e l e k t r o n s k i

m a g a z i n

Sionska truba
U OVOM BROJU:
==================================

69
================

2012.
Mart - April

IZMOLITI OD GOSPODA Vlado Penko IZ SRCA MISIONARA J. Hudson Taylor ZAMENJENI IVOT J. Hudson Taylor MOJE JAGNJE Hana Pinknerova AGNUS DEI Jan Vareca misaone refleksije Smena strana...

"I nemojte vie da se saobraavate ovome svetu, nego se preobraavajte obnavljanjem svoga uma da razaberete ta je Boija volja, ta je dobro, ugodno i savreno." (Rim. 12:2 SSP) Ako smo hriani, mi nismo graani ovoga sveta ve pripadamo onom svetu - carstvu nebeskom. Za nas je veoma lako, poto smo prvobitno potekli iz ovog sveta, da nae ivote udesimo prema obliju sveta. No, ovo nije nain kako naim ivotom moemo ugoditi Bogu. Ne "saobraavanje" sa svetom, jer svet nije mogu e nadvladati u ime Hristovo ako ste i dalje pristalica sveta, ve da bi ste pobedili svet morate biti razliiti od sveta, so i svetlo (Mt. 5:13-16). Re "preobraenje" oznaava potpunu promenu transformaciju (metamorfozu). Poput gusenice u leptira. Leptir vie ne lii na gusenicu. Pre nego li je gusenica postala leptirom ona nije liila na leptira, ve je bila stvorenje drugog izgleda, navika i sklonosti. Ona se transformisala u leptira, to isto bie je postalo bie sa novim izgledom, navikama i sklonostima. Dragi nai itaoci, snaga nae promene lei u "obnovi uma", tu poinje preobraavanje. "Obnovimo svoj um", o istimo ga i uskladimo ga prema Rei Bojoj. Sila promene, sila Duha uvek sledi Re Boju. Bog koristi svoju Re da bi novo stvorio ili staro promenio.

SIONSKA TRUBA
==================================

Urednitvo: Jan Vareca, Marina Bako, Vlatko Dir, Jelena Janji . Saradnici: Janko Bako, Branko Milijaevi .

Dozvolimo Duhu Svetom da se Boji potencijal metamorfoze, koji nam je dat prilikom novoroenja razvije i promeni nas u potpunosti u to Novo stvorenje (2. Kor. 5:17) - neka naa promena, nae dravljanstvo nebeskog carstva bude jasno vidljivo i drugima. Vaa, SIONSKA TRUBA.

www.siont.net

IZMOLITI OD GOSPODA
Vlado Penko

svoje, nego da slukinji svojoj muko edo, ja u ga dati Gospodu dokle je god iv, i britva ne e prei preko glave njegove...'" (1. Sam. 1:9-11 RDK) Njena molitva je bila toliko oseajna, snana i puna zanosa da je Ilije, svetenik u svetitu, pomislio da je ta ena pijana. No, kad je shvatio o emu se radi, ispratio je Anu ovim blagoslovom: "Idi s mirom; a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu, za ta si Ga molila." (1. Sam. 1:17 RDK) Ana je Bogu obeala darovati dete, ako molitva bude usliena. Mogue, da je Gospod samo na to ekao: da Anino srce zaeli dete, koje e biti Bogu na ast. Moda je Ana godinama ranije molila: "Boe, elim imati dete, jer me je sramota pred ljudima, na prezir i podsmeh sam svima!" Moda je kasnije izmenila stav: "Boe, elim dete zbog sebe i mua!" No, Bog je menjao Anu i dalje iznutra, sve dok nije rekla: "Ja u ga darovati Gospodu za sve dane njegova ivota. Boe, elim dete da bi ga dala kao dar tebi!" Posle te molitve, nakon nekog vremena, Ana je doivela uslienje. Rodio se deak. Ona ga je nazvala Samuel: "Jer sam ga", rekla je Ana, "izmolila od Gospoda". (1. Sam. 1:20) Nadalje, Biblija daje zapis i o jednom drugom dogaaju. Nalazi se u Drugoj knjizi Samuilovoj, negde na sredini. Starozavetni kralj David je poznat po tome to je bio ovek po Bojem srcu. Bog ga je okruio odanim prijateljima i vojnicima, uinio je da bude omiljen meu narodom, te je mogao uivati mnoge privilegije. Ipak, David je poeleo tuu enu. Vitsaveja je bila ena jednog od njegovih vojnika - Urije Hetejina. Tua ena mu je zapela za oko i on je odluio silom i prevarom doi do nje. Nakon to nije uspeo drugaije, on je poslao u rat njenog supruga, u prve redove, ne bi li poginuo. To se i dogodilo: odani je vojnik poginuo na bojnom polju, a kralj se mogao nesmetano oeniti njegovom enom. Vitsaveja mu je rodila sina. Bog, koji je podravao Davida u njegovim pravednim poduhvatima, nije preao preko ovog zloina. Preko proroka Natana obznanio je Davidu greh koji je poinio. Kao posledica tog stranog zlodela, dola je i kazna. Natan je preneo Boju osudu: "Ali to si tim delom dao priliku neprijateljima Gospodnjim da hule, zato e ti umreti sin koji ti se rodio." (2. Sam. 12:14 RDK) U istoriji i sadanjosti nailazimo na brojne primere upotrebe sile i prevare za ostvarenje eljenoga cilja. Od mnogih vojskovoa koji su
2

Ovaj put, elim vam skrenuti panju na dva biblijska dogaaja, i na njihovu povezanost jednom tankom niti: nastojanjem da se pod svaku cenu ostvari eljeni cilj. No, pristup ovome im je razliit. U prvom sluaju, jedno dete se rodilo kao plod duboke i ustrajne molitve a u drugom sluaju, jedno dete je umrlo - kao posledica nastojanja da se do eljenog cilja doe silom i prevarom. Prvi je dogaaj opisan u Prvoj Samuilovoj - na samome poetku. Zapis govori o Ani, supruzi oveka, koji se zvao Elkana. On je pored Ane imao jo jednu enu: Feninu. Prema tadanjim obiajima Izraelaca i okolnih naroda, mnogoenstvo se doputalo - zbog toga, Elkanin sluaj sa dve ene je bio sasvim uobiajen u to vreme. Ana nije mogla roditi dete. No, ova druga ena, Fenina, raala je suprugu decu, pa joj je to davalo znaajnu prednost u odnosu na enu bez dece. U tadanjem drutvu, plodna ena je uivala ugled i potovanje. Za enu, koja nije raala, smatralo se da je, u neku ruku, pod prokletstvom. Elkana je ljubio Anu vie nego Feninu, no, njegova joj ljubav nije bila dovoljna uteha. Ana je doivljavala ponienja od svoje suparnice, koja je koristila svaku priliku da je izvrgne ruglu zbog neplodnosti. Elkana je bio religiozan ovek, vrlo revnostan u tom pogledu - prema merilima onoga vremena. On je svake godine odlazio u oblinje svetite na poklonjenje, to je bio njegov in tovanja Boga Izraelova. Vodio je sa sobom i svoje ene. Verovalo se da je u svetitu Boja prisutnost snanija. Stoga je Ana koristila svoje posete svetitu, kako bi uvek iznova iznosila Bogu ta joj lei na srcu. Poniena i nesrena, ona je najdublje enje svoga bia i sva svoja stremljena, uvezala bi u samo jednu elju i molitvu: dobiti dete. Biblija nam na sledei nain daje izvetaj o Aninoj molitvi u svetitu: "A Ana usta, poto jedoe i pie u Silomu; a Ilije svetenik seae na stolici, na pragu doma Gospodnjeg. I ona, tuna u srcu pomoli se Gospodu plaui mnogo. I zavetova se govorei: Gospode nad vojskama! Ako pogleda na muku slukinje svoje, i opomene me se, i ne zaboravi slukinje

