Sagledavanja Mladen urii OZNAKE MODERNOSTI NA RAZVOJNOM PUTU KOSTIEVE POSLEDNJE PESME Ova studija predstavlja pokuaj portretiranja

jedne od prvih modernih pesama u srpskoj knjievnosti (Santa Maria della Salute, Laze Kostia)1, na izvoritu mnogobrojnih studija koje su se bavile istom. O njoj je do danas napisano vie tekstova nego i o jednoj drugoj lirskoj pesmi srpske knjievnosti. U tim studijama, pesma je prouavana i osvetljavana sa razliitih strana. Petar Milosavljevi istie da su o pesmi "pisali kompetentni ljudi razliitih stvaralakih profila"2, te bi se moglo rei "da kritiar, istoriar ili teoretiar, koji dolazi posle njih, praktino ima samo poneto da doda ili popravi, da afirmie neki novi stav ili pristup pesmi"3. Ovom prilikom, baviu se zanimljivom sudbinom pomenute pesme, njenim razvojem od neshvaene i neprihvaene, do jedne od najlepih pesama srpske poezije, one koja ulazi i u antologiju svetske lirike. Cilj studije jeste da oslika razvojni put pesme i da uvid u njen prijem kod italaca i kritike, te da na tom putu oznai mesta na kojima su poele da se prepoznaju njene moderne crte. U saetoj prii, zastajui na vanim prekretnicama razvojnog puta ove pesme, pokuau da ukaem na injenicu da je ona, zajedno sa jo nekim pesmama Laze Kostia, izvela srpsku romantiarsku poeziju na put modernog pesnitva. I RAZVOJNI PUT KOSTIEVE POSLEDNJE PESME "Santa Maria della Salute" javlja se u srpskoj knjievnosti 1909. godine u okviru zbirke pesama Laze Kostia, koja nosi naziv "Pesme". Kritika je zanemarila ovu zbirku, te e se nakon njenog objavljivanja oglasiti samo dva knjievna kritiara4, ali nijedan ne primeuje poslednju pesmu u zbirci. Godinu dana kasnije umire Laza Kosti, a knjievni milje e uzdrmati Antologija novije srpske lirike Bogdana Popovia. Njen deo nije bila Kostieva najvea pesma, koja u to vreme oigledno nije ispunila oekivane norme. Pre prvog svetskog rata samo je jednom pomenuta. Re je o tekstu Veljka Petrovia iz 1911. godine, koji samo napominje da je Laza Kosti autor i pesme "Santa Maria della Salute". Imajui u vidu sve to je navedeno, postavlja se pitanje Zato pesma nije prihvaena od strane italaca? Na to pitanje je veoma teko dati precizan odgovor. Pojedini kritiari smatraju da je tekst pesme za ondanje itaoce bio hermetian. A "hermetinost je jedna od odlika moderne poezije. I po tome je Laza Kosti u nas bio pretea i rodonaelnik."5 On je, dakle, nainio hermetinu pesmu, i na taj nain je uinio nejasnom i nepristupanom. Dragia ivkovi ima drugaije miljenje, on smatra "da niko nije zapazio pesmu () ne zato to je ona bila "hermetina" i "nerazumljiva" za tadanje itaoce i kritiare, () nego zato to na takvu harmonizovanu poetsku viziju i virtuozno graenu pesniku strukturu srpska italaka publika jo nije navikla."6 Navodei razloge neprihvatanja

pesme, on govori o "nenaviknutosti te epohe na moderniji izraz i na poetizaciju bizarnih aspekata ivota, o "sukobu izmeu pozitivizma i romantizma koji ne zna za granice (R. Konstantinovi), i s druge strane, o stvarnim poetskim omakama ili umetnikoj nedovrenosti nekih pesama Laze Kostia, naroito iz prvog perioda njegovog pevanja"7.8 Danas, kada postoji obimna literatura o ovoj pesmi, teko moemo da razumemo kako su je doivljavali Kostievi suvremenici. Te nam je zato veoma znaajan tekst Mladena Leskovca Prvi susret sa pesmom "Santa Maria della