Prof.

dr Dragoslav Slovi

Beograd, 2006. godine

S A D R A J

P R V I

D E O

O LJUDSKOM ZNANJU I SAZNANJU Uvodna eksplikacija .................................................................................. Da li je ljudski um zaista zatajio? .............................................................. Ljudski razum i dobrota kao nauni fenomeni.......................................... Ko je u pravu? ........................................................................................... Prva glava I. PROCES MILJENJA 1.1. Znanje i miljenje .......................................................................... 1.2. Apstraktna misao kao duhovna kreacija ....................................... 1.3. Granice apstrakcije ........................................................................ 1.4. Argumenti apstraktnog zakljuivanja ............................................ Druga glava II. SAZNANJE I MILJENJE 2.1. Izvori ljudskog saznanja ............................................................... 2.2. Sinteza saznajnih procesa ............................................................ 2.3. Oblikovanje ljudskog miljenja ...................................................... 2.4. Uslovi ovekovog opstanka u prirodi ............................................ 2.5. Priroda i ljudska svest.................................................................... Trea glava III. NAUKA I LJUDSKA SVEST 3.1. Uloga nauke u formiranju svesti .................................................... 59 3.2. Nauka, struka i filozofija................................................................. 61 3.3. Znanje i verovanje.......................................................................... 67 3.4. Religija, nauka i filozofija ................................................................ 71
5

11 12 15 17

19 25 29 35

37 40 45 48 53

3.5. Vera i razum.................................................................................... 75 3.6. Predmetnost filozofije ..................................................................... 81 D R U G I D E O

etvrta glava IV. FILOZOFIJA PRAVA 4.1. Filozofija prava u prirodnom okruenju ....................................... 4.2. Filozofija prava u drutvenom okruenju..................................... 4.3. Neminovnost sukoba prava i drutvenih autoriteta ..................... 4.4. Istorijski oblici konstituisanja prava ............................................. 4.5. Ljudska volja i sloboda kao ishodite prava................................ 4.6. Sloboda i demokratija.................................................................. 4.7. Drutvene koristi i tete od slobode i demokratije ...................... 4.8. Pravo na ivot ............................................................................. 4.9. Pravo na slobodu i traenje sree ............................................... 4.10. Pravo na pravdu ........................................................................ 4.11. Pravda kao drutveni kompromis.............................................. 4.12. Pravo na tekovinu ...................................................................... 4.13. Pravo na rad .............................................................................. 4.14. Obaveze kao cena prava........................................................... 4.15. Neminovnost ovekovog sukoba sa drugima i sa samim sobom .................................................. T R E I D E O 85 89 94 99 103 107 111 115 118 124 132 136 140 145 147

Peta glava V. FILOZOFIJA EKONOMIJE 5.1. Ljudske potrebe i njigovo zadovoljenje ...................................... 5.2. Gramzivost i patologija sticanja................................................... 5.3. Pravo na ivot u ekonomskoj interpretaciji.................................. 5.4. Osnovni smisao ekonomije ......................................................... 5.5. Ekonomska vrednost kao filozofski pojam.................................. 5.6. Nastanak ekonomskih vrednostI ................................................ 5.7. Materijalizovani rad kao stvaralac vrednosti................................ 5.8. Preduzetnika inventivnost kao stvaralac novih vrednosti .......... 5.9. Viak vrednosti i nastanak profita ............................................... 5.10. Viak vrednosti i profit u fiziokratskom tumaenju ....................
6

153 156 161 167 172 178 183 185 188 197

5.11. Merkantilistiko tumaenje stvaranja nove vrednosti ............... 5.12. Pravne implikacije stvaranja ekonomskih vrednosti.................. 5.13. Unutranja i spoljanja vrednost ekonomskih dobara .............. 5.14. Ekstraprofit i ekstraviak vrednosti (model privreivanja bez akumulacije)....................................... 5.15. Dinamiko prilagoavanje privredne strukture (model bez akumulacije) ............................................................ 5.16. Supstitucija slabijih proizvoaa................................................ 5.17. Regulatorni proizvoa .............................................................. 5.18. Unutranje pregrupisavanje, eksterni dinamizam i limitiranost ponude i tranje..................................................... 5.19. Ekonomski tokovi ...................................................................... 5.20. Profit i ekstra profit u modelu proirene reprodukcije ............... 5.21. Prirodna cena kao ekonomski fenomen.................................... 5.22. Ekonomska ravnotea i neravnotea ........................................ 5.23. Dinamiki modeli proste reprodukcije....................................... 5.24. Problem "razlivanje" profita izmeu raznih roba ........................ 5.25. Pregrupisavanje tranje ............................................................. esta glava VI. RAZMENA I RASPODELA 6.1. Stvaranje bogatstva u procesu razmene dobara ........................ 6.2. Jednakost davanja u razmeni ..................................................... 6.3. Demokratija, pravo i ekonomija u razmeni dobara ..................... 6.4. Suprotnost i koincidencija interesa ............................................. 6.5. Rad kao faktor razmene .............................................................. 6.6. Znanje i sposobnost kao elementi vrednosti rada u razmenskim procesima .................................... 6.7. Line sposobnosti (prirodni dar) kao faktor cene rada ............... 6.8. Rad i rezultati rada....................................................................... Sedma glava VII. SUBJEKTIVNA TEORIJA VREDNOSTI 7.1. Kriterijumi subjektivnog vrednovanja .......................................... 7.2. Kvantitativni aspekti konstituisanja vrednosti ponude i tranje .......................................................... 7.3. Utilitaristiko tumaenje vrednosti ............................................... 7.4. Logika potroaa ......................................................................... 7.5. Tranja za dobrima reproduktivne potronje .............................

200 206 212 216 222 231 232 235 241 243 247 251 255 256 259

265 269 274 276 281 285 288 292

297 311 314 317 321

7

7.6. Intenzitet potreba i potronje....................................................... 324 7.7. Ponitavanje i vaskrsnue ponude i tranje ............................... 327 7.8. Specifinosti ponude i tranje novca........................................... 330 Osma glava VIII. ELASTINOST PONUDE I TRANJE 8.1. Reakcije ponude i tranje na promene cena............................... 8.2. Samuelsonovo tumaenje elastinosti tranje ........................... 8.3. Totalna elastinost tranje i njen uticaj na ponudu ..................... 8.4. Unakrsna elastinost tranje........................................................ 8.5. Indiferencija tranje...................................................................... Deveta glava IX. FUNKCIONISANJE TRITA 9.1. Analiza funkcionisanja trinog mehanizma ............................... 9.2. Uticaj promena ponude i tranja na cene .................................. 9.3. Analiza korisnosti i potroaev viak ........................................... 9.4. Proizvoaeva dobit .................................................................... 9.5. Konkurencija kao uzrok redukcije prodajnih cena ...................... 9.6. Monopolska zatita i zatita od monopola .................................. Deseta glava X. PRIRODNA BOGATSTVA U EKONOMSKOJ FUNKCIJI 10.1. Fenomen retkosti i renta u poljoprivredi.................................... 10.2. Relativizacija rente u poljoprivredi ............................................. 10.3. Apsolutna renta i cena zemljita................................................ 10.4. Poloajna renta.......................................................................... 10.5. Pravni karakter rente i ekstraprofita .......................................... Jedanaesta glava XI. KAPITAL 11.1. Kapital i bogatstvo ..................................................................... 11.2. Nastanak i ekonomsko aktiviranje kapitala ............................... 11.3. Nestanak kapitala ...................................................................... 11.4. Pojavni oblici kapitala ................................................................ 11.5. Cirkulacija kruno kretanje kapitala ....................................... 11.6. Plodovi kapitala .........................................................................
8

339 346 348 350 353

355 358 368 373 378 380

383 388 390 394 395

399 405 409 410 415 418

11.7. Pravo na plodove od kapitala .................................................... 422 11.8. Finansijski kapital....................................................................... 424 Dvanaesta glava XII. ULOGA NOVCA I BANKARSTVA U EKONOMIJI 12.1. Nastanak i razvoj novca............................................................. 12.2. Ekonomska sutina novca ........................................................ 12.3. Tajne monetarne emisije ........................................................... 12.4. Suviak novca............................................................................ 12.5. Manjak novca............................................................................. 12.6. Uzroci kvarenja novca ............................................................... 12.7. Eksterni faktori monetarne nestabilnosti ................................... 12.8. Pravne konsekvence monetarne nestabilnosti.......................... 12.9. Krediti i kreditiranje kao monetarni fenomeni ............................ 12.10. Stvaranje novca iz kreditne emisije ......................................... 12.11. Formiranje bankarskog potencijala ......................................... 12.12. tednja koa monetarni i ekonomski fenomen......................... 12.13. Stvaramke novca putem kredita.............................................. 12.14. Trite novca i kredita ............................................................. 12.15. Uticaj aktiviranja inostranog finansijskog kapitala na monerarnu stabilnost ............................................ 12.16. Izvoz kapitala i osvajanje sveta bez oruja ............................. 12.17. Raspodela drutvenog proizvoda i njen uticaj na finansijski sektor .............................................. 12.18. Razvoje faze bankarstva .......................................................... 429 433 435 438 440 442 445 447 450 453 456 459 462 473 476 478 481 486

Peta glava

5.1. LJUDSKE POTREBE I NJIHOVO ZADOVOLJENJE

Kako je zadovoljenje potreba osnovni uslov opstanka ~oveka, logi~no je da se proces preivljavanja ljudskog bi}a i svakog pojedinca svodi na borbu za njihovo zadovoljenje. One su onaj impuls koji ~oveka pokre}e i od njega se pokre}u sve ekonomske aktivnosti koje ~ovek preduzima. Njihov intenzitet odre|uje njegov odnos prema svim ekonomskim fenomenima gde pre svega spada njegov rad na jednoj strani i spremnost da se zbog toga odrekne nekih drugih, njemu zna~ajnih stvari. Koli~ina potreba koje ~ovek eli da zadovolji odre|uje stepen njegovih radnih aktivnosti, pa je logi~no da }e on biti radno aktivan onoliko koliko eli da zadovolji potrebe. Ve}i stepen zadovoljenja potreba name}e obavezu da se vi{e radi i da se stvori ve}i obim dobara koja }e se upotrebiti upravo za zadovoljenje tih potreba. Same po sebi potrebe su ono podru~je ekonomije kojoj bi se mogli posvetiti tomovi knjiga iz razloga {to se ~ovek bitno razli~ito pona{a u raznim situacijama upravo sa stanovi{ta zadovoljenja potreba. ^oveku koji je gladan ili smrznut premalo treba. Za njega je dovolljno samo da zadovolji potrebu utoljenja gladi ili zagrevanja tela. Onog momenta kada je ~ovek zadovoljio tu ili takvu potrebu, pomera se membrana koja defini{e te tako male zahteve i on po~inje da ima druge potrebe sve dok ne do|u one koje nastaju u fantaziji.
154

^ovekove potrebe su neograni~ene. Mnogi siromasi oko nas koji su promenili svoj socijalni status po~eli su da formiraju i takve potrebe kao {to je kla|enje na konjskim trkama, jahanje, tenis, razne saune i putovanja po egzoti~nim zemljama, no{enje damskih {e{ira i pu{enje skupih cigareta sve do drogiranja ako neko kori{enje droge proglasi za dru{tveni presiti. U isto vreme oni imaju potrebe da budu neko i ne{to, pa po~inju da se zanimaju za kakve politi~ke funkcije i dru{tvena priznanja koja im nisu padala na pamet dok su bili sirotinja. Literarna dela su prepuna opisa ovakvih motiva i oni zasluuju da im se posveti jo{ mnogo drugih dela, jer se snobov{tina pojavljuje u raznim oblicima. Iz tih razloga valja razjasniti na~in formiranja ljudskih potreba. Ose}aj gladi ili hladno}e inicijalno uti~e na formiranje potrebe da se ~ovek najede ili zagreje, odnosno da popije ~a{u vode. Onog momenta kada su zadovoljene potrebe egzistencijalnog karaktera na scenu stupa psiholo{ka dimenzija potreba koja se kre}e ka onim potrebama koje nisu nune, kako ih je ve} citirani Epikur opisao. Te psiholo{ki usloljevne potrebe su instalirane u ~oveku, ali su prigu{ene njegovim ekonomskim stanjem. Onog momenta kada se promeni njegov ekonomski poloaj i kada on moe da zadovolji druge potrebe, tada na povr{inu izbija njegov druga~iji karakter i kultura, pa po~inje da zadovoljava razne snobovske potrebe, ~esto na komi~no snobovski na~in. Ekonomski poloaj prua {ansu svakom od nas da pokae svoju li~nost i to upravo na sektoru formiranja i zadovoljenja potreba. Mnogi na{i seoski i provincijalni bekrije su puni hvale kako su se njihovi dedovi vozili u fijakeru, kada je u drugom fijakeru bio {e{ir, a u tre}em tambura{i. Ako civilizovan ~ovek treba da ocenjuje ove postupke, o~igledno je da se radi o nerazumnim postupcima koji su motivisani dubokim unutra{njim nemirima i kompleksima ljudi na granici resu|ivanja. U ekonomskom smislu, potrebe ovako tuma~ene su samo latentno ekonomska kateogija. One postaju ekonomska kategorija tek kada se transformi{u u efektivnu tranju, a pravna kada se ta tranja potvrdi na tri{tu. Sve dok se one ne transformi{u u tranju one su samo psiholo{ki pojam. U ovakvom toku misli valja ispitati jedan fenomen koji se u literaturi susre}e kao fenomen intenziteta potreba. Prirodno je pretpostaviti da je skala intenziteta potreba priblino jednaka kod svih ljudi. Dublja analiza pokazuje da to ipak nije tako. Ljudi razli~ito doivljavaju i podnose glad u zavisnosti od hormonalne strukture i aktivnosti lezda sa unutra{njim lu~enjem, razli~ito podnose hladno}u ili
155

visoke temperature u zavisnosti opet od aktivnosti lezda i statusa organzima itd. Razli~ito se podnosi zadovoljstvo i bol, sre}a i te{ko}e, pa su intenziteti reakcija na iste uzroke bitno razli~iti. Iz tih razloga, ~ak i kod osnovnih biolo{kih reakcija razli~ito se ispoljavaju njihove potrebe, ma da globalno postoje neka pravila i zakonitosti. Razlike su samo u intenzitetu, ali ne i u prirodi potreba kao takvih. Potrebe psiholo{ke prirode tako|e imaju bitno razli~ite intenzitete i oblike manifestovanja. Neko }e se opredeliti da svoje potrebe za samoauktuelizacijom podigne na rang koji druge ne dodiruje. Svako, dakle, ima neku svoju skalu preferencija i ispoljavanja potreba, a ova skala je za ekonomsku logiku interesantna po tome {to ona uti~e na intenizitet manifestovanja tranje. Sasvim konkretno, ona je zanimljiva zbog toga {to ona opredeljuje ~ovekovo pona{anje u procesu transformacije potreba u efektivnu tranju. Jo{ konkretnije, u procesu transformacije potreba u efektivnu ekonomsku tranju formira se psiholo{ki stav o ceni koju je spremno da plati ono lice koje je manifestovalo svoju tranju. Na ovoj ta~ci potrebe kona~no postaju ekonomska kategorija, ali kroz manifestaciju tranje. Intenzitet potrebe za odre|enim ekonomskim dobrom, odnosno robom, svakako je klju~na determinatna za odre|ivanje cene po kojoj }e se manifestovati tranja za njom. No, to nije dovoljno da bi se objasnila tranja. Neko moe imati ose}anje potrebe da popije ~a{u piva na letnjoj vru}ini, ali se moe sukobiti sa problemom nedostatka platene sposobnosti, pa }e morati da se zadovolji ~a{om vode ili kakvog jevtinijeg pi}a. Neko ima ose}aj potrebe da popije ~a{u piva, ali se nalazi u dru{tvu u kome dokazuju}i svoj status treba da popije viski, iako uop{te nije programiran za ovo pi}e. Su{tina je u tome da dve komponente, od kojih je jedna ekonomska, a to je koli~ina novca koju neko poseduje, a druga psiholo{ka, intenzitet potrebe opredeljuje pona{anje ~oveka kao ekonomskog subjekta u datoj situaciji. Na ovim premisama se zasniva elasti~nost tranje kao manifestacija pona{anja potro{a~a, odnosno kupca datih dobara. Kako se jedna te ista potreba moe zadovoljiti na beskrajno mnogo na~ina sa mnogo artikala, to zna~i da se elasti~nost tranje formira na taj na~in {to se sve te okolnosti integri{u u jednu kategoriju koja se kona~no pojavljuje u ekonomiji u obliku plateno sposobne tranje, koja nije ni{ta drugo do spremnost da se u datim okolnostima kupi odre|eno ekonomsko dobro u datom obimu i da se za njega plati odre|ena cena. Tranja se stoga javlja kao ekonomska manifestacija intenziteta potreba koja se sintetiziuje sa ekonomskim stanjem lica koje potrebe transfo156

rmi{e u tranju i alternativnim mogu}nostima koje mu stoje na raspolaganju. Pri tome se kao snana kategorija javlja broj artikala ili solucija koje moe imati na izboru ono lice koje svoje potrebe transformi{e u tranju. Na ovom mestu i u ovoj ta~ci, filozofski gledaju}i na ove pojmove i svoje argumente, svoju osnovu crpi teorija grani~ne korisnosti i sa njom grani~na cena koja iz nje proizilazi, kao kategorija koja je zaokupila savremenu ekonomsku nauku. Na ovom prostoru se nalazi i jedna karakteristi~na manifestacija transformacije potreba u efektivnu tranju koja se odnosi na apstinenciju od potro{nje, odnosno na {tednju. Kod {tednje su potrebe transformisane u motiv sticanja koji zapravo zna~i definisanje tranje, ali u jednom pasivnom ili odloenom smislu. Ovakva trasformacija potreba u neefekivnu tranju, odnosno u {tednju, ma zbog kojih motiva da je ona vo|ena, je izvor sticanja bogatstva. Ona je jedna od poluga stvaranja vi{ka vrednosti iz jednostavnog razloga {to celokupna novostvorena vrednost nije utro{ena ve} je zadrana za neku budu}u potro{nju, odnosno za stvaranje novih vrednosti. U aktivnom smislu ona se manifestovala kao tranja za investicionim dobrima koje }e se aktivirati kada se za to stvore uslovi ili pak odmah ako se {tednja neposredno usmerava ka investicionim dobrima. To je odgovor na pitanje na~ina sticanja kapitala u savremenom svetu, ali i od strane mnogih generacija pre nas. Sve dok su potrebe nezadovoljene one nisu ni ekonomska ni pravna ~injenica, a svoj status ekonomske ~injenice dobijaju u momentu kada se transformi{u u efektivnu tranju, a pravne kada se ta tranja realizuje, dakle u konkretnom prometnom poslu.

5.2. GRAMZIVOST I PATOLOGIJA STICANJA

Problematika sticanja u naj{irem smislu, predmet je mnogih literanih dela iz raznih oblasti sa izraenom tendencijom da se sticanje izvrgne ruglu, a ljudi koji su skloni sticanju tretiraju kao gramzivi, dakle kao ljudi bez emocija, a ~esto i bez morala. Mnogo je dela u svetskoj knjievosti koja su ovaj fenomen opisivala sa cinizmom i prezirom, upravo stoga {to je taj soj ljudi pra}en ose}anjem zavisti i pakosti, koja na ovoj planeti kao gorka odmazda, oduvek prati uspe{ne ljude. ^ak je i jedan siroma{ak kakav je bio Sokrat koji je osu|en na smrt zbog toga {to je pravdao bezboni{tvo i pogre{no vaspitavao mlade, bio rtva jednog takvog
157

ose}anja frustriranih ljudi oko sebe. U tom smislu vredno je pomenuti re~i Kaliona, jednog od njegovih sudija: "Pla{im se da za Sokrata nema spasa. Mnogo je onih koji se ose}aju glupi u odnosu na njega, a niko nije osvetoljubiviji od ~oveka koji shvati da manje vredi od drugog". Ako je siroti Sokrat izazvao zavist i gnev svojih sudija i bio osu|en na smrt tako ubedljivim brojem glasova svojih sudija, mogu li se o~ekivati simpatije za ljude koje u na{em okruenju smatramo uspe{nim i bogatim. Naalost, u mno{tvu prezira koji se nalaze u literarnim delima, ~esto se krije pakost neostvarenih i neuspe{nih, a jo{ ~e{}e nesposobnih ljudi. Skoro da nema literarnog dela koje sa simpatijama gleda na bogata{e, osim ako daju milosr|e koje je u krajnjoj liniji najve}a uvreda ljudskog duha. Nikada nisam ~uo lepe re~i o bogatim ljudima, a pogotovu ne o na~inu njihovog boga}enja. Karakter bogatih je te{ko shvatljiv, pa se i u tom svetlu valja zabaviti pojmom bogatstva, njegovim stvaranjem i sticanjem. Te{ko je, dakle, shvatiti ivotinju koja skuplja ono {to joj nikada ne}e trebati i {to ni ona ni generacije njenih potomaka, nikada ne}e upotrebiti. Te{ko je shvatiti smisao stvaranja bogatstava ljudi koji hrle za boga}enjem, koje se kre}e u granicama neshvatljivim za ljudski um. Sve to neodoljivo podse}a na pona{anje tigrova i vukova koji su u stanju da kolju i one ivotinje ~ije meso ne}e jesti. Oni dakle kolju iz nagona, a ne iz potrebe, {to, naprimer, ne ~ine lavovi, koji kolju samo ono {to treba da pojedu. Pona{anje po pravilima tigra ili vuka je zaista te{ko shvatiti, ali se ba{ zbog toga valja zabaviti ovim pitanjem. Oni koji sti~u ogromna bogatstva, ~esto gladuju ili ih uop{te ne tro{e, niti ih posve}uju svom uivanju i svom zadovoljstvu. Oni su o~igledno gramzivi, ali su u isti mah i altruisti najvi{eg ranga. Ako neko stekne milione dolara i ako ih kona~no investira u fabriku koja zapo{ljava hiljade ljudi, a da pri tome nema vremena ni da ru~a sa prijateljima, da li je to gramzivi egoista? Sa jedne strane on to jeste, a sa duge on svoje bogatstvo stavlja na raspolaganje drugim ljudima, pruaju}i im {ansu da sa njim stvaraju uslove za svoj ivot. On sebi na ovaj na~in tovari na le|a veliki teret brige oko poslovanja koje vodi i bogatstva koje ima i li{ava se zadovoljstva koje mu ivot i takvo bogatstvo moe dati. Pitanje je, dakle, da li ~ovek koji je spreman da se li{ava takvog zadovoljstva od ovog jedinog ivota, spada u egoisti~ne i gramzive ljude ili je okrenut dru{tvenoj koristi u {irem smislu? Kada se stvari postave u ove okvire i posmatraju u moralnoj dimenziji, svako ko rezultate svog rada stavlja na raspolaganje drugima i prua im
158

{ansu da i oni ostrvaruju uslove za sopstveni ivot, vi{e je o~ove~en od strasnih kriti~ara koji u boemskom ambijentu paradiraju svojim po{tenjem i siroma{tvom, tretiraju}i ga kao vrlinu. Imao sam prilike da posmatram pona{anje ~lanova komisija za ispitivanje porekla imovine, koji su bili te{ki pijanci, dok su saslu{avali razne siroma{ke koji su sagradili kakvu ku}icu. Li~no sam gledao kada su saslu{avali jednog starca koji je imao drvenu nogu, samo zbog toga {to je imao ku}u u jednom provincijskom gradu. Tuna je bila ta slika dok se jedan od ~lanova komisije hvalio da on ba{ ni{ta nema. Njemu zapravo ni{ta nije ni potrebno, jer su kafane po gradu njegov dom. Mnogo je i danas kafanske retorike "po{tenih" koji uz ~a{icu pri~aju o nepo{tenju onih koji su ne{to stekli ili sti~u. Iz tih razloga, pojam sticanja se mora posmatrati i u drugoj dimenziji, dakle ne samo kao sticanje ve} i kroz upotrebu ostvarene tekovine. Ljudi koji na racionalan na~in raspolau svojom tekovinom, ne mogu biti svrstani u kategoriju gramzivih, pa se tei{te ove kritike mora preneti sa terena sticanja na teren tro{enja ili raspolaganja tekovinom. U tom smislu valja ista}i da predmet dru{tvene kritike i osude treba da bude gramzivost u tro{enju, a ne gramzivost u sticanju. Ako neko tro{i ogromna bogatstva zadovoljavaju}i svoje niske strasti koje je Platon pripisivao donjim delovima tela, a psiholozi novijeg doba snobovskim nagonima i fantaziji, onda se moe govoriti o patologiji koja se pogre{no pripisuje ljudima koji svoju tekovinu u obliku u{te|evine daju bankama ili aktiviraju u svrhu kori{}enja za dru{tveno dobro. Literarna dela koja veli~aju boeme i razne pomodarske ludosti, a kritkuju ljude koji razvijaju svoj biznis i prihvataju neizvesnost i rizik koji ona donosi, okrenuta su protiv ~oveka u naj{irem smislu te re~i. Skoro da nema narodne pesme u na{oj knjievnosti u kojoj se bogatstvo ne izvrgava ruglu, a pijan~enje i lak ivot se tretira kao vrlina. Ne zna~i li to, da su mnoga literarna dela stvarana od frustriranih ljudi? Razume se, da se stvari ne mogu posmatrati samo na ovaj na~in. Odbrana bogatih ljudi je nepopularna upravo zbog toga {to je na~in sticanja mnogih bogatstava bio surov ili su ga tako doiveli ljudi koji su u tome u~estvovali ili posmatrali. I sam autor ovog dela imao je te{ko}e da shvati i objasni sebi pona{anje ljudi za koje je li~no znao kako su sticali svoja bogatstva, kada ih je kona~no video u vrlo monstruoznim ulogama. O~igledno je da u neprimerenom sticanju ~esto ima ne~eg {to u svom bi}u
159

