RO IN5TITUT 7 .

A NUKLEARNE NAUXE "BORIS KIDRI1' - VINA OOUR Institat E S nuklearnu energetiku i tebnicka Jfiziku
1I

NET"

IDEJNO RE^ENJE BRZOG PODKRITICNQG 5ISTEMA MALA LASTA

Vinca, oktobar 1988.

Zadatak:

BRZI PODKRITICNI SISTEM "MALA LASTA"

Rukovodilac zadatka:

Dr Duan Stefanovi, dipl.ing.

Izvetaj uradili: Mr Miodrag Milosevic, dipl.ing. Dr Duan Stefanovi, dipl.ing. Dr Dragoslav Popovi, dipl.ing. Mr Milan Pei, dipl.ing. Mr Nela Zavaljevski, dipl.ing. Dragana Nikoli, dipl.ing. Milivoj Arsenovi, dipl.ing.

PREDGOVOR

Ovaj izvetaj sadri dva dela. U prvom delu su prikazani namena, podloge i polazni elementi za izbor idejnog reenja brzog podkritinog sistema MALA LASTA. Dat je pregled postojeih brzih podkritinih sistema, njihove mogunosti i na mena. Opisani su korieni domai programi u proraumma osnovnih neutronsko-fizikih parametara i prelaznih procesa. Takodje je prikazana provera ovih programa izvrena poredjenjem rezultata prorauna i rezultata merenja dobijenih na jednom od postojeih brzih podkritinih sis tema. Na kraju su izloene analize i prorauni razliitih brzih podkritinih sistema, na osnovu kojih je, saglasno polaznim elernentima i bez oslanjanja na neko postojee postrojenje kao referentno usvojeno ldejno reenje sistema MALA LASTA. U drugom delu izvetaja je dat opis usvojenog ideinog reenja postrojenja MALA LASTA. Detaljnije je izloon izbor r.nlnili [ .11 amot , 1 r,\ samog brzog podkritinog sistema MALA LASTA kao 1 opremt' pofrebne za njegov rad. Izbor je baziran na rezultatima prorauna jedne izabrane konfiguracije sistema MALA LASTA. Prikazani su najvaniii rezultati prorauna i analize. Namena izvetaja sa ovako izabranim sadrajem je da poslui kao osnova za izradu Idejnog projekta postrojenja MALA LASTA. Otuda su mnogi zakljuci o izabranim parametrima brzog podkritinog sistema MALA LASTA dati u saetom obliku a najee u vidu projektnih zahteva. Zbog potrebe i prakse da se izbor radnih parametard nistoma MALA LASTA i pratee opreme bazira na pouzdanim rezuLtatima prorauna i strogim analizama, izrada ovog izvetaja je bila praena sa vise tekoa. Pre svega, tok prelaznih procesa kod kojih pored osnovnog postoje i drugi modovi prostorno-energetske i vremenske raspodele neutronskog fluksa, a takav je sluaj kod brzog podkritinog sistema MALA LASTA, nije bilo mogue odreiti pomou postojeih programa. Zato se pristupilo razvoju nove metodologije i tokom 1988. godine su razvi]ena posebno za ove potrebe dva nova domaa programa. U jednom od njih je ugradjen novi algoritam za resavanje prostorno-vremenski zavisne transportne jednaine u viegrupnoj aproksimaciji, to dovoljno ukazu]e na sloenost problema koje je pri tome trebalo savladati. S obzirom na nain biranja radnih [laramctar.i brzcq podkri ticnog sistema MALA LASTA, zatim razvoj novih programa i pazn|u SJ kojom su prorauni i analize izvreni ovaj izvetaj, iako napisar, u saetom

obliku, sadri sve elemente koji su potrebni za nuklearno-tehnoloki deo u dokumentaciji Idejnog projekta postrojenja MALA LASTA. Kako izrada ovog Idejnog reenja nije bazirana na nekom referentnom postrojenju, ta vise, polazni elementi, odnosno ograniena koliina goriva nisu ak ni dozvolili da sistem MALA LASTA postane slian nekom postojeem brzom podkritinom sistemu, do konanog reenja opisanog u ovom izvestaju se dolo preko analiza i prorauna veeg broja razliitih konfiguracija (razlicitih i po sastavu i geometriji). U toku faze izbora i utvrdjivanja Idejnocj reenja sistema MALA LASTA od dobijenih rezultata prorauna i izvrsenih analiza nastao je obiman materijal. Taj meterijal nije uvrten u ovaj izvetaj, ve se uva zajedno sa drugom dokumentacijom o sistemima LASTA i MALA IASTA u Institutu u Vini, OOUR "NET".

SADRAJ

I DEO 1. 2. 3. 4.

OPTA RAZMATRANJA 2 2 3 6 7 13 19 27

NAMENA BRZOG PODKRITICNOG SISTEMA MALA LASTA POLAZNI ELEMENTI PREGLED POSTOJECIH BRZIH PODKRITICNIH SISTEMA KORIENI PROGRAMI 4.1. Program TEA 4.2. Program STK 4.3. Provera programa TEA i STK

5. IZBOR KONCEPCIJE SISTEMA MALA LASTA

II DEO - IDEJNO REENJE BRZOG PODKRITICNOG SISTEMA MALA LASTA 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. GORIVO GORIVO I REFLEKTORSKI ELEMENTI JEZGRO I REFLEKTOR SIGURNOSNE IPKE NEUTRONSKI IZV0R1 SMETAJ I RUKOVANJE GORIVOM OSNOVNI PARAMETRI IZABRANE KONFIGURACIJE BIOLOKA ZATITA VENTILIRANJE HALE MERENJE I URAVLJANJE SIGURNOSNI SISTEM DOZIMETRIJSKI SISTEM EKSPERIMENTALNE PROSTORIJE TEHNIKI SISTEMI ARHITEKTONSKO-GRADJEVINSKI DEO REFERENCE 33 34 35 36 36 39
40

50 51 52 53 54 54 54 55 56

DEO

OPTA RAZMATRANJA

1. NAMENA BRZOG PODKRITINOG SISTEMA MALA LASTA

Namena brzog podkritinog sistema MALA LASTA je slina onoj koju je imao kritini sistem LASTA /1,2/, i sastoji se u: a) sticanju iskustva u razvoju osnovnih tehnologija za brze reaktore, kao to su izrada goriva i gorivnih elemenata, b) sticanju znanja i iskustva u projektovanju i izgradnji sis tema na brze neutrone, i c) konano u tome to sistem MALA LASTA treba da bude osnova za istraivanja (razvoj eksperimentalnih metoda i proveru i usavravanje metoda prorauna i nuklearnih podataka koji se koriste u projekto vanju brzih reaktora) koja bi vremenom uinila da se lake ukljuimo u korienje jedne od najsavremenijih tehnologija, tehnologije brzih oplodnih energetskih reaktora. U odnosu na kritini sistem LASTA, znaaj podkritinog sistema MALA LASTA sa aspekta ovladavanja tehnologijom brzih reaktora, kao i sa aspekta razvoja eksperimentalnih metoda je skromniji. Posebno je znaaj sistema MALA LASTA skromniji u oblasti upravljanja i sigurnosti brzih reaktora. Sa druge strane, sa sistemom MALA LASTA umesto sistema LASTA, izgubie se mogunost izvodjenja itavog niza perturbacionih i kinetikih eksperimenata. Medjutim, i pored ovih nedostataka, realne mogunosti rada na sistemu MALA LASTA, kao to su: razvoj eksperimentalnih me toda (metode merenja spektra brzih neutrona, brzina interakcija, kinetikih parametara, i dr.) i provera razvijenih raunarskih programa su jo uvek srazmerno znaajne za oblast razvoja brzih reaktora. Kada se tome doda iskustvo koje bi se steklo u fazi razvoja i izrade goriva i gorivnih elemenata, kao i to da je cena izgradnje sistema MALA LASTA neuporedivo nia nego za sistem LASTA, izlazi da nam interes u oblasti brzih reaktora i trenutne ekonomske prilike ponajbolje zadovoljava jedan brzi podkritini sistem kao to je MALA LASTA.

2. POLAZNI ELEMENTI

Polazni elementi za idejno reenje hrzoq pokriticnoq sistema MALA LASTA su utvrdjeiii u izve.taju /J/. Najvj/.niji od njih (sa odluujuim uticajem na izbor koncepcije / 4 / a potom i idejnog reenja siste ma MALA LASTA) su sledei elementi:

a) ograniena koliina goriva na oko 30 kg U0 2 obogaenja 80% i

U,

b) to da idejno reenje sistema MALA LASTA treba uraditi preprojektovanjem postojeeg "Glavnog projekta postrojenja LASTA" /!/, s tim da adaptacije koje pri tome budu unete budu takve da ni na koji nain ne mogu spreiti da se kasnije pristupi eventualnoj izgradnji postrojenja LASTA. Sa druge strane, sadanje prilike i mogunosti su zahtevale da se kod izbora idejnih reenja pojedinih sistema, opreme i uredjaja za postrojenje MALA LASTA biraju ona najednostavnija (a time i najjeftinija). Pri tome se porazumeva da ovakav pristup ne sme dovesti u pitanje nuklearnu i radijacionu sigurnost postrojenja MALA LASTA.

3. PREGLED POSTOJEIH BRZIH PODKRITINIH SISTEMA

S obzirom da se procesi koji utiu na dinamiku brzih reaktora odvijaju u irokom opsegu energija neutrona (poev od oko 100 eV do 10 MeV), to nije mogue karakteristike jedne sredine u kojoj postoji polje brzih neutrona izraziti manjim brojem integralnih parametara koji bi bili dovoljni za interpretaciju, na primer, umnoavanja neutrona u toj sredini pri promeni njenih dimenzija. Kod termikih reaktora je to mogue, jer se kod njih veina fisija odvija sa termikim neutronima, tako da su integralni parametri k^ (efektivni faktor umnoavanja u datoj sredini beskonanih dimenzija) i M (migraciona duina) za tu sredinu dovoljni da se odrei njena kritina masa. Osim toga, ove parametre je mogue meriti u termikim podkritinim sistemima. Kako je podkritine sisteme mogue realizovati sa manjom koliinom goriva i uz jednostavnije sigurnosne mere u odnosu na kritine sisteme, u svetu je gradjeno srazmerno puno termikih podkritinih sistema. Obrnuto, radi istraivanja u fizici sistema na brze neutrone u svetu su najee gradjeni kritini sistemi / 5 / . Uopte kod sistema na brze neutrone je najvanije poznavati energetski spektar neutronskog fluksa (zbog toga to se tada mogu dobiti svi drugi integralni parametri kao to su: reaktivnost, koeficijenti reaktivnosti, kinetiki parametri itd.). Energetski spektar kao karakteristika jedne sredine se moe meriti ne samo ako je ta sredina u kritinom ve i u podkritinom sistemu. Medjutim, kod brzih podkritinih sistema pored osnovnog moda prostorno-energetske raspodele neutronskog fluksa postoje i drugi modovi tako da merenja na njima zahtevaju sloene pripreme i interpretaciju. Zato je i broj izgradjenih brzih podkritinih sistema u svetu srazmerno mali. Pregled postojeih br zih podkritinih sistema i ire spregnutih brzo-termikih sistema je dat u izvetaju /6/. Uloga spregnutih brzo-termikih sistema sa aspekta ovladavanja tehnologijama brzih reaktora u naoj zemlji je opisana u izvetaju / 7 / , tako da je u ovom poglavlju analiza usmerena samo na brze podkritine sisteme.

Do sada su kao iskljuivo brzi podkritini sistemi yradjeni sistemi za tzv. eksponencijalne eksperimente i sistemi za rad sa impulsnim izvorom neutrona. U eksponencijalnim eksperimentima se koriste nereflektovani sistemi sa sastavom bliskim onom brzom reakto.ru ije karakteristike (energetski spektar brzih neutrona, materijalni parametar itd.) se ele ispitati. Formiraju se tako da se uz pomo stacionarnog izvora neut rona moe u veem delu sistema uspostaviti osnovni mod prostorno-energetske raspodele neutrona. To se obino postie sa masom goriva koja priblino iznosi 1/4 od kritine mase za izabrani sastav goriva, tako da efektivni faktor umnoavanja neutrona ne moe biti vei od 0.6. Iskljuivo su gradjeni za izuavanje neutronsko-fizikih karakteristika veih energetskih brzih reaktora. Za njihovo formiranje potrebna koliina qoriva (2 3SU ili 239 Pu) je reda stotinu kilograma. Jedan takav sistem je opisan u ref./8/. Takva koliina goriva u ovoj fazi nama nije dostupna, a time ni izvodjenje eksponencijalnih eksperimenata na sistemu MALA LASTA. Preostala je jedina mogunost da se sistem MALA LASTA koristi za rad sa impulsnim izvorom neutrona. U ovim eksperimentima cilj je da se postigne da populacija neutrona, formirana od neutrona iz spoljanjeg impulsnog izvora neutrona, po prestanku impulsa neutrona iz izvora opada po is, f " ^

