-Esejiz Nacionalne ekonomije

Analiza trenutne svetske privredne krize

Nacionalna ekonomija

Nacionalna ekonomija

Profesor: Dr Biljana Jovanovi Gavrilovi 06/0019

Predgovor:

Student: Lazar Geci

Ovu temu sam izabrao zbog mog velikog interesovanja dogaajima koji su se desili u svetu posebno u sferi politike i ekonomije.Zasto politike i ekonomije zajedno? Jednostavno zato to danas nepostoji ekonomije bez politike a ni politika bez ekonomije.Jaka ekonomija daje jaku politiku,jaka politika daje jaku ekonomiju. Osvrnuu se na etri vane ekonomije sveta: (SAD,Japan,Kina, zemlje EU) i pokuati da dam to bolju sliku o stanju njihovih privreda i problema sa kojima se one suoavaju kao i uzrocima tih problema.Na pitanje zato samo ove drave, odgovor je jednostavan.Jer predstavljaju vie od polovine svetske ekonomije i kretanje u ovima privredama diktira kretanja u itavom svetu. Koristiu brojne makroekonomske agregate kojima u pokazati stanje tih ekonomija kao to su:BDP, javni dug, spoljno dug, zaposlenost, investicije, devizne rezerve, inflaciju, devizni kurs , uvoz, izvoz,kretanje vrednosti akcija i tako dalje. Takoe u navoditi odgovore vlada pojedninih drava na svetsku krizu, i primere propadanja kompanija koje svojom veliinom zasluuju da budu spomenuti kao posledica svetske krize. Podatke koje u koristiti su uzeti iz raznih publikacija ministarstava finansija razliitih zemalja, centralnih banaka, stranih i domaih strunih asopisa.

Nacionalna ekonomija

Redosled
1.Uzrok svetske krize(4,5 strana) 2.Privreda SAD(6,7,8,9 strana) 3.Privreda Evropske Unije(10,11 strana) 4.Privreda Kine(12,13 strana) 5.Privreda Japana(14, 15 strana) 6.Zakljuak(16 strana)

Nacionalna ekonomija

Uzrok svetske krize

Prvi deo uzroka krize u svetskoj ekonomiji je velika tekua potronja i veliko zaduivanje . Naime brz rast ekonomija u celom svetu od 2000 pa na ovamo duguje se velikom kreditiranju privrede od strane banaka to jest kreditiranje potronje u razvijenijem delu sveta(SAD,EU). Potronja je glavni motor razvoje razvijenih zemalja.Vea tranja znaila je veu ponudu, to je dalje znailo veu proizvodnju.Proizvoai sledei veu tranju su poveavali svoju proizvodnju stime to su sledili staro ekonomsko pravilo da, ako je stopa profita vea od kamatne stope onda sredstva potrebna za poveanje proizvodnje nabave putem zaduivanja to jest u vidu kredita.To jeste ekonomski opravdano ali sa aspekta ponude to jest proizvoaa, dok sa aspekta tranje je sasvim druga stvar. Tranja se nije poveavala usled rasta plata ili pada cena nego usled rasta kreditiranja line potronje u vidu hipotekarnih,ke kredita koje su banke masovno odobravale da pritom nisu obraale panju na bonitet svojih klijenata.Tek sa prolaskom vremena kada je postalo oigledno da klijenti nemogu da vrate kredite kriza poinje. Vlade razvijenih zemalja ubeene u samoregulaciju trita(nevidljiva ruka trita) nisu obraale previe panje na finansijsko trite u vidu kontrole poslovanja kompanija, banaka i regulaciji finansijiskih tokova, to nas dovodi do drugog dela uzroka svetske krize. U elji za to veim profitom to je odlika kapitalizma, finansijske institucije ulaze u poslove visokog rizika (to se ne bi desilo da su vlade adekvatno radile svoj posao) i na taj nain ugrozile finansijsku stabilnost mnogih zemalja. Naime banke i druge finansijske institucije poele su da stvaraju pakete finansijkih derivata u koje su zajedno stavljani sigurni poslovi i rizini poslovi i na taj nain vrili disperziju rizika na veliki broj uesnika i sa tim paketima poeli da trguju na finansijskom tritu.Velika stopa profita mamila je mnoge da uu u tu vrstu poslova nemarei pri tome koliki je rizik.Polako ali sigurno dolazilo je do uplitanja sve veeg broja
4

