ta je finansijski menadment? Finansijski menadment se odnosi na kupovinu, finansiranje I upravljanje imovinom imajui u vidu osnovni cilj poslovanja 1. 2. 3.

Tri su bitne odluke za finansijskog menadera: Odluka o finansiranju Odluka o investiranju Odluka o upravljanju imovinom

OSNOVNE PODELE PREDUZEA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE Prema karakteristikama transformacionog procesa: 1. Prizvodno 2. Usluno - Prema veliini: 1. Malo 2. Srednje 3. Veliko Prema pravnom obliku: 1. 2. 3. 4. 5. PROIZVODNO USLUNO TRANSFORMIU ULAGANJA U USLUGE INTEZIVNA RADNOM SNAGOM,STRUNOST I SPOSOBNOST RADNE SNAGE SU FAKTORI IMAJU PRESUDNU ULOGU USLUGA JE VEZANA SA POTRONJOM REZULTAT PROIZVODNJE NIJE OPIPLJIV TRANSFORMIU ULAGANJA U PROIZVODE INTEZIVNA KAPITALOM, TEHNOLOKI FAKTORI IMAJU PRESUDNU ULOGU REZULTAT PROIZVODNJE JE OPIPLJIV PROIZVOD PROCES PROIZVODNJE NIJE VEZAN ZA POTRONJU OMOGUAVA USKU SPECIJALIZACIJU PROIZVOAA Ortako Drutvo sa neogranienom odgovornosti Komanditno Akcionarsko Javna preduzea

PODELA PREMA VELIINI

OMOGUAVA USKU SPECIJALIZACIJU

KRITERIJUMI ZA PODELU SU: BROJ RADNIKA, OSTVAREN UKUPNI PRIHOD, VREDNOST KAPITALA RAZLIKUJEMO 3 NAINA RAZVRSTAVANJA U SVETU 1. BOLTONOV U Velikoj Britaniji 2. Ameriki komitet za privredni razvoj 3. EVROPSKA UNIJA 4. Kriterijumi kod nas MALO PREDUZEE POZITIVNE OSOBINE VEZANI SU ZA PREDUZETNITVO PROIZVODE LUKSUZNE PROIZVODE JAVLJAJU SE U OBLIKU ZANATSKIH RADIONICE, TRGOVINA OGRANIENE SU IM MOGUNOSTI PLASMANA NA TRITU ZAHTEVAJU POSEBNU STRUNOST LAKO SE PRILAGOAVAJU PROMENAMA U OKRUENJU

NEGATIVNE OSOBINE - VISOKI SU TROKOVI PROIZVODNJE - ZAVISE OD STRUNOSTI RADNE SNAGE - TEKO SE NALAZE STRUNI LJUDI - OGRANIENI SU U POGLEDU SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE PROIZVODNJE - TRINI RIZIK JE VEI, JER PROIZVODE SAMO JEDAN PROIZVOD SREDNJE PREDUZEE POZITIVNE OSOBINE - FORMALIZOVANA ORGANIZACIONA STRUKTURA - RAST PROIZVODNJE I RAST PRODAJE - ZAHTEVAJU VEI KAPITAL - IMAJU HIJERARHIJU UPRAVLJANJA - ZAHTEVAJU POSEBNU STRUNOST U UPRAVLJANJU NEGATIVNE OSOBINE - ZAVISE OD STRUNOSTI RADNE SNAGE

OGRANIENI SU U POGLEDU SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE PROIZVODNJE TRINI RIZIK JE VEI, JER SU IM KONKURENTI VELIKA PREDUZEA

