1

NA GRANICAMA ORIJENTA: PREDSTAVE O SRBIJI U ENGLESKIM I AMERIKIM PUTOPISIMA IZMEU DVA SVETSKA RATA

PREDGOVOR Ova knjiga je rezultat istraivanja slika Srbije, naina na koji je ona diskurzivno i simboliki proizvoena u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama, zemljama koje jo uvek dovodimo u vezu sa tehnolokim napretkom, ekonomskom i socijalnom stabilnou, otkrivajui tako predstavu Zapada koja dominira u samoj Srbiji i u drugim delovima Balkana. Naizgled nerazmrsivi problem pozicije Balkana i Srbije u njegovim geosimbolikim okvirima, bio je jedan od podsticaja za pokretanje ovog istraivanja. Kao tradicionalna, uvek aktuelna, primarno politika tema, Balkan i sa njim povezani balkanizam, balkanistiki diskurs, a u njega smetena balkanizacija ili balkaninost i dalje su geosimboliki problemi, oni na koje kao da nema konanog odgovora, ali koje je vano pokrenuti, kako zbog naunog znaaja, tako iz politikih razloga. U proteklih tridesetak godina, iznutra, kroz kanale socijalizacije naglaavana je as vanost geografske pozicije koju Balkan zauzima, as simbolika i politika neutralnost koja iz nje proizilazi, a ona je, istovremeno, oznaavala i stalnu izloenost neprijatnim istorijskim dogaajima koji su pak, kao da je re o nekakvom procesu individualnog razvitka doprineli simbolikom, politikom i kulturnom usavravanju balkanskih zemalja i njihovog stanovnitva. Kao posebnost se izdvajao kako nesigurni status granice, tako afirmativno odnoenje prema ambivalentnosti identiteta. Ponekad se o Balkanu govorilo kao o geografskoj odrednici: on je povlaio diskurse poput snage, kulturne meavine, hrabrosti, etnikog arenila, ponekad su diskursi o ovoj geosimbolikoj odrednici dobijali novu boju i novo znaenje. Poetkom devedesetih godina, to vie nije bilo obino poluostrvo, gubei geografsko, dobijalo je sve jaa simbolika znaenja. Balkan je postajao oznaka kulturne pripadnosti, privlaei znaenja poput netrpeljivosti, mrnje, represije, totalitarizma, sankcija, bede, prljavtine. Tako je jedan jedan deo Evrope, postajao as ambivalentan, as negativno odreivan, a za govorom o poluostrvu odjekivalo je mnotvo pitanja, onih na koje ni danas nema nedvosmislenih odgovora.

ta je Balkan; gde se prostire; gde je njegov poetak, a gde kraj; je li on nekakva geografska ili politika odrednica; sa im smo asocirali a sa im asociramo njegovo ime; hoemo li prestati da se oseamo neprijatno ili osramoeno zbog njegovog imena, njegovog opasnog prisustva na ravni politikog; njegove zabaenosti u skrivene kutke Evrope; njegove konstruisane runoe, ekonomskog siromatva i krajnje drugosti u odnosu na Zapad, Evropu, ostatak sveta? Zato je taj odbaeni, konstruisano neprijatni, zaostali, runi i stoga, sakriveni deo tela Evrope sluio kao objanjenje za nesree, ratove, katastrofe, i istovremeno bio povod za hvalisanje, samoouavanje, pisanje poezije i proze o sopstvenoj razliitosti, snimanje filmova o velianstv enosti poroka i odsustva razuma i bio popularno-politiko objanjenje razloga za sukobe i mrnju? Ova pitanja koja smo isprva postavljali sebi, ili o njima zapoinjali polemike, due od dvadeset godina izranjaju iz popularne tampe, politikih debata i naunih radova, odakle se sredinom devedesetih godina, najpre tiho, a potom, sve smelije obraaju interpretatori i kritiari zapadne literature o Balkanu. Iz ove literature; iz pokuaj a da se Balkan razume i objasni nastali su i oni kojima je cilj bio prikupljanje i interpretacija putopisne literature: itinerera, dnevnika sa putovanja, mapa i putopisnih beleaka u kojima italac prepoznaje nastojanje da se blie objasni jedan deo sveta, ucrta ga na mape i odredi njegovu simboliku poziciju. Takvim pokuajima da se jedan deo sveta objasni pripadaju i dela u kojima se autori bave konstruisanom liminalnom i simboliki dvostrukom pozicijom Balkana, predstavom o geografskom podruju koje, premda je deo evropskog kontinenta ostaje neka vrsta unutranje suprotnosti, nekakvog evropskog politikog, ekonomskog i kulturnog alterega koji od poetka devetnaestog veka u delima zapadnih putnika nosi predznak negativnosti, dobija oblik demonskog, mranog i zaostalog. Putopis, vie od drugih narativnih formi reflektuje slike drugoga, daje efekat ogledala koji uspostavlja okvir za nametanje, a potom i internalizaciju takvih predstava, postajui deo nekritikog evropocentrizma i samoouavanja. Pitanje tih teko razdvojivih slika, deo je pokrenutog problema predstava o Srbiji kao dela Balkana koji je u proteklih dvadesetak godina igrao jednu od glavnih balkanistikih uloga u medijima zemalja Zapada i meu prvima izlagan procesima konstruisanja balkanske stvarnosti kao nestvarne, Evropi daleke i nerazumljive. U njoj je bilo poigravanja diskursima o primitivizmu i varvarstvu, o zaostalosti, siromatvu,

brutalnosti, nasilju i brojnih drugih, svih onih lako uklopivih u balkanistiki kontekst. Slini diskursi koji sugeriu zaostalost i, uopte, drugojaijost u odnosu na evropski model u okviru njega samog, prisutni su na Balkanu i u govoru o Balkanu od devetnaestog veka, a markiraju se u talasima koje pokreu politike, ekonomske i kulturne krize. Prva takva kriza javlja se krajem devetnaestog veka, kada se Srbija oslobaa otomanskih uticaja i kada je od strane zapadnih putnika podvrgavana orijentalizaciji. No, Balkan u putopisima iz devetnaestog veka, obraivan je, interpretiran, a predstave o hibridnosti i unutranjem Orijentu izlagane su kritici. Predstave o Srbiji iz tog perioda bile su analizirane u istoriografskoj i antropolokoj literaturi. Ipak, meuratni period ostao je do danas zanemaren, poput pukotine u vremenu, ignorisan od strane istraivaa, a putopisi, izuzev retkih, poznatih dela Rebeke Vest i Meri Daram, uporno preutkivani. To je pokrenulo poslednji motiv da se u ovoj knjizi ne bavim predstavama o Srbiji krajem devetnaestog veka, ili danas, ve onim o kojima se nije govorilo nastojei da tako izmirim dug prema preutkivanom dobu. Zanemareni putopisi su postepeno izranjali iz privatnih zbirki; arhiva, ili britanskih i amerikih knjiara, a u njima kao da je bilo neega o emu nije trebalo govoriti; moda seanja na vreme najizrazitije hibridnosti, i stoga fazu okcidentalnih uticaja: najveih uspeha bioskopa i stranih asopisa, mustri iz evropskih zemalja, odlomaka iz vremena bele kafe, svilenih mani i eira, izgradnje hotela, poploavanja ulica prestonice i prvih guvi u saobraaju, susreta konja i mercedesa, prvih pukotina na povrini patrijarhalnog sistema, a docnije i naruavanja njegove unutranje strukture, kabarea, ali nadasve, iskrenog polaganja novih nada u kapitalistike odnose. Koliko god bile iskrivljene ili izokrentute usled efekta putopisnog ogledala, ove slike se prepoznaju u preseku dvadesetih i tridesetih, ostavljajui utisak zemlje koja se pod pritiskom spoljanjih faktora, koleba izmeu prolosti i budunosti, ekajui na konani odabir jaih. Poinjui okonanjem Prvog svetskog rata a okonavajui se novim kolebanjima, i uporednim prisustvom oseanja da je Srbija kako geografski tako simboliki deo Evrope, ovi utisci su suspendovani u trenutku kada poinje Drugi svetski rat. Ovaj rat je doneo novi materijal od kojeg su putnici gradili drugaiju Srbiju i drugaiji Balkan, iznova se poigravajui diskursima o graninoj pozicioniranosti i neminovnosti prisustva nejasnih granica izmeu rtava i agresora.

Svakako, nove predstave su usledile po okonanju rata kada se govori o Jugoslaviji, njenim unutranjim podelama, ili o pozitivnim/negativnim aspektima njenog politikog opredeljenja, da bi nove slike nastale krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina u vreme ratnih sukoba na Balkanu i burnih promena u Istonoj Evropi. Tu su i one koje e uslediti krajem devedesetih, kada se Balkanu vraa liminalna pozicija, a one svakako zavreuju nove istraivake napore i knjige koje e te napore osvetliti.

Ova knjiga je adaptirano izdanje doktorske disertacije odbranjene 2010. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za interdisciplinarnu antropologiju, pod mentorstvom profesorke dr. Ivane Spasi. Istraivanje koje je prethodilo pisanju teze, sprovedeno je na projektu Dunav i Balkan: kulturno-istorijsko naslee, Balkanolokog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Najdublju zahvalnost za nastanak ove knjige dugujem mojoj mentorki, profesorki dr. Ivani Spasi koja mi je tokom rada pruala podrku i dragocene savete. Zahvalnost pripada i rukovodiocu projekta u ijem sklopu je ovo istraivanje sprovedeno, naunom savetniku, dr. oru Kostiu koji mi je otkrio udesni svet putopisa.

UVOD

Istraivai putopisne literature due od dve decenije ukazuju na predstave o graninoj pozicioniranosti Balkanskog poluostrva u evropskim i amerikim knjievnim ostvarenjima istiui znaaj konstrukta Balkana kao neevropskog dela Evrope. No, oni pokazuju i da je meuratni period kao vreme promena i pripreme za ekonomske i politike potrese itavog sveta doprineo popularnosti i ekspanziji imaginarnih putopisa koji su nudili uzbudljiv materijal o tajanstvenim zemljama Bliskog Istoka, gde je Balkanu dodeljivana uloga skrivenog, orijentalnog dela Evrope, jednako bliskog i dalekog Zapadu. Mada je slinih ostvarenja bilo i pre meuratnog perioda, po okonanju Prvog svetskog rata, avanturistiki imaginarni putopis, ili takozvana putopisna fikcija kojom se oslikavaju romantini pejzai i egzotini ljudi koji naseljavaju granice Evrope, doivljava, do tada, nezabeleenu popularnost. Ekspanzija ovog anra kao da je zamaglila pogled istraivaa na klasine putopise iz dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka; na istinite prie i anegdote dip lomata, obavetajaca, novinara i avanturista koji su u to doba poseivali skrivenu Evropu. Tako je ostao u senci deo putopisnih refleksija koje su kod italaca formirale pojednostavljene predstave o balkanskom Drugome. Podstaknut zanimanjem za te predstave, ovaj rad je nastao kao rezultat istraivanja putopisa koje nazivamo klasinim ili, u kolokvijalnom govoru, stvarnim. Dok o imaginarnim putopisima govorimo kada mislimo na avanturistike romane ili trilere napisane bez naputanja svog kulturnog okruenja, uz neizostavno prostorno udaljavanje na nivou mate i svesno iskrivljavanje imena, mesta, datuma i dogaaja, takozvani klasini putopisi nastali su iz pera stvarnih posetilaca zemlje koji pretenduju na objektivnost, dok zapravo podleu subjektivnosti, imaginaciji i suptilnoj egzotizaciji koje autor ne mora i najee nije svestan. Stoga se u njima otkriva nesvesni rad kulture koja se obraa kroz delo putnika dok on moda veruje da iznosi proverene informacije i objektivno sagledava ivot Drugoga. Izmeu dva svetska rata zamaskirani govor o hibridnosti ulazi u modu; u Srbiji, a naroito u njenim gradovima, najglasnije se poelo govoriti o ivotu na raskrsnici Istoka

i Zapada; o vrtlogu najnovijih i najzastarelijih pojmova; o obiajima koji prodiru u narod da bi razorili tradiciju; sukobu starijih sa mlaima; modernim zahtevima udobnosti i elegancije udruenim sa materijalnim siromatvom Srbije, o davanju na modu Zapada koja se sudara sa tradicionalnim zahtevima. Ista predstava raskrsnice, granice, vrtloga, praga, i drugih simbola koji sugeriu prelaznitvo, meavinu ili neodreenost sree se i u engleskoj i amerikoj putopisnoj literaturi meuratnog perioda, dodajui egzotinu notu i svojevrstan arm Balkanu i njegovim gradovima zahvaenim modernizacijom. Hibridnost, ili prisustvo prelaznih oblika koji spajaju tradicionalne i moderne elemente, moda je najupadljivija predstava putnika iz Velike Britanije i Sjedinjenih Drava. Gradovi u kojima se meaju elementi orijentalne kulture i patrijarhalne, tradicionalne institucije, opstale pod vladavinom Otomanske imperije sa kulturom evropskih zemalja koje se sagledavaju kao napredne,moderne, ili pak, civilizovane, rezultiraju proizvodnjom predstave o prostoru kojim vladaju apsurd i paradoks. Time se otvara problem jednog stereotipa kojim je javnost Srbije dugo zasiena problema simbolike graninosti, ali iz, u domaoj nauci, jo nedovoljno istraenog ugla postkolonijalne kritike koja moe pokazati udeo imaginacije Zapada u tvorenju ove geosimbolike slike. Oscilirajui izmeu narcistike potrebe za preuveliavanjem sopstvenog znaaja i tenje da se kompenzuje marginalnost, u Srbiji, govor o granici izmeu Istoka i Zapada odjekuje poput magine formule kojom se sakralizuju prozaine politike, ekonomske i privredne teme. I zaista, kada je re o maginosti, ona postaje mit narativ koji tei da preobrazi stvarnost, da te politike i ekonomske teme oudi tako da drutvu ponude ideoloku utehu. Naravno, ne pripisuje se samo Srbiji granina pozicioniranost. U unutranjem javnom diskursu balkanskih zemalja, ona neretko apstrahuje druge predstave; pod nju se podvode meanje tradicije i modernosti; izloenost drutvenim krizama i politikim promenama. Taj se diskurs prepoznaje u istonoevropskoj knjievnosti i do danas je jedno od glavnih objanjenja kriza koje zahvataju zemlje Balkana. Engleske i amerike reprezentacije Srbije odabrane su kao proizvod Dominantnog, ili Centra, prihvatajui koncept sveta kao konfliktnog jedinstva centra, poluperiferije i periferije: suprotstavljenih, a povezanih strukturalnih delova koje dele i spajaju realne i imaginarne granice. Podvoenje engleskih i amerikih reprezentacija o Srbiji pod zapadne predstave, takoe je oblik homogenizacije Drugoga, ali s obzirom da put nik

sebe imenuje kao deo Zapada, ovakva homogenizacija nalazi opravdanje u prirodi same grae te, putnikovom retorikom pristanku na nju. Takoe sam svesna opasnosti koje nosi olako postavljanje engleskih i amerikih putopisa u isti okcidentalni korpus predstava, meutim, Velika Britanija, preciznije deo koji poznajemo kao Englesku, Sjedinjene Drave i Francuska, o kojoj ovde nije bilo rei, direktno su uticale na politiku balkanskih zemalja izmeu dva svetska rata, a danas, predstave koje potiu iz ovih zemalja oblikuju javni, bilo politiki, bilo popularni diskurs o Balkanu. Analizujui diskurs o razliitim predstavama balkanskih zemalja, a naroito hibridnosti, ili prelaznosti u ovim putopisima saznaje se znaaj i udeo tog diskursa na Okcidentu. Kao i druge imagoloke studije, i ova identifikuje predstave upotrebom Fukoovog pojma diskursa kako je objanjen u Arheologiji znanja i pristupnom predavanju na Kole de Fransu i objavljen pod naslovom Poredak diskursa. Ovo istraivanje zasnovano je na teorijskom i metodolokom uverenju da savremeni, imagoloki pristup omoguava da kroz interpretaciju predstava o Balkanu u prolosti, moemo razumeti procese konstruisanja rasa, nacija i tradicija, kakve poznajemo danas.

IMAGOLOGIJA I BALKANISTIKI DISKURS: ORIJENTALIZACIJA, OKCIDENTALIZACIJA I BALKANIZACIJA

Govor o susretu imaginarnog i politikog, obavezivao me je da se, kao i mnogi pre mene, zapitam: Moe li se govoriti o kolonizaciji Balkana? Posle kolebanja, i priznajem, estog opiranja konano sam se opredelila za put kritike kolonijalnog i postkolonijalnog stanja, shvativi je kao logian izbor. U tom smislu, u ovoj knjizi, re je o analizi diskursa moi i evropocentrizma kroz tematsku fokusiranost na Balkan kao marginalizovani deo Evrope. Problem terminoloke i epistemoloke upotrebe postkolonijalnog okvira tie se nevidljive granice izmeu kolonijalizma, neokolonijalizma i imperijalizma, a ambivalencija postkolonijalnog koju istiu pojedini autori, u prvi plan postavlja brisanje granice izmeu kolonizovanog i kolonizatora. Takoe, prisustvo linearnosti i suspenzija istorije kao da zatvaraju istorijsku epohu i predstavljaju kolonijalizam kao okonanu pojavu u tokovima svetske istorije. No, iako se ini da postkolonijalno stanje oznaava ono to je prolo, okonano, zavreno, ovaj

termin ne mora podrazumevati periodizaciju. Upotreba prefiksa post ne mora oznaavati samo kraj jednog perioda, nego i prisustvo, ili trajnost kolonizacije koja moe biti samo formalno, politiki i administrativno okonana. Istini za volju, postoje razliiti oblici kolonizacije, pa su kako primeuje Stjuart Hol, Australija, Kanada, Nigerija i Jamaika, kolonizovane i kolonijalne na razliite naine i stoga, nisu postkolonijalne na samo jedan nain. Postkolonijalno stanje svedoi o generalnom procesu dekolonizacije i preokretanju starih binarnih opozicija u nove odnose, ono ita kolonizaciju kao deo transkulturnog i transglobalnog procesa i proizvodi decentralizovano ispisivanje ranijeg. Dakle, na pitanje ko je postkolonijalan?, autori najuticajnijeg dela u oblasti postkolonijalne kritike, Imperija odgovara (The Empire Writes Back), moda ne odgovaraju direktno, ali podvlae da je strogo fiksiranje postkolonijalnog stanja kontradiktorno prirodi ovog pristupa. Ovo bazino delo, sugerie nam da postkolonijalizam zapravo obezbeuje razliite naine razumevanja kolonijalnih odnosa jer to vie nisu proste binarne opozicije: crni kolonizovani od strane belih; Trei svet od Zapada, nego itav spektar razliitih manifestacija.1 Pokuaj da se postkolonijalno definie postavljanjem granica izmeu onih koji se mogu nazvati postkolonijalnim i ostalih, suprotno je zahtevu pristupa koji nastoji da demonstrira kompleksnost delovanja imperijalnog diskursa. Nemogue je odrediti gde postkolonijalno poinje, a gde se zavrava. Svakako, ova teorija je obezbedila nove naine sagledavanja politikih odnosa u zemljama poput Irske, Velsa i kotske koji su se donedavno podvodili pod okrilje Ujedinjenog Kraljevstva (ili) Velike Britanije. Zahvaljujui ponovnom iitavanju istorijskih odnosa neke zemlje se sagledavaju kroz nove dimenzije postkolonijalne teorije, a ona je takoe ukljuena u praksu kako bi se ispitali raniji imperijalni i kolonijalni periodi i sagledala se imperijalna dominacija kako u Aziji i Africi, tako u Evropi i Balkanu kao njenom marginalozovanom delu. Putopisna literatura potvruje da se kolonizacija ne mora nuno svoditi na ekonomsku eksploataciju, ve da su oblici kolonizovanja brojni i kreu se od one najuoljivije fizike, u smislu ekonomske, preko politike do intelektualne narativne kao najsuptilnije. Devedesetih godina se pojavilo mnotvo radova sa balkanskom problematikom, podstaknutih konceptom o balkanizmu kao ideologiji dominacije i eksploatacije, pa tako Balkan postaje predmet naune oblasti u okviru postkolonijalnih
1

Bill Ashcroft, Gareth Griffiths, Helen Tifin, The Empire Writes Back, Routledge, London and New York, 2002. 200.

studija.2 Postkolonijalno stanje Balkana prepoznaje se u stigmatizujuim zapadnim etiketama kojima se predstavlja jugoistoni deo Evrope, kao mesto haosa, ratova, mrnje, separatizma, ekonomskog regresa, kao i u kreiranju htonike aure koja formira polovini identitet kao deformisan i demonski. U takvom svetu, Balkan se kreira kao paradoksalno podruje ispunjeno suprotnostima binarne balkanske logike koja oblikuje model sveta putem izraenih opozicija poput onih: rat/mir, muko/ensko, dobro/loe, ivot/smrt. Dok je kolonijalna kritika usmerena protiv ideolokih iskrivljenja u drutvenim naukama i otkriva mehanizme manipulacije i eksploatacije, postkolonijalna kritika se suprotstavlja negativnoj stigmatizaciji Balkana od strane Zapada. Bez teorijskog oslonca u ovoj kritici i rezultatima brojnih imagolokih studija bilo bi nemogue uhvatiti se ukotac sa interpretacijom tekstualnih reprezentacija Srbije u putopisima meuratnog perioda. Pre svih uticaja u postkolonijalnoj kritici, tu je Saidovo delo Orijentalizam koje je kritiare literature o Balkanu podstaklo na izdvajanje i interpretaciju njegovog tekstualnog predstavljanja kao evropskog Istoka, naglaavanja njegove drugaijosti u odnosu na Zapad, istonosti u irom evropskom kontekstu. Pojmom orijentalizam, jednim od kljunih za ovaj rad, Edvard Said oznaava oblik kategorizacije jednog dela sveta koje postaje imperijalni projekt Zapada. Orijentalizam je pokuaj da se istrai sva sloenost moi i znanja kao i da se omogui razumevanje kolonijalizma na nivou reprezentacija. Kao to Said istie, orijentalizam ima tri meusobno povezana znaenja. Prvo, on je specijalizovano polje zapadnog akademskog znanja koje za predmet istraivanja ima Istok. Drugo, orijentalizam je zapadni nain miljenja koji usvaja dihotomiju Orijent/Okcident, i tree, orijentalizam se prepoznaje kao diskurs u fukoovskom smislu. Ovo tree sadri preostala dva i konceptualizuje orijentalizam kao kompleks reprezentacija i materijalne prakse koji omoguuje Zapadu da koristi Orijent politiki, socioloki, vojno, ideoloki, nauno i imaginativno. Znaaj Orijentalizma se ne ogleda samo u injenici da je prva kritika zapadnog kolonijalizma, nego u zapaanju da kolonijalizam, umesto kao vojna i ekonomska mo, moe funkcionisati i kao diskurs dominacije.3 U okvirima poststrukturalistikog i
2

Boguslav jelinski, O kategoriji svoj i tui u kolonijalnoj i postkolonijalnoj kritici, Svoj i tu: slika drugog u balkanskimi srednjeevropskim knjievnostima, Insitutut za knjievnost i umetnost, Beohrad, 2006. 55. 3 Po-Lin Pan, A Postcolonial Discourse Analysis of Wong Kai-Wais Filim, China Media Research, 3 (2), Pan, A.2007. 54

10

antihumanistikog razumevanja veze izmeu kolonijalne moi i zapadnog znanja i ubeenja u politike obaveze kritiara dominirajueg odnosa izmeu centra i margine, Saidovo delo postaje klasik, katalizator i referentna taka postkolonijalizma, usmeravajui se na diskurzivnu proizvodnju kolonijalnih znaenja.4 Za Saida, Orijent nije fiksiran geografski pojam, nego socio-kulturni oblik oznaavanja azijsko-afrikog regiona. Line utiske putopisaca, Said dovodi u vezu sa erotikom i egzotikom, koje su oblikovale imperijalistiku politiku preokupaciju i opsesiju drevnim mitovima, u orijentalizaciju Orijenta.5 No, pomo orijentalizma u razumevanju Balkana se ovde ni izdaleka ne iscrpljuje. Iako je primena orijentalistike perspektive na Balkan podvrgavana kritici kao nedovoljno osnovana, ili kao odraz podlonosti autora iskonstruisanoj istonosti Balkana,6 potencijal primene ove paradigme jasno dolazi do izraaja u radovima autora koji se bave zapadnom percepcijom Balkana u devetnaestom i poetkom dvadesetog veka. Poput istonjaka, Balkanci su u ovoj putopisnoj literaturi predstavljeni kao detinjasti, lenji, iracionalni, strani, neobini drugaiji, ali nadasve, u putopisima iz devetnaestog veka i onih iz prve polovine dvadesetog veka, autori govoto bez izuzetka o Balkancima piu kao o Istonjacima. Oni su deo kompleksno shvaenog Orijenta koji premda moe biti geografski smeten u Aziju, ili Afriku, autori izmetaju u Evropu. Lari Vulfovo Izmiljanje Istone Evrope: karta civilizacije u duhu prosvetiteljstva, pribliava nas konceptu Istone Evrope kao mentalnom proizvodu Prosvetiteljstva. Za Prosvetitelje, Istona Evropa je bila neevropski deo Evrope koji omoguuje uporeivanje jer se njena zaostalost osvetljuje kontrastom sa Genijem Evrope i Anelom Civilizacije u boanskoj religiji Zapada. U skladu sa tim, i Balkan je u referentnom okviru Istone Evrope, filozofski i geografski projekt prosveenosti.7 Prosvetiteljski intelektualni hegemonizam praen reprezentacijom superiornog/inferirornog na planu nacionalnih drava, Balkan smeta u kategoriju nezrelosti i nedoraslosti evropskoj uzvienoj mudrosti.

Lila Gandi, Edvard Said i njegovi kritiari, Polja, asopis za knjievnost i teoriju, godina LIII/broj 452/jul-avgust 2008. 5 Edvard Said, Orijentalizam, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008. 6 Ketrin Fleming, Balkan:simbolika geografija: orijentalizam, balkan i balkanska istoriografija, Filozofija i Drutvo, XVIII, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd. 2004. 7 Larry Wolf, Inventing Eastern Europe:The Map of Civilisation in The Mind of Enligntment , Stanford University Press, California, 1994. 12-16.

11

Postavljajui Balkan u referentni okvir Istone Evrope, Marija Todorova koja Balkanu ne pristupa iz postkolonijalnog ugla, na izvetajima i belekama putnika i Vesna Goldsvorti koja je oslanjanjem na Orijentalizam, istakla tekstualnu kolonizaciju ovog poluostrva u imaginarnim putopisima, analizuju probleme koji prate njegovo simboliko smetanje na Istok ili Zapad. Pitanje Balkana, balkanizacije i balkanizma, proimaju koncepti polukolonijalnog i kvazikolonijalnog, pa je za razliku od orijentalizma kao diskursa o imputiranoj opoziciji, balkanizam diskurs o imputiranoj dvosmislenosti.8 Za Todorovu, Balkan je mesto propusnih granica, problem evropske epistemologije i diskurzivne formacije. Premda je za ovu autorku Balkan geografski i istorijski entitet, i premda istie nepostojanje institucionalizovane i pravne razlike izmeu Otomanske imperije kao osvajaa i Balkanskog polustrva kao osvojenog, Todorova podvlai graninu poziciju Balkana i njegovo izjednaavanje sa skrivenom Evropom. Primarno se oslanjajui na Saida, Goldsvorti dokumentuje vezu izmeu imperijalizma i imaginacije, te pokazuje na koji nain je zapadna, preciznije, britanska popularna literatura konstruisala Balkan koristei se predstavama obeavajuih pustolovina i kolonizovala ga kao jednu od glavnih sirovina za industriju zabave.9 Vesna Goldsvorti se bavi britanskom narativnom kolonizacijom Balkana koja je industrijama mate obezbedila neometan pristup sirovinama. U odnosu na zapadnu kolonizaciju, pripovedni uticaj otomanske imperije, nainu na koji se Balkan poima, spolja je zanemarljiv. Britanski i ameriki ekonomski interesi na Balkanu bili su srazmerno mali posrednoj kolonizaciji i eksploataciji balkanske teme od strane britanske i amerike industrije zabave. Umesto ekonomskih sirovina, Balkan je obezbeivao egzotinu pozadinu u putopisima, trilerima i politikim zapletima jer je do devedesetih godina dvadesetog veka, neposredna angaovanost Britanije i SAD u ovom regionu bila mala. Odsustvo ekonomskog angaovanja na Balkanu, podralo je uticaj slika stvorenih na engleskom govornom podruju i pomoglo da se Balkan oblikuje na nain koji se poima irom sveta. Kao Ruritanija, Balkan je bio zanimljiv uglavnom u vreme ratova, dok je u miru prebivao na rubovima percepcije. Analizujui stereotipnu predstavu Ruritanije,

8 9

V: Marija Todorova, Imaginarni Balkan, Biblioteka XX vek, Beograd, 1999. Vesna Goldsvorti, Izmiljanje Ruritanije:imperijalizam mate, Geopoetika, Beograd, 2005. 57-58.

12

Vesna Goldsvorti nastoji da shvati stereotipne elemente zapadnog jezika o Balkanu, stvorene u Britaniji i Americi.10 Milica Baki-Hajden, balkanistiku retoriku preispituje na podruju orijentalistike fenomenologije, polazei od pretpostavke da se balkanistiki diskurs sa njom proima, pa se ta interferencija sagledava kao odraz dve pojave ija je sutina ista. 11 Bavei se specifinim, neimperijalnim stanjem na Balkanu, Baki-Hajden pokazuje da orijentalistika retorika zamagljuje granice izmeu kategorija Istok i Zapad. Orijentalistiki diskurs koji podrazumeva kategorije balkanski mentalitet, primitivizam, zaostalost i druge stereotipe, upotrebljavaju oni spolja i oni unutra, zatvarajui se u hegemonistike okvire autostigmatizacije. Snaga orijentalistikog diskursa ogleda se u fenomenu ugnjedenog orijentalizma (nesting Orientalism); onog koji ima mo da reprodukovanjem stvori izvornu opoziciju na kojoj se orijentalizam zasniva unutar regiona koji je etiketiran kao orijentalni. Tako se orijentalizam moe prihvatiti na lokalnom nivou jer diskursi okcidentalnog Drugoga bivaju interiorizovani na periferiji.12 Proizvodnjom diskurzivnih praksi pomou kojih se stigmatizuje periferija, dolazi do samoegzotizacije. U lokalnim autoegzotizovanim kulturama nastaje konstitutivna trauma ( jesmo li u Evropi) te ambivalentan odnos prema vlastitom. Meu najznaajnijim teorijskim iitavanjima postkolonijalizma izdvaja se ono koje nudi Homi Baba, kritikom inplementacije binarnih opozicija poput uobiajenih: centar/margina; civilizovano/divlje; prosveeno/neprosveeno. Smatrajui da se kulture neprekidno transformiu jer su u stalnoj interakciji, autor je interpretirao proizvodnju sloenih figura razlike i identiteta, unutranjosti i spoljanosti, ukljuivanja i iskljuvanja. Homi Baba zakljuuje da kulturu odlikuje pogranini rad koji stvara oseaj za novo, obnavlja, preoblikujui prolost kao kontingentan izmeu prostor koji inovira i prekida sadanjost. U nastajanju onoga to ovaj autor naziva izmeu prostorom, u preklapanju i izmetanju domena razlike posreduju intersubjektivna i kolektivna iskustva bivanja nacijom. U tekstovima, metafore tog izmeu prostora mogu biti granice, stepenita i slini prostori koji izazivaju asocijaciju na simboliku interakciju,

10 11

Isto, XVI Milica Baki-Hayden, Varijacije na temu Balkan, Filip Vinji, Beograd, 2006. 20. 12 Sran Radovi, Slike Evrope:Istraivanje predstava o Evropi i Srbiji na poetku XXI veka, Etnografski institut SANU, Beograd, 2009. 22.

13

ili vezivno tkivo koje tvori razlike, ili pak, povezuje. Iako se u Smetanju kulture Homi Baba eksplicitno na bavi Istonom Evropom, njegova interpretacija izmeu prostora i proces preispitivanja pograninog rada kulture, jedan su od najprovokativnijih terena za interpretacije reprezentacija Balkana.

POJMOVNO-TEORIJSKI APARAT DISKURSI, NARATIVI, PREDSTAVE I STEREOTIPI Opredeljenje za imagoloku interpretaciju koja zahvata knjievnost u njenoj povezanosti sa ideologijom, na nain kojim se ne ponitava njena estetska autonomija, obavezuje na uvoenje operativnog pojma slike i/ili predstave. Narativ, slika, predrasuda i stereotip, kljuni su analitiki instrumenti koji omoguavaju tvorenje mentalne mape sveta. Re je o ideologizovanim konstrukcijama stvarnosti koje prouava imagologija kao oblast komparativne knjievnosti i kombinujui

interdisciplinarni pristup uzima u obzir rezultate istorije, antropologije, sociologije, psihologije i raznih paraliterarnih formi. Dok su termini slika i predstava, nedvosmisleni na polju vizuelnih umetnosti, u knjievnosti to nije sluaj. Autor koji posmatra neki predmet koristi rei da bi predstavio taj objekt i tako stvara verbalnu sliku. Izmeu onoga to vidi i verbalno prenosi posreduju kulturna istorija i lina oseanja, pa je slika kao idejni konstrukt u sloenom odnosu sa stvarnou jer pitanje mogunosti objektivnog razlikovanja izmeu ja/mi i oni ostaje otvoreno. Zbog delovanja subjektivnosti, imagologija ne otkriva kakvi su i ko su zaista pripadnici jedne grupe, nego kako se ona prikazuje, pa su ova istraivanja smetena u polje metadiskurzivnosti.13 U imagolokom kontekstu, predstava ima iroku receptivnu i informativnu mo, i obrazuje itav niz srodnih termina, poput zabluda, predrasuda, stereotipa, mitova, velikih narativa, mentaliteta, drugosti, kao i zaseban krug balkanolokih termina, meu kojima posebno mesto zauzimaju termini: balkanizacija, balkanski model sveta, balkanski mentalitet, centar, periferija, kolonijalizam, varvarstvo. Slika, predstava i percepcija, podrazumevaju in mentalne i emotivne reakcije; slika podrazumeva i lino
13

Pavle Sekeru, Drutvene predstave i proizvodnja znaenja:slike Junih Slovena u francuskoj kulturi XIX veka. www.ff.ns.ac.yu/stara/elpub/susretkultura/11.pdf

14

svedoenje i iskustvo preko putovanja, otkrivanja i posmatranja. Svaka slika je i poseban jezik; ona je metaforina, simbolina i ambivalenta; u njoj postoji hijerarhija predmeta i hijerarhija svetova; ona je preduslov formiranja modela sveta koji moe da proizvede odreeni imagoloki konstrukt. 14 Predstava i slika, naracija i percepcija, tesno su povezani u jezikim medijima. Predstava neretko biva zamenjena terminom narativ zbog njegovog diskurzivnog obima; savremeni narativ se aktualizuje i manipulie prolou. Narativno ustrojstvo razliitih retorikih lingvistikih, rodnih, etnikih i drugih stereotipa ini deo sociokulturnih predispozicija. Da bi prerasli u model sveta, predstave-narativi moraju proi proces filtriranja, racionalizacije i uoptavanja. Svaka predstava zaseban je narativ, a svaki od njih podrazumeva neku sliku sveta. I najzatvoreniji tekst, nezavisno od diskurzivne pripadnosti je neka slika. Zadatak imagologije jeste da interpretira predstave; da zaviri iza zvaninog, opipljivog, jasnog i definisanog, tamo gde seu mitovi i konstrukcije stvarnosti. Socijalni psiholozi, inae prvi koji su se pozabavili problemima predrasuda i stereotipa se uglavnom slau da je predrasuda stav prema nekom objektu koji ne odreuje iskustvo sa njim, te koji ne izvire iz iskustva sa predmetom predrasude i stoga je teko promenljiv.15 Re je uoptenom stavu o nekom objektu, koji stereotip poput instrumenta racionalizuje. Naime, ako je Drugi oznaen kao inferioran, stereotip e argumentovati njegovu inferiorizaciju mobilisanjem druge grupe stavova. Klasina shvatanja stereotipa istiu njegov konzervativizam koji je ovde naglaen, jer u istorijskoj perspektivi ima dogmatian ton i slui kao potapalica hijerarhijskih odnosa. Premda se stereotipi najee dele na pozitivne i negativne, treba uvaiti ambivalentnost stereotipa jer ga ova osobina puta u opticaj i osigurava njegovu ponovljivost u promenljivim diskurzivnim sklopovima, uobliava strategiju marginalizacije i proizvodi uinak probabilistike istine. U imagolokom kontekstu, stereotip je neka vrsta zamene za original. Stereotipi su kategorije povoljne za imagoloke prijekcije na etnike, rasne i verske zajednice. Oni slue pojednostavljivanju sloene stvarnosti, pa se tako i shvataju kao jednostavna mentalna slika jedne grupe. Delujui u skladu sa naelom

pojednostavljenja, iskrivljavanja, generalizacije i karikaturalizacije objekta, stereotip pokazuje manipulativne predispozicije u trenucima kada se praktikuje etnika i verska
14 15

Kata Kulavkova, Balkanskot model na svet, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. 23. Duan Kecmanovi, Masovna psihologija nacionalizma, Vreme knjige, Beograd, 1995. 66.

15

segregacija, ali i civilizacijsko devalviranje koje podstie antagonistiki stav prema etnikoj, ideolokoj ili rodnoj drugosti. Rad predstave, stereotipa, predrasude, rasut je u diskursu koji je najznaajniji operacioni pojam u studijama ove vrste. Reprezentacija i stereotipizacija uspostavljaju nevidljiv tekst koji se provlai izmeu napisanih redova. Tu nastaje diskurzivno polje koje zahvata iskaz u svedenosti i jedinstvenosti, utvruje njegove granice i ustanovljava njegove odnose sa drugim iskazima, otkrivajui jedinstvenu egzistenciju koja se javlja u onome to je reeno i to je mogla biti autorova namera, moda projekat koji proima njegovo delo.16 U tom kontekstu re je o preklapanju govora o granici i Balkanu ili pojedinanim zemljama Balkana kao iz-meu prostorima. U radu se ovaj pojam shvata, onako kako ga je Edvard Said preuzeo od Miela Fukoa, smatrajui da se samo ispitivanjem diskursa moe razumeti iroka disciplina kojom je evropska kultura proizvodila Orijent.17 Koristei se diskursom o liminalnosti i izmetenosti u irem kontekstu orijentalizma, putnici izmeu dva svetska rata, konstruisali su, ideoloki i imaginacijski proizvodili Srbiju i njeno Podunavlje.

Traenje paradigme U pokuaju razumevanja koncepta propusnih granica u simbolikoj geografiji, istraivai literature o Balkanu, uglavnom polaze od pretostavke da jedno mesto na mentalnoj mapi dobija ulogu neke vrste neureene ostave gde su predmeti simboliki izmeteni iz onoga to se tretira kao prirodni kontekst, ili gde su, kako nam re sugerie, privremeno ostavljeni, ili odloeni. Takvo prisustvo neodreenosti u govoru o Balkanu, dobija sve istaknutije mesto kao predmet analize u imagolokim studijama. Stoga se mentalna mapa sveta moe uporediti sa domainstvom sloene simbolike prostora, ali i prostora ostavljenog za ruenje simbolikog reda i sistematizacije. Prisustvo takvog prostora signalizuje i propuste u logici koja kreira binarne opozicije, jer ova logika kao da nije izvrila dovoljan pritisak na granice i rubove izostavivi jednako nametanje sistema neureenom iskustvu.18 Na naznake poreenja koje bi ovde moglo biti znaajno, nailazi se u delu Marije Todorove koja izdvaja predstave Balk ana
16 17

Miel Fuko, Arheologija znanja, Plato, Beograd, 1998. 33. Isto, 12. 18 Meri Daglas, isto i opasno, Biblioteka XX vek, Beograd, 2001. 13.

16

kao tamne strane Evrope. Evropa je svoje nevolje i one postupke koje je sankcionisala, ali ih i sama inila, morala nekako ocepiti od sebe, pa je, u tom smislu, Balkan figura evropske Druge, mrane strane koja se personifikuje u obliku otcepljenog bia, ili kao kolektivni singular sa oznakom inferiornosti. Ta strana, bar u meuratnom putopisu, ne sadri samo mrana ili zla, nego i detinjasta, Okcidentu nedorasla svojstva koja mogu oiveti i ulepati putnikov dan. U mnogo emu ova infantilizacija Srbije i itavog Balkana, podsea na govor o detetu kao marginalnom lanu drutva. Balkan se prepoznaje kao dete koje je vekovima bilo eksploatisano i ija su prava bila krena. Ali, to podrazumeva i liniju razgranienja izmeu manjine, eksploatisane grupe i drutvenog mejnstrima, i, naravno, odraslog i deteta, pri emu su deca ta koja skreu panju na sebe traei svoja prava. Govor o Balkanu pod otomanskom vlau, postaje govor o marginalizovanom lanu drutva, a izmeu dva rata, kao da tek zapoinje oslobaanje od tog stanja. Zato je infantilizacija jedan od najmonijih stereotipa koji oblikuju graninu poziciju Balkana. Ta mladost putnike privlai i odbija, ona oduevljava i izaziva nelagodnost, zbunjuje i reava nedoumice koje su donete iz sopstvenog okruenja. Na Balkanu, sloenost problema pripadnosti Orijentu ili Okcidentu dovodi do jake napetosti. Magloviti, prelazni identitet Srbije se odraava na predstave granice izmeu svetova napretka, urednosti, visoke kulture, civilizacije Zapada i Istoka, ije prisustvo na Balkanu, Okcident tretira kao ogledalo zaostalosti, neistoe i haotinosti, a ove pak, kao mladalake osobine. To je zbunjujue prisustvo nepotpunog Orijenta u Evropi, koje dobija granini identitet postajui opasno. Srbija dobija karakter neega to jeste i nije Evropa, ali i jeste i nije Orijent. Ono je predstava jo neformiranog to razbija ideju o postojanju monolitne evropske kulture. Manihejske podele na divljatvo i civilizaciju gube snagu prilikom sustreta sa svetom koji je isuvie otvoren prema tokovima modernizacije da bi ostao Orijent, ali nedovoljno napredan, razvijen, racionalan i nadasve, zreo da bi mogao biti oznaen kao Okcident.

17

18

PUTOPISI IZMEU DVA SVETSKA RATA

Put kroz Srbiju Putopisi su znaajan izvor za utvrivanje simbolike linije razdvajanja. Prelazak granice koja razdvaja dva sveta jedna je od omiljenih literararnih formi, a prelazak, putokaz simbolikog razdvajanja.19 Kao to je reeno, meuratni period je obeleen trendom pisanja imaginarnih putopisa poput romana Agate Kristi, Sakija i Dejvida Futmana, dok su oni biografskog karaktera, ili oni sa karakterom pustolovine i politike ispovesti rei. U imaginarnim putopisima otkrivala se tajna dimnjaka, a u Orijent Ekspresu dogaala su se ubistva.20 Balkan je samo u imaginarnim putopisima bio celina poput Sildavije ili Hercoslovake, zamiljena zemlja kojom su vladali nasilje, misterije, razbojnitva, pijunaa i atentati.21 Na imaginarnom Balkanu borilo se protiv Turaka i lebdelo u vazduhu22 dok su zabeleke stvarnih putnika bile ree i otkrivale solidno poznavanje istoriografskih podataka, klimatskih i politikih prilika u Srbiji i drugim zemljama jugoistone Evrope. Dolazak u prestonicu novostvorene drave, putovanja Dunavom, posete Zemunu i Novom Sadu, nadasve otvaraju onaj metaforiki jaz izmeu dve kulture. Na itavom Balkanu, kao da ba Dunav stvara najjau napetost delei i samo poluostrvo na dva sveta. Uznemirujue Podunavlje koje je strano i blisko dobija epistemoloki liminalni status. On je epistemoloki kada putnici uoavaju da naselja uz Dunav,, kao evropski gradovi ima najbolju geografsku poziciju jer ona odgovara prekretnici Orijent/Okcident, a kulturni kada se u njemu primete stilovi ivota Zapada koji, kako su putnici rado pisali, tek naputa srednji vek.

19

Marko ivkovi, Neto izmeu: simbolika geografija Srbije, Filozofija i drutvo, Beograd, XVIII 73. 20 Agata Kristi, Ubistvo u Orijent ekspresu, Narodna knjiga, Beograd, 1997. 21 Agatha Christie, The Secret of Chimneys, New York, 1925. 106-107. 22 Gotfrid August Birger, Baron Minhauzen, Magneta, Beograd, 1997. 44.

19

Srbija ostaje deo balkanistikog pavorka, nekakvog polu-civilizovanog ambijenta u kojem se meaju Orijent i Okcident pretapajui se jedan u drugi, ali zato su putnici kao destinaciju odabrali ba Srbiju? Putovanja imaginarnim predelima poput Hercoslovake, Ruritanije, Vuinije, Kravonije ili Silarije, pratile su i posete nepostojeim mestima kakva su Slavna, Demlin, Mlavia i Danubia kojima vladaju arogantni kraljevi, a turistiki vodii deluju kao pijuni, ili su pak lutalice, lukavi i servilni kradljivci, koliko i moguni Drakulini potomci. Motivi koji su pokretali te stvarne putnike u Srbiju, bili su raznovrsni: politike misije; potraga za avanturom; klimatskom i socijalnom promenom; znatielja; lek protiv depresije, koliko i potreba za nalaenjem vlastitog identiteta. Koliko su se razlikovali motivi, razlikovale su se i putanje kojima su engleski i ameriki putnici dolazili u Srbiju. Dok veina engleskih putnika beleenje zapoinje u Nemakoj, nastavljajui ga u Maarskoj, a potom, u Hrvatskoj i na kraju, Srbiji, bilo je i onih koji su poput Malkolma Bera i Harolda Spendera, kreui se Bajronovim stopama otputovali u Grku da bi ih politika misija i druge, poslovne obaveze pozvale u Makedoniju i Srbiju. Tim putem u Srbiju dolaze i brojne engleske sanitetske ekipe koje su joj pruale pomo u Prvom svetskom ratu.23 Neto drugaija bila je staza amerikih putnika koji su kao Aleksander Pauel poavi na Alpe, obili Italiju, Dalmaciju, Crnu Goru i Srbiju ili poput Dorda Hornbija otputovali na Jadransko more da bi slikali ivopisne predele. Srbija je bila ili meu prvim zemljama u kojoj su se obavljale politike misije, ili jedna od poslednjih gde bi putnici doiveli razoaranje usled nedostatka prieljkivane egzotinosti. Prirunici za putnike koji bi mogli pruiti precizne planove grada i opise spomenika kulture u engleskim i amerikim putopisima iz dvadesetog veka gotovo da se ne pominju.24 Putnici su stizali u Srbiju uz pratnju iz svoje zemlje ili u drutvu diplomata iz drugih zemalja. Neki od njih imali su pratioce, dodeljene u konzularnim predstavnitvima, ili su polazili sa prijateljima koji su u Srbiju odlazili kao politiki predstavnici svoje zemlje. Rei su oni koji kao Dejvid Futman, budui britanski obavetajac, ne iznose ove podatke, ili pak, zapoinju dela kao odlini poznavaoci geografije i drutvenih prilika na
23

Njihova dela su objavljivana krajem Prvog svetskog rata, izuzev autobiografije Flore Sends koja je izmeu dva rata ivela u Beogradu. 24 Vie o vodiima za putnike u: ore S. Kosti, Dobro doli u Srbiju, Evoluta, Beograd, 2006. 11-17.

20

Balkanu koji precizno poznaju odredita poput manjih gradova i sela. Jedno od estih obrazloenja za putovanje na odreeno mesto je i pria koju je putnik uo od znaajne osobe, oznaenog dobrog poznavaoca regiona, ili osobe od poverenja.

Meuratna engleska i amerika putopisna literatura Meuratni putopis ima svojevrsnu strukturu: ukoliko nije imaginaran, on vie nije klasini avanturistiki roman, ili romantiarski izraz koji obiluje divljenjem prirodom: ovi putopisi vie nisu ni nalik devetnaestovekovnim priama za laku no. Ako izuzmemo dela Din Bejts i Grejema Deksona, nailazimo na odsustvo estetike, taksativno nabrajanje dogaaja, ljudi, prizora, gradova, gde svako poglavlje ini ime jedne zemlje, a podnaslovi njene gradove, opte podatke o stanovnitvu i njihovoj istoriji, ili filozofskom razmatranju pitanja ljudske prirode. Ali, ovo je i jedno novo otkrie oveka na raun devetnaestovekovnog otkria prirode. Dok putopisi osamnaestog i devetnaestog veka obiluju opisima prirode, dvadesetovekovni putopis otkriva oveka u trci sa vremenom. Izuzimajui retke opise Dunava i Save, Avale i nekoliko kronji drvea, priroda ne samo da je potisnuta, postavljena u drugi plan, nego skoro da nestaje pretvarajui se u interesovanje za materijalnu kulturu, posebno arhitekturu, ekonomiju i politiku kulturu, to se moe sagledati kao posledica pojave novih kapitalistikih odnosa u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama. Formulacija koja se kroz putopise provlai kao opravdanje putnicima prethodnicima za izostanak dugih etnji i vonji amcima i brodovima jeste:izostanak slobodnog vremena. Zbog izostanka slobodnog vremena, putopisci izmeu dva rata su na brzinu konstruisali evropskog Drugoga, bavili se njegovim svakodnevnim ekonomskim i politikim problemima, a umesto uivanja u prirodi, istraivanja balkanske kuhinje, mahom su ostajali u hotelskoj sobi, razmiljajui o putevima koji mogu da razmrse probleme dvadesetog veka. Izostanak bogatih opisa, taksativno nabrajanje, izostanak preciznih itinerera ne znae da nije bilo i romantinog interesa za Drugoga. On je i dalje bio prisutan, ali u drugaijem obliku: onome koji je nametao kapitalizam kroz imperativ brzog podnoenja izvetaja o udaljenoj zemlji. Ukoliko su izostali detaljni opisi okoline, a uivanje u dokolici nestalo sa pojavom industrijskog drutva, u ovim putopisima se

21

javlja neto novo, to je izostalo u putopisu osamnaestog i devetnaestog vekapragmatizam i potroaki mentalitet u sintezi sa pitanjem smisla politikog ivota i politike kulture u drutvima koja vie nisu primitivna, ali ni civilizovana. Putnici su dolazili u Beograd, razgovarali sa politiarima, obavljali poslovne sastanke i odlazili na balove ne bi li shvatili ta to odvaja politiku malih naroda i malih kultura od civilizacije. Njihova razmiljanja kretala su se u pravcu pokuaja da razumeju dinamiku odnosa tradicionalizma i modernosti, dakle, usaglaavanja starih normi koje dominantni mitovi i ideologija afirmiu sa preobraajem politike svesti.25 Ova dela simboliki odslikavaju elemente prolosti, pokazujui na koji nain kultura postaje tranziciona. Fiktivnost istorijskog, njena izmena i prerada mitskih struktura daju kreativni odgovor na spoljanje iskustvo.26 Oslanjanjem na kombinacije istorijskog, mitskog, simbolikog i prostornog, ona ukazuju na prisustvo metastvarnosti koja kombinuje imperijalne fantazije, tradicionalne prie, vladajuu ideologiju moderne, estetiku egzotike i intelektualizam. Ovakav anr obiluje razmatranjima na polju mentalne geografije, u njemu ima naznaka politike antropologije, ali i rasplamsavanja politike mate u vremenu krize kada se izvetaj o stvaranju jedne kraljevine na jugoistoku Evrope moe pretoiti u triler ija se radnja odvija u haotinoj ostavi Evrope. Engleski i ameriki putnici u Srbiji Izuzimajui Meri Daram i Rebeku Vest, o engleskim i amerikim putnicima koji su se nali u Srbiji izmeu dva svetska rata, ne zna se puno. ak i za ove putnice, javnost Srbije je doznala je tek krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina dvadesetog veka, a delovi njihovih putopisnih beleki tada su bili politiki instrumentalizovani. U ovoj grupi putnika Amerikanci su rei. Zapravo, pominju se samo tri amerika autora: Aleksander Pauel, Dord Lester Hornbi i Rouz Lejn. Ne postoje dublji politiki i geosimboliki razlozi za izostanak veeg broja amerikih putnika na Podunavlju Srbije. O ovom delu Balkana, beleke su pisali uglavnom evropski putnici, jer su evropske zemlje imale kulturni i politiki uticaj na Balkansko poluostrvo. Treba uzeti u obzir i geografski faktor, u smislu realne udaljenosti, dakle duine puta kao potekoe na koju
25 26

or Balandije, Politika antropologija, XX vek, Beograd, 1997. 242. Filip Tju, Savremeni britanski roman, Svetovi, Novi Sad, 2006. 22.

22

su ameriki putnici morali naii. Ipak, kada je re o orijentalistikom diskursu u amerikim putopisima, znaajno je uzeti u obzir i Saidovu konstataciju da postoji kvalitativna razlika izmeu britanskog angamana i delovanja SAD na Orijentu 27 i u Istonoj Evropi pa, liminalni Balkan i ovde ostaje primarno evropski kulturni poduhvat. Valjalo bi pomenuti nekoliko istaknutih imena, autora ija su dela najee pominjana u radu: Malkolm Ber, Lavet Edvards, Harold Spender, Aleksander Pauel, Lena Jovii, Dejvid Futmen, Dadli Hitkot i Dejn Bejts, i uvene spisateljice; Meri Daram i Rebeka Vest.

Meri Idit Daram (Mary Edith Durham) autorka je brojnih studija o Balkanu koje otkrivaju dobro poznavanje ovog poluostrva u vie aspekata: istrorijskom, etnolokom i lingvistikom. Osim dobrog poznavanja Balkanskog poluostrva, njena dela reflektuju ambivalenciju u odnosu na zemlje u koje je putovala, oseanja koja su se kretala od fascinacije do razoarenja. Do devedesetih godina dvadesetog veka o Meri Daram se nije puno govorilo i pisalo ni u Engleskoj, ni u Srbiji. Njena kontroverzna politika ubeenja, pred kraj ivota, uinila su da se sasvim povue iz javnosti. U tridesetosmoj godini, Meri Daram je pola na putovanje koje se pretvorilo u pravu opsesiju zbog koje je tretirana kao merodavni strunjak za Balkan i izabrana za lanicu, a potom i potpredsednicu Kraljevskog antropolokog instituta. Rebeka Vest (Rebecca West) ije je pravo ime bilo Sisili Izabel Ferfild (Cicely Isabel Fairfield) poznata je kao spisateljica, publicista, sifraetkinja i putnica koja je u svojim delima pokazala simpatije prema Jugoslaviji. Pored putopisa Crno jagnje i sivi soko iz 1940. godine, autorka je brojnih novela i nekoliko romana: Trska koja misli iz 1936. godine, Izvor se preliva, i Ptice padaju, 1965. Posthumno su objavljeni romani Prava no, Roaka Rozamunda i Suncokret. Ideoloki fokus i politii angaman ostavili su peat na obimni putopis o Balkanu, a kao i drugi putopisci nije uivala povlaen status u Jugoslaviji i Engleskoj. Njena politika aktivnost bila je okrenuta u korist rojalistikih snaga Jugoslavije koje, posle Drugog svetskog rata, naputa britanska spoljna politika. Neskriveno divljenje prema balkanskim narodima, neretko u formi
27

Edvard Said, Isto, 12.

23

primitivistikih teza, okonalo se razoarenjem Rebeke Vest i njenim protestom protiv socijalistike politike Jugoslavije.28 Malkolm Ber (Malcolme Burr) je bio entomolog i lan Kraljevskog naunog drutva, ali nadasve radoznali putnik i avanturista koji je na prvo dugo putovanje poao jo sa trinaest godina. Tada je otputovao u Rio de aneiro. Obiao je brojne evropske, afrike i azijske zemlje. Mada njegovo obimno, ilustracijama i mapama bogato opremljeno delo o Balkanu, Meki eir iz 1935. godine, u Engleskoj i Srbiji nije doivelo popularnost, za sobom je ostavio niz strunih radova, prevoda i jo nekoliko putopisa, od kojih je najpoznatiji U boljevikom Sibiru, poznat irokoj italakoj publici.29 Dok je bio bruco u Oksfordu, ukazala mu se prilika da otputuje u tajanstveni deo sveta- Balkan. Poto je u Srbiji proveo nekoliko godina, uestvovao u Proboju solunskog fronta, vratio se u Englesku, a potom doao natrag, u Srbiju i kupio kuu sa imanjem u Beogradu gde je iveo neko vreme. Najobimnije delo, Meki eir, Ber je posvetio Srbima koji su ga zvali od detinjstva, a posveta na primerku koji se nalazi u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, ispisana je irilicom: U skroman znak ljubavi prema srpskom narodu. Na kraju knjige, umesto uobiajenog The End, Ber je napisao Kraj.

Lavet Filding Edvards ( Lovett Fielding Edwards) bio je novinar i prevodilac. Autor je est knjiga o Jugoslaviji. Sa ovom linou, javnost Srbije nije upoznata, a o njemu se malo moe saznati i iz engleskih izvora. Brojne Edvardsove knjige i obiman etnografski materijal sakupljan vie od jedne decenije, nedostupni su kako u Engleskoj, tako u Srbiji. Jedan od retkih domaih poznavalaca njegovog dela, Svetozar Ignjaevi, tvrdi da se praktino jedini podaci o ovoj linosti mogu nai na koricama meuratnih putopisa i u seanjima beogradskih poznanika.30 Lavet Edvards je imao preteno line razloge za putovanje u Srbiju. Posle zavrenih studija slavistike u Londonu, doao je u Jugoslaviju sa namerom da upie Univerzitet u Beogradu. Kako je Univerzitet iz politikih razloga bio zatvoren, Edvards polazi u obilazak Kraljevine Jugoslavije. Kada je otpoeo Drugi svetski rat, postaje dopisnik listova Dejli Telegraf (Daily Telegraph) i
28

Svetozar Ignjaevi, Zemlja uda u izlomljenom ogledalu:moderni britanski pisci i jugoslovenska tematika, Znamen, Beograd, 1994. 66. 29 Svetozar Ignjaevi, Zemlja uda u izlomljenom ogledalu ( ponovo) SKZ, Filoloki fakultet, Beograd, 2000.87. 30 Isto, 103.

24

Tajms (Times) i u Beogradu zasniva porodicu. Po svedoenju poznanika, bio je oenjen jednom od sestara Bajloni. Balkan u izvesnoj meri postaje Edvardsova romantina fascinacija zbog ega prolazi kroz lini proces identifikacije sa balkanskim Drugim, krsti se u Sabornoj crkvi u Beogradu, proiruje prijateljstva i otpoinje ivot u vinogradu koji je posle rata kupio u Grockoj. Ipak, posle izvesnog broja godina, vraa se u London i radi za Bibisi (BBC).31 Edvards se izdvaja kao jedan od retkih meuratnih putnika iji putopisi dosledno prate itenerer i koji nije uivao diplomatsku pratnju prilikom prvih poseta Balkanu. Iz meuratnog perioda izdvajaju se dela Svetovno hodoae (1938) Skitnica u Jugoslaviji (1939) i Dunavski tok, objavljen 1940. godine koji je iste godine izlazio u nastavcima asopisa National Geographic. Ostale knjige koje obiluju deskripcijom, etnografskim i istoriografskim detaljima o Jugoslaviji, napisao je i objavio kasnije. Harold Edvard Spender (Harold Edward Spender) je bio novinar i izveta sa Balkana. Obrazovanje je stekao u Londonu i ubrzo zapoeo diplomatsku karijeru. Njegovo delo Kotao Evrope iz 1925. godine sadri eksplikaciju jugoslovenskih politikih problema. Pored ovog dela, autor je jo nekoliko knjiga u kojima izraava svoje politike stavove. Spender je bio kandidat za mesto u Parlamentu, lini prijatelj i savetnik Lojd Dorda.32 Bio je angaovan u pregovorima sa irskim predstavnicima i kao liberal, zalagao se za ogranienu autonomiju Irske. Njegovim najznaajnijim delom smatra se biografija Lojda Dorda, objavljena pod naslovom Premijer.33 Lena Jovii (Lena Yovichich) je bila ker srpskog diplomate i pisca Aleksandra Joviia, autora knjige Nedelja u Londonu i kotlananke koja je najvei deo ivota provela u Engleskoj. Lena Jovii je esto putovala u Srbiju s namerom da prikupi informacije o toj zemlji i sazna vie o svom poreklu. O svom ocu pie kao o starom beograaninu koji se sea turske vladavine u Srbiji, a sama se izjanjava kao Engleskinja, koristei se gotovo neizostavnom oznakom mi-Englezi. ivot je provela u Londonu, esto putujui u kotsku i Srbiju. Autorka je brojnih knjiga o Jugoslaviji, preteno geografskih prirunika, bedekera, itinerera, udbenika za decu i studija o
31 32

Isto, 104. Podaci su preuzeti iz knjige Harolda Spendera: The Cauldron of Europe, London, 1925. 33 www. nationalarchive.com/

25

arhitekturi manastira u Srbiji. Najznaajnije delo putopisnog karaktera iz meuratnog perioda je Kojekude po Srbiji, objavljeno 1926. godine. U ovoj knjizi, Lena Jovii ukazuje na probleme loe infrastrukture, nedostatka organizacije i siromatva stanovnika Jugoslavije, posmatrajui Balkan kroz orijentalistiku prizmu.34 Aleksander Pauel (Alexander Powell) je bio ameriki major i autor nekoliko putopisa i ratnih memoara. Njegov prvi putopis napisan je kao seanje na Alpe. U Srbiji je odlikovan Belim orlom, a putopis Nove granice slobode: Od Alpa do Egeja iz 1920. kritiki je osvrt na jugoslovensku politiku na osnovu koje autor gradi konstrukte temperamenta ili karaktera jugoslovenskih naroda. Futman (David John Footman) je kao uesnik u Prvom svetskom ratu,

Dejvid

odlikovan i dobio in kapetana Berkirske vojne jedinice.35 Po zavretku rata upisao se na Nju Koled u Oksfordu i od 1929. godine bio slubenik Levantinske konzularne slube u Egiptu i Jugoslaviji.36 Od 1935. do 1953. godine radio je u MI-6 tajnoj slubi britanskog Ministarstva spoljnih poslova koja je delovala u zemljama Levanta. 37 Kada je napustio MI-6 postao je lan kolegijuma Koleda sv. Entonija u Oksfordu i do penzonisanja predavao istoriju Rusije. Zbog poznih dela prozvan je rusofilom i obavetajcem koji je na Balkanu delovao po nalogu sovijetskih slubi. Diplomatska iskustva iz Jugoslavije bila su podsticaj za pisanje nekoliko knjiga od kojih su popularnost dostigli imaginarni putopisi Na pola puta ka Istoku, 1935. i Prase i biber iz 1936. gde naracijom u prvom licu opisuje ljubavne avanture engleskog diplomate u Vuiniji, prestonici imaginarne zemlje ijim opisima sugerie da se nalazi na Balkanu. Iz ovog romana potiu opisi ernigrada koji autor smeta na ue reka Dunava i Bine koje deli brdovite krajeve i prostranu ravnicu.38 Nastavak ove knjige je roman Pemberton objavljen 1943. godine u kojem se odvijaju nove, sada ratne avanture engleskog diplomate, glavnog junaka imaginarnog putopisa Svinja i biber. Znaaj ovih imaginarnih putopisa obraen je u delu Izmiljanje Ruritanije, Vesne Goldsvorti. Najvie panje e biti posveeno Futmanovom najpoznatijem putopisu Balkanski
34 35

Podaci su preuzeti iz knjige, Lena Yovichich, Here and There in Serbia, London, 1926. www. nationalarchives.com/ 36 Vesna Goldsvorti, Izmiljanje Ruritanije, Geopoetika, Beograd, 2005. 161. 37 www.nationalarchives.com 38 David Footman, Pig and Peper, Robin Clark, London, 1990. 16-17.

26

praznik koje prati autorova putovanja po balkanskim zemljama tokom vienedeljnog odmora. Balkanski praznik je moda najpreciznije i informacijama najbogatije delo o Balkanu izmeu dva rata. Drugi autori Srbiji posveuju skromniju panju. Preteno dolaze u kratke posete Beogradu, gde ne promatraju svakodnevicu, ali obavljaju pregovore i konsultacije sa jugoslovenskim zvaninicima. Pored njih, tu su i oni koji prilikom kraih turistikih poseta konstatuju liminalni poloaj Jugoslavije, poput Rouz Lejn (Rose Lane) amerike novinarke i autorke nekoliko romana, Hemiltona Fajfa (Hamilton Fyfe) amerikog izvetaa iz Istone Evrope, koji je tokom Prvog svetskog rata pisao za asopis War Illustrated, Franeske Vilson (Francesca Wilson) koja se bavila problemima socijalizacije i socijalne adaptacije ratne siroadi u Banatu, Riarda Bemia ( Richard Beamish) i Frensis Mar (Francis March, uesnika Prvog svetskog rata i kolekcionara pria sa, kako se tada nazivao Balkan - Dalekog Istoka, poput Parkera Filmora (Parker Philmore), novinara Emila Houpa (Emile Hope) Din Bejts ( Jean Victor Bates) i drugih, za ovo istraivanje manje znaajnih imena.

27

MEURATNA KRIZA I DINAMIKA ODNOSA IZMEU ISTOKA I ZAPADA: RUBNI INTERVAL

Istorijski kontekst: svet u krizi Kretanja putopisaca odvijala su se u specifinom drutveno-politikom kontekstu od kojeg je zavisila recepcija ljudi i dogaaja. Iako mi nije namera da iscrpno izlaem i interpretiram obilje istoriografskih podataka koji bi ili u prilog shvatanju Balkana kao metafore Istonog pitanja, korisno je podsetiti na socijalna zbivanja u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama i pomenuti da Balkan privlai panju drugih delova Evrope u periodu opadanja Otomanske imperije. Devetnaesti vek je obeleen britanskim naporima da se suzbije irenje ruskog uticaja na prostoru Osmanskog carstva, to se sagledava kao deo britansko-ruskog suparnitva i njihove borbe za prevlast u Aziji. U dvadesetom veku, uoava se ukljuivanje Sjedinjenih Drava i nastojanje Britanije i SAD da ostvare prevlast u Karipskom, Sredozemnom i Junom kineskom moru.39 Na Veronskom kongresu Svete alijanse, 1822. godine, Balkan je predstavljen kao arite evropskih problema, pa evropske zemlje izraavaju zabrinutost ta e biti posle smrti bolesnika na Bosforu, dok strepnju pojaava izmeanost stanovnitva, svest o nekadanjim granicama pojedinih drava, nepodudaranje etnikih i novouspostavljenih granica uz tenju novostvorenih drava da se izbore za to vee teritorije, koja dovodi do zategnutosti, pa i otvorenog sukoba meu njima.40 Interesovanje za evropski istok izrazito je u britanskoj putopisnoj literaturi devetnaestog veka. Mada se o junoslovenskim zemljama nije mnogo znalo, bili su retki putnici koji prilikom putovanja Turskom nisu posetili Balkan i ostavili beleke o zamrenom istonom pitanju. U delima Edmunda Spensera, Herberta Vivijana, M. E. Daram, Dordine Mekendzi, Adeline Irbi, Aribalda Pejtona, Artura Evansa, Vilijama Dentona, Vilijama Milera, Artura Evansa, Voringtona Smita, Dona Simpsona,
39

Dimitrios Pulakos, Neki parametri istonog pitanja, u Evropa i Istono pitanje: politike i civilizacijske promene, Istorijiski institut SANU, Beograd, 2001.399. 40 Vojislav Stanovi, Demokratija i manjine u jugoistonoj Evropi, u Perspektive multikulturalizma u dravama zapadnog Balkana, Centar za istraivanje etniciteta, Friedrich Ebert Stiftung, Biblioteka Etnos, Beograd, 2004. 12.

28

Gardnera Vilkinsona, Demsa Mihina i brojnih drugih putnika, nailazi se na pokuaje razumevanja i reavanja istonog pitanja, dok se u njima prepliu nagomilane injenice iz literature, nastojanja da se ostvari ideal objektivnosti, brojni dokazi sa terena kakve su grafike, fotografije, dokumenta, artefakti, studiozne analize i duhovite prie zainjene egzotizmom. Raspad Otomanske carevine se pribliavao, a politiki interesi nalagali su Engleskoj da sprei irenje ruskih interesa na jug prema Sredozemlju.41 Interesi zbog kojih je morala odlagati raspad Otomanskog carstva nisu ponitili egzotizam skrivene Evrope, pa iako su nevoljno priznavali skori raspad carstva i odlazak Turaka, liberalno opredeljeni deo putnika je o Turcima pisao kao o nomadima, dvoumei se izmeu ispravnosti zvanine britanske politike i simpatija prema, kako se pisalo, porobljenim balkanskim narodima. U delima engleskih turkofila uoavaju se predstave o monom, bogatom i uzvienom Otomanskom carstu, dakle izrazi egzotizma jednako bogati, onima o jednostavnom, potenom, civilizacijom neiskvarenom stanovnitvu malih balkanskih zemalja koje su se nalazile pod vladavinom Turske. Uporedo sa politikim interesovanjem za Balkan, javilo se interesovanje za skrivene, egzotine delove Evrope: za Balkan, kao jedinstvenu celinu sa politikom i intelektualnom pozadinom koja omoguava kvalitet i karakter doivljaja jednog dela sveta.42 Interesovanje za Balkan od prve polovine devetnaestog veka postaje sve snanije i upadljivije da bi, tokom Prvog svetskog rata i po njegovom zavretku, dobilo manje ezgotino, a vie, politikim razmiljanjima obojeno mesto u dvadesetovekovnoj putopisnoj literaturi. U narednoj generaciji putnika nale su se ugledne linosti Britanije koje su profesionalno i lino bile vezane za Srbiju, a koje su u prvim godinama rata organizovali, finansirali i upuivali sanitetske misije na Balkan. Osim prikupljanja humanitarne pomoi, upoznavali su britansku javnost sa kulturnim i politikim prilikama u Srbiji. lanovi humanitarnih i vojnih misija koji su boravili u Srbiji, u toku Prvog svetskog rata, inicirali su objavljivanje napisa i publikacija o Srbiji, organizvanja izlobi i predavanja. Danas su najpoznatiji rad i zapisi, putnica poput Elsi Inglis, Flore Sends i Lejle Pedet, a meu zagovornicima ideje jugoslovenstva koji su

41

Ljubodrag Risti, Shvatanja i tumaenja istonog pitanja u engleskim putopisima o sprskim prostorima (XIXvek) u Evropa i istono pitanje:politike i civilizacijske promene, Beograd, 2001. 649. 42 Edvard Said, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2008. 29.

29

bili lino vezani za Srbiju, nali su se Artur Evans, Robert Vilijam Siton Votson i Bertram Kristijan.43 Uslovna politika stabilnost zemalja iz kojih putnici dolaze, u smislu spoljno-politike doslednosti, ekonomske snage, a stoga i uloga u proizvodnji mape simbolike geografije, odredile su javni politiki diskurs o Jugoistonoj Evropi. Tekstualne reprezentacije prvog velikog rata kao eliksira od krvi i elika koji daje infuziju starom nainu ivota i obnavlja britansku imperiju44 ukazuju na popularnost rata irom Britanskih ostrva. Ovo nisu bili stavovi ratom zaraenih nostalgiara jedne imperije, naprotiv, rat je u javnosti, shvaen kao dunost na koju je pozvan svaki pravi britanski mukarac.45 Dok je kolonijalni projekt devetnaestog veka bio teren vie i srednje klase, radnika klasa je u velikom ratu konano videla priliku da se ukljui u praksu imperijalizma dobijanjem punopravnog imena u istoriji Britanije. Za Evropu i Sjedinjene Drave, dvadesete godine nisu bile samo zlatne, kako ih predstavlja popularni narativ. Ovo je bio kraj jednog rata, trenutak predaha u kojem Okcident zapoinje kratkotrajnu stabilizaciju. Iako problemi koji su bili povod etvorogodinjeg rata nisu reeni, evropskoj srednjoj klasi se inilo da je otvorena nova era prosperiteta. Viegodinju glad, pokuala je da utoli potroaka kultura u vetakoj euforiji koja je podstakla nova nauna otkria; proizvodnju automobila; odlazak masa u bioskope i pozorita, ali to je bila priprema za poetak ekonomske krize praene masovnom nezaposlenou, pojavom siromanih etvrti, propadanjem malih preduzea, fabrika i banaka, to je naglo pomerilo temelje starih vrednosti na kojima je leala Evropa. Istorijska kretanja u periodu izmeu dva svetska rata, karakteriu se strukturalnom krizom kapitalizma, razliitom od svih dotadanjih kriza kapitalistike hiperprodukcije. Ova kriza zahvatila je sve sfere drutvenog ivota, a njeno dejstvo ugrozilo je sam opstanak kapitalizma. Ona se oitovala u velikim drutvenim

43

Sneana Toeva, prir.Srbija i Britanija: kulturni dodiri poetkom XX veka , Muzej nauke i tehnike SANU, Beograd, 2007. 47. 44 Sydney Humphries, Imperialism, Patriotism and the European Crysis. Adam and Charles Black, London. 1914. Introduction, XIII 45 Johan A. Hoglund, Mobilising the Novel: The Literature of Imperialism and the First World War , Upsala, 1997. 51.

30

talasanjima, pokuajima socijalistikih revolucija, estim ekonomskim potresima, okonavi se Drugim svetskim ratom. 46 Ekonomski i politiki problemi Evrope i Amerike postali su uoljivi posle kratkotrajnog entuzijazma, a prelazak iz jednog rata u drugi i kratka pauza izmeu njih, obeleeni su politikim promenama, izmenama na planu rodnih odnosa, onima u pravnom i ekonomskom sistemu. Agnosticizam i ateizam vie nisu bili ekstravagantni elementi knjievenosti kao u viktorijansko doba; na socijalnom planu, porodica i druge institucije se sve glasnije javno kritikuju. Pomeranje starih vrednosti nije bilo dovoljno, ono je izazvalo strah pojedinca od drutva, maine iji zupanici mogu samleti ne samo sujeverje i neznanje, nego i svog tvorca nauku. Rasuivanje, logika, kategorije vremena i prostora, poinju izgledati samo kao pogodni okviri, praktina i privremena sredstva za preivljavanje. To je vreme kada se postavljaju pitanja o granicama saznanja, granicama svemonog razuma koji postaje nemi optuenik koji i na umoru grevito pokuava da ouva svoju vladavinu.47 Evropa, Sjedinjenene Drave, itav svet, nalaze se pred nizom pitanja na koji nemaju odgovor, oscilirajui izmeu elje da odbace empiriju, ili se vrate u prolost koja je obeavala pobedu kulture nad prirodom; civilizacije nad divljatvom i oveku garantovala mo. Velika Britanija i Sjedinjene Drave pred novim politikim izazovima

Viktorijanska ekonomija Velike Britanije je slomljena pre Prvog svetskog rata, iako engleska srednja klasa iz koje su uglavnom putnici poticali, ni u doba kolonijalnog uspona, nije doivela ekonomski procvat.48 Izmeu 1927-1928. dolazi do visoke inflacije, a 1929. godine, Evropu i SAD zahvata monetarni haos. Kriza je zahvatila itavu Veliku Britaniju, u kojoj je bila najvea koncentracija amerikog kapitala. Banke naglo propadaju, kriza se iri obuhvatajui sve oblasti privrede, sve evropske zemlje i kolonije, razliite profesije i socijalne slojeve. Do tada, lider u svetskoj proizvodnji Velika Britanija pada na treinu nekadanje industrijske

46

arko Gudac, Miroslav orevi, Savremena politika istorija, Zavod za udbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1996. 78. 47 Moris Nado, Istorija nadrealizma, XX vek, Beograd, 1980. 20-21. 48 J. F. C. Harrison, Early Victorian Britain, 1832-1851.Harper Collins Publishers, Glasgow, 1988. 32-33.

31

proizvodnje to je veliki procenat stanovnitva dovelo na rub egzistencije.

49

Konflikt

izmeu ideala socijalne politike i stvarnosti sa kojom se radnitvo suoavalo postaje najuoljivije dvadesetih godina. Socijalne probleme prate pokuaji stranke Sinn Fein da organizuje Nezavisnu Irsku Republiku, pa se izmeu 1920-1923. smenjuju pregovori i otvoreni konflikti izmeu Iraca i Britanaca. Meuratna Britanija je bila zemlja dva suprotna sektora ekonomije, padova i uspona koji su zavisili od velike akumulacije kapitala u vreme kolonijalnog procvata, pojaane intervencije vlade u periodima krize i uspeha u svetu liberalnog kapitalizma iji su nefunkcionalni ostaci pali kao teret na radniku klasu. Liberalna ekonomija se ruila izmeu 1929-33. godine i bila bespovratno unitena neposredno pred Drugi svetski rat.50 Slom starog, liberalnog sistema je pogodio najosetljivije drutvene slojeve, ali nada da e duh stare imperije oiveti britansku ekonomiju, obavijao je zemlju kao mit.51 Anksioznost, melanholija, skepticizam i pozitivistika vera u nauku koji su bili uoljivi i u rano-viktorijanskoj fazi, ukidaju tradicionalni verski moral i prate nastanak tada moderne slike sveta. Stari autoriteti se dovode u pitanje, pa raznolikost miljenja pojaava oseanje izolovanosti koje stvara novi prostor za dogmatizam, antiintelektualizam i poricanje vanosti novih naunih teorija. Politike okolnosti pojaavaju ovinizam i rasizam.52 Drutveni paradoksi se lome na srednjoj klasi koja se pripremala za odbranu od loih, ali ipak poznatih vrednosti. Sklanjanje nezadovoljstva u dvorane za zabavu pomera probleme iz fabrikih hala i dnevnog radnog vremena u veernje asove, ali rastui strah od neprijatelja i panika koja se iri Evropom, ojaavaju ideje o rasnoj superiornosti ija se destruktivnost ve pokazala u Prvom svetskom ratu. Suprotstavljeni mitovi o superiornosti Tevtonaca i superiornosti Anglosaksonaca postaju tema kvazi-naunih studija stvarajui ratnu atmosferu. Mit o anglosaksonskoj rasi i anglosaksonskom karakteru uoljivi u viktorijanskom drutvu koje je podsticalo, a kasnije, paljivo uvalo evolucionizam ostaju opravdanje drutvenih paradoksa koje se postepeno oslobaa epskog prizvuka. Ova mitologija

49 50

Ejza Bigiz, Drutvena istorija Engleske, Svetovi, Novi Sad, 2001. 344. E. J. Hobsbawm, Industry and Emipire from 1750 to the Present Day, Penguin Books, London, 207208. 51 J. B. Pristley, The Edwardianss, London, 1970. 88. 52 Walter Houghton, The Victorian Frame of Mind 1830-1870. Yale University Press, New Haven and London, London, 1968.

32

omoguuje da se dobar deo engleskog drutva osea kao delilac pravde i uvar malih naroda koji su pokuavali da se oslobode otomanske vlasti. Pridravajui se spoljno politikog naela da nijednoj velikoj dravi ne treba dopustiti prevlast u Evropi, britanski vladajui krugovi su kroz devetnaesti vek uvali tursku vladavinu na Balkanu. Kako bi spreila Rusiju da iskoristi uticaj na June Slovene i sputanjem u Sredozemlje ugrozi imperijalni put koji je preko turskih oblasti vodio u britanske kolonijalne posede u Aziji, Velika Britanija je ometala oslobodilake pokrete hrianskih naroda pod Turskom. Od dvadesetih godina devetnaestog veka, liberalni deo britanske javnosti zahteva zatitu britanskih interesa na Istoku zalaui se za slobodu balkanskih naroda. Podela velikih sila poetkom dvadesetog veka primorala je Britaniju da formalno, prihvati naelo Balkan balkanskim narodima.53 Nesumnjiva ekonomska prednost nad malim zemljama ojaava ideje o vitalnosti, trezvenosti, racionalnosti, utilitarizmu, prakticizmu, politikoj stabilnosti i doslednosti britanske spoljne politike kao ideala koji treba da slede ne samo evropske zemlje, nego itav svet. Konstruisanje ili rekonstruisanje Orijenta u Evropi, nije bio samo jo jedan kulturni projekt, nego i odraz potrebe za idejnom sigurnou, potvrda dominacije i potkrepljenje autostereotipa poput onih o privredno i tehnoloki jakom Okcidentu koji i sam sadri svoju Drugost, onu koja se moe disciplinovati, prevaspitavati ili je polje jo neiskorienih resursa, od prirodnih do socio-kulturnih modela koji omoguavaju okrepljenje prolou Evrope. Obleena sekularizovanim mitom o Obeanoj zemlji, Amerika je uprkos dramatinoj ekonomskoj krizi kojom je bila zahvaena u meuratnom periodu, ostala simbol demokratskog uzora, roditelja i delioca pravde malim zemljama. Koncepti poput pravdoljubivosti, jednakosti, neinstitucionalizovane religije i slobode, temelji su ove politike mitologije koja ukazuje na raspcep izmeu liberalne ideologije i politike prakse Sjedinjenih Drava. Na nivou narativa, orijentalizacija balkanskih zemalja je, u delima amerikih putnika, tek sekundarna i postie se usklaivanjem sa idejama koje stiu iz Zapadne Evrope. Tek po okonanju Drugog svetskog rata, moe se govoriti o amerikoj knjievnoj proizvodnji Orijenta u Evropi jer tada Sjedinjene Drave zaista zapoinju vladavinu Orijentom i pristupaju mu na nain na koji su to inile nekadanje

53

Enciklopedija Jugoslavija, II deo, Prosveta, Beograd-Zagreb, 446.

33

kolonijalne sile Britanija i Francuska.54 Ipak, Sjedinjene Drave se na Balkanu angauju ve po okonanju Prvog svetskog rata, otvarajui polje projekcija iz kojeg e tek nastati orijentalistiki korpus.

Pozicija Srbije u svetskoj krizi i njeni unutranji problemi Kao povod za Prvi svetski rat, posluio je atentat Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine, ali su njegovi uzroci bili dublji, te se u istoriografiji, trae u sukobu interesa izmeu dva bloka imperijalistikih sila, Antante ( Francuske, Velike Britanije i Rusije) i Trojnog saveza ( Nemake, Austrougarske i Italije). Prihvatajui ratni izazov, velike sile prihvataju, usvajaju Srbiju i po okonanju Prvog svetskog rata, tretiraju je i, na nivou narativa, proizvode kao sveznicu iz Velikog rata, iako je svaki politiki prestup Srbije u putopisima izmeu dva rata, bio praen opaskom da je izazvala najkrvaviji rat u evropskoj istoriji. U tom kontekstu, iako je bila tretirana kao Saveznica iz Prvog svetskog rata, diskurs o njoj iri se na region kao opasno mesto iz koga eskaliraju konflikti. Odnos prema Srbiji i drugim balkanskim zemljama je zatitniki, koliko i ambivalentan. Potreba da se balkanski narodi zatite pravda se njihovom nesamostalou i nezrelou, esto u formi primitivizma, dok kao nedovoljno civilizovani i nedovoljno okcidentalni, povlae diskurse o divljatvu, varvarstvu, ali i egzotinoj ratnikoj hrabrosti i neiskvarenosti civilizacijom. Meuratni period je na Balkanu bio obeleen tenjom za nezavisnou od starih imperija i ujedinjenjim junoslovenskih zemalja, jo u prvoj polovini devetnaestog veka prepoznatljivoj u ideologiji Ilirskog pokreta. Kada se zavrio Prvi svetski rat, doao je trenutak ostvarenja politikih zahteva i tenje za ujedinjenjem junoslovenskih naroda. Na diplomatskom polju, Srbija se suoavala sa tekoama u sprovoenju ujedinjenja junoslovenskih naroda, ali u pretposlednjoj godini rata, jula 1917. godine, predstavnici srpske vlade i Jugoslovenskog odbora formiranog 1915. godine, a sastavljenog od jugoslovenskih politiara u emigraciji sa seditem u Londonu, usvojili su Krfsku deklaraciju o jugoslovenskom ujedinjenju na osnovu naela nacionalnog i
54

Edvard Said, Orijentalizam, 2008. 13.

34

dravnog unitarizma, parlamentarne monarhije, ravnopravnosti imena, vere i pisama. Srbi, Hrvati i Slovenci su proglaeni troimenim narodom koji se moe nazvati i Jugoslovenima.55 Stvaranje jugoslovenske drave tokom prvog svetskog rata nije bilo deo planova sila Antante, a tajni sporazumi, ukljuujui Londonski ugovor, ili su na raun teritorije ove monarhije, ne dovodei u pitanje njen opstanak. U vreme rata, srpska vlada je planirala stvaranje Jugoslavije koja bi ila na raun Austorougarske, a anse za to su pojaane nakon Proboja Solunskog fronta, koji je ubrzao proces raspadanja Austrougarske.56 Politiki predstavnici budue drave Srba, Hrvata i Slovenaca su traili meunarodno priznanje ali ga u prvi mah nisu dobili. Tek poetkom 1919. godine, ameriki dravni sekretar Vudro Vilson pozdravlja ujedinjenje. Iz obzira prema Italiji koja je imala nereene granine sporove sa novostvorenom dravom, Britanija i Francuska su potpisale priznanje tek u Versaju etiri meseca posle Sjedinjenih Drava. Prihvativi Vilsonovu liniju, jugoslovenska delegacija se odrekla maksimalnih zahteva i Kraljevina SHS je formalno priznata, pa putnici koje je u Srbiju dovela diplomatska misija, polau nade u ouvanje ove politike tvorevine. Za engleske, pre nego za amerike putnike, Jugoslavija je bila naslednica Srbije, saveznice iz tek zavrenog Velikog rata.57 Stvaranje Kraljevine Jugoslavije bilo je poetak jednog dvadeset godina dugog procesa modernizacije koji su prekidali trenuci diktature Karaorevia, ubrzavali trendovi donoeni iz Zapadne Evrope, u koju se tada ee putovalo. To je bio period ekonomskih uspona i padova, politikog osciliranja izmeu Francuske i Britanije, sporazuma i sporova sa susedima i na kraju sloenog pitanja opredeljenja izmeu saveznica i sila osovine o kojem je najmanje odluivala sama Jugoslavija. U celini, istoriografija svedoi da je Velika Britanija, tokom meuratnog razdoblja imala afirmativan stav prema Kraljevini SHS a potom, Kraljevini Jugoslaviji i tretirala je kao naslednika balkanske saveznice. Interes za ouvanje Jugoslavije pripisuje se politikom interesu Britanije na Balkanu jer su drave centralne i istone Evrope igrale ulogu brane protiv sovijetskog boljeevizma i Nemake, dok je ekonomija traila stabilne politike prilike. 58

55 56

Mihailo V. Popovi, Nacionalna katastrofa i politiko otrenjenje, Plato, Beograd, 2002. 87. B. Krizman, Vanjska politika jugoslovenske drave: 1918-1941.Grafika, Zagreb, 60-63. arko Gudac i Miroslav orevi, Savremena politika istorija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. 72.

