MENADMENT MERENJIMA I MERNA NESIGURNOST* MENAGEMENT MEASUREMENT AND MEASUREMENRT UNCERTAINTY

dr Miodrag Lazi
1)

Rezime: Standardima serije ISO 9000 se posebno insistira na injenicama kako bi se ocenio dostignuti nivo kvaliteta proizvoda i projektovali pravci unapre enja kvaliteta. Stvarne injenice je mogu e utvrditi samo merenjima karakteristika proizvoda i procesa. Zato je standard ISO 10012 - Sistem menadmenta merenjem od posebnog zna aja. Jedna od klju nih karakteristika procesa merenja je merna nesigurnost. To je karakteristika od koje zavisi kvalitet procesa merenja i ispravnost (pouzdanost) rezultata merenja. U radu je prikazana sutina i zna aj sistema menadmenta merenjem i metodologija procene merne nesigurnosti procesa merenja. Naglasak je na prikazu pojma merne nesigurnosti i postupaka procene i prora una merne nesigurnosti. Ilustracija metodologije procene merne nesigurnosti, kori enjem programskog paketa Statistica (Modula Opisna statistika), ura ena je za primer merenja etalona pomi nim merilom. Klju ne re i: Sistem menadmenta merenjima, Merenja oprema, Merna nesigurnost Abstract: ISO 9000 standards especially insist on facts in order to evaluate achieved level of quality of product and to design directions for further improvement of quality. Real facts could only be determinate by measurement of characteristics of products and processes. That is the reason why standard ISO 10012 Measurement management systems has special importance. One of the key characteristics of measurement process is measurement uncertainty. It is a characteristic upon quality of measurement process as well as reliability of measured results depend. In this paper the essence and importance of measurement management system and methodology of estimation of measurement uncertainty of measurement process are presented. The emphasize is on measurement uncertainty using software Statistica (Module, Descriptive statistic), presented on one example. Key words: Measurement management systems, Measurement equipment, Measurement uncertainty

1. UVODNE NAPOMENE
Prema me unarodnom standardu ISO 10012 (SRPS ISO 10012) efektivan i efikasan sistem menadmenta merenjem obezbe uje spremnost opreme za merenje i procesa merenja za predvi enu upotrebu sa ciljem dostizanja visokog novoa kvaliteta proizvoda i upravljanja rizikom od neispravnih rezultata merenja. Na taj na in se upravlja rizikom pojave neusaglaenih rezultata merenja uslovljenih opremom za merenje i procesima merenja. Metode primenjene u sistemu menadmenta merenjem kre u se u dijapazonu od osnovnog overavanja opreme do primene statisti kih tehnika za upravljanje procesima merenja. Prema standardu ISO 10012 sistem menadmenta merenjem (ta . 3.1) je skup me usobno povezanih ili me usobno deluju ih elemenata koji je potreban da se postigne

metroloko potvr ivanje i neprekidno upravljanje procesima merenja. Jedan od osnovnih principa menadmenta sistema kvaliteta u standardima ISO 9000, koji se primenjuje i kod menadmenta merenjem, je procesno orijentisan pristup (slika 1). To zna i da procese merenja treba posmatrati kao specifi ne procese iji je osnovni cilj podrka obezbe enju visokog nivoa kvaliteta proizvoda kompanije. igledno je da se sistem menadmenta merenjem zasniva na procesnom pristupu i ima sli nu strukturu kao i standard ISO 9001 (1. - predmet i podru je primene, 2. - normativne reference, 3.termini i definicije, 4. - opti zahtevi, 5. menadment odgovorno u, 6. - menadment resursima, 7. - metroloko potvr ivanje i realizovanje procesa merenja i 8. - analiza i poboljanje sistema menadmenta merenjem).

1) dr Miodrag Lazi , redovni profesor, Mainski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6mail: laza@kg.ac.rs *) Rad je nastao kao rezultat istraivanja na projektu 035033 - Odrivi razvoj tehnologija i opreme za reciklau motornih vozila koga finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije

Slika 1. Model sistema menadmenta merenjem [11]

Slika 2. Proces metrolokog potvr ivanja opreme za merenja [11]

A-304

U standardu ISO 10012 termin proces merenja se odnosi na aktivnosti merenja fizi kih veli ina pri projektovanju, ispitivanju, proizvodnji i kontrolisanju proizvoda i procesa. Zato se na ovaj standard poziva: korisnik, kada specificira zahteve za proizvode, isporu ilac, kada specificira proizvode koje nudi, zakonodavna tela ili organi uprave i pri ocenjivanju i proveri sistema menadmenta merenjem.

