Lora Malvi

Naknadna razmiljanja o "vizuelnom zadovoljstvu i narativnom lmu" inspirisana Dvobojem na suncu

Mnogo puta tokom proteklih godina otkada je u Screen-u objavljen moj tekst "Vizuelno zadovoljstvo i narativni lm", pitali su me zato sam koristila samo muko tree lice jednine kada sam govorila o posmatrau. U to vreme zanimao me je odnos izmeu slike ene na ekranu i maskulinizacije pozicije posmatraa, bez obzira na aktualni pol (ili moguu devijaciju) bilo kog realnog ivog posetioca bioskopa. Ugraeni obrasci zadovoljstva i identifikacije maskulinost nameu kao taku gledita, taku gledita koja je takoe oigledna u optoj upotrebi maskulinog treeg lica. Meutim, uporno pitanje a ta je sa enama u publici? i moja ljubav prema holivudskoj melodrami (koja je, kao problem, isto tako bila odloena u Vizuelnom zadovoljstvu), udruili su se da me uvere kako je, ma koliko ironino bilo postavljeno na poetku, muko tree lice, zatvorilo pristupe istraivanju koje bi trebalo uslediti. Konano, Dvoboj na suncu i kriza polnog identiteta njegove junakinje su povezali obe ove oblasti. Jo uvek ostajem pri argumentu iznetom u Vizuelnom zadovoljstvu, ali bih htela da iznesem sada druga dva pravca razmiljanja. Prvo (problem ena u publici), da li je enski posmatra prosto ponet naborima teksta, ili je zadovoljstvo ene dublje ukorenjeno i sloenije. Drugo (problem melodrame), kako su tekst i njegove pratee identifikacije aficirani enskim junakom koji zauzima centar narativne arene. to se tie prvog problema, uvek je mogue da enski posmatra bude sasvim nedodirnut zadovoljstvom koje joj se nudi, i svojom maskulinizacijom, tako da ini fascinacije budu prekinute. S druge strane, to joj se ne mora dogoditi. Moe se desiti da ona potajno, skoro nesvesno, uiva u slobodi akcije i kontroli diegetskog sveta koju osigurava identifikacija sa junakom. Ovde elim da razmatram samo sluaj ovakvog enskog posmatraa. to se tie drugog problema, elim na slian nain, da ograniim oblast istraivanja. Pre u da se koncentriem na filmove u kojima je enska glavna junakinja pokazana kao nemona da dosegne stabilan polni identitet, rascepljena izmeu dubokog plavog mora pasivne enskosti i dijabolinog regresivnog maskuliniteta, nego da raspravljam o melodrami uopte. Postoji preklapanje izmeu dve oblasti, izmeu nepriznate dileme s kojom se suoava auditorijum, i dramatine dvostruke veze koja se pojavljuje na ekranu. U naelu je opasno izbrisati razliku izmeu ova dva razdvojena sveta. Ako se to dogodi, emocije onih ena koje prihvataju maskulinizaciju dok gledaju akcione filmove sa glavnim mukim junakom, razjanjavaju se emocijama junakinje melodrame iji je otpor ispravnoj enskoj poziciji ovde kljuan problem. Njena oscilacija, njena nemogunost da dosegne stabilni polni identitet, ponavlja se i u maskulinoj taki gledita enskog posmatraa. I u jednom, i u drugom sluaju se stvara oseaj tekoe

polnog razlikovanja na filmu, to je nedostajalo nediferenciranom posmatrau Vizuelnog zadovoljstva. Nestabilna, oscilirajua polna razlika moe se rasvetliti Frojdovom (Freud) teorijom enskosti. Zadovoljstvo enskog posmatraa Frojd i enskost Za Frojda se enskost komplikuje injenicom da se pojavljuje u kljunom periodu paralelnog razvoja polova; u periodu koji on vidi kao maskulini, ili faliki, kako za deake tako i za devojice. Termini koje koristi da bi objasnio enskost isti su oni koje je razradio za mukarca, to uzrokuje izvesne jezike probleme i postavlja barijere izraavanju. Ovi problemi veoma tano odraavaju aktualnu poziciju ena u patrijarhalnom drutvu (na primer, njeno podvoenje pod generalizovano