35

Pred kraj meuratnog perioda, politika kolebanja i talasanja velikih sila odrazila su se i na spoljnu politiku Kraljevine Jugoslavije. U spoljnopolitikoj aktivnosti, zvanino se isticala elja da se ostane po strani od sporova velikih sila i proklamuje neutralnost Jugoslavije koja je dugo isticana. Ipak, kada je Nemaka zauzela Norveku, Holandiju i Belgiju a Francusku prinudila na kapitulaciju, situacija se izmenila. Nemaki pritisak na Jugoslaviju postajao je sve jai krajem 1940. godine. U zvaninim jugoslovenskim krugovima vladala je neodlunost, ali i elja da se odre korektni odnosi sa Nemakom i tesne veze sa Velikom Britanijom. Budui da je Velika Britanija nastojala da uvue Jugoslaviju u rat na svojoj strani, a Nemaka vrila pritisak da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, u Beu, 1941. godine je potpisan ugovor o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kraljevine Jugoslavije, uz uslov prolaza i prevoza nemakih trupa preko njene teritorije. Ubrzo je izvren dravni udar i obrazovana nova vlada. Na kraju, nemaki napad, bez objave rata doprineo je konanom opredeljenju Jugoslavije da se prikljui saveznicama. Na ekonomskom planu, izmeu dva svetska rata, Srbija je bila nerazvijena, a tempo njenog razvitka spor. Svetska privredna kriza pogodila je seljaka drutva Jugoistone Evrope, a nacionalne privrede su zapale u dugotrajnu depresiju, koja je u Jugoslaviji potpuno izbila 1930. godine. U leto te godine, naglo je pala cena poljoprivrednih proizvoda, to se odrazilo i na ostale sektore. Jugoslavija je pretrpela teke finansijske gubitke, a u najteoj poziciji nali su se seljaci. Nedostaci unutranjeg trita i nedovoljan kapital doli su do izraaja u vreme svetske krize. Zadueno stanovnitvo pokuavalo je da, kreditima nadomesti nedostatak prihoda, pa je zaduenost brzo rasla. Intervencionistikim zahvatima u liberalni sistem vrio se prelaz u etatistiku privrednu politiku, ali socijalni problemi, ovim merama, nisu mogli biti znaajnije ublaeni. Vlada je uveavala prihode poveanjem poreza, a da bi nadoknadila manjak sredstava, dravna blagajna je prenela visoke namete na protroae, porezom na dodatnu vrednost to je dovelo do poskupljenja fabrikih proizvoda. Dok su predlagane mere tednje, zemljom je zavladao strah od inflacije. Isuvie zadueni kod stranih finansijera, mali preduzetnici su do tog trenutka bili dovedeni na rub egzistencije, a produeni gubitak kupaca i kreditni deficit zadali su najtee udarce proizvodnji. Godine 1933. industrijske grane u Jugoslaviji dotakle su dno depresije, a oporavak je zapoeo u sekundarnom

36

sektoru.59 Demografski rast je pojaao nezaposlenost, a uporedo sa ovim problemima sve vie stanovnika se prelivalo iz sela u grad, gde je umesto oekivane egzistencijalne sigurnosti, uglavno nalazilo teke uslove ivota. Nezaposlenost, opadanje dohotka i njegova neredovna isplata doveli su do pojave sitnog kriminala, a napokon i do opte krize socijalne politike drave. Tek kasnih tridesetih odigrao se napredak na planu sistema socijalne zatite, kada je konano, dolo do porasta nadnica i kada su uvedeni penzijsko i invalidsko osiguranje. Od 1937. godine, dolo je do kvalitativnog poboljanja ivota u zemlji, ali do kraja tridesetih godina, socijalna davanja ostala su daleko ispod zapadnoevropskih standarda.60 No, ovo je vreme kada se teilo za pripadnou Evropi i kulturnom bliskou sa njenim Zapadom. Ona je, uprkos krizama, proirila je obrasce ponaanja, obiaje, moderni komfor i tehnike prednosti i bila izjednaena sa pojmom civilizacija. Pripadnost Evropi doivljena je kao naroito zadovoljstvo, a jo od poetka devetnaestog veka termini izvedeni iz geografskog pojma Evropa, kao to su evropeizam i glagol evropeizovati upotrebljavaju se sa znaenjem za specifino evropski ukus i svedoe o svesti da se svetu donosi najbolja civilizacija. Sa nadmenou se govori o evropskoj superiornosti u odnosu na svaku drugu civilizaciju, dok su neevropski narodi i neevropske rase smatrani inferiornima. Evropa je oznaavala uglaenost, zdrav razum, civilizaciju, a biti Evropljanin, znailo je dostii ideal natprosenosti, svestranosti i postavljanja u Centar sveta. Evropa veruje da je nosilac civiliacijskog poslanja, a Sjedinjene drave odabrana zemlja i politiki mesija. Stoga ne udi to se na Balkanu teilo da se izgleda, ponaa, misli i deluje evropski, ili okcidentalno.61 Uprkos siromatvu, svakodnevica se modernizovala, a drutveni ivot transformisao, to postaje uoljivo kada pratimo otvaranje restorana, hotela, bioskopa i pozorita. Siromatvo nije spreilo stanovnike Podunavlja Srbije, a naroito Beograda i Novog Sada da postane deo ove sveukupne transformacije koja se kretala u pravcu Okcidenta. Lena Jovii je u vie navrata ukazala, da stanovnitvo Beograda uporno pokuava da nadoknadi sve to nije imalo u vreme vladavine Turaka, ili tokom Prvog svetskog rata.

59 60

Mari anin ali, Drutvena istorija Srbije. 1815-1941.Clio, Beograd, 2004. 340. Isto, 409. 61 Edgar Moren,Temelj bez temelja, u ovek Evrope, prir. Tomislav Gavrri, Prometej, Novi Sad, 1994. 74.

37

62

Sa ovom tenjom da se bude deo Evrope, da se potvrdi evropski identitet, Srbija je

kao skup simbola, pre nego stvarno geografsko podruje sa odreenom istorijom, u putopisima iz meuratnog perioda, Srbija postaje predmet identifikacije, kvaziglorifikacije, kritike ili detonator konflikata zadravajui epistemoloki liminalan status: izmeu Istoka i Zapada, ruralnog i urbanog; romantinog i racionalnog; prolosti i budunosti, a sa ovim liminalnim statusom nije mogla biti smetena u vrste i jasne kategorije kakve kao imperativ postavlja istoriografija. Dok je Srbija teila da se priblii Evropi, da se evropeizuje, civilizuje, a opet, ouva tradicionalne elemente ivota, koji su u javnom diskursu predstavljani kao autentinost i posebnost, putnici su politiki ivot Srbije i njenu kulturu, uopte, sagledavali kao deija posla i deije tvorevine, pripisujui joj mladost, nezrelost i neiskustvo. To je i prvi, najjasniji i najtrajniji stereotip koji se uoava u engleskim i amerikim putopisima sa Balkana, dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. Ma ta se inilo i o emu god se pisalo, diskurs o infantilnosti bio je prisutan u javnom i obinom, svakodnevnom ivotu Srbije.

62

Lena Yovitchich, Pages form here and there in Serbia, State Printing Works, Belgrade -London, 1926. 74.

38

KONSTRUISANJE DETETA: GEOSIMBOLIKA INFANTILIZACIJA SRBIJE U PUTOPISNOM DISKURSU Infantilizacija Balkana podstaknuta politikim prilikama s poetka dvadesetog veka, prepoznaje se kroz upade orijentalistikog diskursa. Balkan postaje mesto na kojem se jo uvek sreu egzotinost, neiskvarenost, uspomene i pejzai kakvi postoje samo u kolektivnim uspomenama oveanstva, postepeno dobijajui specifinost, nijanse kojima se diferencira od Orijenta, i oblikujui svoju konanu formu kroz predstave o graninoj poziciji. Naracijom o zemlji koja usled vievekovnog robovanja Orijentu razvojno kasni za Okcidentom, itaocima putopisa se predstavlja unutranja drugost Evrope: zaostala i egzotina: nezrela i spontana kao suprotnost visoko civilizovanoj Evropi i trezvenim Sjedinjenim Dravama. Manje eksplicitan, ali svakako prisutan u razliitim segmentima drutvenog ivota Srbije, diskurs o infantilnosti e se javljati u poglavljima o svakodnevici, balkanizaciji, ratnitvu, romantinosti i drugim stereotipnim takama koje sainjavaju geosimboliku mapu Srbije. Diskurzivno redukovanje grupe posredstvom kategorija nezrelosti i neukosti praeno je stereotipnom viktimizacijom Srbije koja usled vievekovnog ropstva razvojno kasni za Evropom. Njome se u putopisima objanjavaju vrednosti, sklonosti, kulturna praksa i materijalne okolnosti meuratne Srbije i zapoinje geosimboliko smetanje Balkana i Srbije na rubove evropskog kontinenta. Srbija se smeta u premoderno stanje; fazu koja prethodi izlasku iz kulturne maloletnosti. Jo uvek nesposobna da se slui vlastitim razumom bez vostva Okcidenta, tretira se kao dete kojem je teko da se oslobodi tog stanja.63 Obrisi ovakve recepcije javljaju se jo u najranijim zapisima iz Istone Evrope, a postaju uoljiviji u vreme nacionalnih revolucija junoslovenskih naroda. Pitanje vaspitanja balkanskog deteta uobliilo se kao Istono pitanje, a u znaenju problema opstanka otomanskog carstva u Evropi, odnosno borbe za njegovo balkansko naslee. Do poetka nacionalnih revolucija balkanskih naroda, za to pitanje su se borile Austrija i Rusija, da bi se, ubrzo, ukljuile Britanija i Francuska. Predstavljeni kao nerazvijeni, nesposobni, nacionalno nekonstituisani,
63

V: Imanuel Kant, Miel Fuko, Jirgen Habermas, O prosveenosti, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2004. 7.

39

razjedinjeni, meusobno zavaeni sopstvenim lokalnim nacionalizmima, stigmatizovani zaostalou institucija, a najvie, neobino opasnom geopolitikom pozicijom, junoslovenski narodi su uvrstili ovakvo miljenje samopoimajui se kao potpuno zavisni od znaajnih Drugih. Odista, akteri Istonog pitanja nisu uspevali da se oslobode vodeih faktora meunarodne politike, uvrujui poziciju veitog deteta koje se dri za skute velikih sila, nesposobno da vodi rauna o sebi.64 Traei pomo i razumevanje Zapada, balkanske zemlje e tek u dvadesetom veku pokuati da u uslovima imperijalistike trke za preraspodelu sveta, iznutra ree Istono pitanje, to e u putopisima biti okarakterisano kao izazivanje sukoba svetskih razmera sa milionskim rtvama. Unutranjepolitiki obrauni na Balkanu, ili su u prilog predstavi junoslovenskih zemalja kao infantilnih, onih kojima nedostaje identitet, pa ak i razum odraslog, to je uz potinjenost stranom kapitalu moglo samo utemeljiti koncept nesamostalnosti koja izvire iz nesposobnosti da se ivi u skladu sa principima koje nalae Civilizacija. ak i konano prihvaeno progresivno naelo Balkan balkanskim narodima, pre 1914. godine poelo se razumevati kao preputanje opasnog oruja detetu, ono se, u putopisnim belekama, izjednaava sa neeksplodiranom bombom65 ili kotlom koji kljua u skrivenom delu evropskog kontinenta.66 Uprkos nestalucima i politikoj nezrelosti, arima balkanske dece, putopisci su teko odolevali, pa u putopisima ima saoseajnosti prema balkanskom Drugome koji, kako se inilo Meri Daram ima zloine i poroke, ali i iskonske vrline. Srbija se smeta izmeu prirode i kulture, ili kulture i civilizacije, u njoj je kao i u drugim delovima Balkana bilo dareljive dece koja daju svoje slatkie; poverenje i odanost; i tajanstvenih samo njoj poznatih igara koje odrasli ne moe razumeti.67 U putopisima iz dvadesetog veka, Balkan se konstruie kao kraljevstvo dece, ili drutvena igra za decu. Na njemu putnik susree utvare, vukove, fantome i brkate oficire koji vode stvarne i imaginarne balkanske ratove.
68

U engleskim i amerikim putopisima dvadesetih i

tridesetih godina, Srbija i mladost imaju bar jednu zajedniku osobinu. To je neodreenost: ono je na granici, ne samo geo-simoboliki, nego kulturno i politiki, pa

64

edomir Popov, Evropske sile i srpsko pitanje 1878 -1914. Evropa i istono pitanje, politike i civilizacijske promene, Beograd, 2001. 28. 65 V. Jean Bates, Our Alles and Enemies on the Near East, Richard Clay and Sons, London, 1920. VII 66 V. Harold Spender, The Cauldron of Europe, H. F. & G. 1925. 6-7. 67 Mary Edith Durham, High Albania, Virago Press, 1985. London, 118. 68 Saki, The Toys of Peace, Gutenberg e-project, Release date, 19. April, 2005. str.42-43.

40

izmie preciznoj klasifikaciji; Srbija i dete su negde izmeu, zatvoreni u opasnom, dramatinom stanju na putu da ostave ono to su bili i postanu neto jo nepoznato.

Civilizacijski zamor i putovanje na Balkan Liminalna podruja koja naseljavaju manje civilizovani, kojima ne manjka deija prirodnost, mogu se pokazati kao okrepljujua za putnike koji oseaju civilizacijski zamor ili poele da se odmore od diktature dosade. U atmosferi trijumfa prirodno naunog znanja, opao je evropski entuzijazam i vera u metode koji obezbeuju najbolja reenja za vana ekonomska, politika i socijalna pitanja. Industrijalizacija i mehanizacija podstiu nostalgiju za manje civilizovanim vremenima u kojima jo uvek ive preindustrijska agrarna drutva. U toj drutvenoj klimi, povratak u detinjstvo, bio je efikasni lek kratkog delovanja koji je zamenio stari model putovanja na Istok, jer od smrti bolesnika sa Bosfora, Balkan vie nije bio Istok, ali nije bio ni Zapad. Bila je to prednost i mana; dar i prokletstvo poluostrva smetenog na rubove Evrope, a putovanje na Balkan, povratak u opasnu mladost sa koje se lako moe skliznuti u ponore idealizma i opasnosti individualnistikih poroka. Od ozloglaenih maina i gradske vreve koju donosi civilizacija, beali su mnogi engleski putnici, ali su retki o takvom bekstvu sanjali od detinjstva. Poput Bajrona koji je odluio da putuje u nadi da e pobei od komercijalne malograantine i nai heroizam na Istoku69; otkrivajui potpuno zasienje tada aktuelnim stanjem koje podstie e za novim iskustvima, Malkolm Ber tei da na Balkanu nae ispunjenje junakog epa. Ideja o bekstvu na to poluostvo javlja se u njegovom detinjstvu, a potom u prelomnim ivotnim trenucima. Berova fascinacija Balkanom - tema njegovog putopisa Meki eir, poela je u detinjstvu jo dok je sakupljao potanske marke iz udaljenih krajeva sveta i jednom prilikom kupio neku od najtajanstvenijih, u Engleskoj tog vremena najreih potanskih marki, sa Bliskog Istoka, pod koji je tada podvoen Balkan. Bila je to stara marka Crne Gore sa portretom kralja Nikole. Ber ostaje opsednut ovom markom, trai njeno poreklo, saznaje za Balkan i sanja o putovanju u udaljenu, egzotinu kraljevinu u nekoj nepoznatoj taki Evrope, gde se granie junaki epovi Zapada sa arenilom i opojnim
69

Boidar Jezernik, ur. Imaginarni Turin, XX vek, Beograd, 2010. 128.

41

mirisima Orijenta. U Srbiju je doao nekoliko puta. Prvi put, prilika za to mu se ukazala, tokom studija. Ubrzo je poeo svetski rat i Ber je ponovo doao na Balkan kako bi proiveo neku vrstu junakog epa o kojem je u detinjstvu matao gledajui egzotinu potansku marku. Neposredno pred okonanje rata, napustio je Bakan, kako bi u Londonu preuzeo novi politiki zadatak. U engleskoj prestonici proveo je nekoliko godina ali, umorivi se od civilizacije ubrzo odluio da se vrati u Beograd. Tada pie seanja na balkansku avanturu, otkrivajui da Balkan, na simbolinoj raskrsnici Orijenta i Okcidenta, moe obuhvatiti knjige za deake70 poput slikovnica sa ilustracijama kraljeva u udnoj odei, romantine pustolovine i igrake orujem u ratovima koji se vode za oslobaanje i osvajanje stvarnih i imaginarnih prostora. Deaka lutanja, sakupljanje insekata, uenje jezika, prouavanje naroda Rumunije, Bosne i Hercegovine, Dalmacije, a posebno Crne Gore, uzbudie mladalake duhove kojima ova imena otkrivaju tek uspomenu na prolost, punu romantinog uzbuenja71 Ovako poinje Meki eir, putopisna ispovest o balkanskoj avanturi posveena Srbima, narodu koji je autora vratio u romantina i nena seanja na detinjstvo, bezbrino doba u kojem nije bilo maina, zagaenja, uline buke, svega to je, inilo se Beru, oteavalo svakodnevicu u Londonu.72 Prolazile su godine u Londonu, a Ber je oseao nezadovoljstvo koje je opisivao kao iscrpljujue oseanje bezizlaznosti, besmisla i dosade kojem nema leka. Nijedna nova politika avantura, ni zasnivanje porodice, ili odlasci na balove i veere nisu mu pomogli da se oslobodi anksioznosti i melanholije. Izbavljenje od civilizacije nudio je samo Balkan. Balkanci su me zvali od deatva; ispunjavali me romantinim, deakim snovima, jo dok je Sultan Abdul Hamid vladao balkanskim prostorima, kada je Juna Bugarska bila istona Rumelija; Albanija, turska provincija, a Bosna i Hercegovina jo pod okupacijom Austrougarske; u vreme kada je Srbija bila kraljevina od tri miliona slobodnih ljudi, a Jugoslavija ivela u glavama politikih sanjara.73
70 71

Vesna Goldsvorti, Izmiljanje Ruritanije, Geopoetika, Beograd, 2005. 114. Malcolme Burr, The Slouch Hat, George Allen and Urwin, LTD, Museum Street, London, 1935.11. Ovo je predgovor Lord Milne-a marala koji je uestvovao na Solunskom frontu. 72 Isto, 11. 73 Isto.

42

Ispod afekata poput ljubavi prema jednostavnim ljudima i fascinacije prirodnim stanjem, Ber sugerie neodreenost Balkana i Srbije, neretko ih smetajui u prostor imaginarnog i pripisujui imaginativnost stanovnicima ovog poluostrva. Ljubav i fascinacija osciliraju izmeu strepnje za opstanak jednostavnog i prirodnog mesta pred nadiruom civilizacijom, u jednoj, i kritike usmerene na nemogunost razgraniavanja politike stvarnosti i imaginacije, u drugoj taki.74 To osciliranje postaje metafora neodreenosti Balkana i Srbije iz nekoliko aspekata: iz aspekta neodreenosti geosimbolike pozicije, neopredeljenosti izmeu mate i stvarnosti, kolebanja izmeu koncepta detinjastog deteta i deteta zatvorenog u telo odraslog. Argument o deijem karakteru Balkana, Ber pokuava da potvrdi uvoenjem figure tipinog Srbina Koste koji se snalazi samo u ratovima, dok gubi orijentaciju i identitet u periodu mira. Ova predstava ratnika-meseara koji u miru spava, a ivi dok se vode ratovi za osloboenje, javlja se u britanskoj putopisnoj knjievnosti, u vreme Balkanskih ratova, inspirisana jo Gledstonovim dugim govorima o muenikoj hrabrosti junoslovenskih naroda. U figuri ratnika Koste, prepoznaje se dimenzija infantilnosti, nesamostalnosti i uopte, odsustva zdravog razuma, na koje, Zapad polae narativno pravo. Prilikom etnje Terazijama, u drutvu engleskog prijatelja, Ber sree svog starog ratnog druga Kostu, kojim personifikuje Srbiju. Kosta je ve rano ujutru bio pijan, ili pod dejstvom rakije od prethodne noi na koje je dolio par aica. Ugledavi na ulici kapetana kojeg nije video vie od deset godina, salutirao je, pribliio se, a potom, stegao njegovu ruku, poeo da je ljubi i naslonio je na srce levom, gestikulirajui desnom rukom, to je Bera dovodilo u neprijatnu situaciju. Jo neprijatnije bilo je Kostino neobino izraavanje turskih misli na srpskom jeziku. Njegove rei su bile srpske, a misli turske, jer se izraavao frazeologijom Orijenta, dok je evocirao seanja na dane koje smo zajedno proveli u Makedoniji. Situacija je bila neprijatna; graniila se sa komedijom, jer me je drao kao zarobljenika na zaprepaenje mog prijatelja iz Londona.75

74 75

Isto, 267-278. Isto, 287.

43

Beru se ini da je njegov ratni drug ostao bez svakog oslonca i suoen sa novim zahtevima beao u novo ropstvo. Rei su bile srpske, a misli turske? Kosta, metafora Srbije - ratnog siroeta, zemlje iji je orijentalni roditelj politiki mrtav, jo uvek je razmiljala u kategorijama prolosti nastojei da koristi jezik svoje samostalnosti. Pijana i nekontrolisana, Srbija trai oslonac u svom engleskom prijatelju, drei se vrsto za nju, traei emocije na pogrenom - politikom planu. Ali, emocionalno stanje u kome je Kosta, i politiko stanje u kome su se nale Srbija i Jugoslavija, nije kao u vreme kada je umesto Balkana odluke donosila Otomanska imperija. Nije Osman to je bio, iznenada je rekao Ber koristei se orijentalnom frazeologijom, koju njegovi saborci jo uvek najbolje razumeju. Vidi li Kosta kako je moja ruka bela, kako je bleda od ivota u gradovima? Vidi li kako bledo izgleda u tvojoj tamnoj, dlakavoj api? Na Berovo pitanje: Kosta e odgovoriti: Ah, gospodine kapetane, nije tako davno vaa ruka bila tamna kao moja; nije prolo puno otkako smo bili ratni drugovi u Makedoniji; kada smo prolazili kroz ume i planine, spavali na tvrdoj, crnoj zemlji sa pukama kraj tela, sa konjskim pokrivaima umesto ebadi i sedlima umesto jastuka.76 I dok Kosta objanjava kako jaz izmeu Prirode/Balkana i Civilizacije/Engleske nije tako veliki i da vreme nije tako brzo proteklo, Ber e se odmai, zakljuivi da je Kosta, poput deteta nerazuman, da je njegov novi roditelj postala rakija u koju su se utopila sva seanja. Srbija je jo uvek Priroda, dok dlakava apa stee bledu ruku Civilizacije izmuene industrijalizacijom, Ber izraava nadu da e Okcident povremeno moi da pobegne u taj drugi, detinjasti svet koji ratio jo uvek nije sasvim izmenio, ali i strepnju da e moda upasti u bure rakije gde e zauvek nestati balkanski snovi o slobodi. Novi politiki roditelj zahteva trezvenost, stanje potupune svesnosti o dogaajima i njihovim posledicama, to vie nije dremljivi Orijent, ali ni okrutni roditelj koji kanjava, nego onaj koji detetu pokazuje politike smernice i menja ga na nain, na koji ovek Kulture menja Prirodu. Civilizaciji odgovara jedan dobro odmeren odnos prema prirodi, postizanje svesti o racionalnom korienju prirodnih resursa. Ona se racionalno ophodi prema prirodi, koristi je i distancira se od nje. Ali, priroda, dobra, teko ukrotiva i nerazumna, pijana je od slobode. Zato to se mea sa prirodom, balkanska drugost ima elemente ivotinjskog, kakva je dlakava apa. Ali, ivotinja pripada i onome protiv-

76

Isto, 287-288.

44

prirodnom, negativnosti koja ugroava red i dovodi u opasnost.77 Balkanska drugost je ovde koncept u kojem se meaju ivotinjska nerazumnost ili bezumnost i civilizacijska razumnost. Jadni stari Kosta, nosio je oruje od petnaeste godine, a sada ima ezdeset. Nenaviknut na atmosferu mira, koju je prvi put osetio, ostao je zbunjen. Jedan prolaznik je imao pravo. Rakija je sada njegova majka78 Bio je to susret Imperije i Balkana; Koste Srbije i Bera - Imperije, Civilizacije. Kosta je bio jadan, a imperija strog i trezven roditelj koji nije poputao detetu. Zapadna recepcija istorije Balkana, putopisnim jezikom saoptava o narodima koji su, premda, vekovima nesamostalni imali bar roditelja, vodia koji je umesto njih donosio odluke, budui da su sami bili nesposobni za to. Tada se nije morala snositi odgovornost za politike poteze. Zato Ber zakljuuje da je u Srbiji teko podneti slobodu jer prelazak iz kulturnog i politikog detinjstva u kulturnu i politiku adolescenciju, a potom i zrelost nije za svakoga jednostavan proces. Njima se, dakle, mora vladati, ali ne na okrutan nain kako su to inile prethodne imperije, nego suptilnim, savremenijim sredstvima. Orijentalne imperije su tridesetih godina dvadesetog veka, za putnike sa Okcidenta, bile simbol prolosti, proverenih neefikasnih institucija i prevazienog sistema vrednosti koji je morao biti zamenjen modernim institucijama. Srbija je pak, jedna od onih balkanskih zemalja koja ne moe odgovarati sama za sebe jer politiku odraslost i kulturno-istorijsku neodreenost statusa teko podnosi, a iako rat nije bio reenje, u njemu je bilo lako stopiti se sa masom i rizikujui ivot zaboraviti na potencijalne odgovornosti. U ratovima, oni mogu ostati to to jesu-deca. Percipirani kao inferiorni u odnosu na Okcident, narodi Balkana su se borili za slobodu, ne znajui ta ona donosi. Sloboda je donosila novine stanovnitvu koje je u svom detinjstvu moglo da komunicira sa prirodom, kojem su ivotinje i biljke bile blie od okcidentalne racionalnosti i discipline.79 Berov Srbin je dakle, bezazleni Balkanac, dlakavi ovek priprostog ponaanja, dopadljiv, prirodan i jednostavan, ali zavisan od roditelja. Kultura i vaspitanje koje nude stare, velike imperije. zahtevaju da se ponaa uljudno i reaguje
77 78

Miel Fuko, Istorija ludila u doba klasicizma, 1990. 86. Malcolme Burr, navedeno, 288. 79 Isto, 263.

45

onako kako nalau drutvene okolnosti. On je dete koje jo uvek nije dostiglo stupanj integracije koji bi bio preduslov za introjekciju Okcidenta: roditeljske figure Civilizacije. 80 Kao personifikacija Srbije, Kosta igra ulogu tipinog Srbina i tipinog Balkanca ime Ber diskuzivno viktimizuje Srbiju i Balkan kao mesto ropstva, nesree i stalnog sukoba koji je spreavaju da se civilizacijski razvije. Naracija o Kosti sugerie jo jedan stereotipni obrazac predstavljanja Balkanaca. Reprezentacija pijanog Balkanca, jedno je od monih retorikih sredstava s ciljem homogenizacije balkanskog Drugoga.81 Balkansko pijanstvo, ovde je pre oznaka odsustva razuma, svesnosti o vlastitim postupcima, nego pokuaj da se Drugi generalizuje kao negativac. Naprotiv, stanje pijanstva, uz sliku, esto dobroudnog alkoholiara, suprotstavlja se stereotipnoj slici o trezvenom zapadnjaku, pa je u tom smislu doprinos strategiji podele sveta na nas i Druge. Stoga to pijanom nedostaje sposobnost racionalnog rasuivanja, on je inferioran poput deteta, njemu treba pokazati put, vaspitati ga, ili otrezniti. Iako je Ber desetak godina prieljkivao povratak u Srbiju ne bi li se odmorio od civilizacije i pored prvobitne topline i iskonske dobrote koju je tamo osetio, vratie se u London jer je jaz izmeu detinjstva i stanja u kojem je odrasli isuvie dubok. Tragine slike sa Solunskog fronta su iezle, a na njihovo mesto dolo seanje na stanje koje je zauvek naputeno: vera u slobodu koja je donela nesigurnost. Srbija je izgubila starog roditelja i umesto njega dobila tutora - Zapad koji Srbiju i Jugoslaviju ui novim obrascima politikog ivota. Sloboda je napokon i Srbiji donela neto od onoga to je Bera nagnalo na emigraciju iz Civilizacije. Stanovnitvo Beograda se nalo pred novim zahtevima, pred sloenou urbanog ivota koje je donosilo nove stilove, a za Srbiju, urbanizacija je bila zastraujui gubitak oslonca u prirodi, haosu i zahtevima novog roditelja. Zatakavanje politikih problema pred kojima se nala kraljevina Jugoslavija i obrazlaganje nezadovoljstva Berovih saboraca odsustvom evropske, roditeljske brige, ostaje utemeljeno u prirodi deteta i zaustavljenog mehanizma njegovog politikog razvitka koji, kao da, omoguava ouvanje sree u stanju deije nesvesnosti.

80 81

Up. Melanie Klein, Ljubav nije dovoljna, Naprijed, Zagreb, 1983. 291. Up. Jovo Baki i Gazela Pudar, Ratovi za jugoslovensko naslee i rat za simboliku hegemoniju, u Intima javnosti (ur.) Gordana eri, Re, Beograd, 2008. 270.

46

Detinjstvo i poluvarvarstvo elei da zapadnom itaocu objasni obrasce socijalizacije dece na Balkanu i otkrije uzroke njihove rane smrti, bolesti, siromatva i neobrazovanosti, Franeska Vilson povlai demarkacionu liniju izmeu civilizovanog sveta umivene, oeljane i obrazovane dece Zapada i zaputene, gladne i prljave dece Balkana. Deca u Srbiji rastu gladna i prljava. To su siroii na neizbenom putu ka poluvarvarstu.82 Ali, to poluvarvarstvo nije bilo samo budunost dece u Srbiji, u poluvarvarskom stanju, bili su i putevi, mostovi, gradovi i, na kraju, ljudi koji su tu iveli.83 Glavni grad kraljevine SHS, u belekama Franeske Vilson predstavljen je kao mraan i zastraujui, obavijen maglom; u kuama su iveli udni ljudi, neshvatljivih srodnikih odnosa i komplikovane srodnike terminologije, u ijim okvirima je bilo lako pomeati svekrvu i psa, ili se izgubiti u neobinoj konceptualizaciji prostora gde se nije znalo ta je spavaa soba, a ta tala, jer su muve jednako obletale krevete i stoku.84 Osim to unosi nemir i zbunjenost prosveene Evrope, ovakva reprezentacija konceptualizacije prostora i komplikovane srodnike terminologije mobilie neke od stereotipnih predstava o prljavom i haotinom Balkanu na kojem su izmeteni prostor i uloge, obraajui se jezikom kolonijalizma koji pravi distinkciju izmeu civilizovanog Zapada sa ureenim sistemom i strukturom i haotinog, primitivnog drutva. U Beogradu su se hoteli zatvarali rano, po orijentalnom obiaju, a pratioci koji su garantovali bezbednost, putnicu su plaili koliko i grad. Poslednje mesto koje bi posle zalaska sunca bilo otvoreno za prenoite uvalo bi stvorenje stranog izgleda i imena koje je bilo nemogue izgovoriti, kao to je njen domain podseao na gnoma, a prezime mu je bilo jedno od onih, za Srbiju uobiajenih, Somethingovitz.85 Pribliio mi se mali ovek izbaene brade, a ja sam ugledala stvora koji je podseao na gnoma, zboranog lica, mrave pojave, u civilnoj, verovatno inovnikoj odei86 Invazija ovakvih, gotskih figura u engleskoj knjievnosti s poetka dvadesetog veka ukljuuje reprezentaciju stranog monstruma, esto fiziki degenerisanog bia koje
82 83

Francesca M. Wilson, Portraits and Sketches of Serbia, Swarthmore Press, Ltd, London, 1920. str. 4-6. Isto. 8. 84 Isto, 73. 85 Isto. 74. 86 Isto. 74.

47

reflektuje strah od invazije svega nepoznatog. No, itav Balkan je od 19. veka, u putopisima predstavljan kao stecite degenerisanog, asimetrinog, hendikepiranog; svega to je Drugi u svom okruenju odbijao da vidi. Ulicama Balkana etali su dinovi i patuljci, ljudi osakaeni u brojnim ratovima, ili bolesni zbog stupanja u seksualne donose sa bliskim srodnicima. Runoa i bolest bili su i narativna oznaka moralnog pada Otomanske imperije, njene prevazienosti ili dokaz pogrenosti njenih institucija, onih koje je nametala osvojenim narodima Balkana. Ima neeg sumnjivog kod svakog stranca kojeg engleski putnik sree, on obino potie iz kolonizovanih zemalja, kao figura reverzibilne kolonizacije. Gotski intruder je najee kontinentalni Evropljanin koji ivi u nestabilnim vremenima, na nestabilnom podruju pretei svojim nerazumljivim jezikom, irei stravu svojim neljudskim ili poluljudskim izgledom.87 Distinikcija izmeu srpskog gnoma i gotskog intrudera, uoava se tek kada Franeska Vilson blie upozna svog domaina Danila koji se transformie i zrai detinjstom toplinom. Dajui mu ansu da se priblii ljudskosti, Vilson na mesto mitologizacije Danila, postavlja drugu strategiju-infantilizaciju. Isprva, Danilo je jedna od, za Istok karakteristinih, udnih i zastraujuih pojava, oko koje bi se rasprila sva strahota izgleda kada bi shvatila njegovu dobronamernost. Ovo senovito bie se kao i mali, nezreli, runi i detinjasti Balkan esto javlja u vidu bezazlenog oveka bliskog prirodi. On nije zao, naprotiv, on je jednostavan i sadri instinktivne i animalne reakcije koje putnik krije iza maske moralne, fizike i politike superiornosti.88 Gnom se u bajkama pojavljuje kao manji od ljudi, a vei od patuljaka, ivi u rudnicima, peinama i procepima u zemlji.89 On je na granici ljudskog i neljudskog, a to je ovde najvanije, ivi na rubnim podrujima, onim opasnim mestima ijoj se energiji izlau pojedinci i grupe koji treba da napuste jedan status zarad prihvatanja drugog. Oni pomau poznatima, ali nemaju poverenje u nepoznato i novo, pa sve nepoznato, nejasno, moe stradati na njegovoj teritoriji, kada ovo mitsko bie pokrene odron kamenja. Nisu ambivalentna samo podruja koja gnomi naseljavaju, nego i njihov karakter, on je dobar, pomonik i poznavalac kamenja i stena, ali, budui ambivalentnih

87

Johan A. Hoglund, Mobilising the Novel: The Literature of Imperialism and the First World War, Uppsala, 1997. 129. 88 Frejzer Boa, Mari Luiz fon Franc o jungovskom tumaenju snova, As-Sovex, Beograd, 2005. Str. 87. 89 Endru T. Kamings, Sve o simbolima, Alfa, Beograd, 2004. 144.

48

crta, lako moe postati ubica. Predstave gnoma i maglovite noi najsnanije su impresije koje je Franeska Vilson ponela iz Beograda, pa ako je Kosta, kod Malkolma Bera, metafora Balkana kao prirode, Danilo, moda gnom, a moda ovek, oznaka je kulturne ambivalencije jugoslovenske prestonice. Predstava beogradskog domaina pokazuje kako se strategija infantilizacije ne upisuje samo u kategorije poput temperamenta i/ili mentaliteta, ve se upisuje i u telo evropske drugosti. Upisivanjem infantilzacije, ne samo u Danilovo gnomsko telo, nego i u Kostinu dlakavu balkansku apu koja se rukuje sa civilizacijom, pokazuje nam da u imperijalnoj knjievnosti, individualno telo Drugoga ini neizostavnu komponentu njegovog drutvenog tela. Gnomsko lice i dlakava apa inkoroporirani u kulturno-politiko telo Srbije omoguavaju ideoloku konstrukciju drugosti. Sledei profesionalni zadatak, radei na poboljanju uslova u kojima odrastaju deca na Balkanu, napustila je srpsku prestonicu i otila u delove nekadanje Austrije koji su obeavali istou i sigurnost civilizacije. Ulazak u banatska sela bio je poetak nove avanture u ambijentu iz deije slikovnice sa komino jednostavnom arhitekturom. Stanovnici severnih krajeva, Banata i Bake delovali su joj ekonomski naprednije i kulturno zrelije od ostalog stanovnitva Srbije, te im je poverena briga o ratnoj siroadi iz Bosne, Hercegovine i Dalmacije. Meutim, Franeska Vilson e ubrzo shvatiti da nema velike razlike meu stanovnitvom Srbije i, uopte stanovnicima Balkana. Svi oni govore varvarskim i grubim jezikom neobinog bogatstva i grotesknog siromatva, koje prati orijentalan, neodoljiv i omamljujui zvuk.90 Razlike izmeu dece i odraslih gotovo da nema, jer svi su polu-varvari, uprkos prenaglaenom gostoprimstvu i nastojanju da deluju evropski i utivo.91 Mada su spolja Preani delovali superiorno u odnosu na druge Srbe, a njihove kue bile iste, fasade svetle i crkve bele, blie upoznavanje sa njihovim ivotom, otkrilo je nalije: naizgled uredni, oni su iveli meu kokokama i svinjama, a spavali u krevetima punim muva. 92 Na severu je sve drugaije. Kue su nalik na one sa deijih crtea; pravougaone, sa dva prozora, vratima i dimnjakom na sredini krova. Konstrukcija je drvena, ali je glavni materijal za njihovu izradu blato. Podovi su retko prekriveni parketom, a meu ostalim
90 91

Francesca M. Wilson, Isto, 9. Isto. 7-8 92 Isto. 84.

49

ukuanima, sreu se svinje i kokoke. Enterijer ne otkriva ostatke turske kulture, tamo nema tapiserija i ilima koji su esti u Srbiji.93 Jednostavnost kue, nalik na onu iz slikovnice moe biti i uvod u narativ o izostanku perspektive. Taj izostanak perspektive, postaje upadljiv kada F. Vilson osea usklaenost izmeu ambijenta i temepramenta. Kretanje loim, oteenim putevima na koje neprekidno izleu svinje, pretei da putnica sa knjigama i belekama upadne u blato, neposlunost, tvrdoglavo istrajavanje na iracionalnim postupcima, navode je na pomisao da, u toj sredini, izmeu odraslih i dece, nema jasne razlike. Mada roditelji formalno odluuju o deci, teko je zakljuiti da su zreli kao evropski roditelji.94 Odrasli se raduju i smee kao deca. Srbi su mladi, a mladima je lako oprostiti. Kao deca, raduju se kada se ne naljutite na njih.95 Iako je njihov zaustavljeni razvoj simpatian, Franeska Vilson veruje da treba dublje sagledati njegove uzroke, da ga treba leiti, a ne negovati i podsticati. I dok, poput Malkolma Bera, uzroke nezrelosti Srba trai u vievekovnoj vlasti imperija koje su im nametale pogrene obrasce ivljenja, ini joj se da pravog i efikasnog leka jo uvek nema. Ta bolest joj je poznata: Dugo sam pretpostavljala da je ovaj narod (ovde uoptava identitet kao balkanski) u nekom srodstvu sa Ircima, ali za razliku od Iraca, ini se da su ova deca svesna svojih nedostataka, nezrelosti i iracionalnosti, jer sami, posramljeno priznaju nedostatak iskustva, kao uzrok vlastitog neznanja96. Njene sumnje kao da opravdavaju sami stanovnici Balkana, koji potvruju kulturnu superiornost Okcidenta, doputajui putnici da ouva dominaciju nad njima: Vi Englezi i Francuzi ste pametni, vi ste mudri, zreli narodi, a mi, mi smo jo zeleni97 rekao joj je jedan banatski seljak, potvrujui njene pretpostavke. Oni ispravno zakljuuju, pie Franeska Vilson, da je uzrok njihove zaostalosti vievekovna vladavine neadekvatne kulture - austrijske98.

93 94

Isto, 84-85. Isto, 86-87. 95 Isto, 84. 96 Isto, 39. 97 Isto, 91. 98 Isto, 92.

50

Vilsonova, svoje sagovornike ne liava intelektualnih sposobnosti, re je pre o neadekvatnosti, neupuenosti i neznanju, kao posledicama stanja ropstva u kojima su ih drale ranije imperije. Stoga, putnica Austriji pripisuje zloin evolutivnog koenja Srba, pridruujui se ve oblikovanoj viktimizaciji Srbije pod vievekovnom Otomanskom imperijom. I seljaci bi joj rado odgovarali da je u pravu, ponavljajui ta moe? Bili smo pod Austrijancima99 , mirio se seljak sa prilikama. Iako je Franeski Vilson poznat problem zaustavljenog kulturnog razvitka i iracionalnosti, ona ne ulazi u detalje njegovih simptoma, osim kada govori o teti koju je prouzrokovao rat ostavivi za sobom razorene drumove i mostove koji se sporo popravljaju usled nedostatka materijalnih sredstava. Ono to se moe izdvojiti kao simptom, jesu deci svojstvena tvrdoglavost, koju je primetila dok je vozau fijakera objanjavala kuda treba ii, dok je on uporno insistirao na svom, po nekom deijem pravilu, pogrenom; nenaviknutost na higijenu koju poznaje Zapad i rano stupanje u brak. Ta paradoksalno dodirna taka sa Ircima, rano stupanje u brak i nepoznavanje principa, ili odbijanje da se prihvati princip ograniavanja broja lanova domainstva, svodi se na nerazumno raanje velikog broja dece sa kojim tako nezreli ljudi kakvi su Srbi i Irci ne znaju ta e. Uzimaju se mladi, pa dobijaju izmeu petoro i desetoro dece koju ne mogu da izdravaju. Budui iracionalni, Irci i Srbi se prosto razmnoavaju ne razmiljajui o posledicama na nain na koji bi to inio razuman ovek za Zapada. 100 Re je o neukosti koja ih je zadrala u stanju poluvarvarstva, pre nego o ve postojeem odsustvu nekakvih prirodnih predispozicija kojima bi se mogla objasniti inferiornost. Uzork ove nerazumnosti, za putnicu je vievekovna vladavina Turaka, Austrougara, a karakter srpskog stanovnitva najblii karakteru Iraca, Franeska Vilson ne postavlja pitanje postoji li moda slian uzrok irske nerazumnosti i detinjastosti, oni ostaju zatvoreno poglavlje, nepopravljivo nestana deca sa kojom mudri roditelj ne zna ta e.101

99

Isto, 93. Isto. 90. 101 Pojedini postkolonijalni kritiari smatraju da je Irska prva zemlja koju su Englezi kolonizovali. U vezi s ovim vode se brojne polemike, jer je poskolonijalni pristup Irskoj i kotskoj problematian. Irska se sve vie izuava iz aspekta postkolonijalne kritike, dok se kotska uglavnom zanemaruje. O postkolonijalnoj kritici u Irskoj videti: Graham C. & W. Maley, Irish Studies and Postcolonial Theory, 1999. Irish Studies Review 7, pp. 149-151. i Graham C. Deconstructing Ireland: Identity, Theory Culture, Edinburg, Edinburgh UP, 2001.
100

51

Kvazisuperiornost primitivnog Rebeka Vest je iznenaeno posmatrala grupu ljudi koja se, u vozu, brino ophodila prema starcu. Njena razmiljanja o balkanskoj politici, iznenada su prekinuta dirljivim prizorom: Gledala sam kako su bili divni prema starcu, pisala je o grupi Srba koja je pomagala starijem saputniku, presavijali su svoje kapute i ogrtae da bi mu napravili leaj, prinosili su bocu s vinom i komadie hleba njegovim usnama i uzvikivali kako je sramota to mora bez hrane tumarati okolo po takvom danu. A onda, jedna od mojih saputnica ree: Da, takvi su, isprva su divni prema ljudima koji se nau u nevolji, ali brzo se zamore, kao deca. Taj i taj, iz britanske kolonije u Atini razboleo se od groznice dok je etao planinama. Primili su ga neki seljaci i divno ga pazili nekoliko dana, a onda su ga izbacili. 102 Ovaj prizor joj je omoguio spoznavanje razlike izmeu civilizovanog i primitivnog, u korist primitivnog ponaanja. To detinjasto zasienje nije bilo nita do primitivnog realnog sagledavanja situacije. Ovo bi znailo da je za Rebeku Vest primitivnost u sinonimnom odnosu sa oseanjem za realnost, to povlai izostanak trajnijih oseanja koja bi mogla proizii iz stvarne empatije. Pomo koju pruaju nezreli, deca, kratkotrajna je i ne zadire u dublje emocije. Ona je praktina i svodi se na kratkotrajno zadovoljenje osnovnih potreba onih koji su izloeni ivotnoj opasnosti i stoga je, u neku ruku, pre instinktivno nego nastalo civilizacijskom nadgradnjom. Nastavljajui u romantiarskom maniru, Vest sugerie inverziju uobiajene interpretacije civilizovanog kao superiornog nad primitivnim-inferiornim. Biti primitivan znai biti jednostavan i pribran, pruiti mogunost za opstanak onome kome je to odista potrebno i ko, u evolutivnom nizu, treba da opstane. Ono je neka vrsta primarnog zdravlja, nasuprot steenoj sentimentalnosti koju namee civilizacija, ali i prirodna superiornost deteta nad odraslim. To mi je otvorilo oi; mislim da je to ono to pokazuje razliku izmeu primitivnog i civilizovanog postupanja, koja, gledajui u celini, ide u prilog primitivnom. Ima mnogo vie kratkotrajnih bolesti od dugotrajnih, barem, u onim sluajevima u kojima se ovek iznenada nae u situaciji da zavisi od nepoznatih ljudi; ini mi se da ima vie mesta
102

Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko, Mono i Manana, Beograd, 2004. 356.

52

saoseanju kada je u pitanju akutan bol nego dugotrajna patnja, a to daje oveku priliku da se pribere.103 Engleski roman s poetka dvadesetog veka se prema detetu odnosi kao prema biu u postajanju, neemu to jo uvek nije, ali treba da postane punopravni lan drutva. Ono ima utemeljenje u teorijama koje detinjstvo vezuju za socijalizaciju. Ideja progresa je jedna od dominantnih tema dvadesetog veka inkorporirana u paradigmu razvojne teorije. Posmatrajui pojedinca kroz prizmu rasta i razvoja, namee mu konotaciju prirodnosti, iracionalnosti i nezrelosti koji se shvataju kao proces socijalne adaptacije. Dete se svodi na pasivan objekt nesavrene drutvenosti ili na bie koje tek postaje. Koncept socijalizacije je upuen na budunost, dakle na postajanje drutvenim biem. Koncept detinjstva, kakav se uoava kod M. Bera i F. Vilson, otkriven je u dvadesetom veku kojim jo vlada moderna, pa se ono i posmatra u skladu sa ovom ideolokom pozicijom. U vreme kada su putnici kroz tekstualne reprezentacije otkrivali Srbiju kao dete Evrope postulirana je ideja da su deca lanovi drutva sa nesavrenom drutvenou zbog kojih zavise od odraslog. 104 Glorifikacija kvazisuperiornosti deteta u afektivnom stavu, njegova kreativnost, prirodnost i idealizacija jednostavnog i prirodnog nije puko naslee ideje o dobrom divljaku, pre je posledica strepnje od novina izjednaenih sa civilizacijom; tokova industrijalizacije krajem devetanestog i poetkom dvadesetog veka. Preplitanje neoromantiarskih i neoprosvetiteljskih reprezentacija o detinjstvu, otkriva ambivalenciju u odnosu na dete/Srbiju koja pravi greke usled nezrelosti ili sporog sazrevanja, ali ukazuje i na potrebu engleskog drutva za samodopadanjem. Odnos izmeu roditelja i deteta kao Evrope i Balkana je odnos moi, odnos izmeu stare kulture, imperijalne prolosti i mladosti/nezrelosti tek formiranih hrianskih drava koje su bile pod otomanskom vlau. Ovom, u politikom smislu, tek roenom detetu, potreban je tutor koji e ga uiti kako da vlada sobom i kako da se razvija u pra vcu civilizacije. Odrastanje je iz aspekta civilizovanog gotovo tragina neminovnost jer e tim putem utoite civilizacije biti bespovratno uniteno. Dete e biti socijalizovano u skladu sa vrednostima stare Evrope, ali e morati da napusti stanje naivnosti i detinjaste
103 104

Isto, 356. Sociologija detinjstva, prir. Smiljka Tomanovi, Zavod za udbenike i nastvna sredstva, Beograd, 2004. 34.

53

kreativnosti. Kao i u procesu biolokog razvitka, ono e se menjati, ili nestati. Taj proces podrazumeva brojne promene s obzirom da se dete shvata kao malo, slabo, nezatieno i od spoljanjih faktora ugroeno bie kome su potrebni zatita i pomo da bi preivelo i odraslo. Sve dok ne bude uvedeno u zajednicu odraslih, spoljanji svet je opasan po njega, ali je i ono opasno po taj svet, budui da jo nije postalo odrasli, socijalizovani lan ire zajednice.

Buntovniki karakter Beograda

Za Laveta Edvardsa odrastanje je pitnje kidanja veza sa Otomanskom imperijom i od nje neodvojivom orijentalizacijom Beograda. To je grad snanih kontrasta to odgovara njegovoj poziciji: vratima izmeu Istoka i Zapada.105 Beograd je grad sa vrlinama i porocima mladih. Energian je, aktivan, nemaran; ne misli o posledicama. U njemu ete naii na trenutke lepote praene vulgarnou i prostotom. Prepun je grandioznih planova koja kvare osrednja postignua; uvek biva uniten i iznova postaje nov; njegova tolerancija na sve to ga se direktno ne tie je neverovatna, a opet, on vri od fanatizma.106 Poremeena politika ravnotea i adaptacija na nove uslove jaa idealizam, buntovnitvo, grubost i stidljivost. On je nepaljivi adolescent, pie Edvards o Beogradu107 Izjednaen sa adolescentom, Beograd se naao na prekretnici izmeu starog i novog, infantilnog i zrelog. Njegova arhitetktura je fiziko prilagoavanje novim potrebama i novom stilu, a novi nain ivota varira izmeu razliitih moralnih, ideolokih i drugih vrednosti. Kao privredni, kulturni i politiki centar kraljevine, Beograd prolazi kroz promene u socijalnim imperativima postizanja autonomije od Orijenta kroz traenje novog identiteta u presudnom vremenu. Kako ga ova konfuzija ne bi odvela u regresiju na orijentalne obrasce ivota, on mora da postigne ravnoteu
105 106

Lovett Edwards Filding A Wayfarer in Yugoslavia, London, 1939. Isto, 230. 107 Isto, 231.

54

izmeu unutranjih i spoljanjih zahteva koje postavljaju jo uvek nepoznati politiki trendovi kao to je onaj za demokratizacijom. Ovo stanovite jasnije predoava Aleksander Pauel. Dok eta beogradskim ulicama, ameriki major Pauel prepoznaje divlje i neobuzdano ruilatvo koje proistie iz buntovnikog karaktera stanovnika Srbije. Ovo uoava gledajui u Beograane koji, kao da svakim pokretom izazivaju ostale. ini mi se da je temperament Srba, njihova sklonost ka konfrontaciji i iracionalno buntovnitvo, glavna osobina. Dok ih gledam kako se kreu, ini mi se da nose ordenje izazivajui druge da ih skine. Oni moraju da se raspravljaju i nemogue je ubediti ih da nisu u pravu. Najmanje protivljenje njihovim argumentima dovodi ih do napada deijeg, histerinog besa.108 Oni stvari vide na samo jedan nain - svoj nain, a u polemikama su toliko nasilni da je najmudrije ne raspravljati se sa njima109 Ako ne nae objektivan razlog za ispoljavanje agresivnosti, nesposoban da komunicira u svetu razumne odraslosti, Beograanin e, ini se Pauelu pronai razlog u iracionalnom konfliktu zbog kojeg ba na Balkanu, kao po nekom pravilu, ratovi poput plamena zahvataju sve okolne zemlje. Razlog za ispoljavanje tih impulsa je obino od drugorazrednog znaaja, jer bilo ta moe postati povod njihovoj agresivnosti, a kada nema neprijatelja, Srbi e se odati autodestrukciji, jer svaki rat koji su zapoeli zavrio se destruktivno i po njih same.110 Analizirajui preutno izjednaavanje pojedinih naroda Balkana i dece, Vesna Goldsvorti primeuje da se svi politiki i ekonomski problemi na Balkanu, od ratova i revolucija, preko stvaranja novih drava, tretiraju kao deija posla, a to gledite ostaje zajedniko za pobornike i za protivnike intervencije zapadnih politiara u spoljanja i unutranja pitanja balkanskih zemalja.111 Infantilizacija i egzotizacija balkanskog

108 109

Alexander Powell, The New Frontiers of Freedom, Charles Scribners Sons, New York, 1920.262. Isto. 262-263. 110 Isto. 255. 111 Vesna Goldsvorti, navedeno, 148.

55

Drugog su strategije marginalizacije na politikom, ekonomskom i kulturnom planu, a stanovnitvo Srbije izjednaeno je sa infantilnim, pri emu su predstave koje nam daju putnici jednake onome to bi izloila personifikovana civilizacija, bilo da je re o Beru koji gaji simpatije u odnosu na kvazi-superiornost Balkanaca ili o Franeski Vilson i Pauelu iji su utisci iz deijeg sveta obojeni didaktikim tonom. Roditelj sa Zapada zastupae interese infantilizovanog Balkana, jer kako Said istie, govoriti u ime malih, znailo bi rei ta bi oni mislili kada bi imali tu sposobnosti; ta bi rekli kada bi umeli da govore, ili ta bi oseali kada bi bili sposobni za to. Podreenima bolje vladaju oni koji ih bolje poznaju nego to e oni poznavati sami sebe i koji e uvek bolje znati ta je dobro i korisno za njih, a putnik kao predstavnik najboljeg u istoriji sveta, najpraktinijeg i najefikasnijeg, najracionalnijeg u ekonomiji i politici, zna ta je u interesu lokalnog stanovnitva. 112

Degeneracija i regeneracija: Evropa i Orijent Retorika infantilizacija nije bila posebna strategija osmiljena za Balkan. Interpretirajui Floberov enciklopedijski roman Buvar i Pekie, Said ukazuje na obrise ideja o degeneraciji Okcidenta: paradigme uobraene, samozadovoljne buroazije koja pada kao rtva sopstvene nesposobnosti i mediokritetstva. Satirinim tonom, Flober e skicirati utopistiku ideju romantiara o Aziji koja je sposobna da regenerie Evropu. Iako ova Floberova satira nije razvijena do kraja, Said u njoj prepoznaje devetnaestovekovnu sklonost za obnovu sveta u skladu sa vizijom imaginacije. Ove revizionistike ambicije imaju romantiarske korene u oseanju zamora i dosade koje su Evropi donele nauka i tehnika. legel i Novalis podsticali su Evropljane da prouavaju Istok ne bi li otkrili recept za revitalizaciju svog kontinenta. Ispostavie se da ispod projekta Evrope koju regenerie Azija vreba opasan hibris. Obe su kroz tehniku vizionara pretvarane u entitete kojima treba ovladati.113 Ideja o regeneraciji ocrtala je strukturu orijentalizma kao discipline meu sekularnim verama Evrope. Sve to se nalazilo izvan Evrope oznaeno je kao Orijent, a znanje koje je to podruje imalo, tretirano je kao neistraeno polje ideja kakve mogu unaprediti Evropu. U devetnaestom
112 113

Edvard Said, navedeno, 51. Edvard Said, Isto, 156.

56

veku, ruganje entuzijastinoj evropskoj nauci i njenom mesijanizmu; propalim revolucijama i izgubljenim ratovima, oivljavalo je u periodima kriza. U engleskim i amerikim putopisima izmeu dva rata, Balkan je predstavljen kao mladi i neuki deo Evrope. U njemu se ne trai eventualni skriveni nauni potencijal koji bi mogao da unapredi Okcident, ali se nalazi prirodno stanje, to podrazumeva egzotizam ak i kada se prema njemu ne ophodi sa divljenjem ili oboavanjem te primitivnosti. Infantilizacija Balkana isprepletana je sa idejom o njegovoj primitivnosti, ne za Orijent karakteristinoj skrivenoj mudrosti i senzualnosti kakvu moe imati stari kontinent. Iako je Balkan na taj nain izopten iz Orijenta koliko i iz Okcidenta, romantizam koji se u Srbiji gradio bez uobiajenog temelja postavljenog u kritici moderne, oiveo je ideju o moguoj regeneraciji Evrope posredstvom simbolike oplodnje svojim kuluturno mladim poluostrvom. Ove romantiarske ideje, verovatno su preuzete kako bi se izgradio kulturni identitet koji bi kompenzovao oseanje nepripadanja i kulturne inferiornosti. Iako bi, u grubim crtama i ovo bila neka vrsta bifokalne percepcije, za Okcident, mladost Balkana znaila je tek ostvarenu relativnu samostalnost, dok je na Balkanu ona bila shvaena kao stanje vene mladosti usled sposobnost stalne regeneracije. Kao i kod evropskih romantiara, ovaj mit je blizak slikovnosti smrti i ponovnog roenja. U bifokalnoj percepciji, on e se javljati u predstavama Beograda-Feniksa, ali sa izrazitim stavom o Evropi kao pokroviteljki procesa novog roenja.

Internalizacija predstave o infantilnosti Preutno ili eksplicitno prihvatanje stereotipa o mladalatvu, formiralo je podlogu za jaanje predstave o mladosti i detinjastosti. Ono to danas poznajemo jeste Zapadna Evropa koja je pre balkanskih zemalja imala uionice, belenice, dnevnike i memoare, a u njima skice sveta koji je drugaiji zato to je infantilan/inferioran, bilo da u okvirima romantizma igra ulogu utoita od zamorne civilizacije ili u evolucionistikoj slici sveta ini ono to se i danas oznaava kao zaostalo. O mladosti i vitalnosti koliko i drevnosti Balkana nemamo empirijske dokaze, ne postoje univerzalna merila na osnovu kojih se moe zakljuiti ko je stariji, ko trezveniji, ili racionalniji, a ko inferioran u politikom, a superioran u afektivnom smislu. Autoreprezentacija Srbije otkriva priu o narodu koji je

57

najstariji, ali i najmlai i najsveiji, nudi klicu evropskog preporoda, jer ivi po strani od istorijskog vremena, pa istoriju ne troi. Budui u vremenu vene sadanjosti, istovremeno je star i mlad; u jedinstvu mrtvih, ivih, neroenih.114 Ovaj segment politike mitologije, kojim u se detaljnije pozabaviti u odeljku o konstruisanju karaktera, za poetak, otkriva internalizovani stereotip koji je proao kroz prikladnu modifikaciju sadraja i smisla. Predstava Srbije kao neeksplodirane bombe ija e budunost pokazati da li je re o opasnoj tvorevini Evrope, ili njenoj nadi, aktualizuje se i revitalizuje u srpskoj mitopolitikoj naraciji o truloj Evropi koja ivi od vitalnosti, snage i krvi jednog naroda, sposobnog da ivi u vremenu sadanjem, naruava predstavu o linearnom toku istorije, nastojei da tu svoju mitologizovanu politiku dokae u praksi. Za engleske i amerike putnike, Srbija nije dostigla nepohodan nivo kulturne zrelosti koji moemo itati kao polnu zrelost, da bi svojim genima moglo ojaati umornu, iscrpljenu Evropu. Nedovoljno snano, bez duhovne i emocionalne dubine, ono ostaje predmet vaspitanja, a ne deo sa kojim Evropa treba da se sjedini. Mentalna proizvodnja jednog geografskog dela Evrope koji je pretio da se pretvori u uvredu o inferiornosti, pretoen je u racionalizaciju kojom se ta mladost pravda, ali i diferencira od ostalih kako bi se divilo sebi samome. Umesto da ostane pogrdna etiketa, infantilizacija se u procesu internalizacije pretvara u uvredu na raun ostarele Evrope, dobijajui raznovrsne, vulgarizovane oblike: od demokratske do seksualne vitalnosti. Ove ideje postaju popularne i meu avangardnim umetnicima meuratnog perioda; onima koji su prvi organizovali izlobe neetabliranih umetnika, ali i predstavili modernu umetnost Kandinskog, Moholja, Arhipenka; bili tvorci avangardnih pozorinih komada i autori lanaka u kojima se obraunavalo sa graanskim vrednostima. Dvadesetih godina dvadesetog veka, u urednitvu Ljubomira Micia izlazio je asopis Zenit kao revija za umetnost i kulturu, a iz kruga saradnika kao to su Stanislav Vinaver, Boko Tokin, Milo Crnjanski, Rastko Petrovi, Ivan Gol, nastao je avangardni pokret u znaku kritike evropske civilizacije nudei panbalkanski kulturni koncept. Micieve ideje o balkanizaciji Evrope, barbarogeniji, Balkanu kao estom kontinentu, propasti Zapada i Antievropi na ekperimentalan nain se odraavaju na vizuelnu umetnost. Kao jugoslovenska varijanta ekspresionizma, zenitizam izraava vitalistiki i borbeno-ekspresionistiki karakter domae knjievnosti, a u Manifestu
114

Ivan olovi, Politika simbola, Samizdat, Beograd, 1997. 13.

58

zenitizma, verbalizovan je avangardistiki program sa krilaticom o preporodu Evrope koju omoguuje goli ovek Barbarogenije, dospeo iz dalekih i mistinih predela kakav je Balkan. Po pristalicama ovog pokreta stvaranje jedne vrste bratstva meu umetnicima Evrope, omoguila bi svea krv koja dolazi sa Balkana, jer Balkanac je Barbarogenije; neiskvaren, doao sa istog prostora i kao takav suprotstavlja se iscrpljenoj evropskoj civilizaciji. Stereotip o infantilnosti postae znaajan deo srpske autoreprezentacije. Meu takozvanim kolektivnim osobinama, esto se izdvajaju i one pojedinane, karakteristine za period adolescencije. One imaju nekoliko komponenti: inat, impulsivnost, buntovnitvo, izostanak odgovornosti i druge koje se pripisuju balkanskoj sudbini i genima koje pravda politiki mit o zemlji na raskru. Paradoksalno, internalizacija i inverzija stereotipa o mladosti mobilisana je kao odbrana od orijentalistikog diskursa. Gledajui u pravcu Zapada, Srbija je pola putevima modernizacije i urbanizacije, mada je ona sprovoena nedosledno, ostavljajui za sobom naslage svega to je Okcident konstruisao kao infantilno. Evropska kritika orijentalnog naslea, koja se u javnom diskursu Srbije interpretirala kao uvreda proputena je kroz filter racionalizacije: Ako me Zapad ne prihvata, ja u ga odbiti. Tako se gradilo mi-balkanstvo detinjastosti, a pozicija deteta je u politikom smislu mogla biti funkcionalna za Srbiju koliko i za Evropu. Na taj nain, za Balkanca, Evropa postaje nedostina elja pretapajui se u mit o majci Civilizaciji koja umesto da postane brina hraniteljica, postaje oznaka hladnoe i nedodirljivosti, a nasuprot njoj, Istok, odraz gorue emocionalnosti, strastvenosti i portvovanja, jednako udaljen i teko dostian. Stoga je dete nastavilo da skree panju kulturnim nestalucima i politikim uasima produbljujui jaz izmeu sebe i roditelja. Govor o internalizaciji poziva da ukaem na neto to e biti naknadno razmotreno: drutvo odraslih je ono koje konstruie dete i odreuje puteve njegove socijalizacije. Bilo da se ono razume kao rtva internalizacije drutvenih normi, ili kao celina sa vlastitim potrebama, dete ui ko je kroz interakciju sa Drugim. Ovo znai da od drutva odraslih zavisi spoljanji-socijalni i unutranji preobraaj tog deteta, i hoe li ono postati punopravni lan zajednice. U meuratnom periodu, u Srbiji poinje sazrevati jedan od glavnih mehanizama razvoja-identifikacija sa tim roditeljem, a potom i ugledanje na njega. Ako je dete malo i nejako, ako ne poznaje svet u kome se nalazi, Odrasli je tu da

59

ga podui. On je njegov Civilizator koji e odrediti smer razvoja i omoguiti, ili oneomoguiti mu da postane odrasla i socijalno zrela osoba. Pozicija superiornosti koja omoguuje pristup instrumentima marginalizacije, ili je prosto podrazumeva, argumenuje se jednostavnim, lako shvatljivim tvrdnjama, binarnim strukturisanjem sveta koje se ne dovodi u pitanje. Identitet Srbije varira kao odgovor na to kako je Okcident konstruie. Ono to je ini detetom je pomanjkanje odraslosti koje se moe odrediti kao nedostatak i nepovoljnost. 115 Infantilizovati Drugoga, znai iskljuiti ga iz drutva onih koji mogu odluivati sami za sebe i u svoje ime, kako bi se proizveo prostor za mentalno oblikovanje i idejno ekspolatisane. Dakle, po logici civilizatora, jedni vladaju, a drugima se vlada, njihovi poslovi se moraju strogo kontrolisati, disciplinovati i vaspitavati. Infantilizacija Drugoga je oprobana strategija: Civilizator poziva Drugoga da bude human kako bi postao jednak njemu. Semantika civilizatora oslanja se na prosveenost i ideju progresa kada na polju materijalne kulture oznaava razvoj nauke i tehnologije. Civilizator sebi pripisuje ulogu roditelja koji se kontrastira sa drugou zasnovanoj na stereotipima nepripadanja civilizaciji, na aksiomatskoj kulturnoj inferiornosti.116 Meutim, dete u balkanistikom diskursu ima neto drugaije znaenje od klasine orijentalne infantilnosti: Njega ne odlikuju sjaj, lukavstvo, ono ekonomski nije sasvim doraslo Orijentu, pa se proizvodnja stereotipa o infantilnom Balkanu moe shvatiti kao podvrsta Orijentalizma. Dakle, to nisu bili trenuci kada je Balkan orijentalistikim diskursom laskao sebi samome. Balkan se reprezentuje kao geosimboliko podruje koje kasni u razvoju, dakle, kasni za civilizacijom i njenim predstavnicima to se naglaava upotrebom pedagoke terminologije. Telo balkanskog deteta nije dovoljno razvijeno da se moe ekonomski, dakle fiziki eksploatisati. Jo uvek nema zrelost i sjaj, a budunost e tek pokazati hoe li naslediti vie zapadnjakih ili istonjakih osobina. Budui da je marginalno, dete je opasno jer je njegov status nabijen nejasnoom koliko i zato to je tanka linija razgranienja izmeu deteta i demona. Sve strukture ideja ranjive su na marginama, jer margine prekorauju granice, a s obzirom da je jo rano za ritual spajanja koji bi Srbiji

115

Beri Mejel, Deca na delu u porodici i koli, Sociologija detinjstva, ur. Smiljka Tomanovi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd, 2004. 232. 116 Bogoljub ijakovi, A Critique of Balkanistic Discourse: Contribution to the Phenomenology of Balkan Otherness, Serbian Literary Company, Toronto, 2004. 53.

60

dodelio konaan status pripisuju joj se nepostojanost i nestaluk. 117 Treba se prisetiti da je konceptualni sklop kojim se opisuju stanja prelaska, zone haosa i antistrukture najee ilustrovan jednim ritualnim prelaskom. To je ritual naputanja starih predpubertetskih socijalnih uloga, iji je glavni akter deak, a zadatak: prelazak iz stanja deatva u odraslost. Za prosvetitelje i romantiare, dete je bilo liminalno, a uprkos njegovoj glorifikaciji u afektivnom stavu, ono se ne tretira kao punopravni lan drutva; moe biti predmet divljenja ili vaspitanja, ali daleko od onoga to je Okcident konstruisao kao raz umno. Prosvetiteljska predstava deteta odgovarala je jednoj u nizu sukcesivnih etapa ivotnog doba, a svakoj od njih odgovarao je odreeni drutveni tretman. Moda su se Balkanci rodili kao Evropljani, ali im to ne garantuje okcidentalnu premo. Oni moraju uiti da bi delovali kao Zapad. Simboliki, unutar sakralizovane sfere politikog u kojem Srbija opstaje, postoje tri segmenta, marginalni, koji traje do prekidanja veza sa otomanskom imperijom i susreta sa novim, okcidentalnim uiteljem; liminalni koji podrazumeva iskuenivo u politikom vakuumu izmeu prolog i sadanjeg, starog i novog i agregativnog koje e oznaiti trenutak kada Srbija bude spremna da se postane deo Civilizacije. Uprkos brutalnost i paranoji koji se neprekidno ire Balkanom, spletkama, pijunaom i aferama, Balkanci su za razliku od Orijentalaca predstavljeni kao hrabri, nesebini, tvrdoglavi i entuzijastini ega se marginalizovani Istok liava u engleskoj i amerikoj putopsnoj knjievnosti. Time se i na polju infantilizacije zadravaju neke balkanske specifinosti kojima im se obezbeuje identitet unutranje Drugosti, unekoliko razliite od Orijenta kao krajnje Drugosti. Tek ako nastavimo interpretaciju u pravcu svakodnevice Podunavlja Srbije uoiemo koliko orijentalnih elemenata ameriki i engleski putnici prepoznaju u malom balkanskom danu. Moda je analiza tekstualnih reprezentacija svakodnevice kao meavine lenjosti i entuzijazma, straha i hrabrosti, ruralnog i urbanog, taka u kojoj se sreu orijentalni i zapadnjaki Balkan-mesto puno mranih kutaka u kojima vrebaju igrake balkanskog deteta: od oruja preko pletenih korpi, do idilinih prizora prodavaca arenih slatkia. Ali, ovo e pokazati i da je, za putnike, Srbija bila odraz

117

Meri Daglas, isto i opasno, XX vek. Beograd, 2001. 178.

61

premodernog stanja; onog u kojem se tek eka na jasne znake prostora otvorenog ka prosveivanju, ili izlasku iz maloletnosti.118

118

Imanuel Kant, Miel Fuko, Jirgen Habermas, O prosveenosti, 2004. 16.

62

DISKURSI O TRADICIJI I MODERNOSTI Meuratni perod u Srbiji predstavljen je kao vreme kada je razvoj velikih gradova nastavljen, a patrijarhalna kultura poela gubiti ulogu vladajueg drutveno-kulturnog sistema. Slikom gradova poinju dominirati zaposleni i uurbani stanovnici, pa celokupan javni i privatni ivot postaje sve sliniji onom koji se viao u drugim evropskim prestonicama. Izmeu dva svetska rata Beograd je bio izloen procesu drutvene transformacije koji je obuhvatao urbanizaciju, industrijalizaciju, drutvenu specijalizaciju, demokratizaciju i druge pojedinane procese. Jedan od najee korienih naziva za ovakvu transformaciju jeste modernizacija.119 To je vreme kada preovladavaju prelazni, ili hibridni oblici spajajui tradicionalne i moderne elemente, ali i period nekritikog, ak emotivnog prihvatanja elementa kulture koja stie sa Zapada, uz jednako ili izraenije, emotivno odbacivanje onih institucija koje su proglaene za prevaziene ili zaostale. Beogradom je zavladala hibridnost : kompleksan proces meanja razliitih i simboliki suprotstavljenih elemenata kulture na nain koji onemoguava njihovo stapanje u harmoninu i produktivnu celinu. Hibridnost se u putopisima javlja kao paradigma kolonijalne strepnje jer meanje i podstie ambivalenciju kolonijalnih subjekata dovodei u pitanje njihovu mo i njihov autoritet. Stoga, ono to uznemirava i plai putnika jeste uporedno prisustvo modernog spoljnog izgleda sa vrednostima koje su preovladavale u prolosti, to proizvodi sinkretistiku kombinaciju takozvanih tradicionalnih modela i onih modernih, kako su nazivani kulturni proizvodi koji su doli iz zemalja Zapada. Upravo je hibridnost ono to izmeu dva svetska rata, privlai panju putnika na Balkanu, a njeni materijalni izrazi prepoznatljivi na ulicama velikih balkanskih gradova i danas se smetaju u diskurs o antagonizmu izmeu tradicije i modernosti, delei drutva na Balkanu. Za putnike, ovo je faza u kojoj se najjasnije oituju problemi odrastanja balkanskih drutava. Tako manifestacija hibridnosti deluje kao ismevanje dominantnih zapadnih vrednosti u kulturama koje su vrednosti Istoka poele doivljavati kao nie vredne ili prevaziene.
119

Predrag Markovi, Drutvo meuratnog Beograda grad prelalznih, Automobil u Beogradu 19181941. Istorijski arhiv Beograda, Beograd, 2002. 17.

63

Izmene u svakodnevici srpskih gradova, putnici sagledavaju kao nespretni ulazak u svet napretka koji je u sinonimnom odnosu sa geosimbolikim prostorom Evrope. Dramatine promene kojima je Srbija bila izloena u prelomno doba bile su praene strahom, neizvesnou i napetou koje su se ogledale u svakodnevici. Na prizore iz gradova, utiskivane su nove norme i zahtevi koji bi ih izveli iz stanja nereda i konfuzije, a potom uveli u poeljni red i novu stabilnost, to je obeleilo prisustvo novih objekata, novih obrazaca ivljenja sa novim znaenjima koja su omoguavala da se dotadanji doivljaj sveta reorganizuje na novoj osnovi. Ulazak u prelomno doba, ili fazu koju su savremenici i putnici nazivali prelaznitvom doprinosi uvrivanju stereotipne predstave o infantilnom Balkanu. Umesto pohvale ruenju orijentalne prolosti, koju Balkan oekuje od Zapada, putnici uoavaju nestanak starog balkanskog duha, Orijenta u Evropi, poslednjeg evropskog sela: jednog romantinog utoita na ije mesto dolazi ruglo nedosledno sprovedene modernizacije. Posmatranje promena u svakodnevici Srbije rezultirae konstatacijama o glupom kopiranju i nekritinom prihvatanju trendova sa Zapada120, kao kod Rebeke Vest; negativnoj oceni promena na planu politikih institucija121 i brojnim kritikim ocenama na raun nedoslednosti,lenjosti, aljkavosti, sporosti kod Hitkota, Spendera i Edvardsa.122 Tada nastaje ono po emu e Balkan kasnije biti prepoznatljiv u literaturi Zapada predstava karikature, neuspele kopije, ili nikada do kraja nainjenog plagijata. Jedno od glavnih obeleja Balkana, tako postaje odsustvo originalnosti, a on tretiran kao skup pozajmljenih predmeta i osobina, kombinovanih na nedozvoljen ili lo nain; jasno i logino na Balkanu postaju haotino i aljkavo; uredno se pribliava neurednom; isto se pretvara u prljavo; simetrino u asimetrino; jednostavo u kitnjasto. To nije sluaj samo sa arhitekturom, nedoslednosti su se prepoznavale u disfunkcionalnosti dravnog aparata; bilo ih je na odei balkanskog stanovnitva koje je pokuavajui da kopira evropsku modu putnicima delovalo smeno koliko i kada bi rualo u otmenom restoranu; odsedalo u evropskom hotelu; plesalo uz moderan zvuk.123 Poput deteta koje imitira odraslog, ono je komino; imitira ga na neadekvatan nain, nedostaju mu originalnost i vlastiti ukus, a predmeti koje preuzima od roditelja ne
120 121

Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko, Mono i Manana, Beograd, 2004. 367-368. David Footman, Balkan Holiday, William Heineman, London, 1936. 199. 122 V: Fielding Edwards, 1939. Dudley Heathcote, 1925. 123 Boidar Jezernik, Europeanisation of the Balkans as the Cause of its Balkanisation, Europe And Its Other:Notes on the Balkans, Filozofska Fakulteta, Ljubljana, 2007. 17.

64

pristaju mu. Arhitektura i odea Zapada, ini se putnicima, nisu po meri balkanskog deteta; koliko i obrasci ponaanja koje ono imitira. Umesto pohvale, Balkan u fazi prelaznitva dobija kritike, opomene, a putnik ga izlae ouavanju i ironizaciji. Odista, istoriografija svedoi da je dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka u Kraljevini Jugoslaviji sazrevala potreba za reorganizacijom i transformacijom svakodnevice. Napokon, vie od pola veka posle prvih pokuaja ureivanja gradskog ivota, 1923. godine, Beograd je dobio svoj prvi Generalni urbanistiki plan.124 Pod uticajem trendova koji stiu sa Zapada, gradski ivot se postepeno transformie; od 1921. godine, ureuje se gradski saobraaj po ugledu na Evropu125 a sredinom dvadesetih godina dvadesetog veka, sastavljaju se zakoni i uredbe koji imaju za cilj bolju organizaciju javnog ivota.126 Kafane se menjaju ugledajui se na evropske modele, a njihovo radno vreme se ograniava na bi li se ouvao javni mir. Ulini prodavci koji su glasno nudili peciva, kuvana jela, slatkie, voe, peeno meso a neretko i ivu stoku, ostaju neke od glavnih osobenosti prestonice to postie javnu kritiku i zgraavanje putnika, uenje stranih diplomata i aktivizam engleskih boraca za prava ivotinja.127 Ipak, po prvi put, iste se ulice i to u strogo propisano vreme, insistira se na uvanju klupa u parkovima i ouvanju istoe u javnim toaletima, a nepotovanja podleu kaznenim zakonima Izmeu dva svetska rata, dravna orijentacija ka kapitalistikom modelu ekonomije, privlai u Beograd strane investitore to doprinosi asimilaciji navika iz evropskih zemalja. Podunavska prestonica postaje veliko gradilite na kojem je tridesetih godina podignuto vie kua nego to ih je bilo pre rata, a sa novim idejama i planovima, poput izgradnje oblakodera, doekan je Drugi svetski rat. Izgradnja viespratnica, bila je praena sve brojnijim automobilima na beogradskim ulicama i dinaminijim drutvenim ivotom.128 Krajem tridesetih, u Srbiji se osea pribliavanje novog svetskog konflikta koje prati oseanje evropejstva, irei se svakodnevicom kroz knjige, novine, asopise na

124

Dubravka Stojanovi, Kaldrma i asfalt: urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914. Udruenje za drutvenu istoriju, Beograd, 2008. 35. 125 Branislav Boovi, Beograd izmeu dva svetska rata, Istorijski arhiv Beograda, Beograd, 1995. 100. 126 Isto, 131. 127 Lejla Pedet 128 Katarina Tomaevi, Na raskru Istoka i Zapada, Matica Srpska, Beograd-Novi Sad, 2009. 65.

65

stranim jezicima, modne krojeve sa zapada Evrope i stripove iz Sjedinjenih Drava. Zapad postaje novi uzor, simbol moi i merilo napretka, pa uprkos kolebanju i kritinosti prilikom naputanja tradicionalnih modela, sve to nosi oznaku istonog, preti da bude izjednaeno sa zaostalim, povlai diskurs o ruralnosti i biva izvrgnuto podsmehu. Mada je u Srbiji bilo vie reformistikih tipova graanskog koncepta kulture, njima dominira zadatak oslobaanja od istonih uticaja, shvaenih kao vizantijsko i tursko naslee, a oponiranje evropejstvu, kao kritiki odnos prema dominaciji Zapada na Balkanu, pokuava da iznese tek manjina. U centru panje putnika nale su se nove forme arhitektonskog izraavanja, koje dolaze na mesto starih; nova pravila namesto prevazienih, urbani prostori i socijalni obrasci dobijaju nove oblike, nadograuju prvobitna ili prethodna znaenja.129 Oni konstatuju nestanak konaka, pojavu hotela i restorana, ili paralelnu egzistenciju ulinog prodavca slatkia i pomodne poslastiarnice; seljanke sa pletenom korpom i dame u muslinu. Ovako se predstavlja Beograd, grad sa najizraenijom hibridnou koja je nastala kao posledica smetanja granice unutar njega samog. Dvadesetih i tridesetih godina, granina linija Beograda nije bila apsorbovana i iskoriena, nego je u bifokalnoj percepciji doivljena kao kulturni rascep Srbije i njenih stanovnika. Postepena

urbanizacija gradova na Podunavlju Srbije, urbanizacija njihove svakodnevice, za putnike je bila znak kretanja od prirode/detinstva ka civilizaciji/odraslosti. Kristalizacija grada, postala bi sinonim za civilizaciju. Prei iz ruralnog u urbano zahtevalo je dugotrajan proces i uenje, pa Rebeka Vest primeuje: Gradskom ivotu se treba uiti.130 Urbanizacija postavlja nova pravila, nove zahteve, a Srbi se ue novim pravilima, u uslovima koji za to nisu najbolji.131

Institucija kafane Teko je zamisliti putopis kojim se orijentalizuje Srbija, a to ne ini bogatim opisima kafana u koje putnik obavezno svraa i koje su, bilo u ruralnim ili urbanim delovima zemlje ispunjene istonjakim duhom kao oznakom sporosti, lenjosti i sklonosti ka uivanju.
129 130

Ljubinko Pui, itanje grada:izmeu duha i materije. Prometej, Novi Sad, 1995. 10. Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko, Mono i Manjana, Beograd, 2004. 364. 131 Isto, 365.

66

Putnici veruju da je za Beograane, kafana najznaajnija institucija, neodvojiva od balkanske svakodnevice; ona ostaje ukorenjena u stari Orijent i povod je da Balkan bude orijentalizovan. ak i kada je evropski ureena i zove se restoran, kafana kao da uva nekakav istonjaki temperament posetilaca. Ona je neto poput neiskorenjive institucije, jedino pravo obeleje Balkana; ono koje ne moe nestati ak ni ako sve zapadne institucije zamene orijentalne. Period pod Otomanskim carstvom znaio je procvat ugostiteljstva u hanovima, kafanama i bearskim odajama gde su odsedale zanatlije i kalfe. 132 Ali, nisu samo savremenici i engleski putnici uoili brojnost kafana u Srbiji. O ovim institucijama pisao je i Feliks Kanic u devetnaestom veku, istiui da su kafane posluile i kao centri kroz koje je u Srbiju stizala zapadna moda.133 O kafanama su pisali i prethodnici engleskih putnika koji su poput Herberta Vivijena, Edmunda Spensera, Vilijema Dentona i Voringtona Smita zabeleili kako su u devetnaestom veku izgledale mehane i hanovi i ta se u njima moglo jesti i piti. Iako su najvei broj balkanskih, ili kafana levantskog tipa, izmeu dva svetska rata, zamenili hoteli i restorani, najvaniji poslovi, politike diskusije, spletkarenje, kovanje zavera, pa verovatno i ugovaranje atentata, odvijaju se ba u toj, primarno orijentalnoj instituciji. U kafanu se odlazi svakog dana; na jutarnji napitak i prelistavanje novina pred odlazak na posao; u vreme pauze za uinu; posle posla, ili u veernjim asovima, sa prijateljima, ree suprunikom. Moda je arhitektonska forma kafane izmenjena, moda se promenio natpis, reklama, vlasnik, stil, obrazac ponaanja, ali smisao, kafane u prolosti i na putu ka modernosti ostaje isti. Dok je kafana, nekada bila u direktnoj vezi sa napitkom kojem duguje ime, jo kada je Sulejman Velianstveni dopustio izgradnju objekata podeljenih na deo u kojem se kafa pripremala i pila i deo u kojem je bila berbernica, sve to je ostalo od tog orijentalnog ambijenta kafane u Beogradu, bili su neurednost, neistoa i spletkarenja, jedan balkanski, neevropski, neist obiaj. U imaginarnom putopisu izmeu dva rata, ona je mesto na kojem se ugovara ubistvo vladara dok se isputa dugi dim iz ibuka,134 u belekama stvarnih putnika, kafana je mesto na kojem se vode

132 133

Dubravka Stojanovi, navedeno, 266. Feliks Kanic, Beograd u 19. veku iz dela stranih pisaca, Beograd, 280-281. 134 Ovako su opisani imaginarni Balkanci, u Sakijevim Igrakama mira. Up. Saki, Toys of Peace, London, 1919.

67

subverzivni dogovori. Tretirane kao leglo politikih nemira, kafane su u Engleskoj bile shvaene kao opasna mesta. Uostalom, britanske vlasti su jo sedamdesetih godina sedamnaestog veka poele izdavati proklamacije koje su upuivale organe reda da prislukuju kafanske razgovore. Kao prvobitni oblik literarne javnosti, kafane su legitimisale drutvenu kritiku i, stoga bile smatrane, po dravne institucije, opasnim mestima.135 Nekada su putnici na Istok, detaljno opisivali leernost i sporost kojom orijentalci ispijaju jaku crnu kafu, taj mirisni napitak, uasnog ukusa, a ovi opisi postali deo predstave o ulnom i lenjem domorocu koji dan ispunjava srkanjem kafe. 136 Potom su zavreni balkanski ratovi, nain ivota se menjao, pa ni ukus kafe vie nije bio orijentalan. Dvadesetih i tridesetih godina bilo je sve tee nabaviti moku koja je nekada opinjavala Balkance i bila deo jutarnjeg, poslepodnevnog, pa i veernjeg rituala, a prosto terala engleskog putnika sa tog poluostrva. To vie nije turska kafa, ona se mea sa cikorijom, jemom, rai, da bi se dobile kofea, ili kafin dajui napitku moderniji, evropski ukus.137 Umesto ritualnog pripremanja kafe, iekivanja da voda provri, ili se kafa ispee, uvode se filteri, aparati za pravljenje espresa. Idealtipski Orijentalac koji po itav dan pui i pije kafu, ostavljen je u ambijentu devetnaestog veka, da bi na njegovo mesto doao buni, Balkanac sa kriglom piva, ili bocom crnog vina, u prljavoj kafani kojom odjekuju udarci o staklo. Kafane su, dakle, postale mehane: mesta u kojima se piju kafa i alkoholna pia, u kojima se rua, veera i, nadasve, gde se vode sumnjivi razgovori. No, bilo da se u njoj ispija mirisna kafa ili boce vine, kafana je za putnika svojevrsno obeleje Balkana. Kafana je na Balkanu, i neka vrsta hrama, ili zamena za njega, s obzirom da, po Futmanovom miljenju, na ovom poluostrvu nema institucionalizovane religije koja bi dala smisao ivotu pojedinca i obezbedila uvrenje mree moralnih normi.138 Kako bi ilustrovao balkansku ljubav prema kafanskom ivotu i odbojnost prema institucionalizovanoj religiji, Dejvid Futman itaoca uvodi u biografiju Frensisa Makenzija, kotlananina koji je krajem

135 136

Dubravka Stojanovi, navedeno, 266. Boidar Jezernik, Divlja Evopa, XX vek, Beograd, 2007. 185. 137 Industrijska proizvodnja, prir. R. ivkovi, Beograd, 1949. str. 490. 138 David Footman, Balkan Holiday, William Heinemann LTD, London, 1936, 198.

68

devetnaestog veka izveo poslednje vee proirenje Beograda, kupivi majur i izdelivi ga na blokove i parcele pravilnog oblika.139 Mekenzi je izgradio iroke ulice u Beogradu i uredio prostor koji e biti nazvan Englezovac.140 Futman istie Mekenzijev misionarski rad na Balkanu, ne bi li pokazao balkansku indiferentnost prema religiji, nasuprot strasti prema kafani. Neukorenjenost institucionalizovane religije i sklonost ka ivotu bez obaveza, dugoronih ciljeva, planova, a opet ispunjenost matom, idu u prilog predstavi o infantilnom, a svakako i orijentalnom Drugome. Mekenzi je bio stari kot, tipini viktorijanac koji je proveo godine trudei se da posadi evangelistiko seme u tvrdu beogradsku zemlju. Imao je energiju, ideale, ciljeve i bogatstvo. Izgradio je crkvu i novi kvart gde su siromani, za minimalnu kiriju, mogli dobiti stan, ali im je konzumacija alkohola bila strogo zabranjena. Mekenzi je osnovao kuhinju za siromane sa besplatnom toplom suopom i itanjem Biblije. Na dan otvaranja, dolo je pedeset beskunika. Narednog dana dolo ih je dvadeset. Treeg dana dolo je dvoje prosjaka kako bi u ime ostalih zamolili da ih potede itanja Biblije dok jedu. Kuhinja je zatvorena.141 Gospodin Mekenzi je umro i vetar je obrisao tragove njegovih stopa. Mekenzijeva kapela je pretvorena u kafanu. U etvrti koju je osnovao, svaka druga kua prodaje vino i rakiju.142 Od Futmana saznajemo da se u Srbiji Mekenzija vie niko ne sea po misionarskom radu, ili nastojanju da rei socijalno pitanje siromanih, ali njegov trag je sada apsurdno prisustvo Makenzijeve kafane. Sve to je ostalo od seanja na tog oveka bilo je ime ulice u kvartu gde je dugo radio. Ali, izgleda da vie ni toga nema. Kada sam prolazio ulicom, uoio sam da su je preimenovali u Cara Nikolaja.143 Evangelistika crkva je jo uvek tu, samo je dobila novu funkciju.144 Na Slaviji se

139 140

Dubravka Stojanovi, navedeno, 28. Sneana Toeva, ur.Srbija i Britanija:kulturni dodiri poetkom XX veka , Galerija nauke i tehnike SANU, Beograd, 2007. 89. 141 David Footman, Balkan Holiday, 198. 142 Isto, 199. 143 Isto, 199-200. 144 Mekenzijeva ulica u Beogradu, postoji i danas. Glavna ulica nekadanjeg Englezovca, ija je autentinost sasvim nestala, dobila je ime po tvorcu ovog naselja Frensisu Mekenziju.