Salute".9 Leskovac istie da pesma nije bila slavna i poznata, kada ju je proitao u leto 1922. godine. Kako kae "tek ju je trebalo otkrivati"10. On se sea svoje tadanje uznemirenosti i opisuje svoj doivljaj pesme: "Nisam je itao* kazujem kako je bilo. Samo sam listao njome. Na kraju, kod poslednje pesme to je ta slavna, najslavnija -, zastao sam. Teko je rei zato. Moda stoga to je bila poslednja; moda stoga to je ve grafiki, kao slika, izgledala drugaije no bilo koja u knjizi; moda zbog onog kurzivnog latininog refrena (a koji se ponavlja tano onoliko puta etrnaest puta koliko je proteklo godina od smrti Lenke Dunerske do trenutka kada je pesma bila zavrena), za koji refren tada jo nisam znao da je ime venecijanske crkve... Proitao sam je, dakle. Ne bih mogao jednostavnije opisati svoje tadanje stanje: Bio sam zapanjen. A odmah da dodam, jer i toga se takoe veoma ivo seam: Nita nisam razumeo.11 Danas, naknadno se priseajui, ini mi se da drugaije i nije moglo biti i da je sve to veoma logino: O toj pesmi, do tada, ni jedna jedina re nije bila reena, nigde. Sav onaj filoloki i knjievno-istorijski aparat, pa estetsko-teorijske podrobnosti kao i religioznonacionalne implikacije kojima pesmu uokvirujemo, a to je sve dananjem itaocu lako dostupno i s ime je on upoznat moda i pre nego to pesmu uopte i doivi, - sve to tada jo nije postojalo..."12 Leskovev doivljaj pesme moe pomoi da shvatimo kakvu su sliku projektovali Lazini suvremenici itajui pesmu. Ovaj doivljaj svakako potvruje da je pesma hermetina. Petar Milosavljevi opisuje svoje slino iskustvo, a daje i komentar da se ova pesma "nije opirala samo mladim ljudima. Opirala se i kritiarima od iskustva, pa i najveima koje je naa kultura imala."13 Svakako treba ukazati i na neprihvatanje pesme od strane ondanje kritike. Kada govorimo o tome, treba imati u vidu da je Kosti sa svojim delom (a naroito ovom, poslednjom pesmom) predstavljao novu paradigmu u knjievnosti. Tako e vremenom poeti da se vrednuje i njegov znaaj. Ali sa dananjeg stanovita, mogao bi se izvesti zakljuak da su pojedini kritiari i tada uvideli Kostievu modernost, ali je nisu prihvatili. To bi se moglo tumaiti kao otpor starog prema novome. Kosti je kao to je reeno predstavljao novu paradigmu, te ga zato ondanja kritika (koja predstavlja staro miljenje) nije prihvatila. Svakako treba napomenuti da oni nisu bili protiv pesme, ali je nisu vrednovali u ono vreme kao druge Kostieve (pesme). Tako bi se moglo objasniti neprihvatanje Kostieve poslednje (a ujedno najvee) pesme od strane italaca i kritike. Moderne odlike koje sadri trebale su da je stave u prvi plan, ali naprotiv, one su je bacile u senku. Tako je doivela sudbinu da bude poslednja Kostieva pesma, poslednja u poslednjoj zbirci, i poslednja otkrivena, ali zapravo prva i najvea.14

O pesmi e neto vie poeti da se govori tek u periodu izmeu dva svetska rata. Dvadesetih i tridesetih godina XX veka znaajno je isticana vrednost Kostieve poezije od strane Miloa Crnjanskog, Milana Savia, Svetislava Stefanovia, Milana Kaanina, Isidore Sekuli i drugih. Prvi koji opirnije govori o pesmi "Santa Maria della Salute" je tekst Svetislava Stefanovia iz 1923. godine. Stefanovi je iste godine sainio i Antologiju Laze Kostia, a to ini u jeku srpskog modernizma. On govori o Kostiu kao ekspresionistikom pesniku, a u svojim tekstovima