2. PROCESI MERENJA I MERNA OPREMA

Prema standardu ISO 10012 proces merenja (ta . 3.2) - merni proces je skup operacija za utvr ivanje vrednosti veli ine, dok je oprema za merenje (ta . 3.3) - merna oprema instrument za merenje/merilo, softver, etalon, referentni materijal ili pomo ni aparati, ili neka njihova kombinacija, neophodni da se realizuje proces merenja. Sistem menadmenta merenjem, u osnovi, se sastoji od upravljanja projektovanim procesom merenja i metrolokog potvr ivanja opreme za merenje, kao i neophodnih procesa podrke. Metroloko potvr ivanje (slika 2) treba da je projektovano i primenjeno tako da osigura da metroloke karakteristike opreme za merenje zadovolje metroloke zahteve za proces merenja. Metroloko potvr ivanje sastoji se od etaloniranja i verifikovanja opreme za merenje. Procesi merenja treba da su planirani, verifikovani, validovani, realizovani, dokumentovani i njima se mora upravljati. Uticajne veli ine na procese merenja treba identifikovati i uzeti u obzir pri projektovanju svih procesa merenja.

Specifikacija svakog procesa merenja obuhvata utvr ivanje opreme za merenje, procedura izvo enja merenja, softvera za merenje, uslova kori enja opreme, sposobnosti rukovaoca i sve ostale faktore uticajne na pouzdanost rezultata merenja. Upravljanje procesom merenja se obavlja u skladu sa dokumentovanim procedurama. Procesi merenja se sastoje od: operacija merenja - na primer mernog zadatka i uslova okoline u kojoj se merenje obavlja, procedure meranja - na primer kako se izvrava merni zadatak, opreme za merenje ili merila - na primer kalibri, instrumenti, softveri itd. i personala (osoblja) za kvantitativno i kvalitetivno utvr ivanje merenih karakteristika proizvoda i mernog sistema - na primer jedinice mere i procesi razvoja i odravanja merila. Procesi merenja su definisani kada se utvrdi merni zadatak, obim merenja i postupak upore ivanja rezultata merenja sa zahtevima specifikacija. Ako merenje nije pogodno za direktno upore ivanje izvodi se konverzija ili pretvaranje merne informacije u analogni merni signal. Svi merni zahtevi u pogledu kvantiteta i kvaliteta merenja se svode na zahteve visoke sposobnosti merenja, posebno ta nosti, pouzdanosti i postojanosti - stabilnosti merenja. Faktore koji uti u na rezultate merenja treba identifikovati i projektovati proces merenja tako da se uzmu u obzir odstupanja uslovljena tim faktorima i rezultati oslobode odstupanja pre utvr ivanja granica ostvarene ta nosti.

Slika 3. Ta nost i preciznost merenja, merna nesigurnost Osnovne karakteristike izvo enja procesa merenja su: merna nesigurnost, stabilnost, najve a dozvoljena greka, ponovljivost, reproduktivnost i nivo vetine rukovaoca. Pri tome je mogu e izdvojiti i dva pojma (termina) - karakteristike kojima se identifikuje merna nesigurnost,

A-305

stabilnost, ponovljivost i reproduktivnost merenja. To su: Ta nost - sposobnost opreme za merenje da pokazuje vrednosti bliske stvarnoj vrednosti merene veli ine. Stvarna vrednost nije poznata pa se koristi konvencionalna ili dogovorena vrednost, naj e e srednja aritmeti ka vrednost rezultata viestruko ponovljene procedure merenja. S obzirom na kori enje dogovorene vrednosti neophodno je pri definisanju ta nosti identifikovati i greku merenja odnosno neodre enost merenja (mernu nesigurnost).

Preciznost - sposobnost opreme za merenje da pokazuje me usobno bliske vrednosti merene veli ine. Osnovni pokazatelj preciznosti je standardna devijacija rezultata viestruko ponovljene procedure merenja, to zna i da je standardna devijacija statisti ka mera ponovljivosti rezultata merenja. Treba naglasiti da su pojmovi greka merenja i merna nesigurnost razli iti. Greka merenja (W, slika 3) je razlika izmerene i stvarne ili istinite vrednosti merene veli ine (Xp, slika 4). Merna nesigurnost je veli ina kojom se kvantifikuje sumnja u rezultat merenja.

