Erich von Ddniken

Setva u svemiru
Tragovi i planovi vanzemaljskih inteligentnih bia

Boje zlato
Potvrda o posedu Huana Morica U peinama pod Ekvadorom Dvorane kao sklonista od vazdusnih na-pada, 240 m pod zemljom Zraenja nepoznatog porekla Neobian zooloski vrt Metalna biblioteka Prvo pismo oveanstva? Amajlija iz srednjeg kamenog doba Kameneploe sa dinosaurusima Prva kupolasta gra-devina svih vremena Pod nadzorom divljih Indijanaca Prvi izvestaj o blagu oca Krespija iz Kuence - Kazivanje zlatnih kipova Zmije, simboli svemirskih letova? Po-gresna nauna tumaenja Piramide su imale iste graditelje Nauka ispravlja zabludu: Inke su imali pismo Trizlatna modela avlona Zlatna kugla iz Knence i njena matrica u Carigradu Neverovatan brojnl sistem Inka Zlatna umetnina s bombom ta misli jedan naunik o zlatnom blagu: najuzbudljivije otkrieposle Troje! Zasto se u Ekvadoru ne istrazuje dovoljno Senzacionalno ot-krie 1971. godine u Pemu: peine s pominim vratima, teSkim nekoliko tona Ono Sto nije pronasao Pizaro Pecine: prebivaliste praoca oveanstva i zlatne riznice Pitanja! Za mene je to najneverovatnije, najudnije otkrie sto-lea. Mogla bi to biti nauno-fantastina pria, da nisam tu neverovatnost video i snimio. Ono to sam video nije ni san, ni mata, ve stvarnosi. Pod junoamerikim kontinentnom postoji duboko ispod zemlje ogromna mrea tunela, dugaka nekoliko hiljada kilometara, koju je sagradio ko zna ko i ko zna kada. U , Peruu i Ekvadoru pregledane su i izmerene stoline kilo-metara tih prokopa. To je tek sitan poetak i svet ne zna nita o tome. Dvadeset prvog jula 1969. godine sainio je Argentinac Huan Moric kod pisara dr Gustava Falkonija u Gvajakvilu pravosnanu potvrdu, potpisanu od nekoliko svedoka, (slika 1.), koja dokazuje dravi Ekvador i potomstvu da je otkrio sistem tunela. Meni je taj dokument, napisan na panskom jeziku, preveo jedan tuma Organizacije ujedi-njenih nacija. Na poetku ovog izvetaja o neverovatnom otkriu potrebno je navesti najvanije delove te potvrde: "Huan Moric, argentinsko dravljanstvo stekao nase-Ijenjem, roden u Maarskoj, broj pasoa 4361689 ...

U istoCnom podruju, pokrajini Morona - Santjago, unutar granica republike Ekvador, otkrio sam dragocene predmete koji imaju veliku kulturnu i istorijsku vrednost za oveanstvo. Medu tim predmetima posebno se istiu metalne ploe; one sadre, verovatno, saetu istoriju neke iezle civi-lizacije za koju Ijudi do sada nisu znali, niti su imali dokaza o njoj. Predmeti se nalaze u raznim peinama i raznih su vrsta. Do tog otkria uspeo sam doi zahvaljujui srenim okolnostima... Kao naunik, istraivao sam folklorne, etnoloke i jezike osobine ekvadorskih plemena ... Predmeti koje sam pronaao pokazuju sledea svojstva: 1. Predmeti od kamena i legura, razliitih veliina i boja; 2. Metalne ploe (listovi) sa urezanim crteima i pismom. Radi se o pravoj pravcatoj metalnoj biblioteci, kojimoda sadri saet prikaz Ijudske istorije, te podatke o poreklu oveka na Zemlji i o nekoj unitenoj civilizaciji.
Budui da sam otkrio te metalne ispisane ploe i ostale predmete, postao sam njihov vlasnik prema lanu 665. Graanskog zakonika. Meutim, poto se, prema mom uverenju, radi o pred-metima neprocenljive kulturne vrednosti, a nisam ih na-ao na svom zemljitu, to upuujem na lan 666., prema kome bogatstvo to sam ga pronaao ostaje u mom po-sedu, ali pod nadzorom drave.

Molim vas, potovani predsednie Republike, da ime-nujete naunu komisiju koja e preispitati moje otkrie i ustanoviti vrednost nalaza... Toj komisiji pokazau taan geografski poloaj i ulaz, te predmete koje sam do danas tamo otkrio..." Za vreme svojih naunih istraivanja, u kojima su mu peruanski Indijanci zduno pomagali i veto posredovali izmeu njega i svojih suzdrljivih saplemenika, Moricje u junu 1965. godine naiao na podzemne hodnike. Oprezan, kao to je svojstveno njegovom biu, ali i sumnjiav, kao to naunik i mora biti, utao je tri godine. Tek kada je prevalio kilometre i kilometre kroz podzemne rovove i pronaao znaajne premete, zamolio je u prolee 1968. godine da ga primi predsednik Velasko Ibara. Meutim, predsednik zemlje u kojoj su gotovo sve njegove prethod-nike sruile pobune pre isteka mandata, nije imao vre-mena za nekakvog pojedinca koji je hteo priati o ude-snim nalazima. Medutim, dvorskim ulizicama se veoma svideo svojeglavi arheolog, pa su mu obeali, nakon dugog ekanja, da e gospodin Predsednik moi da ga primi za nekoliko meseci. Moricje dobio termin tek 1969. godine. Ogoren, zavukao se u svoj lavirint pod zemljom. Huana Morica upoznao sam 4. marta 1972. godine. Dva dana pokuavao je njegov advokat, dr Mateus Pena iz Gvajakvila, da ga pronade telegramima i telefonskim pozivima. Ja sam se smestio u kancelariji i snabdeo tivom, donekle nervozan - to moram priznati jer sam prema svim opisima zakljuio da je Moric vrlo nepristupaan i opsednut dubokim nepoverenjem prema svima koji imaju bilo kakve veze s pisanjem. Jedan telegram je, ipak, stigao do njega. Nazvao me je. Znao je za moje knjige! Sa vama u razgovarati! rekao je. Nou 4. marta prvi put sam ga ugledao: preplanuo od sunca, suvonjav, sede kose, etrdesetih godina. On spada meu one Ijude kojima se mora nametnuti razgovor; ina-e, danima bi mogli utati.
Bujica mojih pitanja zabavljala ga je. Malo-pomalo poeo je priati, realno i vrlo plas-tino, o "svojim" peinama.

Ma, to nije mogue! uzviknuh. Jeste ree advokat Pena upravo je tako. Sve sam to video svojim oima. Moric me je pozvao da razgledam peine. Moric, Franc Seiner (moj pratilac) i ja popesmo se u dip "tojota"; za vreme dvadeset etvoroasovne vonje do cilja smenjivali smo se za volanom. Pre ulaska u peinu poteno smo se ispavali. Kadajejutarnje nebo nagovestilo vru dan, zapoela je naa pustolovina, najvea u mom ivotu. U pokrajini Morona-Santjago, u trouglu Gvajakvil S. AntonioJapi, (slika 2.), u podruju naseljenom nepo-

2. U pokrajini Morona-Santjago, u trouglu Gvajakvil S. Antonio Japije tajni ulaz u skrivenu mreu tunela verljivim Indijancima, postoji ulaz, useen u stenu, irok kao vrata. Najednom, veoma naglo, nestaju ostaci dnev-nog svetla koje pada unutra i nastupa mrkla tmina. Mimo glava lete nam ptice, oseamo zamahe krila i trzamo se. Pale se reflektori na lemovima i depne svetiljke, pred nama se ukazuje bezdan ulazne jame. Po uetu, koje pada 80 m u ponor, sputamo se na prvu zaravan; odatle se sputamo jo dvaput po 80 metara. Zapoinje pohod u vetako podzemlje neke strane, nepoznate rase, staro hiljade godina. Peinski prolazi krivudaju pod pravim uglom, ponegde su uski, ponegde iroki, stene su glatke, esto kao polirane, a tavanice su ravne i kao prevuene caklinom. Dabome, ti hodnici nisu nastali na prirodan nain tako izgledaju savremena sklonita od vazdunih napada! . Pregledajui i opipavajui tavanicu i zidove, nasmejah se od srca, a taj smeh odjeknu u tunelu. Moric mi zasvetli u lice: ta je'. Uhvatilo te? E, da mi je sada videti arheologa koji bi se usudio tvrditi kako je sve to stvoreno pomou kamenih dleta! Moje sumnje u stvarno postojanje tih prokopa nestale su bez traga, ispunila me duboka srea. Hodnici poput ovih kroz koje upravo prolazimo, kae Moric, proteu se stotine i stotine kilometara ispod ekvadorskog i peruanskog tla. Sada skreemo desno! doviknu Moric. Naosmo se na ulazu u dvoranu, veliku poput hangara za "dambo-det". Moda je tu bilo neko mesto za snab-devanje, neko skladite materijala, pomislih. Ovde se za-vravaju, odnosno poinju rovovi koji vode u raznim prav-cima. elim da se posluim kompasom, ali on otkazuje poslunost. Tresem ga, no igla se ne mie. Moric me posmatra: To ne pomae. Ovde dole postoje zraenja koja aemoguavaju orijentaciju pomou kompasa. Ne znam -ta o zraenjima, ja ih samo primeujem, tu bi fiziari -norali da se prihvate posla. Na poetku jednog sporednog hodnika lei na tlu kos-'ur. lako uredan kao da ga je pripemio neki anatom radi orouavanja svojih studenata, ali i kao da ga je poprskao sprejom sa zlatnim prahom. Kosti svetle pod reflektorima kao isto zlato. Moric nas poziva da ugasimo svetla i polako krenemo za njim. Tiho je, ujem nae korake, nae disanje i u-ketanje ptica, na koje smo se, zaudo, brzo privikli. Tama je crnja od noi. Upalite svetla! doviknu Moric.

Stojimo zbunjeni i zapanjeni usred ogromne dvorane. Moric, ponosni pronalaza, pripremio je svoje iznena-enje vrlo veto, isto onako kao to Briselci iznenada suoavaju strance sa svojim osvetljenim Grand Placem, moda najlepim na svetu. Ta bezimena dvorana, u koju vodi sedmi hodnik, ne-prijatno je velika, krute lepute i skladnih proporcija. Tlo-crt iznosi 140 x 150 m, saznajemo. To su gotovo dimenzije Meseeve piramide u Tihuanu, prolazi mi kroz glavu, ni tamo, kao ni ovde niko ne zna graditelje, te vrsne teh-niare. U sredini dvorane stoji sto. Da li je to sto? Po svoj prilici, jer uz duu stranu stoji sedam stolica. Jesu li to stolice? Verovatno jesu. Od kamena? Ne, iz njih ne izbija hladnoa kakva je svojstvena ka-menu. Od drveta? Nipoto. Drvo ne bi milenijumima sauvalo tu vrs-tou. Da li su od metala? Ne verujem. Pod rukom deluju kao vetaki materijal, koji ima svoju vlastitu temperaturu, ali su teke i tvrde poput elika. Iza stolica stoje ivotinje; guteri, slonovi, lavovi, kro-kodili, jaguari, kamile, medvedi, majmuni, bizoni, vukovi puze gmizavci, puevi, rakovi. Kao saliveni, niu se neusiljeno i skladno jedni za drugima. Ne kao u prikazima ivotinjskih parova u Nojevoj barci. Ne ni prema poreklu i vrsti, kao to bi se svidelo zoolozima. Niti prema lestvici prirodne evolucije, kao to bi eleli biolozi. To je vrlo neobian zooloki vrt, a njegove ivotinje su od istog zlata. U toj dvorani nalazi se i najvee blago: metalna bi-blioteka koja se spominje u potvrdi overenoj kod javnog pisara, a koju nisam nikako, ba nikako mogao zamisliti. Nasuprot zoolokom vrtu, s leve strane iza stola za sastanke, nalazi se biblioteka od metalnih ploa. To su delom ploe, a delom metalne folije, debele samo jedan milimetar; veinom imaju dimenziju 96 x 48 cm. Meni je, i posle dugog ocenj ivakog posmatranja, ostalo zagonetno koji je materijal toliko vrst da omoguuje tako tankim i tako velikim folijama da stoje uspravno. One stoje jedna kraj druge, poput uvezanih listova neke ogromne knjige. Svaka ploa je ispisana, nosi ig, a tako je jednolino prekrivena znacima kao da ih je utisnula maina. Moric nije zasada uspeo prebrojati stranice svoje metalne biblio-teke, no slaem se sa njegovom procenom da bi ih moglo biti nekoliko hiljada. Slova na metalnim ploama su nepoznata, ali ja sam uveren u to da e se, s obzirom na obilje moguih po-reenja, prilino brzo pronai klju za deifrovanje, im nadleni naunici saznaju za postojanje tog jedinstvenog otkria. Bilo ko i bilo kada da je stvorio i oblikova tu biblioteku, laj je zaista vladao ne samo tehnikom, koja mu je omo-guila da proizvede tako velik bro] metalnih folija "po meri" delo je tu! ve je znao i pismo kojim e saopStiti neto vano biima daleke budunosti. Ta metal-na biblioteka stvorena je zato da bi se mogla sauvati i ostati itka vekovima... Videemo da li nau sadanjost ozbiljno zanima otkri-vanje tako velianstvenih tajni. Da li joj je stalo da odgonentne jedno drevno delo koje moe obelodaniti istine to e, moda, okrenuti sasvim naglavce zgodan, ali vrlo uproen poredak slvari? Ne plae li se, ipak, izvrni organi svih vera praistorijskih otkria koja bi mogla verovanje u stvaranje zameniti znanjem o tom stvaranju? eli li ovek, uopte, saznati da je njegov razvoj tekao sasvim drugaije nego to mu se, u obliku bezazlene bajke, prikazuje? Da li istraivai praistorije tragaju zaista iskre-no, bez naonjaka, i zaista marljivo za pravom istinom? Niko ne eli da padne sa nebodera koji je sam sagradio. Zidovi i hodnici u sistemu tunela su goli; nema tu slikarija kao u dubokim grobnicama u Dolini kraljeva kod Luksora, nema reljefa kakvi se mogu nai u praistorijskim peinama irom sveta. Meutim, ima na svakom koraku kamenih kipova.

Moric poseduje kamenu amajliju, visoku 12 cm i iroku 6 cm. Na prednjoj strani urezan je neki lik estougaonog tela i okrugle glave, koju kao da je nacrtala deija ruka; lik dri u desnoj ruci mesec, a u levoj sunce. U redu, to jo nije nita udno; meulim, obema nogama vrsto stoji na ok-rugloj zemaljskoj kugli! Da li je to jasan dokaz da je ve u doba kad su se urezivali prvi primitivni crtei u kamenu bar odabran krug naSih pradavnih predaka znao da ivimo na kugli? Zadnja strana (slika 3.) prikazuje polumesec i sunce koje baca zrake. ini mi se da ta kamena amajlija, pronaena u peinama, nesumnjivo dokazuje kako je mrea tunela postojala ve u srednjem kamenom dobu (9000-4000. g. pre'n.e.). Na jednoj kamenoj ploi, visokoj 29 cm i irokoj 53 cm, urezana je neka ivotinja. Verujem da je prikazan dino-saurus: ta izumrla praivotinja kretala se po kopnu po-mou duih zadnjih nogu kao to prikazuje gravira; i divovski rast dinosaurusi su bili dugaki do 20 m jo se nasluuje u skraeno prikazanom tekom, zbijenom telu, a i noge s tri prsta potkrepljuju moje uverenje. Ako je "ispravno" moje tumaenje te gravire, tada situacija postaje vrlo nezgodna. Ti uzumrli gmizavci iveli su u srednjem razdoblju Zemlje za vreme gornje krede, dakle pre 135 miliona godina, kada su dananji kontinenti poeli poprimati svoj

Prednja strana amajlije koja potie 12 razdoblja izmeu 9000 i 4000 godina pre n.e.. Moric ju je pronasao u peini, ' ' su tunell bar oblik. Ne usuujem se dalje razviti tu misao. Postavljam )jo samo pitanje: koje misaono bie je ikada videlo nekog ogromnog gmizavca? Pred nama lei Ijudski kostur, isklesan od kamena. Izbrojao sam deset pari rebara. Zar su postojali anatomi koji su secirali telo za nekog vajara? Vilhelm Konrad Rentgen, kao to se zna, otkrio je "novu vrstu zraka", koje je nazvao Xzracima, tek 1895. godine! U jednoj kan-celariji oprostite, kvadratnoj kamenoj prostoriji -Moric mi pokazuje kupolu. Poput straara niu se oko polukruga kupole spodobe nejasnih lica, sa iljastim e-irima; u rukama dre kopljaste predmete, spremne za odbranu. Na plafonu kupole lebde, lete likovi. Pri svetlu depne svetiljke razaznajem iza "romanskog" ulaza u ku-poli uuren kostur. To me ne zapanjuje. Zapanjuje me taj model kupole! Kupolastu gradevinu otkrio je prvi put Henrih ileman kada je od 18741876. otkopavao Mi-kenu, tvrdavu i grad na severoistonom Peloponezu, a tu kupolu, smatra se, sagradili su Ahejci krajem 14. stolea pre n. e. U koli sam, meutim, uio da je prva kupolasta gra-evina rimski Panteon, sagraden izmedu 120. i 125. godine n. e., za vreme Hadrijana. No sada smatram ovo kameno delo najstarijim modelom kupolaste graevine... Na kamenom postolju ui neki klovn kvrgava nosa. Taj oveuljak ponosno nosi svoj lem koji mu pokriva ui. Na une rese postavljene su slualice kao na naim tele-fonima. Na eonom delu lema nalazi se kutija prenika 5 cm i debela 1 cm, s 15 rupa, koje kao da su napravljene za utinice. Oko vrata mu visi lanac, na kome se opet nalazi takva kutija s rupama kao na telefonskom brojaniku. Isto tako zanimljivo je i patuljkovo odelo; tu su nagovetaji agregata astronautske odee i rukavice u kojima su prsti najbolje zatieni od opasnih dodira.

Krilatoj majci, kojoj meu rukama klei dete badema-stih oiju, s motociklistikom kacigom, ne bih poklonio nikakvu panju da nisam prilikom jedne posete Ameri-kom muzeju u Madridu video taj isti kip, samo od gline. 0 tim peinama i njihovom blagu mogu se napisati knjige, i bie napisane! U njima e se, izmeu ostalog, spomenuti i klesarski radovi, visoki 2 m, koji prikazuju bia sa po tri i sedam glava; trouglaste ploe na kojima su takva slova kao da su se neki uenici tek uili pisati; kocke koje na svojih est stranica prikazuju geometrijske crtee; pljosnat masnik, dugaak 114 cm i irok 24 cm, koji je savijen kao bumerang i prepun zvezda ... Niko ne zna ko je sagradio te tunele, niko ne poznaje vajare koji su ostavili za sobom tako udna i zagonetna dela. ini mi se da je jasno samo to: graditelji peina nisu bili u isto vreme i klesari, svrsishodno turi hodnici "go-vore" protiv dekorativnih dodataka. Moda su podzemlje pokazali odabranima, moda su ti odabrani oblikovali u kamenu ono to su videli i uli, te zatim to ostavili ispod zemlje... Ulaz u podzemnu riznicu Ijudske istorije poznat je za sada malom broju poverljivih osoba, a uva ga divlje indi-jansko pleme. Skriveni, Indijanci vrebaju u gustiu i prate svaki pokret stranaca. Poglavica tih uvara peina i tri pripadnika plemena, koji su povremeno u dodiru sa civi-lizacijom, primili su Morica kao prijatelja, dakle: kao prijatelja celog plemena. Jednom godinje, 21. marta kad poinje prolee, po-glavica silazi sam u podzemlje, do prve paltforme, kako bi se ritualno pomolio. Na obrazima nosi iste one znakove koji postoje i na stenama na ulazu u rov. Pleme uvara peina jo i danas izrauje maske i rezbarije "Ijudi dugih noseva" (gasne maske?), a u njemu se pria, to zna Moric, o junakim delima "leteih bia" koja su nekad stigla s neba. Meutim, nikakva nagovaranja ni pokloni nisu mo-gli naterati te Indijance da pou s nama u peine. Ne kazali su Moricu tamo dole ive duhovi! udno je, vrlo udno to indijanske poglavice s vremena na vreme zlatom podmiruju dugove prema civilizovanom svetu, ili to prijateljima, koji su uinili neku uslugu njiho-vom plemenu, daruju skupocene radove u zlatu iz svoje petstogodinje prolosti. Moric me je nekoliko puta prilikom naeg izleta pod zemlju spreio da snimam. Jednom su to bila zraenja koja bi, ionako, upropastila negative, drugi put se, opet, radilo o blicu koji bi svojom jarkom svetloSu mogao oStetiti metalnu biblioteku. U poetku nisam mogao shvatiti te razloge. No, nakon nekoliko sati u podzemljupostalo mi je razumljivo Moricovo neobino ponaanje. ovek se tu ne moe osloboditi utiska da ga neko neprestano po-smatra, da razara neke ari, da izaziva nesreu. Hoe li se izlazi zatvoriti? Hoe li blic upaliti neki sinhronizovani laserski zrak? Nikad vie neemo videti dnevno svetlo? Priglupa razmiljanja Ijudi koji bi hteli u sve proniknuti? Moda. No, ko je sve to doiveo tamo dole, razumee takve apsurdne misli. Tek e se savremenim tehnikim pomagalima moi ispitati da li tu ima opasnosti koje treba izbei ili savladati. Kada sam ugledao pred sobom gomilu zlata, zamolio sam joS jednom Morica da mi dozvoli da napravim snimak, bar jedan. Opet je odbio moju molbu: morali bi se s gomile podii veliki komadi zlata, a to bi moglo stvoriti buku, pa bi se kamenje poput lavine obruilo sa tavanice. Videvi moju Ijutnju, Moric se nasmejao: Imae jo dovoljno prilika da snimi zlato, samo to ga nee biti u tako ogromnoj koliini. Da li si zadovoljan? Danas znam da se najvee zlatno blago iz mranih peina ne moe videti u junoamerikim muzejima. Ono

4. Otac Karlo Krespi u zadnjem dvoristii crkve Marija Aksilandora u Kuenci sakuplja i uva nezamislivo zlatno i srebmo blago lei u zadnjem dvoritu sirotinjske crkve Marija Aksi-landora u Kuenci u Ekvadoru, hodoasnike crkve na 2500 m nadmorske visine. Otac Karlo Krespi, (slika 4.) koji je nagomilao nepro-cenjive dragocenosti neprocenjive ve i zbog koliine istog zlata ivi 45 godina u Kuenci; na glasu je kao pouzdan prijatelj Indijanaca, koji su mu proteklih dece-nija, pa jo i danas, donosili komad po komad izvanredno dragocenih zlatnih i srebrnih umetnina iz svojih skrovita i poklanjali mu ih. Srean sam to otac ima dva Indijanca koji pomau njemu i meni. U blizini tog smernog oveka teko se die, zbog puke uzdrljivosti verovatno joS nikada nije dotakao vodom svoje greno lelo, pa je i njegov zadah sigurna zatita pred Ijudima koji bi mu se mogli suvie pribliiti. Indijanci dovlae pred moju kameru zlatne, srebrne, mesingane i bakarne ploe, Tu smem napokon snimiti zbirku uzoraka onakvih motiva kakvi su nagomilani u mrei tunela. Kada budem ubudue govorio esto o zlatu, neprestano o istom zlatu, izraavau time uverenje oca Krespija, a i svoje lino koje se pomou moje kamere prvi put pokazuje zauenom i, razumljivo, sumnjiavom svetu. Sjajna traka, (slika 5.) visoka 52 cm, iroka 14 cm, debela 4 cm. U 56 kvadrata "udaren je ig" 56 razliitih

5.
U 56 kvadrata ove sjajne zlatne trake kao da je "utis-nuto zigom" 56 razliitih znakova pisma. Nafolijama metalne biblioteke u Velikoj dvorani vide se u dlakujednaki znaci. slova. Na folijama metalne biblioteke u Velikoj dvorani video sam u dlaku jednaka slova! Onaj ko je izradio tu zlatnu traku vladao je kodom (alfabetom?) od 56 slova ili simbola koj i su inili pismo, to je znaaj no pogotovo zato to se do sada tvrdilo da u junoamerikim kulturama (Inka, Maja) nije postojalo pismo koje bi liilo na alfa-betsko. Da li si video ovu damu? dovikuje Moric. Visoka je 32 cm, razume se: od istog je zlata, ima glavu od dva spojena trougla, na ijim ivinim povrinama kao da su zavarena krila. Iz uiju rastu smotani kablovi, koji bez sumnje nisu ukras, jer naunice kakve dolikuju dami treba da vise na unim resama. Dama ima zdrave, mada trouelaste proporcije, dopadljive grudi, a noge su joj rairene. Cinjenica da nema ruku ne teti njenoj lepoti; s druge strane, nosi pristojne dugake pantalone. Iznad njene glave lebdi kugla, a meni se ini da i zvezde to su urezane pored njenih laktova ukazuju na njeno poreklo. Star iz nekog minulog razdoblja? Devojka sa zvezda? Zlatan disk, prenika 22 cm (slika6.) Ne moe biti rei o odbrambenom titu, gde bi ga svrstali arheolozi: prvo, suvie je teak, a drugo, na glatkoj zadnjoj strani nije nikada postojala drka. Mislim da i taj disk prenosi neka obavetenja: tu su dve stilizovane, ali neverovatno tano prikazane semene niti, dva nasmeena sunca, meseev srp posle utapa, jedna velika zvezda, dva stilizovana tro-uglasta Ijudska lica. U sredini su take, koje svojim poret-kom pruaju estetsko uivanje oku, ali koje, po svoj prilici, ele postii neto vie i neto drugo. Otac Krespi dovlai teku zlatnu plou pred kameru. Evo, maldi prijatelju, neto posebno za vas! Ovaj komad potie iz vremena pre potopa... U mene zure tri lica koja pokazuju visoku plou s nekakvim znacima. Oi su im sline, kao da bulje ispod

6. Tezak zlatan disk, dragocen, tajanstven nosilac vesti nilcako uobiajen odbrambenl Stit naoara. Gornje levo udovite pokazuje neku kuglu, a desno je od glave do pete u jednodelnom radnom odelu, koje je sa strane zakovano, i na glavi ponosno nosi tro-uglastu zvezdu. Nad ploom sa znacima lebde dve kugle, poloene na krila. ta predslavljaju ta udovita? Nekakvo Morzeovo pismo, take, crtice, pozivi u nevolji? Ras-klopna ploa za elektrine prikljuke, sabiralite za regulatorske odvode? Sve je mogue, no na toj ploi ne nasluujem slova, ve pre tehnike analogije ... A ona potie, kao to kae otac koga je Vatikan zbog arheolokih istraivanja oslobodio slube, iz vremena pre potopa.

Na asnu re, potrebno je poprilino samosavlaivanja da se, kad se ugleda to blago u zadnjem dvoritu Marije Aksilandore, ne podlegne zlatnoj groznici! Meutim, nije me impresioniralo to obilje zlata, ve neto drugo: na stotinama metalnih ploa, sjaje se prikazi zvezda, meseca, sunaca ... i zmija, koje su gotovo nesumnjivo simbol sve-mirskih letova. Izvlaim nekoliko naroito fotogeninih primeraka ta-kvih prikaza iz navodno nestale batine Inka, koji su vrlo dobro poznavali znak zmije i znali ga veto povezati sa svojim vladarom, "sinom Sunca". Zlatni reljef s piramidom (slika 7.). Strme zidove obuhvatile su zmije; postoje dva sunca, dva astronautska udovita, dve ivotinje sline jelenu i krugovi s tokom. Nagovetavaju li oni broj astronauta koji su sahranjeni u piramidama? JoS jedna zlatna ploa s piramidom. U podnoju piramide su jasni znaci nekog pisma, a s leva i s desna: slonovi kojih je u Junoj Americi bilo pre, otprilike, 12.000 godina, u doba kada, navodno, jo nije postojala nikakva kultura. A zmije su najzad tamo gde i pripadaju, na nebu. Zmije i zmajevi imaju svoju postojbinu u svim mito-vima o stvaranju, to ne moe niko pobiti. ak i prirodnjak kao to je gospoa dr Irena Senger-Bred, koja radi kao inenjer u avionskoj i svemirskoj industriji, postavlja u svom delu "Nereive zagonetke stvaranja" pitanje: "Zato u likovnim prikazima i mitovima starih naroda, Kineza, Indijaca, Vavilonaca, Egipana,Jevreja, Germana i Maja motiv zmija igra tako veliku ulogu?" U svom odgovoru dr Senger-Bred nagovetava vero-vatnou da su simboli zmajeva i zmija zacelo u nekakvoj vezi sa stvaranjem i svemirom. Robert aroks u svojoj knjizi "Svetski majstori" do-kazuje, na osnovu starih zapisa, da je posvuda bilo sjajnih zmija koje su lebdele u vazduhu, da su Feniani i Egipani stvarali od zmija i zmajeva boanstva, da zmija pripada elementu vatre, jer u njoj je brzina na osnovu njenog daha koja se ne moe premaSiti. aroks doslovno navo-di Areja iz Herakleopolisa: "Prvo i najvie boanstvo jeste zmija s glavom kopca; kad otvori oi, ispunjava celu prvo-stvorenu Zemlju svetlom, a kad ih zatvori, rairi se tama." Pisac istorije Sanhuniaton, koji je oko 1250. g. pre n.e. iveo u Bejrutu, navodno je zapisao mitologiju i istoriju Feniana. Odatle aroks prenosi ovaj odlomak: "Zmija ima brzinu na osnovu svog daha koja se ne moe premaiti. Spiralama, koje stvara pri svom kretanju, ona daje brzinu kakvu god eli... Njena energija je izvanredna ... Svojim sjajem sve je osvetlila ..." Takav opis nisu mogla stvoriti misaona bia koja gledaju zmije kako gmiu po tlu. Ali, zato su se zmije tako uporno ugnezdile u svim priama o stvaranju? Eto, sluam poziv naunika da se nai drevni preci mogu shvatiti samo na osnovu njihovog tadanjeg znanja,

7.
Na zlatnoj ploi istie se piramida po kojoj sepenju zmije. Ukazuje li broj krugova na astronaute koji su sahranjeni ugradevini?

pa se bavim sasvim jednostavnom psihologijom: Kad su nai davni preci videli neku veliku neobinu pticu, opi-sivali su je onakvom kakvom su je videli; za to je bilo dovoljno pojmova u njihovom oskudnom jezikom blagu. Meutim, kako da opigu neku jedinstvenu pojavu na nebu koju jo nikada nisu videli, za koju su im nedostajali pojmovi i rei? Nepoznati astronauti nisu, verovatno, pri svojim prvim sputanjima na nau planetu bili naroito obazrivi; moda je posmatrae za vreme sletanja pogodio i opekao uaren mlaz iz pogonskih motora ili ih je satro mlaz rakete pri odlasku. Oevidcu tog stranog dogaaja potpuno su nedosta-jale tehnike rei kojima bi to opisao! Nepoznata (me-talno) sjajna stvar koja se, smrdei, puei i huui spustila ili uzletela nije bila ptica, nipoto. Prema tome, ono to su videli opisali su poznatim pojmovima, "kao zmaja", ili "kao veliku sjajnu pticu", ili - zato to se sve inilo tako neverovatnim kao "pernalu zmiju koja riga vatru". Zaprepaeni tim doivljajem, oevi su priali si-novima, a ovi unucima, stoleima i milenijumima, o groz-noj pojavi zmajeva i zmija. U toku vremena izvetaj o injenicama, sastavljen pomonim reima, sve vie i vie je menjao svoj oblik, ponekad je dominirao zmaj koji riga vatru, a ponekad letea zmija (ba zato to je tako ne-zamisliva!), pa se napokon ona preteno i ugnezdila u mitovima. 1 na zlatnim ploama u peinama ispod Ekvadora i Perua, na blagu oca Krespija, ima bezbroj zmija penju se po piramidama, tee prema vrhu lete, vatrenih repo-va, po nebu lee na glavama bogova. Ni tu, a ni bilo gde drugde, ne moe se nai ni jedna jedina zmija kakvu Ijudi mogu videti u svako doba: zmija koja se sklupala u travi, koja visi s drveta, koja mirno jede mia ili s ostalima puzi kroz mulj. Svuda su zmaj i, pre svega, zmija znaci pojava iz sve-mira. ta misle arheolozi? Zmija je bila simbol besmrtnosti. Zato? Zato to su nai dosetljivi preci videli kako ta ivotinja skida sa sebe kou i izvlai se iz nje uvek nova. Zar nai pradedovi, koji su tako paljivo posmatrali zbivanja oko sebe, nisu prime-tili da zmija, ipak, napokon ugine? Zmija je bila izraz spretnosti, preduzetnosti. Zar nisu za to ptice ili leptiri bili pogodniji uzorak nego te jadne ivotinje koje gmiu po tlu? Zmija je bila znak plodnosti, pa su je zbog toga primi-tivni narodi - koji su se svi bojali zmija! potovali. udan podsticaj za raanje potomstva. Stanovnik ume bojao se zmije, te ju je zato odabrao za boanstvo. Ipak, lavovi, medvedi i jaguari bili su mnogo opasniji zmije napadaju samo divlja koja im slui kao hrana, inae ne nasru. Tu je Mojsije (Prva knjiga, 3. poglavlje) ve blie sutini stvari: za njega je zmija glasnik zla. Isto onako kao to se i u drevnom severnogermanskom Midgradu, onom "sa-lau" izmeu neba i zemlje, midgradske zmije kao olienje opasnosti i pogubne moi unjaju oko tog imanja. Praistorijska svedoanstva govore: - Zmija (i zmaj) imaju neke veze sa stvaranjem o-veka; - Zmija (i zmaj) u vezi su sa zvezdama; Zmija moe leteti; Zmija ima neugodan i vru dah. Za sada nedostaje u arheoloko-etnolokoj literaturi temeljno prouavanje porekla zmije u mitovima i legen-dama. Strunjaci mogu zakrpiti tu rupu. Rado u im satviti na raspolaganje svoj arhiv. Otac Krespi poslagao je zlatne ploe delom prema motivima, na primer, prema prikazima piramida. Raz-gledao sam preko 40 ploa, a neke od njih mogu se videti i u ovoj knjizi. Sve gravire piramida pokazuju etiri zajed-nike osobine: nad piramidama uvek stoji jedno, a ponajee i nekoliko sunaca; kraj piramida ili iznad njih uvek lete zmije; uvek su prisutne ivotinje raznih vrsta; posebna zanimljivost: oko piramida je urezan raz-liit broj dvostrukih krugova jednake veliine; izbrojao sam ih izmedu 9 i 78. Te "dvostruke krugove", veliku taku u krugu, ne su-sreemo samo u Kuenci, ve i na svim praistorijskim pe-inskim slikarijama i na svim reljefima. Do sada su se ti krugovi s takama

