2.

GRANINA STANJA
2.1. DOSTIZANJE GRANINOG STANJA NOSIVOSTI Stanje granine nosivosti moe biti dostignuto u odnosu na: Gubitak ravnotee jednog dela konstrukcije ili itave konstrukcije, posmatrane kao kruto telo. Prelazak konstrukcije u mehanizam. Lom kritinih preseka konstrukcije ili dostizanje izraenih deformacija. Ovo stanje granine nosivosti moe nastupiti pri normalnim naprezanjima momentima savijanja i/ili aksijalnim silama, pri tangencijalnim naprezanjima usled delovanja transverzalnih sila, momenata torzije, zatim usled proboja, kao i usled dostizanja graninog stanja prijanjanja i ankerovanja. Granina stanja loma usled zamora.

Dostizanje graninih stanja loma prijanjanjem i ankerovanjem se izbegava pravilnim projektovanjem i izvoenjem detalja, tj. pridravanjem konstruktivnih mera pravila za armiranje.

Zamor materijala je posledica optereenja koja se ponavljaju u eksploataciji, a manifestuje se kroz smanjenje vrstoe materijala u odnosu na onu odreenu pri statikom optereenju. S obzirom da je, ovim, zamor karakteristian samo za odreene vrste konstrukcija, najee se tretira kao posebno granino stanje. Za najvei broj armiranobetonskih konstrukcija, promene optereenja su relativno male, kao i broj ponovljenih optereenja, pa granino stanje zamora nije merodavno. Dodatno, beton, kao materijal, nije u velikoj meri osetljiv na zamor. Otud nije iznenaujue da se Pravilnikom ne tretira granino stanje loma usled zamora. Ipak, kad se relativno velika optereenja ponavljaju mnogo puta, na primer kod mostova, temelja vibrirajuih maina ili kranskih nosaa, potrebno je voditi rauna o ovom fenomenu korienjem savremenih saznanja, propisa drugih zemalja ili slino.

Granina stanja loma karakteriu stanja pri kojima konstrukcija, ili njen deo (moe
se odnositi i na presek), gubi sposobnost da i dalje prihvata uticaje spoljnih dejstava. To su stanja pri kojima je dostignuto maksimalno (granino) optereenje optereenje pri kojem dolazi do iscrpljenja nosivosti, loma preseka ili konstrukcije. Sledi da se proraun prema graninim stanjima loma koristi u cilju utvrivanja kapaciteta noenja graninog optereenja, i, uopte, za odreivanje graninih vrednosti uticaja u preseku. Ovim proraunom utvruje se potreban koeficijent sigurnosti u odnosu na lom preseka. Meutim, kako e to u nastavku biti dato, granino stanje loma nije definisano u formi krajnjeg eksploatacionog stanja, nego je definisano postavljenim limitima, koji ne moraju da odgovaraju ni jednom eksploatacionom
65