to eksponencijalnom zakonu. Konstantaodredjuje promenu populacije promptnit) neutrona u vremenu naziva se konstanta slabljenja promptnih neutrona u (xli Rossi-alfa konstanta). Kada se postigne da populacija neutrona u vremenskom intervalu koji sledi po prestanku impulsa iz izvora slabi po zakonu koji definie samo jedna konstanta (a), to znai da u torn vremenskom intervalu po pulacija neutrona ima istu relativnu prostorno-energetsku raspodelu. Ta prostorno-energetska raspodela predstavlja osnovni mod za sredinu sa sastavom u kojoj je izmerena. To znai da se potpuno ista takva prostorno-energetska raspodela uspostavlja i u kritinom sistemu sa tim sastavom. Na taj nain se pomou pokritinog sistema sa datim sastavom jezgra mogu izmeriti ener getski spektar neutrona i drugi integralni parametri (konstanta a, vreme generacije promptnih neutrona i dr.) karakteristini za kritian sistem sa tim sastavom jezgra. Osim tog praktinog znaaja ovakva merenja imaju vanu ulogu kod provere i usavravanja metoda prorauna i nuklearnih podataka ko ji se koriste u projektovanju brzih reaktora. Prema referencama /9-11/ ovakvi sistemi su gradjeni bez reflektora i sa sastavom jezgra bliskim sastavu kompaktnih brzih reaktora (kao to je kritini reaktor LASTA). Iz razloga nuklearne sigurnosti efektivni fak tor umnoavanja neutrona (k ef f) kod ovih sistema ne sme biti vei od 0.9. Reflektor se kod njih ne koristi radi lake interpretacije rezultata merenja a time i postizanja vee tanosti dobijenih rt-zuLtata. Po nameni, za nas je najinteresantmji nemaki brzi nereflektovani podkritini sistem SUAK /9/. Ovaj sistem je predstavljao jedan od prvih koraka S.R. Nemake u sticanju iskustva iz oblasti tehnike i fizike sistema na brze neutrone. Za njegovo formiranje je koriscen metalm urani]um obogaenja 20* 23S U. Imao

je dvostruku ulogu: prvo, na njemu su ispitivani uslovi za uspostavljanje osnovnog moa prostorno-energetske i vremenske raspodele neutronskog fluksa i merena je konstanta a, i drugo meren je energetski spektar neutrona tehnikom vremena preleta. Ova druga namena je zahtevala srazmerno sloenu (i skupu) opremu: iinpulsni izvor neutrona irine impuisa reda 100 ns i nuklearnu instrumentaciju za merenje populacije neutrona sa vremenskom rezolucijom od oko 20 ns. Osim toga radi se o nestandardnoj opremi koju na tritu nije jednostavno nai (potrebne su specijalne narudbe). Sa druge strane merenja i prorauni su pokazali da se osnovni mod prostorno energetske raspodele neutrona na sistemu SUAK. moe uspostaviti u nereflektovanom jezgru sa oko 120 kg 235 U /9/. Zbog toga, kao i nestandardne opreme sistem SUAK nije mogao biti izabran kao referentni sistem za 'MALU LASTU, jedino su rezultati merenja na ovom sistemu posluili za verifikaciju domaih programa korienih u projektovanju sistema MALA LASTA. Iz prethodne analize izlazi da u ovoj fazi sa oko 30 kg UCU obogaenja 80% 235 U nije moguce realizovati nereflektovani sistem MALA LASTA za rad sa impulsniiu izvorom neutrona (videti poglavlje 5 ) . Preostala je samo mogunost da se brzi sistem MALA LASTA, u kome e moi da se obezbedi uspostavljanje osnovnog moda prostorno-energetske raspodele u jezgru, formira kao reflektovani sistem. Kako drugog izbora nije bilo, koncepcija da sistem MALA LASTA bude reflektovan je prihvaena i pored brojnih nedostataka. Najozbiljniji nedostaci su: a) znatno sloeniji uslovi za interpretaciju rezultata merenja, u odnosu na nereflektovane sisteme, zbog toga to se umicanje neutrona iz reflektovanog sistema mora odredjivati transportnim metodama, i b) to to u svetu nisu gradjeni reflektovani brzi podkritini sistemi za rad sa impulsnim izvorom neutrona, tako da nema mogunosti za praenje i korienje iskustva drugih. I pored toga to u svetu ne postoje sistemi slini reflektovanom podkritinom sistemu MALA LASTA rad na jednom takvom sistemu ipak nije izolovan. Poznato je da su na kritinim reflektovanim reaktorima kao to su VERA /12/ i FR-0 /13/ u podkritinim stanjima sa reaktivnou do -10 $f izvodjeni eksperimenti sa impulsnim izvorima neutrona. Parametar 8eff predstavlja efektivnu frakciju zakasnelih neutrona. Ne moe se uzeti da su ovi sistemi u podkritinom stanju isto to i reflektovani podkritini sistem MALA LASTA jer je reaktivnost MALE LASTE oko -25 3 e f f , ali iskustva sa ovih sistema nisu zanemarljiva.

4. KORIENI PROGRAMI

Sa takvim poetnim uslovima kao to su: odsustvo referentnog sistema i potreba da se obezbede uslovi za uspostavljanje osnovnog moda neutronskog fluksa u reflektovanom sistemu MALA LASTA sa reaktivnou od oko -25 6 e ff, projektovanje sistema MALA LASTA, tj. utvrdjivanje radnih parametara jezgra i reflektora kao i pratee opreme je srazmerno sloen zadatak. Do ovih radnih parametara je jedino mogue doi oslanjajui se na rezultate prorauna pomou raunarskih programa koji su u stanju da sa visokom pouzanou odrede tok prelaznih procesa u brzim (nereflektovanim i reflektovanim) podkritinim sistemima koji se pobudjuju impulsnim izvorima neutrona. Takvih programa medju postojeim programima kod nas nije bilo. Zato su, tokom 1988. godine, da bi se uopte mogao doi do idejnog reenja sistema MALA LASTA, razvijena dva nova domaa programa. Algoritmi oba programa ukljuuju metode za reavanje viegrupne vremenski zavisne jednaine i to u programu TEA /14/ prostorno-nezavisne a u programu STK /15/ prostorno-zavisne transportne jednaine neutrona. Zajednika osobina ovih programa je da su bazirani na proverenoj biblioteci grupnih konstanti BNAB-78 /16/ i ranije razvijenim modulima (za potrebe programa VERA /1,17/) koji obezbedjuju: a) ukljuenje efekata rezonantnog sanozaklanjanja u homogenim sredinama, b) ukljuenje efekata rezonantne apsorpcije u heterogenim sre dinama (koje karakteriu odgovarajue reaktorske elije), c) ukljuenje efekata anizotropije elastinog rasejanja pomou popravljene transportne korekcije, d) popravke preseka za elastino usporavanje na realni energetski spektar neutrona u toku spoljanjih iteracija (iteracije izvora), e) usrednjavanje grupnih konstanti u heterogenim sredinama (na osnovu elijskih prorauna) itd. Sutina metodologije primenjene u programima TEA i STK za proraun odziva na pobudu impulsnim izvorom neutrona je kratko opisana u narednim odeljcima.

4.1. Program TEA Program TEA je namenjen za proraune odziva nereflektovanih brzih sistema na razlieite pobude izazvane impulsnim .izvorima neutrona. Korien je za sticanje iskustva o ponaanju neutrona iz svake energetske grupe posebno, zatim za upoznavanje karakteristika drugih modova neutronskog fluksa (pored osnovnog), kao i u analizi mogunosti formiranja nereflektovanih konfiguracija sistema MALA LASTA. Polazna pretpostavka u programu TEA je da neutroni svake energet ske grupe (g) imaju istu prostornu raspodelu, tako da je
->-

+ iBr 0 (r,t)= $ (t)e (1) g g 2 pzx emu je B tzv. geometrijski parametar sistema koji se kod nereflektovanih sistema odredjuje pomou ekstrapolisanih duina (realna duina + 0.71 A ). Fiziki, ova pretpostavka je opravdana u nereflektovanim sistr temima vec na rastojanjima od oko 2 slobodne duine puta neutrona (*tr) od spoljanjeg impulsnog izvora neutrona. Sa ovom pretpostavkom, efektivni faktor umnoavanja neutrona keff i odgovarajua sopstvena funkcija f* su definisani jednainama g-1 ( D B + E + I ) y r> = E < r ag Rg g S.g'+gW g g =1
2

g + ^~ k ef f

G I g=l

. vl.fg'fg'

g=l,2,

(2)

Oznake u jed. (2) imaju uobiajena znaenja. Funkcija 'fg, koja po definiciji pr.edstavlja sopstvenu funkciju sopstvene vrednosti keff (koja ima jasan fiziki smisao i predstavlja odnos broja neutrona nastalih u fisijama u dve sukcesivne generacije neutrona) i ima tiziki smisao samo kada je keff = 1, tada predstavlja neutronski fluks u sistemu, odnosno osnovni mod neutronskog fluksa (koji jedino i postoji u sistemu kada je keff = 1 ) . Sa druge strane odziv sistema na pobudu impulsnim izvorom efektivnog intenziteta S e ff q (predstavlja stvarni broj neutrona u jedinici vremena koji padaju na sistem) i konane irine impulsa Atj_ je opisan sistemom vremenski zavisnih diferencijalnih jednaina

v g

%-^dt g-l

+ (D B g

+ Z + E ) <Mt) = ag Rg g G

T. g'=l

s.g'^3 * ,(t) + * L vl , c f > ,(t) + 5 (t) g g g'=l , , +g g eff,g

(3)

Tradicionalno, ref. /9-11/, za utvrdjivanje uslova za uspostavljanje o s novnog moda neutronskog fluksa na bazi jednaina (3) koriena su dva postupka. Oba su primenjena u prograinu TEA. U nastavku teksta je opisana njihova osnova.

Postupak otsecanja grupa U ovom postupku se ne prati umnoavanje neutrona iz spoljanjeg izvora u sistemu, ve se direktno prelazi na odredjivanje toka prelaznog procesa u vremenskom intervalu koji sledi iza prestanka impulsa iz izvora neutrona. Polazi se od oblika neutronskog fluksa at < j > (t) ' vA i | > e g g

(4)

koji bi stvarno bio takav ako bi u sistemu u torn vremenskom intervalu postojao samo osnovni mod neutronskog fluksa. Zamenom izraza (4) u jednaine ( 3 ) , za t > At , dobija se i
(

a v

+ D B + I

g-1 ag
+ I

Rg

)\\>

IT,

g'=l

s,g'^g

\p

g'

g .(a)

G
Z vE

g'=l

fg' g'

ii

(5)

pri emu ako reenje sistema jednaina (5) postoji predstavlja konstantu slabljenja promptnih neutrona a tyg energetski spektar osnovnog moda neutronskog fluksa. Jednaine (5) se reavaju iterativno, poev od a^ = 0, s tim da se a menja u svakoj iteraciji m po formuli l-k(a ) m a = a + (a - a ) m+1 m k(<x )-k(a ) m-1 m m-1 m

(6)

sve dok se ne nadje vrednost a = a n |k(a ) - l l < 0.0025lk -ll 1 n l eff '

za koju je (7)

Kako je u brzim podkritinim sistemima k e ff < 0.9 to je a < 0, tako da se u iteracijama moe desiti da za vei redni broj grupe g (nie energije neutrona) clan na levoj strani u jed.(5) bude negativan, tj. a 2 + D B + E + E < 0 v g ag Rg g

(8)

Matematiki to znai a u grupi g, u kojoj vai izraz (8) , nema reenja. Taa se sistem jednaina (5) umesto za G reava za G a = g-1 grupa. Zbog toga se ovaj postupak i naziva "postupkom otsecanja grupa". Fiziki to znai da populacija svih neutrona od 1 do G a grupe slabi sa jedinstvenom konstantom a. Populacija ostalih neutrona, od G a + 1 do G-te grupe se ne menja po zakonu e a t , ve po nekom drugom. Taj drugi zakon slabljenja populacije neutrona u ovom postupku se i ne razmatra. To jeste sutinski nedostatak ovog postupka. Otuda je i interpretacija rezultata dobijenih ovim postupkom neprecizna. Ona se svodi na sledea razmatranja. Ako je broj grupa G a , u kojima je nadjeno reenje sistema jednaina (5), manji o ukupnog broja grupa G (kojima se obuhvata oblast energija neutrona od 10 - 3 e v do 10.5 MeV) samo za mali broj grupa (praktino za grupe termalnih neutrona), tada se moe zakljuiti da u datom brzom podkritinom sistemu postoji vremenski interval u kome egzistira samo osnovni mod neutronskog fluksa sa konstantom slabljenja promptnih neutrona oC i energetskim spektrom i j j g , g = l,2,..,Ga. Ukoliko se pak dobije da je G^ nerealno mali broj grupa, odnosno da su otseene i one grupe za koje je sigurno da u njima postoji srazmerno visok neutronski fluks (to se moe proveriti na osnovu reenja jednaina (5) sa geometrijskim parametrom B 2 = B^ za koji je k e fj = 1, to je reenje za osnovni mod neutronskog fluksa) tada se zakljuuje da se u takvom brzom podkritinom sistemu ne moe uspostaviti osnovni mod neutronskog fluksa.

k(a) postupak Za razliku od prethodnog u ovom postupku se reenje vremenski zavisne jednaine (3) odredjuje sumiranjem doprinosa pojedinanih modova neutronskog fluksa u sistemu. Pri tome se polazi od pretpostavke da impuls neutrona iz spoljanjeg izvora ima oblik funkcije 6(t). Ova pretpostavka je prihvatljiva samo kada je irina impulsa iz izvora neutrona At^ manja od periode |l/ot| osnovnog moda neutronskog fluksa. U sutini postupka je odredjivanje ukupnog broja neutrona S(t) nastalih iz fisije u sistemu pobudjenom spoljanjim izvorom S e ff g*6(t), gde je G I

S(t) =

vl < | > (t) (9) . fg g g=l a <f>q(t) reenje sistema diferencijalnih jednaina (3). Do reenja se dolazi pomou ukupnog broja neutrona iz fisije S^tt) i K(t) izazvanih neutronima prve generacije, s tim da izvor neutrona za prvu generaciju ima oblik S e ff f g6(t) odnosno x g S t o t 6 ( t ) . S t o t je ukupni efektivni spoljanji izvor,

