Dalibor KEKI, Dane SUBOI1

UDK: 341.456 Biblid 0025-8555, 61(2009) Vol. LXI, br. 1-2, str. 141-162 Izvorni nauni rad Mart 2009.

POLICIJSKA DIPLOMATIJA
APSTRAKT Policijska diplomatija se prvi put javila u meunarodnim opdnosima poetkom XX veka. Organizovani kriminal i terorizam su pojave koje su dovele do uspostavljanja meunarodne policijske saradnje krajem XIX veka. Policijska saradnja se u poslednje vreme proirila. Izrazi policijski atae i oficir za vezu se koriste za istu funkciju, ali postoje etiri kljune razlike meu njima. Policijski atae ima strogo diplomatska ovlaenja i uiva diplomatske privilegije, ovu dunost obavlja na neodreeno vreme, to je njegov profesionalni posao i on predstavlja meunarodnog subjekta koji ga je postavio na tu dunost. Oficir za vezu nema takva ovlaenja, to nije njegov profesionalni posao i obavlja ga na odreeno vreme. Kljune rei: policijska diplomatija, organizovani kriminal, terorizam, policijska saradnja, policijski atae

UVOD

U
1

savremenom sagledavanju meunarodnih odnosa, diplomatija postaje vojite privilegovano ne samo za kolovane, ve prevashodno bogate. Uslonavanjem odnosa izmeu drava, uticajem sloene meuzavisnosti, diplomatija stie status nauke po sebi, te iz nje izviru mnogolike
Dalibor Keki, struni saradnik na Kriminalistiko-policijskoj akademiji, Zemun, Dr Dane Suboi, docent na Kriminalistiko-policijskoj akademiji, Zemun.

141

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

naune discipline. Ako sagledamo nastanak npr. vojne diplomatije, videemo da je zaetak diplomatije uopte, vezan za nju. Postoje mnogobrojni primeri da je diplomatija stara koliko i drava. Vojna diplomatija imala je kontinuirani nastanak, razvijala se kao deo opte diplomatije. Tako je Napoleon poslao kapetana La Grana da bude drugi sekretar u ambasadi u Beu. Period od 1810. do 1852. godine je period pojave legalnih, stalnih vojnih diplomatskih predstavnika. U okviru vojne diplomatije na vrhu, najvei znaaj ima diplomatska aktivnost ministra odbrane, jer je on kljuna figura oruanih snaga i njegove posete redovno otvaraju i zatvaraju mogunosti za razvoj diplomatskih odnosa. Tako je diplomatija helenskih drava npr. utemeljila Opti kongres grkih drava 448. godine pre nove ere. Na njima je raspravljano o bitnim pitanjima od zajednikog interesa svih grkih drava-polisa, o obezbeenju slobodne morske plovidbe, utvrivanju mira u celoj Heladi i obnovi razruenih hramova u pohodu Persijanaca. U starom Rimu postojala je Carska kancelarija koja je rukovodila diplomatijom. Izuzetno mesto u organizovanju diplomatije i diplomatskom optenju i rukovoenju diplomatskim izaslanicima pripadalo je caru Klaudiju. Carska kancelarija je primala i slala diplomatske predstavnike. Takvim pristupom diplomatskim poslovima, proirio se uticaj i izvan evropskog kontinenta, seui i do granica kineskog carstva. Od tih prvih, simplicizovanih oblika diplomatske aktivnosti do danas, diplomatija je uznapredovala. Ravanjem globalne strukture,2 dolo je do uveanja inventara diplomatskih odnosa. Diplomate nisu vie sastavni deo dravnih, ve i nedravnih subjekata. Naime, lanovi pojedinih nevladinih organizacija zadobijaju odreene privilegije i imunitete, kao da su akreditovani predstanici svojih drava. Naravno, zemlja u kojoj se odreena nevladina organizacija nalazi, to ini kao in dragovoljnosti. Ona pripadnicima NVO dodeljuje ta svojstva, kada je ugled NVO u svetu visoko kotiran. S druge strane, nagli razvoj meunarodnih organizacija u poslednjih pola veka stvorio je itavu armiju diplomata koji ne predstavljaju svoje drave, kao oni u klasinoj diplomatiji, nego rade u svojstvu funkcionera i slubenika meunarodnih organizacija kao udruenje drava. Za razliku od klasinih diplomata, neki autori ih nazivaju i diplomaidnim osobljem (prof. Barto), ili slubenicima meunarodnih organizacija meunarodni slubenici (Stevan
2 James Rosenau, The Dinamism of a Turbulent World, in: Michale Klare, Yogesh Chandrani, World Security, Third Edition, St. Martins Press, New York, 1998, p. 19.

142

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

orevi i Miodrag Miti), dok po meunarodnopravnoj doktrini i nauci o diplomatiji poslednjih godina, sve se vie prenebregava ta razlika, uvrujui takve maunarodne slubenike u kategorije diplomata, odlikovanih pojedinim specifinostima u mehanizmu postavljenja, odgovornostima, funkcijama, imunitetima i privilegijama. Status i privilegije meunarodnih funkcionera i slubenika, raznoliki su u zavisnosti od meunarodne organizacije.3 Odgovornost pravih diplomata je iskljuivo usredotoena prema dravi iji su predstavnici, a drugih prema organizaciji koja ih je izabrala i postavila i za ije ciljeve delaju. Posmatrano sa istorijske take gledita, prvi oblici organizovanog kriminala datiraju jo krajem XIX stolea u Evropi. U Italiji su uoeni obrisi konstantno uspostavljanje veza izmeu pojedinaca i privrednika u razliite kriminalne tvrtke, obuhvatajui prodaju i raspodelu kocke, drogu, iznude, reketiranje i lihvarstvo.4 U Americi, period pojave organizovanog kriminala se vezuje za pojavu prohibicije, meutim, pojedini izvori pripisuju tu pojavu devetnaestom veku u vreme indikacije kocke i prostitucije. Razvojem meunarodnog kriminala, time i terorizma, naterao je drave da razmatraju i pitanja otvaranja diplomatskih misija, iji e predstavnik biti profesionalni policijski slubenik, a sve u cilju suzbijanja i spreavanja tih poasti. Do poetka devedesetih, sve policijske slube imale su tenju da se meunarodna saradnja ostvaruje preko jednog centra, ili makar da centar bude upoznat sa tim kontaktima. Sasvim razumljivo, budui da se pojam suvereniteta razumevao u svetlu Vestfalskog mira iz 1648. godine.5 elja da se sarauje u ovoj oblasti potie jo s kraja devetnaestog stolea. Tako je Meunarodni kongres o zatvorima odran u dva navrata u Frankfurtu 1846. i 1857, i u Briselu 1847, ali je imao karakter meunarodnog panela, gde nisu bili naroito zastupljeni predstavnici vlasti. Uee vlada uveano je na kongresu u tokholmu 1878. godine. Isto tako, odrana je Meunarodna antianarhistika konferencija u Rimu 1898. godine, koja je za cilj imala uguivanje meunarodnih anarhistikih pokreta.
3 4 Opirnije u: Stevan orevi i Miodrag Miti, Diplomatsko i konzularno pravo, Slubeni list SRJ, Beograd, 2000. Poznati nazivi za njih su: The Mafia i The Family. O ovim organizacijama videti u: Elanine Cassel, Daouglas A. Bernstein, Criminal Behavior, Allyn and Becon, Boston, 2001, p. 269. O savremenom razumevanju suvereniteta videti u: Vesna Kneevi-Predi, OGLED O SUVERENOSTI: Suverenost i Evropska unija, Institut za politike studije, Beograd, 2001, str. 5-86.