69

sada protee mrea tramvajskih ina nalazi se crkva gospodina Mekenzija u kojoj svira ciganski orkestar145 Balkanska privrenost kafani i odsustvo institucionalizovane religije tretiraju se kao posebnost iz-meu prostora i infantilna osobina. S obzirom da jedna od uobiajenih nedeljnih radnji nije odlazak u crkvu, Futman preispituje odnos izmeu entuzijastine izgradnje kafane i nezainteresovanosti za duhovni sadraj ivota, pripisujui izostanak duhovnog uticaja crkve, prenaglaavanju politike funkcije, one koju na Balkanu, u svakom trenutku moe preuzeti kafana.146 U njima se okupljaju ljudi od uticaja, srednji sloj graana, seljaci, Beograani i ljudi iz drugih delova zemlje. 147 Beogradska zemlja je, ini se Futmanu, isuvie vrsta i neplodna da bi u nju Zapad lako mogao posaditi svoje institucije. Beogradske kafane autor sistematizuje, po mestu koje zauzimaju; drutvenim slojevima koje okupljaju, enterijeru, izgledu ljudi i funkciji koju vre. Kafana ne privlai samo Srbe, ona apsorbuje svakoga ko doe na Balkan: Kafana Srpski kralj okuplja srednju klasu i glasne Nemce koji jedni druge oslovljavaju sa Herr Generaldirektor i ima bogatu kolekciju runih ljudi. U vodeem gradskom hotelu Excelsior, moete sresti hrvatske ministre, bive ministre i njihove egrte. U Palas dolaze Jevreji biznismeni iz Budimpete i Vojvodine, dok je Ruski car rezervisan za grupu lokalnih Jevreja. Tu moete sresti i devojke koje u kabareima dobro zarauju. Ipak, za pravog, stoprocentnog Srbina, sve su to mesta sumnjivog morala, pa on odlazi drugde. Srpski zvaninici, advokati i lekari poseuju Moskvu, a nii sprat ovog hotela, ostavljen je onima koji vode none poslove. Za pravog Srbina, Kolarac je dobro mesto. Politiari, novinari i glumci odlaze u Srpsku krunu, a odmah do nje nalazi se Srpski kralj. Univerzitetski profesori sede u Grkoj kraljici, a najvieniji ljudi u Velikoj Srbiji. Beograd ima puno kafana, kafea i restorana. Oni su jeftini, pa u njih odlaze svi slojevi drutva i ljudi sa svih strana Jugoslavije. ak i najsiromaniji u Srbiji, dae dva dinara za kafu u adaptiranom podrumu, ili popiti ljivovicu za dinar.148 Meu beogradskim kafanama nalaze se i dva Londona, u istom

145 146

David Footman, navedeno, 195. Isto, 198. 147 Isto, 213-214. 148 David Footman, Balkan Holiday, 214.

70

bloku. U hotel London dolaze Crnogorci. Podrumi spadaju u posebnu kategoriju, to nisu kafane. Po pravilu se zatvaraju u devet i u njima, navodno, nemate obezbeeno mesto za sedenje.149 Kafana je okupljala oficire koliko i marginalizovane grupe, u njoj je bilo mukaraca i ena, mladih i starih. Bila je to institucija u kojoj se boravi od jutra do veeri, jer vie nema restrikcija koje je su Turci nametali, a gotovo svi stanovnici Podunavlja Srbije sebi mogu dopustiti jutarnju kafu ili rakiju kojom se na rubu Evrope, obino, otvaraju oi150 Drugi putnik, Dadli Hitkot je u kafanama sretao mlade Srbe, studente sa alovima i eirima koji su puili lule i pili pivo. Naiao bi i na ponekog oficira sa suprugom i ruske emigrante. Konobari su neprekidno odnosili prazne i donosili pune ae vina i piva. U atmosferi koja je guila duvanskim dimom, lica se nisu mogla razaznati. Sve to se ulo bili su povici konobarima, po neki artikulisani zvuk, i neprekidni smeh.151 Sve u njima, ostavljalo je utisak odsustva istoe i uopte materijalnog komfora, uz prisustvo prljavtine koja ne ometa uivanje njenih posetilaca.152 Za razliku od orijentalnog sporog i leernog pijuckanja crnog napitka u tihoj omamljujuoj atmosferi, meuratna beogradska kafana poela je nuditi buku, dim, uzbuenje, pijanstvo i, prljav pribor za jelo. U posetama kafani, nije bilo niega neuobiajenog, ona je bila deo balkanskog, svakidanjeg, uobiajenog preputanja opojnom, neurednom, zaguljivom. Po koja kap bila bi dovoljna da se ovi Balkanci raspriaju, a u tim dugim, naizgled besmislenim razgovorima krilo se obilje korisnih, informacija politikog karaktera. Entuzijastini putnik mogao bi se potruditi da ostane trezan u pijanom, balkanskom ambijentu i saznati puno toga; koliko Srbi vole Engleze; koliko i ta duguju Rusiji; ta Crveni misle o Belima, a ta Beli o Crvenima; potuju li se kralj i otadbina, ili se o njima priaju vicevi, jesu li studenti reakcionarni elementi srpskog drutva, ili je to samo jo jedan mit; kakav je standard stanovnitva i hoe li uskoro poeti novi rat; hoe li neko od vladara biti ubijen, ili je hobi ubijanja predrasuda

149 150

Isto, 215. Malcolm Burr, The Slouch Hat, 289. 151 Dudley Heathcote, My Wanderings in the Balkans, London, 1925.218 152 Isto, 218-219.

71

o Balkancima.153 Tako je leerni, svakodnevni ambijent balkanske kafane postajao mesto na kojem su se vodile politike debate, ozbiljne i estoke polemike, a da u tom ambijentu nije bilo alkohola, pretvorio bi se u ozbiljno mesto politikih diskusija, dovoljno ozbiljno da parira Parlamentu.154 U kafanama su putnici mogli sresti najbogatije i najsiromanije, a ak i u perodu, najizraenije ekonomske krize, kafana je bila od sutinskog znaaja za obian dan. Tu je lokalno stanovnitvo dolazilo na pie, a putnici poput Laveta Edvardsa na eksperimentisanje sa morbidnim jelima izvrsnog ukusa155, kakvi su kembii (krinovi potopljeni u krv) i prasetina o kojima pie kao o morbidnom prizoru beba na ranju156. Po svemu, inilo im se, pia i hrane za svaiji ukus i svaiji dep, a naroito one sa odsustvom mate koje se dobro uklapa u uobiajenu predstavu o istonjakom, donekle perverznom ukusu i morbidnom poreklu njihove hrane. 157 Ali, kafane imaju i mnogo vaniju funkciju. Naime, dvadesete i tridesete godine dvadesetog veka, bile su vreme povrne zabave i kafea koji na Podunavlju Srbije imaju neto od orijentalnog naslea. To orijentalno naslee, putnici prepoznaju u sporosti, rastegnutom vremenu, koje Beograanima doputa da dugo sede u kafanama; nefunkcionalnosti administrativnog sistema i paradoksalnom preplitanju haosa i ureenosti. Uprkos okcidentalnoj spoljanjosti, raznobojnim reklamama osveenja koje se u njima moe naruiti, bele kafe i belih kifli metonimijskim oznakama Zapada, arenim, atraktivnim fasadama, ili elegantnim izlozima po uzoru na one u Londonu i Parizu, beogradska kafana uva neto od starog Orijenta.158 Umesto u sudovima i policiji, na alterima i u kancelarijama, najvanije poslove, Beograani obavljaju u kafanama to se posmatra kao ostatak Orijenta u Evropi; uzbudljivo, egzotino, zanimljivo, privlano, ali zaostalo i pretee istonjako ponaanje. Taj istonjaki stil, orijentalni mentalitet, balkanska neurednost i nedoslednost, pribliavaju Beograd Moskvi i angaju, pa se kroz orijentalizaciju Beograd, Podunavlje, Jugoslavija i itav Balkan podvode pod irok orijentalistiki diskurs: diskurs kojim engleski putnici

153 154

Isto, 247. Isto, 247-248. 155 Lovett Edwards Filding, A Wayfarer in Yugoslavia, Duckworth, London, 1939. 232. 156 Isto, 232. 157 Lovett Filding Edwards, A Wayfarer in Yugoslavia, 232-234. 158 David Footman, navedeno, 193.

72

sugeriu sporost, lenjost, neodlunost, neorganizovanost i nesistematinost. Osim to se u kafanama rua, pije, vode politike debate, spletkari, traari i planira atentat, ona ima jednu ozbiljnu administrativnu i politiku funkciju. Naime, nalazei zajednike imenitelje za itav Istok, kakvi su sporost, nedoslednost, nesistematinost i loa administracija, Futman primeuje da u tim krajevima, bili to Beograd, Moskva ili angaj, nije mogue zavriti administrativne poslove: ostvariti pravo na penziju, platu, potpisati ugovor, ili dobiti neophodna dokumenta bez linih kontakata.
159

Ovi kontakti

Beograd smetaju na Daleki Istok, pa Futman njima argumentuje orijentalizaciju Srbije. Za ostvarivanje takvih kontakata slue kafane. Kontakt se zove protekcija, a bez nje nastaje haos u ivotu obinog graanina. 160 Protekcija je kljuni faktor, bez kojeg na Bliskom Istoku ne moete uiniti nita. Bez tih linih kontakata ministarstvo e pred vama samo podizati koridore, a pojedinac e uzalud lutati nadajui se nekom reenju. Ako vas zvaninici poznaju sve e uiniti da vam pomognu, ako nije tako, loe vam se pie.161 Kako bi se saznalo ko je kome i preko koga ta uinio; ko treba kome da zahvali, ili mu uzvrati uslugu, kao i ko je u srodstvu sa kim i kolike su anse da se ostvari protekcija, pred ruak se odlazi u kafanu preko puta Narodnog pozorita. To je kafe Riunione. 162 Ovde ljudi dolaze kako bi obavili poslove. Pred ruak se tu nae polovina Beograda. To su ljudi koji obavljaju poslove i oni za koje ti poslovi treba da budu obavljeni. To su oni koji neto mogu da srede u Ministarstvu i oni kojima neto treba da bude sreeno. Zato ovde dolaze politiari i njihovi prijatelji, novinari: lokalni i strani, svakome neto treba.163 Ova mesta su putnicima zanimljiva jer ih poseuju neobini ljudi koji u prvi mah trae cigaretu ili ibicu, da bi nastavili da raspredaju o traginoj ivotnoj sudbini koja ih je

159 160

Isto, 222. Isto, 221. 161 David Footman, Balkan Holiday, 224. 162 Isto, 119. 163 Isto, 220.

73

zadesila jer nemaju protekciju. To je u kafanama ovoga tipa i nain da se do protekcije doe. Kroz masu se gurao jedan seljak. Priao je Futmanu i njegovim prijateljima i traio ibicu. Ubrzo je poeo da se ali kako ne moe da ostvari penziju. Naravno, odmah smo upitali ima li protekciju. Ispostavilo se da je nema i da mu je mi ne moemo dati. Nikada ne moete biti sigurni ko su ti ljudi koji vam prilaze. Samo znate da im neto treba. Ljudi koji u kafanama priaju tragine ivotne prie su uobiajene beogradske pojave, mahom varalice. Date im novac i potom odu. Poto oveku nismo mogli dati protekciju, dali smo mu deset dinara. Otiao je. Ipak, na Bliskom Istoku protekcija je vanija164 Okcidentalni uticaj na luksuz u kafanama, po Futmanu je samo privid, to je spoljanjost, fasada. Ispod povrine nailazi se na orijentalni mentalitet. To nije naslee Otomanske imperije nego neto znatno ire to zahvata razne kontinente i pojavljuje se u svako doba. Zapadni uticaj je samo fasada. Ispod nje je malo promene u mentalitetu. Svestan da je vreme kategorija, a ne injenica, proseni stanovnik Beograda, ili Moskve, angaja, ili Madrasa ne brine ako na neto treba da eka. Za njih, to je prirodna funkcija kao to je recimo disanje. Ljudi koje lino ne poznajete, jedva da su imena. Pokretanje bilo kog pitanja na Balkanu podrazumeva traenje linih kontakata. Tako je u njihovom poslu; tako je u njihovoj politici. Tako je u svakom njihovom reimu, ma kako on sebe nazivao. Sve se sastoji od linih saveza, a u administraciji je to samo vidljivije nego drugde.165 S obzirom da administracija ne funkcionie u ministarstvu, u sudovima, policiji i drugim znaajnim instancama, ona se obavlja u kafani. Sporo, uz kafu, pregovore, uz ruak, cigaretu. Na protekciju se eka u kafani, jer je bez protekcije nemogue opstati. Zato kafana ostaje mesto od vitalnog znaaja za svakog Srbina; kafana okuplja sve

164 165

Isto, 221. Isto, 222.

74

slojeve i ljude sa svih strana Jugoslavije. Kafana je mesto gde se zavravaju poslovi.166 U putopisnom diskursu o funkcionalnosti kafane, jezik orijentalizma igra dominantnu ulogu. Beograd, Moskva i angaj podvedeni su pod orijentalistiki diskurs preuveliavanjem institucija u kojima vladaju tromost, sporost i odsustvo vremenske orijentacije. Ta bezvremenost, ilustruje se statinim slikama Balkanaca, idealnih tipova drutva koja to tek treba da postanu. Sistem ideolokih fikcija koje sainjavaju balkanizam oslanjaju se na stereotip o nestabilnoj politici, aljkavoj administraciji i odsustvu sistematinosti. Ovi stereotipi sugeriu orijentalnu zaostalost suprotstavljenu fleksibilnoj pozicionoj superiornosti koja putopisca dovodi u itav niz moguih odnosa sa Balkanom, a da superirornost Okcidenta ne bude dovedena u pitanje. Naracijom o kafani, svakodnevica Okcidenta predstavljena je kao trezna, te superiorna, a svakodnevica Balkana kao taka u kojoj trezvenost i zdrav razum nestaju, uvajui ideoloki dominantnu poziciju Okcidenta.

Interakcija reda i nereda: kolaps saobraaja i ulini nemiri Jo nekoliko reprezentacija neodvojivo je od beogradske svakodnevice tridesetih godina dvadesetog veka. To su zaguljivi gradski prevoz, policija na svakom uglu i ulini nemiri koji se javljaju kao posledica neslaganja mladih intelektualaca i monarhije. Umesto interpretacije problema koji se javljaju na relaciji studenti-dravni vrh, Futman se bavi interakcijom i paralelnim odvijanjem obinog i svakodnevnog sa neuobiajenim i dramatinim. Takva interakcija je mogua jer, kako mu se ini, niko od spektakularnog na Istoku ne oekuje revolucionarnu promenu.167 Stoga, red i haos koegzistiraju na beogradskim ulicama, u gradskom prevozu i, u javnim ustanovama. Iako se Futman ne bavi dubljim uzrocima ulinih nemira, u konfliktu izmeu studenata i vlasti, prepoznaje suoavanje novog i starog koje stvara naroitu drutvenu klimu, pokazujui da se, na Balkanu, savremeni politiki trendovi i nade u izgradnju boljeg drutva utapaju u koloteinu orijentalnog naina razmiljanja.

166 167

Isto, 221. Isto ,9.

75

Futman belei da nita nije zaguljivo i vrue kao beograski tramvaji.168 Ali, putanje prvog beogradskog tramvaja i, uopte, uvoenje saobraa sa elektrinom energijom kao pogonskim gorivom, bilo je eljno iekivano i, u Srbiji, doivljeno kao preica na putu ka pribliavanju Zapadu. Iznutra, ono je shvaeno kao simbol uspeha modernizacijskih snaga i graana koji naputaju vreme turske kaldrme po kojoj odjekuje topot konja. Futman e, pak, naglasiti nered i guve na beogradskim ulicama, neregulisan saobraaj i nedovoljnu disciplinu prilikom graenja prestonice. Guva oko Terazija i Slavije najizraenija je kada se na glavnim beogradskim ulicama nae policija koja remeti saobraaj.169 Poto zakljuuje da se svaki Srbin raa kao politiar170 Futman cikline nemire koji pogaaju Beograd i izazivaju kolaps saobraaja, smatra loginim rezultatom. Kao to je za Istonjake, sasvim prirodno da ekaju, prirodno je i da gotovo svakih nekoliko dana ulaze u konflikt sa politikim autoritetima, iako se od takvog konflikta ne oekuju rezultati.171 Sve poinje jednog obinog jutra, bez najave, sasvim spontano. Naime, nekoliko stotina studenata: mladia i devojaka okupira zgradu Univerziteta i pravi barikade. Potom, policija formira kordon i spreava da do stude nata dospe moralna podrka ili pomo u hrani i piu. Pobunjenici su odseeni od svojih simpatizera, a ako bez hrane i vode izdre due, policija vri upad u zgradu. Tada poinje bitka: na jednoj strani su pendreci a na drugoj stolice i stolovi. Ishod je predvidljiv: policija studente odvodi u stanice, a posle dvadesetetvoroasovnog pritvora, puta ih na slobodu. Potom je Univerzitet neko vreme miran. 172 Za Futmana, taj problem je endemski, a razlog je uobiajena istonjaka priroda politikih institucija. Namesto odsustva otpora koje se najee, stereotipno pripisuje Orijentu, putniku se ini da granicu izmeu Istoka i Zapada moe povui naglaavanjem, za istok karakteristinog, odsustva reenosti da se promena izvri. Ista imena se smenjuju sa jedne pozicije na drugu i iz jedne politike frakcije u drugu.173 Ako nemire ne stvaraju studenti, izazvae ih neko drugi, iako se na kraju sve

168 169

Isto, 209-210. Isto, 210. 170 Isto, 208. 171 Isto, 209. 172 Isto, 210. 173 Isto, 208.

76

vraa na staro.174 Mada je karakter ovih pojava, za Futmana, istonjaki, oni imaju okcidentalnu povrinu poput kafanske tue iz vesterna, a studentske pobune samo su jedan od oblika u kojima se one javljaju. Policija je zato svakog obinog dana na svakom uglu beogradske ulice, a uprkos haosu koji stvaraju barikade i zaustavljeni tramvaji, Beograani normalno ive u ovim uslovima i to ne remeti uobiajeni tok pojava poput ustajanja, odlaska na posao, poslovnih rukova i porodinog ivota. Sve to putnici vide kao prelomno, spektakularno i dramatino u zemljama iz kojih dolaze, na Istoku je deo toka obinog ivota, jer nikada ne daje razultate. Ostaje samo navika da se podie galama koja ne donosi promene u drutvenoj strukturi i koja reflektuje nepromenjeni mentalitet Balkana.175 Okcidentalni karakter prisustva mladog intelektualca suoava se sa orijentalnom inercijom i relativnom pomirljivou sa prisustvom nereda u redu. Kontrast izmeu haotinih zbivanja i normalnog odvijanja svakodnevnog ivota, izuzev privremenog kolapsa u saobraaju, u putopisu otvara prostor: jaz izmeu okcidentalnog normalnog i balkanskog nenormalnog. Satirini ton kojim Futman saoptava normalnost pojava kakve su pobune, barikade, policijski kordoni, tue i zatvaranja, oblikuje ideju Balkana kao evropske drugosti. Tako se kolektivno normalno na Okcidentu suprotstavlja kolektivno normalnom na Balkanu, aludiranjem na mogunost otvaranja prostora nerazumevanja izmeu kulture Evrope i kulture Balkana. Futman sugerie da se u Istonoj Evropi, ono svakodnevno: beznaajno, dosadno i nespektakularno odvija uporedo sa dogaajima iji akteri pretenduju da izvedu neto uzvieno, znaajno i presudno. Tek u gradskom saobraaju, dolazi do interakcije izmeu normalnog i rutinskog sa neuobiajenim i nenormalnim poput pobune i demonstracija. Tada se u svakodnevnom ivotu prepliu privatni i javni svet. Svakodnevica Okcidenta prepoznaje se kao merilo normalnosti i reda, nasuprot svakodnevici Balkana koja se razjanjava reprezentacijom skupa suprotnosti; nenormalnosti i nereda.

174 175

Isto. Isto, 282.

77

Orijent i arenilo beogradskih ulica Identitet Beograda se izmeu dva svetska rata menja no, u putopisima, kao prestonica jedne kraljevine, on je metafora stanja svesti koje u njoj vlada.176 Turisti i politiari oekuju da e u Beogradu nai materijalne ostatke Otomanske imperije, kada u tome ne uspeju, orijentalno naslee nalaze u konstruktima poput temperamenta, mentaliteta ili sklopa linosti. Krajem dvadesetih godina, Harold Spender pie: Kroz centar Beograda se protee glavna ulica puna privlanih detalja, a entuzijazam se osea na svakom koraku. Ljudi paradiraju trgom prikazujui raznolikost kostima177 Lena Jovii, u isto vreme zapaa da se uprkos siromatvu, ene oblae po evropskoj modi, kupujui najfiniji pamuk u prepunim prodavnicama.178 Posle rata, Beograd se transformie, zgrade rastu svuda kao peurke posle kie. Sve se modernizuje jer raste standard. Drutvene promene zahvataju vlasnike malih prodavnica, izlozi se ukraavaju i modernizuju.179 Ova prestonica ima vei broj tamparija nego bilo koji evropski grad pribline veliine i populacije, jer su novine od vitalnog znaaja za ivot svakog pravog Srbina.180 ivopisne pojave jo uvek prodaju slatkie, luksuzni hleb i kolae, a kada se u 12h beogradske radnje zatvore, umorni prolaznici postaju laka meta orijentalnih figura. Kupuje se laka uina ili slatkii za decu, a prodavci imaju primitivan mada efikasan metod prodaje. Moete videti arene lizalice, kandirano voe i razne bombone. Tu je i prodavac sezonskog pia. Tokom zime najpopularniji je salep, zanimljivog ukusa. Na uglju se uva toplota napitka, a na posluavniku je nekoliko ugrejanih oljica sa aom vode koja se pije posle salepa. 181 Osim relativno statinih prizora ulinih prodavaca, putnici nailaze i na one nametljive koji ulaze u javne zgrade, ili bogatom ponudom nepotrebnih sitnica zabavljaju ljude u

176 177

Videti: Filip Tju, Savremeni britanski roman, Svetovi, Novi Sad, 2006. 127. Harold Spender, The Cauldron of Europe, 118. 178 Lena Jovitchich, Pages from Here and There in Serbia, 74. 179 Isto, 82-84. 180 Isto, 78. 181 Isto, 76.

78

batama kafana i restorana. Ti nametljivi prodavci nude estitke, sapune, tabakere, male kutije i cvee.182 Mada aren i privlaan, ambijent glavne ulice nije adekvatno mesto za traenje Orijenta koji se povlai iz urbanizovanih delova Beograda kako bi dospeo na pijacu, ili se putniku prikazao kao loe asfaltirana ulica. Putnici koji trae pravi Orijent, uzalud lutaju beogradskim ulicama, treba ih uputiti na beogradsku pijacu, jer to je kaleidoskop voa, povra i arenih nonji. Taj pravi Orijent podrazumeva sjaj, rasko i arenilo. Konfuzija, prianje u glas i vikanje koji su deo ambijenta beogradske pijace sasvim odgovaraju uobiajenoj slici Balkana. Tu su ene u nonjama ivih boja, sa kosom sakupljenom u neobine frizure; povici:jaja, sir, guranje kroz masu i neizostavni prodavac boze, nesumnjivo, Turin sa fesom. Ta pojava nosi neto to podsea na likove iz Alibabe i etrdeset razbojnika, a putnik ne moe zanemariti njegovo prisustvo, jer je neobino glasan: ladna, ladna, ledena boza183 Meu proizvodima nalaze se paprika, paradajz, ljive, breskve i groe. ene prodaju voe, jaja, ruske izbeglice sir i puter, a meu enama nisu retke one koje govore strane jezike.184 Dadli Hitkot pijanim danima eta beogradskim ulicama i prestonicu posmatra kao mesto prelamanja urbanog, sofisticiranog sa ruralnim i prljavim to je, ini mu se, doprinos kulturnom armu Srbije. Tu su graanski kostimi koji se meaju sa runo izraenom nonjom; skromni i otmeni prolaznici i visoki krupni seljaci; moderna prevozna sredstva i svinje u prikolicama; blistava belina grada kroz koju se provlai arena tkanina sela. Oko nas je gomila prolaznika; to su obini Beograani kakve viamo svakog jutra dok se kreemo ulicom kralja Milana, ili nekom od drugih, brojnih uliica koje se prostiru u blizini Palate. Graani su obueni u tamnu, gospodsku odeu, ali te grupe prolaznika proarane su prisustvom seljaka koji u grad dolaze zbog pijace. Oni daju ivopisnost i boju gradu ija je dominantna boja bela, dok se u njoj ne zapaze sve nijanse koje se vide

182 183

David Footman, Balkan Holiday. 216. Isto, 80 184 Isto, 80-81.

79

na otvorenom; na kuama, na odei seljaka, pa ime koje je dato ovom gradu prestaje da odreuje njegovu boju. Belinu esto smenjuju smea, crvena, ili neka druga boja.185 Meanje ovih boja paradigma je nacionalne, jezike, konfesionalne, kulturne raznolikosti kakve se viaju u velikim gradovima. Ta raznolikost uoljiva je na pijaci, na beogradskim etalitima, na ulicama, u parkovima, pa i ispred Palate gde proizvodi kontradiktorne prizore. U seoskim kostimima prepoznaje se naslee Orijenta, njegov sjaj, rasko, arenilo, snaga, ali i neurednost, neujednaenost, prenaglaenost i kitnjastost. Pored nas prolaze visoki seljaci iz okoline Beograda, u smeoj, runo izraenoj odei; u kolima punim torbi, prevozei svinje i volove pored Palate i meajui se sa arenilom Srba sa jugoistoka koji nose belu odeu domae radinosti sa crnim avovima, turbanima i raznobojnim pojasevima. Tu prolazi visoki, snani Bosanac iz Sarajeva koji se trudi da prolaznicima proda salep i razne slatkie; kree se ivopisna meavina mukaraca i ena razliitih nacionalnosti u raznobojnim nonjama na kojoj se prepoznaju tragovi prljavtine i bede koja na ovim ulicama dobija izvestan arm, meajui se sa modernou kakvu su doneli elektrini tramvaji uvezeni iz Nemake i nekoliko modernih automobila koji pripadaju Ambasadi.186 Lavet Edvards primeuje da ulice Beograda kombinuju uniformnost i evropejstvo sa arenilom i Orijentom. To meanje uoava svuda, jer Beograd je postao centar drutvenog ivota; centar u koji se uliva kapital, moda ba zahvaljujui prilivu stanovnitva iz Hrvatske Slavonije i Slovenije, koji su za Edvardsa predstavnici Centralne Evrope187 i ezgotinih nijansi Crnogoraca, Makedonaca i Albanaca kojima su obojene ulice Beograda.188 Tako se u ovom gradu mea i naslee patrijarhalnog reima stroge roditeljske kontrole i zatvaranja ene sa zapadnim uticajima koji donose slobodniju i otvoreniju komunikaciju.

185 186

Dudley Heathcote, navedeno delo, 214. Isto, 215. 187 Lovett Edwards Fielding, 1938. 282. 188 Isto, 283.

80

Na putovanjima, u umetnikim i tekstualnim delima koja prikazuju svakodnevicu Balkana, jo uvek se trai Orijent, ali ono to putnici nalaze vie nisu sjaj i despotizam. Od Orijenta ostaju neurednost, arenilo, vikanje u glas, raznobojni kostimi, mnotvo raskonih frizura, turskih poslastica i drugih, za Okcident sada bezopasnih i egzotinih kulturnih proizvoda. Gradska (ne)istoa i paradoksi urbanizacije Dadli Hitkot, Dejvid Futman, Lena Jovii i Lavet Edvards, u Beogradu prepoznaju meanje ruralnog i urbanog; orijentalnog i okcidentalnog; tradicionalnog i modernog. Ono ima arm meavine i bedu koja prekriva Beograd tokom kinih dana, kada nestaje sva romantinost i ivopisnost pijace na kojoj se sreu Alibaba i razbojnici, a arenilo lii na povrinu arobnog ilima. Tada Beograd prestaje da bude grad u kojem se vizuelno upija arenilo postajui movarno, sivo i nepodnoljivo mesto iju infrastrukturu treba podvri najstrooj kritici. Ali meanje koje se zapaa u Beogradu, budi asocijacije na nered, dok se nered ita kao prljavtina, te ogreenje o poredak koje izaziva oseaj uznemirenosti. Oslobaanje od prljavtine podrazumeva pozitivno preureenje okruenja povezivanje forme sa funkcijom.189 Zgrade se podiu novcem iz Uprave fondova, iako je dinar slab. Populacija raste, a stambeni problemi postaju sve kompleksniji. Uz to, snabdevanje vodom je loe, pa ona esto nestaje. Nedostatak organizacije zahteva posebno poglavlje jer kada je vreme loe Beograd je prekriven blatom u toj meri da je bujice vode nemogue izbei to zaustavlja kretanje ulicama. 190 Futman pie o Beogradu kao jedinom materijalnom znaku napretka u Jugoslaviji; gradu na ijem su ulasku vidljivi znaci napretka i pribliavanja Okcidentu poput itavih puteva na kojima su jedna do druge izgraene vile, kafei i benzinske pume. U gradu se osea uurbanost modernog ivota. Od malog podunavskog grada, Beograd je prerastao u prestonicu, ali taj prelazak nije mogao biti lak. 191
189 190

Meri Daglas, isto i opasno, XX vek, Beograd, 2001. 11. Lena Yovitchich, navedeno, 73-75. 191 David Footman, navedeno, 195.

81

Rast je bio neravnomeran i ostavio za sobom znake neorganizovanosti. Ostalo je jo puno nezavrenog posla; jo puno zgrada koje treba podii; puno popravki na starim ulicama i dosta ienja prljavih okova.192 Neravnomerni razvoj i uurbano kretanje u pravcu okcidentalnih trendova, Futman prepoznaje u beogradskoj arhitekturi. Ulice su loeg kvaliteta; to je trona kaldrma sa bezbroj rupa.193 Godine 1926. zapoelo se sa asfaltiranjem ali ono nikada nije dosledno privedeno kraju.194 Ovu nedoslednost uoava i na loim arhitektonskim ostvarenjima. Arhitekte nisu imale iskustva i projektovale su loe kopije Berlina i Pariza iz osamedesetih i devedesetih godina. Sve je kitnjasto, prenaglaeno i pretrpano ornamentima. Na sreu kue su toliko loe izgraene da nee dugo trajati.195 Nesistematinost i izostanak organizacije najasnije se oitavaju na Futmanovoj predstavi pardoksalne meavine brze izgradnje nekvalitetnih i neprekidnog zastajkivanja u izgradnji vanih objekata. Dvesto jardi od Parlementa nalazi se nedovrena crkva sv. Marka. Ako bude izgraena, bie najvea crkva na Balkanu. Ipak, niko ne zna zato izgradnja stagnira. Ovde je nemogue otkriti pravi razlog, jer uvek krue razliite verzije iste prie, uglavnom sa ciljem da jedna grupa investitora diskredituje drugu. elnici se s vremena na vreme sastaju, a novinari prate dogaaje. U meuvremenu, niko nita ne radi, nita se ne deava.196

Harold Spender se iz godine u godinu saplitao o iste ostatke beogradske kaldrme koja je na najneobiniji nain izvirala na sred asfalta. Svaka kap kie pravila je potoke, pretvarajui grad u opasnu divljinu. Putevi su bili prekriveni rupama.197 Ameriki slikar Dord Lester Hornbi nailazi na bezvoljnost upravnog aparata i primeuje da se obeanja ministara godinama svode istu retoriku, monotono, uspavljujue ponavljanje iste

192 193

Isto, 195-196. Isto, 196. 194 Isto. 195 Isto. 196 Isto, 197. 197 Harold Spender, The Cauldron of Europe, 125.

82

reenice: Radimo na tome, radimo na tome. Lavet Edvards zakljuuje da je saobraaj u celini nedovoljno razvijen, kritikujui nedoslednost u izgradnji mostova koji bi omoguili bri i efikasniji transport. Na Dunavu, nema dovoljno mostova. Sto kilometara od Novog Sada, duboko u Vojvodini, postoji put i elezniki most koji povezuje Beograd sa Panevom. Zavren je pre nekoliko godina, ali saobraaj nije mogao oiveti godinama, sve do 1936. godine, jer se godinama ekalo na isuivanje movara.198 Kao ostatak orijentalne sporosti, pre nego lenjosti, navika ostavljanja za sutra, usporava kretanje Beograda u pravcu evropeizacije, ili pribliavanja evropskim trendovima. Dok su u Beogradu nicali hoteli, restorani, otvarane pivnice, bioskopi, letnja pozorita, tokom kinih dana bujice vode prekrivale su grad. Uporedo sa osnivanjem Beogradske filharmonije, bili su aktuelni poljski toaleti, a poslastiarnice i luksuzniji kafei pretili su da propadnu u memljivi ponor koji se otvarao pod loim asfaltom simbolom urbanizacije. Naizgled komino, prisustvo kafane i izostanak kanalizacije, postaju markeri paradoksalnosti Podunavlja Srbije, a Beograd, paradigma: sa njegovom evropeizacijom se okleva, ali se ona prieljkuje, njegovi stanovnici se uasavaju orijentalne prolosti, ali odbijaju evropsku budunost. Debate o infrastrukturnim radovima vode se i preduzimaju bez prethodno usvojenog zakona i bez urbanistikog plana. Urbanistiki plan je usvojen 1923. godine, no to nije zaustavilo neravnomeran razvoj pojedinih delova Beograda, to je u uslovima poveanog broja vozila dovodilo do problema u funkcionisanju grada. Izmeu dva svetska rata, u javnom diskursu, u skuptini, u tampi, koliko i u neizostavnoj kafani protivi se modernizaciji prestonice novostvorene kraljevine, napretku glavnog grada prve nezavisne balkanske drave. Izgradnja Beograda bila je nesistematina, elektrifikacija je prethodila uvoenju vodovoda, struja je uvedena dvadeset godina pre izgradnje kanalizacije, a propusti u izgradnji i razvoju, namerni ili sluajni, ostavili su dugorone posledice.199

198 199

Lovett Edwards Fielding, 1938. 20. Dubravka Stojanovi, Kaldrma i asfalt:urbanizacije i evropeizacija Beograda, Udruenje za drutvenu istoriju, Beograd, 2008.

83

Posledica nedosledno sprovedene urbanizacije, nije bilo samo u runim fasadama koje su, putnici videli kao loe kopije Pariza i Londona, ili u ivopisnosti gradskog kostima, nego u novim problemima koje su donosili loi higijenski uslovi u polovino poploanim i nedovoljno asfaltiranim delovima gradova Srbije. U procepu izmeu tradicije i modernosti akumulirala se neistoa, stvarajui higijenske probleme i pretei da proiri zarazu izvan granica ovih gradova. U govoru o transformaciji gradskog ivota u Srbiji, uoljiv je diskurs o infantilnosti i prepoznatljiva relacija roditelj-dete, kao to je u govoru o Civilizatoru i necivilizovanom, kolonizatoru i kolonizovanom, prisutan diskurs o istoi i higijeni kojom se Zapad diferencira od stranca. Civilizator se esto koristi diskursom o prljavtini kada nastoji da diskredituje Drugoga; on istie nehumane ili primitivne uslove u kojima ovaj ivi, traei u znaaju higijene legitimizaciju kolonizacije, pa tako i jedna od prvih asocijacija na Orijent postaje nehigijena. Prekretnica izmeu starog i novog naina ivota, koja je sa sobom nosila neistou i neorganizovanost, nije bila uoljiva samo na hartiji koju je ispisivao putnik nego i u oima savremenika koji su roeni i iveli u Srbiji. este poplave, usled visokog vodostaja Dunava i nereenog problema odvoda, donose otpatke, ili mrtve konje, pse i make, mada kako Futmen ironino belei: samo van sezone. 200 injenica je da ovakve pojave mogu izazvati zarazu, pa, putopisac predlae izbegavanje odlazaka na plau ili plivanje ka mrtvom konju, biku ili drugoj veoj ivotinji. Kada je re o granju, drveu, luku i glavicama kupusa koje plivaju Dunavom i Savom, ini se da je to prirodna pojava jer se povre prevozi amcima. Meutim, Futman dalje sugerie da turistu ne treba da brinu kore od lubenica i dinja, jer one ne plivaju samo po vodi, ve izviru svuda: u tramvajima, vozovima, na autobusima i eleznikim stanicama.201 Slinu predstavu o neredu imao je Lavet Edvards kada je zabeleio da e O Smederevu u uvek misliti kao o gradiu obloenom korama od dinja i aom od kukuruza.202 U putopisima je prisustvo prljavog, uglavnom oznaka zaostalosti, a ova prolosti koju treba zameniti modernizacijom. Hibridnost je proces koji ne doputa da manja i mirnija mesta opstanu. Beograd rui okolna, nekada ista i srednjeevropska mesta. Pred naletom haosa, neurednosti i neistoe koji prestonica iri poput zaraze, nestaje evropski arm nekada austrijskog
200 201

David Footman, navedeno, 212. Isto, 213. 202 Lovett Fielding Edwards, Danube Stream, London, National Geography, 1940. 13.

84

Zemuna. Hibridnost Beograda ga svakodnevno zatrpava otpacima, nekadanja srednjeevropska istoa izloena je prljanju. Tako Edvards pokazuje da granice izmeu reda i nereda moraju ostati, ili e nered i prljavtina progutati red i istou. Za njega, glavni razlog zato manji gradovi evropske spoljanjosti postaju izloeni neurednosti jeste nestanak granice. To je granica izmeu Okcidenta-reda i Orijenta-nereda. Hibridni Beograd guta manje gradove zbog odsustva granice stvarajui prostor u kojem je mogue kombinovati sve stilove i izgraditi prostor nereda.203 Iz nereda su izrastali objekti velikih razmera, sve je obeleeno neistoom, kontrastom, paradoksom i haosom.204 Arhivski podaci o drutvenom ivotu u Srbiji svedoe da su asanacija gradova, izgradnja odovoda i kanalizacije i regulisanje otpada bili veliki problem dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. Nagli priliv stanovnitva na Podunavlje Srbije koje je prvo bilo zahvaeno industrijalizacijom, doveo je do nicanja urbanih naseobina na rubovima grada. Divlja gradnja je bila reakcija na stambenu krizu koja je zahvatala sve privredne centre, a naroito hibridni Beograd kao glavnu privlanu taku stanovnitva. Nedostatak smetaja primorao je graane da sami reavaju komunalne probleme u skuenim uslovima stanovanja. Tako su nastajale barake, sastavljane od nekoliko dasaka, bez vode i osvetljenja, ali i sirotinjske etvrti u kojima su ivoti bili ugroeni zbog nehigijene.
205

Izmeu dva rata, za putnike su neurednost i haos bili

glavno obeleje podunavskih gradova Srbije. Oni su se nesistematino, uurbano i nesolidno graeni na ostacima, na ruevinama konstrukcija orijentalne prolosti.

Okcidentalizacija ili kvarenje sela

Krajem tridesetih godina, Rebeka Vest u Beogradu ne prepoznaje luksuz evropskih gradova, ali neujednaenost i paradoksi kojima obiluje ovaj grad, sreu se svakodnevno. Razloge za ovo nalazi u pogubnosti brzog sticanja velikog imetka u drutvu koje je jo uvek, seljako. U taj ruralni ambijent, konfuziju unose vile iji vlasnici ne bi lako mogli objasniti kako su ih stekli. Broj vila srazmerno je mali u odnosu na one koje via

203 204

David Footman, navedeno, 221. Isto, 223. 205 Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije 1815-1941. CLIO, Beograd, 2004. 318-320.

85

u Engleskoj i Americi.206 Ali, putnica strepi od kapitalizma koji bi mogao da izmeni jednostavni i seljaki Beograd; ona brine da bi broj vila mogao porasti i da bi se Srbi mogli poeti ponaati kao urbanizovani zapadnjaci kvarei svoju bezbrinu naivnost i seljako zdravlje koje trpi nered i neistou. Meutim, proces kvarenja, Beograda, tridesetih godina je, ini joj se, ve uzeo maha, pa putnica u beogradskom baru prepoznaje ljude koji su instrument greke: meavine zapadanjakog, kapitalistikog i urbanog sa seljakim i primitivnim koje prua otpor promeni. To su oni koji ve pokazuju veliku fiziku slinost sa finansijskim avanturistima koji su vladali Parizom i osoba sa fotografija iz Sitija koji su objavljivani u ilustrovanim novinama krajem devetnaestog veka. Uprkos njenoj predstavi, Beograanima ipak nije pretila opasnost od sticanja velikog imetka. Istina je da su kapitalisti u Srbiji bili manjina, ako ne i retkost. U knjizi Drutvena istorija Srbije, Mari anin ali istie da je jo pre svetske privredne krize, nedostatak kapitala u Srbiji bio sve akutniji.207 Ali, Rebeka Vest u Beogradu vidi neuspele kopije kapitalizma, nedosledno sprovedeno kopiranje sistema koji karakterie kao lo, pa belei: Oni ne samo da su na tupav nain kopirali sistem koji je bio daleko od idealnog, ve su i sami podraavali ljude koji su se pokazali nesposobnim da uspeju i u onome to je taj sistem omoguavao. Mogla sam da zamislim i hotel kako pravi istu greku. Odbacie svoj dobar, masni rioto, po njegovim orbama vie nee plivati zaprka od aleve paprike, zaposlie sobarice koje nee zapomagati pored kreveta bolesnih gostiju, niti e svojim nosevima sa animalnom sigurnou otkrivati Grke i neodluno zastajati pred nepoznatim mirisom Finaca. Tada vie nee liiti na dobar francuski hotel, postae internacionalan, kao spavaa kola, kao ogromni panski hoteli.208 Ovo neprirodno meanje seljakog i gradskog, jo uvek se kree sporo, ali preti degeneracijom, a rezultira paradoksalnou. Beograd pravi iste greke kao njegovi barovi i hoteli. itav grad, ini se Rebeki Vest, pravi istu onu greku koju su ve uinila gospoda nalik na onu sa fotografija finansijskih avanturista i drugih osnivaa kompanija. Egzotizam na koji se nailazi ispod povrine onoga to smo skloni da
206 207

Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko, 367. Mari anin ali, Drutvena istorija Srbije, CLIO, Beograd, 2004. 268. 208 Rebeka Vest, navedeno, 370.

86

nazovemo pozitivnim stereotipom, nastoji da ouva sliku skamenjenog i dalekog izraza lica209 Balkana, njegove nepromenljivosti; da ga pretvori u sklupturu prekrivenu prainom i tako ouva njegovu izolovanost u odnosu na evropske kulturne tokove. Sebian kao i drugi izrazi egzotizma, taj naizged pozitivni stereotip o Balkanu koji treba da ostane seljaki kako bi putnik uvek imao mogunost okrepljenja u ambijentu prirode i neiskvarenosti, ne pretpostavlja da e u izmenjenim uslovima ivota samim stanovnicima Beograda biti bolje. Rebeka Vest zakljuuje da je Beograd nainio greku, pruio je otpor pasivnoj ulozi rtve i prihvatio promene: Beograd je, pomislih, napravio istu greku. Donedavno je bio balkansko selo. To je znailo da ima karakter koji mu je dao otpor, odlunost da se opstane, mueniko siromatvo. Bio je sveto balkansko selo. (...) Moderni Beograd proarao je svoje tlo ulicama koje su drugde napravljene bolje.210 Beograd i njegovi hoteli, pisala je Vest, eznuli su da odbace svoju nerafiniranost i priblie se Zapadu, ali ova putnica to Beogradu ne bi poelela jer kada bi skinuo svoje grubo, balkansko, seosko krzno, on vie ne bi bio mesto na koje putnik svakog asa moe pobei u veliko sveto selo. Ali, glavni grad mlade balkanske kraljevine je eznuo za Okcidentom, a ta enja rezultirala je nizom paradoksa kao to su povici ljudi u uglaenim hotelima, odeom koja kombinuje urbano i seosko, rafovima na kojima su poloene novine na srpskom i engleskom jeziku, ili predstavom mladia koji ulazi u hotel drei jagnje. Meutim, Okcident nije eznuo da Balkan postane njegov deo. Ukoliko nestane svakodnevica svetog balkanskog sela, sa njom e nestati svi tragovi poslednje evropske ruralnosti, poput masnog riota ili supe, originalnost zaprke nestae zarad prihvatanja francuske kuhinje, animalne noseve zamenie ljudski. Okcident nastoji da ouva ruralnost Balkana kako bi u okvire balkanistikog diskursa mogao smestiti propuste i greke ili paradoks kao posledicu raskoraka izmeu tradicije i modernosti, izmeu prolog i budueg. Beogradski hoteli u kojima je putnica odsedala bili su ogledalo te paradoksalnosti.

209 210

Vesna Goldsvorti, Izmiljanje Ruritanije, Geopoetika, 2005. XV Isto, 370.

87

Ovaj hotel je moda eznuo da odbaci svoju neuglaenost i postane poput Savoja, Krijona ili Plaze, ali njegov pokuaj jo nije poeo.211 Sve prizore u ovom beogradskom hotelu, Rebeka Vest je ve promatrala u hotelima Londona i Pariza. Ali, ni u jednom od tih velikih gradova nije mogla videti kako se hotelska vrata otvaraju da propuste seljaka koji ulazi neuurbano i prirodno, drei u naruju crno jagnje. Smestio se pored pulta za novine na kome su se prodavali Pravda, Politika, Kontinental dejili mejl, Pari soar i Njujork herald tribjun. Bio je to lepo graen mladi, prave svetle kose, visokih jagodica, jasnog pogleda. Nosio je graansko odelo, preko koga je odenuo prsluk od jagnjee koe, imao je okruglu kapu i kone sandale sa nagore uvrnutim vrhom; na gotovu koulju njegova majka dodala je vez. Gledao je oko sebe kao da nekog trai. Dvaput je priao vratima bara zagledajui zdepaste ljude, bilo je jasno da trai nekog kao to su oni; srednja klasa u Jugoslaviji tako je blizu svog seljakog porekla da je bilo koji od tih ljudi mogao imati takvog brata od tetke ili neaka.212 Beograd nije bio samo u fazi naputanja orijentalnog i na putu da postane deo okcidentalnog, on se naao na prekretnici izmeu balkanskog koje je u putopisima oznaka za ruralno i zapadnog simbol urbanog. Zato je mladi koji sa jagnjetom u naruju pogledom nekoga trai, Beograd koji se naao u zbunjujuoj situaciji u koju je uao u tronim opancima, traei put ka Zapadu. Nedostini Zapad bio je blizu, ali jo uvek ne dovoljno, pa je Beograd kao i mladi stajao nepomino na rubu koji ga deli od Zapada, dok se nije vratio na svoje mesto, ono koje je obeleeno paradoksom prisustva zbunjenog seljaka pored pulta sa engleskom, francuskom i amerikom tampom. Zato Rebeka Vest pie: Ali onaj koga je traio nije bio tu i mladi se vratio na svoje mesto pored pulta. Bio je nepomian kao vizantijski kralj na freski dok se jagnje uvijalo i mekoljilo u vrstoj kolevci njegovih ruku, s oima koje su povremeno hvatale odbleske svetla presijavajui se kao neke sjajne metalne ploice.213

211 212

Rebeka Vest, navedeno, 370. Isto, 371. 213 Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko, 372.

88

Stanovnici Srbije, naizgled imaju sve: kafane, restorane, hotele, modernu arhitekturu i odeu, prodavnice koje su ureene u skladu sa zapadnim trendovima, ali paradoksalno, njihov ivot i dalje obeleava siromatvo koje ih deli od Zapada. Modernizacija je zahtevala plansku urbanizaciju i industrijalizaciju, ali sve to se sprovodilo dosledno, bio je, ini se, iracionalni optimizam. Kriza modernizacije, ispoljila se na ekonomskom i politikom planu.214 Poput engleskih putnika, poetkom dvadesetog veka, filozofi i socijalni psiholozi istiu problem sporosti kojom se menjaju ustaljeni obrasci miljenja.215 Sledei vladajue intelektualne koncepte svog vremena, putopisci veruju da je problem Podunavlja Srbije i problem Balkana, nesigurnost i strepnja od svega to mogu doneti promene.

214 215

Laslo Sekelj, Jugoslavija struktura raspadanja, Rad, Beograd, 1990. 143. Gustav Le Bon, Psihologija gomile, Algoritam, Beograd, 2005. 149.

89

Temperament grada Nije neuobiajeno da putnik grad prepoznaje kao ivu istorijsku realnost, a to je upadljivo prilikom putnikovog posmatranja Beograda kao grada nastalog na temeljima drevnih utvrenja ili nekadanje vane strateke baze u sklopu limesa kao naina odbrane granica Rimskog carstva od brojnih plemena na ijoj se meti nalazio. Kao mestu spajanja, proimanja i pretapanja razliitih kulturnih uticaja, Beogradu se pripisuje liminalni poloaj koji navodno oblikuje svojevrstan duh njegovih itelja. Na svakom koraku, u svakom delu i pojedinanim slikama, putnik nailazi na znanje skriveno u njihovom preseku i prelomu. U tom prelomu, otkriva se karakter nastao u dograivanju i menjanju, u iskustvu koje je formiralno njegovo stanovnitvo. Ovo neprestano menjanje postaje glavni inilac u konstruisanju njegovog mentaliteta. Urbanizacija izbija na povrinu u procesu oblikovanja duha dajui urbanu crtu neredu gradskog ivota.216 etajui Beogradom, Lena Jovii primeuje da grad reflektuje nacionalni karakter naroda interpretirajui nemi govor beogradske arhitekture. O tome govori nekoliko odlomaka njene knjige o Srbiji. Uprkos meavini bogatstva i siromatva, duh i nada ovog naroda su utkani u konstrukciju svake graevine. To je najuoljivije u Beogradu, gde se tragovi proteklih decenija prepoznaju u arhitekturi. Dugogodinje ropstvo pod Turcima ostavlja peat na mnoge kue, pa neete pogreiti ako one sa niskim krovovima uvrstite u muhamedansku arhitekturu. 217 Ako je duh naroda utkan u arhitekturu, a ona je meavina prolosti i sadanjosti, Istoka i Zapada, taj duh, temperament i karakter su meavina elemenata dve suprotstavljene kulture. Za Lenu Jovii, Beograd je akumulacija istonih i zapadnih

216

V. Bojan Jovanovi, Karakter kao sudbina, Narodna biblioteka Stefan Prvovenani, Kraljevo, 2002. 79. 217 Lena Yovitchich, Pages from Here and There in Serbia, 71.

90

elemenata oblikovanih zahtevima tog zabaenog dela sveta.218 Ali, kao da toga ne bi bilo da ne postoji implicitni pristanak da se ivi na granici: ni tamo ni ovamo. 219 Kontrast izmeu starog i novog dela grada prepoznaje se u onim visokim graevinama kao to je hotel Moskva u ruskom stilu. Samo dvadeset godina donelo je velike promene u ovom gradu. Za neverovatno kratko vreme podignute su nove zgrade da bi zauzele mesto onih koje su unitene u bombardovanju 1915. U svakom pogledu, Beograd je kao Feniks koji se die iz pepela.220 Kao univerzalni simbol uskrsnua i besmrtnosti, Feniks je aluzija na petsto godina smrti pod vladavinom Orijenta i sposobnosti da se probudi podmlaen. Podmlaivanje se zavrilo uranjanjem u detinjstvo koje zapoinje smru Orijenta. Glavno obeleje tog mladalatva bio je ekstremizam, u temperamentu i arhitekturi. Beograd je poput itave Srbije i Balkana u putopisima podvrgnut procesu viktimizacije: posledice vievekovne vladavine ozloglaene Otomanske imperije na iji raun se alju sve optube i ijom vlau se objanjavaju ili pravdaju nedostaci u infrastrukturi jugoslovenske prestonice, osobine njegovih stanovnika poput lenjosti, nedoslednosti i, jedna posledica kakva je ekstremizam. Ovo je grad u kojem se Istok i Zapad se sreu na najudniji nain. Dominantna karakteristika su ekstremi uoljivi u srskom temperamentu i srpskoj arhitekturi. Visoke zgrade podignute kraj malih kua ovde su uobiajen prizor. 221 Poput opisa Lene Jovii s kraja dvadesetih godina, Lavet Edvards, tridesetih, pie da je Beograd napadno moderan grad u kojem se prepoznaju tragovi orijentalne prolosti. Beograd je grad vulgarne, napadne modernosti koji se najednom pribliio evropskim prestonicama.222 Nekoliko meseci potom, napisae: To je grad u kojem se meaju

218 219

Isto, 73. Isto, 72. 220 Isto, 73. 221 Isto, 74. 222 Lovett Edwards Fielding, 1938. 284.

91

karakteri: istoni i zapadni, jo uvek neusklaeni. Zbog nje, opti utisak o ovom gradu, ponekad je uasan.223 Na Edvardsovim optim utiscima o Beogradu prelamaju se predstave o itavom Podunavlju Srbije i kao da saimaju sve engleske reprezentacije prestonice u nekoliko reenica kojima zavrava svoj putopis iz 1938. godine. Beograd je sinteza provincijalnog, proaranog oksi-acetilenom moderne civilizacije. Ponegde vidite pukotinu na proizvodu. Ponekad su delovi tako harmonino uklopljeni da ne prepoznajete spojeve. On je grad koji to postaje.224 Taj meuodnos Istoka i Zapada; modernog i tradicionalnog; provincijalnog i oksicivilizovanog stvara probleme: izostanak sistematine organizacije drutvenog prostora, zbog sporog prilagoavanja reorganizaciji drutvene sredine koje obavlja ljudska linost.225 Kao element materijalne kulture, arhitektura je ono gde se svakodnevni ivot odvija; ona je predstava grada na prekretnici gde se na neobian nain sudaraju staro i novo; orijentalno i okcidentalno, pa su ljudi koji provode svoje obine dane u malim, ili velikih arhitektonskim dostignuima, oni koje je nemogue postaviti u vrstu kategoriju. Putnici materijalno itaju kao nematerijalno/duhovno. U ritmu ivota gradova se izmenjuju materijalizacija i oduhovljenje: vrste tvorevine u ljudskoj svesti poprimaju simbolika znaenja, ideje i institucije poprimaju materijalne atribute u vidljivim strukturama.226 Na prekretnici izmeu dva sveta i dva vrednosna sistema, beogradska svakodnevica meuratnog perioda je ivot u, za Okcident, neuobiajenim prilikama. Srbija je u putopisima, refleksija haosa i opte nesreenosti u drutvu koje od pojedinca zahteva snalaenje u novim uslovima. Okcidentalno je oznaka naprednog, o prihvatanju evropskih kulturnih obrazaca pie se pohvalno, a sve to je nedosledno i sporo tretira se kao ostatak Orijenta - dijametralno inferiornog evropskom ekvivalentu227 Simbolika geografija se ovde slui diskursom koji legitimizuje renik na ijim je stranicama orijentalno izjednaeno sa zaostalim, lenjim, samozadovoljnim, nefunkcionalnim i
223 224

Lovett Edwards Fielding, 1939. 224. Lovett Edwards Fielding, 1938.287. 225 E. Lampard, Istorijski aspekti urbanizacije, Kultura, br. 39. Beograd 1977, 55-56. 226 L. Mamford, Grad u histroriji, Naprijed, Zagreb, 1988. 115. 227 Edvard Said, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2008. 98.

92

iracionalnim. U beogradskoj svakodnevici orijentalno je svako ponaanje drugaije vrste, od onoga to se imenuje kao okcidentalno. Orijent je domen sa istorijom zapadne dominacije, geosimboliki prostor koji podrazumeva problematian evropski stav prema Drugome. Okcident je vekovima opsesivno sakupljao kulturne elemente kako bi ih kodifikovao i pokazao beskrajnu razliitost Orijenta nasuprot sistematinosti Okcidenta dovedene do sterilne ureenosti i racionalnosti. Pokuajima da se ta raznolikost potvrdi dominiraju meta-narativi gde se zahvaljujui politikoj i ekonomskoj moi, ideje Okcidenta postavljaju kao objektivne, te optevaee. I Orijent i Otomansko carstvo koje slui kao retoriki krivac za zaostalost i haotinost imali su svoj red i svoje zakone, te stoga svoje istine koje su u okvirima ove civilizacije bile optevaee. Ali, po raspadu tih civilizacija, Okcident koristi ostatke njihove ekonomske i politike moi, postavljajui svoja pravila i norme na mesto njihovih i konstriui dva nepomirljivo razliita sveta to je prethodilo stvaranju binarnih opozicija. Zato je svakodnevica srpskih varoi i gradova, u putopisnoj literaturi, manifestacija paradoksalnosti i apsurdnosti pokuaja da se ova dva geosimbolika dela sveta priblie. Imaginativno je bilo nespojivo sa racionalnim; ureeno sa neurednim; ruralno sa urbanim; inferiorno sa superiornim, a opet, kada bi se pokualo sa takvim eksperimentom udruivanja suprotnosti, slabost binarnih opozicija poela bi da unosi strepnju u evropske umove, kao to seljak u opancima na hotelskom parketu moe bi ti paradoksalna pojava. Meanje ideja Orijenta i Okcidenta kako da proizvodi nekakvu neophodnu, ali neprirodnu atmosferu, zbunjujue koje se u trenutku spajanja vie ne moe vratiti na preanje stanje, a ne moe ni nastaviti napred. Kada se suprotstavljeni elementi meaju oni daju novine ili nekakve neprirodne rezultate. Takva novina i neprirodni rezultat bili su su gradovi. Opisi mesta na kojima se meaju Orijent i Okcident za prosveeni um su bili podsetnik, beleka da se ne treba igrati sa binarnim opozicijama. Ukoliko se to ini, ovakvu praksu treba smestiti na simboliki rub Evrope, odakle nee unositi pometnju u samozadovolju harmoniju racionalnosti. Tamo se mogu smestiti opasna stanja, poput liminalnog; onog u kojem se sve preanje dovodi u pitanje i vie nita nije sigurno, pouzdano ili funkcionalno. Funkcionalno je samo zadrati takav geosimboliki prostor na kojem su mogui eksperimenti; ukoliko eksperiment meanja orijentalnih i okcidentalnih elemenata svakodnevice ne bude uspean moda nee izazvati opasnost jer je ve smeten na rub, marginu. Ako bude

93

neophodno da eksplodira ili bude uniteno usled opasnih meanja, rubna pozicija e omoguiti da stabilni Okcident bude zatien. Izmeu dva rata, kultura svakodnevnog ivota je, za obinog pojedinca stanje u kojem se iz meuprostora sporo i nedovoljno dosledno sprovode transformacije, gde preovladava nesreenost i liminalnost u kojoj je sve mogue i koja brie granice izmeu stvarnog i nestvarnog, kao Zapada i Istoka. Meavina Istoka i Zapada u svakodnevnom ivotu Srbije zrai jo jednom opasnou po okolinu. Premda nudi izazov uzbudljivosti i evropske egzotike, Srbija je haotina, a tamo gde se sree haos, na provinu izbija prljavo. I kada putnici piu o prljavom, bave se preteno njegovom neloginou, nerazumljivou i kulturnim haosom, kao spojem nespojivog Istoka i Zapada, kao i njegovom infantilnou, nezrelou zbog koje je Balkan jo uvek nenaviknut na red i higijenu. Odsustvo istoe na Balkanu, takoe je odsustvo jasnoe, jasnih granica izmeu kulture Istoka i kulture Zapada, sela i grada; racionalnosti i iracionalosti. Svakodnevica Srbije kao da svedoi o kulturnoj konfuziji koju je doneo susret izmeu Evrope i Otomanskog carstva; suoavanje dva sveta koji, razdirui se, na kraju postaju ispreplitani. Ona je ispunjena nepravilnostima, vieslojnou, formirana je dodavanjem i oduzimanjem razliitih kulturnih elemenata.228 Podela na Orijent i Okcident, urbano i ruralno, na bogate i siromane poprima odlike podele izmeu kultura, a kulturno ukrtanje na Okcidentu izaziva jau uznemirenost i tretira se kao stranije ili gore od orijentalne drugosti.229 Uprkos tome to su ovo meanje i prljanje, kako emo videti u narednim poglavljima, drutvene prilike u meuratnoj Evropi zahtevale. Meri Daglas smatra da prljavtina predstavlja nered, jer apsolutna prljavtina postoji samo u oku posmatraa. Pojedinac je se kloni iz straha da e se ogreiti o poredak. Viktorijanska opsednutost higijenom i moda izgradnje javnih kupatila koja je u engleskom drutvu bila najizrazitija sredinom devetnaestog veka, verovatno je bila jo jedna manifestacija potrebe da se oisti od drutvenih paradoksa. Kontakti koji se smatraju opasnim nose simboliki naboj, pa se ideje o prljanju dovode u vezu s drutvenim ivotom. Prljanje je analogija opte slike drutvenog poretka, jer refleksija o prljavom postaje refleksija o odnosu reda i nereda.230 Istok i Zapad su simbolike
228 229

Klaudio Magris, Dunav, Prometej, Beograd, 2007. 182. Up. Marija Todorova, Imaginarni Balkan, Beograd, 1999. 218. 230 Meri Daglas, isto i opasno, XX vek, Beograd, 2001. 10-15.

94

suprotnosti, a njihova meavina u svakodnevici Srbije dovodi do haosa koji izaziva zbunjenost kod putnika. Jedan od najvanijih trenutaka u socijalizaciji deteta, pa time i agregaciji infantilizovanog Balkana je privikavanje na ono to nazivamo istoom. To to izaziva nemir kod posmatraa odnosi se na odsustvo oseanja krivice i gubitka samopotovanja u trenucima kada evropski odrasli podsea Srbiju na njen neodgovoran odnos prema higijeni. Biti ist znailo je osloboditi se svih elemenata prolosti, jer koegzistencija zapadnih i istonih stilova ivota izaziva opasnost od bolesti i zaraze. Sve mora biti isto i postavljeno u jasne kategorije kao to zapadnjaka i muhamedanska arihtektura ne smeju postojati zajedno, isti hoteli i prljav pribor za jelo oznaavaju odsustvo logike u sistemu; uurbanost i lenjost, ostavljaju dvosmislen utisak. Zato Srbija izaziva uznemirenost i podstie na smeh, bilo da putnik eta loe poploanim ulicama ili se susree sa etnikom raznolikou. U razdoblju kada se Evropa nala pred krizom sistema vrednosti, bilo je opasno, mada znaajno ouvati mesto simbolikog paradoksa.231 Ako su paradoksalnost i neloginost usporavali kretanje Balkana ka Okcidentu, za putnike, ono je bilo u znaku civilizacijskog kanjenja kao evropskog kompleksa rezervisanog za periferiju.232 Ovo ne znai da je beogradska infrastruktura zadovoljavala evropske standarde i potrebe njegovih stanovnika jer saplitanje o loe poploane ulice i bujice vode na ulicama ni danas nisu puka fikcija putnika i stanovnika Beograda. U razumevanju tog fenomena, mogla bi posluiti bahtinovska perspektiva fenomena drugosti, koja se pokazuje na primeru procesa urbanizacije i modernizacije Srbije kao varljivost autorefleksije: vlastito ne vidimo, jer se zatvara pristup unutranjoj slici.233 Ni putnik vlastite nevolje, u celosti ne uoava u delu sveta iz kojeg dolazi, ali zato Srbija reflektuje paradokse koje proizvodi meuratna kriza. Paradoks zamrzavanja pojava kao to su bujice vode na ulicama, ili saplitanje o kaldrmu koja izvire na sred asfalta, pokazuju kako se Drugo i vlastito sreu na putu izmeu konstrukta i ogoljene stvarnosti. Ovde nije re o pukoj internalizaciji stereotipa o haosu, ili prljavtini koje je nametnuo ekonomski moni i intelektualno prosveeni Okcident, ve o znatno kompleksijem problemu kakav je simbolika

231

Ovom neophodnou meanja i prljanja pozabaviemo se u poglavlju o znaenjima simboline graninosti. 232 Susret kultura, zbornik radova, Ljubinko Pui, Urbani ivot kao svakodnevica, Filozofski Fakultet, Novi Sad, 2006. 334-335. 233 Mihail Bahtin, Kraj ogledala, 1943. Up. Balkanska slika na svetot, Milan Gruinov, Drugosta vo bahtinska perspektiva, MANU. Skopje, 2006. 181.

95

geografija sa posledicama na politikoj i, uopte kulturnoj simbolizaciji; o proizvodnji nereda utiskivanjem ambivalentih znaenja. U razmiljanjima o urbanizaciji Srbije, teko je oteti se utisku o prisustvu neega slinog Brodelovim istorijskim inercijama: onim to u ivotu preuzima na sebe da deluje umesto nas, bezbrojnim radnjama u vezi s kojima niko ne mora donositi nikakvu odluku, koje se vre a da mi toga nismo potpuno svesni.234 To su nagomilane, ponavljane radnje koje nameu svoje okvire, a koje se moraju razumeti ukoliko se eli shvatiti ono to se ini u sadanjosti. Svakodnevicom vladaju nejasne, ali dejstvujue kategorije. Rutina i bezbroj radnji koje se spontano zapoinju i privode kraju, nagomilane su i bezbroj puta ponavljane da bi odredile nain ivota, nametale svoje okvire i odluile umesto nas. To su podsticaji, porivi, obrasci, naini delovanja i danas iva prolost koja se uliva u sadanjicu, unosei ogromnu masu svoje mutne vode, inei da pojedinac ostane u njoj, sputan poplavom i onemoguen da izae usled snage kojom voda rui. Taj je materijalni ivot, kako ga Brodel shvata utkan u sadanjost.235 Paradigmtino odsustvo kanalizacije, ili prisustvo kaldrme koja izranja iz dubine prolosti na sred beogradskog asfalta, ukazuje na to usporeno vreme u kome se razvijaju pojedina drutva. Putnici, kao da su skeptini kada je re o modernizaciji Srbije, oni je zapaaju ali nemaju dovoljno poverenja u njene tokove. U njihovim belekama se javljaju naznake silovite energije mutne vode koja spreava modernizaciju i/ili okcidentalizaciju i najavljuje proces retradicionalizacije. Pa, iako mi nije namera da traim istinit diskurs o Balkanu, nego da diskurs o Balkanu predstavim kao oznaku okcidentalne dominacije, verujem da je se do danas pokazalo da ova retradicionalizacija nije samo struktura lai. Naime, krivac za nezadovoljstvo infrastrukturom, nije Otomanska imperija iji se sjaj ugasio jo u devetnaestom veku, a njeni poslednji ostaci nestali pre jednog veka. Na tom putu, vano je uoiti da diskursom o infrastrukturi iznutra vlada orijentalizam sa svim karakteristikama koje mu je nametnuo Okcident. Izostanak sistematinosti, siromatvo, nedovoljna radna snaga i drugi retoriki instrumenti kojima se objanjava nezadovoljstvo svakodnevicom, izmeu dva rata i danas, prepoznaju se u dva oblika: 1. orijentalizacija ili viktimizacija kao kulturno, politiko i ekonomsko samosaaljenje koje za polazinu taku uzima vievekovnu vlast
234

Fernand Braudel, Dinamika kapitalizma, Izdavaaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1989. 28. 235 Isto, 29-30.

96

Otomanske civilizacije; 2. automarginalizacija ili insistiranje na stereotipnim predstavama poput geografskog poloaja, siromatva, specifinog mentaliteta i balkanske sudbine koja se neretko okonava ratom sa susednim zemljama i graanskim sukobima. Paradoks i haos, ne kao refleksije ivopisnosti podunavskih gradova, nego kao nikada do kraja dovedena urbanizacija, uz odbijanje ruralnog, nastale su upravo u ovoj taki preloma izmeu modernizacije i ouvanja tradicionalnosti, pre svega zbog snage mitova koji uvaju granice simbolike geografije. Za putnike, svakodnevica je bila temeljno podizanje spomenika prolosti, posle ije gradnje vie nije bilo materijala za poploavanje puta ka budunosti. Tako je Srbija ostala na granici, zaustavljeno u kretanju ka Zapadu. Kao i na primeru strategije infantilizacije Srbije u okvirima balkanistikog diskursa, treba se prisetiti se da su pisani izvori koje je kreirao Okcident u znaajnoj meri oblikovali nain ivota na Balkanu, retorikom proizvodnjom podrumske laboratorije u kojoj se meaju poznato i nepoznato; vlastito i strano. Na primeru urbanih slika iz Srbije, uoavamo udeo orijentalistikog diskursa i njegov upad u balkanistiki diskurs. Podvedena pod balkanistiki diskurs kao govor o detinjstvu, paradoksalnosti i haosu. Srbija postaje mesto koje nije ni geografski, ni pojmovno homogeno, nego razueno, jer je zaustavljena u vremenu, u neutvrenom prostoru.

97

ETNIKA HETEROGENOST I BALKANISTIKI DISKURS

Tekoe urbanizacije su pojedinim putnicima delovale kao komina strana ozbiljnog politikog procesa odrastanja balkanskih zemalja koji zahteva aktivno uee starijih i civilizovanih- Velike Britanije i Sjedinjenih drava. Svakodnevica je bila samo jedan segment drutvenog ivota u koji se uitavala infantilnost Srbije, ali uzroke neorganizovanosti, poreklo paradoksalnih prizora ili akumuliranje neistoe na ulicama gradova Srbije, putnici su nalazili u prirodi balkanskih politikih institucija i njegovoj kulturnoj i etnikoj heterogenosti. Posle Prvog svetskog rata stvorena je osnova za jugoslovensko ujedinjenje, ali na putu modernizacije koja je zahtevala formiranje stabilnih dravnih tvorevina u Jugoistonoj Evropi, putnici e uoiti taku politikog spoticanja nemogunost udruivanja, postizanja saglasnosti, pa ak prisustvo

otvorenog antagonizma, iracionalne agresivnosti, impulsivnosti i detinjastosti kojom je iznutra koen proces napredovanja balkanskih drutava. Paradoksalno, meuratni perod je, bar formalno, bio vreme ujedinjenja, a ne razjedinjavanja jer centralno politiko pitanje posle Prvog svetskog rata bilo je stvaranje dravne zajednice jugoslovenskih naroda. U ovo vreme voeni su pregovori izmeu predstavnika Narodnog vea drave SHS i vlade Kraljevine Srbije, to je dovelo do prvodecembarskog akta ujedinjenja. Predvieno je formiranje jedne vlade za celu zemlju sa seditem u Beogradu, a posle odugovlaenja, 20. decembra 1918. godine, obrazovana je prva jugoslovenska vlada, sastavljena od predstavnika veine graanskih politikih stranaka. Istog meseca, propisani su grb i dravna zastava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a napokon i pismenim putem notifikovano stvaranje nove drave preko stranih poslanstava u Beogradu. U privremeno narodno predstavnitvo, uli su poslanici Narodne skuptine, odnosno predstavnici politikih stranaka.236 Srbi, Hrvati i Slovenci postaju troimeni narod, a ujedinjenje Srbije sa drugim junoslovenskim teritorijama bilo je velika politika prekretnica. Proglaenjem kraljevine SHS, a kasnije, Kraljevine Jugoslavije, nastale su snane etnike napetosti i brojne ustavnopravne nejasnoe.237 Prema Vidovdanskom ustavu, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nosila je obeleja ustavne, parlamentarne i nasledne monarhije. Drava je podeljena na oblasti,
236 237

Zdravko Antoni, ur. Istorija Beograda, Dragani, Beograd, 1995.324. Mari anin ali, Socijalna istorija Srbije, CLIO, Beograd, 2004. 199.

98

okruge, srezove i optine. Uporedo sa organima dravne uprave predviani su i organi samouprave ogranienih nadlenosti. Graani po Vidovdanskom ustavu uivaju politika prava birako pravo, pravo na udruivanje, zbor i dogovaranje i slobodu tampe. Ovaj ustav sadrao je i socijalnoekonomske odredbe, u smislu socijalne pravde i ravnopravnosti svih drutvenih slojeva u privrednom ivotu, radnim odnosima i poslovanju. Meutim, sa donoenjem Vidovdanskog ustava, proces konstituisanja Kraljevine nije bio zavren niti je nastao period mirnog dravnog razvitka. Razvitak je bio prekidan brojnim politikim zaokretima i podelama. Godine 1925. naziv drave promenjen je u Kraljevina Jugoslavija, a zemlja je izdeljena na devet banovina kako bi se meu jugoslovenskim narodima uklonile takozvane istorijske granice. Godine 1931 donet je i novi Ustav, ali ne putem narodne skuptine, ve oktroisan. Izvreni su novi skuptinski izbori, ali oivljavanje politikog ivota i stranakog delovanja u doba meunacionalnih sukoba nije bilo put ostvarenja nacionalne ravnopravnosti. Novoformirana junoslovenska drava obuhvatala je mnotvo, u drutvenoekonomskom, kulturnom i pravnom pogledu, razliitih regiona, a vie od dvadeset narodnosti ivelo je na teritoriji ove Kraljevine.238 Iz spajanja razliitih regiona, proistekli su socijalni i integracioni problemi. Stoga e u putopisima iznii nove nade u integraciju, ali biti prisutne i politike sumnje u ovu dravnu tvorevinu. Nove drave na Balkanu, putnici e prepoznati kao jo jedan oblik meanja koji preti da izazove nered, zabrinjavajue i opasno politiko stanje koje preti zarazom, te se zadrava na rubovima kontinenta i rubovima evropske kulture. Strepnja za budunost Kraljevine Jugoslavije, dobija oblik brige za mlade, nezrele, neiskusne, one koji nisu naueni diplomatiji, ili se pak ue novom ivotu i teko izlaze na kraj sa novim ulogama i zadacima. Kao granica, kao front, Balkan vri od neprijateljske heterogenosti. Jugosloveni se podvode pod balkanistiki diskurs, kao osnivai jedne vee terotorijalne celine koja obuhvata troimeni narod, u stalnom neprijateljskom odnosu sa susedima, kojoj troimenost smeta i koja je najzad, problem i nada Evrope. Ona retko dobija komian prizvuk poput onog u Lavet Edvardsovom Profanom hodoau, kada se Beograd i Zagreb porede sa zaljubljenim parom koji je ishitreno stupio u brak, pa

238

Isto, 199-200.

99

postepeno upoznaje mane partnera,239 a ee prizvuk strepnje od novih ratova i revolucija kao uvoda u nestabilnost na rubu Evrope. Tenja da se Balkan sistematizuje i da se Podunavlje Srbije objasni, rezultira ukrtanjem srpskog i hrvatskog mentaliteta, ili temperamenta sa keltskim, irskim, kotskim, engleskim, junjakim, ili severnjakim, formirajui reflektivnu povrinu sveta. Svaki od ovih balkanskih naroda, podsetie putnike na probleme u sopstvenoj zemlji, pa e tako, unutranji Drugi dobiti svoj pandan meu Balkancima. Simboliko meanje i prljanje koje je pritajeno, ili se ve jasno manifestuje u sopstvenom okruenju, putnici e diskurzivno premestiti na Balkan simboliki rub na kojem su meanje i nered, dozvoljeni. Tako se sreu balkanski Drugi i putnikov Drugi, umnoavajujui nedoumice oko razumevanja vlastite pripadnosti, odnosa i razgranienja, a obespokojavajue postojanje iz-meu, ili teko smestivih identiteta unosi pometnju u ovetale predstave.240 Na Balkanu ive Balkanci. Za putnike, Balkanci su sporni rezultat ukrtanja, kalemljenja, igre nesaglasnosti i nemoguih susreta.241 Ali, na Balkanu ive i Balkanci i njihovi Drugi. Ti Drugi se prepoznaju kao manjine ili kao politika prolost Okcidenta. Za putnike je Balkan drugost, a Drugi na Balkanu putniku moe biti blii ili dalji od Balkanca. Ma kakvo bilo poreklo te drugosti, u kontaktu sa Balkanom, ono dobija karakter koji je funkcionalno uklopljen u ovo poluostrvo.

Jugoslavija: paradigma skrivenih manjina U svedoenjima savremenika uoljiv je diskurs o etnikoj i kulturnoj raznolikosti Podunavlja Srbije. O privrednim i industrijskim centrima kraljevine, nastalim uz Dunav, gotovo hvalisavim tonom, u Jugoslaviji se pisalo kao o mestima gde brojni narodi slono ive u najdubljem potovanju za razlike.Govor o privatnom vlasnitvu i strukturi radnitva, svodio se na nabrajanje naroda koji uestvuju u unapreivanju drutva: tu su
239 240

Lovett Edwards Fielding, Profane Pilgrimage, Duckworth, 1938. 287. Tihomir Brajovi, Identino razliito, Geopoetika, Beograd, 2008. 136. 241 Videti: Mladen Kozomara, Subjektivnost i mo, Plato, Beograd, 2001. 148.

100

bili, uvek na prvom mestu, Hrvati i Srbi; potom bi se pisalo o Nemcima i Maarima, Jevrejima esima, Slovacima, Rumunima i, nedavno pridolim, Rusima. Isticana je harmoninost susreta irilice i latinice u naslovima koji su ukraavali banke, fabrike i prodavnice. Uz to, ukazivalo se na logine spojeve srpskohrvatskog sa nemakim i francuskim jezikom. U svemu, to je predstava mirnih gradova u kojima rade i ive vredni i staloeni ljudi.
242

Pripadnici svih naroda, zaposleni su u administraciji kao inovnici i

nametenici; u finansijskoj upravi i sudovima; u prosveti, zdravstvu, kulturi i industriji. Ali, dvadesetih godina dvadesetog veka putnici primeuju da etnika arolikost ima i drugo lice; da se pripadnici naroda koji ive u ovoj balkanskoj kraljevini, mrze, da jedni drugima poriu identitet, to se okonava i otvorenim konfliktima koji odnose ivote. Dvadesetih godina za Lenu Jovii, Podunavlje Srbije, a naroito Beograd, bilo je zanimljivo jer se na njemu prelamaju raznobojne nonje i uju razliiti jezici. Beograd privlai stanovnitvo iz raznih delova kraljevine, tu se dolazi kako bi se zaradio hleb i tako formira multietnika, multikonfesionalna sredina prepoznatljiva u viebojnosti: U dugim, razvuenim ulicama Beograda, mogue je naii na mnoge udne tipove ljudskog roda koji tu zarauju svoj hleb...Odmah moete raunati na njihovu orijentalnu spoljanjost. Ako to nije sam Srbin, moe biti Albanac, Makedonac, Turin, Bosanac i tako dalje. Nije teko identifikovati iz kog dela zemlje su doli jer svi oblae nonje iz svog kraja. Dok Makedonac nosi kecelju sa crnim porubom; tu su arena marama i turban na osnovu kojih moete izvesni nepogreiv zakljuak o kome se radi; Bosanac nosi iroke crvne pantalone, pokriveno lice, a mala kapa, koju nosi, jednako je karakteristina i laka za prepoznavanje.243 ivopisnost je i meavina naroda, ini joj se, doprinose, kosmopolitskom karakteru mesta na kojem se susree mnotvo kultura i spajaju Istok i Zapad. 244 Ali, nije se etniko arenilo svim putnicima dvadesetih godina inilo prijatnim i ivopisnim prizorom u jednoj balkanskoj prestonici.

242

Nikola Milutinovi, irom nae otadbine, Dravna tamparija Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1921. 31. 243 Lena Yovitchich, Frome Here and There in Serbia, London, 1926. 75. 244 Isto.

101

Prvi politiki problem na koji je Harold Spender putujui Balkanom naiao bio je problem skrivanja manjina. Prvi put suoena sa evropskim zahtevima o potovanju prava manjina 1919. godine, Jugoslavija je sve do 1926. godine bila podvrgnuta sankcijama jer je odbijala da prihvati obaveze prema njima.245 Zato Rouz Lejn pie o govoru mrnje i marginalizacije koji Beogradom odjekuje kada se pomenu Albanci, a Franeska Vilson belei da su Romi najomraenija rasa u Srbiji.247 Problem Jugoslavije su manjine248, pisao je Spender dok su ga balkanski politiari, u enevi, uveravali da su odnosi meu balkanskim dravama bolji nego ikada.249 U Srbiji se, kako primeuje, problem manjina reava na jednostavan nain: kada engleski politiari pokrenu ovo pitanje, porie se postojanje Drugih. Oni jednostavno poriu da manjine postoje, pisao je.250 Dok se u Srbiji, Grkoj i Bugarskoj porie postojanje manjina, Evropa svakoga meseca, saznaje za novi masakr.251 Nekada sam, u prolee, putovao Balkanom, fasciniran arenim kaleidoskopom naroda i rasa. Voleo sam tu scenografiju, beskrajunu raznovrsnost seoskog kostima, koja vam prua pogled u evropski srednji vek252 Neto navodi narode Balkana da unitavaju kaleidoskope, neobjanjiva destruktivnost i apatinost politiara koji su spremni da rtvuju ljude poricanjem da su oni ikada postojali.253 Razloge za ovo, Spender nalazi u primitivnosti balkanskih naroda, onoj na koju nailazi i u Jugoslaviji. Naime, on zakljuuje da se na itavom Balkanu, ne porie samo prisustvo manjina, nego se susedi omalovaavaju, provociraju, meu njima vladaju nerazumevanje i mrnja, ili neobjanjivo strastvena ljubav.254 Zapravo, taj
246

245 246

Vojislav Stanovi Demokratija i manjine u jugoistonoj Evropi, Etnos, Beograd, 2002. Rose Lane, The Peaks of Shala, New York 1925. 17. 247 Francesca Wilson, Portraits and Sketches of Serbia, 1920. 84. 248 Harold Spender, The Cauldron of Europe, 11. 249 Isto, 11-12. 250 Isto, 12. 251 Isto, 12-13. 252 Isto, 13. 253 Isto, 12. 254 Isto.

102

balkanski kaleidoskop, o kojem pie, Spendera fascinira i plai zbog neujednaenosti i nepredvidljivosti sklopa. U jednom trenutku e se udruiti u borbi protiv neprijatelja, a u drugom e jedni drugima rezati grkljane.255 Beskrajne su mogunosti prijateljstva i neprijateljstva, a njihova ljubav primitivna je koliko i mrnja, pisao je Spender o Balkanu krajem dvadesetih godina.256 Problem manjina i, uopte poricanje Drugih, u engleskim i amerikim putopisima tretira se kao teko razumljiva, ali prirodna pojava na Balkanu koja na Podunavlju Srbije samo menja formu u zavisnosti od etnikog, konfesionalnog i jezikog sastava. To je jo jedan stereotipni instrument kojim se Podunavlje Srbije privruje na simboliku mapu Balkana, upotpunjujui njegov imid poluostrva neprijateljstva i mrnje.

Vojvodina: udni putevi integracije Slinu pojavu etnike arolikosti koju upotpunjava meavina ljubavi i mrnje, uoava Dejvid Futman putujui Vojvodinom, sredinom tridesetih godina. Ovde se meaju fascinacija raznolikou i apsurd udruenog neprijateljstva koji ne bira rase, narode i veroispovesti. Futmanu se ini da na Balkanu, nije teko nai povod neprijateljstvu, pa ako ono postoji izmeu dva naroda, lako moe nestati, kako bi preraslo u zajedniku mrnju prema nekome treem. Kao i Spender dvadesetih, Futman tridesetih godina primeuje da su beskrajnji putevi kombinovanja prijateljstva i neprijateljstva na Balkanu.257 Iako je Vojvodinom fasciniran kao zemljom koja ima prostranstvo i iroko nebo i deluje mu da u njoj nema etnikih granica, neku vrstu granice nalazi u oblicima meusobnog udruivanja gde glavnu ulogu, opet igra netrpeljivost.258

255 256

Isto, 262. Isto, 268. 257 David Footman, Balkan Holiday, Wiliam Heineman, London, 1935. 257-258. 258 Isto, 256.

103

Na maarskim kartama, Vojvodina je obeleena kao polje maarske iredente, ali u njoj ima vie Srba nego Maara. Ipak, Srbi nemaju veinu. Tu ivi pola miliona Nemaca, oko dvesto hiljada Rumuna, dosta Slovaka i Bunjevaca. U Vojvodini ive i Romi. Nigde u Evropi ne postoji takva meavina rasa i naroda. To je zemlja bez etnikih granica. Dok putujete, iz nemakih sela ulazite u srpska, a odatle u rumunska, pa u maarska; potom opet u nemaka, pa iz njih u srpsko-maarska, da biste iznova uli u nemaka, pa maarska i srpska sela. Tako je u itavoj Vojvodini. Oni se sada dobro slau i dobro ive zajedno, zato to ih je ujedinila mrnja prema novim pridolicama kolonistima rasporeenim u skladu sa novom agrarnom politikom..259 Tako se ljubav i mrnja nadopunjuju u delovima u kojima je nekada vladala Otomanska imperija koliko i u onim delovima koji su pripadali Austriji i Austrougarskoj. Na samom ulasku u Vojvodinu, Futman itaoca uvodi u naraciju o prisustvu balkanske netrpeljivosti, separatizma i iredentizma, razmiljajui o eventualnom uticaju pojedinih maarskih zemljoposednika na izmenu odnosa meu politikim snagama u Jugoslaviji.
260

Iako sumnja u energinost i politiku ambicioznost pokreta koje naziva

iredentistikim, govorom o mrnji i putevima separatizma uvodi Vojvodinu u balkanistiki diskurs.261 Izmeu dva rata, u itavoj kraljevini uoljiv je policentrizam nacionalnih identiteta, stilova ivota, obiaja i jezika, to postaje izazov za toleranciju.262 Ali, engleskim diplomatama se ini da Jugoslavija taj test toleranicije nije prola, moda zato to je izmetena, iskljuena iz centra, te umesto raznobojnosti i lepote, na simboliku kartu unosi nered.263 Stoga je netolerancija na Balkanu samo izraenija no drugde, pa ovo poluostrvo slui kao primer mesta na kojem se skrivaju manjine, na kojem se one, umesto simboliki ili pravno, fiziki uklanjaju. Etnika neujednaenost Balkana, u putopisima nije bila povod za slavljenje razlike.264 Nacionalizam je dao peat
259 260

David Footman, Balkan Holiday, 257. Isto, 266. 261 Isto, 266-267. 262 Ljubodrag Dimi, The Village and the City in the Society of the Kingdom of Yugoslavia, u:Between the Archives and the Field, eds. Miroslav Jovanovi, Karl Kaser, Slobodan Naumovi, Udruenje za drutvenu istoriju, Belgrade-Graz, 1999. 165. 263 ak Derida, Odmetnike drave, Beogradski krug, 2007. 87. 264 Riard Denkins, Etnicitet u novom kljuu, XX vek, Beograd, 2001. 53.

104

dvadesetom veku Evrope, otvoreno pokazujui svoje opasnosti i razmere na primeru dva svetska rata. Balkan, a sa njim i Jugoslavija bili su uznemirujui podsetnici da je netolerancija iva i mona, da vlada drugim milenijumom. S obzirom da su manjine skrivene, da su zbrisane, unitene ili su pretvorene u grupe odmetnika, putnik belei ono to vidi:Turke, nekadanje imperijalne vladare koji sada prodaju slatkie na beogradskim ulicama; Maare kao predstavnike srednjeevropskog snobizma, Nemce koji su bili pretnja etabliranom poretku, ruske izbeglice kao simbole slovenstva na Balkanu, Rome i paradigmatian odnos Hrvata i Srba kao Balkanca u ratu sa samim sobom. Svi su oni deo onog arenila, kaleidoskopa o kojem govori Spender, dok su odnosi meu njima zamreni, nejasni, a nekima se ini i, zamueni prolou koju Zapad ne moe razumeti.265 Socijalno, kulturno i etnino arenilo, posebno je moglo biti uoljivo na Podunavlju Srbije privrednom i industrijskom centru na kojem su se odvijali svi vaniji dogaaji, i gde su se radi razmene robe i usluga ukrtali, za putnike, kontradiktorni prizori.

265

H. Spender, The Cauldron of Europe, 13. H Dudley, My Wanderings in The Balkans,124. M. Burr The Sloach Hat.

105

Balkanska nepopustljivost: Crnogorci i Albanci u Pei Meu brojnim balkanskim narodima od kojih bi se, po Futmanu, svaki mogao nazvati herojskim moda su najivopisniji Crnogorci i Albanci.266 Oni upotpunjuju balkanski mozaik neobinom nepopustljivou, umesto arenim nonjama i arhitekturom. Uz nepopustljivost tu je i konfliktnost kojom Futman objanjava probleme izmeu Albanaca i Crnogoraca. Opisujui ivot u Pei, putnik zapaa albanske seljake u belim nonjama, populaciju donekle proaranu prisustvom Crnogoraca, to je predstavljeno kontrastom izmeu belih i crnih napadnom, neujednaenom kombinacijom prisustva i odsustva svetlosti. Ova slika ne implicira antagonizam svetlosti i tame, koliko opte sumorno stanje koje pisac osea na Kosovu i Metohiji. To je odsustvo boje i odsustvo ivota prikazano kroz nemogunost da se ostvari mirna koegzistencija. Samo ponegde, na crnobeloj slici, prepoznaju se crvene mrlje kao simboli krvave prolosti, sadanjosti i neizvesne budunosti: Videli smo nekoliko seljaka na putu, veinom Albance sa onim svojim belim kapama i dugim, belim pantalonama. Tu je bila i grupica Crnogoraca. Oni naravno, nose crnogorsku nonju: crnu sa fesom proaranim crvenom bojom i zlatnim vezom. Kau da crnim ale Kosovo koje su izgubili u istorijskoj bici 1389. i koja ih je dovela pod tursku dominaciju, crveno je zbog krvi koju su heroji prolili po toj zemlji, dok zlatno simbolie nepobedivost Crne Gore. Ali, crno-belu sliku ne stvaraju samo monotone nonje, nego i govor tela stanovnika Pei, nain na koji se kreu i ono to tim kretanjem poruuju. Lepo izgledaju ti Crnogorci i hodaju kao da je sva zemlja njihova, ali Crnogorci to ine svuda. Oni koje smo videli bili su kolonisti naseljeni u proteklih nekoliko godina. Posle rata populacija Metohije bila je skoro isto albanska i zbog blizine albanske granice vlasti su htele da unesu srpski element. Crnogorcima je dodeljena zemlja prilikom agrarnih reformi. Teko je bilo nainiti od njih seljake. Oni su roeni heroji, a heroji se teko prihvataju fizikog posla. Njihovo naseljavanje je osujeeno prisustvom albanske populacije jednako konfliktnih i moda samo neto manje arogantnih.267

266 267

David Footmna, Balkan Holiday, 143 Isto.