tumaili i tumae se kao simbol Sunca. Ja sumnjam u to. Sunce (nasmejanog lica ili s krugom zrakova) ima, ionako, uvek svoje sigurno mesto, a esto sija i nekolio sunaca. Budui da su sunca tako jasno pri-kazana, trebalo bi ipak razmisliti o tome 8ta znae ti krugovi. Oznaavaju li broj vienih astronauta? Podseaju li, u blizini piramida, na broj nepoznatih bogova koji su sahranjeni u njima? Ili obeleavaju primeene eksplozije? Smatram da krugovi s takama slue pukom nabrajanju. Moja se misao ne moe grafiki jasnije prikazati nego to to ini peinska slikarija koja je otkrivena u planinama Kimberlej u Australiji: "Oreol" boga simbolizuje Sunce, ali kraj lika su naslikana 62 kruga. Zar su sve to samo mala sunca? Moe se postaviti obilje pitanja, a svaki odgovor ini mi se ispravnijim od tvrdnje da su krugovi s takom, pored jasnih prikaza Sunca, takoe i Sunevi simboli. Toliko nam nai praistorijski izvetai ipak nisu pojednostavili zadatak. I, uvek su prisutne ivotinje! Moram priutiti sebi bar jednu zlobnu primedbu. U podnoju naroito pomno sa-graene piramide od besprekornih kvadara stoje dva Ijup-ka slonia. Ba slatko! ^ U Severnoj Americi i Meksiku iskopane su, dodue, slonovske kosti, no ustanovilo se da potiu iz razdoblja do 12.000 godina pre n.e.. Medutim, u doba Inka, iji poeci kulture nastaju oko 1200. godine n.e., u celoj Junoj Ame-rici viSe se ne pojavljuju slonovi. Vie ih nema. To je nepobitno. Neka sada rei zagonetku ko moe: ili je Inke posetio neki nadareni umetnik iz Afrike i skicirao im slonove kraj piramida, ili su te zlatne ploe starije od 14.000 (12.000 + 2000) godina. U obzir dolazi samo jedno ili drugo. ini mi se da u zlatu urezane piramide iz oevog blaga uklanjaju jedno pogreno tumaenje. Do sada se tvrdilo da su piramide Maja nastale bez bilo kakve veze s egi-patskim piramidama: ovde su te ogromne graevine bile grobnice, a tamo samo velianstvena zdanja na ijoj su se gornjoj platformi podizali hramovi. Ni na jednoj zlatnoj ploi ne primeuje se na vrhu neko poravnanje i na njernu hram! Oblici piramida su isti kao i u Egiptu. Ko je koga oponaao? Ko je prvi sagradio piramide: Inke ili Egip-ani? Ne moe se raditi o kasnijim plagijatima. Plagija-torima bi zacelo stajalo na raspolaganju vie zlata nego to ga ima u Fort Knoksu, morali bi zaposliti etu umetnika koji imaju osnovno znanje o drevnim narodima i njihovim kulturama, a osim toga, takvi velianstveni plagijati mo-rali su ipak nastati jo u doba Inka, kad god to bilo. Ba me interesuje kakvim e se izvrtanjem to udesno zlatno blago neprocenjive arheolokoistorijske vredno-sti, koje se ovde prvi put opisuje, "ukloniti iz sveta" koji nam nai praistorijski izvetai ipak nisu pojednostavili zadatak. I, uvek su prisutne ivotinje! Moram priutiti sebi bar jednu zlobnu primedbu. U podnoju naroito pomno sa-graene piramide od besprekornih kvadara stoje dva Ijup-ka slonia. Ba slatko! U Severnoj Americi i Meksiku iskopane su, dodue, slonovske kosti, no ustanovilo se da potiu iz razdoblja do 12.000 godina pre n.e.. Medutim, u doba Inka, iji poeci kulture nastaju oko 1200. godine n.e., u celoj Junoj Ame-rici vie se ne pojavljuju slonovi. Vie ih nema. To |e nepobitno. Neka sada rei zagonetku ko moe: ili je Inke posetio neki nadareni umetnik iz Afrike i skicirao im slonove kraj piramida, ili su te zlatne ploe starije od 14.000 (12.000 + 2000) godina. U obzir dolazi samo jedno ili drugo. ini mi se da u zlatu urezane piramide iz oevog blaga uklanjaju jedno pogreno tumaenje. Do sada se tvrdilo da su piramide Maja nastale bez bilo kakve veze s egi-patskim piramidama: ovde su te ogromne graevine bile grobnice, a tamo samo velianstvena zdanja na ijoj su se gornjoj platformi podizali hramovi. Ni na jednoj zlatnoj ploi ne primeuje se na vrhu neko poravnanje i na njemu hram! Oblici piramida su isti kao i u Egiptu. Ko je koga oponaao? Ko je prvi sagradio piramide: Inke ili Egip-ani? Ne moe se raditi o kasnijim plagijatima. Plagija-torima bi zacelo stajalo na raspolaganju vie zlata nego to ga ima u Fort Knoksu, morali bi zaposliti etu umetnika koji imaju osnovno znanje u drevnim narodima i njihovim kulturama, a osim toga, takvi velianstveni plagijali mo-rali su ipak nastati jo u doba Inka, kad god to bilo. Ba me interesuje kakvim e se izvrtanjem to udesno zlatno blago neprocenjive arheolokoistorijske vredno-sti, koje se ovde prvi put opisuje, "ukloniti iz sveta" koji dr Viktorija de la Hara, dokazala je rezultatima svog desetogodinjeg naunog rada da su Inke, oito, imali pismo! Geometrijske are (kvadrati, pravougaonici, rom-bovi, take, crte itd.) na njihovoj keramici, arama i crte-ima nisu nita drugo nego znakovi pisma, ponekad jed-

nostavnog, a ponekad davolski zamrenog sadraja; ti zna-kovi izveStavaju o istorijskim injenicama, priaju mitove i dokazuju da su se ve i neke Inke posvelili lepoj, ali nimalo unosnoj umetnosti slaganja slova. Osnovni sku-povi ine, prema dopunskim bojama, gramatiku. Kad je dr de la Hara zavrila svoje predavanje, dobila je od nau-nika gromoglasan aplauz. ta e kazati etnolozi kad budu uskoro mozgali nad znakovima pisma na zlatnim ploama u Kuenci? Bez sum-nje, ja neu dobiti glomoglasan aplauz, ali ipak kaem: ustanovie se da su znakovi na zlatnim ploama, pro-nadenim duboko ispod zemlje, najstarije pismo na sveiu'. Ijo neto: upueni u tajne su tu zabeleili poruke bogova, tehnike podatke i uputstva za budunost! Video sam tri praistorijska modela najsavremenijih aviona! Prvi moe videti svako koga nanese put u Kolumbiju: izloen je u Stejt banci u Bogoti. Drugi poseduje, naravno, otac Krespi. A trei jo lei 240 m pod zemljom, u pci-nama Huana Morica. Vekovima su arheolozi smatrali model u Bogoti "re-ligioznim ukraom". ao mi je arheologa: rien ne va plus, vie nita ne ide kao treba. 'Avijatiarski strunjaci su pregledali taj predmet i is-pitali ga u aerodinamikom tunelu: smalraju ga modelom aviona. Dr Artur Polisli iz Aeronautikog instituta u NJU-jorku izjavljuje: "Vrlo je mala verovatnoa da taj predmet opredstavlja ribu ili pticu. Ne samo zato to je taj zlatni model pronaen duboko u unutraSnosti Kolumbije i to umetnik nije nikada video morsku ribu, ve i zato to se ptice tako preciznih nosivih povrina i uspravno postavljenih zategnutih peraja ne mogu zamisliti." Prednji deo je nezgrapan kao na najteem amerikom avionu B-52. Neposedno iza kljuna, koji ree vazduh, nalazi se zaliena vetrobranom, pilotska kabina. Trup aviona, podebeo zbog pogonskih ureaja ugraenih u njemu, poiva aerodinamiki simetrino na dvema zaobljenim nosivim povrinama. (Model u Bogoti ima dve deltaste nosive povrSine poput "Konkorda", koje se, kao i u "Konkordu", zavravaju iljatim nosem.) Model aviona kod Inka zavrava se sa dva stabiliatorska peraja i uspravnim repom za upravljanje. Kome je maSla tako jadna te se usuuje t.umaiti ove modele aviona kao ptice ili letee ribe? Zlato je uvek bilo redak i zbog toga dragocen metal, a nalazilo se u hramovima i kraljevskim palatama. Kad se neki predmet ve lio od zlata, onda se to inilo zato to je a) bio vrlo vaan kao predmet; b) trebao je da se odri na neodreeno vreme i c) zbog tuga se izraivao od materijala koji ne ra i nije podloan koroziji. Osim toga, nije postojao nikakav kult ribe - ptice kome bi se mogli pod-metnuti ti modeli. U kosmolokoj riznici Marije Aksi-landore sjaji se jedna krupna zlatna kugla obuhvaena nirnkimobodom. Da predupredim budalaste odgovore: to nijevajarsko prikazivanje eira s obodom. eiri imaju uvek, i za najgluplje, uplje izboenje u koje se presvetle glave mogu smestiti. U "Povratku zvezdama" ja sam bez prigovora obrazloio svoje gledite zato smatram kuglu idealnim obli-kom svemirskih brodova i svemirskih stanica: kuglasto se obre oko ose u slobodnom prostoru, te se na taj in na rubu najveeg prenika stvara vetaka sila tee, kakva je potrebna za metabolizam organa na dugim pu-tovanjima. Zlatna kugla iznova podupire moju slutnju da su kugle ve u drevno doba predstavljale oblik nebeskih vozila. irok obod nije morao biti samo pristanite za tran-sportne brodove, ve je u isto vreme mogao biti i aku-mulator suneve energije, podeljen na elije. Tehniko-spekulativnoj mati nisu postavljene nikakve granice. Za-nima me, medutim, kako je matrica te zlatne kugle dospela iz Ekvadora u Tursku, udaljenu 12.000 km! Tamonji nalaz, isklesan od kamena, uva se u Turskom muzeju u Carigradu. To je negativ zlatne kugle iz blaga oca Krespija:

ista kugla, isti zupast uzorak na obodu. Pod tom ka-menom matricom na prvom spratu carigradskog muzeja pie: "Ne moe se klasifikovati." Dokle god nauka odbija da meu svoje kombinacije primi pomisao kako su ve u praistorijsko doba mogle letelice savladavati vrlo velike udaljenosti izmedu konti-nenata i preletati mora, sve dotle e u kuli od slonovae, koja uva duboko smrznute predrasude, postojati nereive zagonetke. Ne sme se kazati da naunici nemaju mate, no rezultati moraju odgovarati klieu. U Kuenci sam snimio zlatan kip, visok 52 cm, koji prikazuje bie normalnih Ijudskih proporcija (slika 8.). Neobino na njemu je to na rukama i nogama ima samo po etiri prsta. Istinu govorei, u staroj Indiji, kod Maora, kod Etruraca i drugde mogu se nai boanski likovi koji nemaju sve udove. Ipak, u jednoj ozbiljnoj naunoj publikaciji proitao sam kako je reenje te zagonetke jednostavno: prsti na rukama i nogama predstavljali su, navodno, neku vrstu raunske maine. Ako se hteo izraziti broj 19, izostavio bi se jedan prst na ruci ili nozi. U skladu s tom "naunom"

8. Ovaj zlatan kip ima nor-malne Ijudske proporcije neobinoje to Sto su mu na rukama i nogama samopo etiriprsta! Ozbiljno nauno objaSnjenje: masina za raunanje. Zar su Inke bili toliko glupi da su izradili figuru kako biprikazali "etiri"? Radi se o "boanstvu zvezde" matom, brojka 16 predstavljena je biem sa etiri prsta na rukama i nogama! Taj priglupi nain brojanja ini mi se nedostojnim naroda koji je gradio puteve, utvrenja i gradove. Zato su, tako mi bogova sa svih zvezda, morale mudre Inke prikazivati celog oveka, s rukama i nogama, da bi na tako budalast nain izrazili, na primer, broj 4? Ta uasno ozbiljna nauka zaplie se u mreu svoje vlastite mate: mada priznaje da su Inke znali brojati, pobija im spo-sobnost da izraze broj 4 sa etri crtice ili etiri take. Za to su morali rezati prste. 0 sancta simplicitas! to se tie lika iz Kuence, kojem nedostaju dva prsta na rukama i nogama, tu ionako ne "pali' tipino Ijudsko brojanje pomou ruku i nogu; radi se, naioie tako smatra otac Krespi o prikazu "boanstva zvezde". U desnoj rucu taj Ijupki bog Sunca pokazuje neku ivotinju, sas-tavljenu od vodenog konjia, papagaja i zmije a u levoj neki prut, koji JC gore

ukraen njegovim znamenjem: na-smejanim suncem, a dole zmijskom glavom. Iz zadovol]-nog lica izbijaju zvezdani kraci, koji se mogu videti i na dvojici njegovih kolega iz peina u australijskoj pustari, dvojici "stvoritelja"; oni, meutim, nose kombinezone sa irokim pojasevima oko prsiju. Kad-tad, verovatno posle deifrovanja metalne biblio-teke, ustanovie se da bia anatomski nepravilnih udova predstavljaju slikovit izraz usmenim predanjem sairvanih opisa nekih spodoba iz svemira koja su bila "drugaija". Remek-delo nekog Direra, Degasa ili Pikasa kod Inka predstavlja zlatna ploa dimenzija: 98 x 48 x 3 cm. Ma koliko dugo se posmatralo to delo, uvek se otkriva neto novo. Beleim ono to sam zapazio: zvezda bie debelog trbuha i zmijskog repa - ivotinja slina pacovu - ovek u pancirnoj koSulji s kojom je spojen lem -.trouglast lik probuenog trbuha lik trouglaste glave iz koje izbijaju zraci dva lica toak iz kojegviri lice ptice zmije dlakave i elave glave lice koje raste iz nekog drugo lica zmija s licem dvosiruki krug s licem. Haos! U toj burnoj zbrci istiu se dve vrste zlatne arke koje izdiu neko lice iznad bombe koja pada'. (slika 9.). ta hoe saoptiti umelnik? Je li njegovo delo pandemonij? Ovekoveuje li ono trenutak kada je bog zvezda unitio zemaljski haos? Sitan deo metalnog blaga iz dvorita Marijine crkve i Kuenci, koji pokazujem, jo je sitniji deo dragocenosti to poivaju nedirnute u peinama Huana Morica, ove orgije Ijudske istorije u zlatu.

9. Na ovoj zlatnoj ploci uvek e se otkriti ponesto novo: zvezda, bie debelog trbuha, ovek u pancirnoj koulji sa slemom, toak iz kojeg viri lice... Celoj toj burnoj zbrci preti bomba koja pada, akojujeumetnik jasno istakao sa dve sare. Kakvo je znaenje, kakva je svrha zlatnih radova kod Inka? Jesu li to samo primitivne, skupe igrarije? Jesu li sve to, uistinu, poruke iz daleke davnine koje ne moemo odgonetnuti? Profesor Miloslav Stingl je vodei amerikanist u zem-Ijama istonogbloka; akademsku titulu stekao je na starim amerikim kulturama; danas je lan Akademije nauka u Pragu; autor je arheologkih i etnoloSkih dela; njegova knjiga "U propalim gradovima Maja" (1971.) dobila je

visoke ocene. Profesor Stingl, koji je bio gost u mojoj kui, video je snimke to sam ih napravio u Kuenci. - Ako su te slike verodostojne, a sve govori u prilog tome da jesu jer se od zlata ne izrauju plagijati, pogotovo ne u tako velikom broju, onda je ovo najvea arheoloka senzacija nakon otkria Troje! 1 ja sam jo pre nekoliko godina podravao stanovite da Inke nisu poznavali pisma u alfabetskom smislu. A sada stojim pred njihovim pis-mom! To je zacelo vrlo, vrlo staro pismo, jer se razaznaju prelazi od ideograma prema pismu. Kako ocenjujete gravire, kako ih svrstavate u do-sadanji sistem? Da bih mogao zauzeti odreen nauni stav, morao bih temeljno i pomno pregledati svaku plou, svaku upo-rediti sa ve postojeim materijalom. Trenutno mogu sa-mo kazati: ushien sam'. Na dosad poznatim gravirama Inka bilo je Sunce, sva-kako, est sastavni deo scene, ali nikada kao na ovim snimcima ovek nije bio izjednaen sa Suncem: eto, tu su Ijudski likovi sa sunanim zracima oko glave, odnosno Ijudski likovi koji imaju oko glave zvezdane krake. Simbol "svete moi" bila je uvek glava. Meutim, na ovim slikama glava je u isto vreme Sunce ili zvezda! To ukazuje na nove, neposredne veze. Kakvo biste znaenje pridali "bombi" na toj sjajnoj ploi? uveni naunik je izvadio lupu te dugo i nemo po-smatrao fotografiju. Potom ree gotovo Ijutito: Ne moe se dali nikakvo tumaenje, sve je ovo sasvim novo! Totemistiki tumaei, kazao bih da bia sa zracima i zvezdama gore, a zmijski simboli dole ukazuju i u . na povezanost neba i zemlje. A to znai da su zvezdana Ifa bia i sunca bila u nekakvoj vezi sa zemaljskim stanovsa lemovima i sve ostalo to se tu moe razaznati kao da potiu iz nekog nestvarnog sveta, iz mitologije ... Mitologije koja svakog dana dobija sve opipljiviju i stvarniju podlogu! Moram priznati nasmeja se profesor u toj svojoj igri kombinovanja vi imate takvih argumenata koji zbunjuju i takvogstarog lisca kao to sam ja, terajui ga da sezamisli. Ko e istraiti peine i blago pod Ekvadorom, ko e to senzacionalno arheoloko otkrie obasjati svetlom na-unog ispitivanja koje moe rasvetliti tajne? Nema na vidiku nekoga ko bi bio tako bogat kao Henrih ileman, koji je otkopao Troju i Mikenu. Kad je Moric otkrio mreu tunela, bio je siromaan kao crkveni mi. Posle je pronaao nalazita gvoa i srebra, a pravo na iskoriavanje preneo je na topionice; sada ima prilino dobre prihode koje ivei vrlo skromno koristi iskljuivo za svoja nauna istraivanja. Ipak, Huan Moric nije tako bogat da bi mogao nastaviti svoj rad na najbolji mogui nain i zaposliti strune pomonike. Zna da bi odmah mogao dobiti pomo od pekulanata, kopaa zlata poput onih na Divljem zapadu; dovoljno bi bilo da im pokae samo deo primamljivih hrpa zlata u peinama pod Ekva-dorom. Takvu pomo ne eli, ona bi se izrodila u pljaku i ne bi pomogla oveanstvu. Zbog toga je teko sastaviti ekspediciju koja bi bila nesebina i sluila samo istraivan-ju. Ve 1969. godine, kad je pozvao goste, Moric je dao grupi oruanu pratnju. to su dublje prodirali u lavirnt, priaju Moric i Pena, to je kritinije i razdraljivije pos-tajalo raspoloenje, pa se grupa poela pribojavati naoruanih pratilaca koje je spopala zlatna groznica. Mo-rali su se vratiti. Zato Ekvador ne preduzima nita, zagto ne potpo-mogne neku naunu ekspediciju koja bi proslavila zemlju? Ekvador, sa svojih pet miliona stanovnika, spada meu najsiromanije zemlje June Amerike. Plantae kakaoa, banana, duvana, pirina i eerne trske ne donose do-voljno deviza da bi se mogli kupovati savremeni tehniki uredaji. Indijansko ratarstvo navisoravni proizvodi krom-pir i ito, a donekle su razvijeni ovarstvo i uzgoj lama. Divlji kauuk, koji se ranije dobijao iz uma na istoku, vie nije traeni artikal. Moda narcdnih godina odreenu zaradu moe doneti vaenje rudnog blaga (zlata, srebra, bakra, olova, mangana), koje podstie drava, a islo tako i nafta koja je pronaena na obali. Za sada je, medutim, sav prihod preko potreban za ublaavanje oajne bede, za sada niko nema razumevanja za zadatke koji ne slue pobedi nad glau. Huan Moric procenjuje da bi samo razgledanje tu-nelskogsistema, bezdetaljnijih istraivanja,stajalo vige od milion vajcarskih franaka: treba izgraditi elektrinu cen-tralu, urediti sredinja skladita za ureaje i snabdevanje, preduzeti mere obezbeenja, a donekle su potrebni i ru-darski radovi.

Dobro poznavajui ta nedirnuta blaga Ijudske istorije, ponovo postavljam zahtev koji sam napisao 1968. godine u "Seanjima na budunost": "Zamislimo nekakvu utopijsko-arheoloku godinu! U toj godini bi se arheolozi, fiziari, hemiari, geolozi, me-l talurzi i strunjaci svih odgovarajuih grana tih nauka j pozabavili jednim jedinim pitanjem: da li je nae pretke posetio neko iz svemira?" Kako ni jedan ovek i ni jedna ustanova ne bi mogli kazati da nisu u mogunosti potraiti nepoznate tajan-i stvene peine, prenosim ovde posetnicu advokata Pene; on omoguuje svakom ozbiljnom istraivau susret sa Huanom Moricom. U susedstvu, u peruanskim Andima, na inkanskom brdu Huaskaranu, na 6.768 m nadmorske visine, panski kapetan Francisko Pizaro (1478-1541) otkrio jeDeinske ulaze koji su bili zatvoreni kamenim ploama. Spanci su naslutili da su unutra spremita. Tek 1971. godine speleolozi su se opet setili tih peina. asopis "Bild der Wissenschafl" izvestio je o ekspediciji, opremljenoj svim tehnikim pomagalima (uadoma s vit-lima, elektrinim kablovima, rudarskim svetiljakam, bo^ cama s kiseonikom), koja je ula u peine blizu peruanskog naselja Otuzao. Na dubini od 62 m ispod zemlje naunici su naili na zapanjujue otkrie: na kraju vie-spratnih peina odjednom su se nali pred pominim vratima od ogromnih kamenih ploa, visokim 8 m, irokim 5 m( i debelim 2,5 m. Uprkos njihovoj ogromnoj teini etiri oveka su odupevi se uspela da okrenu vrata: ona po-ivaju na kamenim kuglama u leitu u koje kaplje voda. "Bild der" pie: "Iza 'est vrata' poinju veliki tuneli, pred kojima bi od zavisti prebledeli i savremeni strunjaci za gradnju ispod zemlje. Ti podzemni rovovi vode mestimino s padom od Iste godine panski namesnik je prividno imenovao Inku Manka Kapaka kraljem. (I njega su 1544. godine ubili hrianski osvajai.) S tim Mankom Kapakom zavrava se dinastija Inka, koja je sa svojim legendarnim istoimenim osnivaem ula u istoriju. Izmeu prvog i poslednjeg Man-ka Kapaka carstvom Inka, kao to su ustanovili istoriari, vladalo je 13 "sinova sunca", sunevih vladara. Postavi li se istorijski utvren poetak u doba oko 1200. godine n.e., a kraj u 1544. godinu, kada je umro poslednji kraj Sunca, tada je ogromno carstvo od ilea do Ekvadora, od Anda severno od Kvita do Valparisa na jugu sagraeno za ne-punih 350 godina. Dakle, u tom razdoblju se ujedinila ta prva predkolum-bovska imperija June Amerike: prema pokorenim zem-Ijama i narodina nije se, naime, postupalo kao prema okupiranim oblastima, ve su se uklapali u vladajui dr-avni sistem; napredne tekovine u ratarstvu delo su kolo-vanih inovnika, kao i veoma uspena pravila drutveno-ekonomskog poretka. | Zar su Inke u tom razdoblju zaista izgradile mreu otf 4.000 km dobro napravljenih puteva sa svratitima? Zar su u isto vreme podigli i gradove kao to su Kusko, Tiahua-nako, Mau-Piu, kiklopske tvrdave Oliantajtambo i Sak-sajhuaman? Zar su pored toga gradili i vodovode, te otvarali rudnike srebra, kalaja i bakra, pa te metale legirali u bronzu? Zar su "levom rukom" razvili jo i zlatarstvo, tkali vrlo fina sukna i izraivali vrsne oblike u lonarstvu? A o visokoj kulturi, to su je takoe ostvarili za tih ogranienih 350 godina, da se i ne govori. A ako nisu Inke ostvarile ta izvanredna dela, ve njihovi preci, zar nisu onda ti predinkaski narodi svojom kulturom i tehnikom bili iznad kasnijih Inka? Ako su, meutim, te iste Inke jo i usekle splet tunela u stene pod Ekvadorom i Peruom, probijali ih, buili i klesali, onda je to carstvo sa svojim stanovnicima bilo najvea tahnika, kulturna i umetnika svetska sila svih vremena! Ne, ne moe se hronologija lepiti tako nasumicc, samo zato to bi svaka druga pomisao sruila proizvoljnu (re)-konstrukciju. Tvrdim: Sistem je postojao ve hiljadama godina, jo pre nego Sto je nastalo carstvo Inka. (Kako i ime bi Inke sagradili stotine kilometara rovova duboko ispod zemlje? Tunel kroz koji bi prolazio auto-put ispod La Mana planiraju inenjeri naeg visokorazvijenog tehnikog veka ve 50 godina, a jo im nije sasvim jasno na koji bi nain taj u poreenju s tunelima u Junoj Americi: siuan rov trebalo sagraditi!)

Tvrdim: Vodeim slojevima Inka bili su poznati drevni tuneli. (Posle Atahualpina ubistva naredio je poslednji Manko Kapak da se zlatno blago, rasuto po hramovima Sunca irom carstva, sakupi i sakrije u postojeim i njemu po-znatim peinama kako bi se spaslo od belih osvajaa.) Tvrdim: Zlatno blago pod Ekvadorom i Peruom potie iz raz-doblja mnogo pre nastanka carstva Inka i njegove kulture. Oko 1570. godine panski letopisac, otac Kristobal de Molina, tragao je za motivima zbog kojih su Inke sagradili svoje peine. U svojoj knjizi "Ritos y fabulos de los Incas", napisanoj 1572., Molina saoptava da se praotac ove-anstva posle obavljenog posla, poto je dovrio stvaranje, povukao u jednu peinu. To tajno skrovite bilo je, me-utim, mesto roenja mnogih naroda, koji su izali odatle, izjedne "beskrajne noi". U isto vreme su, iznosi Molina, te peine bile po-koljenjima i spremite bogatstva onih naroda koji bi se nali u nevoljama. Za one koji su znali o peinama vredeo je, uz pretnju smrtne kazne, neumoljiv zakon uvanja tajne. (Koliko je taj tradicionalni zakon jo i danas jak, iskusio sam na svom putovanju kroz Ekvador 1972. go-dine!) Krunski svedok u prilog predhrianskom poreklu zla-tnog blaga neka bude vatikanski uvar grala, otac Krespi iz Kuence. On mi je kazao: Sve to su mi Indijanci doneli iz rovova, potie iz doba pre Hrista! Veinom su to zlatni simboli i pra-isiorijski likovi prikazi stariji od potopa. U peinama i dvoranama pod Ekvadorom i Peruom mogu se nai tri vrste blaga: 1. nedokuiva batina graditelja tunelskih sitema; 2. klesarski radovi prvih inteligentnih Ijudi, koji su, po svoj prilici, bili uenici gradilelja tunela; 3. zlatno i srebrno blago Inka, koje je tu posle 1532. godine sakriveno pred panskim konkviskadorima. Osnovno je pitanje, meutim: Zato su sagradene te peine?

II

Borba bogova
Ratovi u svemiru Tekstovi koji u kazuju na bitke bogova - Pobeeni bee u svemirskom brodu - Utoiste: nasa plava planeui Koliko ima zvezda sa razumnim oblicima ivota ? Gde je nastao prvi ivot? - Misljenje lorda Kelvina Da li nepoznata razumna bia lie na homo sapiensa? Da li su nepoznati astronauti imali razvijeniju tehniku nego to je nasa dananja ? Tehniko planranje u tunelskim sistemima Postoji samojedan mir o stvaranju Ameriki naunici smatraju da postoje inteligentne van-zemaljske civilizacije Brbljarije o "zameni religije"

Dogodilo se to pre gotovo 30 godina, u drugom razredu osnovne kole u afhauzenu. Tada smo mi, maleni deaci, prvi put uli iz usta svog uCitelja veronauke da je na nebu dolo do borbe: jednog dana je stao pred Gospoda Boga arhaneo Lucifer i izjavio: "ViSe ti neemo sluiti!" Nakon toga je Bog naredio jakom arhandelu Gabrijelu da plamenim maem zatre Lucifera i pobunjenike. Danas znam da u Starom zavetu ncma Lucifera. To bi bilo i nemogue jer je bajkama obavijen lik Mojsija, pod kojim su obuhvaeni autori Starog zaveta, iveo oko 1252. godine pre n.e., a Lucifer potie iz latinskog jezika, koji je postojao najranije 240. godine pre n.e. Lux fare (=Lu-cifer) znai nosilac svetlosti, luonoa, onaj koji pravi svetlo. aljivo je to se u katolikoj veronauci podli avo spominje ba kao luonoa. Meutim, Stari zavet jasno govori o jednoj borbi na nebu. U Starom zavetu se, od 1. do 35. poglavlja, mogu pro-itati, koliko su se ouvali, opisi dogaaja i proroanstava. jevrejskog proroka Izaije (740-701. godine pre n.e.). U 14. poglavlju, 12. stih, pie: "Kako pade sa nebesa, Luonoo, sine Zorin! Kako li si oboren na zemlju, ti, vladaru naroda! U svom si srcu govorio: Uspeu se na nebesa, povrh zvezda Bojih presto u sebi dii. Na zbornoj u stolovati gori..." No, i kod apokaliptiara Ivana u Otkrovenju u Novom zavetu pronalazimo u 12. poglavlju, 7. stih, prilino jasna ukazivanja na borbe na nebu: "Uto se zametnu rat na nebu koji je Mihael sa svojim anelima morao voditi protiv Zmaja. Zmaj i njegovi an-deli prihvatie borbu, ali je ne mogae izdrati. 1 mesta za njih vie nije bilo u nebu." 0 ratovima i borbama na nebu govori se u mnogim drevnim svedoanstvima oveanstva. U tibetskim kriptima milenijumima se uva knjiga "Djijan", tajna na-uka. Izvorni tekst (za koji se na zna da lijo negde postoji) prepisivan je od pokoljenja do pokoljenja te dopunjavan novim izvetajima i saznanjima upuenih. Sauvani delovi "Djijana" krue svetom u hiljadama primeraka tekstova prevedenih na sanskrit, a poznavaoci tvrde da ta knjiga sadri razvoj oveanstva kroz milione godina. U estoj strofi knjige "Djijan" pie: "U etvrtom (svetu) nareuje se sinovima da naprave svoju sliku i priliku. Jedna treina se protivi, dve sluaju. Izreeno je prokletstvo ... Stariji tokovi okretahu se niz-brdo i uzbrdo. Majinska mrest je ispunila sve. Vodile su se borbe izmedu stvaralaca i ruilaca, i borbe za pro-stor; pojavilo se seme i pojavljivalo se uvek iznova. Ra Hadom.Mada ga ime oznaava kao boga svetlosti, Homer (oko 800. godine pre n.e.) ipak ga opisuje kao onoga koji dovlai tmurne oblake, kao gro-movnika i svadlj ivca koji u okrajima s protivnikom sasvim bezobzirno koristi munje i tako reava borbe u svoju korist. Munja se kao oruje pojavljuje i u maorskim legendama na Junom moru: tu se pria o pobuni koja je izbila na nebu poto je Tane poreao zvezde; legenda spominje, ak poimenino, pobunjenike koji vie nisu hteli sluati Tanea; meutim, tada se Tane munjom dove-zao meu njih, pobedio ih i bacio na Zemlju,teseodtada na Zemlji bori ovek protiv oveka,narod protiv naroda, ivotinja protiv ivotinje, riba protiv ribe. Ni bog Hu-nano u prii severnoamerikih Indijanaca Pajuta nije se proveo bolje: poto je zapoeo svau s bogovima, proteran je iz neba. Meunarodna akademija za prouavanje sanskrita u Misoreu u Indiji imala je smelosti da u jednom sanskri-tskom tekstu Maharija Baradvaje, drevnog proroka, za-meni tradicionalne prevodilake izraze reima iz naeg savremenog pojmovnog sveta. Rezultatje zapanjio: drev-ne legende postale su savren tehniki izvetaj! ("Povratak zvezdama", 176. str.) Primenim li oprezno taj isti postupak i zamenim li samo re "nebo" savremenim pojmom "svemir", legende i mitovi o borbama bogova na nebu pretvaraju se u tren oka u izvetaje o divovskim bitkama u svemiru izmeu dveju neprijateljskih strana. Dabome, u dejem nebu religija nema ratova, tamo je postojao i postoji samo jedan blagi sveznajui Bog. No u Starom zavetu se ne govori samo o jednom bogu, ve o nekoliko bogova: "NaCinimo oveka na svoju sliku, sebi slina, da bude gospodar ribama morskim, pticama nebeskim ..." (Prva knjiga Mojsijeva, 1. poglavlje, 26. stih.) Jo jednom se "potkrao" monoteisti Mojsiju taj pluralis majestitis: " ... opaze sinovi Boji da su keri Ijudske prsitale ..." (Prva knjiga Mojsijeva, 6. poglavlje, 2. stih).

Helena Petrovna Blavatski (1831-1891), kojaje 1875. godine osnovala u Londonu Teozofsko drutvo, napisala je u svom delu od est svesaka "Tajna nauka" (1888): "Jedno od imena jevrejskog Jehove, 'Sabaot' ili 'Bog nadvojskom' (Cabaol), pripada haldejskim Sabejcima (ili Cabejcima), a koren rci je "cab", koja znai 'kola', 'brod' i 'vojska'. Dakle, Sabaot doslovno znai 'brodska vojska', 'ekipa' ili 'odred ratnih brodova'." Imam utisak da je u nastajanju (=razvijanju) Zemlje i "stvaranju" oveka ima-lo umeane prste vie bogova. Mit o stvaranju Kvie-Maja, "Popol Vuh" izvetava o tome kako je stvoren ovek: "Pria se da oni koji su stvoreni i oblikovani nisu imali ni majke ni oca, ali su se zvali Ijudima. Nije ih rodila ena, nije ih niko nainio, ni Alom ni Kaholom, stvoreni su i oblikovani samo udom, arolijom ..." Indijanski narod Maja, ijem se prilino iznenadnom ulasku u takozvanu istoriju ubrzo nakon poetka nae ere oduevljeno klie, iveo je u poetku vrlo primitivno u umama i lOvio divlja najjednostavnijim orujem. Glave im jo nisu bile napunjene nekim viim znanjem. Me-utim, smatra se da mitovi "Popol Vuha" potiu iz tog ranog doba. Kako su medu primitivne misli mogle dospeti formulacije poput ovih: "... nisu imali ni majke ni oca ... nije ih rodila ena... stvoreni su i oblikovani arolijom ..." Sve to ini se vrlo protivrenim i zbrkanim; dosada-njim metodama ne moe se uskladiti. Stuga bih hteo dati podsticaj razmiljanju. Ako je bilo bitki u svemiru, onda su (kao pri svim bezumnim razraunavanjima pomou sile) morali posto-jati pobednici i po- beeni. Pobednici su, dabome, mogli ostati na svojoj planeti, a poraeni su morali pobei; bili su prisiljeni da se u najkraem roku upute jo nedirnutim svemirskim brodom prema nekoj drugoj planeti. U sve-mirskom brodu mogu se smestiti rezerve energije i i-votnih namirnica samo za ogranieno vreme. Dakle, po-bedniku ostaje samo jedno odredeno vreme, ije je kratkoe on svestan, da bi konano unitio, istrebio nepri-jatelja. 1 najmanja vremenska prednost pomae porae-nom jer on u svom svemirskom brodu koristi vremensku dilataciju. (Ta pojava nauno je dokazana: u svemirskom brodu koji se kree gotovo brzinom svetlosti vreme prolazi sporije nego na polaznoj planeti, gde juri kao i pre.) Pobednik ne eli da bilo ko preivi: stigne li samo jedan par poraenih na siguran cilj, imae potomstvo, prerasti u narod, osvetiti se zbog svog poraza. (Vlada li taj par a pobednici su toga svesni molekularnobiolokim zna-njem, bie u stanju da na novoj planeti izmeni ak i primi-tivne oblike ivota.) S druge strane, pobeeni znaju "men-talitet" pobednika, imaju njihovo tehniko znanje i njihov "duh". Nadmeui se s vremenom, oni lete prema najblioj dohvatljivoj planeti. Da li su pobeeni nakon bitke u svemiru pronali planetu koja je udaljena 28.000 svet-losnih godina od sredita galaksije, a trea od Sunca, dakle: nau Zemlju? Da li je naa plava planeta bila utoite za pobeene u svemirskom boju? Nastavi li se razvijanje te teorije, tada se nameu ne-pobitne pretpostavke. Zaviaj proieranih morao je biti bar slian prilikama na naoj Zemlji; zaviajna planeta morala je biti, otprilike, jednako udaljena od Sunca, pod-jednako velika i zato imati sli&iu privlanu snagu kao i Zemlja, a isto tako, razume se, i atmosferu koja sadri kiseonik. Postoji li mogunost da je zapoeo svemirski let s neke planete sline Zemlji? Statistika verovatnoa je ogromna. Pitanje da li egzistiraju neki svemirski susedi postaloje "ozbiljna nauna tema" - kako kae profesor Hans El-saser "pa je u velikoj meri povezano s gleditem mnogih prirodnjaka koji smatraju da je ista izmiljotina pret-postavka kako smo jedina razumna iva bia u svemiru?" Ko zna koliko ima zvezdica? Rauna se da u naoj galaksiji ima 100 milijardi stajaih zvezda. Ako samo oko svake desete zvezde krui pla-netarni sistem, dobijamo deset milijardi planetarnih sis-tema. Ispusti li se pri tom proraunu postojanje veeg broja planeta, uzme li se "samo" brojka od deset milijardi zvezda (=mnogo vei broj planeta!) sa po jednom pla-netom, i priznaju li se opet samo svakoj desetoj planeti svojstva poput Zemljinih, dobijamo uistinu astronomsku brojku od milijardu planeta

srodnih Zemlji. Neka je samo svaka deseta planeta velika kao Zemlja i ima temperaturu koja doputa nastanak i procvat ivota, nalazimo se i dalje pred nezamislivom brojkom od 100 miliona! Odvojimo li jo jednom u odnosu 1: 10 one planete koje bi mogle biti obavijene plemenitim gasovima, ostaje napokon deset mi-liona planeta s "pogodnim" okolnostima za organski ivot! Privatni docent, doktor prirodnih nauka Hans F. Ebel iz Hajdelberga pie u svom eseju "Mogu ivot na drugim planetama": "Astronomi procenjuju broj naseljenih planeta, slinih Zemlji, samo u naem Mlenom putu na nekoliko stotina miliona." Dakle, moja teorija nije ugroena nedostatkom Zemlji slinih planeta koje bi mogle biti polazna laka putovanja. Hipertrofirano miljenje da jedino i iskljuivo Zemlja moe biti nosilac razumnih oblika ivota, koje je jo pre nekoliko godina vladalo naim "pogledom na svet", ne-stalo je iz kruga najstroih katedarskih naunika. Tempi passati. Postoji jo jedno pitanje. Ako je svemir i prepun planeta i razumnih bia, nisu li se morali ili mogli tamo svi oblici ivota razviti u sasvim drugim pravcima nego kod nas? Nije li presmelo, uprkos toleranciji koja se priznaje svakom statistiki visokom proraunu, pretpostaviti jo i to da su bia koja su vodila svemisrki rat bila ovekolika? Najnovija istraivanja na mnogim podrujima koja su povezana s tom temom pot-vruju da su vanzemaljska razumna bia morala biti ove-koika: graa atoma i hemijske reakcije jednaki su svuda u svemiru. Tako smatra profesor Hajnc Haber: "Nipoto nije tano kao to se ranije zamiljalo da pojava ivota strpljivo eka da mrtva priroda na planeti stvori okolnosti pod kojima moe postojati ivot; mnogo je verovatnije da ivot svojom znatnom hemijskom ak-tivnou doprinosi u velikoj meri stvaranju svoje vlastite okoline i preobraavanju planete tako da na njoj moe postojati aroliko obilje ivota." Lord Kelvin od Largsa (1824-1907) bio je profesor u Glazgovu. U prirodnim naukama stekao je ugledno ime kao fiziar, jer je otkrio ne samo takozvani drugi zakon termodinamike veje dao i jasnu naunu definiciju apsolutne temperature (koja se danas meri Kelvinovim stepenima). Osim toga postavioje osnovnu formulu za trajanje oscilacija koje se javljaju u eleklrinim oscilatornim krugovima, a otkrio je i termo-elektrini efekat koji je prozvan po njemu. Lord Kelvin je, dakle, a to se jasno razume i iz ovih kratkih podataka, bio veliki ovek u egzaktnim prirodnim naukama, te ga sva-kom studentu predoavaju kao izuzetnogsirunjaka. Me utim, nae doba ne zna nita o Kelvinovom uverenju da "ivot" nije nastao najpre na Zemlji, naoj siunoj planeti, ve je, zapravo, doleprao u obliku estica iz svemirskih dubina. Kelvin je bio uveren da su te jednoelijske klice nepolne reproduktivne elije iz kojih moe nastati novi ivot - tako otporne i na vrlo niske temperature da su s meteorima i meteorskom prainom sligle na Zemlju sposobne za ivot i razvile se uzoivljvajuu snagu svetlosti, pa su iz njih napokon mogli nastati vii organizmi. Ja sam za to da se celi Kelvin shvati ozbiljno, prema tome i onaj Kelvin koji je ve u svoje doba sveo na pravu meru naduvano miljenje kako je ivot mogao nastati samo na naoj planeti. 1 u tim zapravo sasvim prirodnonaunim oblastima nailazi se neprestano na prepreke koje postavlja religiozan (=crkveni) nain miljenja: budui daje ivot konaan, mora biti konaan i u svemiru. Sve dok prirodnjaci ne dokau da je uverenje lorda, koga veoma potuju, zabluda, trebalo bi da ono zadri istaknuto mesto u girokom spektru nagaanja o tome kako su nastali prvi poeci ivota na Zemlji. Potovani lord je to zasluio. Ja se nikako ne bih usudio postaviti u raspravi tako smelu i izvanrednu postavku. Premda gotovo na teku-oj traci dolazim do zakljuka da se spekulativne misli, zbog kojih mene napadaju, mogu uz odreden trud utvrditi u naunoj literaturi. Umirujue za mene, uznemirujue za moje kritiare. Na primer, a to je vano pri iznoSenju moje teorije o borbi u svemiru, nailazim na sumnjiavost kad pokuam pomou prikaza na peinskim crteima dokazati da as-tronomski pribor (svemirska odela, antene, snabdevaki sistemi itd.), tj. sve to se tamo razaznaje, upuuje na posetu inteligentnih bia s drugih zvezda. Glupost, govore mi: Ako se tamo i moe razaznati pribor iz tako davnog doba, koji se danas upotrebljava, ipak su sc ta nepoznata razumna bia razvila, bez sumnje, sasvim drugaije nego mi.

