
sin sin
lim
) ( ) (
lim '
0 0

( )
=
+
+
+
=
+ + +
=

h
h x h
h
x h x x
h
x x h x h h x x
h h
) sin( ] sin ) [sin(
lim
sin ) sin( sin
lim
0 0

=
+
+
+
=
+
+
+
=

h
h x h
h
h h x
x
h
h x h
h
h h x
x
h h
) sin(
2
2
sin
2
2
cos
lim
) sin(
2
sin
2
2
cos 2
lim
0 0

. sin cos x x x + =
64

146.
( ) ( )
=
+ +
=
+
=

h
x x h x h x
h
x f h x f
y
h h
ln ln
lim
) ( ) (
lim '
0 0

( )
=
+
+
+
=
+ + +
=

h
h x h
h
x h x x
h
x x h x h h x x
h h
) ln( ] ln ) [ln(
lim
ln ) ln( ln
lim
0 0

=
+
+
|
.
|
\
|
+ =
+
+
+
=

h
h x h
x
h
h
x
h
h x h
h
x
h x
x
h h
) ln(
1 ln lim
) ln(
ln
lim
0 0

. ln 1 ln ln
) ln(
1 ln lim
0
x x e
h
h x h
x
h
h
x
h
+ = + =
+
+
|
.
|
\
|
+ =

147.
( (
)).
148.
/.
149.
.
150.
( )
()

()
0( )
.( )
1.
151.
1
152.
/
153.
)
(
)(
)

154.
()
()

155.

156.

157.
.
158.
.
159. (
()
) (
)
160. ( ) ()
()
161. ( ) ()
162.

163. ( ) ()

164. ( ) ()

165. Jednaina tangente je , a normale

167. Jednaina tangente je . Ugao pod kojim kriva see osu je
168. Za jednaina tangente je , a normale Za jednaina tangente je
=
, a normale
.

170. Presene take su
()
() U prvoj taki jednaina tangente je , a normale
U drugoj
taki jednaina tangente je , a normale
()
/ U prvoj taki jednaina tangente je U drugoj taki jednaina tangente je

()
() U prvoj taki jednaina tangente je U drugoj taki jednaina tangente je

Presena taka tangenti je .
/.
173. Prevojne take su
( )
( ) Jednaina tangente u taki
( ) je a normale
. Jednaina tangente u taki
( ) je a normale .
174. Data relacija je Maklorenov polinom etvrtog stepena funkcije
.
175. Data relacija je Maklorenov polinom treeg stepena funkcije ( )
176. Data relacija je Maklorenov polinom treeg stepena funkcije
.
177.

178.


65

179. () ( ) ( )
( )
( )

180.
.
181. () ( )
( )
( )
.
182. ()
.
183.
( )
( )
( )
.
184.
.
185. Na funkciju
moe da se primeni Rolova teorema (treba dokazati).
.
186. Kako je ()
polinom neparnog stepena, zakljuujemo da taj polinom ima bar jednu realnu nulu.
Ukoliko bi imao vie od jedne realne nule, npr. i i ako je , tada bi kako funkcija ()
, zadovoljava
sve uslove Rolove teoreme na , - vailo: ( ( ))
() . Meutim, kako je
()
, zakljuujemo
da je poetna pretpostavka pogrena, tj. da jednaina ne moe da ima vie od jednog realnog reenja.
187. Kako je ()
polinom neparnog stepena, zakljuujemo da taj polinom ima bar jednu realnu nulu.
Ukoliko bi imao vie od jedne realne nule, npr. i i ako je tada bi kako funkcija ()

zadovoljava sve uslove Rolove teoreme na , - vailo: ( ( ))
() . Meutim, kako je
()

, zakljuujemo da je poetna pretpostavka pogrena, tj. da jednaina ne moe da ima vie od jednog realnog reenja.
188. Neka je ()
. Da bi jednaina () imala tano jedno realno reenje s obzirom da je polinom

neparnog stepena potrebno je jo samo da je
() za svako realno x, to se lako dokazuje pomou Rolove teoreme.

Kako je
()
() nema realnih nula samo ako je
tj.
tj. ( ).
189. Neka je ()
. Da bi jednaina () imala tano jedno realno reenje s obzirom da je polinom

neparnog stepena potrebno je jo samo da je
() za svako realno x, to se lako dokazuje pomou Rolove teoreme.

Kako je
()
() nema realnih nula samo ako je
tj. tj. .
190. Kako funkcija () ( )( )( )( ) ima 5 realnih nula iz Rolove teoreme => da postoje etiri reenja
jednaine
() i to
( )
()
()
()
191. Na funkciju
, moe da se primeni Lagranova teorema. (treba dokazati).
.
192. Funkcija () , zadovoljava uslove Lagranove teoreme na ,-.
.
193. Neka je ()
. Kako je
() , zakljuujemo da je () konstantna funkcija. Kako je

()

194. Neka je () Kako () zadovoljava sve uslove Lagranove teoreme na , -
()
()()
Kako je
() |
()|
|

| | | | |
195. Neka je () Kako () zadovoljava sve uslove Lagranove teoreme na , -

()
()()
Kako je
()
( ( ))
()
()

196. U prethodnom zadatku dokazali smo da za vai
. Ako uzmemo da je , a
vaie
jer je , pa =>
, tj.
( ) ( ) .
197. Za 0
/ pa deljenjem sa dobijamo
. Kako je
x
x
x x
x
x
tgx
x x x
sin
lim
cos
sin
lim lim
0 0 0
= = , iz Leme o 2 policajca => da je 1
sin
lim
0
=
x
x
x
.
Za .
/ pa deljenjem sa dobijamo
. Kako je
x
x
x x
x
x
tgx
x x x
sin
lim
cos
sin
lim lim
0 0 0
= = , iz Leme o 2 policajca => da je 1
sin
lim
0
=
x
x
x
.
198. Neka je () Kako je () neprekidna funkcija na segmentu , - i () () , iz Bolcanove teoreme =>
( ( )) () . Dakle jednaina () ima bar jedno reenje i to je .
199. Analizom funkcije dobijamo:
1) ( ).

( )
( ) =
=

3
3
1 lim
1 lim
x x
x x
x
x

2) Nule funkcije su
. Presek sa osom je .
3) za ( ) ( ), a za ().
66

4) Funkcija nije ni parna ni neparna. Funkcija nije periodina.
5) Funkcija nema asimptota.
6)
=> funkcija je rastua za .
/, a opadajua za .
/. Funkcija ima maksimum u taki

.
/ .
7)
funkcija je konkavna na celom domenu.

8) Grafik funkcije ima sledei izgled:

1) ( ).

( ) ( )
( ) ( ) + = +
= +

3 2
3 2
3 2 lim
3 2 lim
x x
x x
x
x

2) Nule funkcije su
. Presek sa osom je .
3) za ( ), a za () ( ).
6)
( )( )
=> funkcija je rastua za ( ) ( ), a opadajua za (). Funkcija ima

maksimum u taki (), a minimum u taki ().
7)
( )(
) funkcija je konkavna za ( ) .
/ a konveksna za .
/
.
/. Prevojne take su
()
/

1) ( ).
0
4
4
lim 0
4
4
lim
2 2
=
+
=
+

x
x
x
x
x x

2) Nula funkcije je . Presek sa -osom je
3) Funkcija je negativna za ( ), a pozitivna za ( ).
4) Funkcija je neparna. Funkcija nije periodina.
5) Horizontalna asimptota je prava . Nema vertikalne asimptote. Nema kose asimptote.
6)
)
(
funkcija je rastua za (), a opadajua za ( ) ( ). Funkcija ima maksimum u

taki () a minimum u taki ( ) .
7)
)
(
funkcija je konveksna za ( ) ( ), a konkavna za ( ) ().


67

Prevojne take su
()
/.

1) ( ) ( ).

+ =
+
+ +
+ =
+
+ +
=
+
+ +
=
+
+ +
+

2
5 4
lim
2
5 4
lim
2
5 4
lim
2
5 4
lim
2
2
2
2
2
2
x
x x
x
x x
x
x x
x
x x
x x
x x

2) Nema nula funkcije. Presek sa -osom je
3) Funkcija je negativna za ( ), a pozitivna za ( ).
5) Nema horizontalne asimptote. Vertikalna asimptota je prava . Prava je kosa asimptota.
6)
()
funkcija je rastua za ( ) ( ), a opadajua za ( ) ( ). Funkcija ima

minimum u taki (), a maksimum u taki ( ).
7)
()
funkcija je konveksna za ( ), a konkavna za ( ). Nema prevojnih taaka.


1) ( ) ( ).

+ =

x
x
x
x
x
x
x
x
x x
x x
3
0
3
3
0
3
1
lim
1
lim
1
lim
1
lim

2) Nula funkcije je . Nema preseka sa -osom
3) Funkcija je negativna za ( ) ( ), a pozitivna za ().
5) Nema horizontalne asimptote. Vertikalna asimptota je prava . Nema kose asimptote.
6)
funkcija je rastua za .
/, a opadajua za .
/ ( ). Funkcija ima maksimum u

68

taki (
).
7)
funkcija je konveksna za (), a konkavna za ( ) ( ). Prevojna taka je
().

1) ( ).
3
3
1 3
lim 3
3
1 3
lim
2
2
2
2
=
+
+
=
+
+

x
x
x
x
x x

2) Nema nula funkcije. Presek sa -osom je

3) Funkcija je pozitivna na celom domenu.
4) Funkcija je parna. Funkcija nije periodina.
5) Horizontalna asimptota je prava . Nema vertikalne asimptote. Nema kose asimptote.
6)
funkcija je rastua za ( ), a opadajua za ( ). Funkcija ima minimum u taki .
/.
7)
)
(
funkcija je konveksna za (), a konkavna za ( ) ( ). Prevojne take su
() i
() .

1) ( ) ( ).