143

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

Otada, pa do dananjih dana, razvoj policijske diplomatije tekao je u smeru razvoja, prvenstveno multilateralnih, tek potom bilateralnih odnosa. Dakle, razvoj ovog vida diplomatije je antitetian u odnosu na ostale. Ako pogledamo istoriju diplomatije, postojali su primordijalni bilateralni oblici diplomatskog optenja izmeu drava. S druge strane, razvoj policijske diplomatije koincidira razvoju meunarodnog kriminala i terorizma. Predstavnici drava, borei se sa ovim bezbednosnim problemima, okupljali su se na organizovanim sastancima kako bi ih prevazili i uskladili svoje zajedniko dejstvo. Zatim su, to zbog teritorijalne blizine, to zbog slinih problema, bilteralno razmenjivali svoje tzv. oficire za vezu, kako bi problem bio reavan na valjan nain. DEFINISANJE POJMA POLICIJSKA DIPLOMATIJA Pre no to pokuamo ita rei o policijskoj diplomatiji, neophodno je definisati, a time i omeiti pojam policijska diplomatija. Re diplomatija potie od grke rei diplo, diploma presaviti, akt suverena presavijen na dvoje. Ona oznaava vieznanu re koja, izmeu ostalog, znai skup lica koje jedan subjekat meunarodnog prava alje drugom u slubenom svojstvu radi njegovog predstavljanja i vrenja odreenih zadataka. Prema tome, taj naziv etimoloki oznaava ispravu, koju diplomata nosi sa sobom prilikom odlaska na dunost u inostranstvo.6 Ova definicija moe posluiti kao polazite za razradu i utvrivanje pojma policijske diplomatije. Diplomatski odnosi su odnosi izmeu dve drave, koji se uspostavljaju njihovom uzajamnom saglasnou. Saglasnost o uspostavi diplomatskih odnosa moe biti u razliitim formama: usmena saglasnost, razmena nota ili pisama, zajedniko saoptenje, meunarodni ugovor. U celokupnom silestvu definicija diplomatije upotrebiemo samo neke od njih. Diplomatija je vetina, jer se stie obukom i radom; jednovremeno je i profesija, zanat, sa specifinim karakterom posla, nainom rada i vlastitim pravilima; ona je i nauna disciplina, nauka, kao to je to meunarodno pravo, meunarodni odnosi i sl.7 Razliiti aspekti diplomatije uzrokuju njene razliiite definicije. Neke od njih upravo su:
6 7 Milan Miloevi, Sistem dravne bezbednosti, Policijska akademija, Beograd, 2001, str. 148. Miodrag Miti, Diplomatija (delatnost, organizacija, vetina, profesija), Zavod za izdavanje udbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1999, str. 8.

144

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

. de Martens: Vetina da se nareuje, upuuje, rukovode i prate politiki pregovori i ugodbe sa punim poznavanjem stvari... nauka o spoljnim odnosima i poslovima drava.8 Kalvo: Nauka o odnosima koji postoje meu raznim dravama, onako kako istiu iz njihovih uzajamnih interesa, iz naela meunarodonog prava i iz ugovora i konvencija. Gefken: Diplomacija je nauka i vetina meunarodno-pravnog zastupanja i internacionalnog saobraaja.9 Diplomacija je dravna organizacija koja slui za odravanje meunarodnih odnosa, za predstavljanje poglavara i drave u inostranstvu, za zatitu dravnih interesa i prava graana u stranim dravama, a poverena jednom kadru inovnika koji su ispunili izvesne uslove i poseduju specijalno znanje u umenost, steene naroitom spremom i praktinim iskustvom.10 Diplomatija je primena inteligencije i takta na voenje oficijelnih odnosa izmeu vlada nezavisnih drava.11 Diplomatija je voenje meunarodnih odnosa pre pregovorima nego silom, propagandom i implementacijom prava.12 Diplomatijom se smatra menadment odnosa izmeu drava i izmeu drava i drugih aktera, kao i savetovanje, uobliavanje i sprovoenje spoljne politike.13 Miodrag Miti, pak, smatra da ...ona oznaava spoljnopolitiku delatnost drave u odnosu na druge subjekte meunarodnog prava i meunarodnih odnosa drave i od njih osnovane meunarodne organizacije. Diplomatija kao delatnost mnogo je iri pojam od diplomatije kao organizacije, jer obuhvata mnogo iri krug subjekata, a ne samo diplomatsku slubu drave, koja je, po pravilu, svedena na ministarstvo inostranih poslova i diplomatska i konzularna predstavnitva.14
8 9 10 11 12 13 14 Gl. Geri, Diplomacija i diplomate, u: ore N. Lopii (prir.), Diplomatija (zbornik radova), IP Vaa knjiga, Beograd, 2006, str. 71-5. Ibidem. Pavle Karovi, Definicija diplomacije, u: ore N. Lopii (prir.), Diplomatija (zbornik radova), IP Vaa knjiga, Beograd, 2006, str. 77-90. Chas. W. Freeman, The Diplomats Dicitionary, Unated States Institute for Peace Press, Washington 1997, p. 70. G. R. Beridge, Diplomacy, Theory and Practice, London-New York-Munich, 1995, p. 1. R. P. Barston, Modern Diplomacy, London, 1996, p. 1. Miodrag Miti, Diplomatija (delatnost, organizacija, vetina, profesija), op. cit., str. 7.

145

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

Upravo u ovoj predhodnoj reenici, moemo utemeljiti i pokuati nai izvorno polazite za definisanje policijske diplomatije. Naime, diplomatija vremenom zadobija ire znaenje. Ne moemo ga vezivati samo za postojanje ministarstva inostranih poslova, ve i za druga ministarstva. Tako, u ovom sluaju, moramo ga vezati i za ministarstvo unutranjih poslova. Re policija ima svoje korene u latinskom jeziku politia (civilna administracija), koja opet potie od grke rei (politeia, polis ), to znai grad drava. Re policija, prvi put poinje se koristiti u Engleskoj, 1841. godine. Policiju ine organi i izvrioci ovlaeni da ispunjavaju zakon, odravaju javni red i drutveni poredak zakonitom upotrebom sile.15 Policiju bi trebalo definisati kao sloen sistem profesionalnog tipa, koji je organizovan radi odravanja javnog reda i poretka u drutvu i koji je u te svrhe snabdeven zakonskim ovlaenjima i potrebnim sredstvima, ukljuujui i sredstva prinude.16 varc i Miler tvrde da je policija specijalizovana naoruana sila koja se nepotpuno ili potpuno rabi za ispunjavanje propisa.17 Takoe, ukoliko elimo odrediti istraivako, ali isto tako polje delatnosti koju obavlja policijska diplomatija, moramo navesti i koji su to poslovi za koje je ovlaena policija: zatita ivota, prava, bezbednosti i nepovredivosti osobe, zatita imovine, spreavanje i otkrivanje krivinih dela, prestupa i prekraja, traganje za poiniteljima krivinih dela, prestupa i prekraja i njihovo dovoenje nadlenim organima, nadzor i upravljanje saobraajnim prometom, poslovi sa strancima na temelju zakona, nadzor i osiguranje dravne granice, drugi poslovi odreeni zakonom.18 Pored ovih poslova, naroito je vano pomenuti i borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, koji su u sutini i osnova za saradnju policija razliitih drava i meunarodnih organizacija. Iz svega navedenog,
15 16 17 18 Internet, 30/12/07, http://en.wikipedia.org/wiki/Police. Bogoljub Milosavljevi, Nauka o policiji, Policijska akademija, Beograd, 1997, str. 17. Shwartz and Miller, Legal Evolution and Societal Comp..., in: American Journal of Sociology, VOL 70, 1964, p. 161. Internet, 30/12/07, http://hr.wikipedia.org/wiki/Policija.