ID

tot

Z S eff,g g=l je

Po d e f i n i c i j i

S, ( t ) = 1

Z , g=l < J >

v fg

< > j l,g

(t)

(10)

gde je

(t) reenje sistema jednaina oblika

d < j >
L2

(t) dt + (D B g + Z ag +!)<() (t) = Rg l,g

g-l E E s , g ' > g < j > (t)+S 6(t) l,g' eff,g g'=l (11)

Na isti nain je G Z 9=1 a < j > f q(t) je reenje sistema jednaina (11) u kojima umesto izvora *gStot (fc)

K(t) =

vZ fq

< f > (t) f,g

(12)

S e ff g6(t) izvor ima oblik

Ako se sa s(0, S]_(o<) i k(a) oznae Laplasove transformacije funkcija S(t), S]_(t) i K(t), tada prema referenci (10) vai s (a) s(a) = l-k(a)

(13)

S obzirom da u trenutku t=0 vai poetan uslov K(0) = 0 izlazi da su Laplasove transformacija K(a) i parametar a definisani sistemom jednaina (5). Iz uslova x(a) = 1 sledi da su sopstvene vrednosti c*^ (i=l,2 ,... ,G) koje zadovoljavaju homogeni sistem jednaina (5) istovremeno polovi Laplasove transfor macije s ( a ) . Tada po definiciji izlazi da funkcija S(t) ima oblik R (a ) e0"1
i i

(14)

S(t) =

Z i

(15)

11

gde je s (a,) R.(a.) =

l l 1 l d _

s (a.) 1 l = -
dn a
1

(16)

[1 - *{a)] da a=a i

- da

a=a i

Prema tome sutina ovog postupka se svodi na odredjivanje sop stvenih vrednosti a j _ iz uslova K(a^) = 1. Otuda potie i naziv "*(o.) postupak". Uslov K(a) = 1 znai da determinanta matrice homogenog sistema jenaina (5) mora biti jednaka nuli. U programu TEA se za odredji vanje sopstvenih vrednosti a^ (i = 1,2,...,G) za koje je ova determi nanta jednaka nuli koristi numerika metoda Leverijea, dok se za odre djivanje sopstvenih funkcija ^g koje odgovaraju diskretnim sopstvenim vrednostima a j _ koristi metoda Krilova. Pomenute metode su opisane u referenci /18/. Iskustvo steeno korienjem programa TEA pokazuje da se najvea po apsolutnom iznosu sopstvena vrednost a^ uvek poklapa sa vrednou koja se dobija postupkom otsecanja grupa. Prema referenci /10, 11/ parametri Ri(a) se u prvoj aproksimaciji mogu odrediti usvajanjem da je si(aj_) ~ k(a^) s tim da se k(a^) za diskretne vrednosti < x ^ 1 rauna pomou sopstvenih funkcija ipg ' . Dobijena vremenska zavisnost ukupnog broja neutrona nastalih u fisijama, izraz (15), znai da u sistemu postoje "paketi" neutrona sa energetskom raspodelom tyg koja se u toku prelaznog procesa ne menja, s tim da se broj neutrona u torn paketu u funkciji vremena menja po zakonu ea1 t . Po definiciji paket neutrona sa karakteristikama c < ^ i tyq predstavlja i-ti mod neutronskog fluksa. Ukupni broj neutrona u jednom modu u toku prelaznog procesa, prema izrazu (15) iznosi
00

= / R (a )e ai i i o

dt = R.(a.)/a.
i l l

(17)

tako da je za meru udela i-tog moda u prelaznom procesu pogodno uvesti relativni "intenzitet" moda (r-[) gde je R (a )/a r
i

(18)

E R (a )/a. j j D 3

Sa stanovita utvrdjivanja da li u brzom podkritinom sistemu sa datim sastavom i geometrijom (koju definie parametar B2) postoje uslovi kada dominira osnovni mod neutronskog fluksa, u opisanom k(a) postupku se koriste sledea razmatranja. Kada se dobije da uslov k(a) = 1

12

zadovoljavaju uglavnom diskretne (realne) vrednosti o t j _ (pri emu neke vrednosti a^ mogu biti viekratne nule polinoma k(a) - 1 = 0 ) i kada je relativni intenzitet jednog moda, na primer za a = a^, mnogo puta vei od intenziteta svih drugih modova tada se zakljuuje da u sistemu egzistira osnovni mod neutronskog fluksa sa konstantom slabljenja promptnih neutro na a. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni izlazi da u sistemu nema dominacije osnovnog moda neutronskog fluksa. Nedostaci analize zasnovane na k(ct) postupku su te to se moe koristiti samo za uske impulse neutrona iz izvora (irine oko 100 ns) i to gubi preciznost u sluajevima kada se pored realnih korena a j _ javljaju i imaginarni koreni. Matematiki to znai da pored diskretnih sopstvenih vrednosti a^_ treba ukljuiti i kontinualni spektar sopstvenih vred nosti oc(B2), odnosno u izrazu (15) za funkciju S(t) treba zadati i singularna reenja, to je jako komplikovano. Sa fizike strane to znai da postoje skupovi neutrona, po pravilu to su neutroni niih energija, ije se promene u vremenu takve da dok svi drugi neutroni slabe prema izrazu (15) njihov broj znatno sporije opada ili u nekim trenucima ak i raste. To se naroito deava kada je vreme usporavanja neutrona do niih energi ja srazmerno kratko u odnosu na vremensku konstantu 1 a m a x - Jedini nain da se problemi koji prate ova dva tradicionalna postupka elirniniu jeste postupak koji bi omoguio direktno reenje sistema diferencijalnih jednaina (5) .

Numeriki postupak Zbog nedostataka prethodnih postupaka u program TEA je ukljuen i numeriki postupak reavanja jednaina (5) zasnovan na metodi Runge-Kuta 4-reda (Gilova varijanta). U toku testiranja programa TEA nadjeno je da Runge-Kuta metoda 4-reda za diskretne vremenske korake 1 h = 2 A tr,l v

(19)

obezbedjuje potpuno tano reenje jednaina (5). U izrazu (19) A t r j _ je srednji slobodni put a vj srednja brzina neutrona i 1-grupi (u korienoj biblioteci BNAB-78 ova grupa obuhvata neutrone energija od 6.5 MeV do 10.5 MeV-a). U odnosu na prva dva postupka primenjeni numeriki postupak je neuporedivo sporiji (za faktor reda 1 0 2 ) . Medjutim, na savremenim raunarskim mainama kao to je VAX-8250 (na kome su sve analize date u ovum izvi'&t.jju ui.idjciu') ukupuo v i r n < potti'lmo / . , . i proracun prolannog procesa (u brzom podkritinom sistemu kao to je SUAK) pomou programa TEA iznosi oko 100 s, tako da ova sporost i nije neki ozbiljan nedostatak primenjenog numerikog postupka.

13

Posebno je vano to to su u ovom postupku ukljueni stvarni oblik i irina impulsa neutrona iz spoljanjeg izvora. Zahvaljujui malom vremenskom koraku h i tanom reenju za neutronski fluks <J>q(t), mogue je odrediti konstante slabljenja neutrona kako za svaku energetsku grupu posebno tako i za sve grupe zajedno i to u svakom trenutku t. U programu TEA ove konstante su definisane na sledei nain: < > f (t) - < > j (t-h) 2 ~ , 2h < J > (t) + < ( > (t-h)

a g

(t) =

g = l,2,...,G, < * . , . ,

(20)

tx(t) = 2h gde j e

*(t) " ^ ^ ) , <f)(t) + * ( t - h )

(21)

<p(t)

G E <\> ( t ) g=l g

(22)

Na ovaj nain je mogue sasvim precizno odrediti uslove za uspostavljanje osnovnog moda neutronskog fluksa, i to tako to samo vremenski interval u kome je a(t) = const, znai da u torn intervalu egzistira osnovni mod. Zbog pouzdanosti sve analize date u ovom izvetaju su se zasnivale na rezultatima dobijenim pomou opisanog numerikog postupka.

4.2. Program STK Program STK je baziran na jednom novom pristbpu reavanja vremenski zavisne transportne jednaine u viegrupnoj aproksimaciji, i namenjen je proraunini pielaznih procesa u kompaktnim reflektovanim sistemima na brze neutrone. Za odredjivanje efekata uirJcanja neutrona i uopte efekata transporta neutrona u sistemu izabrana je metoda verovatnoce sudara. U ovoj metoi efektivni faktor umnozavanja neutrona keff se odredjuje kao sopstvena vrednost sistema jednaina, I I g

. y . V . = V . P . . [ E x , . t , . tg,i g,J i , J 9'3i , , s,g'-"g,] g',j

Z k eff g =1

vl

. f , J fg ,3 g ,3

(23)

14

gde je I ukupan broj podzona u sistemu a P < . -j^ verovatnoa da neutron grupe g iz ravnog i izotropnog izvora u podzoni j doivi sledei sudar u pod zoni i. Ostale oznake imaju uobiajena znaenja. Sistem jednaina (23) se reava iterativno pomou modula razvijenih u paketu programa VERA /17,1/. U program STK su ukljueni sarao moduli za jednodimenzionalnu geometriju a ne i postojeci moduli za dvodimenzionalnu geometriju zbog toga to ovi drugi zahtevaju (za faktor reda 10) due vreme racunanja. Interpretacija reenja V U i je ista kao za funkciju fg u prethodnom odeljku. Kao i u programu TEA i u ovom programu je uveden postupak otsecanja grupa za proraun konstante < V , odnosno najvee po apsolutnom iznosu sopstvene vrednosti sistema jednaina
1

r
: g,li

tg,i

'g,i

." 1=1

I , , g'=l

s,g'-.g,;j rg- , :

G x

+7^
k()

Z
g"

fg\J*V,J

(24)

gde je

I . (cO = I . + tg,i tg,i v 9/i

(25)

Oznaka P g ji ( " ) znai da se ove verovatnoe raunaju za korigovane preseke, izraz (25), a ne za realne preseke Z t q . Sutina postupka odredjivanja sopstvene vrednosti a prema jednainama (24) kao i analiza i interpredacija dobijenih reenja za karakteristike a i f ^ je potpuno ista kao u prethodnom odeljku. Naravno i nedostaci ovakvog postupka su isti, a to je bio razlog da se pristupi razvoju pouzdanije numerike metode za reavanje vremenski zavisne transportne jednaine 3$ -r-2 + v d-t g ^ (r)4 g Z g'=i

OVA + E 3 tg

(r,,t)

= [ 4TT

, < > f 1 , ^ s,g'->-g g +

G + I g g" ,= _, i

v jg'

< > j 1+ 5 g,J g

(26)

15

gde je

d > (r,t) = /
g >

$ (r,fi,t)dfi
g

(27)

U metodi primenjenoj u programu STK, radi korienja postojeih modula zasnovanih na metodi verovatnoe sudara, se polazi od jednaine balansa neutrona u celoj zapremini sistema i to za svaku energetsku gru pu posebno. Do potrebnih jednaina balansa neutrona se dolazi integracijom jednaine (26) po svim pravcimafii zapremini sistema
3d) / -^ dV + f f fiVO dVdfi + / E d > dV = v dt " * " g t g g y y g V 2 V
1 q + >

g d > ,dV + s , g ' >g g y y y g ' = l V I S

E / x vE g fg ' y g'=l V J

( J ) ,dV + g
y

/ V

S dV g ^

(28)

U ovoj jednaini prvi clan na levoj strani opisuje promenu populacije ne utrona u jedinici vremena u celoj zapremini sistema V, drugi clan ukupno umicanje neutrona u jedinici vremena iz cele zapremine sistema a trei lan ukupnu gustinu sudara neutrona u jedinici vremena i u celoj zapre mini sistema. lanovi na desnoj strani opisuju ukupni broj neutrona koji nastaju u jedinici vremena u celoj zapremini sistema i to u procesima rasejanja, zatim iz fisija i iz spoljanjeg izvora. Ovako definisana jednaina balansa neutrona vai za svaku energetsku grupu posebno. Uvodjenjem zapreminskih integrala po svim podzonama sistema, zatim zamenom integrodiferencijalnog lana za umicanje neutrona sa integralnim lanovima kojima se opisuje umicanje iz svake podzone posebno i usvajanjem da se impulsni izvor neutrona nalazi izvan sistema (to'je kod eksperimenata sa impuslnim izvorom neutrona uobiajeno) dobija se sledei oblik jednaine balansa neutrona
I E
n

i=l

g,i

9<j> . I - 7 ^V + E 3-fc l

i = l g =1

g I E E < J > P V + E s,g'>g,i g \ i g , i s i .

I

G E

i = l g =1

u E
g,i

<j>

P V

EE

( j )

v =

f g ' . i g ' , i g , i si

fg,i g,i i

I =
E

g
l l

I S

G E
y
x VE

T
A

d >,
9 , X g

-+ E

5P

i=l g'=l
y

'

"

"

i=l g'=l

g^i

*g\iV,iV
i = 1

gg'sl

16

U jednaini

(29) Pg,is J e verovatnoa da neutron grupe g iz ravnog i izos j_

tropnog izvora u podzoni i napusti sistem bez sudara, a P q da neutron iz spoljanjeg izvora doivi sudar u podzoni i. Jednaine

verovatnoa

(29) su izvedene bez uvodjenja aproksimacija i predalgoritma

stavljaju polaznu osnovu za algoritam programa STK. Sutina ovog i to na sledei nain,

je u uvodjenju amplitudskih funkcija P g za svaku energetsku grupu posebno

< j > . (t) = P (t) -il> . (t) g,i g g,i

(30)

to je novina u odnosu na tradicionalne postupke

(u kojima se najee ili se am-

izvodi samo jedna amplitudska funkcija za sve grupe neutrona definiciji

plitudske funkcije uvode za manji broj makrogrupa, najee 2 - 3 ) . Po q ^ predstavlja form-funiciju. Radi pogodnosti usvojeno je da amplitudska funkcija Pg predstavlja ukupnu populaciju neutrona u sistemu u energetskoj grupi g. To znai da je I 1 I ' < ( > (t)V = l . . v . g,i l i=l g,i i=l I

(t) =

1 v . g,i

(t) i j j (t)V g,i I

odakle sledi uslov normiranja za I I . . 1=1 v . g,i i | ) .(t)V. = 1 , g,i l

form-funkriju

g=l,2,...,G.

