7.

Putokazna signalizacija Pored osnovne uloge da oznai smer kretanja ili poloaj naseljenih mesta na putnom pravcu, znakovima obavetenja (u uem smislu, putokaznoj signalizaciji) dodeljuje se sve e e p o s e b n a u l o g a , j e r o v i z n a k o v i p o s t a j u s v e z n a a j n i j i e l e m e n t i r e g u l i s a n j a saobraaja.T o j e n a r o i t o z n a a j n o u g r a d o v i m a k a d a s e e s t o z a h t e v a u s m e r a v a n j e p o j e d i n i h tokova, bilo da je re o kompletnom saobraaju (npr., saobraaj u tranzitu) ili, pak, o pojedinim kategorijama vozila (teretni saobraaj i sl.). itanje poruka sa putokaza traje samo nekoliko sekundi i u tom intervalu treba putokaz uoiti , identifikovati ga , proitati n j e g o v u p o r u k u i u j e d n o m d e l u t o g i n t e r v a l a j o i pravilno reagovati na poruku.Uslovi itanja, brzina nailaska u zonu putokaza, te vremenski uslovi, direktno utiu nai z b o r e l e m e n a t a p u t o k a z a , p a j e s t o g a o d p o s e b n o g z n a a j a o d a b r a t i o d g o v a r a j u e elemente, prvenstveno visinu i karakter slova , kako bi putokaz ispunio svoju namenu. Sistem voenja saobraaja , posmat ran u uem smislu, predstavlja celinu sastavljenu odrazliitih komponenti saobraajnih znakova - putokaza, ija je namena da korisnicimadaje obavetenja o prostiranju putnih pravaca i/ili o rasporedu naseljenih mesta na njima.Voenje saobraaja se ostvaruje na dva naina: uz pomo broja puta i pomou naziva odredita. .

Oba naina ravnopravno se koriste u pojedinim zemljama, a u nekima se koristi samo drugi nain.Treba istai da i jedan i drugi sistem imaju svoje i dobre strane i nedostatke. Prvi se odlikuje jednostavnou prenosa potrebnih informacija, ali se za njegovu primenuzahteva dobra oznaenost puteva brojevima, te neprestano posedovanje putne karte (saunetim brojnim oznakama). Drugi , ima prednost iz razloga to su nazivi odredita znatno poznatiji u e s n i c i m a u saobraaju. Osim toga, voenje brojevima puteva ne moe se ostvariti kao samostalansistem. Na naim prostorima je karakteristino nepostojanje tradicije da se putevi i putni pravcioznaavaju brojevima. Osim retkih izuzetaka (brojevi evropskih puteva), najee nema brojeva puteva na autokartama, pa ni na terenu. To je i razlog vee primene sistema voenja saobraaja pomou naziva odredita. Informacije namenjene korisnicima sistema treba da budu

jasne i kratke, odnosno nesmeju biti dvosmislene. Uglavnom su u upotrebi dva naina izraavanja informativnih sadraja:1) prvi nain se zasniva na primeni veoma detaljno razraenih strelica po obliku, gde s v a k i poloaj i oblik strelice ima tano definisano znaenje za ponaanje u e s n i k a u saobraaju.2) drugi nain s e z a s n i v a n a p r i m e n i o d r e e n o g b r o j a s i m b o l a i n j i h o v i h i z v e s n i h varijacija. Ovaj sistem se sve vie koristi u savremenoj praksi, ne samo u saobraaju ve iu ostalim oblastima komunikacija meu ljudima. Karakteriu ga egzaktni elementi sa tano definisanim znaenjem. Prednost sistema je u relativno malom broju elemenata kojikoristi i to korisnika ne mogu dovesti u dilemu. Sistem voenja saobraaja znakovima obavetenja u naoj zemlji normativno predviada se uesnici u saobraa ju obavetavaju pomou natpisa (naziva odredita) i simbola (strelice i piktogrami) i bojom osnove znaka. Voenje saobraaja saobraajnim znakovima se ostvaruje: voenjem saobraaja po smeru kretanja i voenjem saobraaja po saobraajnim trakama. .. Prvim nainom n a z n a u j e s e s a m o s m e r k r e t a n j a , b e z o b z i r a n a n a i n k o r i e n j a kolo vozne povrine, odnosno samo se oznaava da se prema datom odreditu treba kretati pravo ili, pak, uz desno ili levo skretanje. Drugim nainom , osim smera kretanja, naznauje se i saobraajna traka koja se koristi zakretanje ka datom odreditu. Osim toga, ovim nainom se ukazuje i na nain korienja pojedinih ili svih traka za kretanje do odredita (na prilazu raskrsnici ili na mestima gdese javlja vei broj traka). S i s t e m z a v o e n j e s a o b r a a j a z n a k o v i m a o b a v e t e n j a p r e d v i a e t i r i s t e p e n a obavetenja, i to:- prethodno obavetenje (I stepen),- obavetenje o prestrojavanju (II stepen),- obavetenje o skretanju (III stepen) i- potvrdno obavetenje (IV stepen). Svaki od navedenih stepena obavetavanja ima jasno odreenu funkciju u sistemu, koja jesadrana u njegovom nazivu, kao i odreene grupe znakova koji su nosioci tih funkcija.U n o v i j e v r e m e , s v e k o m p l e k s n i j i n a i n i p r e n o s a p o r u k a i o b l i k o v a n j e informacijaneophodnih uesnicima u saobraaju ine sistem voenja s a o b r a a j a , k o j i s e m o e posmatrati preko tri nivoa, i to: standardna putokazna signalizacija (I nivo),