( ) ( )
( ) ( )
+ =
+ =

2
1
2
2
1
2
1
1 2
lim 0
1
1 2
lim
1
1 2
lim 0
1
1 2
lim
x
x
x
x
x
x
x
x
x x
x x

2) Nula funkcije je
. Presek sa osom je
3) Funkcija je pozitivna za .
/ ( ), a negativna za .
/.
5) Horizontalna asimptota je prava Vertikalna asimptota je prava
6)
()
funkcija je opadajua za ( ) ( ), a rastua za (). Funkcija ima minimum u taki

( )
7)
()
()
funkcija je koveksna za .
/ ( ), a konkavna za .
/. Prevojna taka je

69

.
/.

1) ( ) ( ).

( ) ( )
( ) ( )
=
+
+ =
+
=
+
=
+
+

2
3
1
2
3
2
3
1
2
3
1 2
lim
1 2
lim
1 2
lim
1 2
lim
x
x
x
x
x
x
x
x
x x
x x

2) Nula funkcije je . Presek sa osom je
3) Funkcija je pozitivna za ( ), a negativna za ( ) ().
5) Nema horizontalne asimptote Vertikalna asimptota je prava Kosa asimptota je prava
.
6)
()
()
funkcija je opadajua za ( ), a rastua za ( ) ( ). Funkcija ima maksimum u

taki .
/
7)
()
funkcija je koveksna za ( ), a konkavna za ( ) (). Prevojna taka je ().


207. 1) ( ) () ( ).
+ =
+ =
+ =
+ +

9
lim
9
lim
9
lim
9
lim
9
lim
9
lim
2
3
3
2
3
3
2
3
2
3
3
2
3
3
2
3
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x x x
x x x

3) Funkcija je pozitivna za () ( ), a negativna za ( ) ().
5) Vertikalne asimptote su prave i . Kosa asimptota je prava
6)
)
(
funkcija je opadajua za ( ) () (), a rastua za ( )

70

( ). Funkcija ima maksimum u taki .
/, a minimum u taki .
/.
7)
)
(
funkcija je konkavna za ( ) (), a konveksna za () ( ) Prevojna taka je

().

208. 1) ( ) , ).
( ) 0 4 1
2
4
lim
2
4
lim 1
2
4
lim
2
= =
+ =

f
x
x
x
x
x
x
x
x x

2) Nula funkcije je Presek sa osom je .
3) na celom domenu.
5) Horizontalna asimptota je prava Vertikalna asimptota je prava .
6)
()
funkcija je rastua na celom domenu.

7)
()
()
funkcija je konveksna za ( ), a konkavna za ( ).


209. 1) ( ).
+ =
+
+ =
+
2
2
2
2
1
lim
1
lim
x
x
x
x
x x

2) Nula funkcije je Presek sa osom je .
3) na celom domenu.
5) Kosa asimptota zdesna je prava , a sa leva prava
6)
)
(
funkcija je rastua za ( ) a opadajua za ( ) Funkcija ima minimum u taki ()

7)
funkcija je koveksna za ( ) a konkavna za ( ) ( ) Prevojne take su
/ i
/

71


210. 1) , ).
+ = =

1 ) 4 ( lim 0 ) 1 ( x x f
x

2) Nule funkcije su
. Nema preseka sa osom.

3) Funkcija je pozitivna za ( ), a negativna za ().
6)
()
funkcija je rastua za ( ) a opadajua za (). Funkcija ima minimum u taki ( ).

7)
()
funkcija je konveksna na celom domenu.


211. 1) ( -

= =

x x f
x
1 lim 0 ) 1 (
2) Nule funkcije su
. Presek sa osom je
3) Funkcija je pozitivna za () a negativna za ( )
6)
/, a opadajua za .
/ Funkcija ima maksimum u taki .
/
7)
()
funkcija je konkavna na celom domenu.

72


212. 1) ( )
+ = =

3 3 3 3
1 lim 1 lim x x
x x

2) Nula funkcije je Presek sa osom je
3) Funkcija je pozitivna za ( ) a negativna za ( )
5) Kosa asimptota je prava
6)

7)
funkcija je konkavna za ( ) ( ) a konveksna za () Prevojne take su
( ) i
().

213. 1) ( )
= + =

3 3 3 3
3 lim 3 lim x x x x
x x

2) Nule funkcije su
. Presek sa osom je
3) Funkcija je negativna za ( ) ( ) a pozitivna za ( ) ( ).
5) Kosa asimptota je prava
6)
funkcija je opadajua za ( ) ( ) a rastua za () Funkcija ima minimum u

taki (
) a maksimum u taki (
)
7)
)
(
funkcija je konveksna za ( ) ( ) a konkavna za ( ) ( ). Prevojne

take su
( )
() i
( ).

73


214. 1) ( )
( ) ( ) + = =

3 2 3 2
3 2 lim 3 2 lim x x x x
x x

2) Nule funkcije su
. Presek sa osom je
3) Funkcija je negativna za ( ) .
/ a pozitivna za .
/.
5) Funkcija nema asimptota
6)
funkcija je rastua za ( ) ( ) a opadajua za () Funkcija ima minimum u taki

( ) a maksimum u taki ()
7)
funkcija je konveksna na celom domenu i nema prevojnih taaka.


215. 1) ( )
( ) ( ) 0 4 lim 0 4 lim
3 2 3 2 3 2 3 2
= =

x x x x
x x

2) Nema nula funkcije. Presek sa osom je

5) Prava je horizontalna asimptota.
6)
. (
funkcija je rastua za ( ) ( ) a opadajua za ( ) ( )

Funkcija ima minimum u taki (
) a maksimum u takama (
) i (
).
7)
funkcija je konveksna za ( ) ( ), a konkavna za (). Prevojne

take su
) i
).
74


216. 1) ( )
( ) ( ) + = + + = +

3 2 4 3 2 4
lim lim x x x x
x x

3) Funkcija je nenegativna na celom domenu.
5) Funkcija nema asimptota
6)
)
(
funkcija je rastua za ( ) a opadajua za ( ) Funkcija ima minimum u taki ()

7)
)
(
funkcija je konveksna za 4
5 4
5, a konkavna za
4
5. Prevojne take su
()
5 i
()
5.

217. ) ( - , )
( ) ( )
. 3 ) 1 ( , 0 ) 2 (
2
3
2 2 lim 2 2 lim
2 2
= =
= + + = + +

f f
x x x x x x
x x

2) Nula funkcije je . Nema preseka sa osom
3) Funkcija je pozitivna za , ) a negativna za ( ).
5) Prava
je horizontalna asimptota zdesna. Prava
je kosa asimptota sa leva.

6)
funkcija je rastua za ( ) a opadajua za ( ) Funkcija nema ekstremnih

vrednosti.
7)


75


218. ) .
1 , )
( ) ( )
. 1 ) 0 ( ,
3
1
)
3
2
(
2 3 1 2 lim 2 3 1 2 lim
2 2
= =
+ = + + = + +

f f
x x x x x x
x x

2) Nula funkcije je . Presek sa osom je .
3) Funkcija je pozitivna za , ) a negativna za ( ) .
/.
5) Prava ( )
je kosa asimptota zdesna. Prava ( )

6)
/ a opadajua za .
/ .
/ Funkcija ima minimum

u taki .
/.
7)


219. ) ( )
( ) ( )
2
3
1 2 lim 1 2 lim
2 2
= + + + = + + +

x x x x x x
x x

3) Funkcija je pozitivna za ( ) a negativna za ( ).
5) Prava
je horizontalna asimptota zdesna. Prava

6)

7)
funkcija je konkavna na celom domenu i nema prevojnih taaka.

76


220. 1) ( ). , = D

( ) ( ) + = =

2 2
lim lim
x
x
x
x
xe xe
3) Funkcija je negativna za ( ) a pozitivna za ( )
6)
) funkcija je rastua na celom domenu.

7)
) funkcija je konveksna za ( ) a konkavna za ( ). Prevojna taka je ().


221. 1) ( ).
( ) ( ) ( ) ( ) + = =

x
x
x
x
e x e x 3 lim 0 3 lim
2 2

2) Nule funkcije su
. Presek sa osom je
3) Funkcija je negativna za ( ) a pozitivna za ( ) ( ).
5) Horizontalna asimptota sa leva je prava .
6)
) funkcija je rastua za ( ) ( ) a opadajua za (). Funkcija ima

maksimum u taki .
/ a minimum u taki ( ).
7)
) funkcija je konveksna za ( ) ( ), a konkavna za

( ) Prevojne take su
( ( )
) i
( ( )
).

77


222. 1) ( ).
( ) ( ) 0 lim 0 lim
2 2
= =

x
x
x
x
xe xe
3) Funkcija je negativna za ( ) a pozitivna za ( ).
5) Horizontalna asimptota je prava
6)
) funkcija je rastua za .
/ a opadajua za .
/ .
/ Funkcija ima
maksimum u taki .
/ a minimum u taki .
/
7)
) funkcija je konveksna za .
/ .
/, a konveksna za .
/ .
/
Prevojne take su
() i
/.

223. 1) ( ).
( ) ( ) ( ) ( ) 0 1 lim 1 lim
2 2
= + =

x
x
x
x
e x e x
3) na celom domenu.
5) Horizontalna asimptota zdesna je prava
6)
( )( ) funkcija je opadajua za ( ) ( ) a rastua za (). Funkcija ima

minimum u taki () a maksimum u taki .
/
7)
funkcija je konveksna za ( ) ( ) a konkavna za (

) Prevojne take su
. ( )
/ i
. ( )
/.
78


224. 1) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) . 0 1 lim 1 lim
2 2
= + + = +

x
x
x
x
e x x e x x
2) Nema nula funkcije. Presek sa osom je .
5) Horizontalna asimptota sa desna je prava
6)
) funkcija je opadajua za ( ) ( ) a rastua za () Funkcija ima

minimum u taki .
/ a maksimum u taki .
/
7)
funkcija je konveksna za .
/ .
/, a konveksna za .
/.
Prevojne take su
( )
) i
( )
)

225. 1) ( ) ( )
0 lim lim
lim lim
1
2
0
1
2
0
1
2
1
2
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|

+
x
x
x
x
x
x
x
x
e x e x
e x e x

2) Nema nula funkcije. Nema preseka sa osom.
5) Vertikalna asimptota sa leva je prava
6)
( ) funkcija je rastua za .
/ ( ) a opadajua za .
/ Funkcija ima minimum

u taki .
/
7)
funkcija je konveksn na celom domenu.