Slika 4. Sistematska (Ws) i slu ajna greka merenja (Wsl)

3. MERNA NESIGURNOST
Merna nesigurnost je karaketeristika svakog procesa meranja. Pripisuje se mernoj opremi koja se koristi, obu enosti osoblja koje izvodi merenje i uslovima okoline u kojoj se izvodi merenje.

Viestruko ponavljanje procedure merenja, zbog merne nesigurnosti, se izvodi sa ciljem odre ivanja neke dimenzije nekog proizvoda nekim ure ajem tako da se dobiju pouzdani rezultati. Kada se etalonira merni instrument treba poznavati specifikacije i granice doputenih greaka (na koji

A-306

na in i kako se vrednuje instrument). Ako se merenje izvodi u manje stabilnim uslovima okoline moraju se uzeti u obzir i uslovi pri etaloniranju ure aja kako se nebi prevazille granice dozvoljenih greaka. Stabilno stanje postoji kada su sva odstupanja unutar granica statisti ke kontrole. Ovakvo stanje vai samo za opte uzroke, ali ne i za pojedina ne specifi ne uzroke. U suprotnom potrebno je proceniti vrednost greaka i utvrditi postupak identifikovanja rezultata merenja. Prema standardu ISO 10012 (ta . 7.3.1 merna nesigurnost) za svaki proces merenja iz sistema menadmenta merenjem procenjuje se merna nesigurnost. Procene merne nesigurnosti

moraju biti zapisane, a analiza merne nesigurnosti se izvodi pre metrolokog potvr ivanja merne opreme i validacije procesa merenja. Svi poznati izvori rasipanja rezultata merenja treba da su dokumentovani. Koncept i metode procene merne nesigurnosti i prikazivanje rezultata merenja navedeni su u Uputstvu za izra avanje nesigurnosti u merenju - Guide to the Expression of Uncertainty in Measurement - GUM [2], slika 5. Prema GUM-u nesigurnost je sumnja u rezultat dok je merna nesigurnost parametar pridruen rezultatu merenja koji karakterie rasipanje vrednosti merene veli ine i pripisuje se rezultatu merenja.

Slika 5. Grafi ka ilustracija merne vrednosti, greke merenja i merne nesigurnosti [2] GUM koncept procene merne nesigurnosti (slika 5) bazira na: oceni rezultata merenja i proceni merne nesigurnost, umesto nepoznate prave ili stvarne vrednosti i greaka merenja, analizi komponenti merne nesigurnosti koje poti u od slu ajnih i sistematskih efekata pri oceni nesigurnosti rezultata merenja, metodama kombinovanja pojedina nih nesigurnosti (svih onih koje uti u na rezultat merenja) da bi se iskazala jedinstvena ukupna vrednost merne nesigurnosti.

A-307

Odre uje se pojedina nom analizom merenja i Svrha koncepta je da se: ne zavise od broja merenja. uspostave jedinstvena pravila za izraavanje merne nesigurnosti, Pored osnovnih komponenti merne jedinstveno izvode standardizacija i nesigurnosti definiu se i: akreditacija laboratorija, Kombinovana standardna nesigurnost obezbede potpune informacije o na inu na (UC): koji je dobijena i iskazana merna 2 2 nesigurnost, UC UA UB obezbede osnove za me unarodno i proirena merna nesigurnost (U): upore ivanje rezultata merenja. Prema GUM priru niku osnovne komponente U k UC merne nesigurnosti su: gde je k faktor proirenja. Vrednost faktora se bira a) Standardna nesigurnost tipa A (UA) u zavisnosti od nivoa poverenja (pouzdanosti) Komponenta koja se odre uju iz rezultata merenja. Promenom faktora proirenja statisti ke raspodele rezultata merenja. uti e se na pouzdanost rezultata merenja, jer ve i Predstavlja standardnu devijaciju broj rezultata merenja pripada intervalu poverenja rasipanja rezultata merenja i, u osnovi, koji se smatra pouzdanim (tabela 1). Na primer za odgovara slu ajnim grekama merenja u k = 2, i normalnu raspodelu, 95,45 % rezultata klasi noj terminologiji. merenja se nalazi u intervalu 2 . b) Standardna nesigurnost tipa B (UB) Komponenta nesigurnosti nastala zbog Kada se utvrdi vrednost merne nesigurnosti ekivanih doga aja (o ekivane rezultat merenja se prikazuje relacijom: verovatno e rasipanja, na primer X X U ,k=,P= nesigurnost o itavanja vrednosti i sl.). Odgovara sistematskim grekama merenja u klasi noj terminologiji. Tabela 1: Faktor proirenja (prema dodatku GUM priru nika [2]) Nivo poverenja P, % Faktor proirenja, k 68,27 1 90 1,645 95 1,960 9. 95,45 2 99 2,576 99,73 3