Nacionalna ekonomija

uesnika.Kada je poelo da uvia da je kriza uzela maha tad je ve bilo kasno.Akcije na svetskim berzama poele su da belee uzastopni nagli pad,finansijske institucije propadaju, raste nezaposlenost, zemlje ulaze u recesiju to je pokazalo da sistem samoregulacije nije dobar kao to se govorilo. Ova kriza podsea na Veliku depresiju 1929-1933 stim to danas drave reaguju mnogo bre i odlunije.teta dananje krize nije iste veliine kao tada a uzrok krize je drugaiji. Uzrok Velike depresije je bio u nerealno visokoj proizvodnji to jest ponudi u odnosu na tranju dok danas uzrok krize nerealno visoka tranja u odnosu na ponudu to je dovelo do prevelikog zaduivanja graana i privrede po mom miljenju. Prvi naznaci krize vide se pri kraju 2007 tokom hipotekarne krize u SAD, dok prava kriza nastupila poetkom septembra 2008 naglim padom vrednosti akcija na svetskim berzama, bankrotom finansijskih institucija pre svega banaka, zatvaranjem fabrika, otputanjem radnika, padom BDP-a i tako dalje.

Nacionalna ekonomija

Privreda SAD
SAD predstavljaju najveu ekonomiju na svetu a ujedno i jedinu supersilu. Posebna panja bie posveena privredi SAD zbog toga to se svetska kriza prva pojavila na njenom tritu i odatle se prenela na ceo svet. U SAD su banke godinama unazad odobravale jeftine hipotekarne kredite za kupovinu nekretnina a da pri tome nisu proveravale bonitet klijenata. 2007 dolazi do izraaja nemogunost amerikih graana da plate dospele rate za kredite.Tada dolazi do hipotekarne krize. Osnova krize je u tome kada graani nemogu da izmire obaveze, banka zaplenjuje nekretninu(najee je to bila kua), izbacuje je na trite da bi njenom prodajom namirila svoja potraivanja. Tako je veliki broj neizmirenih obaveza rezultirao velikim brojem zaplena nekretnina i stavljanjem tih nekretnina na trite. Zakon ponude i tranje je uinio svoje.Tranja se smanjivala usred smanjivanja platene sposobnosti graana dok je ponuda nekretnina rasla usled izbacivanja na trite velikog broja zaplenjene nekretnine, cena je poela da pada do te granice da je vrednost nekretnina bila ispod visine vrednosti odobrenih kredita.Tako su banke jedna za drugom poele da objavljuju da su u nemogunosti da naplate kredite i da trpe velike gubitke. Prva rtva hipotekarne krize u Americi su banke: Meril Linch,Limen Brothers(etvrta po veliini banka u Americi), Indy Mac Bankcorp(druga po veliini hipotekarna banka u Americi) kao i mnoge druge manje banke.Kao rezultat uputanja u rizine poslove finansijskih derivata u kojoj su u velikoj meri bili zastupljeni ba hipotekarni krediti kriza se poela prelivati u druge finansijske institucije. Tri najvee osiguravajue kue u Americi AIG(najvea osiguravajua kua na svetu),Fani Mej(druga po veliini osiguravajua kua u Americi,Fred Mek(trea po veliini osiguravajua kua u Americi) su morale biti spasavane od strane federalne vlade SAD (po reniku socijalizma) nacionalizovane su, time to je vlada SAD postala veinski vlasnik ovih osiguravajuih kua. Najvea banka u SAD SitiGroup(ija je vrednost procenjivana pre krize na 2000 miljijardi dolara) je na poetku krize zatraila kredit od 25
6