Istina, ne ujem nikakve precizne argumente, ali: ne moe biti ono to ne sme biti. U moru nagadanja postoji nekoliko loginih zakljuaka koji sasvim pouzdano podupiru moju postavku da su nepoznata razborita bia morala biti jednaka homo sapiensu ili bar vrlo slina njemu. Profesor Roland Paketi, saradnik tako uglednih stru-nih asopisa kao to su "Filosovik kvarteli" i "Analizis", pie u svojoj knjizi "Vanzemaljska razumna bia s filo-zofskog i religioznog gledita" kako je tu studiju izradio "zato to j'e posle svih amaterskih zakljuaka, po mom miljenju, vreme da se najnovija nauna saznanja iz tog tematskog kruga ispitaju bez ograda s gledita jednog naunika filozofa i teologa". Svojim miljenjem da ra-zumna bia u celom svemiru moraju u velikoj meri liiti na homo sapiensa Paketi svrstava sebe u elitu naunika. Ve 1964. godine poznati biolog dr Robert Bieri obelo-danio je u "Ameriken Saentistu", u svom napisu "Hu-manoidi sa drugih planeta", sasvim isto uverenje, a i bio-hemiar dr Jozef Kraut s Kalifornijskog univerziteta do-ao je nakon petnaestogodinjeg prouavanja enzima do istog rezultata. Kako se, medutim, moe "dokazati" da su se nezemaljska razumna bia razvijala slino kao ovek? "Dokazi" mogu biti samo logian niz zakljuaka koji se temelje na utvrdenim injenicama. Profesor Paketi polazi od toga da jednake spoljanje okolnosti dovode do izgradnje slinih oblika tela i organa kod genetski razliitih ivih bia. Takva konvegrencija postoji na svim planetama slinim Zemlji gde se ispune ivotni uslovi za sloene sisteme ivih bia. Stoga razlike u evoluciji ivih bia nastalih na naoj ili nekoj drugoj planeti mogu biti tek neznatne. Naime, i ovde i tamo ivot je zapoeo hemijskim menjanjem povrgine planete "nastankom organske materije od neive materije na osnovu ugljenikovih veza u vodenoj sredini". Da su se biljojedi i mesoderi u svojoj morskoj okolini diferencirali i razvili u posebne oblike "pre nego to su zauzeli kopno", to je utvreno: fosili nisu naeni samo u stenama slarim 60 miliona godina, ve i u kriljcima starim milijardu godina. Razvoj novih oblika tela nekadanjih vodo-zemnih ivih bia nije sluajan: za kretanje, za beanje po vrstom tlu bili su potrebni drugaiji udovi nego to ih imaju ribe. Priroda je razvila jedini svrsishodan nain kretanja: hodanje jer je ono mogue na svakoj podlozi. Dok su vodozemna iva bia imala jo malen mozak, kopnenim biima je bio potreban vei mozak, jer su se umnogostruile opasnosti u okolini. Vei mozak, me-utim, lake se nosi i snabdeva krvlju ako se hoda. Koliki su broj nogu morali imati kopneni doseljenici? -pita Paketi. Jedna noga bila bi premalo, jer se bie vie ne bi moglo dii kad bi palo. Neparan broj ne bio prikladan zbog ravnotee, no ni velik broj pari ne bi bio prigodan, jer bi omoguavao samo sporo puzanje. U stvari, fosilni nalazi su vrst dokaz o tome da je evolucija u toku miliona godina nesprestano smanjivala broj nogu, dok se napokon nisu dva para pokazala kao izvanredno svrsishodna. "Dve noge, ini se, najbolji su preduslov za izgradnju velikog mozga, jer pri dva para omoguuje se pretvaranje jednog para u ruke, nune za ivot na drveu, te olakavaju ru-kovanje orudem u razvojnoj fazi." Nesumnjivo je da je takvu promenu "voznog postrojenja" trailo pretvaranje vodozemnih bia u kopnena. Ako kod nas, tada i drugde. Budui da vie nema nikakve sumnje da sav ivot potie iz mora, trebalo bi da tu postoji ugodna sloga. Pokazalo se, meutim, da je preko potrebna i nova graa "asije" uporedosapoetkomaktivnognainaivotazveri aone su imale dvostrano simetrina tela sada se nala gubica na prednjem delu tela, a stranjica na zadnjem. Takav razmetaj pokazao se kod grabljivaca (i ne samo njih!) kao najpogodniji za uzimanje hrane i izluivanje. Najva-nija ula i organi za napad nalaze se kod svih grabljivaca na prednjem delu tela, u blizini gubice. Nije udo lo se i mozak, najvei nervni splet, nalazi tu: tako naredbe iz mozga imaju najkai put do organa za napad. ivot na kopnu doprinosi usavravanju nervnog tkiva koje vrlo postepeno omoguuje stvaranje pojmova. Poznato je da delfini "imaju znatno razvijen mozak, mada ive u vodi; no sposobnost stvaranja pojmova pojavljuje se, ini se, samo u vezi sa ivotom u zajednici, jezikom i upotrebom orua". Budui da je upotreba i najjednostavnijeg orua pod vo-dom veoma teka, "nije verovatno da bi se u tim okol-nostima mogao razviti mozak, sposoban da pojmovno misli, jer za to su potrebni drutvena okolina i odreen oblik objektivnog jezika". Profesor Paketi iskljuuje i mogunost da razumna bia imaju oblik ptica,jer bie koje leti mora biti lagano, a velik mozak je teak i zahteva obilan dovod krvi. Spominje i taj oblik ivota kako bi matovite spekulacije o razvoju sveo na realistike tokove misli. Meu nunosti evolucije spada i slina graa oiju kod sasvim razliitih vrsta u

ivotinjskom carstvu: oko je savreno, slino kameri, sa zenicom, mrenjaom, onim miiima, prozirnom ronjaom itd. 1 broj i poloaj oiju jednaki su, uvek su smetene u glavi blizu mozga kao to su i oba uha uvek na najviem mestu na telu jer je to najsvrsishodnije. ulo mirisa i ukusa razvilo se uporedo s uslima i nosem u neposrednoj blizini nervnog sredita. Svoje dokaze, ovde saeto spomenute, prof. Paketi iz-nosi zato da bi pobio tvrdnju hiologa kako su se tehniki razumna bia mogla razviti u neogranienom broju pra-vaca. Tvrdnjom o mnogostrukim i kontraverznim mo-gunostima razvoja trebalo bi, naime, odbaciti zakljuak da je ivot u odreenim prilikama, slinim zemaljskim, morao i na planetama van Sunevog sistema razviti ra-zumne oblike. Paketi zakljuuje, a to je postavka koju sam uvek zatupao, da su pri spoljanjim okolnostima, koje lie onima na Zemlji, iz tene sredine, tj. vode, morala nastati iva bia u drugde, te da su se ta bia, im su izala na kopno, "gde im se ukazuje mogunost da stvore jezik, upotrebe orue i izgrade drutvene oblike zajednikog ivota", nuno razvila prema istim onim uzorcima kao i na naoj Zemlji. Razumnim oblicima ivoia zacrtan je taj evolutivni put zacelo na svim planetama. Ti razvoji u svemiru bili su, meutim, brojni, kae Paketi, zato po-kuaji da sretnemo razumna vanzemaljska bia i uspemo sesporazumeti sa njima "nisu osueni na propast". Paketi: "Moj je zakljuak ... sasvim jednostavno taj da razumna vanzemaljska bia u celom svemiru moraju u velikoj meri liiti na homo sapiensa." Krug se zatvara. Lord Kelvin jeverovao da su prvi oblici ivota na naoj plapeti "doleprali" iz svemira. Paketi zakljuuje, na osnovu utvrenih injenica o nastanku svog ivota, da su evolutivni zakoni svuda bili i jesu jednaki. Jozef Kraut je uveren da je priroda na planetama, koje su sline Zemlji, morala svoje probleme reavati na isti nain kao i kod nas. A Albert Ajntajn je kazao: "Pitam se: ne igra li priroda uvek istu igru." Ako se moe (ili sme) pretpostaviti da na milionima drugih planeta postoji razuman ivot, onda je pomisao da je ivot stariji i stoga na svaki nain bio (i jeste) razvijeniji nego zemaljski ivot, dodue spekulacija, ali se ne moe odbaciti. Zar neemo napokon sahraniti starog Adama kao "krunu stvaranja"? Dabome, ja ne mogu svoju teoriju "dokazati", no niko nema ni argumenata kojima bi me mogao uveriti u suprotno. Razvijam svoju teoriju do kraja: Svemirski suparnici imali su jednako matematriko znanje, isto iskustvo i zajedniki stepen tehnikog razvoja. Pobeeni, koji su iz bitke pobegli svemirskim brodom, morali su odabrati neku planetu koja lii na njihovzaviaj, sleteti tamo i (budui da nije postojala) stvoriti civilizaciju. Znali su kako im velika opasnost preti iz svemira, znali su da e ih pobednici traiti svim tehnikim sred-stvima. Poela je igra skrivaa u kojoj se radilo o ivotu i smrti: astronauti su, sletevi, sili u podzemlje, ukopali se, sagradili vrlo duge podzemne prolaze, napravili duboko ispod zemlje uporita koja su im pruala sigirnsot, ali su odatle mogli upravljati i povrinom nove domovine i os-tvarivali planove o smiljenoj infrastrukturi. Prigovor da su se graditelji tunela morali "odati" og-rormnim hrpama iskopane zemlje dok su gradili peine, moe se pobili. Budui da verujem da su vladali raz-vijenom tehnikom, po svoj prilici su ve imali istu onakvu toplotnu builicu kakvu je "pigl" 3. aprila 1972. godine predstavio kao najnovije otkrie. Toplotnu builicu stvorili su za godinu i po dana na-unici iz amerike atomske istraivake laboratorije u Los Almosu. Ona nerna vie nita zajedniko sa dosadanjim builicama: vrh builice je od voll'ram-elika, a greje se grejaima od grafita. Ubudue vige nee biti nikakvih otpadaka iz izbuene rupe: toplotna builica topi stene koje bui i priljubljuje otpatke uz stranice na kojima se hladi. Kao to "pigl" izvetava, prvi ogledni model buio je gotovo neujno kamene gromade debele etiri metra. U Los Alamosu sada se priprema izrada toplotne builice koja deluje pomou minijaturnog atomskog reaktora i u obliku oklopnog vozila prodire u zemlju kao krtica. Ta bugilica "treba da probije Zemljinu koru debelu oko 40 kilomelara, te da pokupi uzorke uarene magme koja se nalazi ispod nje". Misli su osloboene carine, zato smatram da su sve-mirki beginci bili sposobni primeniti i elektronske zrake pri gradnji pcina: postigli su da elektroni "isparavaju" s vruc kalode, te su ih ubrzali u elektrinom polju izmeu katode i anode. Elektronski mlaz povezali su s elektrodom

za fokusiranje: svi "ispareni" elektroni nali su sc u jed-nom zraku. Taj postupak nije proizvod moje magte. Amerika firma "Vestinghaus" izradila je, radi eksperi-^mentalnih varenja u svemiru, generator s elektronskim mlazom. Taj elekironski mlaz naroito je pogodan za razbijanje stena, jer tvrde stene nisu nikakva prepreka za njega. Pogodi li takav mlaz stenu, otkida termikim naponom i najdcblje gromade. Da li su graditelji tunela imali na raspolaganju neku kombinaciju toplotne builice i topa s elektronskim mla-zom? Sve je mogue. Poto burgija prodire u izvanredno tvrde geoloSke slojeve, oni bi se mogli razbiti s nekoliko preciznih hitaca iz topa; u nastale pukotine uvlai se ok-lopna toplotna builica, usijava kamenje do tckueg sta-nja, u isto vreme hladi tu kamenu kau, stvaraju se glazure tvrde poput dijamanta, mrea peina zatiena je od pro-vale vode, a podupirai u upljinama su suvini. Podsticaj tim mojim nagaanjima dali su tuneli u Ek-vadoru. Huan Moric smatra da se glazirani zidovi najee nalaze u dugakim ravnim hodnidma i da su velike pro-storije nastale usled eksplozije. Na ulazima u rovovejasno se razaznaju uredno otkinuti slojevi kamenja kao i .pravougaona vrata izbijena iz stene. Slojevi kamenih ploa (s desne strane), poput delova koji se slau pri podizanju visokih graevina, nisu mogli na prirodan nain na primer: prodorom vode dospeti u tu konstrukciju. Koliko je tehniki pomno zamiljen taj sistem tunela do-kazuju i otvori za provelravanje, koji se nalaze na pri-merenoj razdaljini jedan od drugoga, uvek uredno izradeni, proseno dugaki od 1,80 m do 3,10 m, a iroki 80 cm. Kroz ove kanale za dovod sveeg vazduha, jata ptica, slinih vranama naputaju mrani lavirint, svakog dana se vraaju i napokon uginu u podzemlju. Tu, u tim tajanstvenim dubinama, "bogovi" su nakon mnogo godina, kad je donekle oslabio strah da e ih otkriti protivnici, odluili stvroriti Ijude "na svoju sliku". "Popol Vuh", sveti zapis Indijanaca Kvie iz velike porodice Maja, koji su iveli u Srednjoj Americi, izvetava o "stvaranju" iz tog drevnog doba: "Medutim, ime mesta u koje se preselie Balam-Kvie, Balam-Akab i Ikvi-Balam bilo je: peina Tula, sedam peina, sedam klanaca. 1 Tamub i Ilokab pooe onamo. To je bilo ime grada u kome doekae bogove ... Po redu napustie bogove, a Hakavic je bio prvi ... 1 Mahukutak napusti svoga boga. Hakavicse, medutim, ne sakri u umi, ve nestade u golom brdu..." Zalim, u "Popol Vuhu" postoji mesto koje sam vebio naveo, ali koje se zbog svog udnovatog sadraja mora ovde, u ovom kontekstu, jo jednom spomenuti: "Pria se da oni koji su stvoreni i oblikovani nisu imali ni majke ni oca, ali su se zvali Ijudima. NiJe ih rodila ena, nije ih niko nainio, ni Alom ni Kaholom, stvoreni su i oblikovani samo udom, arolijom..." Jedna ploa s klinastim pismom iz Nipura, grada u srednjem Vavilonu, koji je u treem milenijumu pre n.e. bio sedite sumerskog boga Enlila, izvegtava o nastanku oveka: "Onih dana oblikovahu se u boanskoj izbi za stvaranje, u kui 'Duku', Lahar i Anan ..." Tu bi se moglo prigovoriti da se na silu prave poreenja izmedu "Popol Vuha" i klinastog zapisa iz Nipura, jer Srednju Ameriku, prebivalite Maja, i zemlju izmedu Eu-frata i Tigra, domovinu Sumeraca, razdvaja ipak oko 13.000 km vazduSne linije! Meutim, zajednika osobina dva prostorno i sadrajno daleko udaljenih kulturnih pod-ruja ne pronalazi se nimalo teko. Stari zavet, a u njemu posebno pet Mojsijevih knjiga, sadri velik broj sumerskih misli. To je poznato. Stari zavet i "Popol Vuh" imaju, a to je novost, isto tako mnogejasne i jo brojnije skrivene zajednike crte. Sumnjiavcima u navesti nekoliko pri-mera: Mojsije (Prva knjiga, 11 poglavlje, 1. stih): "Sva je zemlja imala jedan jezik i rei iste..." "Popol Vuh": "Onde videe izlazak sunca. Imali su jedan jedini jezik. Nisu se molili ni drvetu, ni kamenu ..." Mojsije (Druga knjiga, 14. poglavlje, 21. stih): "Mojsije je drao ruku ispruenu nad morem, dok je Bog svu no na stranu valjao vode jakim istonim vetrom i more isuio. Kad su se vode razdvojile, Izraleci sioe u more na osueno dno, a vode stajahu kao bedem njima nadesno i nalevo." "Popol Vuh":

"Gotovo i ne primetiSe da prelaze more. Preoe ga kao da ga i nema; koraahu po kamenju. Iz peska je virilo okruglo kamenje, i po tom su kamenju hodali. ivi pesak prozva se to mesto; ime mu dadoe oni koji su preli razdvojeno more. Tako dospee na drugu stranu." Mojsije (Prva knjiga, 9. poglavlje, 12. stih): "A ovo znamen je Saveza koji stavljam izmeu sebe i vas i svih ivih bia to su s vama..." "Popol Vuh": "Ovo e vam pomoi kad me pozovete. Ovo je znak saveza. Sada, meutim, moram teka srca poi..." Daniel (3. poglavlje, 21. stih); "Svezae ih, dakle, i u platevima, obui i kapama, bacie u zaarcnu pe ... (25. stih): On ree: Alijavidimeliriuveka,odreenietaju po vatri, i nita im se zlo ne dogada; etvrti je slian sinu Bojem." "Popol Vuh": "Nakon toga podoe u vatru, u vatrenu kuu. Unutra je sve bilo uareno, no oni se ne opekoe. Neozledena tela i nedirnuta lica pokazae se u sumraku. eleli su im smrt u mestima kroz koja su prolazili. Ali, nita im se ne dogodi. Medu onima iz Ksibalbe zavlada zbrka." Opravdano je pitanje: kakve veze ima ovo skretanje na sumerski klinasti zapjs, Stari zavet i "Popol Vuh" s mojim graditeljima tunela. elim pruiti argumente u prilogsvog uverenja da je u poetku postojao samo jedan izvor o nastanku homo sapiensa, to jest onaj koji je poticao od zaetnika stvaranja lino. Tek mnogo, mnogo kasnije, kad su se narodi i rase naselili na celoj zemaljskoj kugli, novi doivljaji na novim mestima uneti su u drevno i prvo predanje. U svim predanjima irom sveta sauvalo se, medutim, jezgro stvaralakog ina: bogovi su stvorili pr-vog oveka na svoju sliku! injenica da su oveka stvorila vanzemaljska bia ne rui ni nauku o poreklu, ni teoriju evolucije. Dva pitanja. Jedno glasi: koji dogadaj je podstakao nastajanje o-veka? A drugo: zato je od svih homoidnih vrsta jedino homo sapiens postao inteligentan? Ima mnogo odgovora, ali ni jedan nij'e uverljiv. Pre milion godina sve ovekolike vrste majmuna imale su zapreminu mozga od nekih 400 cm3. Ako je u sledeih nekoliko stotina hiljada godina klima naterala majmune da siu s drveta, onda je, zacelo, naterala sve vrste maj-muna, a ne samo jednu, onu koja je bila odabrana da u budunosti proizvede homo sapiensa. Kad bi, meutim, sposobnost da se izrauje orue bila uslov razvoja i op-stanka, onda danas, zapravo, vie i ne bi smelo bili maj-muna. "Ta mora li se na svaki naln postati ovekom da se ne bi izumrlo?" pita Oskar Ki Maert u svojoj knjizi "Poetakje bio kraj". 0 problemu nastanka oveka Maert postavlja uzbudljiva pitanja kao to su ova: "Ako je neki majmunski soj zbog straha pred divljim ivotinjama i radi lake prehrane bio prisiljen da sc osloni na zadnje noge, zato se nisu zbog istih razloga oslonili i ostali majmuni? Svi ovekoliki majmuni bili su i jesu naCelno biljojedi ... 1 Covekovi preci su to bili, a postali su mesoderi tek kada je poeo nastajati ovek ... Jedenje mesa, navodno, bio je znak nastalog razuma i, tavie, napredak, jer se ovek mogao mesom 'lake' i 'bolje' prehraniti. Na tom komplimentu zahvaljuju vukovi i divlje make, koji suve milione godina pre toga bili mesoderi. Zato je za ovekovog pretka jedenje mesa postalo odjednom 'laka' prehrana? Otkad je lake ubiti gazelu ili bizona nego ubrati plod s drveta? U poslednjih milion godina smenjivalo se nekoliko kinih i sunih radoblja... i svi majmuni mogli su se povui u preostale ume kako bi tamo nastavili svoj uobiajeni nain ivota. Zato su to uinili svi ostali veliki majmuni, samo ne oni od kojih je kasnije nastao ovek?" Ba niim dosad nije obrazloen u teoriji evolucije ogroman skok kojim se homo sapiens odvojio od svoje porodice homoida. Radi se, sasvim jednosiavno, o mozgu koji je odjednom postao sposoban za rad, koji stie smisao za tehniku, dorastao je posmatranjima neba, komunicira u drutvenim zajednicama. Prema istoriji razvoja, taj nagli skok od ivotinjskog bia do homo sapiensa zbio se preko noi. udo? Ali, uda se ne dogaaju. Tvrdnja da se razum naih pradavnih predaka pojavio ve pre milion godina i postepeno se razvijao otkad su iveli u zajednicama, ne moe se odrati. Svi sisari ive u zajednicama, oporima, stadima, love i hrane se zajed-niki. Da li su zbog toga postali razumni? Ni

ovekoliko bie koje proizvodi primitivno orue ne mora zbog toga jo biti homo sapiens. Upravnik Liki iz Nacionalnog is "Ako je neki majmunski soj zbog straha pred divljim ivotinjama i radi lake prehrane bio prisiljen da se osloni na zadnje noge, zato se nisu zbog istih razloga oslonili i ostali majmuni? Svi ovekoliki majmuni bili su i jesu naCelno biljojedi ... 1 ovekovi preci su to bili, a postali su mesoderi tek kada je poeo nastajati ovek ... Jedenje mesa, navodno, bio je znak nastalog razuma i, Stavie, napredak, jer se ovek mogao mesom 'lake' i 'bolje' prehraniti. Na tom komplimentu zahvaljuju vukovi i divlje make, koji suve milione godina pre toga bili mesoderi. Zato je za ovekovog pretka jedenje mesa postalo odjednom 'laka' prehrana? Otkad je lake ubiti gazelu ili bizona nego ubrati plod s drveta? U poslednjih milion godina smenjivalo se nekoliko kinih isunih radoblja... i svi majmuni mogli su se povui u preostale Sume kako bi tamo nastavili svoj uobiajeni nain ivota. Zato su to uinili svi ostali veliki majmuni, samo ne oni od kojih je kasnije nastao ovek?" Ba niim dosad nije obrazloen u teoriji evolucije ogroman skok kojim se homo sapiens odvojio od svoje porodice homoida. Radi se, sasvim jednosiavno, o mozgu koji je odjednom postao sposoban za rad, koji stie smisao za tehniku, dorastao je posmatranjima neba, komunicira u drutvenim zajednicama. Prema istoriji razvoja, taj nagli skok od ivotinjskog bia do homo sapiensa zbio se preko noi. udo? Ali, uda se ne dogaaju. Tvrdnja da se razum naih pradavnih predaka pojavio ve pre milion godina i postepeno se razvijao otkad su iveli u zajednicama, ne moe se odrati. Svi sisari ive u zajednicama, oporima, stadima, love i hrane se zajed-niki. Da li su zbog toga postali razumni? Ni Covekoliko bie koje proizvodi primitivno orue ne mora zbog toga jo biti homo sapiens. Upravnik Liki iz Nacionalnog istraivakog centra za praistoriju i paleontologiju u Naj-robiju ukazuje na nalaze kod Fort Ternana, koji su do-kazali daje keniapitekus vikeri izgraivao uglasto orue i da je homo habilis upotrebljavao jednostavno orue ve pre dva miliona godina. Liki izvegtava i o tome da je an Godal prouavao impanze u njihovoj prirodnoj okolini i ustanovio da ti daleki ovekovi rodaci redovno proizvode i upotrebljavaju povei broj jednostavnog orua. Ko moe te impanze, koji ispunjavaju merija da budu uvrteni u homo sapiensa, svrsiati u krug razumnih bia? ovekolikih bia koja izrauju i korste orua ima "odu-vek". Medutim, ovekolika bia koja potuju bogove i boje ih se, slikaju peinske zidove freskama, pevaju pesme, poznaju oseaj stida, neguju prijateljstvo i sahranjuju pri-padnike svoje vrste lakva bia ne postoje dugo. Sum-njam da bi ih bilo bez vetake mulacije koju su ostvarili vanzemaljski posctioci. Stoga se usuujem ustvrditi da su tek poraeni iz svemirskc bitke, poznajui Genetski kod i primenivi vetaku mutaciju, pokrenuli proces nastaja-nja oveka. Petog juna 1972. godine Asoietid Pres preneo je iz Vaingtona vest o izvetaju na 129 stranica Odbora za astronomsko istraivanje pri Amerikoj akademiji nauka. Prema miljenju naunika, u poslednjih sedam godina znatno je porasla verovatnoa da u svemiru postoje ra-zumne vanzemaljske dvilizacije. Akademija preporuuje da se napori astronoma u traganju za takvim dalekim svetovima s inteligentnim stanovnicima podupru veom dravnom novanom pomoi. Islina, ve i postojei te-leskopi mogli bi da uhvate radio-signale vanzemaljskih civilizacija, no trebalo bi, ipak, stvoriti nove instrumente koji e moi uhvatiti signale s naseljenih nebeskih tela i izvan naeg Sunevog sistema. U izvetaju Odbora do-slovno pie: "U ovom trenutku moda dopiru do nas radi-talasi s razgovorima veoma udaljenih ivih bia. Moda bismo mogli zabeleziti te razgovore kad bismo samo jedan radio-teleskop usmerili u pravom smeru i namestili ga na pravu frekvenciju." im se u prilog neke leorije mogu izneti neke indicije, ona se sme, po mom miljenju, uvesti u ozbiljnu raspravu. Ne radi se tu o dokazima koji se trae. Koja se nauna teorija mogla od prve pomisli sagraditi na dokazima? Ne radi se ni o "zameni religije", kao to podvaljuju mnogi kritiari. Ako moje teorije imaju "ukus" zamene religije, onda bi - zakljuujui logino - i nauni prven-ci, ijije zametak neka teorija, uvek morali biti u poetku "zamena religije": priprost ovek ne moe slediti niz og-leda koji treba da

dokau teoriju. Treba li on ili mora verovati u naune teorije, i uz opasnost da se rezultati istraovanja na kraju pokau kao zabluda? Ja elim svojim teroijama dati podsticaj za razmiljanje. Nita vie, ali i nita manje. Ovde sam izneo svoju novu teoriju, izazvanu indicijama; ona govori o tome kako su mogli nastati tunelski sistemi u Ekvadoru i Peruu, i kada je kucnuo "as rodenja" homo sapiensu. Re ima nauno istraivanje.

III

I u Kini ima bojih tragova

U potrazi za zapisima iz Bajan Kara Ule PekinSki ovek je star 400.000 godina Nema svedoanstava o kineskoj praistorifi? Pan Ku, graditelj univerzuma Obesna boginja Cih Ni Jin Jang, dualistike sile Ka-meni kolutovi prema izorcima iz Bajan Kare Ule? Starac Jian-ih Lovci na glave, Pajvanl, i njihovi kipovi Ljudi-ptice kao u Vavilonu Tunelski sistem na jezeru Tung Ting Koje ustrelio bizona u mlae kameno doba?

"Boing" kompanije "ajna erlajnz" krenuo je iz Sin-gapura s jednim satom zakanjenja i do sletanja u Tajpehu oko 15.30 nadoknadio je samo pola sata. Sastanak s di-rektorom Nacionalnog Palas muzeja, gospodinom jang Fu Cungom bio je dogovoren u 17 sati. Ostavio sam svoj prtljag u "Ambasadoru" na Nejking ist rodu, mahnuo jednom taksiju, seo kraj vozaa koji se Ijubazno smekao i rekao: To the Nacional Palace Museum, please! Mravi, niski Buda kraj mene osmehnuo mi se, ali nisam stekao utisak da je razumeo moju elju; opisah mu na svim jezicima koje znam cilj njegove mahnite vonje; moj Buda mi vrlo obzirno i blago klimnu, dade gas zaustavi se pred eleznikom stanicom. Hitar kao lasica, otvori vrata i pokaza ozarena lica na eljezniku stanicu, koja, sasvim oito, nije bio moj muzej. Morao bih znati kineski, bar malo! Uoh u prostoriju ... i u glavi mi bljesnu sijalica; na sredini se nalazio velik kiosk za prodaju razglednica, koji je nudio stotine snimaka svih znaajnih graevina za turistike pozdrave iz Tajpeha i s Tajvana. Kupih razglednice svih ciljeva koje sam nameravao po-setiti narednih dana. Moj Buda je klimnuo vrlo ozbiljno kad sam mu pokazao divnu muzejsku zgradu, te me odve-zao onuda kuda smo se i dovezli. Muzej je blizu hotela. S gospodinom jang Fu Cungom neu imati nikakvih tekoa pri sporazumevanju, on govori nemaki, jer je studirao u Berlinu.

To sam saznao od gospodina ija, koji u Lucernu vodi "Li Tajpeh", najbolji kineski restoran u kojem sam ikada leo. Gospodin Ci je velik deo ivota proveo u ang Kaj Sekovoj diplomatskoj slubi pre nego to je odluio da postanegastronomuSvajcarskoj.Onznadasamopsednut eljom da uem u trag tajni nalaza iz Bajan Kara Ule. Tamo, u kinesko-tibetskom graninom podruju, ki-neski arheolog i Pu Tej pronaao je 1938. godine onih 76 granitnih tanjira koji su debeli dva santimetra, tano u sredini imaju rupu i od nje do ruba tanjira iri se u obliku spirale dvolinijsko brazdasto pismo. Ti granitni tanjiri lie na nae long-plej ploe. Godinama su pametni Ijudi po-kuavali otkriti tajnu kamenih tanjira, sve dok profesoru Cum Um Nuju s pekinke Akademije za praistoriju nije polo za rukom da odgonetne jedan deo tog brazdastog pisma. Geoloke analize su utvrdile znatne primese kobalta i metala, a fiziari su utvrdili da svi tanjiri po-seduju visok oscilatorni ritam, to navodi na zakljuak da su nekad bili izloeni visokom elektrinom naponu. Na-lazi iz Bajan Kara Ule postali su senzacija kada je sovjetski Vi ste prijateH mog priajtelja, vi ste moj prijatelj. Dobrodoli u Kinu. ta mogu uiniti za vas? rekao je. Kad smo poii prema niskom stolu, izrekao je glasno' - kome? - neku zapovesl. Pre nego to smo se i zapravo smestili, posluga je donela oljice od vrlo tankog porcu-lana i ukragen vrs biljnim ajem. Direktor napuni oljice. S neba pa u rcbra, rekoh da me zanimaju nalazi iz Bajan Kara Ule i da bih hteo ovde, u Tajpehu, pregledati izvetaj strunjaka o kamenim tanjirima. Kao da me je polio hla-dan tu kad je gospodin Cjang izjavio da taj opseni iz-vetaj nije sudclovau u odiseji muzeja, da se uva u pe-kinkoj Akademiji, s kojom nema nikakveveze. Opazioje moje bezgranino razoaranje, no svojim sledeim reima mogao mi je pruiti samo malenu utehu. Ja sam obaveten o vaim naporima. Vi kopate po praistoriji naroda. Tu vam mogu pomoi samo naim pradedom, sinantropom, koji je tck 1927. godine pro-naden udoliniaKuTjen,40kmjugoistonoodPekinga. Taj sinantropus pekinensis, pekinki ovek, prema mi-ljenju antropologa, lii na homo hajdelbergiensisa, a sva-kako je slian kineskoj rasi, onakvoj kakva danas postoji u 800 miliona primeraka. Smatra se da pekinki ovek potic iz srednjeg pleistocena, dakle: star je oko 400.000 godina. Nakon toga nema vie nikakve prave praistorije. Tek iz treeg milenijuma pre n.e., objasnio je direktor, postoje opct svedoanstva o kulturi iz mlaeg kamenog doba u severnoj Kini, o kulturi Jang ao na Huanghou: oslikana trakasta keramika. U drugom milenijumu pre n.e. sledi kultura Ma ang, kultura crne keramike, ka-mena i bakarna kultura eng Ce Aj iz antunga do po-etka bronzanog doba s bujnom ornamcntikom: Tao Tje, sa "deronjinim maskama", te Lei Ven, sa svojim pravo-ugaono slomljenim prikazima gromova. Od 15. do 11. stolea postojalo je, zatim, vrlo razvijeno pismo s preko 2000 znakova za rei u slikama i simbolima, koji su od-gonentuti kao proroki natpisi. Kineski vladari svih vre-mena, "sinovi neba", dobili su navodno zadatak da se brinu o sreenom toku prirodnih zbivanja. Koliko sam obaveten, ja nisam praistoriar, nema u Kini niega to bi moglo dati krila vaoj neobinoj mati, nikakvih kamenih dleta ni drugog primitivnog oruda, ak ni tragova peinskih slikarija. Najstarije ispisane kosti potiu, smatra se, iz razdoblja oko 3000. godine pre n.e.... Sta pie na kostima Dosad nalpise nisu mogli odgonentnuli. Inae nema niega? Jednajedina vaza, iskopana u Anjangu kod Honana. Potie iz 2800. godine pre n.e. Oprostite gospodine direktore, ali taj slari kineski narod zacelo ipak ima neka svedoanstva o svojoj pra-istoriji! Mora se ipak primetiti razvoj iz praistorijskog u is-torijsko doba. Zar ne postoje nikakve tajanstvene ru-evine, nikakvi kiklopski ostaci zidina? Naa kineska istorija moe se bez ikakvih praznina slediti do cara Huang Tija, a on je iveo 2698. godine pre n.e. Ve tada, to je dokazano, bio je poznat kompas. Dakle, vreme Huang Tija nije moglo biti poetak! Ono 5lo se zbilo pre toga, dragi prijatclji, prie u zvezdama!