Ukupna merna nesigurnost merenja moe se odredititi samo ako su poznati svi klju ni faktori koji uti u na proces merenja (slika 6). Me u najbitnijim faktorima, prisutnim u skoro svim procesima merenja, iji se uticaj na mernu nesigurnosti moe proceniti spadaju: 1. Nepotpuno definisanje merne veli ine, 2. Nesavrenstvo realizacije procesa merenja, 3. Nereprezentativni uzorak - mereni uzorak ne odraava mernu veli inu, 4. Neadekvatno poznavanje efekata uticaja okoline na merenje ili nesavrenstvo merenja uslova okoline, 5. Subjektivna sistematska greka operatora pri o itavanju pokazivanja analognih pribora, 6. Sumnjiva sposobnost pribora ili prag osetljivosti, 7. Neta ne vrednosti, pripisane etalonima, standardnim uzorcima ili referentnim materijalima, kori ene za merenje, 8. Nedovoljno poznavanje konstanti i drugih parametara, dobijenih iz spoljanjih izvora (priru nika) i kori enih u toku obrade podataka,

Aproksimacije i pretpostavke kori ene u toku merenja i mernoj procedure, 10. Viestruka merenja pri razli itim uslovima merenja. igledno je da se svi faktori mogu razvrstati u nekoliko grupa: osoblje, metode, uslovi okoline, oprema i na in postupanja sa predmetom merenja. Za prora un i procenu merne nesigurnosti naj e e se koriste tri metode (slika 6): GUM metoda, MSC metoda i Metod procene reproduktivnosti rezultata merenja prema standard ISO 21748. GUM metoda (slika 7) se zasniva na GUM kocepciji i obuhvata nekoliko faza: identifikovanje svih bitnih komponenti merene nesigurnosti, prora un standardne nesigurnosti svake komponente merne nesigurnosti (merne nesigurnosti tipa A - UA i tipa B - UB), prora un kombinovane merene nesigurnosti (UC), prora un proirene merene nesigurnosti (U) i utvr ivanje rezultata merenja (X).

A-308

U osnovi GUM metode [2] je utvr ivanje matemati kog modela merene veli ine i sistematska i sistemska analiza rezultata merenja u cilju utvr ivanja svih relevantnih faktora uticajnih na modele raspodele rezultata merenja i

identifikovanje odgovaraju ih modela raspodele rezultata. Na bazi sprovedenih analiza mogu e je utvrditi komponente merne nesigurnosti, a u daljem postupku, prema slici 7, i kombinovanu i proirenu mernu nesigurnost.

Slika 6. Tok i metode prora una merne nesigurnosti, direktne i indirektne metode merenja

A-309

Slika 7. Prora un merne nesigurnosti GUM metodom [2]

Slika 8. Prora un merne nesigurnosti MSC metodom MCS metoda (slika 8) u postupku procene merne nesigurnosti rezultata merenja bazira na generisanju funkcija gustina raspodele za svaku ulaznu veli inu xi i oblikovanju matemati kog modela izlazne veli ine Y, kombinovanjem razli itih raspodela rasipanja ulaznih veli ina. Na osnovu modela identifikuje se funkcija raspodele rezultata potrebna za ocenu i utvr ivanje merne nesigurnosti [2]. Procena merne nesigurnosti na osnovu reproduktivnosti rezultata merenja prema standardu TS 21748: 2010 [4] se zasniva na parametrima rasipanja rezultata merenja. Ti parametri su standardna odstupanja dobijena analizom eksperimentalnih podataka. Kada su

A-310

eksperimenti dizajnirani tako da su uzeti u obzir svi uticajni faktori na mernu sigurnost procena merne nesigurnosti je pouzdanija i nije potrebno koristiti GUM metodu.