VELIKO PREDUZEE POZITIVNE OSOBINE OSTVARUJE SE EFEKAT EKONOMIJE VELIINE KORISTI SREDSTVA VELIKIH KAPACITETA I SMANJUJE PROSEAN TROAK PROIZVODNJE DRE OPTIMALNE ZALIHE I GOTOVE PROIZVODE, SMANJUJU UKUPNE TROKOVE KORISTE SAVREMENE METODE POSLOVANJA OSTVARUJU EFEKAT KOMERCIJALNE EKONOMIJE OSTVARUJU EFEKTE FINANSIJSKE EKONOMIJE NEGATIVNE OSOBINE - POVEANJE VELIINE PREDUZEA DOVODI DO RASTA TROKOVA TO MOE IZAZVATI DISEKONOMIJU OBIMA NASTAJU INTERNIM ILI EKSTERNIM UVEANJEM INTERNO PREDSTAVLJA RAZVOJ SOPSTVENOG KAPACITETA, OTVARANJE NOVOG POGONA EKSTERNO PREDSTAVLJA PRIPAJANJE JEDNOG PREDUZEA DRUGOM: HORIZONTALNO, VERTIKALNO I KONGLOMERATSKI FINANSIJSKO POVEZIVANJE: HOLDING I KONCERN

PRIVREDNA DRUTVA
ORTAKO DRUTVO NASTAJE SPORAZUMOM 2 ILI VIE FIZIKIH LICA ODGOVARAJU SVOJIM SOPSTVENIM KAPITALOM, NEOGRANIENO I SOLIDARNO PREDSTAVLJA DRUTVA LICA

IMOVINA SE MOE POVEATI: DODATNIM ULOZIMA, DOBITI DOBITAK I GUBITAK DELI SE NA LANOVE PODJEDNAKO ULOZI SE MOGU PRENOSITI SLOBODNO IZMEU ORTAKA ODLUKE SE DONOSE VEINOM GLASOVA ORTAKA OSNOVNI NEDOSTACI SU: NEOGRANIENA ODGOVORNOST I PRODAJA UDELA U SLUAJU SMRTI ORTAKA

KOMANDITNO DRUTVO NASTAJE SPORAZUMOM 2 ILI VIE FIZIKIH LICA, PRI EMU JEDAN ODGOVARA NEOGRANIENO (KOMPLEMENTARI) I OGGRANIENO DO VISINE ULOGA (KOMANDITORI) VISINA MINIMALNOG ULOGA JE ODREENA ZAKONOM KOMPLEMENTARI UPRAVLJAJU DRUTVOM, A KOMANDITORI NE PREDSTAVLJA DRUTVA LICA IMOVINA SE MOE POVEATI: DODATNIM ULOZIMA, DOBITI DOBITAK I GUBITAK DELI SE NA LANOVE SRAZMERNO ULOZIMA ULOZI SE MOGU PRENOSITI UZ ODOBRENJE ODLUKE SE DONOSE VEINOM GLASOVA ORTAKA

DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU VIE LICA ZAKONOM KOMANDITORI NE ULOZIMA, DOBITI SRAZMERNO ULOZIMA ORTAKA NASTAJE OSNIVANJEM OD STRANE JEDNOG ILI VISINA MINIMALNOG ULOGA JE ODREENA KOMPLEMENTARI UPRAVLJAJU DRUTVOM, A PREDSTAVLJA DRUTVA KAPITALA IMOVINA SE MOE POVEATI: DODATNIM DOBITAK I GUBITAK DELI SE NA LANOVE ULOZI SE MOGU PRENOSITI UZ ODOBRENJE ODLUKE SE DONOSE VEINOM GLASOVA SVI ULOZI SE VODE U KNJIZI ULOGA NAJVII ORGANUPRAVLJANJA JE SKUPTINA

AKCIONARSKO DRUTVO NASTAJE OSNIVANJEM OD STRANE JEDNOG ILI VIE VISINA MINIMALNOG ULOGA JE ODREENA ZAKONOM I PODELJENA NA AKCIJE KOMPLEMENTARI UPRAVLJAJU DRUTVOM, A KOMANDITORI NE PREDSTAVLJA DRUTVO KAPITALA IMOVINA SE MOE POVEATI: EMISIJOM OBVEZNICA TJ. JAVNIM POZIVOM ZABRANJENO JE SMANJENJE KAPITALA PRVA EMISIJA SE NE SME PRODAVTI ISPOD NOMINALNE VREDNOSTI MOE EMITOVATI OBINE I PREFERENCIJALNE AKCIJE NAJVII ORGAN UPRAVLJANJA JE SKUPTINA AKCIONARA, UPRAVNI ODBOR