iskazuje i miljenje da je pretea preloma u srpskoj poeziji (taj prelom je usledio ubrzo nakon Kostieve smrti). U vezi sa tim, treba imati u vidu injenicu da "Santa Maria della Salute" sadri oznake pesnike modernosti koje su kasnije uticale na mnoge avangardne pesnike. Laza Kosti je bio presudan u svakom smislu, i moemo ga posmatrati kao uitelja kasnijih pesnika (to nagovetava i Svetislav Stefanovi). Dakle, ve iz prvih tekstova o pesmi, vidimo da se o Kostiu moe govoriti kao pesniku srpskog romantizma, ali isto tako i srpskog moderniteta. Kosti jeste pripadao epohi romantizma (prema vremenu u kom ivi i stvara), ali njegovo delo pripada nekom buduem vremenu. On je itekako bio obaveten o tokovima savremene evropske poezije15, te je uloio veliki trud da stvori pesmu koja e srpsku romantiarsku poeziju usmeriti na isti put. Meutim, tekstovi Svetislava Stefanovia samo otvaraju put prii koja e uslediti kroz nekoliko decenija. Njegova opsesija Kostievom poezijom predstavlja samo poetak interesovanja za najveu pesmu srpske knjievnosti. Nakon Stefanovievog, usledie tekstovi Milana Savia (1929) i Todora Manojlovia (1931), a zatim desetak godina kasnije poznati esej Isidore Sekuli u kojem se opirnije govori o pesmi "Santa Maria della Salute". U godinama posle Drugog svetskog rata Milan Kaanin objavljuje Dnevnik16 Laze Kostia (1955), a Stanislav Vinaver je napisao jednu od najobimnijih, i svakako najznaajniju monografiju srpske moderne knjievnosti - "Zanosi i prkosi Laze Kostia". Monografija je objavljena posthumno, 1963. godine, a Kostievoj najveoj pesmi je posveeno poglavlje pod naslovom "Kajan ti ljubim preiste skute". "Ali sve to je jo uvek bilo premalo u odnosu na panju koja e se od poetka ezdesetih godina pesmi posveivati."17 "Posle drugog svetskog rata nastalo je pravo slavljenje Laze Kostia: njegova zavrna pesma Santa Maria proglaena je s` razlogom za "najlepu pesmu nae knjievnosti (i za jednu od najlepih pesama svetske knjievnosti" St. Vinaver)."18 1960. godine se (o pesmi) pojavljuju tri teksta u Letopisu Matice srpske, od kojih je autor dva teksta Mladen Leskovac (Lenka Dunerska i jo poneto o pesmi "Santa Maria della Salute" i Jula Palanaka i jo poneto iz poslednjih godina ivota Laze Kostia), dok trei tekst O genezi jednog ritma i jedne forme potpisuje Svetozar Brki. Iz navedenih naslova vidimo da interesovanje za pesmu ne samo da raste, ve se i usmerava u razliitim pravcima. 1968. interesovanje za Kostievu poeziju je poraslo, te mu je posveen ceo broj u Zborniku istorije knjievnosti SANU. A naroitu panju privlai obimna studija Milana Kaanina pod naslovom "Svedoanstva o Lazi Kostiu". Tri godine kasnije (1971), javlja se slino interesovanje. U februaru i martu te godine, izlaze dva broja asopisa "Knjievnost", a panja je potpunosti posveena pesmi "Santa Maria della Salute". Re je o studijama koje su usmerene u potpuno suprotnim pravcima, a kojima je zajedniko jedino to to govore o istoj pesmi. Objavljeno je devet znaajnih studija, te Mladen Leskovac u svojoj kao to je reeno opisuje sopstveni doivljaj pesme; Svetozar Brki naglaava i analizira simbole unutar kojih se pesma tanije i lake ita;