jednosmerni sistemi za komunikaciju sa vozaima (II nivo) i dvosmerni sistemi za komunikaciju sa vozaima (III nivo).

Drugi i trei nivo su tek u uvoenju, u domenu tzv. novih tehnologija u p r a v l j a n j a saobraajnim tokovima; stoga je prvi nivo danas najire zastupljen.U s m e r a v a j u i z n a k o v i d a j u p r e t h o d n a , v e o m a v a n a o b a v e t e n j a k oja ne iziskujuneposrednu reakciju odnosno odgovor korisnika. Svrha im je d a d a j u o b a v e t e n j a o moguim pravcima kretanja, a, eventualno, i dodatne informacije (broj kilometara, broj puta, znaaj puta, rastojanje do raskrsnice i sl.).

Inae, vozaka populacija je razliito upoznata sa sistemom puta koji koristi.V o z a i k o j i poznaju odreeni put (ili deo mree) uglavnom se oslanjaju na s v o j e pamenje, jer ve poseduju "subjektivnu mapu", koju delimino dopunjuju znakovimausmeravanja za vreme korienja puta.Meut im, esto te tzv. kognitivne mape, odnosno, interna reprezentacija okoline nisu p o t p u n e , t e j e n e o p h o d n o s e k v e n c i j a l n o d o p u n j a v a n j e a k t u e l n i m i n f o r m a c i j a m a n a samom putu. Naime, pri potpunom nepoznavanju odreenog puta neophodno je korienje karte puteva kao prvog izvora informacija; da drugi izvor predstavljaju usmeravajui znakovi.P u t o k a z i s u k o n v e n c i o n a l n e o z n a k e m e s t a , u t i s n u t e n a p u t o k a z n u t a blu, gde seodgovarajuom strelicom odreuje usmerenje (kada putokaz ima z a v r e t a k u o b l i k u strelice) ili, pak, postoji oznaka na putokaznoj tabli sa ucrtanom strelicom za usmerenje.U p r v o m s l u a j u r e j e o p u t o k a z n o j t a b l i p o s t a v l j e n o j n a j e e p o r e d k o l o v o z a , a u drugom sluaju najee je re o putokaznoj oznaci postavljenoj iznad kolovoza.Za obe varijante putokaznih oznaka postoji potreba za to kraim vremenom oitavanja, da bi se dobila kvalitetna informacija o putokazu, odnosno odreditu.Kako je re o tekstualnim oznakama, to vreme prijema poruka poinje od trenutka kadasu one itljive.K a o i k o d o s t a l i h s a o b r a a j n i h z n a k o v a , i t l j i v o s t j e u s l o v l j e n a b u d n o u v o z a a , njegovim subjektivnim stavovima i, posebno, veliinom i oblikom slova na putokazu.Zbog zahteva oitavanja sa vee udaljenosti na putevima sa veim dozvoljenim brzinama,veliina slova treba da bude vea da bi se znak mogao itati sa vee udaljenosti. P o t e k o e u s n a l a e n j u i u s m e r a v a n j u v o z a a s e n a r o i t o j a v l j a j u n a s k u e n i m prostorima pri poveanoj koncentraciji objekata, saobraajnih sredstava i ljudi (sajmovi,industrijske zone, terminali i sl.).D e w a r i d r . ( 1 9 7 7 ) o p s e n o s u p r o u a v a l i u s m e r a v a j u e z n a k o v e n a a e r o d r o m i m a praenjem saobraaja u odreenom vremenskom intervalu, te registrovanju miljenjauesnika u saobraaju o postojeim putokaznim oznakama. Tako je izmerena reakcija od1 , 8 1 3 s e k u n d e z a j e d a n p u t o k a z n i z n a k , d o k j e z a 8 p u t o k a z n i h z n a k o v a i z m e r e n a reakcija bila 4,645 sekundi, to govori o znaajnom poveanju vremena reakcije, zavisnood broja postavljenih putokaznih znakova, odnosno stepena optereenja.