146

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

moemo dosei do obrisa definicije o policijskoj diplomatiji. Odatle, policijsku diplomatiju moemo predstaviti kao lanac mera i postupaka u upuivanju policijskih slubenika i organa iz jednog meunarodno priznatog subjekta (meunarodno priznata drava, zvanina meunarodna organizacija) u drugi u slubenom svojstvu, koji pritom, poseduju odreene imunitete i privilegije u meunarodnom subjektu u okviru kojeg se akredituju, pri emu izvravaju zadatke od vanosti za suprostavljanje, spreavanje i borbu protiv meunarodnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti. Ako samerimo, koji bi to oblik diplomatije najvie odgovarao za usporedbu, to bi dakako, bila vojna diplomatija. Pojava vojnih misija je prethodila otvaranju vojno-diplomatskih predstavnitava. Vojne komisije se obrazuju za konkretna pitanja iz domena meudravnih odnosa vojne prirode.19 Opta praksa da otvaranje vojno-diplomatskih predstavnitava sledi posle otvaranja diplomatskih predstavnitava ne bi se mogla prihvatiti i kao naelo, jer postoje i sluajevi koji su obrnuti. Takvi sluajevi u diplomatiji su retki, a mogli bi se svesti na stanja kod narodnooslobodilakih pokreta kada se jo dok rat i borbena dejstva traju kod komandi pokreta upuuju vojne misije koje su prethodnica uspostavljanju diplomatskih odnosa. Za policijsku diplomatiju to oevidno ne vai, jer policijske misije se alju kada je u pitanju meunarodni protektorat ili kada je u pitanju meunarodno priznata drava. Takav sluaj imamo na prostorima bive SFRJ (BJRM, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Metohija). Takoe, otvaranje policijsko-diplomatskih predstavnitava u obliku kakav je vojno-diplomatsko predstavnitvo do sada nije zabeleen u praksi. Beka konvencija predvia obaveznu notifikaciju-objavu dolaska, preuzimanja ili prestanka funkcije vojnom diplomati, diplomatskom predstavniku, lanovima njihovih porodica i administrativno-tehnikom osoblju. Vojni ataei i efovi vojnih misija obavezni su da izvre notifikaciju kod ministarstva odbrane, preko protokola ministarstva inostranih poslova.20 Postavlja se pitanje da li policijsku diplomatiju moemo okarakterisati kao paradiplomatiju ili pseudodiplomatiju budui da ona nema svoje jasno odreenje i nije regulisana nikakavim univerzalnim meunarodnim sporazumom. Jedino se moemo osloniti na Beku konvenciju o konzularnim odnosima o pitanju pasoa i sl. to matino pripada organima unutranjih poslova.
19 20 Milan Zeevi, Vojna diplomatija, Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd, 1990, str. 96. Ibid., str. 104.

147

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

Kako konvencija o ureenju policijskoj diplomatiji nije do sada donesena, tako nisu ureeni ni policijsko-diplomatski odnosi izmeu subjekata meunarodnog prava. Sledstveno tome, nisu utvreni ni znaenje pojma policijsko-diplomatskog predstavnika, tj. policijskog ataea. POLICIJSKI ATAE VS. OFICIR ZA VEZU Kako bismo lake utvrdili ta obuhvata agendu poslova koje pripadaju policijskom ataeu (oficir za vezu), potrebno je utvrditi koje to ciljeve treba ispuniti jedna diplomatska misija. Ukoliko uporedimo sa vojnim diplomatama uvideemo da je ostala praksa da predstavnici vojnih diplomata odgovoraju svojoj slubi, to je vema i danas. Bilo je pokuaja da se to prevazie i da se to centralizuje pod ambasadorom. Na primer, to je pokuao Dimi Karter, ali do dananjih dana to nije izmenjeno. Funkcije diplomatske misije na osnovu lana 3 Beke konvencije o diplomatskim odnosima, naroito se uviaju u: a) predstavljanju drave koja akredituje kod drave kod koje se akredituje; b) zatiti u dravi kod koje se akredituje interesa drave koja akredituje i njenih graana u granicama koje dozvoljava meunarodno pravo; c) pregovaranju s vladom drave kod koje se akredituje; d) obavetavanju svim dozvoljenim sredstvima o uslovima i razvoju dogaaja u dravi kod koje se akredituje i podnoenju izvetaja o tome vladi drave koja akredituje; e) unapreenju prijateljskih odnosa i razvijanju privrednih, kulturnih i naunih odnosa izmeu drave koja akredituje i drave kod koje se akredituje. Konzulat esto vri funkciju organa unutranjih poslova (ili organa ovlaenog za upravne unutranje poslove), odnosno, vizno-pasoke slube, koja je ovlaena da dravljanima drave imenovanja izdaje putne isprave, da produava njihovo vaenje, zamenjuje novim i vri u tom smislu sve radnje koje su inae ovlaeni organi u dravi imenovanja.21 Dakle, konzulat esto puta preuzima ulogu svojstvenu organu ovlaenom za upravne unutranje poslove, ali za potrebe ne samo sopstvenih graana (poslovi putnih isprava), ve i graana akreditovane drave (izdavanje viza). Ovde se ve vidi da je uloga policijskog ataea neophodna, jer bi provere putnih isprava i njihovih posednika bile mnogo bre. Drave-lanice jedne meunarodne organizacije univerzalnog svojstva, ustrojavaju stalne misije, ije su funkcije, izmeu ostalog:
21 Miodrag Miti, Diplomatsko i konzularno pravo, op. cit., str. 98.

148

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

obezbeenje predstavljanja drave imenovanja pri organizaciji; odravanje veza izmeu drave imenovanja i organizacije; voenje pregovora sa organizacijom i u okviru organizacije; upoznavanje sa deltanou organizacije i podnoenje izvetaja o tome vladi drave imenovanja; obezbeenje uea drave imenovanja u delatnostima organizacije; zatita interesa drave imenovanja u odnosu na oragnizaciju; rad na ostvarivanju ciljeva i naela organizacije saradnjom sa organizacijom i u okviru organizacije. Diplomata je onaj, koji radi kao zvanini i stalni organ u spoljnim meunarodnim poslovima, a diplomatiar je onaj koji se specijalno i struno zanima itanjem i ispitivanjem isprava, diploma, javnih dokumenata itd. ma koje vrste i sadrine, ispituje njihovu starost, smisao i autentinost.22 Ako sledimo primer, i policijski diplomata radi kao zvanini i stalni organ u meunarodnim poslovima, s tim to je njegovo delovanje usmereno, prvenstveno, na saradnju izmeu drava i meunarodnih organizacija u borbi protiv meunarodnog organizovanog kriminala i terorizma, ali i drugih oblika ugroavanja bezbednosti. ta to diplomatu ini diplomatom? To su prevashodno njegovi imuniteti i privilegije, koji su zagarantovani Bekom konvencijom. Od XVI veka zasnovane su tri teorije o diplomatskim imunitetima. Najstarija govori o linom predstavniku monarha lini izaslanik. Ona se temelji na miljenju da se prema diplomatskom predstavniku treba ophoditi kao da je re o suverenu lino. Oskrne ove teorije su vremenom ojaale kada suverenitet biva vezan za naciju, a ne za monarha. Druga teorija o eksteritorijalnosti u osnovi se zalae za pravilo da predstavnitvo, rezidencija i osoblje trebaju biti sagledavani kao da su na teritoriji drave imenovanja. Sada se na eksteritorijalnost ambasade gleda kao neto jedva vie od fikcije. Trea teorija funkcionalne neophodnosti, i danas je predominantna i postojea, sugerie to da teoretsko obrazlaganje diplomatskog imuniteta nalazimo u injenici da je diplomatski imunitet potreban za obavljanje diplomatske funkcije.23 Pod imunitetom se u prvom redu podrazumeva osloboenje, odnosno izuzee u meunardonom pravu u konkretnom sluaju od jurisdikcije organa
22 23 Gl. Geri, Diplomacija i diplomate, op. cit., str. 72. Zoran Velji, Diplomatski protokol, Slubeni list, Diplomatska akademija, Beograd, 2004, str. 228.

