UPUTSTVO ZA PRIPREMANJE STRUNOG DELA ISPITA IZ GRAEVINSKE STRUKE OBLAST GRAEVINSKE KONSTRUKCIJE

PITANJA kod polaganja STRUNOG ISPITA ZAKONI Zakon o planiranju i izgradnji 1. Pravila graenja 2. Informacija o lokaciji 3. Ko izdaje lokacijsku dozvolu 4. Dokumenta koja se prilau uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole 5. ta sadri lokacijska dozvola 6. Parcelizacija i preparcelizacija 7. Ko sprovodi plan parcelizacije odnosno preparcelizacije 8. Pojam: graevinsko zemljite, vrste graevinskog zemljita 9. Vrste tehnike dokumentacije 10. ta obuhvataju prethodni radovi 11. Sadraj prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti 12. Sadraj generalnog projekta 13. Sadraj idejnog projekta 14. Sadraj glavnog projekta 15. ta se radi kada je glavni projekt izraen prema propisima drugih zemalja. 16. Posebne vrste glavnog projekta 17. Izvoaki projekt - ko ga izrauje, odnosno sadraj 18. Projekt izvedenog objekta, ko ga izrauje a ko overava, odnosno sadraj 19. Ko ima pravo da izrauje tehniku dokumentaciju 20. Uslovi koje mora da ispunjava odgovorni projektant 21. Ko ima pravo da vri tehniku kontrolu tehnike dokumentacije 22. Uslovi koje mora da ispunjava vrilac tehnike kontrole 23. Revizija projekata koji delovi tehnike kontrole podleu reviziji, za koje objekte, ko vri reviziju 24. ta se proverava prilikom revizije projekata 25. Ko izdaje graevinsku dozvolu 26. Koji dokumenti se prilau prilikom izdavanja graevinske dozvole 27. Sadraj graevinske dozvole 28. Na osnovu ega se izvode pripremni radovi 29. Za koje objekte se izdaje privremena graevinska dozvola 30. Prijava radova 31. ta obezbeuje investitor pre poetka radova 32. Ko moe da vri graenje 33. Uslovi koje mora da ispunjava odgovorni izvoa radova 34. Obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova 35. Zadatak strunog nadzora 36. Ko moe da vri struni nadzor 37. Kako se utvruje podobnost objekta za upotrebu 38. Ko formira Komisiju za tehniki pregled objekta 39. Ko moe biti lan Komisije za tehniki pregled 40. Ko izdaje upotrebnu dozvolu

Zakon o standardizaciji 1. Kada je obavezna primena srpskih standarda Zakon o tehnikim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglaenosti proizvoda s propisanim zahtevima 1. Definicija tehnikog propisa Zakon o javnim nabavkama 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Ko je naruilac javne nabavke Predmet ugovora o javnoj nabavci radova Vrste postupaka javne nabavke Otvoreni postupak javne nabavke Restriktivni postupak javne nabavke Sadrina konkursne dokumentacije Principi odreivanja tehnikih specifikacija

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

1. 2. 3. 4. 5.

Pri kojim postupcima treba obezbediti preventivne mere u bezbednosti i zdravlju na radu Naela pri obezbeivanju preventivnih mera koje preduzima poslodavac Pre poetka rada, Poslodavac je duan da ....... Koje vrste povreda na radu, kom organu i o kom roku Poslodavac je duan da prijavi Kaznene odredbe za zaposlene koji ne primenjuju propisane mere za bezbedan i zdrav rad

Pravilnici PRAVILNIK O SADRINI I NAINU IZRADE TEHNIKE DOKUMENTACIJE ZA OBJEKTE VISOKOGRADNjE Delovi tehnike dokumentacije Sadrina tehnike dokumentacije Sadraj Opte dokumentacije Sadraj Projektnog zadatka Idejni projekt konstrukcije Kada se izrauje Projekt pripremnih radova Glavni projekt konstrukcije

PRAVILNIK o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole1. 1. ta je lokacijska dozvola 2. Ko izdaje lokacijsku dozvolu 3. ta sadri informacija o lokaciji

4. Sadrina lokacijske dozvole PRAVILNIK o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole 1. 2. 3. 4. 5. ta sadri zahtev za izdavanje graevinske dozvole Kada se izdaje graevinska dozvola za pripremne radove i ta ona sadri ta sadri graevinska dozvola za prvu fazu gradnje ta se podnosi uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole prve faze Krajnji rok za podnoenje zahteva za drugu fazu gradnje

Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnike kontrole glavnih projekata 1. ta proverava tehnika kontrola 2. ta proverava tehnika kontrola kod objekata od znaaja za Republiku 3. Da li tehnika kontrola proverava tanost numerikih i grafikih rezultata u predmetnom projektu 4. ta sadri izvetaj o tehnikoj kontroli 5. ta proverava tehnika kontrola projekata izraenih po propisima drugih zemalja Pravilnik o sadrini i voenju strunog nadzora 1. Nata se odnosi struni nadzor 2. ta obuhvata struni nadzor 3. Koje e mere primeniti Nadzorni organ u sluajevima kada nastupe okolnosti koje nisu predviene projektom

Pravilnik o sadrini i nainu voenja knjige inspekcije i graevinskog dnevnika. 1. Ko ima pravo upisivanja u graevinski dnevnik 2. Kako se otvara (zapoinje) graevinski dnevnik 3. Ko vodi graevinski dnevnik i knjigu inspekcije 4. ta unosi u graevinski dnevnik odgovorni izvoa radova a ta Nadzorni organ Pravilnik o sadrini i nainu osmatranja tla i objekta u toku graenja i upotrebe 1. ta obuhvata osmatranje tla i objekta 2. Koja se tehnika dokumentacija izrauje u smislu ovog pravilnika 3. ta sadri Glavni projekt osmatranja tla i objekta

PRAVILNIK O SADRINI I NAINU VRENjA TEHNIKOG PREGLEDA OBJEKTA I IZDAVANjU UPOTREBNE DOZVOLE 1. Kada se vri tehniki pregled objekta 2. ta obuhvata tehniki pregled 3. ta se utvruje pregledom izgraenosti objekta u skladu sa glavnim projektom, na osnovu koga je objekat graen 4. ta se proverava pregledom poloaja i osnovnih dimenzija objekta

5. ta se proverava pregledom ispravnosti osnovnih elemenata konstrukcije objekta 6. Koji se elementi tehnike zatite objekta proveravaju prilikom tehnikog pregleda 7. ta se proverava pregledom radova ureenja graevinske parcele na kojoj je izgraen objekat 8. ta se unosi u zapisnik o tehnikom pregledu 9. ta sadri zahtev za izdavanje upotrebne dozvole Posebne uzanse o graenju 1. Kada se primenjuju Posebne uzanse o graenju 2. Tri osnovna naela 3. Kako se raunaju rokovi odreeni u danima 4. Koji su sastavni delovi Ugovora 5. Izmene tehnike dokumentacije 6. Mogui uticaji na izmenu cena 7. Produenje roka izgradnje 8. Uvoenje Izvoaa u posao 9. Modaliteti plaanja 10. Privremeno obustavljanje radova 11. Obezbeenje kvaliteta izvedenih radova 12. Primopredaja izvedenih radova Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilitima Odreivanje koordinatora Plan preventivnih mera Prijava gradilita Zadaci koordinatora za izradu projekta Primena naela prevencije kod izvoenja radova Zadaci koordinatora za izvoenje radova Lista radova obuhvaenih ovom uredbom Lista radova pri kojima se pojavljuje specifian rizik od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenih 9. Pregled optih mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilitima 10. Pregled posebnih mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilitima 11. ta sadri plan preventivnih mera 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

