Osnovi ishrane ivotinja

Ishrana ivotinja
nauka o ishrani prouava odnos i zakonitosti koje postoje izmeu hrane kao izvora hranljivih materija (HM) i fiziolokog stanja i produktivnosti ivotinja koje istu prerauju osnovi ishrane ivotinja integriu osnovna teoretska znanja o nainu iskoriavanja hrane i hranjivoj vrednosti pojedinih sastojaka kako bi se zadovoljile potrebe ivotinja intenzivan razvoj nauke o ishrani 18. vek, disanje kao oksidativni proces i izvor toplote postavljeni osnovi biohemije i intenziviraju se prouavanja ivotnih procesa, sastava tela ivotinja i hrane 19. vek, hemijske metode napreduju i utvruju se osnovna podela HM 20. vek, ostvaren najvei napredak

 stvaranje optimalnih uslova u iskoriavanju hrane zahteva poznavanje: sastava hrane sastava ivotinja toka promena kroz koje hrana prolazi u telu ivotinja savremena ishrana domaih ivotinja poiva na poznavanju hranljivih materija neophodnih ivotinjama i nainu njihovog korienja iskoriavanje ivotinja se zasniva na konzumiranju biljne hrane, njenom razlaganju u digestivnom traktu i resorpciji materija u cilju izgradnje novih elija i tkiva intenzivna ishrana sa dobro izbalansiranim obrocima omoguava brz porast i intenzivnu proizvodnju

 pravilna ishrana mora obezbediti pravilan razvoj i rad unutranjih organa i lezda kako bi se osiguralo odgovarajue proizvodne karakteristike u toku viegodinjeg perioda (priplodna grla) pravilna ishrana je neohodna za upoznavanje proizvodnih svojstava pojedinih ivotinja za selekcionera je ona uslov koji mora ostvariti na stvaranju novih rasa i tipova ivotinja sa veom produktivnou, a za odgajivaa predstavlja osnovu za rentabilnu i kvalitetnu proizvodnju pored poznavanja HM neophodno je i poznavanje njihove svarljivosti bilansna ispitivanja dalji oslonac na bazine nauke

Sastav ivotinja i biljaka

hrana - izvor materija koje organizmi koriste za podmirivanje svojih potreba hranjenje - predstavlja snabdevanje organizama hranjivim materijama ime se omoguava da HM posle niza razliitih hemijskih reakcija u organima za varenje ivotinje, dospevaju u elije i telesna tkiva organizma i slue za obezbeenje njegovih potreba da bi se upoznale potrebe ivotinja za hranom neophodno je poznavati: hemijski sastav ivotinjskog tela hemijski sastav hrane mogunost iskoriavanja hrane u procesu ishrane biljno i ivotinjsko tkivo se sastoji iz vode i suve materije

1. 2. 3.

Tkivo biljaka i ivotinja

Ugljeni hidrati Organska materija Masti Proteini Suva materija Voda Neorganska materija Vitamini, NPN Mineralne materije

Tkivo biljaka i ivotinja

Elementarni sastav biljnog i ivotinjskog organizma

Ugljenik (%) Biljka ivotinja 11.33 20.20

Kiseonik (%) 76.74 63.43

Vodonik (%) 9.43 9.90

Azot (%) 0.88 3.06

Ostalo (%) 1.62 3.41

Sastav ivotinja
Sastav ivotinjskog tela ovisi o : vrsti, rasi uzrastu nainu gajenja intenzitetu ishrane i tipu obroka zdravstvenom stanju, kondiciji ivotinje

zametak teleta (95% vode), roenje (70-80%), odraslo govedo (5060%) tokom rasta udeo vode se smanjuje, a raste udeo masti i proteina

Osnovni sastojci u telu ivotinje ovise o delu tela i funkciji: voda (telesnim tenostima) proteini (SM miinog tkiva) mast (depoima - slanina, loj, salo) UH (manje od 1%, mleko - laktoza) mineralne materije (kosti, Ca >1%)

Sastav tela ivotinja i oveka

Vrsta Goveda Konji Svinje Ovce Kokoke

Voda (%) 54 60 58 60 56

Proteini (%) 15 17 15 16 21

Mast (%) 26 17 24 20 19

Pepeo (%) 4,6 4,5 2,8 3,4 3,2

ovek

59

18

18

4,3

odnos izmeu vode, belanevina i pepela u telu odraslih ivotinja je prilino stabilan i iznosi 75:20:5 i omoguava da se na osnovu jednog parametra, priblino proceni koliina drugog parametra najjednostavnija je procena ovih parametra je nakon rtvovanja ivotinja, meutim danas se to radi i na ivim ivotinjama koliina vode se moe odrediti na osnovu tehnike razblaivanja. ivotinji se injektuje odre. koliina nekog markera (antipirin, deuterij, tricij), eka se da se marker ravnomerno raspodeli u telesnim tenostima i zatim se odredi koliina markera, odnosno stepen razblaenja kada se na prethodno opisani nain utvrdi koliina vode, na osnovu inverznog odnosa masti i vode, moe se kod goveda odrediti koliina masti pomou odreene formule odreivanje posnog dela tela ivotinje pomou radioizotopa K40. Pomou osetljivih meraa koji detektuju izotop K se moe odrediti koliina miinog tkiva merenje debljine lene slanine (ultrazvuna sonda)