Posebno su znaajni tzv. dijagramski usmeravajui znakovi , koji, u stvari, predstavljajukombinaciju informacija koje se daju tekstualno i grafiki.Ovi znakovi sadre dva osnovna elementa: dijagram (koji predstavlja prostornu situaciju puteva) i oznaku smera , mesta ili druge vane podatke.Dijag ram se u veini sluajeva sastoji od jednog stabla koje se rava, sa strelicama nak r a j u , p o v e z a n i m s a o z n a k a m a o d r e d i t a , s t i m t o s t r e l i c e m o g u b i t i u r a z n i m smerovima. Linije ili grane reprezentuju puteve sa razliito ucrtanim debljinama, kojimase predst avljaju putevi razliite vanosti. Na tim linijama mogu se, eventualno, nalazitiznaci zabrane kretanja, opasnosti ili, pak, znak parkiranja kao dodatne informacije za pojedine pravce, odnosno usmerenja. Dijagramski znakovi su sloeni i heterogeni (bilo sa aspekta dijagramske strukture ili prema broju oznaka). Dimenzije su uglavnom nestandardizovane, pa ne postoji definisanodnos izmeu koliine informacija koje se znakom daju i veliine table na kojoj se daju.Postavljaju se, u principu, ispred glavnih raskrsnica kao prethodna obavetenja za izbor odreenog puta. S obzirom na to da ovi znakovi ne zahtevaju neposredne odgovore, ve odgovore poslei z v e s n o g v r e m e n a , t o z a p r o c e s r e g i s t r o v a n j a , o s i m p e r c e p t i v n i h m o m e n a t a , podrazumeva i proces pamenja.Dakle, osim opaanja dijagramskog znaka, potrebno je da se poruka zadri u pamenjukrai ili dui vremenski period.K r o z dijagramsku prezentaciju u vertikalnoj se ravni daju uglavnom s i m b o l i z o v a n e informacije o odgovarajuoj putnoj mrei, koja je u stvarnosti u hor izontalnoj ravni, toz a v o z a e p r e d s t a v l j a o d r e e n u t e k o u , j e r z a h t e v a i z v e s t a n s m i s a o i s p o s o b n o s t z a relativno brzu prostornu orijentaciju. Navedene karakteristike dijagramskih znakova pokazuju da postoje odreene potekoe unjihovom oitavanju. Monkwas je u Francuskoj (l975, l977) najvie istraivao ove znakove. Istraivanja su pokazala da je, osim veliine i tipova oznaka, kritian faktor itljivosti - jednostavnostdijagramske oznake. Zbog prenatrpanosti dijagramske table, veinom se javljaju greke uoitavanju, jer dolazi do perceptivnog preoptereenja.Takoe, pokazalo se da je pet maksimalni broj oznaka mesta koje se mogu predstaviti na jednom pravcu.Percepcija dijagrama, odnosno grafike interpretacije je funkcija strukture dijagrama. Naime, postoje forme koje se pri ostalim jednakim uslovima bolje prepoznaju od drugih.Tako je Monkwas pokazao da se najbolje prepoznaju forme sainjene od krakova (slikaa, b) , a najslabije krune forme (slika c, d).