106

Tako Futman, anticipira sukobe naglaavajui uzaludnost pokuaja da se izmeni etniki sastav Metohije stanovnicima koji nisu poznavali poljoprivredu i koje naziva herojima. To herojstvo je, dakle, izraeno stavom, pokretima, dok budunost ostaje crno-bela, ispunjena prisustvom samo naizgled razliitih figura poput onih na ahovskoj tabli . Oni ne mogu uiniti nita drugo nego dopunjavati procese balkanizacije igrom ponosa, konfliktnou, arogancijom i oseajem da je zemlja samo njihova. Zato govor o Pei zavrava opisom tmurnog neba i iekivanjem oluje kojima nagovetava budue konflikte.268

Turci i otomansko naslee Bogatstvo stereotipa o Turcima u evropskoj knjievnosti bilo bi teko obuhvatiti samo jednom studijom, a fragmentom poglavlja nemogue je pokazati svu ambivalenciju evropskih pisaca prema Otomanskoj imperiji. Turska je povoena pod orijentalistiki diskurs oscilirajui i kolebajui se izmeu predstava o brutalnosti i seksualnosti. U vreme ekspanzije Otomana, dakle XIII do XV veka kretala se od iznenaenja i uzbuenja do, ve mitske figure-Turina koji see glave hrianima; nevernika, otpadnika koji preti da ugrozi itavu hriansku Evropu. Uporedo sa predstavom brutalnog Turina, pred kraj petnaestog veka, javlja se ona o slavnom, monom osvajau, pravednom imperatoru iji podanici ive u miru. Krajem esnaestog veka, poraena je Turska armada i Evropom se iri trijumfalno zadovoljstvo. Evropa je pokazala da je jaa od najjaeg, to u konstrukcije o Turcima uvodi strategiju inferiorizacije. Krajem sedamnaestog veka, Turci se dovode u vezu sa odvratnou, svirepou, podmuklou, i hedonizmu naklonjenom mukou koja je zagolicala evropsku matu institucijom harema. Evropski koncept harema postaje popularan meu slikarima sedamnaestog i osamnaestog veka i ojaava vezu izmeu erotike i egzotike, u vreme evropske prohibicije seksualnosti, kako bi se pod okriljem reprezentacije nemoralnog Drugoga, otvorila vrata potisnutoj seksualnosti.269 Krajem devetnaestog veka, kada imperijalna mo slabi, javlja se nova perspektiva
268 269

David Footman, Balkan Holiday, 143. Carl Kleinlogel, exotik-Erotik:zur Geschichte des Turkenbildes in der fruhen Neuzeit (1453-1800) Bochumer Schriften zur DeutschenLiteratur 8. Peter Lang Verlag, Frankfurt am Main, 1989.

107

nostalgije, snova i elje, misterioznosti i zaaranosti Orijenta, njegovog sjaja i skupocenosti, bogatstva, komfora, senzualnosti, seksualne slobode mukaraca, lenjosti, uivanja u dokolici i nedostataku discipline, ini se svega to su romantiari prieljkivali. Diskurs o Turinu na Balkanu je konglomerat navedenih reprezentacija Turaka u evropskoj knjievnosti, od srednjeg do sredine devetnaestog veka. irenje i obogaivanje tih predstava kombinuje ideje o brutalnosti, strogosti, uzvienosti i naglaenoj senzualnosti, nasuprot reprezentaciji i autoreprezentaciji Balkanca kao rtvi uguenog napretka koji se, s nostalgijom, sea slavne prolosti. U Parizu, gde se odravala Mirovna konferencija, od 1919. godine, predstavnici velikih sila, prekrajali su kartu Istoka, dok su iscrpljeni ratovima, Turci prieljkivali mir. Neki su se zalagali za englesku zatitu, drugi za ameriki patronat, a trei za pomo Francuske i Italije.270 U prvoj polovini dvadesetog veka u Turskoj dominiraju dve osnovne politike teme: nacionalizam i tenja za stvaranjem moderne drave.271 Dolazak Mustafe Kemala i uspostavljanje svetovne drave; ukidanje halifata i umanjenje znaaja verskih institucija praeneno formiranjem onih po ugledu na evropske, doprinelo je nastanku predstave o modernoj Turskoj koja se postepeno prilagoava svetskim trendovima. Godine 1923. formirana je Turska Republika koja prihvata okcidentalne trendove i uvodi nove kulturne obrasce. ene odlaze na pijacu a ako prizovemo imaginaciju engleskih putnika, elokventno se izraavaju na nekoliko stranih jezika raspravljajui o goruim politikim, ekonomskim temama i zavodei engleske putnike poznavanjem filozofije, umetnosti, fudbala i golfa. 272 Politike prilike izmeu dva rata izazvale su popularnost Kemala Ataturka u Velikoj Britaniji i izmenile reprezentacije Turaka u evropskoj knjievnosti, pokazujui kako se predstave menjaju i transformiu u skladu sa politikim zahtevima, meunarodnim odnosima, konfliktima i interesima meu grupama, ali i kako predrasude dugog trajanja stvaraju ambivalentnu predstavu okcidentalizovanog Turina.273 Ta predstava je ambivalenta jer je sainjavaju divljenje i uasavanje nasleem otomanske imperije, pokazujui da Turci nisu samo orijentalne figure koje mogu biti okrivljene za zaustavljeni razvoj hrianskih
270 271

Robert Mantran, prir. Istorija Osmanskog carstva, CLIO, Beograd, 2002. 770. Don L. Espozito, Oksfordska istorija Islama, CLIO, Beograd, 2002. 706. 272 Dudley Heathcote, My Wanderings in the Balkans, London, 77. 273 Nedret Kuran-Buroglu, Slikata za Turinot vo Evropa vo minatoto vreme i denes, u Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. 131.

108

zemalja na Balkanu, nego i plemenita gospoda koju su porobljeni porobili ili proterali. U meuratnom perodu, reprezentacija brutalnog Turina se povlai iz popularne knjievnosti, ali Balkan ostaje metafora orijentalizovane paranoje. Tako je porobljeno stanovnitvo ostalo glavni uvar i prenosilac negativnih stereotipa o porobljivau. Prisustvo negativnih stereotipa o Turcima koji ostaju na Balkanu susree se sa potovanjem prema imperijalnim gospodarima koji vie ne postoje. Negativno stigmatizovani Turin nastavlja da ivi na Balkanu, u mentalitetu Balkanca dok plemeniti gospodin nestaje usled naleta modernizacije i njenih zahteva. Krajem devetnaestog veka, u Beogradu su sruene kue turske etvrti da bi grad dobio evropski izgled. Ruenje materijalnih ostataka se u delu Lene Jovii vrednuje kao dosledno za razliku od promena u stilovima ivota koji su pretili da sve to je sa odlaskom Turaka nestalo, svakoga trenutka moe ponovo nastati. pijunska prestonica Srbije naslednik je stare policijske drave ili orijentalne despotovine u kojoj su opasni agenti u civilinoj odei pratili Meri Daram. Ispitivanja, praenje i opte oseanje paranoje i uznemirenosti preti svakome ko se priblii Balkanu jer Beograd je centar mree meunarodne pijunae.274 to je uz proganjanja, praenje, izostanak transparentnosti i spletke iz podzemlja, za putnike iz dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka deo kulturnog naslea Orijenta. U meuratnom Beogradu, Turaka, fiziki, vie nema, ali ih putnici rado smetaju u nain razmiljanja, nedoslednost i lenjost stanovnitva, osobine koje su se Turcima pripisivale u devetnaestom veku. Ponegde se sree neka orijentalna figura, sada bezazlenog Turina koji na ulici prodaje slatkie, a na pijaci bozu i limunadu. Za razliku od impresivne devetnaestovekovne slike Otomanske imperije koja kao robovlasnik eksploatie balkanske zemlje, u dvadesetom veku, ona je metafora pobeenog vladara i krivac za zaostalost balkanskih dravica: zaostalost koja omoguava viktimizaciju Istone Evrope. Dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka viktorijansko nastojanje Engleske da ouva otomansku vladavinu na Balkanu bilo je javna tajna, pa su pojedini putopisci, poput Futmana i Hitkota izraavali aljenje za prognanim Turcima. Ovaj izgnanik je imao plemenite osobine; bio je civilizovan, plemenit i uzvien, ponosan, dostojanstven i
274

Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko, Beograd, Srpska knujievna zadruga, 1989. 200.

109

uglaen. Iz bati u kojima je nekada brinuo o cveu jo je mirisala slatka rua, a pred sruenim damijama, moglo se samo tiho uzdahnuti za minulim vremenima. 275 Bio je to dobri Turin, romantina predstava Orijenta koja se javlja pred pad imperije. To je reprezentacija visoke civilizacije na umoru; nekadanji, uzvieni i brutalni gospodar za kojim putnik sada moe samo aliti. Dvadesetih i tridesetih godina, Hitkot i Futman su o Turskoj imperiji sudili po najboljiim primerima njihove civilzacije.276 Dobri Turci se imenuju kao gospoda koja zasluuju svu ast i potovanje, duboko imperijalno divljenje i vredne knjievne spomenike koje treba podii u znak seanja na veliku civilizaciju.277 Ali, tog plemenitog gospodina vie nema ni u malim hrianskim zemljama Balkana, ni u Turskoj koja je izloena modernizaciji. Dola su nova vremena, pa Futman pie: Sve su to bile plemenite osobine, ali su u Jugoslaviji kao i drugde, izale iz mode i postale sterilne. Sada su nam potrebni prodavci, energija, idealizam u kreiranju maina kojima diriguje oko prakcitizma.278

Na Balkanu ostaje predstava o lenjosti i nedoslednosti, ali one koja je pre provocirana porobljavanjem, nego direktnim nasleivanjem osobina porobljivaa. Crni Turin je fiziki proterani neprijatelj koji opstaje u glavama Balkanaca, to se zatakava u tamnim delovima svesti, a u obliku uasavanja nad orijentalnom prolou. Uzvienog imperijalnog gospodara unitili su tokovi modernizacije, a negativno stigmatizovani Turin se smeta u kontekst balkanskog mentaliteta. Na ovaj konstrukt, negativnu stigmu dodata je orijentalizacija lenjosti, surovosti i patrijarhalnosti, koja se ne prepoznaje samo u putopisnim ostvarenjima starim jedan vek, i kvazinaunim studijama tog doba, ve i u savremenom akademskom diskursu. Popularan je diskurs o indirektnom otomanskom uticaju koji se odnosi na sve elemente svakodnevice koji nisu bili u direktnom kontaktu sa otomanskom sferom. U njima se, navodno, javlja neka vrsta reakcije na otomanski oblik vladavine, posebno kada je re o centralizovanom despotizmu i administrativnom sistemu. Ovo se oznaava kao modifikacija narodne

275 276

David Footman, Balkan Holiday,, 123-124. Isto, 123. 277 Isto, 124. 278 Isto.

110

kulture koja uva neke oblike otomanskog drutvenog sistema. Iz takve recepcije pojedinih elemenata kulture, proizali su stereotipi o tendenciji izolacije u manje teritorijalne celine, lokal patriotizmu ili nepoverenju prema vlasti.279 Ovo nepoverenje, separatizam, sklonost ka fragmentaciji uvod su u balkanizaciju koja se paradoksalno moe podvesti pod orijentalistiki diskurs. Iako je Otomanska imperija osvajala da bi ujedinila pod okriljem svoje politike, ta vievekovna vlast je predstavljena kao uzrok reaktivnog separatizma. Kao da su balkanski narodi, nastojei da postignu nezavisnost od otomanske imperije, stekli naviku fragmentacije i umesto ujedinjenja izgradili meusobno nepoverenje. Putopisna viktimizacija Srbije predstavlja ovo podruje kao traumi izloenog brata Evrope, koji je usled vievekovnog ivota u nestabilnim vremenima, postao sklon kvaziindividualnizmu-procesima balkanizacije.

Maari: druga imperija Za razliku od ostataka Otomanske imperije koja se konstatuje u mentalnom sklopu, za engleskog avanturistu i obavetajca Futmana, maarska kultura se prepoznaje u snobizmu s one strane Dunava.280 Dolazak u Panevo, za Futmana znai potpunu promenu atmosfere. Smetaj je besprekorno ist, svi govore strane jezike, a naroito nemaki. Srbi u Vojvodini i Srbi u Srbiji, razlikuju se po mnogo emu. Za putni ka, Vojvodina je lepa, ali u njoj vie nema onog ambijenta jednostavnosti i orijentalne egzotinosti koja odgovara Srbiji. Razlika je u materijalnoj kulturi i u obrascima ponaanja, to se pripisuje pre maarskom, nego nemakom uticaju na Srbe. Maari Futmana podstiu na razmiljanje o srednjeevropskoj kulturi, o povrnosti buroazije i njenim skuenim idealima, o prevazienosti vrednosti na kojima je bila izgraena Austrougarska imperija. No, ovde e Futman istai prenaglaenost, izvetaenost, potrebu da se putnik/stranac impresionira uvaavanjem i drugim postupcima koje oznaava kao snobovske:

279 280

Videti: Klaus Rot, Slike u glavama, XX vek, Beograd, 2001.194. Isto, 250.

111

Poslao sam telegram glavnom panevakom hotelu da bih rezervisao sobu. Portir je doao da me pozdravi. Govorio je na tenom nemakom i neprekidno se branio, izvinjavao. Hotel se obnavljao i nije bilo slobodnih soba. Da se znalo ranije da milostivi gospodin dolazi, drugaiji bi bio raspored. Zbog toga se veoma ali. Obezbeena je soba u gradu. Ona nije, naravno, na nivou na koji je milostivi gospodin navikao, ali je vrlo ista. Gospoa koje je tamo je Nemica, pa e milostivi gospodin imati prilike da govori nemaki sa njom. Ako bilo ta nije u redu, milostivi gospodin se odmah moe aliti.281 Podstaknut oseajem da se naao daleko od srbijanske stvarnosti, Futman e naglasiti razliku u kulturi na dve strane Dunava: Velika je razlika u atmosferi na dve strane Dunava. Do maloas, pisao je Futman priseajui se Srbije, na onoj obali, bio sam brat, tako su me tamo oslovljavali, najednom, postao sam milostivi gospoodin. U Srbiji su svi jednaki. Kada je kralj Aleksandar putovao seljaci u Srbiji su mu se obraali u drugom licu jednine i ne znajui da je mogue drugaije. Ali, na severu nije tako. Ovde je ostala austrougarska tradicija. Devetnaesti vek svedoi o jakoj maarizaciji, a Panevo je sa polovinom nemakog i polovinom srpskog stanovnitva ouvalo imid kulturnog mesta . Moda on slabi, ali se osea. Vanost se jo uvek pridaje poreklu i imanju, a odmah se pretpostavlja da Englez mora imati jedno ili drugo, bar dok se ne dokae suprotno. Mada, snobizam postoji svuda u svetu i u svakoj klasi, i mada, u Engleskoj svi posle pedesete postaju snobovi kao to je to sluaj sa obrazovanim Amerikancima i svim enama koje sam upoznao, osim dve, mislim da snobovi ipak izlaze iz mode.282 Po tom pitanju, Maari nisu odmakli. Kad god se pomene maarska tradicija, odjekuje snobizam.283 Dok engleski putnici, konstrukt turskog naslea grade na stereotipima poput: primitivizma, prljavtine, zaostalosti, brutalnosti, Austrija ostaje prekrivena predrasudnim teretom srednjeevropske malograantine. Tu malograantinu Futman nee zapaziti samo u snobizmu kao modelu ponaanja ili imperativu traenja visokog porekla i imovinskog statusa, ve e je prepoznati u masivnom nametaju, pretrpanosti i brojnim policama na ormarima panevakih kua. Opsednutost istoom, uredni toaleti i mermerne kade, miraz i odbojni stav prema strancima ije poreklo nije poznato,
281 282

Isto, 248. David Footman, Balkan Holiday, 249. 283 Isto, 250.

112

upotpunjuju mozaik stereotipne predstave o austrougarskom kulturnom uticaju. Razmiljajui o snobizmu, povrnosti, maarskoj tradiciji i Maarima u Jugoslaviji, Futman slua razgovor izmeu vlasnice kue u kojoj e provesti nekoliko dana i sluge koji nosi njegov prtljag. U prvi mah, nije bio siguran jesu li ovi bili Maari, Nemci ili Srbi, pripisujui ovu nejasnou jakom peatu maarizacije, koji je, ini mu se, ostavio kulturne tragove na Srbe, Nemce i Jevreje.284 Uavi u sobu, Futman zapaa istou, red i do tada neprimeenu pretrpanost nametajem i brojnim neukusnim, ak runim sitnicama. U mranoj sobi sa tekim, tamnim draperijama iznad masivnog kreveta isticale su se slike ena razliite starosti i razliitih kostima, uredno, precizno i simetrino poreane. Putnik to prepoznaje kao austrougarski stil, materijalnu refleksiju potrebe za isticanjem, artificijelnim bogatstvom i srednjeevropskim neukusom. Prvi utisak o ureenosti, loginosti i istoi, povlai se pri pogledu na sobu ispunjenju predmetima koji nemaju upotrebnu vrednost. Kitnjasti predmeti koji su izgubili funkciju, asociraju ga na nain ivota koji je favorizovala jedna imperija i koji se jo uvek neguje uprkos njenoj propasti. Tu ona postaje slina Otomanskoj imperiji plemenitom gospodinu koji nestaje sa istorijske pozornice jer moderno vreme postavlja imperativ potovanja novih vrednosti i principa, poput tanosti, upotrebne vrednosti, brzine i ambicioznosti. Pokazali su mi sobu. Bila je beprekorno ista, ali pretrpana kojetarijama. Krevet je zauzimao vie od pola prostorije. Na prozorima su bile tamne, teke zavese. Panju mi je privukla slika iznad kreveta. Oko pedeset ena i devojaka, ije su godine varirale od sedamnaeste do pedesete, a u sredini jedna sredovena, delovale su uvaeno i sveano.285 Tu uvaenost i sveanost, uobraenost, prenaglaenost Futman pripisuje delovanju maarizacije koju e na kraju predstaviti kao olienje ispraznosti i malograanske trke za dobrom udajom i debelim mirazom. Kroz naraciju o panevakom lekaru Feheru, pisac personalizuje Maare u Vojvodini. Doktor Feher ivi u velikoj kui sa urednom batom. Nizak je, uredno obrijan, njegova glava je okrugla, a kosa seda. Feher sedi za pisaim stolom iznad kojeg se nalaze slika Madone i portret maarskog konjikog
284 285

Isto 253. Isto, 251.

113

oficira. Meavinom nadmenosti i paranoje nastoji da odbije razgovor s a putnikom.286 No, poznanstvo sa njegovom erkom, otkrie ispraznost i prevazienost maarskog snobizma, koliko i i provincijalizam od kojeg uporno bee. Feherova erka eli da pobegne iz Paneva i izbegne udaju u Beogradu, ne bi li se domogla Budimpete, al i buduem suprugu Piti, njena porodica e to morati da plati visokom materijalnom naknadom - mirazom.287 Neprijatno oseanje kojeg nije mogao da se oslobodi u kui ovih ljudi, kod Futmana raa elju da pobegne. To bekstvo se zavrava na obalama Tamia gde odlazi na kupanje, posmatra bune guske i patke u igri, pitajui se je li gospoici Feher poslao odgovarajuu bonbonjeru. Nekoliko dana kasnije, Futman sree maarskog grofa, nastojei da mu da do znanja kako je Engleska javnost indiferentna prema Maarima u Vojvodini i nekadanjim zemljoposednicima na ija su imanja doli kolonisti rasporeeni u skladu sa agrarnom reformom.288 Dok saoptava da su Srbi sada narod u porastu, njegov odnos prema Maarima postaje praktian i politiki pomirljiv.289 Putujui dalje na sever, Futman osea sve izraenije prisustvo zastarelih i prevazienih predmeta, odnosa i ideja. Slino smetaju u Panevu i onaj u Subotici, sastoji se od ogromonih prostorija i nefunkcionalnog nametaja. Centar grada zauzima gotska arhitektura graena prekasno, oblikujui ambijent u kojem tre ogromne, nefunkcionalne zgrade, runih boja kako to biva kada se grade plagijati. Ulice su prostrane, ali krivudave, a itav grad odaje utisak velikog sela.290 Nisam imao sree u prva dva hotela, ali u treem sam sobu platio stodvadeset dinara. Bila je to ogromna cena, ali i ogromna soba sa dva ogromna kreveta u viktorijanskom stilu i dve ogromne komode i dupli umivaonik, bokal i ogromni lavor kao iz vremena kada su ljudi zvali poslugu da ih puni. Tu je bila ogromna pe na drva, francuski prozori koji su se teko otvarali i tamne, teke draperije koje je bilo teko razvui. 291 Poput onih u Panevu, portiri su ga oslovljavali sa milostivi gospodine, obraali se reenicama punim formalnosti, klanjali se, zahvaljivali i izvinjavali. Futman je imao dve preporuke; jednu za posetu gospodinu Rotu i drugu grofu Komorniju koji je iveo nekoliko milja izvan grada. Mimoiavi se sa gospodinom

286 287

Isto, 254. Isto, 255. 288 Isto, 264-265. 289 Isto, 266. 290 Isto, 260. 291 Isto, 259.

114

Rotom, Futman polazi na put izvan Subotice, kod grofa Komornija koji ivi u, ogromnoj kui oko koje je podignut visok zid, a ispred nje bata, ili mali park. Delovalo je kao da u kui ne ivi niko. Malter je otpadao, a drvee nekontrolisano raslo sve blie objektu u kojem se ivelo.292 Spolja, sve ostavlja utisak starosti i zaputenosti, a iznutra snobizma i dekadencije. Grof Kormorni me je ekao u predvorju. Izvinjavao se jer nije poslao auto po mene. Bio je visok ovek od pedesetak godina, grbav, kratke sede kose i ozbiljnog pogleda. Hodao je kao neko ko je navikao na jahanje. Odveo me je u dnevnu sobu i upoznao sa gospoama. Bila je to ogromna soba, vrlo mrana, zaklonjena drveem. Rekao bih da je nametaj kupljen kada je izgraena i kua, pre ezdesetak godina. 293 U dnevnoj sobi je sedelo jo pet ena: Kormornijeva majka, dve tetke i dve sestre. Grof je delovao mnogo mlae od sestara. Sve su nosile staromodnu, crnu odeu. Bile su nalik onim staricama koje ive u malim engleskim provincijama i posveuju se dobrotvornom radu.294 Ubrzo su preli za sto, a zatim, Futman primeuje i sluge koje nose bele rukavice i seda pored Kormornijeve majke koja je ak dva puta posetila Englesku i premda starija od osamdeset, jedina bila puna duha i raspoloena za razgovor. Meutim i razgovor sa njom e Futmanu otkriti snobizam, tenju za pripadanjem viskokom drutvu, ideju sopstvene veliine i privrenost vrednostima ije je vreme prolo. Oigledno sam pao u njenim oima kada je shvatila da ne poznajem kraljevsku porodicu. Ipak, i dalje je bila ljubazna prema meni. Bilo joj je drago to sam poznavao Budimpetu. To je mnogo bolje mesto od Bea, rekla je. Ljudi su iskreni, ne onako izvetaeni kao Austrijanci. Maari bi danas bili u drugaijoj poziciji da nisu verovali Austrijancima. Ali i Budimpeta se danas kvari. Isto je svuda u svetu: loe vaspitanje, niski drutveni slojevi, a nacije koje to neguju se sada penju na vrh. Nema vie onog pravog odgoja, osim u, dodala je ljubazno, Engleskoj.295 Futmanu se ini da je sav razgovor tekao samo izmeu njega i stare gospoe, a kada bi neka od sestara progovorila, bilo je to o potrebi da se ima radio, mada je skup. Grofu Kormorniju je bilo neprijatno i kao da je samo ekao da se ruak zavri. Kada su ustali, grof odvodi Futmana u svoju sobu koja je, kao i ostatak kue, zidovi, podovi i nametaj, mrana,

292 293

Isto, 261. Isto, 262. 294 Isto, 262. 295 Isto, 263.

115

smea.296 Grof je se ali na jugoslovenske vlasti i na agrafnu reformu. Nje govo imanje, naravno, bilo je eksproprisano i ostalo je malo nade da e mu oduzeta imovina biti nadoknaena. Zemlja je podeljena Srbima, a maarski seljaci nemaju nita od toga. Uinio je za njih ta je mogao: zadrao sluge i zaposlio ljude da mu odravaju batu, ali sada nema novca i ne moe ih plaati dovoljno. Postoji samo jedan lek za probleme u Vojvodini. Maari se moraju vratiti, rekao je. Otvorio je fioku i dao mi papir koji je ispisao vlastitim, dejim rukopisom. To su injenice, dodao je. Zapisao ih je im je uo da dolazim. Kada se pojave u mojoj knjizi, izazvae interesovanje u Engleskoj. Englezi e shvatiti za ta se Maari zalau. Bio je tu Dejili Mejl. Engleska je jedna od velikih sila i stoga e, verovao je, biti na strani pravde297 Dok je grof govorio, Futman se oseao kao da je doao na ruak pod lanim izgovorom i pokuao da mu objasni indiferentnost engleske javnosti u odnosu na probleme Maara. Sluao me je, bez komentara i predao mi papir. Svejedno, voleo bih da proitate ta sam napisao. Svakako u to uiniti. Moda ete imati neke koristi od toga. Moja knjiga nije te vrste, uostalom, zar neete imati probleme sa vlastima. Nije me briga. Ne mogu uiniti nita gore od onoga to ve jesu.298 Pozdravivi se sa damama, Futman izlazi kroz prostrani hodnik i rukuje se sa grofom. Seda u taksi i posmatra grofa kako stoji u svojoj zarasloj, tmurnoj bati. Zapitao se, ne prolaze li bolje oni koji se mire sa situacijom. Pomislio sam na Esad Bega meu svim onim cveem u svojoj bati etiri stotina milja daleko na jugu. Esad je znao da je on sam anahronizam i priznao to. Ali, Kormorni nije i nee to priznati.299 Futman zatvara govor o Maarima zakljukom da su postupci jugoslovenskih vlasti zaista za opravdanu kritiku, ali i da je napeta atmosfera u Vojvodini, zapravo rezultat uzajamne netrpeljivosti izmeu Maara i Srba: Atmosfera je zagorana uzajamnom netrpeljivou izmeu Maara i Srba. Gorina ostaje zbog zabrinutosti Srba zbog maarskog iredentizma.300 Meutim, Futman sumnja da zaista postoji toliko iredentizma u Vojvodini da bi to zaista trebalo

296 297

Isto, 263. 264. 298 Isto, 265. 299 Isto, 266. 300 Isto, 266.

116

da izazove nemir u Beogradu. Malo je onih koji su ostali kao grof Komorni, a oni imaju dovoljno posla oko svog imanja.301 Uprkos, balkanizaciji koja deluje na odnose izmeu Srba i Maara, na maarske grofove i beogradsku administraciju koja svojim delovanjem uglavnom postie kontraefekte, Futman ne strahuje od eventualne ugroenosti Jugoslavije pred ekonomski monim plemiima, jer vreme tih imperija je prolo.302 Vie je Srba nego Maara u Vojvodini. Srpska populacija je u porastu, a maarska u opadanju.303 Ovako uspostavlja diskurzivnu vezu izmeu Otomanske imperije i Austrougarske monarhije; obe su imale svoje civilizacijske uspone, a obe nestale pred naletom modernosti. Sadanjost pripada mladim narodima, kojima stabilni Okcident eli da prui sve mogunosti razvitka. Od njihove spremnosti na saradnju, jednih sa drugima zavisi hoe li balkanizacija nastaviti da deluje ili e sloboda za Balkan znaiti novu nadu. Orijent i srednja Evropa su prolost; sadanjost pripada odnosu izmeu Balkana i Zapada.

Ruske izbeglice na beogradskim ulicama Jedan od rezultata Prvog svetskog rata bilo je stvaranje prve socijalistike drave koje je dovelo do paralelnog postojanja kapitalistikog i socijalistikog ekonomskog sistema u posleratnom svetu. Najveu opasnost od promene meunarodnih odnosa, Velika Britanija je videla u Sovijetskom Savezu, a zbog straha od irenja komunizma njenim zvaninicima se inilo kako bi jaanje Nemake moglo posluiti kao bedem protiv komunizma. Pobeda Oktobarske revolucije prouzrokovala je promene u sistemu meunarodnih odnosa. Iznutra, dovela je do dubokih klasnih promena i pojave talasa izbeglica. Na beogradskim ulicama to su bili prizori izbeglih Belih Rusa.

301 302

Isto. Isto, 266-267. 303 Isto, 267.

117

Stari oficiri prodornog pogleda hrabro koraaju ulicama. Na njima su tanke koulje i ordenje sv. ora. Oni nikada ne prose, iako su gladni, a nema tunijeg prizora od gladnog Slovena, pie Spender.304

Ovi prizori ga asociraju na krvave predstave ratova i revolucija koji dolaze sa Istoka Evrope i prete maui zastavama boljevizma.305 Uasavanje putnika nad svim to budi asocijacije poput: siromatva, krize, smene jednog politikog reima drugim, ojaano je okonanjem jednog konflikta svetskih razmera i pretnjom novim svetskim ratovima, prevratima na ideolokom i ekonomskom planu koje je signalizirala meuratna ekonomska kriza. Kao da bi se itava Evropa mogla pretvoriti u izgladnelog prosjaka. Siromani i gladni, Beli Rusi uestvuju u beogradskoj svakodnevici. Lena Jovii ih prepoznaje na pijaci, gde prodaju kobasice i jaja i, u glavnoj beogradskoj ulici kao prodavce novina.306 Posmatrajui izbeglice, Dadli Hitkot zakljuuje da je re o posebnoj ratnikoj vrsti. Na njihovim licima, reflektuju se izdrljivost, ponos, fizika i duhovna snaga, odlunost: sve to je za autora oznaka slovenskog duha.307 Taj duh, Hitkot tumai kao osobine Feniksa, sposobnog da se rtvuje i preporoen oivi, te oblikuje ruski karakter kroz stereotipe o pokornosti, istrajnosti u patnji i mirenje sa sudbinom.308 Invazija panslavistikih koncepata, od Herderove tvrdnje da slovenski narodi zahvataju vei prostor na zemlji nego u istoriji, uvode slovenstvo u povest Evrope, to odjekuje u uverenju o velikim i neostvarenim mogunostima o ujedinjenju svih Slovena na osnovama demokratskih naela. Herderov koncept izaziva intereosovanje Okcidenta i odatle se iri meu istonoevropskim narodima. Kao i balkanstvo, ono budi interesovanje Zapada, ali neto drugaijeg karaktera. I dok je Spender dirnut i uasnut, Dadli Hitkot je fasciniran izdrljivou, i pokornou, ruskog karaktera, pripisujui sima mudrost starog naroda.309 Ali, mudrost i starost nisu predstavljene kao

304 305

Harold Spender, The Cauldron of Europe, 1925. 118. Isto, 118-119. 306 Lena Yovitchich, Pages from Here and There in Serbia, 1926. 82. 307 Dudley Heathcote, My Wanderings in The Balkans, 1926. 220. 308 Isto, 220. 309 Dudley Heathcote, My Wanderings in The Balkans, 221.

118

balkanska osobina, te je Balkan samo proaran ovim osobinama kao to je proaran i tragovima drugih kultura, poput Beograda na ijim su ulicama ruske izbeglice samo jo jedna komponenta heterogenosti.310 Okcident iz ovog ugla namee Balkanu ruskoslovensko kao hrabro i uzvieno, postavljajui balkanstvo u inferiornu poziciju poluostrva sa polu-identitetom. Podsetimo da je Velika Britanija dugo uvala turski uticaj na Balkanu kako bi spreila ruski uticaj. irenje ovog uticaja bilo bi jednako irenju straha i znailo bi slabljenje Velike Britanije. No, iako se rusko-slovensko i balkansko-slovensko u engleskim putopisima razlikuju, Rusi su u javnom diskursu Velike Britanije i Sjedinjenih Drava predstavljani kao istonjaci Evrope, dovoljno divlji da bi putnik mogao da dovede u pitanje njihovo srodstvo sa Evropom, to je verovatno imalo uzroke u istorijskoj injenici da se Rusija uprkos Krimskom ratu irila na Daleki Istok. Njeno irenje na Istok, pobuivalo je strepnju Zapada. Govor o slovenskom prilikom opisa ruskih izbeglica dotie predstave veliine, irine, snage/sile, dok je govor o slovenskom u sklopu balkanistikog diskursa, u vezi sa malim narodima, ee malim porobljenim narodima, malim junoslovenskim narodima; to je, dakle, razlika izmeu velikog koje propada, usled neumitnih politikih tokova, novih trenodova koji moraju spreiti njihovo irenje i malog koje je u usponu, jer im velike sile kakve su Britanija i Francuska taj uspon omoguavaju. Takve predstave o uzvienosti i dostojanstvu ostavljaju traga na balkanske narode javljajui se u pokretima, knjievnim i drugim ostvarenjima kroz ideal slovenstva kao identiteta kojem treba teiti na putu ka samoodreenju. Engleski putnici Rusima doputaju slovenstvo, a slovensko postaje deo politike istorije Evrope, iako kao da ne zavreuje dublje istorijsko prouavanje zbog vievekovnog meanja sa azijskim elementom.311 Azijski element je prisutan u zadimljenim nonim barovima gde Rusi daju oduka svojoj sentimentalnosti, melodramatinosti i vitalnosti koja moe hipnotisati putnike sa Zapada kada se zauje strastveni zvuk uz koji Rusi igraju, sposoban da putnika odvede na imaginarno putovanje u daleke stepe. 312 Futman e neto slino, ali opasnije, misterioznije i sumnjivije osetiti u Kabareima, ne meu Rusima, nego Ruskinjama koje uvaju naoiti Kozaci obueni u svilene, raznobojne

310

Prisutnost problema slovenstva i slovenskog karaktera, ovde se samo konstatuje jer e biti detaljno razmatrano u poglavlju o politikim mitovima Orijenta i Okcidenta. 311 Marija Todorova, Imaginarni Balkan, XX vek, Beograd, 1999. 226. 312 Heathcote Dudley, My Wanderings In The Balkans, London, 1926. 219.

119

koulje, i koje se uputaju u avanture sa putnicima iz Austrije, Engleske i Amerike. U glavnoj beogradskoj ulici nalazio se Kazbek, noni klub gde je svirao orkestar balalajki, a deo u kojem su se sluili pie i hrana imao je i mali podijum za ples. Kazbek je bio popularan u Beogradu, jer su u njega mogli dolaziti Srbi i drugi stranci, koliko i Rusi. Posebnu atrakciju inile su Ruskinje, s obzirom da Maaricama iz politikih razloga nije doputeno da igraju u kabareima, a Jugoslovenke nemaju talenta za noni ivot.313 Veeri provedene sa Ruskinjama, Futmanu slue kao ilustracija o postojanju pravog nonog ivota i u jugoslovenskoj prestonici. Noi u Kazbeku za Futmana su poput onih koje bi zalutali i zbunjeni, verovatno devetnaestovekovni evropski putnik proveo u haremu, negde na Dalekom Istoku, gde ga robinje eljno iekuju. Kazbek je bio pun te veeri. Pridruile su nam se dve Ruskinje i odmah sam znao da e to biti duga no. Ruskinje ne vole da idu u krevet same i nikome u drutvu to nee dopustiti.314 Futmanova reprezentacija Rusa kree se izmeu predstava o sumnjivosti morala kada se kree u nonim barovima koji, inilo mu se, deluju jezivo ako je posetilac sam i trezan i plemenitosti, ruskih grofova ijeg se snobizma treba uvati. To distanciranje nije u vezi sa slovenstvom, niti sa nekom specifino ruskom osobinom nego sa njegovim kritikim stavom u odnosu na koncept superiornosti pojedinih socijalnih slojeva. Futman je uvek odsedao u hotelu Rojal jer je on bio nekako balkanski, kao mesto ukrtanja mnogobrojnih identiteta. Meu osobljem poznavao je pripadnike razliitih nacionalnosti, a svi oni imali su po jednu sredinu stereotipnu osobinu koj om ih putnik diferencira: uglaenog liftboja Hrvata koji je uvek davao komplimente putnikovim manirima; glavnu sobaricu etvrtog sprata, Nemicu, koja ga potuje zbog tanosti u plaanju; deaki znatieljnog konobara Srbina koji ga podmiuje ajem, kako bi doznao traeve o engleskom fudbalu; dobrodunog i informisanog Preanina za ankom koji podsea na lorda Rotermera, ali meu njima istaknuto mesto dobija ruska grofica koja dri kiosk sa novinama u holu Rojala. Ruska grofica ponosno je prodavala novine na kiosku, ulazei u komplikovane kalkulacije kako bi razmenila
313 314

David Footman, Balkan Holiday, London, 1935. 227. Isto, 225.

120

deset dinara. U njenoj pojavi ima neega od kompleksnosti, od sloenosti plemstva koja se granii sa kiem. Bila je istaknuta meu Belim Rusima kao organizatorka akcija za prikupljanje pomoi ruskim izbeglicama. Socijalni problem koji Futman nije uspeo da rei bio je, da li est meseci svakodnevne kupovine novina kod grofice mogu biti dovoljan razlog da joj se na nekoj od tih dobrotvornih sveanosti pokloni.315 Iako snobizam prepoznaje kod mnogih i ova osobina mu lino smeta, ona se u delu predstavlja kao granica koja deli Srbe i njihove Druge. Tu distancu Futman osea meu ruskom buroazijom i njihovim plemstvom koje danju ulazi u komplikovane kalkulacije, a nou se pretvara u strastvene pijanice i dame eljne provoda. Na politikom planu, Futman nee propustiti da uputi opasku na raun nesrazmere izmeu srpskog rusofilstva i podcenjivakog odnosa ruskih izbeglica prema Srbima, umesto zahvalnosti, a to e biti jo jedan doprinos predstavi uvek prisutne balkanizacije koja vreba tamo gde se putnik najmanje nada u kolskim klupama, a kao uverenost o moi i izabranosti naroda. Za njegovog ruskog sagovornika, Srbi su megalomani koji veruju da su sve drevne knjige napisane srpskim jezikom.316 Dok putuje u drutvu ruskog uitelja, nastoji da sazna neto o ruskoj predstavi o Srbima i prenosi razgovor koji je vodio sa njim: Dobra je ovo zemlja, rekao sam (mu). Dobra je zemlja, ali ne i ljudi Ja ih volim, ponovih mu. Mnogo ih volim. Megalomani su. (Nastavlja ruski uitelj) U kom smislu? Svi su oni megalomani. ak i deca. Uio sam ih istoriji Biblije na svojim asovima i govorio im o svetom Pavlu. Pominjao sam neke zanimljivosti o starogrkom jeziku. Pitao sam razred na kom jeziku su ispisani (antiki) spomenici. Niko nije znao. Zato sam ih pitao znaju li koji je bio jezik trgovine i kulture itavog Istonog Mediterana u to vreme, na kom jeziku su nastala najvea dela knjievnosti i filozofije, jo uvek slavna u civilizovanom svetu. Jedan mali je podigao ruku i rekao na srpskom.317

315 316

Isto, 199-200. Isto, 190. 317 Isto, 191.

121

Premda se Rusi ne dovode u direktnu vezu sa procesom balkanizacije, neki aspekti ove opasne sklonosti, uoavaju se i kod njih. Ideologija irenja sveslovenstva i ideal stvaranja jedne velike slovenske drave, naizgled se suprotstavljaju balkanizaciji shvaenoj kao sklonost ka fragmentaciji i separatizmu, mada mazohistiko trpljenje, pripadnost ratnikoj vrsti, izdrljivost, a nadasve sposobnost da se ouva mladalaki duh, biva uvek iznova roen, ouva vitalnost prepoznaju se i na Balkanu, i to, kao to emo videti, osobine koje proces balkanizacije uvaju i u dvadesetom veku.

Nemci u Srbiji Svaki oblik politike homogenosti, u sebi ili izvan sebe ima neprijateljsku drugost koju mora da iskljui. Ta neprijateljska drugost za Veliku Britaniju bila je Nemaka, koja je teila da uspostavi romantino kako bi idealizovala srednjovekovnu carsku veliinu i naglasila boansku milost u ouvanju vodeeg sloja drutva. Jaanje snanih nacionalnih pokreta i klicanje ratu, oseanje jedinstvenosti nacije, euforino iekivanje rata obuzimali su Nemaku poetkom dvadesetog veka.318 Izmeu dva svetska rata dolazi do krize kapitalizma kada u sve veem broju zemalja faisti osvajaju vlast. Najpre u Italiji, 1922. godine, potom u nizu drugih drava dolazi do uspostavljanja faistikih i profaistikih diktatura, a posle 1933. godine kada nacisti osvajaju vlast u Nemakoj, faistike drave Nemaka i Italija otpoinju sa agresijama u Evropi, koje e dovesti do Drugog svetskog rata. Izmeu dva svetska rata, meu evropskim dravama samo su Britanija, Francuska, Belgija, ehoslovaka i jo nekoliko zemalja ouvale parlamentarni sistem, dok su u ostalim evropskim zemljama ve uspostavljeni autokratski reimi. U Velikoj Britaniji se javlja strepnja od nemake euforije, ona je doivljena kao izazov, teatralizuje se i prenaglaava kroz figure namrtenih neprijatelja Evrope. Ovakve reprezentacije dijabolinog neprijatelja-Nemca, nosio je engleski putnik kao neizostavni deo putne torbe svoje imaginacije. Prisustvo Nemca na Podunavlju Srbije je uznemirujue, pre zbog opte drutvene tenzije koja je traila spoljanjeg neprijatelja, nego zbog brige za novostvorenu balkansku dravu. Jo u edvardijanskom periodu, otpor prema nemakoj kulturi biva teatralizovan kroz
318

Kristijan fon Kroko, O nemakim mitovima, Svetovi, Novi Sad, 2001. 85.

122

komedije o agresivnom neprijatelju varvarskih osobina na koju se izmeu dva svetska rata, nadovezuje engleska reprezentacijama komine Nemake.319 Te reprezentacije mogu pokazati kako se u drugoj sredini reflektuju problemi doneti iz sopstvenog politikog okruenja i kako retorika balkanizacija radi u trenucima kada se engleski putnici susretnu sa glavnim oznaenim neprijateljem na prostoru koji nosi teret liminalnosti. Refleksije o odnosu izmeu Nemaca/Germana i Jugoslovena/Balkanaca, javljaju se u dva oblika: projektovana strepnja za balkanske narode i strepnja od potencijalne snage tih balkanskih naroda da ovladaju starim civilizacijama. Rebeka Vest koristi lik Nemice Gerde, paradigmatinog, invazivnog, opasnog Drugog, metafore kulturne sterilnosti, materijalizma, snobizma, povrnosti i nadolazeih konflikata u Evropi.320 Gerda je predstavljena kao olienje germanske bezoseajnosti; njenu pojavu Rebeka Vest interpretira iz ksenofobine pozicije, projektujui strah od dominacije Nemake nad Britanijom na strah za opstanak Jugoslavije. Gerda je opasnost po svoju okolinu, kao to je Nemaka opasnost po Jugoslaviju. Ona je teatralizovani, opasni neprijatelj iji sistem vrednosti moe da ugrozi Srbiju.321 Na eleznikoj stanici u Beogradu, R. Vest upoznaje Gerdu, opisujui je kao tipinu Nemicu. Pod bezbojnim svetlom koje je dopiralo sa svodova ekala je Konstantinova ena Gerda, stasita sredovena osoba, po izgledu tipina Nemica, bujne, ali bezobline svetle kose i sivih oiju, tako svetlih i prozirnih da su izgledale gotovo slepe, prazne nie stvorene da ih ispunjavaju zanosi. Nosila je siv kaput, suknju i mali eir po nemakoj modi, i meu tamnim, uurbanim ljudima, stajala je kao da crpe zadovoljstvo iz svog karaktera, iz svoje nadmone razliitosti.. 322

319 320

J. B: Priestley, The Edwardians, London, 88. Rebeka Vest je bila jedna od prvih liberalno nastrojenih zapadnoevropskih intelektualki koja je shvatila opasnost koja se krila iza prividne stabilnosti svetske civilizacije. Meutim, njena zaotrena antifaistika orijentacija dovela ju je do ideoloke iskljuivosti koja je uoljiva i u putopisu Crno jagnje i sivi soko. Posle Prvog svetskog rata, u jednom pismu Nemce je nazvala gnusnim narodom koji treba staviti pod no. Up. Svetozar Ignjaevi, Zemlja uda u izlomljenom ogledalu, 1994. 66. 321 Rebbecca West, Crno jagne i sivi soko, 352-352. 322 Isto, 352.

123

Nastavljajui da opisuje Gerdu, putnica se pita ta je to to joj kod ove Nemice smeta, ta je toliko iritirajue da je gotovo nemogue gledati je. Gerda se pozdravljala sa putnicom i njenim muem, inei to kao da su na nekoj ajanci u Hamburgu ili Berlinu, uz jednu posebnu notu koju niko ko nije Nemac ne moe da definie. To nije velianstvenost; ak i najmanji trag nekih velikih manira bio bi smatran apsurdnim. To nije ni jednostavnost, jer zahteva odabran nametaj, odeu, hranu. To nije ni odmerenost francuske buroazije, jer se ona zasniva na uverenju da ovek mora biti sabran i raditi hladno i uporno da bi postigao majstorstvo u svom poslu...323 Rebeka Vest e ubrzo otkriti iz ega Gerda crpe oseanje nadmonosti. U Gerdi nije bilo nieg preteranog, ini joj se da postoje samo ciljevi koje potuje grupa, poput doslednosti i trezvenosti. Tu postoji pozitivan elemenat, impresivan u svojoj pozitivnosti, koji sve te negativnosti sjedinjuje u jednu dinaminu celinu, ali teko joj je da utvrdi u emu se on sastoji.324 Saimajui te pozitivne elemente, putnica osea kako je uznemirava Gerdina gotovo opsesivna potreba za naglaavanjem trezvenosti. Na jednoj strani, kao da je ova Nemica dobro blefirala ulogu onoga ko je uspeo da preuzme jednu od glavnih osobina kojom je Velika Britanija laskala sebi samoj trezvenost. Letimino pogledavi naslov knjige Obred leenja, Pejns Kemp koju je R. Vest drala u rukama, Gerda se osmehnula na nain koji je smetao jer je bio pun saaljivog prezira. Naglasivi da nije zainteresovana za okultno i mistino, Gerda je dala do znanja da je iznad nekakvih balkanskih triarija i engleske zanetosti obiajima egzotinim narodima ili pomodnom misticizmu. 325 Gerda nastavi da se smei, kupajui se u zadovoljstvu pri samoj pomisli na svoju nadmo nad gospoicom Kemp i njenim poetskim fantazijama, nad mojom lakovernou. (...) Okrenula se od mene, a njen osmeh uzlete iznad nas: mogla sam da vidim njen duh narastao od onog to je smatrala mojom ludou; ludou gospoice Kemp i gospode Faber, kako se uzdie i iri sve dok nije ispunio itav prostor pod

323 324

Isto, 353 Isto. 325 Isto, 353.

124

svodom eleznike stanice. Neomeen ikakvim oseanjem realnosti, nije imao nikakvog razloga da to ne ini.326 Kao da je Gerda osvojila jedan od stubova engleskog nacionalnog mita trezvenost, a potom se usudila i da se tome zadvoljno nasmeje. Njen duh koji se neomeen ikakvim oseanjem realnosti irio, paradigmatian je, kada se uzme u obzir nemaka politika i mitologija koju je sledila. Kao to je nacistika Nemaka koja je pretila Evropi i itavom svetu, nastojala da neometano proiri svoje granice, bezgranino se irio prazni duh Nemice Gerde, sa visine se smejui jednoj engleskoj putnici koja je na Balkanu traila kolevku oveanstva. Ono to putnici smeta jesu Gerdina suzdranost, nepokolebljiva uverenost u vlastitu superiornost, iracionalno uzdizanje vlastitog i nipodatavanje drugih. Sve to je Rebeka Vest doivljavala u vezi sa nadolazeim konfliktima i nacizmom u Nemakoj nalo je mesta u analizi karaktera jedne Nemice koja je ivela u Beogradu. I do kraja putopisa, Gerda e smetati putnici, jer e uvek biti prisutna, uvek ometati politike razgovore koje autorka dela nastoji da vodi, kao to je bar na trenutak, Nemaka u nastojanju da postane velika, uzela re Velikoj Britaniji. Ona e ostati paradigma nadolazeeg rata i odraz ksenofobije Rebeke Vest. Strah za male zemlje, kojima je pretila opasnost od nemake invazije, bila je projektovani strah od osvajakih potencijala Nemake; od njene potencij alne opasnosti da postane Velika Nemaka. U delu Rebeke Vest koncentrisana je germanofobija koja se gradila u prvoj polovini dvadesetog veka. Kada su okonane nestabilne dvadesete i tridesete godine, kao da su putnici samozadovoljno zakljuili da je sva meuratna strepnja bila opravdana. Paradoksalno, rat je dao oduka; rat je staroj imperiji dokazao da je uvek u pravu. Ali, problem nije bio samo u vajmarskom ekspanzionizmu zasnovanom na mitu o arijevskoj rasi, nego u potrazi za eksternalizovanim neprijateljem na kojeg e drutvo zahvaeno krizom gledati s prezirom i upirati prstom, dok se rue stare vrednosti. Pre Velikog rata, smiljane su prie, pisani romani i izvoeni pozorini komadi o nemakoj invaziji, a panina germanofobija bila je najprisutnija kod srednje klase koja je oseala invaziju na celokupan sistem vrednosti koji ju je uvao. Rastua tenzija izmeu Velike Britanije i Nemake bila je preludijum neizbene borbe izmeu dve nacije, jer neko je uvek morao
326

Isto.

125

nositi baklju imperijalizama.327 I prvi svetski rat bio je konflikt dve imperije koje oslanjajui se na paradigmu socijalnog darvinizma dokazuju superiornost. Predratne generacije, vaspitavane su na reprezentacijama nemake invazije: pozorinim komadima o invazivnom neprijatelju, stripovima o nemakom osvajau i gotskim novelama koje su prikazivale gradove u plamenu, silovane ene, decu ubijanu bajonetima, sve to se moglo itati kao osvajanje. Dok je devetnaestovekovna invazija narativne forme osvajanja bila objavljivana anonimno, esto u formi pamfleta i imala relativno mali broj zaiteresovanih italaca, pisci dvadesetog veka su sticali slavu na ovakvim novelama. Narativ invazije postao je uobiajen, pomodan.328 Strah od invazije izraavan je javno, meu politiarima, u novinskim lancima, na radiju. Diskurs o imperijalizmu postaje neodvojiv od germanofobije; strepnje od gubitka potencijalnog rata, od gubitka imperija; javnost zahvata panika, strah od pijunae; novinski lanci nude savete kako prepoznati pijuna na ulici, kako se zatititi od tih imaginarnih nemakih pijuna.329 Jedan poged unazad, u vreme kada je prolo nepunih est godina od zavretka Prvog svetskog rata, daje uvid u kritinost jednog engleskog politiara u odnosu na britansko teatralizovanje germanofobije, ali i odraava oseanje superiornosti nad Slovenima oznaenim kao polucivilizovanom rasom. Putujui kroz nekadanje austrijske krajeve, godine 1924. Harold Spender proivljava politiku katarzu, snano oseanje krivice u odnosu na Nemce koji su tokom Prvog svetskog rata stradali u Srbiji. Seanje na Prvi svetski rat i kontakt sa stvarnim ljudima, Nemcima koji nisu samo konstrukcije donete iz sopstvene zemlje, izaziva konfuziju u Spenderovim politikim razmiljanjima. Ali, Spender putuje junoslovenskim zemljama i pie o Nemcima u vreme kada faizam jo nije dostigao vrhunac. Tek krajem tridesetih godina Hitler je odrao niz govora kojima je otvoreno postavio pitanje vraanja nemakih oblasti i kolonija. Spender pie pre krize koja je krajem tridesetih godina dovela do duboke zabrinutosti za sudbinu Nemaca u Austriji i ehoslovakoj, kao i pre no to je agresivna politika faistikih zemalja navela Engesku da joj se energino suprotstavi. U trenucima kada treba

327 328

J. A. Cramb, Germany and England, John Murray, London, 1914. 12. Johan A. Hoglund, Mobilising The Novel. Uppsala, 1997. 151. 329 Caroline Playne, The Pre-War Mind in Britain: An Historical Review. George Allen & Urwin, 1928. 101-102.

126

odabrati egzotian primerak iz jedne zemlje, pojavljuje se stranac, neprijatelj iz tek okonanog rata koji je kulturno blii od divljeg i detinjastog Balkanca, to daleko od sopstvene sredine, politikih istomiljenika, prijatelja i porodice vodi do politike katarze, pretvarajui putopis u ispovest o politikom pokajanju.330 Tim pokajanjem, Spender prekorauje stvarne i simbolie granice, ogoljujui skrivenu protivrenost apstrahovanih predstava-ideolokih koncepata na kojima poiva pretpostavka o identitetima kao stabilnim i postojanim istorijskim kategorijama. Prei preko Save i, iz Beograda stii u Zemun, znailo je prei iz jednog sveta u drugi. Vie nije bilo prljavih ulica, neuredne kaldrme i neumivenih ljudi. Umesto neprijatnih mirisa Beograda, oseao se miris cvea iz bati, a videla svetlost iz belih, sveih, jednostavnih i urednih kua. inilo se da je to bilo bekstvo iz haotinog slovenskog mikrokosmosa u kojem se eta na svakom koraku saplie o suvino kamenje ili mu preti opasnost da upadne u neku od mnogobrojnih rupa koje se prostiru du beogradskih ulica. Zato? Zemun je nekada bio austrijski331 Spender nastavlja: Njima je ovo delovalo jednostavno, ali je produbljivalo moje sumnje. Dok sam narednog dana putovao ovim prelepim predelima; ovim malim austrijskim selima, tako svetlim i istim, punim malih urednih kua sa iljatim zabatima, shvatio sam da je ova zemlja sada pod vladavinom Slovena. Ja sam bio jedan od onih naivnih, uveren da e rat doneti pravdu Istonoj Evropi, dati joj ansu da bude u rukama pravih vlasnika, ili bar boljih vladara, ali strana stvarnost probudila se u meni. Shvatio sam da politiki procesi i posledice rata, u meavini a kriminalom politiara i ludilom kraljeva ne daju oekivane rezultate.332 Pravo naroda na samoopredeljenje, za koje se Spender zalagao, donelo je, ini mu se, neobine rezultate. Iako je politiki princip samoopredeljenja bio dosledno primenjivan, dolo je do problema. Oekivalo se da e Nemci biti robovlasnici

330

Istraivanje biografije Harolda Spendera i druge arhivske grae nisu omoguili da saznam zato se javilo ovako snano oseanje politike krivice u odnosu na Nemce. Spender je bio relativno istaknut britanski politiar i bio je upoznat sa nainom na koji se javnost odnosila prema Nemcima. ini mi se gotovo nemoguim da Spender nije imao priliku da se upozna ni sa jednim Nemcem pre dolaska u Srbiju. 331 Harold Spender, The Cauldron of Europe, 124-125. 332 Isto, 125.

127

Slovena, a dogodilo se suprotno.333 Paradoksalno, neuki i polucivilizovani su zavladali.334 Spender dolazi na Balkan sa unapred stvorenim predstavama o Slovenima i Tevtonicima koji su prilikom stvarnog kontakta postali kotao Evrope. Podunavlje Srbije za Spendera nije bilo samo kotao u kojem su se kuvali razliiti politiki planovi, nego i posuda sa neobinom meavinom naroda i mesto izmetanja ustaljenih slika. Dok sva engleska dnevna tampa pie o bunim Nemcima koji se razbacuju u luksuzu, Spender iznenada u njima prepoznaje skroman i tih narod koji vredno radi, teko ivi rekonstruiui Beograd koji nikada ne bi bio obnovljen da nije tog vrednog naroda. Ti Nemci o kojima engleska stampa agresivno pise su nekakav izmiljeni narod335, zakljuuje putnik. Problem se ne prepoznaje samo kao oblik stereotipizacije, nego nain na koji se stereotipi i mitovi o jednom narodu koriste u politike svrhe. Stabilni i otporni, pojednostavljuju stvarnost, mada kao kulturom posredovane konstrukcije mogu postati fleksibilni i promenljivi u situacijama kada se na mesto jednog stereotipa postavlja drugi.336 Dok prepoznaje institucionalizovani stereotip o Nemcu, onaj koji su konstruisale politika javnost i mediji, posebno dnevna tampa koja pie o imaginarnim Nemcima. Engleska slika o sablasnim Nemcima se pokazala kao iskrivljena, netana. Zbunjen novim utiskom, Spender osea poroznost sterotipa pred kulturama Balkana. Jednog jutra, sa engleskim ministrom, Spender je poao u obilazak mesta na kojem su Nemci preli Savu tokom Velikog rata, shvativi da se naao na groblju gde, daleko od domova lee tela onih koji nisu imali izbor.
337

Spender i Jang su odali potovanje

nemakom herojstvu. Pitanje herojstva i spremnosti na rtvu jedna je od dominantnih Spenderovih tema, ali nemako herojstvo, za njega je drugaije prirode od balkanskog. To je spremnost na rtvu za otadbinu, odanosti i poverenja u politiku zemlje iz koje se potie. Uprkos vievekovnom kontaktu sa Balkanom, nemaka hrabrost se nije balkanizovala, nego je zadrala tevtonski karakter koji deli sa Britancima. Beograd je mesto na kojem Spender postavlja pitanje ta je poreklo britanskih politikih problema i koji su putevi njihovog razreenja, jer konfuzno
333 334

Isto, 126. Isto, 127. 335 Isto, 128 336 Klaus Rot, Slike u glavama, XX vek, 2005. 283-284. 337 Harold Spender, navedeno, 127.

128

podruje kao da pojaava strah od mogunosti da varvarstvo zavlada civilizacijom. ta ako Britanijom zavladaju Kelti, onako kako su nekada herojski osvojenim, nemakim delovima Balkana zavladali Sloveni, zapitae se Spender posle razgovora sa srpskim diplomatama.338 Videti sopstveno kao u ogledalu, ne znai videti ga neposredno, jasno i precizno, jer onaj koji pred ogledalom stoji, ostaje u samome sebi i vidi samo svoj odraz. Taj odraz nije neposredni momenat sagledavanja spoljanjosti kao celine.339 Prisustvo Nemca na Podunavlju Srbije postaje neka vrste filtera izmeu Velike Britanije i Balkana jer Spender Balkan poinje sagledavati uvoenjem tree figure Drugoga. Dakle, Spender na Balkanu nalazi mogue probleme Velike Britanije, ali te refleksije su varljive, ili bar zamuene jer izmeu njih postoji viestruki kulturni filter koji onemoguava neposredno sagledavanje drugosti: fiter koji deli Veliku Britaniju i Nemaku, ali i onaj koji deli Veliku Britaniju i Balkan. U posmatranju Nemaca kao Drugih, Balkanski Drugi vri ulogu tog filtera. Taj problem filtriranja, refleksije i razumevanja Drugoga, sve je sloeniji jer Spender uvodi hijerarhijske odnose izmeu Engleza i Iraca, smetajui meuetnike i meukonfesionalne odnose u kontekst mitova o snazi i herojstvu Tevtonaca. Ukoliko su inferiorni zavladali superiornima, uloge su zamenjene i to navodi na preispitivanje nacionalnih mitova. Jo je viktorijanski period podelio englesko drutvo na pristalice tevtonskog i anglosaksonskog mita, od kojih je drugi bio manje ili vie unapreena verzija prvog. Moblisanje tevtonskog mita, bilo je korisno kada bi trebalo poruiti da Britanija nema ega da se plai, ili da nita ne duguje Keltima. Ta, u osnovi, viktorijanska ideja javila se u Spenderovom putopisu 1925. godine. Verovalo se da je tevtonsko osvajanje Britanije bilo neto vie od uobiajenog osvajanja, ono je imalo znaenje nacionalne okupacije, imigracije nove rase i njene implantacije tokom jednog i po veka.340 Oslanjajui se na Tacitovu Germaniju, viktorijanci, i dobar deo edvardijanaca, verovali su u konstitutivnost germanskih elemenata prilikom formiranja nove rase, jer su

338 339

Isto, 116. Mihail Bahtin, Autor i junak u estetskoj aktivnosti, Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad, 1991. 34. 340 Problemu engleske i britanske politike mitologije bie posveeno vie panje u poglavlju o konstruisanju englestva.

129

absorbovali i asimilirali britanske i keltske fragmente drutva. duguje rasnoj istoi koju su joj podarili Germani. 342

341

Engleski mislioci

devetnaestog veka su verovali da englestvo svoju oiglednu superiornost nad Keltima

Jugoslavija je Spenderu posluila kao odraz politikih nedoumica: inferiorni mogu zavladati supreriornima: To se i nama jednom moe dogoditi, pie Spender, aludirajui na opasnost od autonomije Irske iji bi politiki mitovi mogli nadjaati britanske.
343

Tako se Spender identifikuje sa Nemcima koji u imaginarnom ratu gube

premo, dok izjednaava Kelte i Balkance ija bi sirova snaga mogla ovladati drevnom civilizacijom. Predstava vrednog Nemca u udaljenoj balkanskoj zemlji, koji je izbegao mreu stereotipa o lenjosti kao otomanskom nasleu, pribliava pripadnika jedne grupe negativno stigmatizovanom Drugome. Prilikom prvih susreta sa Balkanom, Spender primeuje da su narodi koji naseljavaju male hrianske zemlje jo uvek divlji i nesposobni da vode rauna o sebi.
344

Stigavi na Balkan, stigmatizovani nemaki

neprijatelj postaje prijatelj pri susretu dva stereotipa 1. vrednoe i herojstva kojim se obavlja dunost prema otadbini da bi u skladu sa ovim, pravo naroda na samoopredeljenje poelo gubiti dotadanji politiki smisao. Ipak, taj smisao e biti zauvek izgubljen, ako on znai zamenu uloga malih i velikih. Predratna predstava Nemake koja je bila u usponu kada je Rebeka Vest upoznala Gerdu, odraava stav engleske javnosti koji Harold Spender kritikuje. Ali, ovi putopisi dele projektovani strah za vlastitu zemlju, pre nego strah od naruavanja balkanskih dravnih celina. U novoj sredini Spender zapaa samo male, ali opasne narode Balkana; one koji opsesivno izazivaju ratove. To su latentni robovlasnici: predstave vlastite superiornosti izazivaju strah od izmene dinamike odnosa izmeu monih i nemonih; dominantnih i marginalizovanih; velikih i malih ili civilizovanih i necivilizovanih. Paradigma engleskog straha od naruavanja svega to je stabilno, postaje keltsko kulturno naslee. Iznenada, taj keltizam kao politiki opasna, destruktivna pojava, uoava se i u jednoj maloj balkanskoj kraljevini.

341

T. P. Taswell-Langmead, English Constitutional History: From Teutonic Conquest to the Present Time, ed. C. Philipson, Sweet and Maxwell, London, 1919. 2. 342 Freeman, prema: Walter Houghton, navedeno, 247. 343 Harold Spender, The Cauldron of Europe, 115. 344 Isto, 116-118.

130

Imaginarni Irci i unutranji Drugi

Ambivalentna predstava o balkanskom identitetu koji je blizak i dalek, evropski i azijski, javljala se jo u osamnaestom veku, kada je Bajron otkrivao novi svet koji ga je podseao na kotsku. U ovim romantinim predstavama, slinost izmeu kota i Balkanca bila je u nesalomivom ratnikom duhu, sve dok u dvadesetom veku taj duh nije shvaen kao razvojna prepreka imperije. Veza izmeu brdovitih krajeva Srbije i kotske, i paralela izmeu Bosanaca i kota prisutna je kod Rebeke Vest. I Meri Daram, a stanovnitvo iz planinskih krajeva Balkanskog poluostrva doivljeno je kao neto ve vieno; neto to treba posmatrati i analizirati, na kraju shvatiti, kako bi se razjasnili odnosi u zemlji iz koje se dolazi.345 Dok je kot oznaka za balkanskog gortaka i evropski borbeni materijal,346 Irac sugerie balkansku neobuzdanost, ruilatvo i politiku iracionalnost zbog kojih na povrinu izbijaju drugi stereotipi poput onih o divljoj prirodi, bajkovitosti i mitskoj svesti na kakve se nailazi u obradama Makfersonovih tekstova o Keltima. Svako dakle, ima svog uznemirujue stranog. Balkan je uznemirujue stran Evropi iji je deo, ali koja ga jo uvek nije spoznala i integrisala; Irac je uznemirujue blizak i stran engleskom putniku. Za tog putnika izmeu dva rata, Irac je i deo onog drugog/treeg sveta; Drugi kojeg treba odbaciti, ili vrednovati kao nieg na osnovu stilova, vrednosti i ivotnih iskustava koji se mogu prizvati kao oblik politike kritike. Moda je, na Podunavlju Srbije, Irska paradigmatina jer ne govori samo o maglovitom ostrvu emigranata i revolucionara, nego kazuje o nainu ivota koji nosi tragine posledice podele.347 Ali, kao prva engleska kolonija, u tekstualnim reprezentacijama, Irska je bila mnogo vie: ona koja treba da plati cenu neposlunosti.348 Za Harolda Spendera irska nacionalnost retoriki je marker politikih problema, a irsko pitanje paradigma ekstremizma i politike
345 346

Durham, Mary: The Burden of The Balkans, 1922. Dudley Heathcote, My Wanderings in Yugoslavia, 203. 347 Zoran Josi, Irsko pitanje, Prometej, Novi Sad, 2003. 7. 348 Kao kandidat Liberala za mesto u Parlamentu, Harold Spender je bio ukljuen u pregovore izmeu britanske vlasti i Irske republikanske armije. Posle Prvog svetskog rata, evropske sile su se sastale kako bi iznova ocrtale evropske granice, a pripadnici Sin Fein-a su nastojali da ukljue Irsku u ovaj proces. Odugovlaenje reavanja irskog pitanja, dovelo je do pojave ekstremizma, a od 1920. godine, konflit je intenziviran da bi kulminirao masakrom za Uskrs 1920. godine. Usloanjavanje konflikata primoralo je Britance da ponude kompromis i donesu zakon o Slobodnoj Dravi Irskoj koja imla vlastitu vojsku, ali o ostaje deo Britanskog Komonvelta. O ulozi Harolda Spendera u ovom procesu: The National Archives of United Kingdom, Harold Edward Spender, www.nationalarchives.com/

131

nezrelosti.349 Politike potekoe su mobilisale tendenciju konstruisanja nacionalnog karaktera koji se u tekstualnim reprezentacijama prepoznaje kao keltski dar Slovenima. Kelti su, za Spendera, uzrok destabilizacije svega to je solidno, ustaljeno, provereno, a Pravo naroda na samoopredeljenje postaje jo jedan povod cepanju veih celina to na Balkanu, svakog trenutka moe biti uzrok eksplozije. Shematizacija straha od naruavanja veih politikih celina i slabljenja dominacije jedne grupe u veoj dravnoj celini odraavaju strah od naruavanja idealizovane britanske prolosti. Ostraenost u odnosu na Stjepana Radia i njegove pristalice kao projektovani strah od Irske otkriva etnocentrine tendencije koje se smetaju u vlastito okruenje da bi se narativna agresija usmerila na Hrvatsku. Spender izjednaava Irce i Hrvate postavljanjem paralele izmeu Beograda i Londona; britanske i jugoslovenske politike, zakljuujui da je pitanje Hrvatske identino pitanju Irske350 Kelti su prepreka, faktor nestabilnosti, podsetnik na krhkost imperijalizma, pa Spender pie: U osnovi jugoslovenskog problema je Hrvatska. Njeno stanovnitvo je uvek zadavalo velike probleme. Kao Irci u Engleskoj, uvek su uspevali da nemetnu svoja pravila igre, a ona su po pravilu, pogrena. To je keltski dar. Moglo bi se lako pomisliti da su Hrvati Kelti, ipak oni govore srpskim jezikom, ali koriste latinino pismo.351

Da bi se shvatilo kako Spender dovodi u vezu Irsku i Hrvatsku, treba podsetiti na Radiev politiki angaman, te na njegovo zalaganje za ideju samostalne hrvatsko slovenske drave u sklopu federalistiki ureene Monarhije. Od samog poetka, Hrvatska seljaka stranka Stjepana Radia, bila je austrofilska i prohabsburka, pa je njen program bio ujedinjenje Hrvata, Slovenaca i Srba u okviru Habsburke monarhije. Po trijalistikoj koncepciji, trebalo je da se pored austrijske i maarske, u okviru Habsburke monarhije stvori i slovenska jedinica. Austrofilske stavove, Radi je ispoljio jo povodom austrijske aneksije Bosne i Hercegovine, 1908. godine, predstavljajui Hrvatsku kao odlunog branitelja prava Habsburke monarhije Od Prvodecembarskog akta iz 1918. godine, o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca, HSS je
349

Vie o ovom problemu iz ugla istoriografije: magistarski rad, Aleksandar Rakovi, mentor, Ljubodrag Dimi, Jugoslovenska javnost i Irska revolucija 1916-1923. Filozofski fakultet, Odeljenje za Istoriju, 2007. 350 Isto, 118. 351 Harold Spender, The Cauldron of Europe, 117.

132

organizovala prikupljanje potpisa za memorandum koji je aprila 1919. upuen amerikom predsedniku Vilsonu. U memorandumu, koji nije usvojen, ve rezultirao hapenjem Radia, trailo se da Vilson podri predlog o stvaranju Hrvatske republike. Suprotstavljajui se Pribievievoj koncepciji ujedinjenja sa Kraljevinom Srbijom, bez prethodnog utanaenja o poloaju Hrvatske, Radi je bojkotovao podnoenje adrese regentu Aleksandru. Nakon ujedinjenja Radi je istupao protiv centralistikih tendencija i zasnivajui svoju politiku na priznavanju jugoslovenske dravne zajednice uz afirmaciju hrvatske nacionalne individualnosti. Zalaui se za federativno ureenje drave, uao je konflikt sa nosiocima centralistikih koncepcija. Dvadesetih godina, kada Spender pie Kotao Evrope, Radi je, u svojim predavanjima, esto pominjao revoluciju, pa ga je ubrzo Pai-Pribievieva vlada optuila zbog komunizma i ulanjivanja partije u Seljaku internacionalu. Radi i vostvo Seljake stranke bili su izloeni hapenjima i progonstvima, a problemi sa vladom su, javljajui se u razliim formama trajali sve do atentata u Skuptini kada je Punia Rai ubio Antuna i Stjepana Radia. U zalaganju za federalistiko ureenje, Spender prepoznaje zahtev za autonomijom: Hrvatska zahteva nezavisnu republiku u monarhiji. Situacija se ne razlikuje od one u Irskoj pre primirja. Oni smatraju da je jedino mogue reenje autonomija.352 Konstruktom keltskog dara, Spender nastavlja da se poigrava diskursom o rigidnosti hrvatske politike i popustljivosti beogradskih politiara, te zakljuuje da je kralj uinio sve to je bilo politiki mogue: on je pokuao sve kombinacije: katolike, antikatolike, hrvatske i anti-hrvatske.353 Afirmacija republikanstva nije bila deo britanskih planova za Balkansko poluostrvo, a Spender je bio otar protivnik Radieve politike. Posle Radievog hapenja i bezuspenog obraanja engleskim i amerikim zvaninicima, ovaj engleski diplomata u Radiu prepoznaje Vata Tajlera i prenosi elemente legendi i mitova Britanskih ostrva na Jugoslaviju, nastavljajui da o voi Hrvatske seljake stranke pie kao o harizmatskom lideru iz srednjevekovnih legendi.

352

Isto, 117.

133

Podivljao je! Postao je boljevik. Zastupa seljake u Hrvatskoj da bi ih oslobodio od plaanja poreza. On je balkanski Vat Tajler. Tamo gde izvire voda, obeae vino. Izazvao je politiki haos. Ubrzo nakon to je Spender objavio Kotao Evrope, dogodile su se znaajne promene u vostvu HSS. U izjavama njenih elnika, bilo je i ideja da republikanstvu nema mesta, te da treba priznati monarhiju i dinastiju Karaorevi. Beograd je mesto na kojem Spender daje oduka svojim fantazijama o Irskom pitanju, i strahu da e u vreme kada stari sistem poputa Engleska moda izgubiti autoritet i dominaciju, jo jednom pomiljajui: To se i nama jednom moe dogoditi. Ova strepnja nije u direktnoj vezi sa Podunavljem Srbije, niti je usmerena na Hrvate kao nekakav faktor destabilizacije na Balkanu, ve je ilustracija Spenderovog saznanja da je balkansko jednako uznemirujui kao keltsko ili irsko. 354 Malo toga bi navelo na zakljuak da pored konstrukta deije prirode, divljeg karaktera bajkovite prolosti, politike iracionalnosti i destruktivnosti, postoji jo neto to moe povezati tekstualne reprezentacije Kelta i naroda Balkana. Naime, veza se uspostavlja na nivou diskursa. Osim Herodotovog pominjanja Keltoie na obali Dunava i iznad Herkulovih stubova, savremena arheologija Keltima smatra populacije koje su u zapadnoj zoni kulture Haltata izgradile tvrave i grobove. Evropa na te rasprostranjene kulture uva seanje kroz prie o druidima, imena, nazive gradova i boanstava, i danas, dela Jejtsa, keltizam stvara posebnu subkulturu koja se dovodi u vezu sa buntovnitvom i beskompromisnou.355 To poznato buntnovnitvo prepie se na relaciji vlastito-strano ostajui metafora politike iracionalnosti i kratkovidosti. Ali, poput ideja o divljoj prirodi i udnim verovanjima koji se uvode u keltizam, Balkan se proizvodi kao nedovoljno razvijeno poluostrvo, bez institucija tipinih za razvijeni Zapad sa iracionalnou i sujeverjem na koje prosveeni duh Okcidenta nije ostavio traga.356 Balkan i Irsku, na nivou diskursa najjasnije povezuju tenja za autonomijom kao neostvariv ideal koji je blokoran unutranjim podelama,

354 355

Isto, 117-118. Sredinom devedesetih godina dvadesetog veka, keltizam je probudio interesovanje meu mladima u Srbiji.Uzroci krize u bivoj Jugoslaviji traeni su u delima irskih pisaca, a u javnom i politikom ivotu, na prostorima bivih jugoslovenskih republika, pitanje svake od njih esto je interpretirano putem dovoenja u vezu sa irskim pitanjem. 356 Marija Todorova, Imaginarni Balkan, XX vek, Beograd, 1999. 30.

134

separatizmom, skolou ka fragmentaciji, nemogunou da se iznutra postignu dogovori. O toj tenji za postizanjem autonomije koju je nemogue ostvariti u praksi, na Balkanu i izvan njega govori se kao o balkanizaciji, ili balkanizmu. Balkanizacija je skup osobina, koje duguju ime Balkanu jer su na njemu najizrazitije, ali one se zapaaju u sopstvenom okruenju gde unose nemir i pometnju, pretei destrukcijom dravnih celina u vreme koje zahteva ujedinjavanje. Keltizam i balkanizam povlae diskurse o tenji za nacionalnom emancipacijom, romantinoj borbi za slobodom, ali i izmetenosti, iredentizmu i separatizmu, o ekonomskom i kulturnom kanjenju koje ih ini odvojenima od Centra. I dok za romantine tragaoce i jedno i drugo imaju prednost u zaostalosti, za prosveeni Okcident, ostaju mesta politike zaostalosti. Koncept irskog nacionalnog karaktera u viktorijanskom drutvu bio je tesno povezan sa konceptom keltske kulture i keltskog temperamenta, koja se mobilisala u vreme politikih kriza. Takva kriza je bio meuratni period vreme ekonomske krize i ruenja liberalnog kapitalizma to je pratilo i irske zahteve sa samoupravom. Jo u delu Ernsta Renana, Kelti se opisuju kao ljudi skloni imaginaciji, emocionalno nekontrolisani, strastveni i sentimentalni.357 Engleski putnici ove osobine uoavaju u Beogradu, Zagrebu i manjim sredinama u Vojvodini, pripisujui ih Srbima, Hrvatima, i uopte Junim Slovenima, ili Balkancima, a u viktorijanskoj literaturi one su metafora detinjstva. Dakle, Irci, Srbi, Hrvati (Balkanci) postaju Kelti, oni nezreli stanovnici Evrope kojima je potrebno vostvo odraslih, znatno razvijenijih i razumnijih. Keltske emocije se kontrastriraju engleskoj razumnosti i muevnosti, a njihova visoka emocionalnosti i poetinost suprotstavljene su engleskom pragmatizmu358 Keltizam, prema ovome, nije rezervisan za jedan od naroda Balkana, pre je re o izjednaavanju keltske sa balkanskom neposlunou koja proistie iz varvarskog naslea. Emocionalna nekontrolisanost, sentimentalnost, mistinost i detinjastost ukazuju i na liminalnost. Ono je skopano sa opasnou i brigom, pre svega na politikom planu. To bajkovito-liminalno je i neodredivo kao svet drugaiji od onog koji putnik poznaje, ili u kojem protie njegova svakodnevica dok ivi i radi. Takva bia unose nestabilnost i nepredvidljivost, a opet, potrebna su kako bi putnik na njih projektovao vlastite nedoumice. Ontoloku nestabilnost koju manifestuju objanjavaju
357 358

Vidi: Ernest Renans La Poesie des Races Celtique, Paris, 1854. 22. Anthony S. Wohl, Racism and Anti-Irish Prejudice in Victorian England, London

135

granini pojmovi koji, i sami nisu stabilni i jasni.359 Dva sveta se meaju, uzajamno prljaju, jer njihove linije razgranienja nisu jasne; one moda i ne postoje. Liminalni entiteti su samo pojavni oblici poremeenih, ili nestabilnih identiteta. Tenzija koju oblikuju predrasude prema unutranjem neprijatelju mogu pokazati svoje lice i u drugoj sredini. Na taj nain tenzijama se daje oduka, jer se iza slike nepoznatog Drugog, krije sopstveni tuinac o kojem ve postoje ustaljene slike u vlastitom okruenju. Na tuinac je znaajna figura koja testira ukorenjene predstve o ljudima i njihovom postojanju u stvarnosti. Pred putnikom, na granici se otkriva njegov tuinac uslonjavajui razumevanje prema drugom kolektivu i njegovim pripadnicima. Izmetanje i premetanje balkanske drugosti, govori da i balkanizacija koja deluje na Balkanskom poluostrvu, moe delovati i drugde. Ona je neto poput univerzalnog fenomena oznaka politike nezrelosti, odsustva diplomatske vetine, a najvie politike tradicije koju neguje Zapad. Raznolikost politikog miljea, potekoe u objedinjavanju stranaka sa slinim

programom i onih u formiranju vlade koja bi zadovoljila zahteve svih, a svakako i socijalni problemi koji su bili uzrok prizora poput nezaposlenosti i nematine stanovnitva koje je na beogradskim ulicama ivelo od prosjaenja i milostinje, nisu dobili povoljne ocene putnika. Jo od prvog formiranje koalicione vlade kraljevine, u Beogradu su postali uestali atentati. Posle donoenja Vidovdanskog ustava uoljive su suprotnosti izmeu najjaih stranaka, a sukobi su se zaotravali ba u vezi sa reavanjem takozvanog hrvatskog pitanja. Dok je demokratska struja elela da izvri reviziju Vidovdanskog ustava i zadovolji zahteve Hrvata, Radikalna stranka se tome protivila. Iznova raspisivani izbori, ubistva, hapenja lidera stranaka, ukljuenje Kominterne u pitanje poloaja Hrvatske, sastavljanja i raskidi koalicija, zasedanja i rasputanja Skuptine i na kraju raspadi i pregrupisavanja politikih stranaka u Srbiji zaista su ostavljali sliku usitnjavanja i rasparavanja politikih struja. ak se i unutar Srbije poelo govoriti o sindromu parcelisanja, pa je u istom kontekstu revitalizovan narativ o Srbima kao narodu koji se ne moe sloiti, koji ide protiv svoje brae, sebe samoga, itd.360 Dok se spekulisalo o tome treba li ujediniti srpske politike struje, ili zaista postoji osnov za njihovu razjedinjenost, javila su se miljenja da bi Hrvatsku
359 360

Nenad Dakovi, Ogled o sablasnom, Svetovi, Novi Sad, 6-7. Nikola Tasi, ur. Istorija Beograda, Dragani, Beograd, 1995. 329.

136

trebalo amputirati.361 Namesto reavanja krize u parlamentarnim okvirima, ona se okonavala atentatima kada bi se za to ukazala prilika, pa bi panja javnosti neko vreme bila usmerena na skandal, dok se ne raspiu ponovni izbori, a potom zavede diktatura. To su bili problemi izmeu veinskih naroda: Srba i Hrvata, ali bi on neretko bledeo pred meustranakim konfliktima, ili sukobima unutar jedne politike frakcije to se, kao to je reeno, iznutra prepoznavalo kao autodestruktivna tendencija jednog naroda. Balkanizacija nije samo problem Balkana, ona nema nekakav istorijski i geografski identitet; te ne bira vreme ni mesto, ona naee uzima oblik politike anksioznosti koja kao da ciklino pogaa Okcident. Ova pritajena opasnost koja se smeta u razliite politike i geografske kontekste ima karakter politiko-ideoloke sablasti nevidljivog, ali uvek prisutnog procesa koji, poput virusa vreba raznolike politike organizme. On se javlja i nestaje. Upisan u enciklopedije i leksikone, uoen, zabeleen po okonanju balkanskih ratova, postojao je nekada i postoji sada. Samo zahvaljujui civilizacijskom napretku, putnk ga sada moe uoiti, prepoznati simptome koje balkanizacija ima. Posle nekoliko decenija koje je Okcident uloio u nadu da je ova opasnost iskorenjena, ona iznova izbija na povrinu sa modifikovanom strukturom, sve opasnija po svet. Dakle, nije re o specifinosti meuratnog perioda: strah od balkanizacije Britanije postae uoljiv u engleskoj tampi osamdesetak godina kasnije, u vreme kada je pokrenut problem autonomije kotske. Na kraju, pojavio se uznemirujui koncept engleskog pitanja, kao najproblematinijeg, najdramatinijeg i najbolnijeg, u procesu balkanizacije Britanije. Balkanizacija Britanije je postala popularna fraza, u toj meri da su povlaene prognostike paralele u vezi sa karakterom fragmentacije, a Engleska, kotska, Irska i Vels su imale jugoslovenske pandane. kotska je izjednaena sa Hrvatskom; Vels sa Slovenijom, Severna Irska sa Bosnom, dok se Engleska prepoznala u Srbiji, koja pasivno ili, pak bezuspeno pokuava da ouva vee teritorijalne celine. Opasnost od slamanja Ujedinjenog Kraljevstva bez konstitucionalnog plana, u miru, ostavila bi Englesku na pleima ogorene manjine, koja je izgubila i poslednju uspomenu na imperiju.362 Pokuaj da se ouva demokratija, paradoksalno, doveo je do balkanizacije Parlamenta i na kraju, balkanizacije Britanije.363 Vie od jednog veka kasnije, balkanizacija je
361 362

Isto, 330. Videti www. hurryupharry.org/2006/11/29/balkanised-britain/ 363 www.guardian.co.uk/politics/2004. jan/21/wales. scotland

137

bila politiki komar, a onda se komarni balkanistiki diskurs pretvorio u politiku realnost: Jeziva je stvarnost, da od Slovake, preko Kosova, do Belgije, jaa trend ka fragmentaciji i formiranju to manjih nacionalnih entiteta, na raun velikih federacija pie u Gardijanu leta 2008. godine, dakle, osamdeset godina posle Spenderovog dijagnostikovanja balkanskog sindroma u kraljevini Jugoslaviji.364 Kao diskurs, balkanizacija nema hronoloku i geografsku dimenziju. Ona upada u javni, politiki govor, privremeno se povlai iz njega i iznova pojavljuje se znaenjem sklonosti ka cepanju veih administrativno-politikih jedinica. Ali, mrano jezgro i izvorite tog procesa ba je na Balkanu, gde se dogodio prelom izmeu razumnosti, trezvenosti i nerazumosti i iracionalnosti. Nedvosmislenog odgovora na pitanje: zato, u putopisima nema, ali on se implicitno smeta u mentalitet koji su obrazovali brojni pohodi, vojskovoe i politiki planovi razliitih naroda, plemena rasa i konfesija. Kao i danas, izmeu dva rata, multietninost unosi nemir jer preti balkanizacijom koja pak, izaziva strah od naruavanja nikada dovoljno vrste celine, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije, a ne samo strah da e Jugoslavija nestati jer su njeni stanovnici nesposobni da je ouvaju. Balkanizacija kojom se putnici i politiki analitiari bave nije u vezi sa samim Balkanom, ali ni taj pojam ne oznaava samo fragmentaciju i separatizam, on je pre metafora straha od promene, strepnja od izmetanja uloga na koje smo navikli. Pitanje multietnikog Balkana i multietnikog Podunavlja Srbije je u bliskoj vezi sa identitetom Evrope, jer njihova arolikost otvara rascep i izaziva nelagodnost kroz strepnju da Evropa ne moe biti celina ako ne prihvati i onu tamnu stranu buntovnitv a, nepismenosti, siromatva i svega to je oznaavano kao divlje i varvarsko, neretko se podvodei pod balkansko. U maglovitom Podunavlju Srbije, sve do tada stabilne ideje su postavljene suprotno zapadnoj logici, jer veliko moe biti malo, mono moe postati nemono, oni koji su vladali mogu postati robovi i obratno. Ono je stanje prelaska iz razumnog u nerazumno, ali i konstitutivna zona haosa i antistrukture, uobiajena na rubnim zonama kulture. U tom konfuznom ambijentu gde se rue

ustaljene vrednosti, Kelti vladaju, Tevtonci robuju; odrasli su kao deca, a deca brzo moraju odrasti; smrt i roenje su blii nego ikada, a etnika arolikost je samo jedan od elemenata koji naruavaju mogunost sistematizacije i kodifikacije. Vano je postaviti
364

The Guardian, United Kingdom, Wednesday, July, 23, 2008.

138

sve na marginu, projektovati vlasite probleme izvan prostora koji naseljava evropski, ili ameriki Uzor. Unutar narcistikog neopredmeeno365 poput limena. Multietninost je ono to izaziva strepnju od nesporazuma, separatizma, i na kraju balkanizacije koja se izvan Balkana iri poput infekcije: U svakom balkanskom gradu postoji po jedna mala engleska kolonija koja je zavolela zemlju u koju su je smestili. Svake godine jedna grupa Engleza dolazi da poseti tu zemlju. Najgore je to to su ovi Englezi ve balkanizovani. Oni gube predstavu jedinstvenog Balkana, strasno se vezujui za jednu balkansku zemlju koja postaje njihov ljubimac. Nikada nee posumnjati da njihov ljubimac moda negde grei. 366 Predstave o kotlu Evrope i buretu baruta, koje su postkolonijalnoj terminologiji transformisane u globalno kodifikovan termin balkanizacija imaju mnogostruka znaenja. Izvorno, kao geopolitiki termin balkanizacija oznaava proces fragmentacije ili podele jednog regiona na manje regione koji su neprijateljski i nekooperativno nastrojeni jedan prema drugome. Iz tog termina se dalje izvode znaenja koja gravitiraju oko pojma enklave, ili getoizacije jednog prostora. Balkanizacija sugerie proces segregativne dezintegracije u nekada jedinstvenoj celini. Ona implicira da u jednom multietnikom regionu svaki etniki entitet nuno stremi da formira zasebni dravni entitet., to balkanizaciju izjednaava sa etnocentrizmom i voljom za vlast. Balkanizacija tako ne upuuje na obinu dezintegraciju koliko na specifian vid fragmentacije koja indicira averziju prema razliitom, ksenofobinost, nepredvidljivost trenutka u kojem se formiraju separatistiki projekti, gubitak politike kontrole, nepotovanje jednom usvojenih dogovora, do hroninog anarhizma koji se krije iza projekata o navodnom osamostaljenju, autonomiji, ocepljenju. Ali, videli smo i da je balkanizacija termin koji ne poznaje ni prostor ni vreme, pa se idelno uklapa u metajezik virtuelne stvarnosti u periodu globalizacije. Sa pojmom balkanizacije se semantizuje odsustvo konsensusa i objedinjujuih faktora, prisustvo policentrinosti sa negativnom konotacijom kada svako postaje svoj centar sveta. Tako, balkanizacija
365 366

smisla, konflikti, sporovi, ratovi se istiskuju

napolje, tako da se smeste u ono naspramno, to je misaono neartikulisano ili

Milorad Belani, Razlozi za dekonstrukciju, Beogradski krug, Beograd, 2005. 171. Harold Spender, The Cauldron of Europe, 122-123.

