X PONTO

Veza x Ponta i Avlije. JA

Ex Ponto -
Epistolae ex Ponto ( ) ;

.
Ex Ponto , ,
, ,
,
.
.
( 1918. ,
, ,
1914. 1915. .)

X PONTO
, .
.
. , , .
,
. .
. .
, . .
. Ex Ponto.
. .
. . 1911. .
. . . 1914. .
. , . .
. .

 . , . , .
. .

.
Andrid je moda I najsnanije lirsko Ja nae lirike.
, 1911. 1973. .
,, .
, , , Ex ponto
. .
, .
. ,
.

Solipsizam je filozofsko verovanje da postoji samo osoba i njeno iskustvo. Solipsizam je ekstremna
posledica verovanja da se znanje mora traiti unutar linog iskustva i potom neuspeha da se nae most
preko koga bi osoba mogla da nas obavesti o bilo emu to je izvan nje. Solipsizam sadanjeg trenutka
protee svoj skepticizam ak i na vlastita prethodna stanja, tako da sve to je ostalo, jesam ja, sada.

, , , .
, , .
, . , . .
. , .
: , , ,
, . .
, .
, , , .
: , , , , ,
, .
. .
.
, , .

, , - .
Ex Ponto 3 je napisao u zatoenitvu i izgnanstu i
. , . .
,
. , , .
,
, . .
Pesma je proctor borbe za JA.
. . .
.
.
.
, , , , .
, , . .
. - .
. .
Za Kjerkegora ovek je takoe duh, ali samo utoliko ukoliko je svoj, vlastit.
Postati svoj, vlastit, samosvojan, za Kjerkegora to znai postatikonkretan. Duh, dakle, za
Kjerkegora nije, kao za Hegela, apstraktan svetsko-istorijski duh, nego je
svagda konkretan,egzistirajui i mislei, pa odreenje duha nije nita drugo do odreenje
konkretnog oveka i egzistencije." Ne institucija. Ne opste znanje.

: .

: , , . . .
, ,
.
. .

 . . , ,
. . . .
.
: . . . , ,:
. .
, , .
, , .
.
, . .
-. -. , ? , , .
. .
.

.
, .
;
-
. .
. .
. , , , . , ,
, .
Ex Ponto . 2 .
. . .
. .
. , .
.
. , .
. .

. .. . . .
.
. . . . . .
. .
.
. . ? . . .
?
. . .
. . .
. .
x Pontu . . .
. . . . . .
. . .
. . .
.
?
, . ? . .
. . . .
. . . .
. . .
, . .
. . . ?
. .
. , .

,
, ,
.

 . . . .
. . .
.
. . . . .

.
.
(! - ,
, ,
,
. , ,


, , , .)
.
. . .
. . .
?
x Pontu , .
. .
.
. . , .
.
. .
.

 .
.
. . . .
. . .
. .
.
, .
. . . , .
.
. . .
.
. .
, .
?

,
.
?

: , ,
, ,
.
. ,
.
! ; ,


,
, "
.
.

. . . ,
, .
. . .
. . . .
. .
. . . .
. . . .
. . . . .
. .
, . .
, ,
. , ,
, . .
.
. .

?
;
-

.
. . .
. .
,
, ,
, ,
, !
, .
?
, ,
, , ,
?
,


.

. , , . . . .
.
. .
, .

 , .
,
, .
.
. , , .
,
,

.
. . . , ,
. . .
. . .
. -
.
, ,
, ,
,
.
, .
. .

,
.


.
. . .
. . , ,
.
, . . ,
.
.
:
,
;
, ,
,
, .
, !
,
;
,
. :

. . , . .
. , . .
. . .
. . . .
, . . .
. . . . .
. . . . .
, .
.
, ,

; ,
, , ,
, ,
,
, ,


, .

.
. . . .
. . . .
. . . . . .
.
. . . .
. . .
. . .
. . .

. .
,

,


.

.
, ,
, .

 . ,
. . , , .
, , , , . .
. . . .
. . .
.
, . . , .
. . .
. . .
.
,
, ,
,
.
. . . . .
. . . .
, . . . . ,
. . .
,

.
, , .
. . . .
.
. . .
0, ,
: ?
,
:
!

 . .
?

? ?
,
?
? ?
?
.
. . .
.
,
.
. ,
; ,
,
,
,
. .
. . . . .
, .


