1.

Zadaci nabavne slube

Nabavno poslovanje se odvija kroz zasebnu organizacionu jedinicu koju emo nazvati nabavnom slubom preduzea. Objedinjujui u svom delokrugu sve procese rada koji se odnose na organizaciju i realizaciju nabavki, nabavna sluba uglavnom izvrava ove zadatke: - u cilju pronalaenja to povoljnijih izvora nabavki, neprekidno ispituje trite i prati kretanje prilika na njemu, - izrauje plan nabavki, - izvravajui plan nabavki donosi odluke koje e koliine, kada i kod kojih dobavljaa nabaviti, - zakljuuje ugovore o kupovini robe i usluga, - stara se o kvalitativnom i kvantitativnom preuzimanju isporuka dobavljaa, - daje nalog za preuzimanje robe u skladitima preduzea i stara se o njenom smetaju, - vri kontrolu faktura dobavljaa, uporeenjem sa odredbama kupoprodajnog ugovora, - sarauje sa drugim slubama komercijalnog sektora, odnosno drugim sektorima preduzea, - vri kalkulaciju nabavnih cena i druge obraune, - vodi evidencije koje su u vezi sa nabavnim poslovanjem preduzea i na osnovu njih vri periodine analize nabavnog poslovanja.

2. Planiranje nabavki u industrijskim privrednim subjektima

Plan nabavki se radi na osnovu i plana materijala ija je on, u stvari, konkretizacija. Poto se plan materijala osniva na planu proizvodnje, a ovaj se radi na bazi okvirnog plana prodaje, to bi hronoloki posmatrano dobili sledei redosled i mesto plana nabavki u njemu: PLAN PRODAJE PLAN PROIZVODNJE MATERIJALNI BILANS PLAN MATERIJALA PLAN NABAVKI 2.1. Materijalni bilans Izvrenje plana proizvodnje uslovljeno je raspolaganjem potrebnim vrstama i koliinama materijala. Za utvrivanje potreba u direktnom materijalu koristi se podatak o planiranom obimu proizvodnje po svakom proizvodu i bruto-tehniki normativ materijala za njega. Za indirektan materijal, meutim, koristimo se normativnima potronje po pojedinim pogonima, odnosno na celu radnu organizaciju. Ovi se normativi ustanovljavaju na osnovu iskustva iz ranijih godina na korekcijama adekvatnim promenama u obimu proizvodnje ukoliko, odnosno u kojoj meri iste utiu na potronju indirektnog materijala.

U industrijskim preduzeima sa masovnom ili velikoserijskom proizvodnjom postoje stalni normativi materijala. Meutim, u preduzeima sa pojedinanom, kao i maloserijskom proizvodnjom potrebe u materijalu se mogu dati unapred jedino na bazi iskustava iz ranijih godina poto se izradi tehnike i tehnoloke dokumentacije pristupa tek poto se perfektuiraju aranmani koji obezbeuju realizaciju proizvodnje. Zato je u ovim sluajevima neminovno iskazivanje stvarnih potreba u materijalu za krae vremenske periode na bazi podataka iz operativnih planova proizvodnje, odnosno radnih naloga. Iskaz potrebnog materijala za izvrenje planirane proizvodnje naziva se materijalnim bilansom. Razlikujemo materijalne bilanse po proizvodima i zbirni materijalni bilans. Materijalni bilans po proizvodnji sadri (Slika 3.): planiranu koliinu proizvoda, vrste i koliine materijala potrebne za izradu jedinice proizvoda, potrebne vrste i koliine materijala za planirani obim proizvodnje konkretnog artikla.

Zbirni materijalni bilans za razliku od prethodnog daje pregled potrebnog materijala za ostvarenje celokupne planirane proizvodnje. Pored naturalnih pokazatelja materijalni bilans sadri i cene materijala po jedinici mere odnosno ukupnu vrednost potrebnog materijala.