139

postaje proces eliminacije volje za zajednitvom meu susedima koji paradoksalno, lako postaju protektorati, oni kojima se, s distance upravlja u nekom hibridnom i sofisticiranom vidu dominacije. Kata Kulavkova ovaj sindrom naziva predvienom nepredvidljivou dezintegracije.367 U tom pejorativnom znaenju koje je, u sutini arbitrarno zato to proizlazi iz ustanovljenog sklopa konvencija koje oblikuje javnost, balkanizacija bi trebalo da bude odsutna izvan Balkana. Ako je pak prisutna izvan Balkana i ako se primeuje irom Evrope, kao to smo pokazali na primeru javnog diskursa Velike Britanije, onda su balkanizam, balkanstvo, balkaninost i balkanizacija nekakvi univerzalni fenomeni, a iz njih moda proizilazi nekakava univerzalna sklonost oveanstva. Balkanizacija, u tom smislu postaje predstava venog, ponovljivog i predvidljivog fenomena, a ne nekakva ekskluzivna privilegija koju engleski putnici zapaaju samo na Podunavlju Srbije. Spenderov strah da e se moda i nama to dogoditi, balkanizaciju predstavlja kao hibridni termin. itav svet nalazi se pred iskuenjem balkanizacije. Ona ima pluralan identitet. Procesi balkanizacije se odvijaju svuda gde nailazimo na graanske i verske ratove, migracije, terorizam, aparthejd, neonacizam, ignorisanje konvencije o ovekovim i manjinskim pravima, najzad i tamo gde postoji hegemonija i kolonijalizam. Civilizacija i njen supreriorni nosilac, zapravo su politiki osetljivi na sve balkansko, oni reaguju balkanskije od Balkana ca.368 Balkan se vie ne moe balkanizovati, kao to primeuju balkanski postkolonijalni kritiari, balkanizovati se moe samo ono to nije Balkan.

Internalizacija predstave o balkanizaciji Balkanistiki diskurs je sloen i njegovo znaenje zavisi od politikih prilika u Evropi i svetu. Meutim, glavna obeleja ostaju heterogenost i nesposobnost ostvarivanja zajednitva. Sa tim znaenjima na delu je proces slian proizvodnji onoga to je Said nazvao orijentalizmom. Izmeu dva svetska rata, postati strunjak za Balkan oznaavalo je posedovati korpus znanja o fragmentaciji, ratovanju i razumeti konflikte evropskih ili svetskih razmera. Tako je bilo nemogue misliti, pisati ili
367 368

Kata Kulavkova, Balkanskiot model na svet, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. Isto, 43.

140

putovati na Balkan a da se pri tom ne ostane ogranien u miljenju i delanju koje je nametao balkanizam. Strategija balkanizacije zavisi od pozicioniranja Orijenta i Okcidenta, pri emu Okcident nastoji da ne izgubi pozicionu superiornost u odnosu na Orijent. Akademske rasprave o Balkanu i Srbiji zadravale su se i danas se ograniavaju na traenje uzroka konflikata i fragmentacije i na taj nain ulau u skup elja i projekcija o Balkanu kao mestu vene nesloge. Kao ni orijentalizam, balkanizam, unilateralno ne odreuje ta se moe rei o Balkanu, u njega se ukljuuje ideoloko polje preko kojeg Okcident prolazi kroz fazu rekonvalescencije i uvruje identitet spram Orijenta kao svog surogata, ali se uz to nastoji na ouvanju jednog polja neodreenosti. Dakle govoriti o Balkanu, znailo bi govoriti o balkanizaciji, a pod balkanistiki diskurs podvode se svi oblici anksioznosti koje izaziva meanje suprotnosti. Govoriti o Balkanu, znai misliti u kategorijama dominacije, evolucije, hegemonije koje su se ispreile izmeu Orijenta i Okcidenta. Ta granica izmeu mentalno suprotstavljenih svetova nije iskljuivo struktura lai. Liminalnost Balkana koja uznemirava Prosveeni Um jesu formirani korpus teorije i prakse u koji se ulagalo pre dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka i u koji se ulae i danas. Kontinuirano ulaganje je pretvorilo balkanizam u filter kroz koji Orijent posmatra Okcident, a Okcident posmatra Orijent. Pitanja nacionalnosti, porekla naroda, rase i rasizma, ukazuju na to kako se u Srbiji izmeu dva svetska rata mislilo o Balkanu, te kako se proizvodio balkanistiki diskurs ostajui u domenu vladavine pozicione superiornosti Okcidenta nad Orijentom to je izazivalo polemike i podele na samom Balkanu, gde je neko bio vie, a neko manje orijentalan. Kao to smo videli balkanizacija nije ekskluzivna osobina Srbije, pa ni Balkana, ali je ona jedno od onih delova Balkanskog poluostrva na kojem se moe pratiti delovanje/rad balkanizacije. Kao i u drugim delovima Balkana, internalizacija stereotipa o sklonosti fragmentaciji i separatizmu dala je politiki negativne rezultate. Fragmenti sadraja komunikativnog pamenja bili su podsticaj za simbolike i realne podele ( ekonomske, administrativne) i, izmeu dva rata kao i danas, one sugeriu stvarnost Balkana.
369

Uporedo sa realnom

fragmentacijom koja se odvijala tokom brojnih ratova od poetka dvadesetog veka, naovamo, a pod okriljem nacionalne, ekonomske, konfesionalne rasne i druge emancipacije, u pojedinim delovima Balkana, naroito u Srbiji uoava se osnaivanje
369

Videti: Gordana eri, Pravo lice mnoine 2005. 150.

141

antievropejstva. Time se markira posebnost Balkana kao mesta na kojem se diferenciraju gorljivi individualizmi, nesalomiva zaostalost, prirodna sklonost ka nasilju, inat, borbenost i druge predstave koje su produbile reprezentaciju zemalja sa loim imidom. Ukoliko je Okcident nastojao da ne izgubi pozicionu superiornost u odnosu na Balkan, ovaj je pak nastojao da ne izgubi pozicionu inferirornost, osnaivanjem predstava o poluostrvu kojem vladaju mrnja i sklonost ka ratovima. Ta inferiornost postala je deo imida Balkana: razlog za ponos. Ona je prisutna i u hvalisavom popularnom autopredstavljanju Balkana na kojem svakome preti opasnost od svakoga, kako u privatnom i javnom politikom diskursu, tako u, do danas, upadljivim predstavama u popularnoj knjievnosti i kinematografiji. U procesu internalizacije stereotipa o balkanizaciji Balkana, sudeluju brojni faktori, od kojih je moda najznaajniji faktor imputirane geosimbolike liminalnosti kojim emo se baviti i u narednim poglavljima. Bitnu ulogu ne igraju samo reprezentacije nepomirljivih razliitosti u etnikom, jezikom i konfesionalnom pogledu, nego i svojevrsni rasizam koji je konstruisao balkansko-slovenstvo povezivanjem kategorija Orijent i Okcident u diskursu o rasnoj pripadnosti.

142

EVOLUCIONISTIKO NASLEE I RASA

Koncept rase ukljuuje odnose moi koji nalaze svoj izraz u putopisnoj literaturi.370 Kao evropski fenomen, rasizam je zaet u intelektualnim strujanjima koja su obeleila XVIII vek u zapadnoj i u srednjoj Evropi, u novim uenjima prosvetiteljstva i pijetizma. Geografska otkria su doprinela ekspanziji egzotike i interesovanja za erotiku Drugoga dok na naunom planu, antropologija rasporeuje uroenike na nie karike evolutivnih lanaca.371 U Engleskoj se rasistika kvazi-nauka pojavila meu piscima koji su poticali iz srednje klase. Ona je nastala iz elje da se privilegije aristokratije proire na sve klase i pothrane oseanje nacionalne pripadnosti.372 Takva pseudonauka kakva je frenologija zajedno sa popularnom literaturom, izdvajala je izvesne fizike i karakterne osobine kojima je marginalizovala Irce, Crnce i pripadnike niih klasa, a evolucionistika moda devetnaestog, ostala je stabilna u dvadesetom veku, i odigrala znaajnu ulogu u ouvanju koncepta britanske kulturne i rasne superiornosti. Antropoloka drutva uticala su na dalje irenje rasistikih ideja, a pojam rase je iskrsavao kao odgovor na gotovo sve drutvene nepravde. Istaknuti intelektualci devetnaestog i s poetka dvadesetog veka prihvataju koncept rase kao dogmu, te od nje postaje nauni mit koji deli Arijevce i Semite, ili u Britaniji, Anglosaksonce i Kelte. Primarni uzrok, bio je potreba za pravdanjem imperijalizma, pa je darvinistika retorika posluila kao pokrie politikih ambicija nekih evropskih zemalja.373 Teorija o biolokoj nejednakosti ljudi postavljena je kao oslonac eugenikog pokreta koji se razvija pod uticajem darvinizma i devetaestovekovnih rasistikih mitova, da bi se naglasio znaaj herediteta u odreivanju kolektivnog karaktera. U meuratnom periodu, rasizam se pokazao kao jedan od osnovnih idejnih izvora faizma. Tada ponovo oivljava interesovanje za rasistika dela u kojima se iznose ideje o
370 371

Riard Denkins, Etnicitet u novom kljuu, 130. Marija Todorova, Imaginarni Balkan, Beograd, 1999. 214. 372 Hana Ardent, Imperialism: The Origins of Totalitarianism, A Harvest Book, New York, 1968. 60. 373 Irski Frankentajn je predstavljen u noveli Mary Shelley. Vie o ovome: u Irish Famine:Racism www. nde. state. ne. us/

143

nejedinstvenosti svetske istorije, o nemogunosti daljeg progresa u razvoju civilizacije i kulture usled meanja krvi, pa se uspostavljaju pravila po kojima fiziki najjai treba da unite slabije. Kao opravdanje zahtevima za novom podelom sveta u skladu sa rasnim svojstvima pojedinih naroda, ove ideje dobijaju puni zamah po okonanju Prvog svetskog rata. Ovo interesovanje nije ostalo ogranieno na velike sile. U Srbiji je Vladan orevi 1913. godine Albance predstavio kao rasno i kulturno inferiorna bia na putu izmeu ivotinjskog i ljudskog - repate Druge.374 Svako je birao drugost koju eli da iskljui, ne-brata koji stvara nemir i unosi nered u koncept heterogenosti. Meu srpskim intelektualcima rasizam je bio oznaka gotovo fanatine elje da se kvazi-naunim putem dokae srodstvo sa Evropom. Ideolokim sadrajima rasizma pripisuju se retroverzija i arhaino udvajanje koji ne ostaju na pedagokom nivou diskursa: oni se vraaju da bi proizveli vrednost grupe. Izmeu dva svetska rata engleske putnike u Srbiji zanima rasno razvrstavanje stanovnitva. U tom pokuaju, fiziko-antopoloka arolikost ambijenta u kojem su se nali onemoguava precizno klasifikovanje, razgraniavanje i razvrstavanje kojem tee. Rasa i karakter dovedeni su u vezu, a moglo bi se ak rei da je u ovakvim kvazinaunim studijama ta sinteza neizostavna. No, putopisi nisu karakteroloke studije ni studije o rasi i narodima, pa se u njima fiziki izgled stanovnika Balkana i Srbije retko dovodio u vezu sa odreenim temperamentom, mentalitetom, ili karakterom. Ako Srbe opisuju kao ljude tamne puti, kao zdepaste figure, ili kao niske a krupne, njihove karakterne osobine ne bi odgovarale recimo, piknikom tipu, kao to iz ugla dananjice moemo pretpostaviti da se ovaj telesni tip izmeu dva svetska rata dovodio u vezu sa pomenutim telesnokarakternim sklopom. Sumirajui stereotipne predstave o osobinama stanovnika Srbije kasnije emo videti da se njihov karakter uglavnom dovodi u vezu sa neuravnoteenou, oscilacijama u raspoloenju to je suprotno okcidentalnoj autoreprezentaciji. Slino je i sa suprotstavljanjem fiziko-antropolokog tipa Balkanca Anglosaksoncu. Engleska i amerika reprezentacija rasnog tipa Srba podvodi se pod balkanski tip koji nema slinosti sa, u to vreme, autoreprezentativnim Dinarcem.

374

Peter Gay, The Cultivation of Hatred, Norton and Co. New York, London, 1972. 77-80.

144

Tragajui za vlastitim identitetom, Lena Jovii dolazi u Srbiju, a prvi problem sa kojim se suoava je nemogunost smetanja Srba u precizan rasni kontekst. Nesigurna u podatke koje joj daju istraivai i domai intelektualci, putnica poinje sa preispitivanjem pojma slovenstva, pokuavajui da naini nekakav hronoloki sled koji bi stanovnike Beograda mogao da povee sa Ilirima, Keltima, ili bilo kojom grupom naroda koja joj je poznata. U ovom delu sveta sreu se sasvim drugaiji pripadnici ljudske vrste od onih u drugim delovima Evrope. Panju privlae orijentalne pojave meu kojima nisu samo Srbi. Orijentalni su Albanci, Makedonci i Bosanci.375 Tako zakljuuje da su nacionalna i rasna raznolikost rezultat pozicije koju Beograd zauzima, dakle izviru iz mesta na kojem se sreu Istok i Zapad. Iznenauje i uznemirava nemogunost da se ove pojave smeste u jedan kosmopolitski grad poput Beograda. Pripadnici ljudske vrste koje sree u Srbiji, smetaju se u orijentalne pojave. Jedan od elemenata koji su uobliili moderne orijentalistike strukture je impuls da se priroda i ovek klasifikuju po tipovima. U starim ili modernim orijentalistikim spisima nudi se karakter kao osnov fizioloko-moralne klasifikacije. U tim okvirima se prepoznaju fizioloke karakteristike raspodeljene ravnomerno, tako da svakom kontinentu odgovara odreena boja i skup moralnih osobina. Kada je bilo rei o orijentalcu, primenjivani su univerzalni genetski pojmovi poput primitivnog stanja ili posebnog duhovnog zalea.376 No, etnja glavnom beogradskom ulicom zbunjuje Lenu Jovii, pa uprkos poseti Etnografskom muzeju i razmatranjima svih teorija o rasnoj pripadnosti Srba, ona ne uspeva da utvrdi identitet ovog naroda.377 Teko je utvrditi poreklo ove rase, jer da bi se to uinilo, treba otputovati daleko u preistoriju, analizirati novie i bronzane idole kako bi se zaista saznalo ko su Srbi.378

375 376

Lena Jovii, From Here and There in Serbia, 75. Edvard Said, Orijentalizam, 2008. 162. 377 Lena Jovii, navedeno, 76. 378 Isto, str. 98.

145

Haroldu Spenderu se ini da na licima srpskih oficira vidi osmeh musketara, uvijenih brkova, bistrih oiju koje zrae toplinom osvetljavajui sumorni Balkan. Posle susreta sa izmuenim licima karakteristinim za Balkan, dolazak u Srbiju je osveenje379 Ovi nasmejani pogledi koji najee zrae detinjastom toplinom, mogu imati odbljesak nervoze, sumnjiavosti i paranoje.380 Rebeka Vest e u Beogradu primetiti neuhranjenu decu i zdepaste niske ljude meu kojima se izdvaja rastua srednja klasa crvenih, zadriglih, krupnih ljudi srednjeg rasta, iji su crni brkovi bez sjaja poput majmunske dlake381 U skladu sa svojom predstavom Drugih, u jugoslovenskoj prestonici primeuje Francuskinje sa napuenim usnama382, blede i bezobline Nemice praznih oiju383 i Jevreje koji izgledaju ba onako kako je Hitler video sve njegove sunarodnike.384

Zdepasti i niski ljudi nisu u stereotipnoj vezi sa karakterom koji im se pripisuje. Ali, u delu Rebeke Vest, srpsko drutvo je podeljeno na zdepaste i tamne, kojima je dodeljena etiketa negativca i anti-slovena, hedonistiki uronjenog u sistem vrednosti srednje klase i, visokog, plavog pripadnika seljakog sloja koga odlikuju potenje i dostojanstvo. To svakako nije sluajnost i pored toga to se moe dovesti u vezu sa pozitivnom figurom koja asocira na monog i pravednog Anglosaksonca, u njoj ima neega od stereotipne podele na dobre i loe, I dok su za Dorda Hornbija stanovnici Srbije superiorna ratnika sila Balkana,385 Tomas Dekson Grejem primeuje da njeno Podunavlje ne odlikuje ivopisnost tipina za Balkan, zbog ega stanovnike Beograda, bar zasada nije mogue uvrstiti u neku poznatu rasu.386 Balkan je bio neujednaen, a Podunavlje Srbije nudilo mnotvo kulturnih i telesnih identiteta. Sledei modernistiki modus uvoenja reda u haotinost sveta, putnici su
379 380

Harold Spender, The Cauldron of Europe, 125. Isto, 125-126. 381 Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko, 366. 382 Isto, 365. 383 Isto, 352. 384 Isto. 385 Lester George Hornby, Sketches From Balkan, New York, 4. 386 Tomas Graham Jackson, Memories of Travell, 146.

146

otkrili Balkance ljude koji su ni Evropa, ni ne-Evropa, ni Zapad ni Istok. Balkan je prosto meavina: konfilkata iz kojih proizilaze ratovi nesluenih razmera; povra od kojeg se pravi meana salata. Srbi su Sloveni sa orijentalnim osobinama, ili Orijentalci sa slovenskim osobinama. Na granicama nema vrsto utvrenih identiteta, sve se mea, sve je porozno. Zbog izmetenosti u njih se upiralo prstom ili se njihovo prisustvo previalo u smislu drutvenog nadgledanja i kulturnog oporicanja. Iako je Balkanac Orijentalac samo pijanim danom kao u putopisu Lene Jovii i Dadlija Hitkota, ili u trenucima kada stvara muke Prosveenoj Evropi, on esto postaje suprotnost onotologiji okcidentalnog sveta sa njegovim konstruktima hijerarhijske racionalnosti, zakonitosti, doslednosti ili urednosti. Izmeu Okcidenta i Balkana otvara se prostor koji Balkanca udaljuje i izmeta na diskurzivno otuena mesta.387 Delom zato to je rasa Balkanaca imaginarno odreena vievekovnom otomanskom vladavinom, a delom zbog izmetenosti i nesmetenosti, u diskursu o njegovoj rasi uoava se heterogenost, mnotvenost pozicija subjekata, beskonanost nekakvih specifinosti i mesta koja naseljava postajui problem ne-jednog i nejasnog. Balkanac kao da ima naslee koje kasni za Prosveenom Evropom i zbog koje razara binarnu strukturu identiteta; on nije sa Istoka, ali nije ni sa Zapada, njegova rasa nema odreenje. On je beo, ali nedovoljno ist, jer margina na koju ga Okcident simboliki smeta prlja njegovu spoljaanjost. Beo, ali neist, Balkanac otvara meuprostor, zastajkivanje u progresistikom mitu o oveku. Taj prostor sastoji se od upitnog iskustva koji podrazumeva zaostatak u diskursu o rasi kao diskursu o razliitosti. Marija Todorova je miljenja da meuratni rasizam odlikuje konstantno pomeranje sa nauke na estetiku, koje se postie spajanjem osnovnih postupaka novih nauka poput posmatranja, merenja i poreenja sa vrednosnim sudovima zasnovanim na estetskim merilima svojstvenim antikoj grkoj. Rasizam dri do predstave o lepoti: belo je lepo/crno je runo, a lepota se protee do fizikih karakteristika srednje klase koje proizvodi njihov nain ivota. Po povlaenju pseudonaunih disciplina poput frenologije i fiziognomike, subjektivni kriterijumi lepote ostaju vani principi klasifikacije. Lepota se zasniva na nepromenljivom klasinom idealu: sklad, urednost, simetrija postaju sinonimi za sreen, srean i zdrav svet srednje klase. On poiva na pravilu o rasnoj istoti, a samo u malom broju sluajeva meanje rasa moglo je da stvori
387

Homi Baba, Smetanje kulture, Beogradski krug, Beograd, 2004. 429.

147

pozitivnu protivteu. Balkanci su predstavljeni kao neobina meavina, ime im se pripisuje paradoksalna kombinacija odbojnosti i izvanrednih crta.388 Ocenjivanje Balkana na rasnoj osnovi poinje sa vrednosno neutralnim motivnom meavine rasa. Od prostake meavine kakvu proizvodi Vavilonska kula, do koncepta orijentalnomongolskih crta proaranih zapadnjakom skladnou, Balkan je predstavljen kao uznemirujui spoj nespojivog, ali kao to smo videli kod Rebeke Vest, zapadni putnik na tom prostoru sree sve one fizike oblike drugosti koje ukljuuju Orijent i Okcident. Na primeru Srbije, teko je izvoditi vrednosne sudove o smetanju Balkanaca u kategorije lepo/runo kao to to ine autori koji svojim studijama obuhvataju itavo Balkansko poluostrvo. Problem smetanja rase prisutan je u implicitnoj sugestiji o rasnom beskunitvu koje podrazumeva odsustvo autentinog Orijenta i odsustvo autentinog Okcidenta. Upravo je to beskunitvo izazvalo pokuaj kategorizacije i klasifikacije iznutra sa simbolikim znaenjem potrebe za okretanjem Okcidentu i naputanjem pozicije otomanske rtve.

Rasizam u Srbiji Iako je balkanski musketar opinio Harolda Spendera, nasmejanim pogledom i detinjastom toplinom, prilikom razgovora sa beogradskim politiarima, ovaj putnik je Srbe svrstao u Slovene i time umirio svoju tenju za klasifikacijom. Meutim, smestiti Jugoslovene, a posebno Srbe u okvire jedne rase nije bilo dovoljno, ako se ne ispitaju uzroci njihovog rasizma. Taj rasizam se po Spenderu ogledao u mrnji prema Bugarima, pripadnicima druge rase, za koje su Srbi verovali da mogu zaprljati slovensku istotu. Svim raspoloivim kvazinaunim putevima, ovi balkanski Sloveni nastoje da dokau kvalitete i plemenitost svoje rase. Odista, polazei od pretpostavke da krvna grupa A preovlauje kod nordijske rase, srpski antropolozi i lekari nastojali su da dokau pripadnost arijevskoj rasi. Oslanjajui se na rasistike formule, istraivai pokazuju da severno-evropski narodi kao to su Englezi imaju visok procenat zastupljenosti krvne grupe A koja se tretira kao visok krvni indeks kojem se pribliava krvni indeks
388

Marija Todorova, Imaginarni Balkan, 1999. 215.

148

Beograda, Primorske, Dunavske i Zetske banovine, to ih navodi na zakljuak da su evropske dravotvorne sile ostavile snaan rasni peat na stanovnike pojedinih delova Jugoslavije.389 U knjizi Balkan i Balkanci koju je izdao Balkanski institut 1937. godine, neimenovani saradnici konstruiu antropoloke karakteristike tipinog Balkanca, oslanjajui se na Cvijieve, Dvornikovieve i orevieve koncepte. Autori ove knjiice istiu da njihov Balkanac nije udeen, nego pravi, nastao istorijskim, sudbinskim i lingvistikim meanjem. Odreujui mu sastav krvi, duinu lica, boju koe, kose i oiju potvruju njegovu autentinost i nazivaju ga Dinarcem. Ima dakle ljudi visokih, jedrih sa sitnim licem i otseenim potiljkom, tamne kose i koe. To su Dinarci koji zahvataju oblast izmeu Alpa i planina u istonom zaleu. Oni se obino prepoznaju po kukastom nosu, ali to nije nikakva jevrejska batina, a jo manje monopol.390 Ulazei u neto kompleksniju analizu tog nosa, kako ne bi bio shvaen kao jevrejski, saradnici ukazuju na gortaku prirodu njegovog lica. Pa, iako pored njega na balkanskim obalama ivi sitni sredozemac, ova dva oveka razlikuju se po pesmi i duhovnom interesu. Dok je prvi ozbiljan i plemenit, a njegove pesme teke i jednoline, ovaj mali sredozemac je umiljati zabavlja koji peva lako i slatko. To j e, podrazumeva se, rezultat fiziolokih inilaca391 Najznaajniji, u skladu sa meuratnim trendom, za autore ove studije, svakako je krupni, plavi severnjak sa dugim licem i izduenom lobanjom392 Najbrojniji su meu Junim Slovenima koji su Balkansko Poluostrvo naselili za vreme vladavine cara Iraklija, mada je bilo i struja koje su dole ranije. Budui, ratniki izvajani, ovi su bili vojnici i visoki oficiri u Justinijanovoj vojsci, pa njihovim imenima pripadaju i najvee pobede starih civilizacija.

Prilikom jedne diskusije u Hotelu Palas, dva srpska profesora koje Spender ne imenuje, pokuala su da ga ubede u jednu od svojih rasnih teorija.

389

Ilija Malovi, Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji, 1930 -ih godina XX veka, Sociologija, Vol. L (2008), N1. 87. 390 Balkan i Balkanci, Izdanje Balkanskog instituta, tamparija Beletra, Beograd, 1937. 29 -30. 391 Isto, 30. 392 Isto.

149

Bugare (po njima-Srbima) treba zbrisati sa lica zemlje jer su uveli mongolske elemente u istotu slovenske krvi, jo kada su naselili Balkan. U skladu sa ovim, Irci i Velani bi mogli rei da Engleze treba proterati sa Britanskih ostrva zato to su njihovi saksonski osvajai naselili Ebsflit u ranom estom veku i proterali Germane sa juga Jutlanda, kako bi bakljama i noevima unitili rimsko hrianstvo drevne Britanije. I jedno i drugo je istina, ali granice ljudske mrnje se moraju jednom postaviti. Proli su vekovi otkako su Saksonci i Bugari hristijanizovani i civilizovani. Divlji Saksonac je postao moderni Englez, a bugarski Mongol, ugledni graanin Sofije.393 Premda Spender iznova iskazuje strepnju od Iraca i Velana koji bi jednom Engleze mogli podsetiti na mranu prolost kada su bili necivilizovani, kritian je u odnosu na rasizam koji uoava u jugoslovenskoj prestonici. Dva beogradska profesora nisu uspela da priblie slovenstvo ideji starog evropejstva, a Spender je osudio jo jedan pokuaj Balkanaca, da odvajajui svoje poreklo od drugih dokau plemenitost rase. Kroz razgovor sa beogradskim profesorima rasistikih uverenja, Spender itaoca uvodi u naraciju o elji Srba da se poistovete sa prosvetiteljskim, evolucionistikim idealima, pokazujui kako diskus otvorenog, progresivnog i liberalnog Okcidenta deluje na njegovu marginu. Svetla put prepoznaje se kao oznaka napretka, ona otkriva binarnu strukturu moi i identitea, kao simbol drutvene superiornosti. Smeteno u kontekst rase, unutra i spolja, balkanstvo nosi teret negativnosti, u smislu zaostatka ili neujednaenosti. Ali, u Srbiji ono to odbija da bude. Razlozi nisu samo politike prirode, u znaenju nekakve pragmatine prediktivnosti nadolezeeg svetskog rata u kojem e pojam rase odigrati znaajnu ulogu, oni pre lee u snazi ideologije Moderne. Kulturno naslee rasizma, Moderna prenosi putem uvoenja binarnog kodiranja moi koja je konstruisana iskazom. Ova tenja srpskih profesora da dokau rasno pripadanje Okcidentu nije samo pratilac tenje da se priblii zapadnoj kulturi i distancira od balkanskog, ono podrazumeva centrirano razumevanje sveta koje prati konstrukcija jedne rase kao superiorne. To je samokonstrukcija i rekonstrukcija sopstvenog koji deluju i na marginama i tu zaponju svoj ideoloki rad.

393

Harold Spender, The Cauldron of Europe, 130.

150

Iako ivopisni, neobini, tamni, plemeniti, veselih oiju i esto orijentalnog karaktera, ovi stanovnici naruavaju mogunost smetanja u jednu rasnu kategoriju ili jedan deo sveta. Zakljuci, esto kontradiktorni odnose se na Balkanca, Srbina, ili bilo kojeg stanovnika Podunavlja Srbije izmetenog sa, ili jo nesmetenog na odreenu evolutivnu lestvicu, neimenovanog i nepostavljenog u utvrenu kategoriju. Kao neto posebno, postojee, ali bezimeno, neregistrovano, ovo stanovnitvo ima osobine koje odlikuju uvara. Haotinost i nejasnoa prizora, meavina rasa i naroda postaju metafora granice izmeu Istoka i Zapada koji, u skladu sa svojim zadacima, uspeva da ovlada vetinom kamuflae naruavajui mogunost smetanja u poznatu kategoriju. Nemogunost kategorizacije uznemirava i ostavlja praznine u putopisima, ali stanovnike Srbije i Balkana postavlja na granicu izmeu Orijenta i Okcidenta, pri emu se orijentalne antropoloke karakteristike izjednaavaju sa svim onim to je za Zapad Evrope u ranoevolucionistikoj modi tretirano kao inferiorno, a okcidentalno sve to se moglo uvrstiti u lepotne ideale Zapada. Ali, s obzirom da nije ni-tamo-ni-ovamo, Balkan je i nada Evrope, jer kada bude bilo potrebno, Balkanci e biti ukljueni u neku kategoriju. To je stanovnik nedefinisane zone, gde se sve stapa, mea, onaj koji ivi na traci gde nije mogue razluiti ono to pripada unutranjosti od onoga to je izvan nje. Prilikom izgradnje granice, ponekad sa mnogih strana dolaze narodi koji su nastanjeni u njenoj blizini. Svaki donosi fragmente svog seanja i sopstvene istorije koji se na rubovima sjedinjuju i postaju premisa za neto novo, mlado, razliito i ekstremno.

151

MEANJE JEZIKA: KAKO ZVUI SRBIJA?

Jedna od orijentalistikih fascinacija bili su jezici. Premda je teko govoriti o jezikim i kulturnim srodnostima, a ne zapasti u polje stereotipa i konstrukcija bliskosti i udaljenosti naroda i kultura, nauka dri da su brojne i jasne slinosti iznaene u evropskim i azijskim jezicima objanjive uz pretpostavku da je nekada postojao zajedniki, indoevropski jezik iz kojeg su priroeni jezici proistekli. Pretpostavljena zajednica u kojoj se ovaj jezik koristio prostirala se na velikoj teritoriji, zaokruujui evropski i azijski kontinent i prostirui se od Indije do Balkana. Do danas, vlada uverenje da su slini jezici podrazumevali sline kulture a ove srodan sistem miljenja. To je dalje doprinosilo stvaranju slinog naina drutvenog organizovanja i slinostima na planu duhovne i materijalne kulture.394 Kako bi razumeli kulturne slinosti i podvukli kulturne razlike, jo su romantiari zapoeli traganje za indoevropskom osnovom jezika. Nesumnjivo, ovo je doprinelo egzotizaciji jezika Drugoga, njegovoj inferiorizaciji i postavljanju u kategorije vii/nii; razvijen/nerazvijen;

civilizovan/primitivan. Kao uobiajena romantiarska tema, orijentalni knjievni proizvodi tretirani su kao suprotnost Okcidentu. I dok je u delovima Afrike i Azije zaista bilo tekstova koje je Okcident mogao iznova objaviti, protumaiti i anotirati, na Balkanu je, inilo im se, postojao samo zvuk: nerazumljiv i neprijatan. Bez tekstova koji bi mogli biti objavljeni, mealo se mnotvo jezika i glasova. Balkan je odjekivao srpskim, turskim, ruskim, romskim, a kroz njih su strujali nemaki samoglasnici. Mnoina jezika, njihova raznolikost i viebojni registar koji Balkanu daju arm i ivopisnost kao da stvaraju probleme u svim oblastima. Ono reflektuje i viejezinost evropskog kontinenta, na kojem opstaju veliki i mali regionalni i nacionalni jezici.

394

an Kiznije, Etnologija Evrope, XX vek, Beograd, 1996. 43-45.

152

Srpski jezik je na evolutivnoj lestvici Franeske Vilson oznaen kao varvarski.395 Uila ga je neprekidno, a to uenje dovodilo ju je do oaja jer nikada nije upoznala nita tako drugaije.396 Jezik me je isprva dovodio do oaja. Nikada nisam uila nita toliko novo i nepoznato, ili bar od vremena kada sam se uhvatila ukotac sa svojim maternjim jezikom. Ukoliko niste filolog, nemojte raunati na asocijacije i na rei koje e vam zvuati poznato, ili vam liiti na neki zapadni jezik. Gramatika je okantno kompleksna. Savladaete re otac (otats) lako, ili teko, samo da biste shvatili da se ona tako upotrebljava jedino u nominativu, a da o njoj ne znate ba nita u instrumentalu, dativu, vokativu, akuzativu i genitivu. A da ne govorim o pluralu. Jer tu vas eka novi problem. Dva do pet oeva imaju isti plural, a svi ostali na svetu imaju drugi.397 Srodniku terminologiju nije mogla savladati, jer je suvie precizna, a padei su bili neto to bi svakog uenika navelo da odustane od srpske gramatike.398 Uprkos toj razliitosti, zahvaljujui gospodinu Stefanoviu, njenom profesoru srpskog jezika, Vilson je posle nekoliko meseci progovorila srpski.399 Razliitost joj je zadavala najvie muka, a objekti, osobe i pojave koje su pripadale sasvim razliitim vrstama, u govoru su zvuale slino. Tako je bilo sa tatom i psom punicom i pudlicom, a ovaj problem je iskrsavao prilikom pokuaja da razume ko ivi u odreenom domainstvu i u kakvom je srodstvu sa kim.400 Tekoe u razumevanju balkanske srodnike terminologije nije imala samo Franeska Vilson. O ovaj problem spoticali su se brojni putnici i engleski prouavaoci srpske kulture. Leksiko semantike grupe termina za srodstvo se razlikuju po sastavu leksikih jedinica koje u njih ulaze i po semantikim oznakama koji odreuju njihova znaenja. Ako se kao metajezik za analizu semantike strukture termina srodstva u balkanskim jezicima, uzme engleski jezik, uoava se prisustvo tri semantike oznake po kojima se odreuju termini srodstva: generacija, lateralnost i pol. Meutim, u balkanskim jezicima, prisutan je i jedan kojeg nema u engleskom; naime, oznaka bliskosti srodstva koja pokazuje preko kog lana porodice se ostvaruje srodstvo

395 396

Francesca M. Wilson, Portraits and Sketches of Serbia, London, 1920. 17-18. Isto. 17. 397 Isto, 73. 398 Isto. 399 Isto, 58. 400 Isto, 74.

153

- preko mukog ili enskog lana.401 Tako broj termina za srodstvo u balkanskim sistemima zavisi od broja diferencijalnih oznaka i od njihove kombinacije. U semantikoj analizi balkanskih jezika prisutno je po pet diferencijala: pomenutih, za generaciju, lateralnost, pol, oznaku srodstva, a u pojedinim jezicima sa kojima je morala doi u dodir, vana oznaka je i uzrast.402 Na primer, u srpskom postoji est razliitih rei za sestru, zavisno od toga da li je re o sestri vaeg mua, eni vaeg brata, sestri brata vaeg mua, ili eninoj sestri, ili eni muevljevog brata. Za nas je to teko razumljivo, ali u Srbiji se upotrebljava jer velike patrijarhalne porodice jo uvek ive zajedno.403 Srodnika terminologija nije jedino to ju je u srpskom jeziku zbunilo, razlika je bila i u prisustvu padea, zbog kojih e zakljuiti da je srpski jezik istovremeno bogat i jednostavan; komplikovan i groteskno siromaan, markirajui njegovu liminalnost. Srpski je bogat jezik, a ponekad groteskno siromaan. Lep je to jezik, pomalo podsea na italijanski, ali ima neprijatno h, previe sh, dj uz preterano korienje j, z, s. Pokuajte samo izgovoriti mushishishki! Varvarski kakav jeste, on u sebi nosi svojstvenu lepotu i morate uti njihove balade da biste to osetili. Pogodan je za beskonane pesme o kosovskim herojima koje pretvaraju jezik u neku vrstu spore muzike. To je orijentalna muzika, melanholina pa ak i zapadnjak mora potpasti pod delovanje njegove magije.404 Navodnu slinost izmeu italijanskog i srpskog podvlaili su i nemaki putnici koji su, u bedekerima izmeu dva svetska rata nudili opirna i sadrajna poglavlja o lingvistikim problemima i razliitostima izmeu srpskog i italijanskog jezika. Autori bedekera konstatuju postojanje dva pisma u Jugoslaviji, ali i postojanje brojnih dijalekata i izrazito komplikovan gramatiki sistem zbunjujuih morfolokih kategorija

401

Eleni Buarovska, Termini za srodstvo vo balkanskite jazici. Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. 486-487. 402 U srpskom jeziku se odrednica za uzrast retko, ili uopte ne koristi. Ima ih u makedonskom i bugarskom jeziku gde se razlikuju starija/mlaa sestra; stariji/mlai brat. 403 Francesca M. Wilson, 16. 404 Francesca M. Wilson, navedeno delo. 19.

154

kao to su rod, imenice, pridevi, zamenice. Bedekeri i putopisi ih definiu opredeljivanjem za kontrastivni pristup, konstatujui nedostatak neke morfoloke kategorije i dajui pregled fraza koje putnicima mogu biti od koristi.405 Beleka Franeske Vilson ukazuje na ambivalentnost prema jeziku koja se uoava i u konstruktima rase, a kasnije i karaktera. Njene konstatacije da je jezik istovremeno bogat i siromaan, varvarski i lep, dovoljne su da se uoi prisutstvo ambivalentnosti, i sklonost da se ovaj jezik razgranii od drugih evropskih jezika. Balade ispevane na tom jeziku su orijentalne to po pravilu zahteva prideve poput omamljujueg, hipnotiueg implicirajui i senzualnost u varvarstvu. Po Franeski Vilson, sprski jezik je varvarski i orijentalan. Varvarskim jezikom obino govore oni iji su glasovi drugaiji; njima se porie sintaksa i bogat vokabular. Primitivan je jezik ljudi koji se izraavaju jednostavno ili opisno, ukazujui na izgled i funkciju nekog objekta. Uprkos tome to u primitivistikoj recepciji ivotom varvara upravlja izvesna praktinost minimalizam u materijalnoj kulturi i u jeziku, F. Vilson u srpskom prepoznaje i izvesno bogatstvo. Siromatvo ovog jezika odgovara materijalnom siromatvu njegovog stanovnitva, koje dovodi u vezu sa istorijskim okolnostima i prirodom stanovnika Balkana, navodno roenim sa kreativnim potencijalom koji im omoguava da taj nedostatak materijalnih sredstava nadoknade na drugi nain,406 a bogatstvo u socijalnoj kulturi koja se putnici ukazuje kao kompleksnija od zapadne.407 Kao i u romantiarskoj recepciji primitivnog oveka ili divljaka, materijalni, ekonomski minimalizam ne mora podrazumevati i socijalni. Na ekonomskom planu, siromatvo ih spreava da proizvedu vie od onoga to im je potrebno za opstanak, dok kompleksna socijalna struktura koja je izrazita na primeru srodinikih odnosa podrazumeva pravinost, velikodunost i solidarnost, kakvu je Franeska Vilson uoila kod srpskih seljaka, spremnih da prihvate ratnu siroad, i uprkos izostanku izobilja i luksuza, prue im pristojan ivot.408 No, ne treba zanemariti ni podatak da su Grci i Rimljani, varvarskim narodima i varvarskim jezicima nazivali one koji nisu grki, odnosno latinski. Prvi poznat model varvarizma proizilazi iz predstave o tuem jeziku varvarski narod je onaj koji govori,

405

Olivera Durbaba,Odrednice o srpskom jeziku u nekim nemakim bedekerima, Sa bedekerom po jugoistonoj Evropi, Balkanoloki institut SANU, Beograd, 2005. 171-172. 406 Francesca M. Wilson, Sketches form Serbia, 34. 407 Isto, 18-19. 408 Isto, 13-16.

155

ili mrmlja na nepoznatom i nerazumljivom jeziku.409 Kada se govorilo o varvarima mislilo bi se na one koji govore varvarskim, dakle, tuim jezikom ije je znaenje nepoznato. Kako je rastao antagonizam prema varvarima termin je poprimio i vrednosno znaenje budui da je identifikovao tuina i inojezinog kao civilizacijski inferiornog i primitivnog, civilizacija je doivljena kao jezika matrica. Tako deluje i metonimijska projekcija jezike drugosti na civilizacijsku drugost. Oni koji govore tuim jezikom postaju tuinci, a oni koji su govorili drugi jezik identifikovani su kao varvari, postajui predmet civilizacijske diskriminacije. Jezik kao da daje legitimizaciju civilizacijskom dualizmu. Zakljuak Franeske Vilson da je srpski jezik varvarski, ukazuje na jeziki imperijalizam kojim se inhibira neengleski jezik. Nije bila retkost da putnici u daleke krajeve narode koje su zatekli na do tada nepoznatim kontinentima okarakteriu kao divljake ili varvare utemeljujui svoje zakljuke na zvuku koji ovi proizvode sporazumevajui se. Nepoznati narodi i rase esto su opisivani kao stanovnici dalekih zemalja koji komuniciraju nekakvim nemutim jezikom, zvue poput ivotinja, samo zato to je taj zvuk bio drugaiji od onog na koji su putnici u svom okruenju navikli. Slino mesto su u recepciji Franeske Vilson dobili glasovi srpskog jezika kakvi su h, , dj, oni u ijem je izgovoru mogla naii na potekoe, dakle glasovi koji nisu negovani od detinjstva. Kada je re o drugim putnicima, poznato je Berovo poznavanje srpskog jezika o ijem se bogatstvu i lepoti nije izjanjavao. Po njegovom, linom utisku, dobro je govorio srpski, a u putopisu se nailazi na reenice u kojima ima srpskih rei, neretko i fraza, a poglavlja o Srbiji obiluju pesmama i citatima na srpskom. Pomenuto je da je Berova posveta Univerzitetskoj biblioteci, ispisana irilicom. Treba se prisetiti i Berovog zakljuka da su rei njegovog ratnog druga Koste bile srpske, a misli turske410, to otvara pitanje orijentalizacije srpskog jezika. Kako je mogue da su neije rei srpske, a misli turske? Znai li to da je Kosta bio bilingval, ili pak da su u srpskom jeziku opstale turske institucije, nain miljenja. Objanjavajui ta je to to Kostine misli ine

409

U praktinoj upotrebi kategorija varvarin je mogla potei od prevoenja zvuka jezika Drugoga. P o nekima, poreklo ovog termina dolazi od ljudi koji mrmljaju ba -ba-ba. Drugim reima, varvari su bili ljudi iji jezik nije bio grki. Oni koji nisu poznavali grki jezik bili su iskljueni iz Olimpijskih igara. Kasnije, re varvarin dovoena je u vezu sa neukou, svirepou i divljom prirodom. Videti: Kata Kulavkova, Balkanskot model na svet, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. 17. 410 Malcolme Burr, The Sloach Hat, London, 1935. 287.

156

orijentalnim, Ber navodi da je njegov prijatelj upotrebljavao frazeologiju Orijenta.411 Ber ovde misli na leksike balkanizme koji svedoe o ouvanju pojedinih turskih institucija u srpskom i drugim jezicima koji se korise na Balkanu, to podrazumeva strereotipnu orijentalizaciju Srbije zasnovanu na orijentalizaciji Turske. Nasuprot relativno stabilnom gramatikom sistemu, postoji promenljiv, ili otvoren leksiki sistem jednog jezika. Prirodno, pretpostavlja se da narod koji je iveo na jednom prostoru ne moe potpuno ieznuti, nestati bez traga, pa tako jezici koji su bili u upotrebi ne mogu sasvim nestati. Leksiki balkanizmi su nastali uporedo sa potrebom ljudi da se, u svakodnevnom ivotu, meusobno razumeju, u vreme kada nije bilo kodifikovanih jezika i dravnih granica u smislu koji nam je danas poznat. U svim balkanskim jezicima, upeatljivi su turcizmi koji su u manjoj, ili veoj meri ostavili trag na razliite sfere ivota. Leksiki balkanizmi odlika su narodnog jezika, posebno onih semantikih sfera kakvi su pojedini zanati, elementi materijalne kulture, dakle ishrana, odea, a naroito, narodno pravo i religiozna terminologija. Oni su prisutni u neformalnoj komunikaciji, kada se slobodno izraava ne mislei na normiranu re, jer je vano razumeti se, a pretpostavljamo da su Kosta i Ber, ili pak, jedan ili drugi, govorili na takozvanom stranom jeziku. Orijentalna frazeologija je mogla biti u upotrebi kada jednom, ili drugome ponestane re kodifikovanog jezika na kojem se sporazumevaju. Tada i Ber koristi tursku izreku: Nije Osman ono to je bio.412 To bi znailo da je turski bio neka vrsta prelaznog jezika, onog koji im je omoguavao sporazumevanje u trenucima kada bi nedostajala re na jeziku Drugoga. To, prirodno podrazumeva da je i turska kultura ostavila naslee koje je zahtevalo specifinu terminologiju. Leksiki balkanizmi traju onoliko koliko funkionitu sami sistemi koji zahtevaju upotrebu te terminologije. Sa novim nainom ivota, drugaijom ishranom, odevanjem, nastankom novih zanata, uticajem novog religijskog sistema takvi uticaji nestaju.413 Takve pojave ne nestaju odjednom, onog trentka kada jedna zemlja izgubi neki rat a zemlje kojima je vladala dobiju samostalne drave. Jezike pojave se menjaju sporo, u dugom vremenskom periodu, i nisu odjednom uoljive. Kada su balkanski jezici kodifikovani i formirane nacionalne drave zapoeo je suprotan proces od pojave

411 412

Isto. Malcolme Burr, Isto, 287. 413 Sneana Velkovska, Statusot na leksikite balkanizmi vo makedonskiot jazik.,Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. 467.

157

leksikih balkanizama. Ako su do tada ljudi imali potrebu da u svakodnevnoj komunikaciji poznaju jezike svojih suseda, sada u nacionalnim dravama, ova potreba prestaje da bude izrazita. Nacionalna svest je doprinosila da balkanski narodi odbacuju sve to je oznaeno kao strano, tue. S obzirom da izmenjeni nain ivota ulazi direktno u leksiku, jezik se menja sa promenom naina ivota, ali ne naglo. Upotreba neke rei traje generacijama, posle izmene drutvene situacije. Tako se namee zakljuak da je upotreba leksikih balkanizama bila potrebna u neformalnoj komunikaciji, iako je Otomansko carstvo propalo, a balkanske zemlje formirale nove dravne celine. Pored ovoga, Ber u uvodu napominje da je Srbiju poznavao mnogo pre osloboenja od turske vlasti, a jezik koji je tada nauio, mogao je ostati u njegovoj upotrebi. Izmeu Bera i srpskog stanovnitva ostao je jezik sa brojnim balkanizmima, kao sredstvo sporazumevanja. Naime, iako je opti stav novostvorenih nacionalnih drava, prema otomanskoj kulturi bio negativan, a ono smatrano kao najvea prepreka ka modernizaciji, nisu svi elementi te kulture mogli odmah nestati iz svakodnevnog ivota balkanskih naroda. Ali, ubrzo e prisustvo takvih elemenata kulture spolja i iiznutra biti tretirano kao neka vrsta prepreke u komunikaciji izmeu Balkana i Zapada. Tako deluje da jezik kojim govori Kosta, bilo da je on stvaran ili imaginaran, dakle, bilo da je Berov ratni drug, ili metafora Srbije govori nekom vrstom prelaznog, hibridnog jezika koji spaja tradicionalne i moderne elemente. Moda iznenauje da su engleski i ameriki putnici izmeu dva svetska rata, retko pisali o problemima da naue srpski jezik. Izuzimajui F. Vilson i M. Bera, ostali pisci u prvi plan stavljalju muke sa savladavanjem glasova uglavnom izdvajajui rei koje sadre slova i . U konstrukcijama su se, svakako, javljale interlingvalne greke, one napravljene pod uticajem engleskog jezika, ili one do koje dolazi usled nedovoljne kompetencije u ciljnom jeziku.414 Tako je usklaivanje sopstvenog jezika sa stranim dalo neobine rezultate u transkripciji rei i izraza. Ovo je prisutno u bedekerima i vodiima iz devetnaestog veka, kao u onima koje su koristili nemaki i francuski putnici, tako i u tekstovima engleskih i amerikih putnika.415 Dejvid Futman prenosi komine situacije u kojima bi se naao kada bi pokuao da izgovori neki od glasova kojih u engleskom nema. To su oni glasovi koje je Franeska
414 415

Olivera Durbaba, navedeno, 172. ore Kosti, Dobro doli u Srbiju, Evoluta Beograd, 2006. 32.

158

Vilson nazvala varvarskim. Tako je bilo tridesetih godina u Skoplju kada je sluei se srpskim jezikom, Futman objanjavao ta eli da kupi. Posebno mesto zauzima problem da se izgovore glasovi , , , lj i . Komina situacija koju saoptava Futman, odnosi se izgovor rei u kojoj su glasovi: i lj. Spremajui se za posetu poznanicima, putnik bira adekvatan poklon i nailazi na jeziku barijeru. On govori srpski, prodavci govore makedonski, ali razumeju srpski, dok rei koje nedostaju u njegovom vokabularu, pokuava da nadoknadi onima iz drugih jezika. Dok sam se oblaio, zakljuio sam da bi zgodan poklon moglo biti cvee u ukrasnoj korpi. Lako smo je nabavili a mali Ciganin nosio ju je za nama dok smo dalje razgledali. Naiavi na piljarnicu koja je uvozila kalifornijske kruke, dovoljno skupe da bi mogle da impresioniraju, odluili smo se za njih i produili u cvearu po ljubiice. Nisu ih imali trenutno, ali mogli su ih nabaviti. Trebalo je saekati samo pet minuta. Objasnili smo da ih elimo u korpi. elite li ih u staklenoj posudi? upitala je prodavaica. Zato? Pa, due e trajati. Ne, ovo e biti dovoljno Lako vam je mogu nabaviti i nee vas puno kotati. NeNe elim posudu. Stavite ih meu kruke. Onda, ne u vodu? Ne, samo tako. Kombinacija cvea i voa im je delovala novo. Bili smo, ini se, prvi u tome. ekali smo vie od pet minuta, a kada sam ugasio drugu cigaretu, postao sam nestrpljiv. Kako elite: da ih stavim izmeu kruaka, ili preko njih? Upitala je prodavaica Zabodite ih izmeu, kao da rastu prirodno, rekao sam. I dalje je delovala zaueno, pa sam pomislio da je glupa. Jo uvek nije bilo ni znaka od ljubiica. Sedeli smo i ekali, verovatno jo petnaestak minuta dok devojica nije dola nazad, nosei posudu sa dvanaest zlatnih ribica. Parker i ja smo belo pogledali prodavaicu. Potom je usledilo objanjenje. Tano izgovorena srpska re glasi ljubiice, a ja sam rekao ljubice, to je njima zvualo kao ribice. Na zahtev joj je

159

verovatno delovao udno, ali je, pretpostavljam, ve ula da su bogati engleski putnici ekscentrini.416 U kasnijim putopisima, Futman je ve uveliko savladao korienje slova , , , , , lj to se moe videti iz citata i zabeleenih mesta na karti. Kao i kod ostalih engleskih putnika je ostalo u formi dj, a je povremeno upisivano kao sh. Ostaju prisutne potekoe u razlikovanju mesta na kojem treba pisati C ili K, pa je tako Kosovo, esto Cosovo, a Kosovska Mitrovica, Cosovska Mitrovitza, iako imamo bez greke upisane Kuevo, Koane, itd.417

416 417

David Footman, Balkan Holiday, William Heineman, London, 1935. 100-101. Vidi, Isto. Karta Jugoslavije na unutranjoj strani korica.

160

DISKURS O RATNIKU

Teko je zamisliti govor o Balkanu, nezavisan od sakralnog prizvuka koji povlae ratovi, stradanja i neprekidne razmirice meu susedima, ili sukobi izmeu takozvanih velikih sila u borbi za prevlast na prostoru Balkana. Ove reprezentacije neodvojive su od koncepta balkanizacije kao kontinuiranog stremljenja ka osloboenju od dominacije imperijalnih gospodara i na kraju, razaranja lokalnih identiteta. Ali, o ratovanju na Balkanu ne itamo samo u kontekstu fragmentacije i separatizma, nego ga iznutra, u okvirima etnonacionalistikog diskursa oslonjenog na patrijarhalne vrednosti, prepoznajemo kao deo narativa o simbolikoj mukosti Balkana.418 Izmeu
418

Ameriki antropolozi Allcock i Young, dovode u pitanje vezu izmeu ratovanja i diskursa o mukosti na Balkanu, vraajui se na tezu o liminalnosti Balkana, koji je za putopisce isuvie hrabar, izdrljiv i muki da bi ostao deo Orijenta, ali ipak sentimentalan, mek, patetian, nean, portvovan

161

dva svetska rata, javnim diskursom u Srbiji, dominira predstava o Balkancu fiziki i psihiki zdravom seljaku, odvanom i istrajnom, ali i poslednjem neizopaenom i, govorilo se, nepomuenom stanovniku Evrope. Iznutra, to je predstava naroda koji nije ratniki, ali zna da se bori za odbranu svog nacionalnog imena. 419 Seljako zdravlje i jasan duh koji tei da oslobodi svoju brau, neto je to sasvim odgovara pravom mukarcu, smatrali su savremenici. Herozam je izjednaen sa psihikim zdravljem i doveden u diskurzivnu vezu sa mukou, a s obzirom da je srpski vojnik, u internoj recepciji, fiziki velianstven i zdrav zbog pripadnosti seljakoj rasi, odlikuje ga i herkulska snaga.420 Govor o zdravom, seljakom ratnitvu, pretae se u koncept trezvenosti i vere u snagu miia te, sopstvenu nadmo, 421 preokretanjem oznake slabosti koju Srbiji pripisuje Zapad. Neumornim seljakim, miiima nije bilo teko da ostave plug, i dohvate novu igraku-puku,422 pisao je jedan savremenik dodajui tom ratniku element ruralnosti. Meutim ni konstrukt englestva nije bio odvojiv od diskursa o mukosti i ratnitvu. Ratnik iz srpske politike mitologije i balkanski junak iz engleske knjievnosti nisu iste figure. Ratnik iz srpskog etnonacionalistikog korpusa, vrednosnim preokretanjem dobio je snagu i polet ne bi li kompenzovao izostanak politike moi, a razlika izmeu britanskog vojnika i srpskog ratnika, jo je u mudrosti, trezvenosti, racionalnosti, spremnosti na kompromis i vitetvu, koji se pripisuju okcidentalnom borcu. Engleski vojnik je samostalan, vet, odrastao i samouveren; njega odlikuju vrsta volja i vrsti miii, ali nadasve, on je zatien opipljivou i stabilnou zapadne civilizacije.423 U samopoimanju i tekstualnom predstavljanju, simbolika razlika izmeu srpskog i britanskog vojnika je ona izmeu noa i maa: prvi je simbol nasilja, ili muenikog osloboenja, dok drugi upuuje na gospodarenje i apsolutnu vlast. U engleskim i amerikim putopisima, karakteristika srpskog vojnika nije herkulska snaga nego hrabrost onoga ko nema ta da izgubi. U jednoj taki se najjasnije susreu interni stereotip o ratnitvu i predstava balkanskog ratnitva u engleskim putopisima to je prepoznavanje oruja kao igrake, te srpskog ratnika kao nesvesnog, detinjastog,
da bi bio Okcidet. Videti: John Allcock, Anthonia Young, Black Lambs and Grey Falcons, Berghahn Books, New York, Oxford, 2000. 419 Dragia Vesi, Da li su Srbi ratniki narod, 1919. u Srbi i demokratija, Vidici 1992. 239. 420 Isto. 421 Vie o ovim stereotipima u poglavlju o karakterologiji. 422 Dragia Vesi, navedeno delo, 239. 423 Videti Johan Hoglund, Mobilising the Novel, 122-125.

162

nezrelog. Jednostavna formula po kojoj se Balkanci u dvostranoj percepciji prepoznaju kao ratnici, a ratnitvo ita kao mukost zamagljuje osobine koje u zapadnoj percepciji ima srpski ratnik poziciju rtve, njegovu deprivaciju, muenitvo, infantilnost, imaginativnost, primitivnost i mitsku svest. U takvo shvatanje ratnitva utkana je implicitna binarnost dok balkanski ratnici ostaju nezreli i nekulturni, iako nadareni dobrodunou, esto i altruizmom, iskonstruisani su kao nesposobni da preive bez civilizacije i njene odraslosti, zrelosti i razumnosti. Uestalost diskursa o Balkanu kao muenikom ali i pozicija u kojoj se Srbija nala tokom Prvog svetskog rata, odigrale su znaajnu ulogu. Ba u diskurzivnoj taki, gde se balkanski ratnik prepoznaje kao onaj kome je potrebna zatita Zapada, on gubi na samoproizvedenoj simbolinoj mukosti, ijom naglaenou se iznutra objanjavaju ratne okolnosti. Bilo da se sagledava kao hrabri vojnik motivisan narativima o boljoj budunosti i propalim carstvima iji sjaj treba obnoviti, ili pak, kao genetski izdrljiv vojnik na rubu, on ostaje rtva. Posle Balkanskih ratova, poluostrvo se oporavljalo od dvogodinjih sukoba, ali taj predah nije trajao dugo. Po okonanju Prvog svetskog rata, na Balkanu su i pobednici i poraeni oseali posledice rata, a u javnosti evropskih zemalja saveznica, Sjedinjenih drava, i u javnosti junoslovenskih zemalja, govor o Prvom svetskom ratu nije ostavljao utisak samouverenog pobednitva. Govorilo se o Golgoti, Plavoj grobnici, klanici, o stradanju u albanskom bespuu, dok su to pratile su ilustracije, mahom fotografije vojnika koji izmueni glau jedu sneg; slike raspadnutih tela koja jedu gavrani; bacanju tela stradalih u more. Jednako dramatine bile su predstave stradanja srpske dobrovoljake divizije koja se povlaila preko Dunava u Besarabiju, a ovo mesto u svakodnevnom govoru postalo metafora stradanja i udaljenosti od doma. Moda najsnanije ostale su slike Kajmakalana. U jesen 1916. godine kada su oivele operacije na Solunskom frontu, reorganizovana srpska vojska nala se na, kako se govorilo, najbesputnijem, najbrdovitijem sektoru fronta, u, naglaavalo se, tekim borbama. Iznova su usledile slike vojnika pokoenih mitraljeskom vatrom na preprekama od bodljikave ice i gradovima koji su posle neprijateljskog povlaenja praenog tekim artiljerijskim bombardovanjem opustoeni. Ova stradanja okonana su Probojem Solunskog fronta, a Saveznice zasluge pripisuju srpskoj vojsci i jugoslovenskim dobrovoljakim jedinicama ojaanim sa dve francuske baterije, tu su bili i engleski i ameriki oficiri, dva meuratna putnika Malkolm Ber i Aleksander

163

Pauel. Tragine slike bojnog polja posle Solunskog fronta kruile su Evropom simboliui najviu cenu pobede. Iako je, po zavretku Prvog svetskog rata, Balkansko poluostrvo najzad dolo pod domau upravu, nove balkanske drave suoile su se sa politikim izazovom sjedinjavanja suseda koji su poistoveivali brojnost stanovnitva i dravni prostor sa snagom i moi.424 Na Balkanu se u vreme rata i u vreme mira uvek mogao nai korpus prigodnih predstava o dominantnima i submisivnima, rtvama i osvajaima, ili privremenim mezimcima, kako je pisao Spender, a to je Okcidentu omoguavalo da zadri pozicionu superiornost politikog roditelja, daljim reavanjem nesuglasica izmeu balkanske dece. Ta rtva, muenik, dete koje sporo napreduje i mezimac, izmeu dva rata esto je bila Srbija kao zemlja sa epskom prolou i stanovnicima ija je svest mitska. Infantilizacija je prisutna u stvarnim, koliko i u imaginarnim putopisima. Dovoljno je setiti se Sakijeve reprezentacije ratova na Balkanu kao drutvene igre za decu,425 ili Berovog seanja na velike dane provedene u Srbiji, gde su se deca igrala vojske.426 Najzad, i oovi Vojnici od okolade i Futmanovi komini opisi hvale vrednih ratnika427 koliko i njegovi Deaci od biskvita idu u prilog argumentaciji o tekstualnoj i politikoj infantilizaciji balkanskog ratnitva i viktimizaciji stanovnitva Balkana izmeu dva svetska rata. Ali, u emu su utemeljene predstave viktimizacije i infantilizacije; ta daje povod zakljuku da je balkanski, a ovde srpski ratnik infantilan; da je rtva i muenik; da je matovit i primitivan? Dva momenta su kljuna: uoavanje epike koja ih navodno motivie da se bore i geosimoliko smetanje Balkana na rubove Evrope gde njegovi stanovnici moraju igrati ulogu veite margine, graninih aktera u svetskom sukobu. Realne rtve koje su balkanske zemlje, a naroito Srbija, pretrpele u Prvom svetskom ratu, uklopljene su u ovu geosimboliku predstavu i doprinose retorikoj viktimizaciji Balkana. To su stanovnici sa rubova Evrope ija hrabrost zavreuje divljenje jer njihova prolost nije utemeljena u pisanim izvorima, oni nemaju knjievnost poput Okcidenta, ali su podstaknuti da se uvek iznova bore. S obzirom da ive na rubovima Evrope izloeni su stalnim konfliktima, a hrabrost crpe iz usmene istorije, iz neobine i romantine epike, neopipljive i putniku neshvatljive, koja

424 425

Stevan K. Pavlovi, Istorija Balkana: 1804-1945. Clio, Beograd, 2004. 377. V: Saki, The Toys of Peace, London. 426 Malcolme Burr, The Slouch Hat, 257. 427 David Footman, Balkan Holiday, London, 1935. 159.

164

ba zbog ukorienosti, uvek moe biti prigodno menjana, uvek iznova izmiljana, prekrajana u beskonanim, ponovljenim igrama balkanizacije. U tekstualnim reprezentacijama engleskih i amerikih putnika, prepoznaju se dva modela ratnitva: 1. ratovanje kojem je uzrok vievekovna vladavina Vizantinaca, Turaka i Austrijanaca, pa stoga postaje odbrambeni rat malog hrianskog naroda, dobijajui mueniki karakter. Metatekst ovog odbrambenog rata je folklor, budui da epika postavlja modele transformacije i mitologizacije ija je tema rat. Epska tradicija prenosi znaenje svetosavskog, kosovskog mita i mita o obnovi Duanovog carstva, doputajui dvosmeran rad politikih mitova ija je okosnica kult smrti, spasilaka i purifikativna mo rtve i osvete, predstava ciklinosti i ponovljivosti vremena. 428 Zato kroz figuru ratnika dolazimo i do engleske recepcije balkanske epike i srpskih nacionalnih mitova. 2. U drugoj formi, nailazi se na koncept ratnikog duha iji su uzroci u osobenostima balkanske genetike. Prvi oznaavam kao reaktivno ratnitvo jer mu je ishodite u poziciji rtve koja je usled vievekovnog zlostavljanja orijentalnog Drugoga, reagovala na zaustavljeni razvoj. Takva forma ratnitva dobi ja destruktivan karakter, jer je, za pojedine putnike, militantnost uslovljena primitivnim instinktom, genetikom - prirodom srpskog stanovnitva koje je programirano da ratuje. Oba oblika imaju svoje podvrste koje se razvijaju u skladu sa predstavom o poreklu ratnitva bilo da se ono pripisuje infantilnosti, problemu autoriteta, sticaju nesrenih okolnosti, genetici, ili drugim uzrocima. Iako izviru iz naizgled razliitih koncepata, obe forme se susreu u narativu o liminalnosti Srbije iz kojeg proizlazi stereotip ratnikog duha - reakcije na nepravdu i ratnikog gena kakav se razvija na geosimbolikim rubovima. To je vojnik koji stoji na kraju Evrope. Prei granicu koju on uva, znai ui u marginalni prostor na kojem se vode ratovi, i koji ine neprohodni predeli naseljeni opasnim biima i opasnim situacijama. Prva predstava reaktivnog ratnitva je kroz narativni kontekst mita o Kosovu i obnovi Duanovog carstva prisutna je u delima Rebeke Vest, Lene Jovii, Laveta Edvardsa i Malkolma Bera. Srpski vojnik je herojska figura pogoena nesrenom sudbinom dominacije Otomanske imperije kao drugosti Okcidenta. Ovo je vojnik koji obavlja
428

Boguslav elinjski, navedeno, 56.

165

dunost poteklu iz davnina, pre nego to su doli Vizantinci, Turci i Austrijanci, jer i u tom stanju davne prolosti, liminalnost je privlaila brojne osvajae. Za Frensis Mar i Riarda Bemia, Srbi su balkanski heroji kojima su dati pravo i obaveza uvanja stabilnosti poluostrva koje naseljavaju. Za Aleksandera Pauela, Harolda Spendera, Dorda Lestera Hornbija, Dadli Hitkota i Meri Daram, ratniki duh, bilo da se na njega gleda afirmativno, ili sa odbojnou ostaje uroena osobina naroda koji se smeta na geosimbolike rubove.

Reaktivno ratnitvo

U putopisima, balkanske kulture su predstavljene kao epske, a njihov identitet narativno je konstituisan posredstvom ratova. Oslobodilaki ratovi i pobune dovode se u vezu sa fenomenom borbe za nezavisnost, ali to oslobaanje teklo je sporo zbog zaostalosti balkanskih naroda. Engleski putopisi koliko i srpski politiki diskurs izmeu dva rata, realizuju ratnu naraciju kao kontinuiranu borbu za osloboenje od vladavine Orijenta. U Srbiji je epska poezija bila poseban istoriografski rod, a glavni izvori iz kojih se ova epika oblikovala bili su mitski motivi i arhaina istorija, te se u epici pominju imena vladara, voa, junaka, drava i naroda, kao i opisi stvarnih ili paradigmatinih dogaaja. No, epska istorinost ostaje posledica amalgamiranja istorijskog znanja sa onim to je na planu grae i poetike u usmenoj tradiciji zapameno.429 Budui da okosnicu narodne epike ini junaka borba, glavni nosilac radnje je epski junak koji deluje u skladu sa zahtevima zajednice koju zastupa, a bori se protiv onoga to ugroava vrednosti koje predstavlja. Tako dolazi do sukoba izmeu suprotnih principa, a ishod predanja moe biti srean ili tragian.430 U ovom sluaju, re je o predstavi jedne vrste traginog ratnitva pravednih, neodvojivoj od naracije o napaenom, ranjenom, malom, izmuenom i zaostalom narodu koji svoj identitet uva posredstvom tvorevina usmenog predanja. U tim predanjima, opisani su takozvani epohalni dogaaji koji svoje znaenje crpe iz sposobnosti otkrivanja ili pojaavanja svesti zajednice o njenom narativnom

429

Dragana Antonijevi, Karaore i Milo:izmeu istorije i predanja, Etnoloka biblioteka, Beograd, 2007. 82. 430 Isto, 82-83.

166

identitetu, kao i o identitetu njenih lanova.431 Srbija je shvaena kao zaustavljena u istorijskom razvitku, ona je primitivna, a njena prolost mitska, sadrana u nekoj vrsti narodne umetnosti, umesto u pisanim izvorima poput dokumenata, zakona i povelja. Pristupajui vlastitim politikim mitovima prosvetiteljski trezveno, putnicima se inilo da usmenu poeziju i narodnu umetnost mogu sauvati samo primitivni narodi: oni kojima je svojstvena strast, oseanje koje su civilizovani narodi zauvek izgubili.432 U Francuskoj i Engleskoj, bavljenje balkanskom epikom bilo je pre stvar mode nego naunog interesovanja.433 U devetnaestom veku, Don Bauring prevodi balkansku epiku na engleski jezik, a srpska poezija se tretira kao mesto sa kojeg Okcident posmatra kako svie civilizacija; kao skupina nejasnih i maglovitih bajki koje varvarski narataj usmeno predaje drugome. Vanost iznalaenja puteva prenoenja tih usmenih predanja ogledala se u novoj nadi da e zora civilizacije pre svanuti ako Prosveeni Zapad bude raspolagao informacijama o umenosti varvara.434 Interesovanje za balkansku epiku, iznova se javlja tokom Prvog svetskog rata i po njegovom okonanju, u vreme kada su se u Engleskoj odravala predavanja sa ciljem upoznavanja sa malom saveznicom i njenom kulturom. Mitovi koji su uvali ratniki duh, ili vojniki temperament Srba, putnicima su delovali bajkoliko; oni su se raali meu ljudima netaknutim civilizacijom, moda u umadiji, ili na nekom drugom, jednako udesnom mestu.435 Govorilo se da najvee ratne zasluge Velikog rata pripadaju ba herojskoj i napaenoj Srbiji, primitivnoj zemlji koja se dugo borila za sticanje slobode. Najvie epsko postignue Velikog rata pripada Srbiji i saveznicama, koje su poloile rtve na Solunskom frontu, a Srbija je svoju izdrljivost dokazala oporavkom kroz koji prolazi u ovom periodu,436 pie Lavet Edvards dok izdrljivost dovodi u vezu sa vitalnou, karakteristinom za primitivne narode.437 Argumentujui primitivnost balkanskih naroda, Edvards posee za stereotipnom predstavom vievekovne dominacije Otomanske imperije koja je zaustavila razvoj malog balkanskog naroda,
431 432

Tihomir Brajovi, Identino razliito, Beograd, 2008. 35. Dudley Heathcote, My Wanderings in The Balkans, 9. 433 Gordana eri, Meu javom i med snom, Filozofija i drutvo, XXXI, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, 2006. 434 Isto. 435 Lovett Edwards Filding, navedeno, 236. 436 Isto, 234-235. 437 Isto, 235.

167

ali nije oslabila elju za nezavisnou, i belei: Pod turskom vladavinom ovo stanovnitvo je, u zapadnom smislu, zaostalo jer literatura, vizuelna umetnost i obrazovanje nisu postojali. Nacionalna tradicija je uvala obiaje koji daju boju srpskom ivotu, usmena knjievnost i herojske balade daju im snagu, a kada doe vreme za pobunu, ovi ljudi znaju da se bore438 Traei smisao postojanja i egzistencijalnu snagu u epici, generacije Srba su, ini se Edvardsu, usmenim pripovedanjima davale povod da se ivi u ropstvu, a umre za slobodu. Zahvaljujui vitalnosti kakvu imaju samo mladi, dodaje on.439 Ono nije mlado samo zato to ne postoji dugo, nego stoga to je primitivno, netaknuto civilizacijom, a sebe je uvek iznova okrepljivalo priama koje motiviu opstanak. To svojevrsno oruje za odbranu od civlizacije liilo je Srbiju pritiska obrazovanja, kulture i znanja, u zapadnom smislu, ali su mitovi, legende i bajke u kojima je ivelo i ivi uvali njegovo mentalno zdravlje, ostajui deo njihove romantinosti. 440 Ratnitvo i uvanje usmene tradicije, putnicima se ine nerazdvojnim. Ratniki duh je opstao zahvaljujui tradiciji i to epskoj. Za ovu grupu autora, Balkanac je romantini ratnik koji se bezrezervno rtvuje za ideal slobode, dakle, smrtan je, njegova je egzistencija krhka, zavisan je od volje jaih, a ne moe uvek raunati na podrku viih sila ili na apsolutnu mo jer nije racionalan i mudar: ove osobine rezervisane su za okcidentalnog heroja. Meu nacionalnim mitovima, najvie je rei o Kosovskoj legendi koju putnici koriste ne bi li saeli celokupnu istoriju Srbije i predstavili je kao rtvu otomanskog nasilja. Kosovska legenda je izmeu dva svetska rata odigrala jednu od najznaajnijih uloga u tekstualnoj viktimizaciji Srbije. Sa najvie saoseanja prema ratovima zahvaenoj zemlji pisale su putnice. Motiv jadne, herojske, siromane, izmuene Srbije, prvi put se javlja kod putnica koje su dole u Srbiju poetkom Prvog svetskog rata da bi pruile humanitarnu pomo i radile kao bolniarke u balkanskim zemljama. Tokom Velikog rata, Elsi Inglis je u Londonu objavljivala tekstove i drala predavanja o napaenom srpskom narodu, hrabrosti i stradanju srpskog naroda, posebna predavanja o Kosovu, sa akcentom na proslavu Vidovdana, odravala su se u kolama
438 439

Isto, 236. Isto, 230. 440 Isto, 230-231.

168

irom Britanije. Iz savremene perspektive ire javnosti, ovo se sagledava kao veliki doprinos promeni odnosa i propagiranju srpskog pitanja u Velikoj Britaniji. Prie o podvizima i hrabrosti, malog naroda, pozivanje na saoseanje sa njegovom patnjom, ubrzo su okupile stotinak ena koje su u okviru Bolnice kotskih ena doputovale u Srbiju. Diskursi napaenosti, izmuenosti, bede, stradanja, siromatva, preovadali su i u zapisima Flore Sends, predavanjima Lejle Pedet, kao prethodnicama meuratnih putnica. Tokom Prvog svetskog rata i izmeu dva svetska rata, putnice iz Velike Britanije ukazivale su na fiziku slabost Srbije, njenu nezrelost, nedostatak znanja i iskustva njenog stanovnitva, zavisnost od odraslih, naprednih, civilizovanih. inilo se da, kao i ivot dece, opstanak Srbije zavisi od zdravstvene nege, zatite, dobre volje i ljubavi koju joj pruaju odrasli.441 Kako izmeu dva svetska rata nije bilo otvorenih sukoba na Balkanu, putnice su ee dolazile u svojstvu novinarki, ili istraivaica, pa je poseta spomenicima kulture mogla biti logian izbor. Najzanimljiviji je manastir Nova Ravanica, pisala je Lena Jovii.442 Mada, u njegovom eksterijeru nema niega zanimljivog, na tom mestu se nalazi telo cara Lazara koji je poginuo u bici na Kosovu 1389. godine. Ona zauzima znaajno mesto u srpskoj istoriji kao jo jedna figura uvara nacionalnog duha Srba, vekovima provoenog u ropstvu. Njegovo telo je podsetnik na uzastopne pokuaje osloboenja od turskog jarma.443 Razmiljajui o trpljenju, muenitvu i siromatvu, a najvie o riziku od gubljenja identiteta jednog naroda koji sakralizuje telo stradalog kneza, Lena Jovii ivot u ropstvu sagledava kao svojevrsno herojstvo i pie: Saznala sam da su Srbi telo svog heroja preneli ovde, u Ravanicu, usled straha da bi ono moglo biti oskrnavljeno. Prekrtene ruke ne izgledaju ba kao kod mumije, ali je koa na slian nain tamna i naborana. Ruke su ouvane i zaista deluju ljudski. ak ni odea u kojoj je telo, ne pokazuje znake pretvaranja u prah. Monasi e vam rei da je to udo, jer je car Lazar ivot proveo kao dobar ovek i time zasluio da bude svetac. Komad zlata pokriva glavu i prirodno je zapitati se da li je i lice ostalo netaknuto.

441

Videti: Gerison Lensdaun, Deija prava, Sociologija detinjstva, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004. 187. 442 Lana Yovichich, Here and There In Serbia, London, 1926. 50. 443 Isto.

169

Saznali smo da su mu Turci odrubili glavu, bacili je, a dve stotine godina kasnije, ona je pronaena i identifikovana. Svake godine, na praznik koji zovu Vidovdan, telo se iznosi pred masu. Ljudi iz okoline i iz daleka dolaze da odaju poast.444 Lena Jovii zakljuuje da je Lazarevo telo podsetnik na ropstvo i uspomena na napore da se oslobodi od vlasti porobljivaa. ini joj se da se sloboda jo eka, a to odgovara statusnoj neodreenosti mlade zemlje. Poput Lene Jovii, Rebeka Vest putuje na Fruku Goru sa koje se mogu videti zelene i ljubiaste ravnice, po kojima ogromni oblak plovei ka Aziji baca svoju senku.445 Ova putnica e tamo videti crkve koje odbacuju pravilo da magija moe postojati samo u tami, jer se u njima magija stvara. Ona postoji u kovegu pred ikonostasom, u koji je poloeno Lazarevo telo.446 Ali, osim to osea prisustvo magijskog, putnica zakljuuje da je samo poetsko, fantastino i magijsko koje poraz pretvara u pobedu moglo pruiti utehu Srbima. Opisujui ostatke tela kneza Lazara, Rebeka Vest u njemu prepoznaje gorinu poraza i osea saaljenje, meajui herojsku epiku sa viktimizacijom Srba. Odeven je u odoru od bledocrvenog i zlatnog brokata. Crna tkanina prekriva mu glavu i prostor koji je deli od tela. Njegove mumificirane smee ruke, gotovo crne, prekrtene su u visini kukova i jo nose blistavo prstenje njegovog stalea. Smanjena stopala obuvena su u savremene arape, a preko njih navuene su meke srenjevekovne izme od plave svile izvezene zlatom. Njegovo telo s vremenom se veoma smanjilo: kukovi i ramena poput iljaka izdiu brokat. Izazva saaljenje kao grupa ljudi na uglu ulice u Darouu, ili u nekom velkom rudarskom gradiu.447 Telo kneza Lazara deluje joj siuno i jadno. Ono je navodi da se zapita o smislu ivota i borbe, te da na osnovu tog prizora rekonstruie priu o porazu koji je pretoen u narativ o pobedi. Ali, ta mala stopala i male ruke; itavo telo koje se vremenom smanjilo, sugeriu viktimizaciju Srbije koja je bila izloena osvajanju, ono oznaava kulturno i prostorno smanjenje na koje se nadovezuje marginalizacija ljudi koji

444 445

Lena Jovii, 51. Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko, 388. 446 Isto, 395. 447 Isto.

170

izazivaju saaljenje kao rudari u Velsu.448 To malo i jadno telo, metafora je Srbije, rtve ili jednog marginalnog podruja koje je asocira na Vels, neodvojiv od predrasuda o mitskom i bajkovitom, ali i blizak marginalnom. Bledocrveni i zlatni brokat su potamneli, a na mesto nekadanjeg sjaja dola je crna tkanina kao metafora tame u kojoj se nala zemlja. Iako smanjena, krhka, obuvena u neadekvatne savremene arape, na njoj se jo uvek prepoznaje prstenje kao simbol ostatka kraljevskog dostojanstva. Ali poraz je poraz, i gorak je; i to ne samo zbog ponosa ve stoga to otupljuje ma volje, jedinog instrumenta datog oveku da se odbrani od neprijateljskih sila vasione i nametne im svoju viziju iskupljenja. Kada se ovaj ovek suoio sa porazom, nije samo njegova volja bila osujeena, doveden je u pianje opstanak celog naroda, njegove vere, zaustavljen je ogroman zamah ljudskog duha.449 Putnica izdvaja kneza Lazara kao kljunu figuru kosovske legende koja je Srbe podseala da su nekada imali dravu. Najzad, ini joj se i da je ova mumija bila jedan od temelja na kojima je izgraena figura ratnika. Najznaajniju ulogu u tom podseanju imale su narodne pesme, a drugu ne manje znaajnu, verovala je Rebeka Vest, odigralo je Karaorevo nametenje za umara na Frukoj gori. Rebeka Vest nije jedina autorka koja e dovesti u vezu kosovski mit sa onim o Prvom srpskom ustanku kao varijanti mita o Padu. Dodirna taka kneza Lazara s Karaorem, uoljiva je i u savremenoj folkloristici, gde se analizira kao paradigma o Heroju-Mueniku i Zadunoj rtvi.450 Identifikacija dva heroja koji padaju kao rtve zavere, te mitologizovane sudbine javlja se ciklino kao i mitovi o vladarima gubitnicima koje odlikuju herojstvo, estitost i potenje. Taj motiv jasno je predoen u onome to Rebeka Vest prepoznaje kao narodnu pesmu: Znaajnu ulogu imale su narodne pesme. Te pesme nisu, kako se moe pomisliti, liene umetnikih vrednosti. Spevali su ih Srbi, uglavnom zajedniki, otprilike jedan vek posle bitke na Kosovu, po uzoruna chansons de geste koje su preko Dalmacije veoma rano dospele na Balkansko poluostrvo. Liena svih drugih mogunosti, cela stvaralaka
448 449

Isto, 395-396. Isto, 395. 450 Dragana Antonijevi, Karaore i Milo: mit i politika, Etnoloka biblioteka, Beograd, 2007.98.

171

snaga naroda ulila se u njih; kraj 18. veka, kada je na Zapadu znaaj narodnog stvaralatva poeo da opada, u srpskoj narodnoj poeziji dao je nov zamah, a liberalne i nacionalistike ideje koje je popularisala Francuska revolucija, u tubalicama ovog porobljenog naroda nale su savren izraz.451 Reaktivno ratnitvo utemeljeno u epici se moe dovesti u vezu sa poimanjem vremena u jednoj kulturi. Kada epiku interpretiraju kao instrument koji je porobljenom narodu omoguio da ouva identitet, putnici saoptavaju o nekoj vrsti kompenzacije, procesu koji omoguuje da se nadoknadi izgubljeno ili nikada steeno.452 I u savremenim studijama istie se udeo takozvanih traumatinih istorijskih iskustava na Balkanskom poluostrvu, koja su balkanskim narodima ostavila kulturu pamenja, uvanja kolektivnih uspomena. Ona su skladitena u epici, u pesmama, baladama, legendama i kultu predaka.453 Izdvajajui kosovski mit, kao najznaajniji, putnici markiraju i vanost liminalnog vremena i aistorinosti naroda o kojem prikupljaju podatke. Vreme se
451 452

Rebeka Vest, navedeno, 398. U istorijskoj perspektivi, naglaava se znaaj opteg razoarenja posle pada pod tursku vlast kada je stanovnitvo revitalizovalo prehrianske mitove i praznike. Miodrag Popovi smatra da je za mitizaciju kosovske legende u proznom predanju i deseterakim pesmama karakteristino irenje kulta kneza Lazara. Oslanjajui se na istoriografske podatke, zakljuuje da je meu graniarima mitizacija viteke legende znaila i neku vrstu ponarodnjavanja ranijih pesama. Usklaivanje sa novim drutvenim prilikama dovelo je do postepenog nastanka mita. To je bio proces dugog trajanja koji poi nje od prvih zapisa kosovske legende do Vukovih pesama. Pesme su se oblikovale u sredinama u kojima je dolazilo do otpora Turcima, te otud reminiscencije mitskog tipa iz kosovskih pesama poput krvavih barjaka, kletvi i sl. Miodrag Popovi, Vidovdan i asni krst, XX vek, Beograd, 2007, 104. Meu srpskim intelektualcima devetnaestog veka dolo je do polarizacije, te razliite interpretacije epike. Na jednoj strani je prosvetiteljska trezvenost, a na drugoj afirmisanje paganskog. Funkcija mitizacije vitekih l egendi verovatno je u povezivanju Srba koji su ve u osamnaestom veku bili geografski i kulturno podeljeni na razliite celine. U jednoj su bili Srbi iz Austrije koji su prihvatili evropsku kulturu, a u drugoj, graniarske mase. Podizanjeustanka protiv Turaka zahtevalo je nalaenje zajednike ideoloke potpore, a ona je naena u ideji o nezavisnoj dravi. Mada su austrijsko i graniarsko Kosovo imali razliit karakter: za prve bilo je poetski simbol poraza i veliine, a za duge bojno polje na kojem su d ivlji ratnici vodili borbu protiv Turaka, cilj je bio zajedniki. Na osnovu ovog osvrta, vidimo da su engleski putnici pre mgoli pisati o paganskom Kosovu. Ali, Srbi koji su iveli u Austriji, nisu bili predmet posebnog interesovanja intelektualaca sa Zapada. Takav nain razmiljanja prenet je i na poetak devetnaestog veka, pa iako putnici odlaze na Fruku Goru kako bi videli kneeve moti, pagansku interpretaciju Kosova tretiraju kao jedinu moguu. Dragana Antonijevi smatra da hristijanizovano tumaenje Lazarevog duhovnog izbora, u smislu odabira duhovnih vrednosti namesto materijalnih, predstavlja, u mitskoj konstrukciji, inverziju onoga to se deavalo u stvarnosti, naime, pad i gubitak drave, teritorije i slobode. Hristijanizovana verzija nudi metafiziko opravdanje fizikog poraza, ne uspevajui da prikrije da se radilo o nemoi. Tumaenje poraza kao duhovne pobede sluilo je da se prikriju stvarne posledice Kosovske bitke i ponudi neka vrsta utehe. Narodna tradicija je ponudila jo jedno objanjene gubitka drave kao posledicu nesloga i izdaje. U srpskom mitolokom sistemu, diskurs o izdaji povlai se kad god treba objasniti neuspeh nekog politikog projekta, smatra D. Antonijevi. V. Dragana Antonijevi, Karaore i Milo: mit i politika, Beograd, 2007. 96. 453 Klaus Rot, Slike u glavama, XX vek, Beograd, 2000. 190.

172

doivljava kao statino, epsko, snoliko i fantazmagorino jer postoji izvan istorije. Iznova se potenciraju dogaaji kroz koje je prola zajednica i koji su od istorijski neupitnog, znaaja. Liminalno shvatanje vremena postoji u nacionalnim mitovima kao idealizovanim istorijskim dogaajima.454 Viktimizacijom knez Lazar sa svim potonjim ratnicima, postaje heroj-rtva i primer uzoritosti. Takva rtvena uzoritost je u engleskim i amerikim putopisima izmeu dva svetska rata interpretirana kao ratniki, ili junaki duh uzrokovan dugogodinjim trpljenjem brutalnih osvajaa koje je oblikovalo mitsku svest.455 Slino je sa mitom o obnovi Duanovog carstva: izgubljeno podstie enju za prolou, spremnost na rtvu zarad povratka srenijeg i boljeg vremena kada je zajednica bila slobodna od stranih zavojevaa. Epika je traila i pravdala rtvu, pa se hrabrost o kojoj putnici piu pretoila u rtvovanje za slobodu i zlatne dane koji tek treba da dou. Pojedinci su sanktifikovani na nivou narodne kulture, a ne na konkretnom proizvoenju jedne linosti u sveca kako to ini crkva, iako istono freskoslikarstvo prikazuje ratnike obasjane oreolom. Dakle, ono to putnici tretiraju kao ratnitvo nije samo plod njihove imaginacije, ve i bitan aspekt autoreprezentacije Srba. Konstrukt reaktivnog ratnitva je kompleksan, on ima vie ishodita koja se mogu postaviti u koordinate sveobuhvatne glorifikacijue hrabrosti kao kompenzacije, usled izostanka identiteta zajednice, koliko i sa njim povezanim integrativnim faktorom koji treba da ouva, ili pak konstituie nacionalni identitet. Ishodite ovakve reprezentacije ratnitva je, dakle, istorijsko, u smislu prevagnua paganske predstave vitetva, ali ono je i socijalno-psiholoko, proizalo iz tog istorijskog, jer iznutra su oblikovani mitovi ne bi li skrenuli panju sa marginalnog poloaja, to se pokazivalo kao politiki kontraproduktivno. Strategija viktimizacije se nije pokazala kao politiki plodotvorna jer je Srbiju zatvorila u krug samosaaljenja i prihvatanja pozicije neukog deteta iji je razvoj neumitno zaustavila vladavina onih kojima je dodeljeno carstvo zemaljsko. Odbijajui status politiki odgovorne grupe iji postupci ostaju na zemlji, ratnici su kod putnika izazivali saaljenje koliko i revolt kao nezreli deo sveta. Diskurs o ratnitvu je u engleskim putopisima, pre teko odvojiv od diskursa o infantilnoj, nevinoj, primitivnoj rtvi, ak i mueniku koji je osuen na neprekidno voenje i gubljenje ratova, nego genetski kodiranom ubici. Prosveenost je doprinela opsesivnoj potrebi za odbijanjem mitova, pa. Okcident vie ne veruje u uda,
454 455

Isto. Videti: Kristijan ordano, Ogledi o interkulturnoj komunikaciji, XX vek, Beograd, 2001. 87.