osvajali zemlje do pojedinaca, koji su koristili mo da dou do bogatstva, poloaja i ugleda. Od postanka sveta moemo pratiti kako ovek ustaje protiv oveka i narod protiv naroda ne bi li se silom i prevarom dolo do veeg prostora i prevlasti nad drugima. Meutim, Boji put je drugaiji. Bog kao da eli poruiti i meni i tebi: za eljeni cilj bori se molitvom . Ostavi po strani svaku mo i silu, koja ti je dostupna. Ostavi po strani svaku mogunost prevare i lukavstva. Seti se Davida, koji se gorko kajao za opako delo, koje je poinio! David je sledio svoj put i pretrpeo strane posledice, jer je dete umrlo, a Boji nain jeste Anin put molitve, jer mi vidimo da je on bio blagosloven. Tako, Bog nam poruuje kroz Anin sluaj: "ujem vapaje i uzdahe tvoga srca. Mijenjam te iznutra, dok tvoja elja ne primi pravi oblik i ne bude u saglasnosti sa mojom eljom. I zbog toga, nastavi ustrajno stajati u molitvi preda mnom." Anina molitva u svetitu, koju iznosi Biblija, jeste zasigurno samo vrhunac njezinih ustrajnih vapaja pred Bogom - iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. I Ana je mogla poi putem sile i pakosti. Mogla je sve te dane i godine uzvraati suparnici na uvredama, vraati joj milo za drago, pokuati je ak i ukloniti. Mogla joj je govoriti: "Da, ja nemam dece, ali ti si runa i pokvarena. to ti sva tvoja deca vrede, kad mene moj mu voli vie nego tebe?" No, Ana se molila Bogu, kome je bilo stalo do njezinih vapaja i uzdaha. Kao to je rekla jedna osoba:"Smisao molitve nije da se puno govori, nego da se puno ljubi." Zapis o Ani podsea i na Moniku, majku Augustina, rano-hrianskog uitelja te pisca nadaleko poznatih Ispovesti. Njegova majka je mnoge godina izlevala suze pred Bogom, ne bi li se njeno dete obratilo od grenog naina ivota i puta koji je vodio u propast. I ona je imala svoga svetenika Ilija, jednog Bojeg oveka, kojem je odlazila po savet i utehu. On joj je jednom prilikom, takoe, rekao da poe od njega u miru. Jer gledajui suze koje je ona prolivala za spasenje due svoga deteta, on je zakljuio i rekao joj: "Sin tolikih suza nee propasti!" Uskoro, Augustin je doiveo obraenje. Prijatelju! Postoji li neto za ime ezne tvoja dua, za ta si spreman pred nevidljivim Bojim prestoljem stajati iz dana u dan, iz meseca u mesec? Nije potrebno, poput Ane, da trai
3

neko svetite. Isus u Matejevom evanelju, u estom poglavlju, daje vrlo jednostavno uputstvo: "A ti kada se moli, u i u svoju sobu, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti ispunie ti." (Mt. 6:6 E) Seti se da je Ana kao nagradu dobila Samuila, koji je izrastao u velikog Bojeg oveka, na blagoslov mnogima. Biblija ovako govori o Aninom detetu: "A Samuilo rastijae, i Gospod bee s njim, i ne pusti da padne na zemlju nijedna re njegova. I sav Izrailj od Dana do Virsaveje pozna da je Samuilo veran prorok Gospodnji." (1. Sam. 3:19-20 RDK) ezne li izmoliti od Gospodina ispunjenje dubokih enji, poput Ane, koja je izmolila Samuila? Ustraj pred nevidljivim Bojim prestoljem. Bog zasigurno i tebi poruuje: "Sin tolikih vapaja i uzdaha nee propasti. Ker tolikih suza i enji nee propasti!" Gospod moda eka na tvoje konano: "Boe, neka plod moje molitve bude tebi na ast i slavu, tebi darujem svoje elje i htenja." Ako je tako, dragi prijatelju, poi u miru. Neka ti Bog, Otac Gospoda Isusa Hrista, ispuni molitvu kojom si ga molio.
Vlado Penko vladimir.psenko@zg.t-com.hr www.krscanski-radio.hr

IZ SRCA MISIONARA
J. Hudson Taylor

- Izabrani citati iz govora i spisa Hadsona Tejlora... - "Da li ti prvo svira na koncertu, a posle toga timuje svoj instrument? Zaponi dan sa Bojom Rei i sa molitvom, ui prvo i pre svega u harmoniju sa Bogom." - "Moda ako je bilo vie uloenog napora da se due dovedu do suza pokajanja, moda bi smo onda ee videli rezultate koje prieljkujemo. Ponekad moe biti da dok se alimo na tvrdou srca kod onih na kojima elimo videti korist, tvrdoa naih vlastitih srca i nae slabo razumevanje uzviene stvarnosti venih stvari mogu biti pravi uzrok naeg neuspeha."

- "Od dana Pedesetnice, da li je cela crkva ikada stavila u stranu svaki drugi posao i ekala na Njega deset dana, da sila Duha moe biti manifestovana? Mi ti dajemo previe panje na naine (programe) i maineriju i resurse, a premalo na pravi izvor sile." - "Mo molitve nikada nije iskuana u njenom punom kapacitetu u bilo kojoj crkvi! Ako elimo da vidimo uda boanske blagodati i sile manifestovanih na mestu slabosti, neuspeha i razoarenja, onda neka cela Crkva odgovori na Boji poziv izazova: 'Pozovi me, i ja u ti odgovoriti, i pokazati ti velike i mone stvari koje nisi znao.'" - "Da li mi dajemo dovoljno panje na temu zadobijanja Hrista? Naa je radost i privilegija da Ga znamo kao neizrecivi dar Boiji, ali niko nije znao to bolje od apostola Pavla. No, da li je on bio zadovoljan sa svojim znanjem? Ili je Pavle imao goruu elju i bio spreman da plati svaku cenu, da zadobije Hrista, i da Ga upozna, kao i mo Njegovog vaskrsenja i zajednitvo Njegovog stradanja? O, da Hristos moe biti i nama toliko poznat, kao 'iva i svetla stvarnost' da je naa jedina elja u naem srcu, ta strast da moemo lino zadobiti Hrista i da ga lino znamo kao to je to apostol eznuo za time." - "Ti mora ii napred na svojim kolenima." - "Svi Boji giganti su bili slabi ljudi, koji su uinili velike stvari za Boga samo zato jer su verovali da e Bog biti s njima." - "Ja sam, na primer, nisam posebno nadaren, ja sam po prirodi stidljiv, ali moj milostiv i milosrdan Bog i Otac naklonjen je meni, i kada sam bio slab u veri On me je oja ao, dok sam jo bio mlad. On me je nauio da u mojoj nemoi poivam u Njemu, i da se molim ak i za male stvari za koje drugi misle da im ne treba pomo ve da to mogu i sami." - "Grana vinove loze ne brine, i ne mui se, i ne juri da trai sunce, kiu. Ne, ona poiva u zajednici i optenju sa vinovom lozom, i u pravo vreme i na pravi nain, pravo voe e se nai na njoj. Hajde da tako poivamo u Gospodu Isusu." - "U ansiju sam pronaao kineske hriane koji su obiavali da provode vreme u postu i molitvi. Oni su prepoznali da u postu, kojeg mnogi ne vole, poto to zahteva veru u Boga, jer post ini da se ovek osea slabo i
4