nose tigrovi i vukovi, kod kojih je strast za klanjem neutoljiva, isto onako kao {to je kod ljudi strast za bogatstvom i vla{}u nezasita. Problem je, dakle, u na~inu sticanja i beskrupuloznosti koja se pri tome ~esto vidi na povr{ini, posebno u fazi prvobitne akumulacije kapitala. Ovakvo pona{anje u svetu koji okruuje svet bogatih i uspe{nih, kako bi Plutarh zaklju~io, ~ini: "Umerenu satisfakciju proisteklu iz zavisti". Problem se o~igledno nalazi u ~ovekovoj du{i, dakle, u onom delu njegovog bi}a koje je najtee shvatiti i razumeti. U sticanju vlasti ~ovek nema granice, pa je sklon da se uzdie do najve}ih visina koje mu donose teret i obaveze, a ~esto i rizik za opstanak u ivotu. Bore}i se za vlast, ~ovek se ubrzano blii svome kraju, a svako od nas je eli mnogo vi{e nego {to moemo da pomislimo. Bore}i se za sticanje, ~ovek je nezajaljiv do beskona~nih granica, a ponekad se pri tome njegovo bi}e izopa~i, pa sticanje postaje jedini njegov impuls i smisao ivota. Oni koji ga gledaju u toj ulozi vide u njemu samo okrutnost, a on sebe kao uspe{nog ~oveka, koji na taj na~in potvr|uje svoju li~nost i svoj zna~aj, dakle aktuelizuje sebe kao dru{tveno bi}e. Onog momenta kada se to bi}e poistoveti sa milijardama kapitala, njegova samoaktuelizacija se meri samo tim ar{inom. Ako se u podnaslovu ovog poglavlja nalazi re~ "patologija" valjalo bi se zabaviti i ovom dimenzijom tog ptitanja. Svi uspe{ni ljudi ovog sveta ve} samim uspehom ulaze u sferu patologije, bez obzira na to da li je taj uspeh postignut u umetnosti, nauci, ratovanjima, bogatstvu, sportu ili vlasti. Skoro da na ovoj planeti nema genijalnog ~oveka koji u ve}oj ili manjoj meri nije upao u stanje patologije, ali ni jedna vrsta uspeha nije tako ozlogla{ena kao stvaranje bogatstva, kao srebroljublje. Ali bez obzira na to, ve}ina ljudi ipak eli da poseduje bogatstvo, neko radi tro{enja, a drugi radi sopstvene vanosti. Sa pozicije racionalnog pragmatizma, oni koji to ~ine radi sopstvene vanosti daleko su dru{tveno korisniji od onih koji uzalud tra}e ono {to imaju i {to je za njih neko drugi stvorio. Po pravilu se u ovom slu~aju radi o raspiku}ama koji tro{e tu|u tekovinu ili o razo~aranim besposlenim rentijerima koji su izgubili smisao ivota. U obja{njenju ovog fenomena treba praviti su{tinsku razliku izme|u sticanja i patologije boga}enja. On ima svoju racionalnu i psiholo{ku dimenziju. Racionalna dimenzija se zasniva na stavu da se sti~e imovina koja }e sluiti sebi i drugima, pa se moe upotrebiti za op{tu korist. Takav oblik sticanja, koje se moe uklju~iti u podmirenje {irih dru{tvenih potreba na kraju se svodi na jednu dru{tveno opravdanu delatnost, pa se u ve}oj meri moe smatrati profesionalizmom nego patologijom, ma da je ona u
160

su{tini pokrenuta li~nim motivima samoaktuelizacije. Sticanje koje ima za cilj zadovoljenje snobovskih potreba, svakako spada u patolo{ke motive, kojima se u krajnjoj liniji dokazuje infantilnost li~nosti koja se upu{ta u ovu avanturu. Ona je uvek dokaz postojanja nejasne personalne identifikacije, pa je sama po sebi patolo{ka ili u boljem slu~aju infantilna i sra~unata da se skrene panja na sebe i svoje ekstravagantno, snobovsko ili neko drugo suludo pona{anje. Ponekad je ipak te{ko razgrani~iti ova dva pojma. Sticanje putem tezaurisanja novca (povla~enja novca iz opticaja i dranja u kakvoj slamarici) u psiholo{kom smislu je dokaz kompleksa li~nosti koja to ~ini. Ona se odri~e zadovoljstava koje daje potro{nja tako ste~enog bogatstva, ali i zadovoljstva koje prua njegovo tro{enje. Takvi motivi su sli~ni onim koje imaju ivotinje koje skupljaju hranu za zimu, ali je lageruju tamo gde je nikada ne}e na}i. U psiholo{kom smislu to ~ine frustrirana lica koja u dubini du{e nose ose}aj straha i anksioznosti, dakle ljudi ozbiljno upla{eni za svoju budu}nost. To su pesimisti koji sticanjem i umrtvljavanjem tekovine pokrivaju i sa tim nadome{}uju svoj strah i manifestuju svoju skrivenu nesposobnost, boje}i se za svoj ivot. Takvi slu~ajevi se susre}u u svim situacijama kada se ~ovek na|e u krizi i manifestuje kao krajnje asocijalna pojava. Na{ narod za ovu pojavu ima slikovitu ilustraciju u izreci: ^uvaj bele pare za crne dane. U tu svrhu valja iskoristiti nekoliko narednih ilustracija: Jedan na{ profesor, direktor jedne od banaka u Beogradu, nam je na predavanju ispri~ao kako je izgledao 6 april 1941. godine kada su Beogra|ani nagrnuli na {altere banaka da podignu svoju u{te|evinu, svakako upla{eni da im ona ne propadne i veruu}i da }e im biti od koristi u crnim danima koji su dolazili. Pritom niko nije rami{ljao da je tog dana taj novac ve} postao nevredan i da niko nije spreman da ga primi kao plateno sredstvo. Iracionalno se, dakle, postupa u nastupu panike kada do izraaja dolazi ljudska glupost, sli~na onoj kako se ljudi pona{aju kada se na|u u gomili.Tada se na povr{ini vide najgore ljudske odlike, a pre svih egoizam i sklonost ka profiterstvu u tu|em jadu. U vreme krize u Srbiji iz doba sankcija bila je nagla{ena nesta{ica deterdenata i pojedinih prehrambenih artikala, pa je to bio razlog da su mnogi ljudi pribegli stvaranju zaliha. Jedna ena je izdahnula, jer je u sobi imala nekoliko stotina kilograma deterdenata na koje je bila alergi~na.
161

I to je neko iracionalno stanje koje formira patolo{ko pona{anje, bez obzira na to da li je ono motivisano da se ~ovek sa~uva ili da zaradi na tu|oj bedi. U prvom slu~aju radi se o patologiji straha, a u drugoj o patologiji sticanja u ne~ove{tvu. Istraivanja koja je autor ovog dela neposredno vr{io pokazuju da se ovaj problem moe razviti i kod psihi~ki zdravih ljudi, ako su bili u poziciji da trpe glad i sli~ne te{ko}e u detinjstvu ili ranoj mladosti. Razume se, da kod zdravih osoba ovaj oblik patologije nikad ne dobije ekstremne dimenzije. Moe se, dakle, zaklju~iti da sticanje koje kona~no slui dru{tvenoj koristi, bez obzira na to {to i samo postaje sredstvo za novo sticanje, nije patolo{ko stanje i nije samo sebi svrha. Sticanje koje slui ostvarenju kakvog egoisti~kog cilja, posebno u uslovima kada je isklju~eno iz svih procesa stvaranja dru{tvenih koristi, po pravilu je patologija, ~ak i ako se vr{i iz straha od gladi. Ono se moe u moralnom smislu ublaiti kao patolo{ka pojava ako se ostvaruje od nekog ko nosi traumu gladovanja iz detinjstva. Ali i ta trauma je ve} neko patolo{ko stanje koje opseda datu li~nost.

5.3. PRAVO NA @IVOT U EKONOMSKOJ INTERPRETACIJI

Svi ljudi na ovom svetu imaju jedno, od prirode dato pravo, da u slobodi proive svoj vek. To zna~i da svako od njih ima pravo da se, bez prinuda i pritisaka od drugih, bori za svoju sre}u i za svoj opstanak, a to uvek podrazumeva i opstanak svoje vrste, odnosno, svog potomstva. U {irim interpretacijama, svako ima pravo da se izbori za svoj rod, svoju naciju, svoju veru i, u naj{irem smislu, za ljudski rod kao celinu. Ma koliko da ova ilustracija li~i na deklaraciju, ona po elementarnoj logici civlizacije, po onom {to ~oveka odvaja od drugih bi}a, mora da bude kona~an cilj opstanka ljudi na ovoj planeti. Svako druga~ije razmi{ljanje, a posebno delovanje, koje je naalost obeleilo istoriju civlizacije, samo potvr|uje ~ovekovu nesavr{enost i ~injenicu da su animalisti~ki nagoni jo{ uvek snano prisutni u njegovom bi}u. Sve dok ~ovek ne bude sposoban da se kao bi}e izbori za po{tovanje ovih principa, on nije dostigao kona~an evolutivni cilj. Sve donde, dok se pod pla{tom demokratije i borbe za ljudska prava, uni{tavaju drugi, neduni ljudi, kao pojedinci ili narodi, ~ovek, to gordo bi}e, nije potvrdio pravo da sebe tretira kao humano bi}e.

162

Pravo na ivot na ovoj planeti, po prirodnom poretku stvari, ostvaruje se samo na taj na~in {to ~ovek i svako drugo bi}e, uni{tava druga bi}a u svrhu sopstvenog opstanka. Egzistencija svakog ivog bi}a na ovom svetu, svodi se na uni{tavanje drugih, manjih, slabijih ili neprilago|enijih ili manje lukavih organizama. @ivot na ovom svetu svodi se na eksploataciju me{avine prirodnih resursa i ivih organizama. Zec }e za svoj opstanak koristiti kupus ili druge zeleni{e i semenje od tih biljaka, vuk }e pojesti zeca da bi ovog na kraju pojeli razni le{inari i njima sli~ni organizmi koji su poput crvi}a si}u{ni i nemo}ni. ^ovek za svoj opstanak koristi biljke, a to zna~i seme raznih biljaka, kao {to je p{enica, kukuruz, semenke suncokreta koje dobija iz biljnog sveta i razne ivotinje u zavisnosti od kulture, kao i vodene organizme koje koristi poput plodova mora. On ih prakti~no uni{tava koriste}i ih za svoju ishranu ili pak za rad. On uni{tava i njihove fosilne ostatke za energetske izvore, a u nekim slu~ajevima i za ishranu ili lekove. On, dakle, svoj opstanak bazira na uni{tavanju drugih bi}a, pa bi bilo nezamisliv njegov ivot kada ne bi uni{tavao biljni i ivotinski svet oko sebe. On se ipak razlikuje od drugog oblika ivota po tome {to svojim radom i ume}em omogu}ava ivot mnogim vrstama koje uni{tava. Tako naprimer, on gaji itarice, ~uva ih od korova, neguje kulturne rase i vrste ivotinja, obezbe|uju}i im opstanak, ali sve to ~ini isklju~ivo radi svojih potreba i radi sebe. On se njima bavi kao svakom drugom proizvodnjom, pripremaju}i ih za uni{tenje samo radi svog opstanka. Jedan moj kolega je nedavno odrao predavanje sa porukom da je ~ovek nehumano bi}e i kao dokaz svoje visoke moralnosti javno se hvalio kako on ne jede meso ivotinja, samo zbog toga {to smatra da je nehumano da se ivi na teret uni{tavanja drugih. Pitanje koje mu je autor ovih redova postavio na tome skupu bilo je provokativno, a glasilo je: "Dobro kolega, pa ~ime se ti zapravo hrani{?" Odgovor je bio: isklju~ivo itaricama i jajima. Dodatno pitanje je bilo: Da li ti zna{ da se iz jaja izleu pili}i, a da se iz itarica razvijaju biljke koje su tako|e ivi organizmi? Prisutni su ovaj razgovor propratili sa smehom, po{to im je samo to ostalo.

163

Uni{tavanje drugih organizama je prirodni poredak stvari i prirodno ustrojstvo ivota, pa se ono javlja kao tema o kojoj ne treba diskutovati. ^ovek u tom procesu ima samo jedan moralni alibi, a to je da svojim radom i briljivom negom drugih bi}a, daje sebi pravo da ubere ruu koja miri{e i dok miri{e i da je pokloni nekom ko mu je drag bez obzira na to {to }e time naru{iti lepotu boja u svojoj ba{ti. No, on je samo zbog toga i gajio rue. Da ih on nije gajio, one ne bi ni postojale ili bi ih uni{tio korov koji je biolo{ki ja~i od njih. Moralni alibi je dosta slab: "Gajim te da bih te pojeo". Suprotna teza je da }u ja umreti ako te ne pojedem. Ako te ja kao ja~i pojedem, organska evolucija je na dobitku, jer }e nestati neko ko je slabiji, a opsta}e neko ko je ja~i. Jadna je to uteha, ali druge o~igledno nema. Iz tih razloga nastavak ove rasprave bi se sveo na to da je ~itav ivot na ovoj planeti jedna tuna pri~a uni{tavanja bez po~etka i kraja. Ako je ona jedina realnost, nama koji imamo pretenzije da se bavimo naukom, ostaje da je shvatimo i protuma~imo, po{to nemamo sposobnost da stvari izmenimo. Priroda se za to ve} postarala kidanjem lanaca ishrane ako bi se dogodilo da se bilo {ta u njima poremeti. Priroda, dakle, svojim zakonima kanjava sve gre{ke koje remete njen poredak, te se njima u ovom radu nadalje ne treba baviti, osim u onoj meri u kojoj ~ovek mora da se bavi ekologijom i vo|enjem ekonomije na principima odrivog razvoja, koji se upravo odnosi na o~uvanje prirodnih resursa i prirodne ravnotee. Prema tome, pravo na ivot je zasnovano na pravu na uni{tavanje drugih u cilju svog opstanka. ^ak i najortodoksnije religiozne dogme, daju pravo ~oveku da uni{ti druga bi}a i njihova prava, ako je to uni{tavanje uslov njegovog opstanka. Kada se stvari svedu na ekonomsku ravan, ovo pravo se manifestuje kao pravo na uni{tavanje onih organizama ili delova prirode koji su ~oveku kao bi}u i ~oveku kao populaciji, potrebni radi opstanka. Problem je, me|utim, u tome {to ~ovek ~esto iza|e i iz tih okvira, pona{aju}i se kao tigar u stadu zebri ili vuk u stadu ovaca. On ponekad kolje ne da bi "jeo", ve} da bi "uni{tavao". Po kriterijumima "pravde boje" kako to kau teolozi ili "pravde ljudske", kako bismo to mi nazivali, uni{tavanje izvan okvira minimalnih uslova za opstanak izlazi iz okvira humanosti i civilizacijskih tekovina. No glavni problemi se ipak ne nalaze na tome terenu. Glavni problemi su na
164

terenu odnosa me|u ljudima, dakle odnosa unutar ljudske populacije. U ekonomskoj ideji oni se svode na intelektualnu dilemu po kojoj ni jedan organizam na svetu ne treba da uni{tava primerke svoje vrste, ili njihove potomke radi sopstvenog opstanka. Priroda se postarala da poredak organske evolucije podesi i obezbedi da svaka vrsta i oblik ivota nastoji da se sa~uva i da opstane upravo u granicama prirobnog poretka. ^ovek je i u tome izuzetak. On neguje odre|ene vrste biljaka koje naziva kulturnim, ivotinje koja naziva pripitomljenim, hrani ih i le~i pripremaju}i ih za sopstvene potrebe, ishranu ili kori{}enje njihove biolo{ke snage. On ~ak vr{i selekciju i proizvodnju novih rasa, genetski prilago|enih za visoku produktivnost. Neke vrste koko{aka su selekcijom proizvedene sa odlikama da ~ak ne mogu ni da hodaju. One su pretvorene u nepokretne laboratorije - za spremanje proteina korisnih za ~ovekovu upotrebu. Da bi se njihovo neukusno meso uop{te moglo jesti, proizvode se specijalni dodaci u obliku raznih senfova ili dopova koji neukusno meso ~ine ukusnim, pa se kroz takvu tehnologiju stvaraju uslovi za ~ovekovo prehranjivanje. ^ovek ulae rad, gaji odre|ene vrste biljaka i ivotinja i iz toga formira pravo da ih uni{ti, upravo stoga {to ih je i gajio za potrebe svog prehranjivanja. U nekim slu~ajevima, ~ovek zadovoljava neke svoje snobovske potrebe kao {to je slu~aj sa jahanjem konja ili ~ak sadisti~ke i patolo{ke potrebe kada su u pitanju razni ku}ni ljubimci. Gaje}i takozvane ku}ne ljubimce u neprirodnom okruenju, ~ovek ponekad zadovoljava svoje dekadentne i neprirodne potrebe, veruju}i da je to dokaz njegovog altruizma i njegove dobre prirode. Pitamo li se ponekad, da li je {aka ita koju dajemo kanarincima li{enih slobode ili ribama u akvarijumima, stvarni dokaz na{e dobrote i cena za njihovu oduzetu slobodu? Da li je konzerva koju dajemo psi}ima koji ive u oblakoderima, stvarna kompenzacija za slobodu koju smo im oduzeli i za ljubav koju smo uskratili svojoj deci prenose}i je na takozvane ljubimce koji nam umestro njih zadovoljavaju snobovske potrebe. No to su pitanja koja izlaze iz okvira ovakve analize. Ovakva pitanja bi trebalo da nas opomenu i skrenu panju da na{e pona{anje u savremenom industrijskom svetu sve vi{e dobija karakter dekadencije u odnosu na prirodne zakone. ^ovek kao bi}e, dao je sebi pravo da se prema drugim bi}ima pona{a po pravu ja~eg ili lukavijeg. On ~ini {to moe, a u tome se ~esto poistove}uje sa tigrom ili vukom kada upadne u tor ovaca. Li{avaju}i ivota druge organizme, on opstaje na isti na~in kao i sva druga bi}a, pa se bar u tome podvrgava zakonima prirode kojoj i sam pripada.
165

Problem ~ovekovog opstanka se kona~no svodi na odnose prema drugim ljudima, pa je jednako zna~ajno i pitanje odnosa ~oveka prema ~oveku. Ovo je vi{e socijolo{ki nego ekonomski problem, ali on ima i ekonomsku dimenziju. Re~ je o odnosima ljudi u procesu stvaranja novih dobara, kao i onih koji se formiraju u procesu prisvajanja alikvotnog dela dobara koja su ve} stvorena. U razvoju ekonomske misli ovaj problem je tretiran kao odnos u stvaranju i prisvajanju, pa se pri tom polazilo od ve} ilustrovane pravde da svako dobije srazmerni deo onog {to je stvorio. Pritom su se u literarnim delima iskristalisala dva dru{tvena odnosa od kojih je jedan "eksploatatorski", a drugi "neeksploatatorski". Prvi je baziran na eksploataciji ~oveka od ~oveka, a drugi je zasnovan na dru{tvenoj jednakosti. Eksploatacija pri tome podrazumeva da su jedni stvarali, a drugi prisvajali, a jednakost se tuma~i na dva na~ina: - Prvi: da je svako dobio deo srazmeran svom udelu ili doprinosu stvaranju tih dobara. - Drugi: da je svako dobio onoliko koliko mu je potrebo za zadovljenje svojih potreba. Pritom su se u literarnim delima jasno oblikovali eksploatatorski sistemi u obliku robovlasni{tva, feudalizma i kapitalizma i dva sistema jednakosti i to prvobitna zajednica i socijalizam. Ispostavilo se, me|utim, da su to bile samo ideolo{ke podele koje naravno nisu bile samo intelektualna konstrukcija. Eksploatacija je postojala u svim dru{tvenim odnosima, ali se manifestovala na razli~ite na~ine. U svim socijalisti~kim zemljama ekonomska pravda je postojala samo kao parola i to izklju~ivo u prvih nekoliko godina dok se nisu iskristalisale dru{tvene elite i dok one nisu dobile {ansu da ispolje svoje egoistI~ne interese. Kako je vreme teklo, ideologija se menjala od po~etne ideje o jednakim stomacima, koja je, iako bazirana na komutativnoj pravdi, ustupala mesto onoj drugoj, da se novostvorena dobra dele na principu distributivne pravde. Ubrzo se pokazalo da je ovaj sistem, koji je baziran na najboljoj mogu}oj ideolo{koj platformi, u realnosti nemogu}. On je protivprirodan. Sposobni ljudi su ubrzo shvatali da nisu motivisani, a dru{tvo koje sposobne baci na sporedan kolosek upada u retrogradne procese. Kada najgori preuzmu stvar u svoje ruke, a najbolji lee po zatvorima, dru{tvo po~inje da miri{e na trule. Jednostavno, ~ovek nije spreman da bude altruista i niko na ovom svetu nije spreman da bude ve}i altruista nego egoista. Jedino {to ~ovek dosledno prati to je njegov interes. Mi ne raspravljamo da

166

li je to dobro ili ne i da li je ~ovek koji sledi svoje interese i stavlja ih iznad svega drugog, o~ove~en, i koliko je dobar, ve} da li je to istina. Posmatrao sam jednog poznatog ratnog heroja, na ~ijim podvizima smo se vaspitavali, kako se pona{ao kada je trebalo da svog sina nesposobnjakovi}a i probisveta, upi{e na fakultet za koji nije ispunjavao uslove. Tada mi je ve} bilo jasno da je ideja o klasnoj jednakosti deplasirana. On je kao i svi drugi ljudi sledio svoje interese, a njegov interes je bio da se njegov sin upi{e na taj fakultet, {to se naravno i dogodilo. Nadalje bi svako opisivanje tokova doga|aja bilo puka tautologija. Ideja socijalizma je hranila generaciju autora ovog teksta, a on joj svim bi}em pripada kao selja~ko dete koje je okusilo sve nevolje socijalne degradacije. Ako ve} postoji neka ideja kojoj je ova generacija mogla pokloniti svoju mladost, to je bila ideja socijalizma kao najhumanijeg dru{tva. Svi mladi revolucionarni duhovi se hrane njom kao najvi{em vredno{}u, pa se ona javlja kao najprirodniji i najvredniji oblik dru{tvene organizacije. Sa mentalnim sazrevanjem i produbljavanjem znanja, kona~no se do{lo do saznanja da je to bila najlep{a zabluda koja nam je odnela mladost, kao zabluda koju i danas doivljavamo kao prvu ljubav. Pravo na ivot u svojoj ekonomskoj interpretaciji je stvarno pravo, ali ono ima i drugu stranu. Pravo na ivot je skop~ano sa radnim angaovanjem, sa aktivno{}u u stvaranju novih vrednosti. Na ovom mestu se {iri lepeza dokazivanja ovog prava. Ono se postavlja u obliku pitanja: Da li ba{ svaki ~ovek na ovom svetu mora da bude radno angaovan i da ostvari sredstva za sopstveni opstanak? Tu se ve} inkorporira socijalni element ljudske solidarnosti da se pomogne onim ~lanovima zajednice koji nisu sposobni za rad iz bilo kog razloga. No poenta nije u tome. Ovde se inkorporira i pojam naslednog prava. Ako je neko kao jedinka bio sposoban da stvori tri, ~etiri ili sto puta vi{e dobara nego {to mu je potrebno, to zna~i da je on ostvario pravo da tu tekovinu prenese na svoje potomke, odnosno naslednike. Tu se ve} negira osnovna obaveza svakog da stvori ono {to mu je potrebno. ^esto iza velikih ljudi dolaze mali potomci, nesposobni da ponove njihove stvarala~ke podvige. Takvi mogu da ive na tekovinama njihovih predaka. To je ve} podloga da postoji jedan sloj dru{tva koji ne mora da radi, jer je neko "odradio" i deo njihove obaveze.
167

Kada se ova teza pro{iri i pretpostavi da se tekovine predaka javljaju kao stvarala~ki aktivan kapital u sada{njosti, tada se problem jo{ vi{e komplikuje, pa se pravo na preivljavanje, svodi na uklju~ivanje svih radnih i kapitalnih resursa u stvaranje novih vrednosti. Iz toga rezultiraju sva prava na preivljavanje u ekonomskom smislu i u tom procesu se ona potvr|uju.