3. Evidencija materijala
Za artikle koji sa znatnijim vrednostima uestvuju u ukupnoj koliini nabavljenog materi jala vodi se zasebna evidencija u vidu kartoteke. U preduzeu koje su izvrile razvrstavanje materijala po sistemu ABC" ovom evidencijom bi bili obuhvaeni svi artikli grupe ,,A", kao i deo artikala iz grupe ,,B" ija vrednost nabavki prelazi utvreni dinarski iznos. Ova evidencija slui referentima nabavki (Slika 7.): (1) Kao sistematizovan izbor podataka. - potrebama preduzea u konkretnom materijalu po kvartalima, ili mesecima; - utvrenoj ekonominoj seriji u nabavci nekog artikla; - izabranim periodima obnavljanja zaliha, odnosno reimu prosenih zaliha; - dinamici snabdevanja predvienoj planom nabavki; - minimalnim, zatitnim, maksimalnim, optimalnim prelaznim zalihama konkretnog materijala.

Slika 7. Evidencija materijala

(2) Kao instrument za operativno rukovoenje nabavkama, koji e im pruiti podatke: - obezbeenim koliinama materijala putem zakljuenih ugovora sa dobavljaima; - isporuenim i utroenim koliinama materijala po mesecima; - stanju zaliha materijala na kraju svakog meseca, odnosno realizovanim prosenim zalihama u toku godine.

4. Ugovaranje koliine robe

4.1. Odreena i odrediva koliina Ugovor o kupoprodaji se smatra vaeim kada sadri odredbu o koliini bilo da je ona u njemu jasno odreena, bilo da je na osnovu teksta ugovora odrediva. Na primer u porudbini stoji izmeu ostalog: molimo da nam uobiajenu koliinu ravnog stakla debljine 3 mm, klasa II, isporuite do kraja meseca najkasnije... Iako se ovde ne govori konkretno o koliini isporuke, ona je odrediva iz dokumenata o ranijem poslovanju kupca i dobavljaa. Isporukom uobiajene koliine traene robe prodava je na osnovu porudbine kupca sklopio perfektan zakljuak. Razmotriemo naine izraavanja koliine robe u kupoprodajnim ugovorima. 4.2. Izraavanje koliine robe (1) Najei nain odreivanja koliine robe u ugovoru je njenim izraavanjem u jedinicama metarsko-decimalnog sistema mera (za teinu, duinu, povrinu i zapreminu). (2) Brojem komada. U upotrebi su oznake: komad, par, tuce i gro. (3) Kombinovanim izraavanjem u broju komada i nekoj od metarskog sistema mera. Na primer: kupoprodaja ive stoke se ugovara brojem komada i teinom izraenom za komad i za ukupni zakljuak. (4) Transportnim sredstvima. Na primer: vagonima (bruto 10 tona), lepovima i tome slino. (5) Standardnim jedinicama pakovanja. Na primer: brojem sanduka, vrea, buradi, bala (pamuka i sl. robe), itd. Koja se koliina robe pakuje u ove standardne jedinice odreuju za pojedine vrste robe uzanse, obiaji i zakonski propisi u zemlji. (6) Posebnim oznakama. Na primer u prometu pisae hartije za odreivane sirovine upotrebljavaju se izrazi: tabak, sveska, knjiga, ris i bala. (7) Tana koliina sa tolerancijom odstupanja. Kada se ugovori isporuka precizno odreene koliine robe u bilo kojoj od vrsta mera, opte uzanse dozvoljavaju najvie odstupanje od 2% iznad i ispod ugovorene koliine. Ova se odredba, meutim, ne primenjuje u sledeim sluajevima: - kada je koliina ugovorena u komadima, - kada su stranke ugovorom iskljuile ikakvu toleranciju odstupanja, - Kada bi odstupanje od ugovorene koliine bilo protivno prirodi posla.