Vojin Mati pesmu stavlja u kontekst intimnog ivota Laze Kostia; Miodrag Popovi pie o vezi pesme "Santa Maria della Salute" sa ranijim Kostievim delima pisanim i vie od trideset godina pre njenog nastanka; dr Milorad Pavi istrauje formu njene finalne strofe; Ljubomir Simovi se bavi jezikom i velikim temama u pesmi, te zakljuuje da su u pesmi iskoriena najbolja svojstva naeg jezika19; Bogdan A. Popovi govori o vezi sa pesmom "Meu javom i med snom", te istie da su ove dve pesme "koordinate meu kojima je jedan, moda najznaajniji, tok Kostievog pevanja"20; arko Rui je koncentrisan na prirodu stiha; dok Vladeta Jeroti na kraju drugog dela daje psiholoku analizu, i ve u samom naslovu teksta vidimo o emu on govori O preobraajima enskog u dui Laze Kostia i njegovoj pesmi "Santa Maria della Salute". Kratak rezime na sadraj tekstova objavljenih u dva tematska broja asopisa Knjievnost, daje nam jasnu sliku ne samo poveanog interesovanja za pesmu, ve ukazuje i na znaaj koji joj se pridaje. Iz tekstova objavljenih u ovom asopisu, kao i iz kasnijih studija, jasno vidimo da se tek krajem XX veka javlja svest o znaaju pesme Santa Maria della Salute, i uopte o modernom Kostievom stvaralatvu. Posmatrajui kako se pesma razvijala, moemo govoriti o povratku Laze Kostia kroz istoriju. Moderni kritiari, usmerivi svoja istraivanja u potpuno suprotnim smerovima, primetili su viestruki znaaj pesme. Na prvom mestu, tu je njena sloena spoljanja forma potpuno moderna i drugaija. "Tako sloenu formu nema nijedna pesma na naem jeziku, a verovatno je sasvim malo pesama na drugim jezicima ije se spoljanje forme sa njenom mogu porediti. Tako sloen model spoljanje forme, sam po sebi, ne obezbeuje veliku pesmu. Ali on omoguuje veliku pesmu, trai veliku pesmu, ini pretpostavku velike pesme."21 Kada govorimo o njenoj sloenoj formi, onda se ponovo moemo osvrnuti na zapaanje Mladena Leskovca da ova pesma i grafiki izgleda drugaije od drugih Kostievih. Formu pesme tumaio je i dr Milorad Pavi, koga je posebno zaintrigirala poslednja strofa. Tako je studiju "Unisono"22 finale Kostieve poslednje pesme posvetio upravo njoj, te kae: "Bio sam iznenaen prozodijskim reenjem zavretka pesme: izbacio me je iz italake stolice taj finale koji posle trinaest pravilnih oktava odjednom zavrava pesmu "unisonom" devetostrukog slika. Kasnije sam ralanjavao zavrnu strofu pesme i za sebe zakljuio da je ona sasvim pravilno i veoma briljivo reena i sa isto formalne strane. To su, kako sam razmiljao, u stvari dve nove oktave pesme, etrnaesta i petnaesta, samo su, iz posebnih razloga, spojene ujedno"23.24 Pored sloene, moderne forme (to podrazumeva duinu pesme, oblik njenih strofa i stihova, kao i njihove meusobne odnose) prouavaoci su primetili i druge specifinosti koje nosi u sebi Kostieva pesma. Bilo je rei i o njenoj metriko-ritmikoj strukturi. Savremena interpretacija nemogua je bez takve analize. Tako je arko Rui, analizirajui pesmu sa ovog stanovita, istakao da ona ulazi u red melodijske lirike25. On napominje da su o njenoj melodiji ranije pisali i Isidora Sekuli i Stanislav Vinaver. (Iz Isidorinog eseja vidimo da je ona meu prvim istraivaima koji su razumeli ovu pesmu, ali ipak ni ona nije uoila mnogo toga to e kasnije otkriti savremena kritika.) Veina istraivaa bavila se i ralanjivanjem pesme, te je tako u svojoj studiji* Ljubomir Simovi ralanio na tematske celine koje objedinjuje jedna osnovna tema ljubav. On je gotovo u svakoj strofi prepoznavao novu tematsku celinu, dok je Miodrag Pavlovi pesmu podelio neto drugaije.

