Varijable

U svakodnevnom govoru pod varijablom se podrazumeva neto to je podlono promeni, a pod konstantom se podrazumeva neto to je nepromenljivo. U statistici pod varijablama se smatraju one osobine, karakteristike ili kvalitet koji moe imati vie od jedne vrednosti. Konstanta je ona osobina, karakteristika ili kvalitet koji moe imati samo jednu vrednost. Primeri konstante su: broj dana u nedelji, broj meseci u godini, broj sati u danu itd.

Jedna ista osobina, karakteristika ili kvalitet u jednom kontekstu moe biti konstanta, a u drugom kontekstu varijabla. Na primer ako istraujemo koliko domainstva troe novca meseno u zavisnosti od broja dece, onda je broj dece varijabla. Ako istraujemo koliko novca meseno troe domainstva sa dvoje dece, onda je broj dece konstanta, jer ima samo jednu vrednost.

Kategorike i numerike varijable

Varijable se najee klasifikuju na osnovu podataka koje sadre. Osnovna podela je na: kategorike i numerike.

Kategorike varijable, koje se esto nazivaju i kvalitativne, sadre podatke kategorisane u grupe ili poreane po veliini. Kategoriki podaci razdvajaju ispitanike u jasno razgraniene grupe po odreenoj karakteristici ili osobini. Numerike varijable se esto nazivaju i kvantitativne. Numeriki podaci nastaju kao rezultat merenja ili prebrojavanja. Bitna razlika izmeu kategorikih i numerikih varijabli je to kategorike varijable sadre podatke koji nemaju pravo numeriko znaenje i matematike operacije nad njima su besmislene. Numerike varijable sadre podatke koji nastaju kao rezultat merenja ili prebrojavanja i matematike operacije nad njima imaju smisla.

Diskretne i kontinuirane varijable

Varijable se mogu klasifikovati i prema vrednostima koje specifina varijabla moe zauzeti. Po ovom kriterijumu dele se na: diskretne i kontinuirane.

Diskretne varijable su one koje mogu imati samo odreeni skup vrednosti koje su meusobno jasno razdvojene. Diskretne varijable su: pol, nacionalna pripadnost i dr.

Kontinuirane varijable su one koje mogu imati bilo koju vrednost u okviru ranga koji predstavlja limit te varijable, kao to su:

Mail: kontakt@e-statistika.rs

1/2

Web: www.e-statistika.rs

visina, teina, vreme i dr.

Klasifikacija varijabli prema nivou merenja

Prema nivou merenja, varijable se mogu podeliti na: nominalne, ordinalne, intervalne i racio varijable.

Nominalne varijable su one u kojima se podaci grupiu u deskriptivne kategorije, koje se ne mogu poreati po veliini. Ljudi ili stvari se svrstavaju u kategorije prema osobini ili karakteristici, po kojoj se meusobno razlikuju, pri emu se pretpostavlja da su svi pripadnici odreene kategorije isti po osobini zbog koje su svrstani u tu kategoriju. Prilikom kodiranja nominalne varijable, svakoj kategoriji se dodeljuje odreeni broj, koji je proizvoljan. Jednom dodeljeni broj kategoriji dosledno se primenjuje. Broj slui umesto imena varijable i nema pravu numeriku vrednost, to znai da se sa ovom vrstom varijabli ne mogu izvoditi raunske operacije kao to su sabiranje, oduzimanje itd. Brojana vrednost ne govori ni o relativnom odnosu dve vrednosti varijable. Na primer, ako sa 1 oznaimo plavu, a sa 2 crnu boju, to ne znai da je crna boja vea od plave. Nominalne varijable su kategorike, jer grupiu podatke. Takoe, su i kvalitativne, jer belee kvalitet ili karakteristiku osobe ili stvari. Nominalne varijable su: pol, nacionalna pripadnost, regionalna pripadnost, brani status i dr.

Kod ordinalnih varijabli se zna relativni poloaj svakog pojedinog sluaja u odnosu na ostale. U intervalnim varijablama se moe iskazati razlika izmeu dve vrednosti brojem, ali ona ne predstavlja i njihovu relativnu razliku. Racio varijable iskazuju razliku izmeu dve vrednosti brojem i ona predstavlja stvarnu razliku. To je zato to 0, predstavlja nita ili nijedno. Kategorike varijable mogu biti nominalne i ordinalne i one su uvek diskretne. Numerike varijable su intervalne i racio varijable i one mogu biti i diskretne i kontinuirane.

Mail: kontakt@e-statistika.rs

2/2

Web: www.e-statistika.rs