.

,
;
.
,
.
,
. ,
.
.
;
, .
,

.
. >
.
,
; ,

.

 ,
,
.

.
.
, . ., .
. . , . . .
.


.
,
,

,
,
,
.


? ,
,

. . . .


.
,
,

,
,
,
.


? ,
,
.
. .
, ,

. , .

.


.
. ? ?

.
, ,
,
, :
, ,
.
; .
. . . .
?
, , ,
.
,
' .
, , .
, ,
? ,
, ' . . .
' ,
; -

 , , . . , ,
, ,
,
.
. . . . . .
,
,
,
.
4 ", *
1 . .
. . .
. . . .
] , , , .
,
.
, !
, ?
,
.
, , ?
, .

 , , ?
,
,
.
, ?
, , .

, , , , ,
. .
, , . ,
. . .
. , , , , ,
. , , , ,
. , , . . .
. . . . ,
. . . .
, , . ,
. . , . ,
. , 1918, 1919 , . ,
., . , , .
, , .
. , .
. .
1924. , .
1931. , .
1936. , .
1948. .

 1963. .
1958. .
, . .
1960.
, .
, . .
, , , , . , .
, , , . .
. , , . , , , .
, . ,
, . , , . ,
. .
. . .
.

, . . .
. . . .

, .
. , . ,
. , , .
, ? ? ?
.
, , , .
.. .
. , 24. . .
. ,
.
. , .
.
.

 .
, . .
?
, .
. , . .
.
, . .
. . . .
. . , .
.
,
. . .
. , . . .
. . . .

. .
. .
, .
,
, , .
,
Ex Pontu. . . .
, .
. . . .
.
. . .
.

, .
,

,
.

IVO ANDRI (Travnik 1892 BG 1975), pripovjeda, pjesnik, esejist, nobelovac 1961.
pjesme objavio u HML-u (1914) -> 1918. pokrenuo Knji. jug
predsjednik Saveza knjievnika Jugoslavije 1946. 52.
1.pjesma 1911.u Bosanskoj vili: U sumrak
Zb.pjesama
u prozi

Ex ponto, 1918.
Nemiri, 1920.
(Jadni nemir // Tama // Lanjska pjesma // Prolaznost)

Zb.novela

Put Alije erzeleza, 1920.

Pripovetke I III, 1924, 1931, 1936.
Nove pripovetke, 1948.
Lica, 1960.
Znakovi pored puta, 1976. posth. = refleksivna proza

Novele

Pria o vezirovom slonu, 1947.

Pod Grabiem, 1952.
Ljubav u Kasabi, 1963.
Most na epi psih.novela
Ankina vremena
Mustafa Madar
Svadba
Knjiga
e
orkan i vabica, 1921. u Srp.knji.glasniku / 1924. u zb. Pripovetke I.

Romani

Na Drini uprija, 1945.

Travnika hronika, obj.1945., pis. 41 42. Davil Defose, ga.Defose, Ana Marija, veziri
Gospoica, 1945. Rajka Radakonte
Prokleta avlija, 1954. - Karaoz, fra Petar, amil, mladi, Haim, Dem
Omer paa Latas, 1976. = nedovren roman
Aska i vuk, 1960.

Eseji

Zapisi o Goyi, 1961.

IVO ANDRI: TRAVNIKA KRONIKA

A. je u svoj roman unio razmiljanja o prirodi knji. stvaralatva i o odnosu prema stvarnosti kaotinih
vremena
u sreditu zanimanja je linost ana Davila, cijenjenog diplomata i ambicioznog pisca; zato njegov portret
i sliku njegova ivota ine:
analiza karakternih crta i Davilovih doivljaja tekog poloaja u travnikoj sredini
ocjena Davilovih knji. sposobnosti - A. vedinu elemenata romana zasniva na stvarnim povijesnim
injenicama pa tako i kritika Davilova rada; no, u taj dio A. unosi i svoja meditativna razmiljanja i biti
umjentosti i sloenom pozivu umjetnika