Pesma se moe ralaniti i sa drugih stanovita, a posebno zanimljiv je onaj na koji pesmu ralanjava arko Rui. On je ralanjuje sa stanovita gramatikih vremena, te uoava da se "u prvom njenom delu evocira () dalja, u drugom blia prolost, u treem snovi u sadanjosti, dok se u zavrnoj strofi snuje o budunosti. U svakoj od tih situacija dominiraju umetniki funkcionalna glagolska vremena: perfekat, aorist, prezent i futur. Ona imaju ne samo ekspresivno-stilsku, nego i melodijsku funkciju, tim pre to se u njihovim oblicima ostvaruje dobar deo prozodijskih fenomena."26 Milosavljevi u svom radu dopunjuje Ruievu konstataciju, te istie da su veoma retke pesme u kojima se javljaju sve tri dimenzije vremena. Ali na kraju zakljuuje da pesma i pored razliitih vremena u sebi, ima istaknuto vremensko sredite u sadanjem vremenu indikativa. Moderna i izuzetna, ova pesma je i zato to zna za tri stanja. Milosavljevi navodi da su to: stanje jave, sna i jave sna. Te dodaje da su pesme "koje znaju za vie od jednog stanja retke, () a ovakve koje znaju za tri stanja valjda su sasvim izuzetne."27 Navedeni primeri potvruju da su istraivai u svojim studijama osvetljavali pesmu iz razliitih uglova. Interesovanje za pesmu je vremenom poraslo u toj meri da se odlazi i dalje od samog teksta, te se tako javljaju i mnogi kontekstualni lanci. Mnogi autori piu npr. o Kostievoj najveoj ljubavi - Lenki Dunerskoj (Mladen Leskovac, Pero Zubac, Gordana Stojakovi i dr.), objavljuju se razni lanci, monografske publikacije i sl. Sve vee je interesovanje za Kostievu biografiju i prouavanje pesme u njenom kontekstu. Ali nita manje interesovanje ne javlja se ni za drugu vrstu prouavanja, pa se objavljuju i mnoge psihoanalitike, simbolike, stilske, komparatistike i druge studije o pesmi. Velika zainteresovanost istraivaa za prouavanje i otkrivanje Kostieve poslednje pesme, stavlja je na mesto na kom je trebala da se nae onog trenutka kada se pojavila kao finalna pesma na stranicama njegove poslednje pesnike zbirke. Objavljene studije i veliki trud istraivaa kroz itav XX vek do danas, opravdavaju titulu jedne od najveih i najznaajnijih pesama srpske knjievnosti. II "SANTA MARIA DELLA SALUTE" - U KNJIEVNOJ ISTORIJI ILI VAN NJE? Nakon to smo objasnili njen razvojni put i ukazali na moderne oznake koje poseduje, a koje su prepoznavali i otkrivali savremeni istraivai u svojim studijama, na sledei zadatak je da (imajui u vidu sve to je ranije reeno), ukoliko je to mogue, pronaemo njeno mesto u naoj knjievnoj istoriji. Napomenuli smo da je pesma u trenutku kada postaje javna (objavljivanjem u zbirci "Pesme") izgledala krajnje izgubljeno i zalutalo, a opet u isto vreme daleko iznad pesama epohe romantizma. Tako su i mnogi istraivai pokuavali da odrede njeno mesto u okviru srpske knjievne istorije. Tako neki od njih smatraju da je "Santa Maria della Salute" najvea pesma naeg romantizma. To je jedno od miljenja koje se moe usvojiti, ali treba ga prihvatiti iskljuivo u jedinstvu sa ostalim mogunostima. Stoji i miljenje da je ona pravi predstavnik srpskog simbolizma, naroito ako imamo u vidu injenicu da se dodiruje sa atmosferom kasnog ruskog simbolizma. Jasno je da pesmu moemo tumaiti i u

kljuu simbolizma, ali ni u ovom stavu ne bi trebali biti iskljuivi, iako je potpuno logian sled bio da se jedan kasnoromantiarski pesnik ostvari i u duhu simbolizma. Relevantan je i ranije pomenuti stav da je Laza Kosti bio antipozitivistiki orjentisan, te da u njemu moemo videti prethodnika pobune koju e doneti moderna. Dakle, moemo ga posmatrati kao uvod u pesnike izmeu dva rata. Gojko Tei tako istie da Kostieva poezija sadri oznake pesnike modernosti koje su kasnije znaajno uticale na ostvarenja avangardnih pesnika. I takvi stavovi su potpuno opravdani. Poznato je da pesnika rehabilitacija Laze Kostia dolazi sa pojavom moderne