79


226. 1) ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( ) + =
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
+
+ =
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
+
+

x
x
x
x
x
x
x
x
e x e x
e x e x
1
0
1
0
1 1
6 lim 0 6 lim
6 lim 6 lim

2) Nula funkcije je Nema preseka sa osom.
3) Funkcija je pozitivna za () ( ), a negativna za ( )
5) Vertikalna asimptota zdesna je prava Kosa asimptota je prava
6)
funkcija je rastua za ( ) ( ) a opadajua za () () Funkcija ima

minimum u taki (
) a maksimum u taki .
/
7)
()
/ ( ) a konkavna za .
/. Prevojna taka je
.
/.

227. 1) ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( ) + =
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
+
+ =
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
+

+
3
1
3
3
1
3
3
1
3
1
3 lim 0 3 lim
3 lim 3 lim
x
x
x
x
x
x
x
x
e x e x
e x e x

.
3) Funkcija je pozitivna za () ( ) a negativna za ( )
5) Vertikalna asimptota zdesna je prava . Kosa asimptota je prava
80

6)
)
()
funkcija je rastua za ( ) ( ) a opadajua za () (). Funkcija ima

minimum u taki (
) a maksimum u taki .
/
7)
()
()
/ Prevojna taka je
.
/ .

228. 1) ( ) ( )
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|

+
x
e
x
e
x
e
x
e
x
x
x
x
x
x
x
x
6
lim
6
lim
0
6
lim
6
lim
6 6


5) Horizontalna asimptota zdesna je prava Vertikalna asimptota je prava
6)
()
()
funkcija je rastua za () ( ) a opadajua za ( ). Funkcija ima minimum u taki

.
/
7)
)
()
funkcija je konveksna za ( ) a konkavna za ( ).


229. 1) ( ) ( ).
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|

+
1
lim
1
lim
0
1
lim
1
lim
1 1
x
e
x
e
x
e
x
e
x
x
x
x
x
x
x
x


81

6)
()
funkcija je rastua za ( ) a opadajua za () ( ) Funkcija ima maksimum u taki

( )
7)
)
()
funkcija je konkavna za ( ) a konveksna za ( )


230. 1) ( ) ( ) ( )
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|

+ +
2
lim
2
lim
2
lim
2
lim 0
2
lim
2
lim
2
2
2
2
2
2
2
2
2 2
x
e
x
e
x
e
x
e
x
e
x
e
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x


3) Funkcija je negativna za ( ) a pozitivna za ( ) ( ).
5) Horizontalna asimptota zdesna je prava Vertikalne asimptote su prave
.
6)
)
(
funkcija je rastua za ( ) ( ), a opadajua za (

) ( ) ( ). Funkcija ima maksimum u taki (
()
), a minimum u taki
(
()
).
7)
)
(
funkcija je konkavna za ( ) a konveksna za ( ) ( )


82

231. 1) ( ) ( )
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+

2
lim
2
lim
2
lim 0
2
lim
2 2
x
e
x
e
x
e
x
e
x
x
x
x
x
x
x
x


5) Horizontalna asimptota sa leva je prava Vertikalna asimptota je prava
6)
()
()
funkcija je opadajua za ( ) () a rastua za ( ) Funkcija ima minimum u taki

(
).
7)
)
()
funkcija je konkavna za ( ) a konveksna za ( )


232. 1) ( ) ( )
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+

x
e
x
e
x
e
x
e
x
x
x
x
x
x
x
x
1
lim
1
lim
1
lim 0
1
lim
1 1

5) Horizontalna asimptota sa leva je prava Vertikalna asimptota je prava
6)
()
()
funkcija je rastua za ( ) () a opadajua za ( ) Funkcija ima maksimum u taki

(
)
7)
)
()
funkcija je konveksna za ( ) a konkavna za ( )



83

233. 1) ( )

. 0
1
lim
1
lim
2 2
=
|
|
.
|
\
| +
+ =
|
|
.
|
\
| +

x
x
x
x
e
x
e
x

6)
funkcija je opadajua na celom domenu i nema ekstremnih vrednosti.

7)
funkcija je konveksna za ( ) ( ) a konkavna za () Prevojne take su
/ i
/

234. 1) ( )

. 0
2
lim 0
2
lim
2 2
2 2
=
|
|
.
|
\
| +
=
|
|
.
|
\
| +

x
x
x
x
e
x
e
x

6)
funkcija je rastua za ( ) a opadajua za ( ) Funkcija ima maksimum u taki ()

7)
()()(
funkcija je konveksna za ( ) ( ) a konkavna za () Prevojne take su
/ i
/

84

235. 1) ( ) ( )
+ =
|
.
|
\
|
=
|
.
|
\
|
=
|
.
|
\
|
=
|
.
|
\
|
+

1
1
lim
1
1
lim
0
1
1
lim 1
1
1
lim
0 0
x
x
x
x
x
x
x
x
e e
e e

5) Horizontalna asimptota zdesna je prava a sa leva je prava Vertikalna asimptota je prava
6)
funkcija je opadajua na celom domenu.

7)
)
(
funkcija je konveksna za ( ) a konkavna za ( )


236. 1) ( ) ( )
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
+

x - e lim 0 x - e lim
x - e lim x - e lim
x
1
0
x
1
0
x
1
x
1
x x
x x

2) Nema preseka sa osom.
5) Vertikalna asimptota zdesna je prava Kosa asimptota je prava
6)
funkcija je opadajua na celom domenu.

7)
()
/ Prevojna taka je
.
/


85

237. 1) ( )
. 1 lim 1 lim =
|
|
.
|
\
|
+
=
|
|
.
|
\
|
+

x x
x x
x
x x
x x
x
e e
e e
e e
e e

5) Horizontalna asimptota zdesna je prava a sa leva prava
6)

7)
)
(
funkcija je konkavna za ( ) a konveksna za ( ) Prevojna taka je ()


238. 1) , )
( ) . 1 1 lim 0 ) 0 ( = =

x
x
e f
3) na celom domenu.
6)

7)
)
(
funkcija je konkavna na celom domenu


239. 1) , )
( ) . 1 1 lim 0 ) 0 ( = =

x
x
e f
3) Funkcija je pozitivna za .
/ ( ) a negativna za .
/.
5) Prava
je vertikalna asimptota, a prava je vertikalna asimptota zdesna.

6)
)
()
/ .
/ a opadajua za .
/ .
/ .
/.
86

Funkcija ima maksimum u taki .
( )
/ a minimum u taki .
( )
/.
7)
()
funkcija je konkavna za .
/ a konveksna za .
/ ( ). Nema prevojnih
taaka.

240. 1) ( ) () ( )
0 lim lim lim
0 lim 1 lim 1 lim
2 2 2
2 2 2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|

+ +
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
e e e
e e e

5) Horizontalna asimptota je prava Vertikalna asimptota sa leva je prava , a vertikalna asimptota zdesna je
prava .
6)
funkcija je rastua za () ( ), a opadajua za ( ) (). Funkcija ima minimum

u taki ( ).
7)
)
(
funkcija je konkavna za 4
5 4
5 a konveksna za
4
5 () 4
5

241. 1) ( )
( ) ( ) . 0 lim 0 lim = =

x x
e x
x
e x
x
e e
2) Nema nula funkcije Presek sa osom je

3) Funkcija je pozitivna na celom domenu
6)
) funkcija je rastua za ( ) a opadajua za ( ).


87

7)
) funkcija je konkavna za .
/ a konveksna za
.
/ .
/ Prevojne take su
) i
).

242. 1) ( ).
( ) ( )
. 0
4
4 ln
lim
4
4 ln
lim
2 2
4
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|

+
x
x
x
x
x x

3) na celom domenu.
5) Horizontalna asimptota sa desna je prava Vertikalna asimptota je prava
6)
(),()-
()
funkcija je rastua za (
) a opadajua za () (
). Funkcija ima
minimum u taki () a maksimum u taki .
/
7)
()()-
()
funkcija je konkavna za (
) a konveksna za (
) (
).
Prevojne take su
)5 i
)5

243. 1) ( )
( ) ( )
. 0
1
1 ln 1
lim
1
1 ln 1
lim
1
=
|
.
|
\
|

+ =
|
.
|
\
|

+
x
x
x
x
x x

2) Nula funkcije je . Nema preseka sa osom.
6)
()
()
funkcija je opadajua za (
) a rastua za (
). Funkcija ima minimum u taki

.
/
7)
()
()
) a konveksna za (
) Prevojna taka je
88

.
/

244. 1) ( ).
. 0
1 ln
lim
1 ln
lim
0
=
|
.
|
\
|
=
|
.
|
\
|

+
x
x
x
x
x x

6)
funkcija je rastua za (
) a opadajua za (
) Funkcija ima maksimum u taki .
/
7)
) a konveksna za (
) Prevojna taka je .
/

245. 1) ( ).
. 0
ln 1
lim
ln 1
lim
2 2
0
=
|
.
|
\
|
+ =
|
.
|
\
|

+
x
x
x
x
x x

6)
) a rastua za (
) Funkcija ima minimum u taki

.
/
7)
funkcija je konveksna za (
) a konkavna za (
/.

89


246. 1) ( )
( ) ( )
. 0
1
1 ln
lim
1
1 ln
lim
1
=
|
.
|
\
|
=
|
.
|
\
|

+
x
x
x
x
x x

3) Funkcija je negativna za () a pozitivna za ( )
6)
()
()
funkcija je rastua za ( ) a opadajua za ( ). Funkcija ima maksimum u taki

.
/
7)
()
()
=> funkcija je konkavna za (
) a konveksna za (
). Prevojna taka je
.
/.