173

to se preputa deci. Mit je za potomke Prosveene Evrope i demokratski trezvene Sjedinjene Drave bio potisnut, oznaen kao inferiorna tvorevina, igraka za neprosveenu decu, Mitsko znanje obuhvata sve sfere ivota; ono ne gubi premo i nije ukinuto naunom milju. S obzirom da ive u mitskom svetu, uvek iznova oivljavaju prolost opirujui se sadanjosti i modernizaciji. Njihovo znanje ne gubi od znaaja pred naunim simbolima.456 Kao da je mata odigrala presudnu ulogu u transformaciji deteta u detinjastog vojnika, a ona treba da mu pomogne u prevazilaenju svih potekoa koje e se javiti u obredu prelaza iz stanja detinstva u stanje odraslosti. Matom se prevazilaze granice pro stora i vremene, doivljavaju fantastine stvari, a zahvaljujui njoj ratnik je spreman na podvige koji prevazilaze njegove moi.

456

Videti: Ernst Kasirer, Jezik i mit, Prosveta, Novi Sad, 1972. 55-56.

174

Geni ratnika Druga predstava ratnitva koje ima polazite u konceptu o svojevrsnoj balkanskoj genetici, uoava se u zapisima amerikog majora Aleksandera Pauela, i engleskog diplomate Dadlija Hitkota. Ona ima tradiciju u starijim putopisma, u belekama Meri Daram koja balkanske narode sagledava kao ljude kojima je borbenost uroena i koji se raaju mrzei susede. To su odnosi izmeu psa i make, pisala je, Zapadu daleki i nerazumljivi.457 Srbi su dominantni narod koji odlikuje visoka vojnika organizacija i zadivljujua hrabrost koja je odgirala znaajnu ulogu u formiranju jake drave. Uprkos sporosti kojom svoju kuu dovode u red i administraciji koja zahteva hitnu reorganizaciju, dobro im ide. Granini geografski poloaj im je dao izdrljivost i dodelio sudbinu vojnika prvog reda. Posle gubitaka kakve je, u ratu, pretrpeo malo koji narod, Srbi jo plamte ratnikim arom.458 Za Hitkota, ovaj ratniki ar nije samo rezultat vievekovne granine pozicioniranosti, nego materijala od kojeg su sainjeni. Krupni, odluni momci u uniformama mariraju kao elita ratnike zemlje. Iz prikrajka smo posmatrali najbolji borbeni materijal Evrope.459 Za Hitkota, ovi vojnici su borbeni materijal, pokretne mete, ili strelci sa granice. Njihov ivot odvija se izmeu ratova: od rata do rata, poput meseara iz putopisa M. Daram koji ekaju rat da se probude. Izmeu ne postoji nita, to je samo aljkava administracija, sporost, lenjost. Njihov karakter suprotstavljen je karakteru mudrog i zrelog Okcidenta koji je dovoljno star da ui na vlastitim grekama. Dok je rat zapadnjake uinio pacifistima, Srbi posle pet godina mira, pate za ratom pisao je Hitkot.460
457 458

Vesna Goldsvorti: navedeno delo, 206. Dudley Heathcote, My Wanderings in The Balkans, navedeno, 203. 459 Isto, 214.

175

Slini balkanski meseari koji spavaju u miru, a aktivan ivot vode u ratu, prisutni su u starijim putopisima.461 Noni ivot koji ispunjavaju okantne predstave balkanskih klanica, podravaju sliku evropskog Balkana kao miniranog, problematinog i nedovoljno evropskog, onoga koji to jo uvek nije ili nikada ne moe biti sasvim evropski. Ona povlai i nekakvu evropsku fasciniranost stanjem rata koje romantizuje Balkan omoguavajui okcidentalizaciju Zapada i njegovo smetanje naspram Balkana. Proistekla je iz ubeenja da je rat meavina pakla i zabave, svojevrsne igre balkanizacije koja podrazumeva fragmentaciju. Simbioza balkanskog mita o ivotu na granici koji obavezuje na ubijanje i stradanje, na jednoj strani, i reprezentacije koje su Srbiju konstuisale kao teren ritmino-cikline smene dva stanja, mira i rata, pokazala se destruktivnom. Dva stereotipna modela Balkana kao liminalnog podruja, poput dve sistemske matrice, latentno su prisutne u realnosti. Stereotip o borbenom materijalu sa granice ciklino se snano odraava na politiko stanje u kojem se nalaze Srbija i Balkan, ali otkud potreba da se lociraju predstave koje destabiliziraju jedan, a etabliraju drugi model Srbije? Izmeu dva rata, kao i danas, reprezentacije su bile podlone manipulacijama, te su se stereotipi aktualizovali u periodima kada do izraaja dolazi potreba za redistribucijom vlasti nad odreenim prostorom. Reprezentacija se tada koristi kao sinopsis. Dominacija centra se lako izvodi, ako ve postoji podloga u mitu, naracija koja je podlona istorijskoj aktualizaciji. Tada se reaktivira jedan od dva stereotipa: Srbija/Balkan kao uvari mira, ili Srbija/Balkan kao izazivai rata. Demistifikacija mitova koji podruje ine podlonim za prihvatanje sterotipa, o borbenom materijalu, kao jednom od moguih, moe biti uvod za novo samopoimanje i simboliko redefinisanje Srbije/Balkana.462 O Srbima kao borbenom materijalu, ljudima koji plamte ratnikim arom, posle mira pate za ratom, Dadli Hitkot pie tridesetih godina dvadesetog veka u trenucima kada se svet priprema za novi konflkt globalnih razmera. Okcident se ovde nalazi u ulozi scenariste i reditelja, jer ukoliko je jedna grupa oznaena kao ratnika, nuno je ukljuiti je u konflikt. S obzirom na ve pripremljen teren infantilizacije, imid
460 461

Isto, 214-215. V: Mary Edith Durham, The Burden of The Balkans, London, 1905.14. 462 Kata Kulavkova, navedeno, 38.

176

destruktivne balkanizacije, a uz to i realan zaostatak za ostalim delovima Evrope, na planu nauke, tehnologije, obrazovanja, Srbija nije mogla sama birati ulogu. Kao da je reaktivno ratnitvo sa svojom romantinom utopljenou u epiku ve pripremilo teren za konstruisanje gentski odreenog vojnika. Afirmisanje stereotipa o hrabrom borcu, junaku koji legitimno brani svoja prava, sada se sagledava u svetlu mree balkanizma: liminalnost, imaginarna, dodeljena, ili realna, povod je da se ostane u neprekidnom stanju rata i haosa. Koreni konflikta nalaze se u sudbini. Iznutra, stereotip o ratniku, pokazao se kao razorna strategija naduvavanja hrabrosti i insistiranja na ratnikim genima koji su oslikali karikaturu neustraivog naroda. Na nju je dodavan niz kitnjastih detalja od izostanka racionalnosti do nemogunosti pripitomljavanja divljeg i slobodarskog duha. Priroda stereotipa, ostavila je dovoljno prostora za prigodnu instrumentalizaciju sa znaenjem jednog od najbitnijih elemenata samoodreenja u trenucima drutvenih nejasnoa. Konstrukt ratnika posluio je na Balkanu kao i na Okcidentu kao odgovor na konflikte i kao povod za ratove i razmirice sa susedima, koliko i osnov za hvalisanje trpeljivou, snagom, jainom. Za Aleksandera Pauela, iako ve smeten u kategoriju primitivizma, Srbin je najbolji evropski vojnik. Ponekad nemarno obuen, nedovoljno disciplinovan, najbolji je strelac i neumorni peak.463 Ovaj ameriki major, stanovniku periferije konano dodeljuje status evropskog vojnika, ali ga primitivnost spreava da vojniki duh pripie dobroj organizaciji ili tenji za slobodom. Kroz tog vojnika, neumornog peaka, Srbija je personalizovana, odreena posredstvom rata. Za Pauela, razlozi su u instinktima koje ima ovaj vojnik. U njemu ima neeg instinktivnog to ga podstie da umesto motike uzme puku464, zabeleio je. Dok Pauel aludira na lenjost srpskog seljaka koja se kompenzuje hrabrou, Harold Spender sumnja u to da je pozadina srpske militantnosti vojniki duh. Radi se o snanoj rasi, ali uveren sam da ispod njihovog militarizma nije agresivan duh, niti politika ambicioznost, nego odluka da izbegnu patnju465

463 464

Alexander Powell, The New Frontiers of Freedom, 262. Isto, 263. 465 Harold Spender, The Cauldron of Europe,, 129.

177

Ako se neto pokazuje kao agresivno u njihovom ponaanju, to je posledica nevaspitanja koje je osobina svih malih naroda. Kod Spendera, ovo ima reverzibilan karakter. Da teko vaspitanje Srba nije genetski determinisano, ne bi toliko dugo ostali mladi. Nekakva izmena u njihovom karakteru neophodna je zarad pretvaranja divljih naroda u civilizovane, nastavie Spender, dok u Orijent Ekspresu, kritikuje pobornike lekovitosti nasilja. Oni koji u ovo (ratove) veruju bie obeshrabreni ako se iskreno zamisle nad rezultatima Balkanskih ratova. Umesto poboljanja odnosa meu balkanskim narodima, ratovi su ih pogorali.466 Ti pogorani odnosi o kojima pie Spender, nisu samo konstatacija da stare Otomanske imperije vie nema, nego odraz jaanja njegove strepnje za odnose meu balkanskim narodima: meu pripadnicima grupa koje vekovima uvaju svoj identitet u folklornim formama, udruuju se protiv zajednikog monog neprijatelja i, po okonanju sukoba ulaze u meusobne konflikte. Revolt u odnosu na osvajae, borbu protiv brutalnog otomanskog vladara, prezir i mrnju prema njemu smenjuju trenuci privrenosti susedima koji se okonavaju novim ratom. Zato je, za putnike, identitet balkanskih naroda vrsto povezan sa konfliktom, u toj meri da se moe ostvariti samo kao rezultat smrti. Internalizovani diskurs o ratnitvu Oba koncepta ratnitva: reaktivnog i genetskog pokazuju da opstanak identiteta balkanskih naroda nalae bitku, borbu, i moe postojati samo zahvaljujui otporu. Etniki identitet je, u skladu sa tim, ostvariv samo kao rezultat rtve, a njegove vrednosti se uobliuju u trenutku kada su ugroene. Elementi predstave o ovom identitetu ne postoje po sebi nego se javljaju kao odgovor na izazov koji predstavlja Drugi.467 Zato evokacija balkanstva kao okvira srpskog identiteta, podrazumeva insceniranje dramskog zapleta: on nastaje iz konfliktnog i neprijateljskog odnosa Drugih prema njemu, i njegovom konfliktu sa Drugima. Ta sklonost da se balkanska drugost
466 467

Isto, 130. Ivan olovi, Bordel ratnika, XX vek, Beograd, 2000. 162.

178

konstruie posredstvom konfliktnosti nije prisutna samo u belekama putnika sa Okcidenta, nego i u balkanskim zemljama kroz slavljenje herojske prolosti putem folklornih formula u javnom politikom diskursu. Na slavljenje herojske prolosti nadovezuje se praksa isticanja supreriornosti jedne od zemalja na raun druge, ili oseanje nepravedne viktimizacije koje se oslanja na tradicionalnu prolost i slavne pretke, dok se gubi iz vida aktivnost aktuelnih uesnika u politikom ivotu.468 Viktimizacija je jedna od bitnih komponentni srpske autoreprezentacije i nije prisutna samo u javnom diskursu meuratnog perioda, ve se iznutra javlja ciklino. Izdvajajui tri kljuna elementa srpskog autoportreta, Srbe kao 1. gubitnike; 2. rtve i 3. pobunjenike, Stef Jansen, analizira delovanje nacionalizma kao posledice traume, izdvajajui opsesivnu preokupaciju patnjom i samortvovanjem Srba kao naroda. Viktimizacija izranja iz kosovskog mita i i razvija se kao epika srpske patnje. Diskurs o odbrani hrianske vojske u bici na Kosovu oblikovan je u ep o Srbima kao poslednjim braniocima hrianske Evrope u naletu islamskog ekspanzionizma. Posle bitke, diskus o rtvi poprimao je razliite oblike; petovekovna patnja pod Turcima, nastavlja se u drugom obliku tokom Prvog svetskog rata, dostiui vrhunac u Drugom svetskom ratu, a svaki potonji sukob predstavljen je kao dokaz o predodreenosti Srba za patnju. Dugo trajanje diskursa o rtvi doprinelo je uobliavanju politikog mita o sudbinskoj predodreenosti za gubljenje ratova i sveoptem oseanju gubitnitva i nemoi.469 Optereenost fatalistikim uverenjem u sopstveno istrebljenje neguje strepnju od ciklinog rtvovanja Srba na oltaru svetske istorije. Topos muenitva i njegova institucionalizovana stilizacija ukazuju na tetnu instrumentalizaciju slike Srba kao epski odabranih za smrt, unitenje, istrebljenje i preuveliavaju znaaj i ideju neminovnosti rtvovanja. U mitu, istoriji i knjievnosti

468

Zagorka Golubovi, Multiculturalism and Minorities Rights In The Balkans, Democracy and Multiculturalism in South East Europe, Ethnicity Research Center, Etnos, Beograd, 2003. 190. 469 Stef Jansen, Victims Underdogs and Rebels:Discursive Practices of Resistance in Serbian Protest; Critique of Antropology, Department of Sociolog and Anthropology, University of Hull, UK, 20(4) 402.

179

prisutna su tri modela ljudi iji ivot dostie maksimim ispunjenja u smrti. To je najpre sakralna rtva oveka koji mimo svoje volje umire za dobro ire zajednice; zatim, epski heroj koji umire za dobro grupe po sudbini koja mu dodeljuje besmrtnu slavu; tragini heroj koji pada iz slave u bedu ispatajui krivicu; i muenik koji bira sopstveno rtvovanje premda to moe biti i njegova sudbina, dok ira zajednica ne mora biti svesna veliine i znaaja njegove rtve. Prihvaeni model epskog heroja oznaava plemenitu rtvu odricanja ivota, ali njemu kao i mueniku, stradanje moe biti sudbinski dodeljeno. Kosovski mit pretpostavlja upravo ovakvu rtvu koja je epsko sudbinsko i izabrano samortvovanje zarad odbrane svoje zajednice, ali i zarad sticanja vene slave.470 No rat se moe razumeti i kao obred rtvovanja velikih razmera; kao dramatino ispunjenje kolektivne nacionalne sudbine koje oveka uspeva da odvoji od svakodnevne koloteine. Motiv rvovanja i spremnosti da se ono prihvati bez obzira na cenu postaje opte mesto ratnike retorike iji je pravi smisao pre u vaskrsnuu kroz smrt nego u postizanju ovozemaljskih ciljeva, to se iznutra pretae u metaforu o odricanju od ovozemaljskog, zarad dostizanja carstva nebeskog. Za srpsku politiku mitologiju, znaajno je to to obred rtvovanja podrazumeva i novi poetak, pa se tako poziv na ratovanje/rvovanje moe razumeti kao poziv na regeneraciju.471 U tom smislu, rtva je neophodna da bi se dostigao novi, obnovljeni ivot; da bi se ostvario ideal vitalnosti zajednice koja u svakom svetskom konfliktu biva nanovo rtvovana, ali sa rtvenog oltara ustaje nova, preporoena, obnovljena i, nadasve, mlada. Smrt tako obezbeuje novo raanje i uvrivanje identiteta Srba kao mladog i sveeg narataja naspram uvele ili trule Evrope. Epovi, ili velike prie o slavnim precima, velikim ratnicima i rtvama sakralizovanih konflikata sadre formule i nizove diskursa koji se kazuju i uvaju poput najveih istina.472 Njih zapaamo kao govor o granici kao zoni sukoba u politikom diskursu i danas, one imaju naroitu vanost i aktuelnost prilikom objanjavanja ekonomskih nedaa i politikih konflikata, nude se kao podloga ratova i objanjenje vremena i

470

Dragan uni, Nacionalizam i knjievnost, srpska knjievnost 1985-1995. Research Support Scheme, Open Society Institute, Budapest, 1999. 77. 471 Ivan olovi, Bordel ratnika, XX vek, Beograd, 2000.129. 472 Videti: Miel Fuko, Poredak diskursa, Karpos, Loznica, 2007. 9.

180

prostora. Viktimizacija je jedna od bitnih komponentni srpske autoreprezentacije. Dodeljivanje liminalnosti balkanskom ratniku ini ga neodreenim, on nije ni tamo-niovamo. U dvadesetom veku, kada je zlatno doba otomanske imperije prolo, u tom graniaru, za engleske i amerike putnike, jo ima neega to pripada prolosti orijentalne brutalnosti. Ta brutalnost je sablasna, dakle neodrediva jer predstavlja svet drugaiji od onog u kojem se odvija svakodnevni ivot putnika, a u sablasti ima ontoloke nestabilnosti koju manifestuju ubijeni vladari. U duhovima tih vladara, koliko i njihovih ubica, meaju se dva sveta; prolo i budue, Orijent i Okcident.

181

SVIREPI ORIJENTALCI ILI RTVE POGRENE POLITIKE: MEURATNA RECEPCIJA UBISTVA KRALJEVSKOG PARA

Nemogue je govoriti o predstavi balkanskog ratnitva a da ono, pored munih slika stradanja i porobljenosti, ne izazove asocijacije na brutalnost, sklonost ka nevienim zloinima, kasapljenjima, odsecanjima ekstremiteta, uopte nepotovanju pravila ratovanja kakva su ustanovljena konvencijama, bilo da su poinitelji ugnjeteni i razjedinjeni narodi Balkana, ili njihovi osvajai. Ne treba zanemariti ni refleksiju tih predstava na unutranje politike probleme, ni udeo u proizvodnji geosimbolikog prostora obeleenog zaverama, diktaturama, uhoenju, proganjanju, uskraivanju slobode, slikama sumanutih vladara neprijatne spoljanjosti473, i napokon, neobino brutalnim povratnim reakcijama naroda na njihovu vladavinu. Pisanje o ubistvu kraljevskog para Obrenovi zahteva smetanje u vremenski kontekst koji je izvan meuratnog perioda, ali ono pokazuje kako se predstave usklauju sa aktuelnom politikom situacijom, te kako recepcija istog fenomena moe dobijati razliit karakter u promenljivim meunarodnim odnosima. Iako je atentat izvren 1903. godine, a potom usledio niz novih politikih situacija koje bi privukle panju putnika, on ostaje jedan od problema koji se u meuratnim putopisima nadovezuju na problem balkanskog ratnitva; govor o njemu kao da odjekuje izmeu redova putopisa koji tretiraju politike probleme Srbije. Stereotipno pisanje o ratnitvu na Balkanu povlai diskurse o looj politici, a ova diskurs o uestalosti atentata na balkanskoj politikoj sceni, neretko se javljajui u formi potrebe za opravdanjem radikalnih metoda reavanja politikih problema u balkanskim zemljama. Naracija o ubistvu kraljevskog para jedna je od niti koje povezuju meuratne putopise. Dvadeset godina kasnije, ovaj dogaaj izaziva nelagodnost i nemir, otvarajui novo poglavlje u razmiljanjima o prirodi balkanskog ratnitva i posledicama koje je duga vladavina Orijenta mogla ostaviti na
473

V: Malcolme Burr, The Sloach Hat, London, 1935.

182

njega. S obzrom da je ovaj dogaaj u meuratnim

putopisima markiran jakim

stereotipnim etiketama poput brutalnosti, zaostalosti i primitivnosti, naracija o njemu nalae da te osobine budu preispitanje kao neke od stereotipnih taaka koje omoguavaju kulturno mapiranje Srbije na geosimbolikoj karti sveta. Politika kratkovidost, diplomatska zaostalost, glupost i surovost, osobine su kojima putnici aludiraju na ubistvo kraljevskog para Obrenovi. To je neto jezivo, gnusno, ono o emu se ne govori,neshvatljivo, strano, divljaki to otkriva runo lice Srbije i strahove pred politikom nesigurnou Velike Britanije. Kada se putnik iz dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka priseti ovog dogaaja, iznenada nestaje sva komina apsurdnost Srbije, svo potenje, neiskvarenost i mladalaka prijatnost, i umesto ovih osobina, Srbija dobija lice nakaznog ubice iz gotskog romana. Prepriavanje detalja vladavine Aleksandra i Drage ipak nije uvod u gotski roman; za engleske putnike, ono je pre sramota Srbije, ogledalo njene zaostalosti, glupost, varvarstvo, primitivizam, mada je ubistvo kraljevskog para posluilo milionima Evropljana kao gotska zabava novinskog formata. Moda ovaj atentat irom Engleske ne bi probudio tako morbidno interesovanje da se 1897. godine nije pojavio Bram Stokerov Drakula, ili da viktorijanska anksioznost u vreme najveeg imperijalnog uspona nije rezultirala opsesivnim pisanjem novela o misterioznim ubistvima, iskasapljenim telima, mrtvima koji ustaju. Ovaj tragini atentan u Engleskoj je pretoen u tra o balkanskom Deku Trboseku koji umesto prostitutke u zabaenoj mranoj ulici kasapi kraljicu. Drakula kao fiktivni lik i Dek Trbosek kao stvarni, nikada uhvaeni ubica, rtve biraju meu enama. Metatekst seksualnosti implicitne u Drakulinom vampirskom ujedu, u mizoginiji Deka Trboseka i, balkanskih zaverenika - ubica ene koja se osmelila da zavede kralja, sugeriu da vie niko nije zatien, ni ena, ni porodica, ni presto; da su iz temelja uzdrmane stare vrednosti.474 Voa balkanskih zaverenika, bio je Apis, ime bika, oploujue sile, a organizacija je nazvana Crna Ruka, to je bilo dovoljno gotski da privue panju italaca dnevne tampe. Gotovo

474

Johan Hoglund smatra da su gotske novele sa temom ubijanja ene bile naroito popularne oko 1900. godine, zbog rastueg broja sifraetkinja. Narativ ubijanja i kasapljenja ene ukazuje na opasnost od dislociranja ene iz njene tradicionalne uloge koja je u viktorijanskom drutvu oznaavana kao enstvenost. Ubijanje ene je simboliko ubijanje uloge koja joj je bila dodeljena u patrijarhalnom, viktorijanskom obrascu. Up. Johan Hoglund, Mobilising the Novel, Uppsalla, 1997. 131. Draga Main je bila izazov patrijarhalnom obrascu u Srbiji u isto vreme.

183

sve od ega se u engleskim novelama strepelo u kasnoviktorijanskom periodu kroz Drakulu, Vladavinu mraka ili Rat svetova, osvanulo je kao stvarnost jednog majskog jutra u dnevnoj tampi. Velika Britanija vie nije bezbedna od upliva nemoralnosti i surovosti. Granice izmeu racionalnog i iracionalnog isuvie su se dugo uvale, dok jednom nisu postale porozne, ugroene od onih spolja i onih iznutra. Godine 1903. engleska javnost otkrila je da Evropa ima svog kasapina kao to je London imao silovatelje i krvopije. Diplomatski odnosi sa ubicom su prekinuti, ali traevi i intrige nastavili su da bujaju. Tako je engleska javnost saznala za Srbiju. Ulaznica za gotski teatar bila je obezbeena, a Srbija je sebe predstavila u svetlu/mraku krvoprolia, nemilosti, nemoralnosti, varvarstva, potvrujui da utvare i sablast najee potiu sa Balkana. Prole su dve decenije i jedan svetski rat, diplomatski odnosi su izglaeni, a po okonanju Prvog svetskog rata, Srbiji su zloini oproteni, ali masakr koji se dogodio majske noi, nije mogao biti zaboravljen i izostavljen iz putopisa dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. Prolaznici mirno etaju kraj mesta na kojem su dvadesetak godina ranije iskasapljena tela kralja i kraljice. Mladi narodi jo ne znaju za druge politike metode, za pregovore, abdikaciju, slanje kralja na leenje, ili u penziju. Ipak, znaju kako se koriste noevi, bombe, bajoneti, puke. Balkanskog ratnika no i bomba transformiu u kasapina, a dvadesetak godina ne moe da ublai jezu koju engleski putnik osea pri pomisli na svirepo ubistvo kraljevskog para. Putnici koji su, u Beogradu boravili pre 1903. godine seali su se tiranije Obrenovia, ali bi i pored poboljanih diplomatskih odnosa izmeu Beograda i Londona imali na umu brutalnost zaverenika za koju je majskog jutra 1903. godine saznala Evropa. Predstava o ubistvu kralja i kraljice ostala je najbrutalniji in koji je videla u svojoj novijoj istoriji. Brutalnost je opominjala da napaeni ratnik moe biti i nemilosrdni ubica. in zaverenika je izmeu dva svetska rata i dalje nailazio na snanu osudu, ali je stanovnitvo Beograda, i dalje, esto izazivalo saaljenje jer balkanska sudbina je kriva zato to na vlast dolaze loi vladari, oko kojih se sakupljaju jo gori savetnici, diplomate, poslanici, a u najviim vojnim krugovima vrebaju zaverenici.

184

Nisam primetio ni najmanji trag kajanja zbog ovog zloina. Balkanci umeju da se oslobode loeg kralja samo ubistvom. Javnost ne osuuje upotrebu noa i bombe tamo gde druge zemlje (kralja) alju u penziju. Navika ubijanja obavija Balkan u maglu smrti. Samo snaan autoritet i mo kazne mogu da uvedu promene. U meuvremenu, Balkanci ive po principima engleskog sedamnaestog veka: Mrtvi nemaju prijatelje.475 Kao u engleskoj imperijalnoj gotici, u putopisima se izraava strah od reverzibilnog varvarizma ili divljatva koje moe oslabiti Britansku imperijalnu hegemoniju, ili jo dramatinije, degenerisati je u toj meri da sama regredira na predprosveeno stanje. Strah od eventualne degeneracije britanske rase i gubitka svega to je sticano od sredine devetnaestog veka, integrisano je u reprezentaciju evropskog Drugoga. To je strah od prostora koji je nepoznat jer je nedefinisan obavijen u maglu, ali i strah da se Civilizacija moe izgubiti u toj magli neznanja. Za Malkolma Bera ova brutalnost je orijentalno naslee jer su Srbi tako brutalno i neukusno ponaanje mogli nauiti samo u vreme turske vladavine. Tada su, veruje on, nauili i da trpe loe vladare, to je imalo za posledicu diplomatsko nesnalaenje. Aleksandar Obrenovi se ponaao kao tiranin, a zemlju je tretirao kao svojinu. Srpsko strpljenje dolo je do kraja kada se oenio Dragom Main, dvorskom damom svoje majke476 Beru se inilo da bi samo Srbi mogli imati dovoljno strpljenja za ovakvog tiranina, dodajui da mladi kralj nije bio samo tiranin, nego prosto degenerik, ije je portrete bilo neprijatno gledati na potanskim markama i u javnim ustanovama. Bila je to glava, ako ne ba degenerika, onda bar jedinstveno runog mladog oveka477 Obdukcija i medicinski izvetaji o kojima Ber pie, navodno su dokazivali kraljevu degenerisanost neurofiziolokim iniocima. Dvorske spletke i ponaanje kraljevskog para nije bilo u skladu sa protokolima do kojih su putnici drali. Reale su se greka za
475 476

Harold Spender, The Cauldron of Europe, 1925. 119. Malcolme Burr, navedeno delo, 278. 477 Isto, 278.

185

grekom, dok je reim postajao sve nervozniji da bi najzad itava situacija kulminirala hororom. Nema potrebe da ponavljam detalje te jezive prie. Kao to mi je jedan Srbin rekao: kada se ovek odlui za revoluciju, nema prostora za sentimentalnost. Ipak, horor Majske noi je dovoljan da svakom oveku koji nije odrastao pod uticajem turske kulture pozli478 pie Ber. Za putnike ovo nije obian atentat, ve horor, krvoprolie, neto sutinski drugaije od prakse koju bi Zapadnjak primenio kao strategiju oslobaanja od loeg vladara. Ovo je pak, u vezi sa turskom kulturom koja se od 17. veka u evropskoj knjievnosti narativno oblikuje kao izvor brojnih mahom izopaenih naina odnoenja prema telu neprijatelja i pobeenog. Takva izopaenost, devijantnost, podvlai se nabrajanjem i opisivanjem metoda muenja poput nabadanja na kolac, ukraavanja tvrava odseenim glavama i drugim predstavama koje su se kasnije uobliile kao jedan od narativa kojima se predstavlja kulturno naslee Istone Evrope. Mada ima polazite u trpljenju, brutalnost koju su Srbi pokazali unosi nemir od polutanstva prelaznog oblika sastavljenog od ljudi koji su prestali da budu Orijentalci, ali jo uvek ne zavreuju ime Evropljana. Dvadesetih godina, za Meri Daram, ovaj zloin je jo jedno svedoanstvo da je Srbija samo jedna orijentalna despotovina, ali samo po negovanju brutalnosti, paranoje i sklonosti ka kovanju zavera. U ostalim aspektima drutvenog ivota, ovo je predstava divljaka koji see glave, preparira ih, zabavlja se kasapljenjem, a loih vladara se oslobaa u afrikom maniru. Izreetane mecima, rtve koje su jo disale, baene su kroz prozor. Na sreu, Draga je brzo izdahnula, ali se nesreni Aleksandar drao do 4 h. Pijani od vina i krvi, (zaverenici) su skrnavili tela; sa Draginog tela, kidali su delove, suili ih i uvali kao trofeje. Jedan od oficira je mom prijatelju pokazao komad tela koji je uvao u depu. Aleksandar je bio lo i njegovo uklanjanje je moda bilo poeljno, ali ovaj in ni u Dahomeju ne bi bio izvren tako odvratno i divljaki. Ruski ministar ija se kua
478

Isto, 279.

186

nalazila preko puta Konaka, kroz prozor je mirno posmatrao dogaaj. Poto su iskalili bes na telima, atentatori su pourili da ubiju Draginu brau, od koje je jedan bio odreen za Aleksandrovog naslednika. Te noi, ubijeno je jo sedamnaest ljudi, a mnogi su ranjeni.479 Meri Daram 1922. godine Afriku upotrebljava kao paradigmu brutalnosti i divljatva, mada ne bez premca. Evropa ima svoj crni potkontinent koji naseljavaju kanibali, pijani od krvi, neuporedivo straniji od onih u Dahomeju. Balkan je evropska AfroAzija sa korpusom brutalnih, kanibalistikih rituala gde se kasape kraljevi i kraljice. U taj ambijent svireposti uklapa se i figura ruskog ministra koji, budui orijentalan, mirno posmatra kasapljenje, implicitno nam pokazujui da je ovakav stil odnoenja prema ubistvu karakteristian za evropske istonjake. Prilikom razgovora sa Turcima, Meri Daram je saznala da su i oni dovoljno civilizovani da osude ovaj brutalni balkanski in; za njih, bio je to varvarski akt nasilja, a slobodne balkanske drave jo jednom su pokazale da su tako divlje i opasne vekovima daleko od imperijalne odraslosti. 480 Majski prevrat ojaava dimenziju uasa na Balkanu, jer vlast je sakralna, pa ubiti kralja i ulinog prolaznika nije isto. Sakralizacija vlasti jednaka je sakralizaciji minimuma reda koji se mora ostvariti kako bi se postigli bezbednost, blagostanje i trajnost, ali s obzirom da je svakodnevica Srbije obeleena haosom i nejasnoom, slom jednog sistema kao da ne izaziva zbunjenost. Ouvati vlast, znai ouvati red i poredak.481 Afrika u Evropi, ili Dahomej na Balkanu treba da oznae potpuno odsustvo reda, ureenosti, desakralizaciju dovedenu do krajnosti koja moe biti samo odraz divljatva.

Mizoginija i primitivizam Iako je Rebeka Vest sa svojim, esto nekonotrolisanim uzletima panslavizma, rado izraavala ljubav prema, kako je pisala primitivnim narodima Balkana, atentat na kraljevski par Obrenovi, u njenom delu naiao je na otru osudu. Ono to izdvaja njeno
479

Mary Durham, Twenty Years of Balkan Tangle, London, 1922. Gutenberg e-book, digitalizovano 2005. Chapter 7. 480 Slobodan G. Markovi, British Perception of Serbia and The Balkans: 1903-1906. Dialogue, Paris, 2001. 140. 481 or Balandije, Politika antropologija, XX vek, Beograd, 1997. str. 142.

187

vienje ovog ubistva, nije samo melodramatina snaga kojom prikazuje strastvenu ljubav Aleksandra prema Dragoj, nego kritiki osvrt na mrnju prema eni u Srbiji krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka. Pored Meri Daram, ona je jasno izrazila svoje miljenje o ovom dogaaju kao o inu politike neukosti i primitivizma koji vladaju Srbijom. Nije samo engleska javnost osetila e za gotskim romanom u kojem se ubijaju ene. Kada se mladi kralj zaljubio, itava Srbija je osetila patoloku mrnju prema eni koja je uspela da osvoji kraljevo srce. Ubrzo je postala jedna od najomraenijih ena svih vremena; mrzeli su je gore nego bilo koju zlu majku, bilo kog ubicu. ula sam za reagovanje jednog vrlo uenog Srbina, roenog preko Dunava, u Maarskoj, ije je delo dobilo veliko priznanje beogradske Akademije. Mada je bio veliki rodoljub i mada je slobodna Srbije za njega bila sveta zemlja, nije hteo da doe i primi zasluenu poast. Beograd je za njega bio zagaen prisustvom Drage Main482 Ali, Rebeka Vest ovu mrnju prema eni koju je voleo srpski kralj ne zapaa samo u Srbiji. Mrnja prema buduoj supruzi kralja Aleksandra Obrenovia irila se itavom Evropom. Kampanja blaenja Drage Main proirila se celom Evropom; kada se kralj njome oenio, sve zemlje su s prezirom odvratile glavu. Predstavljana je kao ena niskog porekla koja je vodila nemoralan ivot...483 Neposredno pre venanja ovog para, zemlja se nala u haosu, beogradskim ulicama je zavladalo gotovo vanredno stanje, a svakodnevne aktivnosti prekinule su prie o venanju kao najmranijem danu u novijoj istoriji Srbije. Zemlja je brujala od vesti o venanju koje se bliilo kao o najcrnjem uasu koji se nije mogao uporediti ni sa veu da ka njima nadire turska vojska.484 Kao sifraetkinja i, uopte aktivni borac za prava ene, Rebeka Vest u mrnji prema Dragoj Main prepoznaje primitivnu mrnju prema eni. Ilusturujui taj primitivizam,
482 483

Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko, 421. Isto. 484 Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko, 424.

188

putnica navodi primer efa beogradske policije, nazivajui ga prostim seljakom koji je verovao da je Draga stekla mo nad kraljem zahvaljujui arobnom napitku.485 Osim efa policije koji je bio uveren da je kralj zaaran, meu onima koji su manje verovali u ini, a vie u moral, proirio se glas o misterioznoj operaciji, navodnoj histeroktomiji jedne mlade ene. Tako e autorka ovog putopisa, objasniti na koji nain funkcionie primitivni um koji enu sagledava kao predmet oplodnje. Razmiljanja ljudi o eni koja moe zagaditi narod i itavu rasu, proirila su se zemljom poput najstranijeg terora. Ljudi nisu mogli iz svog uma da odstrane sliku onog to najvie mrze, nisu mogli a da je stalno ne prizivaju u pamenje: sliku ene koja je smrt, koja je bludnica, koja je jalova. Ta slika otvorila im je novo podruje narodnog predanja, brinula ih je jer je ukazivala na sve mogue opasnosti kojih se krv najvie boji, na pretnju kraljevstvu, na zagaenje rase.486 Bila je to, za Rebeku Vest, najmranija predstava primitivizma; patrijarhalne Srbije u kojoj je ena puki instrument za obnavljavljanje naroda; telo koje treba da poslui reprodukciji. Ako izuzmemo ovu refleksiju Rebeke Vest, ostatak prie o ubistvu kraljice i kralja slian je opisu koji daje Meri Daram. Moda ne pijani od vina i krvi, nego od ljivovice i besa, zaverenici su i u ovom delu opisani kao raskalani kasapi. Piui o avetinjskim mestima na kojima su se okupljale ubice, autorka opisuje oficire koji su privlaili panju. Jedan od njih bio je Dragutin Dimitrijevi Apis, koji e deset godina kasnije dati pitolje i bombe sarajevskim momcima reenim da ubiju Franca Ferdinanada. Pili su velike koliine ljivovice i neprestano naruivali Kolo kraljice Drage, pesmu koja je svirana kad god bi se ona pojavila u javnosti. Barem jednom su ustali i odigrali kolo, zagrljeni igrajui u komplikovanijem ritmu te srpske narodne igre. U tome to su igrali kolo nije bilo nieg izuzetnog. I dan-danas vojnici e ga zaigrati pred svojim barakama ili dok ekaju na nekom javnom mestu, na eleznikoj stanici, na primer. Ali bilo je udno da kolo kraljice Drage koja je bila toliko nepopularna igraju oficiri. Mnogi koji
485 486

Isto, 423. Isto, 426.

189

su ih gledali pripisivali su to njihovom pijanstvu. Oko jedanaest asova svi su ve prilino bili pod uticajem alkohola.487 Ovo naizgled apsurdno igranje kola posveenog kraljici Dragoj koju su nameravali da ubiju, pokazae ponor koji se otvara izmeu primitivne kulture i civlizacije, o emu najsnanije svedoe redovi u kojima dramatino, poput Meri Daram opisuje kasapljenje tela kraljevskog para, brutalno i kanibalistiko pirovanje nad mrtvim telima. Ova osvetoljubivost patrijarhata i politiki primitivizam kulminiraju redovima koji opisuju detalje majske noi kada su oficiri ubili Dragu i Aleksandra. Rebeka Vest opisuje kako su se kraljica i kralj, u svojoj spavaoj sobi, nali pred grupom zaverenika ije su ruke drale svee, revolvere i isukane maeve. Onda su revolveri ponovo zapucali i Draga je pala na pod. Bes je spopao veinu ljudi prisutnih u sobi. Strgnuli su odeu sa dva tela i poeli da ih kasape maevima sekui ih po licu i rasporivi im stomake. Neki od onih koji su sauvali prisustvo duha povikali su da treba da odu sada kada je delo poinjeno, jer sledbenici kralja i kraljice mogu doi i pohapsiti ih. Nisu, meutim, u tome imali uspeha. Uasno svesni, zaverenici koji su kidali odeu i kasapili tela, gurnuli su gole leeve s prozora u batu.488

Poput Meri Daram, Rebeka Vest pominje ruskog poslanika koji je sa druge strane ulice te majske noi mogao mirno posmatrati ta se dogaa u palati, ali e kroz linost ovog poslanika ipak shvatiti gde je granica izmeu primitivizma i civilizacije; izmeu pijanstva i trezvenosti; bahatosti i dentlmenstva. Ruski poslanik je izaao iz zgrade poslanstva koje je s druge strane ulice oiviene kestenjem gledao na kraljevsku palatu. Kroz proreze na alonima cele noi je posmatrao tragediju. Mada je svakako mogao preduzeti neke korake da spase kralja i kraljicu nije uinio nita ni tada, a ni dva tri dana ranije, kada je bio obaveten o zaveri.489

487 488

Rebeka Vest, Isto, 428. Isto, 431. 489 Isto.

190

Ipak, postoji granica izmeu onih koji nita ne ine i onih koji ubijaju, zakljuuje Rebeka Vest. Pa ipak, postoji taka na kojoj dentlmen mora da povue crtu. Uavi u vrt, ruski poslanik priao je oficirima koji su stajali okolo i pokazao na leeve. Zaboga, rekao je, unesite ih u dvor. Nemojte ih ostavljati ovde na kii, izloene pogledima. Te rei treba da budu upamene kao simbol vrste i razmera civilizatorskog uticaja velikih sila na Balkanu.490 Vrsta tog civilizatorskog uticaja bila je, ini se, ruska, a o razmeri, decenijama je prosuivala engleska javnost, jer ni zavretak Prvog svetskog rata, ni saveznitvo u njemu, nisu bili dovoljni da se horor majske noi zaboravi. Dok trai ishodite srpskih politikih i ispada, Rebeka Vest pie o razvijenoj imaginaciji primitivca, istiui da ovo ubistvo samo pokazuje koliki su uticaj zamiljeni prizori imali na narodnu matu. Za zapadnjake ponaanje tog naroda, po ovoj putnici ostaje teko shvatljivo. Teko je shvatljivo zato su Srbi iskusivi stvari mrane i uasne po samoj svojoj sutini, bili toliko gnevni. (...) Bili su naviknuti na ubistvo, na metak koji dolee kroz umsko lie na konopac koji davi zatoenika, koliko sutra proglaenog za samoubicu. Bili su naviknuti na lana suenja, laljive svedoke, potkupljene sudije, nezaslueni zatvor, novanu kaznu koja dovodi do prosjakog tapa..491 To je bio jaz koji je delio primitivno i civilizovano, ali i ponaanje koje joj je pokazalo oba lica primitivizma: jedno, puno gostoprimstva i drugo; potkupljivo i svirepo, kako je engleska javnost od kraja 18. veka proizvodila Orijentalce.

Raznovrsne legende o Aleksandru i Dragoj u Srbiji popularne su i danas. Od njih se ispredaju ljubavne prie sa zapletom koji se zavrava tragino po par, ili se jo uvek prikazuju kao tirani kojima je okonana vladavina dinastije Obrenovi. Posmrtno sakaenje njihovih tela, u srpskom drutvu i danas je tabu-tema, bilo zato to pokretanje ove teme moe znaiti priznanje da je Srbija zaista verno odigrala ulogu ubice koji
490 491

Isto. Isto, 433.

191

vreba u mranom delu evropskog kontinenta, ili zato to i ovo drutvo odbija da integrie svoju mranu stranu.

Od velikih osvajanja i imperijalnog uspona Velike Britanije, iz udaljenih delova sveta, stizale su prie o razliitim obiajima koji su imali za cilj da potkrepe vitalnost evolucionizma podelom sveta na tri kulturna nivoa. U Englesku su vekovima stizali artefakti kao materijalna manifestacija razliitosti Nas i Drugih. Dovoenje robova, prie o strasti za ljudskim mesom i Kukove beleke o lobanjama i rukama koje su bile u kontaktu sa vatrom, ili sa kojih je bilo oguljeno meso rasplamsavale su matu o kanibalima u udaljenim delovima sveta i oblikovali interpetaciju postupaka Drugoga pruajui legitimaciju za postupke prema njima. Otud i potreba da se evropsko poluostrvo koje je vekovima obeleeno nasiljem i konfliktima oznai kao primitivno zaostalo i, na nivou teksta, izmesti van evropejstva, civilizacije i Okcidenta. Kasapljenje tela kraljevskog para, umesto njihovog svrgavanja sa vlasti ili atentata na Aleksandra Obrenovia ostavila je jo jednu krvavu mrlju na redovima kojima su engleski putnici predstavljali Srbiju i Balkan. Sve do okonanja meuratnog perioda, ubistvo kraljevskog para e se u engleskim putopisima pominjati, ponavljati, postepeno gubei prvobitnu gotsku formu, ali e zarobiti balkanskog ratnika u oklop orijentalizovanog kasapina. Prvi svetski rat e biti dokaz da Srbi mogu uestvovati u ratovima koje vodi Evropa, oni mogu biti hrabri, ali kao to Evropa za sobom vue mrani teret Balkana, Srbi sporo i dosledno vuku oblije politikog kasapina i duhovno naslee orijentalne despotovine. Prvi veliki rat je, ipak, toliko okupirao Evropu, da je najvei teret mitova pao na jedan geografsko-simboliki ureeni deo sveta gde su smeteni agresija i krvoednost - na Nemaku. Preostala zainteresovanost za gotiku jo uvek je bila prisutna u engleskoj tampi, ali njen glavni junak sada je bio pretei Nemac koji je nasledio nekoliko mranih osobina od svojih prethodnika devetnaestovekovne gotske fikcije, a njegova obnovljena popularnost potisnula je kolonijalnu gotiku u drugi plan. Balkanski ratnik je zadrao neke primitivne razloge i egzotine udnje koje pokreu potencijal za ratovanje. Za putnike, mitovi zahvaljujui kojima balkanski narodi preivljavaju nisu oznaeni kao evropski, oni nisu ni modifikovana varijanta neke od evropskih tradicija, nego mehanizam konstruisan kako bi se opstalo tokom vievekovnog ropstva. Ratniki gen je

192

neodvojiv od liminalnosti, on je nejasan, neevropski, ali i neorijentalan, koliko i neophodan uslov da se bude borbeni materijal Evrope, kome se suzdrano priznaje bar deli prava da bude deo evropejstva. Brutalnost je, za putnike, odraz balkanskog primitivizma, ili orijentalna osobina, naueno ponaanje koje putnika podsea da Turska vreba u neprosveenim delovima Evrope; ona je zaglavljena u slojevima otomanskog naslea koje se taloilo u Srbiji. Bilo da je re o odrubljenim glavama, sakaenju telesnih ostataka, odsecanju noseva i uiju, ili bacanju kraljeva kroz prozor, pisalo se o varvarskim obiajima koji su nali mesto u nekadanjoj evropskoj Turskoj, pa ih je sada teko isterati. To naslee moe postati nona mora, jer Prosveeni um zaboravlja da je tron postavljao na mesto giljotine. Orijentalizacija surovosti omoguuje da se Zapad samodefinie i iznova precizno povlai granice izmeu svesti i nesvesnog. Potiskivanje Drugog druge Evrope i njene varvarske prirode u cilju dobijanja vrstog geopolitikog identiteta. Ali ona nije rezultirala stvaranjem besprekorne slike Evrope. Rat i nasilje, ukljuujui tu i ono koje se dogaalo u Srbiji, bili su neki od momenata u konstruisanju evropskog identiteta, zato to je taj deo ruba Evrope inio, moda mali, ali ipak, legitimni deo njenog nesvesnog. Potiskivanje sopstvene Drugosti Balkana znailo je i neprekidno vrebanje tog neosvetljenog ratnika Evrope. Izmeu dva svetska rata, pred ratnikom su se otvarala dva puta: put evropske budunosti i put povratka u prolost ivot u mitskom vremenu. Orijent je bio prolost, a Evropa budunost, pa je ratnik morao odluiti hoe li poi putem budunosti, ili nestati. Tragajui za identitetom, Srbija se okrenula evropskoj budunosti, pokuavajui da politike ideale prilagodi evropskim trendovima. Politika kultura je postala jedan od onih segmenata drutvenog ivota u kome se prepoznavala odbornost prema Orijentu simbolu svega to treba da bude prevazieno, pobeeno ili zaboravljeno. Tek su antifaistiki protesti pred poetak Drugog svetskog rata bili javno, teatralizovano ukidanje Orijenta, zarad roenja Srbije kao uesnika novog svetskog rata.

193

ROMANTINA SRBIJA

Ne samo u osamnaestom i devetnaestom veku kada je traenje Drugoga i drugaijeg bilo romantiarska opsesija, nego i dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka, Balkan je bio romantian. To je bila druga strana njegove brutalnosti, opasnosti kojom je zraio ali i neizostavni deo pria o udaljenim kraljevinama na Istoku Evrope kojima vladaju brutalni vladari dok sumnjive figure pripremaju atentate. U dvadesetom veku, izazivajui i dalje asocijacije na primitivnost, arolikost, meavinu i meuplemenske ratove koje Zapad ne moe shvatiti, Balkan ostaje inspiracija knjievnim ostvarenjima ija je podloga romantina fascinacija. Dok izaziva strepnju od ratova i revolucija, od heterogenosti i dezintegracije dok preti atentatima, orijentalnom svirepou i uasava paradoksalnou, ovaj deo Evrope se prieljkuje kao jedan od glavnih toposa romantiarskog putovanja koji hrane imaginaciju zapadnoevropskih pisaca. Uostalom, gotske zabave koje su nudile strane prizore sa evropskog istoka, naslednice su pria o Drakuli, potomci mitskih predstava o borbi sila svetlosti i mraka, misterioznosti, punog meseca i mranih zamkova, ali i onih o nevinosti, jednostavnosti i primitivnosti. Romantinost ima i niz zajednikih osobina sa konstruktom detinjstva koji preovladava u zapadnoj misli i ije je poreklo u idejama predstavnika racionalnosti u XIX veku. Deca, divljaci i varvari, poseduju prirodnost, oni su jo neiskvareni civilizacijom, te drutvenou koja od njih treba da naini punopravne lanove zajednice evropskih zemalja. To neiskvareno, nekulturno, nedrutveno dete, dobra je metafora za drutvenu evoluciju devetnaestog i poetkom dvadesetog veka, kada romantini predeli nestaju sa evropskog geosimbolikog pejzaa. Dominantni pristup Balkanu je u meuratnim putopisima, kao i dominantni pristup detetu u devetnaestom i poetkom dvadesetog veka, razvojni. Dok je racionalnost univerzalno obeleje odraslog doba, detinjstvo se prepoznaje kao period obuavanja za njegovo razvijanje. To je predsocijalni perod razliitosti na putu ka statusu ljudskog bia odraslom dobu. Dete koje se razvija u odraslog, podrazumeva evolucijski model jednostavnosti koja napreduje od nerazumnog/primitivnog do razumnog/civilizovanog ponaanja. Balkanski Drugi je

194

predstavljen kao detinjast u jednostavnosti i nerazumnosti; on je pretea civilizacije, to se moe uporediti sa nainom na koji dete negovetava ivot odraslog.492 Drutvenost je preduslov odraslosti, ali ona implicira nestanak romantinih predela i divljih ljudi. Graanski kulturni model koji se dovodi u vezu sa romantizmom podrazumeva interesovanje za malo poznato, za strano i drugaije i neguje egzotizam kao vrstu primitivizma dok se hrani mitom o prirodnom oveku to podrazumeva potrebu za realnim (spoljanjim) i imaginarnim (unutranjim) putovanjem u daleke predele i davno prola vremena. esto, romantiarski poziv na balkansko putovanje protest je protiv civilizacije.493 Taj protest tek e kasnije pokazati svoje drugo lice, kao strepnju od upoznavanja Drugog to e dovesti do negativne stigmatizacije Balkana posredstvom njegove interpretacije kao necivilizovanog i plaajui dug iskljuenosti. Ali, izmeu dva rata, negovane su simpatije za porobljene i Evropi malo poznate narode neobinih obiaja u surovim klimatskim uslovima, na jedva vidljivim takama geografske karte.494 Malkolm Ber ezne za jednostavnou i avanturom, te iz civilizacije bei u okrepljujui Beograd, lek protiv depresije. Dejn Bejts na Podunavlju Srbije - Izgubljenom raju, trai eliksir mladosti; Lavet Edvards se divi drevnim zidinama koje su vekovi opasali oko Beograda. ini mu se da je na Podunavlju Srbije sve romantino. iva i raznolika istorija Balkana, dramatini i impresivni predeli nisu bili dovoljno privlani za moderne putnike i pisce jer je romatnizam ostavljen u prolosti. Zaista na Balkanu, stvarnost je mnogo udnija od fikcije495 zakljuio je Edvards. Rebeka Vest je na Balkanu nala kolevku civilizacije, strepei da bi jednostavnost koja u njoj vlada mogla biti naruena okcidentalizacijom. Ni viktorijanska strogost Meri Daram nije

492

A. Praut i A. Dejms, Nova paradigma za sociologiju detinjstva? u Sociologija detinjstva, ur. Smiljka Tomanovi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2004.55. 493 Lidija Kapuevska-Drakulevska, Vo potraga po romantiarskiot mit za Balkanot, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. 220. 494 Uz ovo, vano je postaviti jedno ogranienje. Uklapanje pojedinih elementa putopisa u romantinu fascinaciju, zanos i, uopte romantizam kao pokret, u sutni je arbitrarno, jer kao i drugi duhovni pokreti, ovaj je jo jedan konstrukt koji nam omoguava da se lake snalazimo u obilju informacija. Zato je sva romantinost o kojoj je ovde re, samo odraz potrebe za sistematizacijom putnikovih utisaka i treba je prihvatiti sa rezervom. Romantinost o kojoj se govori, usaglaena je sa onim to drugi autori tako tretiraju i jedan je od nauno-stereotipnih modela prezentovanja putopisnih utisaka. 495 Lovett Edwards Filding, Danube Stream, 59. prema prevodu Svetozara Ignjaevia, u: Zemlja uda u izlomljenom ogledalu ( ponovo) Beograd, 2000. 130.

195

odolela putovanju na Istok kao romantinom pokretau, niti je njena precizna etnografija ostala liena aljenja za Zlatnim Dobom i prirodnim ljudima. Englesko stanovnitvo s kraja devetnaestog i s poetka dvadesetog veka koje je ivelo u gradovima, uglavnom je odraslo na selu, ili u manjoj sredini. Industrijalizacija i liberalni kapitalizam vodili su ka formiranju veih naselja stvarajui pogodno tlo za romantinu ljubav prema putovanju koja je bila spasilac od urbane infekcije.496 Nije bilo neobino to su tada u itavoj Evropi revitalizovane institucije o Orijentu, kakav je niz romantiarskih prikaza egzotinog podruja, neodvojiv od pseudo-srednjevekovne epike i predstava o varvarskom osvajanju ogromnih prostranstava. Taj romantiarski korpus mitova oivelih izmeu dva rata obuhvatao je orijentalizam, epsku fantastiku, gotski roman i interesovanje za klasifikacije na osnovu kojih bi oveanstvo bilo sastavljeno od ljudskih primera koji imaju odreeni karakter. Kao i u osamnaestom veku, poslednji faktor bilo je bekstvo od posledica industrijske revolucije koje je, dvadesetih godina za sobom imalo dvovekovnu tradiciju u leenju putovanjem. Kapitalizam dovodi do otuenja linosti u znaenju naina iskustva u kome ona samu sebe doivljava kao strano bie.497 Meuratna generacija putnika bila je jedna od poslednjih ije je balkansko putovanje moglo imati romantian karakter. Po okonanju Drugog svetskog rata, politike prilike su zahtevale da se Orijent trai blie nego to je bio Daleki Istok. Liminalna podruja su bila mogui instrumenti za ostvarivanje dijaloga sa samim sobom jer je na njima sve bilo mogue: uivanje, preputanje, harmonija ili konflikt, meavina razliitosti, spajanje nespojivog. Ovde je na delu naslee romantizma koji oivljava drevne teme ne bi li pronikao u sutinu ljudske sudbine rekonstrukcijom prolosti. Traganje za izvorima, korenima, prolou u sadanjosti, ili rajskim ambijentom, na kraju dovodi i do imaginarnih susreta sa divovima, vilama i drugim natprirodnim biima koja se obino smetaju na velikoj udaljenosti od centra, na periferiji, koje opet, podrazumeva stabilnog i kulturno superiornog posmatraa - Okcident. Engleski i ameriki putopisi prate meuratnu modu kada su oiveli mnogi mitovi. Moglo bi se rei da u njoj deluje ona bolest koju je Nie nazvao istorijskom boleu izazvanom prekomernou istorije koja je napala snagu ivota.498 Ali, ovde se javlja i svojevrstan
496 497

Videti: Frederic Harisson, When I was a Child, London, 1830. Erih From, Zdravo drutvo, Naprijed, Zagreb, 1984. 96. 498 Fridrih Nie, O koristi i teti istorije za ivot, Svetovi, Novi Sad, 2001. 111.

196

paradoks jer se balkanska drutva konstruiu kao aistorina, kao nepismena i primitivna. Spekuliui o zemljama kojima su prole mnoge vojske i osvajai, putnici pretvaraju geografska podruja Evrope i Azije u upotrebljive entitete kojima je mogue vladati.499 Idealizacija i mitologizacija prolosti kao stanja jednostavnosti i savrenstva obavezuje na uvanje, prenoenje, ili ukazuje na puteve kojima je mogue pobei od civilizacije. Nije neuobiajeno da se na takve prirodne i kulturoloke podsetnike lepote i jednostavnosti naie na obalama reka, kakav je, za Din Bejts, bio Dunav.500 Romantizam i fantastika nisu isto, ali meu njima postoji tesna saradnja. Jednom nainu bitisanja koji je projektovan u imaginarno pripisuje se oreol romantine fantastinosti. Fantastika je gotovo neizbeno ukljuena u strukturu romantine naracije da bi podvukla njenu spektakularnost, naroito iz ugla epske udnovatosti.501 Ovo pak ne znai da govorimo o imaginarnim putnicima; fantastino se ukljuuje u tok zbivanja na stvarnom putovanju gde se prepliu snovi i matanja, prolost i sadanjost kreui se ka mitu nostalgije. Odbljesci vode na brodovima i amcima, damije sa tankim minaretima i ume koje u noi dobijaju indigo-crnu boju, miris rue koji dopire iz nekada turskih dvorita, bili su disanje starog Orijenta502 Ovo je romantino stanje lepote i neiskvarenosti koje Lavet Edvards osea gledajui u jedno od svetskih uda, erdapsku klisuru kao najfascinantniji prizor na Dunavu.503 To je prolost koju nosi tok reke, u srpskom Beogradu, na starim dunavskim kapijama, meu drevnim utvrenjima, oseanje koje je Din Bejts nastavilo da prati u bugarskom Vidinu i zarobilo drevnou u Kladovu pred Trajanovom tablom, suncem osvetljen natpis kao svedoanstvo o putevima velikog imperatora.504 Bejts se kretala Cezarovim stopama, onim krajevima za koje su se davno borili Grci, Rimljani, Huni, Avari, Maari, Turci, Sloveni i Germani. Dunav ih je spajao i delio. Vie ih nema, ali ostaju tragovi drevnih civilizacija, mnotvo jezika koji nekada

499 500

Edvard Said, Orijentalizam, 2008. 156. Jean Bates, Our Alles and Enemies on The Near East, New York, 1919. 12. 501 Marijana Dan, Fantastika u rumunskoj knjievnosti, Balkanoloki institut SANU, 1997. 126. 502 Isto, 13. 503 Lovett Edwards Filding, Danube Stream, 1940. 56. 504 Jean Bates, 1919. 1-2.

197

ive zajedno i sreno, nekada se bore jedni protiv drugih i tako uvaju uspomenu na vreme koje se vie nee vratiti.505 Ono koje se uva u skrivenom delu Evrope, gde su se mogli videti dukati na nonjama, sputeni pogledi devojaka, zatvorena dvorita i opojni mirisi.506 Za romantiare, Istok je poinjao na jugu Dunava i Save, obuhvatajui predstave egzotinog, udesnog i erotinog poput Dunava. Tako i Podunavlje Srbije uspeva da uhvati onaj odbljesak svetla Orijenta, dok ga putnici predstavljaju kao utopijsku zemlju koja nudi bektvo od prozainog i profanog Okcidenta. Kroz romantiarsku orijentalizaciju, Podunavlje postaje prostor na koji se bei, koje se prieljkuje, ali na kojem se ne ostaje. Orijent je iznova egzotino podruje: u njemu se meaju senzualnost, idilina jednostavnost, potenje, brutalnost i lukavstvo i on prenosi tu meavinu na Podunavlje Srbije, dobijajui karakter koji je Said nazvao kameleonskim.507 Prvo romantino svojstvo Balkana je, dakle, upliv orijentalnog: vreme i mesto na kojem se meaju Orijent i Okcident, onako kako se meaju tanki minareti i rimska utvrenja. Kao to moderni orijentalizam proizlazi iz sekularizovanih elemenata kulture osemnaestog veka, kada se ovaj trend javlja kao ekspanzija, istorijska konfrontacija, simpatija i klasifikacija, 508 Balkan ostaje poslednje egzotino mesto koje je geografski i simboliki na pola puta ka Istoku.509 Tako je oivljen diskurs o senzualnosti i jednostavnosti Orijenta kao njegovom svojevrsnom armu. Poput modernih orijentalista, Din Bejts spaava Orijent od mranjatva postavljajui u prvi plan opojni miris, sjaj i arenilo. Pod delovanjem mirisa slatke rue i zatvorenog dvorita ili devojke sputenog pogleda koja postaje paradigma aljenja za jednostavnim, starim, dobrim patrijarhatom, Huni, Avari i Germani ne ostavljaju utisak destruktivnih plemena koja su osvajala podunavlje, nego uspomena na prolo vreme. Takvim meanjem diskursa o senzualnosti i jednostavnosti sa diskursom o borbi za odreeni geografski prostor, ulazi se u podruje nestvarnog, koje najvie nalikuje
505 506

Isto. 2. Isto, 21-24. 507 Edvard Said, 2008. 160. 508 Isto, 163. 509 Videti: David Footman, Half Way East, William Heinemann, London, Toronto, 1935.

198

zapadnoj epskoj fantastici u kojoj figuriraju germanske i saksonske mitske figure poput gnoma, goblina i elfa. Mesec osvetljava put lovcima na vile, u srednjevekovnim, zaaranim umama punim goblina koji lutaju po mirisnoj, misterioznoj, purpurnoj noi. uju se samo buni goblini i plamtei zvuk ciganskih melodija: zavodljivih i strastvenih; zvuci i mirisi kao seanja na drevna utvrenja beogradskih zidina na kojima su se nekada viorile zastave iznad bastiona, seanja na prolost, vreme kada je ovom rekom (Dunavom) tekla krv naroda od kojih je svako verovao da su zemlje kojima juria samo njegove510 Na obalama Dunava, ukazao se ambijent egzotinosti, misterioznosti, natprorodnog. Kao voda koja struji i plavi, reka utie na dinamiku vremena, pa je opasna i vredna divljenja. U njenom okruenju sreu se arobnjaci, kraljevi-zmajevi, tamo se odlazi na hodoae ili se otiskuje preko toka da bi se napao i gonio neprijatelj.
511

Romantino

Podunavlje Srbije se predstavlja i kroz folklor. U narodnoj poeziji koja postaje veliko otkrie, romantiari trae izgubljenu posebnost, ideal koji Ruso namee evropskoj kulturi. Na Podunavlju Srbije, prepliu se prolost i sadanjost, a u okvirima beogradskih zidova, Bejts nalazi harmoniju i jedinstvo sa prolou u kojem ive jednostavni ljudi, bliski boanskom i mitskom, a opet jednostavni i tihi, skromni u onome to imaju. Mala domainstva dremaju na srpskoj obali; sve je tiho u vrelini balkanskog letnjeg dana. Sve spava. itav svet je san velikog gospodara Bude. Brza Palanka na srpskoj obali je zaspala. itav dan je radila ili se odmarala, na pranjavim prljavim ulicama, gde su ljudi jeli groe i kolae od ita, pili vino i pevali vesele, jednostavne pesmice; igrali se sa decom, sve dok nisu zaspali u senci vinove loze512 U poslednjem srpskom selu, na bugarskoj granici, Radujevcu, nita se ne deava; blato, prodavnice i vinarije, uvek prepuna pijaca i gladni komarci, bikovi ogromnih svetlih oiju i Cigani sa psima. Sve odie jednostavnou i mirnoom. Nema zvukova, nema
510 511

David Footman, Half Way East, 9. Hans Biderman, Renik simbola, Plato, Beograd, 2004. 325. 512 Jean Bates, navedeno, 11.

199

balkanske galame, sve se sprema za poinak. uje se samo proticanje Dunava, po koja kapljica smeha, zvuk violine u daljini, ili apat tambure i flaute.
513

Iza drevnih zidina,

heroji iz mitske prolosti, nou se bude i iznova igraju ratne igre na svetlosti meseine.514 Prolost i sadanjost na obalama Dunava postaju jedan, to je mitskim ambijent, vreme kada je ovek bio jednostavan i integrisan. Pored burne istorije koja je ostavila tragove na obalama Dunava, ovde se nalaze mir i spokojstvo. To odgovara bekstvu iz bunog Okcidenta i rekonstrukciji poslednjeg evropskog sela koje moe opstati kada englesko selo prestane da postoji. Na takvoj mentalnoj mapi, Okcident postaje jedna, jedinstvena zemlja, to zahteva ocrtavanje njenih reka, granica, gradova i sela. Tako se konstruie globalni Okcident na ijoj mapi postoje napredni i zaostali delovi i koji moe da obuhvati orijentalne elemente, opet zadravajui vlastiti identitet i svojstva. Konstruisanjem orijentalnih ostataka na Podunavlju Srbije, oformljuje se novi svet u kojem se kreiraju ostaci orijentalne mode, novo se kombinuje sa starim da bi bio oivljen pradavni folklor na ijim se osnovama gradi jedan iri evropski identitet. Romantizam trai ostvarenje jednog mita, bio da je re o keltskom, anglosaksonskom, nordijskom, arijevskom, slovenskom, ali trai i njegovu preciznu analizu, njegovo prouavanje, pisanje studija o poreklu bavljenje prolou u kojoj se trae modeli mudrosti i njihova primena na sadanjost. Zato e putnik u zemlju koja je Istok na Zapadu i Zapad na Istoku, prvo analizirati drevne spomenike i utvrenja ne bi li naao granice identiteta Drugoga i vlastitog. U romantiarskim reprezentacijama, istorija je uvek u pozadini teksta.515 S obzirom da se sadanjost i prolost meaju u takvim reprezentacijama, istorijski shematizam je zamenjen apstraktnim smetanjem dogaaja u daleku, ili drevnu prolost, a imaginacija se probija kroz reprezentacije prirode. Edvards Filding je prvo pokuao da detaljno proui drevne zidine na obalama Dunava i Tamia nalazei slian ambijent epske prolosti i uglove tvrava u kojima iv e heroji iz prolosti. U podnoju reka naao je ambijent u kojem se meaju prolost i sadanjost, ivi i mrtvi.
513 514

Isto, 14. Isto, 15. 515 Thomas Mc Farland, Romanticism and the Heritage of Rousseau, Clarendon Press, Oxford, 1995.41.

200

Ispod reka se nalaze troni zidovi starih tvrava. Oko humki ratnika prostiru se visoki, izreetani kameni zidovi gde mrtvi samo ekaju as kada e ustati i uzeti oruje u ruke kako bi zapoeli borbu protiv neprijateljskih utvara. Kalemegdan gleda kako se sjedinjuju dve najvee evropske reke: Dunav i Sava. Njihovo ue je vekovima klju Balkana i njegov prirodni centar. Dunav se jo od osamnaestog veka u engleskim putopisima javlja kao Sveti ili Moni Dunav, prirodna granica i boiji dar. On igra ulogu granice koja protie kroz granicu, dakle, unutranje granice gde se sreu i razdvajaju svetovi. Dunav je centar Balkana i margina velikih naseljenih mesta, gde se divlji prostor moe naseliti i urbanizovati. Njegove obale ne samo to razdvajaju dva horizonta i predstavljaju unutranju, uvek pokretnu marginu, nego su i mesto na kojem se lako nastanjuju ontoloki neista bia. Divlja, neobraena, plodna zemljita privlaila su migracije, jednu civilizaciju smenjivala je druga, materijalni ostaci oslanjali su se jedni na druge. Pojavljujui se iz magle drevne prolosti, Iliri su prvi zauzeli Beograd i nastanili se tu sve dok ih nije premestila velika migracija Kelta u etvrtom veku. Kelti su ovde iveli vie o tri stotine godine u gradu koji su nazvali Singidunum, onako kako su ovaj grad zvali i Rimljani. Mala reka na kojoj lei Panevo, jo uvek se zove Tami i ima isti keltski koren kao naa Temza.516 Na putu za Smederevo, cilj Laveta Edvardsa, bio je nai se u blizini drevnih tvrava, ba u pono, u granino vreme, jer je verovao da e tada mesec najjae osvetliti ruevine velikog dvorca.517 Putovanja Dunavom pruala su mogunost upoznavanja sa mnotvom srednjevekovih utvrenja koje opisuje Edvards, i pratei maglovite tragove drevne prolosti opisuje ostatke tvrave Despota uraa. Spoljanji zidovi, sa dvadesetetiri kule su ouvani, a jedna strana trougaonog plana oslanja se na obalu reke. Danas se moda ne vidi najbolje jer je blizu vode i blizu modernog grada. Ali, nivo reke 1430. godine nije bio tako visok. U vreme kada je
516 517

Isto, 256. Lovett Edwards Fielding, Profane Pilgrimage, London, Duckworth, 1938. 16.

201

tvrava graena Banat je bio samo ravno prostranstvo, a nasipi oko Paneva i Bavanita jo nisu bili izgraeni. Eksperti tvrde da je nivo vode bio preko dvadeset etriri stope nii. To nije mesto na kojem se danas mogu nai ostaci kratke, ali burne istorije Smedereva i njegovog osnivaa uraa Brankovia, poslednjeg heroja srednjevekovne Srbije. Njegova tvrava jo je impresivna, iako je sala magna audientie u kojoj je ura potpisao sporazum sa Venecijom 1435. godine, tragino oteena tokom proteklog rata. Ali, on nije bio graevinar i plan zamka bio je kopiran od grkih graditelja i njihovih drevnih utvrenja u Konstantinopolju, iji nacrt nije zavisio od blizine renog toka.518 Iako nije naiao na tragove drevne prolosti u materijalnoj kulturi, Lavet Edvars je izdvojio legendu o prokletoj Jerini, preveo je na engleski jezik i interpretirao na osnovu Erlangenskog rukopisa gde je Jerina predstavljena kao okrutna i pohlepna ena. Razmiljajui o romantinoj prolosti i sledei legende o Podunavlju Srbije, Lavet Edvards se uputio ka erdapu. Tako je bezmalo nastao pandan uvene prie o Gledstonu koji je alio to se nije naao neki kot da ispria uda crnogorske istorije i prosledio Tenisonu njen kratak sadraj kako bi ovaj pesnik ubrzo, sledei strukturu Bajronove Albanije, napisao svoj romantiarski, lirski prikaz istorije sa akcentom na crnogorskom 519 junatvu nasuprot negativno stigmatizovanom Orijentu hordama turskog islama. Edvards nije bio opsesivni tragalac za balkanskom epikom, sa legendama se sluajno susreo putujui Podunavljem Srbije, pa osim pesme o Prokletoj Jerini izdvojio je legendu o steni Baba kaj krenuvi na putovanje prostranstvom koje je pokrivalo Panonsko more i, kao i svako drugo, irilo bajke i legende. Nekada davno, pre nego to se istorija probudila, postojala je ogromna i neprobojna vodena barijera, veliko Panonsko more koje je prekrivalo Vojvodinu, Banat i teritoriju Maarske. O kataklizmi koja je dovela do isuivanja ovog mora, ni geolozi koji se kunu u poznavanje drevne prolosti, nisu sigurni.520 Korito tog mora otkriva druge legende,

518 519

Isto, 17. Prema: Vesna Goldsvorti, Izmiljanje Ruritanije, 2005. 44. 520 Lovett Edwards Filding, 1938.18.

202

a naredna koju je ovaj putnik odluio da istrai bila je pria o srednjevekovnoj tvravi Golubac. U baladama, Golubac je druga tvrava uraa od Smederava, ali je zapravo, znatno starija i kroz nju se Dunavom putuje u vizantijsko doba. Sa druge strane ulaza je Babakaj, usamljena stena koja vrsto stoji izvan toka, daleko lepe mesto: poput prelepe i destruktivne Lorelaj, lepe od plitke i razoaravajue Rajne za koju se vezuje njeno ime.521 irenju legende o Lorelaj doprineo je nemaki romantizam. Hajnrih Hajne je iskoristio germansku legendu o Lorelaj i njegova pesma spada u jedno od najznaajnijih dela evropskog romantizma u ijem je sreditu motiv savrene lepote koja ostaje usamljena i nesrena, poput litice na istonoj obali Rajne. Poznate su razliite legende o Babakaj. Engleskim putnicima je mogla bi ti najpoznatija legenda po kojoj se ena iz harema turskog zapovednika Golupcem zaljubila u maarskog plemia i pobegla sa njim. Saznavi ovo, suprug je podigao poteru za najdraom meu enama, stigao ih na obali Dunava, ubio plemia, a enu prikovao za stenu. Dok je umirala, ena je vikala Baba-kaj. Reenica se razliito interpretira, a sve interpretacije bile su prijemive za romantiarske stilizacije. Lavet Edvardsovo interesovanje za Gvozdenu kapiju svodljivo je na elju da upusti u najopasniji prolaz na Dunavu.522 Ovo mesto, za Lavet Edvardsa je odraz divlje romantinosti koju imaju obale Dunava.523 Sa srpske strane nailazi na opasan tok, a iza kanala, putnik se uputa u jo opasniju avanturu: Podivljali virovi i brzina kojom se kree voda, naotreni zubi stena524 iskrsavaju pred znatieljnima. Edvards i njegovi saputnici u ovom delu Podunavlja vie nisu uli jedni druge. Ironini komentar putnikovog prijatelja iz Srbije To je va tihi Dunav525 oznaili su poetak nove avanture, a putnik nije krio strah koji je osetio kada je uao u amac i legao na dno. Avantura se zavrila konanim predahom u Kladovu pred turskim utvrenjem Fetislamom, jednom od osam tvrava koje su Turci izgradili u Srbiji i koje su u loem stanju. I od Kladova, reka je ponovo bila tiha: Reka ponovo tee mirno, kao da je srena

521 522

Isto, 19. Lovett Edwards Filding, 1938. 21. 523 Isto, 21. 524 Isto, 22. 525 Isto, 22.

203

jer se oslobodila od stena. Obe obale su plodne i prekrivene selima. njegova mo nikada nee nestati
527

526

Dunav i

zakljuuje Edvards.

Ono to su putnici videli, kroz tekst obraa se jezikom simbola. Prisustvo stene Babakaj koje se kontrastira Lorelaj, pokazuje da Podunavlje Srbije simboliki zadrava karakter divljeg, primitivnog, neukroenog. Nasuprot srednjoj Evropi koja je civilizovanjem prola proces pripitomljavanja, vie nije opasna; otrice njenih zuba su istupljene, a reke koje je presecaju, mirne su i spokojne. Nasuprot njima, tu je Edvardsov buni Dunav sa podivljalim virovima i nazubljenim stenama. One su deo neukrotive, destruktivne, divlje prirode, suprotstavljene plitkoj i razoaravajuoj kulturi koju romantiar naputa zarad traenja uzbuenja u nekom drugom svetu. Podunavlje Srbije se putniku poput itavog Balkana obraa jezikom divljine, onim zvukom koji se proputa kroz otre zube, simbolom vene destrukcije. Tamo gde se nau koreni, bilo u materijalnoj kulturi, bilo u jeziku, sanjarenje prerasta u mit kao celovit eksplanatorni sistem u ijem se sreditu nalazi drevno, prolo, veno, a na njoj poiva elja za saznanjem o poecima ovekove pustolovine kroz istoriju, gde sa distance od par hiljada godina, ratovi i prevrati deluju kao epski motiv borbe izmeu dobra i zla, mitske borbe koja se vodi na obalama svetih reka.

Romantini Kalemegdan

Rebeka Vest je poput Harolda Spendera i Laveta Evardsa, Kalemegdan smatrala najlepim evropskim parkom jer je u njemu nala arobnu lepotu koja odvaja od svega ostalog. Strahopotovanje koje izaziva, ne proizilazi samo iz podatka da je ta stara beogradska tvrava do Velikog rata mir poznavala samo kao san, ve iz vetine da u okvirima drevnih zidina ouva seanje na zastraujue prekretnice i politie lavirinte. Paradoksalno, prelepo i zastraujue pridevi su kojima je mogue opisati sposobnost jednog parka da u svojim zidinama uva nene biljke, kao to su bunovi jorgovana, ili jezerca koliko i poprsja preminulih veliina iji prototipovi sede pored dadilja na klupama528 nego i priu o Beogradu, gradu koji tera oveka da se zapita ta je ljudski
526 527

Isto, 23. Isto, 23. 528 Rebeka Vest, Crno jagne i sivi soko, 358.

204

rod izgubio svojom navikom da samom sebi puta krv poput poludelog srednjevekovnog hirurga.529 Ali, ono to je za Rebeku Vest, moda najznaajnije: Kalemegdan otkriva drevnu i burnu istoriju zemlje na kojoj se prostire. Otkako su ljudi prvi put naselili ovaj komad kopna koji zadire u vodu, on je znaio ivot za one koji su ga drali i smrt za one koji bi ga izgubili. Njegov pramac zalazi izmeu dve reke i gleda na istok, preko ogromne Panonske ravnice ( to je divno, najravnije mogue ime) koja se preko Maarske prostire ka srednjoj Evropi. A iza njega lei sigurnost valovitog terena i ume. Ovde su se, mada to sigurno nije poetak poetaka, Iliri suprotstavili Rimljanima i bili poraeni. Ovde su se Sloveni udrui li sa Avarima koji su ih potom tlaili, i nakratko uivali slobodu pod Vizantijom, ali su ih potom pokorili Ugri, dok nisu zaratili sa Vizanitojom i dok pobednika grka vojska nije stigla u podnoje ove stene.530 Pogled na istok, prostiranje ka srednoj Evropi i sigurni oslonac u gustim umama ve su nagovestili burnu istoriju. Meutim, kroz vrste zidine koje su izgradili drevni narodi, a ojaao ih Orijent, poinje da se probija Okcident, naruavajui mir modernim skulpturama. I dok se Lena Jovii i Lavet Edvards dive modernoj umetnosti u Beogradu, Rebeka Vest njome potencira interval koji e Srbiji doneti nevreme. Iako Beogradskog pobednika naziva divnom figurom ratnog spomenika Jugoslaviji, kada ju je ugledala nebo je potamenlo i spustilo se na orijentom obeleenu zemlju. 531 Povrina vode se zatalasa odjednom i postade grubo, treperavo srebro na mestima gde se suneva svetlost probijala kroz sivoljubiaste oblake. Zadrhtasmo i potraismo sklonite u tvravi. Ona je ogromna. Oblikovana je orijentalnom tradicijom koja je obavezivala vladara da svoju veliinu simbolino predstavi i dimenzijama svoje palate. Lavirint hodnika i elija uglavnom je ostao onakav kakav je i bio kada su se Turci, pre sedamdeset godina povukli odatle.532

529 530

Isto, 359. Isto. 531 Isto, 361. 532 Isto, 362.

205

To nesigurno kretanje u okvirima vrstih orijentalnih zidina i romantine etnje, iskrivljene su ne ba nenim mermerom koji je podignut u spomen Franc uza poginulim u Jugoslaviji za vreme velikog rata.
533

Ona nagovetava dolazak novog i hladnog i

nestanak romantinog neiskvarenog sveta za ijim je ouvanjem eznula Rebeka Vest. Ova poroznost konstrukcije o svetu koji je neiskvaren i detinjasto radoznao, iskazae se u strahu Rebeke Vest od pretee degeneracije.534

Poslednje selo na rubu Evrope Romantizam izaziva strepnju od nadolazee modernizacije koja ne samo da moe naruiti izvornu jednostavnost, nego i meanje boja, arenilo nonji i sjaj bede. Slina strepnja uoena je u meuratnim putopisima koji uzimaju u obzir odnos izmeu tradicije i modernosti. Ona nalazi opravdanje u vremenu kada je Balkan bio izloen urbanizaciji, modernizaciji koju je trebalo okonati evropeizacijom. Ipak, eventualna okcidentalizacija naruila bi jednostavnost, primitivnost i originalnost ruralnog za kojim je tragao romantiarski duh. Reke nisu samo mesta u ijoj se bilizini okupljaju bia sumnjivog ontolokog statusa, nego i mesta na kojima izrastaju gradovi koji prvi bivaju pogoeni urbanizacijom i modernizacijom. Zato je, ini se Rebeki Vest, pred kraj meuratnog perioda bilo mogue uhvatiti poslenji odbljesak jednostavnosti i neiskvarenosti ruralnog. Ako je Balkan bio poslednje selo Evrope, Jugoslavija je bila jedan od prvih urbanih objekata koji su naruili ruralnu harmoniju i izazvali egzotizam prolosti. Rebeki Vest se ini da mitski karakter jo uvek vlada razmiljanjima Srba. Njihov um je jo uvek narodni i vrsto se dri starih verovanja, drevnih uverenja i prvih bajki koji su prednost koliko i mana i koji esto mogu prerasti u ludost naroda.535 Meutim, ma koliko ta ludost bila tetna ona je originalna i izvorna, a ako je neto moe iskvariti to je Zapad, inilo joj se. Greke koje ine Balkan i njegova deca, za nju su proizvod zapadne tradicije.536 Ona e najpre zahvatiti velike podunavske gradove i zato, u unutranjosti, na periferiji, ostali su pravi ljudi.537 Biti
533 534

Isto, 358. Isto, 371. 535 Isto, 470. 536 Isto, 423. 537 Isto, 347.

206

pravi ovek, za Rebeku Vest i njenog vodia i sagovornika Konstantina koji joj opi suje mladalaku fascinaciju Zapadom, to znai ne liiti ni na koga drugog. Ovo moe pruiti, ini joj se samo, ruralni ambijent koji pojedincu doputa da svoje osobine razvije do krajnosti, da bude ponosan i ide svojim putem. Seljak je onaj ko je spreman da se rtvuje za zemlju, umre za svog kralja. 538 Iako opisi odgovaraju suprotnom od onoga to se smatra individualnou i jedinstvenou, ini se da je egzotizam prevagnuo kako bi stvorio idealnu figuru oveka koji deli psihologiju gomile, a istovremeno je jedinstven i neponovljiv. Paradoksalna figura seljaka nastala je iz potrebe da se zamisli, konstruie idealan pripadnik jednog primitivnog drutva, egzotini primitivac ija se jedinstvenost lomi pod teretom modernizacije. Srbin, Konstantin putnici pria o zagonetnim stvarima, novitetima i ljubavi prema Nauci, mainama, vetakim modernim stvarima i maniji modernizacije za kojom je patio u mladosti.539 Sve te novotarije, poput konzervi voa i povra, ivae maine i gramofona, prvog auta od kojeg bez dobrih puteva nije bilo koristi, satova sa nevidljivim brojanikom, pravog klozeta, i na kraju, zapadnjake odee, poput kravate, grudnjaka dolazile su iz Beograda i Novog Sada. 540 Menjanje, kvarenje, izvornog, seljakog i mitskog, navodi Rebeku Vest na kritiku Zapada koji je doveo do raskoraka izmeu tenje ka modernizacije i enje za ouvanjem, ili obnovom vrednosti kojih su se nekada pridravali primitivni narodi. Dok je Srbija oklevala pred izazovima modernizacije, ali istovremeno prieljkivala prihvatanje od strane Okcidenta, Rebeka Vest strahuje od promenljivosti i tei da zaustavi vreme koje podrazumeva modernost. Zapad donosi nesputanu ambicioznost, profit i trinu ekonomiju, mehanizaciju i racionalizaciju, a to kvari plemenitog i originalnog seljaka kao to strahuje da e hotel u kojem je odsela ubrzo zaraziti engleska i francuska kuhinja kako bi zamenile masni rioto i crvenu papriku.
541

Tako

e ispoljiti i strah da urbanizacija moe da oslabi jainu i otpornost seljaka, olabavi konstrukte ilavosti i gostoprimstva. Ovde se uoava poslednji element orijentalizma:

538 539

Isto. Isto, 348. 540 Isto, 349. 541 Isto, 371.

207

tenja se priroda i ovek klasifikuju po tipovima izdvajanjem i naglaavanjem optih crta na manji broj rasporedivih elemenata. U antropologiji i kulturnoj generalizaciji javlja se tip, koga odlikuje poseban karakter, dakle etiketu. Karakter pripada sistemu, mrei generalizacija koje se javljaju u vidu fizioloko-moralne klasifikacije. Karakteristike koje ine karakter, raspodeljuju se meu pripadnicima razliitih grupa. One putniku daju osnov za postavljanje temelja karakternim osobinama Okcidenta izdvajanjem primarne osobine-racionalnosti koja se suprotstavlja nerazumnosti Orijenta, a izmeu njih se nalazi konstrukt balkanskog, u znaenju seljakog, primitivnog i detinjastog. Ipak, ono odrasta i to izaziva strepnju Okcidenta. Premda podunavski gradovi pruaju mogunost uivanja kraj reke, ispod diskurzivne ravni putopisa prepoznaje se strah od naruavanja jednog od poslednjih utoita modernog oveka, opasnog i uzbudljivog mesta, na kojem se sve mea, iz kojeg nastaju kontradiktornosti, i na koje je smeteno poslednje selo Evrope. Ako Evropa ne bude imala svoje selo, da li se pred njom otvara imperativ rada bez prava na odmor u ambijentu koje poput sna doputa da sve bude mogue, omoguavajui putniku da uiva u tiini prirode ili se prepusti sluanju otrenja noeva i buke koju stvaraju bombe. Strepnja koju Rebeka Vest opisuje razmiljajui o uticaju Zapada na mitsku svest primitivnog oveka, masni rioto i crvenu papriku koja pliva po orbi, imaju karakter individualne i politike anksioznosti. Ali istorijska, konstruisana prolost i individualna doivljena prolost mogu se stopiti u isto traganje za gubitkom izvorne jednostavnosti. Glorifikacija te primitivnosti, zapravo ne bira autora ni vreme. Meuratni perod je sa ekonomskom krizom koja ga je pratila mogao samo markirati osciliranje izmeu nemoi da se obnovi prolost i nada da e se prolo vratiti. 542 Upkos opasnostima koje vrebaju na Balkanu, putnik eli da ouva jedan detinjasti ambijent jednostavnosti. To je jo uvek nezreli, nerazumni, nedrutveni i nekulturni prostor nasuprot odraslom, razumnom, drutvenom i samostalnom. Uticaj

modernizacije/okicdentalizacije koja se razume kao neka vrsta socijalizacije Balkana, pretvara nerazumno i nedrutveno dete u odraslog drutvenog oveka. Okcident je taj koji e Srbiji pokazati put, ali budui da je ona iskonstruisana kao nesposobna da samostalno zapone transformaciju, Zapad e posluiti kao model. Kultura Srbije se kao
542

Raul irarde, Politiki mitovi i mitologije, 2000. 159.

208

i kultura deteta smatra nekom vrstom probe za odrasli ivot, a socijalizacija e omoguiti prilagoavanje koliko i nestanak balkanskih osobenosti, arobne

jednostavnosti deteta. U delovima putopisa Din Bejts, Laveta Edvardsa, Malkolma Bera, Rebeke Vest gde se opisuju drevno, jednostavno, sveto, ne nailazimo na klasian oblik nekakve orijentalne renesanse.543 Ovo je pre pokuaj da se u marginalnom delu Evrope nae vrednost neevropske tradicije, eventualno, njena prolost, ili pak nekakva univerzalna vrednost koja u rubnom intervalu kada je okonan jedan svetski rat i kada je dolo do urbanizacije postaje ranjiva. Tako se konstruiu delovi Evrope koji kulturno kasne za centrom, ali i u ijim je delovima ouvana divlja priroda, ili divlja romantinost o kojoj pie Edvards. Ovo bi mogla da bude podvrsta primitivistike interpretacije. U okviru takve interpretacija, ono jednostavno i ruralno dobija karakter svetog, pa putovanje postaje hodoae, ba onakvo svetovno hodoae kojim Edvards izraava prisustvo paradoksalnosti Balkana. Primitivnost, ruralnost, divlja romantinost, kulturno kanjenje, ali i zahtev za napredovanjem, naputanje orijentalnih obrazaca, elja da se priblii Evropi, proizvode naraciju o liminalnom karakteru jednog drutva, o prelaznikim osobinama njegovog stanovnita i nastavljajui modernistiku tradiciju kazuju o osobinama nas i drugih, o mentalno proizvednoj razlici izmeu Istoka i Zpada, te o mogunosti da se Drugi postavi na jednu evolutivnu lestvicu.

543

Cvetan Todorov, Mi i drugi, XX vek Beograd, 1994. 259.