UA

1 n 1

( Xi
i 1

X )2

4. MERENA NESIGURNOST DIREKTNIH MERENJA

Kod direktnih merenja, kada se vrednost merene veli ine o itava na indikatorskoj jedinici merila, prora un i ocena merne nesigurnosti je jednostavnija. Prema standardu ISO 21748 se mogu identifikovati procedure prora una komponenti merne nesigurnosti, kombinovane i proirene merne nesigurnosti. Standardna merna nesigurnost tipa A se ocenjuje na bazi statisti ke analize rezultata viestuko ponovljene procedure merenja. Najbolja ocena matemati kog o ekivanja ili o ekivane vrednosti merene veli ine X, koja se slu ajno menja (slu ajna promenljiva), i za koju je dobijeno n nezavisnih rezultata Xi, u jednakim uslovima merenja, je srednje aritmeti ka vrednost ili srednja vrednost:

1 n

Xi
i 1

Standardna merna nesigurnost tipa B se zasniva na analizi klju nih podataka kao to su: podaci preliminarnih merenja veli ina koje ine jedna ine merenja, dokazi o obliku rasipanja rezultata, podaci eksperimentalnih ispitivanja ili opta znanja o ponaanju i osobinama odgovaraju ih pribora i materijala, podaci proizvo a merila, nesigurnost konstanti i literaturnih podataka, podaci provere, kalibracije, dokazi izrade pribora itd. Nesigurnost ovih podataka obi no se prikazuje u vidu granica odstupanja vrednosti veli ina od njihovih ocena. Naj e e rasprostranjen postupak formalizacije nepotpunog poznavanja veli ine sastoji se u pretpostavci ravnomernog zakona raspodele mogu ih vrednosti veli ina sa prikazom gornje i donje granice (a), tabela 2. Za slu aj ravnomerne (pravougaone) raspodele standardna merna nesigurnost tipa B - UB se izra unava po formuli:

pri emu je standardna devijacija rezultata merenja:

UB

a 3

ili U B

1 n

Ws 3

( Xi
i 1

X)

Na osnovu srednje kvadratne greke:

n n 1

1 n 1

( Xi
i 1

X )2

utvr uje se merna nesigurnost tipa A:

gde su: a - donja i gornja granica odstupanja merene veli ine od rezultata merenja, Ws - neisklju ena sistematska greka zadata granicama Ws. Na bazi standardnih mernih nesigurnosti identifikuju se kombinovana i proirena merna nesigurnost i rezultat merenja prema ve prikazanoj proceduri.

Tabela 2: Funkcije raspodele verovatno a pri prora unu merne nesigurnosti tipa B Tip raspodele Ravnomerna (pravougaona) raspodela Oblik funkcije gustine verovatno e Standardna merna nesigurnost tipa B

UB

a 3

Trougaona raspodela

UB

a 6

A-311

Tabela 2: Funkcije raspodele verovatno a pri prora unu merne nesigurnosti tipa B - nastavak Trapezoidna raspodela

UB

a1 a2 6

a1 a2 a1 a

U - raspodela

UB

a 2

Normalna raspodela

UB

Tabela 3: Rezultati merenja dimenzija etalona (34, 0,002, mm) r.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. vrednost 34,001 33,999 34,001 34,000 33,998 34,001 33,998 r.br. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. vrednost 33,999 34,001 33,999 34,000 34,002 34,001 33,999 r.br. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. vrednost 33,999 34,001 34,001 33,999 34,001 33,998 34,002 r.br. 22. 23. 24. 25. vrednost 34,000 34,002 33,999 34,001

Slika 9. Izgled ekrana programskog paketa Statistica - modul Opisna statistika

A-312

Za ilustraciju ocene merene nesigurnosti moe posluiti prakti ni primer merenja etalona nominalne dimenzije 34 mm sa dozvoljenim odstupanjima 0,002 mm. Merenje je izvedeno 25 puta kori enjem mikrometarskog merila sa digitalnim o itavanjem ta nosti 0,001 mm. Rezultati merenja su prikazani u tabeli 3. Deklarisana sistematska greka merila je 0,001 mm.

Na osnovu rezultata merenja (tabela 3) kori enjem softverskog paketa Statistica - modul Opisna statistika (u okviru Bazne statistike/tabela, slika 9) dobijaju se frekventna tabela sa grupisanim vrednostima i frekvencijama pojave pojedinih vrednosti (slika 10), proverava normalnost raspodele rezultata merenja i izra unavaju osnovni statisti ki parametri raspodele (slika 11) - srednja vrednost i standardna devijacija .