Betonske konstrukcije radna verzija - 13. novembar 2010

stanju preoptereene konstrukcije. Zato, proraun prema graninom stanju nosivosti ne daje nikakve podatke o eksploatacionom ponaanju konstrukcije/elementa17. 2.2. KOMBINOVANJE DEJSTAVA DEJSTAVA ZA GRANINA STANJA NOSIVOSTI Naelno, podrazumeva se da se, prilikom projektovanja armiranobetonskih elemenata i konstrukcija, razmatraju najnepovoljnije kombinacije dejstava18 koja mogu istovremeno optereivati konstrukciju. Tako, dejstva koja u razmatranim presecima imaju povoljan efekat (deluju povoljno) ili ne formiraju merodavnu kombinaciju optereenja, ili se obraunavaju sa svojim minimumom (stalna dejstva). Prilikom kombinovanja, (pojedina) dejstva se, za proraun prema graninim stanjima loma, uveavaju parcijalnim koeficijentima sigurnosti, na koji nain se obezbeuje rezerva nosivosti elemenata i konstrukcija. Drugim reima, uveavanjem optereenja, elementi i konstrukcije se dimenzioniu na nivo uticaja koji je vei od realnog, ime se proraunu daje odreeni stepen sigurnosti. Konceptom parcijalnih, naspram globalnih, koeficijenata sigurnosti nastoji se dublje implementirati probabilistiki princip projektovanju princip prihvatljivih verovatnoa. Razliitim vrednostima parcijalnih koeficijenata uvaava se, sa aspekta verovatnoa: injenica da se pojedine vrste optereenja mogu proceniti sa veom ili manjom pouzdanou, injenica da je delovanje pojedinih optereenja manje ili vie verovatno, injenicu da su pojedine kombinacije (u smislu istovremenosti delovanja pojedinih dejstava) manje ili vie verovatne, neke ak i zanemarljivo male verovatnoe pojave. U ovom smislu, veoj verovatnoi pojave i manjoj pouzdanosti procene odgovaraju i vee vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti. Sa druge strane, od interesa je koncept projektovanja uskladiti i sa stepenom teine posledica eventualnih nezgoda kojima bi se u presecima/elementima dostiglo granino stanje loma. Tako se elementi i konstrukcije koji se mogu sruti iznenada, bez nagovetaja budueg loma (krti lom), proraunavaju na poveane parcijalne koeficijente sigurnosti. Obrnuto, kada se dostizanje stanja loma, pri preoptereenju, odvija polako i postupno (duktilni lom) uz vidljive nagovetaje (prsline, veliki ugibi...), tj. kada postoji vremenski interval u kojem je mogue, reagovati u pravcu evakuacije ljudi i dobara i/ili podu-

17 18

Ovaj aspekt se dokazuje proraunom prema graninim stanjima upotrebljivosti. Iako se u Pravilniku navodi da je re o kombinovanju uticaja od dejstava, imajui na umu

da se do uticaja moe doi i primenom nelinearnih teorija, te da princip superpozicije ne moe uvek biti primenjen, optija je formulacija o kombinovanju dejstava.
66

2. Granina stanja

piranja i rastereenja elementa/konstrukcije, proraunu (i samoj konstrukciji, time) se pripisuju manje vrednosti koeficijenata. Iako se koeficijentima sigurnosti uveava samo optereenje, treba naglasiti da je njihov domen iri. Savremenim propisima se, naime, uz parcijalne koeficijente za dejstva, propisuju i parcijalni koeficijenti u odnosu na nosivost materijala (redukcija mehanikih karakteristika betona i elika). Iako, naizgled, Pravilnikom nije predvieno uvoenje ove vrste sigurnosti, prilikom definisanja vrednosti pojedinih koeficijenata nastojao se zbirno (putem proizvoda) obuhvatiti i ovaj aspekt. Utoliko su parcijalni koeficijenti za dejstva u Pravilniku vei od odgovarajuih (samo za dejstva) u, na primer, EN1992 ili ACI318. Kombinacija dejstava, matematiki, predstavlja linearnu kombinaciju oblika:

Du = ui Di = u1 D1 + u 2 D2 + ... ...................................................... (2.1)

D u, D i ui
2.2.1. granino dejstvo i pojedina dejstva, parcijalni koeficijent sigurnosti uz i-to optereenje. KOMBINACIJE DEJSTAVA I PRAVILA ZA KOMBINOVANJE KOMBINOVANJE

Saglasno datoj klasifikaciji dejstava i pravilima za njihova kombinovanja, koja slede u nastavku, mogue kombinacije dejstava se mogu klasifikovati u etiri grupe: kombinacije stalnih i promenljivih dejstava, kombinacije koje ukljuuju jedno ostalo optereenje, seizmike kombinacije, incidentne kombinacije.