poezije XX veka. Sloiemo se i sa injenicom da je "Santa Maria della Salute" velika pesma koja je prevazila svoju epohu, a Kosti je stvara na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek, kao romantiarski pesnik i jedan od najobrazovanijih intelektualaca koji je bio itekako upoznat sa tokovima moderne evropske poezije. Svoju poslednju pesmu, kao i druga velika ostvarenja dao je u trenutku kada se oslobodio svih prethodnih uticaja, stoga je re o pesmi koja dolazi kao oekivani rezultat na kraju razvojnog puta jednog velikog pesnika. Ona je kao to je reeno u skladu sa nekoliko epoha odjednom, sa romantizmom, simbolizmom i modernizmom. Ali istovremeno se i odvaja od svih tih epoha. Tako bi se kao najbolje ponueno reenje mogao uzeti stav da je re o pesmi koja je van knjievne istorije. Dakle, sadri oznake svake od njih, ali je upravo zbog svojih modernih, "mozaikih"28 oznaka koje su prepoznavali mnogi istraivai, dospela na pijedestal srpske poezije. Kosti je u ovu pesmu ulio sve najbolje iz prethodno pomenutih epoha, ali je dodao i neto potpuno novo i na taj nain uinio svoju pesmu "mozainom", a samim tim modernom i velikom. Moemo zakljuiti da je Kosti stvarajui ovu pesmu dorastao ivotu i umetnosti romantizma, nadrastao svoj i postao pesniki genije narednih vekova. "Povremeno osporavan i nepravedno preutkivan, on je od poetka XX veka do danas postajao sve prisutniji u srpskoj knjievnosti kao evropski pesnik srpskog romantizma i kao zaetnik modernih orijentacija u njoj"29.30 LITERATURA: BRKI, Svetozar, Uz pesmu "Santa Maria della Salute", u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, str. 104-119. Vujaklija 1980 VUJAKLIJA, Milan, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1980. Damjanov DAMJANOV, Sava, tekst: Koreni srpske knjievne avangarde, u knjizi: "Apokrifna istorija srpske [post]moderne", Slubeni glasnik, Beograd, 2008, str. 181189. Damjanov 2008 DAMJANOV, Sava, tekst: Pesnitvo Laze Kostia izmeu romantizma i simbolizma, u knjizi: "Apokrifna istorija srpske [post]moderne", Slubeni glasnik, Beograd, 2008, str. 173-180. ivkovi 1991 IVKOVI, Dragia, Tokovi srpske knjievnosti, Matica Srpska, Novi Sad, 1991, str. 146-154. JEROTI, Vladeta, O preobraajima enskog u dui Laze Kostia i njegovoj pesmi "Santa Maria della Salute", u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 3, Mart 1971, str. 200-206. LESKOVAC, Mladen, Prvi susret sa pesmom "Santa Maria della Salute", u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, str. 101-103. MATI, Vojin, Dve Marije, u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, str. 120-127.

Milosavljevi 1991 MILOSAVLJEVI, Petar, ivot pesme Laze Kostia "Santa Maria della Salute", u knjizi "Triptih o Lazi Kostiu", Narodna biblioteka "Karlo Bijelicki", Sombor, 1991, str. 53-191. PAVI, Milorad, "Unisono" finale Kostieve poslednje pesme, u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, str. 135-136. POPOVI, Bogdan A, Java i san Laze Kostia, u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, str. 140-142. POPOVI, Miodrag, Simbol jedinstva realne i transcendentne koegzistencije, u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, str. 128134. RUI, arko, Simetrija i melodija u jedinoj Kostievoj stanci, u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 3, Mart 1971, str. 186-199. SIMOVI, Ljubomir, Graevina od zvuka i jezika, u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, str. 137-139. STEFANOVI, Svetislav, Miris pamtiveka, O Lazi Kostiu, Matica Srpska, Novi Sad, 2005. TEI, Gojko, tekst: Zavrna napomena, u knjizi: Svetislav Stefanovi, Miris pamtiveka, O Lazi Kostiu, Matica Srpska, Novi Sad, 2005, str. 393-394. Fridrih 2003 FRIDRIH, Hugo, Struktura moderne lirike, Od sredine XIX do sredine XX veka, Svetovi Novi Sad, 2003. ______________ Napomene: 1. Koreni moderne srpske poezije mogu se pratiti "od Kodera i Laze Kostia preko Vojislava Ilia, pa do Disa i moderne s poetka XX veka." (Damjanov 2008, 171.) U veini sluajeva, vezuju se za 1892. godinu i programsku pesmu Vojislava Ilia "Kleon i njegov uenik". 