5.4. OSNOVNI SMISAO EKONOMIJE

Mnogi udbenici ekonomije, kao uvodnu misao, koriste stav po kome: Da bi ~ovek iveo on mora da radi i da stvara dobra koja su mu neophodna za ivot. Ma koliko da ova misao za dana{nje generacije izgleda arhai~no, ona je istinita i ~ini dobar uvod u ekonomsko mi{ljenje, posebno za po~etnika, ali je u isto vreme i zanimljiva filozofska osnova. ^ak i predmeti koje nalazimo u prirodi u obliku u kome se mogu upotrebiti za neposredno zadovoljenje ~ovekovih potreba, zahtevaju neki rad i neku umnu i radno energetsku aktivnosti. Tako, naprimer, ako neko eli da jede {umske jagode ili pe~urke, on mora da se pomiri sa ~injenicom da one ne uspevaju pod njegovim prozorom ili na dohvat njegove ruke, te mora uloiti trud da ih prona|e i da do|e do njih. Kada su u pitanju pe~urke mora jo{ i da ih prepozna kako ne bi bilo te{ko}a sa trovanjem. Ako eli da ulovi zeca ili da upeca ribu, on mora da se postara da ih ulovi ili upeca i da obavi ~itav niz radnji neophodnih da zadovolje njegov apetit. Ni{ta se na ovom svetu ne moe dobiti, a da se ne{to ne uloi za njegovo pribavljanje ili prisvajanje. Ako neko ho}e da se bavi nelegalnim i kriminalnim delima, on mora da preuzme rizik koji taj posao nosi i da uloi ogroman trud koji i taj "zanat" zahteva. Problem je, me|utim, u tome {to priroda nije ba{ tako dareljiva da ~oveku pru`i sve {to mu treba u obliku u kome on treba da koristi ta dobra. Mnoga od njih se moraju preoblikovati i prera|ivati da bi se prilagodila ~ovekovim potrebama, a to zna~i da ih on mora preraditi ili doraditi, a u nekim slu~ajevima i samo transportovati do mesta potro{nje. ^ovek, dakle, mora delovati na predmete koji se nalaze u prirodi da bi ih prilagodio svojim potrebama. To delovanje je, kako je istaknuto, ponekad obi~no transportovanje, naprimer kod uglja za grejanje, nekad se~enje drva. Nekad je to hemijska ili mehani~ka obrada, a vrlo ~esto i transportovanje, jer svaki predmet treba doneti u ~ovekovo okruenje. ^esto je potrebno da se u tom procesu upotrebi veliki broj radnih i tehnolo{kih operacija koje ponekad traju vrlo dugo i trae naporan rad.
168

Pitanje je sada: Koliko rada ~ovek treba da uloi da bi zadovoljio svoje potrebe? U na{em narodu postoji jedna lepa uzreka sa zna~enjem: "Koliko para, toliko muzike". Ko ho}e mnogo muzike, treba da uloi mnogo para, a to zna~i da zadovoljenje potreba u ve}em obimu zahteva ve}i rad ili odricanje. Razume se, da onaj ko se zadovoljava sa malo ili je suvi{e neradan, ne mora premnogo da radi. Ukoliko je priroda izda{nija, isti rezultati }e se ostvariti sa manje rada, priblino onako kako je ovaj stav iznesen u delu u kome se razmatra pona{anje Robinzon Krusoa na pustom ostrvu, negde na Ekvatoru ili pak na Antarktiku. Kao {to put od 7.000 milja po~inje prvim korakom, tako i svaka proizvodnja i svako stvaranje u svrhu zadovoljenja ~ovekovih potreba, ima svoj prvi korak. On se uvek odnosi na preuzimanje sredstava u nekom obliku od prirode. Ni{ta, dakle, ne moe da nastane, a da prvi impuls nije nastao u prirodnom okruenju. Zemlja u naj{irem smislu, gde spadaju voda i vazduh, polazi{te su svake ekonomske aktivnosti. Prvo, dakle, moramo da na~nemo majku prirodu i da naru{imo njenu ravnoteu, da bismo uop{e mogli ne{to da stvorimo. Prvi korak svakog stvarala{tva, osim intelektualnog, po~inje od naru{avanja prirodne ravnotee, dakle oduzimanja ne~eg od nje ili iz nje. Ako ho}emo riblju ~orbu moramo da upecamo ribu, ako ho}emo zlatan prsten moramo prona}i zlato i u nizu prera|iva~kih aktivnosti dovesti ga u stanje da se kao nakit stavi na na{e telo. Kada je neki predmet preuzet iz prirode, on se podvrgava daljim procesima prera|ivanja i preoblikovanja da bi se kona~no dobio onaj oblik u kome ga koristimo, odnosno u kojem treba da poslui zadovoljenju ~ovekovih potreba. Svaki naredni korak u tom lancu prilago|avanja, odnosno tehnolo{ke obrade, skop~an je sa uni{tavanjem sredstava u obliku u kome ih preuzimamo i iz njih stvaramo nove oblike. Svako stvaranje na ovom svetu skop~ano je sa uni{tavanjem ne~eg {to je ve} postojalo ili {to ve} postoji. Nikakvo stvaranje ne moe da nastane, a da se sa njim ne uni{tava ne{to {to je ve} postojalo, odnosno {to postoji. Da bi napravio sto, stolar mora da uni{ti daske koje je neko pre njega stvorio uni{tavaju}i drva. Da bi se napravila cipela mora se uni{titi koa, |on i niz raznih pomo}nih materijala od kojih je ona napravljena. Da bi se napravio automobil mora se ekonomski uni{titi ~itav niz delova i sklopova od kojih se on sastoji. Smisao svega je da se ~ovek u tim procesima pona{a racionalno, {to zna~i da uni{tava one oblike koji mu nisu porebni ili su mu manje potrebni,
169

da bi dobio one koje zadovoljavaju njegove potrebe. ^esto }e se ~ovek opredeliti da uni{ti i ne{to {to mu je potrebno, ali sa ciljem da dobije ne{to {to za njega ima ve}u vrednost. Pojednostavljeno re~eno, on treba da dobije ono {to je za njega vrednije ili mu vi{e zna~i. On uvek u prvi plan isti~e svoje ciljeve kojima prilago|ava sve svoje ekonomske aktivnosti. U tom procesu on uzima proizvode koji ~ine tu| rad i njima dodaje svoj rad da bi dobio eljeni proizvod, odnosno ekonomsko dobro. Sa aspekta ekonomskih vrednosti, on uni{tava ne{to {to je za drugog imalo vrednost, a to zna~i da uni{tava rad drugih da bi na tim temeljima, kao kada zida zgradu, njemu pridodao svoj rad i dobio eljenu vrednost. Taj proces uni{tavanja u ekonomiji je poznat pod nazivom "preneta vrednost" koja nestaje u ekonomskim procesima. Nove vrednosti se dobijaju na taj na~in {to se kombinuju pridoda, teku}i rad i rad nekog drugog koji je uni{ten u tom procesu, ba{ u obliku prenete vrednosti. Ta novostvorena vrednost je, stoga, ekonomski ekvivalent za ono {to se doga|a u sada{njosti, dakle u konkretnom ekonomskom procesu. Kada se iz prenete vrednosti, koja je uvek nastala u blioj ili daljoj pro{losti i novostvorene vrednosti dobije kona~an produkt, tada se dobija ukupna vrednost proizvodnje, koju ekonomisti nazivaju "bruto produkt". Prema tome, zbir celokupne vrednosti nastale u jednoj nacionalnoj ekonomiji ~ini bruto proizvod. On ima svoj naturalni izraz koji nije ni{ta drugo do masa celokupne proizvodnje ostvarene u jednoj ekonomskoj zajednici u datom vremenu. On je, kao {to je nagla{eno, sastavljen iz prenete vrednosti, koja je rezultat rada drugih i novostvorene vrednosti, koja je rezultat teku}eg rada u periodu za koji se bruto produkt utvr|uje, odnosno u konkretnom ekonomskom procesu. Razume se, da dru{tveni proizvod i sve ove kategoriije, osim naturalng, imaju i vrednosni izraz koji se meri i izraava u monetarnim jedinicama. U ovom kontekstu valja objasniti i pojmove kao {to su: prirodno i dru{tveno bogatstvo. U ovom slu~aju radi se o vrednovanju svih resursa koji postoje u odre|enoj ekonomskoj zajednici kao dar prirode i onih koji su produkt ljudske aktivnosti svih generacija. Kriterijumi merenja su isti, a razlike su samo u tome {to se u prvom slu~aju vrednuje ono {to nije plod ljudskog rada, a u drugom ono {to je ~ovek stvorio, a nije uni{tio. To su ona dobra koja postoje i koja imaju vrednost, dakle dobra koja slue ili mogu sluiti ~oveku. Kona~na svha svega {to se stvara na ovom svetu je da bude uni{teno i kako je to ve} istaknuto u ovom radu, da bude vra}eno prirodi, ali u obliku u kojem ga nismo preuzeli od nje. Izgoreli ugalj ili naftu vrati}emo
170

prirodi u obliku otpadnog gasa, iskori{}ene metale u obliku otpada, a neke hemikalije u obliku raznih otrova. Sve {to uzimamo od prirode uzimamo u sirovom stanju, a {to vratimo ono je degradirano i ve} upropa{}eno. Jadna priroda. Ona je duna da primi taj silni otpad na{ih aktivnosti i da ga svojim zakonima samoregulacije vrati u neko normalno-prirodno stanje. Zaga|ene vode se rasta~u i otrovi neutrali{u, pa se sve vra}a u ono stanje u kome je bilo. Problem je samo u tome, {to ~ovek svojim nekontrolisanim pona{anjem, ~esto stvara ve}e te{ko}e prirodi time {to joj daje mnogo vi{e otpada od onog koji ona, zakonima svoje regeneracije i apsorpcije, moe da preradi. ^ovek koji vr{i nasilje nad prirodom time upropa{}uje svoje okruenje, a sa njim i sopstveni opstanak na ovoj planeti. Upravo u tome se krije jedna od velikih tajni opstanka i razvoja logike odrivog razvoja, {to zna~i da prirodu treba o~uvati u prirodnom stanju. Ako smo ve} remetili njenu ravnoteu, dunost nam je da je vratimo u prvobitno stanje. Prokletstvo profita je o~igledno najve}a zamka za uni{tenje ~oveka kao vrste, tog bi}a koje provodi vek u elji da se obogati po cenu sopstvenog uni{tenja. Profit je dakle najve}a {ansa i najve}e zlo za opstanak ljudske vrste. Kada se stvari postave na ovaj na~in, u svakoj zemlji se kona~no bilansiraju dva fenomena. Prvi je utro{en ljudski rad. Drugi, dobijene ekonomske vrednosti, odnosno koristi. Kada se ove dve vrednosti uporede dobija se pokazatelj koji potvr|uje kolika je radna efikasnost, odnosno produktivnost. Stoga se smisao ~ovekovog ekonomskog odnosa prema sebi i prirodi, odnosi na to da se sa {to manje rada dobije {to vi{e efekata, odnosno zadovoljstava. To zna~i da treba da njegov rad bude {to efikasniji. U tome mu mnogo pomau sredstva koja koristi, koja u {irem smislu pove}avaju njegovu proizvodnu sposobnost. Kao umno bi}e, on }e svoj rad u~initi efikasnim upravo na taj na~in {to }e koristiti {to bolja sredstva. Prema tome, na jednoj strani stoji ~ovek sa ~iniocima koje koristi kao rezultate svoje mudrosti i snage, a na drugoj priroda onakva kakva je. Ukoliko je priroda izda{nija, njegova radna efikasnost }e biti ve}a, pa je ona u ostalim jednakim okolnostima, zna~ajno zavisna od izda{nosti prirode. U ekonomiji se, kona~no, susre}u ~ovek sa svim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i priroda sa resursima koji ~ine dar prirode ili bogova. U toj simbiozi stvaraju se nove ekonomske vrednosti. ^ovek
171

svojom aktivno{}u ne stvara ni{ta novo u supstancijalnom smislu. On samo menja oblik i sastav resursa koje koristi, vra}aju}i ih na kraju prirodi u obliku u kojem je sposoban da ih vrati. Izvan toga nema ekonomije, niti pak bilo kakvog stvaranja koje slui za zadovoljenje ~ovekovih potreba. Sve {to se na ovom svetu uzima od prirode, kona~no se zajedno za ~ovekim bi}em, njoj i vra}a. To su neki op{ti zakoni filozofije ekonomije. Kao ekonomsko bi}e, ~ovek stvara ekonomske vrednosti i koristi za sebe neposredno. To su slu~ajevi kada se priprema obrok za sebe ili svoju porodicu, kada se {trikaju ~arape, kada se tka sukno za odelo, kada se {ije ko{ulja za sebe, kada se ubiraju plodovi za sopstvenu prehranu ili se zida ku}a za preivljavanje. Svaki oblik stvaranja za sebe u ekonomskoj teoriji naziva se naturalnom proizvodnjom, a to je po uobi~ajenim definicijama, svako stvaranje koje }e se potro{iti za sebe i koje se ne}e pojaviti na tri{tu. Suvi{ak proizvoda koje neko ostvari svojim radom u ekonomskoj literaturi se naziva robom, a ~in njene realizacije, dakle, prodaje, tri{nom operacijom. Sam ~in razmene neke robe za drugu, bilo posredno ili neposredno, ~ini trgovinu, odnosno u pravnom smislu trgova~ku radnju. U {irem ekonomskom zna~enju ovaj ~in se jo{ naziva i razmenom. U razmeni se polazi od logike da se uvek razmenjuje jednako za jednako. Iz toga se izvodi logi~ki postulat po kome se isklju~uje mogu}nost da se u razmeni, dakle u trgova~kom poslu, moe ostvariti bilo kakav vi{ak vrednosti odnosno, bilo {ta novo. Iz daljeg razvijanja logike da trgovina ne stvara vi{ak vrednosti, a prisvaja profit, moe se izvesti zaklju~ak, koji su marksisti~ki autori nedvosmisleno izveli. Po njima je svaka trgovina neka vrsta prisvajanja, ne~eg {to u njoj nije stvoreno, a to bi se u vulgarizaciji ovog termina moglo nazvati plja~kom. Ovakav pristup ekonomskoj nauci predstavlja vulgarizaciju i ideologizaciju koja izlazi iz okvira zdravog ljudskog razuma, iako je njeni tvorci plasiraju kao krajnje prihvatljivu, upravo sa logi~kog aspekta. Kona~an smisao ekononije se, po tom sistemu logi~kog mi{ljenja, svodi na to da se nove vrednosti stvaraju uni{tavanjem starih, a da svako stvaranje u krajnjoj liniji svoj cilj nalazi u uni{tavanju, odnosno u zadovoljenju odre|ene ~ovekove potrebe. Filozofi su skloni da u tvorevinama ljudskog uma vide izuzetak, dakle, kreaciju koja ne nalazi svoju svrhu u potro{nji i zadovoljenju neke od ~ovekovih potreba. Ovo pitanje se moe razlagati na mnogo na~ina, po~ev od toga da stvaralac nau~nog, filozofskog ili umetni~kog dela svoju kreaciju ne doivljava kao potro{nu robu, ali je tako doivljavaju oni koji je kupuju ili koriste.
172

Uostalom, i dobar stolar svoje delo ne doivljava kao stvaranje klupe za nekog, ali se i njegov rad, kao i rad vajara svodi na to da se zadovolji ne~ija elja ili ukus. Razume se, da se stvaranje istinskog umetnika ne moe poistovetiti sa stolarevim radom, jer on stvara po svojoj elji, a stvaraoci potro{nih dobara po elji onih koji }e ih tro{iti. U ovakvoj interpretaciji ne bismo se sloili sa stavom da ~ovek uvek stvara po svojoj elji i svom ukusu. On u stvarala{tvo unosi svoj duh, svoj stil i svoj ukus, ali svako ko stvara ne{to za druge mora voditi ra~una o tome {ta }e o tome misliti oni kojima je stvarala{tvo namenjeno. Podela, na stvaranje za sebe i stvaranje za druge, je zanimljiva, ali se sa njom ne iscrpljuje smisao stvarala{tva u celini. Oni koji otkrivaju nau~ne zakone su, tako|e, stvaraoci, ali oni ne stvaraju ni za sebe, ni za druge, ve} tragaju za istinom koja ne pripada nikome. Istina pripada ljudskom znanju i ona predstavlja vrhunac onog {to ~ovek uop{te stvara. Istina se ne marketinguje, ali bi mogla biti predmet marketinga i u savremenom svetu ona sve vi{e postaje upravo to. Samo u istraivanju istine ~ovek ima neutralnu poziciju, jer time ne zadovoljava ni svoj stil i ukus, ni svoje, a ni tu|e elje i potrebe. Tu on zadovoljava samo jedan ivotni princip, a to je istina, koja ne slui ni~emu, osim samoj sebi. Ako istina ima svrhu da poslui nekome ili ne~emu, ona postaje potro{na roba, pa se ve} podvrgava drugim pravilima, ma koliko da je istinita.

5.5. EKONOMSKA VREDNOST KAO FILOZOFSKI POJAM

Pojam vrednosti u svim kategorijalnim sistemima se izraava kao kvantum koji ima jasno preciziranu meru. Tamo gde nema mere nema ni kvantuma vrednosti, pa se ne moe ni govoriti o vrednosnim sistemima. Temperaturna vrednost u fizici meri se u termi~kim kategorijama, visine ili dubine u duinskim relacijama, radijacija u svojim vrednostima, pa se u tom smislu postavlja pitanje: ^ime se mere ekonomske vrednosti? Potro{a~ }e na to dati odgovor da je to broj monetarnih (nov~anih) jedinica koje se daju za dato ekonomsko dobro. Samo na taj na~in on moe da valorizuje vrednost onog {to kupi. Onaj ko to ekonomsko dobro stvara, meri}e ga koli~inom odricanja koje nastaje za njegovo stvaranje. Onaj ko ga tro{i izrazi}e ga zadovoljstvom koje mu to tro{enje donosi. Upravo u tim relacijama se vrti ekonomska misao ve} vi{e od 25 vekova.

173

U definisanju ovog pojma Adam Smit u delu "Bogatstvo naroda", knjiga 1, strana 78 ukazuje na to da: Treba primetiti da re~ "vrednost" ima dva razli~ita zna~enja, pa nekad izraava korisnost neke odre|ene stvari, a nekad mo} koju posedovanje te stvari prua za kupovinu drugih dobara. Prvo se moe nazvati upotrebnom vredno{}u, a drugo prometnom vredno{}u. Ekonomski teoreti~ari rado koriste primer paradoksa vrednosti po kome dobra koja imaju najve}u upotrebnu vrednost, pa i takva bez kojih bi ivot bio nezamisliv (kao naprimer vazduh), nemaju nikakvu vrednost. Dijamanti nemaju skoro nikakvu upotrebnu vrednost. Njihova vrednost je nezna~ajna za ~ovekov opstanak, ali imaju ogromnu vrednost kada se ona izraava cenama po kojima se prodaju. Vrednost kao ekonomska kategorija je upravo onaj pojam oko koga se vrti ekonomska misao ve} dugi niz godina, bez sposobnosti da iza|e iz ovog za~aranog kruga. Ekonomski teoreti~ari su se zabarikadirali i razvrstali u dva fronta ne shvataju}i samo jednu mudrost, da vode raspravu o problemu koji uop{te ne postoji. Problem vrednosti je postao predmet polemike i mnoge ekonomske teoreti~are zaslepio svojom impresivno{}u, pa ih je u~inio nesposobnim da shvate da se bave nepostoje}im problemom ili kako bi stari Latini rekli, da ponekad "peru magarcu glavu". Vrednost posmatrana kao pojam ili kategorija koja nastaje ili se ra|a, ima svoju sadrinu, koja se izraava koli~inom napora ili odricanja da se ona stvori. Pojednostavljeno re~eno, vrednost nije ni{ta drugo do koli~ina rada koja je potrebna da se dato dobro stvori. Svako od nas meri dobro koje stvara ar{inom svoje mere, kvantumom rada koji }e uloiti da nastane to ekonomsko dobro. Pri tom se moraju imati u vidu dve zna~ajne ~injenice koje u biti determini{u ovaj pojam u fazi nastanka ili ra|anja. Prva, da je predmet merenja, odnosno vrednovanja, uvek dobro koje se stvara za sebe ili za druge kada ono ima karakter robe. Druga, svako od nas, proizvode}i odre|eno ekonomsko dobro, u ovaj proces unosi svoju sposobnost i svoju ume{nost, svoje navike i svoje motive, pa se u kvantumu svaka vrednost u nastajanju i izraava kao konkretna realnost, a to zna~i da je ona u svakom slu~aju veli~ina koja se subjektivno vrednuje. Kada se stvari postave i objasne na ovaj na~in, umesto razja{njenja, napravljena je jo{ ve}a konfuzija. Do{lo se do zaklju~ka da jedno te isto
174

ekonomsko dobro stvoreno u datom vremenu i datom prostoru, ima beskrajno veliki broj razli~itih subjektivnih vrednosti. Ekonomska nauka je nemo}na da izmeri ne{to, {to se meri sa beskrajno mnogo mera. Ako se pri tom doda veliki broj varijacija u kvalitetu, veli~ini, dezenu ili drugim svojstvima datog dobra, odnosno robe, tada se ova nemo} ekonomske nauke dovodi do apsurda. Uostalom i kod drugih nauka se nailazi na ovakve stavove kada je u pitanju kvalitativno i kvantitativno izraavanje vrednosnih sudova. Veliku pomo} u tome prua statisti~ka metodologija koja ekonomistima daje {ansu da ovaj pojam iz konkretizacije, putem uprose~avanja digne do nivoa apstrakcije. Stvari, dakle, vrede onoliko koliko je rada potrebno da se one stvore. Tako je premo{}en jedan zna~ajan problem da se apstrakcijom razre{i pitanje kvantifikacije ekonomske vrednosti dobara stvorenih od niza razli~itih individualnih stvaralaca. Problem je u tome {to je ovo pitanje daleko kompleksnije, po{to ima jo{ jednu dimenziju, pa je potrebno da se stvari svedu na dvostruku apstrakciju. Ako smo istakli tvrdnju da je za nastanak datog dobra potreban jedan sat rada, mi smo odredili vremensku dimenziju, pa jasno znamo da je ta mera u apstrakciji precizna. Jedno pitanje u ovoj apstrakciji ostalo je bez valjanog odgovora. Re~ je o tome da pojam "RAD" nije definisan. Pitanje tada glasi: Koji rad imamo u vidu kada isti~emo ovu tvrdnju? Konkretan ogovor na ovo pitanje je prvi ponudio Karl Marks, razvijaju}i teoriju po kojoj se svi radovi svode na prost rad, pa se sloen rad javlja kao umnoen ili multiplikovan prost rad. Odatle su kola krenula niz stranu. Karl Marks se genijalno izvukao iz zamke koju je sam sebi postavio, ali su njegovi sledbenici, uglavnom nesposobni da ga interpretiraju u stvarala~kom smislu, zastupali ovu teoriju, prihvataju}i njeno mehanisti~ko tuma~enje putem dvostruke apstrakcije. Trebalo je mnogo umnih glava da se ova teorija shvati da bi se dostigao nivo marksovog uop{tavanja, kao i da se dosegne njegova sposobnost da se jednostavne stvari zakomplikuju do misti~nosti. Marksov genije je sledbenicima ostavio kosku za glodanje, a oni su se zadovoljili da se oko nje gloe vi{e od jednog veka. Sam Marks je uvideo nedostatak svoje teorije, a ipak sklon alkoholizmu u zadnjim godinama svog ivota, u trenutku kada je bio sposoban da zapi{e jo{ po koji red, saop{tio je da:

175

Onog dana kada na svetsku scenu stupi mehani~ka ma{ina sposobna da supstituira ljudski rad u ve}em obimu, teorija vrednosti koju sam razvio nema nikakvu nau~nu vrednost . Valja imati u vidu da on nikada nije video sijalicu, niti pak motor sa unutra{njim sagorevanjem, te da je njegova teorija nastala u doba parnog mlina kao poslednjeg izuma ljudskog duha. Bilo bi zanimljivo kako bi on obrazloio ovaj proces da je svoju teoriju stvarao u doba samoprogramiranih digitalnih ma{ina i robota. Dosledni marksisti bi morali da imaju vi{e kreativnosti, pa da ovog genija smeste u drugo vreme i da u tom vremenu i u tim okolnostima dalje razvijaju njegovu misao. Razvijanjem njegove misli van okvira u kojima su one nastajale, marksisti su u~inili veliku nepravdu Karlu Marksu i klasicima teorije radne vrednosti, gde se visoko mesto daje Davidu Rikardu kao stvarnom tvorcu ove teorije, ali i Adamu Smitu koji je dao veliki doprinos njenom oformljenju. Karl Marks je imao intelektualni potencijal da razvije Rikardovu teoriju, ali marksisti nisu bili dorasli da u svom vremenu razviju njegovu misao, pa su je umesto toga osakatili i u vremenu kada nastaje ovo delo, izvrgli istinskom ruglu. Sve njih je zadovoljila njegova apstracija po kojoj se prost rad javlja kao mera vrednosti rada u naj{irem smislu. Oni nisu bili sposobni da shvate da upravo ovaj pojam treba dalje razja{njavati i razvijati, samo stoga {to su ga prihvatali kao mehani~ku realnost. Oni nisu bili sposobni da stvari dignu na nivo filozofskog uop{tavanja i da prodru u matemati~ku su{tinu ovog pojma. Da bi iza{li iz ovog kruga, sledbenici Karla Marksa su sa terena nauke i filozofije, skrenuli na teren ideologije, pa su kao tre}i ~lan ove jedna~ine izvukli jedino mogu} zaklju~ak, da se upravo na ovom mestu nalazi eksploatacija radni~ke klase, kao jedinog stvaraoca novih vrednosti. Tu je kona~no po~eo sumrak marksizma, pa se danas i samo pominjanje ovog imena tretira kao avetinjski duh nad civilizacijom. Ni{ta se tunije ne moe dogoditi do kada deca sahrane ivog svoga oca i kada zbog toga okrivljuju druge. Sledbenici Marksa su skretanjem jedne razumne misli u sferu ideologije, kona~no sahranli svog idejnog oca. Na njihovu nesre}u i on im je za to dao ozbiljne povode. I sam je svoju nau~nu misao ideologizirao, kao niko u istoriji pre njega. Kada se iz marksisti~ke analize istrgne onaj deo koji je nauku i filozofiju uvukao u ideologiju, pred nama se nalazi nau~ni autoritet Karla Marksa koji je dostojan po{tovanja. Ali i to je neka ljudska sudbina. Niko nije toliko savr{en da bar u ne~emu ne oskrnavi svoje delo. ^injenica da se on odrekao nekih svojih stavova ignorisana je i od njegovih sledbenika, pripisivana njegovoj sklonosti alkoholu, pa su je
176

stavljali pod tepih ili tvrdili da on tada nije bio mentalno sposoban da izrekne genijalnu misao. Jednostavno, fragmenti njegovih radova su zatrpani ili ~ak svesno skrivani od nau~ne javnosti. Na drugoj strani, razvijena je paralelna teorija po kojoj su vrednosni sistemi u ekonomiji, tako|e, mereni razli~itim subjektivnim stavovima o stepenu zadovoljstva koje potro{a~i tih dobara, odnosno roba, imaju dok ih uni{tavaju. Jedni su, dakle, analizirali ra|anje, a drugi umiranje, jedni skok u ivot, a drugi smrtni skok. Jedni su merili poro|ajne bolove, a drugi zadovoljstvo ivljenja i tro{enja u potro{a~kom dru{tvu koje je nastajalo. Ove teorije su se na{le na suprotnim delovima poluge koja se klatila u velikom delu dva protekla veka. Ove dve teorije razdvaja ve} sama predmetnost, pa }e se ispostaviti da se one nigde ne dodiruju, te samim tim, ne mogu biti opre~ne. One, dakle, ne analiziraju isti problem, pa zbog toga ne mogu biti suprotstavljene. Ono {to ih vezuje to je ~injenica da se obe baziraju na subjektivnim stavovima onih koji ih zastupaju. Prva, na subjektivnom stavu o odricanju u fazi nastanka datih dobara o naporu i trudu da se ta sredstva stvore. Druga, na subjektivnom stavu o zadovoljstima u fazi uni{tavanja ili tro{enja tih dobara. Prva kao meru uzima vreme potrebno za proizvodnju ili stvaranje, a druga kao meru koristi spremnost potro{a~a da jedan deo svoje kupovne mo}i poni{ti kupovinom upravo date robe. Na taj na~in utemeljeno je novo potro{a~ko dru{tvo u koje nas je uvela ova logika, odnosno ideologija bazirana na njoj. No, to jo{ uvek ne obja{njava su{tinu pojma "vrednost". Ono {to je neko spreman da plati za jednu robu ~ini njenu prometnu vrednost, odnosno cenu, koja je tako|e subjektivno determinisana, imaju}i u vidu da je svaki kupac, odnosno potro{a~, spreman da ponudi svoju cenu za dato ekonomsko dobro. Najve}i broj ekonomista se slae s tim da tri{na cena nije isto {to i vrednost, te da ona oscilira oko nje u zavisnosti od ponude i tranje. Uvo|enjem pojmova ponude i tranje u ekonomsku analizu, ekonomisti su uspeli da sakriju svoju nesposobnost da odgonetnu osnovno pitanje koje se odnosi na pojam vrednosti. Oni su se ve{to izvukli iz ove zamke konstatacijom da se ovo pitanje re{ava na najjednostavniji mogu}i na~in po logici: Ako ho}e{ da zna{ vrednost ne~eg {to poseduje{ iza|i na pijacu, pa }e{ dobiti odgovor na to pitanje.
177