2.2.1.1. Kombinacije stalnih stalnih i promenljivih dejstava Ova grupa kombinacija se odlikuje relativno visokom verovatnoom pojave, kako u smislu pojedinih dejstava, tako i njihovog istovremenog delovanja. U osnovnom obliku, kombinacije ove grupe imaju sledei oblik:

Du = 1.6 Dg + 1.8 D p Du = 1.9 Dg + 2.1 D p

za a 3 10 3 za a 0

........................................... (2.2)

Indeksi g i p se odnose na stalna i povremena dejstva, respektivno, dok je sa a obeleena dilatacija u najvie zategnutoj (ili najmanje pritisnutoj) armaturi. Vee vrednosti parcijalnih koeficijenata uz povremena optereenja su posledica manje pouzdanosti njihove procene, a veim vrednostima koeficijenata za negativne (dilatacije saimanja) dilatacije armature obuhvaen je aspekt nenajavljenog loma. U zoni dilatacije armature izmeu 0 i 3 promila, parcijalni koeficijenti se menjaju pravilom linearne interpolacije (Sl. 71).

67

Betonske konstrukcije radna verzija - 13. novembar 2010

2.50

parcijalni koeficijenti

2.00

up ug

1.50

1.00

0.50

0.00 -2 -1 0 1 2 3 4 5

dilatacija armature

Sl. 71. Promena parcijalnih koeficijenata u funkciji dilatacije armature

Izraze (2.2) valja shvatiti kao simbolike: u optem sluaju broj i stalnih i povremenih optereenja moe biti vei od jednog. Pravilnije bi bilo:

Du = 1.6 Dg + 1.8 D p Du = 1.9 Dg + 2.1 D p

za a 3 10 3 za a 0

........................................... (2.3)

Meutim, pojedina optereenja, u pojedinim presecima, mogu imati povoljan efekat, mogu doprinositi smanjenju potrebne koliine armature (Okvir 2). Tada, ova dejstva treba ili anulirati, ako su povremenog karaktera, ili ih u linearnu kombinaciju uvrstiti sa umanjenim vrednostima parcijalnih koeficijenata, ako su stalnog karaktera. Tako e prethodna kombinacija, za povoljno dejstvo stalnog optereenja, imati oblik:

Du = 1.0 Dg + 1.8 D p Du = 1.2 Dg + 2.1 D p

za a 3 10 3 za a 0

........................................... (2.4)

Pri tome, stalna optereenja razliite prirode moraju biti, sa aspekta povoljnosti delovanja, razmatrana nezavisno. Tako bi, u sluaju dva (g1 i g2) stalna optereenja razliite prirode (na primer, sopstvena teina i pritisak tla) jedno moglo, u nekom preseku posmatrano, imati povoljan, a drugo nepovoljan efekat. Kombinacija optereenja bi tada imala oblik:

Du = 1.0 Dg1 + 1.6 Dg 2 + 1.8 D p Du = 1.2 Dg1 + 1.8 Dg 2 + 2.1 D p

za a 3 10 3 za a 0

................................. (2.5)

Sa stanovita izloenog, nije lako pronai opravdanje za uveanu vrednost (1.2) parcijalnog koeficijenta uz stalno optereenje povoljnog delovanja.
Okvir 2 Povoljnost delovanja

Na primeru kontinualnog nosaa preko tri polja, kratkog srednjeg raspona, datog na slici, lako je sagledati povoljnost delovanja stalnog optereenja za presek u sredini srednjeg raspona. Dimenzionisanje ovog preseka podrazumeva analizu situacije u kojoj je zategnuta donja, te u kojoj je zategnuta gornja ivica preseka, budui da su mogue kombinacije koje e rezultovati raznostranim momentima.

68

2. Granina stanja

Za prvu analizu, stalno dejstvo, sa negativnim momentom, deluje povoljno, te ga valja u kombinaciju uzeti sa minimalnim koeficijentom saglasno dilataciji armature (verovatno 1.0). Za drugu analizu, zategnute gornje ivice, povremeno optereenje deluje povoljno, zbog ega izostaje iz merodavne kombinacije, koja ima (saglasno dilataciji armature) verovatan oblik 1.6 x Dg.