149

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

teritorijalne drave, drave prijema. Pod povlasticama, odnosno privilegijama, smatraju se razne pogodnosti koje se daju diplomatskim misijama i njihovom osoblju u dravi prijema.24 Budui da je veliki broj policijskih diplomata vezan za meunarodne policijske organizacije (kasnije emo to utvrditi), neophodno je razumeti i njihove izvore za uivanje u imunitetima i privilegijama. Naime, pojavom prvih meunarodnih organizacija, postavljeno je pitanje kako se odnositi prema osoblju, koje radi za meunarodne organizacije. Meunarodnim funkcionerima (ili diplomatskim osobljem) se obino smatraju slubenici meunarodnih vladinih organizacija. Dok su diplomatske privilegije ustanovljene da bi zatitile diplomatu od teritorijalne jurisdikcije drave prijema, meunarodne privilegije moraju jemiti nezavisnost meunarodnih organizacija od nadlenosti ma koje drave, ukljuujui i matinu dravu zvaninika meunarodne organizacije. Diplomata ostaje dravljanin zemlje odailjanja, dok je meunarodni zvaninik izuzet od ma koje teritorijalne vlasti. Diplomatske privilegije i imuniteti temelje se na principima suvereniteta drave imenovanja (akreditacije) i reciprociteta, a privilegije i imuniteti meunarodnih zvaninika proistiu direktno iz imuniteta meunarodnih organizacija.25 Konkretan primer za meunarodnog policijskog funkcionera, moemo temeljiti na Policijskoj misiji EU u Bosni i Hercegovini (European Union Police Mission EUPM). Osoblju ove policijske misije, zagarantovani su sve privilegije i imuniteti kao i bilo kojem diplomatskom zvaniniku, kako bi mogli u potpunosti izvravati zadatke. Dodatno, osoblje ove misije, zbog trenutnog meunarodno-pravnog statusa Bosne i Hercegovine, ali i poslova za koje su postavljeni, imaju i vee privilegije, nego ustaljeni diplomatski predstavnici.26 Re atae potie od francuske rei attach, to znai na rad dodeljeni slubenik nekog poslanstva, npr. kod vojske, u ovom sluaju policije. U skladu s tim re atairati isto potie of francuske rei attacher, to znai pridati, dodeliti na rad.27 Pojam policijskog ataea nije nov na ovim prostorima. Svojevremeno, u Jugoslaviji izmeu dva svetska rata, postojali su izaslanici za
24 25 26 27 Stevan orevi, Miodrag Miti, Diplomatsko i konzularno pravo, op. cit., str. 106-7. Zoran Velji, op. cit., str 229. COUNCIL JOINT ACTION of 11 March 2002 on the European Union Police Mission (2002/210/CFSP), Official Journal of the European Communities, 13. 03. 2002. L 70. Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, (jubilarno izdanje), Prosveta, Beograd, 1996/97, str. 83.

150

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

policijska pitanja i saradnju i u samoj Jugoslaviji, ali ih je Jugoslavija slala u druge zemlje. Tako npr. Mihailo Bankovi, bio je izaslanik Kralja za pitanja suzbijanja meunarodnog kriminaliteta u Beu. Stolee ranije, ondanjim predstavnicima policijskog izaslanstva bilo je posve jasno da...na osnovu sasvim konkretnih sluajeva, videete ta znai za nau polic. slubu ova brza uzajamna saradnja jednog Polic. Predstavnika susedne Drave, i u koliko je ona od vanosti za suzbijanje kriminaliteta, ako se pravilno i marljivo vri.28 Poloaj i delatnost policijskog ataea Bankovi odreuje: a) Njihov poloaj imao bi se izravnati sa ostalim inovnicima Poslanstva, i uivati iste prerogative kod dotine Drave, koje ona ini i ostalim inovnicima Poslanstva. b) Polic. Ataei bili bi naroito predstavljeni, akreditovani kod dotinog Ministarstva Unutranjih Dela, i Glavne Policijske Direkcije, tako da sva njihova direktna saoptenja i prepiska koju bi imali sa pomenutim nadletvima, ima istu vanost kao i verbalne note koje upuuje Poslanstvo preko Ministarstva Spoljnih Poslova, i koji na taj nain vre jedan nepotreban zaobilazni put, kada se tie isto policijskih predmeta. c) Funkcija polic. Ataea ima se ograniiti na isto kriminalno-policijsko polje, d) ministartvo kod kojeg bi atae bio atairan da olakaju rad ataeu raznim povlasticama, u granicama kurtoazije, e) da svaka drava, prema svom nahoenju, ima pravo uskratiti gostoprimstvo, ako bi se isti kompromitovao ili preao granice dozvoljenog.29 Po njegovom miljenju, takav atae predstavlja utedu u budetskom smislu. Policijski atae treba da bude vii policijski inovnik koji bi pored redovne plate dobijao i dodatak u zavisnosti od drave gde je atairan. Kancelarijski izdaci bi bili mali. Krediti koje bi koristio atae bili bi iskorieni, jer bi obilato bili pokriveni hvatanjem i predupreenjem zloina. Ovo je, veli Bankovi, uteda u vremenu i administrativnim izdacima, ija oskudica je esto puta upropastila i najvee krivine predmete. U to vreme Bankovi je bio policijski predstavnik nae zemlje u Beu, gde je svoje predstavnike imala Italija, Maarska, Rumunija i ehoslovaka.30
28 29 30 Mihailo Bankovi, Policijski ataei, Policija, br. 17-18, 1923. god. str. 667. Mihailo Bankovi, Policijski ataei (nastavak), Policija, br. 19-20, 1923. god. str. 739-40. Ibid., str. 740.

