Trema strah od nastupa

okt 14 Objavljeno od strane prof. Marko Bogdanovi

Svako ko je nekada bio na sceni zna ta je trema i kakve pogubne posledice sa sobom zna da nosi. Protiv nje se moe i treba boriti, bez obzira na to da li emo nekada odliiti da se profesionalno bavimo nekim vidom scenske umetnosti. Kao stariji kolega i neko ko ima dui scenski sta imam potrebu da sa uenicima podelim svoja iskustva i ovde ponudim par korisnih saveta, ba zato to u koli nedovoljno o tome priamo. Trema ili strah od nastupa je anksioznost, strah ili uporna fobija, koja se javlja kod pojedinca kada za zadatak imamo nastup pred publikom, ak i kada je on uslovan, na primer, kada nastupamo pred kamerom. U nekim sluajevima trema je deo ireg kompleksa socijalnih fobija, no takoe mnogi je proivljavaju bez veih problema. Veoma esto se moe javiti mnogo ranije, prilikom samog iekivanja nastupa, pri samoj pomisli na isti, a manifestuje se razno: poigravanje i lupanje srca, podrhtavanje ruku i nogu, znojenje ruku, dijareja, munina, facijalni nervni tikovi, suenje usta i t.d. Postoji sloeni mehanizam fiziolokih procesa, koji ovo prati, meutim ovde bih se zadrao na priholokom aspektu. Trema se sree kod ljudi svih profila, od onih koji prvi put nastupaju do ljudi koji su na sceni itav ivot. Doivljavaju je glumci, muziari, igrai, komiari, govornici, politiari, ali i obini ljudi prilikom polaganja ispita na fakultetu, ili razgovora za posao. Dakle, od nje nisu poteeni ni odrasli, veoma iskusni ljudi. Moda zvui paradoksalno, ali kad smo mlai otporniji smo i imamo bolje, neposrednije, fleksibilnije i efektivnije mehanizme odbrane. Dakle, ako je za neku utehu, kad se na ranom uzrastu uhvatimo u kotac s ovim problemom, ranije i bre emo se opremiti za borbu u slinim situacijama, koje e nam ivot doneti.

- Trebalo je to bolje da naveba. jedno je od najeih objanjenja naih profesora kad doe do kiksa na sceni. Oni svakako jesu u pravu. Kod scenskih umetnosti i psiho-motornih vetina ponavljanje kroz vebanje je preduslov za pravilno funkcionisanje. Dakle, neki tehniki problem mora da pree u automatizam, telo mora da naui, da bismo dopustili umu da se bavi drugim sloenijim zadacima. To naravno, nije cela

pria. Pravilnim vebanjem emo svakako izgraditi svoje samopotovanje i uliti sebi snagu i veru u svoje sposobnosti. Meutim, iz itavog niza psiholokih razloga samopotovanje moe biti poljuljano. Na ovom mestu je najbitnija podrka. Kako za opti proces uenja, ona je bitna i u savlaivanju vetina. Da se razumemo, za pravilan napredak u savlaivanju vetina, pored izgraivanja radnih navika i discipline, veoma je bitan balans izmeu kritike i pohvale. Prevaga na bilo koju stranu nee doneti najbolje rezultate. S tim u vezi, za nas profesore veoma je bitna pravilna procena uenikovih sposobnosti u datom momentu. Precenjivanje i potcenjivanje sposobnosti takoe moe dovesti do pada samopouzdanja. Sve ovo se odnosi, kako nas nas profesore, tako i na roditelje, koji su naa desna ruka. Mnoge psiholoke studije su pokazale da su deca, koja su od samog poetka prilikom odabira profesije i dalje kroz uenje imala nesumnjivu roditeljsku podrku, pokazala neuporedivo bolje rezultate od dece, koja nisu bila te sree. Roditelj, koji izkazuje sumnje i nepotovanje u odabir profesije (jer od muzike nema leba), roditelj koji glumi drugog profesora pa sam precenjuje, potcenjuje, kudi i hvali, i sve druge sline situacije sabotiraju radni proces i neminovno dovode do pada samopuzdanja kod deteta. Siguran sam da smo se svi sa ovim ve susretali. Naalost, protiv treme nema jednog, zajednikog leka za sve. Svi smo drugaijih psiholokih konstitucija, drugaije reagujemo na iste probleme i na svakom od nas je da pronae line sisteme odbrane, kroz zajedniki rad, intenzivno razmiljanje i introspekciju. Meutim, postoje neka opta mesta, na koje treba obratiti panju, saveti koji su mnogima pomogli. A evo i mojih:

Vebaj pametno primeni sva znanja teoretskih disciplina pri savlaivanju dela, naroito solfea, harmonije i oblika. Pravilna harmonsko-formalna analiza dela u mnogome skrauje proces uenja napamet ( gde trema najee i uzima danak, kada imamo memorijski kiks ) i pomae kod savlaivanja tehnikih problema. esto e primetiti da je neki veliki pasa zapravo neki od elemenata tehnike, koje veba u skalama, ponovljen po nekom modelu. Zato se skale i vebaju, da bi umeo odmah da ih primeni u kompoziciji, a ne zbog neke besmislene i dosadne gimnastike prstiju. Bitno: vebaj i peglaj ba one spojeve izmeu makro i mikro odseka u kompoziciji, jer upravo na tim prelazima najee pucaju panja i memorija. Ako je kompozicija ciklina, poput sonatnog oblika ili varijacija, nemoj da te mrzi, zapii formalnu emu, uoi slinosti i vebaj razlike. Na primer, uporedo vebaj prvu temu i mostove ekspozicije, pa odmah zatim iz reprize; pa drugu temu ekspozicije, pa iz reprize, jer se upravo tu kriju harmonske razlike, koje prsti esto zaborave od treme. Koristan savet: uvek imaj nekoliko punktova, na loginim mestima od kojih moe da nastavi u bilo kom trenutku, u po dana, u po noi. Vizualizacija i drugi naini vebanja da bismo uvrstili koncentraciju i

mentalno vladanje nad kompozicijom, korisno je u svesti zamiljti prostor, u kojem emo svirati i prolaziti itavu muziku u glavi. Pri tom, treba obratiti panju da to ne smemo da radimo u strahu, poput misli: Jao, sad treba da zamiljam onu stranu ogromnu salu, sa stranim reflektorima i velikim klavirom! Ne. Ostani u pozitivnim mislima. Veliki poljsko-ameriki pijanista Jozef Hofman, podseao je da postoje 4 tipa vebanja: 1) vebanje sa instrumentom i sa notama, 2)

vebanje sa instrumentom, bez nota, 3) vebanje bez instrumenta, sa notama i 4) vebanje bez instrumenta i bez nota. Prva dva tipa svi znamo i koristimo, a druga dva retko, a strahovito su bitna i korisna. Kada budemo uspeli da ovladamo i ovim dvema vrstama vebanja, uspeemo da nabildujemo koncentraciju i mentalnu snagu tako da nas gotovo nita nee uspeti da poremeti tokom nastupa. Dakle, ovo u kombinaciji sa vizualizovanjem prostora, u kojem treba da sviramo su dobitna kombinacija za sjajan nastup bez treme. Ne razmiljaj o sebi i drugima Jao, hou li uspeti? Jao, ko e sve biti u publici? Hoe li mama stii na koncert? Hoe li biti tu ona strana profesorka? ova i slina pitanja su zabranjena! Ba nam se ovaj skriveni egoizam najee olupa o glavu, a pri tom je odraz amaterizma. Ako iole eli da napreduje i postane profesionalac, seti se zbog ega si tu. Niste Ti i onaj ko te slua najbitniji. Ja sviram, na Svom koncertu, pred Svojom poblikom. ovaj stav nikako nije dobar. Seti se da si kao izvoa samo vrsta medijuma, koji pokuava da protumai i na pravilan nain prenese kompozitorovu ideju i podeli ta oseanja s publikom. Mnogo je zdravije, ako razmilja o sebi kao vrsti emocionalnog doktora, koji prenosei kompozitorovu zamisao, usmerava publici taj fluid oseanja i na taj nain ih lei. To je mnogo humanije i svako e od toga imati korist, i ti i publika. Dakle, pre i za vreme nastupa usmeri razmiljanja na muziku i kompozitora. Pomeri fokus s jedne osobe na publiku u celini u bliskoj vezi s prethodnim. Ako ipak ne moe da se odupre mislima o nekoj ili nekim osobama ( n.pr. komisija,