muko tree lice jednine). U ovom poretku, jedan termin uzrokuje pojavu drugog kao svoje komplementarne suprotnosti, muko uzrokuje ensko. Neki navodi: Kod ena, takoe, tenja da budu mukarci usklaena je sa egom u izvesnom periodu naime, u falikoj fazi, pre nego to se uspostavi razvoj enskosti. Ali ona zatim podlee znaajnom procesu potiskivanja, kao to je ve esto bilo pokazano, koji odreuje sudbinu enine enskosti.1 Ovde u samo naglasiti da razvoj enskosti ostaje izloen smetnjama koje izaziva rezidualni fenomen ranog maskulinog perioda. Vrlo esto se pojavljuju regresije na pre-edipalnu fazu; u toku ivota nekih ena ponavlja se smenjivanje izmeu perioda u kojima enskost i mukost odnose pobedu jedno nad drugim.2 enskost: Nagonsku snagu seksualnog ivota mi smo nazvali libidom. Seksualnim ivotom vlada polarnost muko ensko. Prema tome, lako je uoiti odnos libida prema ovoj polarnosti. Ne bismo se iznenadili ako bi se ukazalo da uz svaku vrstu seksualnosti ide odgovarajua vrsta libida, tako da bi jedna vrsta libida sluila mukim, a druga enskim ciljevima seksualnog ivota. Meutim, nita slino se u stvari ne deava. Postoji samo jedan libido, koji je stavljen u slubu kako muke, tako i enske seksualne funkcije. Ni njemu samom ne moemo odrediti pol. Ako bismo ga, prema konvencionalnom izjednaavanju aktivnosti i mukosti ak i hteli nazvati mukim, ne bismo smeli zaboraviti da libido zastupa i stremljenja sa pasivnim ciljevima. Ipak, izraz enski libido nema nikakvog opravdanja. Osim toga, na je utisak da bi neprimerenije bilo ako bi libido bio prinudno stavljen u slubu enske funkcije i da se izrazimo teleoloki da priroda manje briljivo vodi rauna o zahtevima enskosti nego u sluaju mukosti. Razlog za tu pojavu lei, verovatno, u tome to je da se opet posluimo teleolokim nainom miljenja ostvarivanje biolokog cilja

povereno agresiji mukarca i to je ono donekle uinjeno nezavisnim od saglasnosti ene.3 U ovom odeljku od posebne je vanosti Frojdov prelaz od upotrebe aktivnost/mukost kao metafore za funkciju libida, na upuivanje na Prirodu i biologiju koje, ini se, naputa metaforiku upotrebu. Ovde postoje dva problema: Frojd uvodi upotrebu rei m u k o s t kao konvencionalnu oigledno sledei uspostavljenu drutvenolingvistiku praksu (koja, meutim, potvruje muku taku gledita); ali, drugo, a to je ono to konstituie mnogo vei intelektualni kamen spoticanja, ensko ne moe biti konceptualizovano kao razliito, nego samo kao opozicija (pasivnost) u smislu, ili kao slinost (falika faza). Time se ne sugerie postojanje skrivene i jo uvek neotkrivene enskosti (na ta moda cilja Frojdova upotreba rei Priroda), nego nemogunost definisanja ili odreenja strukturalnog odnosa enskosti prema mukosti u okvirima ponuenih termina. Ovaj proces klienja, ova definicija u terminima opozicije ili slinosti, takoe preputa ene klienju izmeu metaforike opozicije aktivno i pasivno. Ispravan put, enskost, vodi do poveanog potiskivanja onog aktivnog (falika faza u Frojdovoj terminologiji). U tom smislu holivudski anrovski filmovi struktuirani oko maskulinog zadovoljstva, nudei identikaciju sa aktivnom takom gledita, omoguavaju enskom posmatrau da ponovo otkrije ovaj izgubljeni aspekt svog polnog identiteta, nikada u potpunosti potisnut kamen temeljac enske neuroze. Narativna gramatika i trans-polna identikacija "Konvencija koju navodi Frojd (aktivno/muko) struktuira najrasprostranjenije naracije, bilo u filmu, narodnom predanju ili mitu (kao to sam tvrdila u Vizuelnom zadovoljstvu), u kojima se njena metaforika upotreba doslovno primenjuje u prii. Andromeda ostaje vezana