siromano, a to je, ustvari, otvoreni kanal za primanje boanske blagodati. Moda najvea prepreka naem radu za Boga jeste naa umiljena snaga, a kroz post mi nauimo kako smo siromana i slaba stvorenja, zavisni smo od obroka mesa za malo snage na koju smo toliko skloni da se oslonimo." - "Pronaao sam da postoje tri faze u svakom velikom zadatku za Boga: prvo, to je nemogue, onda: to je teko, i na kraju: to je uraeno." - "Vie se ne brinem u vezi ni sa im, kako sam shvatio da je On kadar da nosi svoju volju za mene. Nije vano gde e me On staviti ili kako. To je na Njemu da odlui, a ne na meni. U najlakoj situaciji On e mi dati milost a u najteoj Njegova milost e biti dovoljna." - "Bojem poslu raenom na Boji nain nee nikada nedostajati Boja opskrba." - "Tebi ne treba velika vera, ve vera u velikog Boga." - "Donoenje duhovnog roda ukljuuje noenje krsta. Mi znamo kako je Gospod Isus postao pun roda - ne samo nosei svoj krst, ve umrevi na njemu. Da li mi imamo zajednitvo sa Njime u ovoj stvari?" - "Ako eli blagoslov, onda napravi mesta za njega!" - "Mala stvar jeste mala stvar, ali vernost u malim stvarima jeste velika stvar." - "Ako se eka na Boga, to nije izgubljeno vreme!" - "Predanost Bogu je jo uvek dobrovoljna stvar, otuda toliko razliitih dostignua meu hrianima." - "Ako je ovo stvaran posao za Boga, onda je to stvaran konflikt sa Sotonom." - "Sa Bogom su sve stvari mogue a nijedno obraenje nije dolo bez mone sile Svetoga Duha. Stoga, velika potreba svakog hrianskog radnika jeste da poznaje Boga." - "Ako bi imao 1000 ivota, sve bi ih dao za Kinu."

ZAMENJENI IVOT
J. Hudson Taylor

se, muio, postio, borio, zaricao se, itao Re marljivo, nalazio vie vremena za odmor i duboko razmiljanje - no, sve je bilo bez ikakvih rezultata. Svakoga dana, skoro svakoga asa, pritiskivala me je svest o grehu. Znao sam da mogu da poivam u Hristu, ali to nisam i umeo. Poinjao sam dan molitvom, vrsto odluivi da ne odvajam oi od Njega ni za jedan momenat. Meutim, teina dunosti, ponekad veoma mukotrpna i neprestano ometanje, esto su me navodili da na Njega zaboravim. Tada su mi nervi postajali tako zategnuti u ovoj atmosferi koja kua na razdraljivost, da je bilo teko i misliti, a ponekad i neljubazne rei bilo sve tee kontrolisati. Svaki dan je donosio svoj spisak greha, neuspeha ili nedostatak sile. To "da hou", zaista je bilo u meni, ali da uinim, to nisam mogao. Tada mi je dolo pitanje: "Zar nema izbavljenja?" Mora li ovako biti do kraja neprestani sukob; umesto pobede, isuvie esto iskusim poraz. Takoe, kako sam mogao da propovedam sa iskrenou da bilo ko od njih primi Isusa: "On dade mo da postanu deca Boija (po Boijem obliju)," ali kao da to nije bilo istinito u mome iskustvu. Umesto da sve vie jaam, ini mi se da sam postajao sve slabiji i da sam imao sve manje sile usprotiviti se grehu. Nije ni udo, jer su mi vera, pa ak i nada bivale sve manje. Mrzeo sam samoga sebe. Mrzeo sam svoj greh; a ipak nisam zadobijao nikakvu snagu protiv njega. Oseao sam da sam bio Boije dete. Njegov Duh u mome srcu je vikao uprkos svemu: "Ava, Oe!" No, da se uzdignem do svojih privilegija kao Njegovo dete - bio sam beskrajno nemoan. Mislio sam da se svetost, praktina svetost se postepeno zadobija putem marljivog korienja sredstava milosti. Oseao sam da nita drugo nisam vie eleo u ovom svetu i da mi nita drugo nije toliko trebalo kao ona. A kada mi se inilo da je u nekoj meri i zadobijam, nastavljajui u tom pravcu i borei se za nju sve vie, ona mi se onda sve vie izmicala; sve dok sama nada skoro sasvim nije umrla, i ja poeo da mislim da Bog ne eli da je da ovde dole, da bi nam nebo bilo drae. Mislim da nisam zapinjao da je zadobijem svojom vlastitom silom. Znao sam da sam nemoan. Gospodu sam rekao o tome, i molio Ga da mi da pomo i snagu; a ponekad sam skoro i verovao da bi me mogao sauvati i podrati. No kad bih se uvee osvrnuo na protekli dan, avaj! Tu su bili
5

Dejms Hadson Tejlor (James Hudson Taylor, 1832-1905) je bio engleski misionar u Kini, koji potie iz metodistike tradicije. Osniva je "Unutranje kineske misije" (China Inland Mission - CIM, danas je to "OMF International") preko koje je doveo preko 800 misionara u Kinu, osnovao 125 kola. Osnovao preko 300 misijskih stanica, rauna se da je iza sebe ostavio preko 125,000 kineskih hriana. Ovo je pismo Hadsona Tejlora koje je on napisao svojoj sestri Ameliji, a iz kojeg se moe videti ta je bila tajna njegovog uspeha i istrajnosti na misijskom polju...
Chinkiang (Kina), 17. oktobar 1869.