(31)

Razdvajanje neutronskog fluksa na dve funkcije, izraz miranja form-funkcije, izraz

(30), i uslov nor

(31), nisu rezultat aproksimacija ve su form-

posledica izbora fizikog smisla za amplitudsku funkciju P g ( t ) . Jedina stvarna aproksimacija u algoritmu programa STK je u zamrzavanju -funkcije unutar kratkog vremenskog intervala At, to znai da je

3 \ p _ 2 <
3-fc'

= 0

za t'e

[t,t + A t ] .

(32)

Ova aproksimacija se naziva kvazistaticka aproksimacija raka At, izabranog tako da se unutar tog koraka promena

i moe biti sasform-funkcije

vim opravdana ukoliko se form-funkcija rauna poslo svakoq vremenskog komoe zanemariti. U nastavku teksta je opisan kriterijum za izbor vremen skog koraka At razom (32). kojim se obezbedjuje ispunjenje uslova dofi-i^anoq iz-

17

Zamenom izraza (30) u jednacinu (29) , uz korienje uslova datih izrazima (31) i (32), obijaju se ve jednaine, jedna za amplitudsku a druga za form-funkciju. Jednacina za amplitudsku funkciju u energetskoj grupi g ima oblik dP (t) 3 = M (t) P (t) + S (t) dt g'>g g eff,g

(33)

gde je

M , (t) = I fl , ir , ( t ) + * >**- , r . dr , . (t) - i Jr -.g . I z s , g % g r g',i g,i fg',i g',i tg T g,i g i=l

. (t) S , g'<

I , P \x , . (t) - * . vT , . P . jr , .lv. s,g'-rg g,is g ,i g,i f g , i g,is r g',ij i'

(34)

eff,g

(t) =

I S P . g g,si i=l

(35)

a za form-funkciju

dP (t) [ v
3

. P (t) g,i g

dt

+ E . ]* (t)V. tg,i g,i l

E V. P* .. . , J g.Di 3=1

P ,tt) [ E E , .-?- , , srg'->g,j P (t) g'=l g

P , .+ g',3

. g,D

E , , g'=i

P ,(t) g vE r , . ,t fg',D P (t) g

S P . g g# si * , J + -^ 7 ^ g\: P (t) g ,

(36)

18

Ovom transformacijom vremenski zavisne jednaine balansa neutrona (29) dobijene su dve jednaine (33) i (36) koje se mogu reiti standardnim numerikim metodama. Za reavanje sistema jednaina (33) izabrana je Runge-Kuta metodd (Gilova varijanta) sa vremenskim korakom h definisanim jednainom (19). Slino iskustvu sa programom TEA, nadjeno je da ovako definisani vremenski korak h obezbedjuje potpuno tano reenje sistema jednaina (33). Sa druge strane, uvodjenjem konstante slabljenja neutrona ct za svaku energetsku grupu g,

1 a (t) = g P (t) g

dP (t) , P (t) - P (t-h) g 1 g g = ~ ~ dt .2h P (t) + P (t-h) g g

(37)

jednaine (36) dobijaju isti oblik kao i jednaine (24), tako da se za njihovo reavanje koriste standardni moduli iz paketa programa VERA. Oznaka P znai da se ove verovatnoce raunaju za korigovane preseke a * g = I + tg,i tg,i v 9/i (38)

a ne za realne preseke ^tg,i- s > z i rom da promene form-funkcije <pg ^ zavise iskljuivo od konstanti a g , sledi da se funkcije g (j_ ne moraju raunati kao i amplitudske funkcije Pg(t) posle svakog vremenskog koraka h, ve posle vremenskog koraka At = nh. Pri tome se n bira tako da se izmedju dva raunanja form-funkcije ne dozvoli da se konstanta slab ljenja promptnih neutrona a, u apsolutnom iznosu, promeni za vise od 1%. Konstanta a se odredjuje na sledei nain

a(t) =

1 P(t) - P(t-h) L 2h P(t) + P(t-h)

39

gde je

P(t) =

E g-i

P (t)
9

19

Ovim kriterijumom je postignuta ne samo uteda u vremenu racunanja (s obzirom da reavanje jednaina (36) zahteva srazmerno due vreme racunanja u odnosu na reavanje jednaina (33)), ve i zadovoljenje uslova (32) a time i visoka tanost rezultata prorauna. Osim toga u vremenskom intervalu u kome je a(t) = const., form-funkcija se ne menja tako da je u torn inter valu potrebno samo reavanje sistema jednaina (33). Ukupno vreme potrebno za proraun prelaznog procesa u reflektovanom podkritinom sistemu pomou opisanog programa STK iznosi oko 30 min za sluaj da postoji oblast dominacije osnovnog moda neutronskog fluksa (tj. a = const), i 90 min kada ne vai a = const. To je srazmerno dugo vreme racunanja, medjutim, to je i jedini nain da se sasvim precizno odrede uslovi za uspostavljanje osnov nog moda neutronskog fluksa u brzim pokritinim reflektovanim sistemima kao to je MALA LASTA. Analiza rezultata dobijenih pomou programa STK je potpuno ista kao i za rezultate dobijene numerickim postupkom u prethodnom odeljku. To znai da samo ukoliko se dobije da u nekom vremenskom interva lu vai a (t) = const., u torn intervalu egzistira osnovni mod neutronskog fluksa. Uprkos srazmerno dugom vremenu racunanja, svi proracuni iz kojih su proistekli radni parametri sistema MALA LASTA i opreme za MALU LASTU su dobijeni opisanim programom STK.

4.3. Provera programa TEA i STK Za proveru opisanih programa TEA i STK kao test primer je izabran nemaki brzi podkritini sistem SUAK. Ovakav izbor je izvren zbog toga to su na ovom sistemu izvedena i to na sve razliite konfiguracije, vrlo precizna merenja prelaznih procesa u toku pobude impulsnim izvorom neutrona. Rezultati ovih merenja su dati u ref./9/.Zbog toga ovi su rezultati esto korieni za proveru metodologije prorauna odziva brzih podkritinih sistema na pobudu.impulsnim izvorom neutrona /9-11/. SUAK je nereflektovani sistem sa gorivom u obliku ploica (stranice 50 mm) od 20% obogaenog metalnog uranijuma koje se smetaju u aluminijumske cevi kvadratnog preseka (debljine 1 m m ) . Opravdano se uzima da je jezgro sistema SUAK homogeno. Prema ref. /19/ u sastav jezgra ulaze 2 3 5 U , 2 3 8 U i Al sa koncentracijama 0.00821, 0.03284 i 0.00437 (u jedinicama 10 at/cm ) . Kao pobuda sistema korien je izvor na bazi (d,t) reakcije Kokroft-Voltonovog tipa, sa irinom impulsa od 0.1 us i brzine ponavljanja impulsa 2-10 im/s. Prva konfiguracija sistema SUAK je imala 36 gorivnih elemenata sa ukupno 118.5 kg 235 U. Sistem je imao oblik paralelopipeda dimenzija 32.3x32.3x38.3 cm . U dimenzije je ukljuena uteda koju unose gornja i donja ploa koje dre gorivne elemente. U ref. /19/ je pokazano da geometrijski parametar ove konfiguraci]e iznosi 0.01877 cm . Svi navedeni

20

podaci o sistemu SUAK u potpunosti su dovoljni kao ulazni podaci za proraune pomou programa TEA (ime je izbegnuta neodredjenost u ulaznim podacima). Da bi rezultati merenja na ovoj konfiguraciji posluili za proveru programa STK formiran je sferni model sistema SUAK prema uslovu da ukupno umicanje iz sfernog modela i stvarnog sistema SUAK bude isto. Pokazalo se da poluprenik ovako formiranog sfernog modela iznosi 20. 2 cm. Iako bi se u ovom modelu prostorna raspodela neutronskog fluksa razlikovala od stvarne, energetski spektar neutrona u sistemu SUAK (u sluaju da postoje uslovi za uspostavljanje osnovnog moda neutronskog fluksa) i u sfernom modelu bi se poklapali, osim na granicama realnog i sfernog mo dela (tamo gde osim osnovnog postoje i drugi modovi neutronskog fluksa). Kako koni.tanta slabljenja promptnih neutrona a zavisi od energetskog spektra neutrona i umicanja neutrona, a obe ove karakteristike su u sfer nom modelu iste kao kod realne konfiguracije, izlazi da bi sferni model imao istu konstantu a kao i stvarni model. Ovo potvrdjuje opravdanost uvodjenja sfernog modela sistema SUAK za proveru programa STK. Mada je osnovni cilj merenja na sistemu SUAK bio da se ispita egzistencija osnovnog moda neutronskog fluksa, a to je cilj i provere u ovom odeljku, iskorieni su i drugi rezultati dati u ref. /19/ za pro veru programa TEA i STK, na primer, rezultati za efektivni faktor umnoavanja neutrona k . Metodom inverzne multiplikacije dobijeno je da k_,ff iznosi 0.06+0.01 /19/. Pomou programa TEA za k f^ je dobijena vrednost 0.844 a pomou programa STK vrednost 0.847. S obzirom da je greka prorauna (za oba programa) istog reda kao i greka merenja (1%) izlazi da je slaganje ovih prorauna i merenja sasvim zadovoljavajue. U pogledu uslova za egzistenciju osnovnog moda neutronskog fluksa u opisanoj konfiguraciji sistema SUAK pomou programa TEA su dobijeni sledei rezultati i zakljuci: a) postupkom otsecanja grupa, dobijeno je da konstanta a iznosi -4.585*10 1/s i da odgovarajua sopstvena funkcija postoji u 17 grupa, to s obzirom da su otseene samo grupe za neutrone niih energija (ispod 100 eV;prema odeljku 4.1, znai da osnovni mod neutronskog fluksa u ovom sistemu moe egzistirati, b) k{n) postupkom dobijeno je da postoji ukupno 5 razliitih diskretnih vrednosti konstante cx:-4.585, -2.940, -2.232, -1.348 i -0.725 (u jedinicama 10 1/s) sa relativnim intenzitetom moda kome odgovara kon stanta a od -4.585*10 1/s u iznosu od 75%, to prema odeljku 4.2. znai da ova konstanta i njoj odgovarajua sopstvena funkcija predstavljaju os novni mod, i c) numerikim postupkom je dobijeno da odziv na pobudu impulsom irine 0.1 ys ima nakon poetnih prelaznih procesa (vezanih za usporavanje i umnoavanje neutrona od 14.5 MeV iz izvora) isto eksponencijalni oblik, slika 1. sa konsantom a jednakom -4.615*10 1/s to je najpouzdanija ocena da u ovoj konfiguraciji postoji osnovni mod neutronskog fluksa.

21

Sa programom STK i opisanim sfernim modelom dobijen je praktino isti oblik toka prelaznog procesa u sistemu SUAK kao to je oblik na sli ci 1, s tim to u oblasti isto eksponencijalnog slabljenja populacije neutrona konstanta a iznosi -4.700*10 1/s. Merenja odziva sistema SUAK su takodje pokazala da postoji vremenski interval sa isto eksponencijalnim slabljenjem populacije neutrona, na osnovu ega je zakljueno da na opisanoj konfiguraciji dominira osnovni mod. U poredjenju sa rezultatom merenja, tabela 1, izlazi da se re zultati dobijeni programima TEA i STK kao i zakljuci izvedeni na osno vu tih rezultata dobro slau sa rezultatima i analizom dobijiMiim na os novu merenja. Tabela 1. Rezultati prorauna i merenja konstante |l/| u brzom pokritinom sistemu SUAK sa parametrom B^ = 0.01877 cm^.

Dobijeni rezultati TEA TEA TEA STK Eksperiment

Postupak Otsecanja grupa k(a) postupak Numeriki Numeriki

li/a|
218 218 216 211 230 + 3

Odzivi sistema SUAK na pobude sa razliitom irinom impulsa ne utrona iz izvora (od 0.1 us do 2 us), dobijeni programom TEA su prikazni na slici 2. Ovi rezultati pokazuju da,nezavisno od irine impulsa neutro na iz izvora, po prestanku impulsa, populacija neutrona slabi po istom zakonu tako da se ista vrednost konstante a i isti zakljuci o osnovnom modu dobijaju za sve prikazane pobude. Ovo znai da se eksperimenti sa impulsnim izvorom neutrona u kojima se meri konstanta a mogu izvoditi i sa impulsnim izvorima neutrona due irin impulsa, reda nekoliko us, to je posebno vano jer se impulsni izvori neutrona sa duom irinom impulsa lake mogu nai na tritu a i jeftiniji su. Kod sistema SUAK irina impulsa od 0.1 ys je usvojena iz drugih razloga, odnosno zbog merenja spektra neutrona tehnikom vremena preleta, a ne zbog merenja konstante a. Energetski spektar raspodele neutrona koja odgovara osnovnom modu neutronskog fluksa i | / q , dobijen pomou programa TEA (numeriki po stupak) i raspodele koja odgovara sopstvenoj funkciji '? jednaine kojom je definisan efektivni faktor umnoavanja neutrona k e c c , je prikazan na slici 3. Ovi rezultati pokazuju da sopstvena funkcija y > g srazmerno jako odstupa od funkcije tyg (koja karakterise osnovni mod) u podkriticnim

22

109
]

"!