za stenu, rtva, u opasnosti, sve dok Persej ne zarobi udovite i ne spase je. Moja namera nije da ovde raspravljam o dobrim i loim stranama ove narativne podele rada, ili da zahtevam pozitivne junakinje, nego, pre, da ukaem na to da gramatika" prie smeta itaoca, sluaoca ili posmatraa na mesto junaka. enski posmatra u filmu moe da iskoristi ovu drevnu kulturnu tradiciju koja je prilagoava ovoj konvenciji, koja olakava prelaz iz njenog vlastitog pola u drugi pol. U Vizuelnom zadovoljstvu moj argument je bio redukovan na elju da se identifikuje zadovoljstvo specifino za film, to jest erotizam i kulturne konvencije koje okruuju pogled. Sada, obrnuto, elela bih da naglasim na nain na koji popularni film nasleuje tradicije pripovedanja prie koje su zajednike i drugim formama narodne ili masovne kulture, sa prateim fascinacijama koje nisu samo fascinacije pogleda. Frojd ukazuje na to da je mukost u jednoj fazi, za enu usklaena sa egom. Ostavljajui po strani, za trenutak, probleme koje postavlja njegova upotreba rei, njegove opte naznake o priama i dnevnim snovima nude drugi ugao pristupa, dajui, ovog puta, kulturoloki, pre nego psihoanalitiki uvid u dilemu. On stavlja

naglasak na odnos izmeu ega i narativnog koncepta junaka: Ono to su neki od naih najboljih pisaca izrazili u frazi Nita mi se ne moe dogoditi! je istinsko herojsko oseanje. Meutim, ini se da kroz ovu otkrivajuu karakteristiku neranjivosti odmah moemo da prepoznamo Njegovo Velianstvo Ego, junaka svakog dnevnog-sna i svake prie.4 Iako mladi sasvim dobro moe da zna kako je vrlo neverovatno da e otii u svet, i junatvom ili uz neiju pomo pronai svoju sreu i oeniti princezu, ove prie opisuju ambiciju muke fantazije, reflektujui neto od iskustva i oekivanja dominacije (aktivno). Za devojku, s druge strane, kulturno i socijalno preklapanje je mnogo zamrenije. Frojdov argument da se dnevni snovi devojice usredsreuju na erotsko, ignorie njegovu vlastitu poziciju o njenom ranom maskulinitetu i aktivnim dnevnim snovima nuno povezanim sa ovom fazom. U stvari, esto je erotska funkcija ene reprezentovana pasivnim, ekanjem (ponovo Andromeda), koje u narativnoj strukturi iznad svega deluje kao formalno zatvaranje. Mogue je, stoga, povezati tri elementa: Frojdov koncept mukosti kod ena; identifikaciju pokrenutu logikom narativne gramatike; i elju ega da o sebi fantazira na odreeni, aktivan, nain. Sva ova tri momenta sugeriu da je, kada je elji data kulturna materijalnost na probu, za ene (od detinjstva pa nadalje) trans-seks(ualna) identifikacija navika koja veoma lako postaje druga priroda. Meutim, ova Priroda ne uspostavlja se jednostavno i nemirno klizi u svojoj pozajmljenoj transvestitskoj odei. Junakinja uzrokuje generiki pomak Vestern i edipalne personikacije Koristei koncept funkcije karaktera zasnovan na Morfologiji narodne prie V. Propa, elim da tvrdim da lanac veza i pomaka u narativnom obrascu pokazuje promenljivu funkciju ene. Vestern (doputajui, naravno, onoliko izuzetaka koliko god elimo da nabrojimo) nosi jedan rezidualni uticaj primitivne narativne strukture koju je analizirao V. Prop u narodnim priama. Takoe, kroz junakovu tradicionalnu neranjivost vestern se blisko povezuje sa Frojdovim naznakama o dnevnim snovima. (Poto sam primarno zainteresovana za funkciju karaktera i narativni obrazac, a ne za definiciju anra, mnogi problemi u vezi sa vesternom ovde su kao takvi u naelu ostavljeni po strani.) Za namere koje ovde imam, anr vesterna obezbeuje kljuan vor u nizu transformacija koje razjanjavaju funkciju ene (nasuprot mukarcu) kao narativnog oznaitelja, i polne razlike kao personifikacije aktivnih ili pasivnih elemenata u prii. U propovskoj prii, vaan aspekt zakljuenja naracije je brak, funkcija koju karakterie princeza ili njen ekvivalent. To je jedina funkcija koja je polno specifina i koja se, stoga, sutinski odnosi na pol junaka i njegovu sposobnost za brak. Ova funkcija se veoma mnogo koristi u vesternu gde, jo jednom, brak predstavlja kljuan doprinos zavretku naracije. Meutim, u vesternu prisustvo ove