JAVNO PREDUZEE FUNKCIONIU RADI POSTOJANJA OPTIH INTERESA IMAJU MONOPOL TITI IH VLAST IMAJU OGRANIENU SAMOSTALNOST OBUHVATA:PROIZVODNJU I DISTRIBUCIJU ENERGIJE, TRANSPORT INE U RAZVIJENIM ZEMLJAMA 10-15 % bdp, A U NERAZVIJENIM 30-45% KONTROLU VRI DRAVA PUTEM VCENA, STANDARDA ILI KROZ UPRAVLJANJE

PODJELA TROKOVA
-PREMA NAINU PRENOENJA NA NOSIOCE 1. Direktni 2. Indirektni - PREMA ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJE 1. FIKSNI 2. VARIJALBILNI. - Posmatraju se na : kratak rok poveanje proizvodnje u okviru postojeih kapaciteta Dugi rok proirenje kapaciteta

POSMATRANJE TROKOVA NA KRATAK ROK FIKSNI TROKOVI

UKUPNI FIKSNI TROKOVI NE MENJAJU SE SA PROMENOM OBIMA PROIZVODNJE PROSENI FIKSNI TROKOVI SE SMANJUJU POVEANJEM OBIMA PROIZVODNJE

PFT= UFT/Q PFT- PROSENI FIKSNI TROKOVI UFT UKUPNI FISKNI TROKOVI Q- BROJ JEDINICA PROIZVODA - U FIKSNE TROKOVE SE UBRAJAJU: AMORTIZACIJA KADA SE OBRAUNAVA VREMENSKI, TROKOVI MATERIJALA I RADA U PRIPREMNOJ FAZI, TROKOVI RADA NAJVIIH RUKOVODIOCA VARIJABILNI TROKOVI UKUPNI VARIJABILNI TROKOVI SE SRAZMERNO MENJAJU SA PROMENOM OBIMA PROIZVODNJE DELE SE NA KOMPONENTE:PROPORCIONALNE, DEGRESIVNE ILI PROGRESIVNE I FIKSNE. Proporcionalni:trokovi osnovnog materijala, pomonog materijala, amortizacija, energija Degresivni ili progresivni na pr. trokovi kala rastura loma Fiksni trokovi nastaju raslojavanjem proizvodnih kapaciteta na vie zona obia proizvodnje

FINANSIJSKI IZVETAJI
BILANS STANJA BILANS USPEHA TOKOVI GOTOVINE (CASH FLOW)

BILANS STANJA AKTIVA Naziv Stalna sredstva Obrtna sredstva PASIVA iznos Naziv Sopstveni kapital iznos

Dugorone obaveze

 Kratkorone obaveze ukupno ukupno

BILANS STANJA - aktiva Stalna sredstva - sredstva koja se dugorono koriste u poslovanju I to su: zemljite, graevinski objekti,oprema maine, motorna vozila Obrtna sredstva sredstva za koja se oekuje da e biti pretvorena u roku od 12 meseci u gotovinu I to su: Gotovina Depoziti u bankama Potraivanja od kupaca Zalihe (sirovina, gotovih proizvoda)

BILANS STANJA- pasiva Ukupan kapital- obuhvata:

1. Akcionarski kapital iznosi uplaeni po osnovu kupovine akcija ili udela u preduzeu 2. Nerasporeena dobit ostvarena dobit preduzea koja nije rasporeena akcionarima 3. Revalorizacione rezerve II Dugorone obaveze sve obaveze sa rokom dospea veim od 12 meseci, I to su: obaveze prema dobavljaima I obaveze prema bankama III Kratkorone obaveze sve obaveze sa rokom dopsea manjim od 12 meseci BILANS USPEHA I UKUPAN PRIHOD Poslovni prihodi Finansijski prihodi Ostali prihodi II UKUPAN RASHOD Poslovni rashodi Finansijski rashodi Ostali rashodi III DOBIT = UKUPAN RASHOD UKUPAN PRIHOD IV NETO DOBIT= DOBIT POREZ NA DOBIT