iri ), koje sede u publici, pokuaj da razmilja o publici kao celini, generalno i seti se da su svi oni doli tu zato to ele da uju ne tebe, ve muziku. Ako je nastup veoma stresan, ako je re o ispitu ili takmienju, zaboravi da je tu neka komisija, koja bi trebalo da proceni neke tvoje sposobnosti, ve pokuaj da ih doivi kao ive ljude i utopi ih u ostatak publike, probaj da taj nastup shvati kao koncert i seti se koliko je lepo i zabavno biti na sceni. Mnogo nastupaj veoma je korisno to ee se izlagati tom izvoru straha, jer emo tako najbolje i najbre izgraditi svoje mehanizme odbrane, to jest, svoj nain razmiljanja, koji nam koristi da izaemo na kraj s tremom. Dakle, iskoristi svaku priliku za interni, javni as, koncerte u i van kole. Svaki nastup je nova prilika lino sam se uverio, kako jedno negativno scensko iskustvo moe da poljulja i poremeti, jer ostaje u seanju. Jedanput u ivotu mi se u srednjoj koli dogodio memorijski kiks, potpune blokade, meutim zahvalan sam na tom iskustvu, jer sam detaljnom analizom celokupnog procesa, od uenja dela i vebanja, do naina razmiljanja, otkrio gde sam pogreio i nikad posle nisam imao slian problem. Svaki nastup je nova prilika da se popravimo i budemo bolji. Dakle, ako se neto negativno desilo na sceni, to nikako ne znai da e se desiti opet. Zbog toga je vrlo bitno da se svi nastupi analiziraju. To se moe izvesti u okviru klase, gde e se posle nastupa okupiti svi uenici sa profesorom i zajedno analizirati svaiji nastup. Takav nain saradnje e biti od koristi i profesoru, a i uenicima, jer e imati priliku da moda i na tuim grekama ue. Uvek postoji razlog zato je dolo do nekog kurlusa, i mora se otkriti zato, a nikako ne, pustiti da se stvari same razree.

Rekao bih da je razgovor posle nastupa neophodan, ak i kada je sve prolo u najboljem redu. Skoncentrii se pre nastupa - znam da svako od nas razliito reaguje na stresne

situacije, nekoga e oputati da veba u sporom tempu do poslednjeg momenta pred izlazak na scenu, neko e eleti da se osami, neko ko je aktivnijeg karaktera e eleti da mnogo pria, avrlja o neobaveznim temama ili eta. Ipak bih preporuio da se ovek malo osami, bude u svojim mislima, skoncentrie i razmilja o kompozitoru i muzici, neposredno pre nastupa. Uostalom, moete primetiti da slino postupaju i vrhunski sportisti, gimnastiari i atletiari. Obavezno iskoristi tonsku probu osim toga to nam ta proba slui sa isprobavanje instrumenta i oslukivanje akustike prostora, nekada je vrlo korisno da malo proetamo tom scenom i salom, da osetimo sav taj prostor, koliko je scena velika, koliko zvuka da damo, da proetamo delom za publiku, da se na trenutke izmetamo iz uloge izvoaa u ulogu sluaoca, jer e nam sve to koristiti da se rastraimo od prostora, ukoliko su, n.pr. scena i sama sala jako velike. Pozitivna autosugestija - vrlo bitan i koristan psiholoki metod. - Ja ovo mogu!