funkcije takoe moe da dopusti i izvesnu komplikaciju u formi njene suprotnosti, odsustva braka. I dok je drutvena integracija koju predstavlja brak sutinski aspekt narodne prie, on u vesternu moe biti prihvaen... ali ne mora. Junak moe da stekne status odbijajui princezu i ostajui sam (Randolph Scott u Budd Boetticher-ovoj seriji filmova Ranown). I dok se razreenje propovske prie moe shvatiti kao da predstavlja razreenje Edipovog kompleksa (integracija u simboliko), dotle odbacivanje braka personifikuje nostalgiko slavljenje falike, narcistike svemoi. I kao to je Frojd smatrao da, po svemu sudei, falika faza kod devojica pripada predvorju, bez mesta u hronologiji seksualnog razvoja, tako se, takoe, ini da ovaj muki fenomen pripada fazi igre i fantazije koju je teko tano integrisati u edipalnu putanju. Tenzija izmeu dve take privlaenja, simboliko (drutvena integracija i brak) i nostalgini narcizam, proizvodi opto cepanje na dvoje kod junaka vesterna, neto to je nepoznato u propovskoj prii. Ovde se pojavljuju dve funkcije, od kojih jedna slavi integraciju u drutvo putem braka, dok druga slavi otpor drutvenim zahtevima i odgovornostima, iznad svega onim branim i porodinim, sferama koje reprezentuje ena. Pria kakva je ona Dona Forda (John Ford), ovek koji je ubio Liberti Valansa (The Man Who Shot Libery Valance/1965/), jukstaponira ove dve take privlaenja, tako da, takoe, i posmatraeva fantazija moe da dobije svoj kola i da ga pojede. Ova osobita tenzija u podvostruenom junaku takoe iznosi na videlo sa neobinom jasnou, naglaeni znaaj drame, njen odnos prema simbolikom. Narodna pria kree se oko konflikta izmeu junaka i bandita. U poetku se ima utisak da i naracija u Liberti Valansu, kroz fle-bekove sledi ovaj pravac. (Liberti divlja okolo sela, poput adaje.) Meutim, razvoj prie donosi komplikacije. Vie se ne radi o tome kako e bandit biti poraen, nego kako e njegov poraz biti upisan u istoriju, da li e branitelj zakona kao simbolikog sistema (Rens /Jimmy Stewart) biti shvaen kao pobednik, ili e kao pobednik izai personikacija zakona u njegovoj primitivnijoj manifestaciji (Tom/John Wayne), blia dobru i pravdi. Koristei strukturu fle-bekova, Liberti Valans takoe iznosi na videlo otrinu ove tenzije. Sadanje vreme prie ubrzano je pogrebom, tako da je pria probijena nostalgijom i oseajem gubitka. Rens Stodart ali Toma Donifona. Ova narativna struktura zasnovana je na opoziciji izmeu dve nepomirljivosti. Dve putanje ne mogu se ukrstiti. S jedne strane postoji smetanje moi i falikih atributa u individuu koja se mora pokoriti izvan istorijskog puta. S druge strane, postoji individualna nemo nagraena politikom i finansijskom moi, koja, naposletku, postaje istorija. Ovde je funkcija braka isto onoliko kljuna koliko je to i u narodnoj prii. Brak igra istu ulogu u obrazovanju narativnog razreenja, ali je jo vanije da je brak integralni atribut branitelja zakona. U tom smislu je Haliin (Vera Miles) izbor izmeu dva mukarca predodreen. Hali je jednaka princezi koja je jednaka nagraenom edipalnom razreenju koje je jednako potiskivanju narcistike seksualnosti u braku.