2. Milosavljevi 1991, 84. 3. Isto. 4. O zbirci je pohvalno pisao Dragutin Domjani u zagrebakom Savremeniku, a potom i Vladimir erina u zagrebakom Zvonu. 5. Milosavljevi 1991, 85. 6. ivkovi 1991, 152. 7. Isto, 153. 8. Pomenuto miljenje Dragie ivkovia zasniva se na stavovima Huga Fridriha, (v. "Struktura moderne lirike"). Fridrih, govorei o modernoj lirici, istie da "svuda zapaamo njenu sklonost da to je mogue vie ostane podalje od jednoznanih sadraja... Pesma eli da bude samoj sebi dovoljna, a znaenjem mnogoznana tvorevina..." (Fridrih 2003, 14.) Moderna pesma po njemu izbegava neposrednu komunikativnost, a nemogunost asimilacije je jedna od njenih bitnih odlika. On istie da je romantizam posrednik izmeu naslea i moderne lirike, te navodi da je "moderno pesnitvo deromantizovani romantizam". (Fridrih 2003, 29.) Sve navedeno moemo povezati sa analiziranim segmentom Kostieve lirike, dok sudbinu pesme "Santa Maria della salute" moemo dovesti u vezu sa Fridrihovim miljenjem da "moderno pesnitvo i modernu umetnost niti treba braniti, niti je odbacivati ili poricati. Kao trajan fenomen sadanjosti ono ima pravo da bude spoznato. Ali i italac ima pravo da svoja merila zasnuje na starijem pesnitvu i da ih postavi veoma visoko." (Fridrih 2003, 17.) Upravo to se i deava sa stavovima Kostievih italaca i knjievne kritike. Ali Kosti je u okviru srpske knjievnosti najbolji primer za uvenu Bodlerovu reenicu, koja glasi "Ima odreene slave u tome biti neshvaen". Nema sumnje da je neshvaenost i neprihvaenost Lazine poslednje pesme, bacila ovog pesnika u zenit interesovanja poslednjih decenija XX veka. 9. Tekst objavljen u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, 101-103. 10. Mladen Leskovac, Prvi susret sa pesmom "Santa Maria della Salute", u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, 101.

*. Leskovac u uvodnom delu teksta govori kako je pronaao meu svojim knjigama Kostievu zbirku pesama iz 1909. godine, te poinje da je lista (nije je itao). 11. Sa Leskovevim doivljajem pesme ponovo moemo dovesti u vezu stavove Huga Fridriha, koji zapaa da moderna pesma "poseduje posebno svojstvo: da onoga koji ita istovremeno privlai i zbunjuje. Uz to, mora se imati u vidu i jedan od osnovnih pojmova teoretiara modernog pesnitva koji glasi: iznenaenje, zauenost." (Fridrih 2003, 16.) Fridrih istie da italac "neto doivljava, a da pri tome nije u stanju da kae ta je to." (Fridrih 2003, 13). Te pritom citira i jedan od eseja T. S. Eliota, i kae da "poezija moe da se iskae i pre nego to je shvaena" (Fridrih 2003, 13). Navedeni stavovi o recepciji modernog pesnitva, jasno se mogu dovesti u vezu sa Leskovevim doivljajem pesme "Santa Maria della Salute". 12. Mladen Leskovac, Prvi susret sa pesmom "Santa Maria della Salute", u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, 101-102. 13. Milosavljevi 1991, 87. 14. U skladu sa stavovima Huga Fridriha (v. "Struktura moderne lirike"), za pesmu "Santa Maria della Salute" moe se rei da je, u trenutku kada ulazi u srpsku knjievnost (1909. godine), predstavljala "opozicionu pesmu". Kasniji period njenog razvoja donosi i prijem kod kritike i italake publike, te ona ubrzo postaje "pesma budunosti". Vremenom se sve vie izdvaja, te se u toj izdvojenosti i posebnosti sve jasnije uoava njen znaaj i veliina. Da bi joj se tek u poslednjim decenijama XX veka u pravoj meri pruila panja. 