 Kako to mislitc: u zvezdama? Da li je, ipak, postojala jo neka bombona za^mene u tom razgovoru? Postojala je jedna. Gospodin jang se osmehnu. Pa, postoje legende o leteim zmajevima. Od pamti-veka je zmaj kineski simbol za boanstvo, za ncdoslinost i nepobedivost. Graditelj kineskog univerzuma u legendi zove se Pan Ku (slika 11.), on je stvorio Zemlju od gra-nitnih gromada koje su, po njegovoj zapovesti, dolelele iz svemira, podelio je vode i napravio ogromnu rupu u nebu, raspolovio jc nebo na istonu i zapadnu poluloptu ... Da li je to, moda, bio nebeski vladar koji se na ne-beskom svodu pojavio u svemirskim brodovima? Ne, prijatelju, svemirske brodove legenda ne spo-minje, ona uvek govori samo o zmajevima, ali Pan Kua opisuje kao pobednika nad haosom u svemiru, on je stvo-rio Jin Jang, predstavu dualnih snaga u prirodi. Jang pred-stavlja muku snagu i nebo, a Jin ensku lepotu i Zemlju. Sve to se zbiva u svemiru ili na Zemlji pripisuje sejednom od tih simbola, koji su duboko uli u kosmoloku kinesku filozofiju. Svaki vladar, "sin neba", prema legendi je iveo 18 000 zemaljskih godina, a Pan Ku se pre 2.229.000 godina ti podaci izazivaju sumnjiavost pobrinuo za nebeski po11 Kineski crteperom \ boga Pan Kua, legen-,t darnog sina haosa i graditelja kineskog univerzuma: navodnoje sagradio svet od granitnih gromada koje su doletele iz svemira

redak. Moda se pri tim astronomskim proraunima una-zad i pogreilo za nekoliko godina ali zarje tovano pri takvom rodoslovnom stablu? Pan Ku, ija je legenda rasprostranjena po celoj Kini, prikazuje se u razliitim krajevima na razliit nain, ^to gotovo i ne udi s obzirom na beskrajnu povrinu te zemlje od 9.561.000 km"! Ponekad je bie s dva roga na glavi i sa Cekiem u desnoj ruci; ponekad se pojavljujc kao zmaj koji pobeuje etiri elementa; ponekad dri u jednoj ruci Sun-ce, a u drugoj Mesec; ponekad obradujc stene, dok ga posmatra zmija. Zapravo, legenda o Pan Kuu nije u Kini posebno stara: navodnu su je tek u 6. veku pre n. e. doneli u Kinu putnici izzadnjeg indijskog kraljevstva Sijama (Tajland). Kao "oca svega" kineska mitologija oznaava Jan ih Tjen Cuna ree direktor. Onje bie koje se ne moe dokuiti, poetak i kraj svega, najvii i nezamisliv na ncbu. Kasnije se zove i Ji ing. Ako budete pisali o tome, morate ukazati na injcnicu da se Ji ing ne sme brkati sa mistinim carem Jiom, koji je, navodno, pobedio veliku pu-plavu, potop. Znate li legendu o Jian Sih Tjen Vangu? Nisam je znao. Direktor uze s police za knjige jednu svesku "Renika kineske mitologije". - Evo, proitajte tu priu u hotelu! U reniku ete nai nekoliko pria arobnih s obzirom na va nain posma-tranja, na primer: legendu o boginji ih Ni. Ona je bila boanska zatitnica tkaa.

Otacju je poslao susedu koji je straario na "Nebeskoj srebrnoj reci", misli se, verovatno, na Mlenu stazu. ih Ni je odrasla i postala vrlo lepa, dane i noi pro-vodila je u igri i smehu, na nebu nikada nije bilo lude i neobuzdanije Ijubavnice od nje. Kralju Sunca dojadilo je to ludovanje, a kadje ona sa svojim uvarom i Ijubavnikom jo rodila i dete, naredio je vatrenom Ijubavniku da se postavi na drugom kraju Srebrne rcke, kako bi ubudue mogao videti lepu ih Ni samo jednom godinje, sedme noi sedmog meseca... Znai, to je pripovetka o kraljevskoj deci koja se ne mogu videti! Legenda se zavrava sreno za zaljubljene: milioni sjajnih nebeskih ptica poreale su se jedna do druge stvorile beskonaan most preko Mlene staze. ah Ni uvar mogli su se sastati kad god su hteli! Ako su te sjajne nebeske ptice bile svemirski brodovi koji su patrolirali izmedu planeta, onda mi se ini sasvim uverljivim da su se Ijubavnici sastajali po elji. Gospodin jang Fu Cung ustade: Vi ste zaista fantast! Medutim, istina je da se ne morate ukoiti od slrahopotovanja pred uobiajenim gle-ditima. Moda su savremena tumaenja mitova i legendi opravdana, moda nas vode novim saznanjima. Za sada ne znamo mnogo... Za vreme mog boravka pratio me je gospodin Maral P. S. Vu, ef Odeljenja za iskopavanja, kao najbolje in-formisani vodi. Mada se u muzeju, esto se smenjujui, izlau uvek samo pojedini uzorci od 250.000 predmeta, ipakihjcjotolikomnogodabihbezgospodinaVua,koji je shvatio do ega mi je stalo, teko mogao sakupiti svoje "nalaze". Bronzani vrevi izdoba dinastije ang (1776-1122. g. pre n.e.) podseaju me spontano na drugu stranu Pa-cifika: mnogo mlaa od kineskih vreva, keramika iz Nace, predikanski radovi, pokazuje sasvim sline ornamente: geometrijske linije, spojene kvadrate, spirale; Sekira od granita, malena kopija vee sekire. U zelenkast kamen urezan je boanski simbol zmaja s va-trenim repom, a nebeski svod ukraavaju kugle. Pomiljan na jednake prikaze na asirskim cilindrinim peatima; Oltarski ukras za obavljanje slube bogu brda i oblaka nalazi se, sasvim u skladu s arheolozima, ispod pravougaonog predmeta iz 206. godinc pre n.e.Vidi se neko brdo, no iznad njega se istie velika kugla plamcnog repa. Ta kugla nad njom su tri geomctrijski poredane kuglice nije, s obzirom na svoju upadljivu veliinu, ni u kakvoj razumnoj vezi sa Suncem, Mesecom i zvezdama. Oltarski ukras? Nije li to u drevno doba bila spomen-slika neke nezaboravne, nepojmljivc pojave na ncbu? Granitni kolutovi, prcnika od 7 do 16,5 cm. U sredini imaju rupu kao gramofonske ploe. Privreni klinom za obelisk visok 20 cm, ti kolutovi stoje uspravno. Ne prihvatam miljenje arheologa da su ti "ceremonijalni" kolulovi nebeski simboli moi i snage, a isto tako ni mi5-Ijenje da je obelisk bio simbol falusa. Mene su oarali ti granitni kolutovi, od kojih neki imaju okolo naokolo uredno "izglodane" uglove zupanika. Postoji li neka veza izmeu tih tobonjih ceremonijalnih kolutova i kamenih tanjira iz Bajan Kare Ulc? Shvate li se oni lanjiri iz ki-neskotibetskog graninog podruja kao uzorci ovih ce-remonijlanih kolutova, tada se die koprena zagonetnosti: nakon jedne posete astronauta podruju Bajan Kara Ule koji su, verovatno radi saoptavanja vesti, izradili ka-mene tanjire svegtenici su umislili, puni strahopoto-vanja, da e ugoditi bogovima, ili bar malo liili na ta iezla, izvanredno pametna bia, ako naprave onakve kolutove kakve su upotrebljavali stranci. Tako bi se.mo-gao zatvoriti krug, tako bi i kolutasti zupanici mogli zaobilazno postati kultni rekviziti. Doktor Vjaeslav Zajcev, koji je objavio vane podatke o kamenim tanjirima, pronaao je kod Fergane u Uz-bekistanu, blizu kinenske granice, jednu zidnu slikariju (slika 12.): ne samo to tu neko bie nosi astronautski lem, ne samo to se razaznaju sprave za disanje, ve to

12. Dr Vjaeslav Zajcev pronasao je u Uzbekisalanu ovu zidnu slikariju: astronaut dri onakvu plou kakvaje pronadena u Bajan Kara Uli, Nosilac tona! bie dri u rukama, izolovanim astronautskim odelom, istu onakvu plou kakva je u stotinama primeraka pro-naena u Bajan Kara Uli! Za vreme boravka u Tajpehu proitao sam "Renik kincske mitologije" legendu o Jian ih Thcn Vangu, koju ovde prenosim u sactom obliku: U davno doba iveo je u brdima, na rubu venog leda, starac Jian ih Tjcn Vang. PriCao je o iskonskom vremenu tako slikovito da su oni koji su ga sluali verovali kako je lino prisustvovao lim udesnim dogadajima. Jcdan slu-alac, in Hung, upitap je starca gdc je iveo pre nego to je doao na brdo. Jian ih je utke podigao obe ruke prcma zvezdama. Tada ga je in Hung zapitao kako se mogao snai ubezgraninoj nebeskoj praznini. DokjcjoJianSih utao, pristupie mu dva boga u sjajnoj opremi, i in Huang, koji je to doiveo, priao je posle svojim Ijudima da je jedan bog rekao: "Hajdemo, Jian ih. Putovaemo kroz svemursku lamu i, provezavi se pored dalekih zvez-da, vratiti se u zaviaj." Tajpeh, glavni grad Tajvana, ima gotovo dva miliona stanovnika, fakultete i visoke kolc te uzorno voene muzeje. Iz njegove lukc Kilung izvoze se prirodni pro-izvodi kao to su eer, aj, banane, ananas (koji uspevaju na tropskoj monsunskoj klimi), drvo, kamfor i ribe. Ot-kako je Tajvan sa svojih 13 miliona stanovnika 1949. godine poslao samostalna drava, njegova industrija se razvijala tako naglo dasedanas nabrodove tovare tkaninc, motori svih vrsta, poljoprivredne maine, elektrina roba i dr. s tajvanskim znakom proizvodnje. Drava se brine o kopanju uglja, zlata, srebra i bakra, koji donose devize. 1 tu je, opet nerazjanjeno odakle su i kada stigli na ostrvo mongoloidni starosedeoci Pajvani. Od njihovih po-tomaka danas ivi etvrt miliona pripadnika sedam raznih plemena u najnepristupanijem delu sredinjeg planin-skog masiva: tamo gde su ih polisnuli talasi kineskih use-Ijenika. Jo pre jednog pokoljenja dokazivali su pajvanski ratnici svoju hrabrost lovom na glave, a danas love divlja u svom gorskom ulvrenju. Pleme je sauvalo svoju izvornost, ivi prema zakonima vene prirode; raunanje vremena je jednostavno kao i nain ivota: dan poinje kukurikanjem petlova, a trajanje mu se mcri duinom senke;. nova godina se raspoznaje cvetanjem planinskog bilja, njen vrhunac dozrevajem plodova, a kraj ranim sne-gom, koji Pajvane potpuno odsee od sveta. Pajvani od davnina ncguju monogamiju, pri emu nije bitno da li se mladoenja pristojno udvara nevesti, kupi je ili olme, vano je samo to da je zadri celog ivota. Pajvani uzimaju stimulans betel, koj'i u svojoj "laboratoriji" pro-izvode od plodova palme betel, slinih oraiu, uz

do-datak peenog krea i potrebne koliine bibera betel. Taj beteljegorakkaou,ali navodno osveava. Budui da betel oboji pljuvaku u crveno, a zube modrocrveno, Ijubazan smeak pajvanskog ratnika vie zastrauje nego to umiruje. Da nisam bio pouzdana uverenja da se vie ne bave lovom na glave, dao bih se u beg, jer mi je glava jo neko vrcme potrebna. Muzej pokrajine Tajpeh poseduje jedinstvenu pajvan-sku zbirku drvenih radova. Njihovi drveni kipovi smatraju se poslednjim primercima jedne narodne umetnosti na samrti: u njoj su se sauvali prastari motivi iz pria i legendi, koji su se prenosili preko mnogih, mnogih poko-Ijenja. Ko trai bogove, nae ih. Tu visi neka daska, iroka 72 cm i visoka 25 cm, kojaje nekad upozoravala na neku kuu: ovde ivi poglavica! S leve strane etvorostrukih krugova lebde dva lika koji nose ba klasine "kecelje" praistorijskih astronauta, onakve kakve se, na primer, mogu nai i na toltekim monolitima u berlinskom Etnolokom muzeju. Oba lika imaju na sebi nekakav kombinezon i cipele; levi lik nosi lem i izvuene UKV-antene. Jedan drveni kip prikazuje neko bie izrazitih polnih obeleja, ija je glava zaStiena priljubljenim lemom. U lemje urezan mali trougao, moda amblem astronautske formacije, a oko lcma se obavila zmija! U biblijsko doba simbol odvratnosti, licemernog puzanja, zmija se u legendama Maja die kao "pernato bie" u vazduh, a pojavljuje se, eto, i ovde kod zaboravljenih plemena u tajvanskom gorju. irom sveta nalazimo u sauvanoj folklornoj umet-nosti zmije, zmije koje lete! Zato su Pajvani oslikavali svoje kanue Sugavim zmijama, zato "boanski likovi" imaju glave okrugle kao lem, zato imaju jedan ispod drugog (antenske) kontakte, zato se kontakti zavravaju u zupastom "Suncu"? Zato zmije trouglastih glava i obavijene oko zvezda bulje uvek u nebo? Zato neki pajvanski bogdri zmiju iznad sebe i svoglema? Zato je ba neka ena, boginja, pokrivena maskom, zalo nosi nezgrapne naoare, a oko i iznad glave zmiju? Ta opreme nije, zacelo, nikada bila dopadljiva, ali je bila svrsishodna za svemirske letove, a zmija granica svemirskog lela. Sve to moc se prolumalti u smislu ranijih religija, kau arheolozi. Zmije su, vele, bilc boanski "simboli strahopotovanja". Zato Pajvani, kad su ve ukraavali svoje kanueznakovima religioznog porckla, nisu uzeli kao uzorak ribe, morskc pse, talase ili ahe? Zato poglavica nije pribio na zid kue natpis sa znakom svog plemena? A ima ih upravo divnih! esto napola trule rezbarije poseduju arobnu lepotu. Na svima se vide koncentrini krugovi, spirale i uvek iznova veza oveka i zmije, pri emu zmija uvek sike iznad bia prema nebu. Katkad likovi ne stoje us-pravno, vc lebde kao da su bez teine. Ja takva kazivanja ne smatram nadahnuem umetnike mate. To da neko bie moe lcbdcti zacelo su pajvanski preci videli svojim oima i ispriali potomstvu. Pajvani su, jo i danas, pri-milivni: na svojim divnim rczbarijama prikazuju realne stvari iz svoje okoline i stereolipe koji potiu iz iz-vanvremenskog seanja. Da pajvanski rezbari idu ukorak s vremenom dokazuju njihovi savremeni radovi: ovekoveuju Ijude u japanskim uniformama s pukama. Njih su viileli. Ne napreu matu. Nisu lo nikacla inili, uvek su u umctniki savrenoj kombinaciji s predanjem pri-kazivali ono to su videli. Naroito udnovat motiv je troglavo bie koje leti u zmiji motiv to ga susreemo na svilenom rukopisu kulture ou (1122-236. g. pre n.e.). U Istorijskom muzeju u Tajpehu upravnik J.C. Vang pokazao mi je svoju zbirku prikaza mitolokih bia, pola Ijudi, pola ivotinja, eslo ptijih glava na krilatim telima, slinih airskovavilonskim krilatim biima. Peati iz doba ou brojni su kao prstenje u kutiji za nakit nekog juvelira: veliki do 1 cm, oni imaju na sebi, navodno, samo ukrasneare. Pod lupom su mi neodoljivo liili na spojene uklopne krugove. U "bronzanim ogledalima", prenika od 7 do 15 cm, urezani su simboli i pismo koji su delimino odgonetnili. Jedna odgonetnuta gravira s pismom iz dinastije ou glasi: "Gde god sijaju sunca, postoji ivot." Kvadrat u sredini tog bronzanog ogledala mogao bi se 5ale radi postaviti nasuprot tampanim spojenim sklo-povima firme "Simcns"! Geolog Tvinli Lin ispriao mi je o jednom otkriu, nepoznatom u zapadnom svetu:

U julu 1961. godinc arheolog Ci Pen Lao, profesor na Pekinkom univerzitetu, prilikom iskopavanja u "Dolini kamcnja" naiao jc na dclove nekog podzemnog sistema pcina. Zapadno od Jojanga na ograncima planine Ho-nan, na junoj obali jezera Tung Ting, pronaao je na na dubini od 32 m prilaze nekom lavirintu. Otkriveni su hodnici, koji bez sumnje vode ispod jezera i dalje prema povrini. Zidovi peine su glalki i glazirani. Zidovi jedne dvorane i raskrsnice nekoliko hodnika prepuni su crtea: tu se vide ivoiinje koje lete u jednom smeru, a teraju ih Ijudi koji imaju na usnama "duvaljke". Iznad leteih ivotinja a to je za mene, uz injenicu da postoji podzemni tunelski sistem, ono senzacionalno u tom iz-vetaju leti neki tit na kojem stoje Ijudi, dre u rukama sprave sline pukama i ciljaju njima u ivotinje. Ljudi na "leteem titu", pria profesor Ci Pen Lao, imaju na sebi savremene bluze i duge pantalone. Moda se u meu-vremenu uspelo odrediti vreme nastanka tunelskog sis-tema, smatra gospodin Lin, no iz Narodne Republikc Kine stiu vrlo oskudne vesti, i to s velikim zakainjenjem. Izveatj o "leteem titu" i Ijudima koji odozgo ciljaju u letee ivotinje podsetio me je odmah na jedan neza-boravan utisak koji sam 1968. godine poneo iz moskov-skog Paleontolokog muzeja: lamo se nalazi kosiur biona (slika 13.) kome je prostreljena eona kost. Prapostojbina bizona je sovjetska Azija. Ocenjuje se da taj bizonov fosil potie iz mlaeg kamenog doba (8000. do 27000. g. pre n.e.), kad sejo, prema hronologiji, izradivalo oruje bruenjem kamenja, a najsavrcmenije oruje tog razdoblja bila je kamcna sekira. Udarac kamenom se-kirom svakako bi razbio eonu kost, ali nipoto ne bi stvorio rupu kao od metka. Zar je u mlaem kamenom dobu postojalo vatreno oruje? Ta misao doista se ini 13. Kostur bizona iz mladeg kamenog dobasarupomna elu, kakvii moe stvoriti samo vatrcno oruje

tako apsurdnom da bi naunici mogli lako odmahnuti rukom i odbaciti jc kad se u Moskvi ne bi mogao videti taj bizon, trofej nckog strelca iz mladeg kamenog doba. Jedanaeste, poslednje veeri mog boravka u Tajpehu, priredioje predsednik Ku cng Kang, lan Narodne skup-tine, veeru u moju ast. Sedeo sam u krugu uglednih naunika i politiara: B. Hsieha, profesora na Fuden-skom univerzitetu; un Jaoa, u januaru 1972. godinejo UNESKOovog generalnog sekretara Republike; Hsu ih Hsina i uang JefJaoa iz Pablik rilejn Departmenta; Senjung oua izvlade; i dabome, mojih prijatelja iz mu-zeja: janga, Lina, Vanga i Vua. Imena te gospode navodno su prilino uobiaj'ena, kao u Evropi Milcr, Smit ili Dipon. Ja sam, meutim, jedva razlikovao ta neprestano nasmeena lica, i nisam ih uspeo osloviti pravim imenima. Dok sam leteu avionom kompanije TWA na pacifiko ostrvo Guam, pravio sam zakljuni raun. Zapisnike iz Bajan Kara Ule nisam video, ali sam na svojoj karti bo-anskih prebivalita uspeo izbrisati jednu belu mrlju na kineskoj leritoriji. Tragovi koje ja traim nalaze se na celoj zemaljskoj kugli. P.S. Moj film "Seanja na budunost" kupila je za Maovu zemlju Dravna filmska distribucija. Moda e mi to omoguiti studijsko putovanje u Peking. S razgled-nicama u ruci, ve u nai Akademiju i Istoprijski arhiv. Uostalom, ve odavno elim u pustinju Gobi...

IV

Temuen

ostrvo koje se naziva

Nan Madol

Koje sagradio Nan Madol? Igra mikada s bazaltnim gromadama Drevni tunelski sistem Sanduci od pla-tine? Strasnesposobnostizmajarobnjaka Potragaza ostrvom bez povratka Kako je nastao Novi Zeland Obilje leteih sprava za jednog oveka ^Polinezijske le-gende Kako gresi istrazivanje mitova Sta je pronadeno u jednoj geodi Na osnovu ega su siromasni Polineani tako bogati? Sakao: LSD Junog mora Najvei mikronezijski arhipelag, s vie od 500 ostrva i ukupnom povrinom od 1340 km , su Karolini. Sa svoja 504 km2, Ponape je najvei u Karolinskom arhipelagu, triput vei od kneevine Lihtentajn, a ima otprilike je-dnak broj stanovnika kao i ona: 18.000. Klima je tropska, a vei deo Ponapea je krevit i neprikladan za ivot. Oko Ponapea nalazi se pojas manjih i sasvim malih ostrva i koralnih grebena. Jedno od siunih ostrva, sa 0,44 km2 velik, recimo, kao Vatikan zove se prema atlasu Temuen. Na Temuenu se nalaze ogromne ruevine Nan Madol, zauzimaju gotovo celo ostrvo, daju mu znaaj, zbog njih se prouo, tako da je Temuen odavno uao u jeziku upotrebu kao Nan Madol. Ruevine Nan Madol postoje od davnina, vreme nastanka tog drevnog zdanja jo nije utvreno, a poreklo gradiielja je nepoznato. Evo istorijski utvrenih datuma o ostrvu Ponapeu i njegovim ostrvcima satelitima: 1595. Portugalac Pedro Fernandez de Kviros pristaje brodom "San Deronim". Prvi belci kroili su na ostrvo... i videli ruevine na Nan Madolu; 1686. Ceo arhipelag postaje panski posed i dobija ime Karolini, prema kralju Karlu II; 1826. Sa grupom preivelih brodolomaca na ostrvo je dospeo Irac Dems O'Konel, Ponapeani su ga Ijubazno doekali, pa se oenio jednom domorotkinjom; 1838. Od te godine isvetavaju ostrvski letopisi o raz-nim posetama belih gostiju; 1851. Domoroci desetkuju jednu britansku brodsku posadu. Kaznena ekspedicija vri na Ponapeu krvoprolie; 1880. Poput roja skakavaca upadaju misionari hri-anskih vera i sekti, spaljuju ploe sa zapisima iz davnine, zabranju^u ouvane narodne obiaje; 1899. Spanija prodaje ponapeski arhipelag (pored Ma-riana i arhipelaga Palau) nemakom carstvu; 1910. Ostrvljani ubijaju misionare i vladine inovnike. Samo mali broj belaca uspeva umai pokolju; 1911. Nemaka krsiarica "Emden" puca na ostrvo, po-bunjcnici su pobijeni, a njihove voe javno obeene; 1919. Karolini, zajedno s Ponapeom, potpadaju pod japansku mandatnu upravu; 1944. Za vreme borbi u Junom moru Amerikanci zauzimaju arhipelag; 1947. Ostrva postaju slarateljsko podruje SAD. To su nepobitno utvreni istorijski datumi o Panapeu. Dakle, izvesno je da su tajnom obavijcne ruevine na Nan Madolu postojale dugo, dugo pre prve posete belaca 1595. strvljana ula lek nakon njihovog "otkria". Istorija od 1595. godine poznata je, tako rei, bez ikakvih rupa. Le-gende o Nan Madolu izvetavaju o mnogo emu to se ne nalazi u tim novovekovnim injenicama, pa su, prema tome, beskrajno starije. Samo zbog toga to se ne moe pruiti nikakvo uverljivo objanjenje misierije Nan Ma-dola, nauka se eli "umnim izmotavanjima" napraviti pa-metnom pred nama. Poto sam s metrom, fotografskim aparatima i notesom proveo vie od nedelju dana u vlanom i vruem paklu Nan Madola, mogu se dosadanjim "tumaenjima" na alost! samo jo umorno smekati. Radije se, jer je njihov sadraj uverljiviji, drim legendi. Videemo zato. Kad sam "Boingom 727" Kontinental erlajnz er Mi-kronezija sleteo na Ponape, nisam ni slutio kakve e mi napore, ali i kakva iznenadenja, doneti moja znatielja. Iznajmivi preko hotela "Kaelia" mali motorni amac, ne vei od dumorodakog kanua, krenuo sam kroz kanale, obrasle tropskim biljem, koji odvajaju mnoga ostrva. Vla-dala je zaguljiva vruina, a vazduh je bio tako vlaan da se Cinilo da se vie gotovo ne moe disati.

S dvojicom domorodakih pratilaca prevezoh se kraj mnogih ostrvaca, i konano se pred nama naao Nan Madol, jednak ostalim osirvima, ali se od njih razlikuje udnim teretom koji nosi na sebi. Na tom tropskom ostrvu nalazi se panteon, ne vei od fudbalskog stadiona, mali bazallni grad, legendarno prebivalite drevnih stanovnika. ovek se sasvim iznenada nae pred tim svedoanstvom praistorije, nije pripremljen za taj "susret". jednostavna, jer su ti tapovi bazaltne prcke, bazaltni trupci, teki nekoliko tona. Te bazaltne preke, govore dosada^nja istraivanja, upuuju na ohlaenu lavu. To mi se uinilo veoma udnim kad sam metar po metar usta-novio da se lava ukturila iskljuivo u estougaone i osmo-ugaone stubove, po meri, podjcdnake duine (slika 14.). Budui da se na severnoj obali Ponapea zaista dobijao stubast bazalt, spreman sam zanemariti budalasto obja-njenje o stubovima od lave koja se ukrutila ba po meri, pa pretpostaviti da se taj prvorazredni i precizno obraeni graevinski materijal lomio i obraivao na severnoj obali. No i tu se posiavlja problem: blokove, dugake proseno od tri do devet metara, a esto tee od deset tona, trebalo je prevesti s ponapeske severne obale kroz lavirint kanala u dungli, uz desetine jednako pogodnih ostrva, do Nan Madola. Prevoenje kopnom otpada,jer gustu dunglu od

14. Bazaltni hramovisu sestougaoni ili osmougaoni, dugaki dopet, a mestimino se uzdiu do 25 metara 82 davnina preplavljuju nekoliko puta dnevno pljuskovi, a Ponape je, osim toga planinsko ostrvo. Prihvatili se ak i to da su kroz dunglu prokreni putevi i da su postojala prevozna sredstva koja su mogla, savladati brda i probiti se kroz movare, ipak se teki teret na kraju naSao na jugoistonom uglu ostrva, a tu se morao ukrcati na bro-dove. Na samom mestu objasnili su mi da se prevoz vodom obavio, verovatno, pomou splavova a to sc protivi shvatanjima koja mi je ozbiljno hteo podvaliti jedan na-unik: slarosedeoci su obesili bazaltne gromade ispod svojih kanua, na taj nain smanjili teinu i lako komad po komad, veslajui, prevezli do Nan Madola. Potrudio sam se da prebrojim bazaltne blokove na jednoj strani glavne graevine. Strana je dugaka 60 m, a ja sam izbrojao 1082 stuba. Graevina je kvadratna, te se na etiri spoljanja zida vide 4782 bazaltna elementa. Je-dan matematiar mi je, na osnovu irine i visine, izraunao zapreminu i bazaltne stubove koji su potrebni da se ispuni: glavna gradevina je "progutala" oko 32.000 komada. A ta glavna graevina je, meutim, samo deo zdanja. (Vidi kartu slika 15.) Postoje kanali, jarkovi, rovovi i zid dugaak 860 m ija visina na najviem mestu iznosi 14,20 m. Pravouglo sre-dite, sagraeno takode od prvorazrednih bazaltnih kva-dara, podeljeno je na terase. Glavna kua, koju sam iz-merio, ima preko 80 malih depadansa. Pode li se od brojke 32.000, moe se smatrati da je samo u tih 80 gradevina stavljeno oko 400.000 bazallnih stubova, no i la brojka je pre preniska nego previsoka. Pogrenim objanjenima uvek se ude u trag kad se neto pokua raunski proveriti. Kao, na prijer, ovde:

U doba kad je naslalo zdanje Nan Madol na Ponapeu, u poreenju sa dananjim brojem stanovnitva, to po

-.-.-.-.-.-.-.-.-. nepotpune graevine

tvruj'u svi istraivai, iveo je malen broj Ijudi. Rad u kamenolomu na severnoj obali bio je teak, muan, dugo-trajan. Za prevoz odreenih kamenih blokova kroz dun-glu bila je potrebna itava armija snanih Ijudi, a i broj obalskih radnika koji su vezivali gromade ispod kanua trebao bi da bude znatan. Na kraju krajeva, odreen broj ostrvljana morao je brati plodove s kokosovih palmi, loviti ribu, brinuti se o svakidanjem odravanju. Ako su, dakle, svakog dana etiri bazaltna stuba, teka nekoliko tona, stigla do june obale, odatle se prevozili na Nan Madol, bilo je to zacelo s obzirom na ladanjc "tchnike" mogunosti divovsko, zadivljujue ostvarenje. Budui da u to doba nisu nipoto postojali radniki sindaikati, pretpostavljam da se naporno radilo svih 365 dana. Ako je tako, onda je godinje na Nan Madol stizalo samo 1460 bazaltnih blokova! Da bi se samo materijal dopremio na gradiliie, bilo jc potrebno 296 godina! Ne, Ijudska bia nisu nikada bila tako glupa da bi se bez razloga podvrgla takvom muenju. Kad ve postoje ba-zaltni kamenolomi na severnoj obali Ponapea, zato onda to zdanje nije podignuto na glavnom ostrvu. Zato se gradilo na ostrvcu koje je toliko daleko od kamenoloma? Zar ne postoji nikakvo uverljivo obrazloenje? Nan Madol nije "lep" grad, nije to, bez sumnje, nikada ni bio. Nema reljefa, nema skulptura, statua, pa ni slika-rija. To je hladna, odbojna arhitektura. Grubo, surovo, pretei nagomilani su bazaltni komadi. udno, jer ostrv-Ijani s Junog mora uvek su raskono ukraavali orna-mentima svoje dvorce i tvrdave: to su bila mesta na kojima se izraavalo potovanje kraljevima ili se nastojalo odo-brovoljiti bogove. Spartanske zidine Nan Madola isklju-uju obe te mogunosti. Da li je to bilo ncko odbram-beno zdanje? Terase koje olakavaju penjanje do gra-evina dovode tu svrhu ad absurdum: Otkad se ide tako u susret neprijateljima? Meutim, terase vode do sredita zaravanka, do "bunara". Taj Bunar i nijc bunar, ve pred-stavlja poetak ili kraj nekog rova. To to je otvor danas napunjen vodom do nepuna dva metra ispod ruba, ne dokazuje nita, jer se i zdanje Nan Madol protee preko ivice ostrava i vidi se prostim okom ispod vodene povrine dokle god se nc izgubi u moru. ta e, medutim, tunel na siunom ostrvu? Kuda i odaklevodi? 0 toj neobinosti prvi put sam proitao u knjizi Her-berta Rajtlingera "Neizmereni okean". Rajtlinger, kojije istraujui proputovao Juno more, saznao je na Ponapeu daje tu pre nebrojenih milenijuma bilo raskono sredite slavnog carstva. Vesti o basnoslovnom bogatstvu nama-mile su lovce na biscre i kineske trgovce da potajno pre-trae morsko dno, i svi ronioci su donosili iz dubine ne-verovatne izvetaje... na dnu su, navodno, mogli hodati po putevima, dobro ouvanim i obraslim koljkama i ko-ralima ... "tamo dole" postoje bezbrojni kameni svodovi, stubovi i monoliti ... na ostacima kua koje se jasno ra-zaznaju, vise okresane kamene ploe. Ono to nisu pronali lovci na bisere otkrili su japanski ronioci pomou savremenih aparata, a svojim nalazima potvrdili legende o Ponapeu: veliko bogatstvo u pleme-nitim metalima, biserima i srebrnim ipkama. U "kui mrtvih" (dakle, glavnoj kui zdanja), govori legenda, po-ivaju leevi. Japanski ronioci su izvestili da su mrtvi sahranjeni u platinskim sanducima koji ne proputaju vodu. Ronioci su zaista iznosili iz dana u dan komade platine na povrinu! Platina je ak potisnula glavnu iz-voznu robu log ostrva kopru, vanilu, sago i sedef! Japanci su se bavili tim vadenjem platine, izvetava Rajt-linger, sve dok jednog dana dvojica ronilaca, uprkos sa-vremenim spravama, vie nisu izronili; a zatim je izbio rat i Japanci su se morali povui. Rajtlinger zakljuuje svoj izvetaj reima: "Kazivanja domorodaca, obrasla legen-dama starim vekove i vekove, verovatno su preterana. Meutim, pronaena platina na ostrvu, ije stcnc inae ne sadre platinu, bila je i osiaje vrlo realna injenica." Sve se to dogadalo 1939. godine. Ja ne verujem u metalne ili ak platinske sanduke. estougaoni ili osmougaoni bazaltni stubovi, obrasli koljkama i koralima, mogu se pod vodom lako zameniti oblikom sanduka. Postojali sanduci ili ne, ostaje Cinjenica da je Japan, otkako je 1919. godine preuzeo mandatnu upravu, izvozio sa Ponapea platinu. Odakleje poticalo to obilje platine? Ako su sanduci i varka, ipak mi se ine uverljivim

lizvetaji ronilaca o kuama, putevima i kamenim svo-dovima na morskom dnu, jer se te gradevine vide u istoj vodi kako su "prirasle" uz rub ostrva i jasno se razaznaje da vode prema tobonjem bunaru. Tu se, smatram, vrlo verovatno nalazio ulaz u tunelski sistem koji je dominirao ostrvom. Jo neto: Nan Madol nema nieg zajednikogsa udnovatom Atlanlidoni kuja je po Plainnu 9000. godine pre n.e. potonula u morc. Tu se nalaze nadzemne graevine na onom mestu gde su u pradavna doba i po-dignute, a njihov nastavak pud vodom predstavlja planska zdanja koja su naslala u vreme gradenja Nan Madola. Tu ima ostataka udesnih gradevina, ali nema nikakvih uda. ta govore sauvane legende o tajanstvenim ruevi-nama Nan Madola? Istraivai K. Masao Hedli, Pensil Lavrens i Kerol Denks, koji ive na Ponapeu, prikupili su materijal, ali nisu njegovom sadraju dali mogue tumaenje. Glavna graevina spominje se u legendi kao "hram svetog goluba". Jo pre tri veka plovio je, navodno, golubiji bog i vrhovni svetenik Nanusunsap amcem kroz kanale, a nasuprot njemu sedeo je neprestano neki golub kome je morao neprekidno gledati u oi: kad god bi golub trepnuo a golubovi lo ine neprestano! morao je i jadni vrhovni svetenik trepnuti oima. Smena predstava! Prvobitno, medutim izvetavaju legende golub nije bio simbol boanstva Nan Madola, ve zmaj koji je rigao vatru. Oko tog nekad domaeg zmaja isprepliu se i izvetaji o nastanku ostrva i graevina. Zmajeva majkaje svojim snanim duvanjem iskopala kanale i na taj nain stvorila ostrvca; zmaj je imao nekog arobnjaka kao po-monika, a taj zmaj-arobnjak je znao neki stih kojim je, zahvaljujui snazi arobne rei, mogao naterati bazaltne trupcc da dolete s velikog susednog ostrva i tada ih nekim drugim stihom - poslagao na Nan Madolu, tako da ih stanovnici nisu ni dirnuli. Zabavilo me je jedno tumaenje legende o zmaju. Zmaj, kau arheolozi zapravo nije bio zmaj, ve po svoj prilici krokodil koji je zalutao do Nan Madola i tamo izazvao znatnu uznemirenost. Krokodila ima u Junom moru oko 3000 milja od ostrva. Ako je jednom i zalutao neki krokodil zato da ne? to jo nije nikakav razlog da jedan jedini oklopljeni guter ue u legendu, a ne ue neuporedivo impresivnije nastajanje graevina Nan Ma-dola! Jedan krokodil ostavlja tragove u narodnoj legendi, a graevinama, iji su ostaci jo i danas vredni divljcnja i puni su neobjanjivosti, ne poklanja se nikakva panja? Krokodil, zacelo, nije sagradio terase, kue, lunele. Ili, moda jestc? Razume se, uz tu legendu o golubu i zmaju ima jo mnogo, mnogo legendi o Nan Madolu. Nemaki etnolog Paul Hambruh dao je u drugoj svesci svojih "Rezultata ekspedicije na Junom moru od 1908. do 1910." (Berlin, 1936.) temeljan pregled pria, mitova i legendi sa Ka-rolina. "Distrikt-Ekonomik-Divelopment-Ofis" u Pona peu prodaje turistima za jedan dolar brouru sa istorijskim datunuma i legendama. To to ovde iznosim najpre sa'no legendu o zmaju, ima valjane razloge. Ne inim to zato to sam tu naao jedinstvenog krtenog kuma i glavnog svedoka svom konceptu o bogovima. Na svim ostrvima u Junom moru, koji imaju ruevine starih graevina i mogu utvditi svoju prolosl u mitovima, postoji udna tvrdnja da je veliko kamenje kroz vazduh doletelo na svoje odredite. Najistaknutiji uzorak tog le-gendarnog kazivanja, jer je opte poznat, jeste Uskrnje ostrvo. U njegovim mitovima su Rapanui sauvali "znanje" prema kome je oko 200 ogromnih kipova du ostrvske obale "doletelo iz vazduha" i namcstilo se "samo od sebe". Legendi o zmajevima i golubovima ima svuda, dabome: u razliitim oblicima. U obilju ostalih legendarnih tema preovladuju ratniki dogadaji, nizovi nekad vladajuih kraljevskih pokoljenja, vcnanja i ubislva, ali i istorijske injenice novijih dana kojc sc mogu proveriti. Taj opseni deo legendi polazi od stvarnosti, ima stvarno jezgro. To mi se ini sasvim loginim, jerje i najsmelijoj mati potreban povod, tako rei uzletite za smele misli. ovekova maSta se, ak i onda kada sc radi o prividnoj utopiji, naslanja na doivljeno ili bar u to vreme zamislivo. Dakle, zmajevi su element mitova i legendi na celoj zemaljskoj kugli. Nalaze se u drevnim kineskim priama, a zauzimaju svoje oba-vezno mesto i kod Maja. Te ncmani koje rigaju vatru dobro su poznate svim starim narodima u Junom moru, katkad i kao bune, letee