ena kao oznaitelj seksualnosti U vesternu koji operie ovim konvencijama, funkcija braka sublimira erotsko u konani, zavrni, drutveni ritual. Ovaj ritual je, naravno, polno specifian, i predstavlja kljuni razlog bilo kog enskog prisustva u ovoj vrsti anra. Ova jasna narativna funkcija nanovo formulie tenju da ena oznaava erotsko to nam je ve poznato iz vizuelne reprezentacije (kao to je, na primer, bilo pokazano u Vizuelnom zadovoljstvu). Sada bih elela da raspravljam o nainu na koji uvoenje ene kao kljune za priu menja znaenje, proizvodei drugu vrstu narativnog diskursa. King Vidorov Dvoboj na suncu (Duel in the Sun /1946/) nudi mogunost za ovo. Iako film vizuelno ostaje vestern, ini se da se menja generiki prostor. Krajolik akcije, iako prisutan, nije dramsko jezgro filmske prie, nego je to pre unutranja drama devojke uhvaene izmeu dve konfliktne elje. Konfliktne elje, pre svega, skoro u potpunosti odgovaraju Frojdovom argumentu o enskoj seksualnosti koji smo gore naveli, to jest: oscilaciji izmeu pasivne enskosti i regresivne mukosti. Tako, simbolika jednaina, ena jednako seksualnost, jo uvek postoji, ali sada, umesto da bude slika ili narativna funkcija, ova jednaina otvara narativnu oblast koja je ranije bila uguena ili potisnuta. Ona vie nije oznaitelj seksualnosti (funkcija braka) u tipu prie karakteristinom za vestern. Sada prisustvo ene u centru omoguava da se pria aktualno, oito kree oko seksualnosti: ona postaje melodrama. Kao da su se narativna soiva zumirala u, i otvorila ka jezgrovitoj funkciji braka (i iveli su sreno...), da bi pitala a ta je zatim bilo?, i da bi se fokusirala na figuru princeze, ekajui jedan znaaj trenutak u prikrajku na nju, da bi pitala ta ona eli? Ovde nalazimo generiki teren za melodramu, u njenom pravcu orijentisanom eni. Drugo pitanje (ta ona eli?) dobija vei znaaj kada je funkcija junaka rascepljena, onako kako je gore opisano u sluaju Liberti Valansa, i kada junakinjin izbor utiskuje peat brane milosti na branitelja zakona. Dvoboj na suncu otvara ovo pitanje. U Dvoboju na suncu ikonografski atributi dva muka (opoziciona) junaka, Levt (Gregory Peck), i Desi (Joseph Cotten), skoro u potpunosti odgovaraju atributima Rensa i Toma u Liberti Valansu. Ali sada je opoziciji izmeu Rensa i Toma (koja predstavlja apstraktan i alegorijski sukob oko Zakona i istorije) dat potpuno drugaiji okret u znaenju. Dok je Perl (Jennifer Jones) u centru prie, uhvaena izmeu dva mukarca, njihovi alternativni atributi dobijaju svoje znaenje od nje, i predstavljaju razliite strane njene elje i aspiracije. Oni personifikuju rascep u samoj Perl, a ne rascep u konceptu junaka, kao to sam ranije tvrdila za Liberti Valansa. Meutim, sa psihoanalitike take gledita, pojavljuje se zaprepaujue slian obrazac. Desi (atributi: knjiga, tamno odelo, pravne vetine, ljubav prema uenju i kulturi, novac, predodreen da bude guverner drave, itd.) signalizira ispravan put za Perl, ka uenju pasivne seksualnosti, ka uenju kako da postane dama, iznad svega ka sublimaciji u koncept enskosti koji je socijalno prihvatljiv. Levt (atributi: pitolji, konji, vetina u postupanju s konjima, vesterni nain jahanja, prezir prema kulturi, predodreenost da umre izvan zakona, lina snaga i lina mo) nudi seksualnu strast koja nije zasnovana na zrelosti, nego na regresivnoj, deak/devojica meavini