FINANSIJSKI POKAZATELJI
POKAZATELJI LIKVIDNOSTI Opti racio likvidnosti= obrtna sredstva / kratkorone obaveze - Izraava stepen sigurnosti I za njega vai pravilo 2:1, to znai da je preduzee likvidno ukoliko je ovaj pokazatelj 2 ili vie Pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza Rigorozni racio likvidnosti= obrtna sredstva - zalihe kratkorone obaveze - Izraava stepen sigurnosti I za njega vai pravilo 1:1, to znai da je preduzee likvidno ukoliko je ovaj pokazatelj 1 ili vie. Pokazuje sa koliko je dinara pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza Neto obrtna sredstva = obrtna - Izraava stepen sigurnosti

kratkorone sredstva obaveze

POKAZATELJI AKTIVNOSTI - Koeficijent obrta kupaca= neto prihod od prodaje proseni saldo kupaca Proseni saldo kupaca= saldo na poetku+saldo na kraju godine/2 Prosean period naplate = 360/ koeficijent obrta kupaca Pokazuje koliko puta godinje se naplati potraivanje od kupaca u toku godine. Stavljanje u odnos broja dana u godini (360) I koeficijenta obrta dobija se proseno vreme trajanja obrta

- Koeficijent obrta zaliha= cena kotanja realizovanih proiz. proseni saldo zaliha

Proseni saldo zaliha= saldo na poetku+saldo na kraju godine/2 Proseno vreme obrta zaliha = 360/ koeficijent obrta zaliha Pokazujeperiod konverzije zaliha u gotovinu

POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE ODNOS POZAJMLJNIH PREMA UKUPNIM SREDSTVIMA =

POZAJMLJENI IZVORI UKUPNI IZVORI

POKAZUJE KOLIKO JE SREDSTAVA POZAJMLJENO ZA POSLOVANJE U ODNOSU NA SOPSTVENE IZVORE

POKAZATELJI RENTABILNOSTI STOPA PRINOSA NA UKUPNA POSLOVNA SREDSTVA = POSLOVNI DOBITAK X 100 PROSENA POSLOVNA SREDSTVA POKAZUJE KOLIKI JE PRINOS OSTVARILO PREDUZEE NA SVAKI DINAR ULOENIH POSLOVNIH SREDSTAVA STOPA PRINOSA NA SOPSTVENi kapital= NETO DOBITAK X 100 PROSENA SOPSTVENi kapital POKAZUJE KOLIKI JE PRINOS OSTVARILO PREDUZEE NA SVAKI DINAR ULOENog SOPSTVENOG KAPITALA

POKAZATELJ PRODUKTIVNOSTI P= Q L

P produktivnost Q- ostvareni fiziki obim proizvodnje L ostvareni utroak radne snage

STRUKTURA KAPITALA I FINANSIJSKI LEVERID OPTIMALNA STRUKTURA KAPITALA Podrazumeva najjeftinije finansiranje Uredno izmirenje finansijskih obaveza Moraju se ispotovati odreena pravila: Razmatranje efikasne upotrebe novih sredstava 1. Dugorona ulaganja iz dugoronih izvora 2. Analiza sadanjeg I budueg kapaciteta preduzea 3. Odravanje likvidnosti I kreditne sposbnosti 4. Praenje privrednih kretanja 5. Osiguranje finansiranja u to veim tranama ODLUKA O FINANSIRANJU POSLOVANJA ZASNIVA SE NA USPOSTAVLJANJU 2 RAVNOTEE:

1. Optimalne kombinacije tuih I sopstvenih sredstava preduzee ne sme da dozvoli da udeo pozajmljenih sredstava bude vei od sopstvenih 2. Optimalnekombinacije dugoronih I kratkoronih izvora sredstava odravanje likvidnosti tj. Finansiranje kratkoronih sredstava iz kratkoronih izvora I finansiranje dugoronih sredstava (zgrada) iz dugovorlnih izvora finansiranja RIZIK I LEVERID Leverid je model kojim se utvruje najbolji model za maksimiranje rezultata I zatite od rizika. Postoje 3 vrste: 1. Poslovni rizik I poslovni leverid 2. Finansijski rizik I finansijski leverid 3. Totalni rizik I kombinovani leverid POSLOVNI RIZIK I POSLOVNI LEVERID Poslovni rizik je neizvesnost ostvarenja poslovnog dobitka kao prinosa na ukupna poslovna sredstva. Poslovni leverid se vezuje sa posmatranje odnosa fiksnih trokova I poslovnog dobitka Poslovnim leveridom se upravo izraava efikasnost poslovanja preduzea sa fiksnim trokovima. Uticaj poslovnog leverida na rezultat poslovanja meri se faktorom poslovnog leverida. Faktor poslovnog leverida se utvruje na osnovu odnosa marginalnog I poslovnog dobitka

FAKTOR POSLOVNOG LEVERIDA =MARGINALNI DOBITAK/POSLOVNI DOBITAK Faktor poslovnog leverida pokazuje da bi svaki procenat poveanja obima prihoda od realizacije dolo do procentualnog poveanja poslovnog dobitka Faktor poslovnog leverida je veoma bitan za preduzea koja su intezivna kapitalom(proizvodna preduzea), jer imaju veliki iznos fiksnih trokova Promene u obimu prodaje mnogo utie na poslovni dobitak

FINANSIJSKI RIZIK I FINANSIJSKI LEVERID Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto dobitka na sopstveni kapital Rizik ostvarenja bruto dobitka vezuje se za ulaganje pozajmljenih sredstava u stalnu imovinu I trajna obrtna sredstva Rizik ostvarenja bruto dobitka meri se faktorom finansijskog leverida, kojim se meri efekat pozajmljeni izvora finanisranja na rentabilnost Dejstvo finansijskog leverida je vee ukoliko je vee uee pozajmljenih sredstava I obrnuto. Dva su bitna faktora koja utiu na finansijski leverid I to:

1. apsloutna razlika izmeu stope prinosa na ukupna poslovna sredstva I prosene kamatne stope kao cene pozajmljenih sredstava 2. Strukture kapitala preduzea tj odnosa sopstvenih I pozajmljenih sredstava FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERIDA = POSLOVNI DOBITAK/DOBITAK PRE OPOREZIVANJA Pokazuje dejstvo kamatne stope na poslovni dobitak KOMBINOVANI LEVERID Ovde se posmatra totalni rizik poslovanja tj. Neizvesnost u pogledu ostvarenja kako bruto tako I neto dobitka uzimajui u obzir I finansijske I poslovne rizike Prati uticaj promene obima proizvodnje na poslovni dobitka Prati da li je preduzee spremno da se zaduuje I time poveava stopu prinosa na sopstvena sredstva Tei za maksimiranjem rentabilnosti uz odranje likvidnosti KOMBINOVANI FAKTOR = FAKTOR POSLOVNOG * FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERIDA

BIZNIS PLAN BIZNIS PLAN FINANSIJSKI PLAN

Procenjivanje investicionih mogunosti Procenjivanje finansijskih mogunostI Kontrola ostvarivanja finansijskih rezultata

Pokazuje finansijsku opravdanost ulaska u posao Obuhvata stanje sredstava koje preduzee treba za naredni period, nain na koji e ona biti obezbeena i oekivani nivo prodaje, trokova i profita Finansijski plan nudi odgovore na pitanja: Zato su vam potrebna sredstva? Kakva sredstva su vam potrebna? Kada e vam sredstva biti potrebna? Kakve aranmane nudite investitorima