(8) Priblino odreivanje koliine. U ugovor se unose izrazi: od do, ili najmanje najvie. U ovakvim sluajevima ugovor se ne moe pobijati ako se koliina isporuene robe kree istim granicama. Ukoliko se ugovorom drugaije ne predvidi, pravilo je da pravo opcije pripada prodavcu. Priblino odreenom koliinom smatra se i odredba sa izrazima: cirka, oko, otprilike i slino, uz naznaenu koliinu robe. Kod ovakvih ugovora opte uzanse dozvoljavaju odstupanje do najvie 5% iznad ili ispod ugovorene koliine. Meutim, ugovorne strane mogu da se usaglase i na pravo veeg odstupanja. Priblino odreivanje koliine se obino u ugovor stavlja na zahtev prodavca. Njegovi predlozi za ovo mogu biti dvojaki. Prvo, zadrava pravo naknade odluke o koliine saobrazno raspoloivoj koliini robe za isporuku ili kretanje cena iste. Drugo, u cilju izbegavanja plaanja vozarine prodavac eli da zadri pravo da koliinu robe podesi kapacitetu raspoloivih prevoznih sredstava (ovo se u prvom redu odnosi na brodski prostor). I kupac moe biti taj koji zahteva priblino odreivanje koliine robe u ugovoru u sluajevima kada se on brine za transport robe, odnosno kada u ugovoru zadri pravo opcije da bi naknadno odredio koliinu robe u datim granicama saobrazno svojim potrebama i drugim interesima. (9) Bruto i neto teina. Kada se koliina robe u ugovoru odreuje njenom teinom, a u pitanju je roba koja se isporuuje u ambalai, potrebno je naglasiti da li je u ugovorenoj koliini uraunata i teina ambalae (bruto teina Btto) ili ista predstavlja istu teinu robe (neto teina Ntto). Razlika izmeu ove dve teine zove se tara ili dara (ta) to je u stvari teina ambalae. Ovo pitanje je prvenstveno u odnosu na samo koliinu robe koju je prodavac duan da isporui. Tako, recimo, kupac koji je raunao na neto koliinu robe, a to nije u ugovoru precizirao, pa mu se ugovorena koliina isporui tako da njoj odgovara bruto teina robe i kada je cenom robe oteen, moe biti doveden u situaciju da mu nedostaje koliina robe koji je pokrila tara. Tim pre je oteen kupac u navedenom sluaju nesporazuma, kada je zakljuena cena za ugovorenu koliinu robe. Po pravilu se ugovara isporuka neto teine robe. Ukoliko se u ugovor stavi klauzula bruto ili neto, znak je da su se ugovorne strane saglasile da kupac preuzima robu vaganjem sa tarom, a plaa preuzetu koliinu kao neto teinu robe. Kada se roba prodaje po neto teini potrebno je ustanoviti taru. Ima vie naina za izraunavanje, odnosno obraunavanje tare. - Meri se teina svakog komada ambalae. Tako se dolazi do stvarne (faktine, originalne) tare. - Meri se izvestan broj komada ambalae pa se dobijeni iznos deli sa brojem komada koji je meren. Time se dobija njihova srednja teina koja se naziva prosena tara. - Kod robe koja se prodaje u standardnoj ambalai primenjuje se takozvana uobiajena konvencionalna, uzuelna tara). Tako se, na primer, vree za brano obino obraunavaju po 5 kg teine. (10) Transportni kalo. itav niz, artikala je sklon kaliranju u toku transporta, pa se zato i pojavljuje problem transportnog kala kod ugovaranja isporuka ovakve robe. U stvari radi se o ugovorima po kojima je prodava duan da isporui robu van svoga sedita, odnosno mesta skladitenja robe u momentu otpreme. Ugovor mora da predvidi da li e kupac i u kom

procentu priznati transportni kalo, odnosno ako ga prizna da li e se to priznanje odnositi samo na odstupanje od prava prigovora na odstupanje izmeu ugovorene i isporuene koliine, ili to priznanje znai i obavezu plaanja u robnim dokumentima deklarisane koliine i pored njenog odstupanja od preuzete koliine robe. Ukoliko kupac na sebe ne primi ovakve obaveze, odnosno ukoliko odstupanja prelaze ugovorom predviene granice, prodava je duan da isporui uveanu koliinu robe, u vidu dodatka za dobru meru", a da fakturie manju koliinu nego to ju je otpremio. (11) Paualno odreivanje koliine. Zakljuivanje kupoprodaje moe da se vri i sa paualnim odreivanjem koliine u momentu zakljuka, s tim da se isporuena koliina naknadno utvrdi, ili da do njenog utvrivanja uopte ne doe (ako je cena ugovorena uture"). Ovakve zakljuke imamo kod kupovine proizvoda po rodu" (berba vinograda odreene povrine, drvo sa odreenog kompleksa ume, itd.), ili kod kupovine robe po masi" odsekom koliine na skladitu, ili na aukcijskim prodajama).