247. 1) () ( )
( ) ( )
( ) ( )
+ =
|
|
.
|
\
|
+
+
=
|
|
.
|
\
|
+
+
+ =
|
|
.
|
\
|
+
+
=
|
|
.
|
\
|
+
+
+
+

1 ln
1
lim
1 ln
1
lim
1 ln
1
lim 0
1 ln
1
lim
0 0
1
x
x
x
x
x
x
x
x
x x
x x

5) Vertikalna asimptota je prava
6)
()
()
funkcija je opadajua za () ( ) a rastua za ( ). Funkcija ima minimum u
taki ( )
7)
()
()
()
funkcija je konkavna za () (
), a konveksna za (
) Prevojna taka
je .
/
90


248. 1) () ( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+
+

1 ln
1
lim
1 ln
1
lim
1 ln
1
lim 0
1 ln
1
lim
2
2
2
2
2 2
1
x
x
x
x
x
x
x
x
x x
x x

6)
(),()-
()
funkcija je opadajua za () ( ) a rastua za ( ) Funkcija ima
minimum u taki ( )
7)
()()
()
funkcija je konkavna za () a konveksna za ( ).

249. 1) () ( )
( ) ( )
( ) ( )
+ =
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+
+

1 ln
1
lim
1 ln
1
lim
1 ln
1
lim 0
1 ln
1
lim
2
2
2
2
2 2
1
x
x
x
x
x
x
x
x
x x
x x

6)
()
()
) a rastua za () (
). Funkcija ima minimum

u taki .
/
7)
()
()
()
) a konveksna za () (
) Prevojna taka je
.
/

91

250. 1) ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
+ =
|
|
.
|
\
|
+
+
+ =
|
|
.
|
\
|
+
+
+ =
|
|
.
|
\
|
+
+
=
|
|
.
|
\
|
+
+
+
+

3 ln
3
lim
3 ln
3
lim
3 ln
3
lim 0
3 ln
3
lim
2
2
2
2
2 2
3
x
x
x
x
x
x
x
x
x x
x x

.
6)
()
()
) a rastua za ( ) (
). Funkcija ima
minimum u taki .
/
7)
,()-
()
()
) a konveksna za ( ) (
) Prevojna
taka je .
/

251. 1) () ( )
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+ =
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
+
+

x
x
x
x
x
x
x
x
x x
x x
ln
lim
ln
lim
ln
lim 0
ln
lim
2
1
2
1
2 2
0

92

6)
()
funkcija je opadajua za () ( ) a rastua za ( ). Funkcija ima minimum u taki

( ).
7)
funkcija je konkavna za () a konveksna za ( )


252. 1) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) . 1 ln 1 lim 0 1 ln 1 lim
2 2
1
+ = =

+
x x x x
x x

3) na celom domenu.
6)
( ),( ) - funkcija je opadajua za .
/ a rastua za .
/ ( ) Funkcija
ima minimum u taki () a maksimum u taki .
/.
7)
,()-
/ a konveksna za .
/. Prevojna taka je
.
/

253. 1) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) . 2 ln 2 lim 0 2 ln 2 lim
2 2
2
+ = =

+
x x x x
x x

3) Funkcija je pozitivna za ( ) a negativna za ()
6)
( ),( ) - funkcija je opadajua za .
/ a rastua za .
/ Funkcija ima
minimum u taki .
/
7)
( ) funkcija je konkavna za .
/ a konveksna za .
/. Prevojna taka je
.
/

93


254. 1) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) . 2 2 ln lim 2 2 ln lim
2 2
+ = + + = +

x x x x
x x

3) na celom domenu.
6)
()
funkcija je opadajua za ( ) a rastua za ( ) Funkcija ima minimum u taki ()

7)
()
(
funkcija je konkavna za ( ) ( ) a konveksna za (). Prevojne take su
( )
i
( )

255. 1) ( ).
( ) ( ) . 3 ln 4 ln lim 3 ln 4 ln lim
2 2
0
+ = + + = +

+
x x x x
x x

2) Nule funkcije su i
Nema preseka sa osom.

3) Funkcija je pozitivna za ( ) (
) a negativna za (
)
5) Vertikalna asimptota zdesna je prava
6)
()
) a rastua za (
) Funkcija ima minimum u taki (
).
7)
()
) a konveksna za (
) Prevojna taka je (
)
94


256. 1) ( ).
( ) ( ) ( ) ( ) . ln ln 3 lim ln ln 3 lim
2 2 2 2
0
+ = + =

+
x x x x
x x


3) Funkcija je pozitivna za () (
) a negativna za (
)
6)
()
funkcija je opadajua za ( ) a rastua za ( ) Funkcija ima minimum u taki ( ).

7)
()
) a konveksna za (
)

257. 1) ( ).
( ) ( ) ( ) ( ) . ln ln lim ln ln lim
2 2 2 2
0
+ = + =

+
x x x x x x
x x


) a negativna za (
)
6)
()
funkcija je opadajua za ( ) a rastua za ( ) Funkcija ima minimum u taki ( ).

7)
()
) a konveksna za (
)


95

258. 1) (
) (
).
+ =
|
.
|
\
|
=
|
.
|
\
|
=
|
.
|
\
|
=
|
.
|
\
|
+
+

1 ln 3
ln
lim
1 ln 3
ln
lim
3
1
1 ln 3
ln
lim
3
1

1 ln 3
ln
lim
3 3
0
x
x
x
x
x
x
x
x
e x e x
x x

) a negativna za (
)
Vertikalna asimptota je prava

6)
()
funkcija je opadajua na celom domenu i nema ekstremnih vrednosti.

7)
()
/ a konveksna za .
/ (
) Prevojna taka je
.
/

259. 1) ( ).
0
ln
lim
ln
lim
0
= =

+
x
x
x
x
x x

5) Horizontalna asimptota zdesna je prava Vertikalna asimptota zdesna je prava
6)
), a rastua za (
). Funkcija ima maksimum u taki .
/
7)
) a konveksna za (
/

260. Vertikalna asimptota je prava Kosa asimptota zdesna je prava
261. Kosa asimptota zdesna je prava a sa leva prava
262. Kosa asimptota zdesna je prava , a sa leva .
263. Vertikalna asimptota je prava Kosa asimptota zdesna je prava a sa leva prava
96

264. Horizontalna asimptota je prava Vertikalna asimptota je prava
265. Vertikalna asimptota zdesna je prava Kosa asimptota je prava
266. Kako je
funkcija je rastua za ( ) a opadajua za ( ) Funkcija ima minimum u taki

.
/.
267. Kako je

()
Funkcija je konkavna na celom domenu.

268. Kako je
funkcija je uvek konveksna i ne menja konveksitet (konveksnost).

269. Uslov postojanja date funkcije je:
. Ovaj uslov je sloenica 2 uslova:

1)

2)

Reavanjem prvog uslova dobija se ( )
, to predstavlja spoljanjost kruga sa cenrom u taki () i

poluprenikom .
Reavanjem drugog uslova dobija se ( )
, to predstavlja unutranjost kruga sa cenrom u taki () i

poluprenikom .
Dakle oblast integracije je kruni prsten ogranien sa ta dva kruga to je prikazano na sledeoj slici:

270. Kako je

271. Kako je

272. Kako je
) a

273. Kako je
/ a

274. Kako je

275. Kako je
/
276. Kako je

277. Kako je
)
(

278. Kako je
)
,(
)
,(
.
279. Kako je
/ a

280. .
/ .
) 4

281.
.
282.
)
(
.
283.
.
284. .
/ .

285. ( )
( ) ( )
( )
( )( )
286.
( )
( ) ( )
( )
( )


97

287.
()

288. Kako je
nema kandidat taaka. Dakle, funkcija nema lokalnih ekstremnih

vrednosti.
289. Kako je
kandidat taka je (). Kako je i
()
dobija se:
() i pa je () lokalni minimum i

290. Kako je
kandidat taka je (). Kako je i dobija

se:
() i pa je () lokalni maksimum i

291. Kako je
kandidat taka je () Kako je i dobija se:

() i pa () nije lokalna ekstremna vrednost.
Dakle, funkcija nema lokalnih ekstremnih vrednosti.
292. Kako je
kandidat taka je () Kako je
, dobija se:

293. Kako je
, dobija se:

294. Kako je
kandidat take su
()
() Kako je i , dobija
se:
() , i pa
() nije lokalna ekstremna vrednost,
() , i pa je
() lokalni maksimum i

295. Kako je
kandidat taka je ( ) Kako je
, dobija se:
( )
pa je ( ) lokalni minimum i

296. Kako je
kandidat taka je () Kako je i , dobija se:

() i pa je () lokalni maximum i

297. Kako je
, dobija se:
()
pa je () lokalni maximum i

298. Kako je
, dobija se:
()
pa je () lokalni minimum i

299. Kako je
kandidat take su
()
( )
() i
( ). Kako je
, dobija se:
()
pa je
() lokalni minimum i
( )
pa
( ) nije lokalna ekstremna vrednost
()
pa
() nije lokalna ekstremna vrednost,
( )
pa je
( ) lokalni maksimum i

300. Kako je
kandidat take su
( ) i
() Kako je
, dobija
se:
( )
pa
( ) nije lokalna ekstremna vrednost.
()
pa je
. .
301. Kako je
kandidat taka je () Kako je i , dobija se:

.
302. Kako je
) i
,
dobija se:
()
pa je () lokalni minimum i
.
303. Kako je
, dobija se:
()
pa je () lokalni maksimum i
.
304. Kako je
kandidat take su
/ i
/ Kako je
, dobija se:
98

pa
/ nije lokalna ekstremna vrednost.
pa je
/ lokalni maksimum i
. .
305. Kako je
kandidat taka je .
/ Kako je
, dobija se:
.
/ i pa je .
/ lokalni minimum i
.
306. Kako je
, dobija se:
()
i pa je () lokalni minimum i
.
307. Kako je
kandidat taka je ( ) Kako je
, dobija se:
( )
i pa je ( ) lokalni minimum i
.
308. Kako je
) i
) kandidat take su
() i
( ) Kako je

) i
), dobija se:
() i pa
() nije lokalna ekstremna vrednost.
( )
pa je
.
309. Kako je
kandidat take su
/ i
/ Kako je i ,
dobija se:
/ i pa je
/ lokalni minimum i
/ i pa