" 1

"[

0.40

1.20

2.00 t (us)

2.80

3.60

Slika 1. Odziv sistema SUAK (sa 36 gorivnih elemenata) na pobudu neutronima iz impulsnog izvora neutrona

23

10 10 8
CD

T'

~1

10

CO
l-l

106 i -

P
<D

I 105 f
3
C
O

<-5

104 f 103 i
10
t
1.00
t(yus) Slika 2. Zavisnost odziva sistema SUAK (sa 36 gorivnih elemenata) od irine impulsa neutrona iz izvora

-ft
3.00

I
5.00


j 1

j j

1 1

-r
r -

* -

"2

"~

-1

~ -

1
i

: -, ...

10

i i

nil

10

r i 11 i n

10

11 1 l l l l

10

r i i i mi

10

i i nun

10 7

E(ev; Slika 3. Energetski spektar neutrona u sistemu SUAK ( sa 36 gorivnih elemenata)

1 - Sopstvena funkcija, I p 2 - Osnovni mod neutronskog fluksa, ijr 3 - Fisioni spektar, > g

25

stanjima sistemima, te da se ni u prvoj aproksimaciji ne moe koristiti kao zamena za funkciju \\> . y Druga konfiguracija sistema SUAK, na kojoj je ispitivana mogunost uspostavljanja osnovnog moda, u odnosu na prvu ima vee umicanje ne utrona. Formirana je od 25 gorivnih elemenata (istih kao kod prve konfiguracije, to znai da jezgro sadri 82.2 kg U. Dimenzije konfiguracije 3 (sa svim utedama) su 26.9x26.9x38.3 cm a geometrijski parametar B 2 = 0.02431 cm - 2 . Kao i kod prve konfiguracije uporedjeni su rezultati za k eff Izmerena je vrednost u 0.75 J K 0.01, a proraunima pomou programa TEA i STK su dobijene vrednosti od 0.738 i 0.741. Slaganje je zadovoljavajue kao i u prvom sluaju. U proraunima konstante a pomou programa TEA se dolo do sledeih rezultata i zakljuaka: a) postupkom otsecanja grupa izlazi da treba "otsei" ak 14 grupa (sve neutrone energija ispod 10 keV) to nije realno (jer bar do 1 keV ima neutrona koji nastaju direktno iz fisija), tako da na osnovu ovog postupka sledi da populacija neutrona niih energija slabi po sasvim drugom zakonu nego populacija neutrona viih energija (iznad 10 keV), b) k(a) postupkom dobijeno je zadovoljava i vise imaginarnih korena, stoji i kontinualni spektar sopstvenih me se menja populacija neutrona sadri da pored realnih uslova k(a) = 1 to znai da pored diskretnih povrednosti a, odnosno zakon po kosingularne lanove, i

c) postupkom direktnog numerikog reavanja vremenski zavisne jednaine dobijeno je, slika 4, da promena populacije neutrona ne sledi eksponencijalni zakon, jer populacija neutrona energija ispod 10 keV znatno sporije opada od populacije viih energija, to znai da kod ove konfiguracije nema uslova za uspostavljanje dominacije osnovnog moda. Merenja na ovoj konfiguraciji su pokazala da odziv sistema ima isti oblik kao onaj na slici 4 dobijcn pomou programA TEA direktnim numerikim postupkom, tako da je na osnovu merenja zakljueno da ne postoje uslovi za uspostavljanje osnovnog moda to je bio i zakljuak prorauna pomou programa TEA. Isti zakljuak je dobijen i pomou programa STK. Sumirajui rezultate merenja i rezultate prorauna za dve razliite konfiguracije sistema SUAK (na jednoj postoje a na drugoj ne postoje uslovi za uspostavljanje osnovnog moda) moe se zakljuiti da programi TEA i (to je posebno vano) STK mogu zadovoljiti sve potrebe odredjivanja karakteristika brzih podkritinih sistema, te da mogu sluiti za projektovanje sistema MALA LASTA.

26

10 10" 107

A ;V
!
:

1
i i

10 6

!
:

m 10"
.2 10*
(0

^y

!
:

! % ^ .

% s

O 103
-P

^v

| '

^5v

10"
e n

sOy
^
"N

V \

10

X>

]
J
1

^V
0.20 0.60 1.00 t(yus! 1.40 .20

1 0

Slika 4. Odziv sistema SUAK (sa 25 gorivnih elemenata) na pobudu neutronima iz impulsnog izvora neutrona

27

IZBOR KONCEPCIJE SISTEMA MALA LASTA

U poglavlju 3 je saglasno polaznim elementima (pre svega imajui

IOC

u vidu o g r a m c e n u koliinu goriva od oko 30 kg UO2 obogaenja 8 0 %

U) i

iskustvima sa postojecih brzih podkritinih sistema pokazano je da sistem MALA LASTA treba da bude reflektovan. Takva koncepcija je prihvaena i razradjena u Izvetaju / 4 / . Iako je analiza data u poglavlju 3 ovog izvetaja jasno ukazivala da nereflektovane konfiguracije sistema MALA LASTA sa 30 kg UO2 235 (80% U) nije mogue realizovati niti za eksperimente sa impulsnim i z vorom neutrona niti za eksponencijalne eksperimente, pomou programa TEA 235 J su ispitane brojne nereflektovane konfiguracije sa UO2 obogaenja 8 0 % U i utvrdjene one konfiguracije koje bi se mogle koristiti za navedene ekspe rimente. Cilj ovih analiza nije bio u tome da se potvrde ve izneti zakljuci u p o g l a v l j u 3 ve da ukaukoje su to minimalne koliine UO2 obogae235 nja 8 0 % u koje bi obezbedile pomenute eksperimente. Pokazalo se da je za eksponencijalne eksperimente sa energetskim spektrom bliskim energetskim brzim reaktorima pogodno koristiti Prorauni umnoavanja grafit za "omekavanje" spektra neutrona umesto vrstog natrijuma, koji se najee sree kod postojecih sistema sa istom namenom. su pokazali da je za eksponencijalni eksperiment sa faktorom potrebno najmanje 90 kg UO2 (80%

neutrona od oko 0.6 i masom koja iznosi priblino 1/4 od kritine mase 2 35 U ) . Takav nereflektovani sistem bi imao zapreminski 1/3 goriva i 2/3 grafita. Grafit bi morao biti u obliku (videti poglavlje 6 ) . (smete-

ploica istih dimenzija kao to su gorivne ploice gra

Gorivne i grafitne ploice bi bile sloene tako da osnovnu eliju jez(sistema) ine dve ploice grafita i jena ploica goriva na u sredini izmedju dve grafitne p l o i c e ) . Za nereflektovanu konfiguraciju za rad sa impulsnim izvorom 23 5 neutrona koja bi koristila gorivo oblika UO2 (80% U) prorauni i analize su pokazali da je potrebno najmanje 123 kg UO2 (odnosno 108 kg U) . Takva konfiguracija bi imala geometrijski parameter B = 0.028 c m - 2 , 1/s. efektivni faktor umnoavanja neutrona k e ff = 0.844 i konstantu slabljenja promptnih neutrona u oblasti dominacije osnovnog moda a = -6.210

Navedeni proraun i analize pokazuju koliko smo daleko od mogu235 nosti da sa polaznom koliinom goriva od oko 30 kg UO2 (80% U) realizujemo nereflektovan sistem MALA LASTA. Svi materijali o ovim i drugim proraunima i analizama koji su prethodili konanom idejnom reenju tema MALA LASTA "NET" u Institutu u Vini. sis (opisanom u nastavku teksta) se uvaju u arhivi OOUR-a

28

Shodno polaznoj osnovi da se idejno reenje sistema MALA LASTA uradi na bazi preorojektovanja postojeceg "Glavnog projekta postrojenja LASTA" usvojeno je (videti izvetaj /4/) da se reflektovani brzi podkritini sistem MALA LASTA postavi u prostoriji br.7 u niskom prizmelju objekta K. To znai da su za potrebe sistema MALA LASTA od predvidjenih objekata M,K,L,N i P za kritini sistem LASTA potrebni samo objekti M i K (uz neophodne adaptacije koje ne bi bile prepreka da se kasnije pristupi realizaciji projekta LASTA). Dispozicija ovih objekata je data na slici 5. Da bi se zadrao vei manipulativni prostor oko sistema MALA LASTA, prostoriju br.7 treba poveati. To se moe uraditi izgradnjom bazena (ahta) dimenzija 5x3.5 m^ i dubine 2 m u prostoriji br.7 ili sputanjem poda za 2 m u ovoj prostoriji. Izbor jedne od ovih varijanti je mogue izvriti tek u fazi izrade Idejnog projekta postro jenja MALA LASTA, jer e tek tada biti poznati svi neophodni gradjevinski, hidrotehniki i drugi elementi. Horizontalni i vertikalni presek adaptiranog objekta K za prvu varijantu poveanja prostora u prostoriji br.7 su prikazani na slikama 6 i 7.

29

Slika 5. Dispozicije objekata za postrojenje MALA LASTA

U ^ H -

-?. . ^ , . , , W,|.li , , , ; , . ., ~" >h | fw

Slika 6. Horizontalni presek u osnovi niskog prizemlja adaptiranog objekta K za potrebe sistema MALA LASTA

31

Slika 7. Vertikalni presek (A - A) adaptiranog objekta K 1 2 3 4 brzi podkritini sistem MALA LASTA platforma impulsni izvor neutrona stacionarni izvor neutrona

A-A

32

II

DEO

IDEJNO REENJE BRZOG PODKRITICNOG SISTEMA MALA LASTA

33

6. GORIVO Za sistem MALA LASTA je izabrano gorivo u obliku UO? / 4 / , oboga235 2 cen;ja 80% U, gustine 10 g/cm . Maksimalna koliina ovog goriva je oko 30 kg. Radi fleksibilnosti sistema MALA LASTA usvojeno je da se UO2 koristi u obliku kvadratnih ploica stranice 40 mm i visine 5 mm. Iz razloga radijacione sigurnosti pri rukovanju i zatite o korozije ove ploice treba presvui organskim lakom debljine 0.01 mm. Ukupni broj ploica od UO2 bi iznosio oko 380. Kao reflektorski materijal sa aspekta uspostavljanja osnovnog raoda (u prostorno-energetskoj i vremenskoj raspodeli neutronskog fluksa) najbolje je koristiti metalni prirodni uranijum. Za sistem MALA LASTA potrebno je oko 1000 kg metalnog prirodnog uranijuma. Najpogodnije bi bilo kada bi prirodni metalni uranijum bio u obliku ploica istih dimenzija kao za UO2. Radi zatite od korozije ove ploice bi takodje morale biti presvuene organskim lakom debljine 0.01 mm. To znai da bi broj ploica od metalnog prirodnog uranijuma iznosio oko 7000. Po svoj prilici livenje tolikog broja ploica od metalnog prirodnog uranijuma i njihovo oblaganje organskim lakom bi predstavljao srazmerno mukotrpan posao. Osim toga prorauni i analize su pokazali da se praktino iste karakteristike brzog podkritinog sistema MALA LASTA mogu postii i sa reflektorom sastavljenim od delova (segmenata) ipki sa metalnim prirodnim uranijumom prenika 25 cm koje se trenutno koriste na reaktoru RB. U torn cilju bi bilo potrebno oko 600 ipki (segmenata) prenika 2.5 cm i duine 30 cm, to znai da bi oko 100 postojeih ipki sa metalnim prirodnim uranijumom bilo potrebno izdvojiti za ove potrebe i iz njih izvaditi neophodnih 600 segmenata. Ocenjeno je da je dobijanje metalnog prirodnog uranijuma kao reflektorskog materijala jednostavnije postii na ovaj nain, te je usvojeno da se za idejno reenje sistema MALA LASTA izabere reflektor sastavljen od postojeih segmenata od prirodnog metalnog uranijuma. Za formiranje ovakvog reflektora potrebno je izraditi posebnu matricu od aluminijuma u koji bi se segmenti slagali po trougaonoj reetki sa korakom od 2.7 cm. Medjutim, radi sastavljanja jezgra sa eljenim oblikom i njegove to kompaktnije veze sa reflektorom (sastavljenim od segmenata duine 30 cm) potrebno je raspolagati jo sa oko 150 ploica od metalnog osiromaenog ili prirodnog uranijuma ukupne mase oko 20 kg. Prorauni pokazuju da ovih 150 ploica moe biti izradjeno i od UO2 sa osiromaenim ili prirodnim uranijumom. Bez obzira da li e ovih 150 ploica biti od metalnog uranijuma ili od UO2 ove ploice moraju biti zatiene od korozije slojem organskog laka ili na neki druyi nain s tim da debljina sloja ne bude vea od 10 UJTI.