Moja roena sestro. Mnogo ti hvala za tvoje drago i opirno pismo... Mislim da mi nisi pisala tako opirno od kako se nalazim u Kini. Znam da je isto i sa tobom kao i sa mnom - nije da nee, nego ne moe. Razum i telo ne mogu da podnesu vie od odreene veliine napetosti ili odreene koliine rada. to se tie rada, moj nikada do sada nije bio tako obiman, tako odgovoran i tako teak; ali sva optereenost i napetost su nestali. Poslednjih mesec dana ili neto malo vie, bili su mi najsreniji dani moga ivota i eznem da ti kaem makar malo od onoga ta je Gospod uinio za moju duu. Ne znam do kolike mere sam u stanju da o tome budem jasan, jer u tome nema nieg novog, ni neobinog, ni divnog, a ipak, sve je nekako novo! Jednom reju "bio sam slep, a sada vidim". Moda u biti malo jasniji ako se vratim malo unazad. Evo ovako, mila. Misli su mi bile veoma aktivne za poslednjih est ili osam meseci, oseao sam linu potrebu a i potrebu misije, za veom svetou, ivotom i silom u mojoj dui, ali isto to i za druge. No, lina potreba je stajala prva, pa je bila i najvea. Oseao sam nezahvalnost, opasnost i greh zbog toga to ne ivim u blioj zajednici sa Bogom. Molio sam

samo gresi i neuspeh da se priznaju i oplakuju pred Bogom. Ne elim da ti dam pogrean utisak da je ovo bilo moje svakodnevno iskustvo svih ovih dugih, iscrpljujuih meseci. Bilo je to isuvie esto stanje moje due, koje se umalo nije svrilo oajem. Ipak, Hristos mi se nikada nije inio dragocenijim - Spasitelj koji je mogao i koji je hteo da spasi ovakvog grenika! Ponekad je bilo perioda vremena kada sam imao ne samo mir, nego i radost u Gospodu. No, ovi su bili prolazni, pa kada su bili i najbolji, ipak se oseao nedostatak sile u njima. O, kako je samo Gospod dobar, jer je priveo ovu borbu kraju! Sve vreme sam se oseao siguran da se u Hristu nalazi sve ono to mi je potrebno, ali praktino pitanje je bilo, kako to iz Njega i izvui! On je bogat, ali ja sam siromaan. On jak, a ja slab. Znao sam sasvim dobro da se u korenu i stablu nalazilo samo ono to je najbolje; ali pitanje je bilo, kako to dovesti do moje krljave granice! I poto sam postepeno dobijao sve vie svetla, video sam da je vera jedini uslov i ruka koja moe da se prihvati Njegove punine, a tada tu puninu uini i mojom, ali ja takvu veru nisam posedovao. Borio sam se za nju, ali ona nije dolazila. Pokuavao sam da je primenim, ali uzalud. Gledajui sve vie i vie udesno bogatstvo milosti u Isusu, puninu naeg Spasitelja - inilo mi se da se moja bespomonost i oseaj krivice poveavaju. Gresi koje sam inio izgledali su kao trice u poreenju sa grehom nevere koji je i bio njihov uzrok i koji nije mogao ili nije hteo da primi Boga po Njegovoj Rei, nego Ga radije, ini laovom! Nevera je bila, smatrao sam, presudni greh celog sveta - a ipak ga je i dalje podnosio. Molio sam se za veru, ali ona nije dolazila. ta da radim? Kada je moja dua ve bila u velikom oaju, jedna reenica u pismu dragog McCarthya (Makartija) bila je upotrebljena da mi spadne krljut sa oiju, a Sveti Duh Boiji otvori istinu o naoj sjedinjenosti sa Isusom, kao to to nikada ranije nisam znao. McCarty, koji je i sam bio u stanju oseanja neuspeha, ali ugledao svetlo pre mene, pisao je (citiram po seanju): "No, kako je mogue, ojaati veru? Ne napreui se za veru, nego poivajui u Onome koji je veran!"

Poto sam to proitao, sve sam jasno sagledao! "Ako smo neverni, on ostaje veran." Pogledao sam u Isusa i video (a kada sam video, o, kako je samo radost tekla!) da je rekao: "Nikada te neu napustiti." "Aha, tu je poivanje!" razmiljao sam. "Uzalud sam se trudio da poivam u Njemu. Vie neu da se napreem. Zar nije obeao da obitava sa mnom - nikada me nee napustiti, nikada me nee ostaviti!" I mila sestro, nikada i nee! Meutim, ovo nije bilo sve to mi je pokazao, ak ni polovina toga. Poto sam razmiljao o okotu i lozama, kakvo je samo svetlo Blagosloveni Duh izlio pravo u moju duu! Kako se samo velika inila greka koju sam poinio u elji da dobijem sok, puninu od Njega. Ne samo da sam video da me Isus nikada ne bi napustio, nego sam postao deo Njegovog tela, Njegovog mesa i Njegovih kostiju. Sada vidim da okot nije samo koren, nego sve skupa: koren, stablo, loze, lozice, lie, cvat, plod. Ali, Isus nije samo to nego je i zemlja i sunce, vazduh i pljusak i deset hiljada puta vie od bilo ega to bismo mogli da sanjamo, poelimo ili ustrebamo. O, kakve li radosti u spoznaji ove istine! Molim se da oi i tvoga razuma budu otvorene, da bi znala ta blaga koja su nam u Hristu data za badava. O, draga moja sestro, divno je biti sjedinjen sa vaskrslim i proslavljenim "Spasiteljem - biti deo Hrista! Razmisli ta to obuhvata? Moe li Hristos biti bogat a ja siromaan? Moe li tvoja desna ruka biti bogata a leva siromana? Ili pak, da ti se glava dobro hrani, a istovremeno telo da ti gladuje? Pa onda, samo razmisli kakav uticaj to ima na molitvu. Da li bi bankarski slubenik mogao da kae tedii: "Taj ek je napisala samo vaa ruka, a ne vi," ili "Ne mogu da isplatim ovu sumu vaoj ruci, nego samo vama lino"? Isto tako tvoje i moje molitve ne mogu da budu neprihvaene ako su prinete u Isusovo Ime (ne u nae lino ime, ili tek poradi Isusa, nego na osnovu toga to smo Njegovi Njegovi udovi), to jest pod uslovom da se drimo granica Hristove vere - a ove granice idu daleko. Ako molimo neto to nije u saglasnosti sa Svetim pismom ili to nije po Boijoj volji, ak ni Hristos ne bi mogao to da uini, "ako to molimo po njegovoj volji i kad znamo da nas slua... znamo da stvarno imamo ono to smo od njega iskali." Najslai deo ovoga, ako je uopte mogue rei za jedan deo da je slai od ostalih, jeste odmor koji dolazi kroz potpuno poistoveenje sa
6