Struktura biznis plana Finansijske projekcije A. SAET PRIKAZ FINANS. REZ. ZA POSLEDNJE 3 GOD. saetak finansijskih rezultata analiza i ocena poslovanja B. POETNI BILANS PREDUZEA potrebna poetna sredstva nain njihovog finansiranja C. FINANS. PROJEKCIJE ZA NAREDNIH 3-5 GODINA scenario poslovanja (pretpostavke) projekcija buduih dobitaka/gubitaka projekcija buduih novanih tokova (cash flow) projekcija budueg bilansa stanja analiza i kontrola trokova ocena praga rentabilnosti analiza osnovnih finansijskih pokazatelja analiza osetljivosti finansijskih projekcija PRELOMNA TAKA RENTABILITETA Ima za cilj da pokae obim proizvodnje na kojem se izjednaava realizovana vrednost proizvodnje ukupni prihodi od prodaje sa ukupnim trokovima To je onaj stepen korienja kapaciteta na kojem preduzee poinje da ostvaruje dobit PTR = FT / (PC Vq) Gde je: FT ukupni fiksni trokovi (zakupnina, zarade, porezi i dporinosi, nematerijalni trokovi) PC prodajna cena Vq varijabilni trokovi po jedinici proizvoda PLAN OTPLATE KREDITE Predstavlja operacionalizaciju kreditnih uslova Koristi kako za samu otplatu, tako i za projekto-vanje rezultata poslovanja u planskom periodu D - Ukupan dug A Vrednost jednog anuiteta p (% godinje) kamatna stopa kredita n (godina) rok otplate kredita m (koeficijent) broj godinjih anuiteta i kamatna stopa tokom jednog anuiteta i = p/m A = D i (1 + i)n (1 + i)n -1 OCENA EFIKASNOSTI PROJEKTA Akumulativnost projekta sintetizovan i najvaniji pokazatelj (odnos izmeu ulaganja u konkretan biznis i eventualnog plasmana tog kapitala na trite novca)

A akumulativnost projekta (%) PND prosena godinja neto dobit A = PND/UVI x 100 > i UVI ukupna vrednost investicije i ocenjena kamatna stopa na tritu novca Ekonominost projekta odnos oekivanih prihoda i rashoda u veku trajanja projekta E Ekonominost projekta (koeficijent) PUP prosean godinji ukupan prihod E = PUP/PUR > 1 PUR prosean godinji ukupan rashod Vreme vraanja ulaganja pokazuje za koliko e se godina vratiti uloeni papital uz zadravanje startnog uloga Ts statiko vreme vraanja ulaganja (god.) Ts = UVI/PND UVI ukupna vrednost investicije PND prosena godinja neto dobit Struktura biznis plana Analiza i ocena rizika i problema Pregled moguih rizika i problema (eksternih i internih, sistemskih, pekulativnih i sluajnih) i procena verovatnoe njihovog ostvarivanja u realizaciji posla Ocena finansijskih posledica njihovog deavanja i instrumenti osiguranja Plan delovanja u sluaju nastajanja problema odnosno plan mera, s kojima se moe izbei rizik ili smanjiti njegov uinak

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEA POJAM PROCENE VREDNOSTI Postoji nekoliko razloga za procenu vrednosti preduzea_ 1. Privatnog karaktera zbog prodaje 2. Poslovnog karaktera - nova emisija akcija 3. Fiskalnog karaktera - utvrivanje poreske osnovice 4. Pravnog karaktera _ poravnanje, steaj I sl. Predmet procene jeste kapital preduzea I on se moe iskazati kao: 1. Ukupan kapital = aktiva kratkorone obaveze 2. Sopstveni kapital = aktiva (kratkorone + dugorone obaveze) 3. Kapital vie vlasnika = aktiva (kratkorone + dugorone obaveze + kapital ostalih vlasnika) METODE PROCENE VREDNOSTI KAPITALA STATIKE METODE

1. 2. 3. 4. 1. 2.