34

7. GORIVNI I REFLEKTORSKI ELEMENTI

Za formiranje gorivnih elemenata eljenog sastava ploice treba slagati u aluminijumske cevi kvadratnog preseka spoljanje stranice 42.5 mm i debljine 1 mm. Visina ovih elemenata treba da bude 150 mm. Gornji i donji ep elemenata treba da obezbede njihovo privrivanje za gornju i donju plou (reetku) nosee konstrukcije sistema MALA LASTA a takodje i hermetinost elementa. Na ovaj nain bi kouljica gorivnih elemenata Zajed no sa epovima predstavljala osnovnu barijeru za spreavanje isticanja uranijuma u halu sistema MALA LASTA. Kako bi promenu sastava reflektora, koji bi se formirao od segmenata sa metalnim prironim uranijumom, bilo teko izvaiti a sa druge strane kako ograniena koliina goriva ne dozvoljava bilo kakve vee perturbacije jezgra, odnosno ne daje inogunost vee fleksibilnosti jezgra (na primer, razblaenje jezgra srednje tekim nuklidima kao to su aluminijum, grafit i dr.), izlazi da neka posebna fleksibilnost reflektora i nije potrebna, to je usvojeno da se za sistem MALA LASTA izabere refloktor sa fiksnim sastavom. Sa reflektorskim elementima u obliku ipki (segmenata) duine 30 cm, koji ne bi bili obloeni posebnim slojem za zatitu od korozije, to se moe postii tako to bi matrica sa reflektorskim eleintMiLimu biia yaylavljcna . i z , delova s . ) p < > m'koliko ; ; i ' q m < T i . i t a, ali uc sa vise od 5 segmenata u jednom delu matrice (radi spreavanja unoenja veih vrednosti reaktivnosti). Radi lakeg slaganja ovih delova matrice (reflektora) pri formiranju reflektovanog sistema MALA LASTA svi delovi treba da imaju isti oblik i treba da obezbede da korak u trougaonoj reetki (koja omoguava najveu zapreminsku frakciju metalnog prirodnog uranijuma u reflektoru) izmedju segmenata bude 2.7 cm. Pored toga ovi de lovi treba da budu hermetiki zatvoreni radi spreavanja curenja uraniju ma u halu sistema MALA LASTA. Ovako formirani skupovi segmenata od metalnog prirodnog uranijuma bi predstavljali reflektorske elemente MALE LASTE i imali bi visinu od 30 cm. Kao konstrukcioni element za ove reflektorske elemente je izabran aluminijum. Detaljna konstrukcija reflektorskih ele menata sistema MALA LASTA e biti poznata u fazi izrade Idejnog projekta postrojenja MALA LASTA.

35

8. JEZGRO I REFLEKTOR

Prema iskustvu drugih laboratorija /9-11/ kao i na osnovu rezultata do kojih se dolo korienjem domaih programa TEA i STK izlazi da je uspostavljanje osnovnog moda neutornskog fluksa u brzim podkritinim sistemima mogue samo ukoliko je k e ff>0.8. Pri ovako srazmerno visokim vrednostima parametra keff s obzirom da bi dostizanje kritinosti na zakasnele neutrone u sistemima kakav je sistem MALA LASTA predstavljao akcident, mora se predvideti mogunost uklanjanja reaktivnosti u sluajevima neplaniranog poveanja keff (na primer, pri postavljanju opreme oko samog sistema). Usvojeno je da se za uklanjanje reaktivnosti na MALOJ LASTI koriste sigurnosne ipke. Kao i kod kritinog sistema LASTA izabrano je reenje kod koga se koristi dejstvo gravitacije, to znai da sigurnosne ipke moraju u sistemu MALA LASTA imati vertikalan poloaj. Pri ovakvom izboru poioaja sigurnosnih ipki izlazi da je najjednostavnije jezgro i reflektor sistema MALA LASTA formirati sa gorivnim i reflektorskim elementima koji takodje imaju vertikalni poloaj. Usvojeno je zbog toga da jezgro i reflektor sistema MALA LASTA ima fiksan ver tikalni poloaj. Analizirane su razliite konfiguracije i zakljueno je da sistem MALA LASTA treba da ima najvie 4x4 gorivna elementa (sa korakom od 42.5 mm izmedju dva elementa), zatim reflektor sa najmanjom debljinom od 20 cm i 2 sigurnosne ipke. Prema dispoziciji opreme, slike 6 i 7, nosea konstrukcija brzog podkritinog sistema MALA LASTA bi bila postavljena u centru izabrane hale (prostorija br.7), tako da donja povrina jezgra bude podignuta 2 m od pada hale. Oko jezgra i reflektora bi se postavila platforma na kojoj bi bila smetena merna i eksperimentalna oprema. Za potrebe izvodjenja razliitih eksperimenata u sistemu MALA LASTA je predvidjeno, obino kao kod kritinog sistema LASTA, postavljanje vertikalnih i horizontalnih eksperimentalnih kanala. Konstrukciono ovi kanali e biti reeni paralelno sa reavanjem gorivnih i reflektorskih elemenata. Rezultati prorauna refleksije neutrona sa betonskih zidova hale pokazuju da ovaj efekat ima srazmerno veliki uticaj na Rosi-alfa konstantu, odnosno vreme generacije promptnih neutrona. Da bi se ovaj uticaj elminisao reflektor sistema MALA LASTA treba obloiti sa svih strana kouljicom od kadmijuma (debljine 0.5 mm) ili borkarbida (debljine do 5 mm) a najbolje sa dvostrukom kouljicom od ova dva materijala.

36

9. SIGURNOSNE IPKE

Sigurnosne ipke treba da imaju isti popreni presek kao i reflektorski element sistema MALA LASTA ali dva puta veu visinu, t j . visinu od 60 cm. To znai da u sastavu jedne sigurnosne ipke treba da budu dva ista skupa segmenata od metalnog prirodnog uranijuma koji cine reflektorski element. Materijal za konstrukciju sigurnosnih ipki treba da bude izabran tako da slobodni pad ipke ne izaziva njena oteenja (dolaze u obzir domai materijali: legure aluminijuma ili nerdjajui elik). Sigurnosna ipka takodje treba da bude hermetiki zatvorena radi spreavanja curenja uranijuma u halu sistema. ipke treba da budu postavljene u reflektoru i to na mestu najvee reaktivnosti, to znai neposredno oko jezgra. U gornjem poloaju sigurnosnu ipku treba da dri elektromagnet. Pri aktiviranju sigurnosnog sistema ipke treba da budu otputene tako da mogu slobodno da padaju na amortizere smetene ispod donje povrine jezgra i reflektora. Duina slobodnog pada treba da bude 60 cm. Podizanje ipki u gornji poloaj treba da bude to jednostavnije (na primer, pomoOu sajli). Pri tome u interlak sistem treba da bude ugradjena blokada tako da je po dizanje sigurnosne ipke (jedne pa druge) mogue samo kada je sigurnosni sistem ukljuen i kada je ispravan.

10. NEUTRONSKI IZVORI

Za rad sistema MALA LASTA potrebna su dva neutornska izvora, jedan stacionaran i drugi impulsni. Stacionarni izvor na bazi (a, n) reakcije intenziteta do 2x10 n/s postaviti u cilindrini polietilenski blok. Ovaj blok smestiti na dnu hale. Za brzinu ekvivalentne doze manju od 25 ySv/h prenik bloka treba da bude 80 cm, a visina 40 cm. Neutronski izvor mora imati dva poloaja, donji u centru zatitnog bloka na dnu hale i gornji ispod jezgra sistema MALA LASTA. U gornjem poloaju neutronski izvor treba da dri elektromagnet, to znai da izvor treba da bude u elinoj kapsuli. Kretanje izvora od jednog do drugog poloaja kroz kosu cev ostvariti pomou komprimovanog vazduha. Impulsni neutronski izvor treba postaviti na platformi tako da neutorni budu usmereni ka sistemu MALA LASTA.

37

Karakteristike impulsnog izvora oredjene su prema proraunimima izvrenim pomou programa STK. Perioda slabljenja promptnih neutrona kod brzog potkritinog sistema MALA LASTA je oko 300 ns, te je poeljno da irina impulsa neutronskog izvora bude to manja. Za pobudjivanje siste ma MALA LASTA korisie se portabilni impulsni generator. Najkrai impulsi koje daju ovakvi generatori su reda 2 ys. Ako se sistem MALA LASTA pobudjuje impulsima irine 2-5 M S , analiza izvrena programima TEA i STK pokazuje da dolazi do eksponencijalnog slabljenja kao i u sluaju pobude sa irinom impulsa reda nekoliko stotina nanosekundi, te se portabilni impulsni generator moe koristiti za pobudjivanje sistema MALA LASTA. Brzina ponavljanja impulsa mora biti bar 10 kHz, radi adekvatnog razdvajanja promptnih i zakasnelih neutrona. Intenzitet izvora nije kritian i moe se uzeti kao kod sistema SUAK /9/, to se za brzinu ponavljanja od 10 kHz svodi na oko 8-10 n/s. Neutronski generator koji odgovara ovim zahtevima je BTN26 francuske firme SODERN, prikazan na slici 8. Jonski izvor i polje za ubrzavanje jona su na istom pritisku, pa je neophodan vakuum sistem. Maksimalan pad potencijala pri kome ne dolazi do varnienja je 10 kV/cm. Duina preleta jona ne sme biti vea od 1-2 cm da ne dodje do rekombinacije, te je radni napon 120-150 kv. Osnovne karakteristike generatora BTN26 su prikazane u Tabeli 2. Tabela 2. Karakteristike neutornskog generatora

Fizike karakteristike - Energija neutorna: - Maksimalni intenzitet za vreme trajanja impulsa - Srednja neutronska emisija - irina impulsa - Uestanost impulsa Elektrine karkateristike - Nominalni napon za akceleraciju - Srednji intenzitet struje na meti - Napon napajanja jonskog izvora 125 kV 100 uA 2 kV 14 MeV 11 2x10 n/s 2xl0 8 n/s/4TT 5 ys 10 kHz

do

Kao to se iz tabele vidi, karakteristike ovog izvora priblino zadovoljavaju potrebe sistema MALA LASTA. U direktnom kontaktu sa proizvodjaem mogu se preciznije definisati radni parametri generatora.

Konektor visokog napona za akceleraciju

Otpornik za ograniGenerator avanje struje deute- TN26 rona / /

Konektor visokog napona za jonski izvor Kontejner

Mehanizam za ekspanziju

Izolacija

Brojac

Regulator pritiska gasa (D-T)

Slika 8.

Impulsni neutronski generator firme SODERN

o o

39

11. SMESTAJ I RUKOVANJE GORIVOM

Za smetaj UO2 koristiti iste kaveze koji su predvidjeni za uvanje metalnog uranijuma (20% ' J J U ) na sistemu LASTA. U jednom kavezu smestiti 20 ploica sa U 0 2 odnosno 1070 g 2 3 5 U (1600 g U 0 2 ) . Ostale ploice i gotove reflektorske elemente od metalnog prirodnog uranijuma smestiti u posebne fioke na nain predvidjen za postrojenje LASTA. Policu za smetaj gorivnih i reflektorskih ploica smestiti u hali sistema MALA LASTA (u prostoriji br.7 uz zid prema prostoriji br.8 u niskom prizemlju objekta K ) . Formiranje gorivnih elemenata vriti runo pomou rune vakumske hvataljke (koja je bila predvidjena kao rezerva na sistemu LASTA). I for miranje jezgra i reflektora takodje treba obavljati runo, s tim to pri tome moraju biti zadovoljeni sledei uslovi: a) ulazak u halu sistema MALA LASTA je mogu samo ako je ukljuena specijalna ventilacija, b) pre poetka asembliranja jezgra i reflektora mora biti ukljuen sigurnosni i dozimetrijski sistem, c) najpre se formiraju sigurnosne ipke i postave oko jezgra sistema MALA LASTA u unapred zadatim poloajima, d) zatim se pristupa runom postavljanju (i to jedan po jedan) gorivnih elemenata po principu prvo oni blie centru a potom oni na periferiji jezgra, e) posle svakog skupa postavljenih gorivnih elemenata, pri emu se ovi skupovi utvrdjuju na osnovu prethodnih prorauna, pristupa se merenju reaktivnosti metodom inverzne multiplikacije (tada svi naputaju halu sistema MALA LASTA i po zatvaranju ulaznih vrata u halu podie se stacionarni neutronski izvor), f) na kraju se postavljaju reflektorski elementi uz princip od najreaktivnijih do najmanje reaktivnih, s tim to se prema utvrdjenom redosledu vri povremeno merenje reaktivnosti (na isti nain kao kod asembliranja jezgra) i na osnovu toga ocenjuje valjanost unoenja sledee skupine elemenata odredjene iz prorauna i po potrebi uvodi korekcija u broju elemenata za sledei skup, g) tek kada je sistem MALA LASTA asembliran potpuno i kada je izmerena njgova reaktivnost moe se pristupiti planiranim eksperimentima, h) u toku rada sistema MALA LASTA sa jednim od opisanih neutronskih izvora, specijalna ventilacija mora biti ukljuena.