zmije. Svi zmajcvi, mcdutim, vladaju udesnim umeem koje im omoguuje da po una-pred odredenom redosledu alju vrlo velikc i tekc pred-mete do bilo kog veoma udaljenog mesta. Koji dananji graditelj ne bi rado bio zmaj takvih sposobnosti? Matoviti praoci sagradili su Nan Madol. Ne u jednom danu. Uz ljubaznu pomo jednog matematiara izraunao sam da je za to bilo potrebno priblino 300 godina. Mnoga pokoljenja su muno radila, prolivajui krv, znoj i suze. Zato to divovsko ostvarenje ostrvljana nije nalo svoje mesto u utvrdenoj istoriji, zato nije upadljivo upisano u njoj, ako je kao to ivrde arheolozi naslalo tek pre 500 godina? "Dokaz" u prilog odreivanju tako mladog datuma veoma je, veoma mrav: pre est godina pod ba-zaltnom gromadom kraj "bunara" pronaen je ostatak drvenog uglja. Odredeno je vreme pomou metode C-14, i rezultat je bio: 1300 godina posle n.c. Bez obzira na netanost metode C-14 to je u meu-vremenu i mnogo puta potvreno a koja pretposiavlja konstantan odnos u atmosferi radioaktivnog izotopa ug-Ijenika (C), atomske teine 14, mnogo jevea mogunost, pa i verovatnoa, da su potomci zapalili vatricu na ba-zaltnim graevinama koje su ve odavno postojale. Takvi zakljuci ne mogu se ozbiljno shvatiti, to su trikovi koji treba da zavaraju kad sc ne zna neko drugo reenje... Polinezija (grki: mnogo ostrva), to jest ostrvske grupe u istonoj Okeaniji, nalazi se u velikom trouglu izmeu Havaja, Uskrnjeg ostrva i Novog Zelanda. Starosedeoci svih polinezijskih ostrva, na 43.700 km kopna, imaju zajednike prie i legende, imaju zajednika jezika stabla i sa vrlo malim razlikama zajedniki izgled. 1 zajed-nike bogove! Veina strunjaka za Polineziju, arheologa, antropo-loga i klasinih filologa, slau se u tome da su se kultura i jezik proirili iz istone Polinezije. Prema toj verziji, kul-tura i jezik izvozili su se sa dcvet ostrva Kuk i njihovih mnogobrojnih atola, s velikog ostrva Tahiti (1042 km ) i arhipelaga Tuamoto s njegovih 80 atola, ali i sa arhipelaga Markese i Mangareva. Ne usudujem se zluraclo kritikovati te naune rezultate, no moram postaviti neka pitanja. Kako su stanovnici istone Polinezije pri izvozu kulUire prevaljivali ogromne razdaljine medu ostrvima? Postoji leorij'a da su se svojim kanuima ubacivali u morskestruje i putali da ih one nose. Da ih nose kuda? Ve pola veka se, na temelju ispitivanja morskih struja, vrlo dobro zna u kojim se smerovima kreu velike, snane struje i koje obale dotiu. Tako karta morskih struja sa-svim jasno pokazuje da su se istono-polinezijski izvoznici morali svojim primitivnim kanuima probili do Novog Zelanda, najveeg ostrva na junom Pacifiku, protiv struje. Omiljeno objanjenje tog saobraaja bez kompasa i motora jestc da su se moreplovci izmedu istonc Poli-nezije i Novog Zelanda vozili tako dugo na sever ili jug dok se ne bi nali istono ili zapadno od svog cilja: tada bi se ti spretni momci u dlaku tano ubacili u struje. Da, to bi bilo mogue da su stari Polincani imali savremeno pomorsko znanje i tchnika pomagala! Ali ta su oni znali o pravoj taki gcografskc irine s koje muraju skrenuti na istok ili zapad? odakle su znali svoj cilj? Zar su znali da postoje i gde postojc ostala ostrva? Ko pretpostavlja da su se stari Polineani ekzaktno sluili strujama koje su se kretale suprotno njihovom pravcu putovanja! mora biti spreman priznati da su znali za te morske slruje. Ako su naunici spremni pri-hvatiti tu nunu pretpostavku uspenog plovljenja mcu ostrvima, onda u se rado pridruiti teoriji o strujama, ali moram u isto vreme postaviti pitanje: odakle im to znanje? Radi se o izvozu kullure s isioka na zapad prcko og-romnih udaljenosti, koje ovde navodim prema podacima meunarodnih vazdunih kompanija: Uskrnje ostrvo - Tahiti = 3700 km Tahiti - Fidi = 4300 km Fidi - Australija = 3000 km Kalifornija Havaji = 4000 km Havaji arhipelag Maral = 3800 km Ako su neki splav ili kanu sluajno i uspeli pristati uz obalu dotad nepoznatog ostrva, tada ti odvani pomorci nisu vie nikada (protiv struje!) stupili u vezu sa svojim starim zaviajem, nisu

mogli poslati onamo ni vest: "Preko je kopno!" Ludo smeli moreplovci, ako su se sa ostrva na koje su sluajno prispeli ponovo otisnuli na more, svevie su se udaljavali od maline luke. Kui se ne bi moglivratiti kanuima ni najjai Ijudi. Meutim, prema nauci, ostvarili su neto udnovato: mada nisu poveli sa sobom ene, ipak su oslrvca snabcdli ne samo kulturom ve su i rodili decu koja su se zatim marljivo razmnoavala. Kako li su to izveli? Istoni Polineani su plovili prema zvezdama! "Kad 'juni krst" u jesen u pola noi stoji na obzorju, moramo skrenuti ulevo da bismo sligli do Bora-Bore." Olkud su donosioci kulturc znali gde se nalazi Bora-Bora? Da li je neko ve prc njih bio na tim slotinama ostrva? Na koji nain su "otkrivai" s matinog ostrva dobili obavetenja, potrebna za takvo odreivanje poloaja? Danas pomorci znaju (nasuprot praistorijskim istra-ivaima) da njihov cilj postoji, gde se nalazi i kojim se putem moe stii do njega. Starim Pohneanima je ne-doslajalo svo lo potrebno znanje. Ako su i doprli do nekog ostrva, on im se naao na putu zahvaljujui srenom slu-aju. Razboriti i spretni starosedeoci Novog Zelenda, Ma-ori, znaju jednu priu koja podstie na razmiljanje. Prcma njoj je u davno doba iveo kralj Kupe, koji je u pratnji dve keri i dve ptice preduzeo, oito, neku vrstu naune ekspedicije. Kupe je otkrio istonu obalu Novog Zelanda, stupio na kopno i poslao obe plice u izvidanje. Jedna ptica dobila je zadatak da izmeri rene padove i morske struje, a druga je morala ispitati jestivost bobica i biljaka. Prva ptica je pri merenj u jcdnog vodopada slomila krila, pa tako osakaena vie nije mogla leteli. Druga ptica, szvetava maorska pria, pronala je tako tenu vrstu bo-bica daje odluila provesti ostatak ivota u umi: Kupeje vi5e nikada nije vidco. Zbog toga se kralj Kupe, govori pria, nije mogao vratili sa kerima u domovinu. A zato nije mogao? Taimaojejosvoj kanu kojimjekrenuo u ekspediciJu. L"z njega su bile dve keri, verovatno sportski raspoloene mlade dame. Pa ipak, povratak kui nije bio mogu. Zar su mu za plovljenje bile potrebne pametne ptice, koje su prema prii osim letenja umele i tota drugo? udnovatost te prie znatno nadmauje najstarija ma-orska legenda koja tvrdi da je Novi Zeland upecao bog Maaui iz morskih talasa! Maaui je, govori legenda, uhvatio na udicu ribu koja se tako besomuno koprcala i grizla oko sebe da se on raz-besneo, razrezao je i isekao ... te je zbog toga Novi Zeland onako rascepkan. Jo i danas Maori, kao to su im to preci preneli u legendi, Severno ostrvo nazivaju Te Ika-AMaaui Maa-uijeva Riba dok im se Juno ostrvo (oslrvo Stjuart) ini poput bojeg amca. Poluoslrvo Mahia Te Matau A Maaui predstavlja kuku na udici, podruje Velington , Te Upoko 0 Te Ika glavu, a poluostrvo Severni Okland - Te Hiku 0 Te Ika - riblji rep. Ta pria zavreuje da se razmisli o njoj. Kad je bog Maaui upecao kopno, nisujo postojale geografske karte. Meutim, pogled u atlas potvruje kako ta legenda tano ocrtava obrise Novog Zelanda: vidi se riba slina rai, otvorenih usta na jugu, dugog repa na severu, s bonim perajem o kuki od udice. Legende o jakom, svadljivom Maauiju razlikuju se od ostrva do ostrva, ali se uvek pojavljuje kao lik nadljudske snage ... i kao "ribar koji peca kopno". Polineani su od pamtiveka ribari, mreom ili udicom hvataju sve vrste "morskih plodova", zato bez sumnje u svojim ribarskim priama preteruju i mnoge su ribice pretvorili u ribetine poput morskih pasa. No uveksu znali da se ne moe upecati ili uhvatili kopno. Pa ipak, legende na svim ostrvima tvrde: bog Maaui je bio "ribar koji peca kopno". Poigrajmo se malo i pretvorimo boga Maauija u hra-brog Carlsa Lindberga, koji je 20. i 21. maja 1927. godine preleteo za 33 sata oko 6000 km od Njujorka do Pariza! Sam u krhkom jednostavnom avionu, on je video ispod sebe samo vodu, vodu, vodu. Dan i po sam visoko iznad vode prava mora! Lindbergje iznenada duboko ispod sebe ugledao neku tamnu mrlju, neku taku. Veliku ribu? Maleno ostrvo? Jato riba? Arhipelag? Polako se spustio avionom na manju visinu i jasno razaznao tamne mrlje na Atlantiku: bila su to ostrva. Napetost usamljenog letaa je popustila: "upecao" je komadi kopna.

Vrlo zgodno, kazac mi, no Polineani nisu u drevno doba ipakvladali vetinom letenja. Ja sam uveren da su stari Polineani vrlo verovatno, gotovo sigurno mogli leteti. Ko jalovo i tvrdokorno pred svim praistorijskim sve-doanstvima ne ivrdi da se uvek po potrebi radi o "kultnim maskama", "ritualnoj odei" ili "ritualnom pri-boru", ko je u stanju da savremenim oima posmatra i tumai nalazc na polinezijskim ostrvima (i drugde), lako e u tobonjim maskama prepoznati loe kopirane letee sprave za jednu osobu: "maska" se odozgo navlaila preko glave, preklopivi (!) pljosnati drveni komadi bili su oito krila. a na donjim krajevima se vide rupc za ruke. ak i poipore za ruke i noge, kompletan steznik u koji su se zbirku na svetu, mnogi dugi hodnici puni su takvih naprava za letenje. U muzeju u Oklandu niu se fedna do druge mnogobrojne sline maine. 1 one se priznajem: loe kopije davnih leteih sprava na svim ".alazitima i u svim muzejima odmah nabijaju na jedan kalup, proglaavaju "ritualnim priborom". Bia sa etiri krila u Asuru ritualna su bia. Lonarski proizvodi na kojima se vide tehniki crtei ornamenatas kolutovima i kuglama rutualni su proizvodi. Astronaut na nadgrobnoj ploi iz Palenkvea je Indi-ianac u rilualnoj pozi. Pribor u rukama kipova iz Tule, koji deluje na nas tehniki, predstavlja ritualne predmete. Jasno uoljive naprtnjae i cevi (snabdevaki sistem) na ledima svetenika Maja su ritualni pribor. Tako i predmeti pd like na polinezijskim ostrvima po-staju, dabome, ritualne maske. Pri tolikoj gluposti pada mi na um naslov romana Moeha Ben-Gabriela: "Kamile piju i iz mutnih bunara". Polineani nisu sami pronali klju vetine letenja. Imali su uitelje koji su predanasjo nepoznatogvremena boravili na Zemlji; budui da su stigli iz vrlo napredne civilizacije, za te uitelje su tehnike igrarije, pretpostav Ijam, bile hobi u dokolici, a jedno od otkria bili su raketni pojasevi. Amerikanci i Sovjeti upotrebljavaju te letee aparate za jednu osobu, prvobilno izraene za svemirske letove, za prebacivanje komandosa preko reka i brda do cilja. Ni hclikoplcri za jednu osobu nisu ve odavno ni-kakva arolija: motor se nosi na leima, a na prsima se nalazi ormari s komandama. Pusti li se dete da od drveta i slame izradi takvog udnog letaa kojeg je videlo na telcviziji, nastae zacelo "ritualna maska". Detevidi u tome "svog" letaa. Premaio bih ak i onu meru smelosti koja mi je do-putena kad bih tvrdio da su drevni preci Polineana imali uitelje iz neke strane, tehniki napredne civilizacije iz svemira ... ali ba to isto ine i legende naroda s Junog mora. Don Vajt je u svom delu "Pregled istorije Maora" (Novi Zeland, 1887.) pomno sakupio legende s Junog mora. Kad je 1880. godine zapoeo svoj rad, uo je mnoge prastare prie jo iz prve ruke, od svetenika. Ve teme iz prve knjige nagovetavaju gde treba traiti poreklo pra-istorije: Rodoslovno stablo bogova Pria o stvaranju Rat u svcmiru Stvaranje mukarca i ene Potop i izvetaj o arki Brakovi izmcu bogova i Ijudi Putovanja izmedu Zemlje i drugih zvezda Hrana koja je pala s neba Legenda o Rongamaju izvetava o plemenskim rato-vima. Suoeno s opasnou da bude pregaeno, pleme Nga Ti Hau polrailo je zaklon u jednom utvrenom selu. Kada ih je i lamo napao nadmoniji protivnik, ratnici Nga Ti Hau zamolili su boga Rongamaja da im pomogne. Kad sesunce nalo u zenitu, pojavio se bog: "Njegova je pojava bila poput sjajne zvezde, poput plamena, poput sunca." Rongamaj je preleteo iznad sela i spustio se: "Zemlja bi razrovana, oblaci praine prekrie vidik,

buka bi poput grmljavine, zatim kao um u koljci." Taj dokaz boje snage ulio je plemenskim ralnicima novu hrabrost, pa su porazili zbunjenog protivnika. U legendi s Tavhakija devica Hapaj silazi iz sedmog neba na Zemlju, da bi tu provodila noi s nekim "lepim ovekom". Taj odabrani ovek ne zna nita o njenom poreklu; tek kad je s njim zatrudnela, ona odaje "istinu": stigla je iz dalekog, njemu nepoznatog sveta, u kojem ima poloaj boginje. Sada, dabome, prcstavi biti devica, ona rada kerku i vraa se nakon porodaja u svemir. Zbunjuje raznolikost sredstava pomou kojih se taj-nom obavijena bia vraaju u svemir. Katkad se upotreb-Ijavaju beskrajne merdevine da bi se nestalo zauvek, kat-kad postoje tornjevi koji slue za odlazak, katkad su pa-uina i vree vinove loze duvoljno vrsti za pcnjanje prema nebu, no esto ta bia koriste i ptice, pogotovo zmajeve, da ih nose, ili se veru po uadima u beskraj. Ma koliko se razlikovali naini polaska, pre svakog uspona prisutna je starica ... koja uei na tlu, broji krompire! Ona upozorava ta bia na "vetrove koji duvaju prema Zemlji", zatim baca krompire, jedan za drugim, u vatru, devet, osam, sedam, est, pet... Starica je oito kao u kakvom svemirskom centru, izvodila pravo pravcato odbrojavanje. U knjizi "Polineanska mitologija" (Velington, Novi Zeland), bcz oznake godine izdanja, nalazi se legenda koju su ispripovedali polineanski ribari: Ratnik Uenuku koraao je uz rub jezera kad u bistrom vazduhu ugleda na obali neki stub magle kako lebdi. Pri-kupiojcsvu svoju hrabrost i pribliiose toj prikazi: opazio je dve devojke, lepe kao slika, a sile su s neba da se okupaju u jezeru. Gonjen nekom neodoljivom snagom, priao je devojkama i pozdravio ih sa strahopotovanjem. Ushien prizorom, zamolio je jednu devojku da poe s njim u njegovu kuu i postane mu ena. Lepotica je od-govorila: "Volim ovaj svet. Nije hladan i prazan kao one visine tamo gore ..." udno je da priprosti polineanski ribari znaju u le-gendi neto o hladnim, praznim visinama "tamo gore". Njima su bliski kopno i more, ali ... one visine tamo gore? Isti izvor prenusi upravo groteskan legendarni izveStaj: Rupe, koji se pojavljuje i pod imenom Maui Mua, krenuo je u polragu za sestrom Hinaurom. Budui da je nije mogao pronai, pitao je za savet svog prelka Rehuu koji je iveo u nebu na mestu to se zvalo Te Putahi Huj 0 Rehua.Rupe se opasao i maskirao, te se popeo prema nebesima. Dospeo je do nekog mesta gde ive Ijudi. Upitao je: Jesu li nebesa iznad ovog neba naseljena? Da, naseljena su dobio je odgovor. Mogu li stii do tih nebesa? zapitao je. Ne, ne moe stii do njih, jer je ta nebesa sagradio Tane. Rupe se probio u drugo nebo i naao opet Ijude, kojima je postavio isto pitanje: Jesu li nebesa iznad ovog neba naseljena? Jesu, ali ne moe stii do njih, jcr ih je sagradio Tane. Rupe se nastavio penjati i ponovo je naao neko na-seljeno mesto. Jesu li nebesa iznad ovog neba naseljena? Jesu, no nee stii do njih jer tvoja maska nije, Taneova. Rupe ne odustaje, muno i poslednjom snagom slie do desetog neba, gde pronalazi Rehuu (i Hinauru). 0 tom svemonom Taneu "Pregled istorijc Maora" govori da je bio bog uma i ivotinja. U jednoj od lcgendi pria kako je stvorio prvu enu, a u drugoj se govori kao je nakon drugog velikog rata na nebesima prisilio bun-tovne bogove da se spuste na druge svetove u tmini kako bi za sva vremena iveli u neizvesnosti. Poraene u nebeskoj bici Tane je snabdeo svim svojim znanjem i sposobnostima za let u proklelstvo.

Treba li taj jasni tekst jo objanjavati. Treha li uka-zivati na to da su za let u svemir potrebne sprave i maske? Treba li pokoljenju koje je preko televizije uivo pratilo sve etape letova na Mesec kazati da se osvaja nebo za nebom. 1 da je za to potrebno ogromno znanje radilo se o NASI ili Teneu? Hteo bih, meutim, podsetiti na glavno delo Kabale, knjigu "Zohar", u kojoj je u izvetaju rabina Simona bar Joaija sauvan razgovor izmeu jednog stanovnika Zcm-Ije i nekog dolutalog stranca iz sveta Arka. Begunci, koji su preiveli zemaljsku katastrofu, susreu pod vostvom rabina Joea nekog stranca koji iznenada izlazi iz peine. Joe upita tog stranca odaklcje. Stranac odgovara: Ja sam stanovnik Arke. Iznenaeni rabin upita: Znai, na Arki ima ivih bia? Stranac odgovara: Da. Kad vas videh kako dolazite, izaoh iz peine da bih saznao ime sveta u koji sam dospeo. Zalim je ispriao da su u "njegovom" svetu godinja doba drugaija nego u "njihovoj" zemlji, da se setva i etva tamo obavljaju tek posle nekoliko godina i da stanovnici Arke poseuju sve svetove i govore sve jezike. Kabala govori o sedam razliitih svetova, ali napominje da je samo svet Arka poslao na Zemlju glasnike. Takve neposredneJasne indicije koje ukazuju na druge svetove, na drugc planete, nalaze se u legendama, ja to ne mogu izmeniti. Tumae se uvek onako kako treba, uvek starim cgzegezama koje nisu dovele ni do ega. Da, kau egzegeli, takve se legende ne mogu odgonetnuti ako se ne prenesemo u poloaj svojih predaka i ne pokuamo misliti na njihov nain. A ine li to oni? Samo misle da ine. U stvarnosti se svet predstava pradavnih naroda, delimino neslalih bez traga, i ne moe potpuno doiveti,ve se moe samo pretposlaviti da su oni, verovatno mislili ovako ili onako. To je prelpostavka. Svako tumaenje legendi je ogranieno i sputano nainom miljenja odreene sada-njosti, ali opet samo donekle: naonjaci padaju im se u subjektivnim tumaenjima iskoriste saznanja svemirskog doba. To se ne sme dogoditi. Budui da se u praistoriji nije letelo, nije moglo biti ni dodira s drugim planetama. Pa ipak, kako se strunjaci kao nekadvrlo preduzetni baron Minhauzcn izvlae za vlastitu kosu iz movare neobjanjivoga? Na silu se koristi psihologija: izjavljuje se da se radi o predstavama koje izraavaju potajne, nesvesne elje. ak i moj zemljak, Karl Gustav Jung (1875-1861), mora sa svojim uenjem o psi-hikoj encrgiji, svojom teorijom o individualizacijama, a pre svega svojom filozofijom o arheiipu iskonskih, uro-enih naina ponaanja i shvatanja, trpeti podsmeh. Sve je opet u redu. "ovek je nepreslano oseao potrebu da se izjednai sa pticama." Urodeni nain ponaanja? Iskonske predstave? Nemam nita protiv elje da se leti, i ja vrlo rado letim. U redu, nai preci su mogli oseati isiu enju. Slaem se. Ali, jesu li im nesvesne elje dale sasvim konkretne predstave o spravama za letenje, podstakle ih da spominju precizne podatke o svetovima koje nisu nikad videli? One su im vodile ruke dok su skicirali tehnikc pojedinosti na peinskim slikarijama? Doksu klesali spo-jene uklopne krugove u Suneva vrata u Tiahuanaku? Ezanaje u vavilonskom epu opsednut eljom da leti. U redu, mogao je matati o tome, mogao jc govoriti o tome, No, ni snovi, ni mata nisu mu mogli pru/.iti onakav sliko-vit opis Zemljine povrine kakav se nalazi u epu: "Zemlja bejae poput vrta a more je zadiralo u kopno kao jarkovi koje kopa vrtlar." Ni Enkiduu nije potajna elja da leti mogla u epu "Gilgameg" pomoi da opie Zemlju onakvom kakva se vidi iz visine: "Zemlja bejae poput brega, a more poput bare ... Zemlja izgledae poput kae od brana, a more poput korita." U 18. svesci "Godinjaka Udruenja nemakih ine-njera" (Berlin, 1928.) profesor Rihard Henig ispituje tek-stove u vezi sa praistorijom vazduhoplovstva. On na-znauje legendu o Etani "verovatno najstarijom priom o letenju na svetu", koja sudei po svemu potie iz najranijih poelaka istorije, jer je ve na jednom pea-tnom cilindru iz razdoblja izmeu 3000. i 2500. godine

pre n.e. slikovito prikazana, dok je tekst, napisan klinastim pismom, ouvan samo delimino. Ovaj odlomak kao daje naroito privukao panju tog tehniara: "Ne na orlovim leima, ve grevito se drei za njega, prsa uz prsa, uznesen je Etana prema zvezdanom nebu ... Sest puta za vreme leta uvis orao skree Etani panju na Zemlju koja se sve vige smanjuje pred njihovim oima." Tani opisi, slikoviti prikazi kao proizvod nesvesnog? Tu bi, mislim, morali psihoanalitiari zapovediti va-trenim sledbenicima svoje nauke da prestanu preterivati kako bi oni ostali verodostojni. Nae istraivanje mitova i legendi te tumaenje arhe-ologije zatvoreni su kad se odnose na praistoriju u kavez predrasuda. Oi su oslepele, misli otupele. Nauka, kae se, ne moe prihvatiti fantastina reenja, jer ona nemaju empirijskog, dokaznog osnova. Meutim, ozbiljni rezultati deluju svakog dana sve fantastinije, dok u isto vremc jerelike matarije dobijaju stvarniju podlogu. Tri 76. Prema maorskoj legendi, bogPouran-gahua odleteoje na svojoj carobnoj ptici iz svog legendarnog prebivalista Havaiki na Novi Zeland. Dolazim, a nadam-nom se okree neko novo nebo...

premise su osnov svakog istraivanja: sloboda miljenja dar zapaanja smisao za suvislosl. Njima se sme po-sluiti i istraiva nestrunjak. Odletimo jo jednom na Juno more! Tamo se u maorskim legendama pojavijuje bog Pou-rangahua (slika 16.), koji je iz svog legendarnog prebi-valita Havaiki odleteo na arobnoj ptici na Novi Zeland. Havaikije sloena re koja potie iz staroindijskog i prema smislu se moe prevesti kao "od Mlenog puta" Tom Pourangahui pripisije se najstarija maorska molitva: "Dolazim a pod mojim je nogama neka nepoznata Zemlja. Dolazim, a nadamnom se okree neko novo nebo. Dolazim na ovu Zemlju i ona je miroljubivo odmorite za mene. 0, due planete! Skromno ti nudi stranac svoje srce kao hranu." Novozelandski turisti vide uz rubove puteva i na oba-lama kugle, velike i okrugle, ak prenika od 3,16 m. Na plai Moeraki, severno od Dunedina, ima ih na desetine, svih veliina (slika 17.). Posle vetakih kamenih lupti s Kosta Rike ve naviknut na kugle, pregledao sam ra-zume se

temeljno te novozelandske vrste kugli. Te kugle su nastale na prirodan nain. Onc se stvaraju u mekem peaniku taloenjem kalcijuma oko nekog jez-gra. Geolozi smetaju poetak stvaranja kugli u gornju kredu pre 135 miliona godina. Mada su nastale na pri77. Suprotno fenomenima iz Kosta Rike, ove kugleu zalivu Moeraki nastale su na prirodan nain pre 135 miliona godina u doba gornje krede rodan nain, meu njima ima udnih primeraka, tako-zvanih geoda. Geoda je pujam koji se korsiti u geologiji, a potie iz grkog: prema smislu se ispravno prevodi kao "bademast prostor"; radi se o upljini u kamenju koja je sasvim ili delimino ispunjena mineralima ili obloena kristalnim talogom. Osim geologa, geode rado sakupljaju i promu-urni ncstrunjaci; reui ih na dva i etiri dela te glaajui ih, oni stvaraju od njih primamljive dragocenosti koje nude u svojim trgovinama retkostima. Takvi tragai za blagom pronali su 1961. u blizini Olane, na rubu pustinje Amargosa, neki kamen koji je izgledao kao geoda, pa su ga bacili u veliku korpu kako bi ga, kad se vrate kui, pripremili za prodaju. Kada su, medutim, tu tobonju geodu hteli prelcsterisati, slomila se dijamantska testera, jer kamen uprkos svom izgledu nije bio upalj ve masivan. Golozi koji su razbili kamen nali su u njegovoj unutranjosti neki nepoznal mineral, stopljcn pod de-lovanjem jake toplote, ija se povrina preliva u duginim hojama; u njegovom jezgru bio je svetao metalni ekser, prenika 2 mm i dugaak 17 mm. udno? "Horatio, na nebu i na zemlji ima kojeega o emu vaa kolska mudrost i ne sanja!" Amerika starateljska uprava pokuava poboljati in-frastrukturu ostrva, na Ponapeu se grade putevi, ve je u pogonu elektrina centrala, gradi se luka, a radio-odailja zaliva ostrvo i ostrvca muzikom. No, sve je to tek u za-etku, le stoga jo vie zauuje injenica da se na tom siromanom ostrvu gotovo svaka domorodaka porodica dii automobilom! U mnogim kolibama, ak i onima koje jo nemaju elektrinu slruju, nalaze se muziki automati. Vlasnik mog hotela, toboe prve klase, imao je tri takva automata i oni su, kidajui ivce, gotovo uvek bili isio-vTemeno u pogonu; malobrojni gosti mogli su se zabaviti uz dva automata za igru, a onog dana kada sam naputao ostrvo, isporuena je holelu elcklrina raunska maina. Nisam pronikao u tajnu tog apsurdnog bogatstva. Do-moroci su siromani i prilino lenji, nisu ni zainteresovani za zaradu. Morao sam upotrebiti svu svoju sposobnost nagovaranja da bih uoptc naao dva momka koji su me svakog dana vozili do Nan Madola. Istina, Amerikanci su neverovatni trgovaki gcniji, ali i oni trae za isporuenu robu novac. Odakle ostrvljanima toliko novca za mnoge, veinom nepotrebne stvari? Ncpresiano mi padaju na pamet japanski ronioci koji su sa morskog dna donosili komade platine... Moda sam propustio priliku da u trenutku potpune vidovitosti proniknem u sve tajne. Dan uoi mog odlaska pozvali su me domoroci u svoje selo. Odavno znam da se takvi izrazi gostoprimstva ne smeju odbiti: ako jc neko neutiv, vie se nikada ne moe vratiti na to mesto. Pozdravila me je najstarija ena i odvela kroz nekoliko koliba do seoskog trga: pred upljim deblom kleale su ene i devojke i poele, kad su me ugledale, udarati tapovima neki ritam, otprilike u tempu bliza. Mukarci i momci stupie u krug i poee toptati no-gama, okreui se i vrlo spretno udarajui po drugaije uprilienim deblima. Povukoe me u svoje isprva mirno kolo, no ubrzo je sve postalo strano, enska ritam-sekcija nametnula je bri tempo, vazduh je bio vru i zaguljiv, a ja sam morao sudclovati u svemu tome, skakutati na me-stu, trati u krug i toptati nogama, jedino su me potedeli drvenog koplja. Rok en rol pedesctih bio je bezazlen poput tanga u poreenju sa naim izvodenjem. No, naj-gore mi je tek predstojalo. Odveli su mc u jednu kolibu, na podu se nalazio velik pljosnat kamen, te est mukaraca i ja posedasmo oko njega. Plemenska mlade namje doncla svee korenje mladog stabla (latinski: piper methysticum). Svenjem lijana povrinski oistie korenje i poloie ga na kamen. Mukarci posegnue za kamenim klinovima i poec bub-njali po taktu po korenju, to je trajalo oko pola

sata. Iz korenja je kapljala lepljiva, smeda kaasta masa. Tada mladedonesc biljnavlakna i paljivo ih razmesti na rubu kamena. Spretni bubnjari koji su dolad cedili sok, pre-mazaevlakna kaom i po dvojica ih poee zavrtati prave-i ue: ruan sok to je kapljao u kokosovu Ijusku bio je sakao. Jedan nevin mladi obiaji nalau da to bude nevin Ijusku. ta se sve ne ini radi razumevanja medu naro-dima! Prineo sam Ijusku usnama, sve su oi bile uperene u mene, i jedva jedvice progutao nekoliko gulljaja. Pruih Ijusku svom susedu, a ovaj je taj grozni bukuri srkao kao vTStanampanjac. Ponovonapunieljusku,tesusvi uivali u sveanom piu, sve dok nisu ubrzo legli i utonuli u dubok blaeni san. (To isto pie zove se na arhipelagu Fidi "jangona", a na Tongi i Samoi "kafa".) Sakao deluje poput droge, ali ne stvara bolesnu naviku, niti izaziva glavobolju pri budenju. Navodno, rekoc mi strunjanci, deluje poput LSD-a. 0 LSD-u sam itao da omoguuje trenutke neuvene, nezamislive vidovitosti. Da sam popio malo vie tog odvratnog soka, moda bi mi se budui da sam se nalazio pod utiscima poslednjih dana - bilo rasvetlilo pred oima i javila se vizija koja bi smesta razjasnila tajne Nan Madola. Ovako moram svoja pitanja prepustili strunjacima skuenih pogleda, koji za sada bez prave vidovitosti love u mutnom. Inae, Nan Madol je sloenica iz ponapeskog jezika, a znai "Mesto meduprostora".

v
Na tragovima Indijanaca
Brazil, zemlja krajnosti Tajna Sete Cidades 1 opet nagadanja "Meunarodni" crtei na stenama "Beli medved" zna itali simbole Legenda o Crvenom Gradu .\'a Jugu Belkinja koja je nestala u prasumi Kako su preci Indijanaca Hopi pronali Zemlju Kajapoi kao asaonauti Legcnda o nebeskom Bep-Kororoti Od najjunijeg rta Sicilije do Hamerfesta, najsevernijeg grada Evrope, na putu od 4000 km preleti se preko osam zemalja. Letei od Moskve do Junog Jemena, vidi se na otovo jednako dugom putu sedam zemalja ispod sebe. Leti li se, meutim, od Kasiporea do Rio Grandea, 4000 4500 km u pravcu severjug, prostire se na Zemljinom sagu samo jedna drava: BrazH. 1 u pravcu zapadistok, od peruanske granice do Recifea na Atlaniskom okeanu, prua se samo Brazil. Budui da ima povrinu od 11.965 km , lu ogromnu junoameriku zemlju pre-auju po prostranstvu samo SSSR. Kina, Kanada i Sje-dinjene Drave. Ta silna zemlja u razvoju puna je tajni. Opazi li pilot vazduhoplovne kompanije VASP, na 'Bonnalnom" letu od 200 km, ispod sebe tornjeve, ili sela, ili niSevine, koje nisu zabeleene na kartama, utvruje njihov geografski poloaj i izvetava o njima. Pristupi li se samo tri dana posle toga proveravanju podataka, moe se dogoditi da tornjevi, sela ili ruevine opet ieznu. Ono to se na kratko vreme moglo videti samo zbog sluajnih vremenskih okolnosti, povoljnih vetrova ili ak umskih poara, opet je prekrio i progutao zeleni moloh praume. Brazil je zemlja krajnosti. Tegko spoznaje sebe ili pak svoju davnu praistoriju. Pri tome otkad "Dod" VW, "Ford" i "evrolet" proizvode ovde automobile svih vrsta svakog dana dolazi do arheolokih nalaza koje vojni pioniri, gradei puteve to e omoguiti savladavanje og-romnih udaljenosti, iskopavaju iz tla i iznose na videlo. Niko ne moe proceniti koliko jedinstvenih stvari zauvek nestaje u brdima iskopane zemlje. Arheologijaje u Brazilu svaiji hobi. Medutim, profesionalni arheolozi su retki u toj zemlji. Kad bi negde drugde bili poznati tako obilni nalazi,

univerzitetski instituti bi zadavali istraivake za-datke ili bi vlada pruila novanu pomo struno vodenim ekipama za iskopavanje. Ovde je sve to drugaije. Zbog veliine zemlje, mogostrukosti arheolokih bo-gatstava, a pogotovo zbog toga toje teko dopreti do njih, plansko razgledanje i ispitivanje gotovo nikad ne uspeva. Kad se i utvrdi taan poloaj nekog pradavnog zabo-ravljenog grada, pa se ak moe dopreti do njega pri-kladnim vozilima, ipak jo godinama traje prikupljanje novca za opremu savremene ekspedicije. A tada je, suvie esto, ve prekasno. Arheoloki nalazi u Brazilu veinom su posledica sree, marljivosti i ara nestrunjaka. Takav fanatik je bio i Austrijanac Ludvig venhagen. On je bio profesor filo-zofije i istorije te je dugo iveo u Teresini, glavnom gradu severne brazilske drave Piaui. Prvi je, 1928. godine u knjizi "Antika istorija Brazila", opseno pisao o tajnom obavijenim Sete Cidades = Sedam Gradova. Kadje 1970. godine napokon izalo drugo izclanje njegove knjige, on je ve odavno umro kao siromaan nastavnik. venhagenovo ime sam prvi put uo iz usta dr Renata Kastela Branka, koji mi je preneo poziv vlade Piauija da razgledam Scte Cidades. Gde se nalaze li Sete Cidades? upitah. Samo 3000 kmvazdune linije odavde odgovorio je dr Branko. Severno od Teresine, izmcu gradia Piripiri i Rio Longea. Moemo biti tamo prekosutra! injenica da smo o dravnom troku putovali u Teresinu, ima zacelo dva uzroka. "Seanje na budunosti" i "Povratak zvezdama" prodaju sc u Junoj Americi (a po-sebno u Brazilu) u visokim tiraima, pa otvaraju autoru sva vrata. Drugo, guverner Piauija hteo bi Sete Cidades pretvoriti u nacionalni park, zato za svoje planove rado koristi svaki publicitet. Iz Teresine do Piripirija stie sc dobro izgradenim pu-tem, dugim 160 km. Kraj je ravan i izrazilo zelen, a put oiviuje grmlje koje potiskuje gusta dungla. Saobraaj donekle ugroavaju divlje svinjc, divlja goveda i divlji konji. lako je to podruje neposredno ispod ekvatora, klima je podnoljiva: s morske obale udaljene samo 300 km,neprestanoduvavrlolaganpovetarac. OdPiripirija do Sete Cidades moe se dopreti poljskim putem, dugim 16 km, prohodnim za tercnska vozila. Najednom, sasvim neoekivano, pojave se prve ruevine (slika 18.). Kojeta, tu se ne moe govoriti o ruevinama! Tu nema zbrkanih ostataka nekad naslaganog kamenja. Tu nema monolita otrih bridova i vetaki uklesanih brazdi kao na bolivijskoj visoravni u Tiahuanaku. Tu se ne mogu ni nakon najpomnijeg traganja, ma kako se naprezala mata, razaznati stepenice, ni stepenita, ni uliice u kojima su mogle stajati kue. Sete Cidades su jedan sveopti silan haos, poput biblijske Gomore koja je unitena s neba Tu nije nauka pokuala skinuti sloj po sloj s kamene praprolosti. Tu tre iz tla popul upitnika neobini kameni oblici, ralanjene grclosije. Nauno kolovan pratilac, koga mi je dodelio guverner Piauija, rekao mi je da postoji miljenje kako je Sedam Gradova dobilo svoje udne oblike lednjakim nanosima. Moda, no ja to lino ne mogu prihvatiti. Lednjaci svuda na svetu a ja to znam vrlo dobro iz svoje vaj-carske domovine povlaeise,ostavljajuizasebeiroke pruge erozivnog kamenja kao vrlo jasne tragove. Ovde nema takvih tragova. Setc Cidades odrubljuju prilino taan krug, prenika oko 20 km. Moj pratilac mi je ponudio jo jednu pretpostavku: lu je nekad bilo morsko dno, a Sedam Gradova su samo ostaci ispranog kamenja, to jest ti udni slikoviti oblici nastali su pod delovanjem vetra i promene temperalure. Moe biti. Zato ne? Video sam ve svakakve neobine graevine koje su nastale zahvaljujui bogatstvu ideja i neiscrpnim mogu-nostima prirode. Groteskne su i udesne: Di Veli u SAD, Slana katedrala u Kolumbiji; Granitni kotao u Boliviji; udnovate, gotovo arhitektonski ralanjene pukotine na obali Mrivog mora. Da, ima udnih igrarija velikog gra-ditelja prirode. U Sete Cidades sve mi se na neobjaSnjiv nain ini drugaijim. Na "slubenoj" karti, koja je izradena o Sete Cidades, jasno se razaznaje podela "ruevina" na sedam podruja. Sluajnosl? Hir priorde? Ne mogu tako smiljen poredak smatrati uinkom