310. Kako je
) i
) kandidat take su
() i
( ) Kako je

) i
), dobija se:
() i pa je
( ) i pa

311. Kako je
) i
) kandidat take su
/ i
/ Kako je
) i
),
dobija se:
( )
( )
( ) i
( ) pa
/ nije
lokalna ekstremna vrednost.
( )
( )
( ) i
( ) pa je
/
lokalni minimum i
( ).
312. Kako je
kandidat take su
( ) i
() Kako je
(
)
(

i
(
)
(
, dobija se:
( ) i pa
() i pa

313. Kako je
kandidat take su
() i
/ Kako je i , dobija
se:
() i pa
/ i pa je
/ lokalni minimum i
.
314. Kako je
kandidat take su
() i
() Kako je i
, dobija
se:
() i pa
() i pa je
.
315. Kako je
kandidat take su
()
/ i
/ Kako je
(
)
(
i
(
)
(
, dobija se:
()
pa je
/ i pa
/ i pa

316. Kako je
kandidat take su
()
()
() i
() Kako je
i , dobija se:
() i pa
() i pa


99

() i pa
() i pa je
.
317. Kako je
kandidat take su
()
( )
() i
( ) Kako je
i , dobija se:
() i pa je
( ) i pa je
() i pa
( ) i pa

318. Kako je
kandidat take su
()
( )
( ) i
( ) Kako je
i , dobija se:
() i pa
( ) i pa je
( ) i pa je
( ) lokalni minimum i
( ) i pa je
.
319. Kako je
kandidat take su
() i
() Kako je i , dobija
se:
() i pa
() i pa je
.
320. Kako je
kandidat take su
/ i
/ Kako je

, dobija se:
/ i pa je
/ lokalni minimum i
/ i pa
/ i pa
/ i pa je
/ lokalni maksimum i
.
321. Kako je
kandidat take su
()
( )
() i
( ) Kako je
, dobija se:
() i pa
( ) i pa je
( ) lokalni minimum i
() i pa je
( ) i pa

322. Kako je
) i
) kandidat take su
()
()
() i
() Kako je ( ) i ( ), dobija se:
() i pa je
() i pa
() i pa
() i pa

323. Iz uslova
, pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se
. Kako je
funkcija nema
lokalnih ekstremnih vrednosti.
324. Iz uslova , pa ako to zamenimo u poetnu funkciju, dobija se
. Kako je
( )
taka ( ) je lokalni minimum i

. Kako je
( ) taka
.
/ je lokalni minimum i

326. Iz uslova
. Kako je
taka
() je lokalni minimum i

. Kako je
( )
taka .

. Kako je
( )

. Kako je
( )
taka () je lokalni minimum i

. Kako je
( )

. Kako je
( )
taka .

100

. Kako je
( )
taka () je lokalni minimum i

333. Iz uslova
. Kako je
taka
.

334. Iz uslova
. Kako je

taka
/ je lokalni maksimum i
a taka
.
. Kako je
taka
a taka
.
. Kako je

taka
a taka
.
. Kako je
( )
taka
a taka
() je lokalni maksimum i
.
. Kako je
( ) taka

. Kako je
taka
( ) je lokalni minimum i

340. Iz uslova
. Kako je
)(
taka
a taka
( ) je takoe lokalni minimum i
.
341. Iz uslova
()
. Kako je
()
()
taka
.

342. Kako je ( ) (

kandidat take su
. Kako je
a uslov koji
vezuje i je dobijamo:
.
343. Kako je ( ) (

kandidat take su
. Kako je
a uslov koji
vezuje i je dobijamo:
.
344. Kako je ( ) (

kandidat take su
()
( )
. Kako je
a uslov koji vezuje i je

dobijamo:
()
( )
.
345. Kako je ( ) (
kandidat take
su
()
( )
()
( )
. Kako je

a uslov koji vezuje i je dobijamo:
()
() je lokalni
maksimum i
( )
()
( )
( ) je lokalni
maksimum i
.
346. Kako je ( ) ( )
( )
( )
kandidat take su
()
( )
()
( )
. Kako je
,( ) -
( ) ,( ) -

dobijamo:
()
, pa problem ekstrema ostaje nereen.


101

( )
( ) je lokalni maksimum i
()
( )

347. Kako je ( ) ( )
( )
( )

kandidat take su
()
( )
()
( )
. Kako je

,( )
( )
,( )

dobijamo:
()
( )
( ) je lokalni
maksimum i
()
() je lokalni
maksimum i
( )

348. Kako je ( )
kandidat take su
( )
()
. Kako je
( )
( )
a uslov koji vezuje i je dobijamo:
( )
( ) je lokalni
minimum i
()
() je lokalni
minimum i
/ je
lokalni maksimum i
.
349. Uvoenjem smene
funkcija se svodi na , a uslov je
. Kako je ( )
(

kandidat take su
. Kako je
, a uslov koji vezuje i je

, dobijamo:
.
350. Uvoenjem smene
funkcija se svodi na
, a uslov je
. Kako je ( )
()
()

kandidat take su
()
( )
. Kako je
()
()
()
, a uslov koji vezuje i je , dobijamo:
()
( )
( ) je lokalni
maksimum i
.
351. Uvoenjem smene
funkcija se svodi na
, a uslov je
. Kako je ( )
()
()
kandidat take su
. Kako je
()
()
()
, a uslov
koji vezuje i je , dobijamo:
() je lokalni minimum
i
( ) je
lokalni maksimum i
.
352. Uvodi se smena
.
353. Uvodi se smena
)(
.
102

354. Uvodi se smena
)
355. Uvodi se smena

356. Uvodi se smena
)
357. Uvodi se smena

358. Uvodi se smena

359. Uvodi se smena
|
(

360. Uvodi se smena

361. Najpre se pomnoi gornji i donji deo razlomka sa
a zatim se uvede smena
|
362. Uvodi se smena
|
363. Uvodi se smena

364. Uvodi se smena
)
|
|
365. Uvodi se smena .
| |

366.
()
( )
367.
, pa smena

368. Uvodi se smena

369. Uvodi se smena

370. Uvodi se smena
( )
371. Radi se parcijalna integracija:

)
||
)
374. Uvodi se smena



.
) .

380. Uvodi se smena
.
381. Uvodi se smena

.
382. Uvodi se smena

.
383. Uvodi se smena


||
||

103

387. Radi se parcijalna integracija: (
)
(
) (
) (
) ( )
388. Radi se parcijalna integracija: (
)
(
) (
)

()

()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
() .
394.
|| | |
395.
| |
()

396.
()
||
| |
397.
||
| |
| |
398.
|| | |
399.
| |
400.
||
()

401. Uvodi se smena
|
402.
||
( )
403.
| |
|
404.

405. Uvodi se smena
|
406.
()
|
407.
||
| |
| |
408.
|| (
)
409.
|
410.
|
411.
| |
()

412.
()(
||
| |

413. Uvodi se smena

()

414. Uvodi se smena

( )

( )

415. Uvodi se smena
( )
| .
416. Uvodi se smena
()
/

417. Uvodi se smena
()

|
418. Uvodi se smena

419. Uvodi se smena

104

( )( ) ( )( )
} }
=
+ +
=
+ +

b
b
x x
dx
x x
dx
0 0
. 4 ln
3
1
4 1
lim
4 1
420. Uvodi se smena

()
()
|( )

421. Uvodi se smena
|
422.
( )
.
2
25 25
2
1 25 25 5 5
2
2
2
1
2
1
n
n n n n
n
k
n n
k
n
S
n
k
n
k
+
=
+
= = =

= =

423. Uvodi se smena . 1
2
t e
x
=
}
=
2 ln
0
.
2
2 1
t
dx e
x


425. Radi se parcijalna integracija: ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ). 2 ln
2
1
2
5
2
1
1
4
1
2 ln 1
2
1
1 ln
2 2
1
2
+ =
}
e e e e e dx x x
e

426.
}
=
|
|
.
|
\
|
+
=
1
1
2
2
.
3
1
2 2 1
1 t
dx
x
x
P
427. .
1
1
2
t =
+
=
}

dx
x
P
428. ( ) .
3
32
2 1 2
3
1
2
= + + =
}
dx x x P
429. . 1
0
0
= + = =
} } }
+

+

dx e dx e dx e P
x x x
e x e x e x

430.
( )
}
+ =
+

=
4
3
2
2
.
5
4
ln
6
25
2 ln
6
1
1
16 10
3
dx
x x
x
P
431. ( ) ( ) ( ). 1 2 2 4 6 8 8
2 2
0
2 2
2
2 2
2
+ + = =

} }
e dx e x dx e x P
x x
.

432.

433.
} }
+
= =
e e
x x
dx
x x
dx
1 1
0
.
ln
lim
ln
c
c
Dakle, integral je divergentan.

434.

435.
} }
+
=
+
=
+
2
1
2
1
3
0
3
.
ln
3 ln
lim
ln
3 ln
c
c
dx
x x
x
dx
x x
x
436.
( ) ( )
.
1
lim
1
1
0
3
0
1
0
3
=
} }

c
c
x
dx
x
dx
437. + = =
} }

b
b
dx
x
x
dx
x
x
1 1
ln
lim
ln
. Dakle, integral je divergentan.
}
=
t
t
0
2
.
2
cos xdx
.
2
3
ln
lim
ln
1
3
0
1
3
= =
} }
+
e e
x x
dx
dx
x x
dx
c
c

105

438. . ln lim ln = =
} }

b
e e
b
xdx x xdx x Dakle, integral je divergentan.
439. . 2 lim
0
2
0
2
= =
} }

b
x
b
x
dx e x dx e x
440. . lim
0
= =
} }

b
a
b
xarctgxdx xarctgxdx Dakle, integral je divergentan.
441.
( ) ( )
.
2 1 2
lim
1 2
1
0
0
1
0
t
c
c
=

=

} }

x x
dx
x x
dx

442. .
2
1
lim
1
1
0
1
0
2 0 2
} }
=
t
c
c
x
dx
x
dx

443. + = + =
} } }

c
c
x x
dx
x x
dx
x x
dx
ln ln ln
1 1
. Dakle, integral je divergentan.

444.

445.

446.

447.
}}
= =
D
D P dxdy 16 ) (

448.

449.
2
5
) ( = =
}}
D P dxdy
D

450. .
3
148
24 10 6
4 24 10
4
0
2
3
3
2
= + =
} } } } }}

x x
x
x
x x D
dy dx dy dx dxdy
451. .
3
74
12
0
12
8
2
0
8
4
2
4
4
2
= + + =
} } } } } } }}

x x x
x D
dy dx dy dx dy dx dxdy
452. ( ) .
2
t t = = =
}}
r D P dxdy
D

453.