Hristom. Poto ovo shvatam, ni oko ega se vie ne brinem; jer je On, znam to, u stanju da sprovede Svoju volju, a Njegova volja je moja. Nita ne mari kako i gde me postavlja. To radije ostaje na Njemu da odlui a ne na meni; jer i u najlakim situacijama mora da mi da Svoju milost, a u najteim Njegova milost e opet biti sasvim dovoljna. Mome sluzi nije nimalo vano da li ga aljem da mi kupi neto vrlo jeftino ili pak neto vrlo skupo. U oba sluaja eka na mene da mu dam novac, a zatim mi donosi ono to je pazario. I tako, ako me Bog postavi usred velike zbrke, zar mi nee dati i veliko vodstvo; a u situaciji velikih nevolja mnogo milosti; dok u okolnostima velikog pritiska i ispita mnogo snage? Nema straha da e Njegovi izvori bogatstva biti nedovoljni u poreenju sa hitnom potrebom! A Njegovi izvori bogatstva su i moji, jer je On moj, a i sa mnom je i u meni je. Sve ovo potie iz vernikove sjedinjenosti s Hristom. I od kada Hristos tako prebiva u mome srcu, kako sam samo srean! Voleo bih da ti priam o ovome, umesto to ti piem! Nisam nimalo bolji nego ranije (ne bih hteo da kaem ovo u smislu da to ne elim da budem, niti pak da to ne nastojim da budem); ali, mrtav sam i sahranjen sa Hristom - a zacelo i vaskrsao i vaznet. Sada Hristos ivi u meni. "A to sad ivim u telu, ivim verom u Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene." Ja sada verujem da sam mrtav grehu. Bog me smatra takvim, i kae mi stoga da i sam sebe smatram takvim. On najbolje zna. Sva moja prola iskustva bi mogla da govore da to nije bilo tako, ali sada se vie ne usuujem da kaem da nije tako, kad On kae da jeste. Oseam i znam da je staro prolo. U stanju sam da greim kao to sam to i dosada bio, ali Hristos mi je stvaran sada kao nikad ranije. On ne moe da grei pa stoga i mene moe da sauva da ne greim. Ne mogu da kaem (ao mi je to to moram da priznam) da nisam zgreio od kada sam video to svetlo; ali bih rekao da nije bilo potrebe da to uinim. Dalje, hodajui sve vie u svetlu, savest mi je postala mnogo osetljivija. Greh je bio trenuta no primeen, priznat, oproten, a mir i radost (s ponienjem) istoga momenta povraeni, sa jednim izuzetkom, kad mi se mir i radost nisu povratili za nekoliko asova zbog potrebe (to je trebalo da nauim) za potpunim priznanjem i zbog pokuaja da opravdam samoga sebe.
7

Sada vidim da je vera: "Tvrdo pouzdanje u ono emu se nadamo", a ne tek neka senka. Ona nije neto malo manje od vidljivog, nego vie od toga. Vid pokazuje samo spoljanju formu stvari; vera daje tvrdou. Na toj tvrdoi (supstanci) moe da se odmara. Tvrdo om moe da se hrani. Hristos prebivajui u srcu (na osnovu Njegove Rei) je zaista sila, zaista ivot, a Hristos i greh nee prebivati zajedno; niti nam je mogue da imamo Njegovo prisustvo zajedno s ljubavlju za svetom ili brigom "za mnogo". A sada, moram da zavrim. Nisam rekao ni pola od onoga to bih mogao, a ni vreme mi to ne dozvoljava. Neka ti Bog pomogne da primi ove blagoslovene istine. Nemojmo dozvoliti da kaemo u srcu "ko e se popeti na nebo? to jest, da svede Hrista". Drugim re ima, nemojmo smatrati da je daleko, kad nas je Bog u inio jedno sa Njim, udovima samog Njegovog tela. Niti bi trebalo da gledamo na ovo iskustvo i ove istine kao da su one samo za neke. One su roeno pravo svakog Boijeg deteta, i niko ne moe da ih odbaci a da istovremeno ne obeauje naeg Gospoda. Jedina sila za osloboenje od greha i za pravu slubu jeste Hristos! Sa svom ljubaznou tvoj roeni brat, J. Hudson Taylor

MOJE JAGNJE
Hana Pinknerova
Nikako se nisam radovao dananjem danu. ak mislim da sam ga se i bojao. Ujutru sam ustao veoma rano, ranije nego obino, ak i ranije nego moja braa, iako su oni, zato to su stariji, morali da ustanu veoma rano da bi s tatom ili u Jerusalim. Ja nisam iao. Tata je rekao da barem jedan mukarac mora da ostane kod kue i pomae majci. Zaista, sestra ponekad nenormalno cii a majku bi od toga mogla da boli glava. Ali, moda mi je to rekao samo zato da ne bih iao s njima, kako ne bih video kada se to bude desilo... Ujutro sam ustao rano da bih se oprostio od mog jagnjeta. Doneo sam mu argarepu i zadnji put sam ga pomilovao. Ono je poskakivalo oko

mene kao i uvek a meni se plakalo. Naravno, to je samo ivotinja, to mi svi ve celu sedmicu ponavljaju, ali ja jo nikad ni jednu ivotinju nisam toliko voleo. Jagnje se rodilo pre godinu dana i odmah, dok je jo bilo tako malo, bilo je oigledno da je to jagnje posebno. Bilo je najlepe u itavom stadu, neverovatno pametno i umiljato. Niega se nije bojalo, ali je bilo posluno. Ipak, ono najbolje na njemu je bilo to to me je volelo. Uvek me je prepoznalo kad sam se pribliavao i polo mi je u susret. Veselo me je pozdravljalo ak i kada mu nita nisam donosio. Svi su govorili da je savreno. Ne volim tu re... Zbog toga su ga i izabrali za rtvu.

koju sam sagradio za drvene ivotinje koje mi je tata izrezbario, tako da se nisam obuzdao i malo je unuo. A ona je odmah otrala da me tui i opet sam dobio... Majka je bila jako tuna, govorila mi je da joj stvaram brige. A ja sam, moliu lepo, samo pokuavao da ne greim. Ne mogu da ne greim, pa makar se pretrgao. Ni nedelju dana. To me je mnogo rastuilo. Pa, ja sam samo mali deak, ta li e tek biti, kako mi starija braa govore, kad dou ona muka iskuenja? To ne mogu ni da zamislim! Pa, zar je ono jadno jagnje krivo za sve to? Ono nikad nije povakalo mamino cvee kao to to ume naa koza, niti je ulo u komijski kupus. Ono je bilo tako dobro, a sad e ispatati za celu porodicu! Kau da to tako mora da bude. Jednom godinje potrebno je da se prolije krv ivotinje bez mane. To je, ustvari, umesto nas, umesto cele nae porodice. Jer plata za greh je smrt. Brrr! Muka mi je od toga. Ceo dan sam se trudio da pomaem majci. Pazio sam sestru, nosio vodu, hranio kokoke, ak sam i korpu luka odneo staroj kominici to ivi na kraj sela, jer me je majka molila da to uradim. Stalno sam se neim zanimao samo da ne mislim na to da vie nikad neu videti svoje jagnje. Nikako nisam eleo da zamiljam kako mu je no na vratu, pa ipak, stalno sam morao da razmiljam o tome. Popodne, kad je majka uspavala seku, uzela me je u krilo i razgovarali smo. Izgleda da je primetila da sam stalno tuan. Priala mi je, da je naredba o rtvi Boija pravda. Rekla je da bi u protivnom morali da umiru ljudi koji gree. I jo je rekla da grei potpuno svako. Onda sam joj rekao da to ve znam, da sam se trudio, ali nikako mi nije polazilo za rukom. Majka se smekala, milovala me i rekla je da bi hiljadu puta radije rtvovala ivotinju, iako je to bilo moje omiljeno jagnje, nego da gleda kako se meni ili mojoj brai, sestri ili tati neto loe desilo. To sam morao da priznam. Majka uvek ume oveka da umiri. Zatim sam joj pomagao da pripremi veeru za nae putnike. Pomalo sam se radovao poklonima koje e mi doneti iz grada. Uvee sam stalno istravao pred kuu da ih vidim kada se budu vraali. Dugo se nisu vraali. Ve je padao mrak. Bio sam sav nestrpljiv a majka me je umirivala time da je to ipak dug put, da je u Jerusalimu bilo strano mnogo ljudi, da su moda u hramu morali da ekaju red i da su se verovatno negde zadrali,
8