151

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

U dananje vreme prepliu se dva naziva za takvog policijskog inovnika, policijski atae i oficir za vezu. U emu je razlika? Prvo jasno je da bi policijski atae, kao takav, trebao biti atairan u drugoj zemlji od strane ministarstva inostranih poslova, naravno, na predlog ministarstva unutranjih poslova i morao bi uivati odreene diplomatske imunitete i privilegije, poput vojnog ataea. Preciznije bio bi sastavni deo ambasade. Da li bi direktno odgovarao akreditovanom ambasadoru svoje zemlje ili ministru, odnosno ministarstvu unutranjih poslova svoje zemlje, to bi zavisilo od ureenja svoje drave. Drugo, kao i vojni atae, policijski atae bi bio poslat na neodreeno vreme (od strane drave ili univerzalne meunarodne organizacije) za vrenje odreenih poslova. Policijski atae bi u potpunosti imao pravo da predstavlja meunarodni subjekt koji ga je uputio, bilo da se tu radi o redovnim ili nezvaninim skupovima i aktivnostima u meunarodnom subjektu u kojem je atairan. Budui da je diplomatija vetina, jer se stie obukom i radom; jednovremeno je i profesija, zanat, sa specifinim karakterom posla, nainom rada i vlastitim pravilima, policijski atae bi morao te poslove izvravati kao osnovnu aktivnost, profesiju. Ovde, kao poslednju karakteristiku policijskog ataea uvodimo profesionalizam. Oficiri za vezu su, za nae prostore, po miljenju nekih strunjaka za bezbednost, moda novost. To su policijski slubenici koji su upueni u drugu zemlju kako bi sa dotinom policijom saraivao po pitanju borbe protiv kriminala i terorizma. Osnovna funkcija oficira za vezu je posredovanje i ojaavanje saradnje izmeu organa unutranjih poslova dveju drava, premda u pojedinim prilikama moe biti direktno angaovan u policijskoj akciji. Ova kategorija u sutini ima, gledajui iz ugla meunarodne saradnje i odnosa, podjednaku razinu i dodirne take sa kategorijom vojnih ataea, iako do sada nije postavljena na podjednake meunarodnopravne temelje. Institucija oficira za vezu najvema je regulisana u odreenim meunarodnopravnim regionalnim i bilateralnim propisima i ugovorima. U okviru univerzalnih konvencija, ovaj prerogativ se po prvi put nalazi u Konvenciji UN protiv nezakonitog prometa opojnim drogama i psihotropnim supstancama (1998). U okviru lana 9e navodi se mogunost uspostavljanja oficira za vezu kao uzdizanja saradnje strunjaka i lanova policije u svrhu usklaivanja nadlenih slubi i agencija. Konvencijom o primeni engenskog sporazuma (1990) sankcionisana je razmena i detairanje oficira za vezu kako bi se uspostavila saradnja putem razmene informacija, asistiranjem u krivinopravnoj oblasti ili u kontroli
152

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

granica. Konvencijom o EUROPOLU 1995. utvreno je da drave lanice moraju postaviti bar po jednog oficira za vezu u sedite organizacije. Status oficira za vezu je raznolik. Nekada su oni sastavni deo ambasada i pod komandom ambasadora. Iz toga ne proizilazi nuno da je radno mesto u ambasadi i da su izuzetno odreeni kao njen deo tokom izvravanja svojih zadataka. Amerike slube nasuprot tome imaju ne pojedinane oficire za vezu, ve celokupne biroe koji delaju vie-manje inokosno. Postoje i takvi sluajevi kada oficir za vezu svoje radno mesto vezuju za policijsku slubu zemlje gde su poslati, a ne u ambasadi. To je uglavnom praktikovano tamo gde postoji visok stupanj politike saglasnosti, Odatle, Nemaka i Francuska i Nemaka i vajcarska imaju politiku meusobnog inkorporiranja oficira za vezu u ustanovama policija prijateljske zemlje. Slina praksa implementirana je i na TREVI grupu. Najbrojniji oficiri za vezu su oni koji su specijalizovani za odreene slube, posebno za borbu protiv narkotika. Tu su i druge vrste za razmenu ovih organa: terorizam, falsifikovanje novca, ali i sudska policija, dravna policija i sl. U domenu javne bezbednosti najrazgranatiju mreu agenata ima DEA. Oficira za vezu u svetu ima, po nekim proraunima preko dve hiljade sa tendencijom rasta. Postoje i profesionalna udruenja ovakvih oficira. Tako u Tajlandu postoji Zajednica stranih oficira za vezu u borbi protiv prometa droga (Foreign AntiNarcotic Community).31 Pojedine drave poput nordijskih, detairaju zajednikog oficira za vezu koji obavlja dunost za pet zemalja (vedska, Norveka, Island, Finska, Danska). Oni se nalaze u ambasadi ili konzulatu svoje drave, jedino ako zemlja-domain ne ponudi neku primamljivu lokaciju. Oni se predstavljaju kao nordijski oficiri za vezu za opojne droge, ali obavljaju i druge dunosti. Predstavljanje drugih drava karakteristino je i za zemlje potpisnice engenskog sporazuma, kada oficir za vezu jedne drave-potpisnice moe obavljati dunost za drugu, ali u treim zemljama. Osobe koje rade u stalnim organima mnogih meunarodnih policijskih organizacija, svrstavaju se u kategoriju meunarodnih slubenika. U meunarodnom pravu oznaene su kao osobe koje izvravaju neku meunarodnu funkciju na osnovu ovlaenja zainteresovanih drava ili na osnovu odluke neke meunarodne organizacije. U INTERPOL-u, osoblju
31 Second Ministerial Conference on Drug Trafficking Routes From Afghanistan, Internet, 03/01/08,ttp://www.centcom.mil/sites/csacnswg/Paris%20Pact%20Information/09%20 %20Observations%20and%20 Recommendations%20Paris2-Moscow1.doc.

153

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

Generalnog sekretarijata i regionalnih biroa potvrene su privilegije i imuniteti u zemljama gde su sedita ili regionalni biroi. Slubenici EUROPOL-a imaju slian status. Meutim, shvatanje pojma suverenitet se poelo menjati. irenje kriminala, uticalo je da se razvonila potreba za neposrednom saradnjom izmeu policijskih slubi, to je imalo za posledicu da ta saradnja nadie postojee fomalne okvire, ali i da nametne decentralizaciju u kontaktima izmeu policija u svetu. Ove tendecije bile su potrekljene sporou i neefikasnou centralizovanim nainima saradnje. Konkretno, potreba za saradnjom u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma vremenom je postala pravilo. Predsednik Ruske Federacije je dekretom, u avgustu 2007. godine, doneo odluku da se pri ruskim ambasadama u svetu upute oficiri za vezu (policijski ataei) sa zadatkom saradnje u borbi protiv transnacionalnog kriminala.32 Oficir za vezu za borbu protiv prometa opojnih droga Ekvador je postavio u sklopu svoje vojne misije u SAD.33 Isto tako i Francuska je postavljala policijske oficire za vezu pri svojim ambasadama u dravama u kojima je to smatrala za neophodno, kao npr. u Nigeriji.34 Pored toga, i meunarodni terorizam je uticao da saradnja izmeu drava bude bliska i neposredna. Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenog kraljevstva je, u svrhu borbe protiv terorizma, poelo sa osnivanjem instituta policijskih ataea u dravama za koje se smatra da su uporite tog bezbednosnog problema. Tako, Komitet za spoljne poslove predlae, kako bi pomogo vladi Alira, da poalju akreditovanog policijskog ataea u tu zemlju, radi lakeg suprotstavljanja terorizmu.35 Ako pogledamo primer nae zemlje, uvideemo da policijski oficiri za vezu nisu podjednako tretirani, odnosno nisu postavljeni na isti nivo. Trenutno se u Srbiji nalazi dvanaest oficira za vezu, dok Srbija u inostranstvu ima samo dvojicu. Pojedini oficiri za vezu, poput nemakog, imaju sve privilegije i imunitete, dok ih, recimo, grki ne poseduje. Nivo saradnje grkog oficira za vezu moemo porediti sa nivoom kulturne saradnje. Srbija je, dok je trajalo Svetsko prvenstvo u fudbalu, npr, imala svog oficira za vezu i to privremenog
32 33 34 35 Putin Sets Up Police Attach Positions in Russian Embassies, Internet, 02/01/08, http://www.kommersant.com/p-11273/r-500/police_will_join-diplomats/. Internet, 02/01/08, http://www.emador.org/military.htm. Internet, 02/01/08, http://www.ambafrance-ng.org/articlephp3?id_article=331. Foreign Policy Aspects of the War Against Terrorism, Sixth Report of the Foreign Affairs Committee, Internet, 06/01/08, http://www.fco.gov.uk/Files/kfile/Cm6590.pdf. p. 21.