Uspeu! Nita nije strano, nema problema, sve se da reiti. ovo je tok misli, koji moe samo dobro da donese. Naravno, ona dolazi tek negde kasnije u procesu savlaivanja dela. Pozitivna autosugestija teko da e vam neto pomoi, ako delo zaista niste dobro navebali ili nauili napamet. One este misli poput: Jao, sad e ono mesto! Uf, sad e pogreiti. spadaju u samosabotau, deo su malo komplikovanije prie o linim htenjima i oekivanjima i strahu od uspeha. Takve misli treba eliminisati, a taj mentalan rad je sloen, a kontrola se stie upornim radom i scenskim iskustvom. Autosugestiju treba povezati za pozitivnim stavom o publici i sceni. Uvek se setite koliko je dobro biti na sceni. Dii duboko, pij vode, uradi malo fiskulture - kada nam srce jako i brzo lupa, usta se sue, glas podrhtava, crvenimo, znojimo se, ruke i noge se tresu, ili nam je muka, sve su to znaci da nam telo oslobaa adrenalin i u teim sluajevima to moe da dovede do grenja miia vrata, kime, ruku i nogu ( telo pokuava da se skupi u fetalni poloaj ), i ako u tom trenutku pokuamo da se odupremo gru, miii e poeti da se tresu. Ovaj telesni odgovor se naziva fight or flight sindrom ( bori se ili bei ), koji je instinktivi odgovor tela na stresne situacije, kad organizam proceni da je ugroen. Zbog toga je veoma bitno da poznajemo i oslukujemo svoje telo i reagujemo na vreme. Ako osetimo da nam srce brzo lupa, esto je dovoljno da samo par puta, punim pluima udahnemo duboko i sporo, a samim tim bi trebalo da sledi fizioloka reakcija usporavanja otkucaja srca. Ako nam se usta sue, popijte vode, ali se ne nalivajte da ne biste morali za vreme nastupa hitno do toaleta. Ovo je veoma bitno naroito za duvae obavezno ponesite flaicu vode sa sobom na scenu. Zbog prirode vaeg instrumenta i uz sav adrenalin u krvotoku, usta znaju potpuno da se usue, to moe da vam pokvari ton, dekoncentrie i uniti koncepciju. Ako primetite da vam se