Naime, jednom godinje tata ide u Jerusalim u hram da bi tamo prineo jagnje bez mane kao rtvu za grehe cele nae porodice. Ove godine su izabrali moje jagnje. Plakao sam i ljutio sam se, pokuavao sam da nagovorim tatu da izabere drugo jagnje, ali i sam sam video da je moje jagnje najlepe od svih. Znao sam da je savreno. Morao sam da priznam da je ono najbolja rtva za na greh. Tata mi je obe avao drugo jagnje. Priao mi je kako u sebi od novih jaganjaca izabrati drugog prijatelja. Ali drugo takvo ne moe biti. I, ako bi mu sluajno bilo barem malo slino, ta ako ponovo bude savreno i oni e ga opet rtvovati? Razmiljao sam da li bih nekako mogao barem ja da ne greim, pa da tih grehova bude manje, i onda bi bilo dovoljno rtvovati samo par golubova. Prole sedmice sam se trudio iz sve snage. Ni jednom nisam slagao, iako sam zbog toga dobio batine. Priznao sam da sam bio kod komije u bati i tamo ubrao dve smokve. Bile su samo dve, ali je to tata nekako primetio, pitao me za to i ja sam priznao. Dakle, lagao nisam, ali sam zato krao. Posluno sam pomagao majci. ak sam i uvao malu sestru. Ali ona se stalno kezila i ruila mi je ogradicu

negde na pijaci. Konano su se pojavili u krivini puta. Bilo je ve dosta mrano, pa sam pomislio da me oi varaju. Tata je vodio jagnje. Moje jagnje! Prepoznao bih ga meu hiljadu drugih. Potrao sam im u susret i klicao od radosti za dobrodolicu. Nisam mogao da shvatim ta se desilo. Tata i braa su izgledali pomalo udno. Bili su zaprepateni i bledi. Nisam mnogo na to obraao panju, jer je moje jagnje radosno skakalo prema meni a ja sam ga grlio. Kasnije, za vreme veere, tata i braa su priali nekakvu tunu priu koje su bili svedoci u Jerusalimu. Ja ba nisam sve to dobro razumeo a majka je plakala. Od svega se seam samo onoga to je tata rekao na kraju: da su ve rtvovali drugo Jagnje i to moje vie nije bilo potrebno prinositi na rtvu...
Sa ekog preveo: Pavel Letan. Objavljeno u asopisu Hrianskog misijskog drutva - KMS "ivot vere", broj 4/2010, Prag.

RTVENO JAGNJE
Sva ova crkvena ikonografija ili bolje rei "jagnjeto-grafija" potie iz Novog zaveta u kojem na vie mesta nalazimo re "jagnje" a koja se koristi kao aluzija na Gospoda Isusa Hrista. Ovo je posebno vidljivo u Jovanovim spisima, u njegovom jevanelju i Otkrivenju. Jovan u Otkrivenju ak 29 puta koristi re "Jagnje", da bi oslikao Hrista, ali i naglasio kontrast izmeu Njega i osobe koja je suta suprotnost Hristu, a koju on naziva "Zver". italac se tako mora odluiti: Da li eli da nad njime vlada Jagnje ili Zver - Hrist ili antihrist? No, svakako, poreklo ove "jagnjeto-grafije" u Novom zavetu dolazi iz Starog zaveta, gde je jagnje bila ivotinja za rtvu. U Starom zavetu moemo nai dve rei za jagnje. Prva je "kebes" koja oznaava jagnje staro od jedne do tri godine. Ovakvo jagnje se prinosilo na rtvu svakoga dana, ujutro i uvee (2. Moj. 29:38-42), na Sabat (4. Moj. 28:9), na Praznik novog meseca (4. Moj. 28:11), Praznik truba (4. Moj. 29:2), Praznik senica (4. Moj. 29:13-40), na Dan Pedesetnice (3. Moj. 23:18-20) i na Pashu (2. Moj. 12:5), ali i u mnogim drugim prilikama (1. Dn. 29:21; 2. Dn. 29:21; 3. Moj. 9:3; 3. Moj. 14:10-25). Druga re je "teleh" i ona oznaava jagnje koje jo sisa, tj. veoma mladu ivotinju (1. Sam. 7:9; Isa. 65:25). rtvena upotreba jagnjeta je duboko ukorenjena u Starom zavetu a najvanija je svakako ona koja se povezuje sa Pashom (vidi 2. Moj. 12). Re "Pasha" se koristi da oznai kako pashalnu sveanost tako i za pashalno jagnje. Tako se moe govoriti o "klanju Pashe" u smislu klanja pashalnog jagnjeta (vidi Mk. 14:12; Lk. 22:7 i Lk. 22:11). Pashalna sveanost je stajala u centru izraelske vere i ivota. Svaki odrastao Izraelac koji je iveo u krugu od tridesetak kilometara oko Jerusalima bio je obavezan da prisustvuje Pashi. No, odlazak u Jerusalim na Pashu je bila velika elja svakog pobonog Judejina, koji je iveo u dijaspori, da prisustvuje barem jednoj pashalnoj sveanosti u svome ivotu, i to u Svetom gradu. Prema Mojsijevom zakonu jagnje koje se prinosilo na rtvu je moralo biti savreno - "bez mane" (3. Moj. 1:3), jedinstveno - provoro eno (4. Moj. 18:17), celo - bez slomljenih kostiju (2. Moj. 12:46). Ovakva jagnjad su bila na ceni i njima se posveivala posebna panja, ona su se brino uvala. Jagnje je moralo biti prineto na rtvu dragovoljno, a kada bi bilo zaklano
9

AGNUS DEI
Jan Vareca

"Evo jagnje Boije koje uklanja greh sveta." (Jn. 1:29 E) Pre mnogo godina u moje ruke je doao neki traktat koji je nabrajao vie od dve stotine imena, naziva i titula Gospoda Isusa Hrista, koje se spominju u Svetome pismu. Ako bi morao neko ime izdvojiti, kao posebno, to bi mi palo kao vrlo teak zadatak, jer svako ime Gospoda Isusa Hrista ima odreenu lepotu, snagu i poruku. No, ipak, ni jedan naziv dat Isusu, nije tako omiljen u "crkvenom narodu" kao: "Jagnje". Liturgije tradicionalnih hrianskih denominacija koriste sliku "Jaganjca Boijeg" (lat. Agnus Dei) u svojim posebnim bogosluenjima, a na mnogim crkvenim prozorima (vitraima) moe se videti pobedonosno Jagnje. Postoji i neverovatan broj crkvenih pesama u kojima se koristi re "Jagnje", zatim u umetnosti, u knjigama ili se pak spominje preko propovedi.

svetenik je njegovom krvlju prskao oltar sedam puta (4. Moj. 19:1-10) kao znak da je greh pokriven.