To je ta spolja{nja vrednost date robe. Po toj logici ispada da su uli~ni dileri, jedino i samo oni, sposobni da odgonetnu najsloenija pitanja ekonomske nauke. Ponekad naalost u tome ima i po malo istine. Po malo svakako, ali ne i dovoljno da bi se u{lo u su{tinu pitanja koja se ovde obra|uju. Sve to ipak ukazuje da je ovaj pojam suvi{e sloen i satkan od mno{tva komponenti koje ga opredeljuju tako da nije slu~ajno da se ekonomska nauka predugo i sa malo uspeha bavi ovim pitanjem. Kada se u nauci nai|e na ovakve te{ko}e i zapazi da je problem suvi{e sloen, te da se dokazuje visokom apstrakcijom, name}e se pitanje metoda analize takvog fenomena. Apstrakcija se u tom nivou mora razbijati ili dekomponovati kako bi se stvari sagledale u {to jasnijoj formi. Kada je u pitanju u~enje velikih ljudskih umova, dakle ljudi koji su bili sposobni za visoke apstrakcije, jedini na~in da se njihovo u~enje shvati je da se njihovi stavovi dekomponuju i vrednuju kao delovi tako sloene kompozicije nau~nog zaklju~ivanja. Karl Marks, pravnik, filozof i ekonomista o~igledno je bio sposoban za visok nivo apstrakcije, tako da je njegov metod analize suvi{e sloen za obi~an ljudski um, te se on moe shvatiti samo efektnom dekompozicijom. U tom smislu treba shvatiti pojam apstraktnog rada koji odre|uje vrednost dobara koja nastaju od njega i iz njega. U ovom delu je ve} istaknuto da se pojam "apstraktni rad" javlja kao statisti~ki uprose~ena veli~ina, koja sintetizuje sve konkretne radove koji se tro{e od strane razli~itih proizvo|a~a date robe. Naizgled vrlo jednostavno re{enje. Dublja analiza ve} upu}uje na zaklju~ak da se stvari moraju posmatrati znatno {ire. Konkretno, radi se o tome da se za proizvodnju svake upotrebne vrednosti koriste barem tri komponente: - Sredstva za rad - Predmeti rada i - @ivi ljudski rad. Kada se kae: "da vrednost neke robe konstitui{e ukupan rad koji ona sadri", to zna~i da se sve ove tri komponente javljaju kao delovi njene vrednosti. Re~ je o tome da se rad sadran u materijalizovanim elementima stvaranja nove vrednosti javlja kao komponenta vrednosti koja je stvara na isti na~in kao i ivi rad. Pojednostavljeno re~eno, u novostvorenoj vrednosti se sintetizuje teku}i rad stvaralaca date vrednosti, kao i minuli rad stvaralaca onih elemenata koji se ugra|uju u nju. Tako, naprimer, ako se radi o proizvodnji stola, za njegovu proizvodnju se koristi daska koja je
178

proizvod pilane, ova je opet koristila drvo koje je raslo u {umi. Kao sredstvo za rad se koriste razne testere ili gateri i alati koji su proizvod mnogobrojnih drugih stvaralaca. Ove su opet koristile metalne i druge prera|evine drugih proizvo|a~a i razne proizvode od metala i ruda koje su iskopane iz zemlje. Na ovaj na~in, minuli rad koji je po pravilu materijalizovan, javlja se kao sinteza mnogih radova, tako da se na kraju stvari razvijaju do op{teg, dakle, ukupnog dru{tvenog rada. Proizvo|a~ testere je koristio proizvode raznih livnica koje su koristile rudu, a rudari su koristili alate drugih proizvo|a~a, pa se ovaj lanac razvija do beskona~nosti i prevodi u mreu po kojoj su svi proizvo|a~i me|usobno povezani i uslovljeni. Su{tina ove logike je u tome da svi oni deo svog rada ugra|uju u dato dobro, pa je ono uvek proizvod datog pojedinca ili grupe, ali je sastavljeno od pojedina~nih radova mnogih poveznih proizvo|a~a. U formalnom smislu, konkretni proizvo|a~ se uvek javlja u ulozi nosioca stvaranja date vrednosti, ali on nije njen fakti~ki stvaralac. On joj je pridodao samo jedan deo vrednosti i to onaj koji je sam u nju ugradio. Kao ekonomski subjekat, prizvo|a~ je prinu|en da ekonomi{e na taj na~in {to }e nastojati da u tu vrednost uklju~i {to manje tu|eg rada, odnosno, jasnije re~eno, da nabavi ulazne elemente po najnioj mogu}oj ceni, tako da on fakti~ki ekonomi{e sa svojim i sa tu|im radom. Pod pojmom "tu|e" treba podrazumevati rad onih proizo|a~a od kojih su nabavljeni ulazni elementi koji se ugra|uju u dati proizvod. Ako se ovakva logika prihvati, tada je nivo apstrakcije tako veliki, da se ba{ svaki proizvod koji se pojavi na tri{tu, javlja kao sinteza radova razne sloenosti od beskrajno velikog broja proizvo|a~a, odnosno stvaralaca vrednosti, a vrednost tog proizvoda, kao njihova kona~na sinteza. Velika vrednost po toj logici zna~i da predmetnost vrednovanja sadri mnogo rada. Na ovom stepenu apstrakcije to jo{ uvek ne zna~i da je ona skupo pla}ena ili }e biti skupa, niti pak da }e doneti veliku korist onom ko je ima ili eli da je ima. Nau~nik koji eli da dekomponuje ovaj nivo apstrakcije nailazi na moge te{ko}e, po{to se radi o vi{edimenzionalnoj dekompoziciji. Najve}i problem je da se kona~no defini{e pojam apstraktnog rada sadranog u robnoj vrednosti.

179

5.6. NASTANAK EKONOMSKIH VREDNOSTI

Na liniji, Smit - Ricardo - Marks, ovaj pojam je razvijan i u teoriji je poznat kao mnogo napadana Ricardo - Marksova teorija vrednosti. Napadali su je oni koji je nisu shvatali isto onako kao {to su je branili oni koji je nisu razumeli u svom vremenu. Da bi se njena su{tina dekomponovala, valja zapaziti {ta ~ini osnovnu podlogu na kojoj stoji ova teorija. Prema uverenju autora ovog dela, to je pojam "PROST RAD" na koji se svode i preko koga se izraavaju sve komponente vrednositi. Ovaj pojam je o~igledno dobro odabran kao valjana uslovna veli~ina, pa se u tom smislu ne mogu staviti nikakve primedbe na metodolo{ki pristup ovom problemu. Slede}i pojam koji se u ovoj dekompoziciji moe koristiti odnosi se na elemenat multiplikacije koji Marks koristi u stavu da je sloen rad samo umnoen, dakle multiplikovan prost rad. Su{tina je upravo u kvantumu multiplikacije. To je jedna od najslabijih ta~aka ove teorije. Niko do dana{njeg dana, nije dao valjano teorijsko re{enje ovog pitanja, a ona re{enja koja su ponu|ena nisu nai{la na {ire prihvatanje, pre svega zbog toga {to su nastala u maloj zemlji i na jeziku koji nije mogao da im prui {ansu za svetsku promociju. Kako nju Marks tretira? Prost rad je, kao dar prirode, svojstven svakom ljudskom bi}u sposobnom za rad u situaciji kada ono nije pripremano i osposobljavano za bilo koju profesiju. Za razliku od njega, sloen rad je oplemenjen i osim prirodnih sposobnosti, sadri i pripremu, dakle osposobljavanje za vr{enje odre|ene sloene profesije koja je iznad prostog rada. On je sintetizovan od prirodnog svojstva i rada koji je utro{en za profesionalno osposobljavanje. Njegova multipilacija se svodi na jednu diferenciju koju on ima u odnosu na prost rad, a to je dodatak za osposobljavanje. On je rezultat rada onih lica koja u~estvuju u obuci lica koje se osposbljava i njegovog li~nog rada i napora da se osposobi za zanimanja koja takav rad zahtevaju. Sloen rad se u tom smislu moe tretirati kao i proizvodnja svake robe koja sadri prirodnu sirovinu i rad na njenom dovo|enju u oblik u kome }e se pojaviti na tri{tu. Ovakva komparacija je interesantna za dekomponovanje su{tine ovog problema, ali se u tu svrhu moraju ista}i odre|ene specifi~nosti. U materijalnoj proizvodnji sirovina nema nikakvu vrednost iz razloga {to u nju nije uloen nikakav rad, pa se njena vrednost sastoji isklju~ivo iz kvantuma rada koji se ugra|uje u proizvod koji se
180

vrednuje kao roba. Kod sloenog rada kao proizvoda ljudskog rada i duha javlja se jedna specifi~nost koja nije svojstvena materijalnoj proizvodnji. Prost rad obukom sam sebe osposobljava samim tim {to se i sama li~nost koja se usavr{ava bavi sopstvenim osposobljavanjem. Ona, dakle, sama sebe oplemenjuje sopstvenim radom. Ta vrednost stoga, nije samo ono {to se dobija u standardnoj kalkulaciji, ve} sadri i vredanost rada koji ~ovek tro{i za samog sebe i upravo za tu multiplikaciju. Jo{ jedna specifi~nost se mora ista}i i razjasniti kako bi se ova analiza vodila sa zdravom argumentacijom. Re~ je o tome da upore|ivanje prostog rada sa sirovinom iz prirode nije adekvatno za ovu analizu iz razloga {to se ~ovekova li~nost kao potencijal za prost rad, ne javlja u sirovinskom obliku, jer je u nju i u tom obliku primitivnog ~oveka, uloen zna~ajan rad za odgoj, podizanje i osposobljavanje do nivoa prostog rada. Prema tome, prost rad nije sirovina ve} je i sam produkt zna~ajnog ljudskog rada. Svet kome pripadamo pun je raznih sterilnih kriti~ara i ocenjiva~a tu|eg znanja, dakle ljudi koji daju sebi pravo da ocenjuju stvaraoce, a da pri tome nisu sposobni da daju svoj doprinos problemu koji obra|uju. Da nam se ne bi imputirala ovakva ocena, smatramo svojom duno{}u da ukaemo na to da pitanje koje kriti~ki ocenjujemo ima kvalitetnije re{enje, i to vrlo precizno. Re~ je o tome da se multiplikacija prostog rada u realnom ekonomskom ivotu vr{i po kvanutmu odnosa vrednosti njihovih ivotnih u~inaka.

181

U matemati~koj ilustraciji na grafikonu koordinatnog sistema to je odnos pozitivnih povr{ina kvantuma ivotnih u~inaka, koji je krajem pro{log veka u ekonomskoj teoriji razra|en i op{te prihva}en. Kvantitikacija je jasna, teorijski fundirana i empirjski dokazana. Da bi se re{ilo pitanje vrednosti rada valja prvo razjasniti pitanje vrednosti prostog rada kao osnovnog repera za dalju nau~nu analizu. Prost rad, kao energetski produkt ljudskog tela i uma ima vrednost koja ~ini kvatnum ulaganja koja su jednaka tro{kovima reprodukcije ivota na ovoj planeti, {to konkretno zna~i ulaganja u negu ~oveka do nivoa biolo{ke sposobnosoti za vr{enje prostog rada. Pojam "~ovek" kao homo economicus u prethodnoj re~enici, ne treba shvatiti kao jedinku koja se uklju~uje u procese rada ve} kao reprodukciju vrste, a to zna~i i njenog potomstva, ali i onih ~lanova dru{tva koji kao islueni i nesposobni izlaze iz ekonomskih procesa. Po ovom pitanju uglavnom nema zna~ajnih sporova me|u ekonomskim teoreti~arima i filozofima koji se sa njim bave. Ovde po~inju prave te{ko}e. Da bi se one sagledale u pravoj su{tini, valja prvo predstaviti teoriju radne vrednosti u obliku u kome je zati~emo u vreme pisanja ovog rada.

182

Za njenu jasniju ilustraciju koristi}e se dva radnika, od kojih je jedan obi~an radnik nepripremljen za vr{enje bilo kakvog posla, a drugi inenjer projektant, pa }e se pretpostaviti da: Prost rad obi~nog radnika ima vrednost od: .............. 100 jedinica Tro{kovi osposobljavanja za odre|enu profesiju inenjera ....................................................... 300 jedinica Ukupna vrednost sloenog rada jednog inenjera .... 400 jedinica Prema tome, klasi~na teorija radne vrednost dokazuje da multiplikacija sloenog rada jednog inenjera pokazuje da je njegov rad dvostruko vredniji od prostog rada. Ova teorija je prividno jednostavna i logi~na, pa se njenoj logi~nosti ne moe staviti ni jedna primedba. Sada se postavlja pravo pitanje: U ~emu je onda problem? Su{tina je upravo u tome {to ovakav na~in mi{ljenja name}e zaklju~ak da ako obi~an radnik i inenjer treba da rade na stvaranju nekog ekonomskog dobra po jedan sat, to dobro prima na sebe 4 ~asa prostog rada. Tu je su{tina problema. To je ona ta~ka na kojoj se ru{i teorija radne vrednosti u obliku u kome su je oblikovali njeni tvorci. Ona tu pada i kona~no propada, ali ne kao filozofska misao i ideja, ve} kao metodologija i tuma~enje te teorije. Nije ta~no da ova roba ima vrednost od ~etiri ~asa prostog rada. Nije, dakle, ta~no da se ove vrednosti mehani~ki sabiraju, niti je ta zakonitost ikada postojala. Tvorci ove teorije su stvari tuma~ili mehanisti~ki. Oni nisu bili sposobni da shvate sinergetske zakonitosti koje su oduvek bile realnost. Oni nisu shvatali da u ovoj kristalizaciji postoji jedna zakonitost koja ru{i rudimentarnu formu teorije radne vrednosti. Oni se nisu odvojili od Njutnove mehanisti~ke teorije i nisu mogli da iza|u iz okvira vremena u kome je ova nau~na misao nastajala. U krajnjoj liniji oni su robovali jednoj ideologiji. Re~ je o tome da sloen rad nije mehani~ka kristalizacija prostog rada, {to u ovom primeru zna~i da se on umnoava sa tri, pa se utrostru~uje, te jedan ~as sloenog rada vredi kao tri ~asa prostog rada. On ima daleko ve}u vrednost, pa kada se sretnu dva puta po jedan ~as prostog i sloenog rada zbir ne}e biti ~etiri. Su{tina je, dakle, u tome da treba shvatiti da tri plus jedan nije jednako ~etiri ve} bi moralo da bude znatno vi{e od toga. Re~ je o tome da sloen rad uklju~en u ekonomske i naravno tehnolo{ke procese, ima sposobnost da odbaci daleko vi{e vrednosti od one koju sam sadri. Kad se sloen rad sastavi sa prostim,
183

kona~na vrednost u~inaka nije mehani~ki zbir vremena utro{enog u proizvodnju date robe. Ako se pretpostavi da je efekat koji sloeni rad moe da emituje u odnosu na prost 5 puta ve}i, to zna~i da ekonomsko dobro koje }e nastati kao rezultat angaovanja jednog ~asa prostog i ~asa sloenog rada ne}e biti 4, ve} {est jedinica vrednosti izraene u vremenu prostog rada. U krajnjoj liniji problem je jednostavan. Ovakvom tvrdnjom ne ru{e se temelji teorije radne vrednosti. Oni se samo potvr|uju, ali na na~in da se stvari ne mogu posmatrati mehanisti~ki ve} sinergetski. Ovo obrazloenje ima svoju ekonomsku logiku. Ako je jedno dru{to spremno da ulae kapital u osposobljavanje ljudi i njihovo profesionalno pripremanje za kvalitetnija zanimanja, logi~no je da se i taj proces tuma~i kao ekonomski proces iz koga rezultiraju efekti, koji nisu ni{ta drugo do razlika izme|u sinergetske i mehanisti~ke teorije radne vrednosti.19 Tako utvr|ena razlika zapravo ~ini efekte obrazovanja i osposobljavanja koji se dru{tvu vra}aju kroz sinergetski umnoenu, ondosno multipliklovanu vrednost kona~nih u~inaka. Na ovaj na~in sve robe koje se stvaraju u jednom dru{tvu postaju jeftinije upravo stoga {to se u strukturi njihove kona~ne vrednosti, potvr|ene kroz cenu ko{tanja, nalazi jedan deo u{tede koja rezultira iz razlika izme|u cene sloenog i prostog rada. Roberttus i Marks se oslanjaju na Ricarda prihvataju}i pojam prirodne vrednosti podrazumevaju}i pri tim upravo mehanisti~ko brojanje ~asova rada na na~in koji je ve} izloen. Apstraktni rad stoga ne treba tuma~iti u svetlu Njutnove mehanike ve} samo u smislu sinergetskih zakona i savremene teorije entropije. Svako vreme ima svoju logiku, pa je pitanje: koliko }e se dugo odrati ovaj stav i braniti zakonima fizike koje je usvojilo ovo vreme? Su{tina je u tome da se pojam apstraktnog rada menja samo u onom delu koji se odnosi na razliku izme|u mehanisti~kog zbrajanja potrebnog vremena i onog koje nosi sinergetika. Re~ je, dakle, u logici zakona, da jedan plus jedan nije dva, ve} je po pravilu i vi{e od toga. Kada je ovaj pro-

19

Autor ovog dela je pro{le godine branio disertaciju upravo na ovoj temi.

184

blem re{en, prozor kroz koji se gleda radna vrednost je kona~no otvoren, ali problem jo{ uvek nije do kraja re{en. On upu}uje na to da osposobljavanje ljudi, a to zna~i privredno aktiviranje struke i nauke, nalazi svoj prostor u onoj masi novostvorene vrednosti koja se javlja kao razlika izme|u vrednosti svih roba proizvedenih u jednoj zemlji merenih po pravilima sinergetskog i mehanisti~kog merenja. To je ono polje u kome se potvr|uje ekonosmka efektivnost produktivnog aktiviranja nauke, dakle polje koje dokazuje njenu efektivnost u datom dru{tvu. No to jo{ uvek nije dovoljno da bi se ova teorija potvrdila.

5.7. MATERIJALIZOVANI RAD KAO STVARALAC VREDNOSTI

I sredstva za rad imaju identi~an status, kao i ulaganje u obrazovanje i osposobljavanje, dakle oplemenjivanje rada. Kada je neki na{ daleki predak kao primitivan ~ovek u ranoj fazi razvoja civilizacije, hrane}i se iz prirode imao te{ko}e da iz zemlje izvu~e neki koren da bi se prehranio, on je nemo} svojih udova nadome{}ivao predmetima koje je nalazio u prirodi, a to bi mogao biti kakav kamen ili drvo. Slue}i se njima, on je poja~ao snagu svojih udova i daleko lak{e dolazio do plena. Sli~no pona{anje je on imao i kada je trebalo da se ulovi kakva ivotinja ili da se odbrani od kakve zveri. Sva njegova pamet se u toj fazi sastojala u tome da treba da uloi manje rada, odnosno truda za pribavljanje tih sredstava, od truda koji bi uloio da ih nije pribavljao, ve} da je taj zadatak re{avao golim rukama, odnosno snagom svojih udova. Kako tada, tako i sada. Sredstvo za rad }e se proizvesti samo ako ono ima kvalitet da supstituira ve}i kvantum ljudskog rada od onog koji je potreban da se ono stvori. Kriti~ari ovakvog razmi{ljanja }e svakako biti spremni da tvrde da se iza ovakvih stavova krije nerazumevanje su{tine pojma vrednosti, odnosno, rada kao njegovog izraza i mere. Kriti~ki argumenti bi se nalazili u tvrdnji da je rad sadran u proizvodnji sredstava za rad, samo potvrda tradicionalne teorije radne vrednosti, a ne i njena negacija. Mehanisti~ko tuma~enje upravo potvr|uje tu istinu, jer se nikakav drugi rad, osim rada na stvaranju tih sredstava, ne sadri u njima. Prema tome, ova sredstva kao ni bilo koji drugi materijalizovani rad, ne mogu preneti na nove
185

proizvode vi{e vrednosti od one koju sami imaju. Logi~ki sudovi su o~igledno tvrdi. Tvrdi su, me|utim, i kontra dokazi. Ma{ina koja se uklju~uje u proces stvaranja novih vrednosti, kao uostalom i svako drugo sredstvo, oplemenjuje vrednost novih proizvoda na taj na~in {to na njih prenosi manju vrednost od one koju sama sadri. Njeni efekti se formiraju na isti na~in kao {to sloen rad tako|e doprinosi stvaranju vrednosti novih proizoda na taj na~in {to doprinosi da oni realizuju ve}u vrednost u delu koji su od njega prilimili od one koju on sadri i koju prenosi na njih. Zamislimo kako bi izgledao savremeni saobra}aj u svetu da nema autoputeva. Gradnja jednog autoputa iziskuje zna~ajna ulaganja, ali ona stvara uslove da se supstituira daleko ve}a vrednost od one koja je u njih uloena. Problem je, dakle, u tome da se na tradicionalne ekonomske probleme ne moe gledati iz pozicije kardinalne ra~unske ta~nosti, ve} pre svega sa pozicije marginalisti~ke teorije, odnosno teorije oportunitetnih solucija. Ta~no je da }e savremeni put zna~ajno smanjiti vrednost u~inaka prevoza koji se na njemu ostvaruju samim tim {to stvara daleko bolje uslove za prevoz. Pitanje je i dalje, da li je na taj na~in smanjena stvarna vrednost kona~nih u~inaka zbog manjeg konkretnog, a preko njega i apstraktnog rada ili zbog sinergetskih efekata ulaganja u sredstva za rad? ^injenica je da uklju~ivanje sredstava za rad u proces stvaranja novih vrednosti, po pravilu doprinosi smanjenju te vrednosti. Samim tim to smanjenje rezultira iz njihove sposobnosti, pa se moe pripisati samo njima, a to u {irem smislu zna~i i kapitala koji je u njih uloen. Kvantum smanjenja vrednosti prevoznih u~inaka koje donosi jedan savremeni autoput, rezultira iz kvaliteta tog puta, a to zna~i iz kapitala koji je uloen za njegovu izgradnju. Smisao ove poruke nije da se negira teorija radne vrednosti, ve} da se ukae na to da se rad mora tretirati u zna~enju koje bi se matemati~ki umesto tradicionalnih lineranih funkcija izrazilo krivolinijskim ili konkretno eksponencijalnim funkcijama. Dobro investiran kapital u sredstvima za rad, oplemenjuje teku}i rad i daje mu elemente progresivnog rasta produktivnosti, upravo stoga {to je takav rad kao minuli ve} oplemenjen. Stoga se minuli rad koji se tro{i u procesu stvaranja novih vrednosti fakti~ki deli na dva dela: Prvi ~ine predmeti rada koji bukvalno transformi{u svoju vrednost prenose}i ih linearnom transfomacijom u nove u~inke. Drugi je onaj deo vrednosti sredstva za rad koja su sposobna da supstituiraju vi{ak rada ve}i od onog koji je u njima sadran i on se javlja kao u{te|en teku}i rad iznad veli~ine transformisane vrednosti.
186

Stvaranje vrednosti treba tuma~iti na dva na~ina Prvo, kao nastajanje novih upotrebnih vrednosti i drugo kao proces preno{enja manjeg kvatnuma rada u slu~aju da se u ovaj proces uklju~uju i sredstva za rad koja su sposobna da supstituiraju ve}u koli~inu rada od onog koji sama sadre. Ovakav pristup kona~no ru{i ideologizaciju ovog pojma i tuma~enje po kome kapital isisava rezultate rada, a sa njom se ru{i cela teorija eksploatacije ~oveka, na na~in na koji je ova teorija nastajala i razvijala se u zadnja dva veka. To, naravno, ne zna~i da se na ovaj na~in negira eksploatacija, koja je ina~e pravni pojam. Ona postoji u svim slu~ajevima kada neko dobije ne{to {to nije stvorio ili vi{e, odnosno manje od onog {to je stvorio. Tada se ulazi u podru~je pravednosti raspodele i razmene, ali i to pitanje nije predmet ideologizacije, niti ga u toj ravni treba posmatrati. Ako jedna ma{ina koja sadri 1.000 ~asova apstraktno izraenog rada ima svojstvo da supstituira 5.000 ~asova rada koji zamenjuje, tada se celokupna razlika od 4.000 ~asova rada javlja kao efekat njenog postojanja i ekonomskog kori{}enja.