454. . 48
6 6
3
3 3
2
3
2
2
1
= + + =
} } } } } } }}
+ +
x
x
x
x
D
ydy dx ydy dx ydy dx ydxdy

455.

( ) . 12 = =
}}
D P dxdy
D
( )
}}
= =
D
D P dxdy .
3
32
( ) . 6 = =
}}
D P dxdy
D
( )
}}
= =
D
D P dxdy . 8
.
20
3
2
1
0
= =
} } }}
x
x D
ydy dx ydxdy
.
3
4
0
3 4
3
1
2
= =
} }} }
x x
D
ydy xdx xydxdy
( ) . 18 = =
}}
D P dxdy
D
106

456.

457.
458. .
24
719
0
25 4
3
0 2
= =
} } }}
x
D
ydy xdx xydxdy

459.

460.

461.

462.

463.

464.

465.

466.

467.

468.

469.

470.

471.

.
3
2
2
2
0
2
0
= =
} } }}
x x
D
ydy xdx xydxdy
.
3
2
2
2
1 1
1 1
1
0
= =
} } }}
+

x
x
D
ydy xdx xydxdy
. 0
0
3
3
3
2
= =
} } }}
x D
ydy xdx xydxdy
.
4
3
0
3
2
2
0
3
2
= =
} } }}

x
D
ydy xdx xydxdy
.
4
3
0
3
2
2
3
0
2
= =
} } }}
x
D
ydy xdx xydxdy
.
3
112
0
45 14
9
5
2
= =
} } }}
x x
D
ydy xdx xydxdy
.
3
4
3 4
0
3
1
2
= =
} } }}
x x
D
ydy xdx xydxdy
} } }}

= =
x
x
D
ydy dx x dxdy y x
5
6
3
2
2 2
.
60
61
.
5
14
3 4
0
3
1
2 2
2
= =
} } }}
x x
D
ydy dx x ydxdy x
.
5
14
0
3 4
3
1
2 2
2
= =
} }} }
x x
D
ydy dx x ydxdy x
.
15
8
4
1
0
0
2
2 2
2
= =
} } }}

x
D
ydy dx x ydxdy x
( ) ( )
}} } }
= =
D
x
x
dy y x dx dxdy y x
1
3
2
1 2
.
15
64
2
( ) ( ) .
5
128
2
2
1 2
1
3
= + = +
} } }}

x
x D
dy y x dx dxdy y x
( ) ( ) .
2
27
2 2
5
4
4
1
= + = +
} }} }
x
x
D
dy y x dx dxdy y x
( ) ( ) .
6
1
2 2
6
5
3
2
= + = +
} }} }

x
x D
dy y x dx dxdy y x

107

472. ( ) ( ) .
20
9
2 2
2
1
0
= + = +
} } }}
x
x D
dy y x dx dxdy y x

473.

474.

475.

476.

477. ( ) ( ) . , ,
ln
0 1
1
0
} } } }
=
y e e
e
dx y x f dy dy y x f dx
x

478. ( ) ( ) . , ,
3
3
1
0
1
0
} } } }
=
y
y
x
x
dx y x f dy dy y x f dx
479. .
2
ln
2
1 2 ln 1
2 ln
0 ln
2
1
2
} } } } } } } }
+ + =
x
e
e
e e e
y
dy dx dy dx dy dx dx dy
x y

480.

481.

482. || ( )
483.
.
/(
)
.
/(
)

484.

485. ||

486.

487. (
)
488. |( )( )|
489. | |
490. | | (
.
491.

492.

493.
||
494.
||
495.

496.

497.
.
498.

499.
500.

( ) ( ) .
2
27
2 2
5
4
4
1
= + = +
} }} }
x
x
D
dy y x dx dxdy y x
( ) ( ) ( ) .
12
95
2 5
2
1
2
2
1
3
2
1
2
1
0
2
= + + + = +
} } } } }}
x
x
x
x
D
dy y x dx dy y x dx dxdy y x
( ) ( ) ( ) . 16
4
2
1
2
1
2
3
1
1 2
2
1
2
1
2
1
1
2
= + + + = +
} }} } } }

x
x
D
x
x
dy y x dx dy y x dx dxdy y x
( )
}} } }

+ = =
D
x
x
dy
y
dx x dxdy
y
x
5
6
2
3
2
2
.
3
2
ln 9
36
133 1
1 2
1 2
108

501.

502.
503.
.
504. .
.
505. .
.
506.
.
507.
.
508.
.
509.
||
.
510.
.
511.
()
()
()
512.
.
513.

514.

515.

516.

517.
.
518.
.
519.

520.
()
.
521.
()
()
522.
()
()
().
523.
.
524.

525.

526.

527.
().
528.

529.
.
530.
().
531.
.
532.
.
533.
.
534.
()
()
() .
535.
()
()
() .
536.
()
().
537.
.
538.
()
().
539.
.
540.
.
541.
.
542.
.
543.
.
544.
()
()
() .
545.
.
546.
( )
.

109

547. )
()
()
()
()
.
548.
()
()
() .
549.
.
550.
()
() je reenje diferencijalne jednaine .

551.
()
()) je reenje diferencijalne jednaine .

552.
je reenje diferencijalne jednaine
.
553.

} ( ) .
/ .
.

554. (|)
, (|
, ()
i ()
.
555. ()
.
/.
/.
/.
/
.
.
()
.
/.
/
.
.
556.

557. Oznaimo dogaaje:
A da smo izvukli belu kuglicu,
B da smo iz druge u prvu prebacili belu,
C da smo iz druge u prvu prebacili crvenu.
Tada vai: () (|
) (
) (|
) (
.
558. ()
.
/.
/.
/.
/.
/.
/.
/.
/.
/
.
.
()
.
/.
/.
/
.
.
559. a) ()
.
/.
/.
/.
/
.
.
()
.
/.
/.
/.
/.
/.
/
.
.
b) () .
.
() .
/ .
/ .
/ .

560. ()
.
/.
/
.
.
()
.
/.
/.
/.
/
.
.
561. ()
.
/.
/
.

()
.
/.
/
.
prva je bela
prva je crvena
() (|
) (
) (|
) (
.
562. ()
.
/.
/
.
/.
/.
/.
/.
/.
.
()
.
/.
/.
/.
/
.
/.
/.
/.
/.
/.
.
da smo izvukli kocku koja nije ofarbana,
da smo izvukli kocku koja je ofarbana sa jedne strane,
da smo izvukli kocku koja je ofarbana sa dve strane,
da smo izvukli kocku koja je ofarbana sa tri strane.

110

Tada vai: () (|
) (
) (|
) (
) (|
) (
) (|
) (
.
da se pojavio broj 1,
da smo izvukli prvu kocku,
da smo izvukli drugu kocku.

Tada vai: (
|)
(|
)(
)
()
(|
)(
)
(|
)(
)(|
)(

da je izvuena 1 bela i 2 crvene,
da smo izgubili belu kuglicu,
da smo izgubili crvenu kuglicu.
Tada vai:
() (|) () (|) ()
.
/ .
/
.
/ .
/
.

(|)
(|)()
()
.
(|)
.

566. a) Oznaimo dogaaje:
da je izvuena bela kuglica,
da smo prebacili belu kuglicu,
da smo prebacili crvenu kuglicu.

() (|
) (
) (|
) (

b) Oznaimo dogaaje:
da smo prebacili 3 bele kuglice,
da smo prebacili 2 bele i 1 crvenu,
da smo prebacili 1 belu i 2 crvene,
da smo prebacili 3 crvene.

() (|
) (
) (|
) (
) (|
) (
) (|
) (
/.
/
.
/.
/
.
/.
/
.
/.
/
.
/
.
da smo izvukli prvu kutiju,
da smo izvukli drugu kutiju,
da smo izvukli treu kutiju.

Tada vai:
() (|
) (
) (|
) (
) (|
) (
)
()()()()
()()
.
(
|)
(|
)(
)
()
()
()()()()
.
(
|)
(|
)(
)
()
()
()()()()
.
(
|)
(|
)(
)
()
()()
()()()()
.
568. Treba pojeftiniti za 60%.
569. )
dinara.
)
dinara.
)
dinara.
570.

571.
/
572. .
/ .
573. .
/ .
574. .
/ .
575.
0.
1
a)
[.
] .

111

b)
[.
]
c)
0.
1 (
)

112

DODATAK A
PODSETNI K
U podsetniku je dat kratak pregled osnovnih pojmova iz srednje kole, koji su Vam neophodni, a koji se ne ue ni na
predavanjima ni na vebama, jer se podrazumeva da to znate.
Preporuujem da ovo prvo proitate.
Sve to je dato u podsetniku morate dobro da savladate, kako bi to kasnije efikasno koristili pri izradi ispitnih zadataka.

1) Iskazi

Tablica istinitosti i i ili iskaza:
P Q P . Q P v Q
T T T T
T T
T T

2) Skupovi brojeva u elementarnoj matematici
Skup prirodnih brojeva { }. , 3 , 2 , 1 = N
Skup celih brojeva { }. , 2 , 1 , 0 , 1 , 2 , = Z
Skup racionalnih brojeva . ,
)
`
e e = N n Z m
n
m
Q
Skup realnih brojeva + = Q R iracionalni, gde su iracionalni brojevi oni brojevi koji ne mogu da se predstave pomou
razlomka kao to su , , , 3 , 2 t e
Neke osnovne formule
1.
( )( )
2.
ne moe se rastaviti.
3.
( )(
)
4.
( )(
)
5. ( )

6. ( )

7. ( )

8. ( )


113

3) Binomni koeficijenti
To su izrazi oblika .
|
|
.
|
\
|
k
n

Raunaju se na sledei nain:
Na primer . 10
1 2
4 5
2
5
, 126
1 2 3 4
6 7 8 9
4
9
, 35
1 2 3
5 6 7
3
7
=
=
|
|
.
|
\
|
=

=
|
|
.
|
\
|
=

=
|
|
.
|
\
|

Kao to vidite dole je uvek faktorijel donjeg broja, tj proizvod svih brojeva od njega do jedinice, a gore je proizvod gornjeg broja
i brojeva unazad onoliko koliki je donji broj.
Osobine binomnih koeficijenata:
1) 1
0
=
|
|
.
|
\
|n

2) n
n
=
|
|
.
|
\
|
1

3)
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|
k n
n
k
n

Tako na primer . 120
1 2 3
8 9 10
3
10
7
10
=

=
|
|
.
|
\
|
=
|
|
.
|
\
|

4) Stepenovanje

Osobine stepena:
1.