209

PAGANSKI NAROD I PAGANSKI OBIAJI: PRAVOSLAVLJE KAO ISTOK NA ZAPADU I ZAPAD NA ISTOKU

Ve je naglaavana vanost svetosavskog i kosovskog mita za meuratni period, njihova integrativna uloga u periodu kulturne krize kada oni pokazuju kako verske, tako psiholoke funkcije. Kako primeuje Vladimir Dvornikovi, re je o kultu ili kultovima koje je trebalo koristiti na nain da premoste stolea praznine u nacionalnom i dravnom kontinuitetu. Kultovi su iznova modifikovani i prilagoavani istorijskim okolnostima, a u dugotrajnom procesu zalaganja Crkve, to je bilo od presudnog znaaja za usaglaavanje sa pravoslavljem.544 Stoga ne udi to promiljanje putnika o religiji Srba na centralno mesto postavlja pitanje ta je pravoslavlje?; paganska religija u odori hrianstva, ili institucija koja zamenjujui politiku vlast, te jaku dravu i kreirajui istoriju jednog naroda, omoguuje da on opstane. Stoga i ovde moemo govoriti o internalizaciji predstave; u putopisima je pravoslavna crkva predstavljena kao okosnica identiteta, a naunici e se ovim pozabaviti tek mnogo decenija kasnije kada bude primeeno da povezanost pravoslavlja sa srpskim nacionalnim identitetom moe biti argument u kritici skretanja u filetizam kao vid crkvenog nacionalizma.545 Meutim, filetizam nije posebnost pravoslavlja meu Srbima. Pomeranje ravnotee izmeu ekumenske i nacionalno-crkvene svesti pravoslavne crkve u korist nacionalizma daje se specifinom strukturom pravoslavlja koja pojedinanim narodima priznaje vlastiti jezik slube, koliko i crkvenu autonomiju u meri u kojoj ona moe podrazumevati sopstveno ustrojstvo. U istoriji balkanskih naroda crkveni razvoj se preplie sa dravnim i nacionalnim razvitkom. Pri modernim pokuajima povezivanja pravoslavnih zajednica nacionalni egoizam ostaje izraeniji od ekumenske svesti o zajednitvu, a tako je i meu emigrantskim crkvama meu kojima traje nacionalna zategnutost optereujui na taj nain saradnju

544

Gordana eri, Pr(a)vo lice mnoine, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Filip Vinji, Beograd, 2005. 17. 545 Srpska pravoslavna crkva i novi srpski identitet, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2006, 8

210

crkava. Danas je u javnosti rasprostranjeno miljenje da najveu krivicu i, istovremeno, tragediju nacionalne rascepljenosti pravoslavlja snose balkanski narodi ije pravoslavne crkve ne pokazuju tenju da postanu duhovne veze ujedinjenja, nego ostaju pri krvavim reenjima konflikata. Ova strukturno utisnuta osobina smatra se samom suprotnou idejnim zahtevima pravoslavlja.546 Na taj nain pravoslavlje postaje deo ireg balkanistikog diskursa, kao jedan od integrativnih nacionalnih faktora, ali i jedan od glavnih uzronika separatizma i nereavanja problema, nego insistiranja na razliitostima to vodi daljoj netrpeljivosti, politikoj konfliktnosti, separatizmu i eksplozivnosti. Preciznije, u literaturi koja obrauje problem odnosa pravoslavlja i politike, sve ee se prepoznaje govor o nekoj vrsti balkanizacije hrianstva koju iri sam nain ivota pravoslavlja. Jo uvek traje rasprava o tome da li su zapadno i istono hrianstvo dve razliite i neprijateljske religije, ili deo istog tkiva. Iz ovoga izranja i pitanje koje je od znaaja za politike odluke evropskih zemalja u vezi sa irenjem Evropske Unije na Istok Ulazak zemalja u ovu zajednicu po nekima zavisi i od povezivanja evropejstva sa zapadnim hrianstvom. Dakle od poimanja istonog i zapadnog hrianstva, veze meu njima, razumevanja njihovog jedinstva i razliitosti, zavise i politike odluke, dok te odluke takoe dopirnose shvatanju politikih odnosa. Teoloki i politiki razlozi bili su utkani u istoriju cepanja istone i zapadne crkve, a istorija tog rascepa obeleila je kulturu zapadnog i istonog hrianskog sveta.547 Putnici iz meuratnog perioda su skloniji da piui o vezi izmeu pravoslavlja, drave i politike dodaju na romantinosti, egzotinosti, drugojaijosti i interesantnosti Srbije i pravoslavne crkve, ali u mnogo emu je predstavljaju kao neku vrstu uvek prisutne prolosti. Za Laveta Edvardsa, slavljenje slave i potovanje predaka najpre je izraz romantinosti jednog naroda. To je i vrsta prednosti, plemenitosti i odraz vezanosti za epsku prolost, snoliko vreme u kojem su iveli kraljevi Marko a potom, i kralj Vukain, a o kojem svedoi Markovgrad vulkanska masa malo izvan Prilepa. To je pre narod iz legendi iji su junaci bili sposobni da piju vino sa silama zla, a ostanu deo dobra 548 junaci

546 547

Ernst Benc, Duh I ivot pravoslavne crkve, igoja, Beograd, 2004. 209. Lorna trbac, Globalizacija i nacionalna kultura, KOC, id, 2007. 22. 548 Lovett Fielding Edwards aludira na Marka Kraljevia koji deli vino sa arcem kao personifikacijom mranih sila najee olienih u figuri Turina.

211

koji ne strahuju od suoavanja sa samim sultanom. Tu je car Duan, vie hajduk nego vladar549 On je grub i strastven, ali sa uvek pristunim oseanjem odanosti i potovanja prema Srbiji. On je olienje strastvensti, revolta i patriotizma. ak je i Car Lazar otelovljenje misticizma zasnovanog na nadi.550 Tu je i sveti Sava, ne samo monah, nego Nemanji koji je svojim primerom pokazao da Srbi mogu imati nacionalnu dravu samo ako je osnuju na temeljima nacionalne crkve.551 No, najbitnije je Edvardsovo ukljuivanje vanosti Vizantije u predstave o meuratnoj Srbiji i pravoslavlju. Kreui se meu manastirima obnovljenim i iznova dekorisanim u XIII i XIV veku, Edvards naglaava istou i prefinjenost vizantijskih oblika.552 Nasuprot sklonosti da se naglaavaju razlike izmeu Istone i Centralne Evrope, ili da se Vizantijska crkva predstavi kao dravna institucija koja je propovedala pokoravanje svetovnoj vlasti, pokazujui mali napredak na intelektualnom planu553, ove predstave o vizantijskoj batini ne insistiraju na podelama kakve su one na Istok i Zapad. Potpunog poricanja doprinosa pravoslavlja evropskom intelektualnom i duhovnom nasleu koji se uzimaju za primer vizantinizma i smetaju u iri kontekst balkanizma i orijentalizma554, ovde gotovo da nema, a kao da uobiajeni nesporazumi vezani za razvoj religije u Vizantiji i uopte za vizantijsku kulturu ovde vie nisu prisutni. To je moda jasnije u Futmanovom delu jer ovaj autor nastoji da izjednai druge evropske tekovine sa vizantijskim kulturnim tekovinama, pitajui se koliko bi visoko odmakla ova civilizacija da razvoj nije prekinut Otomanskim osvajanjima. Za Futmana su istorija Srba i njihova religija neraskidivo povezane, ali na nain koji ne ugroava ni politiki razvitak, niti dovodi u pitanje religioznost stanovnitva. Opisujui Deane, Futman naglaava da je ovaj manastir izgraen 1330. zahvaljujui naporima kralja Stefana Uroa III lana Dinastije Nemanji.
549 550

Lovett Fielding Edwards, A Wayfarer in Yugoslavia, 1939. 246. Isto. 551 Isto. 552 Isto. 553 V, Milica Baki Hajden, Varijacije na temu Balkan, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Filip Vinji, 2006. 82. 554 Isto, 83.

212

Deani su omoguili procvat slikarstva, arhitekture i postali spomenik jednog doba, ali samo jedan od mnogih. Futman poredi umetniki napredak srednjevekovne Srbije sa umetnou Italije istovremeno spekuliui o tome dokle bi razvoj srpske kulture dosegao da ga nije prekinulo tursko osvajanje. Stefan Uro je bio mladi buntovnik. Usprotivio se ocu. Revolt je slomljen, a on za kaznu oslepljen. No, oslepeo je samo delimino. Vid mu se vratio, navodno zahvaljujui isceliteljskim moima nekih ljudi. To mu je omoguilo da posle oeve smrti stigne na tron. 555 Kako je to bilo sa mnogim srpskim vladarima, i njegova vladavina je okonana teko i u mukama. Usprotivio mu se roeni sin, Duan. Stefan Uro je ubrzo umro i sahranjen je u Deanima. Generacije seljaka su ga smatrale svecem. Pokraj njegovog groba nalazi se crkva uvena po freskama slikanim 1348. godine u doba Duanove vladavine.556 Futman dalje saoptava da je sedite Patrijarije Srpske pravoslavne crkve bilo u Pei a da je Sveti Sava i sam Nemanji, odigrao odluujuu ulogu u emancipaciji srpske crkve od grkog tutorstva. Postao je prvi arhiepiskop a Pe, sedite arhiepiskopije. Godine 1346. kada je Duan postao car, arhiepiskopija je postala episkopija, pie Futman. etrdesetak godina kasnije dolo je do kosovske tragedije i turske okupacije. Sredinom petnaestog veka, grka patrijarija je proirila svoju jurisdikciju na Pe, a Turci sasvim zavladali.557 Sto godina kasnije Veliki vezir Sokolovi, koga Futman naziva bivim Srbinom558 obnovio je autonomiju Crkve, pa je u narednih stotinu godina odravao nacionalni duh Srba.559 Upravo su oni bili ako ne voe, onda podsticaj za pobunu protiv turske vladavine. Godine 1689. dolo je do saradnje sa austirijskom vojskom. Ustanak nije uspeo i Austrijanci su se povukli. Patrijarh Arsenije III je bio suoen sa nekoliko povlaenja na turskoj strani. Kao Mojsije, predvodio je veliku seobu. Predvodei trideset hiljada porodica preao je reku i uao u Ugarsku. Postigavi dogovor sa Leopoldom I, osnovao
555 556

David Footman, Balkan Holiday, 1935. 148. Isto, 149. 557 Isto, 151. 558 Isto. 559 Isto.

213

je patrijariju u Karlovcima u Vojvodini gde je stanovnitvo naselilo okolna mesta. Zahvaljujui ovoj velikoj seobi, Srbi su danas veina u Vojvodini.560 Dok Edvards uoava romantinost i sklonost ka ivljenju u svetu legendi, nagovetavajui da su sveci stvarne linosti i akteri u politikoj istoriji Srba, Futman otvoreno predstavlja crkvu kao glavni faktor u ouvanju nacionalnog identiteta Srba, dakle, jedne primarno politike institucije, ali je istovremeno ne predstavlja kao predodreenu da bude daleka i zaostala, nego kao primer prekinutog razvitka usled spoljanjih politikih faktora. Dok se u teolokoj literaturi naglaava sklonost pravoslavlja da napusti svet, illi insistira na pomeranju ravnotee izmeu trnscendentalizma odakle proizilaze milost, oprotaj, spasenje, nada i ljubav, kao i da pod pritiskom politikog razvoja pravoslavlje pokazuje naklonost prema onostranom, u engleskim putopisima se mahom naglaava pragmatina, politika, diplomatska strana pravoslavlja, zapravo jedine institucije koja je mogla ostati nosilac nacionalnog identiteta. Takvo stanje, odista je bilo pojaano jer su brojne pravoslavne crkve bile prinuene da opstanu pod vladarima druge vere, gde se naroito istie islam.
561

To povlai i diskurse o tragedijama nacionalne

rascepljenosti, politike podeljenosti koje su u suprotnosti sa zahtevima pravoslavlja Popularnost svetosavskog mita, bilo proistekla iz zapadne vizure liminalnosti Srbije, ili ouvana kao interna predstava ostavlja oigledan trag na englesku percepciju pravoslavlja kao zapadne religije na Istoku, ili, istone religije na Zapadu. Meutim, egzotinost i drugojaijost pravoslavlja u odnosu na druge forme hrianstva, pa ak i mogunost da je pravoslavlje zapravo unutranje hrianstvo na nain na koji je Balkan unutranja Evropa, postaje jasnije tek kada putnici pred sebe postave zadatak da objasne kako to da u hrianstvu mesto nalazi neto tako pagansko i primitivno poput slave.

560 561

Isto, 151. Ernst Benc, Duh I ivot pravoslavne crkve, igoja, Beograd, 2004. 210.

214

Paganski narod: o Srbima i slavi

Futman zapaa da je svaki putnik u Srbiju opseno pisao o slavi, a mnogi je opisivali kao najlepi, duboko ukorenjen element srpske tradicije. Svako domainstvo ima svoju slavu. Ona se odrava jednom godinje na dan zatitnika porodice, onoga koji se slavio kada je porodica prihvatila hrianstvo. Poinje verskom ceremonijom. Svetenik dolazi u kuu i blagoslovi slavski kola i ito neku vrstu kae koja se pravi specijalno za tu priliku. Tokom dana, prijatelji i poznanici se odazivaju. estitaju, probaju ito, popiju malo vina ili drugog pia, malo posede i popriaju. Potom ih slue kafom i oni odlaze kako bi doli drugi gosti. Uvee je veera za bliske prijatelje. Prijatan je obiaj, no, ima svoje nedostatke kako za domaine, tako za goste. Nepristojno je propustiti prijateljevu slavu, mada se pozivi ne upuuju. Morate je se setiti i otkriti gde e se slaviti kako biste se pojavili. Obavetenja se daju samo ukol iko se slava nee slaviti.562 Putopisni opisi najblii su onome to se u nauci predstavlja kao narodno pravoslavlje, a u znaenju skupa verovanja i predanja. Re je o narodnoj interpretaciji hrianstva, sinkretistikoj tvorevini sastavljenoj od hrianskih i takozvanih paganskih aspekata. Tek krajem devetnaestog veka moe se govoriti o naseljavanju stanovnitva u gradove, pa stoga to je narodna religija, upravo ona seoska i uvana na selu. Ona je kao takva opstajala, koliko je to bilo mogue, izvan otomanskih pritisaka, meutim sa izmenama na kulturnom planu ona poinje da bledi i izlae se okcidentalizaciji. Tako se Futmanu ini da su ovi prijatni obiaji ugroeni usled naleta modernizacije. Dok je zapamtiti slavu prilian napor, odlazak na njih je ozbiljan posao. U gradovima bilo koje veliine, na bilo koji dan, svako ko ima irok krug poznanika, mora da poseti trideset ili etrdeset kua, i da jede i pije u svakoj od njih. Istovremeno domain i
562

David Footman, Balkan Holiday, William Heineman, London, 183.

215

porodica su u stalnom poslu jer poznanici pristiu od ranog jutra do sitnih sati. To zahteva puno napora. ivot u Beogradu je postao zapadniji i sofisticiraniji, pa su sve ea obavetenja u novinama, o tome da gospodin X ili doktor Y nee slaviti slavu iz zdravstvenih razloga, ili zbog odsustva.563 No, Futman primeuje da na selu nije tako. Okcidentalni uticaj je jo daleko od sela gde opstaje narodna religija i gde je pritisak zajednice isuvie jak da bi pojedinano domainstvo sebi moglo dopustiti da ne slavi slavu. Ne slaviti Slavu, ili uiniti to tedei bi osramotilo itavu porodicu.. Slava je veliki i znaajan dogaaj u godini. To je arin kojim se meri drutvena i ekonomska vanost. Seljaci poinju misliti o njoj mesecima unapred. Potroe sve i ponekad vie nego to mogu priutiti. Kada je godina loa jedva uspevaju otplatiti dugove od prologodinje slave, pre no to doe druga.564 Slava kao nain da se demonstrira imunost porodice, njen status u zajednici, bili su predmeti kritike u srpskoj knjievnosti krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka, prikazujui slavu ne samo kao paganski obiaj, neto nehriansko i materijalistiki orijentisano, nego i ukazujui na ispraznost ovakvog naina integrisanja u drutvo. Takvi prikazi aludiraju na mogunost siromaenja, potpune degradacije domaina u poziciji zavisne, bespomone igrake ireg drutvenog sistema.
565

No, ona

mogu biti shvaena i kao kritika povoenja za tom zajednicom, koliko se i kritiki odnose prema evropeizaciji.566 Prva kritika ovakvog odnoenja prema hrianskim, ili, kako se esto govorilo paganskim obiajima, prisutna je krajem devetnaestog veka kada nastupa prvi talas deotomanizacije, ili evropeizacije. Brojni su intelektualci tog vremena koji nastoje sauvati ravnoteu izmeu ova dva, istovremenom kritikom tradicionalizma i modernizma. Novi talas evropeizacije, koliko i oseaj da su ugroene tradicionalne vrednosti srpskog drutva, prisutan je dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka, pa u tom kontekstu moemo posmatrati i Futmanove refleksije o
563 564

Isto, 183. Isto. 565 V. Stevan Sremac, Ivkova slava, 1895. 566 V. Stevan Sremac, Pop ira i pop Spira 1898. Kroz likove dve keri pravoslavnih svetenika u vojvoanskoj sredini, Sremac kritikuje iskljuivost tradicionalizma jedne i evropejstva druge porodice.

216

slavljenju slave i njegove umnogome ironine predstave tog obiaja kojom se kritiki odnosi prema ekstremima kako na selu, tako u gradovima. Dakle, slava se ovde moe prepoznavati kao jo jedan od obiaja na kojem se prelamaju moderno i tradicionalno i na kojoj dolazi do konfrontacije izmeu seoskog i gradskog.
567

Pravoslavlje kao unutranje hrianstvo Nazivajui Srbe paganima, Franeska Vilson uoava jainu veze izmeu sveca i njegovog potovaoca, te opisuje srpske vernike, pre kao sujeverne i proste seljake u veselim nonjama, nego kao ljude odreene konfesije ili pripadnike institucionalizovane religije. Sveti Ilija, sveti Ilija, ponavljali su neprekidno568, pisala je o Srbima. No, to je nije uverilo da se nala meu paganskim narodom; uverila ju je njihova strepnja da e ih zadeseiti strana kazna ne budu li se tog dana odmarali i slavili; strepnja koja je bila toliko duboka da su se svi u strahu klonili posla kako im sveti Ilija ne bi smesta spalio svo ito i svu imovinu.569

Na nivou religije, diskurs o paganima zamenio je diskurs o varvarstvu, pa iako je Slava za englesku putnicu, zanimljiv obiaj, on je privlaan utoliko to dokazuje stepen razvitka jednog naroda. Ukoliko balkanski seljak jo uvek veruje u mo nekakvog sveca, strahuje od njega, ivi u primitivnijem stanju od zapadnog Drugog, i to iz vie razloga. Ovakve asocijacije povlae istorijske injenice poput onih da je re o stanovnitvu koje je doskora bilo porobljeno, pa sada porobljivae moe nalaziti na nivou narodne imaginacije. Tako i pravoslavlje kao i Balkan postaje pre proizvedena religija, nego religija sama, a ukoliko prihvatamo da Balkan moe oznaavati
567 568 569

Duan Bandi, Carstvo nebesko i carstvo zemaljsko,XX vek, Beograd, 1997. 270. Francesca Wilson, Portraits and Scetches from Serbia, 1920. 14.

Isto, 15.

26

Etnoloka istraivanja iz devedesetih godina, markiraju prisutnost ove podele, ali i retradicionalizaciju koja podrazumeva da posle dugog perioda represije nad ovim obiajem, po uspostavljanju socijalistike vlasti, u perodu krize za srpsko drutvo, dakle tokom devedesetih, ponovo postaje sklon ekstremima. 569 Razlozi za to se, dakako, iznova iznalaze u okolnostima pod kojima se ivelo u jednom ateistiki orijentisanom drutvu pod kojim je pravoslavlje bilo marginalizovano a pravoslavna mitologija bila zaboravljena. To dovodi do neujednaenosti stavova prema tradiciji i pokazuje da revitalizacija nije bila dovrena.

217

lokalizovani haos, onda i pravoslavlje moe nositi potencijal za lokalizaciju haosa, nesreenosti i nerazvijenosti koja se prepoznaje u diskursu o paganstvu i to, u okvirima samog hrianstva kao religije Zapada. U meuratnim putopisima, to nije oigledna aluzija na prisustvo nekakave balkanizacije hrianstva u smislu njegove rascepkanosti, jer bi se time moglo aludirati i na postojanje i brojnih protestantskih crkava. Dakle, pre bi se moglo rei da je hrianstvu data ansa da ima svoju utvaru primitivnost koja se smeta na rub Evrope, blizu Azije i time Orijenta. Stoga to je geografski blizu Orijenta, ono u sebi mora imati neega orijentalnog sujeverja i zaostalosti. Iako Balkan nudi mnotvo konfesija, kako u pogledu velikih, svetskih religija, tako u pogledu, u to vreme takoe aktuelnog prihvatanja protestantskih pravaca, samo bi pravoslavlje moglo posluiti kao obrnuta slika zapadnog hrianstva. To uoavamo kako kod Edvardsa, tako kod Futmana, mada eksplicitno tek kod Franeske Vilson. Pre svega, politika se umeala u religiju, a religija u politiku, i u toj meri da ih je gotovo nemogue razlikovati. Zato pravoslavlje postaje neka vrsta prolosti zapadnog hrianstva, seanja na vreme kada su se crkveni predstavnici meali u politiki ivot i sami postajui politiari. Istina, za Edvardsa i Futmana, u takvom periodu, Srbija je doivela kulturni procvat, no on je opet prekinut usled otomanskih osvajanja. Tada se politiki ivot Srba sve jae preplie sa njihovom religijom i potrebom da ouvaju nacionalni identitet. Futman pokazuje kako emancipovani Srbi kojima je Zapad blizak, naputaju proslavljanje tog, mada lepog, pomalo smenog obiaja, dok Franeska Vilson u njemu prepoznaje paganstvo. Time se i ozbiljnom zapadnom hrianstvu prua ansa da iznutra bude detinjasto i nesvesno; uplaeno i nesavreno. Ako se kulture na simbolikim rubovima mogu uzajamno meati i prljati, tako je sa svim njihovim aspektima, pa moe biti i sa religijom. ta bi onda mogao biti uzrok takvog meanja? Ukoliko putnici uzrok tome ne trae u doktrini, onda je re o realnoj i simbolikoj blizini Orijenta koji oformljuje unutranje hrianstvo. Stvarajui jedan istoni tit u odnosu na Orijent, zapadno hrianstvo kao da omoguuje postojanje neke vrste odbrane od tog radikalno Drugoga, a ukoliko je Balkan unutranji Orijent, onda jedna od religija koje se sreu na njemu moe biti i unutranji Istok zapadnog hrianstva. Dakle, pravoslavlje je liminalno; ono je zapadno jer pripada zapadnoj crkvi, ali ne sasvim isto jer u njemu ima paganstva. Paganstvo je ouvano zahvaljujui prekinutom razvoju, a ovaj odigrao svoju integrativnu ulogu titei Zapad od upliva neeljenih

218

orijentalnih elemenata, ili dozirajui ih tako da oni ne bi mogli otetiti njegovu unutranju snagu. Kao i drugi elementi kulture koje putnici izdvajaju ono je isto, ali drugaije; srodno, ali ipak bar delimino izvan same grupe; ono je granino zbog meanja prolosti i sadanjosti, dakle Istoka i Zapada, u osnovi Zapadno, ali je usled potrebe da se hrianstvo ouva tokom Otomanske vladavine, iskrivljeno i pomalo drugaije. Time to je drugaije, ono je i Drugo, delimino strano samom Zapadu, ali ne nuno negativno, nego kako bi ouvalo mogunost da se Zapad za njega interesuje, prouava ga, analizira i ojaava konstrukte unutranjeg Orijenta.

219

INTERNALIZACIJA PREDSTAVA O NAMA I DRUGIMA

Do sada su analizirane predstave kojima se Srbija mentalno proizvodila u engleskoj i amerikoj putopisnoj knjievnosti izmeu dva rata. Ove predstave otvaraju problem jednog idejnog konstrukta neodvojivog od intelektualne mode meuratnog perioda. To je iroko shvaena karakterologija kao kvazinauka i ideoloki instrument kojim se proizvodilo vlastito i tue, ne bi li se meu njima povukle granice i uvrstili identiteti. Povezivanjem diskursa o Srbiji i Balkanu u meuratnim putopisima kristaliu se predstave o srpskom, ali ee balkanskom ili junoslovenskom karakteru i problematizuje internalizacija slike tipinog Srbina, Balkanca ili Jugoslovena. Tipini predstavnik druge Evrope, u engleskim i amerikim putopisima dobija karakter kojim vlada orijentalizam, a na Balkanu se retoriki proizvodi kroz takozvane orijentalske osobine. U javnosti, dva faktora predstavljena su kao kljuna u odranju orijentalnog karaktera: duga vladavina Otomanske imperije i nerazumevanje Balkana od strane Zapada, zbog duboke senzibilnosti, temperamentnosti, ili uopte razliitosti njegovog stanovnitva, njegove posebnosti u odnosu na itav evropski kontinent. Izmeu dva svetska rata, karakterologija je kao moderna disciplina stigla i u Srbiju. Mada je poreklo karakterologije sporno, njen uticaj je u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama, bio na vrhuncu od sredine do kraja devetnaestog veka, a deo ugleda i naunog autoriteta, koji je imala u devetnaestom, nastavlja se u dvadesetom veku. Internalizacija stereotipa o infantilnosti, separatizmu, ratnitvu, brutalnosti i romantinosti najjasnije se oituje na konstruktima karaktera. Ovo pitanje utoliko je znaajnije jer orijentalistika dihotimija u vidu konstruisanja suprotstavljenih karaktera nije uzela maha samo u engleskoj i amerikoj putopisnoj literaturi izmeu dva svetska rata; ona je bila prisutna u politikom i akademskom diskursu kraljevine SHS i Jugoslavije, ukorenivi se u dnevnoj tampi, populanoj literaturi i obnavljajui se

220

krajem dvadesetog veka u Srbiji, pokazala kako funkcionie mehanizam razmene predstava i u kojim pravcima se granaju putevi njihove internalizacije. Zapravo, orijentalistiki diskurs u Srbiji i o njoj, donekle je i zamaskiran govorom o graninoj poziciji izmeu Istoka i Zapada iz koje nastaje i specifina forma orijentalnog karaktera takozvanog prelaznitva. U govoru o prelaznikom karakteru prisutan je problem preuzimanja spolja formiranih predstava i naina na koji se one vrednosno preokreu postajui temeljne vrednosti srpskog drutva i ideal njenog stanovnitva. Dakle, kao to se na nivou politikog i akademskog diskursa na Okcidentu odvijala narativna kolonizacija Balkana, tako se iznutra pod delovanjem orijentalizma odvijao slian proces okrenut unutra. Konstruisanje karaktera poiva na temeljima mita kojim se objanjavaju poreklo i vrednosti jedne zajednice, osim to nudi priu o tome kako je, kada i u kojim uslovima zajednica nastala, mit propisuje kakvi jesu, ili kakvi treba da budu njeni lanovi, te se tako konstruie idealni, ili tipini pripadnik kolektiva. Moda najznaajnije, ona uvruje identitet kao dinamiku personalnog i kolektivnog i omoguava nalaenje linog identiteta unutar kolektiva. Pomou nje se odreuju i lociraju individualna sopstva u svetu, kroz prizmu kolektivne linosti i njene kulture i nude zajedniki mitove, istorijska seanja, tradicija i kultura. Kao naracija sa eksplanatornom funkcijom, on uspostavlja vrednosti i legitimie drutveno stanje. U Srbiji prosveenost nije uspela da uspostavi diskurs racionalnosti i oteti povrinu pojedinih politikih mitova, pa su ovi tretirani kao stvarni dogaaji, to e Okcidentu posluiti kao jo jedna oznaka vlastite zrelosti i razuma kao to se to inilo na primeru strategije infantilizacije Balkana i Srbije i konstrukta srpskog ratnika. Izgubljena Kosovska bitka iznutra je hiperbolizovana, a Srbi na njenim osnovama grade autosliku moralnih pobednika. Mitom o Duanovom carstvu uvaju se uspomene na srednjevekovno carstvo kao vreme kada se vladalo neizmernim teritorijama. Mit se upotpunjuje predstavama o kulturnim dostignuima koje je vreme pretoilo u metaforu vanosti viljuke i kaike u materijalnoj kulturi srednjevekovne Srbije. Trei, a za meuratni period, moda, najznaajniji mit bio bi svetosavski, koji u politiki opticaj ulazi tridesetih godina dvadesetog veka, ponarodnjavajui crkvenu ideologiju. Ideologija svetosavlja svodljiva je na kritiku Zapada i glorifikaciju Balkana u kvaziteolokom diskursu. U skladu sa tim mitom, poslednje utoite izvornog hrianstva je

221

ba na Balkanu koji je u skladu sa svojom geografskom pozicijom mesto gde se ukrtaju religijski pragmatizam Zapada i hrianski misticizam Istoka. Granino geografsko odreenje posluilo je Srbima da neodreenu poziciju narativno pretoe u navodnu prednost izraenu u duhovnoj premoi. Na nivou diskursa, dobija se mogunost postavljanja iznad podele kakva je Istok/Zapad, ime se stvara neka vrste duhovne vertikale koja suprotnosti uzima kao osnovu prevladavanja protivrenosti.570 Ova predstava se dalje preureuje da bi procesom filtriranja prigodnih st ereotipa iz njih bila izdvojena naracija o Srbima kao poslednjim uvarima svega originalnog, izvornog, ali i uvarima duhovnog blaga, superiornog u odnosu na materijalno koje preti da zavlada Zapadom. Iz tog mita izvire niz ideja o opasnosti intelektualizma, glorifikaciji seljatva, kvarenju nacije, kritike evropske kulture i uvoenja ideja o njenom truljenju. Ojaavaju se stereotipi o vitalnosti, sveini i mladosti stanovnitva, hrabrosti i ratnikoj obdarenosti, snanom nacionalnom duhu koji stremi individualnizmu i, najznaajnija ideja o kulturnoj komunikaciji Istok Zapad koja je sadrana u temperamentu, duhu ili mentalitetu naroda. Mitom na kojem ovi koncepti poivaju, pozabaviu se u kontektu srpske autoslike. Dok je zamiljena istorija konceptualizovala Balkan kao opoziciju Evrope unutar nje same, na njemu se odvijao sloen proces konstruisanja neidentiteta, on je ostao mesto na kojem u zavisnosti od politikih prilika narodi dobijaju poziciju belih ili crnih figura. Ali, na Balkanu su konstruisani i Spenderovi mezimci i neprijatelji uvek spemni da preuzmu ulogu onog drugog. Tu je i Futmanova podela na nas i njih posredstvom kategorije porekla kojom se diferenciraju Englezi i Srbi. Za njega, to nije igra dominacije ni odnos izmeu superiornih i inferironih, vladara i potinjenih, nego prosta drutvena injenica; ona, po kojoj putnik sa Zapada i stanovnik Balkana nikada ne mogu biti jednaki i nikada se stvarno ne mogu razumeti jer potiu iz razliitog drutvenog konteksta. Ta razlika izmeu dve kulture i dva karaktera, razlika je izmeu nas i nae drugosti, one koju podrazumeva opozicija grad/selo; Evropa/Balkan. Zato Futman pie da to nije stvar dopadanja ili nedopadanja karaktera Drugoga, nego razliitosti koja se podrazumeva.

570

Bojan Jovanovi, Karakter kao sudbina, Povelja, Kraljevo, 2002.145.

222

To nije stvar dopadanja, ili nedopadanja. Ja volim srpske seljake.571 I uvek u ih voleti. Ali, s obzirom da nemamo zajedniko poreklo, nikada neemo biti jednaki, igraemo samo epizodne uloge u ivotima onog dugog.. Za mene, oni e uvek biti samo srpski seljaci; a ja u za njih uvek biti samo ekscentrini Englez. Na neki nain, lako je ne umoriti se od seljaka. Ne aludiram ovde na sasvim neopravdano oseanje superiornosti koje nam ne doputa da nam oni dosade kao to nam psi i make ne mogu dosaditi. To je neto drugo. S obzirom da su seljaci, oni e uvek ostati tu gde su. Znate gde da ih naete kada su vam potrebni, a kada vam dosade, jednostvno odete. Iako ete ponekad osetiti prisustvo vetakog zajednitva, nekakvu vetaku slinost, razmislite li bolje, shvatiete da vas dele svetovi.572 Ovi Futmanovi svetovi, uvod su u karakterno smetanje Drugoga na mapu simbolike geografije. Poput Kiplinga koji izraava uverenje da se Istok i Zapad nikada nee sresti i Futman uoava ogromni kulturni prostor koji ga deli od Srbije. Ideja o toj udeljenosti zasniva se na naraciji o tome ko je, kada i kako nastao, sa kim je u srodstvu i omoguava da se zadri oseanje supreriornosti ili inferiornosti. To su diskursi

inspirisani idejnim tvorevinama koje navodno predstavljaju istine o nekom narodu i prepoznaju se kao tipine u komunikativnom iskustvu zajednice. U njima prepoznajemo konstante javnog diskursa koji zadiru u javne i politike sfere, a putopisi su literatura osetljiva na napetost u odreenju struktura mi i oni. Predstave nas i Drugih nalaze se u meuodnosu, pa je teko govoriti o karakteru Drugoga, a pri tom ne pomenuti konstruisanje sopstvenog. Asimetrija moi izmeu Zapada i Balkana, u karakterologiji se najjasnije, najsnanije odraava na mehanizme dijalektike auto i heteropercepcije. Zapad nije prinuen da se nosi sa tuim predstavama, jer one nisu uvezene sa periferije, ali nasuprot Zapadu, periferija jeste primorana da prihvata gotove predstave o Drugome i o sebi. Te predstave su nametnute, pa Balkan ne moe pobei od njih; njegovi stanovnici mogu samo birati hoe li ih automatski internalizovati kao istinitost, ili e ih pobijati i vrednosno preokretati. Na Balkanu je internalizacija kombinovana sa vrednosnim preokretanjem; primitivnost je pretoena u mladalaku sveinu; sklonost ka ratovanju objanjena je geopolitikom pozicijom; konfuzija i nered, snagom da se mazohistiki trpe strani zavojevai; kulturna nedefinisanost obojena prizvukom sakralnosti; ratni porazi su, u javnom, politikom i akademskom diskursu interpretirani
571 572

Futman misli na seljake u umadiji. David Footman, Balkan Holiday, William Heineman, London, 1936. 189.

223

kao moralne pobede; materijalno siromatvo simboliki se pretae u duhovno bogatstvo. Predstave nas i Drugih nalaze se u meuodnosu, pa je teko govoriti o karakteru Drugoga, a pri tom ne pomenti konstruisanje karaktera pripadnika sopstvene grupe. Bilo da putnik polazi od vlastite superiornosti, ili od inferiornosti Drugoga, u ovim predstavama zadrava odreene karakteroloke konstante. Pogledajmo kako su one oblikovane, prvo u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama, odakle putnici dolaze, a potom na Balkanu, u Srbiji, gde se takoe odvija proces odreenja kolektivnog mi.

Samopredstavljanje i mitovi zemalja iz kojih putnici dolaze Po okonanju Prvog svetskog rata, Engleska je postala Little Englanders Country573, gde je rasistikoj ideologiji i retorici ostala privrena samo manjina, slika skromnog Engleza srednje klase morala je biti retuirana ve par godina kasnije jer meuratni period bio je faza oporavka od Velikog rata i priprema za novi svetski konflikt, a da bi se u tom novom konfliktu i novim igrama moi uestovovalo, trebalo je probuditi uspavanog Anglosaksonca i dati mu novu vitalnu energiju. Bio je to novi Anglosaksonac, snane volje i snanih miia. I dalje je bio trezven i praktian, a nadasve, izdrljiv i vitalan.574 Istorija ideja koje su oblikovale engleski nacionalni karakter menjana je i preoblikovana u skladu sa politikom atmosferom. Tokom najmanje dva veka, engleska autopercepcija je svodljiva na nekoliko elemenata koji zavisno od politikih prilika menjaju ime. Mendler s pravom zakljuuje da je konstrukt britanskog nacionalnog karaktera bio dinamian. Materijal od koga je taj konstrukt sainjen bio je prosvetiteljski, ali on je i modernistiki jer afirmie vrednosti poput trezvenosti, praktinosti, objektivnosti uspostavljajui diskurs moi jedne okcidentalne imperije. Englez dobija dominantne osobine koje pominju Mendler i Barbara Kono, izdvajajui intelektualnu ekscentrinost, ljubaznost, kriticizam, klasnu svest, prakticizam, rezervisanost, strah od neuspeha, ironinost i sarkastinost.575 Te osobine

573 574

Vidi, Harrison, Little England, ili mala Engleska, u smislu engleske kojom dominira srednja klasa. Tek polse Drugog svetskog rata, Engleska poinje javno slaviti nacionalni karakter, da bi se irenjem popularne kulture ezdesetih godina dvadesetog veka i ekonomskih problema sedamdesetih mnogi probudili iz ideolokog sna o engleskoj vitalnosti. Ovo je bilo rezervisano za preteno mladu populaciju. Up. Butler, Adonis and Travers, Failure in British Government, Oxford, 1989. 13.

224

su izmeu dva rata bile deo prosveenosti i naprednosti Engleske, predstava njene superiornosti u odnosu na druge zajednice koje naseljavaju Britanska ostrva i druge evropske zemlje. S obzirom da su ovi koncepti bili inkorporirani u kasnu viktorijansku i edvardijansku knjievnost i sainjavali temelje samopoimanja naroda, moemo verovati da su takve ideje bile ukljuene u proces socijalizacije putnika i bile filter kroz koji se proputala predstava Drugoga. Sa prvim naseljenicima javlja se mit o amerikom Izraelu, Novom Sionu, Novom Jerusalimu i drugi mitovi koji treba da oznae konano okretanje lea Evropi. U rane nacionalne mitove uklapaju se vizije o Odabranoj zemlji. Nova drava, trebala je da kao svetionik pokazuje put ponienom i ugnjetenom oveanstvu.576 Poevi mitom o Odabranoj zemlji ili Novom Sionu, Novom Jerusalimu i drugim, preteno sakralnim mitovima, u amerikoj autosterotipizaciji prepoznaje se udeo svetog u politici. Od naseljavanja do danas, politiki mit je uvao mesijanske ideje i udeo boanskog u amerikoj politici. Meu amerikim politikim mitovima, izdvaja se nekoliko najznaajnijih: prvi mit o poreklu, zasnovan je na konceptu samog porekla, a njegovo utemeljenje pripisuje se Donu Loku. Prema ovom shvatanju, na poetku je ceo svet bio Amerika. Prve generacije naseljenika doivljavale su je kao poslednji ostatak nekadanjeg vremena. Novinu koju je isticao atribut Novog sveta, istraivai su shvatali kao novinu u iskonskom smislu, sa znaenjem neega to dolazi direktno iz boijih ruku. U skladu sa ovim mitom, Amerika je jednaka prirodnom stanju, stanju mira, dobronamernosti, solidarnosti i ouvanja.577 Drugi mit, jednako prisutan od poetka naseljavanja, blii je Hobsu, a za razliku od slike raja i mira, pre govori o uraganima, poplavama, neprohodnim planinama i surovim zimama. Dok prvi mit podrazumeva zemlju koju su naseljavali dobri divljaci, drugi starosedelako stanovnitvo predstavlja kao kanibale, a njihovu zemlju kao prebivalite smrti.578 Hrianska i biblijska tradicija bile su tlo sa kojeg potiu slike i simboli kojima su novi evropski naseljenici obezbeivali duboko znaenje novim nadama i strahovima. Kolonisti iz Evrope ostali su duboko privreni biblijskim simbolima i mitskim elementima koji su kroz
576 577

XVII, XVIII i XIX vek uticali na formiranje amerike

Hans-Ulrih Veler, Nacionalizam: istorija-forme-posledice, Svetovi, Novi Sad, 2002. 72-73. Robert N. Bela, Pogaen Zavet, XX vek, Beograd, 2003. 31-32. 578 Isto, 34.

225

nacionalne svesti. Tumaen na nivou biblijskih arhetipova, nekadanji novi svet dopunjen je idejom o predstojeem hiljadugodinjem Hristovom carstvu na zemlji, sudnjim danom kada e Bog Ameriku odrediti za poetak stvaranja novih nebesa. Nacionalni karakter Amerikanaca konstruisan je, kao i nacionalni mit, iz dve naizgled sadrinski razliite ideologije. Na jednoj strani oni su predstavljeni kao najvei dobroinitelji i spacioci sveta, a na drugoj kao najvei zloinci. Ipak, najznaajniji koncept ostaje onaj koji Ameriku predstavlja kao pionira sveta; prethodnicu koja je poslata da prokri put u novi svet. Politiki mesija koji oveanstvu treba da pokae novi put, olien je ba u Americi, jer njen zadatak je da unapredi, civilizuje, pomogne drugima. Po tome, Amerikanci su osoben, izabran narod, kako je, oko 1900. godine, pisao Herman Melvil: Bog je nau rasu predodredio za velike stvari, i oveanstvo ih od nas oekuje; i mi oseamo velike stvari u svojim srcima. Ostale nacije uskoro moraju biti u naem zaelju.579 Ovaj kratki citat jezgrovito pokazuje tu mesijansku ulogu Sjedinjenih Amerikih Drava, ideju po kojoj je dobro Amerike, dobro svih ime se objanjava neophodnost njenog uea u politikom ivotu drugih zemalja. Zahvaljujui irokoj integraciji doseljanika, na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek, nastala je fraza o loncu za pretapanje koja u ameriki identitet uvodi sliku realno otvorene zemlje sa jednakim pravima za sve, u kojoj svako moe oprobati ansu i ostvariti ameriki san.580 Odnos Velike Britanije i Sjedinjenih Drava ostae odnos dva roditelja koji kroz saradnju sa drugim velikim evropskim zemljama, kroz pregovore ili povremena, mahom kratka razilaenja donose politike odluke, mada e po zavretku Drugog svetskog rata postati uoljiva rastrzanost Velike Britanije izmeu Evrope i Sjedinjenih Drava, to e pratiti problematian odnos prema Americi.581 Evropa i Sjedinjene Drave primenjivale su svoje misionarstvo prema Drugima582, njihova misonarska delatnost bila je usmerena i na Balkan. Mesijanska funkcija Sjedinjenih Drava e biti osveena posle Drugog svetskog rata, a mit o politikoj superiornosti posluie je kao pokrie za neokolonijalizam, dok se uvala pozicija politikog delioca pravde neposlunim zemljama, onima koje su

579 580

Isto, 68. Isto, 21. 581 Emanuel Tod, Posle imperije, Paideia, Beograd, 2006. 159. 582 Pjotr Kuncevi, Legenda Evrope, CLIO, Beograd, 2007. 289.

226

konstruisane kao politiki nedovoljno zrele, nedovoljno racionalne, dakle inferiorne. Mada su esto nastojale da naglase razliitost i izotre distancu, na kultrurnom nivou, gde se autopercepcija Sjedinjenih Drava ograniavala na politiku idealizaciju kao delioca Pravde, a autopercepcija Velike Britanije na staru kulturu, obe su zauzimale poziciju superiornog i prosveenog vladara.

Mi o nama: reciprocitet ili internalizacija karakterolokih predstava Kao to se na nivou politikog i akademskog diskursa na Okcidentu odvijala kolonizacija Balkana tako se iznutra dogaala neka vrsta autokolonizacije nastale kao reakcija na etiketiranje od strane dominantnog Drugoga. Osobine koje je Zapad pripisivao stanovnitvu Srbije i koje se uoavaju u engleskim i amerikim putopisima izmeu dva svetska rata, odrazile su se na unutrani diskurs o Srbiji i Balkanu, do danas inei sutinu njihovog samoobjanjenja. To samoobjanjenje ima poreklo u procesu internalizacije predstava o sebi i drugima. Re je o dugom procesu prihvatanja stavova i vrednosti, prihvatanja normi ustanovljenih od strane dominantne grupe sve dok one ne budu sasvim prihvaene kao sopstveno gledite. Kao i prilikom socijalizacije pojedinca, ovaj proces je okonan tek kada pojedinac ili grupa vie nisu svesni porekla predstave o sebi samom i svetu oko sebe; svojih vrednosti i ukusa. Norme, standardi, vrednosti, merila nametnuti su od strane ireg kolektiva i funkcioniu kao sopstveni, a njihovo ugroavanje doivljava se kao dovoenje u pitanje sopstvene individualnosti. Raspravu o kulturnoj internalizaciji otvorio je Edvard Said u svom delu Orijentalizam ukazavi na puteve kulturne dominacije pristankom Orijenta i direktnim pritiskom Zapada. Said zapaa da je prouavanje Drugoga privilegija Zapada i da on takvim prouavanjima zapravo konstruie Orijent, objanjava ga kroz stereotipe i generalizacije, dok ovaj prihvata nametnute slike o sebi, internalizuje ih da bi one mogle funkcionisati kao sopstvene predstave. Iz toga proizilaze brojne posledice poput standardizacije ukusa, oliene u kulturalnim slikama Orijenta583
583

Edvard Said, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2008. 431.

227

Na nain na koji ira grupa namee vrednosti i stavove pojedincu, Zapad namee svoju predstavu Balkana njegovom stanovnitvu sve dok ono ne pone doivljavati svoje neposredno okruenje u skladu sa tom slikom. Stanovnitvo Srbije, objanjava se kroz osobine poput infantilnosti, ili nezrelosti, konfliktnosti, nesistematinosti kao kulturnog naslea Orijenta; entuzijazma, paradoksalne meavine drevnosti i mladosti udruene sa vitalnou i visokim pragom fizike i psihike izdrljivosti. Ove osobine nastaju kao posledice simbolinog graninog pozicioniranja stanovnitva to na Balkanskom poluostrvu i na Zapadu slui kao sredstvo za zadobijanje identiteta, te izdvajanje posebnosti, nekakve drugaijosti Balkana u odnosu na Evropu i srpskog identiteta u odnosu na iri, balkanski. Tu se heteroreprezentacije i autoreprezentacije susreu oblikujui stereotipne predstave Balkana i stanovnitva koje ga naseljava, to ne ide u prilog nekakvoj tanosti, ili realnosti osobina nosioca, nego snazi kojom na Balkanu i izvan njega deluje orijentalistiki diskurs. Na primeru ove karakterologije, najjasnije se prikazuje ukorenjenost orijentalistikog diskursa u Srbiji, njegova do danas aktuelna prisutnost, ne samo u politikom govoru nego u obrazovnim insitucijama i medijima gde naglaava prelazniki, poluorijentalni karakter Srbije i njenih stanovnika. Pre no to se pristupi problemu internalizacije karakterolokih predstava, treba napomenuti da je u srpskoj knjievnosti devetnaestog i s poetka dvadesetog veka, centralnu ulogu odigrao zakasneli romantizam koji je imao drugaije i meusobno sasvim razliite forme u raznim evropskim istorijskim okolnostima. Taj element umnogome je krio put internalizaciji engleskih i amerikih neoromantinih slika o Balkanu kao poslednjem ruralnom utoitu evropskog oveka i Balkancima kao ljudima ijim miljenjem jo uvek vladaju mitovi. Fragmenti takve predstave srpske istorije i kulture proputani su kroz sistem obrazovanja i, uopte, igrali ulogu u institucijama socijalizacije, prenosei se tako na naredne generacije. U junoslovenskoj usmenoj knjievnosti glavni motiv bio je osloboenje od Turaka, pa se tematika romantine knjievnosti morala doticati kosovske teme. Kao vid kompenzacije, javio se, u vie navrata pominjani motiv slovenske predodreenosti za obnovu zamorene evropske civilizacije i njenog oduhovljenja. No, kao u engleskim putopisima, to se ini insistiranjem na nekakvoj mitskoj svesti, konstruisanjem narodne sklonosti ka mitskom miljenju i pozivanjem na pretursko doba narodne egzistencije u koje je smeteno narodno bie. Mitologizacija Zlatnog doba i mitoloka idealizacija hajduka i ustanika imale su negativnu posledicu u

228

tvorenju neistorijskog sagledavanja prolosti srpskog naroda i nerealnog sagledavanja sadanjosti. U prvoj polovini dvadesetog veka taj stil miljenja bio je jo uvek prisutan, moda ne koliko sredinom i krajem devetnaestog veka, ali je svakako delovao kroz knjievnost i akademski diskurs, a ovi su uvek su bili izloeni politikoj funkcionalizaciji i instrumentalizaciji i stoga, u razliitim razdobljima suoeni sa pitanjem podobnosti. U njima se najjasnije ogleda rad tog drutvenog pritiska, a ovde klime koja je odraavala ambivalenciju pred novim vrednostima i kulturnim dobrima koja su stizala sa Zapada.

Antizapadne ideje sa Zapada Jedan od glavnih idejnih tvoraca prelaznike karakterologije Srba, a ujedno i ve pomenutog, meuratnog antizapadnog svetosavlja u kojem su postavljeni glavni toposi srpskog vrednosno preokrenutog orijentalizma bio je Nikolaj Velimirovi. Njegovo delo je utoliko znaajnije to je tokom proteklih dvadeset godina za njega obnovljeno interesovanje u Srbiji, a sa drutvenim promenama poetkom devedesetih godina formiran i kult vladike Nikolaja. Velimirovi je proglaen za sveca, a javne linosti, naroito politiari nazivaju ga putovoom i patriotom; predstavnici crkvenih krugova trinaestim apostolom i najveim Srbinom posle svetog Save, dok se izvan ovih krugova njegova dela prodaju u milionskim primercima. Govor o njegovoj linosti prekriven je mitskim slojevima etnonacionalistike mitologije u ijem panteonu mesto nalaze pobunjenici i rtve. Velimirovi je u javnom diskursu predstavljen kao kritiar/pobunjenik protiv pogubne modernizacije i evropeizacije Srbije, ali i rtva faizma i komunizma pa time muenik. Iz njegove biografije saznaje se da je bio blizak sa britanskim diplomatskim krugovima i britanskim svetenstvom, a protestantska doktrina, naroito koncept starozavetnog surovog boanskog autoriteta koji brutalno kanjava nevoljenu decu, ostavila je snaan peat na njegovo delo. Dok je kao mlad putovao po zapadnim dravama promoviui srpsko nacionalno pitanje, Velimirovi je odravao jake veze sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom u Britaniji i SAD ne krijui oduevljenje zapadnom literaturom i evropskom kulturom uopte. Obavljajui svoju misiju u Britaniji sprijateljio se sa tadanjim iesterskim biskupom i kanteberijskim nadbiskupom i u to vreme smatran je

229

za anglofila naklonjenog protestantizmu.584 Meutim, kada je 1920. godine izabran za vladiku Ohridskog, Velimirovi menja ideoloku poziciju i postaje protivnik vrednosti modernizma i prosveenosti kakvi su jednakost i tolerancija, da bi sredinom tridesetih godina antizapadnjatvo postalo njegova opsesija.585 Tada se u njegovim delima uoava orijentalizam u obliku optih mesta o srpskom karakteru i sudbinskoj predodreenosti; Sloveni kao uvari na kapijama Evrope; evropski narod sa istonjakim osobinama ili neobinost srpskog evropejstva kao amalgama pragmatinosti i duhovnosti. Po okonanju Drugog svetskog rata, Velimirovi je zbog antisemitizma; velianja srpskog nacionalnog identiteta; injenice da je bio nosilac ordena koji mu je dodelio Adolf Hitler; ideolokog flerta sa rasistikim idejama gde Srbe predstavlja kao Arijevce sa sudbinski predodreenom misijom, koliko i brojnih drugih kontroverznih taaka u svom delu, u jugoslovenskoj javnosti bio apostrofiran kao sluga amerikog imperijalizma, izdajnik i dezerter.586 Moda zbog uticaja Anglikanske crkve, dugog boravka u zapadnim zemljama, ili razoaranja koje se pretoilo u nemoan oblik antizapdnjatva i antimodernizma, Velimirovieve ideje o Balkanu, Srbiji, srpstvu i slovenstvu, neobino su bliske putopisnom, romantinom predstavljanju Srbije i na njima se moda najjasnije oitava rad vrednosnog preokretanja i ironizacije predstava o Srbiji. U knjizi Nacionalizam svetog Save iz 1934. godine, Velimirovi pie o sposobnosti Svetog Save da se uzdigne iznad materijalnog sveta, pripisujui to istonjakom duhu, mada u njegovoj linosti prepoznaje i izvesne zapadnjake crte: Ali kao roeni Balkanac, to jest kao ovek sa najboljom sintezom Istoka i Zapada u sebi, Sava je imao jedno preimustvo nad velikim i genijalnim ljudima Istoka u tome to je mogao biti aktivan i energian na optem poslu do savrenosti jednog velikog Evropljanina. Najpre najbolji zidar sebe, Sava je potom bio najbolji zidar svoga naroda.

584

Jovan Byford, Potiskivanje i poricanje antisemitizma: seanje na vladiku Nikolaja Velimirovia u savremenoj srpskoj pravoslavnoj kulturi, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd, 5005.26. 585 Razlozi za ovaj preokret su brojni i teko je izdvojiti jedan kao odluujui. Verujem da se mogu traiti pre u psiholokim mehanizmima nego u politikim prilikama. U ovom periodu Velimirovi doivljava neku vrstu identifikacije sa Svetim Savom koja e se kasnije u delima poput onog Kroz tamniki prozor iz 1945. preobraziti u ideju veliine i postavljanje u ulogu posrednika izmeu boga i Srba, ili boijeg glasnika koji Srbiji treba da objasni grehe zbog kojih mora biti kanjena. 586 Isto, 38.

230

Najtrudoljubiviji stvaralac svoga karaktera on je potom bio najneumorniji stvaralac karaktera svog naroda.587 Iz karaktera svetog Save, Velimirovi izvodi srpski karakter, naglaavajui sposobnost za uurbanu i mnogostruku delatnost kakva se sree kod pravih Evropejaca. Meutim, u pasaima koji slede, Velimirovi kritikuje evropsku kulturu kao bezdunu, kapitalistiku; onu koja se poput lukavog neprijatelja sa osmehom uvlai u srpsku zemlju i razara joj nacionalne svetinje.588 Identifikujui se sa linou svetog Save, Velimirovi dalje upuuje poruke srpskom narodu i upozorava ga da se uva evropske kulture kao tue. Za razliku od srpskog nacionalizma koji sagledava kao tih i organski nastao u radosti stvaranja589 Velimirovi evropskom nacionalizmu pripisuje osobine graevine koja se zidala pod vihorima rata i mrnje.590 Kroz kritiku evropske kulture, on oblikuje posebno evropejstvo kao svetosavsku osobinu u kojoj se prepliu istonjaki duh i zapadnjaki pragmatizam. Sveti Sava na kraju postaje Evropejac, jedinstven meu Evropejcima, onako kako je Srbija Evropa, jedinstvena meu evropskim zemljama.591 Velimiroviev antizapadnjaki stav postaje izrazit u delu Kroz tamniki prozor, pisanom od 1944. do 1945. godine u koncentracionom logoru Dahau. Ova najkontroverznija knjiga Nikolaja Velimirovia u kojoj je saet antisemitizam prisutan u njegovom celokupnom delu, nema za cilj samo traenje opravdanja za patnje Jevreja u Drugom svetskom ratu, nego i isticanje optubi na raun meuratne Srbije koja takoe mora biti kanjena zbog svojih nedela i zamaijanosti od avola ili Evrope.592 Objanjavajui zato su Srbi izloeni patnjama ovog svetskog sukoba, Velimirovi objanjava da je Bog gnevan na Srbiju, a da je takva sudbina Srba proreena u i Bibliji.593

587 588

Nikolaj Velimirovi, Nacionalizam svetog Save, Ljubostinja, Trstenik, 1998. 6. Isto, 13. 589 Isto, 16. 590 Isto. 591 V. Isto. 16. 592 Nikolaj Velimirovi, Kroz tamniki prozor, Pravoslavna crkvena optina, Linc, 2000. 23. 593 Isto, 24.

231

O Gospode blagi, oprosti nam i kai nam zato si se razgnevio na Srbe, pita Velimirovi.594 Odgovarajui u ime Boga, koji najvie nalikuje starozavetnom Jahveu, on istie nekoliko kljunih razloga: zato to su ga srpska gospoda razgnevila gresima u duanima, u braku, na meama, u kolama, u vodeim vrhovima595; zato to su Srbi poli za onima koji su spolja kao naarani grobni spomenici, a unutra su mrtve kosti i smrad i koji se dre satanske verzije Hristovih rei, aludirajui ovde na Evropu.596 Tome dodaje da je Bog gnevan zbog bezbranih razvratnika, ljudi neista uma, prljava jezika, zbog uvrede roditelja i ismevanja uitelja, a to je za antimodernistiki stav posebno zanimljivo, zbog spomenika konjima ispred Narodne skuptine i faraonskog spomenika Neznanom junaku na Avali.597 Izmeu ostalog, Velimirovi pie da je bog gnevan zato to su se Srbi dali prevariti i ustali protiv njega za raun lanih Bogova Kulture.598 Nadasve, bog je gnevan jer Srbija postaje evropska: Uzrok mrane tragike zapadnog oveanstva moe se objasniti jednom reju, kae Velimirovi i dodaje: Jer su izabrali Barabu umesto Hrista. I jer su postali barabe mesto da budu hriani. Barbarski su im ciljevi, barbarski i metodi...Srpski narod trebao je skoiti protiv ove grozote i sramote, ali nije skoio.599 Pored toga, Srbi su se dali prevariti ispraznou nauke, pa smetajui Srbiju na Istok, pie: Teki smradni gasovi od lanih nauka zatrovali su sav vazduh na Zapadu. Poeli su ga trovati i na Istoku.600 To ini Evropa, a na pitanje ta je ona, Velimirovi odgovara: To su pohot i pamet. Oboje oveije, oveija pohot i oveija pamet. Tako dejstvuje u telu Evrope zli duh nekoliko vekova.601 Zato je, objanjava on, Evropa bolesna.602 Od nje se razbolela i Srbija koja kao da je zaraena Evropom: O brao moja, obraa se Velimirovi Srbima: Za Evropom povede se Hristova Srbija, stupi nogama na sve klizave puteve
594 595

Isto. Isto, 25. 596 Isto, 28. 597 Isto, 30. 598 Isto, 33. 599 Isto, 35. 600 Isto, 38. 601 Isto, 62. 602 Isto, 65.

232

njene i razbi se zajedno s njome603 Srbija se dalje, objanjava on mora stideti jer je pola za Evropom, udruila se sa otpadnicom i bludnicom604 Velimirovi nastavlja da opisuje Evropu kao kontinent koji lei u gnusobi i divljatvu; on vidi kao dronjavu, podivljalu i strvinsku.605 Evropa je, smatra on samo ono to oima vidi. Ona je duhovno slepa, sleplja od svih kontinenata, tele koje blene i bleji. Evropa je, zakljuuje Velimirovi, bezbona avet oveanstva.606 U pojedinim pasusima Velimirovi izraava boje gnuanje nad evropskim vrednosima, nad slepilom Srbije koja se povela za Evropom, pa se kao ona oblai, a ak isto tako esto kupa i to, uoava on svakog dana, zaboravivi da ovek ne smrdi telesno, nego iz due. Iako se kupa, Evropa je i dalje prljava jer je paganska; jer ivi u zaaranom krugu pronalazaka, ali sve je to kako on smatra samo kvare, kakvi su mikroskop, eleznica, telefon, sve ono ime se Evropa podsmeva Hristu kae on.607 Na kraju, Velimirovi Evropu naziva Demonijom.608 Ovo delo saima meuratni otpor prema modernizaciji, prema izmenama koje je Srbiji doneo kapitalizam. Pa, iako je pisana pred kraj Drugog svetskog rata, njome se kritikuju sve one bezvredne novotarije koje su dvadesetih i tridesetih godina dospele u Srbiju, a o kojima pie i Rebeka Vest obraajui se itaocu kroz lik Srbina Konstantina; sve novine koje prete da pokvare poslednje selo Evrope i narue delovanje mita o muenikoj zemlji i njenom svetom siromatvu.609 Kao to je reeno, modernizacija Srbije izmeu dva svetska rata podstakla je negodovanje nekih njenih stanovnika, iako su Srbi mahom teili da postanu pravi itelji Evrope; da u svoj ivot ukljue ono to su smatrali modernim i evropskim. Tako su oponaane moderne umetnike i tehnoloke novine, no uvek je bilo oponenata ovom procesu. Deo takozvane intelektualne elite, meu ije predstavnike moemo ubrojati i Velimirovia, bio je pod uticajem nemake desnice i napadao moderne ustanove. Sa druge strane, tu su putnici koji nastoje da Srbiju zakljuaju u premodernom stanju ne bi li ouvali jednu od poslednjih evropskih egzotinih oaza ruralnosti.

603 604

Isto, 93. Isto, 119. 605 Isto, 126. 606 Isto, 127. 607 Isto, 111. 608 Isto609 V. Rebeka Vest, Crno jagnje i sivi soko

233

Za potrebe daljeg razumevanja ovog fenomena, moda je dovoljno ograniiti se na traenje recipronosti, ironizacije i vrednosnog preokretanja evropskih i amerikih reprezentacija Balkana u akademskom i politikom diskursu; u delima koja je trebalo da uvrste konstrukte jugoslovenskog karaktera, kao neodreenog, evropskog, a orijentalnog.610 Elementi ovih karakterologija ostali su konstante srpskog javnog diskursa, pa se uoava slinost izmeu reprezentacija Balkana koju nude putopisi izmeu dva svetska rata i akademskog, politikog, javnog diskursa koji je tada bio dominantan u Jugoslaviji. Ovo e posluiti kao uvod u pretpostavke o putevima internalizacije stereotipa ili drugog slinog procesa koji se odvija na rela ciji OkcidentBalkan. U Balkanskom poluostrvu, srpski geograf, Jovan Cviji, pie o tursko-istonjakim uticajima na Balkansko poluostrvo i utcajima zapadne i srednjeevropske kulture, ucrtavajui taku preloma junoslovenskih kultura na mestu koje je orijentalno i neorijentalno; okcidentalno i neokcidentalno. Stavovi koje Cviji iznosi u prvoj polovini XX veka, do danas su prisutni u javnom diskursu. Za njega, vekovna turska vladavina, imala je uticaj koji se usled migracija osea i u junoslovenskim zem jama Austrougarske. Ostavljajui trag svuda gde je te vlasti bilo, ili je vrila posredan uticaj, odraavala se na jezik, kostim i osobine poput javaluka, obiaje poput uanja ili sedenja prekrtenih nogu, osobine estitosti, ili nastupe svireposti koji su kako pie izgleda svojstveni nekim grupama stanovnitva u prednjoj Aziji.611 Po Cvijiu, otomanska vladavina utisnula je na balkanske narode crte raje i osobine potitene klase, oblikujui znaajan broj naroitih moralnih osobina.612 Turski pojmovi i turski nain ivota, uoavaju se i u varoima jer je kao i vizantijska kultura, tursko-istonjaka, ini mu se, morala ovladati oblastima u kojima se imperija raspostirala formirajui evro-azijske osobine.613 Kultura Centralne Evrope prodrla je u varoi i sela, u doline uz eleznice, ili u mesta koja su izgraena uz dobre puteve. Njeno delovanje je upadljivo u oblasti materijalne kulture, sklonostima i nainu ivota

610

Obuhvatnija analiza koja bi obuhvatila problem internalizacije predstava o karakternim osobinama bi svakako podrazumevala obuhvatniji pristup i ukljuila dela drugih autora koji su se bavili karakterologijom stanovnitva Balkana. Velmar-Jankovi, Andri. 611 Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo, Beograd, 119. 612 Isto. 613 Isto, 120.

234

varokog stanovnitva koji je kolujui se u Evropi, primio ideje Okcidenta i menjao ustanove zasnovane na narodnom duhu i tradiciji.614Stoga se Cvijiu ini da u Srbiji postoji tenja da kombinuju razliiti kulturni uticaji.615 To kombinovanje rezultira formiranjem predstave evropskog Orijenta pogodnog za akademska izuavanja i teorijska uobliavanja istorijskih teza o unutranjem strancu Evrope. Polazei od ideje da zajednika sredina, rasa, jezik, ivot i istorijska sudbina igraju ulogu u stvaranju zajednikog karaktera kao osnovnog tipa koji je ostvaren u svakom pojedincu takve skupine, Vladimir Dvornikovi nastoji da iznae metod za izradu duevnog portreta jugoslovenskog naroda, verujui da u njemu poput pojedinca postoji sredite linosti, individualno ja gde su osobine organski i duevno povezane. Nae istorijsko i dananje narodno skupno nacionalno ja, duevni portre cele nacije to je cilj ovog dela616 Reju, Dvornikovi trai duu naroda. Slino engleskim putnicima, Dvornikovi konstruie balkansko-slovenski tip koji je nastao etnogenetskim prelomom u vreme dolaska na Balkan i bio pojaan ulaskom zapadno-balkanskih Slovena u rasno i entiki tue dravne tvorevine. Proces balkanizacije Slovena zavrava se stvrdnjavanjem Jugoslovena, zbog prisustva Srba i Hrvata koji navodno unose novi elan i novu snagu u dalji kontinutitet slovenskih drutvenih institucija.
617

Uprkos detaljnoj klasifikaciji koja prati formulaciju rasne

psihologije Jugoslovena izdvajanjem dinaraca, nordijaca, azijsko-levantskih elemenata u njemu, alpiskoj rasi, starobalkanskim ostacima, karakteroloke konstante Jugoslovena ostaju obojene nijansom homogenizacije pod Turskom koja je kao u engleskim putopisima, jedan od integrativnih faktora jugoslovenskih naroda.618 Vie o tome saznavalo se dok su putnici iz Engleske, na ulicama Beograda, posmatrali orijentalne pojave i sasvim nepoznate primere ljudske vrste.619 Bie jugoslovenskih naroda bilo je orijentalizovano zapljusnuto prilivom orijentalne i maloazijske komponente u najirem znaenju, od rasnog do kulturnog. 620 Tako Dvornikovi zakljuuje da
614 615

je Jugoslovenima u kojima ima, svega hrianskog i

Isto, 122. Isto. 616 Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd- Ni, 1990- 18. 617 Isto, 289. 618 Isto, 312. 619 V. Lena Yovitchich, From Here and There in Serba, London, 1926. 620 Vladimir Dvornikovi, navedeno, 310

235

evropskog lake da se razumeju sa Turcima, nego sa ma kojim osvajaem sa evropskog zapada621 Ono najtananije, najduevnije, najintimnije, oseajno na Balkanu se izraava turskim reima.622 Neobina otpornost i snaga trpljenja, slina onoj koju opisuju engleske bolniarke, neizostavni su jer za sve Balkance, za koje veruje da spadaju meu vitalno najjae i najizdrljivije narode sveta, zbog nagona za samoodranjem, silnog i neodoljivog623, jer je njihova istorija ispunjena krvlju.624 Zbog toga je u Srbiji, ratniki progovorila, najdublja psiha.625 Trpljenje i borbenost dve su strane tog duha, jer on je dvopolan, u trpljenju se ogleda feminino, pasivno ekanje, a u borbenosti, maskulini princip otpora i pobune.626 Ova heroizacija Junih Slovena dovela ih je do preruavanja u balkansko-istonjaki model sa veitim arsenalom puaka i noeva za pojasom kao odgovor azijskim zavojevaima.627 Neizostavni deo, tog duha, za Dvornikovia je stvaralaki element fantazija koja nije vie na isto mitskom stepenu, ali u njemu ima poreklo, a njoj smo imali prilike da saznajemo iz engleskih putopisa u kojima se Balkancima pripisuje mitska svest. Mata prati u stopu svaki duevni pokret i zato je utkana u kolektivne, tradicionalne tvorevine, darujui fantaziju pesnikog stvaranja jugoslovenskih naroda.
628

Stoga,

zakljuuje da je jugoslovenski narod pesnik po nagonu i kolektivnoj tradiciji.629 Tu je i epski patrijarhalac, nastao usred balkanske istorijske vetrometine. 630 Surova ivotna borba, stvorila je prirodnom selekcijom otporne i hrabre ljude koji su vekovima svoj duevni ivot izraavali i proivljavali kroz epski deseterac. 631 Po sadraju, Dvornikovi zakljuuje da je re o oseajnoj intonaciji koja ima ishodite u melanholinom tuenju i u putu herojskog otpora i podstreka. 632 S obzirom na istorijsku genezu pevanja u desetercu i funkciju od turskog ropstva, Dvronikovi smatra razumljivom i melanholinu i otpora punu intonaciju koje prelaze jedna u

621 622

Isto, 310. Isto.310 623 Isto, 321. 624 Isto, 323. 625 Isto, 326. 626 Isto, 327. 627 Isto, 328. 628 Isto, 518. 629 Isto, 519. 630 Isto, 412. 631 Isto, 412. 632 Isto, 420.

236

drugu.633 Kao i putopsici, Dvornikovi smatra da je u optoj i kulturnoj regresiji koja je nastupila posle turske invazije, junaki ep morao preuzeti funkciju odravanja borbenog duha.634 Iako se u prvi mah kritiki odnosi prema stigmi lenjosti kao stereotipu o Balkancima, stigao sa Zapada, Dvornikovi dalje potkrepljuje stereotip o lenjosti postavljanjem herojstva u prvi plan ili orijentalizacijom te osobine.635 Tako se pribliava Pauelovom seljaku koji od motike vie voli puku. Osobine koje Dvornikovi pripisuje jugoslovenskim narodima, brojne su i osim detaljno analiziranih, poput herojstva, izdrljivosti, vitalnosti i vrstini koje nalazimo u engleskim i amerikim putopisima, itamo o bistrini borbenog intelekta636, duhovnom organu za smeno637, etici i moralu638, i slino. Ali, radi preispitivanja orijentalizacije i autoorijentalizacije Balkana, znaajno je napomenuti da je za Dvornikovia u ritmu ivota jugoslovenskih naroda uestovovala istonjaka, herojsko - patrijarhalna i moderna ritmika ivota. Udela u karakteru, imao je Orijent kroz teku azijsku krv639, jedan, smatrao je, crni istorijski talog Orijenta, flegmatiki spor i razvuen, pa na osnovu tih istonjakih osobina Balkanac nee lako oboleti od amerikanskog tempa, i nema razloga za strah da e, uprkos modernizaciji, postati sasvim ne-epski i sasvim neorijentalski.640 Dakle, kod Dvornikovia i Cvijia nailazimo na stereotipne sugestije o kojima smo itali u engleskim i amerikim putopisima izmeu dva svetska rata. Tu su meanje slovenskog i azijskog, nesistematina i spora, lenja svakodnevica, istanan nacionalni duh, ratnitvo koje poiva na epici kao rezultatu viktimizacije, uz neodreen odnos prema Orijentu i Okcidentu, od kojih se oba predstavljaju kao tiranski i roditeljski. 641
633 634

Isto, 420. Isto, 420. 635 Isto, 655-656. 636 Isto, 613. 637 Isto, 581. 638 Isto, 837. 639 Isto, 666. 640 Isto, 669. 641 Mimo ovih naunih, ideoloki intenzivno obojenih karakterolokih studija, u meuranom periodu su nastala i knjievna ostvarenja u okviru kojih se Srbija i jugoslovenska prestonica predstavljaju kao mesto koje se stalno dograuje i menja uvajui poseban karakter, ili duu. Meu takvim konceptima je i Velmar-Jankoviev psihiki amalgam raznovrsnih osobina iz kojeg nastaje prelaznitvo, ije je objanjenje blisko liminalnosti o kojoj je ovde re. V. V. Velmar -Jankovi, Pogled s Kalemedana, Beograd, 1991.

237

Eksplicitna ili implicitna autokolonizacija uoava se u politikom diskursu kroz naglaavanje odsustva odgovornosti naroda, nepriznavanja brzine i odgovornosti koje su predstavljene kao osobine Zapada, a uoljive u portvovanosti koja se kree do suicidalnosti; hrabrosti, neobrazovanosti, materijalnog siromatva, razjedinjenosti i granine pozicioniranosti. S obzirom da ovde obraujem materijal koji je eksplicitno oznaen kao karakterologija, samo u pomenuti prisustvo koncepta liminalnosti u politikom diskursu i jugoslovenskoj knjievnosti. Na nesistematinu administraciju, parlament u krizi i, uopte sporu modernizaciju, smatralo se da deluju takozvani balkanski uzorci. Dragoljub Jovanovi ih prepoznaje u slabom autoritetu vlasti i njenoj nesposobnosti. Balkanski uzroci odnose se nadasve na optu razjedinjenost, koje nema kod civilizovanih naroda.642 ore Tasi podvlai da Srbija izmeu dva rata, tek izlazi iz patrijarhalnih oblika ivota, a nije izgadila nove. 643 U politikom ivotu, kretala se izmeu krajnosti:autoritarnih reima i narodnih pobuna, a u ovaj segment svog ivota, narod je uneo puno naklonosti zapovedanju i gospodarenju i revolucionarne hajduke krvi.644 Mlada i nerazvijena, sa stanovnitvom violentnim po prirodi, zemlja je ula u period mladog kapitalizma. Markirajui liminalnu poziciju Jugoslavije, naglaava da su Srbi i Hrvati prvi put bili potpuno podeljeni u dve drave, jer i u najtamnijim danima prolosti, metovite prelazne oblasti, vrile su ulogu postupnog ujednaavanja645 Tako se otvara prostor za smetanje jednog balkanskog plemena opkoljenog mrnjama i zavadama.646 Dragia Vasi, itaoce upoznaje sa Le Bonovim doprinosom karakterologiji, nastojei da na naunim osnovama, a jednostavnim i privlanim stilom objasni razloge srpskog ratnitva. Srpsko srce, uzbudi se pri pomisli na staru junaku prolost njenih predaka i na nove, eventualne podvige.647 Vaspitanje je omoguavalo da se to uzbuenje pojaava i podsticalo na

642 643

Dragoljub Jovanovi, Kriza parlamentarizma, Srpska Knjivevna Zadruga, Beograd, 1926. ore Tasi, Smisao i zadaci demokratije, u: Srbi i demokratija, Vidici-Dosije, 1992.156. 644 Isto. 645 Isto. 646 Isto. 647 Dragia Vasi, Da li su Srbi ratniki narod, Karakter i mentalitet jednog pokoljenja, Novi Sad, 1919. 237

238

nove pobede; na enju za njima i razmiljanja o ratu.648 To je nareivao i nacionalni i ideal i nesvreni nacionalni posao649 I ovi koncepti deo su sloenog sistema otpora modernizaciji Srbije koji je crpeo snagu iz predstave o posebnosti balkanskog i srpskog identiteta u odnosu na evropski. Mobilisanje diskursa o tradiciji, naciji, precima, svetosti povlai oseanje obaveznosti i bespogovornosi u uvanju nekake srpske zapadnjako-istonjake posebnosti. U meuratnoj knjievnosti predstava o liminalnom karakteru, ali bez uoljivijih refleksija o rasi i poreklu, saznaje se iz dela Andria i Velmar-Jankovia, mada samo drugi eksplicitno pie o Podunavlju Srbije. Velmar-Jankovi o Beogradu pie kao o gradu prelazniku. Za njega, ta prelaznost se oitava u arhitekturi, privrednoj strukturi, ali i u mentalitetu. Beograd je jedno veliko istorijsko bie na svojoj najveoj istorijskonarodnoj prekretnici, bie koje se koleba da li da ostane pri starom ivotu ili da prigrli novi.650 Velmar-Jankovi se bavi mentalitetom, karakterom, duhom, psihom beogradskog oveka u kojem se ukrtaju razliiti civilzacijski, kulturni, verski i etniki suslovi. Iz te meavine nastaju sinkretike tvorevine i psiholoki amalgam koji postaju odgovor na ideoloke nedoumice. U Pogledu s Kalemegdana, podstie se dijalog o liminalnom karakteru koji nastaje usled ivota u glavnom gradu gde se meaju razliiti uticaji. Tu nastaje procep izmeu prolost i budunosti, izmeu vlastitih elja i nametnutih obrazaca, naputanje starih, a izostanak novih institucija, vezanost drutva za stalni poetak, kulturna neodreenost, itd.651 Takoe je nemogue misliti i pisati o liminalnosti Balkana, a da se pri tom ne dotakne Andrieva knjievnost. Od njegove knjievnosti neodvojiv je narativ o slojevitosti balkanske stvarnosti predstavlja itavo poluostrvo kao hibridno mesto sa svojevrsnom duhovno-politikom geografijom. stalni poetak, kulturna neodreenost, itd.652

648 649

Isto. Isto. 650 Vladimir Velmar Jankovi, Pogled s Kalemegdana-esej o beogradskom oveku, Beograd, 1991.. 651 Isto, 13-15. 652 Isto, 13-15.

239

Orijentalizacija i autoreprezentacija U javnom diskursu, primetno je poigravanje orijentalizma sa konceptom junog slovenstva. Implikacije tog intelektualnog poigravanja imale su mahom negativne posledice. Otomanska vlast predstavljena je kao najsnaniji i najtrajniji uticaj na Balkanu i posle poraza ove imperije, kojem su balkanski narodi teili, ostaje ukalupljena u orijentalistiki diskurs kao meavina surovosti i istanane emocionalnosti kojom se Juni Sloveni diferenciraju od ostatka Evrope, to uz elemente poput slovenske due koja povlai diskurse o iskrenosti, otvorenosti, hrabrosti i visokoj moralnosti daje predstavu naroda koji su evropski i ne-evropski. Orijentalizacija otomanskog uticaja ima dva oblika: prvim se pravdaju neorganizovanost, lenjost i sklonost ka ratovanju koje Okcident tretira kao separatizam, a drugom se ilustruje superiornost u emocionalnom stavu. Obe osobine se u Evropi interpretiraju kao infantilnost, u znaenju nedisciplinovanosti, emocionalne neuravnoteenosti koja se protee do histerije i iracionalne agresivnosti. U panslavistikom diskursu kao oznaku za Istok na Zapadu, konstruie se drugost u odnosu na Evropu. Izmeu dva rata, orijentalizacija se pribliava modernosti, pa kao to smo videli, Dvornikovi pie o evropskom i hrianskom poreklu Junih Slovena, a dvadesetak godina pre njega, Cviji o doprinosu srednjeevropskih kultura. Okretanje ka Okcidentu obuhvata politiki, pravni, administrativni i kolski sistem, to ostavlja traga na svakodnevicu koja se etiketirala kao pozapadnjavanje u znaenju ili kvarenja nacije, ili due naroda. Stav prema narodnoj kulturi postajao je ambivalentan. U perodu nacionalnog osloboenja, narodna kultura uiva ugled i slui kao okosnica nacionalnog odreenja, da bi se zbog uticaja modernizacije ubrzo javio trend podele narodne kulture na pozitivne elemente, poput narodnog stvaralatva i negativne elemente koji se mahom prepoznaju u svakodnevici: od stereotipne predstave hipnotiue mirnog varoanina koji pui i pije kafu, do neuravnoteenog branioca zemlje koji posee za noem prilikom prvog susreta sa strancem. Zapad se na Balkanu izjednaava, u prvi mah sa predstavom, u Evropi kolovanog mladia da bi se ubrzo kao u putopisima engleskih putnika zapazio u hotelima koji odbacuju masno jelo i zainjenu orbu, na uvoznim tofovima i mustrama iz modnih asopisa, do uvoenja novih pravila

240

u javnom redu, miru i istoi prolaznika, kafana i toaleta. Pa, uprkos ovoj modernizaciji, ostaje upadljiva neka vrsta kompenzatornog hvalisanja izmeanou elemenata Okcidenta i Orijenta. S obzirom da je teko oteti se utisku o reciprocitetu stereotipa u srpskoj nauci i knjievnosti, na jednoj strani i engleskim i amerikim putopisnim reprezentacijama Srbije, na drugoj, verujem da je internalizacija stereotipa imala pravac: Zapad-Istok. Kako je istakla Olivera Milosavljevi u studiji Stereotipi srpskih intelektualaca u dvadesetom veku, ovi istraivai karaktera kao i drugi znaajni naunici i knjievnici, kolovali su se na Okcidentu i tamo prihvatili ideje i koncepte o Balkanu.
653

ini se da

je dobrim delom ba ovim putem stvorena predstava o Balkanu i njegovom delu, Srbiji, kao unutranjoj drugosti Evrope. Ali, ona je morala imati ve formirano jezgro na koje su se dodavale heteroimagoloke projekcije, jer pojedinac ne stoji nad geografskom kartom i baca kocku ne bi li odredio mrani kutak sveta u koji e projektovati vlastite potisnute osobine. Uostalom, ako je formula prosta i glasi: Okcident je Balkanu putem irenja Prosveenosti, nametnuo predstavu o njemu samom, znai li to da bi bolje bilo da su se Balkanci znanja klonili, ostajui u okvirima svog poluostrva? Pre dvadesetog veka, engleski, francuski, nemaki putnici dolazili su na Balkan i beleili ono to su videli. Predstave su svakako bile odreene potrebom da se vlastito stavi u prvi plan kao superiorno, ali neke osobine su morale biti uoene i izdvojene kao drugaije, egzotine/egzotinije da bi se postigla neka vrsta kulturnog samorazumevanja. Temelji reprezentacija koje su se prenosile sa Balkana u druge delove Evrope morali su na neki nain biti nagoveteni. Po povratku u svoj kulturni milje, putnici su ih preoblikovali ili preuveliavali dodavanjem kitnjastih detalja kakve podrazumeva egzotizam. Tako su slike dobile intenzivniju boju, a putnici su sebe uinili zanimljivijim i atraktivnijim piscima. Pria o projekciji mranih karakternih osobina na Balkan prostire se, hronoloki duboko, u vreme kolonijalnih osvajanja kada je svet mentalno mapiran upotrebom binarnih opozicija. Ideologija kolonijalizma zasnovana je na konceptima, ne na inertnim prirodnim injenicama, jer da bi neko bio osvojen, da bi se prema njemu ophodilo kao prema izvoru bogatstva, bilo prirodnog, bilo narativnog, koje treba eksploatisati, vano je inferorizovati ga a opet dati mu prednost u onom aspektu kulture koji nee zasmetati kolonizatoru. U zoru mentalnog mapiranja sveta, Orijent je nastao
653

Olivera Milosavljevi,U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca u XX veku, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd, 2002.

241

da bi Okcident imao suprotnost, ili da bi imao partnera i rivala, Orijent je posluio da evropska kultura profilie svoj identitet spram njega. Orijent se smeta tamo gde je kolonijalna politika, u njega se postavlja sve to kolonizator nije ili nee da bude. Ne moramo tvrditi da isto vai i za Okcident, naime, da je ovaj konstruisan kako bi Orijent postigao samorazumevanje, mada tu mogunost ne treba sasvim iskljuivati, s obzirom na ideoloko poreklo binarnih opozicija. Sticajem politikih okolnosti, Otomanska imperija postaje izazov evropskoj drugosti, njen suparnik ali i partner preko kojeg postie samorazumevanje, a balkanske zemlje u srednjem veku potpadaju pod vlast Otomanske imperije. Ne moemo tvrditi da je tada dolo do nekakvog zaustavljenog razvitka balkanskih zemalja, ali sam in osvajanja ovog dela evropskog kontinenta od strane njegove drugosti povlai stigmu zaostalosti koju Okcident koristi poput kazne zbog podatnosti jednog svog dela otomanskoj imperiji. Tako Okcident odbacuje geografsko podruje koje je bilo isuvie slabo da bi moglo pruiti otpor orijentalnoj drugosti. Ono ga odbacuje i kroz njega se uasava vlastite slabosti. Na taj nain otvara se polje negativnih projekcija na koje Okcident moe izbacivati nusprodukte svoje politike kulture, a odbaeni deo prihvata oznaku nusprodukta uz koncepte i ideje kojima doprinosi negativnoj autostigmatizaciji. Posle vie vekova kontinuiranog retorikog bacanja kulturnog otpatka u ovaj deo sveta, on postaje idejno kontaminiran karakterom ratnitva brutalnosti, infantilnosti i sepraratizma. Ovo je bio i nain da se izgradi ja Evrope, simbolizacijom jednog utvrenog poprita u kojem se razdvaja unutranje borilite sa njegovom ogradom, obrubom od fragmenata dva suprotna polja na kojima se Evropa zaplie u traganje za udaljenom unutranjou.

Devetnaesti vek Okcidentu donosi intelektualne novine koje se u dvadesetom veku pretapaju u tehniku i tehnoloku stvarnost, a orijentalizovana Otomanska imperija slabi izgubivi svoje poslednje teritorije na Balkanu. Tako Okcident vraa geografski odbaeni deo, ali jo uvek nije spreman da ga prihvati na planu kulture. Na Balkanu ovo izaziva potrebu za kompenzacijom dobijajui oblik preuveliavanja vanosti i isticanja posebnosti. Idejni konsenzus Orijenta i Okcidenta lomi se na Istoku Evrope koji dobija granian status i tako zadovoljava potrebu Okcidenta da odbaci Balkan, dok se Balkan

242

tei karakternom posebnou kakva se stie zauzimanjem vanog geostratekog poloaja. Tek iz ove take moe se posmatrati proces internalizacije stereotipa u javnom diskursu Srbije koji deli kulturnu i ideoloku odbaenost od strane Okcidenta sa drugim delovima Balkana. Intelektualci i putnici bili su neka vrsta provodnika ideologije, prenosilaca elementa komunikacije na relaciji Orijent-Okcident, jer kroz njihova pera moemo pratiti razmenu slika i reprezentacija drugosti. Srpski intelektualci koji su znanje sticali u Centralnoj ili Zapadnoj Evropi, bili su deo tih ideolokih posrednika, ali i oni u ijim knjigama je esto stavljan nauni znak uzvika, ili taka na koncept kulturne izmetenosti. Dakle, kada govorimo o granici, o zoni liminalnog, ulazimo u polje ideoloke liminalnosti, pa su geografska liminalnost i politiki mitovi izgraeni na njoj, projekcija intelektualne granice i sudara Okcidenta i Orijenta koji ne mogu da okonaju proces mentalnog mapiranja. Zbog toga, ne stvara se uobiajena granica sa tano utvrenim mestom prostiranja, nego zona nejasnog i nedefinisanog, pa umesto da ona bude mesto susreta Istoka i Zapada, postaje taka intelektualnog zastoja iz kojeg se raa polje imaginativnog stvaranja. Pored koncepta liminalnosti u akademskom diskursu, u javnom diskursu bili su prisutni i oni koji su otvoreno problematizovali koncept Evrope i mesto Srbije u naprednoj, modernoj Evropi. Ve pomenuti politiki mitovi o trulom Zapadu i dekadentnoj Evropi, ujedno su oslikavali Srbiju kao stecite autentinog i originalnog evropejstva; onog koje je bilo Evropa pre Evrope, a pokuaj da se vlastita kultura predstavi kao suprotna u odnosu na zapadnu polazila je od ekskluzivnosti koja odvaja balkanstvo od Zapada. Ovi diskursi bili su deo opte orijentalizacije usmerene ka razliitim segmentima neposrednog socijalnog okruenja. Etnocentrini diskurs o Evropi postavio je izmeu Srbije i Evrope otru granicu, moda duboku provaliju.654 Za Zapad, Balkan je emocionalno, nedovoljno senzibilan da bi bio deo Istoka, a intelektualno neprosveen i iracionalan da bi ga mogli ukljuiti u Zapad. Na taj nain, formiran je balkanski karakter kao posledica nastanka balkanske rase, isuvie mlade da bi se o njoj znalo vie nego da pripada svetu detinjaste iracionalnost, zbog koje se hrabrost temelji na bajkama, neukost i inat na nerafiniranosti, a potreba da se istakne kao superiorna u odnosu na druge narode Balkana jo jedan odraz deijih igara koje se neprekidno vode u mranom kutku Evrope.
654

Sran Radovi, Slike Evrope, Etnografski institut SANU, Beograd, 2009.