razigranih prirodnih sila. Meni se, na-protiv, ini da je podloga tom poretku bio neki taan plan. Meutim, naroito me zapanjila izboina, iscecna mrvi-asta metalna masa izmeu kamenih slojeva, iji tragovi re kaplju u dugim suzama niz zidove. U svom tom haosu suvie se esto i pravilno ponavlja ta osobenost. Moda se za "kornjae", posebnu atrakciju Sete Cidadcs, moe nai geoloko objanjenje. Dok ne bude istraivanja, nita se pouzdano nee znati. Makar nastanak Sedam Gradova bio i ostao neraz-janjen, slikarije na stenama nepobitna su injenica: mogu se videti, dodirnuti i snimiti. Ne moe postojati nikakvo razilaenje miljenja ni o tome da su te slikarije mnogo mlae od hrapavog kamenja, izjedenog zubom vremena. Sete Cidades imaju dve "prolosti": nejasnu i prastaru, koja se po svoj prilici nee nikada ni moi rekon-struisati, te "savremenu", koja je, meutim, takoe pra-istorijskog porekla. Opet ne zna ni najpametnija glava pod naim suncem ko je namazao te slikarije na stenama! Ipak, vrlo brzo se primeuje da su ti praistorijski umentici uzsamoneko-liko izuzetaka davali prednost istim onim motivima i simbolima koji se nalaze na peinskim crteima i sli-karijama na slenama irom sveta: krugu toku (sa preagama) Suncu krugu u krugu etvorouglu u krugu raznim krstovima i zvezdama. Kao da su i u najzabaenijim mestima svi praistorijski umetnici pose-ivali istu slikarsku kolu! U svojoj knjizi "Kult, simbol, pismo", Osvald 0. Tobi pregledno je dokazao da su crtei na stenama u Africi, Evropi, Aziji i Americi meusobno srodni. Na kraju svoje uporednc studije Tobi, zbunjen, postavlja pitanje: "Da li je moda nekad postojao jedinstven pojam boga, s dananjeg gledita upravo neshvatljivo 'meunarodan', te se oveanstvo onog doba moda nalazilo jo pod sna-nim uticajem 'praobjave' jednog i svemonog stvorilelja, kome su bili i jesu podloni materija i duh, celokupan svemir s nebeskim telima i ivim biima? Naveu ovde samo nekoliko primera ekstravagantnih ideja slikara iz Sete Cidades, ali u rado staviti naunicima na raspolaganje svoju opsenu zbirku slika u boji: Upadljivi su crveno-uti krugovi koji imaju oito sig-nalno obeleje upadljivi su i zato to su retke dvobojne slikarije na stenama: bez sumnje saoptavaju neto na-rofito. udnovat je (i za sada neuporediv) tehniki tlocrt to lii na epruvetu na ijoj sc donjoj polovini raspoznaju dve signalne zastavice; na vrstoj, krvavocrvenoj motki, vi-sokoj 32 cm, nanizano je pet ovala poput kugli za boino drvo. Tu nije moglo posluiti kao model nita iz sveta predstava praistorijskih Ijudi ni ivotinje, ni biljke, ni zvezde. Postoji jedna linija ispod koje vise ctiri kugle kao notne glave. Budui da praistorijski Ijudi nisu po-znavali notno pismo ko to porie? zacelo se ipak radi o nekom drugom, grafiki prikazanom saoptenju. Tu postoji, gotovo kao pandam, staroindijski reljcf na komc se, meutim, vidi devet "notnih glava" ispod i dve iznad srednje linije. Indijski naunici, posluivi se sanskritskim zapisima, protumaili su reljef kao prikaz vimane = spra-ve za letenje. ("Povratak zvezdama", str. 177.) Vrlo zanimljiv ini mi se i vazduhoplov, koji kao daje nacrtala deja ruka. Praistorijski slikari su sve onp to bi videli stilizovali na zbunjujuejednostavan nain. taje tu posluilo kao "uzorak"? Za mene je najneobiniji i naj-impresivniji slikarski rad jedan zid sa astronautima: dva lika sa okruglim lemovima, a iznad njih lebdi neki pred-met koji bi fantasti oznaili kao letei tanjir; izmeu likova vijuga spirala; pokraj njih je prikazan neki oblik koji pri tumaenju ne postavlja nikakve ograde mati. Evo jednog zamrenog rebusa. ta li to moe biti? Svemirska stanica u orbiti? Dvostruki krugovi, na ru-bovima s prozoriima ... krugovi s izboinama ... s ra vanjem. Rubove crtea sam radi jasnoe obeleio drvenim ugljem. Poslednji po redu, ali ne i po vanosti: primitivan crte koji prikazuje nekog astronaula u potpunom sve-mirskom odelu. Kao i Ernest fon Kuon, i ja postavljam pitanje: Da li su bogovi bili astronauti? Zaista udnovato i (za sada) neobjanjivo jeste na-lazite tih slikarija na stenama. Svi ti uzorci iz zbirke na stenama, predstavljeni ovde, lebde na visini od 8 m i na teko prisl upanom zidu. Drim da su slikari (ako nije bilo divova!) pri svom radu stajali na postolju od kamenih kvadara. Meutim, to se postolje u toku milenijuma ve-rovatno raspalo, pod visokim zidom se ne moe nai

ni najmanja mrva. Raspadanje kamenog postolja moglo bi biti indicija koja ukazuje na visoku starost slikarija na stenama u Sete Cidades ... U Arizoni i Novom Meksiku (SAD) nalaze se lovita Indijanaca Hopi izvelike grupe Pueblo. Danas ima jo oko 18000 Hopija, ije se umee pamunog tkanja i lonarstva moe pratiti svc do prekretnice izmedu stare i nove ere. Uprkos masovnom ubijanju kome su bili izloeni, te nametljivim blagodetima civilizacije, Indijanci Hopi sauvali su u rezervatima svoje istinske i neiskrivljene drevne ob-rede i obiaje, te usmenim predanjem ouvane legende. Godine 1972. plemenski poglavica zovc se Beli Med-ved. On je jo u stanju "proitati" veinu prastarih crtea na stenama. Tako zna da dlan s pet rairenih prstiju kraj slikarija znai daje pleme, kojeje nekad izradilo tecrtee, jo vladalo celim znanjem predanja. Beli Medved moe smesta protumaiti meusobno veoma udaljene slike na stenama i peinske crtee koje nikad do tada nije video. Na alost, poglavica je veoma utljiv i iz opravdanih razloga vrloncpoverljivpremabelomoveku. Petro-glifi u rezervatima udnovate su grae, katkad su njima prekrivene cele stene (slika 19.). 0 emu govori legenda Indijanaca Hopi? Prvi svet je, kae ona, bio Toktela. (U doslovnom prevodu Toktela znai "beskrajan svemir".) U prvom svetu se zadravao samo Tavoja, stvoritelj. Preci su dodirnuli razne svetove pre nego to im je naa planeta postala domovina. Tajova im je kao vrhovni zakon postavio zapovest: "Ne ubij!". Kad bi se kod Hopija pojavila (odnosno: kad se pojave) u toku vremena bilo kakva razmimoilaenja u miljenju i sporovi, protivnici bi se rastali, otili u su-protnim smerovima i potraili nova lovita. Svaka strana se, meutim, pridravala zakona ouvanih predanjem i obeleavala na dugim putovanjima stene i peine uvek istim slikarijama.

19. Na stenama u rezervatu moe se videti velik broj petrografa, esto leko pristiipanih U "Knjizi o Hopijima" (The first revelation of the Hopi's historical and religious world-view of life) spominje se i ova legenda: U davno doba vodila se borba oko Crvenog Grada Na Jugu. Sva plemena su, ma kuda se kretala, pratili Kaine, bia koja kako se tvrdi ne potiu iz "etvrtog sveta", Zemlje, koja i nisu Ijudi, ali su se uvek pokazivala kao zatitnici i savetnici plemena i esto im nadljudskom sna-gom i sposobnoslima pomagala da se izvuku iz neugodnih situacija. To se dogodilo i u Crvenom Gradu Na Jugu, kad je tamo nekoliko plemena Hopi napadnuto sa svih strana. Kaine su brzinom vetra izgradili rov kroz koji su Hopiji bez krvoprolia uspeli pobei izvan grada, iza napadakih redova. Na rastanku Kaine rekoe plemenskim pogla-vicama: "Mi ostajcmo da odbranimo grad. Vreme naeg putovanja na nau daleku planetu jo nije stiglo!"

Slede li se predanja Hopija, tada svi crveni crtei na stenama nisu nita drugo nego drevna saoptenja s tanim uputslvima saplemenicima koji e jedriom proi kroz taj kraj: tu je izgraden rov ... on vodi u ovom ili onom pravcu ... bili smo u dodiru s glasnicima bogova ... zakopali smo tehnike sprave na ovom ili onom mestu ... Pripremljen je zanimljiv eksperiment: velikom pogla-vici Belom Medvedu bie pokazani moji obojeni snimci crlea na stenama i u peinama iz Sete Cidades. Ko zna, moda e iz takvih slinih motiva i simbola "proilati" da je, napkon, opet pronaden tajanstveni Crveni Grad Na Jugu... Vrativi se, oekivao sam u Teresini, sav napet, susret s Felisitom Bareto, istaknutim brazilskim istraivaem indijanske kulture. Njena knjiga "Danzas Indigenas del Brasil", s opisima ritualnih plesova raznih divljih indi-janskih plemena, ostavila je na mene poseban utisak, ve nekoliko godina se dopisujemo, a sada je trebalo i da je upoznam. Gospoa Bareto, ve 20 godina "izgubljena" za civilizaciju, stigla je iz zabitog podruja oko gornjeg toka reke Paru, s granice izmeu Brazila i Francuske Gvajane. Do Belema ju je prevezlo brazilsko ratno vazduhoplov-stvo. Let u Teresinu i nazad ja sam obezbedio. Zaboga, kako je buno u ovom gradu! Zar se ne moemo zavui u neku tihu peinu? rekla je gospoa Bareto, postarija i suvonjava ena. Zatraio sam najmir-niju sobu u hotelu "Nacional". Otkad niste bili u gradu? Pa, otprilike dvadeset meseci. Meutim, i ovaj jedan Jan bie mi dovoljan za vrlo dugo vreme! Ve sada eznem za svojim Indijancima u praumama ... Ceznete? Za im? Sasvim jednostavno, za prirodom. Nauila sam ne-mo razgovarati s drveem, kamenjem, ivotinjama i ka-pima rose. Kod Indijanaca se malo govori, ali se svi ra-zumemo. Vi ivite meu divljim Indijancima. Zato vas kao belkinju ne ubiju? Indijanci su drugaiji nego to se o njima govori; osim toga, ja sam ena, a ena je poput zmije bez olrova, poput oruja bez iljka. Zbog moje plave kose zovu me "beli polumesec". Sva plemena znaju za mene, svi me poznaju pod tim imenom, a kad menjam plemensko pod-ruje, svuda me doekaju veoma Ijubazno. Kako ste udeveni? Nosite li pantalone? Kojegta! Najee sam gola ili nosim kecelju oko bokova. Poglavica plemena u kome sada ivim pozvao me je da mu postanem trea ena ... Zaboga! Niste, valjda, pristali? Jo nisam, no lepo bi bilo postati poglavicina trea ena! Kao trea ena morala bih najmanje raditi. Osim toga, mogle bismo sve tri tui poglavicu ... Stvarno? Da, zato ne? Kad neki Indijanac ne postupa is-. pravno sa svojim enama ili ih zlostavlja, one ga isiuku! Poto je dobio batine, mora napustiti kuu, otii do reke i tamo Cekati uei. Ne doe li po njega do veeri ni jedna njegova ena, mora tu no i sve sledee noi provoditi u mukarakoj kui te potraiti sebi nove ene. Moda su ti strogi obiaji doprineli tome da su Indijanci pravi dentl-meni ... Meutim, moram i to kazati, pleme ne ostavlja nikoga na cedilu, ak ni one koje izbegava ili koji su teko bolesni. Mene su dvaput ugrizle otrovne zmije, na ne-koliko dana sam izgubila pamcnje, no Indijanci su me negovali i izleili biljkama koje su vakali i zatim ih stavIjali na rane... Vama su poznate moje knjige. ta znaju Indijanci o pomisli da ovek potie iz svemira? Dopustite da vam odgovorim legendom koja se pria u plemenu Kajato. To pleme ivi na gornjem Ksinguu u dravi Mato Groso. Uostalom, sva plemena znaju lu ili sline legende ... Dakle, daleko odavde, na nekoj stranoj zvezdi, zasedao je indijanski sud i odluio da se promeni prebivalite. Indijanci poee kopati rupu u tlu, sve dublju i dublju, dok nisu izali na drugu stranu svoje planete. Poglavica se prvi bacio u tu rupu i nakon duge hladne noi prispeo na Zemlju, ali tu je otpor vazduha bio tako jak da ga je odbacio u njegov stari zaviaj. Poglavica je izvestio plemenski sud o svom doivljaju, ispriao da je video lep plav svet s mnogo vode i s brojnim zelenim umama, te je savetovao da svi Indijanci pou u taj svet. Sud je odluio da se poslua poglavicin savet i naredio Indijancima da od pamunih pahuljica napravc dugu uad. Po tim

uadima spustili su se u rupu, vrlo polako, kako ih Zemlja ne bi opet odbacila. Budui da su sporo uronili u Zemljinu atmosferu, velika seoba je uspela i od tada ive na Zemlji. U poetku je jo, priaju Kajotoi, preko ueta postojala veza sa starim zaviajem, no jednog dana je zao arobnjak presekao ue, i od tada ekaju da ih potrae na Zemlji i ponovo sretnu brau i sestre iz stare domovine ... Govore li Indijanci jo o zvezdama? Ne o zvezdama, ve sa zvezdama! eslo scde satima nepomino u krugu, dre se kao u beskrajnom lancu za ramena i ne govore ni rei. Upita li nakon takvih sedeljki neko ko je sve sudclovao u tome i ta su upravo radili, nee dobiti - sasvim sigurno nikakav odgovor, no od' ena sam saznala da mukarci razgovaraju s nebom. Znai, mole? Ne, vode neme razgovore s nekim tamo gore! u legnu gospoa Bareto ramenima i pokaza prema tavanici. Recite mi, postoje li jo kod divljih Indijanaca obredi :ii ritualni predmeti koji ukazuju na bilo kakvu vezu sa svemirom? 0, da! Postoje pcrnati Ijudi, Indijand, koji se od glave do pete oblepljuju perjem kako bi liili na ptice, koje se tako lako mogu dii u svemir. Postoje i bezbrojni tipovi maski koje se, ako se samo hoe, sve mogu protumaiti u vaem smislu. Iz mnogih maski izbijaju viestruko ravaste grane poput vain antena na peinskim crteima! esto se Indijanci i umotavaju polpuno u slamu, kao bi tom maskeradom postali slini svojim legendarnim praocima! oao Ameriko Pere, na istaknuti istraiva indijanske kulture, nedavno je obelodanio nekoliko slika Indijanaca Kajapo u plemenskoj ritualnoj odei koje je snimio jo 1952. godine dakle davno pre Gagarinovog prvog sve-mirskog leta! im se vide ti snimci, odmah se, dabomc, pomiljanaastronaule.Kajopi kojisenesmejuzameni-ti sa Kajatoima! - ive na jugu drave Para uz reku Fresko. oao Ameriko Pere Ijubazno mi je stavio na raspo-laganje snimke Kajapoa u njihovom "ritualnom ruhu", kako bih ih objavio u ovoj knjizi (slika 20.). Snimio ih je u indijanskom selu kraj reke Fresko, juno od Pare. Su-oen s tim zaista zbunjujuim preruavanjem, smatram vanim jo jednom posebno ukazati na to da je Pere slike snimio jo 1952. godine: u doba kad svima nama (a da i ne govorim o divljim Indijancima!) astronautska odea i op-rema jo nisu bili nimalo bliski. Jurij Gagarin je svojim

20. Snimci Indijanaca Kajapo, kojeje dr oao Ameriko Pere nainio 1952. godine

svemirskim brodom "Vastok I" prvi put obleteo Zemlju 12.4.1961. godine, i tek nakon togdogadaja postali su nam astronauti u svojim odelima tako dohro poznati kao lutke u izlozima tekstilnih trgovina! - Kajapoima u njihovim slamnatim kopijama astronautskih odela nije potreban nikakav komentar, osim napomene da muSkarci log ple-mena, kao to izvetava Pere, nose od pradavnih vremena to "ritualno odelo" u sveanim prilikama. Ni legendi Kajapoa, koju prenosi oao Ameriko Pere, nij'e potrebno nikakvo tumaenje. Pereu ju je u selu Go-rotire na obali Freska ispriao Indijanac Kuben-Kran-Kein, stari plemenski savetnik, koga zovu Gvaj-Baba, mu-iirac. Evo lcgende koju je ispriao taj mudrac: "Na narod je iveo u velikoj savani, daleko od ovog kraja, odakle se mogao videti planinski lanac Pukao-Ti iji su vrhovi bili okrueni maglom neizvesnosti, a ta ne-izvesnost nije ni do danas razotkrivena. Sunce, umorno od svoje daleke dnevne etnje, leglo je na zelenu ledinu iza sumarka, a Mem-Baba, izumitelj svih stvari, pokrio je svojim ogrtaem, punim viseih zvezda, nebo. Kad neka Aezda padne, Mcmi-Keniti pree ncbo i vrati je na pravo mesto. Za to se brine Memi-Keniti, veni slraar. Jednog dana, stigavi iz planine Pukao-Ti, u seloje prvi put doao Bep-Kororoti. Imao je na sebi 'bo' (slamnato )delo sa slika), koji ga je pokrivao od glave do pete. U ruci e nosio 'kop', gromovito oruje. Svi iz sela pobegoe, ;nestraivi se, u ikaru, mukarci nastojahu zatititi ene : decu, a nekoliko ih pokua zaustaviti napadaa, no njihovo oruje bilo je slabo. Svaki put kad bi svojim orujem dodirnuli Bep-Kororotijevu odeu, popadali bi u prainu. Ratnik kojije stigao iz svemira morao se smejali krhkosti -nih koj'i su mu se suprotstavili. Da bi im dokazao svoju snagu, podigao je svoj 'kop', uperio ga u drvo ili kamen i Jnutio ih. Svi su verovali da im Bep-Kororoti eli na taj nain pokazati kako nije doao da ratuje s njima. To je dugo potrajalo. Vladala je velika zbrka. Najsmcliji plemenski ratnici pokuavahu pruiti olpor, ali i oni su se napokon morali pomiriti s prisuinou Bep-Kororotij'a, jer on nije vreao njih ni bilo koga drugog. Njegova lepota, sjajna bela koa, nenost i Ijubav prema svima postepeno su oarali sve i privukli ih k njemu. Svi stekoe oseaj sigurnosti, te se sprijateljie. Bep-Kororotiju se svidalo da rukuje naim orujem i da ui kako bi mogao postaii dobar lovac. Napokon je ru-kovao naim orujem vetije nego najspretniji lanovi plemena i bio odvaniji od najodvanijih iz sela. Uskoro je Bep-Kororoti prihvaen u pleme kao ratnik, a onda ga jejedna mlada devojka izabrala za mua i udala se za njega. Dobie sinove i ker koju prozvae Nio-Pouti. Bep-Kororoti je bio pametniji od svih, pa je stoga poeo poduavati ostale ncpoznatim stvarima. Naveo je Ijudc da sagrade 'ng-obi', onu kuu za mukarce, kakvu danas imaju sva na5a sela. U njoj su mugkarci priali mladiima o svojim pustolovinama, te su itl tako uili kako se moraju ponaati u opasnosti i kako moraju misliti. Kua je, zapravo, bila kola, a Bep-Kororoti je bio uitelj. U 'ng-obiju' su se razvili runi radovi, poboljalo se nae oruje, a sve zahvaljuj'emo velikom ratniku iz sve-mira. On je utemeljio 'vcliku sobu', u kojoj smo ras-pravljali o brigama i ncvoljama svog plemena, le se tako ostvarilo bolje ureenje kojcje svima olakalo rad i ivot. esto su se uenici odupirali i nisu i1i u 'ng-obi'. Onda bi Bep-Kororoti obukao svoj 'bo' i potraio uenike, oni mu se tada vic ne bi mogli odupreti, pa bi se brzo vratili u 'ng-obi', jer su jedino tu imali sigurnu zatitu. Kad je lov bio teak, Bep-Kororoti bi uzeo svoj 'kop' i j ubijao ivotinje ne ozledivi ih. Lovcu je uvek pripadao najbolji komad mesa, no Bep-Kororoti, koji nije jeo se-osku hranu, uzimao je samo onoliko koliko mu je trebalo da prehrani svoju porodicu. Njegovi prijatelji se nisu sla-gali sa tim, no on nije menjao svoj stav. S godinama se promenilo njegovo ponadanje. Vie se nije druio s ostalima, hteo je biti u svojoj kolibi. Kad bi, meutim, napustio kolibu, uvek bi iao na bregove Pukao-Ti, odakle je stigao. Jednog dana je posluao volju svog duha, kojoj vie nije mogao odoleti, i napuslio je selo. Okupiojesvoju porodicuJedinoNio-Pouti nijebila tujer )e bila odsutna, i urno je krenuo. Prolazili su dani, a Bep-Kororotija nije nigde bilo. Iznenada se, meutim, opet pojavio na seoskom trgu i poeo ispulati strane ratnike poklike. Svi pomislie da je poludeo i htedoc ga umiriti. No, kad

su mu se mukarci hteli pribliiti, doSloje jo strane borbe. Bep-Kororoti nije upotrebio svoje orue. ali telo mu je drhtalo i ko bi ga dodirnuo, sruio bi se n'irtav na zemlju. Ratnici su umirali jedan za drugim.Borba je trajala danima, jer su se popadale grupe ratnika mogle ponovo dii, pa su neprestano pokuavali svladati Bep-Kororotija. Sledili su ga do planinskih vrhunca. Tu se dogodilo neto udovino, pred im su svi zanemeli. Bep-Kororoti se unazad povlaio do ruba Pukao-Tija. Svojim 'kopom' je unitavao sve lo mu se nalo u blizini. Pre ncgo to je stigao do vrhunca planinskog tresao drvee i grmlje pretvorilo se u prah. Tada je, meutim iznenada odjeknuo silan prasak, od kojeg se potresao itav kraj, a Bcp-Kororoti je nestao u vazduhu, cn plamenim oblacima, dimom i grmljavinom. Taj dogaaj, koji je uzdrmao zemlju, iupao je grmlje s korenjem iz tla i unitio divlje plodove, nestalo je divljai, lako da je pleme poelo gladovali. Nio-Pouti, koja se udala za jednog ratnika i rodila mu sina, a koja je kao to se zna bila kerka nebeskog Bep-Kororotija, ree svome muu da zna gde bi se mogla nai hrana za celo selo, no trebalo bi da je on sledi u brda prema Pukao-Tiju. Na njeno nagovaranje prikupi njen mu hrabrost i poe za njom u podruje Pukao-Ti. Tamo ona poirai u kraju Mem-Baba-Kent-Kre neko posebno stablo i sede na njegove grane, drei pri tome sina u krilu. Zamoli mua da savije grane sve dok njihovi vrhovi ne dotaknu tlo. U trenutku kad su grane dodirnule tlo, na-stadejaka eksplozija, a Nio-Pouti nestade meu oblacima, dimom i prainom, munjama i grmljavinom. Muje ekao nekoliko dana, veje klonuo i umirao od -gladi, kad zau prasak i opazi da stablo opet stoji na predanjem mestu. Njegovo iznenadenje bee veliko, ena mu je ponovo bila tu, a sa njom i Bep-Kororoli; doneli su i velike korpe pune hrane kakvu on nije znao ni bilo kada video. Nakon nekog vremcna nebeski ovek opet je seo na arobno stablo i ponovo naredio da se grane saviju do tla. Stablo je nakon eksplozije opet nestalo u vazduhu. Nio-Pouti se vralila sa muem u selo i objavila Bep-Kororotijevu zapovest: neka se svi odmah presele i po-dignu svoja sela pred Mem-Baba-Kent-Kreom, mestom na kojem e dobijati hranu. Nio-Pouti je kazala i to da se semenje voa, povra i bunja mora sauvati do kinog perioda, kako bi se tada moglo staviti ponovo u zemlju i doneti nov rod. Tako je nastala kod nas zemljoradnja ... Na narod se preselio do Pukato-Tija i iveo tamo u miru, kolibe naih sela posiajale su sve brojnije, te su se s bre-gova mogle videti sve do obzorja ..." Tu kajaposku legendu, koju je preneo istraiva in-dijanske kulture oao Ameriko Pere, dao sam da mi se doslovno prevede s portugalskog. Kolikoje stara legenda, toliko je staro i slamnato astronautsko odelo koje Indi-janci nose u znak seanja na pojavu Bep-Kororotija.

VI Retkosti, neobinosti i spekulacije

Operacija lobanje: 2000. godine pre n.e. Hirurgija mozga za oveanstvo i svemirske letove Biotehnika budunosti KonstruiSe se kiborg! Ogromni skokovi astronautike tehnike Poruka na "Pioniru F" - ta kae dr Frenk Drejk Bre od svetlosti Mojsije je upo-trebljavao laserske zrake Mlazni pogonski ureaj na Uskrnjem ostrvu? Bia sa antenama, astronautskim odelima i gasnim maskama "Gvozdeni ovek" u Ko-tenforstu kraj Bona Gromada od ugljenika i nikl elika u Salzburgu Cipela stara 15 miliona godina Prokletstvo faraona Rentgenski zraci olkrivaju tehnike dodatke na egipatskim mumujama Ljudi u mlaem kamenom dobu sagradise Meseevu opservatoriju Odakle je stigla ba-nana? Uroi crne krvi Da li su Ijudi u kameno doba poznavali pismo? Bogovi-pele lvot je stariji od Zemlje Obrazovni kursevl za Ijude kamenog doba Da li su Indijci pre 3000 godina odlazili na svemirska puto-vanja? Podvodna naselja pred Bahamskim arhipelagom Pokolj ivotinja u

praistorijskom dobu Pec'ine u Kan-heriju Spekulacije! Ezekijelujebllopoznatosvemirsko vozilo! Razgovor s Jozefom F. Blumrihom Moja po-tajna elja. Ameriki diplomata E. G. Skvir pronaSao je 1863. go-dine u Kuzu, na andskoj visoravni u Peruu, Ijudsku lo-banju koja potie iz 2000. godine pre n.e. Na temenu je izvaen pravougaoni komad kosti. Skvirje svoj nalaz dao francuskom anlropologu Polu Broki (18241880), kojije prvi lokalizovao dar govora ujednoj vijuzi prednjegmozga (Brokova vijuga). Brokaje u upljoj lobanji pronaao est iica, tankih popul vlasi, te dijagnostikovao infekciju kosti, koja ga je navela na zakljuak da je na toj lobanji za pacijentovog ivola zacelo izvrena neka operacija. Prema tome, operacije lobanje nisu nikakav epohalni medicinski zahvat naeg doba. udno je samo to se i savremcni Ijudi uasavaju kad itaju izvelaje o opera-cijama mozga: ta trebalo bi da svi budu sreni 5to medicina ostvarujc napredak koji bi mogao osluboditi oveanstvo starih patnji. Hteo bih ukazati na injenicu da pri tim nastojanjima humane medicine vaan "stimulans" u is-traivanju jesu i bitne potrebe buduih astronautikih planova. U "Metropoliten Deneral Hospitlu" (Klivlend, SAD) radi neurohirurg, profesor Robert D. Vajt. Istraivaki cilj tog starca, znaajnog za hirurgiju mozga, je da se operativnim zahvatima na mozgu stane na kraj nevolji oveanstva: udaru kapi. Vajt se oslanja na istraivanja svojih lokijskih kolega sa Univerziteta KEO, koji izvode operaciju tako da ohlade mozak na est stepeni: pri te-lesnoj temperaturi od 36 stepeni ostaju za operaciju moz-ga na raspolaganju samo iri minute. Vajt ve nekoliko godina obavlja eksperimente na ohlaenim majmunskim mozgovima. Vest da je pri tim eksperimentima uspeo mozak majmuna, odvojen od tela, odrati u ivotu tri dana, nala se na prvim stranicama medicinskih strunih a-sopisa. Vajt je snabdevao taj odvojeni mozak na taj nain to jc njegove krvne ile spojio s vratnim arterijama ivog pripadnika iste vrste. Herber L. reder, koji je prisus-tvovao jednom eksperimentu, izvetava: "Izolovan majmunski mozak ivi. Emituje elektrinu struju akcije kao i svaki ivi mozak. Moe imati oscaje, bolove, strah ... Moda i spava, moda sanja. Deo koji je lu jo preostao od majmunske linosti ne moe videli, ni uti, ni njuiti, ni pipati. Mozak ne moe primati nikakve informacije iz spoljanjeg sveta, jer su svi oseajni ivci prekinuti. Ne moe ni beati, jcr vie nema tela koje bi izvrilo njegova nareenja. No moe zapovedati, jer je ivotno sredite nedirnuto i dobro snabdeveno krvlju krvlju drugog majmuna. Niko ne zna ta se zbiva u takvom mozgu, jer se jo nije uspelo odgonentuti pismo njegovih etektrinih struja. Stoga je on i za naunike samo orga-uzovana gomila miliona i miliona nervnih elija koje maju izmenu materija i emituju struje." Saradnici profesora Vajta smatraju da se funkcije moz-ga, odvojenog od tela, odvijaju tanije i bre nego u mozgu koji je "optereen" cclim organizmom: kad je izdvojen, oo je jo samo sredite uskladitenih informacija koje je primio iz udova i organa ali je potpuno nedirnut i sposoban je da reaguje, da pokree nove akcije. Neizbean rezullat takvog niza eksperimenata je spaja-ie odvojenog mozga s kompjutcrom. Tako je kalifor-nijski strunjak za mozak, dr Lorens Pineo, zamenio deli majmunskog mozga kompjuterom: tom meuspojenom tehnikom mogao je upravljati pokretima prednjih udova ivotinje. Profesor oze Delgado sa Univerziteta "Jel" poao je korak dalje: mladoj majmunici Pedi spustio je nekoliko sondi u sredite agresivnosti u mozgu te umetnuo, osim toga, siuan odailja ispod koe na glavi. Kad bi se Pedi razbesnela, Delgado bi ptitisnuo nekoliko dugmadi na kontrlonomureaju,imajmunica koja,inae,pri celom tom postupku nije trpela nikakve bolove! postala bi odmah krotka kao jagnje. Londonski hirurg mozga, profesor il Brajdli, radi sada ve na Ijudskim mozgovima. Jednoj oslepljenoj starici usadio je osamdeset sitnih elektroda u meku modanu masu, i starica opet razaznaje geometrijske likove! Na univerzitetskoj klinici u Nju Orleansu stavljenesu trojici mukaraca elektrode u sredite pohote: pomou koman-dnog uredaja, koji nose u depu od pantalona ili ga skri-vaju pod jastukom, oni mogu odmah biti sasvim spremni za polni in. Moda ti tehniki afrodizijaci imaju veliku budunost s obzirom na mukarce oteene stresovima ... Biotehnika (bioinenjering) jo je vrlo mlad izdanak medu ustaljenim naunim granama, ali se brzo menja pod pritiskom polreba. Biotehniki razvoj se nalazi tek na poetku. Da li e uspeti da

stvori kiborg kombinaciju odvojenih mozgova i kompjutera? Bezsumnje. Uostalom, dr R. M. Pejd iz Vaingtona, upravnik Istraivake la-boratorije amerike mornarice, zapoeo je ozbiljnu ras-pravu o projektu da se kompjuter hrani mislima, plano-vima i naredbama preko izdvojenih mozgova, osloboenih svih uticaja. Kada e se ostvariti taj projekat? Profesor Robert L. Sinejmer (Kalifornijski institul za tehnologiju, Pasadena, SAD) daje sveobuhvatan izvetaj o ansama naunog istraivanja: "Istorija prirodnih nauka i tehnike pokazala je posebno u ovom veku da su se naunici gotovo uvek prevarili naroito konzervativni kad su predviali tempo kojim e se nova saznanja naunog istraivanja pretvoriti u prak-su." Svakako da e se roditi kiborg, jer je jedino desetak milijardi nervnih elija, sa stotine milijardi elija u pot-pornom tkivu nervnog sistema, u stanju da sve znanje i spoznaje sadanjice sauva i iskorisli za budunost. ta zapravo skriva u sebi onih 1300-1800 grama nae modane mase, pokazae se tek na kraju tih irokih novih istrai-vanja. Ujedno e kiborg dokzati da se do sada koristio neprestano samo dcli ogromnog skladita naih sivih elija. Koliko su vani za ovekovo zdravlje prouavanje moz-ga i hirurgija mozga, verovatno je jasno samo po sebi bez bilo kakvog komentara. Medutim, koliko su ti rezultali istraivanja humane medicine vani i za budue svemirske letove, takoe je sasvim jasno. Za tehniki poduhvat pre-ma zvezdama postoje dve mogunosti. Ne uspeju li se u narednim decenijama izraditi pogonski ureaji koji e svemirske brodove nositi gotovo brzinom svetlosti (=300.000 km u sekundi), tada je putovanje Ijudskih as-tronauta nemogue ak i do najblie zvezde: Proksima Kentauri; ona je udaljena od nas 4,3 svetlosne godine, a svemisrki let koji traje 3000 zemaljskih godina apsurdna je predstava. Vreme, koje se ispreilo kao ogromna pre-preka pred uspehom svemirskih letova, moese, medutim, preskoiti kiborgom. Odvojen mozak, snabdeven hran-Ijivim materijama sa sveom krvi i prikljuen na kompju-ter, bie komandna centrala svemirskog broda. Prema miljenju Rodera MekGovena, naunog praktiara, ki-borg e se jednom razviti u elektronsko "bic" ije e se funkcije programirati u odvojenom mozgu i tamo pre-tvarati u zapovesti. Kibrog ne stari, ne oboleva, ne dobija kijavicu, nema nikakvih rupa u pamenju: bio bi to idealan komandant svemirskog broda. A nepremostiv jaz izmedu nas i zvezda, to ga ini more vremena, tada bi bio pres-koen... Skokovi u razvoju astronautike tehnike toliko su og-romni da treba podseliti na to kako je prva merenja u blizini Meseca izvrila 13.9.1959. godinesonda "Luna II" bez Ijudske posade! Samo deset godina kasnije, od 1969., na Mesec kreu po voznom redu svemirski brodovi sa Ijudskom posadom. U prolee 1973. godine Hjuston e napustiti "Skajlab", prva svemirska stanica, "mezime" Vcrnera fon Brauna. Dok se pri svim dosadanjim letovima "Apola" tedeo svaki kilogram teine za kilogram korisne teine upo-trebljava se 5180 kg goriva "Skajlab" e na svom etvoronedeljnom putovanju kroz svemir pruiti ve takav komfor kakav zamiljaju pisci naune fantastike: on je 14 m dugaak i 6,6 m irok, a astronautima e biti na raspo-laganju radna soba i sobica za spavanje, ak i kabina za kuvanje, snabdevena rezervorom sa 3000 litara vode. U friiderima e biti uskladitena tona odabranih ivotnih namirnica. Astronauti nee biti u neprekidnoj vezi s Hju-stonom samo, kao do sada, preko radija i televizije, ve e moi na 160 rolni teleprinterskog papira otkucati be-inim teleprinterom na Zemlju rezultate svujih naunih zadataka. Kako astronauti vie ne bi morali obavljati nu-du uvek u iste pantalone, "Skajlab" ima i povei orman sa 60 odevnih predmeta. ta bih sve uo da sam 1968, u "Seanjima na bu-dunost" predvideo taj "Skajlab" za 1973. godinu! Prva letelica koju su izradili Zemljini stanovnici zato da napusti na Suev sistem, u martu 1972. godine s rampe za lansiranje u Kejp Kenediju bila je amarika i Jupiterova sonda "Pionir F", a pola je na putovanje koje e moda, potrajali 100 miliona godina. Nakon 360 dana, krajem februara 1973, "Pionir F" proi e kraj najvee i planete u naem Sunevom sistemu: Jupitera (obim ek-vatora 143.640 km). Budui da mu jc masa 318 puta vea od Zemljine, Jupiter je vei od svih planeia zajedno. Tada e "Pionir F" napustiti na Sunev sistem.