PRIMER TEHNIKIH SPECIFIKACIJA 20000 20010 20060 20100 21000 21200 21210 21220 22000 22700 23000 23700 24000 24100 24170 24200 24270 25000 25100 25170 25200 25270 27000 27010 27100 27120 27150 27160 27170 27180 27200 27220 BETONSKI RADOVI OPTE GARANCIJA SKELE I OPLATE ARMATURA OBRAUN I PLAANjE KLASINA (ELINA) ARMATURA MIKRO ARMATURA OD STAKLENIH / POLIPROPILENSKIH VLAKANA ANKERI ZA PREFABRIKOVANE AB PARAPETE OBRAUN I PLAANjE BETON NOVIH ANKERNIH BLOKOVA IN SITU OBRAUN I PLAANjE BETONI NA SAOBRAAJNOM PROFILU IN SITU IVINA ZATITNA TRAKA SA PARAPETOM OBRAUN I PLAANjE SREDNjA ZATITNA TRAKA SA PARAPETOM OBRAUN I PLAANjE BETONI NA SAOBRAAJNOM PROFILU MOSTOVA PREFABRIKOVANI IVINA ZATITNA TRAKA SA PARAPETOM OBRAUN I PLAANjE SREDNjA ZATITNA TRAKA SA PARAPETOM OBRAUN I PLAANjE PREDNAPREZANjE OPTE KABLOVI FORMIRANI OD UADI PRIMENjENI SISTEM ZA PREDNAPREZANjE UAD ZATITNE CEVI KABLOVA MANDRIL CEVI PRESE ZA PREDNAPREZANjE KABLOVI AKTIVNOM KOTVOM SANDUASTOG PRESEKA MOSTA NA SPOLjNOJ STRANI

PRIPREMNI RADOVI ZA INSTALACIJU UADI

27230 27270 27300 27301 27320 27330 27370 27400 27401 27420 27430 27470 27600 27620 27630 27650 27700 27720 27730 27740 27770 28000 28100 28200 28300 28400 28500 28600 29000 29010 29030 29100 29110

PREDNAPREZANjE OBRAUN I PLAANjE KABLOVI AKTIVNOM KOTVOM U UNUTRANjOSTI SANDUASTOG PRESEKA MOSTA - ALTERNATIVA 1 KABLOVI - POSEBNI USLOVI PRIPREMNI RADOVI ZA INSTALACIJU UADI PREDNAPREZANjE OBRAUN I PLAANjE KABLOVI AKTIVNOM KOTVOM U UNUTRANjOSTI SANDUASTOG PRESEKA MOSTA - ALTERNATIVA 2 KABLOVI - POSEBNI USLOVI PRIPREMNI RADOVI ZA INSTALACIJU UADI PREDNAPREZANjE OBRAUN I PLAANjE ZATITA UGRAENIH KABLOVA INEKTIRANjE CEMENTNOM EMULZIJOM INEKTIRANjE VOSKOM IZVETAJ O INEKTIRANjU ELINE PREDNAPREGNUTE IPKE ELINE IPKE SA KONTINUALNIM NAVOJEM IZVOENjE: UPLjE IPKE ANKERI IZVOENjE: PUNE IPKE -ANKERI OBRAUN I PLAANjE REFERENTNI STANDARDI MATERIJALI KOMPONENTE BETONSKI PROIZVODI IZVOENjE ISPITIVANjE PRIPREMA PREDNAPREZANjE: REFERENTNA DOKUMENTA I STANDARDI PODLIVKE OPTE USLOVI VRSTE PODLIVKI SUVE PODLIVKE

29120 29130 29140 29150 29160 29180 29200 29210 29300 29310 29320 29330 29340 29350 29360 29361 29362 29400 29600 29700 29800 29000 29010

PODLIVKE SA ALUMINIJUMSKIM OKSIDOM PODLIVKE SA AGREGATOM OD GVOA PODLIVKE SA VAZDUNIM MEHURIIMA PODLIVKE SA EKSPANZIONIM CEMENTIMA EPOKSI PODLIVKE FABRIKI PRIPREMLjENE MEAVINE HIDRAULIKIM CEMENTIMA TRAENE KARAKTERISTIKE OPTE KONTROLNA ISPITIVANjA OPTE VREME VEZIVANjA PROMENA ZAPREMINE PRITISNA VRSTOA IZDVAJANjE VODE MO RAZLIVANjA OPTE TRAENA METODA ZA ODREIVANjE MOI RAZLIVANjA IZVOENjE GARANCIJE OBRAUN I PLAANjE REFERENTNI STANDARDI ZA PODLIVKE SA

PODLIVKE OPTE Ovi tehniki uslovi odnose se na materijale i metode njihove ugradnje kada se podlivka koristi kao media za prenos optereenja izmeu dva konstruktivna elementa, donje ploe leita i AB leine grede, odnosno za ostvarivanje spoja elemenata dilatacionih sprava sa kolovoznom konstrukcijom. Za podlivku se najee koriste hidrauliki cementi i epoksidi. USLOVI Nakon ugradnje u prostor koji treba da ispuni, a posle ovravanja, podlivka mora da ispuni sledee zahteve: o o o podlivka treba da obezbedi trajan prenos optereenja izmeu dva konstruktivna elementa kada se uklone privremeni oslonci i podmetai podlivka treba da trajno zadri postignutu geometriju (mere) postignute nakon ovravanja podlivka treba da sadejstvuje u prenosu optereenja sa stalnim podmetaima ili ugraenim spravama za finu nivelaciju montanih elemenata