ruke ili noge tresu, rastresite ih dodatno, ili uradite par osnovnih fiskulturnih vebi zagrevanja ramena i ruku, to bi trebalo momentalno da smiri miie. Ako miii ponu i da se gre, ini mi se da pored fiskulture tu moe da pomoge i mentalno oputanje, ili poznavanje Aleksandar tehnike ( o tome e biti rei u nekom od narednih lanaka ); prisetite se kako se pravilno sedi za instrumentom/dri instrument i pokuajte mislima da opustite miie glave, vrata, ramena i ruku. Ni u kom sluaju ne uzimaj medikamente par puta sam se zaprepastio kad sam otkrio da su neke kolege izvoai i neki moji uenici uzimali medikamente poput bensedina ili nekih drugih benzodiazepina da bi izali na kraj s tremom. To e gotovo zasigurno dovesti do katastrofe na sceni, jer takvi medikamenti usporavaju koordinaciju pokreta, usporavaju protok vremena u svesti i emotivno dislociraju. Neete nita uspeti da odsvirate, a da ne govorim da problem s tremom neete reiti. Jedino ako emotivno aktivno uestvujemo u tom procesu, koliko god da je moda neprijatan, emo uspeti da ga prebrodimo i dalje napredujemo u svom radu. Ja bih iao toliko daleko da ne bih preporuio ni medikamente poput persena, koji sadre valerijanu i druge biljne proizvode, koji deluju na parasimpatikus i samo usporavaju rad srca. Takoe, ne bih preporuio ni medikamente, koji stimuliu, poput energetskih pia. Moda zvui pametno da popijemo gvaranu, ako n. pr. imamo nastup rano ujutru s idejom da e nas razbuditi, meutim, to moe jo vie da vas razdrai i pojaa tremu u kombinaciji s prirodnim naletom adrenalina. Pametnije je lei ranije, i ustati ranije i dorukovati bar neto, ako moemo, a priroda e uraditi ostalo. Mada je nekada korisno pred nastup uzeti tanglicu okolade, ona e vam dati dovoljno energije, a endorfin i dopamin ( hormoni sree ), koji se tom prilikom lue e uiniti svoje. Ne pravi idole i amajlije srean novi, specijalna narukvica, poseban lani, figurica za sreu, sve su vrlo rune i nekorisne metode za spreavanje treme. Pored toga to je to vid sujeverja i ne prua ama ba nikakvu stvarnu zatitu, takvu amjliju moe da izgubi ili zaboravi, pa umesto da razmilja o svojim zadacima, o onome to ti predstoji, da se koncentrie na muziku i kompozitora, ti e se jo vie uzbuduti i prepasti razmiljajui kako si zaboravio predmet, koji ti navodno donosi sreu. Ako ima potrebu za onostranim i religiozan si, pre bih preporuio da se prekrsti i pomoli Bogu da ti da snagu i koncentraciju da izdri predstojei zadatak, jer Bog je uvek s tobom i nosi ga u srcu. S tim u vezi je i sledea crtica. Dopusti sebi greku na kraju krajeva, svi smo mi ljudi i stalno greimo. Naravno da treba da teimo perfekcionizmu, ali niko od nas ne zahteva bezgrenost, niti je to mogue. Ako se neto i desi, nikome glava s ramena nee faliti, niti e se svet sruiti. Ne sme se biti u stalnom gru i pod konstantnom tenzijom da ne smemo da pogreimo, jer e se onda svakako i dogoditi. Naravno, to nikako ne znai da treba da budemo potpuno leerni da sebi doputamo kojekakvo sviranje ( jer je nebitno da li u pogreiti ili ne ) i da bez imalo potovanja pristupamo naem celokupnom radu i sceni. Tako neemo napredovati. Dopusti sebi greku, iz koje e izvui pouku i ispraviti se.

To bi bili neki osnovni saveti i naini razmiljanja, koje prenosim svojim uenicima i mlaim kolegama, a koji daju rezultate. Na kraju bih dodao da ovek nikad nee pogreiti, ako ostane u pozitivnim mislima. ak i kad se neto negativno i nepredvieno desi na sceni, ako iz toga izvue pouku i shvati gde je zapelo i zato je to dobro, uvek e mu biti na korist. Napomenuo bih da postoje sluajevi kad je trema veoma jaka i hronina i da ovek teko s njom izlazi na kraj, u tim sluajevima od srca bih preporuio da se na vreme obrati za strunu pomo psihologu kole ili pri nekom savetovalitu, da ne bi sluajno doli u situaciju da nam kvalitetna i talentovana deca zbog takvog psiholokog problema dovode u pitanje svoj

opstanak u ovom predivnom poslu. To nije nita strano, niti sramotno, iz linog iskustva govorim da takvi razgovori mogu da budu samo od koristi. Mi profesori se jako duboko bavimo razvojnom psihologijom, naroito u muzikim kolama, gde imamo individualu nastavu, pa moemo kvalitetno da se bavimo decom, ali na kraju krajeva nismo psiholozi i postoje sloenija stanja i odnosi u porodici ( koji utiu na celu ovu priu o tremi ) , koja se daju razreiti iskljuivo uz strunu pomo. Za kraj, ostanite pozitivni i hrabri! Nema nerazreivog problema. Za one koje vie interesuje ova tema, preporuio bih knjigu Stivena Arona, Strah od nastupa, u kojoj autor, koji je kliniki priholog, psihoterapeut i reiser, temu obrauje iz vizure glumake scenske umetnosti i prua nebrojeno mnogo saveta, koje i mi muziari moemo da primenimo.