rivaliteta i igre. Sa Levtom, Perl moe da bude nestako (jahanje, plivanje, pucanje). Na ovaj nain edipalna dimenzija nastavlja da postoji, ali sada istie polnu ambivalentnost koju reprezentuje za enskost. U krajnjoj instanci u Levtovom svetu mizoginog maizma za Perl nema vie prostora, nego to bi ga bilo za njene elje ukoliko bi postala Desijeva verenica. Film se sastoji od niza oscilacija u njenom polnom identitetu, oscilacija izmeu alternativnih pravaca razvoja, izmeu razliitih vrsta oajavanja. I dok je regresivni faliki muki junak (Tom u Liberti Valansu) imao mesto (iako osueno) koje je bilo stabilno i znaajno, dotle Perl ne moe da se smiri ili pronae enskost u kojoj bi ona i muki svet mogli da se susretnu. U tom smislu, iako muki karakteri personifikuju njenu dilemu, upravo su njihovi zahtevi oni koji je oblikuju i konano slamaju. Jo jednom, meutim, narativna drama osuuje faliki, regresivni otpor simbolikom. Levt, Perlina maskulina strana, ispada iz socijalnog poretka. Perlina mukost predstavlja ono to joj je neophodno da bi dosegnula heroizam i ubila bandita. Ljubavnici ubijaju jedno drugo i umiru jedno drugom u naruju. Moda, u Dvoboju, erotski odnos izmeu Perl i Levta takoe razotkriva diadinu meuzavisnost izmeu junaka i bandita u primitivnoj prii, koja je sada ugroena rascepom junaka usled nastupanja Zakona. U Dvoboju na Suncu, Perlina nemogunost da postane dama istaknuta je injenicom da se, u liku Desijeve savrene budue ene, pojavljuje savrena dama, poput fantazmagorije Perline neostvarene tenje. Perl je priznaje i priznaje njeno pravo nad Desijem, i uvia da ona predstavlja "ispravan" put. U jednom ranijem lmu Kinga Vidora, Stela Dalas (Stella Dallas/1937), narativna i ikonografska struktura, slina onoj koja je gore ocrtana, obrazuje dramsko znaenje filma iako to nije vestern. Stela (Babara Stanwyck), kao glavni junak, ugroena je sa svih strana mukom personifikacijom svoje nestabilnosti, svoje nemogunosti da prihvati ispravnu, branu enskost, s jedne strane, ili da pronae mesto u mao svetu, s druge strane. Njen mu, Stiven, ispoljava sve atribute povezane s Desijem, a da anrovska promena nije izazvala nikakve probleme. Ed Mun, koji reprezentuje Stelinu regresivnu maskulinu stranu, u znaajnoj meri je demaskulizovan gubitkom vesterne odee i njegovog terena nasilja. (injenica da je Stela majka, i da njen odnos prema detetu konstituie centralnu dramu, istie mogui seksualni odnos sa Edom.) On zadrava preostale tragove ikonografije vesterna. Njegovi atributi iscrtani su asocijacijama na konje i klaenje, u sceni na trkama. Meutim, mnogo je vanije to je njegov odnos prema Steli regresivan, zasnovan na zabavi, najeksplicitnije u epizodi u kojoj