29020

29100 29110 29120 29130 29140 29150 29160

o podlivka treba da obezbedi zatitu od korozije elinih elemenata sa kojima je u kontaktu Od naroite je vanosti da promena zapremine podlivke bude kontrolisana i da se ne javi efekat skupljanja, odnosno da podlivka trajno i potpuno popuni prostor izmeu leita / maine / opreme i fundamenta. Podlivke spravljene od cementa, agregata i vode ovaj uslov ne mogu da zadovolje zbog sleganja prouzrokovanog skupljanjem i izdvajanjem vode (bleeding). U tom sluaju, podlivka deluje samo kao ispuna, dok se prenos optereenja vri preko ugraenih podmetaa. Stoga se podlivkama uvek dodaju aditivi za poveanje zapremine, pored aditiva koji imaju drugu funkciju kontrola konzistencije i vremena vezivanja ..... VRSTE PODLIVKI SUVE PODLIVKE PODLIVKE SA ALUMINIJUMSKIM OKSIDOM PODLIVKE SA AGREGATOM OD GVOA PODLIVKE SA VAZDUNIM MEHURIIMA PODLIVKE SA EKSPANZIONIM CEMENTIMA EPOKSI PODLIVKE Ove podlivke obino se sastoje od dvokomponentnog epoksi veziva i potpuno suvog agregata. Ove podlivke postiu veoma velike vrstoe i imaju dobru adheziju, otporne su na dejstvo veine hemikalija i veoma se dobro ponaaju pod ciklinim optereenjem. Kod epoksi podlivki javlja se takoe efekat skupljanja, meutim proizvoai ovog tipa podlivki daju nain kako ovaj efekt eliminisati. Ukoliko ova je ova podlivka izloena dejstvu visokih temperatura, mehanike karakteristike znatno joj opadaju. Mo razlivanja podlivke je veoma vana za pravilnu ugradnju. Ona uglavnom zavisi od konzistencije ali od "pot-life" meavine. iste epoksi podlivke, sastavljene samo od smole i ovrivaa (katalizatora) nemaju zahtevanu postojanost zapremine i kao takve ne smeju se primeniti, jer je promena zapremine usled skupljanja jako izraena (nekoliko procenata). Vei deo skupljanja obavlja se dok je podlivka u tenom stanju. Kod ovog tipa podlivke moe se javiti i dodatno temperaturno skupljanje jer je polimerizacija epoksida ekzotermika reakcija. Kao posledica ovog skupljanja moe biti pojava prslina u ovrsloj podlivci. Epoksi podlivke obino su meavina smola, posebno pripremljenog agregata, punioca i raznih aditiva koji imaju ulogu redukcije ili potpune eliminacije skupljanja podlivke dok je ona jo u plastinom stanju. Agregat i punioc redukuju temperaturu podlivke u procesu ovravanja jer smanjuju uee epoksi smole po jedinici zapremine. Proizvoai ovog tipa podlivki, prema svojoj recepturi, dodaju i razne aditive kako bi kontrolisali efekat skupljanja, te se kod ugradnje mora strogo potovati propisana procedura. vrstoa na pritisak kod epoksi podlivki je znatno vea u odnosu na podlivke sa hidraulikim cementima pripremljenim tako da imaju slinu mo razlivanja, ujedno i bre se postie - obino nakon 24 sati po ugraivanju mogue je opteretiti podlivku. Ukoliko je epoksi podlivka izloene temperaturi vioj od 500S, mehanike karakteristike joj opadaju, a teenje se poveava. Meutim, mogue je pronai na tritu epoksi podlivke za radne temperature do 1500S. Koeficijent temperaturnog izduenja epoksi podlivke je 3 - 4 puta vei u odnosu na kontaktni beton. O ovom efektu se mora voditi rauna kod projektovanja geometrije podlivke - ograniena visina i mali ispusti podlivke u odnosu na gornju leinu plou su za preporuku.