40

12. OSNOVNI PARAMETRI IZABRANE KONFIGURACIJE

Izbor sastava i geometrije (odnosno izbor radnih parametara) reflektovanog brzog podkritinog sistema MALA LASTA, sa usvojenim idejnim reenjima za gorivne i reflektorske elemente (poglavlje 7.) i uz ogranienje o raspoloivom gorivu, je izvren u skladu sa sledeim kriterijumima: a) da na izabranoj konfiguraciji za rad sa impulsnim izvorom neutrona postoje uslovi za uspostavljanje osnovnog moda neutronskog fluksa, i b) da geometrija sistema bude to prostija radi lake interpretacije rezultata merenja i korienja tih rezultata za usavravanje metodologije prorauna brzih reaktora. Nakon prorauna, izvrenih pomou programa STK, i analiza veeg broja razliitih konfiguracija izabrana je jedna konfiguracija, za koju su osnovni rezultati prorauna prikazani u nastavku teksta. Prema karakteristik,ama tako izabrane konf iguraci je sistema MALA LASTA odredjeni su parametri drugih sistema koji ine postrojenje MALA LASTA, konkretno parametri: neutronskih izvora, sistema za upravljanje, sigurnosnog sistema, sistema za ventiliranje hale, parametri bioloke zatite itd. Prorauni i analize su pokazali da navedenim kriterijumima najbolje odgovara konfiguracija koja je slina reaktorima POPSY i TOPSY (videti pregled postojeih kompaktnih brzih reaktora, ref. /5/) ima pseudo-sferni oblik jezgra i reflektora. Horizontalni presek izabrane konfiguracije je prikazan na slici 9, a vertikalni na slici 10. Jezgro ove konfiguracije sadri ukupno 16 gorivnih elemenata. etiri centralna gorivna elementa imaju po 30 ploica od UO2 (80% 235 U ) , a preostalih 12 gorivnih elemenata po 22 ploice od UO2 (80% ^ I I ) i po 4 ploice od metalnog prirodnog uranijuma ispod i iznad gorivnih ploica. Ukupno u jezgru se nalazi 384 plocice od U0 2 (80% 2 3 5 U ) sa 30.6 kg U0 2 (21.5 kg 2 3 5 U ) Radijalni i aksijalni reflektori sare ukupno 610 seginenata od metalnog prirodnog uranijuma, odnosno 1680 kg metalnog prirodnog uranijuma. Zbog geometrije izabrane konfiguracije sferni model sa jezgrom iste zapremine kao realni model, odnosno sa poluprenikom od 9.5 cm, i reflektorom u obliku sferne ljuske takodje sa istom zapreminom kao realni reflektor, tj. sa debljinom od 24 cm, je dovoljno dobar model za proraune neutronsko-fizikih karakteristika i odziva sistema na pobude izazvane impulsnim izvorom neutrona, tako da se rezultati i zakljuci izvedeni na osnovu ovog modela mogu smatrati verodostojnim. Medjutim, izbor laka za zatitu ploica od korozije nije izvren (bie izvren u narednim fazama rada na osvajanju tehnologije izrade goriva), tako da sastav jezgra u ovom

41

Slika 9. Horizontalni presek izabrane konfiguracije sistema MALA LASTA

42

Slika 10. Vertikalni presek izabrane konfiguracije sistema MALA LASTA

43

trenutku nije inogue tano odrediti. Zbog toga e svi proracuni u narednoj fazi kada bude izabran ogovarajui lak biti ponovljeni. U nedostatku tanog sastava laka izvreni su proracuni za nekoliko razliitih sastava laka. U ovom poglavlju su prikazani rezultati za dva pretpostavljena organska laka; lak A sa sastavom bliskim plastikama (kao to je polietilen) koje imaju visoku koncentraciju atoma vodonika (oko 0.09-102<* at/cm 3 ) i lak B koji ima 3 puta manju koncentraciju atoma vodonika (oko 0.03-10 24 at/cm^) nego lak A. Sastav jezgra, sa ploicama presvuenim ovim pretpostavljenim lakovima, kao i sastav reflektora sa kojim su izvreni proracuni su dati u tabeli 3. Tabela 3. Koncentracije nuklida u jezgru i reflektoru izabrane konfiguracije sistema MALA LASTA Koncentracija 10 J e z g r o Lak A 235 U 238 U Al 0 C H -2 1.5907 10 -3 3.9265 10 -3 5.5418 10 -2 3.9667 10 -4 1.7671 10 -4 3.5341 10 L-.k B 1.5907 10~ -3 3.9265 10 -3 5.5418 10 -2 3.9667 10 1 | 7.0682 10 -4 1.4136 10 2.9331 10 4.0271 10 8.6025 10 -4 -2 -3 24 at/cm 3 | Nuklid Reflektor
1

i I

i
!
t

Na slikama 11 i 12 su prikazani rezultati prorauna odziva sis tema MALA LASTA sa dve vrste laka (A i B) na pobuciu sa srazmerno uskom irinom impulsa neutrona iz izvora (0.1 us). Rezultati su dobijeni pomou programa STK. Na osnovu dobijenih rezultata moe se zakljuiti da u sistemu sa ploicama koje bi bile presvucene lakom sa visokom koncentracijom atoma (kao to je lak A) ne postoje uslovi za uspostavljanje osnovnog moda neutronskog fluksa. To se i moglo oekivati s obzirom da visok sadraj vodonika utie na usporavanje neutrona u sistemu, tako da u toku slabljenja populacije neutrona pojaano usporavanje neutrona na atomima vodonika usporava slabljenje populacije intermedijarnih neutrona usled ega praktino ni u jednom trenutku u sistemu ne postoji populacija ne utrona sa istim eneryetskim spt-ktrom, odnosno neraa uspostavljanja osnovnog moda. Prema tome, za zatitu gorivnih i reflektorskih ploica sistema MALA LASTA ne sme se koristiti organski lak sa visokim sadrajem vodonika.

Broj neutrona iz fisija (n/s)

J~^ 1-^1-^* H^ J--^

J_^

o
-fc^ CJ1 Ol ^1 i -Mjunj CD '- . i - i u t i n t . . - j j . j _ t u i 4 l J _ i l-Liul L_l_LJJJiij

Q3

o o

__J

CO

03

ii

ti

i-"

03 X 03

o a

CJ1

H-

H' N

TD

c u c < e n

H-

e n o

< w Hw

ct C D

OQ

X H-

M-

rt

^ ^ ,

Q3 Q, 3

<S 03

< o

3 0 > 3 > r> r-

~c w

J--

*'

CJ1

>

CO H

>

3 03

N< 3 03 0) c-.. C 0) r+ 3 3 O 03 3 r t 03 0 3 N 03 0!

o cr c < 0) Q. o >- c a c o o< 3

03

03

ro

03

?r

ft 3

I-C/l<

o 3 H-

ai o

03

n>

03

45

108
10 10
H tn
H <M

N C

10 10 103

o u
0)

c
->

o
CD

102
;{|us)

Slika 12. Odziv izavrane konfiguracije sistema MALA LASTA na pobudu neutronima iz impulsnog izvora neutrona

46

Za razliku od konfiguracije sistema MALA LASTA sa lakom A, na konfiguraciji sa ploicama presvuenim lakom B, prema rezultatima prikazanim na slici 12, izlazi da je mogue uspostavljanje osnovnog moda neutronskog fluksa. Sa druge strane, iz ove analize sledi da lak kojim treba presvui ploice ne sme da ima vei sadraj vodonika od laka oznacenog sa B. U ovoj fazi rada konfiguracija sa sastavom kome odgovara lak B, tabela 3, je nazvana izabrana konfiguracija i za nju su uradjene sve ana lize date u ovom izvetaju. Pored toga, svi rezultati prorauna prikazani u nastavku teksta za ovako usvojenu izabranu konfiguraciju siste ma MALA LASTA su dobijeni zanemarivanjem refleksije'neutrona sa zidova i poda hale jer je usvojeno reenje da se sistem MALA LASTA obloi sa dvostrukom kouljicom od kadmijuma (0.5 mm) i bor-karbida (5 m m ) . Odzivi sistema MALA LASTA na pobude sa razliitim irinama impulsa neutrona iz izvora (od 0.1 ps do 2 us), dobijeni programom STK su prikazani na slici 13. Ovi rezultati pokazuju da oaobina brzog podkritinog sistema da se u njemu formira osnovni mod neutronskog fluksa ne zavisi o irine impulsa neutrona iz izvora. To znai da se konstanta slabljenja promptnih neutrona u na izabranoj konfiguraciji sistema MALA LASTA moe meriti i sa impulsnim izvorom neutrona kod koga je irina impulsa reda nekoliko us, odnosno sa izvorima koji se mogu nai na tritu (videti poglavlje 1 0 ) . U tabeli 4 su dati osnovni neutronsko-fiziki parametri izabrane konfiguracije sistema MALA LASTA, dobijeni pomou programa STK. Tabela 4. Osnovni parametri izabrane konfiguracije sistema MALA LSTA Parametar Efektivni faktor umnoavanja neutrona, keff Rosi-alfa konstanta, a Vreme generacije promptnih neutrona, A Efektivna frakcija zakasnelih neutrona, 3eff 0.808 -3.4-10 6 1/s 65 ns 0.0069

Kao ilustracija razliitog slabljenja populacije neutrona razliitih energetskih grupa, u tabeli 5 su prikazane konstante slabljenja promptnih neutrona za svaku energetsku grupu posebno i to za stanje u kome dominira osnovni mod neutronskog fluksa. Energetski spektar neutrona koji pripadaju onoj populaciji neutrona ije se karakteristike pridruuju osnovnom modu neutronskog fluksa P \\) ^, kao i energetski spektar neutrona koji odgovara sopstvenoj funkciji ^g ^ su prikazani na slici 14. Ovi rezultati pokazuju da se sopstvena funkcija <", ^, koja odgovara sopstvenoj vrednosti k e ff, za brze pokritine sisteme kao to je MALA LASTA ak ni u

10 8 10 7
(0
H CD

10 10 10 10 10
1.00
(pa

-P 3
<-i

O U

O
$H

CQ

3.00

5.00

Slika 13. Zavisnost odziva na izabranoj konfiguraciji sistema MALA LASTA od sirine impulsa neutrona iz izvora

48

Tabela 5. Vrednosti konstanti o za izabranu konfiguraciju r>Lst,rma MALA LASTA u stanju u Rome dominira osnovni mod neutronskog fluksa

Grupa

Granice grupe

Konstanta g (10
i

1/s) 3.39 3.39 3.39 3.39 3.40 3.40 3.40 3.40 3.40 3.41 3.44 3.44 3.36 3.16 3.09 3.10 3.15 3.04 2.78 2.29 2.02 ' 0.62 0.74 1.09 1 .70

i i

1 2 3 4 5 6 7 8 9 lo 11 12 13 14 15 16 17 18 19 2o 21 22 23 24 25

6.5 - 10.5 MeV 4.0 - 6.5 " 2.5 - 4.0 " 1.4 - 2.5 " 0.8 - 1.4 " 0.4 - 0.8 " 0.2 - 0.4 " 0.2 - 0.2 " 46.5 -100.0 " 21.5 - 46.5 " 10.0 - 21.5 " 4.65 - 10.0 " 2.15 - 4.65 " 1.0 - 2.15 " 0.465- 1.00 " 215.0 -465.0 eV 100.0 -215.0 " 46.5 -100.0 " 21 .5 - 46.5 " 10.0 - 21.5 " 4.65 - 10.0 " 2.15 - 4.65 " 1.00 - 2.15 " 0.465- 1.00 " 10-3 - 0.465"

I |

I 1
! !
i

i
[

r
i

1
l
i

Spektar neutrona

CO

I' H-

?r

u> no

O 3

CD

co en o

H-

3 OQ CD

en

<

rt

(TO C 3

rt

a>

<

0)

C O 7T

to

3 O

3 a?

H-

Cj. CD

CO

CD

x 3a. c

a cc x

<

ct 05

CD

en

rtfl> 3

0)

c+ 3

OP

fC-i.

CO

CD 3

rt-

x o -

0O0Q

> > >

X co

CO C D H N > O Q 4

(JQ

e-

N fU

cr

U 3 CD

IX)

50

prvoj aproksimaciji ne moe koristiti umesto stvarnog neutronskog fluksa <frg,i = P g * g , i '

13. BIOLOKA ZATITA

Zbog manje gustine umaklih neutrona iz sistema MALA LASTA u odnosu na kritini sistem LASTA (ref. / I / , II knjiga) realno se oekuje manja debljina biolokog tita, odnosno zidova hale. Kako pri manjim debljinama biolokog tita od obinog betona najvei doprinos brzini ekvivalentne doze daju brzi neutorni, izvreni su samo preliminarni prorauni slabljenja brzih neutrona. Koriena je inenjerska metoda relaksacionih duina /20/. Odredjene su brzine ekvivalentne doze neutrona na mestu gde dostiu najveu vrednost, a to je prostor iznad novoizabrane hale sistema MALA LASTA (odnosno sanitarni propusnik). Kao materijal za zidove hale izabran ej obi an gradjevinski beton gustine 2.3 g/cm (iz istih razloga kao kod sistema LASTA). Dobijeni rezultati za sluaj rada sistema MALA LASTA sa izvorom veeg intenziteta, a to je opisani impulsni generator neutrona, su dati u tabeli 6. Tabela 6. Brzine ekvivalentne neutronske doze na podu sanitarnog propusnika iznad sistema MALA LASTA u zavisnosti od debljine tavanice hale

Debljina betona (cm) 50 60 70 80

Brzina ekvivalentne neutornske zone ySv/h 195 74 29 12

Prema ovim rezultatima, debljina zida hale od 70 cm bi bila dovoljna kad se posmatra samo neutronska doza, medjutim, treba ukljuiti i prisustvo y-zracenja tako da svi zidovi hale sistema MALA LASTA okrenuti prema drugim prostorijama u objektu K treba da imaju debljinu od 80 cm. Kod ostalih zidova debljina se ne mora poveavati. Na ulazu u halu sistema MALA LASTA treba postaviti pokretni zatitni blok (vrata) od obicnoy bt'tona debljine 80 cm.

51

14. VEHTILIRANJE HALE

Na osnovu iskustva iz prorauna kritinog sistema LASTA najvei oprinos aktiviranju vazduha neutornima daje reakcija 4(^Ar (n,y) 4 1 A r . Proraun aktivnosti ^^Ar u vazduhu hale sistema MALA LASTA je lzvren pomou metodologije zasnovane na transportnoj metodi u kojoj se rfleksija neutrona sa biolokog tita ukljuuje pomou albeo koeficijenata (ref. /!/, II knjiga). Dobijeni rezultati pokazuju da u hali sistema MALA LASTA (zapremine priblino 230 m^) sa izabranom konfiguracijom i impulsnim izvorom neutrona (intenziteta 8-10' n/s) aktivnost 4 ^Ar u zasienju (posle 8 h rada impulsnog izvora) iznosi oko 32 Bq/m-*. u odnosu na dozvoljenu aktivnost 4 1 Ar od 1.8 kBq/m3 (i to za neprofesionalna lica koja povremeno rade u poljima jonizujueg zraenja) aktivnost u hali sistema MALA LASTA je zanemarljiva. To praktino znai da nikakva posebna ventilacija hale sistema MALA LASTA nije potrebna. Medjutim, zbog mogueg curenja uranijuma (posebno iz reflektorskih ploica sa metalnim prirodnim uranijumom) potrebno je predvideti ventiliranje hale sistema MALA LASTA sa brzinom ventiliranja do 1 izmene vazduha u hali za 1 sat. Pri tome odravati podpritisak vazduha u hali od 150 Pa, radnu temperaturu od 18 do 25C i vlanost vazduha u granicama od 40 do 60%. Predvideti pretkomoru sa dvoja vrata za ulazak u halu sistema MALA LASTA. Vazduh na ulazu u halu i izlazu iz nje filtrirati.