NEKO MORA UMRETI

Mnogim kritiarima Biblije ideja starozavetnog rtvenog sistema izgleda udno i svirepo. "Kakav je to Bog koji trai klanje nevinih ivotinja?", prigovaraju oni. No, ako je On Bog Stvoritelj - ivot - onda On kao takav ima apsolutno pravo da uzme poklonjeni ivot nazad. Mi esto, kao roditelji, mislimo da smo mi ti koji smo svojoj deci dali ivot, me utim, istina je da su nam naa deca darovana od Boga (1. Moj. 33:5; Ps. 127:3). Mi smo samo oni koji su preneli ivot na svoju decu, kao to su ga i nai roditelji preneli na nas i tako unazad sve do prvih ljudi Adama i Eve. U Adama je Bog udahnuo tu poetnu "iskru ivota" koja e se prenositi dalje, sve do nas. Dakle, ako Bog potrauje neiji ivot nazad, onda u tom sluaju, On trai samo ono ta mu po pravu i pripada, bilo da se radi o ivotinjskom ili ljudskom ivotu. Iz tog razloga ovek nije kadar da sam sebe iskupi svojim ivotom, jer ivot koji on eli Bogu poloiti kao otkupninu za sebe, ve i tako pripada Bogu (Ps. 49:7-9; Mih. 6:7). Postoji vrlo ozbiljan i vaan razlog zbog kog je Bog uveo koncept krvne rtve u Stari zavet, a to je da bi oveku pokazao koliko je greh problematina stvar pred Njime. Poruka svega toga je vrlo ozbiljna i jasna: "ovee, da bi ti mogao da nastavi da ivi i da bi mi bio ugodan, neko za tvoj greh mora da umre... a Ja ne elim da to bude TI!" ovek tako ima ozbiljan problem, za koji sam nema reenja (Rim. 3:23; Rim. 5:12). ovek kri Boiji zakon, i nije u stanju ispuniti visoki standard Bojeg zakona, on ini greh (1. Jn. 3:4; Jak. 4:17). S druge strane Boja pravednost zahteva kaznu za greh (Rim. 6:23). Bog ne moe nekome "progledati kroz prste", jer ako bi to uinio onda ne bi vie bio pravedan Bog, a ako nije pravedan onda nije ni Svet. Boji zakon i pravda ne poznaje pomilovanje. Prestupnik zakona mora biti kanjen, on mora umreti. Tako, ivotinjske rtve su bile privremeno Boje reenje za "pokrivanje greha", tj. da bi prestupnici Bojeg zakona nekako mogli da nastave da ive. Bio je to Boji nain da se samo odgodi "izreena smrtna presuda", ali i zbog toga da slikovito ukae na
10

dogaaj koji e se jednom u budunosti dogoditi. Bog je hiljadu godina pripremao put za dolazak savrene rtve koja e zadovoljiti sve kriterijume Njegove pravednosti i zakona, i koja e jednom za svagda "oistiti greh" izmeu Njega i oveka (Rim. 3:25-26). Da bi Bog potvrdio svoju vlastitu pravednost u zakonu i sudu, a ujedno reio i ovekov problem sa grehom i osudom, jedini nain da ovo bude uinjeno je bio taj nain da Bog postane ovek - da ispuni Boji zakon i umre umesto oveka - da On sam postane savrena i vena rtva pomirnica. Tako, Isus Hrist zaet od Duha Svetog (Boga) ulazi u na svet. Sin Boji se raa pod zakonom, ispunjava zakon tako to ne ini ni jedan jedini prestup zakona, u tom pogledu Hrist je jagnje bez mane, ali i vie od toga On je i bez naslednog greha - On je bezgrean Savren (2. Kor. 5:21;). Kao "Sin oveji", Hristos ipak umire. Meutim, Hrist nije nikad zgreio i nije kriv, ve On dobrovoljno preuzima na sebe nau krivicu i na greh (Fil. 2:6-8). Ovakvu zamenu mesta sa okrivljenim On moe uiniti na osnovu rtvenog zakona. Isus e tako dobrovoljno iskusiti gnev Boji i smrt umesto oveka (Isa. 53:5; Mt. 26:42; Mt. 27:46). Kroz zastupniku smrt Jaganjca Bojeg sva potraivanja zakona bivaju odrana i ispunjena a izreena presuda nad ovekom obesnaena. to otvara novu mogunost, a to je da se ovek moe opravdati po delu svoga Zastupnika, po Isusu Hristu (1. Kor. 15:20-22). rtva Isusa Hrista je svevaea i vena, jer Onaj koji je rtvovan je Jedan i Najvei, vea rtva od ove nije mogla biti prineta, nije se mogla nai ni u vidljivom ni u nevidljivom univerzumu. Pavle tako konstatuje: "Njega je Bog postavio da svojom krvlju bude rtva pomirnica koja se prihvata verom. Time je Bog hteo da pokae svoju pravednost. Jer, on u svojoj strpljivosti nije kanjavao ranije uinjene grehe da bi u sadanje vreme pokazao svoju pravednost - da sam bude pravedan i da opravda onoga ko veruje u Isusa." (Rim. 3:25-26 SSP) Isus je dakle umro prvo za Boga - da bi ispunio Boju pravednost - a zatim za oveka. Ispunjenje Boje pravednosti je omoguilo "opravdanje onome koji veruje u Isusa". "Opravdanje" znai da je optunica zakona sada van snage nad onima koji prihvataju Hristovu smrt na krstu kao svoju: "... Oprostio

nam je sve prestupe tako to je izbrisao obveznicu koja je svojim odredbama bila protiv nas i uklonio je prikovavi je na krst." (Kol. 2:1314 SSP) Bog je onaj koji je ivot sam po sebi, i On e dati svoj ivot na krstu za svoje stvorenje, da bi ovek dobio mogunost da mu bude oproteno a ne da bude osuen, da ivi a ne da umre (Jn. 3:16; Otk. 21:8). Kada je re o Hristovoj rtvi, pitanje koje skeptici obino postavljaju jeste: "Kako samo jedan ovek moe odneti grehe celog oveanstva?" No, kao to smo videli to nije bio samo "obian ovek", taj jedan " ovek" je vredeo vie od celog oveanstva (Kol. 1:1617), i zato je to (legalno) mogue. Da je Isus bio samo obian ovek, Njegova zastupnika smrt ne bi uinila nita za nas u buduem i venom smislu, jer i posle Njegove smrti, krivica zbog novo uinjenih grehova i dalje bi nas pritiskala i optuivala - oprotenja greha ne bi bilo. No, Bog je Isusa vaskrsao iz mrtvih i tako pokazao da je Hristova zastupnika smrt kod Njega prihvaena i da su nai gresi oieni (1. Kor. 15:17-18).

pisati u jednom kratkom lanku, ali i ovo je dovoljno da bi smo videli kako je Bog velik, pravedan, mudar i portvovan. A najdivnije od svega je injenica, da je On lino uzeo aktivno uee u naem spasenju - za tebe i mene.