Metoda knjigovodstvene vrednosti Metod korigovane knjigovodstvene vrednosti Metod reproduktivne vrednosti Metod likvidacione vrednosti DINAMIKE METODE Metoda kapitalizacije neto dobitka Diskontovane metode KOMBINOVANE METODE

STATIKE METODE Metod knjigovodstvene vrednosti 1. 2. 3. 4. Knjigovodstvena vrednsaot predstavlja razliku izmeu poslovne aktive umanjene za iznos gubitka I svih obaveza ukljuujui I dugorona rezervisanja I pasivna vremenska razgranienja Osnovne karakteristike: Vrednost preduzea na dan bilansiranja Raunovodstveni izvetaji su osnov ove procene Osnovna sredstva se iskazuju u punom iznosu Sredstva se vrednuju prema nabavnoj vrednosti

Metod korigovane knjigovodstvene vrednosti Ima osnovu kao prethodni metod, ali pored izvetaja zasniva se na utvrivanju latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka Latentne rezerve predstavljaju potcenjivanje aktive I precenjivanje pozicija pasive Skriveni gubitci predstavljaju precenjivanje aktive I potcenjivanje pozicija pasive Ako je iznos skrivenih gubitaka vei od latentnih rezervi tada se smanjuje vrednost preduzea I obrnuto

Metod reproduktivne vrednosti preduzea Ova metoda jo se naziva I trokovnom metodom ili metodom neto vrednosti Zasniva se na trinoj proceni vrednosti svih pozicija aktive I pasive. Realna aktiva (osnovna sredstva, zalihe, sirovine, gotovi proizvodi) procenjuju se na osnovu trine vrednosti uz umanjenje za % funkcionalne vrednosti Dugorona ulaganja, kratkorona ulaganja, vrednosni papiri procenjuju se na osnovu metode diskontovane vrednosti Potraivanja od kupaca procenjuju se na osnovu stepena naplativosti, a zatim se vri diskontovanje naplativih potraivanja Metod likvidacione vrednosti Vri se kao I kod prethodnih metoda na osnovu knjigovodstvenih podataka I izvetaja, ali se primenjuje u sluaju likvidacije preduzea Likvidaciona masa se formira a zatim se vri procena I utvrivanje obaveza

DINAMIKI METOD PROCENEMetod kapitalizacije neto dobitka Polazi od toga ta e preduzee raditi u budunosti I kakvi e biti njegovi rezultati u budunosti Sve vrednosti se utvruju na osnovu trinih vrednosti Ovde se vodi rauna o vremenskoj vrednosti novca Vrednost preduzea dobija se stavljanjem u odnos neto dobitka sa cenom kapitala

Diskontni metod Ovaj metod polazi od vremenske vrednosti novca Ono se zasniva na pitanju koliko e vredeti novana primanja preduzea u budunosti Metodom diskontovanja se vrensoti buduih prihoda svode na sadanju vrednost Razlikuju se 2 metode: 1. Metoda diskontovanja neto dobitka 2. Metoda diskontovanja istog novanog dobitka METOD DISKONTOVANJA NETO DOBITKA Projekcijom bilansa uspeha dobija se odgovarajua vrednost neto dobitka za naredni period, a zatim se vri putem diskontnog faktora (3%-5%) vri svoenje njegove vrednosti na sadanje vreme Ono to je karakteristino kod ovog metoda da se za poslednju laniranu poslovnu godinu radi kapitalizacija neto dobitka to znai da e preduzee raditi I u budunosti METOD DISKONTOVANJA ISTOG NOVANOG TOKA Projekcijom bilansa uspeha I bilansa stanja dobija se odgovarajui priliv I odliv novca, koji se putem diskontnog faktora (3%-5%) svodi na sadanje vreme Ono to je karakteristino kod ovog metoda da obuhvata sve prilive iodlove po svim pozicijama aktive I pasive