Nacionalna ekonomija

miljijardi dolara koji je i dobila da bi dva nepuna meseca zatim Vlada SAD kupila udeo u banci u iznosu od 20 miljijardi dolara i postala garant rizine imovine u iznosu od 306 miljijardi dolara. Ovo su sve primeri finansijskih institucija koje su prve u poetku nastradale.Kao rezultat banke su prestale jedna drugoj da pozajmljuju novac to se polako poelo da odraava na velike proizvoae kojima je taj novac potreban da bi mogli normalno da obavljaju svoju delatnost.Tu se najvie misli na automobilsku industriju(General Motors,Ford,Crysler). Ove tri kompanije ine okosnicu amerike autoindustrije.Poetkom novembra ove kompanije su traile zajam od vlade u iznosu od 25 miljijardi dolara kako bi se spasle bankrota, samo nedelju dana posle traile su 34 miljijarde dolara.Vlada SAD im je odobrila zajam od 16 miljijardi dolara kako bi ih spasla. Poto je amerika ekonomija tesno vezana sa svim drugim ekonomijama, kriza koja je prvobitno pojavila na njenom tlu se rairila na sva druga trita na svetu. Glavni oblik u kome se kriza rairila je u padu vrednosti svih berzi na svetu Svi berzanski indeksi u americi belee pad i to se vidi u sledeem podacima: Indexi DOW NASDAQ S&P 500 25 dec 2008 8468 1524 868 25 dec 2007 11530 2172 1223 Pad u % u Zabeleena odnosu na 07 max vrednost -36,16 13563 -42,51 2727 -40,88 1498

Svi ovi primeri dokazuju da je kriza poela da uzima maha i da se njene glavne posledice mogu oekivati tek u prvoj polovini 2009 godine. Kao odgovor vlade na nastalu krizu, Kongres SAD je odobrio spasonosni paket od 700 miljijardi dolara kojim bi se otkupili loi hipotekarni krediti od banaka koje se nau u situaciji da bankrotiraju.Ovo je izuzetno konzervativan paket iz perspektive americkog ekonomiste. Naime SAD kao zemlja koja se danas predstavlja kao stub ili osniva liberalnog kapitalizma zagovaraju tezu da se trite mora prepustiti samoregulaciji i da se drava minimalno mea u poslove trita, meutim spasonosni paket upravo to radi.Takvo meanje u trite bila je odlika socijalizma koji je u velikoj meri finansirao preduzea novcem poreskih
7

Nacionalna ekonomija

obaveznika to je i ovde sluaj.Moda smo svedoci nastupanja socijalistikog kapitalizma u sferi meunarodne ekonomije. Poznato je da su SAD kao i mnoge druge razvijene zemlje potroake nacije te da su svoju potronju finansirale iz kredita kako iz domaih tako iz stranih izvora.Amerika privreda po podacima mnogih instiucija dnevno se zaduuje preko 2 miljijardi dolara.

Sledea tabela pokazuje rast spoljnog duga SAD u periodu od 2000 do 2008 godine gde se vidi konstantan rast zaduenosti amerike privrede: Godina Iznos spoljnog duga -2000 5662 miljijardi dolara -2001 5943 miljijardi dolara -2002 6405 miljijardi dolara -2003 6997 miljijardi dolara -2004 7596 miljijardi dolara -2005 8170 miljijardi dolara -2006 8680 miljijardi dolara -2007 9229 miljijardi dolara -2008 10567 miljijardi dolara Rast spoljnog duga je izrazito veliki i on se pripisuje rastu potronje amerikog drutva. Svi smo svedoci slike kako ameriki graani ive.Glomazne kue,veliki automobili koji troe u proseku preko 16 litara goriva, luksuzna putovanja i jo dosta toga. Stopa zaduenosti SAD iznosi 76,33% to svrstava SAD u red visoko zaduenih zemalja. Nezaposlenost u Americi je porasla na kraju 2008 na 7,2% to je najvea stopa nezaposlenosti u poslednjih 16 godina tanije od januara 1993 godine.U zadnja etri meseca 2008 u Americi je posao izgubilo skoro 2 miliona ljudi.Amerika federalna banka objavila je u decembru da ameriki BDP opao za 0,5% u etvrtom kvartalu 2008 i tako ispunila ekonomsku pretpostavku da je privreda zapala u recesiju kada BDP uzastopno u dva kvartala opada.

Nacionalna ekonomija

Iako ovi podaci pokazuju da u SAD-u postoji ozbiljna kriza paradoksalno je da su vladine obveznice i dalje hartije u koje se najvie ulae u svetu i koje su i dalje vrlo traene.Razlog tome je poverenje i sugurnost koju Vlada SAD ima u svetu. Inflacija od novembra 2007 do novembra 2008 iznosi 1,9% to je pokazuje stabilnost cena. Ipak po prognozama ekonomskih strunjaka i izjavama ljudi koji rade u dravnoj administraciji najvei udar krize se oekuje u prvoj polovini 2009 i da amerika privreda oekuje oporavak tek krajem 2009 godine.