Odnos prema umjetnosti u romanu

poezija nije shvadena kao bezazlena igra; ona ne ivi od strogih principa i dobrih namjera, kao to ni sva
iskrenost nekog osjedaja nije sosobna stvoriti poeziju (Ono to se zove osjedajnost smrt je svake
umjetnosti)
A, je i Davilov sliaj predstavio kao dio stvarnih umjetnikih preokupacija; A. prikazuje Davilove intimne
trenutke i kao istisnke, stvaralake dileme i kao alosnu sudbinu jednog netalentiranog pjesnika

Jaz izmeu nagona za akcijom i nagona za kontemplacijom

jaz koji proima Travniku hroniku
Davil je u opasnosti da njegova vlastita opsjednutost povjedu (interes za Sleksandra Velikog o kojem pie
ep) postane nevana od blizine stvarnih dogaaja, blizine Drugog svjetskog rata
A. je takoer u opasnosti da se njegova kontemplativna distanca, kao preduvjet zrelog umjetnikog
stvaranja, izgubi u vrtlogu rata
u roman se javlja pitanje kako sauvati duhovni integritet u sveopdoj razbijenosti svijeta, a ne izgibiti
pritom osjedanje solidarnosti i zajednike sudbine s drugima
Davil pokuava rijeiti taj problem projicirajudi svoj svijet i sebe u povijest; meutim, Davil nije jedini
pisac u romanu: nasuprot njemu stoji njegov mladi pomodnik Defose koji je sav okrenut neposrednim
zbivanjima, a osnovna elja mu je da proiri iskustvo neposrednim doivljajem, a ne kontemplacijom
Davil i Defose, likovi suprotnog karaktera, kao da su projekcija A.-ovog osjedaja podvojenosti knji. rada
izmeu kontemplacije i aktiviteta u pravcu neprestanog otkrivanja istina o svijetu i uspostavljanja esto
nevidljivih veza meu njima

usprkos razliitosti, Davil i Defose imaju jednu zajedniku crtu: nijedan od njih nije pisac koji bi
jednostavno prepisivao stvarnost:
u sluaju Davila to se vidi kad ga uhvati muka pri pomisli na pisanje izvjetaja ministru u Pariz (oigledna
je razlika izmeu stvarnog doivljaja i zabiljeenog podatka)
Defose u svoju knjigu Putovanje u Bosnu unosi vlastite opaanja koja prenosi kao injenice (susret s
Jelkom navodiga na zakljuak da su ene u Bosni stasite, prvilnih crta lica te bijele puti)

Razotkrivanje procesa pisanja

na primjeru davilova i Defosova pisanja A. je osvjetlio i proces nastanka knji.djela, razlike izmeu
stvarnog dogaaja i zabiljeenog uztiska o njemu stiliziranog s obzirom na prirodu pieva talenta i
njegovih ivotnih pogleda te s obzirom na tenju da pisana rije same raznovrsne pojedinane utiske te
tako ponese dah jedne uopdenosti
u takvoj tenji za sintezom uopdena iovta ne zatiu se samo Davil i Defose kao pisci ved i drugi likovi
romana
mnogi od tih likova (npr. fratri Julijan Paalid i Luka Dafinid) sudjeluju u dogaajima, ali i razmiljaju o
njima, pokuavajudi im uvrstiti obrise te utisnuti i njih peat vlastite ivotne filozofije

Teme romana
refleksija o sloenim putevima knji. stvaralatva
poloaj pisca u odnosu prema stvarnosti
pitanja o povijesti i rligiji, o ratovima i pobunama, o nadam i strahovima, o ljudskim vezama i
nerazumijevanjima
ukljuujudi niz tema, A.-ov roman postaje prava ljudska panorama u kojoj ideje nikada nisu odlune
tvrdnje ved splet nada, tenji i sumnji, a vjera iz koje se raa A.-ova vizija je vjera u solidarmost svega
ivoga koju svatko nosi duboko u sebi (bio fratar ili vezir, konzul ili lijenik)
ta unutarnja perspektiva duha projicira se u romanu na vie razliitih planova:
u prirodi likova i njihovim meusobnim odnosima
u povezanosti dogaaja
u odnosu pisca i prema likovima i prema dogaajima

Likovi romana
junaci romana, za koje se esto tvrdi da su predstavnici zajednica kojima pripadaju, nisu samo
glasnogovornici ideja zajednice; nije vana samo opda ideja nego i posebnost njezina javljanja u svakom
pojedinanom sluaju