Ve je polazak sonde teke gotovo 300 kg doneo za astronautiku tehniku senzaciju: sonda se morala tro-stcpenom rakelom "Atlas-Kentauri" ubrzati na 52.000 km na sat, kako bi se postigla balistika kriva koja vodi vrlo precizno mimo Jupitera. Time su srueni svi brzinski re-kordi. "Pionir F" ima jednu novost, poscbno znaajnu za razvoj tehnikc. Budui da u blizini Jupilera Suncvo svetlo ima samo 1/27 snage kakvu ima na Zemlji, nisu sc mogle ugradili baterije koje sakupljaju sunanu cnergiju. Za "Pionir F" konsiruisana je prvi put siuna atomska elek-trana! Reaktori koriste plutonijum-238-dioksid, a stvo-rena energija c, sa svojim obiljem vata, biti dovoljna da se s puta dugog 28 bilijardi (=101 ) km, alju na Zemlju radio-signali. Mene ovde toliko ne zanimaju merni podaci to e ih poslati "Pionir F", ma koliko oni bili vani na poetku razdoblja u kojem c se izvidati i ispilivati spoljnc planete. Mene zanimaaluminijumsko-zlatna plaketa koja se nalazi na "Pioniru F"! Ameriki astrofiziari i egzo-biolozi Karl Sagan sa Univerzitela "Korncl" i Frenk Drejk iz Amerikog aslronomskog istraivakog ccntra postigli su kod NASE da se u sondi uvrsti aluminijumska ploa presvuena zlalom i dimenzija 15,20 x 29 x 1,27 cm, kako

21. Zlatno-aluminijumska plaketa koju je "Pionir F", kaoporuku nepoznatim razumnim biimaponeo na svoje putovanje dugo 9461 bilion godina bi vanzemaljska razumna bia, koja moda susretnu "Pi-onir F", mogla s te ploe saznati informacije (slika 21.). Tekst poruke nije se mogao sastaviti ni na jednom nama poznatom svetskom jeziku, jer bi on, sasvim sigurno, bio nerazumljiv. Sagan i Drejk izmislili su znakove koji bi prema njihovom gleditu morali biti razumljivisvim misaonim biima. 0 emu treba da izvesli plaketa? Odakle stie "Pionir F"? Ko je poslao "Pionir F' u svemir? Kad je krenuo "Pionir F"? Koja je matina pla-neta? Kao slika koja se ne mora deifrovatiJerje poznaju sva razumna bia, u podnoju ploe prikazano je Sunce sa svojih devet planeta. - Udaljenost planeta od Sunca na-znaena je binarnim brojanim simbolima. Ako, na pri-mer, Merkurova udaljenost od Sunca iznosi desel binarnih jedinica izraena sa 10 10 onda je Zemlja udaljena 26 jedinica (=110 10) od Sunca. Budui da je binarni brojani sistem "jezik" svih logiki napravljenih kompju-tera, mogla bi ih, kau Sagan i Drcjk, nepoznata razumna bia najlake razumeti. Na desnoj strani plakete e-matski je ugraviran obris "Pionira F" na putanji Zemlja-Jupiter. Ispod njega stoje go mukarac i gola cna, mu-karacje u znak miroljubivosti podigao dcsnu ruku. Na levoj strani vidi se poloaj Sunca sa 14 linija, kosmikim izvorima energijc, koje treba, s obzirom na poloaj Sunca, da objasne takoe binarnim oznakama datum polaska i zaviajno mcsto sonde. Kao klju za odgonetanje svih saopgtenja nacrtan je na levom gornjem rubu vodonikbv atom, ija je jednaka graa nepobitna u svim svetovima. Da bi neka ncpoznata razumna bia (ako misle tehniki!) mogla proraunati lelesnu veliinu ene, treba talasnu duinu vodonikovog atoma u spektralnoj analizi (koja na plaketi simbolino izbija iz Sunca linijom dugakom 20,3 cm) pomnoiti s binarnim brojem 10 00, koji jc

obeleen kraj ene i odgovara brojci 8; 8 x 20,3 = 162,4. A to bi bila visina Eve s plakete: 162,4 cm! U Njujorku sam susreo dr Frenka Drejka. Upitao sam ga zato je aluminijumska ploa presvuena zlalnim slo-jem. Sonda moe tcorijski prevaliti 28 bilijardi kilome-tara. Moe putovati i 3000 svetlosnih godina (jedna svet-losna godina predstavlja udaljenost od 9461 bilion kilo-metara koju prevali svetlost za jednu godinu). Ako smo hteli postii da nau plaketu i nakon tog dugog pulovanja moe jo neko odgonetnuti, morali smo je plemenilim metalom zatiti od korozije. Najjeftiniji je bio zlatom presvueni alimunijum. Kome su namenjena saoptenja na plaketi? Bilo kojim inteligentnim biima koja, moda, jed-nom otkriju sondu i tadaje ispitaju i protumae. Meutim, ve i samu injenicu da smo "Pioniru F" mogli dati da ponese sa sobom kosminkog poslanika Sagan i ja oce-njujemo kao ohrabrujui znak da je naa civilizacija zainteresovana za budunost, da ne eka samo znakove iz svemira, ve i aljc obaveStenja. Smatram poduhvat Sagana i Drejka pravom prilikom da se mudrim naunicima na dalekim planetama "doture" irtformacijc. ta onda, medutim, ako ta plaketa s "Pionira F" upadne u neku kulturu koja ne zna nita o binarnom brojanom sistemu i kompjuterskoj tehnici? Hoe li tada nepoznata

svemirska braa smatrati zlatno-aluminijsku plou u-desnim poklonom bogova s neba? Hoe li, moda, naa nepoznata braa tada uiti svoju decu kako se mogu izra-diti sline "slike"? Hoe li napraviti kopije i postaviti ih u svojim hramovima? Hoe li kasnije i tamo, negde u sve-miru, arheolozi tvrditi kako se radi o ritualnim pred-metima? ta li se sve jo moe uiniti s plakelom iz Kejp Kenedija? Ako naunici 1972. godine Salju u svemir na sjajnoj plaketi dvoje golih bia nae vrslc, te sunce, linije i kru-gove, zato ne bi i neka vanzemaljska bia, udaljena od nas 3000 svetlosnih godina, mogla poslati nama sline poruke ili njima primcrene varijacije? Postavim li plaketu s "Pi-onira F" kraj jedne indijanske zlatne ploe iz plemena Inka i uporedim li znakovc pod lupom, tada se moram pitati zato se napokon svi ti krugovi, linije, rombovi, kvadrati i takaste linije ne ponu posmatrati oima Ijudi izsvemirskog doba i ispitivati. Moda se mogu i odgonet-nuti (slika 22.) Zar mogui uspeh ne bi bio dovoljna nagrada takvom trudu? U "Seanjima na budunost" bojaljivo sam nagovestio mogunost da brzina svetlosti nc mora biti bezuslovno gornja granicabrzine. Tu lakoumnu napomenu propratilo je ledeno utanje ta svi znaju da je Ajntajn dukazao kako ne postoji niita breod svetlosti. Ajntajnjedokazao da je svetlost univcrzalna konstanta, ali u svojoj formuli uzima u obzir faktor "t" - vreme. Taj faktor "t" uslovljava gornju brzinu: na primer, prolazi li vreme u nekoj raketi. prema stanju kretanja sporije ili bre, menjaju se i uda-Ijenosti, pa se, dakle, pomie i gornja granica brzine svet-losti. To nije nikakav prigovor tcoriji relativnosti, koja odluno i za sva vremena dokazujc da se telo koje se kree sporije od svellosti nikada ne moe primenom konane energije dovcsti clo brzine svetlosti. Ali, ta onda ako se primeni beskonana energija?

Danas fiziari i astronomi potvruju, zapravo, da brzi-na svetlosti nije gornja granica sveg kretanja. Profesor dr U. A. Viler sa Univerziteta u Prinsetonu u SAD, svakako istaknut poznavalac opte teorije relativiteta, a ujedno i supronalaza vodonikove bombe, dakle: nipoto fantast zamislio je model "superprostora" u kome vreme i brzina svetlosti gube svoje vrednosli. Ma koliko to zvualo besmisleno, u superprostoru svemirski brodovi bi se bez gubit.ka vremena mogli nai na bilo kom mestu. Mogu li se, dakle, teorijski uoiti sve mogunosti me-uzvezdanih putovanja? Moda. Jednom u budunosti. Sa subatomskim esticama tahionima, luksonima i tardioni-ma ulazi u vidokrug fiziara nov, subatomski svet: sve te eslice krcu se bre od svetlosti u svom inercijalnom sistemu ("inercijalni sislem" je referentni sistem u kome sc ne javljaju nikakve sile inercije, u njemu materijalna taka, bez uticaja sila, miruje ili se jednolino kree). Tahioni, luksoni i tardioni neprestano se kreu brzinom veom od brzine svetlosti. Dakle, za te esticevie nevrede dosadanji prorauni energije,jer su one "po prirodi" bre od svetlosti. Na svel, u kome je brzina svetlosti apsolutna referentna veliina za gornju granicu ubrzanja, je jedan inercijalni sistem, a svet tahiona, luksona i tardiona sa svojim brzinama veim od brzine svetlosti je drugi iner-cijalni sistem. To danas znaju fiziari, no i astronomi su otkrili da brzina svetlosti nije apsolutna granica ubrzanja. Jedna britanska istraivaka grupa s Oksfordskog univerziteta, pod vostvom D. S. Alena i Defrija Adina, dola je nakon dvogodinjih ispitivanja do zakljuka da se elektro-magnetska polja u Rakovoj maglini u sazveu Bik, kreu, zacelo, brzinom od 600.000 km u sekundi. 0 toj prvi put utvrenoj dvostrukoj brzini svetlosti izvcstio je javnost ameriki struni asopis za fiziku "Natura". Ta nova otkria za sada su samo prve indicije o mo-guim beskonanim ubrzanjima. Kolikoje proSlo vremena od doba kad se alom smatrao najmanjom esticom sa svojstvima hemijskog elementa i koliko je siaro saznanje da se svaka koliina materije sastoji od nezamislivo velikog broja atoma? Tek 1913. godine stvorio je danski nobelovac Nils Bor (1885-1962) svojim modelom atoma (Borov model atoma) osnovu savremene atomske teorije. Danas sc atomska energija, dobijena iz vezivne energije protona i neutrona u atom-skom jezgru, koristi u industriji. Atomska energija moe samo zadovoljiti svetske potrebe za energijom. Covean-astvo je, uasnuvi se, postalo svesno te efektivne primenc sasvim nove fizike zamisli kad su SAD u januaru 1952. godine izazvale na Maralskom arhipelagu eksploziju prve vodonikove bombe koja je takode proizvod atomske energije i svojom "atomskom peurkom" jo5 zasenjuje njeno miroljubivo korienje. Taj primer, koji nam je toliko blizak, vrlo je lep dokaz o tome kako brzo mogu prva otkria, kad ih matovito primenc tehniari, dovesti do efektivnih rezultata. Nesumnjivo, zvezdc su nam se, poto su otkrivene estice brc od svetlosti, opet malo pribliile... Ne ba tako davno pisci utopijskih romana opremali su tajanstvenc sile mlaznim orujem koje je moglo izbugiti rupe u zidovima, spriti oruje, ispariti Ijude. Ti zraci danas postoje. Poznati su svakom detetu kao laserski zrad. Celu tu uistinu veliku tajnu prcdstavlja uredaj koji iznu-] enom emisijom zraenja kristala pojaava svetlosne zra-| ke. Brzi tehniki razvoj odavno je rubine, koji su se upo-1 trebljavali u poetku, zamenio drugim vrstim telima, pa i gasnim smeama, koje neprestano emiluju svetlost. U aritu soiva nastaju takve jaine polja da isparavaju i teko topljivi metali. Ti zraci koji se usmeravaju na mikro-skopski sitne taCke, koriste se ne samo za pojaavanje svetlosti u astronomskim teleskopima i za nesmelano od-ravanje radio veza ve i sasvim rutinski u fabrikama satova kako bi se u vrlo tankim metalnim ploicama pro-bile siune rupe. Pri operacijama oiju tim zracima se "zavaruje" odvojena mrenjaa. Vie nije nikakva tajna da se na Istoku i Zapadu eksperimentie sa laserskim pu-kama i topovima. Moda ni ideja o laserskim zracima nije ba sasvim nova? ini mi se da u Drugoj knjizi Mojsijevoj, 17. poglavlje, 10-12. stih, tekst prilino jasno ukazuje na primenu la-serskog oruja: "Mojsije, Aron i Hur uzaoSe na vrh brda (10). 1 dok bi Mojsijc drao ruke uzdignutc, Izraelci bi nadjaavali; a kad bi ruke spustio, nadjaavali bi Amaleani (11). Ali Mojsiju ruke napokon klonu. Zato uzee kamen, stavie ga pod njega, i on sede, dok mu Aron i Hur, jedan s jedne, a drugi s druge strane, drahu ruke, tako da mu izdrae do sunevog zalaska."

ta se tu zbivalo? U bici protiv Amaleana Izraelci bi pobeivali samo dok bi Mojsije na brdu drao ruke uzdignute. No uz-dignute ruke umornog Mojsija, koji je upravljao bojem, nisu mogle samc posebno pomoi, a nisu postale "opa-snije" ni kad su ih poduprli vcrnici. Stoga petpostavljam da je Mojsijc drao u uzdignutim rukama neki prilino teak, za boj bitan predmet. Sa svog brda video je obe neprijateljske strane. Kad bi svojim mlaznim orujcm do-dirnuo Amaleane, pobedivali bi njegovi Ijudi, a kad bi spustio ruke (time ujedno i mlazno oruje), uspeno bi napali Amaleani koji su se borili staromodnim orujem. Ta moja spekulacija nalazi jak oslonac u istom poglavlju, u 9. stihu, jer se tamo kae da je Mojsije stajao na vrhu brda, "sa Stapom Bojim" u ruci. Nije li, ako se tako posmatraju slvari, logino da u bici protiv Izraelaca dolazi do obrta kad Mojsije, umorivSi se, spusti mlazno oruje? U "Povratku zvczdama" pokazao sam jedan petroglif sa Uskrnjeg ostrva, koji prikazuje neki udan lik, pola ribu, pola oveka. U meuvremenu mi je jcdan italac (Horst Has), upuen u tehniku, skrenuo panju na to da bi se kod tog crtea na tlu Uskrnjeg ostrva moglo, vrlo verovatno, raditi o prikazu mlaznog pogonskog uredaja: moe se pretpostaviti da je na "glavi" crtea otvor za ulaz vazduha; suenje iza njega bilo bi ulazna reetka za pogonsko gorivo, trbuasto proirenje komora za sagorevanje i komora pod pritiskom sa suenjem prema izlaznom otvoru za strujanje gasa visoke brzine, dokseucrtanazvezdamoeprotumaitikaosimbol iskrc za paljenje ... prema tome ceo crle bio bi stilizovan model pogonske mlaznice. "Mada se crtc uglavnom ne podudara s aerodinamikim oblikom", pie mi Horst Has, "mogli bi se moda, na osnovu lanih mercnja onih verovatnih staza za sletanje u dolini Nace, izvesti i neke indicije o svojstvima letelice itd." Smatram da bi se arhcolozi napkon morali posave-tovati sa svojim kolegama s neke tehnike visokc kole! Uskrnje ostrvo ostaje put zagonetki: istraivanja se ispalte! U svojoj knjizi "Phanstastique ile de Paques" Frensis Mazir izvetava o iskopavanju koje jc iznelo na videlo glavu ncpoznatog tipa: dok su glave svih kipova golobrade, tu glavu ukraava brada, a ima facetnc oi kakve imaju insekti (i kakve su poznate sajapanskih plas-tika "dogu"). Najvie zbunjuju, rtiedutim, dve motke to izbijaju iz glave. Ako neko tvrdi da sc tu radi o nckakvim simbolino prikazanim ivolinjskim rogovima, onda je to hitac u prazno: na Uskrnjem ostrvu nikada nije bilo rogatih ivotinja! ak ni duhoviti praistorijski vajar nije imao nikakvog uzorka prema kome bi mogao nabiti Coveku rogove! Vcje i glupo poricati da su praistorijski umetnici hez bilo kakve mate! oblikovali antene kakve su videli kod bogova koji su stigli do njih iz svemira Luis Pauels i ak Berger izvetavaju iz sasvim drugog kutka sveta o tehniki obeleenim neljudskim biima! U planinama Hanan (Narodna Republika K-ina) otkriveni su granitni reljefi koji prikazuju bia u ronilakim ili astro-nautskim odelima sa "slonovskim rilicama". Upravo se postavlja pitanje da li su te rilice bili uredaji za disanje. Tumai takvih nalaza odbade to pitanje kao apsurdno, jer su rilasta bia, smatra se, ivela oko 45.000 godina pre n.e. Svaki takav nalaz morao bi izazvati uznemirenost, jer ini sve verovatnijim praistorijsku posetu nepoznatih astronauta. Treba li se drati starog kalupa? U Delhiju postoji stari gvozdeni stub, koji ne sadri fosfor ni sumpor, te ga zbog toga ne mogu razoriti uticaji vremena. Ne mora se ba uvek napustiti opljakani Zapad da bi se doSlo do isto tako udnovatih otkria! U Kotenforstu, nekoliko kilometara zapadno od Bona, stoji gvozdeni stub koji tamonji Ijudi, kao lo mi pie dr Haro Grubert iz Kelna, od pradedovskih vremena nazivaju "gvozdenim ovekom". Taj gvozdeni stub viri 1,30 m iz tla, alise prema raznim procenama i merenjima magnetnog otpora navodno nalazi 28 m u zemlji. Na delu koji tri iz tla primeuje se lagano povrinsko raspadanje usled delovanja vremena, ali zaudo nikakvi tragovi re. Prvi put se taj stub pojavljuje u jednoj potvrdi iz 14. veka, a spominje se kao seoski meda. U neposrednoj blizini tog gvozdenog stuba nalazi se izgraen kameni sistem hod-nika i ostaci rimskog vodovoda, koji, meutim to je

ndo nad udcsima! ne vodi u uobiajenom smeru Ajfel-Bon ili Ajfel-Keln, ve pod pravim uglom prema 'iubu. Za sada niko ne zna ta da se radi s tom dugakom pravouglom motkom, a u tom kraju se mnogo zna o gvou! Zar ne bi metalurzi na nekom putovanju u Indiju morali posvetiti panju gvozdenom stubu u dvoritu hra-ma u Delhiju, te ispitati nije li od sline legure kao i udni mea u Kotenforstu? Na osnovu takve provere mogle bi se dobiti indicije o starosti oba stuba, jer miljenje da je "gvozdeni ovek" nekakav seoski meda smatram apsur-dnim. Zato bi se taj gvozdeni stub nalazio 28 m u zemlji? 1 Srednja Evropa je mogla biti dlj "bojih poseta"; a time bi ve "gvozdeni ovek" dobio svoj smisao ... 1 u Salzburgu postojijedna retkost! Johanes fon Butlar izvetava: "Ko zna reiti tajnu kocke doktora Gurlta? To je naj-udnija tvorevina kojaje ikada otkrivena u nekoj ugljenoj gromadi iz tercijera, u kojoj je bila zatvorena milione godina! Ta gotovo besprekorna kocka pronaena je 1885. godine. Oko njene sredine protezao se dubok urez, a dvc paralelne povrine bile su zaobljene. Sastojala se od tvrde legure ugljenika i nikl elika, a teila je 785 g. Koliina sumpora u njoj bila je premala da bi se kocka mogla smatrati prirodnim piritom, koji se tu i tamo pojavljuje u upadljivo geometrijskim oblicima. Naunici se nikada ni-su mogli sloiti oko porekla te kocke. Do 1910. godine uvanaje u Salcburkom muzeju, a ondaje na udan nain nestala. Zagonetka nad zagonelkama!" Ako ta kocka potie iz tercijera, mogu samo upitati: zar su majmuni znali da proizvode elik? U klancu Fier u Nevadi pronaden je u jednom vodo-ravnom sloju uglja otisak cipele. Otisak potplata tako je j'asan izvetava Endru Tomas da se razaznaju ak tragovi jakog konca. Starost tog otiska cipele procenjena je na 15 miliona godina. "ovek se pojavio tek posle 13 miliona goclina. Ili, drugim reima, primitivni ovek se prema opte prihvaenom miljenju pojavio pre dva miliona godina, a tek pre 20.000 godina poeo je nositi cipele! iji to otisak noge, dakle, moe biti? 1 na to pitanje mogu odgovoriti samo pretpostavkama: ili su majmuni izraivali sebi cipele i pleli potplate (tada horizontalni zanat nije najstariji zanat na svetu!), ili su pre vie miliona godina Zemljom etala bia koja su ve poz-navala cipele kao vrlo svrsishodne omotae nogu ... Godine 1972. englcski arheolog, profesor Valter Bra-jan Emeri, pronaao je u jednom podzemnom hodniku kod Sakare u Egiptu grumen krenjaka. Kad ga je razbio, izalaje na videlo statuica Ozirisa, boga Sunca. Iznenada se profesor Emeri stresao i sruio. Srani infarkt! Dva dana kasnije umro je u kairskoj klinici. Bio je dvadeseta rtva "prokletstva faraona". Kakve se to dosad nepoznate sile skrivaju iza tih tajan-stvenih smrtnih sluajeva, od kojih su svi zabeleeni u spisima? Mogu li se dosad neutvreni oblici energije aktiv-irati im neki ovek dodirene to prokleto nasledstvo? Takva spekulacija dobija prilino vrstu podlogu kad se zna da se tek u poslednje dve godine pomou rent-genskih zraka utvrdilo da na mumijama, koje se od poet-ka 20. veka nalaze u Kairskom muzeju, postoje vrlo udni predmeti. "Junajted Pres Interneenal" preneoje izvetaj rukovodioca jedne grupe arheologa, Demsa Harisa iz En Erbora u Miigenu: na telu Setija 1 (umro 1343. godine pre n.e.) rentgenski zraci su otkrili na levoj podlaktici sveto oko; Tutmozis III (umro 1447. godine pre n.e.) nosi na desnoj podlaklici neku tehniku spravu koju istraivai oznaavaju kao zlatnu kopu; kraljica Notmet nosi na prsima etiri siune statue i ovalan kamen. Svi ti "dodaci" nisu se dosad mogli videti, jer su mumije pre-svuene debelom crnom i smolastom pastom. Tek su rent-genski zraci otkrili te tehnike silnice koje e se, zacclo, uskoro pojaviti kao obian nakit u arheolokoj literaturi. Kao to izvelava Dems Haris, kairskc vlasti jo nisu odluile da li se ti dragoceni i dosad nepoznati nalazi smeju ukluniti sa mumija. Moe sc samo poeleti da se to istraivanje nastavi pomou svih tehnikih sredstava. Mo-da nauka zna reenje zagonetke zato su u telesne uplji-ne, iz kojih su izvaeni organi, smeteni mali tehniki | predmeti ... Moda e se tek raskrinkati prokleistvo la-raona... Kad su faraoni gradili svoje piramide kraj Nila, evrop-ska istorija nije jo ni poela. Prve evropskc "gradevine" nastale su od megalita, a najpoznaiija u Stounhendu, u Engleskoj cilj je tirusta

iz celog sveta. Prufesor Alek-sander Tom iz Oksforda, koji je ispitao gortovo 400 lakvih megalilskig zdanja, izjavio je novinarima "Vell Sonlaga": ovek iz mladeg kamenog doba imao je golovo nevero-vatno znanje o asironomiji i geometriji." Tomje ustanovio da su neka od tih zdanja tipine opservalurije za pos-matranje Meseca i da su Ijudi kamenog doba mogli "pro-raunati rezultate kakve danas proizvodi kompjutcr". Ta-ko su Ijudi u mlae kameno doba (4000-1800. godine pre n.e.) znali izraunati svakodnevnu izlaznu taku Meseca uz minimalna odslupanja od nekoliko lunih sekundi! To izgubljeno znanje ponovo jc otkriveno 3000 godina ka-snije! Te tvrdcnje se podudaraju sa saoptenjima pro-fesora dr Rolfa Milera, koji je dokazao da su Ijudi ka-menog doba sve svoje megalitske monumente usmeravali prema zvezdama. Kako se nae kolsko znanje.o Ijudima iz mlaeg ka-menogdoba kojisu,eto,teknauilikakosemoebuiti kamenje da bi izradili kamene sekire; koji su brusili prve noeve od kremena ili opsidijana; koji su tek zapoeli sa uzgajenjem ivotinja i prvim uzgajanjem mnogobrojnih korisnih biljaka; koji su upravo izali iz peina i sagradili primilivna naselja kako se, dakle, to kolsko znanje moeuskladitistekovinamatako razvijenekulture!?Jesu li tupi stanovnici peina imali neke vrlo mudre uitelje? A ako su ih imali, odakle su oni stigli? Uvek iznova nailazimo na takve neuskladenosti! Ve hiljadama godinaje u svim tropskim i suptropskim podru-jima na na5oj Zemlji poznata jedna ukusna hrana: bana-na. Indijska saga pria o "divnom kandaliju" (=banana grmu), koji su "manui", vrhovni duhovi i zatitnici o-veanstva s nekc druge zvezde, razvijenije od Zemlje, doneli na nau planetu. Medutim, grm banane ili bananino drvo uopte ne postoji! Banana je jednogodinja biljka, koja se ne razmnoava semenjem (koga nema), ve mla-dicama. Tako gledajui banana je problem: nalazi se i na najusamljenijim ostrvima u Junom moru. Kako je "na-stala" ta korisna biljka, tako vana za prehranu oveanstva? Kako se, budui da nema semena, proirila irom Zemlje? Jesu li je "manui", o kojima izvetava indijska pria, doneli s neke druge zvezde kao svuda primenlJivu hranu? Na jezeru TItikaka u Boliviji, na ostrvima obraslim trskom,ive Uroi, koji osebi kaudaje njihovnarodstariji od Inka, tavie da su poslojali ve pre To-Ti-Tua, ne-beskog oca kojijestvorio bele Ijude. Nepokolebljivo ivrde da nisu Ijudi, jer imaju crnu krv, a iveli su jo onda kada se Zemlja jo nalazila u tami: mi nismo poput ostalih Ijudi, jer smo doli s druge planete". Malobrojni Uroi, koji jo postoje, izbegavaju bilo kakav dodir s okolinom. Ponosno i uporno brane svoje drugaije bie kao naslee koje su doneli s neke planete...

Dr Aleksander Marak iz harvardskog arheolokog muzeja "Pibodi" ispitao je hiljade i hiljade kostiju, komada slonovae i kamena, koji svi bez razlike pokazuju iste are: take, vijugave crte, krugove. Do sada se smatralo da se radi o ukrasima. Marak kae: "Verovat-nije je da se radi o pismu koje izraava belcke o Meseevim menama i zvezdama. Svi pregledani predmeti potiu iz razdoblja od 10.000 do 30.000 godina pre n.e." ta je to opet? Zato su se Ijudi kamenog doba bavili astronomskim prikazima? Ta smatra se da su imali pune ruke posla kako bi, neumrono lovei, pribavili sebi do-voljno hrane. Ko ihje poduio takvim radovima? Da li im je neko dao uputstva o takvim posmatranjima koja su bila daleko iznad njihovog "nivoa"? Jesu li pripremili beleke radi oekivane posete iz svemira? U Hramu fresaka u Tulumu u Meksiku arheolozi koji se bave prouavanjem Maja (Ridfild, Landa, Kodlud, Rojs), gotovo se stidim to napisati, otkrili su bogove pele! Iz literature se ne saznaje nita o pelinjoj dravi i njenoj hijerarhiji, spo-

"Bogom-pelom " nazivaju i pela

arheolozi ovo neobino ,

bie iz Tuiuma u Meksiku. udna

minje se samo da su "Ah-Muzenkab" bile velike pele i vladale nad ostalima. Na reljefu "bogapele" ne zapaa se, medutim, ni najmanja slinost sa pelama! Tu lei potrbuke neko bie (zacelo ne pela), podboeno na rairene ruke, a u te ruke bi najbolje pristajale palice za upravljanje. Obuvene noge kao da opsluuju pedale. Oko "boga-pele" je obilje tehnikih pojedinosti kojima nije mesto ni u jednoj konici! Da li je iko, ko ne nosi naonjake, sprcman da u tom biu prepozna boga-pelu? Da su umetniki tako nadarene Maje samo hteli, doarali bi arheolozima boga-pelu ije bi zujanje mudroj gospodi jo i danas odjekivalo u uhu (slika 23.). U Kodeksu Tro-Kortezianusu u Madridu takoe po-stoji bog-pela. Opet lei potrbuke ncko runo bie, opet su ruke rairene, a na ledima su dve bombe klasinog oblika, sa irokim vrpcama i fitiljom (slika 59.). 0 mad-ridskom bogu-pela nesumljivo e se kazati: Pa to nisu bombe, to su pelinja krila! Otkad pelinja krilca izgledaju kao bombe? Da budem iskren: nije mijasno kako to da

24.U ovo runo bie sa svojim dvema bombama, svrsranoje u literaturi kao "bog-pela"

bogovi-pele zuje kao tehnika udovigta kroz literaturu o Majama! Dr Karl Sagan predloio je pre nekoliko godina da se naa susedna planeta Venera uini podesnom za pre-bivanje Ijudi, i to na taj nain da se iz svemirskih brodova oduva u vruu Venerinu atmosferu nekoliko stotina tona modrih algi (Cyano Phycae). Modre alge su tako otporne da im toplota ne moe nimalo natetiti, a sposobne su da se razmnoavaju strano brzo i u ogromnim koliinama te da proizvedu uistinu neverovatno mnogo kiseonika. Sa-gan polazi od toga da bi kiseonik obogatio Venerinu atmosferu i ohladio povrinu planete, tako da bi, brzo se smenjui, oluje i kie uinile tlo plodnim. ini se da je astrofiziar Sagan na pravom tragu: u talonom stenju u Transvalu u junoj Africi, starom 3,5 milijardi godina, otkriveni su najstariji dokazivi ostaci ivih bia na Zemlji. Njihov razvojni stepen odgovara stepenu modrih algi koje danas ive! Ali, pre 3,5 milijadri godina na naoj planeti nijejo bilo nikakvog organskog ivota. Paleontolog H. D. Flag sa Univerziteta u Dizenu smatra da je ivot stariji od Zemlje! Nije li, verovatno se ipak smemo upitati, i naa plava planeta pripremljena za budui ivot i naseljavanje isto-varivanjem modrih algi? 1 ko je pokrenuo taj bioloki proces preobraaja s lako odreenim ciljem? U proteklih pet godina jedna ameriko-iranska grupa bavila se isko-pavanjima u Tejp Jaiju, 250 km juno od Kermana. Tejp Jaiju su oko poetka nove ere napustili stanovnici. Brani par, K.K. i Marta Lamberg-Karlovski, oboje antropolozi, nali su velik broj umetnina od bronze s primesama ar-sena, koje poliu najkasnije iz 3500. godine pre n.e. Ma-terijali koji se priznaju bronzanom dobu izmedu mla-eg kamenog i gvozdenog doba su bakar, kalaj i olovo. Arsen se javlja u prirodi u krhotinama kobalta, ili, spojen . s drugim elementima, u mnogim mineralima. Vrlo teko se moe zamisliti kako su primitivci izluivali arsen radi bronzanih legura. Ako su, medulim, za stare topioniare bronze odravani kursevi radi usavravanja, trebalo bi, ipak, potraili majstora koji ih je vodio ... Kod porodice Springsgut u San Salvadoru, El Salvador, video sam staru posudu Maja, na koju je peenjem utisnuta neka pri-padnica Maja sa aparatom za letenje prikopanim na le-ima. Taj lik nosi oko trbuha vrlo irok pojas, a za njega su privreni agregati. Sasvim slino bie ukraava i jednu vazu u Turskom muzeju u Carigradu. U Ameri-kom muzeju u Madridu postoji vaza koja se pripisuje kulturi Naca. Prikaz na toj 17 cm visokoj i S cm irokoj vazi razlikuje se uglavnom samo po tome to je tu na-slikana neka "majka-boginja", zapravo astronautkinja ko-ja je obavila oko irbuha irok pojas; ramena i bedra su joj opasana s dva remena; kao neto sasvim prirodno, boginja nosi na ledima svoju spravu za letenje. ini se da je seanje na letee sprave za jednog oveka, tzv. "roket bilts", ostavilo svoje traguve tako rei na celoj zemaljskoj kugli ...

Po nalogu amerikog Ureda za istraivanje svemira profesorica Rut Rejna sastavila je izvetaj koji poiva na tumaenju indijskih sanskrilskih tekstova. Prema njenim podacima, Indijci su oko 3000. godine pre n.e. poleteli u svemir kako bi se na Veneri spasli pred potopom to im je zapretio. Ti sanskrilski tekstovi izloeni su na Univer-zitetu u Pendabu... uvaa tatarsko-finskog naroda u Sovjetskom Sa-vezu, koji ive s leve i desne slrane srednje Volge ima danas jo oko milion i po.Govorni jezik im je samostalni ogranak turskog. Lubomir Zafirov, brazilski jezikoslovac koji prouava jezik Inka, ustanovio je da uvai jo i danas imaju u svom jeziku oko 120 sloenih rei Inka! One dobijaju svoje precizno objanjenje pomou 17U jedno-stavnih uvakih rei. . Pre svega, kae Zafirov, ouvale su se rei iz mitologije Inka. Evo nekoliko primera: Virakoa = dobar duh iz svemira Kon Tiksi Ila Virakoa = vladar najvieg porekla, sja-janpoput munje, dobri duh iz svemira uva = bog iz svetlosti Poznavaocima uvaSkog jezika, koji razumeju i jezik Inka, rado dajem adresu profesora Lubomira Zafirova, a kako je ne bih morao slati pojedinanim pismima, ob-javljujem je ovde: Cabca Postal 6603 Sao Paulo, Brazil. UNESCOV list izvestio je 1972. gudine o senzacio-nalnim otkriima do kojih su doli ameriki arheolog Menson Valentine i podvodni istraiva Dimitri Ribikot' neposredno pred obalom Bajamskih ostrva Biminija i Androsa. Naili su na podvodna naselja sa zidinama du-gakim od 70 do 250 m. Gradevine, koje se nalaze na dubini veoj od 6 m, prostiru se na prostoru od 10U kvadratnih kilometara! Postoje uporedni zidovi, dui od 600 m! Teina jednog jedinog kamena, dugakog 5 m, iznosi 25 tona. Naunici sa Univerziteta u Majamiju procenjuju starost tih zdanja na 7000 do 10.000 godina prc n.e. svakako, posluivi se metodom pomou C-14! Dakle, prema dosadanjim arheolokim podacima, u doba kad su nastala ta podvodna zdanja, jo nisu mogle biti sagraene piramide kod Gize, nije jo "iveo" sumerski ep "Gil-game"! Ribikof je uveren da e ta bahamska otkria, poto se podvrgnu temeljnom istraivanju, svojom stvar-t nou daleko nadmaiti svu matu kojoj danas moemo Idati krila. Neki temelji doseu do dubinc od 80 m! Da li je otkriveno mesto Allantide u Allantskom okeanu? Mene to ne bi iznenadilo ... Na jeclnom zasedanju hemiara u Los Andelesu dr Don Lindi Anderson iz atanuge u Tenesiju izjavio je da su njegovi eksperimenti s radioaklivnim ugljenikovim izo-lopom C-14 pokazali odstupanja od datuma koje spomi-nje nauka. On je, kako bi bio siguran, ponovio ekspe-rimente s razliitom opremom na stotinama organskih predmeta, no rczultati na istom predmetu bili su razliiti. Za arheologeje metoda pomou C-14,jo i danasjedini merodavan poslupak za odreivanje starosti. Kako neko moe biti tako slep i tako krut? Severno od Ferbanksa na Aljasci, u dolini Jukon, vi-sokoprilisne pumpe i bageri prilikom ispiranja zlata iz-vadili su iz dubine zcmlje duboko smrznute mamute duge dlake. U smrznutim elucima bilo je lia i trave koje su ivotinje upravo pojele. Mladi su leali kraj starih, mla-dunci kraj majki. Profesor Frenk K. Hajben, arheolog sa Univerziteta u Novom Meksiku, kae: "Toliki broj i-votinja ne moe odjednom uginuti na prirodan nain!" Nakon obavljenih ispitivanja ustanovljeno je da su i-votinje zaista naglo uginule i odmah se smrzle, inae bi se videli kakvitakvi tragovi raspadanja. Blizu Ferbaksa je pronaeno, osim toga, 1766 eljusti i 4838 kostiju stopala jedne jedine vrste bizona. Ko je tu organizovao lov na krupnu divlja? 1 kakavje razlog mogao bili promeni klime, usled ega su se za nekoliko sali smrzle ivotinje koje su jo malopre pasle? Kada sam 8. novembra 1968. godine iznajmio auto-mobil pred hotelom "Tad Mahal" u Bombaju, da bih se odvezao na jug prema Kanheriju blizu Malabarske obale, mamilamejejedna turisukaatrakcija: hteo sam videti 87 peina u stenama, koje sc u vodiima zovu i "hramovi u stenama". Meutim, kada sam obiao te katakombe visoke do 15 m, ve mi je tada bilo jasno (pre nego lo sam bilo 5ta znao o peinama pod Ekvadorom i Peruom) da su

te peine - useene u prirodan kamen, preteno granit, koje kao prave kue imaju nekoliko spratova - zacelo sluile sasvim drugaijoj svrsi nego to su verski obredi. Ta pred bogovima dostojnim oboavanja ne treba beati duboko pod zemlju i prinositi rtve na oltarima u peinama. Ne, takva silna zdanja stvaraju samo bia koja trae zatitu pred nekom silom. Na zidovima antracitne boje, katkad sjanim i iritirajuim, vajarska umctnika dela prikazuju ivotni put ive (sanskrit: vernik). Siva, simbol razaranja kao spasa, ini s Brahmom (silom koja stvara sve svetove) i s Vinuom (koji seve u Vedama spominje kao "proimatelj") indijsko trojstvo, Trimurti. Koraajui kroz te ogromne dvorane, divio sam se i udio tavanicama koje nose stubovi o,d upljikavog granita, a na njima su majstorski reljefi. Opet sam morao -sluati da je vreme nastanka tih ne-verovalnih graevina sporno, no pripadnici raznih na-unih disciplina dre da su slvorene pre daina, pedstav-nika religije kojaje nastala pre budizma, pola milenijuma pre n.e. Uzorci tog litanskog graevinskog oslvarenja mo-gu se opet nai samo u mitovima i legendama, a oni govore da su se boji sinovi, pogto su doiveli poraz u ratu sa Kuruima, najstarijim narodom u zapadnoj Prednjoj Indiji, povukli u peinska utvrenja. Daini znae na sanskritu "pobednici". Jesu li prividno poraeni u ratu napokon postali ipak pobednici, jer su bili tako mudri da su se na vreme povukli u pripremljene peine? Mislim da je tako bilo, jer indijska mitologija govori vrlo uverljivo o tome da su peine ukopane u stenama zato da bi sc mogao nai zaklon pred silama koje su iz svemira, s neba, pretile ivima. Privatni naunik dr Bernard Dekobt upuuje u svojoj knjizi "Kad su bogovi bili mnogobrojni" na najveu in dijsku grupu peina 150peinauDumarunavisoravni Dekan, 27 peina u Adanti i 33 peine u Elori. i '1. U nepoznato Nudim jednu spekulaciju za koju sam u ovoj knjizi izneo neke indicije. doba je u dubinama galaksije dolo do bitke meu ovekolikim razumnim biima. 2. Poraeni u toj bici bee u svemirskom brodu. 3. Budui da im je poznat nain razmiljanja pobednika, postavljaju "zamku" na taj nain to ne sleu na planetu koja je "idealna" za njihovu egzistenciju. 3. Poraeni odabiraju planetu Zemlju, koja u pore-enju sa njihovom zaviajnom planetom prua samo pri-hvatljive, ali nikako idealne uslove za ivot. U novoj atmosferi poraeni jo godinama nose gasne maske kako bi se privikli na novu, zemaljsku smesu vazduha (odatle lemovi, rila, koljke za disanje itd. na peinskim crte-ima). 5. Iz straha pred svojim progoniteljima, a opremljeni svim tehnikim sredstvima, oni se ukopavaju duboko u zemlju, stvarajui mrec lunela. 6. Da bi potpuno zavarali protivnika, oni podiu na petoj planeti naeg Sunevog sistema (dakle, ne na Zem-Iji!) lehnike ureaje i odagiljae koji emituju ifrovana saoptenja. 7. Pobednici nasedaju na varku: brutalno unitavaju petu planetu. Divovska eksplozija razara tu planetu, a delovi njene materije stvaraju planetoidni pojas. (Pogleda li se karta naSeg Sunevog sistema, vidi se da izmedu danaSnje elvrle i pelc planetc Marsa i Ju-pitera zjapi "neprirodna" rupa od 480 miliona kilo-metara. Ta rupa, medutim, nije "prazna", u njoj jure sto-tine miliona malih i najmanjih komada stena, koji se ukupno oznaavaju kao "planetoidni pojas". Od pamtiveka astronomi odgonelaju kako je i zbog ega mogla "ekspiodirati" planeta izmeu Marsa-i Ju-I pitera. Usuujem se tvrditi: planete ne "eksplodiraju" same od sebe, njihove eksplozije neko izazove!) 8. Pobednik veruje da je unitio pobeenoga. Povlai svoje svemirske brodove na zaviajnu planctu. 9. Unitavanjem pete planete poremetili su sc privre-meno odnosi sile tee u naem Sunevom sistemu. Zem-Ijina osa pomie se za nekoliko stepeni. Poslcdice su: ogromne poplave (pria o potopu ima kod svih naroda iirom sveta). 10. Poraeni izlaze iz prvorazredno izgraenih kata-kombi i poinju slvarati na zemlji razumna bia. Na osno-vu molckularno-biolokog znanja poraeni "stvara" iz (postojeeg) majmuna oveka na svoju sliku (Genetski kod, prie o stvaranju oveka, "Boje" obeanje Abrahamu i ostalima da c njegovo polomstvo biti brojno poput zvezda na nebu itd.).