oni prosipaju prah koji izaziva svrab meu uvaenim putnicima kupea. U Steli Dalas, takoe, za Stivena se pojavljuje savrena ena (veoma slina Heleni, Desijevoj verenici u Dvoboju na suncu), koja reprezentuje ispravnu enskost, koju Stela odbacuje. Pokuala sam da sugeriem niz transformacija u narativnom obrascu koji osvetljavaju, ali takoe menjaju, edipalnu nostalgiju. Personifikacije i njihovi ikonografski atributi ne odnose se na oinske figure ili na reaktiviranje nekog aktualnog edipalnog trenutka. Obrnuto, oni reprezentuju unutranju oscilaciju elje, koja lei uspavana,

ekajui da bude zadovoljena u priama ove vrste. Moda se fascinacija klasinim vesternom, pre svega nalazi u njegovom prilino grubom nainu dodirivanja ovog nerva. Meutim, za enskog posmatraa, situacija je mnogo sloenija i zalazi iza prostog aljenja za izgubljenim fantazmom o svemoi. Maskulina identifikacija, u njenom falikom aspektu, reaktivira za enu fantazam akcije koji zahtevi ispravne enskosti treba da potisnu. Fantazam akcije nalazi svoju ekspresiju u metafori mukosti. Kako u jeziku koji koristi Frojd, tako i u mukim personifikacijama elje, koje ugroavaju enskog protagonistu u melodrami, ova metafora deluje kao ludaka koulja, postajui sama jedna vrsta indikatora, lakmus papir, za problem koji se neizbeno aktivira svakim pokuajem da se reprezentuje ensko u patrijarhalnom drutvu. Seanje na maskulinu fazu ima svoju romantinu privlanost, oajnikog otpora, u kojemu se mo mukosti moe koristiti za odlaganje moi patrijarhata. Tako Frojdovi komentari osvetljavaju kako poziciju enskog posmatraa, tako i sliku oscilacije koju reprezentuju Perl i Stela. "U toku ivota nekih ena ponavlja se smenjivanje perioda u kojima enskost i mukost odnose pobedu jedno na drugim. Falika faza... ali ona zatim podlee, kao to je esto bilo pokazano, znaajnom procesu potiskivanja, koji odreuje sudbinu enine enskosti." Tvrdila sam da je Perlina pozicija u Dvoboju na suncu slina poziciji enskog posmatraa u kojoj ona privremeno prihvata maskulinizaciju seajui se svoje aktivne faze. Pre nego da dramatizuje uspeh maskuline identifikacije, Perl iznosi na videlo njenu tugu. Levt ne prihvata njeno nestano zadovoljstvo, njenu seksualnost, osim u smrti. Tako je, takoe, fantazam enskog posmatraa o maskulinizaciji u nesporazumu sa sobom, uznemiren u svojoj transvestitskoj odei. NAPOMENE 1. Sigmund Freud, Analysis Terminable and Interinable, vol. 23 The Complete Psychological Works, Standard Edition (London: Hogarth Press, 1964), str. 251. 2. Sigmund Freud, Femininity, vol. 22, The Complete Psychological Works, Standard Edition (London: Hogarth Press, 1951). 3. Freud, Femininity, Vol. 22, The Complete Psychological Works, Standard Edition (London: Hogarth Press, 1951). Ovde je korien prevod iz enskosti, Nova predavanja za uvoenje u psihoanalizu, Matica srpska, 1979, u prevodu Vladete Jerotia. 4. Sigmund Freud, Creative Writers and Day-Dreaming, vol. 9, The Complete Psychological Works, Standard Edition (London: Hogarth Press, 1951).