15. v. H. Fridrih, "Struktura moderne lirike", Svetovi, Novi Sad, 2003. Laza Kosti se jasno moe dovesti u vezu sa modernitetom francuskih pesnika koji osvetljava Fridrih u svojoj knjizi. Kosti je npr. kao i Bodler, romantiarsko naslee pokuao da preoblikuje u pevanje i miljenje koje e biti od znaaja po dalji razvoj lirike, ali e i podstai liriku onih koji su kasnije doli. 16. U skladu sa sadrajem, mnogi autori "Dnevnik" Laze Kostia nazivaju "Snovnik". (v. Damjanov, 186.) 17. Milosavljevi 1991, 82. 18. ivkovi 1991, 152. 19. Analizirajui jezik Kostieve pesme, ponovo se moemo koristiti stavovima Huga Fridriha, te napomenuti da "pesniki jezik poprima karakter eksperimenta iz kojeg proizilaze kombinacije koje nisu planirane od strane smisla nego tek stvaraju smisao. Obian jeziki materijal javlja se u neobinim znaenjima..." (Fridrih 2003, 16.) Karakter eksperimenta u jeziku ove pesme predstavlja samo jednu od moguih ideja njene jezike analize. Te u ovom sluaju, pozivajui se na Huga Fridriha, samo nagovetavam da bi se pesma mogla tumaiti i sa tog stanovita. Ali se ovom prilikom neu uputati u dalju analizu "eksperimentalnog" jezika Kostieve lirike. * Kao kratku napomenu istiem i podatak da je Fridrih, govorei o francuskim simbolistima, istakao npr. da je Remboov cilj bio da "stvori jezik koji je do danas ostao prajezik moderne lirike" (Fridrih 2003, 60.) U naoj knjievnosti to su svakako uinili ore Markovi Koder, Laza Kosti (tzv. pretee simbolizma) i dr. 20. Bogdan A. Popovi, Java i san Laze Kostia, u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, str. 142. 21. Milosavljevi 1991, 95. 22. Unisono (ital. unisono) muz. jednozvuno, u jedan glas; jednoglasno, slono. (Vujaklija 1980) 23. Milorad Pavi, "Unisono" finale Kostieve poslednje pesme, u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, str. 135. 24. Sava Damjanov je, bavei se Kostievom lirikom, istakao da je ovaj pesnik zbog svojih versifikacijskih eksperimenata vien kao pretea moderne srpske poezije. Takvi su eksperimenti jasno uoljivi u ovoj pesmi. 25. Sava Damjanov, imajui u vidu Kostievu pesmu "Pevaka imna Jovanu Damaskinu", zakljuuje da se "Laza Kosti najvie pribliio Verlenovoj ideji o "obojenom zvuku" (nastalom u spoju rei i muzike) i uopte idealu simbolistike poetike da nekadanji pesnik rei postane muziki pesnik (a njegovo delo sugestivna

muzika tvorevina u kojoj su emocije izraene melodijom i ritmom)" (Damjanov 2008, 176.) Bez sumnje slian zakljuak moemo pripojiti i pesmi "Santa Maria della Salute". *. Ljubomir Simovi, Graevina od zvuka i jezika, u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 2, Februar 1971, str. 137. 26. arko Rui, Simetrija i melodija u jedinoj Kostievoj stanci, u asopisu Knjievnost, knjiga LII, godina XXVI, sveska 3, mart 1971, str. 199. 27. Milosavljevi 1991, 105. 28. Koristim ovaj termin u skladu sa onim to je prethodno izreeno. "Mozaike oznake" u smislu da je isprepletena sa odreenim karakteristikama svake od navedenih epoha, ali smatram da je upravo te "mozaike oznake" ine jedinstvenom i modernom pesmom. 29. ivkovi 1991, 153-154. 30. Navedenu periodizaciju, (koja se kree od romantizma, preko simbolizma, do modernizma) moda najbolje oslikava jedna novija studija o Kostievoj lirici. Re je o tekstu pod naslovom "Pesnitvo Laze Kostia izmeu romantizma i simbolizma" u kom autor teksta, Sava Damjanov, sagledava Kostievu poetiku "izmeu romantizma i simbolizma, odnosno kao poetiku koja je izvesnim delom anticipirala simbolizam." (Damjanov 2008, 178.) U svojoj knjizi, Damjanov istie Huga Fridriha koji kako kae "korene evropskog moderniteta sagledava u razvojnom luku to vodi od romantizma ka simbolizmu". (Damjanov 2008, 186.) Te zakljuuje da se "u istom kontekstu moe rei da je jedan vaan tok Kostievog pesnitva istovremeno uvodio srpsku knjievnost u moderne poetike, iji e potonji produkt biti avangarda" (Damjanov, 186), o emu je u tekstu ve bilo rei. U okviru takve periodizacije moemo posmatrati i pesmu "Santa Maria della Salute". http://www.alma.rs/knjizevni-pregled/broj06/kp04.html