2.

3.

4.

5.

6. (

7. ()

8. .

5) Korenovanje
. a b b a
n n
= =

Osobine korena:
1. (

2.

3.

4.

5.

6.
|| ()

7.

114

6) Specijalne funkcije
a) Apsolutna vrednost x .
Apsolutna vrednost je funkcija koja sve brojeve pretvara u nenegativne. Na primer . 3 3 ,
4
27
4
27
, 8 8 = = =
Definicija apsolutne vrednosti:
<
>
=
0 ,
0 ,
x x
x x
x
b) Signum funkcija ( ). sgn x
Signum funkcija je funkcija koja odreuje znak broja. Na primer () () () ()
Definicija signum funkcije je: () {

Izmeu prethodne dve funkcije postoji sledea veza: ( ). sgn x x x =
c) Faktorijel funkcija ! n
Na primer . 40320 1 2 3 4 5 6 7 8 ! 8 , 6 1 2 3 ! 3 = = = =
Uvek moe da se napie veza izmeu dva faktorijela. Tako na primer vai: ( ) ( ) ( ) ( )! 1 1 ! 1 , ! 1 ! + = + = n n n n n n n
7) Logaritmovanje
, log a x
c
= gde je a podlogaritamski deo i c osnova logaritma. Uslovi postojawa logaritma su: . 1 0 , = . > c c a
. log
x
c
c a a x = =

Osobine logaritama:
1.

2.

3.
()

4.

5.

6.

7.
( )
8.

8) Imaginarni i kompleksni brojevi
= 1 i imaginarna jedinica
Kako je i i i i = = = = 7 7 , 6 36 , 4 16 1 itd.
Kompleksni brojevi se najee oznaavaju sa , iv u z + = gde je u
realni deo kompleksnog broja, a v imaginarni deo. Tako na primer:
3 , 0 3
3 , 2 3 2
= = =
= = + =
v u i z
v u i z

itd.


115

9) Jednaine
A) Linearne jednaine sa jednom nepoznatom
To su jednaine oblika . b ax =
Reenje je:
1) Za . 0
a
b
x a = =
2) Za = . = 0 0 b a jednaina nema reenja.
3) Za = . = 0 0 b a jednaina ima beskonano mnogo reenja.
B) Kvadratne jednaine
To su jednaine oblika . 0
2
= + + c bx ax
Diskriminanta kvadratne jednaine je . 4
2
ac b D =
Reenja su:
1) Za > 0 D jednaina ima dva realna razliita reenja i to su .
2
4
2
2 , 1
a
ac b b
x

=
2) Za = 0 D jednaina ima dva realna i jednaka reenja i to su .
2
2 1
a
b
x x = =
3) Za < 0 D jednaina nema realnih reenja.
C) Iracionalne jednaine
To su jednaine u kojima se nepoznata nalazi ispod korena.
Kako se one reavaju najbolje e se videti iz sledeih primera:
1)
2
/ 4 = x
16 = x
2)
2 2
/ 5 9 = + x

. 4
16
25 9
2 , 1
2
2
=
=
= +
x
x
x

3)
3 3
/ 2 = x
8 = x
4) 0 1 5 3 2 = + + x x

3
2
2 3
1 5 3 2
/ 1 5 3 2
2
=
=
+ = +
+ = +
x
x
x x
x x

5) 1 3 2 1 = + + + x x
116

( )
. 3 , 1
2
12 4 2
0 3 2
9 6 3 2 4
/ 3 3 2 2
3 2 3 2 2 1 1
/ 3 2 1 1
2 1 2 , 1
2
2
2
2
= =
+
=
= + +
+ + = +
+ = +
+ + + = +
+ = +
x x x
x x
x x x
x x
x x x
x x

D) Eksponencijalne jednaine
To su jednaine u kojima se nepoznata nalazi u eksponentu.
1) 81 3
1
=
x

. 5
4 1
3 3
4 1
=
=
=
x
x
x

2) ( ) ( )
x
x
x
x 2
1
1
5 5

+
=

.
2
1
1 2
2 1
5 5
2 2
2 1
2 2
=
=
=
=

x
x
x x x
x x x

3)
1 3 5 3 1 2
:

=
x x x x
a a a a

. 0
0 3
1 2 1
1 2 1
=
=
+ =
=
+
x
x
x x
a a
x x

4) 01 , 0 10
4
=
x

. 2
2 4
10 10
2 4
=
=
=

x
x
x

5) ln / 3 2
1
=
x

( )
.
2 ln
3 ln
1
3 ln 2 ln 1
3 ln 2 ln
1
+ =
=
=
x
x
x

E) Logaritamske jednaine
To su jednaine u kojima se nepoznata nalazi u logaritmu.
1) 5 ln 3 ln = x

. 125
5 ln ln
3
=
=
x
x

2) ( ) 2 1 ln = x

117

. 1
1
2
2
+ =
=
e x
e x

3) ( ) 1 1 ln
3
1
= x

( )
1
1
3 1 ln
3
3
+ =
=
=
e x
e x
x

4) ( ) ( ) x x x = + + 1 ln 2 1 ln ln

( ) ( )
.
3
1
1 3
2 1
2 1 ln ln
2 2
2 2
=
=
+ = +
+ = +
x
x
x x x x
x x x x

10) Nejednaine
A) Linearne nejednaine
To su nejednaine oblika , 0 b ax + gde je sa oznaen neki od znakova . , , , s < > > Ove nejednaine su dosta
jednostavne za reavanje, to ete videti i iz primera.
1) 3 5 3 + > x x

. 4
8 2
>
>
x
x

2) 10 5 > + x
. 5 > x
3) 10 5 > x

5
5
<
>
x
x

4) 15 /
15
1 3
3
1 2
<
+ x x

.
7
6
6 7
1 3 5 10
<
<
< +
x
x
x x

B) Kvadratne nejednaine
To su nejednaine oblika , 0
2
c bx ax + + gde je sa oznaen neki od znakova . , , , s < > > Ove nejednaine se
reavaju crtanjem grafika kvadratne funkcije.
Grafik kvadratne funkcije c bx ax y + + =
2
se crta na sledei nain:
1) Ako je 0 > a funkcija se smeje pa ima sledei izgled:

118

2) Ako je 0 < a funkcija plae pa ima sledei izgled:

3) Ako je 0 > D grafik ima dve take preseka sa x osom i to su .
2
4
2
2 , 1
a
ac b b
x

= Grafik ima sledei
izgled:

4) Ako je 0 = D grafik ima jednu dodirnu taku sa x osom i to je .
2a
b
x

= Grafik ima sledei izgled:

5) Ako je 0 < D grafik nema dodirnih taaka sa x osom. Grafik ima sledei izgled:

Na sledeih nekoliko primera videete primenu prethodnog.
1) 0 1 2
2
> + x x
= 0 D grafik dodiruje x osu u taki . 1 = x Kako je 0 > a grafik funkcije ima sledei izgled:


119

Dakle, reenje nejednaine je ( ) ( ). , 1 1 , = x
2) 0 6 5
2
< + x x
=1 D grafik se~e x osu u ta~kama 2
1
= x i . 3
2
= x Kako je 0 < a grafik funkcije ima slede}i izgled:

Dakle, re{ewa nejedna~ine su ( ) ( ). , 3 2 , = x
3) 0 2 2
2
< + x x
= 4 D grafik neka dodirnih taaka sa x osom. Kako je 0 > a grafik funkcije ima sledei izgled:

Dakle, nejednaina nema reenja.
4) 0 1
2
> + + x x
= 3 D grafik neka dodirnih taaka sa x osom. Kako je 0 > a grafik funkcije ima sledei izgled:

Dakle, reenje nejednaine je ( ). , = x
5) 0 1
2
> + x
Grafik see x osu u takama 1
1
= x i . 1
2
= x Kako je 0 < a grafik funkcije ima sledei izgled:

Dakle, reenje nejednaine je | |. 1 , 1 = x
C) Logaritamske nejednaine
To su nejednaine u kojima se javlja logaritam.
1) 0 ln > x

( ). , 1 0 1
0
0
= > . >
> . >
x x x
x e x

2) 1 ln > x
120

( ). , 0
0
1
= > . >
> . >
e x x e x
x e x

3) ( ) 5 3 ln < + x

( ). 3 , 3 3 3
0 3 3
5 5
5
= > . <
> + . < +
e x x e x
x e x

4) ( ) ( ) 0 2 ln < + x x
0 1 2
1 2
2
2
< +
< +
x x
x x

= 8 D grafik see x osu u takama 2 1
1
= x i . 2 1
2
+ = x Kako je 0 > a grafik funkcije ima
sledei izgled:

Osim toga postoji uslov da podlogaritamski deo bude pozitivan, tj. ( ) ( ). , 0 2 , 0 2
2
e > + x x x
Dakle, reenje nejednaine je ( ) ( ). 2 1 , 0 2 , 2 1 + = x
D) Kombinovane nejednaine
To su nejednaine u kojima su na razne naine iskombinovana prethodna tri tipa. To ete videti kroz sledei primer:
( )( )( )
( )
0
1 ln
9 3 2
2
2
>
+
+
x
x x x

Kombinovane nejednaine se najlake reavaju pomou tablice.

Dakle reenje nejednaine je | | { }. 3 3 , 2 = x
Napomena: Funkcija nema nulu u taki 0 = x jer je to donji deo razlomka.