misaone refleksije
KAKO JEDAN OSMOGODINJAK VIDI BOGA Preuzeto sa Interneta
Sastav koji je napisao Deni Daton, iz ula Viste, u Kaliforniji, za domai zadatak na temu: "Objasni Boga". Jedan od Bojih glavnih poslova je pravljenje ljudi. On ih pravi da bi zamenio one koji umiru, tako da ima dovoljno ljudi da se brinu o stvarima na Zemlji. On ne pravi odrasle, ve samo bebe. Mislim da je to zato to su bebe manje i lake ih je napraviti. Na taj nain, On ne mora da gubi svoje dragoceno vreme da ih ui da hodaju i govore, ve moe to jednostavno da prepusti majkama i oevima. Boji, drugi, najvaniji zadatak je sluanje molitvi. Tu ima mnogo toga, jer neki ljudi, kao propovednici i slino, mole se pre spavanja. Bog zbog toga nema vremena da slua radio ili gleda televiziju. Budui da Bog uje sve mora da je velika buka u Njegovim uima, osim ako ima neki nain da je iskljui. Bog vidi sve i uje sve i svuda je to Ga ini prilino zauzetim. Zato ne treba da trai Njegovo vreme tako to e da ide mimo mame i tate trae i neto to su ti ve rekli da ne moe da ima. Isus je Bogu Sin. On je radio sve teke stvari kao to je hodanje po vodi i izvoenje udesa i pokuavanje da ui ljude koji nisu hteli da ue o Bogu. Konano su se umorili od Njegovog propovedanja njima i razapeli su Ga. No, On je bio dobar i nekako kao Njegov Otac i rekao je svom Ocu da ti ljudi ne znaju ta rade, te da im oprosti, i Bog je rekao: "Okej". Njegov Tata (Bog) cenio je sve to je On uradio i sav Njegov teak rad na Zemlji, pa mu je rekao da ne mora vie da ide okolo, i da moe da ostane na nebu. I On je tako uradio. I sada pomae svom Tati sluajui molitve i gledajui
11

SAVRENA I KONANA RTVA

rtva Bojeg Jaganjca je savrena i potpuna u svakom pogledu. On je bez greha i bez mane. Ni jedna od njegovih kostiju nije bila slomljena (Jn. 19:36). On je prvoro enac - jedan i jedinstven. On je ponizan i krotak, i dragovoljno se podreuje Oevoj volji. Hrist je postao nae savreno pashalno jagnje (1. Kor. 5:7). Hristova smrt je ispunila svako potraivanje rtvenog zakona, ak i zahtev da se krv pashalnog jagnjeta sedam puta poprska po oltaru, tako je i Hristova krv bila sedam puta putena: (1) kada je bio bievan (Jn. 19:1), (2) kada mu je stavljena trnova kruna (Jn. 19:2), (34) kada su mu probodene ruke, (5-6) kada su mu probodene noge i (7) kada mu je proboden bok kopljem (Jn. 19:34). U Bojem Jaganjcu, Sveto pismo spaja: nenost i mo, patnju i slavu, poniznost i uzvienost Isusa Hrista, koji je istovremeno i rtva i pobednik nad smru, i sluga i uzvieni nebeski Car. Ko je kao Isus, velianstveno Jagnje Boije dato za izbavljenje oveka od ropstva greha i smrti. Svakako, da bi se sagledali svi aspekti i posledice Hristovog krsta o tome je nemogue

stvari koje su Bogu vane da se za njih brine sam, a da ne mora da time gnjavi Boga. Moe da se moli bilo kada i Oni e sigurno da uju, jer su tako uredili da je jedan od Njih uvek na dunosti. Ako ne veruje u Boga, bie veoma usamljen, jer tvoji roditelji ne mogu svuda da idu sa tobom, kao na primer na kamp, a Bog moe. Dobro je znati da je On okolo kad si uplaen od mraka ili kad ne moe da pliva dobro a velika deca te bace u duboku vodu. Ali ne treba uvek da misli o tome ta Bog moe da uradi za tebe. Mislim da me je Bog stavio ovde i On me moe uvek uzeti natrag kad hoe. I zato ja verujem u Boga.

ovoj stvari nai zajedniko reenje, da emo saraivati, da emo zajedno videti ta je bolje za nas, ali vidim da vaa re mora biti zadnja..." Na to se salom prolomi snano i jednoglasno: "Amin!"

KO JE NAJ GRENIK?
Uiteljica nedeljne kole je pokuavala deci objasniti injenicu kako su svi ljudi grenici i da zbog toga nisu u stanju odrati Deset zapovesti. Mali Miroslav digne ruku i zapita: "A da li je onda Mojsije bio navei grenik?" "Kako to misli 'najvei', Miroslave?" Zapita ga uiteljica.

BLAGOSILJAJTE I LJUBITE Dositej Obradovi

Sudimo, dakle, sebe, i ne bivajmo tako gotovi i brzi druge osuivati. itajmo priljenije i sa velikom panjom presveto, boanstveno Hristovo Jevanelje, pak emo tu nai one rei: "Ne sudite, da ne budete osueni!" A to e rei: ne mrzite i ne gonite druge, ako hoete da niste mreni i gonjeni; ne proklinjite ako hoete da niste prokleti; blagosiljajte i ljubite, ako elite da ste blagosloveni i ljubljeni; imajte mir moj i ljubav moju ako ste radi da ste moji u enici i braa moja, jer "ko slua re moju i ko vri volju onoga koji je mene poslao, taj je brat moj, i sestra, i mati moja". Budimo samo pravi hriani, pa emo i ovde, na zemlji, koliko je mogue, biti sreni, i potom vo vjeki, amin!
Izvor: Dositej Obradovi, "ivot i prikljuenija".

"Pa, zar nije Mojsije, odjednom razbio svih Deset zapovesti?"

Smena strana...
ISTA DEMOKRATIJA
Na jednom sastanku crkve na kojem se diskutovalo kakve stolice treba da se kupe za salu, nastala je iva diskusija. Pastor je predlagao jedne a lanovi crkve druge stolice. Na kraju pastor vidno uzrujan je stao ispred pastve i rekao: "Ja sam se nadao da emo u
12

SIONSKA TRUBA je nezavisna (interdenominaciona) hri anska publikacija, neprofitabilnog karaktera, koja se bavi pisanjima o verskom ivotu. Njeni prvi itaoci i pisci su vernici, ljudi koji su svoje ivote predali Isusu Hristu, da bi On postao njihov li ni Gospod i Spasitelj. Ideja SIONSKE TRUBE je da vernicima stvori prostor, gde e se uti njihov glas. I naravno, da poslui kao most za upoznavanje vernika u Isusa Hrista. Opirnije o SIONSKOJ TRUBI moete proitati na stranicama: O nama i ta verujemo? koje se nalaze na naoj Internet prezentaciji, ili nam piite na siont@ptt.rs i slobodno nas pitajte. Stare brojeve SIONSKE TRUBE takoe moete preuzeti sa naeg sajta.

http://www.siont.net/