11. Bivi poraeni, a sada neogranieni vladari i stoga bogovi, zakljuuju da je uspon i razvoj Ijudske rase pres-por. Dobro znaju da su bia koja su stvorili "jcdnaka bogovima", no prieljkuju bri napredak (Prva knjiga Mojsijeva, 11. poglavlje, 6. stih: "Ovo jc tek poetak nji-hovih nastojanja. Sad im nita nee biti neostvarivo la god naume izvesti.") Bogovi, obuzeti nestrpljivou, esto su naprasni, a radi primera i podsticaja preivelima rado kanjavaju i unitavaju svadljivcc i sve onc koji se ne vladaju prema datim biolukim zakonima. "Moralnih" obzira zbog takvih radikalnih akcija ienja bogovi nemaju, jer se kao stvoritelji oveka oseaju odgovornim za njegov budui razvitak. 12. Medutim, Ijudi se boje bogova i njihovih kaznenih ekspedicija, pogotovo zato to bogovi vie nisu iz prvog pokoljenja: tu su njihovi sinovi i keri s kojima su se Ijudi smatrali ve izjednaenima (dokaz: mitologija boanskih porodica). 13. Sada se itave Ijudske grupe poinju zbog velikog straha pred bojim kaznama ukopavati u zemlju. Moda su te Ijudske grupe jo imale orue koje su proizvele prema uputstvima bogova orue kojim se, moda, lake moglo obradivali stenje nego to to danas mogu zamisliti arheolozi. : 14. U stvari, danas se na naoj zemaljskoj kugli otkriva svake godine sve vie i vie ogromnih podzemnih pre-bivalita, koja meutim nisu istovetna s tunelskim sistemima u Ekvadoru i Peruu. Ti podzemni Ijudski gra-dovi, koji se neprestano otkrivaju, nesumnjivo su delo velikog broja ruku nisu stvoreni uz pomo savrenih tehnikih pomagala kakva je, recimo, toplotna builica. Takvi zatitni rovovi, koje su sebi stvurili Ijudi zbog straha pred "unitenjem iz svemira", mogu se, na primer, nai na ovim mestima: San Augustin, Kolumbija: podzemna svetilita sa spo-jenim hodnicima; Holuli, Meksiko: podzemni hramovi sa spojenim hod-nicima. (Nc smeju se brkati sa hodnicima, dugim kilo-metre, koje su izgradili arheolozi.) Derinkuja (Andolija, Turska): podzemni gradovi sa viespratnim "kuama" i velikim prostorijama za okup-Ijanje. 15. Ako su Ijudi, to jest nai preci, stvorili sebi ne-izmernim trudom i snagom svojih ruku odbrambena zda-nja ispod zemlje, nisu to uinili ni radi zabave, ni radi odbrane pred divljim ivtinjama, ni radi slavljenja svojih religioznih ideala. Nisu to uinili ni zbog straha pred nekim stranim osvajaima: takva kopanja uz pomo je-dnostavnog oruda i sirove Ijudske snage traju godinama. Uostalom, strani osvajai bi lako prisilili te budalaste branioce na predaju: bilo bi dovoljno da se postave pred ulaze u peine. Opkoljene, izmorili bi ih glau. 16. Mislim da posloji samo jedan razlog zbog kojeg su nastala podzemna zdanja izgraena Ijudskom rukom, i to: strah pred napadima izvazduha! Ali ko je mogao napasti iz vazduha te oveuljke? Jasno oni o kojima su znali iz predanja, to jest bogovi koji su u pradavno doba bili ve jednom u poseti. Zbog ove smele spekulacije nudim glavu svakoj kritici. Na to sam se ve navikao. Jetkija kritika i poruga ne mogu se sruiti na mene nego to su one nakon mog navodenja Ezekijclovih zapisa u "Seanjima na budunost". Moram ukratko ponoviti! Kod Ezekijela pie: "Godine tridesete, etvrtog meseca, petog dana, kad bijah meu izgnanicima na reci Kebaru, olvoriese nebesa ... Pogledah, kad ono sa severa udario silan vihor, vclik oblak, buktei oganj obavijen sjajem; usred njega, usred ognja, neto nalik na sjajni metal. Usred toga neto kao etiri bia, oblijem slina oveku; svako od njih sa etri obraza, u svakoga etiri krila. Noge im ravne, a stopala kao u teleta; sevahu poput glatkog mesinga ... Dok ja po-smatrah, gle: na zemlji uz svako bie po jedan toak. Tokovi behu slini krizolitu, sva etiri istoga oblika; ob-likom i napravama behu kao da je jedan toak u drugome. U kretanju mogli su ii u sva etiri smera, a nisu sc morali okretati. Naplatnice im behu visoke, a kad bolje osmotrih, gle, na sve strane pune oiju. Kad bi bia krenula, krenuli bi s njima tokovi; kad bi se bia podigla sa tla i tokovi se podizahu ... 'Sine oveji, na noge se digni, da s tobom govorim!' ... I ja za sobom uh silnu tutnjavu. Slava sc Boja podigla sa svoga mesta. uh lepet krila onih bia udarahu jedno o drugo i snanu kripu tokova io se s njima kretahu."

Iz tog Ezekijelovog zapisa, koji sam delimino naveo, izvukao sam nekoliko pitanja koje namee poznavanje nae dananje aslronautike tehnike. Sve je to bilo vrlo lako pojmljivo, tumaenje se nepogreivo nudilo. Kakvu li sam kritiku i izrugivanje morao trpeti zbog svoje sa-vremene cgzcgeze! Dvadeset osmog marta 1972. godine razgovarao sam u Hansvilu (SAD) sa Jozefom F. Blumrihom. Inenjer Blumrih, rodom Austrijanac, radi ve 14 godina u NASI i upravnikje Konsiruktorskoprojektnogodeljenja u kome se na dasci za crtanje izrauju nacrti buduih svemirskih stanica i proraunava svaka pojedinost. Blumrih je, na primer, sudelovao pri konstruisanju poslednjeg stepena "Saturna V", a planira i budue orbitalne stanice u kojima e nekoliko astronauta nedeljama boraviti u svemiru. U julu 1972. godine Blumrih je za svoje radove na "Sa-turnu" i "Apolu" odlikovan "Iksepnal Servis Medaljom" od NASE odlikovanjem kojeje NASAdala vrlo malom broju Ijudi. Vi ste se u slobodno vreme bavili vizijama proroka Ezekijela. Zato ste, s obzirom na svoj poloaj, to inili? Da budem sasvim iskren: iz protesta! Proitao sam vau knjigu "Seanje na budunost" s oseanjem nadmo-nosti, svojstvenom oveku koji od poetka zna da sve to nije istina. Iz obilja materijala 5to ste ga vi predoili pro-naao sam u opisu tehnikih obeleja Ezekijelovih vizija podruje na kome, da tako kaem, imam pravo glasa, jer sam najvei deo svog ivota proveo konstruiui i pro-raunavajui avione i rakete. Uzeo sam, dakle, Bibliju kako bih proitao celi tekst, uveren da u vas ve za nekoliko minuta pobiti i odbaciti. Niste mogli, jedno stavno niste smeli biti u pravu! Medutim, paljivo itanje je uskoro potkopalo moj'u sigurnost, a onih nekoliko mi-nuta pretvorilo se u dugotrajno inienzivno "korienje slobodnog vremena", u kome sam potanko razradio i obrazloio ono to sam naao u prvim satima. Jeste li u svojim razmiSljanjima uzeli u obzir osobu proroka Ezekij'ela? Razume se. S tri strane: njegovu linost uopte, njegove sposobnosli kao izvetaa i napokon njegovo su-delovanje u opisanim dogadajima. Njegova linost utie na iroku optu ocenu njegova izvetaja. Kao reporter ima izrazit dar zapaanja. Kao uesnik pomae nam da od-govorimo na pitanje:je li on bio sreditezbivanja? Budui da nije, postavlja se sledee pitanje: a zaSto nije? Do sada su se susreti Boga i oveka, koji se opisuje u Starom zavetu, a koji uvek donosi sa sobom propratne pojave kao to su dim, buka, vatra, munja i potres, oz-naavali kao "ideogrami". Smatrate li moguim, nakon svog prouavanja Ezekijela, da je stvarno doSlo do susreta izmeu njega i nekih nepoznatih razumnih bia? Ako smatrate, na osnovu kojih ste bitnih indidja stvorili takvo miljenje? Odgovor na vae prvo pitanje sasvim je odreden: da, m smatram! Meutim, ne slaem se s reju "indicija": iz Ezekijelovog izveStaja se moe prepoznati opti izgled svemirskih brodova to ih on opisuje. Svaki inenjer, pot-puno nezavisno od izvetaja, moe raunski preispitati i rekonstruisati letelicu takvih svojstava. Ako se tada ispo-stavi da rezultat nije samo tehniki mogu, ve da je u svakom pogledu vrlo svrsishodan i dobro odabran, zatim akose u Ezekijelovom izvetaju pronadu opisi pojedinosti i zbivanja koji se bezsuprotstavljanja podudaraju sa tehni-kim rezultatom ... tada se vie ne moe govoriti samo o indicijama! Znam da ste o svojim razmiljanjima i proraunima na osnovu podataka proroka Ezekijela napisali knjigu. (Blumrihova knjiga izlazi u prolee 1973. godine u izdanju "Econ Verlaga".) Mogu li se, prema vaim proraunima, dobiti i podaci o razmerama i tehnikim naelima? Na moje vlstito iznenadenje, uspeli su se dobiti prilino tani podaci! Takvo ispitivanje na raunskoin podruju se - ba zbog poetne nesigurnosti - sprovodi parametarski, lo jest postepeno se varira niz uticajnih veliina. Pri tom je, dabome, nuna ekstrapolacija iznad dananjeg stepena tehnike, koja poiva delimino na teo-rijski poznatim mogunostima, a delimio na procenjenim vrednoslima. Ustanovio sam da Ezekijelov svemirski brod ima vrlo verovatne dimenzije i pripada stepenu tehnike koji e dananje oveanstvo dostii tek za nekoliko decenija! Ne bih hteo unapred olkriti rezultate vaih istra-ivanja, ali sam, naravno, znatieljan da li na kraju ostaju jo neka otvorena pitanja. Moete li mi spomenuti bar dva? Rado. Jedno pitanje se odnosi na dve prilino je-dnakovredne mogunosti: sadri li izvetaj meavinu "pra-vih" vizija i stvarnih dogadaja ili donosi samo realna zapa-anja? Drugo pitanje se

tie stvarnog poloaja hramova u koje je Ezekijel pobegao. Ni jedna od dve nagovetene mogunosli ne moe se, zapravo, povezati s Jerusalimom. Odredivanje stvarnog poloaja bilo bi, dakako, vrlo zna-ajno. Znate li, dragi gospodine Blumrih, da ete istra-ivae Starog zaveta i ne samo njih! okirati svojim loginim proraunima i razmiljanjima? Zacelo, ok je neizbean! Nadam se ipak da u trajanje tog oka svesti na minimum na taj nain to e se u mojoj knjizi nalaziti svi tehniki podaci koje sam kori stio pri proraunavanju i rekonstrukciji. U potpunosti predoavam te rezultate. Ko sumnja, mo.e dakle sam proveriti moj racl ili dati nekome da ga proveri. Pre-ispitivanje rauna nije dugotrajan posao, a time e se ve, u stvari, savladati najvei ok: jcdnostavno, ne prcostaje nikakav drugi izlaz! Dabome, tada e uslediti podue raz-doblje adaptiranja na raznim podrujima. Tu mi se ispunila potajna elja! Jedan istaknuti teh-niar ozbiljno je razmotrio moje spekulacije i njihove dokaze. Ja elim da moji podsticaji na razmiljanje iza-zivaju isto onako kao i u Blumrihovom sluaju. No hteo bih i to da naunici, ponekad vrlo oholi, skinu svoje mutne naoare i stave nova, jaka stakla, kako bi kao Blumrih ispitali ne nudi li matoviti Deniken moda ipak neke puteve (a bez sumnje i zablude) na ijem se cilju moe nai vie prave istine nego na starim utabanim stazama koje se, ionako, samo vrte u krugu. Errare humanum est! ... poruuje Sofoklo (497-405. pre n.e.) preko svoje Antigone. Ta zar je tako teko, jar je sramota napustiti poloaje koji se najkasnije sutra! vie nee moi odrati?

VII "Ono" ili setva u svemiru

Ko ili ta je stvorilo univerzum? Ko ili ta je postavijo zvezde u svemiru? Ko ili ta upravlja "ruicom" u svemiru i zabavlja se time da sudara zvezde, izaziva eksplozije sunaca i mea cele galaksije? Ko ili ta je udahnulo ivot prvim biima? Ko ili taje htelo da nastanu razumna bia, da budemo onakvi kakvi jesmo? Ako je sve to postoji stvorio jedan jedini Bog, onda je laj Bog morao biti pavedan, svemoan i dobar, jer je sve nastalo po njegovoj volji. Zato taj svemoni Bog doputa ratove, zato doputa da teku krv i suze? Zato taj bog doputa da se ubijaju nevina deca? Ako taj mudri Bog eli da mu "slue" svi Ijudi, kao to govorevere, zato doputa najednoj jedinoj planeti 20.000 vera i sekti koje se u njegovo ime krvavo razraunavaju? Kako se moe u ime tog Boga koji je, kao to govore vere, nekad bio ovek pa stoga razume Ijude u srei i nesrei blagosiljati oruje neprijateljskih snaga radi pobede? Zar ne bi trebalo da mudri Bogda blagoslovsamo jednoj strani, onoj koja se bori uistinu u njegovo ime, po

njegovom nalogu i volji? Zato mogu nitkovi i lupei, gulikoe i lane sudije uivati jednaku sreu pod Bojim Suncem kao i dobra ." stvorenja? Kako moe mudar i milostiv Bog dopustiti da se bogati bogate, a siromani osiromauju, kad su svi njcgova deca? Kakav je, uopte, smisao namenio taj Bog razumnim biima? Molekularni biolog ak Mono, upravnik Pasterovog instituta u Parizu i dobitrnik Nobelove nagrade 1965. godine, uzbudio je i zbunio verniki svet svojom knjigom "Sluajnost i nunost", pa se ak i ateistika levica po-bunila zbog njegovih postavki jer u njima nasluuje filo-zot'sko pretvaranje biolokih injenica u zamenu religije. U svom delu Mono spominje tri stupnja koji su omo-guili sav ivot: 1. Stvaranje glavnih hemijskih sastavnih delova ivih bia na Zemlji: nukleotida i aminokiselina. (Nukleotidi su jedinjenja fosforne kiseline, nukelinskih baza i ugljenih hidrata, koji sejavljaju naroito ujezgrima elija. Ami-nokiseline su organske kiseline koje su znaajne kao graa belanevina.) 2. Na osnovu tih materija stvaranje prvih makromo-lekula koje se mogu ponoviti (makromolekule se sastoje od 1000 i vie atoma). 3. Oko tih neogranieno ponovljivih struktura izgra-uje se teleonomski aparat, sistem koji predstavlja sutinu: on dovodi do praelije. Mono poznaje najnovija istraivanj'a molekularne bio-logije i genetike: pre milijardu godina pojavila su se u Zemljinoj atmosferi i Zemljinoj kori odreena jedno-stavna ugljenikova jedinjenja (kao to je metan), a posle su se stvorili voda i amonijak; iz tih jednostavnih jedi-njenja nastale su brojne materije, meu njima nukleotidi i aminokiseline, koje su napokon stvorile u prabiotinoj pahulji prvi organizam, prvu eliju, a time i prvi ivot. To se dogadalo, dakle, u doba kad hemijski i fizikalni tokovi jo nisu bili vezani za prisustvo ivih bia. ("Povratak zvezdama, 32. strana i dalje). Onaj "mali ostatak" do razvitka homo sapiensa pretvara se u teoriju cvolucije u miran razvoj bez rcvolucionarnih zahvata. Sutina Monoovih postavki je da se odluan dogadaj u nastanku ivota zbio samo jedan jedini put. Mono sma-tra: "ovek napkon zna da je sam u ravnodunoj ne-izmenljivosti univerzuma, iz koje je sluajno izronio. 0 njegovoj sudbini i dunostima nigde se nije odluivalo." ivot kao lutrijski zgoditak prirode?! Ako misli tog ateislikog profesora i imaju vrstu naunu osnovu, ipak ostaje bez odgovora ono odluno pitanje: Koja prasila je pripremila hemijske malerije za nastanak ivota? Odakle su, dakle, prispeli dodaci za prasupu u kojoj jc prvi ivot plivao kao masna okca na goveoj supi? Dabomc, nauka odgovara: Iz atmosfere! No taj mi odgovor nije dovoljan. PItam kao radoznalo dete: Aodakleje nastala atmosfera? Iz omotaa Zcmlje koja se hladila, sinko. Aha, a odakle je nastala Zemlja? Ona je deo Sunca, sinko. ASunce? Ono je deo Mlenog puta,sinko. A odakle potie, molim vas, Mlcni put? On je deo svih ostalih galaksija u svcmiru, sinko. A galaksije, odakle one potiu? 0 tome postoje samo tcorije, sinko. Profesor Dord Lemetr, fiziar i matematiar iz Bri-sela, uveo jc u raznolike rasprave vrlo neobinu ideju o nastanku celog sveta. Prc milijardu godina sva materija univerzuma, kao leka masa, bilaje zgusnuta u praatomu, ija ju je kohezija trajno stezala oko jezgra; ogromne sile su se sabirale i umnoavale tako da je ta grudva matcrije eksplodirala; rasprsnuvi se na milijarde i milijarade delo-va, ti komadi materije u dugom razdoblju konsolidacije su se okupili u beskrajno brojnim galaksijama. Ruski fiziar Georg Gamov (1904), koji je preko Pariza i Lon-dona stigao na Univerzilet u Miigenu, poznat je u svetu po svojim prihvatljivim formulacijama; prihvaenu ideju o praeksploziji, koju nauno mnjenje danas smatra najve-rovatnijom teorijom o nastanku celog svcla, a time i svega ivog, on je uveo u literaturu kao prihvailjiv pojam: "big beng (tres!) eksplozija". Da je taj nain stvaranja propratio snaan prasak, polpuno jc uverljivo. Tres! Teorija o eksploziji ima, nasuprot svim ostalim te-orijama, tu prednost lo se moe "dokazati" takozvanim Doplerovim efektom. Austrijski profesor fizike Kristijan Dopler (1803-1853) otkrio je 1842. godine pri svim ta-lasima bilo svetlosnim, bilo zvunim efekat koji je nazvan po njemu. Doplerov efekat se sastoji u promeni visine tona ako se kreu izvor tona ili posmatra.

Povea li se njihova meusobna udaljenost, ton postaje nii, sma-nji li se udaljenost, postaje vii. Ta pojava moe se na primer, primetiti kad se pribliava ili udaljava lokomotiva koja vidi. Pri svellosnim zracima, ako se izvor svetlosti kree prema posmatrau, javlja se pomicanje spektra pre-ma plavoj buji, a kad se izvor svetla udaljuje od posma-traa, primcuje se pomicanje prema crvenoj boji. Pomo-u Doplerovog efekta moe se izmerili brzina kretanja svih zvezda, jerje utvrdeno da zvezde svih galaksija imaju jednak hemijski sastav i mnogostruko jednake fizikalne uslove kao i zvezde u naem Mlenom putu. Na osnovu tih proverenih injenica astrofiziar Edvin Pauel Habl (1889-1953), prouavajui na opservatoriji Mont-Vilsun kosmikc maglinc i zvezdane sisleme, otkrio je 1929. godinc da se, to su galak.sije dalje od nas, po-veava pomicanje prema crvcnoj boji. Hans Alfen, pro-fesor fizikc plazmc na Kraljevskoj tchnikoj visokoj koli u Slokholmu, tvrdi: "Galaksije se udaljavaju od nas brzi-nama kojc su srazmcrne njihovim udaljenostima od nas." Frekvencija svetlosti smanjuje se za jedan posto ako se izvor svetlosti udaljava od nas brzinom koja iznosi jedan posto brzine svetlosti (=gotovo 300.000 km/sek). Zami-slimo aren deiji halon koji jo nije naduvan. Naaramo li u naborima gumene mase crvene take, a potom balon naduvamo, svaka crvena taka udaljava se od susedne, i to srazmernom brzinom, jer se svaka taka to je balon vei, to bre i dalje odmie od ostalih taaka. Jasno je da se na temelju podataka o brzini, to ih daje medusobna uda-Ijenost taaka, te podataka o pravcima u kojima se kreu, moe izraunati kada su sve take bilc skupljene u sre-ditu. Prema toj metodi pomicanja prcma crvenom starost univerzuma procenjena je na est do desel milijardi ze-maljskih godina. Upravo kad je prihvaena ta procena, javio se u novembru 1971. godine Dord Abel, upravnik Astronomskog odeljenja pri Kalifornijskom univerzitetu, te kazao: "U zabludi ste, potovana gospodo! Nakon tri-naestogodineg posmatranja osam meusobno veoma udaljenih galaksija mogu dokazati da je univerzum dvo-struko stariji nego gto se do sada smatralo!" Tres!! Univerzum nije nekakva dama koja bi se mogla uvrediti ako se suvie visoko procenjuje njeno doba. Meni je pri-lino svejedno da li je od praeksplozije prolo gest, deset ili dvadeset milijardi godina. Starost ne govori nita o nastanku prvog ivota! Ma kada se zbio taj valromet pre loga je moralo postojati neto. Eksplozija praatoma moe objasniti nastanak galaksija sa milijardama i mili-^ jardama zvezda. Prirodnjaci svih grana, pa i filozofi, mogu sve dublje i dublje prodirati u tajne atoma kao poctka svih stvari. Aleisti mogu sve ee i ee pohijati posto-janjesile koju privremcno nazivamo "Bogom". Meutim, na poetku je postojalo stvaranje. Ako materija svih zvez-da potie iz praatoma, sasvim je logino da su zvezde u svim galaksijama nainjene od istih materija, da se dakle sastoje od istih elemenata. Ili se pomakom prema crvenom moe dokazati teorija o ekploziji, pa je sva ma-terija prvobitno bila skupljena u jednoj grudvi, ili praeksplozije nije bilo, pa se iz pomaka prema crvenom i Doplerovog efekta ne moe nita ni zakljuiti. Ustvari, ba u poslednje dve godine utvrdilo se u van-zemaljskoj materiji sve vie i vie aminokiselina i kom-pleksa molekularnihjedinjenja. Geolozi Gest Volin i Dej-vid B. Erikson sa Univerziteta "Kolumbija" (Njujork), objavili su 29. oktobra 1971. godine u asopisu "Natura" da su se pri laboralorijskim eksperimentima zraenjem smese etiri materije koje sc, kao to se moe utvrditi, javljaju u svemiru uspele dobiti kao produkt reakcije aminokiseline. Gotovo istrovremeno saoptili su istra-ivai iz radioastronomskc opservatorije u Grin Benku (Zapadna Virdinija) da su u oblaku gasa 82 u sazvedu Strelca ustanovili materiju koja sadri sve preduslove za nastanak ivota. Radi se o cijanoacetilenu, najsloenijem hemijskom jedinjenju koji se do sada mogao ustanoviti u meuzvezdanom prostoru. U svemiru su, kao i amino-kiseline u meteoritima i kamenju sa Meseca, otkrivene molekule vodonika, ugljen-monoksida, amonijaka, vode, vodonik-cijanida, formaldchida, mravlje kiseline, metil alkohola i niza ugljoivodonika. Naunici NASE obelodanili su u oktobru 1971. godi ne da su u meteoritima Marinson i Marej (nazvanim tako prema nalazitima ujunoj Australiji) uspeli ustano-viti 17 (!)aminokisclina,amedu njima i takve kojesekao protcinska grada nalaze u svim zcmaljskim organizmima.

Univcrzitct u Majamiju otkrioje u kamenju sa Meseca, to ga jc doncla posada "Apola XI", dve slobodne ami-nokisclinc kojc grade belanevine: glicin i alanin. Za-pravo, irebalo bi da se ovek, koji vrlo teko podnosi samou, veoma raduje svim naunim dokazima koji ga uveravaju kako ni u svemiru nije sam, kako naprotiv tamo verovatno ekaju vrlo brojni mudri panneri da krenu tragovima to su ih ostavili prilikom svoje neka-danje posete. Jer, prema sadanjem znanju moe se za-kljuiti ovo: sva miaterija univerzuma bilaje u poetku sjedinjena u praatomu; na ostalim zvezdama na&c galaksije postoje hemijski preduslovi za ivot. Gde je jo, meutim, u tom velianstvenom nainu miljenja to ga je podigla nauka, mesto za "dragog Boga"? Personificiranje sile, koja je morala postojati pre pra-eksplozije, imenom Bog, te prcdstave o dobrom starcu koje su se iz tog pojma katehete proirile mcu vernicima, sve to samo zamagljujc pogled. Ta iskonska sila, kojaje postojala pre poetka nastanka svega, bila jc neutrum. To ONO postojalo je pre pra-eksplozije. ONO je izazvalo veliko razaranje. ONO je iz toga stvorilo sve svetove univerzuma. ONO, beslelesna prasila, prcsudna prazapovest, posialo jc malerija i znalo je rezultat velike eksplozije. Htelo je slei doiv-Ijeno iskustvo. U brojnim raspravama pokuao sam razjasniti tu svoju predstavu jednim vrlo pojednostavljenim primerom. Te-rrible simplificateur! Zamislimo, predloio sam, kompjuter koji radi sa 100 milijardi jedinica miSljenja (=bitovi u strunom jeziku). On bi kao Slojc lo izrazio profesor Mii sa Univerziteta u Edinburgu, koji je razvio prototip misaonog kompju-tera - imao "vlaslitu svest". Ta vlastita svest kompjutera vrstojevezanauzsloenumainerijus milijardama uklo-pnih mesta. Kad bi taj inteligentni kompjutcr digao sam scbe u vazduh, razorio bi svoju "vlastitu svest" ako ne bi pre eksplozije magnetizovao sve milijarde bitova. Dolazi do cksplozije. Stotina milijardi bitova razlee se na sve strane, razliitom brzinom koja zavisi od njihove veliine. U poetku centrirana svest kompjutera vie ne postoji, no pametni samoruilac je programirao budunost nakon eksplozije: svi magnetski bitovi sa svojim pojedinanim informacijama e se kad-tad opet nai u sreditu eksplozije. Svaki bit, vrativi se, unosi u prvobilnu "vlastitu svest" velike mainerije jedan novi faktor: vlstito iskustvo. Od trenulkaeksplozijedoasa povratka ni jedan bit nije "znao" da je siuan deli neke vee svesti i da c opet postati njen deo. Da je bilo koji bit, makar i minimalne sposobnosti razmiljanja, mogao sebi postaviti pitanje: "taje smisau i svrha mojejurnjave?" ili "K.omejcstvorio,odaklesliem?" ncbidobioodgovor. Pa ipak, to je bio poctak i kraj jednog ina, neke vrste "stvaranja " svesti, umnoene faklorom iskustva. Moda to pojednostavljeno poreenje moe pomoi da se nasluti fenomen ONO: svi smo mi saslavni delovi te prasile ONO. Tck sasvim na kraju prema Telhardu de ardinu(18811955):"Takaomega" znaemo opet da u sebi samima sjedinjujemo uzrok i posledicu stvaranja. Da jc ONO, sinonim za pojam Boga, moralo postojati pre praeksplozije, ini mi se nepobitnim. Evanclist Ivan, u svojim zapisima, opisao je nastanak sveg bia: "U poetku bee Rc, i Re bee kod Boga, i Rebee Bog. Ona u poetku bee kod Boga. Sveje po njoj postalo i nita to postoji nije bez njc postalo." Sve bi to bilo logino da pojam Boga nije za dva milenijuma optereen predstavama koje omoguuju da sc deci i divljacima lako pria o stvaranju. Ako je, meutim, fenomen ONO (Bog) odluio da se prelvori u materiju, ondaje ONO stvaranje, ali i proizvod svog stvaranja. to kae profesor D. L. Pajper sa Univerziteta "Stanford": "Panian strah pred grekom smrt je svakog napretka. Istinoljubivost je nje-govo zalitno pismo!" Kao i bitovi kompjutera, i mi emo se opet sjediniti. Mi smo delovi, siuni delovi ONOGA, koji emo se vratiti u beskrajnu kosmiku zajednicu. Sve svesti, sve filozofije muese traed odgovore na pitanja: "Zato?" i "Odakle?" "Znanje se", pie teolog profesor Paketi, "ne mora bezuslovno stei naunim putem; zapravo,'ni jedna tako-zvanaznaajna religiozna istina nijesestekla na taj nain."

Na pragu treeg milenijuma nae ere svet je rascepkan na pet velikih suparnikih vera i hiljade fanatinih sekti. Tehnika e, vrlo verovatno, omoguiti uspostavljanje veze sa nepoznatim razumnim biima u svemiru. Kako ih mi zamiljamo? Kao katolike? Kao protestante? Kao staroluterane? Kao husite? Kao mormone? Kao muhamedance? Kao budiste? Kao hinduiste? Kao grkopravoslavce? Hoemo li dopustiti da nas nepoznata razumna bia smatraju duhovno sirumanim zato to se subotom ne sluimo prekidaem svetla? (ortodoksni Jeveji) Zato to nejedemo svinjsko meso? (muhamedanci i Jevreji) Zato to smatramo svetima mrave krave i debele pacove? (hi-nduisti i srodne vere) Ili zato to smo svog svcmonog Boga na uasan nain prikovali za krst? Verujem da e stupanjem u meduzvezdani trei mi-lenijum nuno doi kraj zemaljskom mnogobotvu. Pretposlavi li se da smo svi mi dclovi silnog ONOG, Bog vie ne mora biti na nepojmljiv nain istovremeno dobar i zao, vie nije odgovoran za patnje i radosti, is-kuenja i poroke. Mi sami nosimo u sebi pozitivne i nega-tivne sile, jer svi mi potiemo iz ONOG kojc je uvek postojalo. Ne mogu izbei to putanje o ONOM, ili umiljeno: pitanje o Bogu, ali i neu, jer je moje uverenje da vere sa svojim bezbrojnim bugovima koe naperdak. Koliko su puta vere i sekte, svaka od njih slepo odana nekom Bogu, bile povod ralovima, patnjama i strahotama! One e, ako ne bude boljcg razumevanja, bili propratni uzrok kraja Ijudske egzistencije. Sistemski analitiar Dej V. Forster sa Masausec In-stituta za tehnologiju pruzio je tanim matematikim uzorkom najtemeljitiju sludiju o porasiu stanovnitva i njcgovim posledicama. "Granice rasta" zove se knjiga u kojoj je u maju 1972. godine profesor Denis Medovs, koristei Forsterove proraune, predoio svetskoj javno-sti jezive perspeklive za budunost. Svakog dana, svakog sata raste broj Ijudi. Nau planetu preplavljuje Ijudska bujica. Svim Ijudima je potrebna hrana, odea, krov nad glavom. Svi proizvodc otpatke i smee, poveavaju koli-inu azota. Potrebno je vie korisnih poljoprivrednih po-vrina i vie sirovina nego to ih ima na naoj palneti. Poput metastaze kancerozne otekline, Zemljinu povrinu obrauju gradovi i naselja. Kre li se u krajnjoj nudi dungle i praume, time oveanstvo gui samo sebe: uni-tava izvore kiseonika. ivotnog eliksira, to jest vode, vige nema dovoljno, ak i ako se uraunaju mora i polarni led. Zemlja e, upozoravaju naunici, propasti jo pre 2100. godine. Za taj problem postoji samo jedno reenje: hitna i stroga obustava radanja. Tome se suprotstavljaju vode velikih i malih verskih zajednica kao po nekom kartel-skom dogovoru koji obuhvata ceu svet. Svaka zajednica broji svoje ovice, a vie ovica znai veu mo, ak i lada kada se ta mo u Ijudskoj bedi zaista ne moe smatrati poslatom od Boga. Ono to se tu zbiva u ime Boje imperijalistikaje politika prema najsiromanijim sivorenjima, zloin prema oveanstvu. Prema Bojim slikama.i prilikama? Zar ne bi trebalo da ovek napokon shvati kao je on bitan deo svemira? S tog gledita on bi uskladio svoj odnos prema svom vlastitom znaaju, mogao bi svoj svet sauvati kao zaviaj i istovremeno posegnuti hrabrije prema zvez-dama. Budunost e doneti svemirske letove poseie Mesecu bile su tek sasvim sitan poetak jer e nam bili potrebne sirovine, ali i prostor. Meutim, astronautika e, gotovo sigurno, doneti i susret s "gospodarom s druge zvezde". Taj susret ne pristaje u koncept 20.000 vera i sekti. Pravoverna ovica, ovek, mora ostali kruna stvaranja! ta e biti ako bez ikakvog boanskog ina stvaranja postoje na drugim planetama inteligentna, nama znatno nadmo-na bia! Veoma je teko rastati se od dobro poznatih i-omiljenih bajki. Na luciferski spretan nain nastoje se sabotirati ta teh-nika budunosti i njen cilj. uju se opomene da sc treba uvati rezultata istraivanja koja su usmerena prema tom cilju. To raspoloenje se zavlai tako neprimetno pod kou da mnogi mudri kritiari astronautikih planova vie i ne primeuju ko pri njihovim dokazivanjima rukuje pe-rom... ta sada? ta da se radi?

Treba li dii u vazduh hramove, sruiti crkve? Ne, nipoto. Gde se Ijudi okupljaju i veliaju Stvoritelja, oseaju ugodnu zajedniku pripadnost koja ih jaa. Kao da je dodirnuta tonom muzike viljuke, u prostoriji zatitra zajednika slulnja o necm velianstvenom. Hramovi i crkve jesu mesta osveivanja, mesla zajednikog slav-Ijenja neodredivog, ONOG, koje samo privremeno zo vemo Bogom. Ta sastajalila su potrebna. Ostalo je, me-utim, suvino.