5. NUMERISANJE PROIZVODA (EAN SISTEM)

EAN predstavlja meunarodni sistem numerisanja, odnosno identifikacije proizvoda. EAN sistem dobio je naziv po poetnim slovima svoga orginalnog naziva Evropsko numerisanje artikala) (francuski: nemeration europene des artikles). Njemu je prethodio UPC sistem (Univerzalni kod proizvoda), uveden 1966. god. u SAD i Kanadi. U Evropi se 1973. god. predlae EAN sistem koji je 1977. god. usaglaen sa UPC sistemom. Pored trinaest zemalja Zapadne Evrope EAN sistem 1979. god. prihvataju Japan i Australija. Godine 1982. Jugoslavija postaje lanica EAN sistema. Danas je preko 120 zemalja ulanjeno u EAN sistem. Sutina EAN sistema jeste u tome da svaki proizvod dobije svoju ifru, odnosno kod. Najprihvatljiviji je ipkasti nain kodiranja za mainsku, optiku i lasersku obradu. Suti na kodiranje jeste u tome da su brojevi izraeni skupom tamnih ipki i svetlih meuprostora i pravougaonog su oblika. ipkasti kod se sastoji od 13 cifara. Prve tri cifre oznaavaju ifru zemlje, odnosno nacionalna tela pojedinih zemalja koja su odgovorna za uvoenje i primenu EAN sistema. . Na osnovu preuzimanja obaveza iz sporazuma preduzee dobija vlastiti identifikacioni broj koji se sastoji od naredne etiri cifre. Taj broj se kree od 0001 do 9999. Narednih pet cifara dodeljuje se proizvodima koji se oznaavaju . Preduzee samostalno oznaava svoje artikle u okviru pet pozicija i to je nomenklatura proizvoda. U okviru pet dodeljenih cifara velike i sloene organizacije moraju identifikovati nie organizacione celine (osnovne organizacije, fabrike, radne jedinice i sl.). Kada se preduzee sastoji iz vie od 10 organizacionih celina, onda se prve dve od ukupno pet cifara rezervisane za identifikovanje, a to praktino znai da preostaju jo tri cifre koje omoguuju identifikaciju 1000 proizvoda po svakoj organizacionoj celini. Poslednja trinaesta cifra je kontrolna.

Mainski ipkasti simboli (bar kod) u EAN sistemu sastoje se od tamnih ipki i svetlih meuprostora. Te ipke su deblje i tanje. Svaka ipka, odnosno cifra, koja ini sastavni deo EAN broja sastoji se od sedam modula (tamna i svetla boja).

6. transportni dokumenti

7. Docnja kupca sa preuzimanjem isporuke

Kupac je duan da preuzme isporuenu robu. U protivnom on pada u docnju. Smatra se da je kupac pao u docnju u sledeim sluajevima: - kada se odreenog dana ne pojavi na odreenom mestu radi preuzimanja robe, - kada neosnovano odbije da preuzme robu. Na primer, kada stavlja prigovore svojstvima robe, a oni nisu osnovani, jer roba odgovara ugovorenom kvalitetu, - kada kupac ne preduzme blagovremeno izvesne radnje na koje se ugovorom obavezao. Na primer, ne dostavi ambalau, specifikaciju robe, ili ne poalje transportna sredstva, i tome slino, - kada kupac eli da primi robu, ali tom prilikom pokua da trai izmenu neke odredbe ugovora. Na primer, ugovorom je predvieno da pri preuzimanju robe kupac mora da dokae da je uplatio kupovnu cenu. Meutim, kupac to nije uinio nego bi eleo da robu preuzme, a plaanje da izvri docnije. U sluaju docnje kupca u prijemu robe, prodava stie pravo deponovanja robe u mestu isporuke. Ako u tome mestu nema javnog skladita, prodava e robu predati na uvanje treem licu, koga na njegov zahtev odredi nadleni Privredni sud. Optim uzansama je predvieno da se nepreuzimanjem robe, koje se zakonskim propisima smatra docnjom kupca, on ne oslobaa prelaska trokova i rizika. Naprotiv, kupac u docnji je duan da snosi sve trokove i tetu kao i da je preuzeo robu u momentu kada je ugovorom bio duan da to i uini. Meutim, uzanse obavezuju prodavca da, iako je rizik preao na kupca sa robom postupa panjom koja se u poslovnom prometu zahteva. Kupac je takoe duan da prodavcu nadoknadi trokove i tetu koju je pretrpeo usled neblagovremenog preuzimanja robe.