154

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

karaktera koji je dunost obavljao dok je ta sportska manifestacija trajala, koji je po povratku u Srbiju nastavio da obavlja svoje redovne aktivnosti. Na osnovu svega iznesenog, moemo utvrditi sledee: oficir za vezu nije uvek sastavni deo ambasade, ve ga ministarstvo unutranjih poslova ili meunarodna organizacija moe poslati da neposredno sarauje sa nadlenim ministarstvom u zemlji postavljenja ili meunarodnoj organizaciji. Oficir za vezu ne mora biti postavljen na neodreeno, ve moe biti i na odreeno vreme (unapred utvreno). Pored toga, oficir za vezu ne mora uvek i u svakoj situaciji da predstavlja meunarodni subjekt koji ga je poslao, bilo na zvaninim, bilo nezvaninim skupovima. Najposle, oficir za vezu ne mora biti profesionalnog tipa, dakle, policijskom slubeniku to ne mora uvek biti zanimanje. Dakle, ne postoje jasno utvreni uzusi za odreenje pojma oficir za vezu. Do sada smo uglavnom pominjali meunarodnu policijsku saradnju, ne utvrdivi ta je to i kakve oblike saradnje imamo. Stoga, naredni deo ovog saoptenja posveen je navedenoj vrsti saradnje. MEUNARODNA POLICIJSKA SARADNJA Od pojave prvih oblika saradnje policija u XIX veku, od kongresa u tokholmu 1878, gde je pledirano za razmenu policijskih objava o traenim licima, preko Meunarodnog aranmana protiv trgovine belim robljem 1904. i Meunarodne konvencije o suzbijanju pravljenja lanog novca 1929, saradnja je dovela do Jedinstvene konvencije o drogama 1961, Konvencije UN protiv nezakonitog prometa opojnim drogama i psihotropnim supstancama 1988, itd. Danas u svetu postoji toliko meunarodnih policijskih organizacija i bilateralnih sporazuma izmeu policija razliitih drava, da je to postao amalgam, gde esto dovodi do preplitanja i nesporazuma izmeu razliitih meunarodnih subjekata. Multilateralna diplomatija (saradnja) je kako se tvrdi fenomen XX veka, mada koreni datiraju jo iz stare Indije i grko-persijskog sveta u IV veku pre nove ere. Sve do osnivanja Drutva naroda za nju se moe rei da je bila monopol velikih sila. Puni zamah, multilaterala je zadobila pojavom Ujedinjenih nacija, kada je poslednjih decenija prethodnog veka, dostigla razinu potpune univerzalnosti, tako da su sve lanice meunarodne zajednice, makar formalno, dobile mogunost da sudeluju u veem broju vidova multilateralne diplomatije na univerzalnom nivou. Ta tendencija se pojavila i na regionalnom nivou (OEBS, Savet Evrope). U skladu s tim tekao i je razvoj
155

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

meunarodnih policijskih organizacija. Neke od njih su i dalje pod uticajem velikih sila, dok druge imaju demokratski pristup i uee u radu. Multilateralnom saradnjom utvruju se norme i pravila ophoenja izmeu policija u meunarodnom saobraaju. Bez ovakve saradnje, ne moe zamisliti borba protiv organizovanog kriminala. lanice multilateralne saradnje se staraju o zajednikim imeniteljima i mehanizmima kojima se organizuju meunarodni policijski odnosi. Time se podupire i razvitak bilateralnih odnosa, u zavisnosti od spremnosti zemalja da u njima sudeluju. Postoje razliite definicije ta to predstavlja meunarodnu policijsku saradnju. Budimir Babovi smatra da se...meunarodna policijska saradnja moe oznaiti kao organizovano delovanje policija pojedinih drava na meunarodnom planu,36 a da se meunarodni policijski odnosi ...posmatraju kao odnosi koji se na meunarodnom planu uspostavljaju izmeu policijskih organa i institucija razliitih drava u cilju izvravanja zadataka koji se pred njih postavljaju u vezi borbe za odravanje javnog reda i protiv kriminala kao jednog od aspekata naruavanja javnog poretka.37 Kategorije meunarodne policijske saradnje su: razmena informacija, preuzimanje radnji za raun vlasti strane drave, zajednike akcije sa policijskim organima druge drave, kontrolisane isporuke droge, i tehnika pomo i saradnja.38 U celokupnom konglomeratu meunarodne policijske saradnje i policijskih odnosa, pojedine meunarodne policijske organizacije vremenom su zadobile kvalitet univerzalnosti (Interpol), druge to nikad nee ni postati, a pojedine su regionalnog karaktera. Interpol je najvea svetska policijska organizacija koja okuplja 186 dravalanica. Organizacija je stvorena 1923. godine i omoguava prekograninu policijsku saradnju, uz davanje potpore i pomoi svim organizacijama, vladama i slubama iji je zadatak suzbijanje i spreavanje meunarodnog kriminala. Na elu organizacije se nalazi predsednik i generalni sekretar, ija je funkcija koordinisanje akcija i stvaranje vrstog vostva. Glavni organ je Generalna
36 37 38 Budimir Babovi, Policija u svjetskom poretku, NEA, Beograd, 1997, str. 101. Ibid., str. 68. Ibid., str. 70.