243

Mentalno mapiranje sveta zahteva politike mitove, a iz ovih proizilaze prie o osobinama Drugoga: o strancu i njegovom karakteru ili temperamentu. Ako englestvo podrazumeva prakticizam, kriticizam i rezervisanost, a amerika nacija sebe razume kroz pravdoljubivost, samoostverenost, srpska infantilnost, neukost, histerina ratobornost i primitivna drueljubivost jesu ne puki konstrukti nego instrumenti koji slue inferiorizaciji. ak i ako romantiar ove poslednje osobine izdvoji kao egzotinu superiornost, raste oseanje omalovaenosti koje se kompenzuje mitom o smetenosti iznad umesto krajnje izmetenosti. Izvorite oseanja inferiornosti je u merilima koje je postavio Okcident, jer nita nije superiorno ili inferiorno ukoliko se ne ukljui u politiki proces koji ocrtava karikaturu balkanske drugosti. Ali, samo oseanje izmetenosti povlai zakljuak o ideolokoj dominaciji, o vlasti koju namee Okcident kao merilo svih stvari: kao merilo savrenstva i samoostvarenosti koje mora nai karakteroloku drugost kako bi se u njoj ogledalo i divilo vlastitom napretku. Susret sa projektom radikalne drugosti, idealno je mesto za otkrivanje predrasuda, ono kri put raspravi o ugledanju na Zapad kao na dogaaj koji je prouzrokovan trijumfom imperijalizma.655 U tom trijumfu imperijalizma ima iracionalnog koliko i u svim politikim mitovima oznaeno inferiornih, poput Balkana ili Orijenta. Iako sebi pripisuje racionalnost, Okcident manipulie iracionalnim kategorijama, poput onih kojima negativno stigmatizuje Balkan i poput onih kojim Balkan naduvava svoje vrline. Okcidentalizacija i orijentalizacija elementi su geopolitike mitologije, dakle polja imaginacije, u kojoj se svako bori za svoje pravo. Korienje kategorija kakvi su karakter i temperament jesu okcidentalni projekti, a inferiornost Balkana njegov je deo, obe binarne kategorije imaju svoje istine i svoje politike mitove, a ovi svoje pojedinane simbole. Jedan od tih simbola koji je odigrao presudnu ulogu u procesu izmetanja Balkana je graninost koja se javlja u razliitim pojavnim oblicima: od raskra kojim Srbija postie samorazumevanje do mosta kojim se doarava romantina ivopisnost jednog evropskog poluostrva. Tim simbolima zadrava se status ocepljenosti i izmetenosti, jer tada su sve uloge mogue i sve opcije otvorene. Tako se liminalnost moe identifikovati kao idejni projekt Okcidenta koji se intenzivno retoriki i praktino-politiki ekspolatie i danas.

655

ani Vatimo, Kraj moderne, Svetovi, Novi Sad, 1991.157.

244

Liminalnou, ili graninom pozicijom, naizgled se maskira orijentalizacije Srbije, ali to ne umanjuje njeno delovanje. Dok je konstruiu i dok se iznutra opredeljuje da ne bude ni Istok ni Zapad, a po malo od oba, proizvode se narativni instrumenti kojima se ona kolonizuje. Uostalom, uvodei pojam Orijentalizam, Said je jasno predoio kako Orijentalci postaju iracionalni i detinjasti da bi Evropljani bili racionalni, zreli, normalni. Slino, Srbija unutranjim orijentalistikim diskursom, u obliku onoga o graninosti, poziva Zapad da je disciplinuje, civlilizuje, urazumi i postavi na jednu stranu simbolike mape.

245

GRANINOST BALKANA:SIMBOLIKI ASPEKTI

Koncept graninosti karaktera, politikih dogaaja i koncept graninosti kulture, u Srbiji i izvan nje objanjava se geografskom graninou i hibridnou kao kulturnom kategorijom. Uostalom, kononizovani svetovi su u putopisnoj literaturi uvek puni kontradikcija, nedovrenih procesa, hibridnosti i liminalnosti. Ova liminalnost se ne uoava na geografskoj karti, ve kao da se osea, ojaavajui neupitnost i svetu mo izmetenosti u putopisima i javnom diskursu Srbije. Koncept granine pozicioniranosti Balkana i Srbije u putopisnim ostvarenjima engleskih i amerikih pisaca i koncept raskra u srpskom politikom diskursu odlikuju se strukturnom slinou i pothranjene su slinim fantazijama, ali deluju na razliitim mestima i igraju dve uloge: jednu u ideolokom sistemu Okcidenta i drugu, u ideolokom sistemu Srbije. Pratei istorijski tok taj koncept je na Balkanu menjao vrednosnu sadrinu postajui as negativan i opasan po iri evropski kontekst, a as delei simboliku sa mostom, medijatorom i vezom izmeu Istoka i Zapada kao posle Drugog svetskog rata kada na snagu stupa koncept nesvrstanosti, a tadanja Jugoslavija postaje lanica velikog svetskog pokreta koji je nastojao da uravnotei politike ideje i dominantne vrednosti Istoka i Zapada. Meutim, u meuratnom periodu taj proces jo nije otpoeo i obrisi te medijatorske pozicije primetni su samo u trenucima kada se o pohvalno govori o geografskoj poziciji Beograda i uoava da Kraljevina Jugoslavija ima dobar geografski potencijal. Ipak, u delima meuratnih putnika, Balkan je predstavljen kao podruje koje jeste i nije Evropa, paradoksalno i haotino mesto na koje se izbacuju kulturni zaostaci i nusprodukti evropske kulture. Graninost Srbije, u engleskim i amerikim putopisima izmeu dva svetska rata jeste forma orijentalizacije; nain da se jedan geografski deo Evrope predstavi kao Istok na Zapadu, a time daju odgovori na drutvene prilike, politike nejasnoe i krize koje zahvataju ovaj deo Evrope. Tako se nejasnoe i pojave koje se simboliki ne uklapaju u prostor Okcidenta izmetaju na njegove rubove gde mesto nalaze apsurdne situacije, ali i objanjavaju ukljuivanjem fantazije u politiki i kulturni

246

ivot udaljenih taaka Evrope. U meuratnim putopisima o Srbiji nailazimo na paradigme kulturnih i politikih akcija koje ukazuju na proces naputanja starih kulturnih obrazaca koje ovde predstavlja Orijent da bi se pribliilo Okcidentu. Ovaj period nije imao odlike dramatine i rapidne promene koja je karakteristina za socijalnu dramu, ali skrivena kontradiktornost izbijala je na povrinu dok su se oko nje zgunjavali novi i revitalizovani mitovi, simboli, paradigme i politike strukture.656 Izmeu dva rata, gradovi Srbije trebalo je da poput ivih ljudi poloe ispit zrelosti, napuste jedan sistem vrednosti zarad prihvatanja onih koje je nametao evropski uzor. Taj prelazak je retoriki i praktino bio problematian jer je konstruisana kao prelaz po sebi. Drugo, u Srbiji je fiksiranost za neke istorijske dogaaje ili politike mitove, pratila povezanost sa usmenim predanjem, zbog ega se zadravala u zamrznutom vremenu koje karakterie zbijenost prolosti, sadanjosti i budunosti.657 Ne samo da se izmeu dva rata nala u tranziciji kada na povrinu izbijaju proli dogaaji, nego je vremenskoj i istorijskoj ponovljivosti pridavan veliki znaaj. Srpsko drutvo je bilo snano orijentisano na prolost, a retorike strategije koje odlikuju iskaze o prolosti premetaju dogaaje i retoriko-metaforiki ukidaju vreme.658 Takvo vreme je liminalno, granino, prelazno. Srbiju je ovaj prelaz delio, iznutra i spolja, stvarao u njoj rascep, proizvodei diskurse o tradiciji i modernosti. Iznutra, na Balkanu, granica je kompleksan, teko i sporo promenljiv koncept povezan sa geosimbolikim mikro-mapama koje se manifestuju ne samo na simbolikom, nego i na nivou realnosti kao sklonost ka uvanju granica, javnim politikim diskursima o njihovoj upitnosti, ili u kvazi-tradicijskoj memoriji o crtanju mea: projekciji iskustva postojanja pojedinanih identiteta.659 U politikom govoru Srbije, ove narativne forme imaju ulogu verodostojnog izvora znanja o narodu, a u njihovom centru, prisutan je simbol raskra kojim se objanjava liminalnost pa, iako srodan granici: pojmu kojim operiu engleski i ameriki posetioci, simbol raskra, upotrebljen iznutra povlai diskurse o bojnim poljima, jamama i grobovima, ali i kljuu, pragu, verigama, mostu, kopi sveta i drugim predstavama koje imaju izuzetnu simboliku, svetu vrednost.

656

Victor Turner, Dramas, Fields and Metaphors: Symbolic Actions in Human Society, Cornel University Press, Ithaca and London, 1974. 98. 657 Pomenuto je da putnici izdvajaju epiku i dva politika mita: kosovski i mit o Duanovom carstvu. 658 Gordana eri, Pravo lice mnoine, 2005. 158. 659 Ermis Lafazanovski, Granici, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. 165.

247

U pomenutoj knjizi Balkan i Balkanci, Balkanskog instituta SANU, iz 1937. godine, Balkan je izjednaen sa uvarem kljueva sveta.660 Pozicijom uvara objanjava se zato ni u jednom delu sveta nije bilo toliko znamenitih, a esto i presudnih sukoba rasa i plemena, vera i civilizacija; toliko arita i udarnih pokreta; toliko meavina i previranja.661 Traei dublje razloge za ova previranja, osvajanja i meanja, neimenovani saradnici i autori ove knjige, podvui e da je Balkan sluio kao najpogodniji put osvajaima srednje i zapadne Evrope koji su hteli da preu preko sudbnosnog praga.662 U poglavlju Balkanske granice, autori podvlae da Balkan nije samo deo Evrope, nego znatno vie. On je svetska kopa, i stoga je samosvojan u krugu starih kontinenata: ni Evropa ni Azija, iako ima onih koji ga smatraju Bliim Istokom, ili Azijom tako ga zovu. Ovakvi nazivi najbolje dokazuju da Balkan nije ni evropski istok ni azijski zapad663, a taj poloaj Balkana odreuje i sudbinu balkanskih naroda, pa oni postaju posrednici i ratnici, branitelji Zapada pred Istokom, zatitnici severa pred jugom, uvari balkanskog praga pred zapadnjacima i glavni posrednici izmeu sveeg i sirovog severa i rano procvalog i precvalog juga.664 Ovakva orijentalistika recepcija Balkana u predstavi njegove simbolike graninosti jednako je uestala u engleskim i amerikim putopisima. Koncepti koji potiu iz naunih krugova aktivnih izmeu dva svetska rata ilustruju vladajuu akademski i politiki diskurs o Balkanskom poluostrvu kao raskru i/ili granici izmeu svetova i kultura. Pred kraj Prvog svetskog rata, Din Bejts je na Podunavlju Srbije zatvorila poslednju kapiju Istoka i otvorila prvu kapiju Zapada.665 Putovanje sa imaginacijom koja ga prati bilo je klju te kapije, a ona nije bila jedina putnica koju je zbunila granica izmeu dva sveta i podstakla da se zapita: zato je generacijama Engleza, Istono pitanje bilo bliska fraza, a istona Evropa daleki svet koji nisu poznavali ili nisu eleli da upoznaju.666 Putujui Evropom, Harold Spender stie na Balkan kroz izlazna vrata Evrope667 da bi postavio pitanje na koje kao da nema odgovora, ili ga ne treba traiti na
660 661

Balkan I Balkanci, Izdanje Balkanskog instituta, Beletra, Beograd, 1937. 15. Isto, 14. 662 Isto, 15. 663 Isto, 14. 664 Isto, 25-26. 665 Jean Bates, Our Alles and Enemies on The Near East, 6. 666 Isto, str. 5. 667 Harold Spender, The Cauldron of Europe, 7.

248

geografskoj karti i u politikim udbenicima. To pitanje je: Istona Evropa? ta je to to nas fascinira? Zato se mi, Englezi uopte bavimo time? pie Spender, dodajui da je Istok Evrope misterija.668 Za nas, pisao je Edvard Karson, Istono pitanje je samo naslov dobro poznatog klasika koji nikada nismo proitali.669 Istiui da Zapad ne razume Istok, Din Bejts i Edvard Karson, slino Meri Daram zakljuuju da samo detaljno prouavanje ivih ljudi i dogaaja Evropi moe pribliiti taj opasni i neosvetljeni deo, no on, uporno izmie razumevanju, a kao to brzo protie i vreme koje je Evropi dato da rei zadatak i odgovori na teko geografsko pitanje: gde je Istona Evropa i jo tee politiko pitanje: ta je ona, sve glasnije se uju otkucaji sata na bombi Balkana.670 O nemogunosti da se Balkan razume i prostorno fiksira pie i Parker Filmor koji ne uspeva da razazna kako su se preplitali evropski i orijentalni uticaji, kada Jugoslavija, na tako udan nain kombinuje orijentalne i slovenske kulture. Dok je Filmor prikupljao jugoslovenske bajke i sama Jugoslavija, mogla je biti samo bajka: vesela, ivopisna, puna jednostavnosti, a opet mrana, prepuna crnog humora; proeta turskim uticajima i alegorijom dubokom i dirljivom kao to je ruska.671 Za Rouz Lejn, Beograd je 1927. godine bio evropski, kosmopolitski grad, mada pun politikih vorova, politikih lavirinata, zavojitih stepenica intriga i mrea u kojoj se Evropa koprca kao muva u paukovoj mrei.672 Kao beskrajna pria o preruavanju, razbojnitu, prevarantima, razbojnicima, lopovima i ubicama, ona se slua ak i u naprednoj Evropi.
673

Meuratna

Jugoslavija se oslikava kao prostor na kojem Okcident samome sebi pria tu beskonanu priu o figurama poput razbojnika i veto preruenih likova; tu nastaju mitovi o lopovima i ubicama kojima Okcident plai sebe. Evropa ne porie da u njoj postoje takve pojave; tamo gde se sve mea i stapa, poinje ivot mitskih oblika, steretipno oslikavanje unutranjeg Drugoga. Svako putovanje u ovu balkansku kraljevinu za Emila Hopea bio je prilika da se bude na neodreenom mestu, izmeten iz evropskih centara, u Evropi, a opet, izmeu Istoka i

668 669

Isto. 258. Jean Bates, Introduction, Sir Edward Carson, str. 4-5. 670 Isto, str. 6-7. 671 Parker Filmore, The Laughing Prince, Harcourt, Brace and World, INC, New York, 1921. Note, str. 8. 672 Rose Wilder Lane, The Peaks of Shala, London, str. 13-15. 673 Isto, str. 18.

249

Zapada.674 Njegov dolazak u balkansku kraljevinu asocira na stvaranje niije zemlje kao posledice nemogunosti da se granice odrede, jer to je evropska zemlja smetena negde izmeu, na prostoru nedefinisane zone. Za Dorda Hornbija, Srbija i Beograd tvorci su Jugoslavije na granici Istoka i Zapada, gde se meaju narodi i rase, prolaze vojske i vode se ratovi
675

Ako se narodi i rase

meaju, a vojske vode ratove zato to je ovaj prostor iz-meu, Dord Hornbi nalazi mesto gde se uvek oekuju sukobi sa nevidljivim neprijateljem; na kojoj neprikosnoveno vlada nesporazum, a uprkos haosu koji ga proima na njemu se raa nada u reenje, ili prag sa kojega se razreenje pokuava dok se meanjem rasa i naroda prevazilazi krizno stanje koje je inicirala granica.676 Povezanost izmeu ratova i granine pozicioniranosti, Futman uoava u Beogradu, istiui njegov neobian geografski poloaj: smetenost na ue Dunava i Save. Stoga, zakljuuje da je Beograd srednjeevropski klju i brana Evrope od Orijenta. Vekovima, on je klju srednjeg Dunava i brana hrianstva; ve dve stotine godina to je odbrambena linija pred Turskom imperijom.677 Bili su tu Rimljani, Goti i Huni.678 Proli su Vizantinci, Bugari i Maari. U tom ambijentu odigravale su se scene najeih borbi izmeu Austrijanaca-Evrope i Turske-Azije. Zato je ba ovde, na (Kalemegdanu) smeten vojno-geografski institut.679 Za Futmana, Beograd je mesto sukoba dve civilizacije: Austrije koja predstavlja Evropu i Turske-Orijenta, pa onaj ko brani jednu civilizaciju od druge, podlee razliitim uticajima. Putujui Srbijom, Dadli Hitkot prepoznaje Vavilonsku kulu u kojoj se komea bezbroj naroda i rasa, pod turskim i austrijskim kulturnim uticajima.680 Za Hitkota, Srbija je neto poput usputne stanice: mesto kroz koje civilizacije prolaze i ostavljaju nekakav trag kao to se na stanicama meaju jezici, boje, kulture sa nametnutim modelima ponaanja, ali takva mesta postoje samo privremeno; na njima je nemogue trajno se nastaniti jer kre ustanovljena pravila kao to su to pokuali graditelji Vavilonske kule. Projekat Vavilonska kula je osujeen a svet podeljen na civilizovan i varvarski. Konfliktnost je postala inherentna odlika postvavilonske civilizacije koja zahteva
674 675

Hoppe, Emil Otto, In Gipsy Camp and Royal Palace: Wanderings in Rumania , London, 1924. str. 61. Hornby Lester George Balkan Sketches, London, 1927. str. 211. 676 V. Pjero Zanini, Znaenja granice, Clio, Beograd, 2002. 27. 677 David Footman, Balkan Holiday, William Heineman, London, 200. 678 Isto, 201. 679 Isto. 680 Dudley Heathcote, My Wanderings in the Balkans, London, 1925. str 6-7.

250

prevod zato to razlike meu jezicima, civilizacijama i kulturama postuliraju nerazumevanje meu narodima kao predviljiv rezultat. 681 Za nas, Engleze ovi predeli su prepuni neoekivanog, pisao je Spender, jer za njega, to je mesto odvijanja napete drame: brda Balkana prekrivena snegom; gradovi koji kao Beograd lee na uu dve svete reke.682 Glamur i fascinacija, svet drevne prolosti i Balkan obavijen mistinim velom Istoka. U svakom gradu Srbije, sreete ljude Istoka i Zapada, kako se probijaju kroz ulice: hrianski stil jakna od jagnjee koe mea se sa turskim fesom. 683 Ta granica spaja i razdvaja svetove: Spajanje dveju reka lako je uoiti, a tamo gde se reke sreu poput srebrnih niti, izmeu dve obale proteu se linije razdvajanja. 684Tamo gde Istok sree Zapad ujedinjuju se suprotnosti685 napisala je Lena Jovii. Ali, umesto da umiruju, ujedinjene suprotnosti uznemiravaju prosveenu Evropu koja je sebe izgradila na temeljima binarnih opozicija, pa zato Mar pie je vie od pola veka Balkan problem koji uznemirava evropske umove. Balkanska politika je lavirint u kojem se lako moe izgubiti. 686 I balkanski lavirint o kojem piu Rouz Lejn, Frensis Mar i Riard Bemi u koje je smeteno Podunavlje Srbije, kao da je smiljen s namerom da zbuni putnika jer je prepun slepih staza, mranih delova i zagonetki, a ui u lavirint znai prihvatiti kretanje unutar jedne margine, vremenske ili prostorne, ija se irina menja sa sloenou nacrta, sa ambivalencijom i konfuzijom.687 Prilikom analize opisa Balkana i Srbije, uoava se prisustvo jezika sa neodreenim ili zamaskiranim znaenjima. Kapija, klju, kotao, lavirint, stepenice, vor i na kraju, jedan moderniji simbol bomba, paradigmatini su jer pokazuju znaaj liminalnog u opisima meuratne Srbije. Kapija kojom putnik, dolazei sa Istoka ostavlja njegove poslednje tragove, kao to se putniku sa Zapada otvaraju vrata Istoka688, u delu Din Bejts, koliko i u tradicionalnoj simbolici, ostaje mesto prelaza izmeu dva stanja ili dva sveta; poznatog i nepoznatog, zadravajui dinamiko znaenje jer pozivaju putnika na prelaz,
681 682

Kata Kulavkova, Balkanskot model na svet, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. 16. Harold Spender, The Cauldron of Europe, 268. 683 Isto. 684 Lena Yovitchich, 72. 685 Isto, 75. 686 Francis A. March and Richard J. Beamish, An Authentic Narrative of Worlds Greatest War, The Project Gutenberg, 2006. chapter XXII leto 1919. 687 Pjero Zanini, Znaenja granice, 2002. 114. 688 Jean Bates, navedeno delo 5.

251

pre nego na zadravanje na pragu. Kapija je otvor koji omoguuje da se ue i izae i mesto je prelaza iz jednog domena u drugi. Kao simbol, kapija sugerie prelaz iz jednog stanja u drugo. Prag ostaje opasan i neist, ispod njega se prinose rtve, a ba zbog liminalnosti, ne treba ga dodirivati nogom i na njega ne treba kroiti, ve prei prekorakom, kako ne bi preneo opasnost graninog na pojedinca.689 Tako se prepoznaje jo jedna bifokalna vizura granice, jer se raskru pod anonimnou oslobaa negativnih snaga, mahom orijentalnih, koje su opasne po Evropu. Na raskrima, ne samo da se sahranjuju vampiri i samoubice, ve se tu i odlae smee koje je nabijeno neistom snagom. Tu se polau novoroenad u iju se zakonitost sumnja; sahranjuje i odlae sve to zajednica smatra nenormalnim.
690

Evropa veruje da na

raskrima svetkovine slave dijaboline sile. Tu se rtvuje, prska krvlju. Ono je mesto susreta sa Drugim spoljanjim i unutranjim, jer na njemu se bira izmeu neba i podzemlja. Umesto novog odgovora, u tradicionalnoj simbolici kao i u putopisu Rouz Lejn, tu se otvaraju novi putevi, nova iskuenja i kretanja.

Mapiranje izmeu Istoka i Zapada Sluei se Fukoovim konceptom organizovanja rasporeda, pokuau da razjasnim znaenje ovakve simbolizacije prostora u smislu mentanog mapiranja sveta.691 Naime, simbolizacijom prostora stvaraju se red i preglednost umesto nereda. Ona zahteva umee razvrstavanja i tehniku transformisanja rasporeda, postavljajui odreeni skup osobina na jedno mesto, ali ne u konanom smislu, nego tako da ih dalje moe razmetati. uzajamnih
692

Prostorni raspored obezbeuje grupi utvreno mesto i kruenje mreom omeivanjem pojedinanih segmenata i uspostavljanjem

odnosa,

funkcionalnih veza; obeleavanjem poloaja i oznaavanjem vrednosti.693 Takvo rasporeivanje rukovodi se stereotipnim predstavama budui da je zasnovano na subjektivnim ocenama i hijerarhiji, dakle na odnosima moi. Na taj nain, obrazuju se klasifikacioni rasporedi kojima se neroganizovana mnotva pretvaraju u ureene
689 690

J. Chevalier i A. Gheerbrant, Rjenik simbola, Nakladni zavod, Zagreb, 1983. 528. Isto, 552. 691 Miel Fuko, Nadzirati i kanjavati, Prosveta, Beograd, 2007. 692 Isto 165. 693 Isto, 167.

252

skupove. Rezultat stvaranja ovakvih klasifikacija je i odvajanje drugog sveta od treeg, razdvajanje Orijenta i Okcidenta, omeavanje tranzitornih prostora, formiranje prostora sa strogo utvrenim pravilima ponaanja. Tom taktikom rukovodi se rasporeivanje ljudi u prostoru, taksonomija, razvrstavanje ivih bia, promet robe i bogatstva. Ona je preduslov za karakterizaciju pojedinca i ureenje mnotva koji su neophodan uslov za dalju upotrebu moi. Naelo prostornog omeavanja deluje na suptilnom planu, najpre sa naelom lokalizacije elemenata segmentiranjem.694 Ali, ta znai biti smeten izmeu? Da bi svaki skup osobina dobio svoj simboliki prostor, imaginarna mapa se deli na onoliko segmenata koliko takvih osobina ima, te se onemoguavaju nesigurne podele, kruenja i difuzna kretanja, ili opasna povezivanja odreenih osobina. S obzirom da ovaj proces dobija karakter taktike odbrane protiv nesreenosti sveta, uvanjem jednog tranzitornog i haotinog mesta, prirodni prostor postaje administrativni, politiki i vaspitni. Njegovo kreiranje omoguava da se omee razdvojene osobenosti, lokaliz uju zaraze, bolesti, nesreenost i prljavtina. Balkan je odreen kao jedno od mesta u koje se postavljaju neprijatni prizori Evropskog kontinenta. To su prizori poput siromatva, skitalakih gomila, potisnutih osobina kakve su sklonost ka pljakanju i ubijanju. Tim putem, umiruje se stanovnitvo koje strepi od ratova i revolucija, izbegavaju se sukobi, zaustavljaju epidemije. Formira se prostor koji je slobodan za korienje u razliite svrhe; sa stalnim ratovima, atentatima, bolestima, epidemijama i siromatvom, Balkan predstavlja mesto pogodno za dezerterstvo od civlizacije. On je granica na kojoj dolazi do opasnih meanja, do zabranjenih susreta i nedozvoljenog prometa, sluei kao filter kojim se odreene osobine zadravaju, a druge odbaciju. U njemu se akumuliraju neeljene osobine; one koje ne smeju biti proputene u Okcident. Prostorom u kojem vlada haos, uvodi se red u zbrku i nejasnoe Okcidenta koju izaziva odsustvo zakona i ureenosti. 695 Odrediti granice nekog prostora znai dovesti ga u stabilan poloaj; privrstiti ga za jednu teritoriju, dok nastaniti se na rubu, znai ostati neodreen. Ukoliko je stanje nedefinisano, zona na koju se simboliki smeta, takoe je nedefinisana. Balkan se tretira kao granica na kojoj nije mogue odrediti ta je materijal od kojeg je nainjen, a ta mesto na koje je postavljen. Ti materijali uzajamno se meaju, simboliki prljaju. I
694 695

Isto, 162. Isto, 163.

253

dok granica odreuje ivice, rubove nekog prostora, nju samu, teko je odrediti. U rubnom intervalu, izmeu dva svetska rata, Podunavlje Srbije u okvirima balkanistikog diskursa, ostaje mesto na koje razliite etnike i konfesionalne grupe ostavljaju svoj kulturni prtljag i nastanjujui se na njemu, ulaze u konflikte, razjedinjui se i iznova ujedinjujui, uvaju osobine ekstremnog ruba. Nekoliko faktora uticalo je da Srbija u okvirima balkanistikog diskursa ouva liminalni status, ti faktori su istorijski, politiki, antropoloki i psiholoki: 1. izmeu dva svetska rata izmeu Orijenta i Okcidenta bilo je potrebno ouvati jedan meuprostor meanja jer je imaginarna podela sveta na dve strane, suprotstavljene kulture i civilizacije poela da slabi usled politikih zbivanja u Evropi. U to doba, evropejstvo se razvilo u neku vrstu masovnog pokreta, a plodno tlo bilo je strah za opstanak Evrope, strah od propasti Zapada nastao iz iskustva imperijalistike konkurencije i miljenja u ravni Velikih sila iz Prvog svetskog rata;696 2. sumnja dva sveta jednog u drugi, koliko i meuratna kriza koja je izazvala sumnju svakog od ovih svetova u vlastito i ocrtala prostor koji ima ulogu skrovita; 3. najzad, reprezentacija zemlje koja se nalazi iz -meu naila je na prigodnu recepciju iznutra gde je ve negovan politiki mit o kulturnoj i nacionalnoj izmetenosti iznad dva sveta, oslanjanjem na kosovski i svetosavski mit. Na liminalnoj zoni sve se mea i stapa, a svaki element donosi neke komadie svog kulturnog paketa koji se na rubu sjedinjuju i postaju premisa za neto drugaije i ekstremno. Simboliki konstruisati takav prostor znai imati potrebu za jednim tranzitornim otvorenim prostorom; neim to je izmeu dva oboda i izmeu dva simbolika prostora. Meutim, zbog rubnog karaktera ono postaje mesto gde propisi koje granica utvruje prestaju da vae, postajui neobraeno mesto, poput divljine u kojoj svako mora sam voditi rauna o preivljavanju, bez osvrtanja na potrebe drugoga.697 Srbija nije prela ispit zrelosti. Prosvetiteljstvo je Orijent konstruisalo kao zaostalo i infantilno, a Okcident kao napredno i zrelo, pa su se na graninom prostoru obe osobine meale, to je onemoguilo da Kraljevina Jugoslavija, pa sa njom i Srbija iz stanja
696 697

Volfgang nale, Istorija evropske ideje, Clio, Beograd, 2003. 107. Pjero Zanini, Znaenja granice, 2002. 25.

254

liminalnosti preu u segregaciju. Izmeu dva svetska rata, kraljevina se nala na ispitu koji je trebalo da pokae moe li postati njegov deo, kao to to pitanje sluamo i danas. Od zavretka Drugog svetskog rata do raspada Socijalistike Federacije Jugoslavije, republike koje su inile Jugoslaviju, negovale su diskurs izmetenosti koji se nazivao nesvrstanou. Nesvrstanost je zamenila diskurs o raskru, a njima je prikrivan jedan, za mnoge uvredljiv diskurs koji se uoava u putopisima izmeu dva svetska rata. To je diskurs balkanizma i balkanizacije koji je sa negativnom konotacijom ojaan, ne tako davno, raspadom SFRJ: izmetenost je sa svim znaenjima opstala unutra i spolja i izmeu dva svetska rata kao i danas bila prepreka na putu inkorporacije Srbije u diskurs evropejstva. Za Podunavlje Srbije, Balkan je pre metafora zaostalosti, nego iri, geografski kontekst. Izmeu dva rata, Okcident smeta Podunavlje Srbije na Balkan, a narodi koji naseljavaju ovo poluostrvo, poput onoga to se ini i danas, etiketiraju jedni druge kao Balkance. U knjizi Antinacionalizam, Stef Jansen je pokazao kako i u savremenim balkanskim drutvima, orijentalizam daje neke specifine parove, poput onih urbanoruralno, evropsko-balkansko, civilizovano-primitivno, moderno-zaostalo. Glavni kriterijum drutvene diferencijacije, imao je orijentalistiki karakter: kultura urbanost, Zapad-civilizovanost, a na drugoj strani, ruralnost-Balkan, nerazvijenost, zaostalost, primitivizam.698 Pred poetak i tokom rata, metafora upotrebljavana za diferencijacije naroda bive Jugoslavije bila je dihotomija Balkan nasuprot ne-Balkanu. Balkansko je imalo prideve sa specifino negativnom konotacijom kao to su zaostalost, lenjost, siromatvo, necivilizovanost i nasilnost. Svrha mapiranja na balkansko polje nije bila samo ta da se ona obelee kao razliiti, nego kao manje evropski i time, u skladu sa jezikom orijentalizma, manjevredni Drugi. Prema ovom skupu pravila o iskljuivanju i ukljuivanju, ne-Balkanci mogli su sebe opaati kao civilizovane nasuprot istonoj, balkanskoj, haotinoj strani. Odgovor je delovao poput internalizacije. Nacionalistika Srbija koja je oznaavana kao balkanska, uporno je opravdavala upotrebu orijentalizujuih metafora, sluei se govorom o grenom Zapadu ogrezlom u materijalizam, nasuprot vlastitoj muenikoj misiji i spremnosti da rtvuje svoje

698

Stef Jansen, Antinacionalizam, XX vek, Beograd, 2005. 117.

255

zemaljsko bitisanje za plemenitu istorijsku misiju.699 Jezik orijentalizma na Balkanu slui kao sredstvo diskretitovanja suseda od poetka dvadesetog veka. Izmeu dva svetska rata, govori se o troimenom narodu kako bi se dala prednost Jugoslaviji i jugoslovenstvu kao neemu posebnom, entitetu koji je napredniji od ostatka Balkankog poluostrva. Zato e se njeni stanovnici izjanjavati i kao Jugosloveni, a pojam Balkan koristiti da bi oznaili sve to Okcident tretira kao prljavo, haotino, zaostalo ili primitivno. Metafora upotrebljavana za diferencijacije naroda bive Jugoslavije bila je dihotomija Balkan nasuprot ne-Balkanu. Balkansko je imalo prideve sa specifino negativnom konotacijom kao to su zaostalost, lenjost, siromatvo, necivilizovanost i nasilnost, a svrha mapiranja na balkansko polje nije bila samo ta da se ona obelee kao razliiti, nego kao manje evropski i time, u skladu sa jezikom orijentalizma, manjevredni Drugi. Izmeu dva rata, prati se evropska moda, ue se strani jezici, odlazi se u bioskop, a to tretira kao okretanje od orijentalne prolosti. Sirovi Balkan, otcepljeni deo, postaje integrativni faktor izmeu Srbije i Evrope. Paradoks i simbol dezintegracije posluili su Jugoslovenima da se na nivou diskursa priblie Okcidentu. S obzirom da se iznutra i spolja Balkan konstruie kao poslednji geosimboliki seljak Evrope, odvija se internalizacija kao mistika reciprociteta.700 Ona podrazumeva da se vidi i bude vien na nain koji odgovara evrocentrinim vrednostima. Od meuratnog perioda, u Srbiji se paradigma zaostalosti uklanja iz javnog ivota, iz privatne svakodnevice, bilo da to znai ruenje objekata izgraenih u vreme vladavine Turaka ili skidanje tapiserija sa unutranjih zidova kua, kako bi bile zamenjene umetnikim slikama; uklanjanje niskih stoia sa inkrustracijama na ije mesto dolaze klaviri. Pored toga, pojava reciprone percepcije oznaava prodor kapitalistikih odnosa u jedno drutvo. Bilo da je re o reciprocitetu u kulturi ili u ekonomskim odnosima, ona oznaava da sve to je pripadalo feudalizmu poinje da se povlai iz kulture, pa tako svaka materijalna manifestacija ove ekonomske faze postepeno nestaje iz veih gradova Srbije. Ali, reciprocitet zapaamo i u romantinoj fascinaciji Balkanom u delima putnika poput Dadli Hitkota, Rebeke Vest, Dejn Bejts, a u ranijem periodu i Meri Daram. Kao to je u osamnaestom i
699

Mirjana Proi Dvorni, Srbija: pria iznutra, Susedi u ratu, prir. Doel Halpern i Dejvid Kajdikel, Samizdat, Beograd, 2002. 405. 700 Mary Louise Pratt, Imperial Eyes, Routledge, London-New York, 1992. 82.

256

devetnaestom veku bio popularan takozvani imperijalni stil u enterijeru, izmeu dva svetska rata opstala je moda sakupljanja poslednjih ostataka ruralne prolosti u podrumima i na tavanima, u kovezima gde su odlagani delovi seoskog kostima. Putnici su po visokoj ceni otkupljivali te ostatke kako bi ih uinili delom evropskog amijenta ne bi li ih podseao na primitivne kulture koje jo postoje u Evrope, ili su ovi artefakti bili materijalna manifestacija haosa i paradoksa Istoka na Zapadu. Tako je Dadli Hitkot od direktora etnografskog muzeja otkupio gusle, ilime i tapiserije i odneo ih u London. Rebeka Vest fotografisala je balkansku nonju, a Meri Daram sakupljala i detaljno opisivala balkanske nonje i pravila nacrte seoske arhitekture. Reciprocitetom se oblikovao tranzitorni kanal koji je proputao elemente Okcidenta i Orijenta kako bi se oni meali stvarajui granicu kao mesto simbolike razmene kulturnih dobara. I dok se Srbija i njeno Podunavljve izmeu dva svetska rata, u engleskim i amerikim putopisima podvode pod balkanistiki diskurs kao diskurs o granici, u Srbiji se on mobilie da bi oznaio prolazno stanje koje e se zavriti konanim pridruivanjem Okcidentu. I na Zapadu i u Srbiji, neguje se graninost. Zavisno od politikih potreba, Srbija je dobijala pozitivan ili negativan tretman pod okriljem balkanizma. Izmeu dva rata, Okcident joj prua pomo i tretira je kao mladi deo i tako je zadrava u neodreenoj poziciji. To je bio nain da se ne opredeli ni za nazadnost ni za napredak, da se prolost ne ostavi, a zadri verovanje da je svetla budunost neto to uvek eka na Srbiju. Do danas, Srbija je simboliki ostala jedno od onih podruja koje stoji sa druge strane, geografski ostaje u Evropi, ali Evropa zadrava distancu u odnosu na nju, to je izazvalo pomerenost i izmetenost kao signal greke i neusaglaenosti izmeu strana - izmeu Okcidenta i Orijenta. Jedno geografsko podruje dobilo je simboliki teret da bi ostalo refleksija nesklada izmeu Orijenta i Okcidenta i zona sukoba: polje koje je uvek otvoreno za konflikt. ivot na periferiji, na granici, u blizini mosta, na sredini lavirinta, susree se sa politikim mitovima o izmetenosti kojima je Srbija postizala samorazumevanje. Srbija je zahvaljujui mentalnom mapiranju znaajnih drugih i vlastitoj mentalnoj mapi ostala u zoni vakuuma negujui mitove koji joj omoguavaju da na toj granici i ponoru ostane dok postoji sa otvorenim izborom da sama sa granice, mosta ili ponora padne. Margina koja u prelomnim istorijskim trenucima ostaje simbolino obeani prostor Srbije, doputa da njeno stanovnitvo neguje oseanje odbaenosti, neeljenosti i opasnosti, a simbolika

257

mapa na kojoj se nalazi doputa joj ukidanje normalnosti i ukljuivanje koncepta nereda i prljavtine, odbijanje prihvatanja okcidentalnih i orijentalnih normi to rezultira odsustvom stabilnosti i dobija dramatian karakter kada umesto metafore postane konkretno mesto konflikta sa susedima sa samim sobom.

258

ZAVRNA RAZMATRANJA Od klasinih opisa zemalja u kojima ive zaarani kraljevi, kanibali i zmajevi, narativa o zemljama iz bajke, priama osvajaa ili avanturista i pokuaja otkrivanja romantinog utoita putnika koji su verovali da boluju od civilizacije, putopisni anr kretao s e izmeu stvarnosti i fantazije. Tretiran kao instrument povrne zabave ili oznaen kao skup dosadnih izmiljotina, putopis dvadesetog veka je meu italakom publikom imao svoje uspone i padove. Retki su slutili da se u ovim, naizgled, lakim knjigama mogu nai refleksije zvanine politike zemalja iz kojih putnik dolazi; prepoznati uticaj eko nomskih prilika koje su njima vladale; a isprva se nije pretpostavljalo koliko je materijala biografskog karaktera u njima mogue nai. Samo retki istraivai, mahom istoriari koji su u putopisima prepoznavali izvor grae, svedoanstava o bitnim dogaajima, i antropolozi koji su na ovom materijalu uoili graenje opozicija poput divljatva i civilizacije, tretirali su ga kao neto vie od anra namenjenog irokoj italakoj publici. Tek sa porastom interesovanja za predstavu Drugoga i predstavu o Drugome u kolonijalnim izvetajima, postkolonijalni kritiari uspeli su da zainteresuju javnost za ovaj anr i obuhvate ga u njegovoj viedimenzionalnosti. Tako je, zahvaljujui imagologiji kao poddisciplini koja kombinuje knjievnu kritiku, antropologiju, filozofiju, sociologiju, istoriju i psihologiju i postkolonijalnoj kritici koja danas teorijski usmerava imagoloka istraivanja uspostavljena podela na klasini putopisni izvetaj i fantastini putopis. Oba kombinuju fantaziju i stvarnost, zadravajui pri tom pravo fantazije da sadri istinu i otkrivaju da su putnik i Drugi dva aspekta jednog fenomena, a doivljavanje novih predela i pripadnika druge kulture, eventualni nain da se uspostavi interkulturni dijalog. Ovako je bilo meu istraivaima, ali imagologija pokazuje da je putopis devetnaestog i onaj s poetka dvadesetog veka, premda donekle zanemaren meu itaocima brojnih evropskih zemalja, imao ulogu supstituta akademskog znanja u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama. Delom zato to je oslanjanje na putopisni izvetaj moglo biti jeftinije i jednostavnije od slanja opremljenih i edukovanih ekspedicija u udaljeni deo Evrope; delom zato to putopis omoguava da se Drugi konstruie onako kako zvaninoj politici zemlje iz koje putnik dolazi odgovara, ali nadasve zbog ekonomske i politike krize u kojoj je javnost traila zabavu priama o

259

delovima sveta u kojima jo vladaju teror i nasilje to omoguava samodopadanje i divljenje vlastitoj politikoj/civilizacijskoj superiornosti. te, kojima bi kompezovala oseanje siromatva, ili skrenula misli sa strepnji od neprijateljske invazije izmetanjem invazije na udaljeno mesto. Brojni su psiholoki, socijalni i istorijski faktori kojima se ove pojave mogu objanjavati. Jo od sredine devetnaestog veka kada je Velika Britanija bila na vrhuncu kolonijalnog uspona i kada su na Velikoj izlobi izlagani materijalni dokazi o postojanju onih koji su na nioj lestvici razvoja; onih koji su zabavno drugaiji, postajui stranci i neprijatelji, prie sa Balkana pratilo je oseanje njegove egzotinosti, sloenosti i opasnosti. Videti prolost okruenja u kojem se ivi, pa, donekle i sebe u uasnutim oima putnika, u njegovom iznenaenom pogledu, osmehu, podsmehu, ili tekstu koji kao ogledalo reflektuje blakonaklono tapanje po ramenu, poziva da se ti sadraji ispitaju. Podstaknut tim pozivom i trendovima u savremenoj imagologiji, ovaj rad, napisan je iz postkolonijalnog ugla. S obzirom da je re o klasinom putopisu koga odlikuju taksativnost i pretendovanje na objektivno razumevanje stvarnosti, a koji je pak, smeten u prolost, u njega je ukljuena i istorijska perspektiva posredstvom ukazivanja na uticaj zvanine politike jedne zemlje u odnosu na drugu, a iz koje proizilazi putnikov doivljaj njenog stanovnitva. Svako poglavlje odgovara jednom od deset dominantnih diskursa o Srbiji koji se prepoznaju i kao diskursi o Balkanu. italac bi s pravom mogao zapitati zato interpretacija nije obuhvatila pojedine, za meuratni period, znaajne dogaaje, poput estojanuarske diktature, atentata u Marselju, potpisivanja pakta sa lanicama osovine, stvaranja Balkanskog pakta, ili brojnih iseaka iz obinog ivota koji su ostavili traga na svakodnevicu prestonice Kraljevine Jugoslavije i druge gradove na Podunavlju Srbije. Mogao bi se zapitati i zato su u ovom radu mesto nale refleksije putnika o dogaajima s poetka dvadesetog veka; zato je panja posveena diskursima iz kojih se govorilo o Prvom svetskom ratu i, gde je recepcija brojnih dogaaja koji su meuratni period u Srbiji i drugim evropskim zemljama uinili posebnom politikom, ekonomskom, uopte, zasebnom drutvenom fazom. Ali, putnici su pisali o neemu drugom, a to drugo, to prepoznajemo u njihovom govoru o ratnitvu, balkanizaciji, prelomnoj ili prelaznoj svakodnevici, graninoj pozicioniranosti, rasizmu, ili o ubistvu kraljevskog para Obrenovi, kazuje nam kako je Srbija predstavljana, proizvoena, ili konstruisana u amerikoj i britanskoj

260

javnosti meuratnog perioda. To drugo omoguava da se prate konture du kojih je ocrtavana simbolika mapa Srbije. Ambivalentan, afirmativan, ili negativan odnos putnika prema ovim diskursima, ne znai, nuno, da se treba saobraziti sa njegovim stavom, niti da njegovu percepciju treba unapred odbaciti kao posledicu zamagljenog vida, onog koji ini da se pojedini dogaaji u istoriji Balkana i Srbije prepoznaju kao uas, lepota ili glupost. Ono, pak poziva na preispitivanje odnosa izmeu putnikovih predstava i vlastitog iskustva. Jer dok se Balkan zamilja kao Drugi iz aspekta Evrope i iz perspektive zapadnoevropskog centristikog modela i vrednosnog sistema, i Evropa se zamilja kao Drugi iz aspekta Balkana. Sadrina te drugosti ostaje fleksibilna i u nju je mogue investirati brojne slike i ideje. Balkan kao i Evropa moe biti predmet i objekat gledanja, pa se svet modifikuje zavisno od onoga ko ga posmatra, a inferiornost i i superiornog proizilaze i sloenog konteksta odnosa kroz koje je posmatran objekat. Zbog toga, u radu su mesto nali neki, za imagoloka istraivanja, neuobiajeni pasusi. Premda sam interpretirala reprezentacije Srbije i njenog Podunavlja onako kako se mogu itati u engleskim i amerikim putopisima izmeu dva svetska rata, na kraju svakog poglavlja koje zatvara analizu pojedinanog diskursa, pozabavila sam se njihovom internalizacijom, a u znaenju prihvaene predstave kojom se u Srbiji uglavnom na politikom planu doprinosi automarginalizaciji i samoegzotizaciji. Kroz sutinske aspekte kojima putnici konstruiu Balkan i Srbiju, pokuala sam da analiziram predstavu o liminalnoj poziciji, kao formi orijentalizacije rezervisanoj za Balkan Istok u Evropi. Te stereoptipne take obuhvataju predstavu Srbije-deteta sa znaenjem infantilizacije i marginalizacije koja prethodi liminalnoj fazi; balkanizacije, ratnitva, orijentalizovane svireposti, romantike, svakodnevice koja kroz predstave o urbanom ivotu sugerie da su se podunavski gradovi, izmeu dva rata nalazili na prekretnici izmeu tradicije i modernosti, na prekretnici izmeu dva sukoba svetskih razmera, u okviru kojih je njihova uloga zavisila od volje politiki stabilnijih evropskih zemalja i Sjedinjenih Drava. Razlozi za ovo nalaze se u politikim i ekonomsk im prilikama meuratnog perioda. Kraj XIX i poetak XX veka bio je ispunjen sukobima izmeu imperijalistikih drava koje se grupiu u dva bloka:blok Centralnih sila i blok Antante. Meunarodni politiki poredak koji je stvoren po okonanju Prvog svetskog rata bio je odraz situacije u kojoj su sile pobednice diktirale mir koji im je najvie odgovarao. Suprotnosti izmeu pobednica i pobeenih, zaotravale su se u meuratnom

261

periodu i odraavale na tokove istorijskih zbivanja.701 U klimi u kojoj su

Velika

Britanija i SAD pobednice dovoljno mone da kroje geosimbolike mape sveta; dodeljivanja uloga pobeenih i pobednika; dobrih i loih, kao i u ambijentu u kojem principi Versajskog ugovora odreuju pravila ponaanja evropskih zemalja, moe se analizovati simbolika liminalna pozicija Balkanskog poluostrva. Iseci iz putopisne literature samo su jedna vrsta materijala na kojoj se moe pratiti simboliko smetanje i izmetanje; oni su deli ogromnog idejnog korupsa na koji se reflektuju politike i ekonomske prilike u meuratnom periodu. Predstave o Srbiji i predstave o Balkanu, u prolosti, imaju uticaj na njegovu sadanjost, na politiki ivot njegovih zemalja. S obzirom da su se mnoge predstave koje se sreu u putopisnoj literaturi pokazale kao konstante javnog diskursa, od njih zavisi dananja slika Balkana u medijima evropskih zemalja, i jednako, unutranja politika balkanskih zemalja koje te reprezentacije upotrebljavaju u domaim politikim razmiricama. Zanimljivo je da je Balkan zaista privlaio panju Zapada ba kada je bio zahvaen ratovima. Stoga, verovatno najvei broj putopisa i potie iz vremena Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kada su avanturisti, vojnici politiari, lekari, novinari i obavetajci dolazili na Balkan i uputali se u avanture ratovanja, leenja ranjenih, izvetavanja sa stranih mesta na kojima orijentalizovane figure ine orijentalizovana zlodela, ili mone vojske imperijalnih gospodara nastoje da ouvaju mo, dok drugi, marginalizovani i porobljeni borci rtvuju sve za slobodu svojih malih naroda. Bili smo svedoci slinog procesa proizvodnje i revitalizacije putopisa i njemu srodnih anrova kada je poeo rat na prostorima bive Jugoslavije: iznenada i odnekud, pojavili su se privremeno zaboravljeni stari putopisi, oni su iznova objavljivani, prevoeni, itani i analizirani ne bi li se iznaao odgovor na pitanje porekla politikih kriza, puteva njihovog reavanja, ili bi moda posluili kao navodno svedoanstvo o njihovoj neminovnosti, kao posledica zle kobi jednog dela sveta. Bili su prekrajani u skladu sa politikim ambicijama, pojedini delovi nisu prevoeni, pa bi objavljeni iseak iao u korist jedne, ili na tetu druge politike struje.702 U putopisima su se traili odgovori kao to se to inilo sa klasinim orijentalistikim tekstovima. Usledile su i stare i nove karikature kao predstave politike

701

arko Gudac, Miroslav orevi, Savremena politika istorija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. 72. 702 Ovo je uinjeno sa putopisom Crno jagnje i sivi soko, u prevodu N. Koljevia.

262

stvarnosti.703 Pojavili su se memoari pisani iz pera politiara i politikih analitiara, svedoanstva onih za koje se nije ni slutilo da su putovali na Balkan, kao i mnotvo novih proizvoda filmske industrije koji su, kao uzgred, pominjali neopisivu brutalnost naroda Balkana, njihovu izopaenost u ratovanju, sklonost ka zlodelima koje civilizovani nikada ne bi poinili, ili pak dramatine slike bolesti, gladi, stradanja, siromatva koje kao trag ostaje iza ovih ratova. Iako period u kojem su analizirani putopisi nastali nije bio vreme rata, putnicima se i inilo da balkanske zemlje prolaze iz krize u krizu; da se kolebaju izmeu prolosti i budunosti, u miru nespretne, neodlune i nesnalaljive, kao da ekaju novi konflikt, ili novu krizu kojima bi mogle privui panju. Predstave iz meuratnog perioda pokazale su se kao eho prolosti i preludijum za nove probleme. Srbiju, simboliki, ocrtavaju neodlunost, problem opredeljenja izmeu Istoka i Zapada; netrpeljivost prema Drugima; ratniki duh; infantilnost, a teinu njenih problema ilustruju predstave dogaaja iz prolosti koji je oslikavaju kao orijentalno sivrepu, izmuenu neevropskim kulturnim modelima, to se oituje na atentatima na svoje vladare i nehumanim ophoenjem prema politikim neprijateljima - praksom sasvim prevazienom u demokratskim drutvima i suprotnom civilizacijskim naelima. Srbija, kao u Pauelovom putopisu, jo boluje za ratom, ezne za novim prevratima, dosauje se pred zahtevom da reorganizuje svakodnevicu; kao Hitkotov inovnik drema za stolom dok se reavaju administrativni problemi njenih stanovnika. Verujui da meuratni period kao i devetnaesti vek, period Balkanskih ratova, ili Prvi svetski rat nudi bogat korpus putopisne literature o Balkanu, bila sam iznenaena malobrojnou putnika koji su dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka poli iz Velike Britanije i Sjedinjenih Drava da bi upoznali Srbiju. Dugo istraivanje arhiva i biblioteka, obraanje vlasnicima privatnih zbirki, konsultacije sa poznavaocima putopisne literture, na kraju su zakljueni saznanjem da nije bilo mode meuratnog putovanja na Balkan koji se tada oporavljao od ratova. Veina putnika je, poput Meri Daram, Malkolma Bera, Harolda Spendera, Dadlija Hitkota, Aleksandera Pauela, Riarada Bimia, Hamiltona Fajfa i drugih, na Balkan dola ba dok su se vodili Balkanski ratovi i Prvi svetski rat, dok su oni rei, poput Laveta Edvardsa koji je poao u Beograd nameravajui da tu studira, ili Dejvida Futmana da bi izvetavao o
703

Goran Jovanovi, Jugoslovenski rat na karikaturama, Susedi u ratu, D. Halpern i M. Kajdikel, Samizdat, Beograd, 2002. 327.

263

jugoslovenskoj politici, bili pravi meuratni putnici. Meu tim retkim putnicima koji su prvi put doli na Balkan izmeu dva svetska rata, jo rei su bili oni u ijem bi centru interesovanja bila Srbija kao turistika destinacija. ak i kada se pisalo o, recimo jugoslovenskoj prestonici, opisi su bili turi i svedeni na kratke izvode iz istorije Beograda i taksativno navoenje nedavnih dogaaja. Tragalo se za prijatnijim mestima, daleko od industrijskih centara, poput onih na obali Jadranskog mora, koja su tada postajala novo mesto komunikacije meu udaljenim delovima sveta. Dvadesetih godina, to je neoromantiarska potraga za dotada nepoznatim, ali evropskim, neizmenjenim i tokovima industrijalizacije nenaruenim pejzaima. Ali, te destinacije i njihovo simboliko mapiranje inili bi zasebno poglavlje, ili novi istraivaki poduhvat, budui da su esto nazivani Mediteranom, pre nego Balkanom. Tek delima o Srbiji, kakvi su Edvardsovi i Futmanovi putopisi gde rat ne igra glavu ulogu, ima manje prizora krvoprolia i terora, manje odjeka ratova koji su predstavljeni kao klanice i polja smrti, a vie kritike upuene na raun nedoslednog praenja modnih trendova sa Zapada kojem orijentalno, kitnjasto i areno odelo kao da loe stoji. areno odelo postaje uoljivije kada putnici dotaknu problem meavine i prelaznosti, ili kompleksno shvaene liminalnosti u formi orijentalistikog govora. Kada se u Srbiji ne vode ratovi i kada oni ne dobijaju orijentalni karakter ispunjen svirepou, izazvan za Evropu nerazumljivim motivima i komplikovanim odnosima meu njegovim stanovnitvom. U putopisima, jezik orijentalizma, ne izostaje: Moskva, angaj i Beograd, mesta su na kojima je sporost prirodna kao disanje704; nedoslednost, loa administracija, svirepost orijentalnog karaktera, kompleksno shvaena neurednost, ali i egzotinost, ivopisnost na ulicama Srbije i njenog Podunavlja, prepoznaju se u orijentalistikom diskursu. Re je o otomanskom nasleu, koje putnici uoavaju u institucijama kafane, u administrativnom sistemu, patrijarhalnom nasleu i karakteru, mentalnom sklopu, tvorevini u koju je kao virus uao orijentalni sistem vrednosti, elementi njegove kulture, verovanja, vrednosti i norme, te odatle imaju indirektan uticaj na stanovnitvo Balkana. Orijentalizam koji se moe prepoznati u engleskim i amerikim predstavama o Srbiji izmeu dva rata, imao bi stereotipne osobine koje se pripisuju otomanskom uticaju na Balkanu, ali se i one uklapaju u orijentalistiki model sveta: nemarnost, despotizam, surovost, izolovanost od glavnog toka evropskog progresa
704

David Footman, Balkan Holiday, Wiliam Heineman, London, 1935. 282.

264

u naukama, umetnosti i trgovini, pre svega u znaenju, zaostalosti, delikvencije ( prevaranti, razbojnici, lopovi, ubice) kao hronini problem koji Okcident mora reavati primenom moralno-politikog prekora.705 Kao i u sluaju klasinog orijentalizma, odreeni idiomi su uli u estu upotrebu u vezi sa Orijentom, i zavladali evropskim diskursom. Oni su, prisetimo se, bili povrina doktrine o Orijentu koja je oblikovana na osnovu iskustva evropskih avanturista, trgovaca, putnika, vojnika, politiara, prirodnjaka ili hodoasnika i okupljala se oko stereotipnih taaka kakvi su orijentalni karakter, despotizam, lenjost, nedoslednost.706 Zgusnuti u jednom sistemu znanja, ovi stereotipi su za Okcident postali sistem istina, otelovljen u jeziku kao zbiru ljudskih odnosa, retoriki uveani, prenaglaeni, postajui neto to se po sebi podrazumeva i postaje obaveza.707 Dvadeseti vek je pak doneo strujanja evropeizacije, dakle, delovanja evropske kulture, to Okcident ita kao napredak, kulturni razvoj. Taj proces donosi prihvatanje i oponaanje zapadne Evrope, obuhvatajui pravni, administrativni, ekonomski sistem, infrastrukturu, a ove prilike utiu na formiranje ambivalentnog stava prema Okcidentu odbacivanje i divljenje.708 Isprva, to iznutra doprinosi stvaranju otpora prema narodnoj kulturi, materijalnim ostacima turske kulture, uopte svemu to je moglo nositi oznaku orijentalnog. Materijalni ostaci Orijenta, ili turske institucije, tretirane su kao oznake zaostalosti, primitivnosti, prepreke napretku i drugim predstavama koje je putem razliitih kanala nametala Evropa. Tako se diskursi o Orijentu i Balkanu meusobno prepliu postajui meuzavisni. Said je jasno pokazao kako su mediji zasieni poniavajuim stereotipima koji meaju islam i nasilje, Orijent i tiraniju, a dananje zemlje na strani geosimbolike mape koja je oznaena kao Orijent dovode u vezu sa zaostalou i sklonou ka nasilnom ponaanju, opasnom kako iznutra, tako spolja. Ovako itava simbolika mapa sveta ostaje uskomeana i ideoloki optereena, napeta, a istonoevropske zemlje ne samo da su osuene na vladavinu diskursa o nasilju, siromatvu i bolesti, nego su zaista uhvaene u zamke dugova i optereene problemima siromatva i bolesti. Zato sam otvorila, za postkolonijalnu kritiku, neuobiajena poglavalja koja se bave internalizacijom ovih predstava, ovde predstavljenih ak i u

705 706

Isto, 277. Videti: Edvard Said, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2008. 272. 707 Isto, 272-273. 708 Klaus Rot, Slike u glavama, XX vek, Beograd, 2000. 196.

265

obliku samodeifikacije, pitajui se ta ini da diskursi o siromatvu, neprestanim krizama, ratovima, zaduenosti, bolesti i ekonomske zaostalosti postanu stvarnost jednog dela sveta. Taj problem postaje izrazit ba kada se govori o ovoj graninosti, dok se Balkan i Srbija odevaju u tkanine koje kombinuju steretipno shvaenu uniformnost Evrope i kitnjastost Istoka, postajui granica izmeu istoe i neurednosti; izmeu Evrope i Azije; civilizovanosti i necivilizovanosti; razuma i bezumlja. Bio je prisutan u vreme pada gvozdene zavese kao izazov stremljenja istonoevropskih, nekada socijalistikih drutava ka Evropi kada je na poecima tranzicije u njima ostvaren konsenzus povratka Evropi i prikljuivanja evropskom projektu. U kontekstu Balkana u dvadesetom veku govori se o dva balkanska rata; graanskim ratovima i diktaturama okonavanim nametnutim meunarodnim dogovorima od dominantnih svetskih zemalja, bez pominjanja uticaja balkanskih zemalja na uslove koji su u njima prisutni. Slike balkanske prelaznosti i nesreenosti prenoene su i preraivane u evropskoj javnosti tokom dugog peroda doprinosei uvrivanju predstave o Balkanu kao ekonomski i politiki nerazvijenom delu Evrope. Tokom poslednjih dvadeset godina, diskurs o tranziciji upada u javni govor zemalja Zapada, a u balkanskim zemljama predstavljen je kao zastraujui proces transformacije iz starog, poznatog stanja ratova i siromatva u neizvesnu budunost koja podrazumeva neizvesne identitete. Balkanske zemlje i dalje prolaze kroz produenu kriznu fazu, a pojave i ocene o balkanskim zemljama najjasnije se vide u aktuelnim procesima puta ka evropskoj integraciji. On deluje i danas kada se nanovo postavljaju pitanja pripadanja/nepripadanja Evropi; kada se postavlja pitanje odnosa javnosti Srbije prema Evropi; otpoinju integracije Srbije u evropske politike strukture i govori se o prikljuivanju Evropskoj Uniji kao politikoj strukturi poistoveenoj sa Evropom.

266

Summary

For the purposes of the research, of the essential aspects in which the Occident acquires the comprehension of the Balkan Peninsula, some international English and American travelogues have been presented that point to the liminal position of Serbia. The studied travelogues are the ones of Rebecca West, Mary Durham, Harold Spender, Malcolm Burr, Francesca Wilson, Lovett Edwards Filding, Lena Jovichich, Dudley Heathcote, Rose Lane, David Footman and other travelers that visited Serbia between the two world wars. The features, that travelers describe Serbia by, could be recognized as Balkan discourse and are stereotypic points such as infantility, poor infrastructure, particular disposition towards fragmentation and separatism, the war habits, the hostility between different ethnical, confessional and other social groups, militarism, romantic landscapes, a blend of the Eastern and Western features as a result of its symbolical geographical position. All those ideas are enhanced by self-condemnation and selfdegradation that as manifested might appear as Balkan narcissism, but it latently enhances marginal status of the countries on the Balkan Peninsula. The research of the Balkan Peninsula has both romantic and educational (political and didactic) resources, and unifies the ideas of the world of children playing wars whose toys are guns but the fact that they are underdeveloped, sometimes relieves them from guilt for ingressions such as vandalism and brutality which are put in the frame of historical and political circumstances and are too `traumatic` to permit `civilized` solutions. The justification for the daily problems, the travelers found in `the nature` of symbolical geographical or imaginary geostrategic position of the Balkan Peninsula which is, being on the `sacred` and `symbolically strong place`, preordained crisis area. Balkanization, as a rather negative image, proved itself to be a syndrome, a political and cultural disease in general, and its symptoms have been diagnosed in full but the cause is yet unknown, so its spreading cannot be contained. Instead of being a place of dialogue as a base of imagination, the border has been treated as a place where all communication ceases and a place of hate between those who live on the border and

267

those who live behind it, as well as a place of conflict of the inner and the excluded or better yet of the inner and the outer. The travelers, naturally, noticed armies on the land of perpetual wars. Their nature was, however, ambivalent. Although the `warrior` was infantile, uncivilized, even undefined, all those conflicts that followed one another in succession, ceaseless conquests and migration served the purpose of designing an image of a complex brutality seen as a remnant of Ottoman Empire heritage. The romantic landscapes, parks, noisy rivers, sharp rocks, speak of the edge, a place that is easy to fall into the abyss from, of a liminal space where the civilization of Europe and intoxication and brutality of the Orient intertwine. Natural characteristics, the quiet flow of a river and horrifying landscape seem to be etched into the cultural patterns of the Balkan Peninsula which usher the communication on auto images and hetero images of the character features of the people inhabiting it, displaying the structural similarity between the images of the Occident on the Balkan Peninsula and the Balkan auto images. Between the two world wars the source of the mythical political liminal strength was in bipolar perception of Serbia as a frontier land. This counterproductive stereotype gained in power by myth of St. Sava that places the Balkan Peninsula `above the East and the West`, but not in fairly positive sense which would mean the distance of a conflict between those two cultures and weakening binary oppositions which share the world, but in magnifying history at the expense of geography. This stereotype that in modern Serbia, equally as in the period between the two world wars, drains its strength from the rhetoric of St. Sava myth and claims that the people living on the Balkan Peninsula have settled on some kind of a volcano, inhabited the blade of a sword, built a home on a trigger of a bomb so the neighbors continuously crave to tear it apart and divide amongst themselves. In accordance with that rhetoric, the Balkan Peninsula has the features of the places inhabited, which is particularly obvious in the case of Serbia and its people. Since they have settled on a knot, volcano, sword or a bomb, they incorporated the features of being `complex`, `explosive`, `destructive`. This spurred the rhetoric on living marked by conflicts, destined for the counties with `too much history`. This `too much history` issue followed by a `lack of geography`, which was in English

268

and American travelogues explained as a `lack` or primitive heritage of those who do not have written history. In travelogues written between the two world wars the liminal rate is not recognized as a narrative form only, which provides a description of Serbia, nor as a tale of the people of the Balkan Peninsula, for the western travelers, which explains their identity. It is derived from the interaction between self explaining and the effect of the ideological projects of the Occident.

269

Izvori

Bates, Jean Victor, Our Allies and Enemies in the Near East, Richard Clay and Sons, New York. 1920 Burr, Malcome, The Sloach Hat, George Allen & Urwin, London, 1935. Beamish, Richard, Francis March, An Authentic Narative of Worlds Greatest War, New York.1919. Durham, Mary Edith, Twenty Years of Balkan Tangle, The Project Gutenberg. 2007. Durham Edith Mary, The Burden of The Balkans, London, 1905. Durham Mary Edith, High Albania, Virago Press, London, 1985. Edwards, Lovett Fielding, A Wayfarer in Yugoslavia, Robert McBride and Co. London, 1939. Edwards, Lovett Fielding, Danube Stream, National Geographic, New York, 1940. Edwards, Lovett Fielding, Profane Pilgrimage, Duckwort, London, 1938. Footman, David Balkan Holiday, William Heineman, Toronto - London, 1935. Footman David, Half Way East, William Heineman, Toronto - London, 1935. Footman David , Pig And Peper, William Heineman, London, 1936.* Heatcote, Duddley, My Wanderings in the Balkans, Hutchinson & Co. London, 1925. Hoppe, Emille Otto, In Gipsy Camp and Royal Place: My Wanderings in Rumania, Charles Scribners Sons, London, 1924. Hornby, Lester George, Balkan Sketches: an artists wanderings in Kingdom of Serbs, Laurie and Whittle, London, New York, 1927. Jackson, Tomas Graham, Memories of Travel, Cambridge University Press, Cambridge - London. 1923. Jovicic, Lenka, From here and there in Serbia, State Printing Works, Belgrade, London. 1926. Lane Rose Wilder, The Peaks of Shala, AN &DODD. LTD. London, 1926. Parker Philmore, The Laughing Prince, Harcourt Brace and World INC. New York, 1921.* Powell, Alexander, The new Frontiers of Freedom, Charles Scribners Sons, New York.1920.

270

Saki, The Toys of Peace, Lane Duff, New York, 1919.* Spender, Harold, The Cauldron of Europe, H. F. & G. Whiterby, London. 1925. West, Rebecca, Crno jagnje i sivi soko, Mono i Manana, Beograd, 2004. Wilson Francesca, Portrits and Sketches of Serbia, Swarthmore Press LTD. London, 1920. Fyfe, Hamilton (1919): A Serbian Supper-Party War Reports, Daily Mirror. 1919. New York.

271

Literatura

Allock John and Young Anthonia, Black Lambs and Grey Falcons, Berghahn Books, New York, Oxford, 2000. Antonijevi Dragana, Karaore i Milo: mit i politika, Etnoloka biblioteka, Beograd, 2007. Antonijevi Dragana, Karaore i Milo:izmeu istorije i predanja, Etnoloka biblioteka, Beograd, 2008. Antoni Zdravko, ur. Istorija Beograda, Dragani, Beograd, 1995. Arendt Hannah, Imperialism: The Origins of Totalitarianism, A Harvest Book, New York, 1968. Baba Homi, Smetanje kulture, Beogradski krug, Beograd, 2004. Balandije or, Politika antropologija, XX vek, Beograd, 1997. Baki-Hayden Milica, Varijacije na temu Balkan, Filip Vinji, Beograd, 2006. Baki-Hayden Milica i Robert Hayden, Orientalist Variations on Theme Balkans Symbolic Geography in recent Yugoslav Cultural Politics, Slavic Review, 51. Spring, 1992. Baki Jovo i Pudar Gazela, Ratovi za jugoslovensko naslee i rat za simboliku Hegemoniju, u: Intima javnosti, ur. Gordana eri, Re, Beograd, 2008. Balandije or, Politika antropoogija, XX vek, Beograd, 1997. Bart Frederik, ed. Ethnic Groups and Boundaries, The Social Organisation of Culture Difference, George Allen & Urwin, London, 1970. Bahtin Mihail, Marksizam i filozofija jezika, Nolit, Beograd, 1980. Bahtin Mihail, Autor i junak u estetskoj aktivnosti, Bratstvo-Jedinstvo, Novi Sad, 1991. and Sons, New York, 1922. Bilai Mirko, Severna Irska izmeu rata i mira, Tehnika knjiga, Zagreb, 2005. Biger, Gotfrid August, Baron Minhauzen, Magneta, Beograd, 1997. Bigz Ejza, Drutvena istorija Engleske, Svetovi, Novi Sad, 2001. Bela Robert, Pogaen zavet, XX vek, Beograd, 2003. Belani Milorad, Razlozi za dekonstrukciju, Beogradski krug, Beograd, 2005.

272

Berlin Isiah, The Roots of Romanticism, ed. by Henry Hardy, Pimico, 2000. Bewell Alan, Romanticism and Colonial Disease, The John Hopkins University Press, Baltimore and London, 1999. Bettelheim, Bruno, Ljubav nije dovoljna, Naprijed, Zagreb, 1983. Biderman Hans, Renik simbola, Plato, Beograd, 2004. Bilefeld Ulrih, Stranci, prijatelji ili neprijatelji, XX vek, Beograd, 1998. Boa Frazer, Mari Luiz fon Franc o jungovskom tumaenju snova, As-Sovex, Beograd, 2004. Boovi Branislav, Beograd izmeu dva svetska rata, Istorijski arhiv Beograda, 1995. Brajovi Tihomir, Identino razliito, Geopoetika, Beograd, 2007. -Braudel Fernand, Dinamika kapitalizma, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, 1989. Buaroska Eleni, Termini za srodstvo vo balkanskite jazici, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. Byford Jovan, Potiskivanje i poricanje antisemitizma: seanje na vladiku Nikolaja Velimirovia u savremenoj srpskoj pravoslavnoj kulturi, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd, 2005. Cassirer Ernst, Filozofija prosvetiteljstva, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2003. Christie Agatha, Ubistvo u Orijent ekspresu. Narodna knjiga, Beograd, 1997. Christie Agata, The Secret of Chimneys, New York, 1925. Chevalier J.Gheerbrant A. Rjenik simbola, Nakladni zavod, Zagreb, 1983. Civri Zorica, ivot u Srbiji uoi elektrifikacije, Muzej nauke i tehnike SANU, Beograd, 2008. Cramb, J.A. Germany and England, John Murray, London, 1914. Cviji Jovan, Balkansko poluostrvo, Beograd. ali Mari anin, Drutvena istorija Srbije 1815-1945. Clio, Beograd, 2004. olovi Ivan, Politika simbola, Samizdat, Beograd, 1997. olovi Ivan, Bordel ratnika, XX vek, Beograd, 2000. Dan Marijana, Fantastika u rumunskoj knjievnosti, Balkanoloki institut SANU, Beograd, 1997. Daglas Meri, isto i opasno, XX vek, Beograd, 2001. Dakovi Nenad, Ogled o sablasnom, Svetovi, Novi Sad, 1993.

273

Derida ak, Struktura, znak i igra u diskursu humanistikih nauka, u Strukturalistika kontroverza, ur. Eudjenio Donati i Riard Meksi, Prosveta, Beograd, 1988. Derida ak, Odmetnike drave, Beogradski krug, Beograd, 2007. Durbaba Olivera, Odrednice o srpskom jeziku u nekim nemakim bedekerima, Sa bedekerom po jugoistonoj Evropi, Balkanoloki institut SANU, Beograd, 2005. Dvornikovi Vladimir, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd-Ni, 1990. Domenak an Mari, Evropa-kulturni izazov, XX vek, Beograd, 1991. Dimi Ljubodrag, The Village and the City of the Kingdom of Yugoslavia, u: Between The Archives and the Field. Eds. Miroslav Jovanovi, Karl Kaser, Slobodan Naumovi, Udruenje za drutvenu istoriju, Belgrad-Graz, 1990. Denkins Riard, Etnicitet u novom kljuu, XX vek, Beograd, 2001. eri Gordana, Meu javom i med snom: o neuspehu konstruktivizma u Srbiji, pogled iz prolosti, Filozofija i drutvo, IFDT, XXXI Beograd, 2006. eri Gordana, Pr(a)vo lice mnoine, IFDT, Beograd, 2007. ordano Kristijan, Ogledi o interkulturnoj komunikaciji, XX vek, Beograd, 2001. uri Ivana i Zori Vladimir, Iskljuivanje Drugih, priprema rata, ur. Gordana eri, Intima javnosti, Re, Beograd, 2008. Evans Riard, U odbranu istorije, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 2007. Espozito Don, Oksfordska istorija islama, Clio, Beograd, 2002. From Erih, Zdravo drutvo, Naprijed, Zagreb, 1984. Frank Manfred, Conditio Moderna, Svetovi, Novi Sad, 1995. -Fon Kroko Kristijan, O nemakim mitovima, Svetovi, Novi Sad, 2001. Fuko Miel, Arheologija znanja, Plato, Beograd, 1998. Fuko Miel, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd, 1980. Fuko Miel, Nadzirati i kanjavati, Prosveta, Beograd, 2007. Fuko Miel, Poredak diskursa, Karpos, Loznica, 2007. Gay Peter, The Cultivation of Hatred, Norton and Co. New York, London, 1972. Golubovi Zagorka, Multiculturalism and Minorities, Rights in The Balkans, Democracy and Multiculturalism in South East Europe, Ethnicity Research Center, Etnos, Beograd, 2003. Goldsvorti Vesna, Izmiljanje Ruritanije, imperijalizam mate, Geopoetika, Beograd, 2005.

274

Goody Jack, The East in The West, Cambride University Press, 1996. Gorgieva Marija, Slikata za stranecot/Slikata na stranecot, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. Gudac arko i Miroslav orevi, Savremena politika istorija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. -Gurinov Milan, Drugosta vo bahtinska perspektiva, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. Habermas Jirgen, Teorija i praksa, BIGZ, Beograd, 1980. Harrison J.F.C. Early Victoran Britain: 1832-1851. Harper Collins Publishers, Glasgow, 1988. Houghton Walter, The Victoran Frame of Mind:1830-1870. Yale University Press, New Haven and London, 1958. Hoglund Johan A. Mobilising the Novel:The Literature of Imperialism and the First World War, Upsala, 1997. Humphries Sydney, Imperialism, Patriotism and the European Crysis, Adam and Charles Black, London, 1914. Ignjaevi Svetozar, Zemlja uda u izlomljenom ogledalu:moderni britanski pisci i jugoslovenska tematika, Znamen, Beograd, 1994. Ignjaevi Svetozar, Zemlja uda u izlomljenom ogledalu (ponovo) Srpska knjievna zadruga, Filoloki fakultet, Beograd, 2000. Jansen Stef, Antinacionalizam, XX vek, Beograd, 2005. Jansen Stef, Victims, Underdogs and Rebels:Discursive Practices of Resistance in Serbian Protest, Critique of Anthropology, University of Hull. Jezernik Boidar, Divlja Evropa, XX vek, Beograd, 2007. Jezernik Boidar, Europeanisation of the Balkans as the Cause of its Balkanisation, Europe and its Other, Filozofska fakulteta, Ljubljana, 2007. Jenkins Geraint, The Foundations of Modern Wales:1642-1780. Oxford University Press, Oxford-New York, 1993. Josi Zoran, Irsko pitanje, Prometej, Novi Sad, 1999. Jovanovi Goran, Jugoslovenski rat na karikaturama, Susedi u ratu, prir. Doel Halpern i Dejvid Kajdikel, Samizdat, Beograd, 2002. Jovanovi Bojan, Karakter kao sudbina, Povelja, Kraljevo, 2002.

275

Kamings Endru, Sve o simbolima, Alfa, Beograd, 2004. Kant Imanuel, Fuko Miel, Habermas Jirgen, O prosveenosti, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2004. Kiznije an, Etnologija Evrope, XX vek, Beograd. 1996. -Kecmanovi Duan, Masovna psiholgija nacionalizma, Vreme knjige, Beograd, 1995. Kleinlogel Carl, Exotic-Erotic: zur Geschichte des Turkenbildes in der Fruhen Neuzeit (1453-1800) Bochumer Schrift zur Deutschen Literatur 8. Peter Lang Verlag, Frankfurt am Main, 1989. Kon Igor Semjonovi, Dete i kultura, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991. Kozomara Mladen, Subjektivnost i mo, Plato, Beograd, 2001. Kono Barbara, Defining the British National Character:Narrations in British Culture of The Last Two Centuries, University of Massachusetts, Amherst, 1999. Kosti ore, Dobro doli u Srbiju, Evoluta, Beograd, 2006. Kapuevska Drakulevska Lidija, Vo potraga za romantiarskiot mit za Balkanot, Balkanska slika na svetot, 2006. Skopje, 2006. Kuran-Buoglu Nerdet, Slikata za Turinot vo Evropa vo minatoto vreme i denes, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. Kulavkova Kata, Balkanskiot model na svet, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. Kuncevi Pjotr, Legenda Evrope, Beograd, Clio, 2007. Kristeva Julia, Strangers to Ourselves, Columbia University Press, 1994. Krizman B. Vanjska politika jugoslavenske drave 1918-1941. Zagreb, 2005. Lafazanovski Ermis, Granici, Balkanska slika na svetot, Skopje, 2006. Lakievi Dragan, Filozofski izvor politikog mesijanstva, Svetovi, Novi Sad, 1994. Lampi Mario, Mali renik tradicionalnih simbola, Libretto, Beograd, 2000. Lampard E. Istorijski apsekti urbanizacije, Kultura, br. 39. Beograd, 1977. Le Bon Gustav, Psihologija gomile, Algoritam, Beograd, 2005. Losev, Aleksej, Dijalektika mita, Zepter Book World, Beograd, 2007. Magris Klaudio, Dunav, Otkrovenje, Beograd, 2007.

276

Markovi Predrag, Drutvo meuratnog Beograda: grad prelaznih, Automobil u Beogradu, ur. Prpa B. Petkovi B. Istorijski arhiv Beograda, 2002. Malovi Ilija, Eugenika kao ideoloki sastojak faizma u Srbiji 1930-tih godina XX veka. Sociologija Vol. L. N1. Beograd, 2008. Mamford L. Grad u historiji, Naprijed, Zagreb, 1988. Mantran Robert, prir. Istorija Osmanskog carstva, Clio, Beograd, 2002. Maleti Mihailo, ur. Vojvodina, Knjievne novine, Beograd, 1968. Mandler Peter, The Englih National Character: The History of An Idea from Edmund Burke to Tony Blair, New Haven, Yale University Press, 2006. Markovi Slobodan G. British Perception of Serbia and The Balkans: 1903-1906. Dialogue, Paris, 2001. Tasi Nikola, ur. Istorija Beograda, Dragani, Beograd, 1995. Tasi ore, Smisao i zadaci demokratije, Srbi i demokratija, Vidici, 1992. Mejel Beri, Deca na delu u porodici i koli, Sociologija detinjstva, ur. Smiljka Tomanovi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004. McFarland Thomas, Romanticism and the Heritage of Rousseau, Clarendon Press, Oxford, 1995. Milosavljevi Olivera, U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca u XX veku, Helsinki odbor za ljudska prava Beograd, 2002. Mishkova Diana, In Quest of Balkan Occidentalism, Tokovi istorije 1-2. Udruenje za drutvenu istoriju, 2006. Mitterauer Michael, A History of Childhood: Research and Teaching in South Eastern Europe, (eds.) S. Naumovi, M. Jovanovi, Udruenje za drutenu istoriju, Ideje 2. Beograd-Graz. 15. Milainovi Radomir, Renesansa imperijalizma, Jugoart, Zagreb, 1987. Milutinovi Nikola, irom nae otadbine, Panevo, Dravna tamparija Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1922. Mojsova epievska Vesna, Balkanot kako maestven diskurs, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. Nado Moris, Istorija nadrealizma, XX vek, Beograd, 1980. Nedeljkovi Saa, Mit, religija i nacionalni identitet: mitologizacija u Srbiji u periodu nacionalne krize, Etnoantropoloki problemi, 9. I sv. Beograd, 2006.

277

Nie Fridrih, O koristi i teti istorije za ivot, Svetovi, Novi Sad, 2001. Noris Dejvid, Balkanski mit, Geopoetika, Beograd. OMorgan Keneth, Rebirth of Nation: Wales 1880-1980. Oxford University Press and University of Wales Press, Oxford, 1981. Paunovi Marinko, Beograd: veiti grad, NU Svetozar Markovi, Beograd, 1968. Pavlovi Stevan, Istorija Balkana, 1804-1945. Clio, Beograd, 2004. Pijae an, Epistemologija nauka o oveku, Sazvea, Beograd, 1979. Popov edomir, Evropske sile i srpsko pitanje 1878-1914., Evropa i Istono pitanje: politike i civilizacijske promene, Istorijski institut SANU, Beograd, 2001. Popovi Miodrag, Vidovdan i asni krst, Beograd, 2007. Popovi Mihailo, Nacionalna katastrofa i politiko otrenjenje, Plato, Beograd., 2002. Praut A. i Dems A. Nova paradigma za sociologiju detinjstva, Sociologija detinjstva, prir. Smiljka Tomanovi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004. Proi Dvorni Mirjana, Srbija pria iznutra, Susedi u ratu, prir. Doel Halpern i Dejvid Kajdikel, Samizdat, Beograd, 2002. Pulakos Dimitros, Neki parametri Istonog pitanja, u: Evropa i Istono pitanje: politike i civilizacijske promene, Istorijski institut SANU, Beograd, 2001. Pui Ljubinko, Urbani ivot kao svakodnevica, Susret kultura, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, 2006. Pui Ljubinko, Pisanje grada: urbana svakodnevica, Prometej, Novi Sad, 2007. Pui Ljubinko, itanje grada: izmeu duha i materije, Prometej, Novi Sad, 1995. Playne Caroline, The Pre-War Minding Britain: An Historical Review, George Allen & Urwin, London, 1928. Pristley J. B. The Edwardians, London, 1970. Prat Mary Louise, Imperial Eyes, Routledge, London, New York, 1992. Rakovi Aleksandar, Jugoslovenska javnost i irska revolucija 1916-1923. Magistarski rad, mentor Ljubodrag Dimi, Odeljenje za istoriju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2007. Risti Ljubodrag, Shvatanja i tumaenja Istonog pitanja u engleskim putopisima o srpskim prostorima (XIX vek) u: Evropa i Istono pitanje: politike i civilizacijske promene, Istorijski institut SANU, Beograd, 2001.

278

Saradnici Balkanskog instituta (bez imena autora) Balkan i Balkanci, tamparija Beletra, Beograd, 1937. Rot Klaus, Slike u glavama, XX vek, Beograd, 2000. Said Edvard, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2008.-Savi Mile, Izazov marginalnog, Filip Vinji, Beograd, 1996.. Stanovi Vojislav, Demokratije i manjine u jugoistonoj Evropi, u: Perspektive Multikulturalizma u dravama zapadnog Balkana. Etnos, Beograd, 2004. 2002. Sladojevi Lj, Domae gazdinstvo, Izdanje dvorske knjiare Mite Stajia, Beograd, 1927. Stojanovi Dubravka, Kaldrma i asfalt: izmeu urbanizacije i evropeizacije, Udruenje za drutvenu istoriju, Beograd, 2008. Sulima Roh, Antropologija svakodnevice, XX vek, Beograd, 2005. Taswell T.P.- Langmead V. English Constitutional History: From Teutonic Conquest to The Present Time, ed. C. Phillipson, Sweet and Maxwel, London, 1919. Tensdaun Gerison, Deija prava, Sociologija detinjstva, prir. Smiljka Tomanovi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd, 2004. Tju Filip, Savremeni britanski roman, Svetovi, Novi Sad, 2006. Tod Emanuel, Posle imperije, Paideia, Beograd, 2006. Toeva Sneana, prir. Srbija i Britanija:kulturni dodiri poetkom XX veka, Muzej nauke i tehnike SANU, Beograd, 2007. Tomaevi Katarina, Na raskru Istoka i Zapada, Matica srpska, Novi Sad, Beograd, 2009. Todorov Cvetan, Mi i Drugi, XX vek, Beograd, 1994. Todorova Marija, Imaginarni Balkan, XX vek, Beograd, 1999. Turner Victor, Dramas, Fields and Metaphors: Symbolic Action in Human Society, Cornel University Press, Ithaca and London, 1974. iljakovi Bogoljub, A Critique of Balkanistic Discourse: A Contribution to The Phenomenology of Balkan Otherness,Serbian Literary Company, Toronto, 2004. Ugrei Dubravka, Balkans, My Balkans, Dalkey Archive Press, University of

279

Illinois, Urban Campaign. www.dalkeyarchive.com/article/show/233/ Van Genep Arnold, Obredi prelaza: sistematsko izuavaje rituala, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 2007. Vatimo ani, Kraj moderne, Svetovi, Novi Sad, 1991. Vest Rebeka, Crno jagnje i sivi soko, Mono i Manana, Beograd, 2004. Vesi Dragia, Da li su Srbi ratniki narod, Srbi i demokratija, Vidici, 1992. Velkovska Sneana, Statusot na leksikite balkanizmi vo makedonskiot jazik, Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. Velimirovi Nikolaj, Izmeu Istoka i Zapada, Prosveta, Novi Sad, 1994. Velimirovi Nikolaj, Nacionalizam svetog Save, Ljubstinja, Trstenik, 1998. Velimirovi Nikolaj, Kroz tamniki prozor, Pravoslavna crkvena optina LINC, 2000. Velmar Jankovi Vladimir, Pogled s Kalemegdana, Beograd, 1991. Veler Hans Ulrih, Nacionalizam: istorija-forme-posledice, Novi Sad, 2002. Wohl S. Anthony, Racism and Anti-Irish Prejudice in Victorian England, London, 2000. Zanini Pjero, Znaenja granice, Clio, Beograd, 2001. ivkovi Marko, Neto izmeu: simbolika geografija Srbije, Drutvo i filozofija, XVIII Beograd. irarde Raul, Politiki mitovi i mitologije, XX vek, Beograd, 2000. eljinski Boguslav, Balkanot od aspekt na kolinijalnata i postkolonijalnata kritika Balkanska slika na svetot, MANU, Skopje, 2006. nale Volfgang, Istorija evropske ideje, Clio, Beograd, 2003.

Novinski lanci

-The Guardian, United Kingdom, Wensday, July, 23. 2008. -www. guardian.co.uk/politics/2004.jan/21wales.scotland/

280

281

Sadraj

Predgovor ...............................................................................................................1 Uvod.........................................................................................................................6

Imagologija i balkanistiki diskurs: orijentalizacija, okcidentalizacija i balkanizacija.......................................................9 Pojmovno-teorijski aparat: narativi, predrasude stereotipi.......................................15 Traenje paradigme...................................................................................................17

II. Putopisi izmeu dva svetska rata .....................................................................19

Meuratna engleska i amerika putopisna literatura................................................ 21 Engleski i ameriki putnici u Srbiji...........................................................................22

III. Meuratna kriza i dinamika odnosa izmeu Istoka i Zapada: rubni interval .........................................................28
Istorijski kontekst.....................................................................................................27 Velika Britanija i Sjedinjene amerike drave pred novim politikim izazovima...............................................................................................31 Pozicija Srbije i njeni unutranji problemi..............................................................34

IV. Konstruisanje deteta: geosimbolika infantilizacija Srbije u putopisnom diskursu .........................................................................39

Civilizacijski zamor i putovanje na Balkan.............................................................41 Dete i statusna neodreenost..................................................................................44 Detinjstvo i poluvarvarstvo....................................................................................47 Kvazisuperiornost primitivnog...............................................................................52 Buntovniki karakter Beograda..............................................................................54 Degeneracija i regeneracija: Evropa i Orijent.........................................................56 Internalizacija predstave o infantilnosti...................................................................63

V. Diskursi o tradiciji i modernosti .......................................................................61

Institucija kafane.......................................................................................................66 Interakcija reda i nereda: kolaps saobraaja i ulini nemiri.....................................75 Orijent i arenilo beogradskih ulica...........................................................................78

282

Gradska neistoa i paradoksi urbanizacije..............................................................81 Okcidentalizacija ili kvarenje sela............................................................................85 Temperament grada...................................................................................................90

VI. Etnika heterogenost i balkanistiki diskurs ...............................................98

Jugoslavija:paradigma skrivenih manjina............................................................100 Vojvodina:udni putevi integracije......................................................................103 Turci i otomansko naslee................................................................................107 Maari: druga imperija.........................................................................................111 Ruske izbeglice na beogradskim ulicama.............................................................117 Nemci u Srbiji.......................................................................................................122 Imaginarni Irci i unutranji Drugi.........................................................................131 Internalizacija predstave o balkanizaciji...............................................................140

VII. Evolucionistiko naslee i rasa.....................................................................143

Rasizam u Srbiji....................................................................................................148

VIII. Meanje jezika: kako zvui Srbija? ..........................................................152 IX. Diskurs o ratniku ..............................................................................................161
Reaktivno ratnitvo...............................................................................................166 Geni ratnika..........................................................................................................175 Internalizovani diskurs o ratnitvu.......................................................................178

X. Svirepi orijentalci ili rtve pogrene politike: meuratna recepcija ubistva kraljevskog para ........................................................................................182
Mizoginija i primitivizam....................................................................................188

XI. Romantina Srbija .........................................................................................195

Romantini Kalemegdan.....................................................................................205 Poslednje selo na rubu Evrope............................................................................207

XII. Paganski narod i paganski obiaji: pravoslavlje kao Istok na Zapadu i Zapad na Istoku........... ......................................................................211
Srbi kao paganski narod....................................................................................216 Pravoslavlje kao unutranje hrianstvo...........................................................218

XIII. Internalizacija predstava o nama i drugima ...................................221

Samoopredeljenje i mitovi zemalja iz kojih putnici dolaze.................................225

283

Mi o nama: reciprocitet ili internalizacija karakterolokih predstava.....................................................................................228 Antizapadne ideje sa Zapada................................................................................230 Orijentalizacija i autoreprezentacija.....................................................................241

XIV. Graninost Balkana: simboliki aspekti .................................................247

Mapiranje izmeu Istoka i Zapada....................................................................253

XV. Zavrna razmatranja ......................................................................................260