5.8. PREDUZETNI^KA INVENTIVNOST KAO STVARALAC NOVIH VREDNOSTI

Teorija radne vrednosti fakti~ki isklju~uje svaki oblik doprinosa preduzetni{tva kao aktivnog ~inioca stvaranju novih vrednosti. Ona, dakle, negira ulogu lidera u istorijskim, a posebno ekonomskim doga|ajima. Na taj na~in anulira se doprinos jedne zna~ajne kategorije, pa se ideologizacijom nauke svesno zatvaraju o~i pred ~injenicama koje u realnom svetu vi{e nikom ne treba dokazivati. Inventivno rukovo|enje savremenom firmom je postalo klju~ni faktor aktiviranja svih drugih resursa, pa i oplemenjivanja rada kao stvaraoca vrednosti. Rad na vo|enju poslovnih procesa se po teoriji radne vrednosti tretira kao obi~an sloeni rad, ali mu se ne pripisuje kvalitet koji se generalno pripisuje svakom sloenom radu. Preduzetnik je svakako stru~njak koji u uslovima vo|enja preduzetni{va prihvata najve}i rizik i on nesumnjivo zna~ajno uti~e na stvaranje nove vrednosti. Mnogo je danas mogu}nosti da se plasira kapital i mnogo {ansi da se uspe i propadne. Zbog toga mnogi uspevaju, i mnogi propadaju, samo zbog toga {to nisu imali jasnu viziju kako da uposle svoj kapital. Ljudi sa vizijama, upo{ljavaju}i svoj kapital u funkciji ostvarivanja koristi u sferi nje187

gove oplodnje, ostvaruju zna~ajan dru{tveni interes. Njihov doprinos se u {iroj javnosti ~esto tretira kao neinventivan, kao {i}arenje, a ponekad ~ak i kao {pekulantski posao, samo zbog toga {to svet ima predrasude da su ljudi iz biznisa onaj deo populacije koju vode najnii interesi, sticanja i boga}enja. Svet ih jo{ od Platona pa do dana{njih dana gleda kao lo{e ljude, a mnoga literarna dela ih predstavljaju kao egoiste ili kao ljude koji ne zasluuju panju i po{tovanje. U odnosu na svet biznisa na povr{ni se vide lo{e strane ljudskog karaktera, a posebno pakost i zavist koje imaju interesantna psiholo{ka obrazloenja. Razume se, da u svetu biznisa, kao i svuda drugde, ima lo{ih ljudi i to ba{ takvih kako se oni predstavljaju u literarnim delima. ^ovek je po prirodi programiran da u sukobu izme|u Davida i Golijata stane na stranu one male pra}ke i da {titi slabijega. Kako se u bogatom uvek vidi Golijat, prirodno je da on ne}e imati simpatije naj{ire publike, ma da je zanimljivo da se u demokratskim izborima njima ipak daje daleko vi{e glasova od onih koje bi dobio bilo koji David sa svojom pra}kom. Prva nama poznata preduzetni~ka inventivnost vezuje se za ime Talesa od Mileta, koji je po jednoj Aristotelovoj anegdoti, u reagovanju na podsmehe svojih sunarodnika da je obi~na zamlata, odlu~io da im pokae kako se moe postati bogat ~ovek. Po{to se predvi|ao bogat rod maslina, on je zakupio po niskoj ceni sve prese za masline, pa ih je u pogodnom trenutku dao u zakup po ekstremno visokim cenama. On je, dakle, umeo da iskoristi retkost i monopoli{e svoje cene. Ovo je o~igledno jedna {pekulantska zamka, ali u njoj se nalazi smisao profitiranja. Ako bismo imali jasnije izdiferenciran stav prema ovom soju ljudi, onda bi se njihovom odricanju za otvaranje novih radnih mesta i za razvoj ekonomije dali daleko ve}u popularnost. Bio sam konsultant jednog direktora velike firme iz unutra{njosti sa kojim sam provodio mnogo vremena. Kad je dolazio u prestonicu, ~esto me je optere}ivao obavezom da ga vozim po Beogradu, jer je to bilo jedino vreme za na{e razgovore. Sve vreme je jeo iz ruku kikiriki, po{to nije imao dovoljno vremena da ru~a, jer je uvek eleo da obavi veliki broj poslova. Bio je totalni asketa, veliki radnik i dobar stru~njak. Slu~ajnost je bila da sam bio prisutan ~inu njegovog smenjivanja i slu{ao argumente za smenjivanje i optube koje su mu pripisivane kao lo{a strana njegovog karaktera. Njegov naslednik je imao komotno pona{anje, svojstveno socijalisti~kim direktorima. On je bio daleko popularniji, iako je njegov
188

fond za reprezentaciju bio stotinu puta ve}i. Prvi direktor je umro kao siromah, a drugi je stekao veliki imetak na teret firme, a bio je me|u radnicima popularan kao vrlo po{ten ~ovek. Kako dakle objasniti motive ~oveka kome su bili na raspolaganju veliki novci za reprezentaciju, a ipak je ru~ao iz ruku, osim kao veliku ljubav prema svom poslu, koja je sli~na onoj koju gaje profesori, u~itelji, lekari i svi drugi ljudi koji imaju po{ten odnos prema svojoj profesiji. Poznati su slu~ajevi direktora koji nisu mogli da preive krah svojih kompanija, a bilo je i takvih koji su poput Huga Stajlsa izvr{ili samoubistvo na dan kada je propala flota firme kojom je rukovodio. Problem je, dakle, u tome da mi nismo sposobni da shvatimo da je neko spreman da svoj ivot posveti preduzetni{tvu kao i svakoj drugoj najhumanijoj profesiji i da profit nije jedini motiv da se neko bavi ovim poslom. ^ak i kada bi bila ta~na ideja da je profit jedini smisao preduzetni{tva, u ~emu bez obzira na sve humanisti~ke poruke ima najvi{e istine, profit se stvara za sebe, ali se ne koristi za sebe. On se po pravilu, u najve}em delu, a vrlo ~esto u celosti u obliku {tednje ili drugim putem reinvestira i ponovo vra}a tamo odakle je i nastao. Ovaj sistem logiciranja neodoljivo podse}a na hri{}ansku poruku za pokojnike: "Od zemlje si nastao, u zemlju se vra}a{". Taj profit koji se vra}a u ekonomske procese i slui za op{te blagostanje, daje preduzetnicima moralni alibi da se njihovo zanimanje smatra jednako humanisti~kim kao i svako drugo. Svaki deo profita koji neko utro{i za zadovoljavanje svojih potreba, a pre svega snobovskih, ~ini osnov za moralnu osudu ljudi. Stoga nemamo pravo da osu|ujemo ljude, poput na{eg direktora iz unutra{njosti, koji je bedno ive}i, jedu}i samo kikiriki iz ruku, na kraju doiveo da ga tretiraju kao lopova u trenutku kada je to nekom iz polti~kog establi{menta trebalo. U prilog ove ~injenice govori podatak da ovaj deo populacije ima vrlo kratak ivot i da je to jedna od profesija koja je najvi{e izloena stresu. Kada se stvari ovako postave, pitanje je: U ~emu je smisao ivota ~oveka koji prihvata stresno zanimanje, pogotovu ako i pored materijalnog blagostanja mora da ivi asketski. Ovo je karakter onih ljudi koji posao preduzetni{tva obavljaju kao visoki profesionalci, koji poput kapetana prekookeanskih brodova, svoju sudbinu vezuju za svoju kompaniju. Ovaj epitet naravno ne pripada ljudima koji se bogate u fazi ranog kapitalizma, bave}i se raznim {vercerskim zanimanjima, dilovanjem narkotika ili pak sredstvima za uni{tavanje ~ove189

ka. Oni to ~ine vo|eni refleksnim motivom koji nije daleko odmakao od uro|enih refleksa koje imaju i ivotinje. Problem je, me|utim, u tome, {to taj svet nikada ne postane inventivni preduzetnik, a ako neko ipak izraste u to, {to se u realnom ivotu doga|a, onda mu treba odati sve po~asti kao preduzetniku bez obzira na to kako je zaradio prvi milon dolara. Stvar, dakle, nije u tome kako je neko po~eo, ve} kako je nastavio. Oni preduzetnici koji su umeli da shvate vreme i da svoj profit usmere na pravi na~in u dru{tveni razvoj, mogu se u svemu tretirati kao inventivni ljudi, kao stvaraoci i oni su ~ove~anstvo jednako zaduili kao i svi drugi graditelji. Oni drugi zasluuju da budu tretirani onako kako ih literarna dela ve} ozna~avaju.

5.9. VI[AK VREDNOSTI I NASTANAK PROFITA

Jedno od centralnih pitanja koje zaokupljuje ekonomsku misao, pa i ekonomsku filozofiju, odnosi se na re{enje enigme. Gde nastaje profit? U istorijskom razvoju ekonomske misli, ovo pitanje je doivelo ~itav niz metamorfoza, pa su ekonomisti u tuma~enju ekonomske teorije razvrstavani, upravo po tome kako su tuma~ili ba{ ovaj pojam. Ekonomska nauka, kao uostalom i sve druge nauke, u nekim delovima razvoja svoje doktrine kasnila je u odnosu na doga|aje koje je posmatrala i analizirala, pa se ispostavilo da je ona uvek i{la iza doga|aja. Ona ih je opisivala nakon zapaanja, a nije ih nikada trasirala. Uostalom, to je sudbina mnogih nau~nih disciplina koje se susre}u sa sli~nim pojavama kao {to su ekonomska zbivanja. U tom smislu, ni fizi~ari ili astronomi, nemaju mnogo bolju sudbinu. I oni su se uvek bavili posmatranjem pojava u svom okruenju i na njima izgradili nau~ne stavove kada su bili sigurni da su ih na valjan na~in zapazili i objasnili. Njutnova i An{tajnova fizika bavi se istim fenomenima, ali ih je bitno druga~ije videla i dokazivala. Biolo{ke nauke, pa i medicina, svetu se predstavljaju svojom egzaktno{}u, a da ni do danas nisu razja{njena pitanja orkestracije hormona, ~ak ni u najop{tijem smislu. Prema tome, ekonomija u tom smislu, ne zaostaje za drugima koje su daleko vi{e sklone da se hvale svojom egzaktno{}u. Ni{ta na ovom svetu nije kona~no i egzaktno dokazano. Sve je podlono proverama i novim dokazivanjima. Prva zna~ajnija zapaanja u ovom smislu nastala su u krilu fiziokratske {kole koja je izvore bogatstva pripisivala delatnosti poljoprivrede,
190

odnosno plodovima zemlje ili u {irem tuma~enju, sposobnostima prirode. Logika dokazivanja je jednostavna: od jednog zrna kukuruza dobije se nekoliko stotina zrna, {to zna~i da su oni plodovi zemlje i neba. Od jedne svinje dobije se desetak prasadi godi{nje, a od jedne ze~ice, ~ak i nekoliko desetina kuni}a. Na jednom drvetu rodi i po nekoliko desetina kilograma plodova, a u nekim slu~ajevima ~ak i na stotine kilograma. I to je dar neba i zemlje. Samo zemlja je sposobna da pru`i vi{e nego {to je u nju uloeno. Vreme je proticalo i ivot je pokazao da pravi bogata{i nisu zemljoradnici, ve} trgovci, posebno moreplovci. Pred takvom realno{}u bilo je prete{ko braniti stav da je zemlja jedini izvor bogatstava, kada su samo pomorci i trgovci imali velika bogatstva i palate koje su zadivljavale svet u svome vremenu. Fiziokratska teorija je, o~igledno, morala da ustukne pred realno{}u da se bogatstvo sti~e samo u trgova~kim poslovima ili da su najve}a bogatstva ste~ena u trgovini. U krilu ove teorije razvijena je ~uvena merkantilisti~ka ekonomska {kola, koja je imala slabe nau~ne argumente, ali jaku podlogu u realnosti. Svako vreme nosi svoja obeleja, pa je dalji razvoj kapitalizma, posebno njegova faza industrijalizacije, pokazala da se najve}a bogatstva ipak stvaraju u masovnoj industrijskoj proizvodnji. Problem se kona~no locirao na pravi na~in sa namerom da se odgonetne gde se vi{ak vrednosti stvara i gde se prisvaja. ^injenica da su se trgovci i bankari bogatili ne govori u prilog teze da su oni stvarno stvorili to bogatstvo. Oni su ga prisvojli, a ono je stvoreno na drugom mestu. Sve je, dakle, upu}ivalo na zaklju~ak da se pravi izvori i uzroci stvaranja novih bogatstava moraju nalaziti na sektoru proizvodnje. Jedino tamo se stvaraju ekonomska dobra, a problem distribucije efekata koji su na njima ostvareni je pitanje koje nema veze sa stvaranjem tih dobara. Ono je, o~igledno, daleko vi{e pravni nego ekonomski problem. Na taj na~in razvijene su dve paralelne teorije od kojih je jedna ve} izlagana na vi{e mesta u ovom radu. To je teorija radne vrednosti poznata pod nazivom Rikardo Marksova teorija vrednosti.20 Njen pravi tvorac je Villiam Petty koji ju je fakti~ki prvi postavio u drugoj polovini 17. veka. Zna~ajan doprinos njenom daljem razvoju dao je Ri~ard Cantilion koji je imao pretenzije da je postavi na pravim osnovama. Njenom oblikovanju dali su kona~an doprinos Adam Smit, David Ricardo i Karl Marks.

20

Subjektivna teorija vrednosti.

191

Po ovoj teoriji, rad je jedini stvaralac vrednosti, pa se vi{ak vrednosti, odnosno profit kao oblik njegovog prisvajanja, pojavljuje samo kao nepla}eni rad radnika, kao jedini stvaralac vrednosti. Vi{ak vrednosti je ono {to su oni stvarali, a drugi prisvojio u obliku profita. U tu svrhu konstituisana je argumentacija po kojoj se celokupan kapital koji se uklju~uje u proizvodne procese deli na onaj ~ija se vrednost u procesu reprodukcije ne menja, dakle, ostaje nepromenljiv (konstantni) i promenljiv (varijabilni), odnosno onaj deo kapitala ~ija se vrednost menja, po{to iz njega rezultira vi{ak vrednosti. Prvi obuhvata kapital uloen u sredstva za rad i predmete rada, a drugi, kapital uloen u najamnine. Na osnovu toga obrazac za utvr|ivanje vi{ka vrednosti ima slede}i oblik:

Vv = Pv Ck Na
Vv = Vi{ak vrednosti Pv = Prodajna vrednost Ck = Konstantni kapital Na =Najamnine Kada se ovaj obrazac posmatra po sadrini svoje kona~ne poruke, vi{ak vrednosti nije ni{ta drugo do nepla}eni ljudski rad, odnosno jo{ konkretnije, to je vrednost koja je ekvivalentna zakinutoj najamnini. Iz ovakvog toka misli razvijena je teorija po kojoj se stopa vi{ka vrednosti javlja kao odnos izme|u:

Nepla}eni rad Pla}eni rad (najamnina)

Ako se, naprimer, na ime najamnine dobije vrednost od 1.000 nov~anih jedinica i ako ostane razlika od jo{ 1.000 iz toga se izvodi zaklju~ak da je stopa vi{e vrednosti 100%. Logi~nije bi bilo da je izvedena jasnija tvrdnja da su radnici dobili jednu polovinu onog {to su stvorili. U konkretnom slu~aju ovaj obrazac bi trebalo da ima oblik:

192

Pla}eni rad Pla}eni rad + Nepla}eni rad

Nikada ni u jednom marksisti~kom udbeniku nismo nai{li na primer da je vi{ak vrednosti 1.200 a najamnine 1.000 nov~anih jedinica. Verovatni razlog za to je {to niko nije hteo da se izloi riziku da pokae da je eksploatacija 120%. Jo{ jedan dokaz ideologizacije ove nauke. Po{to se prisvajanje vr{i po drugoj proporciji, a to je proporcija angaovanog kapitala, zato je transformacija vi{ka vrednosti u profit izloena u poznatom tranfsormacionom problemu koji je godinama zaokupljao ekonomsku misao socijalizma kao najve}a ekonomska mudrost i kao poslednji agrument marksisti~ke ekonomske misli. Kapitalisti~ki orijentisani ekonomisti su ovaj fenomen obja{njavali na daleko jednostavniji na~in dovode}i u vezu ostvarene rezultate sa vredno{}u kapitala koji je uloen. Oni su ekonomske procese obja{njavali profitnom stopom, dakle, zaradom na uloeni ukupni kapital. Logiku ovog sistema je izloio Adam Smit, ali je ona imala veliki broj vatrenih pristalica, koji su jednostavno po{li od premise da kapital donosi profit i da se on angauje u svrhu sopstvene oplodnje. Ova teorija naravno ne negira rad kao stvaraoca vrednosti, ali ona polazi od toga da rad ima svoju cenu i da je napla}uje u obliku najamnine. Prema tome, najamnina se u svemu izjedna~uje sa bilo kojim drugim elementom reprodukcije, a rad kao komponenta stvaranja novih vrednosti sa bilo kojom drugom materijalizovanom vredno{}u, koja, tro{e}i se, u~estvuje u tome procesu. Kapital uzima svoj deo zarade za preduzetni~ki rizik u obliku profita, a radnik svoj deo u obliku najamnine. Uz sve to javljaju se i vlasnici specifi~nih dobara, kao {to je zemlja za koju se napla}uje renta za angaovanje tih resursa, pa se na kraju ukupna novoostvarena vrednost javlja kao sinteza triju komponenti i to: zemlja, rad i kapital. Svaki od u~esnika uzima svoj deo te vrednosti u obliku profita. Tri{te je onaj regulatar koji kona~no utvr|uje kome {ta pripada u tom procesu raspodele novostvorene vrednosti. Svako uzima svoj deo, prema onom {to je uloio, a tri{te odmerava {ta kome pripada. Pri tome se kao osnova svega uzima sloboda i pravo na izbor i opredeljenje. Svako, dakle, kuje svoju sre}u kako ume ili kako moe i sa njom u~estvuje u eko193

nomskim procesima stvaranja novih vrednosti i pravnim procesima prisvajanja dela efekata koji iz tih procesa rezultiraju. Ovakav tok analize, ni u kojoj varijanti ne potvr|uje stav, da je na ovaj na~in iscrpljena problematika analize izvora profita. Problem je, o~igledno, u tome da se ova problematika mora posmatrati daleko kompleksnije. Profit nastaje u otvorenim makazama izme|u procesa stvaranja novih vrednosti i procesa njihovog tro{enja. Kada bi se celokupna novostvorena vrednost, makar od kog faktora da je nastala, potro{ila, tada ne bi bilo ni vi{ka vrednosti, ni profita. Prema tome, problem, nije samo u tome, iz ~ega vi{ak vrednosti poti~e u fazi stvaranja ve} u kojoj meri je generacija koja ga stvara, spremna da se odrekne potro{nje koju bi mogla da realizuje. Po toj logici, on nastaje stvaranjem novih vrednosti, ali se oblikuje i prisvaja u aktu uzdravanja od potro{nje. To zna~i da se vi{ak vrednosti javlja kao vrednost sektora budu}eg razvoja ekonomije onog ekonomskog sistema kod koga se profit ostvaruje. Marksisti~ki izvori ovu definciju postavljaju znatno {ire uklju~uju}i u nju i ona dobra koja se potro{e od strane one klase koja ne privre|uje i tu pre svega ubrajaju kapitaliste, odnosno rentijere i neradnike, ali ne i one neradnike koji nisu sposobni za privre|ivanje, kao ni one koji su sposobni, a ne}e da rade. Oni o~igledno u ovu kategoriju ne ubrajaju veliku armiju nezaposlenih koji ele da rade i zbog toga padaju na teret dru{tva, koja je dominantna u potro{nji dobara u ~ijoj proizvodnji nije u~estvovala. Jo{ jedan primer tendenciozne zloupotrebe nauke u ideolo{ke svrhe. Prema zapaanjima koja imamo u ivotnoj realnosti, vlasnici kapitala svojim aktivnim odnosom prema njemu i brigom o poslovima, kao i u~e{}em u upravljanju, daju zna~ajan doprinos ostvarivanju profita, tako da je teza o tome da su oni paraziti, suvi{e ve{ta~ka, pa ~ak i zlonamerna konstrukcija. Profit, dakle, izvire iz uzdravanja od potro{nje onog {to se javlja kao novostvorena vrednost. Bilo bi pogre{no ako bi se on poistovetio sa {tednjom, iako u izvesnim elementima on ima takav karakter. Njegovo nepodudaranje sa {tednjom je u tome da se {tednja javlja i kod slojeva dru{tva koji primaju samo nagradu za rad. Radnici koji dobijaju nagradu za rad su zna~ajni {tedi{e i svetske banke upravo u njima imaju najve}e izvore kreditnih potencijala. Kada se profit identifikuje kao uzdravanje od potro{nje, tada se mora imati u vidu da se on ipak tro{i, ali za razvoj i za formiranje novih kapaciteta, za nova radna mesta za pove}anje obima i kvaliteta produkcije, jednom re~ju, za dru{tveni i ekonomski progres. On otvara prostor za formiranje tog tre}eg odeljka ili sektora dru{tvene reprodukcije koji se
194

upravo odlikuje plasiranjem novostvorenog kapitala u pro{irenje materijalne osnove rada, odnosno u finansiranje pro{irene reprodukcije. Sa logi~kog stanovi{ta ovakva tvrdnja u ovom poglavlju stvara odre|ene te{ko}e pre svega stoga {to je ovo poglavlje posve}eno izvorima profita, a ovde se obrazlae njegovo plasiranje, dakle, njegovo gubljenje ili pretapanje u drugu materijalnu sadrinu. Profit ovde nestaje i prestaje da postoji. Po tome bi se mogao izvesti zaklju~ak da je do{lo do logi~ke sme{e pojmova koji se koriste u ovom delu. Problem stvaranja profita se vra}a na po~etak, ali sada po logi~koj konstrukciji njegovog nastanka. Profit ne nastaje kao nov~ana masa, niti ima nov~anu formu. On se samo meri nov~anim merilima i prolazi kroz nov~ani oblik. On je pre svega materijalizovana ekonomska kategorija, pa za njeno obrazloenje treba objasniti pojam naturalnog sastava dru{tvenog proizvoda. U naturalnom smislu, dru{tveni proizvod se sastoji iz mno{tva dobara od kojih je jedna grupa namenjena reproduktivnoj potro{nji, druga li~noj potro{nji i kona~no tre}a grupa se javlja kao suvi{ak koji ~ini reproduktivnu potro{nju, ali onu koja je namenjena za razvoj i pove}anje materijalne osnove rada.21 Prema tome, profit uvek ima naturalnu formu, a samo se izraava u nov~anom obliku, odnosno u obliku vi{ka vrednosti koji ima monetarni izraz, a materijalnu sadrinu.Stvar je u tome da pojam novostvorene vrednosti, treba posmatrati u materijalnom, odnosno naturalnom zna~enju i uvek ga treba shvatiti kao kvantum dobara koja su stvorena, a nisu uni{tena u datom vremenu u jednoj nacionalnoj ili ekonomskoj zajednici ili ekonomskom subjektu u uem smislu. Ako se stvari tako tuma~e, onda profit nastaje i uvek ima naturalnu, dakle vrednosno materijalizovanu formu, koja u robno - nov~anoj privredi ima nov~ani vrednosni izraz. Po kriterijumu pravde, jedan njegov deo se upotrebljava za razne oblike socijalne solidarnosti koja je svojstvena ljudskom rodu i koja ~ini osnovu dru{tvene organizcije u savremenom svetu. Vi{ak vrednosti u svom pojavnom obliku je ekonomski pojam, a ozna~ava suvi{ak vrednosti koja je stvorena u odre|enom dru{tvu, dakle u datom prostoru i u vremenu na koje se takva analiza odnosi. Taj suvi{ak vrednosti je svakako rezultat stvaranja i upotrebe onih ~inilaca koji ga obrazuju, odnosno koji u~estvuju u tom stvaranju. Ovakva tuma~enja pojma vi{ka vrednosti su uobi~ajena, a njihova ispravnost se ne dovodi u pitanje, niti pak osporava. Pojednostavljeno re~eno, to je suvi{ak onog {to je stvoreno u datom vremenu, ili jo{ jednostavnije, to je suvi{ak onog {to je stvoreno, a nije potro{eno. Upravo tu se nalazi smisao ovog pojma.
Ovde je o~igledno re~ o onoj kategoriji koja predstavlja proizvodnju za neto razvoj.
21

195

Argumenti za odbranu ovog pojma se nalaze u dvema ~injenicama: Prva je da je ne{to stvoreno i druga, da to {to je stvoreno nije utro{eno (poni{teno). Kada se stvari postave na ovaj na~in, postavlja se pitanje: Da li suvi{ak vrednosti rezultira iz stvaranja ili iz uzdravanja od potro{nje? ^ovek je sposoban da potro{i daleko vi{e nego {to je u stanju da proizvede, pa je tuma~enje da vi{ak vrednosti nastaje samo kao rezultat proizvodne aktivnosti suvi{e gruba konstrukcija. Ako se ova dilema razvije na ovakav na~in, tada se sa pravom otvara pitanje: da li je vi{ak vrednosti suvi{ak proizvodnje ili pak rezultat {tedljivog pona{anja u potro{nji? Slede}a ilustracija }e pokazati kako bi izgledao ekonomski sistem u kome se tro{i celokupna novostvorena vrednost. Tabela broj 2. - Model privredne strukture (prosta reprodukcija)
SEGMENT (ODELJAK) Proizvodnja (Ponuda ) Ukupno 1 2 TRANJA (POTRO{NJA) Sredstva za Sredstva za Svega proizvodnju potro{nju 8.000 4.000 12.000 4.000 2.000 6.000 12.000 6.000 18.000

Napomena: U segmentu 1 se proizvode sredstva za dalju proizvodnju, a u segmentu 2 sredstva za kona~nu potro{nju. Logika ovako modeliranog ekonomskog sistema je da se uspostavi ravnotea u kojoj: Segment proizvodnje sredstava za proizvodnju ima vrednost outputa od 12.000 vrednosnih jedinica. Toliko iznosi i tranja, odnosno potro{nja ekonomskih dobara stvorenih u ranijm procesima i sada{njoj produkciji. Proizvodnja sredstava za zadovoljenje teku}e potro{nje ima vrednost od 6.000 vrednosnih jedinica, koliko iznosi vrednost tranje za ovim dobrima, a to u kvantumu nije ni{ta drugo do deo dru{tvenog dohotka koji je namenjen li~noj potro{nji. Ovaj sistem logiciranja ima ekonomsku ravnoteu, ali nema budu}nost, jer }e se ovakav kakav je, odvijati u i u budu}em vremenu. On nema razvojni impuls. Pojednostavljeno re~eno, sve {to je u ovom dru{tvu

196

stvoreno, to je i potro{eno, odnosno, uni{teno. Ovde, o~igledno, nema ni vi{ka vrednosti niti profita. Da bi se ovaj "mrtav" ekonomski sistem oiveo, neophodno je da se pove}a obim proizvodnje ili redukuje potro{nja, te da se otvori prostor za finansiranje razvoja. Isti model preveden iz stati~kog u dinami~ko stanje baziran je u ovom radu na pretpostavci da jedna polovina novostvorene vrednosti ostaje nepotro{ena, pa se transformi{e u vi{ak vrednosti i slui za finansiranje razvoja. Njegova ilustracija u tom slu~aju, je slede}a: Tabela broj 3. - Obrazovanje vi{ka vrednosti
TRA@NJA (POTRO[NJA) Potranja Ukupna Potranja sredstava vrednos sredstava za za t li~nu pro{irenu tranje potro{nju reprodukci ju 2.000 2.000 12.000

SEGMENT PROIZVDNJE (ODELJAK)

POTRA@NJA SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU

1.Proizvodnja sredstava za proizvodnju 2.Proizvodnja sredstava za li~nu potro{nju Svega: Proizvodnja sredstava za li~nu i proizvodnu potro{nju 3.Proizvodnja sredstava za razvoj Ukupna vrednost dru{tvene proizvodnje

8.000

2.000

500

500

3.000

10.000

2.500

2.500

15.000

2.000

500

500

3.000

12.000

3.000

3.000

18.000

U segmentu 3 proizvode se sredstva koja slue za pro{irenje materijalne osnove datog ekonomskog sistema.