Atmosfera romana
roman je zavren 1942. te je pun refleksija o ratnim i nemirnim vremenima povijesti
rat se u romanu javlja kao tvrda i strana , ali i ljekovita stvaru kojem se kroz patnju u svim oblicima
prekaljuje ovjek i postojano provjerava mjera njegove snage i izdrljivosti

Kompozicija romana
kompozicija romana je prstenasta, s prologom na poetku i epilogom na kraju
poetak romana je posljednji petak listopada 1806., a epilog je posljednjeg petka u svibnju 1814.; i epilog
i prolog stavljeni su na isto mjesto, kod izvora umeda, pred Lutvinom kahvom
poetak je dan u stilu starosjedilake devize: Mi smo na svome, a ko doe na tuem je i nema mu
stanka, a kraj je dan u vidu trijumfa njenog prorokog ispunjenja

.
.
- - --- .
.
. . .
. . .
. .
. . . .
. .
, . . ? .

 . . .
. . . ? .
. .
. .
.
. .
. .
. .
. . .
. .
. . .
. . .
.
. .
. .
. . .
.

. . I Xem je bio pesnik. Na turskom I
persijskom je pisao.
. : . . .
. . .
, . ! .
. .
. . . .
?
. . .
. .
. . , , .
. . , . ,
. , . .
. , .
. , , .
. . .
. . .
. .


. . . ,
. . .
. . ,
, .
, .
. 1989.
.
. ,
.
. , .
,,
, , .
. . .
. . . ,
. ? ?
, , . .
, ,
. . .
. .
.
.
....
, - . .

.
. .

. , .
. , ., .
, , . , .
. . .
. .
.

 . .

, .
. .
, ,
.
, . - - : " , . ."

.
.

 Ex Ponto . .
. . .
.
, ?
15. . . ,
. - ,
, , , .
.
, , .
.
, , .
, . .
( ) " ".

. , ,

 ,
. , , .
,
, .
; ,
;
,
.

, , ,
.

; , ,
, .
, , .
,
, . ,
. . ,
.
, , .
,
, , ,
.
, , , ,
.
. .
, , ,

.
: . . . .
, ,
.

 : . . .
. , . ,
. , , , . , ,
, ,
. , , .
! , , . .
,
, . ,
, .
. . .
. .
,
, .
. , .
, "", " ", " ",
.
, .
, .

; .
.
" ", , .
, .
; ,
, . ,
- .
, ,
, .
, , .
" ", , .

, , ( , )
, .
. ,
, , .
, .
.
, : : "
, .
, , , ." .
, .
. .

, ,
. .
. , , ,
-.

,
.
. . .
, , ,
. , ; .
, , , ,
, .
( .)
, ,
,
.
,

. , .

 . ;
: , . ,
, ,
. .
, .
. . .
. -, . ,
. . , .
. , .
. . , . ,
. . .
. . ,
. .
. ( ) . .
! -
.
, , .
, , .
. .
- .
.
, -, , , .
,
, ,
. .
- , ! , . ! . -
, . . - , ?
. , . ? -
- .
- - , , , ,
. . .
.

. . , ,
, , .

 .
.
, .
. , ,
,
.

, , , , , ,
.
. '
, ,
. .
, , , ,
.
.
: " ",
.
, ,
, .

.
: ,
, .
, , .
, , ,
. , ,
, ,
, ,
, -
, , .
, ,

.

 , ,
.

.

, .
, , : . ,
. , .
. ,
, ,
. , , ,
. .
. ,
- -.
, , ,
, ,
, .
. , ,
. ,
, .

, , ,
. ,
, .
-, , : "
, , , .") .
. . ,
. , ,
.
, -, ,
.
,
, .
, , .
,

 , . .
,
, , ;


, : ,,? !",
: ,, !
!"
,
.

, .

. . .
,
, . (
? ?)
, , ,
. , ,
, ,
. , ,
, .
,
: " , ? , ,
!" , ,
, . .
, ,
. , . ,
, : ", , ."
: " , !" ", ,
" . , : "
, 97
,
, . ."
. . ,

. . ,
. .
, , ,

 . . . ,
. . .
. .
, , ,
98
- , , -. - !
: , . !

. . Ex Pontu
, . . , ,
. , . .
, , , , . .
. .
, , . ,
. , .
. , , ,
.
, ,
, . , .
. , ,
. , , ,
. . ,
. , , .