156

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

skuptina, koja se sastaje jednom godinje i koju ine delegati iz svih dravalanica. Izvrni komitet se sastoji od 13 lanova, predsednika, 3 potpredsednika i 9 delegata, koji moraju predstavljati sve regione. Generalni sekretarijat se nalazi i Lionu, to predstavlja administrativni deo Interpola. Slubenici iz vie od 80 zemalja rade u njemu, a slubeni jezici su: francuski, engleski, panski i arapski. Sekretarijat ima svojih 6 regionalnih departmana i to u: Argentini, El Salvadoru, Keniji, Tajlandu i Zimbabveu, kao i svog oficira za vezu u UN u Njujorku. Svaka lanica Interpola ima na svojoj teritoriji nacionalne ogranke i oni ine Nacionalne centralne biroe. Posebnu grupu ine savetnici koji se nalaze u okviru Izvrnog komiteta, ije imenovanje potvruje Generalna skuptina. Meunarodni subjektivitet Interpola potvren je meunarodnim ugovorima i sporazumima. Prvi takav je zakljuen izmeu Saveta Evrope i Interpola, razmenom pisama generalnih sekretara dve organizacije, februara 1960. Interpol je zakljuio nekoliko ugovora sa pojedinim vladama. Pored Ugovora izmeu Interpola i Vlade Republike Francuske koji se odnosi na Interpol i privilegije i imunitete na teritoriji Francuske. Interpol je sa drugim zainteresovanim vladama zakljuio sline ugovore za svoje regionalne centrale u Harareu, Buenos Airesu i Abianu i ugovor o privilegijama i imunitetima biroa u Bangkoku. O ueu Interpola kao meunarodne organizacije i njenog prava da zakljuuje meunarodne ugovore potvruje i Konvencija o pravu ugovora izmeu drava i meunarodnih organizacija ili izmeu meunarodnih organizacija (1986). Do ratova na prostoru bive SFRJ, u Saveznom sekretarijatu za unutranje poslove Jugoslavije radilo je zasebno odeljenje za saradnju sa inostranim organima bezbednosti. Odeljenje je ustrojeno 1975. godine i brojalo je 5-6 zaposlenih. U istom periodu, jugoslovenska policija imala je svoje predstavnike u nekoliko drava, vema nesvrstanih i vanblokovskih, a one su imale svoje predstavnike u Beogradu. Danas, nosilac saradnje sa drugim policijama u Srbiji je Biro za meunarodnu saradnju i nalazi se u sastavu kabineta ministra unutranjih poslova. Kanadska policija ima veoma irok spektar meunarodne saradnje i to utvruje Specijalna uprava za slube u inostranstvu preko koje se ostvaruje kompletna meunarodna saradnja. Oficiri za vezu su upueni u dvadesetak zemalja, a status im je reen memorandumom o razumevanju zakljuenim izmeu Kraljevske andarmerije i ministarstva inostranih poslova. U Francuskoj se nalazi Sluba za meunarodnu policijsko-tehniku saradnju koja je samostalni organ u sklopu Generalne direkcije nacionalne policije. U neformalnim krugovima nazivaju je ministarstvom inostranih poslova policije.
157

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

Po obimu i sudelovanju u meunarodnoj saradnji, FBI ima znaajnu ulogu. U okviru njega se nalazi Kancelarija za veze i meunarodne poslove (OLIA Office of Liaison and International Affairs) iji je srni zadatak da se brine o izvoenju Programa ataea za zakonomernost agenata FBI. Program je zapoet 1986. godine. Ataei za pitanja zakona nalaze se u sastavu osoblja ambasada prijateljskih drava, a atae moe neposredno sprovoditi istragu u stranoj dravi, kada je to neophodno. Za angaovanje takve vrste potrebna je saglasnost ambasadora SAD i nadlenih vlasti matine zemlje.39 Grupa Pompidu je nastala na predlog tadanjeg predsednika Francuske 1971. Bavi se borbom protiv proizvodnje i prometa droga. Nastala je u okviru EEZ. Sedite organizacije je u Strazburu. Sve do 1984. njom je predsedavao Francuz, nakon toga predsednik se bira. Ovo nije iskljuivo policijska institucija, jer u okviru nje uestvuju slubenici razliitih profesija. Pompidu je otvoren za sve drave lanice Saveta Evrope. U svakoj dravi odreeni su tzv. konzistentni korespondenti, iji je zadatak da pripremaju sastanke ministara i brinu o izvoenju programa rada. U tu svrhu odravaju sastanke dva puta godinje. Grupa TREVI (Terrorisme, Radicalisme, Extremisme et Violence Internationale Meunarodni terorizam, radikalizam, ekstremizam i nasilje) je osnovana 1975. godine u okviru Saveta Evrope na samitu u Rimu 1-2. decembra, na predlog Velike Britanije. TREVI je bio posledica meudravnih sastanaka o terorizmu izmeu 1971. i 1972. godine. Ova organizacija radi po principu radnih grupa i ima ih ukupno 5. Slubenici-seniori, pripremaju izvetaje za sastanke ministara unutranjih poslova, koji se organizuju dva puta godinje, u junu i decembru. Tzv. TREVI troika ine slubenici-seniori, i menjaju se po principu rotacije, u zavisnosti od toga u kojoj dravi EU se odrava sastanak.40 Nastanak TREVI bio je promptan, jer je u to vreme bilo puno teroristikih akata i talakih situacija, a Interpol nije bio kadar odgovoriti zahtevima evropskih policija. Kasnije je pridodata i borba protiv organizovanog kriminala, koja je potvrena Pariskom poveljom iz 1989. godine.41 Grupa je pojaala rad nakon potpisivanja engenskog sporazuma, jer je razvila mreu oficira za vezu, ne samo u sklopu drava EU, ve i van njih. U
39 40 41 Document Security (Justice Can Improve Its Controls Over Classified and Sensitive Documents), Internet, 26/12/07, http://www.gao.gov/cgi-bin/getrpt?GAO/GGD-93-134. Tony Bunyan, Trevi, Europol and the Europen State, Internet, 29/12/07, http://www. statewatch.org/ news/handbook-trevi.pdf. pp. 4-6. TREVI, Internet, 04/01/08, http:// en.wikipedia.org/wiki/TREVI.htm.

158

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

treim zemljama TREVI je organizovao obavljanje poslova ne samo za svoju zemlju, nego i druge drave lanice engenskog sporazuma. U okviru Konvencije o implementaciji engeskog sporazuma (1990), postoje odredbe o institucionalizaciji oficira za vezu i harmonizaciji politike i prakse u tom delokrugu. Konvencija daje podsticaj u tome, dok drave to reguliu bilateralnim sporazumima. Osnova njihove misije lei u injenici da nemaju jurisdikciju na inokosno preduzimanje mera u dravi prijema i da prenose obavetenja i pruaju pomo. Detairanje je na odreeno ili neodreeno vreme. Konvencija otvara mogunost meusobnog obavetavanja o svim pitanjima zasnovanih ugovorom i dostavljanja konkretnih obavetenja na zahtev druge strane ili na sopstveni. Pravo prekograninog gonjenja odnosi se na osobe koje su u bekstvu iz zatvora ili su uhvaene u tekom krivinom delu koje predvia ekstradikciju. Pravo prekograninog praenja i posmatranja mogu koristiti pripadnici policijskih slubi, ali su ponaosob utvreni za svaku dravu. Potrebno je za ovu delatnost saglasnost druge strane, ali u hitnim sluajevima ne mora. Konvencijom o Europolu stvorena je organizacija za policijsku saradnju u okviru EU, neka vrsta evropskog FBI. Ugovorom o EU, potpisanom u Mastrihtu 1992. godine, lanom K.1 estog poglavlja, podupreta je ideja o stvaranju Evropske policijske kancelarije (Eurepean Police Office, Europol). Konvencija o Europolu potpisana je u Kanu juna 1995. godine. Pretea ovoj kancelariji bila je Jedinica za narkotike Europola (EDU Europol Drugs Unit) oformljena na ministarskom sastanku TREVI grupe. Najbitniji deo EDU su oficiri za vezu (ELO European Liasion Officers) koje Jedinica upuuje u drave lanice. Jedna zemlja moe poslati vei broj takvih predstavnika. Umreenim kompjuterskim sistemom, svaki oficir za vezu ima direktan kontakt sa informarikim sistemom vlastite drave, i, trenutno moe izvriti odreene provere.42 ZAKLJUAK Uspostavljanjem prvih diplomatskih odnosa izmeu drava, javila se potreba za profesionalnim predstavnicima, direktnim izaslanicima sizerena. Vremenom, pojavom graanskih drava i promenom razumevanja pojma suvereniteta, diplomata postaje predstavnik svoje drave i naroda, titei interese vlastite drave u dravi u koju je upuen. Vremenom, kako su se drave poele okupljati na razliitim konferencijama, zbog reavanja zajednikih problema, stvaraju se i meunarodne organizacije, to vezujemo za XIX vek. U to vreme, javljaju se i prve meunarodne policijske organizacije.
42 Tony Bunyan, Trevi, Europol and the Europen State, op. cit., pp. 6-7.