52

15. MERENJE I UPRAVLJANJE

Upravljaki sistem postrojenja MALA LASTA treba da omogui praenje odgovarajuih reprezentativnih parametara postrojenja u svim predvidjenim reimima rada. Merenje gustine neutronskog fluksa i periode reaktora vrie se pomou jednog impulsnog logaritamskog kanala sa tri nezavisne merne linije. Svaka merna linija ukljuuje po jedan proporcionalni broja kao detektor. Za rad sistema MALA LASTA sa impulsnim izvorom neutrona neophodno je obezbediti kontinualno merenje vremenske raspodele gustine neutron skog fluksa nakon impulsa iz generatora. S obzirom da je konstanta slabljenja promptnih neutrona u sistemu MALA LASTA |l/.| = 29^ns, mora se obezbediti dobra vremenska rezolucija mernog sistema (reda 200 ns), kako bi ovakva vremenska raspodela mogla da se snimi. Merna aparatura takodje treba da obezbedi: - eliminisanje uticaja Y~ zraenja (tehnikom PS-diskriminasije zasnovanom na razliitom obliku impulsa koji potiu od neutrona i y- zraka; - eliminisanje uticaja zakasnelih neutrona tehnikom trostruke koincidencije. Najpogodniji detektor za memo kolo koje treba da zadovolji navedene zahteve je sintilaciona sonda sa organskom tenou NE 213, poto ima dovoljno kratko vreme odziva. Ostale komponente mernog kola ne spadaju u standardnu opremu i moraju imati brzinu rada, tanost i stabilnost koje e odgovarati zahtevima impulsnog reima rada. Posebno je delikatno pitanje izbora viekanalnog analizatora, s obzirom na to da konstante slabljenja neutrona od 294 ns uslovljava da irina kanala analizatora moe ii do 0,2 JUS. U vezi sa time razmotrena je mogunost realizacije mernog sistema u kome se mikroprocesor koristi kao fleksibilan dvo-parametarski viekanalni analizator, pogodan i za "on-line" reim rada. Signali iz detektora, prethodno obradjeni tehnikom PS-diskriminacije, digitalizuju se i dovode u mikroprocesor. Za analogno - digitalnu (AD) konverziju usmerenih impulsa postoje instrumenti sa brzinom semplovanja od 1,3 Giga-sample/s koji digitelizuju i belee signale u propusnom opsegu od 250 MHz, a povezuju se sa raunarom preko odgovarajueg interfejsa.
Impulsi se mogu posmatrati na odgovarajuem digitalnom osciloskopu.

Sistem treba realizovati u moduJarnoj tehnici kako bi se postigla fleksibilnost u kreiranju razliitih mernih konfiguracija, a isto tako omoguila dalja modernizacija sistema. Na tritu postoje odgovarajue serije mernih komponenti koje se mogu medjusobno povezati u razliite sistema za akviziciju i obradu signala. Veliki broj ovih komponenti ima ugradien standardizovan inperfejs za vezu sa kompjuterom

53

tako da je primenom odgovarajueg softvera (software) mogue isprogramirati eljene funkcije i ostvariti visoko automatizovan i veoma brz merni sistem. Sve komponente opisanog mernog sistema, osim predpojaavaa za scintilacioni detektor, moraju biti smetene u komandnoj sobi. Vodjenje signala iz ovog mernog sistema do ostalih eksperimentalnih prostorija treba realizovati preko razvodnih tabli. Za merenje podpritiska u hali reaktora MALA LASTA obezbediti 2 nezavisne merne linije, sa indikatorima na komandnom pultu. Komande za ukljuenje ventilacionog sistema hale reaktora isto tako treba postaviti na komandnom pultu. Komande za upravljanje neutronskim izvorima takodje postaviti na komandnom pultu, zajedno sa indikatorima poloaja stacionarnog izvora i stanja ukljuenosti/iskljuenosti impulsnog izvora. U okviru upravljakog sistema mora se predvideti interlok sistem sa odgovarajuim indikatorima. Ovaj sistem treba da obezbedi blokadu otvaranja vrata reaktorske hale: a) ukoliko nisu ukljueni sigurnosni dozimetrijski i sistem za ventilaciju reaktorske hale; b) ako je stacionarni neutronski izvor u gornjem poloaju ili je ukljuen impulsni izvor neutrona. Potrebno je predvideti i odgovarajui alarmni sistem, u kome se poremeaji indiciraju svetlosnim signalima na komandnom pultu. Za dijagnosticiranje stanja i poremeaja takodje se moe koristiti i videoekran. 16. SIGURNOSNI SISTEM Sigurnosni sistem reaktora MALA LASTA treba da sadri: a) jedan impulsni logaritamski kanal za merenje gustine neutronskog fluksa i periode; merni kanal cine tri nezavisne merne linije sa propocionalnim brojaima; b) dve sigurnosne ipke. Obrada signala iz impulsnog logaritamskog kanala vri se po logici 2 od 3, a izmerene vrednosti se porede sa definisanim pragovima za periodu i fisionu snagu. Ukoliko perioda sistema ili njegova fisiona snaga dostignu zadate pragove, automatski se aktiviraju sigurnosne ipke. Impulsni logaritamski kanal treba realizovati u modularnoj tehnici, slino resenju koje je dato za sistem LASTA. Na komandnom pultu predvideti indikator i pisa za svaku od mernih linija impulsnog kanala.

54

17. DOZIMETRIJSKI SISTEM

Ovaj sistem bazirati na reenjima dozimetrijskog sistema za postrojenje LASTA, s tim to je za sistem MALA LASTA potrebno da dozi metri jski sistem sadri: a) dve paralelne linije za merenje brzine ekvivalentne neutronske doze, b) dve paralelne linije za merenje brzine ekvivalentne doze gama zraenja, c) jednu liniju za merenje koncentracije uranijuma u vazduhu hal e, 41 d) jednu liniju za merenje koncentracije Ar u vazduhu hale, e) sanitarni propusnik (identian onom za postrojenje LASTA), f) pokretne neutronske i gama-dozimetre, g) film-dozimetre i penkalo-dozimetre za osoblje iz pogona sistema MALA LASTA i eksperimentatore. Indikatori pokazivanja za prve etiri grupe (kanala) stacionarnih dozimetara kao i zvuna i svetlosna signalizacija o prekoraenju zadatih pragova na ovim kanalima treba da budu smeteni u komandnoj sobi. 1R. EKSPER1MENTALNE PROSTORUE Funkcija eksperimentalnih prostorija br. 1 i 2 i merne sobe ostaje ista, kao i njihova povezanost sa aspekta prenoenja mernih signala. Medjutim, za potrebe sistema MALA LASTA potrebno je postaviti nove kablovske instalacije do hale sistema MALA LASTA i to na nain da se ne ugrozi kasnija faza realizacije kritinog sistema LASTA. Pored toga, reim ulaska u halu sistema MALA LASTA sa nivoa prizemlja objekta K i izlaska kroz sanitarni propusnik zahtevaju da stepenice u eksperimentalnoj prostoriji br. 1 imaju pad prema hodniku u niskom prizemlju objekta K. 19. TEHNIKI SISTEMI Grejanje hale sistema MALA LASTA obezbediti pomou radijatora a ne zagrevanjem vazduha kroz sistem specijalne ventilacije. Podrazvod iz prostorije br. 7 u niskom prizemlju objekta K premestiti u prostoriju br. 9 takodje u sniksom prizemlju ovog objekta. Di/.el H > ' , r e p , ' ' i t . i nisu potrebni. Energetski sistem za potrebe MALE LASTE (koja ima srazrnerno manju potronju elektrine energije), zatim sistem za specijalnu ventilaciju hale MALE LASTE i sistem komprimovanog vazduha smestiti u montanoj zgradi na mestu sadanjeg objekta P.

ARHITEKTONSKO-GRADJEVINSKI DEO

Objekat K - u niskom prizemlju ojaati zidove izmedju prostorija 7 i 2,8; - ojaati tavanicu iznad prostorije 7; - u okviru prostora u prostoriji 7 isprojektovati jednu novu prostoriju u vidu Santa (bunara) dimenzije 5x3,5; - stvoriti novu funkcionainu vezu izmedju niskog prizemlja i prizemlja; - stvoriti novu funkcionainu vezu izmedju pojedinih prostorija u sniskom prizemlju i prizemlju; - izvriti novi statiki proraun konstrukcije koji mora da obuhvati sve nastale izmene; - potrebno je izvriti prilagodjavanje svih zanatskih i instalaterskih radova u projektima novim resenjima; - naroito obratiti panju na hidroizolaciju i dati nova i kvalitetna resenja; - pri projektovanju strogo votiti racuna da se novim resenjima ne onemogui dovodjenje objekta u prvobitno stanje; - zahtev iz prethodnog stava mora u projektu grafiki da bude posebno naznaen.

Sinhron plan poloaja instalacija - potrebno je uklopiti sve izmene u sinhron plan poloaja instalacija. Strogo voditi racuna da kad za to dodje vreme bez problema mogu da se izvedu instalacije onako kako je to prvobitno bilo reeno.

1. "Glavni projekat postrojenja LASTA", Energoprojekt, Beograd, 1987. 2. M.Miloevi, D.Stefanovi, M.Pei, D.Popovi, D.Nikoli, D.Anti, N.Zavaljevski "Osnovne karakteristike brzog reaktora nulte . s r u i q < > I.ASTA", XXXI Jug.Konf. ETAN-a, Bled, 1987. 3. D.Stefanovi "Polazni element! za idejna reenja brzog podkritinog sistema MALA LASTA", IBK-NET-14, Vina, 1988. 4. M.Milosevic, D.Stefanovi, D.Popovi, M.Pei, M.Arsenovi "Koncepcija adaptacije postrojenja LASTA za potrebe brzog podkritinog sistema MALA LASTA", IBK-NET, Vina, 1988. 5. M.Miloevi, D.Stefanovi, D.Popovi "Istraivaki sistemi na brze neutrone njihove mogucnosti, namena i eksperimentalna oprema", IBK-1518, Vina, 1980. 6. M.Miloevi, D.Stefanovi "Pregled i analiza eksperimentalnih metoda u fizici reaktora na brze neutrone", IBK-1546, Vina, 1981. 7. M.Pei, P.Marinkovi, D.Stefanovi, D.Popovi, M.Miloevi "HERBE - Preliminarna koncepcija reenja hibridnog sistema na reaktoru RB", IBK-NET, Vina, 1988. 8. V.I.Golubov et al. "Study of the Phusics Characteristics of a Sub-critical Assembly Containing Plutonium", Proceedings of the Indo-Soviet Seminar on Fast Reactors, Kalpakkam, 1972. 9. H.Borgwaldt, M.Kiichle, F.Mitzel, E.Wattecmps "SUAK - A Fast Subcritical Fasility for Pulsed Neutron Measurements", Procedings of a Symposium on Pulsed Neutron Research, Karlsruhe, Vol.11, p.399, 1965. 0. F.Storrer "Pulsed Neutron Experiments on Fast and Intermediate Systems", Proceedings of a Symposium on Pulsed Neutron Research, Karlsruhe, Vol.11, p.317, 1965.

57

11. M.Stivenart "Theoretical Considerations Concerning the Pulsation of Fast Subcritical Assemblies", Proceedings of a Symposium on Pulsed Neutron Research, Karlsruhe, Vol.11, p.461, 1965. 12. J.W.Weale, et al. "Measurements of the Prompt Neutorn decay Constant of the VERA Reactor Using the Pusled Source Method", Preceding of Symposium on Pulsed Neutron REsearch, Karlsruhe, vol.11, p.759, 1965. 13. A.Bergstrom, et al. "Determination on Neutron Lifetimes and Reactivities in the Fast Critical FR-0 Assembly", Proceedings of Symposium on Pulsed Neutorn Research, Karlsruhe, Vol.11, p.357, 1965. 14. M.Miloevi "TEA - program za reavanje vremenski zavisne - prostorno nezavisne jednaine neutrona u viegrupnoj aproksimaciji", Biblioteka programa OOUR "NET", Vina, 1988. 15. M.Milosevic "STK - program za reavanje prostorno-vremenski zavisne transportne jednaine u viegrupnoj aproksimaciji", Biblioteka programa OOUR "NET", Vina, 1988. 16. L.P.Abagyan i dr. "Gruppovye konstanty dlya raschota reaktorov i zashchiti", M., Energoizdat, 1981. 17. M.Miloevi "Paket programa VERA za proraun neutronsko-fizikih karakteristika brzih reaktora", Biblioteka programa OOUR "NET", Vina, 1984. 18. B.P.Demidovich, I.A.Maron "Computational Mathematics", Mir Publishers, Moscow, 1976. 19. H.Borgwaldt, M.Kiichle, F.Mitzel, E.Wattecamps "SUAK - A Fast Subcritical Facility for Pulsed Neutron Measurements", KFK-302, Karlsruhe, 1965. 20. V.P. Mashkovich: "Zashchita ot ionizirnynshchin izluchenij", Sprovochnik, M., Energoatomizdat, 1982.