Kriza koju su izazvale same Sjedinjene Amerike Drave kotala ih je prema pisanju novina preko 4600 miljijardi dolara, poreenja radi svi ostali dogaaji koji su obeleili Ameriku a i svetsku istoriju i na koje je Amerika potroila novac iznose 3920 miljijardi dolara u tu sumu su ukljueni sledei dogaaji: - Maralov plan je kotao 115,3 milijardi dolara, - kupovina Luizijane 217 milijardi dolara, - put na Mesec 237 milijardi dolara, - kriza Udruenja za utedu i pozajmice (takozvana S&L kriza) 256 milijardi dolara, - Korejski rat - 454 milijardi dolara, - Nju dil - 500 milijardi dolara, - rat u Iraku 597 milijardi dolara, - Vijetnamski rat 698 milijardi dolara, - NASA - 851,2 milijardi dolara. Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama je rekao da kada bude preuzeo predsedniku funkciju pokrenuti dodatni plan o za spasavanje amerike ekonomije u iznosu od 800 miljijardi dolara.Kao to se vidi Amerika je vrlo ozbiljno shvatila krizu ali je zbog njene kasne reakcije svet dozivljava najgoru krizu od Velike depresije.

Nacionalna ekonomija

Privreda Evropske unije

Evropska unija je nastala 1951 kao Evropsko organizacija za ugalj i elik.Dananju formu je dobila 1993 sporazumom koji je potpisan u Holandiji.Danas okuplja 27 drava lanica. Razlog zato prouavam privredu EU kao celini je zato to i jeste celina.Sa prolazom vremene sve vie i vie se otvaraju trita drava lanica i meusobno se povezuju i tako stvarajui veliko trita koje ima oko 500 miliona stanovnika i ini 30% svetskog BDP-a. Takoe zajednika monetarna i fiskalan politika daju joj odlike jedne celine.Evro kao moneta koristi se u 15 lanicama EU i buet od 120,7 miljijardi evra dokazuju da Evropska unija fukcionie kao jedan sistem.I kao svaki drugi sistem i na nju je uticala i dalje utie ekonomska kriza koja potresa svet. Zato kaem ekonomska kriza?Zato to se finansijske kriza prenela sa domena banaka i u domen preduzea. U Evropi nije bilo bankrota banaka kavih je bilo u SAD ali je bilo velikih preuzimanja od strane drave.Evo i nekih podataka i primera. U Nemakoj dolo je do spasavanja banke Hipo. Izvoz Nemake je opao za 11,8 u novembru 2008 u odnosu na novembar 2007. Spoljnotrgovinski suficit je u novembru bio 10,7 milijardi evra, dok je u istom mesecu 2007. iznosio 19,4 milijardi.Ipak nemaka je i dalje najvei izvoznik na svetu, blizu 1000 miljijardi vredan izvoz,Od januara do novembra 2008. je vrednost nemakog izvoza iznosila 927 milijardi evra Britanske vlada je postala najvei akcionar u bankama HBOS i RBS prethodno odobrivi kredit od 35 miljijardi funti za 4 najvee banke u Britaniji (HBOS, RBS, Berkliz, Lojds TSB),dok je za kredite
10