29180

FABRIKI PRIPREMLjENE MEAVINE ZA PODLIVKE SA HIDRAULIKIM CEMENTIMA

Ovaj tip podlivki najee je u primeni. Fabriki pripremljena meavina (obino pakovana u dakovima) sadri hidrauliki cement, agregat i aditive. Na gradilitu se dodaje samo voda u propisanoj razmeri. Time je postignuta uniformnost karakteristika podlivki, a sam proizvod podvrgnut je kontroli kvaliteta ve u fabrici. Same karakteristike podlivke, ali i cena pakovanog proizvoda variraju od proizvoaa do proizvoaa. vrstoa na pritisak kod podlivki sa hidraulikim cementom obino se kree izmeu 35 i 60 MPa, dok se moduo elastinosti kree u granicama izmeu 21000 i 35000 MPa. Adhezija za beton odnosno elik, kod ovog tipa podlivke, nije visoka te se ona nesme koristiti za prenos zateuih sila. vrstoa na pritisak, po pravilu se razvija vrlo brzo, te se nakon 48 -96 sati nakon ugradnje (u zavisnosti od ambijentalne temperature i nege) mogu leita / maine / oprema pustiti u funkciju, naravno uz predhodnu kontrolu dostignute vrstoe. Otpornost na mraz ovog tipa podlivki je dobra zbog svoje visoke pritisne vrstoe i malog upijanja vode. Otpornost na dejstvo hemikalija je indentina sa otpornou betona. Ukoliko je predviena zatita okolnog betona, ista se mora izvesti i za podlivku. TRAENE KARAKTERISTIKE OPTE U Projektu sanacije / rekonstrukcije mosta Gazela primeniti podlivke sa velikom moi razlivanja 600 mm pri visini podlivke od 40 mm. Traena pritisna vrstoa posle 24 asa: minimum 30 MPa Traena pritisna vrstoa posle 28 dana: minimum 50 MPa Podlivka, nakon ovravanja, mora da zadri, kao minimum, zapreminu koju je imala prilikom ugradnje. KONTROLNA ISPITIVANjA OPTE Podlivke pripremljene sa cementima treba podvri sledeim kontrolnim ispitivanjima ispitivanjima pre ugradnje: o vreme vezivanja o promena zapremine o vrstoa na pritisak (nakon 1, 3, 7, 28 dana) o izdvajanje vode o mo razlivanja Podlivke pripremljene sa epoksi smolama treba podvri sledeim kontrolnim ispitivanjima ispitivanjima pre ugradnje: o vreme vezivanja i "pot life" o promena zapremine o vrstoa na pritisak (nakon 1, 3, 7 dana) o mo razlivanja Kao potreban dokaz kvaliteta ugraene podlivke su ispitivanja vrstoe na pritisak (nakon 1 i 7 / 28 dana) na epruvetama koje su spravljene na gradilitu istovremeno sa ugradnjom podlivke. Epruvete se uvaju u gradilinim uslovima 24 asova (isti uslovi nege kao ugraena podlivka), a zatim se prenose u laboratoriju i podvrgavaju standardnoj nezi. Na svakih zapoetih 1000 kg suve smee za podlivku treba uzeti 1 set epruveta (6 epruveta u setu). 29320 VREME VEZIVANjA Za odreivanje vremena vezivanja poodlivki, moe se koristiti metoda data JUS U.M1.019 Odreivanje vremena vezivanja betonskih meavina merenjem otpora pri utiskivanju igle ili prema EN 1015-9.

29200 29210

29300 29310

29330

PROMENA ZAPREMINE Postoji nekoliko metoda kojima se moe registrovati promena zapremine podlivke. Za razliku od betonskih meavina za optu namenu, gde je praktino potrebno odrediti skupljanje nakon standardnog vremena, testovi koji treba da daju odgovor o promeni zapremine podlivke treba da prikau i vremenski tok te promene. Zato sa merenjem promene zapremine treba zapoeti odmah nakon ugradnje, pratiti promenu zapremine u procesu vezivanja, te nakon 6, 12 sati, odnosno nakon 1, 2, 3 i 7, 28 dana. Podlivke koje u posmatranom periodu imaju pik (maksimalnu promenu zapremine) jednak ili manji od 3%, odnosno promenu zapremine nakon 28 dana jednaku ili veu od +0% ispunjavaju traene uslove. Ispitivanje promene zapremine obino se vri preko mikrometarskog mosta, ili se mogu koristiti i optike metode. Primenom optike metode mogue je registrovati promenu zapremine podlivke i u toku procesa vezivanja. Osnovni princip testa prikazan je na gornjoj skici. Podlivka se uliva u cilindar dimenzija F50 * 100 mm, a na vrh podlivke postavlja se plastina loptica. U zavisnosti od promene zapremine, loptica se vertikalno pomera, a veliina tog pomeranja oitava se na skaliranom milimetarskom papiru.