159

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

Na osnovu celokupnog korpusa definicija o diplomatiji, policijsku diplomatiju moemo predstaviti kao lanac mera i postupaka u upuivanju policijskih slubenika i organa iz jednog meunarodno priznatog subjekta (meunarodno priznata drava, zvanina meunarodna organizacija) u drugi, u slubenom svojstvu, koji pritom poseduju odreene imunitete i privilegije u meunarodnom subjektu u okviru kojeg se akredituju, pri emu izvravaju zadatke od vanosti za suprostavljanje, spreavanje i borbu protiv meunarodnih izazova, rizika i pretnji. U dananje vreme koriste se dva termina za policijskog slubenika, koji obavlja poslove prekogranine policijske saradnje policijski atae i oficir za vezu. Razlika izmeu ova dva termina je sledea: policijski atae mora posedovati odreene imunitete i privilegije (jo uvek nisu utvreni univerzalnom konvencijom) i upuuju se na neodreeno vreme; oficir za vezu ne iziskuje automatski potrebu za imunitetima i privilegijama i moe biti poslat da obavlja zadatak na odreeno vreme; budui da je policijski atae diplomata, on mora uvek predstavljati meunarodni subjekat koji ga je poslao bilo na zvaninim ili nezvaninim skupovima, a i njegovo radno mesto je profesionalno-osnovno; oficir za vezu ne mora uvek predstavljati svoju dravu ili organizaciju i to ne mora da mu bude osnovno radno mesto. Budui da je meunarodna policijska saradnja organizovano delovanje policija pojedinih drava na meunarodnom planu, poetkom prethodnog stolea, stvaraju se prve meunarodne policijske organizacije. Neke od njih su univerzalnog, neke regionalnog karaktera, a neke su ostale u obliku inicijative. U nekim dravama, postoje celokupni departmani koji se bave policijskom saradnjom, dok su kod drugih one tek u povoju. Interpol, Europol, engenski ciklus, Pompidu grupa ili TREVI grupa imaju gusto razvijene mree oficira za vezu, kao i kancelariju u okviru kojih deluju. Takoe, neke drave, Francuska, Kanada ili SAD u okviru svojih nacionalnih policija imaju razvijenu mreu oficira za vezu i policijskih ataea, kako bi bolje saraivale u borbi protiv savremenih oblika organizovanog kriminala i terorizma. Neke drave, kao to je Srbija, tek treba da stvaraju takvu mreu. LITERATURA 1. Bogoljub Milosavljevi, Nauka o policiji, Policijska akademija, Beograd, 1997. 2. Budimir Babovi, Policija u svjetskom poretku, NEA, Beograd, 1997. 3. Chas. W. Freeman, The Diplomats Dicitionary, Unated States Institute for Peace Press, Washington 1997.
160

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

4. COUNCIL JOINT ACTION of 11 March 2002 on the European Union Police Mission (2002/210/CFSP), Official Journal of the European Communities, 13. 03. 2002. L 70. 5. Document Security (Justice Can Improve Its Controls Over Classified and Sensitive Documents), Internet, http://www.gao.gov/cgi-bin/getrpt?GAO/ GGD-93-134 26/12/07. 6. Elanine Cassel, Daouglas A. Bernstein, Criminal Behavior, Allyn and Becon, Boston, 2001. 7. Foreign Policy Aspects of the War Against Terrorism, Sixth Report of the Foreign Affairs Committee, Internet, http://www.fco.gov.uk/Files/kfile/ Cm6590.pdf. p. 21, 06/01/08. 8. Gl. Geri, Diplomacija i diplomate, u: ore N. Lopii (prir.), Diplomatija (zbornik radova), IP Vaa knjiga, Beograd, 2006, str. 71-5. 9. G. R. Berridge, Diplomacy, Theory and Practice, Third Edition, Palgrave, Basingstoke, London-New York-Munich, 2005. 10. Internet, http://www.emador.org/military.htm 02/01/08. 11. Internet, http://www.ambafrance-ng.org/articlephp3?id_article=331 02/01/08. 12. James Rosenau, The Dinamism of a Turbulent World, in: Michael T. Klare, Yogesh Chandrani (eds.), World Security, Third Edition, St. Martins Press, New York, 1998, pp. 18-35. 13. Mihailo Bankovi, Policijski ataei, Policija, br. 17-18, 1923. god. str. 665-9. 14. Mihailo Bankovi, Policijski ataei (nastavak), Policija, br. 19-20, 1923. god. str. 739-42. 15. Milan Miloevi, Sistem dravne bezbednosti, Policijska akademija, Beograd, 2001. 16. Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, (jubilarno izdanje), Prosveta, Beograd, 1996/97. 17. Miodrag Miti, Diplomatija (delatnost, organizacija, vetina, profesija), Zavod za izdavanje udbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1999. 18. Pavle Karovi, Definicija diplomacije, u: ore N. Lopii (prir.), Diplomatija (zbornik radova), IP Vaa knjiga, Beograd, 2006, str. 77-90. 19. Police, Internet, http://en.wikipedia.org/wiki/Police 30/12/07.
161

MP 1-2, 2009 Policijska diplomatija (str. 141-162)

20. Putin Sets Up Police Attach Positions in Russian Embassies, Internet, http://www.kommersant.com/p-11273/r-500/police_will_join-diplomats/ 02/01/08. 21. P. Vasiljevi, Kreu oficiri za vezu, Internet, http://www.novosti.rs/code/ navigate. php?Id=1&status=jedna&vest= 138252 02/03/09. 22. R. P. Barston, Modern Diplomacy, Addison-Wesley Longman Ltd, London, 1997. 23. Second Ministerial Conference on Drug Trafficking Routes from Afghanistan, Internet, http://www.centcom.mil/sites/csacnswg/Paris%20Pact %20Information/09%20%20Observations%20and%20 Recommendations% 20Paris2-Moscow1.doc 03/01/08. 24. Stevan orevi i Miodrag Miti, Diplomatsko i konzularno pravo, Slubeni list SRJ, Beograd, 2000. 25. Shwartz Miller, Legal Evolution and Societal Comp..., American Journal of Sociology, VOL 70, 1964, pp. 154-67. 26. Tony Bunyan, Trevi, Europol and the Europen State, Internet, http://www.statewatch.org/ news/handbook-trevi.pdf 29/12/07. 27. TREVI, Internet, http://en.wikipedia.org/wiki/TREVI.htm 04/01/08. 28. Vesna Kneevi-Predi, OGLED O SUVERENOSTI: Suverenost i Evropska unija, Institut za politike studije, Beograd, 2001. 29. Zoran Velji, Diplomatski protokol, Slubeni list, Diplomatska akademija, Beograd, 2004.

Dalibor KEKI, Dr. Dane SUBOI POLICE DIPLOMACY ABSTRACT Police diplomacy is one of the most interesting issues of the contemporary international relations. Sources of this issue comes at the beginning of XX century. Organized criminal and terorrism influenced on appearance of international police cooperation at the end of XIX century. Police cooperation has enlarged last years. Termins police attach and liason officer are used for the same purpose, but there are four key distinctions between them. Key words: Police diplomacy, international relation, organized criminal, terorrism, police cooperation, police attach 162