Nacionalna ekonomija

komercijalnih banaka obezbedila garanciju od 250 miljijardi funti, uz dodatnih 100 miljijardi sa kojima bi se nenaplativa potraivanja zamenila za obveznice amerikog Trezora Kriza u Evropskoj uniji najvie je pogodila Maarsku koja je u poslednjih nekoliko godina postala zavisna od stranih investicija.Maarskoj je odobren kredit od strane EU i MMF u iznosu od 6,3 miljijardi i 15,7 miljijardi evra. Irska koja je vaila za evropskog tigra danas se nalazi u recesiji.Recesija prati i Nemaku,Francusku,Velika Britaniju,Italiju,paniju. Imamo zemlju koja nije u Evropskoj uniji ali pripada evropskom kontinetnu i koja je do izbijanja krize vaila za ekonomski jaku i stabilnu dravu. Island je do poetka krize imao veliki standard stanovnitva a glavni izvor jakog standarda je bio veoma razvijen bankarski sektor.Bankarski sektor je toliko bio razvijen da je njegova vrednost bila tri puta vea nego BDP Islanda(12,3 miljijardi dolara).Meutim kada je kriza stigla Island naao na ivici bankrota te je morao da nacionalizuje tri najvee banke u zemlji i da zatrai kredit of MMF-a u iznosu od 2,1 miljijarde evra koje je i dobio. Stopa nezaposlenosti u EU iznosi 7,1% to je manje nego u SAD. Svi berzanski indeksi belee pad to pokazije i sledea tabela: Indeksi Najvea vrednost Sadanja vrednost Promena u % u 52nedelje FTSE 100 6376.50 4426.19 -30,58 Dax 7732.02 4719.62 -38,96 IBEX 35 14431.90 9199.90 -36,25 Bel 20 4013.34 1970.54 -50,90 Cac 40 5403.51 3246.12 -39,92 Na tabeli se vidi da je vrednost indeksa pala u proseku za oko 40%.Poto je evropska privreda usko povezana sa amerikom nju isto oekuje najai udar u prvoj polovini 2009 godine.Inflacija u zemljama evrozone iznosi 2,5% to je za 0,6% vie nego u SAD-u.Prognoze rasta evropskog BDP-a u narednom period su sledee: -1,2% rast BDP-a u 2008 godini -0,1% rast BDP-a u 2009 godini(prognoza evropske komisije) -0,9% rast BDP-a u 2010 godini(prognoza evropske komisije) U prognozama se vidi da e evropska privreda biti na ivici same recesije a mozda i u recesiji. Vlade zemalja evrozone(Nemaka,Francuska,panija i druge) odobrile su ukupno 820 miljijardi evra kojima e garantovati za nove kredite
11

Nacionalna ekonomija

komercijalnih banaka.Takoe zemlje evropske unije su oformile zajedniki fond u vrednosti od 200 miljijardi evra gde je svaka zemlja obezbedila novac u iznosu od 1,5% svog BDP-a. Evropa po prognozama ekonomskih strunjaka lake e izai iz krize nego SAD.

Kineska privreda
Kina kao zemlja sa najveim brojem stanovnika na svetu za mnoge predstavlja buduu supersilu.Njeno ogromno trite predstavlja odlinu ansu za one koje bi da zarade. Kina je postala jedna od najznaajnijih globalnih ekonomija danas (u prologodinjem rastu globalne ekonomije kineski doprinos je bio 27 odsto). Kinu posmatram kao zemlju koja prva ima drutveni i ekonomski koji ja nazivam kapitalistiki socijalizam.Drutveno je ureena kao socijalistika zemlja dok ekonomski sistem sve od 1970 godine ureuje tako da uzima najbolje odlike kapitalizma. Prognoziralo se pre krize da bi kineski BDP- sustigao i prestigao BDP Sjedinjenih Amerikih Drava do 2025 godine. Kina je od 2002 godine uzastopno beleila dvocifrenu stopu rasta BDPa.Njene devizne rezerve su najvee na svetu preko 1900 miljijardi dolara. Njen BDP iznosi 7000 miljijarde dolara. Sve su ovo bili pokazatelji koji su davali velika oekivanja ali kako je svetska kriza dola pokazalo se da su mnogi bili nerealni u svojim procenama. Kina nije imuna na krizu toliko koliko se mislilo da jeste.Poto Kina najvei deo svog izvoza izvozi u zemlje kojima preti ili koje se ve nalaze u recesiji neizbeno je da i ona oseti posledice.