29340

PRITISNA VRSTOA Kako je podlivka stalno u nekoj vrsti triaksijalne kompresije, epruvete koje se spravljaju za ispitivanje vrstoe na pritisak moraju da simuliraju ovo stanje. Nakon ulivanja u kalupe epruveta, podlivku prekriti elinom ili staklenom ploom. Plou opteretiti, kako nebi dolo do njenog izdizanja tokom procesa vezivanja, kada se u principu deava i najvea promena zapremine. Kod podlivki obavezno se vre ispitivanja pritisne vrstoe posle 1, 3, 7 i 28 dana. Pritisna vrstoa podlivki koje se ugrauju pri plastinoj konzistenciji odreuju se na epruvetama i prema postupku kako je to utvreno u JUS B.C8.022 Ispitivanje vrstoe cementa. Pritsna vrstoa podlivki moe se ispitivati i na epruvetama dimenzija 50*50*50 mm. ili prema EN 101511.

29350

IZDVAJANjE VODE

29360 29361

29362

Ispitivanje kojim se utvruje izvajanje vode kod podlivki koje se ugrauju pri plastinoj konzistenciji vri se prema proceduri kako je to utvreno u JUS U.M8.023 Ispitivanje izdvajanja vode i promene zapremine inekcione smee, odnosno prema postupku datom u fib bulletin 20 Grouting of tendons in prestressed concrete MO RAZLIVANjA OPTE Mo razlivanja podlivke je veoma vana za pravilnu ugradnju. Ona uglavnom zavisi od konzistencije ali od "pot-life" meavine. Stoga obavezno sprovesti test razlivanja koji treba da simulira gradiline uslove i koji daje dobre indikacije o stvarnom ponaanju podlivke i ostvarenom procentu sa kontaktnom povrinom donje ploe leita odnosno sa kontaktnom povrinom montanog elementa. Uslovi razlivanja na gradilitu su sigurno drugiji u odnosu na laboratorij-ske, ali na gradilitu razlivanje se pospeuje putem prirunih alata i primenom odreenih mera . TRAENA METODA ZA ODREIVANjE MOI RAZLIVANjA Testom ispituje se mo razlivanja za podlivke visine 25 mm. odnosno 50 mm. Ova metoda daje indicije kako e se ta podlivka razlivati u gradilinim uslovima. Ona daje dobre pokazatelje kada gradilitu oekuje razlivanje na rastojanju do 750 mm. Ureaj za testiranje ima dva dela: a) ulazni sud b) razlivna komora visine 25 / 50 mm. Poklopac razlivne komore napravljen je od providnog klirita. Podlivka itke konzistencije (prema uputstvu proizvoaa) uliva se u ulazni sud. Podizanjem pregrade izmeu ulaznog suda i razlivne komore dozvoljava se masi za podlivanje da se razlije. Pritom, izmereno vreme od podizanja pregrade do dostizanja punog kontakta podlivke sa poklopcem razlivne komore slui kao kriterijum moi razlivanja ispitivane mase za podlivanje. Nakon ovravanja podlivke, uklanjaju se zidovi i poklopac komore. elinim etkama se pree preko gornje povrine ovrsle podlivke radi ocene eventualnog postojanja vazdunih mehurova. Vizuelno se zatim proceni koliki procenat gornje povrine podlivke je bio o kontaktu sa poklopcem razlivne komore. Ambijentalna temperatura i temperatura same podlivke odnosno podloge znatno utiu na mo razlivanja. Stoga testom treba simulirati (koliko je to mogue) stvarne uslove na gradilitu. U sluaju da se podlivanje vri pri ambijentalnim temperaturama niim od +230C, test se radi na sobnoj temperaturi (230S +/- 20S).