121

11) Neodreeni i odreeni izrazi
Neodreeni izrazi su izrazi iju vrednost ne znamo. To su sledei izrazi:
0 0
, 0 , , 0 , 1 ,
0
,
0
, ,
0
0
, 0 , 0 ,

.
Odreeni izrazi su svi ostali, tj. izrazi ija se vrednost zna. U nastavku su date vrednosti nekih odreenih izraza na kojima
studenti esto gree:
< <
>
=
< <
>
=
= = =
= =
= = = = +

1 0 ,
1 , 0
,
1 0 , 0
1 ,
, ln , 0 ln ,
0
,
0
,
, , 0 , , , ,
a
a
a
a
a
a
a a
a
a
a
a a

12) Trigonometrija
Osnovne trigonometrijske funkcije su o o o tg , cos , sin i , o ctg gde je o ugao koji moe biti izraen u stepenima ili u
radijanima. Veza izmeu stepena i radijana je . 180 rad t =

Vrednosti trigonometrijskih funkcija za neke uglove

o() 0 30 45 60 90 180 270 360
o(rad) 0
6 t

4 t

3 t

2 t

t
2 3t

t 2

sino 0
2 1

2 2

2 3

1 0 -1 0
coso 1
2 3

2 2

2 1

0 -1 0 1
tgo 0
3 3

1
3

0 - 0
ctgo

3

1
3 3

0 - 0

Trigonometrijski identiteti
1 cos sin
2 2
= + o o

1 = o o ctg tg

o
o
o
cos
sin
= tg

o
o
o
sin
cos
= ctg

( ) o o sin sin =

( ) o o cos cos =

122

( ) o o tg tg =

( ) o o ctg ctg =

( ) | o | o | o sin cos cos sin sin =

( ) | o | o | o sin sin cos cos cos =

( )
| o
| o
| o
tg tg
tg tg
tg
1

=

( )
o |
o |
| o
ctg ctg
ctg ctg
ctg
=
1

( ) o o o cos sin 2 2 sin =

( ) o o o
2 2
sin cos 2 cos =

( ) ( ) | | | o | o | o + = cos cos
2
1
sin sin

( ) ( ) | | | o | o | o + + = cos cos
2
1
cos cos

( ) ( ) | | | o | o | o + + = sin sin
2
1
cos sin

2
cos
2
sin 2 sin sin
| o | o
| o
+
= +

2
sin
2
cos 2 sin sin
| o | o
| o
+
=

2
cos
2
cos 2 cos cos
| o | o
| o
+
= +

2
sin
2
sin 2 cos cos
| o | o
| o
+
=

Inverzne trigonometrijske funkcije
Inverzne trigonometrijske funkcije su arctgx x x , arccos , arcsin i . arcctgx . One su definisane na sledei nain:
x ctg arcctgx
x tg arctgx
x x
x x
= =
= =
= =
= =
o o
o o
o o
o o
cos arccos
sin arcsin

Tako je na primer
6 2
1
arcsin
t
= jer je ,
2
1
6
sin =
t
a
2
t
= arctg jer je .
2
=
t
tg


123

13) Analitika geometrija
A) Prava linija

Prava se najee predstavlja u eksplicitnom obliku , n kx y + = gde je k koeficijent pravca, a n odseak na y
osi. Za koeficijent pravca k vai: , o tg k = gde je o ugao koji prava zaklapa sa x osom. Prava se najlake crta
na sledei nain:
Na primer imamo pravu . 2 3 + = x y Formiramo sledeu tabelu:

x 1 2
y 5 8
Crtamo take ( ) 5 , 1 i ( ), 8 , 2 a zatim nacrtamo pravu kroz te take i to je traena prava.

Prava oblika n x = je prava paralelna y osi a x osu see u . n
Prava oblika n y = je prava paralelna x osi a y osu see u . n
Jednaina prave kroz dve take ( )
1 1 1
, y x M i ( )
2 2 2
, y x M je:

) .

Jednaina prave koja prolazi kroz taku ( )
1 1 1
, y x M i ima koeficijent pravca k je: ( ) .
1 1
y x x k y + =
Uslov paralelnosti dve prave je: .
2 1
k k =
Uslov normalnosti dve prave je: .
1
2
1
k
k =
Ugao izmeu dve prave nalazi se iz relacije: .
1
2 1
1 2
k k
k k
tg
+
=
B) Krug

Jednaina kruga je: ( ) ( ) ,
2 2 2
r q y p x = + gde su p i q , koordinate centra kruga, a r poluprenik.
Tako na primer krug ija je jednaina: ( ) ( ) 4 3 2
2 2
= + y x ima centar u taki ( ), 3 , 2 O a poluprenik 2, dok
krug ija je jednaina ( ) 1 3
2 2
= + + y x ima centar u taki ( ), 3 , 0 O a poluprenik 1.
124

C) Elipsa

Elipsa ima sledei izgled:

Duina x poluose je , a a y poluose b .
Jednaina elipse je
, gde su a i b duine x i y poluose, a centar elipse je uvek u koordinatnom poetku.

D) Hiperbole oblika . n xy =
1. Ako je 0 > n hiperbola ima sledei izgled:

2. Ako je 0 < n hiperbola ima sledei izgled:

E) Parabola

1. Parabola oblika
2
ax y = ima sledei izgled:

125

2. Parabola oblika
2
ay x = ima sledei izgled:

126

DODATAK B
TABLI CA I ZVODA

( )
2
'
2
2
2
2
2
1
1
1
)' (
2
1
1
1
)' ( cos )' (sin
1
1
)' (arccos
1
)' (ln
1
1
)' (arcsin )' (
sin
1
)' ( ln )' (
cos
1
)' ( )' (
sin )' (cos 0 )' (
x
arcctgx
x
x
x
arctgx x x
x
x
x
x
x
x e e
x
ctgx a a a
x
tgx nx x
x x const
x x
x x
n n
+
= =
+
= =

= =

= =
= =
= =
= =

127

DODATAK C
TABLI CA I NTEGRALA
c
a x
a x
a a x
dx
c
a
x
arctg
a
dx
x a
c arctgx dx
x
c
a
x
dx
x a
c x dx
x
c a x x
a x
dx
c ctgx dx
x
c tgx dx
x
c x xdx
c x xdx c e dx e
c x
x
dx
c x
x
dx
n c
n
x
dx x
c c x dx
x x
n
n
+
+
+ =
+
+ =
+
+ =
+ =
+ + =
+ =
+ = + =
+ = + =
+ = + =
= +
+
=
+ =
}
} }
} }
} }
} }
} }
} }
}
}
+
ln
2
1
1 1
1
1
arcsin
1
arcsin
1
1
ln
sin
1
cos
1
sin cos
cos sin
2
ln
) 1 (
1
konstanta proizvoqna je
2
2 2
2 2
2
2
2
2
1

Zbirka Oktobar 2011

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Oktobar 2011

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Matematika za ekonomiste aslav Pejdi, (064) 123 09 10

), jedno ureenje skupa ( ), ali ne i skupa

)( ) , jedna relacija ekvivalencije na skupu

) , jedna relacija ekvivalencije na skupu

+ je monotono rastui ako vai: ( )

, a monotono opadajui ako vai: ( )

+ je ogranien ako vai: ( )( )|

a neprekidna sa desna, ako je

u taki za i uporediti ih.

u taki ija je apscisa .

u njenoj presenoj taki sa parabolom

u njenim presenim takama sa hiperbolom

povuene su tangente na parabolu. Nai njihove

) u njenim prevojnim takama.

polinomom etvrtog stepena u okolini take .

moe primeniti Rolova teorema na segmentu [0,2]. Ukoliko moe, nai

ima jedno i samo jedno realno reenje.

ima samo jedan i to jednostruki realan koren.

ima samo jedno realno reenje.

ima samo jedan i to jednostruki realan koren.

() i interval u kojem se ti koreni nalaze,

na segmentu [-1,1] moe primeniti Lagranova teorema. Ukoliko moe,

/ i Lemu o 2 policajca, a bez primene Lopitalove

, vrednost tog parcijalnog izvoda u taki

Tada funkcija z = f(x,y) u taki M(x0,y0):

, pri uslovu koji vezuje dx i dy tj.

, tako da funkcija F(x,y) ima

aproksimirati Tejlorovim polinomom drugog stepena u okolini take ( ) .

() (), a C proizvoljna konstanta.

(), gde je funkcija g(t) neprekidna zajedno sa svojim prvim

, tj. koreni te kvadratne jednaine su imaginarni reda i , tj. je realan koren

), gde je R racionalna funkcija svih argumenata. Ako

neprekidni u oblasti *( )| + ravni xOy, tada

gde je nova funkcija od , svodi se na jednainu koja razdvaja

() (). Opte reenje diferencijalne jednaine dato je sa

. Deoba obe strane sa y

, dobijamo linearnu jednainu po novoj nepoznatoj funkciji z

) . Smenom y = p, y = p, svodi se na jednainu prvog reda po funkciji p: (

), tada je zbog p = y, y = (x,C1), te je (

), tada je, zbog y = p,

| . Reenja y1 i y2 zovemo osnovna

, gde je r konstanta koju treba odrediti. Kako je y = re

gde je nova nepoznata funkcija, svodi se na sluaj 1.

gde je nova nepoznata funkcija, svodi se na sluaj 4.

() funkcije iz taaka 1 do 5, onda se partikularno

Iz poetne proporcije sledi proporcija

, za sluajeve kada je glavnica uveana ili umanjena prinosom.

3, a klasa ekvivalencije broja

sistem ima jedinstveno reenje: ( ) ()

sistem ima beskonano mnogo reenja: ( ) .

sistem ima jedinstveno reenje: ( ) .

sistem je protivrean, tj. nema reenja

sistem ima jedinstveno reenje: ( ) .

sistem je protivrean, tj. nema reenja

sistem ima beskonano mnogo reenja oblika ( ) .

sistem ima jedinstveno reenje: ( ) .

sistem je protivrean, tj. nema reenja

sistem ima jedinstveno reenje: ( ) .

sistem je protivrean, tj. nema reenja

za iz kriterijuma za redove sa pozitivnim lanovima => da je konvergentan i red .

za iz kriterijuma za redove sa pozitivnim lanovima => da je konvergentan i red .

a znamo da je harmonijski red divergentan, iz teoreme o redovima sa pozitivnim lanovima => da

za a znamo da je hiperharmonijski red konvergentan, iz teoreme o redovima sa pozitivnim