Podrazumeva se da dejstva koja po svojoj prirodi ne mogu delovati istovremeno, ne mogu istovremeno da ine neku kombinaciju optereenja (na primer dva optereenja vetrom suprotnih smerova ili optereenja koja predstavljaju razliite poloaje istog vozila i slino). 2.2.1.2. Kombinacije koje ukljuuju jedno ostalo optereenje optereenje Re je o kombinacijama, u optem sluaju, stalnih, povremenih i jednog ostalog optereenja. U odnosu na prethodnu grupu, manja je verovatnoa pojave kombinacije, kako zbog veeg broja vrsta optereenja koja moraju istovremeno dejstvovati, tako i zbog manje verovatnoe i znaaja19 samih ostalih optereenja. Time to u kombinaciji moe da figurie samo jedno ostalo optereenje, posredno je konstatovano da se sva ostala optereenja meusobno iskljuuju, ak i ako su vrlo razliite prirode. Dodatno, izostajanje seizmikih i incidentnih dejstava ukazuje na njihovu meusobnu iskljuivost. Osnovni oblik, opet simboliki napisano, ove kombinacije je:

Du = 1.3 Dg + 1.5 D p + 1.3 D Du = 1.5 Dg + 1.8 D p + 1.5 D

bie:

za a 3 10 3 za a 0

................................. (2.6)

Indeks se odnosi na ostala dejstva. U sluaju povoljnog dejstva stalnog dejstva,

Du = 1.0 Dg + 1.5 D p + 1.3 D Du = 1.2 Dg + 1.8 D p + 1.5 D

za a 3 10 3 za a 0

................................. (2.7)

19

Ostala optereenja su deformacijskog karaktera i, u statiki neodreenim konstrukcija-

ma, izazivaju smanjene uticaje zbog znaajnog pada krutosti sistema usled nelinearnog ponaanja konstrukcije (razvoj prslina, plastine zone, realizacija efekata teenja betona...). Time, u graninom stanju loma, uticaji od prinudnih deformacija nemaju isti prirast ni znaaj koji imaju za nie nivoe optereenja.
69

Betonske konstrukcije radna verzija - 13. novembar 2010

2.2.1.3. Seizmike kombinacije U skladu sa prirodom seizmikog dejstva i konceptom aseizmikog projektovanja, seizmikim kombinacijama, a u pitanju su, u optem sluaju, kombinacije stalnih, promenljivih i seizmikih dejstava, odgovaraju neto nie vrednosti koeficijenata sigurnosti. Pri tome, s obzirom na kratkotrajnost delovanja zemljotresa, nagovetaji loma nisu od znaaja kakav su imali u prethodnim grupama kombinacija, zbog ega se ovaj aspekt sigurnosti izostavlja. Za razliku od prethodnih grupa, koeficijent sigurnosti za seizmiku kombinaciju je globalan, jedinstven i iznosi 1.3. Definisan je Pravilnikom o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima [13]. Termin globalan znai da se ovim koeficijentom mnoe sva dejstva, odnosno eksploataciona kombinacija dejstava:

Du = 1.3 ( Dg + D p Ds ) ........................................................................ (2.8)

Znak ispred seizmikog dejstva ukazuje na njenu punu alternativnost, ili, uticaji u nekom preseku se za dva suprotna smera seizmikog dejstva razlikuju samo u znaku. Ovim je, istovremeno, jedan smer seizmikog dejstva povoljnog, a drugi nepovoljnog delovanja. Iako je koeficijent sigurnosti globalan, treba ukazati na sledeu neloginost: povremeno optereenje koje deluje povoljno e, logino, biti izostavljeno iz merodavne kombinacije. Moglo bi se ovo formulisati i na nain da je povremenom optereenju, tada, dodeljen parcijalni koeficijent za povoljno dejstvo (za povremena dejstva on iznosi 0). U skladu sa tim, nije opravdano nerazmatranje kombinacije optereenja u kojoj i stalno optereenje deluje povoljno (inae, najei sluaj). Zato se preporuuje analiziranje i kombinacija optereenja sledeeg oblika:

Du = 1.0 Dg + 1.3 ( D p Ds ) ili Du = 1.0 Dg 1.3 Ds , .............................. (2.9)

pogotovu zbog injenice da e u veini sluajeva ba ove kombinacije biti merodavne za dimenzionisanje stubova i/ili zidova za ukruenje. Opet treba primetiti meusobnu iskljuivost seizmikih, sa jedne i ostalih i incidentnih dejstava, sa druge strane. Dodatno, nije predvieno kombinovanje seizmikih dejstava i dejstva vetra, a, u konstrukcijama zgradarstva, korisno optereenje moe20, u seizmikim kombinacijama, biti obraunato sa polovinom punog intenziteta.