12

Nacionalna ekonomija

Najvei udar trpi izvoz, poto tranja u inostranstvu opada te kineski privrednici ostaju bez narudbina.Izvoz je poslednjih nekoliko godina bio glavni motor velikog privrednog rasta te je sada prvi put opao u poslednjih 7 godina.Veoma zavisna od izvoza, koji u BNP-u uestvuje sa 40 odsto (uglavnom tekstil, elektronika, igrake, nametaj...), Kina nema opciju da gubitak porudbina sa spoljnih trita u celosti nadoknadi domaom potronjom: za razliku od Amerikanaca, Kinezi su tedie, a ne troadije . Spoljni dug Kine (ne raunajui Hongkong, Makao i Tajvan) do poetka oktobra je dostigao 442 milijarde dolara. U novembru ostvaren je izvoz od oko 115 milijardi dolara ili 2,2 odsto manje u odnosu na isti mesec prole godine, to je prvi pad jo od juna 2001. godine. Ekonomisti su oekivali rast izvoza od 15 odsto i rast uvoza od 12 odsto, u poreenju sa novembrom prole godine.Simptomi da je i Kina zaraena virusom sa Volstrita su mnogobrojni: cena elika, jednog od kljunih izvoznih proizvoda, nia je za oko 40 odsto od svog junskog vrhunca od 870 dolara za tonu, to je velike tamonje eliane prinudilo da proizvodnju reduciraju i za petinu. U prvoj polovini ove godine propalo je oko 67.000 (od ukupno 4,2 miliona) kineskih malih i srednjih preduzea. Katance na kapije stavilo je i 3,631 (53 odsto) proizvoaa igraaka. Izvoz uglja je u oktobru opao za 53,6 odsto u poreenju sa oktobrom prole godine. Cene na tritu nekretnina u prolom mesecu bile su za oko 35 odsto nie u poreenju sa prolom godinom. To dramatino ilustruje kako se naglo usporio rast etvrte po veliini svetske privrede, kao reakcija na svetsku finansijsku krizu. I pored toga to je uvoz pao znaajno vie od izvoza, trgovinski suficit Kine je u novembru porastao na rekordnih 40,1 milijardu dolara, premaivi prethodni rekord od 35,2 milijarde dolara iz oktobra, pokazali su podaci Carinske uprave Kine. Kineska inflacija pala je na najnii nivo u protekle gotovo dve godine poto je oslabio pritisak otrih poskupljenja hrane i goriva.U oktobru je inflacija bila 4 procenta na godinjem nivou, a u februaru 8,7 odsto, najvia u proteklih 12 godina. Kina e po prvi put od 2002 godine u 2008 godini imati jednocifrenu stopu rasta BDP-a 9,5% dok prognoze u 2009 godini nisu ni malo ohrabrujue.Oekuje se najmanji rast od 1990 u iznosu od 7,5% na godinjem nivou.Kini je zbog njenog velikog trita rada potreban godinji

13

Nacionalna ekonomija

rast od minimum 8% godinje kako bi zaposlila pridolu radnu snagu i izbegla mogue socijalne nemire. Berzanski indeks u Kini su pali kako i svuda u svetu to pokazuje sledea tabela: Indeks Najvea vrednost Sadanja Promena u % u 52nedelje vrednost Hong Kong Hang 26468.13 13971.00 -47,21
Seng

Kineska vlada je usvojila spasonosni paket u vrednosti od 586 miljijardi dolara kako bi prevazila i ublaila efekte svetske krize na njenu privredu.To je oko 16% kineskog BNP.Pomenuta svota bie potroena na finansiranje: nacionalne infrastructure(za nove pruge, puteve, podzemne eleznice, aerodrome, luke, central) projekte za unapreivanje socijalnog standarda: radnike stanove i obnovu podruja pogoenih nedavnim zemljotresima. Kinu kao i druge zemlja oekuje burna godina ali zahvaljujui velikoj brizi od strane drave i njenim politikim ureenjem pretrpeti najmanju tetu.

Japanska privreda
Japan druga najvea ekonomija na svetu posle SAD-a ima BDP u iznosu od 2490 miljijardi dolara. Japan se odlikuje visokom stopom produktivnosti.Visoka stopa upotrebe najnovije informacione i robomehanike tehnologije daje japanskoj privredi veliki proizvodni kapacitet i mogunost izvoza automobilskih i elektro tehnikih proizvoda. Japanska privreda kao i Kina u velikoj meri zavisi od izvoza.To je zato to Japan uvozi skoro sve sirovine te jedini bilans za toliki uvoz je izvoz gotovih proizvoda(automobila, brodova, i razne vrste elektronike). Kako se tranja smanjuje tako se smanjuje i japanski izvoz. U novembru 2008 godine izvoz je iznosio 5.300 milijardi jena (60 milijardi dolara) dok je uvoz pao za 14 odsto, na 5.550 milijardi jena (62 milijarde dolara). Najai deo japanske privrede je automobilska industrija koja trpi velike gubitke zbog pada tranje za automobilima. Izvoz u SAD, najveu ekonomiju sveta, u novembru je potonuo za rekordnih 33,8 odsto, to je bio 15. uzastopni mesec pada.
14