197

Segment (odeljak) 3 je u ovom primeru razvojni odeljak u kome se stvaraju sredstva za razvoj, odnosno za pro{irenu reprodukciju. On se inkorporira u vi{ak vrednosti iz koga se finansira. Da bi uop{te bilo razvoja treba da postoji onaj odeljak u kome se stvaraju sredstva koja }e sluiti pro{irenju materijalne baze dru{tva kao celine i naravno svakog ekonomskog subjekta. Od ukupne proizvodnje koja se u ovoj ekonomskoj zajednici proizvede u vrednosti od 18.000 vrednosnih jedinica,12.000 je potro{eno za proizvodnju onih sredstava koja su stvorena u ovoj ekonomiji, 3.000 je potro{eno za li~nu potro{nju, a ostalo je nepotro{eno 3.000 jedinica. Ovaj deo dru{tvene produkcije ima namenu da poslui za razvoj. Kada bi proizvodnja bila ve}a stvorio bi se prostor za dalje pove}anje razvoja u datom dru{tvu i naravno ovaj zaklju~ak bi imao druga~iji smisao da je smanjena potro{nja u teku}em periodu. Kao {to se da primetiti, sredstva koja ~ine vi{ak vrednosti mogla su se potro{iti, ali ipak nisu upotrebljena za li~nu potro{nju ve} su preusmerena za ekonomski razvoj. Treba ista}i da se na ovaj na~in aktivira tranja za dobrima odeljka 3, pa se privredna struktura bitno druga~ije organizuje. U slu~aju iz prve {eme reprodukcije u kojoj je celokupan vi{ak vrednosti utro{en za li~nu potro{nju, segment privrede u kome se proizvode sredstva za potro{nju je imao vrednost produkcije od 6.000 vrednosnih jedinica, a u drugom samo 3.000. Preostala razlika od 3.000 jedinica je usmerena ka proizvodnji sredstava za proizvodnju i to ba{ onih artikala koji obezbe|uju pove}anje produkcije u datoj nacionalnoj zajednici. To je osnovni ekonomski smisao dru{tvene proizvodnje. Ona, kao {to je istaknuto, treba da obezbedi zadovoljenje potro{nje i da zadovolji potrebe populacije u datoj zemlji, ali i da obezbedi proizvodnju kojom se re{ava problem zadovoljenja rastu}ih potreba u budu}nosti. Tu se iscrpljuje ekonomska logika stvaranja vi{ka vrednosti po kojoj on, u krajnjoj liniji, ima samo jednu svrhu, a to je da u dugom roku zadovolji potrebe stanovni{tva u datoj zemlji. On se stoga javlja kao pokazatelj ekonomske efektivnosti u pro{losti i kao materijalni osnov za budu}nost svake nacionalne ekonomije. Na ovaj na~in se obja{njava elementarna logika ekonomske ravnotee. U fazi nastanka, vi{ak vrednosti je rezultat produkcije iz pro{losti, a u kona~noj svrsi on je podloga za budu}i razvoj. Bez njega nema niti moe da bude razvoja, a to zna~i da se u njemu vidi ekonomska budu}nost svakog ekonomskog sistema. Treba imati u vidu da on supstancijalno nastaje u proizvodnji, ali da se ekonomski formira i oblikuje u fazi raspodele, odnosno u fazi uzdravanja od potro{nje svega {to je stvoreno. Ma koliki da je obim proizvodnje, vi{ka vrednosti ne bi bilo, ako bi se sve {to je stvoreno utro{ilo i upropastilo.
198

5.10. VI[AK VREDNOSTI I PROFIT U FIZIOKRATSKOM TUMA^ENJU

U ekonomskoj teoriji pojam vi{ka vrednosti se tuma~i isklju~ivo u zna~enju teorije radne vrednosti i to pre svega kao ekvivalent nepla}enog rada dakle, u svom ideologiziranom zna~enju. Razume se, da je ovo tuma~enje logi~na posledica nau~nog stava da je rad jedini stvaralac vrednosti. Samim tim, ako iz tog procesa nastane bilo kakva razlika koju ideolozi, zastupnici ove teorije prihvataju kao vrhunsku aksiomu, onda je ovakav stav nediskutabilan. Pitanje koje bi se u nauci u ovakvim, pa i svakim drugim okolnostima postavilo, glasilo bi: [ta ako polazna teza nije ta~na ili nije potpuno ta~na? [ta, dakle, ako osim rada jo{ neki ~inilac stvara vrednost? Tada je ova teorija sru{ena ve} samim tim {to u stvaranju ukupne vrednosti, {to zna~i i njenog dela koji se naziva Vi{ak vrednosti, u~estvuje jo{ neki ~inilac. Ako se, naprimer, po|e od stava da postoji vi{ak vrednosti koji nastaje kao rezultat kori{}enja prirode i prirodnih sila ili njih u sadejstvu sa nekom drugom silom, naprimer ljudskim kapitalom ili umom, onda ova teorija dobija bitno druga~iji oblik. Ako ~ovek eksploati{e naftu iz prirode, ako eksploati{e i uni{tava ugalj, ako kona~no ru{i ravnoteu prirode, onda se ne moe re}i da ona nije aktivni u~esnik u stvaranju novih vrednosti. Ako ~ovek ubira plodove iz prirode, upravo onakve kakve dobija svojim radom, naprimer {umske jagode, gljive ili drugo bilje, i to upravo onakvo kakvo stvara svojim radom, onda se ne moe re}i da je on koristio bezvredne plodove prirode, a da su vredni samo oni proizvodi koje je on ostvario svojim radom. Razume se da ovakvo tuma~enje u svetlu teorije radne vrednosti nema nau~nu podlogu, jer se u toj teoriji pretpostavlja da je priroda dareljiva onako i onoliko, koliko u stanju u kome se nalazi, moe da pru`i ~oveku. I ova pretpostavka je nerealna, ali se u Teoriji radne vrednosti maksimalno eksploati{e. Postavljanjem pretpostavke da je priroda pasivan faktor u obrazovanju vrednosti na~injeno je nasilje nad naukom, ali je to u~injeno svesno da bi se stvar skrenula na pogre{nu stranu. Iz tih razloga prirodne resurse koji se ekonomski eksploati{u valjalo je odvojiti na one koji se kona~no uni{tavaju kao i one koji se regeneracijom mogu dobiti u obliku u kome su ve} eksploatisani. U prvom slu~aju priroda se ruinira, a to zna~i da njeno uni{tavanje ima svoj uticaj na
199

stvaranje nove vrednosti, samim tim {to je njeno ruiniranje samo po sebi vrednost koja je iskori}ena, a nije joj vra}ena. Priroda ima sposobnost da ~oveku pru`i odre|enu upotrebnu vrednost, koja ima i svoju tri{nu vrednost, ima sposobnost da ~oveku da mnogo vi{e nego {to je uloio, pa mu stvara blagostanje bez rada i izvan rada. Drva rastu i kad ~ovek nije pored njih, biolo{ka proizvodnja se odvija izvan ~ovekovog rada i bez njegovog prisustva. Mleko se stvara u organizmu doma}ih ivotinja i onda kada pastir spava. Marksisti bi u ovom slu~aju rekli da se ovde radi o nepodudaranju vremena rada i procesa stvaranja nove vrednosti. To je ~esto proces stvaranja nove vrednosti koji se odvija mimo rada i bez njegovog u~e{}a. P{enica tako|e raste i kad ratar spava. Marksisti bi ovu tezu razvijali na principima da sirovine kao predmeti dobijeni iz prirode nemaju vrednost, te da je ona izraz kvantuma rada potro{enog za pribavljanje takvog dobra. Tu se zapada u para- doksalne situacije. Kvantum dobara koja su dobijaju od prirode imaju jednaku upotrebnu vrednost, kao i ona dobra dobijena ljudskom rukom, je nevredan, a vredno je samo ono {to je stvoreno ~ovekovim radom, ~ak i ako ima idealno istu upotrebnu vrednost. Ono {to je boji dar to nije vredno, a ono {to je ~ovek stvorio ima vrednost, bez obzira na to {to oba imaju jednaku upotrebnu vrednost. Tvorci ove teorije su sa ovog podru~ja ve{to pobegli razvijaju}i teoriju diferencijalne rente i njenim inkorporiranjem u teoriju vrednosti kakvu su ponudili svetu. Su{tina je ipak u tome da priroda i njene sile daju ~oveku zna~ajne ekonomske vrednosti koje se potvr|uju upravo u upotrebnim svojstvima. Pojednostavljeno re~eno: priroda ~oveku daje odre|ene upotrebne vrednosti, ~esto oplemenjuju}i njegov rad, a ponekad ga u celosti neutrali{e. Ta~no je i to da je ona nejednako dareljiva, pa jednima daje vi{e, a drugim manje, te da se ta razlika zaista pojavljuje u obliku raznih oblika diferencijalne rente koja je obra|ena u ovoj knjizi. Po toj logici, {ta bi bio vi{ak vrednosti koji poti~e iz kori{}enja prirode? Sve {to je ~ovek od prirode dobio, a nije joj vratio, ~ini vi{ak vrednosti koji nastaje kao dar prirode ili kao ~ovekovo nasilno uzimanje do nje. Ako se zaseje jedno zrno p{enice, a dobije stotinu zrna, ve} u prvoj godini celokupna razlika }e se javiti kao dar prirode. Zastupnici teorije radne vrednosti }e re}i da ta razlika nastaje kao rezultat rada, kao svesna ~ovekova aktivnost na njenom gajenju. To je, naravno, delimi~no ta~no, ali samo priroda je sposobna da od jednog zrna napravi stotinu. ^ovek je sposoban da selekcioniranjem dobije p{enicu koja }e od jednog zrna
200

davati dvadeset, trideset ili pedeset zrna vi{e, ali jo{ nije uspeo da stvori ni{ta {to daje vi{e nego {to je u njega uloeno. Ako ~ovek uop{te ne bi radio na negi p{enice, ona bi u odre|enim oklonostima mogla da da pet ili deset zrna, jer je biolo{ki programirana da donese vi{e od jednog zrna. Hrast ili bor rastu u prirodi i stvaraju ogromnu masu upotrebne vrednosti koju ~ovek jo{ nije uspeo da stvori. On je uspeo da koriste}i prirodne zakone napravi bolju i produktivniju selekciju, ali je ~injenica da se jednako kvalitetne upotrebne vrednosti kod mnogih vrsta dobijaju bez ikakavog ~ovekovog u~e{}a. U tom slu~aju na istom tri{tu, odnosno po istom ekonomskom kriterijumu, mere se one uporebne vrednosti koje su rezultat ~ovekovog rada, koje po toj logici imaju vrednost i one koje su potpuno jednake u kvalitativnom smislu, a nemaju vrednost samo zbog toga {to su samonikle i izrasle iz prirode. Ako poku{amo da dosledno sledimo teoriju radne vrednosti onda je bar korektno da priznamo da nam priroda {tedi rad, pa nam poklanja, ne svoje proizvode, ve} rad koji nismo utro{ili. Upravo u ovoj tezi nalazi se osnovni argument. Marks je u svom tuma~enju sveta bio sklon da u borbi sa svojim protivnicima koristi njihovo oruje. Neka nam se ne zameri {to smo koristili upravo njegovo oruje. Ako ve} postoji neka upotrebna vrednost u koju nije uloen rad i ako pored nje postoji i upotrebna vrednost u koju je rad, utro{en onda bi po Marksovoj teoriji ova druga vrednost koja je nastala kao dar prirode bila jednaka u{te|enom, dakle neutro{enom ~ovekovom radu. Po toj logici se i ekonomska uloga prirode moe izraziti u kategorijama Marksove logike kao vrednosni ekvivalent utro{enog, a u ovom slu~aju neutro{enog rada za dobijenu jednaku upotrebnu vrednost. Procesi fermentacija u tehnologiji stvaraju novu vrednosti, ali ne kao rezultat ~ovekovog rada, ve} kao efekat prirode. Bez njih bi organska proizvodnja bila nemogu}a i nezamisliva. Odleavanje vina ili piva doga|a se mimo ~ovekovog rada, a ba{ u tom procesu se odvijaju najvaniji ekonomski i tehnolo{ki procesi stvaraja nove vrednosti. Su{tina je, dakle, u tome da priroda ~oveku daje ne{to {to od njega ne dobija i da je taj dar prirode njeno u~e{}e u stvaranju nove vrednosti, a preko nje i u stvaranju profita. Ako je to ta~no i u meri u kojoj bi se ovaj stav mogao prihvatiti, dolazi se do sporne ta~ke sa jednom pravnom tezom koja je razmatrana u ovom radu. Ono {to je priroda dala ~oveku to je boji dar, a to pripada svim ljudima po jednakom pravu. Stoga po logici pravde, po eti~kim, pa i religioznim principima, niko na ovom svetu nema pravo da prisvoji ili usvoji ono {to pripada prirodi. To bi bile pravno eti~ke interpretacije prisvajanja onog dela profita koji nastaje kao dar prirode.
201

Racionalno orijentisani eti~ari i filozofi }e na ovu misao uzvratiti stavom da se upravo u tome nalazi smisao solidarnosti me|u ljudima. Upravo u tome se nalazi smisao eti~ke poruke u Konfu~ijanstvu, Kuranu i Bibliji po kojoj treba jedan deo svog imetka podeliti sirotinji, odnosno ljudima koji nisu sposobni da opstanu ili da se izbore za svoj opstanak. Politi~ari i sociolozi to tuma~e kao rezultat straha od dru{tevnih nemira i rizika koje oni donose, a kanonisti strahom od boje kazne. U svemu tome ima istine, ali je ~injenica da su sva organizovana dru{tva i religije, pojam solidarnosti imali u svom bi}u, svakako nalaze}i smisao u tome da ~ovek mora da da ~oveku ono {to je preuzeo od boga, te da boje darove niko ne moe, ne treba i ne sme da prisvaja. Ova teorija ima u sebi ne~eg altruisti~kog, ali u njoj ima i mnogo realnosti. Moralno je pravo nesposobnih ljudi, kao i onih koji su igrom sudbine ili sre}e li{eni sposobnosti i mogu}nosti da stvaraju sredstva za svoj opstanak, da svoju egzistenciju ostvare na principima dru{tvene solidarnosti onih koji imaju privilegiju da prisvajaju deo ekonomskog bogatstva koji se dobija od prirode.

5.11. MERKANTILISTI^KO TUMA^ENJE STVARANJA NOVE VREDNOSTI

Teorija radne vrednosti, kako je ve} istaknuto, stoji na poziciji da se trgovinom, dakle, razmenom u bilo kome obliku, ne stvara nova vrednost. Kao argument za takvu tvrdnju koristi se ~injenica da se u razmeni dva dobra razmenjuju jedno za drugo, a da se pritom ne stvara ba{ ni{ta, {to bi promenilo upotrebnu vrednost. Ovde su marksisti nedosledni svojoj teoriji iz razloga {to pojam razmene ne tretiraju kao rad, kao posao ili kao ljudsko delovanje. Ako je proces razmene uslovljen angaovanjem ljudskog rada, a to on jeste, onda se moraju postaviti ne{to {ira tuma~enja ba{ tog pojma i rad sadran u njemu treba da bude dosledno interpretiran. Po njima, on je sterilan, pa oni ne vide ili nisu sposobni da sagledaju njegovu kreativnost i da ga izjedna~e sa svim drugim kreativnim poslovima. Pojam razmene po upro{}enoj interpretaciji podrazumeva da se u njemu menjaju roba A za robu B, u nekom razmenskom odnosu. To je, naravno, ta~no, ali je ovakvo tuma~enje suvi{e nepotpuno do vulgarizacije. Ni jedna roba se ne stvara da bi se razmenila za drugu, tu gde je i u momentu kada je nastala njena supstanca i njena vrednost. Svaka
202

razmena je skop~ana sa dislokacijom, dakle, prevozom od mesta gde treba da bude razmenjena, pa po toj logici ni transport ne menja ni{ta na vrednosti robe koja je prevezena, sem {to je ona prostorno dislocirana. Odre|ena roba "X" se umesto na mestu "P" nalazi na mestu "Q". Su{tina je, dakle, u tome da se razmena, koja u {irem smislu obuhvata i dislokaciju, odnosno transport, vr{i uz dodatno angaovanje rada, pa se na taj na~in vrednost svake robe pove}ava za koli~inu rada koji je sadran u njenoj dislokaciji i njenom preno{enju iz ruke proizvo|a~a, odosno prodavca u ruku kupca ili potro{a~a. U tom smislu pitanje koje bi se sa pravom postavilo glasilo bi: Kada je jedna robna vrednost definitivno formirana? Jo{ preciznije ono bi glasilo: da li je robna vrednost formirana na kapijama proizvo|a~a ili na kapiji kupca? Postoji i tre}e tuma~enje po kome je ona vrednosno oblikovana onog momenta kada se pojavila na tri{tu. Po toj logici rad, utro{en na trgovanju je sterilan rad, koji ne ulazi u vrednost robe. Su{tina odgovora je u tome dase roba smatra okona~nom i vrednosno oblikovanom onog momenta kada je predata u ruke kupca, ma gde on bio. Prema tome, rad koji je utro{en u svim fazama njegovog stvaranja prometa i dono{enja do ruku kupca ~ini njegovu vrednost. Stoga rad utro{en u trgova~kim poslovima, dakle u razmeni, mora se smatrati radom utro{enim u njenom stvaranju na isti na~in kao i rad na pripremi sirovine ili finalnoj obradi i pakovanju. Pojam razmene mora se posmatrati znatno {ire od obi~nog trgova~kog posla u kome jedan subjekt svoju robu prodaje drugom ili razmenjuje za drugu upotrebnu vrednost. Njen osnovni smisao je obrazloen u onom delu koji se odnosi na ekonomsko tuma~enje pojma podele rada. Filozofija proizvodnje u robnim uslovima sastoji se upravo u shvatanju smisla dru{tvene podele rada. Nezamislivo je na ovom svetu da neko proizvodi dobra za druge, a da ne postoji razmena za druge robne vrednosti. Ako je dru{tvena podela rada spasila ~ove~anstvo, {to niko normalan i pametan na svetu ne spori, onda je razmena omogu}ila da se ona ostvari. Proizvode}i za druge, mi smo duni da svoje proizvode razmenjujemo za njihove i da na taj na~in oblikujemo kona~an smisao svoje ekonomske delatnosti. Razmena je, dakle, nosilac dru{tvene podele rada, pa se njeni nesumnjivi efekti moraju pripisati upravo njoj kao racionalnoj i korisnoj ljudskoj delatnosti. Robe koje su stvorene moraju se razmeniti za druge, pa se na jednoj strani javlja dopunsko tro{enje rada za sprovo|enje toga procesa, a na dru-goj prednosti koje je ve} dala dru{tvena podela rada, neslu}enim pove}a203

njem produktivnosti i smanjenjem vrednosti roba koje se javljaju kao rezultat toga rada. Bez razmene bi svako proizvodio sam za sebe pod uslovima koji bi bili poraavaju}i za ~ove~anstvo, a niko na ovom svetu nije sposoban, niti je ikada bio, da obezbedi sebi opstanak baziran samo na svom radu i svojim sposobnostima. Nikola Tesla bi umro od gladi, a Albert An{tajn bi morao da ivi sviraju}i samom sebi. Pitanje je: da li bi ~ovek kao individualni proizvo|a~ uop{te mogao da stvori bilo {ta, po{to ne bi imao sirovine, materijal i energente ili alate, kao i druge supstance za uspostavljanje bilo kakve proizvodnje. Razume se da bi bilo neumesno tvrditi da se u{tede u radu koje nastaju kao razlika izme|u nekog univerzalnog i specijalizovanog rada pripi{u razmeni, ali je ta~no da je ona omogu}ila tako visok porast produktivnosti i drasti~no smanjenje vrednosti svih roba koje danas tro{imo. Savremeni automobili sadre jedva nekoliko stotina ili ~ak desetina ~asova rada. Zamislimo samo kako bi izgledao automobil koji bi bio napravljen od ruku samo jednog ~oveka. Logi~no je da se tako ne{to ne moe ni zamisliti, pa je ovakva ideja u ovom radu u funkciji dokazivanja apsurda. Za kona~an smisao uloge razmene u stvaranju vrednosti i ljudskom blagostanju koristi}e se jedna daleko bolja ilustracija i to ba{ ona koju tradicionalno koriste merkantilisti~ki orijentisani ekonomski filozofi. Re~ je o tome da se razmena posmatra u zna~enju me|unarodne trgovine ili trgovine koja povezuje razli~ita tri{ta, uklju~iv i ona koja se odnose na istu dravu, ali razli~ite regione. Za ilustraciju }e se koristiti dva proizvoda, i to kukuruz i p{enica za koje }e se simulirati razmena. Pretpostavi}e se da je u jednom regionu (polubrdskom) prinos kukuruza 3.000 kg po hektaru, koliki je i prinos po hektaru zasejane p{enice. U nizijskom regionu prinos p{enice je 4.000 kg, a kukuruza 8.000 kg po hektaru. Tro{kovi gajenja su jednaki i u svim slu~ajevima iznose 30.000 nov~anih jedinica. Pretpostavi}e se, nadalje, da su zahtevi oba tri{ta formirani tako da se ceo ovaj proces odvija u uslovima tri{ne ravnotee, dakle bez dominacije ponude ili tranje. U ovim okolnostima treba simulirati optimalno ekonomsko pona{anje ova dva proizvo|a~a. Pretpostavka se nadalje razvija. U slu~aju da su ova dva tri{ta razdvojena i da ne postoji tri{na povezanost izme|u njih, cenovni pariteti }e se bazirati na odnosima ponude, pa }e pariteti cena na svakom od njih biti slede}i:
204

Na prvom tri{tu cene kilograma p{enice bi}e jednake ceni kilograma kukuruza. Na drugom tri{tu cenovni pariteti }e se praviti u relacijama 2 kg kukuruza za 1 kg p{enice. Ako se nadalje pretpostavi da je cena p{enice kao reperna cena na oba tri{ta jednaka i iznosi 11 dinara po kilogramu efekti koje }e ostvariti proizvo|a~i su slede}i: Na prvom tri{tu:
1 HA P[ENICE 3.000 X 11= 1 ha kukuruza 3.000 x 11= Svega: 33.000 - 30.000 33.000 - 30.000 66.000 - 60.000 3.000 ZARADE 3.000 zarade 6.000 zarade

Na drugom tri{tu:
1 HA P[ENICE 4.000 X 11 1 ha kukuruza 8.000 x 5,5 Svega: Ukupno: 44.000 - 30.000 = 44.000 - 30.000 = 88.000 - 60.000 = 154.000 - 120.000= 14.000 ZARADE 14.000 zarade 28.000 zarade 34.000 zarade

Ako se ova dva tri{ta putem trgova~ke delatnosti integri{u, a razmena ima upravo takvu funkciju, proizvo|a~i }e se opredeliti da svoju programsku orijentaciju prilagode tri{tu, pa }e proizvo|a~ iz brdskog regiona odlu~iti da gaji samo p{enicu, jer }e imati interes da kupi kukuruz po ceni koja je zna~ajno nia od one po kojoj ga on proizvodi. On }e prodati 3000 kg p{enice proizvedene na onom hektaru koji bi bio namenjen proizvodnji kukuruza, po 11 dinara i za taj novac dobiti 6000 kg kukuruza. Na taj na~in on }e ostvariti prinos sa dva hektara koji je ravan proizvodnji koja bi mu dala tri hektara jer }e imati na raspolaganju 3000 kg p{enice i 6000 kg kukuruza. Da bi se ovakva trgovina mogla da ostvari, drugi proizvo|a~ }e setvenu strukturu podesiti tako da smanji koli~inu p{enice koju kupuje, a da pove}a proizvodnju kukuruza, pa }e on zasejati 1 hektar kukuruza po starom setvenom planu i jo{ 75 ari kukuruza kako bi zadovoljio tri{te. On }e, dakle, imati kona~an efekat od 3000 kg p{enice iz razmene i 1000 iz sopstvene proizvodnje na preostaloj povr{ini od 1 hektara. Osim toga on }e imati proizvodnju kukuruza u nivou koji je imao na drugom hektaru. Zaklju~ak je da je u ovakvoj trgovini profitirao samo jedan od ova dva proizvo|a~a i to onaj prvi. On je iskoristio pogodnosti pariteta na drugom regionu, pa je ovakav sistem tri{ne logike pogre{an.
205

Ako se izvrnu pretpostavke, pa drugi proizvo|a~ proda svoj kukuruz prvom po paritetima koji vae na njegovom (prvom) tri{tu on }e za 3000 kg kukuruza dobiti 3000 kg p{enice, pa }e mu celokupna razlika od 5000 kilograma kukuruza, ostati kao suvi{ak. U prvom slu~aju suvi{ak zarade }e ostvariti jedan, a u drugom drugi proizvo|a~. Tri{te, me|utim ne funkcioni{e na tom principu, pa se u integrisanom tri{tu ne}e trgovati ni po jednim, ni po drugim, ve} po tre}im paritetnim odnosima. Oni }e se po logici stvari formirati na slede}im principima. Kona~an epilog ovog posla }e biti zarada koja poti~e iz formiranja cene na bazi pregrupisane proizvodnje koja je ekvivalentna vi{ku od 3000 kg kukuruza, {to je ravno jednom hektaru zasejane povr{ine u brdskom regionu. Ona }e se raspodeliti izme|u u~esnika na principu da prvi dobija 1000 kg, a drugi 2000 kg robe. To je kona~an rezultat dejstva trgova~ke delatnosti ili merkantilisti~ke teorije koju zastupnici teorije radne vrednosti ignori{u, svode}i stvari na puku razmenu robe za robu ili roba za novac, za koji se opet kupuje druga roba. Stvari su, dakle, sloenije od puke razmene roba za robu. Merkantilizam menja strukturu proizvodnje afirmi{u}i jednu, danas dobro poznatu mikroekonomsku teoriju komparativnih prednosti i uz nju jo{ jednu poznatu pod nazivom teorija oportunitetnih tro{kova. Merkantilisti~ka teorija je ostvarila zna~ajne efekte u razvoju ~ove~anstva koji nisu ekonomski merljivi. Re~ je o efektima koji se odnose na sublimaciju kultura, na uspostavljanje drugih kontakata i na integrisanje ~ove~anstva. Ona je stoga oduvek bila zna~ajan most na putu globalizacije i po [arlu Monteskjeu uticala je na fomiranje ljudskih karaktera, dakle na o~ove~enje ~oveka. Po njemu: Trgovina le~i od ru{ila~kih predrasuda. Gotovo je op{te pravilo da svuda gde su obi~aji blagi ima i trgovine, a da su svuda gde ima trgovine i obi~aji blagi. Ove ~injenice on obrazlae argumentacijom da: Prirodno dejstvo trgovine je da se ona vodi u miru. Dve nacije koje me|usobno trguju postaju uzajamno zavisne.22 Razume se da postoje i suprotna mi{ljenja upravo u sferi humanisti~kih disciplina po kojima ba{ trgovina stvara preduslove da se kod ljudi razvijaju najiskvarenije strasti i elja za podvalom. I to je naravno ta~no, ali se u relacijama racionalnog mi{ljenja takav oblik trgovanja smatra patolo22

[arl Monteskje, O duhu zakona, 2 knjiga, strana 8, Beograd, 1989. godine.