APARATURA
Ureaj za testiranje (prema donjoj skici) toperica Termometar Dozatori (menzure) za vodu Grejai (evenualno) Mikser za malter (istog tipa kao to se predvia na gradilitu) Libela

POSTUPAK
Dakove sa suvom meavinom podlivke pripremiti 24 sati pre izvoenja testa. Odloene dakove drati tako da se simulira oekivana ambijentalna temperatura.

Zameati masu za podlivanje prema uputstvu Proizvoaa. Za test sa 50 mm podlivke potrebno je oko 10 000 sm3, dok za test sa 25 mm podlivke potrebno je oko 6500 sm3. Zabeleiti vreme meanja, tip mealice kao i temperaturu mase za podlivanje. Aparat za testiranje namazati sredstvom za tretman oplata, kako bi se spreila adhezija ovrsle podlivke sa samim aparatom. Iznivelisati aparat. Uliti masu u ulazni sud do visine od 280 mm (za test sa 50 mm podlivke) odnosno do visine od 200 mm (za test sa 25 mm podlivke). Nakon 5 minuta, ravnomernim brzim pokretom otvoriti vrata (pokretna pregrada) Zabeleiti vreme kada podlivka prvi put dostigne suprotan kraj komore za razlivanje, odnosno vreme kada podlivka ostvari puni kontakt sa poklopcem na razlivnoj ploi (potpuno ispuni razlivnu komoru). Moe se desiti da pojedine mase za podlivanje ne ispune ovaj uslov - te podlivke se odmah eliminiu. Nakon 24 asa, demontirati poklopac i zidove aparata. elinim etkama se pree preko gornje povrine ovrsle podlivke radi ocene eventualnog postojanja vazdunih mehurova. Vizuelno se zatim proceni koliki procenat gornje povrine podlivke je bio o kontaktu sa poklopcem razlivne komore. Ako je podlivka ostvarila kontakt sa poklopcem razlivne komore na najmanje 85% povrine ocenjuje se kao odlian, za kontakt izmeu 70% i 85% ocena je dobar a ocena lo daje se za kontakt ispod 70%. Za podlivanje predviena Projektom sanacije / rekonstrukcije mosta Gazela, podlivka mora da dobije ocenu odlian.

IZVETAJ
U izvetaju navesti sledee podatke: o datum o sertifikat i uputstvo Proizvoaa podlivke o broj are suve meavine o visina podlivke prilikom testa o tip miksera, vreme meanja o temperatura podlivke pre ulivanja o vreme kada je podlivka doprla do kraja razlivne komore (u odnosu na otvaranje vrata) o vreme kada je podlivka potpuno ispunila razlivnu komoru (u odnosu na otvaranje vrata) o opis kontaktne povrine nakon tretmana elinom etkom o ocena kontakta o eventualno odstupanje od propisane procedure IZVOENjE Uspenost podlivanja u velikoj meri zavisi od projekta fundamenta odnosno leine(oslonake) ploe elementa koji se podliva, ali i od debljine podlivke odnosno klirensa, kao i predvienih pomonih mera u cilju to je mogue bolje ispune prostora predvienog za podlivku. Oslonake ploe treba tako isprojektovati / izvesti da nema depova gde se moe skupljati voda odnosno zarobljeni vazduh. Kod manjih povrina oslonakih ploa podlivka se uliva obino sa jedne strane, a ona u toku razlivanja pred sobom "gura" vazduh. Meutim, kod razlivanja ispod oslonakih ploa veih povrina, neophodno je projektom predvideti mere za kontrolu ugradnje: vei broj rupa za odzraivanje (F10 - 15 mm) vea debljina podlivke