Nacionalna ekonomija

Japanski izvoz u Evropu uruio se za 30,8 proceneta, a prodaja automobila Evropljanima pala je za 37,2 odsto. Proizvia automobila Tojota srezao je oekivanja ovogodinjeg profita na 550 milijardi jena (5,5 milijardi dolara), to je treina iste zarade iz prole godine. Pad izvoza je izraen i u elektronskoj industriji. Japanska kompanija "Fudi elektrik" otpustie oko 2.000 od ukupno 6.900 radnika na odreeno vreme u ovoj godini.Razlog tome je to u est meseci zakljuno sa septembrom, "Fudi" je zabeleio neto gubitak od 10,7 milijardi jena (oko 86 miliona evra). I glavni "Fudijevi" konkurenti - "Soni" (Sony) i "Toiba" (Toshiba) - predizumaju sline korake u cilju tednje.Soni, iji je profit u tromeseju juli-septembar potonuo za 72 proceneta, oekuje da e zaraditi 59 odsto manje nego poslovne 2007. Industrijska proizvodnja Japana je u novembru opala za 8,1 odsto u odnosu na oktobar to je njeno najvee smanjenje ikada Nezaposlenost je porasla za 0,2 odsto, na 3,9 procenata. Bez posla je u novembru bilo 2,56 miliona Japanaca. Kao rezultat ovih dogaaja Japan je uao u recesiju. BDP Japana smanjen za1,2 procenta na godinjem nivou, u poreenju s prvobitnom prognozom rasta od 0,1 odsto. To je prvo smanjenje BDP od tromeseja juli-septembar 2006., kada je pad iznosio 0,5 procenata na godinjem nivou. Pad japanske privrede je, uz klizanje amerikog dolara, doprinelo velikom slabljenju japanskog trita akcija Nikei (Nikkei) to pokazuje sledea tabela: Indeks Najvea vrednost Sadanja Promena u % u 52nedelje vrednost Nikkei 225 14593.59 8836.80 -39,44 Japanska vlada je u vie navrata upumavala desetine miljijardi dolara u svoje finansijsko trite kako bi spreila prevelike oscilacije na deviznom kursu i na berzama. Japanski premijer Taro Aso nedavno je odobrio paket ekonomske pomoi od 275 milijardi dolara za poveanje kredita za mala preduzea i 20 i po milijardi dolara u gotovom za graane. Vrednost deviznih rezervi Japana pala je za 18,17 milijardi dolara od kraja septembra do kraja oktobra, na 977,72 milijarde dolara ipak Japan dri drugu poziciju po visini deviznih rezervi posle Kine to joj prua veliku sigurnost.
15

Nacionalna ekonomija

Japan kako se ini je najtee pogoen trenutnom svetskom krizom I njegove posledice po japansku privredu je teko predvideti.

Zakljuak
Moj jedini zakljuak posle ove analize je da liberalni kapitalizam doiveo udar posle koga nemoe da se nastavi da se primenjuje u obliku u kome se do sada primenjivao.Moe se oekivati vea uloga drave kao regulatora i kontrolera finansijskih tokova u zemlji.Njena uloga postae vaan faktor stabilnosti koji e pruati dalji osnovu za napredak. Realno je oekivati da se sadanji pokazatelji pogoraju a tu posebno mislim na zaposlenost i izvoz.Sa smanjenjem rasta privreda smanjuje se i tranja to dovodi do smanjivanje proizvodnje i otputanje radnika.Zemlje koje najvie izvoze i kojima je izvoz motor njihovog razvoja trpe udar na njihov spoljnotrgovinski balans. Kriza je usporila svetsku ekonomiju to se moe videti iz sledee tabele svetskog indeksa: Indeks Najvea vrednost Sadanja Promena u % u 52nedelje vrednost BBC Global 30 6042.30 5087.20 -15,80
16

Nacionalna ekonomija

Kriza e trajati po prognozama ekonomskih strunjaka do kraja 2009 godine sa znacima oporavka tek u 2010 godini. Ja kao student ekonomije mislim da ova prognoza moe da se odnosi na razvijenije zemlje koje imaju sredstva da se suoe sa krizom ali da e kod zemlja koje su u razvoju i zemlje koje su siromaene kriza trajati i kroz 2010 godinu.

17