206

gijom toga posla koji je uostalom prisutna i u svim drugim poslovima. Patologija nije pravilo ma koliko da je svuda zastupljena, pa i u trgovini. Bespredmetno je raspravljati sa nau~nom argumentacijom o izopa~enosti kao o pravilu. U trgova~kim poslovima zna~ajano je po}i od premise da pariteti cena odre|uju pravila pona{anja i uklapanja pojedinog proizvo|a~a u tri{ni mehanizam. Oni aktivno uti~u na sve proizvodne procese i opredeljuju kvalitativnu strukturu proizvodne aktivnosti. U primeru kori{}enom u ovom poglavlju posmatramo proizvo|a~e koji se susre}u na jednom tri{tu nazvanom "brdski poljoprivredni region" na kome se pojavljuju dve robe koje se po pretpostavljenoj logici razmenjuju u odnosu 1:1. To zna~i da se kilogam kukuruza menja za kilogram p{enice. Razlozi su relativno jednostavni. Tranja je dimenzionirana u nivou 3.000 p{enice i tri kilograma kukuruza, kolika je i ponuda. Cena proizvodnje je jednaka za obe robe, pa su samim tim uspostavljeni uslovi za takve razmenske paritete. U drugom slu~aju se stvari razlikuju utoliko {to je cena ko{tanja kukuruza dva puta nia od cene p{enice, pa je logi~no da se u tom zatvorenom tri{tu uspostavi prirodni odnos cena na paritetu 1:2, {to zna~i da se dva kilograma kukuruza menjaju za 1 kilogram p{enice. Na tom nivou uop{tavanja, teorija vrednosti se ne razlikuje od merkantilisti~ke teorije, pa se stvari mogu smatrati logi~ki postavljenim. U momentu kada se ova dva tri{ta integri{u u jedno, formiraju se paritetni odnosi izme|u ovih dveju roba u relacijama 1 kilogram p{enice za 1,57 kg kukuruza. Po takvom sistemu logiciranja proizvo|a~ }e razmenom svog vi{ka p{enice od 3.000 kg dobiti 4714 kg kukuruza, a da je gajio kukuruz dobio bi samo 3000 kg. On je dakle, dobitnik iz povoljnog pariteta. Drugi proizvo|a~ }e iz razmene 4714 kg kukuruza za 3000 kg p{enice ostvariti dobitak koji se utvr|uje iz slede}e ra~unice. Prodajom 4714 kg kukuruza on je prodao 0,589 hektara obra|ene zemlje. Da je gajio p{enicu na toj povr{ini on bi dobio 2357 kg p{enice, a ovako je dobio 3000 kg. Njegov dobitak izraen u p{enici je (3.000 - 2.357) = 643 kg. Po{to }e se oba proizvo|a~a racionalno pona{ati i organizovati proizvodnju uz maksimalno kori{}enje svojih preimu}stava, kona~no }e se na tri{tu pojaviti ponuda po slede}oj strukturi: P{enica 7.000 kg po ceni od ................ 9,428 dinara po kilogramu Kukuruz 11.000 kg po ceni od............... 6 dinara po kilogramu Cenovno paritetni odnos izme|u njih }e biti: jedan kilogram p{enice za 1,57 kg kukuruza. Pri ovim paritetima oba proizvo|a~a dobijaju.
207

Ideja merkantilizma na prvi pogled nema nikave veze sa podelom rada, ali ona po~iva upravo na njoj. Stoga trgovina nije sterilan posao koji ne donosi ni{ta osim profita. Mudrost je na}i posao koji donosi ogromne posredne efekte, ali samo onima koji umeju da iskoriste komparativne prednosti koje im ona prua. U primeru koji je ovde obra|en prvi region nema nikakvu komparativnu prednost iz razloga {to on nema povoljnije uslove od drugog, a ipak koristi komparativne preimu}stva na taj na~in {to profitira na paritetima i svoje komparativne nedostatke transformi{e u dobitak. Ova situacija nije samo akademska simulacija ve} i ivotna realnost koju smo mnogo puta dokazali u praksi. Iz tih razloga se ideja merkantilista mora tretirati kao zna~ajan doprinos u ekonomiji, a ona je daleko vidljivija upravo kod poslova me|unarodne trgovine, {to su o~igledno shvatali svi njeni tvorci i zastupnici u istorijskom razvoju.

5.12. PRAVNE IMPLIKACIJE STVARANJA EKONOMSKIH VREDNOSTI

Iako ovaj proces na prvi pogled nema nikave veze sa pravom i pravdom, ispostavilo se da su te veze zna~ajne. Logika razmi{ljanja je jednostavna. Nova vrednost nastaje u ekonomskim procesima, a njeno nastajanje se svodi na prisvajanje, jer ni{ta {to je stvoreno na ovom svetu ne moe biti ni~ije, iako bi moglo da bude sva~ije. U pravnom smislu ovo pitanje se postavlja u zna~enju: Ko ima pravo na prisvajanje novih vrednosti ili pojednostavljeno re~eno, onog {to je stvoreno ljudskom rukom ili duhom? Po logici komutativne i distributivne pravde to pravo imaju stvaraoci vrednosti, a to zna~i oni subjekti koji su uloili rad ako je ona jedini stvaralac vrednosti. Njima, dakle, pripadaju rezultati stvaranja tih vrednosti. Analiti~kim razlaganjem procesa stvaranja novih vrednosti dolazi se do zaklju~ka da svako stvaranje uvek polazi od nekog prirodnog stanja, od zemlje, vazduha i sli~nih dobara koja u ekonomskom smislu nemaju vrednost. Sve po~inje da se zida na osnovama koje nemaju vrednost, dakle na praznom "ekonomskom prostoru". Kada se stvaraju novi proizvodi, pa jedni slue za stvaranje drugih ugra|uju}i se, fizi~ki i
208

vrednosno u njih, kvantum rada se javlja kao sinteza mase raznih minulih radova i uvek jednog konkretnog ivog rada. Minuli rad se potvr|ivao u pro{losti u okon~anim ekonomskim procesima, te se on javlja kao pasivni kvantum vrednosti u momentu stvaranja nove vrednosti. On je jasno determinisan, posebno u tri{noj ekonomiji, kvantumom vrednosti onih elemenata koji se u prakti~noj realnosti i naziva "nabavna vrednost". Svako od u~esnika u minulim ekonomskim procesima je ostvario svoju funkciju i prisvojio ono {to mu je u toj fazi i u tom ekonomskom prostoru pripalo. Realnost raspodele se svaki put potvr|uje kao pravni proces prisvajanja i to ba{ za onu fazu u kojoj se ti procesi odvijaju. Ekonomski procesi se u pravnom smislu potvr|uju kroz razmenu i prisvajanje. U ovom delu tei{te je preneto na pravo prisvajanja, kao i na kriterijume pravde koji ga potkrepljuju. Po distributivnoj pravdi, svako ima pravo da prisvoji ono {to je stvorio, odnosno njegov srazmerni deo, u proporciji u~e{}a u stvaranju te vrednosti. Prema tome, sve {to je na ovom svetu stvoreno kao rezultat ljudskih ruku i duha odnosno kapitala, nekom pripada po kriterijumima distributivne pravde. Stvaranje ekonomskih vrednosti u formi dobara koja imaju upotrebnu vrednost je ekonomski proces koji, kako je istaknuto, ima samo jednu funkciju, a to je da se odbezbedi zadovoljenje potreba stanovni{tva u datoj ekonomskoj zajednici. U ovoj ravni raspravlja se o pojmu: Vrednost i vi{ak vrednosti. Vrednost dru{tvene produkcije ~ini zbir svega {to je stvoreno u datoj ekonomskoj zajednici, a vi{ak vredosti je onaj deo vrednosti koji se javlja kao suvi{ak, odnosno razlika izme|u mase stvorenih i potro{enih dobara. Marksisti~ka teorija ovaj pojam obja{njava na druga~iji na~in. Po njoj se kao vi{ak vrednosti javlja onaj deo novostvorene vrednosti koji se dobija kao ostatak izme|u upravo te vrednosti i najamnine, odnosno nagrade za rad. Pri tom se ignori{e ~injenica da je i to deo sredstava koja se tro{e za zadovoljenje potreba zaposlenih, dakle onih koji zajedno sa ostalim faktorima u~estvuju u procesu stvaranja vrednosti. Na tome mestu se iscrpljuje ekonomska funkcija pojma vrednosti i vi{ka vrednosti. Ekonomija se, dakle, zavr{ava u sferi stvaranja. Na to se nadovezuje jedan pravni proces, a to je prisvajanje. Samo u prisvajanju se obrazuju vlasni~ki odnosi kroz raspodelu tako stvorenih ekonomskih efekata. Sve {to je na ovom svetu stvoreno, po prirodi stvari tei svom stvaraocu ili nekom drugom, ko ima {anse da ga prisvoji. Stvaranje na
209

ovom svetu ima kona~nu svrhu da bude prisvojeno, dakle vlasni~ki nominovano. Taj proces transformisanja vi{ka vrednosti koji je nastao u proizvodnji, odnosno u stvaranju ili u ekonomskim procesima, transformi{e se u profit koji ~ini predmet prisvajanja. Pojednostavljeno re~eno: Vi{ak vrednosti je ekonomska, a profit pravna kategorija. Po toj logici celokupan vi{ak vrednosti se u fazi prisvajanja transformi{e u profit. Vi{ak vrednosti, stoga, karakteri{e stvaranje, a profit prisvajanje jednog te istog vrednosnog kvantuma. Upravo na ovom sektoru do{lo je do najve}e ideologizacije koja je na ovom svetu postojala. Elementarna pravda zahteva da svaka stvar tei svome stvaraocu i da je pravedno da je prisvoji onaj ko ju je stvorio. Po istoj logici nepravedno je da se ona prisvoji od drugog, posebno od onog koji nije u~estvovao u njenom stvaranju ili pak od onog ko nije njen stvaralac. Na ovom svetu lako je u to ubediti svaki, pa i najoskudniji ljudski um. Budu}i da je to logika koju ama ba{ svako prihvata, trebalo je izgraditi ideolo{ku teoriju po kojoj je jedini stvaralac vrednosti ljudski rad i stvari protuma~iti upravo onako kako je to u~inio Karl Marks. Vrhunac njegove lucidnosti je u stvaranju sloenih metodolo{kih dokaza, posebno tamo gde je imao najslabije nau~ne argumente. Takav je slu~aj sa takozvanim "transformacionim problemom" koji su maksimalno koristili socijalisti~ki orijentisani ekonomisti. Oni su upravo u tome videli vrhunac ekonomske filozofije. U su{tini radi se o jednoj relativno naivnoj kreaciji koja pojednostavljeno interpretirana ima slede}i {ematski dat sadraj: Tabela broj 4. - Utvr|ivanje vrednosti i vi{ka vrednosti
Ekonomska grupacija 1 1. 2. 3. Svega: Ukupno predujmljen i kapital (3+4) 2 11.000 9.000 7.000 27.000 Kapital predujmljen za sredstva za rad i predmete rada 3 10.000 6.000 2.000 18.000 Kapital predujmen za zarade 4 1.000 3.000 5.000 9.000 VI{ak vrednosti Vrednos t proizvo - dnje (3+4+5) 6 12.000 12.000 12.000 36.000

5 1.000 3.000 5.000 9.000

210

Tri{na vrednost se utvr|uje na taj na~in {to se ta novostvorena vrednost distribuira na bazi ukupnog kapitala ne samo na jedan njegoev deo na slede}i na~in: Tabela broj 5. - Utvr|ivanje profita i vrednosti roba
Ekonomska grupacij a 1 1. 2. 3. Svega: Ukupno predujmlje ni kapital (3+4) 2 11.000 9.000 7.000 27.000 Kapital predujmljen za sredstva za rad i predmete rada 3 10.000 6.000 2.000 18.000 Kapital predujmen za zarade 4 1.000 3.000 5.000 9.000

Profi t 5 3.667 3.000 2.333 9.000

Tri{na vrednost (3+4+5) 6 14.667 12.000 9.333 36.000

Kada se uporede vrednosti vi{ka vrednosti i profita zapaa se da postoje slede}e razlike i to: Tabela broj 6. - Transformacija vI{ka vrednosti u profit (ekonomskih u pravne kategorije)
Ekonomska grupacija 1. 2. 3. Svega: Vi{ak vrednosti 1.000 3.000 5.000 9.000 Profit 3.667 3.000 2.333 9.000 Razlika (+/-) +2.667 -2.667

Vrednost proizvodnje, a njen zbir je 27.00023.

23

Napomene: Prva napomena koju u ovom kontekstu ~inimo je da je predujmljen kapital jednak utro{enom, {to zna~i da je obrt kapitala ravan jedinici. Ovo se ~ini radi pojednostavljenja ovog izlaganja i jansije eksplikacije su{tine problema koji se obra|uje. Ova okolnost bi mogla da izazove te{ko}e u tuma~enju ove materije iz razloga {to se masa predujmeljenog kapitala podudara sa vredno{}u proizvodnje. To je slu~aj kada je koeficijent obrta ravan jedinici, {to je ovde bila pretpostavka u primeru. Ukupan predujmljeni kapital sadri materijalizovane komponente ~inioca proizvodnje koji iznose 36.000 vrednosti zarade, a vrednost elemenata koji su za nju utro{eni, a u ovom slu~aju i ulo`eni, iznosi 27.000 jedinica, tako da razlika iznosi 9.000 nova~anih jedinica.

211

Su{tina problema se svodi na to da se ova pozitivna razlika koja ~ini suvi{ak odnosno profit, protuma~i i dovede u vezu sa onim {to smo nazvali kriterijumom komutativne pravde, dakle sa onim elementom koji je stvarni stvaralac ove vrednosti. Ako je njen stvarni stvaralac ivi ljudski rad onda je Marks u pravu {to je postavio teoriju organskog sastava kapitala. Pod pojmom "organski sastav kapitala"24 on podrazumeva odnos kapitalnih vrednosti koje su angaovane u nabavku utro{enih ~inilaca proizvodnje, dakle i onog dela koji je angaovan u finansiranje zarada. Po tom sistemu logiciranja vi{ak vrednosti je nastao na osnovu angaovanja ivog rada, a to zna~i da je sav vi{ak vrednosti od 9.000 jedinica rezultat ivog rada i da njemu pripada. Taj suvi{ak se raspore|uje na na~in koji je prikazan u koloni 6 prethodne tabele. Ako bi se postavila teza da on rezultira iz ukupno predujmljenog ili angaovanog, a u ovom slu~aju i utro{enog kapitala tada se podela tog suvi{ka u obliku profita prisvaja proporcionalno toj vrednosti, dakle ukupnoj vrednosti kapitala, pa se dobijaju podaci iz kolone 7, prethodne tabele. U tri{noj ekonomiji, odnosno konkretnije u kapitalist~kom sistemu proizvodnje, on se prisvaja proporcionalno ukupnom kapitalu, pa se profit iskazan u koloni 7 strukturalno razlikuje u odnosu na masu vi{ka vrednosti iz kolone 6. Po tome se name}e zaklju~ak da se na ovaj na~in vi{ak vrednosti transformi{e iz grana sa niskim organskim sastavom kapitala, prema granama sa visokim organskim sastavom, dakle ka onim granama koje su, kako se to u ekonomskoj realnosti naziva, kapitalno intenzivne. U prvoj grupaciji, po toj teoriji, ljudskim radom je stvoreno 1.000, a prisvojeno 3.667 jedinica vrednosti. U drugoj grupaciji stvoreno je 3.000, a prisvojeno 3.000 jedinica vrednosti. U tre}oj grupaciji stvoreno je 5.000, a prisvojeno 2.333 jedinica vrednosti. Zaklju~ak koji je Marks izveo je da je u prvoj grupaciji ivi rad stvorio samo 1.000, a da je po osnovu angaovanja ve}eg kapitala u obliku profita prisvojeno 3.667 jedinica vrednosti.
24

Organski sastav kapitala u ovom primeru je slede}i: U prvoj grupaciji to jeto je odnos 10:1, U drugoj 2:1 U tre}oj 0,4:1 Prose~an organski sastav kapitala u privredi kao celini u ovom primeru je 18.000 : 9.000, odnosno 2:1.

212

Druga grupacija ima prose~an organski sastav kapitala, pa je jednaka vrednost stvorenog i prisvojenog vi{ka vrednosti. U tre}oj grupaciji do{lo je do obrnute situacije u odnosu na prvu. Tu je stvoreno 5.000 jedinica vrednosti, a prisvojeno 2.333 jedinica iz razloga {to je niska vrednost angaovanog kapitala koji ima karakter nepromenjivog kapitala. Problem je o~igledno u tome {to Marks razlikuje vrednost date robe i njenu tr`i{nu vrednosit na taj na~in {to je u prethodnom primeru utvr|ena samo njena vrednost, a u narednom se utvr|uje tri{na vrednost koja se formira po zakonu proporcionalnosti anga`ovanog ukupnog kapitala, a ne samo jednog njegovog dela koji se odnosi na zarade. Na istom primeru tri{na vrednost se dokumentuje na slede}i na~in: Tabela broj 7. - Transformacioni problem pretvaranja vi{ka vrednosti u profit (Utvr|ivanje tri{ne - spolja{nje vrednosti roba)
Ekonomska grupacij a 1 1. 2. 3. Svega: Ukupno predujmlj eni kapital (3+4) 2 11.000 9.000 7.000 27.000 Kapital predujmljen za sredstva za rad i predmete rada 3 10.000 6.000 2.000 18.000 Kapital predujmen za zarade 4 1.000 3.000 5.000 9.000 Tri{na vrednos t 6 14.000 12.000 10.000 36.000

Profit

7 3.000 3.000 3.000 9.000

Ova teorija bi bila savr{eno ispravna da su joj temelji ~vrsti i polazne postavke ta~ne. Ako se usvoji teza da je sloen rad aktivan faktor u stvaranju vi{ka vrednosti, da se osim njega, u ovaj proces uklju~uju nau~na saznanja, struka, menadment i primenjena tehnika, tada se teorija radne vrednosti u izvornom obliku ru{i. Slede}i isti metodolo{ki okvir valjalo bi postaviti tezu da se vi{ak vrednosti transformi{e u profit koji rezultira iz svih ovih faktora, te bi bilo prirodno da ga kao profit prisvoje svi u~esnici u njegovom stvaranju u proporcijama u~e{}a u tom procesu. Teorijski posmatraju}i, to bi bile valjane osnove za formiranje filozofije prava u prisvajanju profita. Problemi su o~igledno tehni~ke prirode. Pre svega, name}e se problem kvantifikacije uticaja svakog od ovih faktora u masi vi{ka vrednosti.
213

U tri{noj ekononomiji svi faktori proizvodnje, a to zna~i i stvaranja vi{ka vrednosti, odnosno prisvajanja profita, nalaze svoju potvrdu na tri{tu, pa se svaki od njih vrednuje upravo kroz tri{nu utakmicu i tamo potvr|uje svoju vrednost za druge. Upravo ovaj pojam zahteva da se detaljnije izloi u narednim poglavljima.

5.13. UNUTRA[NJA I SPOLJA[NJA VREDNOST EKONOMSKIH DOBARA

Kada se u ekonomskoj teoriji pomene re~ "vrednost", ona zapravo ozna~ava unutra{nju vrednost, dakle vrednost za sebe i nije ni{ta drugo do kvatum odricanja koje pojedinac kao proizvo|a~ ima u procesu stvaranja datog dobra. Jasnije re~eno u ekonomskom smislu, to je ekonomski vrednosni ekvivalent za pla}anje rada koji pojedinac ili organizovana grupa tro{i u reprodukcinom procesu. Kako se najve}i deo produkcije koju ~ovek ostvaruje, u uslovima razvijene dru{tvene podele rada, stvara za druge, dakle za razmenu, vrlo je zna~ajno da se razjasni pojam vrednosti dobra koje je neko proizveo, ali za drugog kao kupca. Na toj poziciji susre}u se jedna objektivna i jedna subjektivna procena istog fenomena. Objektivno je da proizvo|a~ ima jasnu predstavu o kvantumu svog rada koji je utro{en u procesu stvaranja datog dobra, ali on kao kupac nema jasnu predstavu o objektivnoj vrednosti dobara koja kupuje. Negov sud o njihovoj vrednosti je subjektivan. Prirodna sklonost svakog ~oveka na ovom svetu je da rezultate svog rada, svoju li~nost, svoje potomke i sve {to moe nazvati "moje", subjektivno vrednuje vi{e nego drugi. I zbog subjektivnog stava koji po psiholo{koj strukturi ne moe da ima neutralne vrednosne sudove, za ono {to je "moje" i ono {to je "tu|e", proizilazi op{ti stav da u susretu dva subjekta koji treba da razmene svoja dobra preovla|uje sklonost da se sve {to je "moje" precenjuje, a sve {to je "tu|e" ili "tvoje" se potcenjuje. Svaki proizvo|a~ nastoji da kao prodavac proda {to skuplje svoju robu, a kao kupac da je kupi {to jeftinije. Prema tome, ~ovek koji nejednako vrednuje ono {to je njegovo i ono {to nije njegovo, ima prirodnu sklonost da se pona{a suprotno elementarnoj pravdi i kriterijumu da treba razmenjivati jednako za jednako. Prema tome, osnovni postulat na kome po~iva obligaciono pravo poznato pod nazivom "princip jednakosti davanja" je puka uobrazilja.To su procesi koji imaju psihologisti~ku osnovu, koja u krajnjoj linji ne deluje kao realnost, ve} kao elja. Ja mogu da elim da kupim ne{to vrlo jevtino, a da prodam skupo, ali moja elja je nezna~ajna ako se razmenski odnosi
214

formiraju po drugim pravilima. Realnost je da se stvari odvijaju po drugim zakonima, a elje i nastojanja da se stvari jednako vrednuju u krajnoj liniji se neutrali{u. Na istoj liniji se nalaze dva suprotstavljena subjektivna stava od kojih i jedan i drugi nastoje da potcene tu|u robu, a da precene svoju. Kada bi se stvari odvijale po subjektivnoj elji, nikada ne bi moglo do}i do razmene, jer se nikada ne bi uskladili subjektivni stavovi kupca i prodavca. Realni ivot, me|utim, pokazuje da se robna razmena vr{i po pravilima koja su izvan ovakve logike, pa se takav na~in razmatranja ove problematike javlja kao tendencija, i ni u kom slu~aju kao realnost. Realnost se nalazi na drugom mestu. Da bi se realnost ilustrovala, ponovo }emo se vratiti na {ematsku ilustraciju pro{irene reprodukcije na istom modelu sa izmenjenim pretpostavkama. Tabela broj 8. - Razmena dobara na tri{tu ekonomske ravnotee
Proizvodnj a ponuda 8.000 2.000 10.000 2.000 12.000 Potro{nja -Tranja Sredstva za Sredstva za proizvodnju potro{nju 2.000 2.000 500 500 2.500 2.500 500 500 3.000 3.000

Segment 1 2 Svega: 3 Ukupno:

Svega 12.000 3.000 15.000 3.000 18.000

Pretpostavi}e se da proizvo|a~i iz prvog segmenta ele da pove}aju obim svoje aktivnosti za 10%. Pretpostavka je realna i logi~na, ali je njena realizacija skoro nemogu}a bez velikih potresa. Da bi se ona realizovala potrebno je da se pove}a obim reprodukcionih utro{aka u ovom slu~aju za vrednost od 800 jedinica. To nadalje zna~i da se ovakva proizvodnja ne moe realizovati, a da se pri tom ne pove}a tranja za proizvodima koji }e se utro{iti u procesu stvaranja novih vrednosti u tom segmentu. Pove}anje tranje ima za posledicu rast cene u datoj proporciji (8.000:12.000). Pove}anje potro{nje ovih proizvoda ima za pretpostavku pove}anje proizvodnje u tom istom segmentu i to ta~no za toliko. Prema tome, ravnotea se uspostavlja na vi{em nivou ponude i tranje. Problem je, me|utim, i u tome {to promena obima u jednom segmentu neminovno podrazumeva promenu obima i u drugim segmentima, po{to }e pove}anje ponude i tranje u jednom segmentu imati za posledicu pove}anje plata koje se opet javljaju kao element tranje za proizvodima drugog segmenta. Preciznije interpretirana ova situacija se vidi na uklju~ivanju tre}eg odeljka u {emu reprodukcije. To je onaj odeljak koji, kako je ve} istaknuto,
215

pokazuje mogu}u razvojnu komponetnu. U ovom slu~aju se pretpostavlja da su svi elementi uklju~ivanja razvojnog odeljka u {emu reprodukcije ostali nepromenjeni. To zna~i da je odnos ponude i tranje izme|u odeljka ostao isti kao i ranije i da je stopa vi{ka vrednosti nepromenjena. U takvim okolnostima ovaj odeljak je sposoban da produkuje rast ovog ekonomskog sistema u vrednostima prikazanim u narednoj Marksovoj ilustraciji. Tabela broj 9. - Model pro{irene reprodukcije (u nivou 20%)
Proizvodnj a 1.600 400 2.000 400 2.400 Tranja Sredstva za potro{nju 400 100 500 100 600

Segment 1 2 Svega: 3 Ukupno:

Sredstva za proizvodnju 400 100 500 100 600

Svega 2.400 600 3.000 600 3.600

To je, dakle, ono pove}anje koje je usledilo iz rasta firme, odnosno ekonomije kao celine. Razvoj se finansira iz akumulacije, odnosno {tednje ili preciznije iz nepotro{enih dobara namenjenih za investicije. Ve} u prvoj godini nakon odustajanja od potro{nje, ukupna ekonomska aktivnost je podignuta za 3.600 vrednosnih jedinica, a razvojni segment u ovom primeru "odeljak 3" je sam generisao nov razvoj. Tajna uspeha u dugom roku je upravo u ovom segmentu. Tabela broj 10. - Kona~na {ema reprodukcije
Tranja Sredstva za potro{nju 2.000 400 2.400 500 100 600 500

Segment 1A. 1B. 1. 2A. 2B. 2. 3A.

Proizvodnja 8.000 1.600 9.600 2.000 400 2.400 2.000

Sredstva za proizvodnju 2.000 400 2.400 500 100 600 500

Svega 12.000 2.000 14.400 3.000 600 3.600 3.000

216

3B. 3. Ukupno:

400 2.400 14.400

100 600 3.600

100 600 3.600

600 3.600 21.600

Napomena: Oznaka" A" u svim slu~ajevina ozna~ava prethodno stanje, a "B" ozna~ava rast koji rezultira iz akumulacije. Sinteti~ki predstavljena ova {ema reprodukcije ima slede}i oblik: Tabela broj 11. - Integrisana {ema reprodukcije
Tranja Segment Proizvodnj a 9.600 2.400 2.400 14.400 Sredstva za proizvodnj u 2.400 600 600 3.600 Sredstva za potro{nju 2.400 600 600 3.600 Svega 14.400 3.600 3.600 21.600

1 2 3 Ukupno:

Pove}anje aktivnosti u jednom segmentu podrazumeva pove}anje tranje, a to zna~i da }e neminovno porasti i cene onog segmenta koji ostvaruje u~inke koji su predmet potro{nje i tranje. To ima za posledicu pove}anje profita u segmentima koji stvaraju proizvode koji se ugra|uju u one gde se ostvaruje tranja. To, naravno, negativno uti~e na profit proizvo|a~a koji kupuju, pa se vr{i svojevrsno pregrupisavanje u ekonomiji. Tri{ne cene na jednoj strani rastu, a na drugoj one vr{e pritisak na pove}anje tro{kova onih koji kupuju. To suava prostor za ostvarivanje profita onih koji kupuju, pa ih u izvesnom smislu gu{e. To kona~no ima za posledicu smanjenje tranje i vra}anje stvari u regularno, odnosno ravnoteno stanje. Ovaj proces neodoljivo podse}a na talasanje mora, na plimu i oseku, pa cene ve~no rastu ili padaju i nikada ne mogu da budu stabilne, kao {to ni nivo morske povr{ine nikada ne moe da bude u stanju apsolutnog mirovanja. Logika je u tome da se nikada ne moe realizovati proizvodnja ni u jednom segmentu, a da ona ne prouzrokuje prethodno pove}anje aktivnosti u onoj delatnosti na koju se taj rast oslanja. Ne postoji, dakle, pove}ana tranja, kako to mnogi ekonomisti isti~u, jer je ona ve~no izjedna~ena sa ponudom. Postoje samo vremenski zazori izme|u ponude i tranje, tako da pove}anje aktivnosti u bilo kom segmentu ima za posledicu umanjenje zaliha gotovih proizvoda u onoj delatnosti na koju se oslanja, a to je signal za pove}anje ponude u tom delu. Pokreta~ki impuls uvek daje ona delatnost ili onaj poslovni subjekt koji kre}e u ekspanziju, pa se tako stvara

217

prostor za razvoj ekonomske konjunkture i kod onih segmenata koji treba da za njih proizvedu repromaterijale ili sredstva za rad. Jo{ na jednom primeru iz prirode moe se logi~ki podupreti ovaj sistem eksplikacije. To je slu~aj lanca ishrane. Kada ima mnogo ze~eva stvara se osnova za pove}anje broja vukova. Kada se pove}a broj vukova to ima za posledicu smanjenje broja ze~eva, a kada se smanji broj ze~eva smanuje se broj vukova. Kada se smanji broj vukova ponovo se pove}ava broj ze~eva i tako ivot ide u nedogled. Pove}anje tranje u ekspanziji uvek inicijalno podie ponudu po{to se ve}i deo akumulacije usmerava tamo gde rastu profiti. Kada se podigne ponuda pada cena, a kada padne cena padaju i profiti {to ima za posledicu seljenje kapitala u druge oblasti, pa se ponovo otvara prostor za pove}anje profita upravo tamo odakle je on iseljen. Unutra{nja vrednost u klasi~noj teoriji tretira se jednostavno kao vrednost, kao masa utro{enog teku}eg i materijalizovanog minulog rada koji tuma~imo u sinergetskom smislu. To zna~i da se u nju uklju~uju i efekti multiplikacije koje sadre svi reprodukcioni faktori. Spolja{nja je ona vrednost koja se naziva tri{nom vredno{}u. Odstupanja izme|u njih su neminovna na taj na~in, {to se spolja{nja vrednost ve~no, poput klatna, kre}e oko unutra{nje vrednosti. Kako tri{ne cene stalno odstupaju od pravih vrednosti, to zna~i da uvek postoje oni subjekti koji u datom vremenu mogu da realizuju svoje proizvode pod povoljnijim ili manje povoljnim uslovima, te da se celokupna razmena, odnosno trgovina, obavlja pod diferenciranim uslovima, nekad boljim za jedne, a drugi put za druge ekonomske subjekte. Bilo bi preciznije kada bi se re~ "subjekt" u prethodnoj re~enici zamenila re~ju "roba ".