29400

29600 29700

29800

rupe za pristup glave pervibratora do podlivke - prenik glave pervibratora maksimum 30 mm., rupe u oslonakoj ploi F50 mm. - redosled ulivanja mase Prilikom same ugradnje, razlivanje podlivke treba potpomoi "daranjem" pomou elastinih metalnih traka ili ica, ili konopcem sa vorovima predhodno provuenim kroz prostor koji treba da ispuni podlivka. Ree se podlivka ugrauje po principu inektiranja. Kod leita mostova, obino je oslonaka ploa sastavljena iz dve eline ploe: - donje, koja se ugrauje u fundament i koja je u kontaktu sa podlivkom - gornje, koja je sastavni deo samog leita i koja se vijcima vezuje za donju. U tom sluaju, donja oslonaka ploa se obino ugrauje nezavisno od leita. Nakon doterivanja geometrije (poloaj i niveleta), donja ploa se fiksira za fundament kako se ne bi pomerala u toku podlivanja bilo usled promene zapremine podlivke bilo usled nepaljive ugradnje. Na ovoj ploi obino treba predvideti nekoliko rupa F50 mm. Oko ploe postaviti oplatu tako da je obezbeen slobodan prostor izmeu ivice ploe i oplate od minimum 50 mm. po celom obimu. Ulivanje podlivke moe sada biti sa bone strane ili, to je bolje, preko jedne od rupa na ploi. Ukoliko se koristi za ulivanje poseban levak sa rezervoarom, dovoljna je rupa F50 mm., u suprotnom rupa za ulivanje treba da ima prenik F80 - 120 mm. U svakom sluaju, gornju povrinu eline ploe treba zatiti od prljanja tokom ugradnje podlivke. Podlivke visine vee od 50 mm moraju se armirati - armiranje je obino putem zavarene mree postavljene u prostor izmeu fundamenta i ploe. Armatura negativno utie na razlivanje podlivke, te u tom sluaju gotovo je obavezna upotreba prvibratora kao jednog od pomonih sredstava za ugradnju podlivke. Kod podlivki itke konzistencije (ugradnja razlivanjem) minimalna debljina podlivke je 25 mm pri putu razlivanja od 300 mm. Pri poveanju puta razlivanja za sledeih 300 mm. debljinu podlivke poveati za 15 mm. Maksimalna debljina podlivke ograniena je na 100 mm. Ukuliko se podlivka ugrauje pod pritiskom (princip inektiranja) mogua je redukcija gornjih debljina podlivki. GARANCIJE Primenjuju se garantni rokovi koji vae za elemente konstrukcije koji se podlivaju. OBRAUN I PLAANjE Podlivke se ne obraunavaju i plaaju posebno, ve cenu materijala, opreme i rada obraunati u sklopu pozicije / elemenata konstrukcije koji se podlivaju. REFERENTNI STANDARDI Methods of test for mortar for masonry - Part 1: Determination of EN 1015.01 1998 particle size distribution (by sieve analysis) Methods of test for mortar for masonry - Part 2: Bulk sampling of EN 1015.02 1998 mortars and preparation of test mortars Methods of test for mortar for masonry - Part 4: Determination of EN 1015.04 1998 consistence of fresh mortar (by plunger penetration) Methods of test for mortar for masonry - Part 6: Determination of EN 1015.06 1998 bulk density of fresh mortar Methods of test for mortar for masonry - Part 7: Determination of EN 1015.07 1998 air content of fresh mortar Methods of test for mortar for masonry - Part 9: Determination of EN 1015.09 1999 workable life and correction time of fresh mortar Methods of test for mortar for masonary - Part 11: Determination EN 1015.11 1999 of flexural and compressive strength of hardened mortar -

EN EN EN EN EN

1015.12 1015.17 1015.18 1015.19 12192.1

2000 2000 2002 1998 2002

EN

12617.3

2002

EN

12617.4

2002

EN

13395.1

2002

EN

13395.2

2002

EN

13395.4

2002

Methods of test of mortar for masonry - Part 12: Determination of adhesive strength of hardened rendering and plastering mortars on substrates Methods of test for mortar for masonry - Part 17: Determination of water-soluble chloride content of fresh mortars Methods of test for mortar for masonry - Part 18: Determination of water absorption coefficient due to capillary action of hardened mortar Methods of test for mortar for masonry - Part 19: Determination of water vapour Products and systems for the protection and repair of concrete structures - Granulometry analysis - Part 1: Test method for dry components of premixed mortar Products and systems for the protection and repair of concrete structures - Test methods - Part 3: Determination of early age linear shrinkage for structural bonding agents Products and systems for the protection and repair of concrete structures - Test methods - Part 4: Determination of shrinkage and expansion Products and systems for the protection and repair of concrete structures - Test methods - Determination of workability - Part 1: Test for flow of thixotropic mortars Products and systems for the protection and repair of concrete structures - Test methods - Determination of workability - Part 2: Test for flow of grout or mortar Products and systems for the protection and repair of concrete structures - Test methods - Determination of workability - Part 4: Application of repair mortar overhead