20

Proizvoljnost koju ovakva formulacija ostavlja se odnosi na inenjersku procenu opravda-

nosti redukcije korisnog optereenja. Za veinu konstrukcija je opravdana pretpostavka da, u trenutku dejstva zemljotresa, korisna optereenja, bar u proseku, nee delovati sa vie od 50%. Ipak, kod nekih vrsta objekata (biblioteke, na primer), redukcija korisnog optereenja nije opravdana.
70

2. Granina stanja

2.2.1.4. Incidentne kombinacije Poput seizmikih, incidentne kombinacije ine, u optem sluaju, stalna, promenljiva i incidentna optereenja i, takoe, odlikuju se kratkotrajnou delovanja. S obzirom na verovatnou pojave, ovim kombinacijama odgovaraju i najmanje vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti:

Du = 1.1 ( Dg + D p + Di ) . ..................................................................... (2.10)

Globalni koeficijent sigurnosti definisan je u Pravilniku o zatitnim objektima [14]. U skladu sa iznetim kod seizmikih kombinacija, i ovde od interesa mogu biti, i opravdano ih je analizirati, i kombinacije kojima se uvaava povoljnost pojedinih delovanja:

Du = 1.0 Dg + 1.1 ( D p Ds ) ili Du = 1.0 Dg 1.1 Ds ............................. (2.11)

2.3. GRANINA NOSIVOST PRESEKA PRESEKA ZA UTICAJE MOMENATA MOMENATA SAVIJANJA I AKSIJALNIH AKSIJALNIH SILA 2.3.1. PRETPOSTAVKE PRORAUNA PRORAUNA

Proraun armiranobetonskih preseka prema teoriji granine nosivosti loma, optereenih momentima savijanja i aksijalnim silama zasnovan je na tri osnovne pretpostavke:

Raspodela dilatacija po visini preseka je linearna. Ova pretpostavka predstavlja Bernoulli-jevu hipotezu po kojoj su podune dilatacije u betonu i armaturi u takama armiranobetonskog preseka proporcionalne odstojanju od neutralne ravni. Brojnim eksperimentalnim ispitivanjima je potvrena opravdanost usvajanja ovakvog pojednostavljenja za nivoe optereenja koji odgovaraju eksploatacijskim. Posebno je ovo opravdano u pritisnutoj zoni preseka. U zategnutoj zoni, pojavom i otvaranjem prslina dolazi do proklizavanja izmeu elika i betona u okolini prsline, pa se ovde javljaju manja odstupanja od predmetne hipoteze. Ipak, posmatrano na delu duine elementa koji obuhvata nekoliko uzastopnih prslina, prosene dilatacije priblino odgovaraju usvojenoj pretpostavci. U graninom stanju loma, usled velikih otvora prslina, s jedne, i plastifikacije pritisnute zone, s druge strane, pretpostavka o ravnosti preseka nije zadovoljena, ali odstupanja nisu tog reda da bi bitno uticala na rezultate prorauna, zbog ega, a i zbog potrebe pojednostavljenja, se usvaja da pretpostavka ravnosti preseka vai i u graninom stanju loma armiranobetonskog preseka. Za ostvarivanje ove pretpostavke od kljune je vanosti obezbeenje dobrog prijanjanja izmeu armature i okolnog betona, tj. da je obezbeena kompatibilnost dilatacija na spoju.

Poznata je naponsko-dilatacijska veza za beton. Ovom pretpostavkom se

usvaja jedinstven naponsko-deformacijski dijagram za beton (radni ili prora-

71