Sastav tela ivotinja zavisno od starosti i telesne mase

Vrsta Starost ili kategorija Tele June June June Jako utovljeno Krava Masa, kg 31 204 294 476 680 499 1.4 13.6 100 136 4.1 29.5 45.4 56.7 0.04 1.6 2.0 2.3 8.2 50 180 476 Voda % 74.4 69.0 60.3 53.5 40.0 60.0 74.0 70.0 50.0 42.5 72.8 63.9 53.2 39.0 78.8 65.7 59.6 70.1 59.4 73.0 69.0 62.0 Mast % 2.5 9.0 18.0 26.0 41.0 18.0 2.0 9.0 34.4 43.5 2.0 17.0 29.0 44.0 4.0 12.2 20.0 4.5 18.4 2.0 9.0 17.0 Proteini % 19.0 18.0 17.2 17.0 16.0 17.5 19.0 17.5 13.0 12.0 20.2 15.7 15.0 14.4 15.3 18.4 17.0 20.9 19.1 20.0 18.0 17.0 Pepeo % 4.1 4.0 4.5 3.5 3.0 4.5 5.0 3.5 2.6 2.0 5.0 3.4 2.8 2.6 1.9 3.7 3.4 4.5 3.1 5.0 4.0 4.0

Govee

Svinja
Opraeno prase Odlueno prase Tovljenik Masna svinja

Ovca
Jagnje Jagnje iljee iljee

ivina
Pile Pile Kokoka ure ure Jednodnevno Utovljeno Nosilja 8 nedelja utovljeno drebe drebe Odrastao konj

Konj

Ensminger i sar. (1990)

Variranje sastava tela goveda, svinja i ovaca,%

Vrsta ivotinja Govee Ovca Svinja Sastav tela Mast Proteini 1.8-44.6 4.9-46.6 1.1-61.5 12.4-20.6 10.7-19.5 8.3-19.6

Voda 39.8-77.6 39.6-73.8 30.7-80.8

Pepeo 3.0-6.1 1.7-5.8 1.3-5.6

Sastav biljaka
hrana biljna porekla je osnovni izvor HM domaih ivotinje (izuzev sisara u prelaznom periodu ishrane sa mlekom) re fotosinteza znai da se neto sintetie uz pomo svetlosti fotosinteza je biohemijski proces stvaranja ugljenih hidrata iz dve osnovne supstance CO2 i H2O uz korienje suneve energije biljke koriste E sunca, da bi uz pomo H2O, CO2 i odreenih minerala stvorile eere

zbirna jednaina fotosinteze je: 6 CO2 + 6 H2O + svetlost C6H12O6 + 6 O2

 2 faze: svetla (fotohemijska), neophodna svetlost tamna (termohemijska), svetlost nije neophodna u svetloj fazi se svetlosna energija koristi za stvaranje visoko energetskih molekula (ATP); pomou hlorofila suneva E se transformie u hemijsku u tamnoj fazi (Kalvinov ciklus) se pomou visoko energetskih molekula i ugljen-dioksida sintetiu ugljeni hidrati razgradnjom ATP-a na ADP, u tamnoj fazi, fosfatna grupa iz ATP se vezuje za jedinjenja, obogauje ih energijom i omoguava odvijanje reakcija u Kalvinovom ciklusu NADPH2 donosi vodonik (nastao u svetloj fazi razlaganjem vode) koji se ugrauje u organska jedinjenja

ATP (adenozin tri-fosfat)

meuprodukt ili prenosilac energije i obezbeuje prevoenje slobodne energije iz egzotermnih u endotermne reakcije ATP i produkti njegove hidrolize ADP (adenozin di-fosfat) i AMP (adenozin mono-fosfat) su nukleotidi u njegov sastav ulaze: purinska baza (adenin), pentoza (Driboza) i ostaci fosforne kiseline

 ovako stvorene HM koriste ivotinje za svoje potrebe odravanja ivotnih funkcija i nadgradnju biljke su izgraene od istih organskih grupa kao i ivotinje, ali se kod biljaka taj odnos znaajno razlikuje voda u biljkama izrazito varira (ovisno o vrsti i stadijumu razvoja, ali i sveoj ili suvoj hrani) osnovna razlika izmeu biljaka i ivotinja su ugljeni hidrati (UH) kod biljaka su oni strukturna i rezervna materija, a kod ivotinja su to proteini (struktura) i masti (rezerva) UH sainjavaju gotovo 3/4 SM biljaka (osim kod uljarica). U semenju se nalaze kao rezervna materija u obliku skroba, a u stabljikama kao strukturna materija (celuloza, lignin) hraniva bogata celulozom se tee vare i nazivaju se kabastim hranivima (seno, slama, kukuruzovina)

 suva hraniva - vee hranjive vrednosti, sa malo celuloze i lignina (zrnevlje, mekinje, uljane same) koncentrati proteini variraju, vie ih je u semenju i liu, a manje u stabljici masti semenju (uljarice), u liu vie nego u stabljici pepeo varira. Udeo Ca i P je znatno manje nego kod ivotinjskog pepela (70%); vii sadraj Ca leguminoza (lie), a P u semenju imajui u vidu ovako velike razlike u zastupljenosti odreenih hranjivih materija u biljkama neophodno je dobro poznavanje sastava kako bi se zadovoljile potrebe ivotinja u pogledu njihove ishrane

Sastav nekih biljnih hraniva

Voda Zelene biljke
Kukuruz Lucerka Maji rep Kukuruzovina Kukuruz zrno Soja zrno Lucerka lie Lucerke stablo 76.0 73.7 68.0 9.4 14.0 10.0 9.5 9.5 2.0 4.4 2.8 5.9 8.8 37.9 22.3 10.2 0.6 0.7 0.9 1.7 3.9 18.0 3.0 1.2 20.1 19.0 26.3 77.3 71.1 29.5 54.7 72.3 1.3 2.2 2.0 5.8 1.2 4.6 10.5 6.8 0.29 0.02 0.25 2.22 0.82 0.05 0.27 0.59 0.24 0.17

Proteini

Masti

Ugljeni hidrati

Pepeo

Ca

Osuene biljke i semenje