Slika 10. Ekran programa Statistica - podaci merenja i frekventna tabela

Slika 11. Izvetaj iz programa Statistica - modul Opisna statistika sa proverom normalnosti i osnovnim statisti kim parametrima raspodele rezultata merenja Rezultati statisti ke obrade rezultata merenja obezbe uju identifikovanje merne nesigurnosti. Komponenta A merne nesigurnosti je:

UA

n n 1

0,0013

25 25 1

= 0,0013 mm = 1,3 m

A-313

dok se komponenta B merne nesigurnosti moe orijentaciono proceniti na osnovu metrolokih karakteristika (deklarisane greke) merila:

UB

Ws 3

0,001 3

= 0,00058 mm = 0,58 m

Kombinovana merna nesigurnost iznosi:

i detaljno poznavanje merene veli ine i procesa merenja. Programski paket Statistica je idealan za prora un merne nesigurnosti jer obezbe uje utvr ivanje modela raspodele rezultata merenja i identifikovanje statisti kih parametara raspodele preko modula Opisna statistika.

UC

2 2 UA UB

1,32

0,582

1,42 m

6. LITERATURA
[1] Arsovski S., Lazi M., Vodi za inenjere kvaliteta, Centar za kvalitet Mainskog fakulteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2008. [2] BIMP/IEC/IFCC/ISO/IUPAP/OIML, GUM Guide to the Expression of Uncertainty in Measurements, International Organisation for Standardisation, Geneva, Switzerland, 1995. [3] Evropska organizacija za akreditaciju, EA4/02, Expression of theUncertainty of Measurement in Calibration, Publication Reference, 1999. [4] ISO 21748, Guidance for the use of repeatability, reproducibility and trueness estimates in measurement uncertainty estimation, ISO copyright office, 2010. [5] Lazi M., Osnovi metrologije, univerzitetski udbenik, Mainski fakultet, Kragujevac, 1987. [6] Lazi M., Mitrovi R., Mitrovi M., Tehnologija kontrole, priru nik, Drutvo alatni ara, ak, 1988. [7] Lazi M., Mili evi R., Merenje i kontrola, udbenik, Via tehni ka kola mainske i saobra ajne struke, Kragujevac, 2000. [8] Lazi M., Alati, metode i tehnike unapre enja kvaliteta, univerzitetski udbenik, Mainski fakultet, Kragujevac, 2006. [9] Lazi M., Ispitivanje, analiza i ocena sposobnosti procesa - pretpostavka unapre enja kvaliteta?, Zbornik radova ISBN 86-80581-86-0, Festival kvaliteta 2006., Kragujevac, 2006. [10] Lazi M., QMS vodi br. 8: Merenja, analize i poboljanja, Centar za kvalitet Mainskog fakulteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2008. [11] SRPS ISO 10012, Sistem menadmenta merenjem - Zahtevi za procese merenja i opremu za merenje, Institut za standardizaciju Srbije, 2007.

a proirena merna nesigurnost: U = kUC = 21,42 = 2,84 m = 0,00284 mm za koeficijent proirenja k = 2 i nivo poverenja (pouzdanosti merenja) P = 95,45 %. To zna i da se rezultat merenja moe zapisati u obliku:

X X U = 34,00008 0,00284 mm, k = 2, P = 95,45 % Treba naglasiti da se prikazana metodologija identifikovanja merne nesigurnosti moe primeniti samo na procese direktnih merenja. Za utvr ivanje merne nesigurnosti merila i indirektnih merenja procedura je znatno sloenija i kompleksnija [2-4].
5. ZAKLJU CI
Za visok nivo kvaliteta i pouzdanosti merenja od posebnog zna aja je potovanje pravila i propisa utvr enih standardima, posebno standardom SRPS ISO 10012 - Sistem menadmenta merenjem. Time se obezbe uje i visok nivo poverenja i zadovoljstva korisnika (kupaca proizvoda), jer se stvarne injenice i nivo dostignutog kvaliteta mogu utvrditi samo merenjima. Merna nesigurnost je karaketeristika svih procesa meranja. Pripisuje se mernoj opremi koja se koristi, obu enosti osoblja koje izvodi merenje i uslovima okoline u kojoj se izvodi merenje. Viestruko ponavljanje procedure merenja, zbog merne nesigurnosti, se izvodi sa ciljem odre ivanja neke dimenzije nekog proizvoda nekim ure ajem tako da se dobiju pouzdani rezultati. Upravo prora un i procena merne nesigurnosti su pretpostavka za sticanje poverenja postoje ih korisnika i zadobijanje poverenja novih korisnika proizvoda. Osnovu prora una ini GUM metod i kocept utvr ivanja merene nesigurnosti. Iako GUM uputstvo obezbe uje okvir za procenu merne nesigurnosti ono ne moe zameniti kriti ko razmiljanje, intelektualno potenje i profesionalno znanje. Procena merne nesigurnosti nije rutinski posao i ista matematika, ve potpuna kreativnosti

A-314