5.14. EKSTRAPROFIT I EKSTRAVI[AK VREDNOSTI (MODEL PRIVRE\IVANJA BEZ AKUMULACIJE)

U svakom dru{tvu u istom vremenu ive ljudi razli~itih sposobnosti, ume{nosti i sre}e. Jedni su sposobni da ostvare velika dostignu}a, a drugi ostaju na marginama, ~esto ne shvataju}i za{to su tamo i dokle }e tu biti. Nekima zapadne sudbina da ceo ivot proive na marginama, ponekad ne mogav{i da sebi "objasne" kako to da su mnogi manje vredni, pa ~ak i nevredni ljudi ostvarili vrhunska dosignu}a? Svi smo mi skloni da se ponekad upitamo "kako to da taj i taj, koji je daleko manje sposoban od nas, ostvaruje rezultate koji su sa na{e pozicije nedostini"? Mladi ljudi su ~esto skolni da trae odgovor na pitanje, kako je ta i ta, tako lepa devojka
218

mogla da bude zaljubljena u nekog ko nje nije dostojan ili kako je neko uspeo da se obogati ili domogne kakvog zna~ajne dru{tvene pozicije iako ga znamo kao glupaka? To su nesumnjivo pitanja koja ~ine sadrinu ivota i mudar je onaj ko ima dovoljno snage da se njima ne bavi, po{to se odgovori na njih te{ko dobijaju racionalnom analizom i obi~nom ljudskom pame}u. Kada je u pitanju ekonomija kao jedina dru{tvena nauka u kojoj je razvijen merni mehanizam, dakle nauka koja ima jasnu kvantitativnu dimenziju, stvari bi trebalo da stoje druga~ije. U njoj bi trebalo da se lak{e pronalaze odgovori na pitanja koja se odnose na razumevanje i tuma~enje ekonomskih dostignu}a. U elementarnoj logici, jasno je, da ako neko dobije ne{to {to mu po prirodi stvari ne pripada, da je on time uskratio onog kome ba{ to pravo pripada. Svako dobijanje podrazumeva gubljenje kao protivteu.Svako dobijanje je pra}eno oduzimanjem, svaki dobitak u igri podrazumeva da je neko ne{to izgubio. Kao {to svako pravilo na ovom svetu ima svoj izuzetak to se u logi~kom sistemu mi{ljenja moe razviti teza da i u ovom logi~kom pravilu ima izuzetaka. Postoji, dakle, igra u kojoj se moe ostvariti dobitak, a da pritom niko nije izgubio. To je mogu}e samo u ekonomiji. Samo u njoj svi igra~i mogu dobiti, a da niko ne izgubi. Da li je to ta~no? Prva pretpostavka je da se ekonomija tuma~i kao jedan jedini prizvo|a~ i jedan potro{a~, dakle kao organizacija modela Robinzon Krusoa. Na strani njegove ponude nalaze se dobra koja je on ostvario za svoje preivljavanje. Na strani njegove tranje nalazi se zadovoljenje ivotnih potreba. Svrha ove ekonomije je da on ostaje i opstaje u ivotu. Bez toga on bi izgubio ono {to mu je jedino vano na svetu - to je njegov ivot. Da li je on mogao da profitira? On je kupovao i prodavao. U pravnom smislu on je imao pravni odnos sa samim sobom.To zna~i da nije imao nikakav pravni odnos ni sa kim,po{to onaj sa samim sobom nije pravo. U ekonomskom smislu, on nije ostvario nikakvu zaradu, a ako bi je ostvario, preko puta njega bi se na{ao on sam. Njegova zarada je njegov opstanak kao kona~an cilj. To je ipak najve}a zarada. Sa ekonomskog stanovi{ta, on bi mogao biti bogatiji ili siroma{niji u odnosu na neko ranije vreme, ako je kvantum vrednosti koji poseduje ve}i ili manji od kvatuma koji je nekada imao. To je kona~an saldo njegove ekonomske aktivnosti. Pove}anje vrednosti njegovog imetka, po{to nema, niti moe imati bilo kakve dugove, ~ini njegov profit u vremenu kada je to pove}anje nastalo. U tom, tako pojednostavljenom rezonu nalazi se smisao ekonomije.
219

Pitanje koje se u ovim okolnostima postavlja glasilo bi: Da li je on ostvario profit ili vi{ak vrednosti? Odgovor na ovo pitanje glasi da je on u procesu stvaranja ostvario vi{ak vrednosti {to znai da je vi{e proizveo nego {to je potro{io, pa se taj suvi{ak javlja kao pove}anje njegovog imetka. On je, dakle, stvorio vi{e nego {to je utro{io. Taj talog u supstancijalnom smislu ~ini vi{ak vrednosti koji je on stvorio. U isto vreme to je u pravnom smislu i njegov profit iz razloga {to je ta tekovina samo njegovo vlasni{tvo. Ako bi ta tekovina bilo na koji na~in postala vlasni{tvo nekog tre}eg lica, onda bi taj neko u delu tekovine koju je prisvojio ostvario profit. Jo{ jednom se potvr|uje teza da se vi{ak vrednosti ostvaruje u procesu stvaranja, a profit u procesu prisvajanja. U slu~aju Robinzona isto lice stvara i prisvaja, te se vi{ak vrednosti i personalno izjedna~uje sa profitom. Ako bi neko drugi prisvojio ma i deo onog {to je na{ Robinzon stvorio, tada bi taj deo bio profit tog drugog lica, a on (Robinzon) bi ostvarivao profit koji je manji od vi{ka vrednosti za onoliko koliko mu je taj drugi u~esnik u svojoj igri oduzeo, ma na koji na~in da je taj proces ostvaren. Ako na{eg imaginarnog proizvo|a~a poistovetimo sa masom proizvo|a~a koji nude raznorazne robe, a zami{ljenog kupca sa milionom kupaca koji ih kupuju i tro{e, tada se pred na{im o~ima stvara mozaik pijace na kojoj se poput na{ih va{ara nudi i kupuje sve i sva{ta. Nedavno sam na dan va{ara bio u jednom na{em manjem gradu u Srbiji i posmatrao duga~ku glavnu ulicu, pretrpanu raznim robama. Na jednoj strani je stajalo nekoliko hiljada prodavaca, a na drugoj daleko ve}i broj kupaca. Svi su uivali u pazarenju, a ja sam imao zadovoljstvo da uivam u posmatranju i proveravanju svog znanja iz ekonomije. Kupci su pitali, zapitkivali, interesovali se, posmatrali, merili, probali i kada su uporedili alternative ponude, kona~no su odlu~ili da pazare, ono za {ta su do{li ili moda ne{to drugo, {to im je zamenilo istu ili sli~nu potrebu. O~igledno dobar model za nau~nu ilustraciju. Su{tina je u tome, da su cene posmatrane sa pozicije kupca nivelisane, dakle, izjedna~ene, te je jedna upotrebna vrednost imala jednaku cenu, bez obzira na to ko je prodaje i koliko je ona njega ko{tala. Sva pitanja su, dakle, glasila: Po{to je ovaj artikal? Niko nikog nije pitao: Koliko te ko{ta ovaj proizvod? U tom traganju za cenama postoji samo jedan zaklju~ak, a to je da je prodajna cena jednaka za istu robu na istom tri{tu i u istom vremenu. Individualne kupoprodaje svakako odustpaju od tog modela, ali se one globalno niveli{u. Razlozi se nalaze u racionalnom pona{anju kupaca koji
220

nastoje da kupe po {to je mogu}e nioj ceni. Razume se da i prodavci nastoje da prodaju po vi{oj ceni, pa se u tim makazama izme|u kupaca i prodavaca kona~no nalazi cena koja je jednaka za isti proizvod, bez obzira na to koji je proizvo|a~ proizveo.25 Prodajne cene su jednake za sve jedinice iste robe, bez obzira na to ko je nudi i naravno, ovde se mora imati u vidu da se zaista radi o istoj robi, dakle o robi koja nije diferencirana ni po ~emu, a to zna~i ni po nazivu ili imenu proizvo|a~a. Kupca, dakle, ne zanima koliko je roba koju kupuje stvarno ko{tala njenog proizvo|a~a.

Na grafi~koj ilustraciji: "Obrazovanje cena u modelu proizvodnje bez akumulacije" pojavljuju se dve cene za jedinicu robe koja }e se prodati na

Na tr`i{tu se doga|a da se robe istih svojstava proizvedene od razli~itih proizvo|a~a prodaju po bitno razli~itim cenama. Problem je u tome {to diferencijacija po marki ili brendu ozna~ava postojanje nekog drugog specifi~nog proizvoda ili njegove varijacije, koja ga ~ini dovoljno razli~itim od drugih. U tom smislu pojam "istog proizvoda" treba tuma~iti u jasnijem i op{tijem zna~enju nedovoljne diferencijacije i identifikacije, dakle, razlikovanja od drugih, njemu sli~nih ili ~ak istih proizvoda. Ako se ka`e vino berbe 85 ili 97, to nije isti proizvod, ~ak i ako se radi o istoj marki i od istog proizvo|a~a.

25

221

datom tri{tu. Prva je jednaka vrednosti i izraena je kosom linijom koja spaja ta~ke x1x1N, a druga linijom paralelnom sa ON osom i spaja ta~ke x2x2N. Druga prezentuje prodajnu cenu i ona je po pravilu paralelna sa ON osom, a prva cenu ko{tanja za pojedine proizvo|a~e identi~nog ekonomskog dobra i ona je predstavljena na taj na~in {to su 100 proizvo|a~a homogenog proizvoda pore|ani po visini cene ko{tanja i ona je po pravilu uko{ena. Ukupna koli~ina koja }e se ponuditi i prodati na ovom tri{tu iznosti ON jedinica ( Taj kvantum je predstavljen brojem 100 {to ozna~ava da 100 proizvo|a~a koji proizvode po jedan proizvod). Oni su razvrstani u 10 jednakih grupa. Kupovna snaga koja }e se pojaviti na ovom tri{tu i poni{titi ovom kupovinom celokupnu ponudu u masi se izraava povr{inom pravougaonika ONx2x2N. Ova kupovna snaga ~ini kvantum tranje koja treba da obezbedi kupovinu upravo datog dobra na tome tri{tu. Polazna pretpostavka bazira se na modelu proizvodnje bez akumulacije, koji bi se u globalnoj interpretaciji mogao poistovetiti sa modelom proste reprodukcije. To zna~i da smo u svrhu jasnije eksplikacije su{tine problema svesno odstupili od prave definicije pojma proste reprodukcije, pa je kori{}en model izjedna~ene ponude i tranje na na~in da je tranja dimenzionirana na nivou cene ko{tanja ovog proizvoda u nivou makroekonomije. Cilj nam ovde nije da identifikujemo prostu i pro{irenu reprodukciju, ve} da se prikae sistem formiranja cene ko{tanja i prodajne cene u nivou makroekonomije kao i da se predstavi su{tina ekstraprofita. Trapez ONx1x1N predstavlja vrednost, odnosno konkretnije, na~in formiranja cene ko{tanja robe koja se prodaje na datom tri{tu, dakle agregat satkan od niza individualnih pojedina~nih cena ko{tanja pore|anih po rastu}em aritmeti~kom nizu. To nije ni{ta drugo do prezentacija ponude koja se pojavljuje na ovom tri{tu. Pravougaonik ONx2x2N predstavlja njenu prometnu vrednost ili parametre tranje u markoekonomskom smislu. Ove dve slike imaju jednake povr{ine, pa je to osnovni indikator o postojanju proste reprodukcije. Razlika izme|u povr{ina ove dve geometrijske slike predstavlja ono podru~je kojim se dokazuje ekstra profit. Logi~ki posmatraju}i, ako su dve povr{ine jednake, tada se razlike koje se pojavljuju u njihovim presecima moraju kvantitativno neutralisati, pa je svaka pozitivna vrednost pra}ena negativnom vredno{}u istog kvantuma. Teorijske pretpostavke za ovu ilustraciju bazirane su na slede}oj argumentaciji:

Ck = Pc
Ck = Makroekonomska, odnosno prose~na cena ko{tanja
222

Pc =Prodajna cena Broj proizvo|a~a u grani 100 Ck=Individulane cene ko{tanja po proizvo|a~ima se kre}u od 3 do 7 Pravougaonik ONx1x2N ozna~ava vrednost ukupne tranje (prodajna cena je 5 nov~anih jedinica). Trapez ONx1x2N ozna~ava kvantum ukupne ponude kao zbira individualnih ponuda sa vrednostima

100 x (3 + 7) 2 Uz pretpostavku da je ponuda izjedna~ena sa tranjom, svi proizvo|a~i zajedno su ponudili robe u vrednosti kod koje je povr{ina trapeza koji predstavlja ponudu jednaka povr{ini pravougaonika koji predstavlja tranju. Pitanje koje se po logici stvari postavlja u ovom slu~aju glasilo bi: Za{to se u prvom slu~aju za ilustraciju koristi pravougaonik, a u drugoj trapez? Odgovor je u ~injenici da su prodajne cene jednake za sve jedinice homogene robe, pa je linija cene ponude X2X2n paralelna sa ON osom, {to zna~i da se sve robe prodaju po ceni OX2 odnosno NX2. U slu~aju ponude gde su proizvo|a~i pore|ani po visini svojih individualnih cena ko{tanja ova linija nije paralelna, a po{to ima nagib ona dobija oblik pravouglog trapeza pa je u tom obliku najbolja ilustracija ovog fenomena. Kako su povr{ine ova dva ~etvorougla jednake, moe se zaklju~iti da u ovoj grupaciji nije ostvaren profit, te da u celini ovaj proizvod nije doneo nikakve ekonomske efekte merene akumulacijom. Iz ove ilustracije se nadalje moe zaklju~iti da se ove dve linije presecaju u ta~ci "S", pa se na obe strane ovog preseka dobijaju simetri~ni pravougli troguglovi i to:
Levo x1x2S Desno Sx1Nx2N Jedan od njih je iznad linije Sx2Nx1N, a drugi ispod nje x1x2S. Oni imaju jednake povr{ine koje, kako je istaknuto, izraavaju ekstra profite (Ep) i konkretno imaju vrednosti: Prvi trougao:

Ep =

50 x ( 5 3 ) = 50 2
223

Drugi trougao:

Ep =

50 x ( 3 5 ) = 50 2

Pri tome, treba imati u vidu da vrednost ukupne ponude (P) iznosi:

P=

100 x ( 3 + 7 ) = 500 2

Linija tranje (T) ima istu vrednost, a to je: T= 100 x 5+500 P= Oznaka za ponudu T= Oznaka za tra`nju Po{to je povr{ina pravougaonika (tra`nje) jednaka povr{ini trapeza (ponude), to zna~i da u ovoj grupaciji nije ostvaren profit, ali ne i da ga nije ostvario ni jedan ekonomski subjekt koji u njoj privre|uje. U ova dva trougla krije se smisao ekstra profita. Proizvo|a~i koji se nalaze u zoni od 0 do 50 ostvarili su cenu ko{tanja koja je nia od prodajne cene, pa su oni uspeli da realizuju ekstraprofit, a proizvo|a~i koji se nalaze u zoni odme|u 50 i 100 su ostvarali gubitak. Argumenti su u ~injenici da se prodajne cene formiraju na bazi prose~nih uslova za obrazovanje ponude, a pri tome treba imati u vidu da svaki od njih posluje pod specifi~nim okolnostima koje se ~esto bitno razlikuju. Zaklju~ak je, dakle, da se ekstraprofit dobija kao oblik prelivanja vi{ka vrednosti koji je ostvaren u okvirima jedne grupacije izme|u proizvo|a~a koji imaju ve}e individualne cene ponude (ko{tanja) od onih koji posluju po povoljnijim uslovima i ostvarju nie cene proizvodnje. Ovakav zaklju~ak je naravno ispravan, ali nije dovoljan da se objasni su{tina pojma "ekstraprofit". On se pojavljuje i kao oblik prelivanja izme|u pojedinih proizvoda, odnosno izme|u grana i grupacija i uvek predstavlja oduzimanje od onih koji posluju pod nepovoljnim uslovima i sa ve}om

224

proizvo|a~kom cenom u korist onih koji imaju povoljniju ponudu i niu cenu ko{tanja ili su u poziciji da prisvoje efekte kakve privilegije. U pravnom smislu, to je svojevrsna ekproprijacija vi{ka vrednosti u korist profita najboljih u grani ili grupaciji. To je zlo~in u kome `rtva postoji, ali se to ne vidi. Ne postoji, dakle, nominovan subjekt koji oduzima vi{ak vrednosti od drugih, ali postoji oduzimanje kao ~in i kao produkt, ekonomskoj teoriji poznatog pojma nevidljive ruke koja sve to ure|uje kao prirodni zakon.

5.15. DINAMI^KO PRILAGO\AVANJE PRIVREDNE STRUKTURE (MODEL BEZ AKUMULACIJE)

Prezentacija ovog modela izvr{i}e se simulacijama numeri~kog dokazivanja dinamike privredne strukture u modelu proste reprodukcije. U tu svrhu koristi}e se privredna grupacija u kojoj se ne ostvaruje nikakav profit, pa se po logici stvari moe po}i od pretpostavke da je u pitanju jedan stati~an privredni organizam. Pretpostavka je, dakle, da proizvod koji se pojavljuje na tri{tu ko{ta 5 nov~anih jedinica, kolika je i njegova prodajna cena. Ako se ne{to prodaje po ceni ko{tanja to zna~i da se ivot vrti u krugu i da je takav privredni organizam umrtvljen. U stvarnosti stvari ne stoje ba{ tako, pa je ovakva teorijska konstrukcija suvi{e globalna i zamagljeno nerealna. U svrhu dokazivanja koristi}e se ilustracija iz prethodnog poglavlja koja je numeri~ki obra|ena na na~in koji je dovoljno reprezentativan da se predstavi ekonomska realnost i naravno, da se sa njom negiraju sterilne ekonomke teorije. Za ilustraciju se koristi slede}a grafi~ka ilustracija

225

Ova ilustracija je postavljena tako da su svi proizvo|a~i koji se nalaze u ovoj grupaciji podeljeni u deset grupa od po deset subjekata koji proizvode istu robu pod uslovima koji su priblino jednaki realnosti. Najnia cena proizvodnje se ostvaruje kod prvog proizvo|a~a i iznosi 3 nov~ane jedinice, a najvi{a ima vrednost od 7 jedinica. Prose~na cena je 5 jedinica. Po{to i u modelu proste reprodukcije o~igledno postoje proizvo|a~i koji ostvaruju ve}e profite, to }e neminovno do}i do pregrupisavanja na taj na~in {to }e otpasti najlo{iji proizvo|a~i, a njhovo mesto }e zauzeti najbolji. U toj situaciji se formira tabela redosleda proizvo|a~a i njihovo prilago|avanje koje nastaje zbog ispadanja lo{ijih, a uklju~ivanja boljih na njihovo mesto. Ovaj proces se sprovodi kroz nekoliko iteracija koje su prikazne u narednim vezanim ilustracijama.
226

Tabela broj 12. - Cene ko{tanja i prodajne cene po grupama proizvo|a~a:(u startnoj poziciji)
Podaci o cenama ko{tanja po jedinici proizvoda Ck Pc Pf 2 3 4 3,2 5,0 1,8 3,6 5,0 1,4 4,0 5,0 1,0 4,4 5,0 0,6 4,8 5,0 0,2 5,2 5,0 -0,2 5,6 5,0 -0,6 6,0 5,0 -1,0 6,4 5,0 -1,4 6,8 5,0 -1,8 Ukupan profit Q 5 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 100 + (5x4) 18 14 10 6 2 (5x4)

Grupa 1 1 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10 Svega:

50

2 6 10 14 18 50

Ck - cena ko{tanja Pc - prodajna cena Pf - profit Q - Obim proizvodnje - prodaje Na osnovu ovih parametara i pona{anja proizvo|a~a na tr`i{tu formira se slede}a situacija. Tabela br. 13. - Promene u strukturi proizvo|a~a po uslovima ponude
Oznaka iteracije (godin a a b c d e Visina cene ko{tanja ukupne proizvodnje
Sve ga Pro dajna vre dn.

10

Pro fit

32 32 32 32 32

36 32 32 32 32

40 36 32 32 32

44 40 36 32 32

48 44 40 36 32

52 48 44 40 36

56 52 48 44 40

60 56 52 48 44

64 60 56 52 48

68 64 60 56 52

500 464 432 404 380

500 500 500 500 500

0 36 68 96 120

227

f g h i j

32 32 32 32 32

32 32 32 32 32

32 32 32 32 32

32 32 32 32 32

32 32 32 32 32

32 32 32 32 32

36 32 32 32 32

40 36 32 32 32

44 40 36 32 32

48 44 40 36 32

360 344 332 324 320

500 500 500 500 500

140 156 168 176 180

Napomena: Oznaka iteracije koje ozna~avaju ispadanje najskupljih proizvo|a~a je ujedno i godina ponavljanja proizvodnje Na povr{ini se ovde vidi jedna interesantna maska koja poput zavese pokriva pravu su{tinu stvari. Re~ je o tome da se iz prvog prikaza moe zaklju~iti da je profit izjedna~en sa gubicima te da se ovde radi o jednom prividu koji se odnosi na prostu reprodukciju. Privid je u ~injenici da je ova slika stati~na i da se u njoj ne vidi su{tina stvari. Ovakva ekonomska struktura je u realnosti nemogu}a iz razloga {to }e oni proizvo|a~i koji ostvaruju profit prakti~no uve}avati svoju produkciju i izbacivati sa scene one koji posluju sa gubicima. Ve} na prvom narednom koraku, oni proizvo|a~i koji imaju cenu ko{tanja koja se pribliava vrednosti od 7 jedinica u uslovima kada se prodajne cene formiraju na nivou od 5 jedinica, nestaju sa scene ustupaju}i mesto onim koji su daleko bolji od njih. ^ak i u ovakvoj situaciji postoje oni proizvo|a~i koji ostvaruju zadovoljavaju}i profit, a njih ne zanima da li }e oni prisvojiti ekstra ili normalan profit. Postoji, dakle, proizvo|a~ koji u uslovima prodajne cene od 5 jedinica ostvaruje profit u visini od 2 jednice. Grupa kojoj on pirpada }e preuzeti mesto onih koji ostvaruju negativan profit i koji na prihod od 5 jedinica ostvaruju gubitak od dve jedinice. Prema tome, realnost je da sa scene nestaju oni proizvo|a~i koji posluju po najnepovoljnijim uslovima i da oni svoje mesto ustupaju proizvo|a~ima koji su sposobni da i u ovim uslovima ostvare visoke profite. U svrhu ilustracije koristi se slede}i niz grafi~kih prikaza, koje su numeri~ki bazirane na vrednostima iz prethodne tabele.

228

229

230

231

232

233

U ovom lancu pregrupisavanja manifestuje se dinami~ko prilago|avanje privredne strukture i negira postojanje proste reprodukcije kao ekonomska realnost.

5.16. SUPSTITUCIJA SLABIJIH PROIZVO\A^A

Kada proizvo|a~i iz poslednje grupe (90 do 100) ustupe mesto onima iz prve grupe, masa profita }e se izmeniti. Sa scene nestaju oni koji ostvaruju gubitak u vrednosti od 18 jedinica, a mesto njih stupaju na scenu oni koji ostvaruju profit u visini od 18 jedinica. Posle toga u ovoj grupaciji kao celini ostvari}e }e se profit u vrednosti od 36 jedinica kako to pokazuje drugi red u prethodnoj tabeli. Samim tim zbog unutra{njeg pregrupisavanja u tkivu grupacije negira se teza o postojanju proste reprodukcije u ekonomskoj realnosti. Iz tih razloga prosta reprodukcija je nemogu}a i ne treba je shvatiti onako kako je pripadnici klasi~ne teorije prikazuju. Zanimljivo je ista}i da ni jedan subjekat u ovoj grupaciji nije promenio svoju ekonomsku efektivnost, a promenjena je samo unutra{nja struktura, pa su umesto lo{ijih subjekata u nju uklju~eni bolji. Prosta reprodukcija se moe posmatrati samo kao akademski pojam i kao teorijska konstrukcija, ali ne i kao realnost ~ak ni u korektno vo|enoj teoriji. Iz tih razloga smanjuje se cena ko{tanja ovog proizvoda na nivou grupacije iako ni jedan od proizvo|a~a nije pojevtinio svoju proizvodnju, pa }e to neminovno uticati na prodajnu cenu koja }e morati da se smanji upravo stoga {to je smanjena vrednost ovog proizvoda posmatraju}i ga u makroekonomskoj ravni. Ona u ovim uslovima ne}e biti 5 nov~anih jedinica ve} znatno nie. Tabela broj 14. - Dinamika ekonomske nadmo}nosti
OznaProdajn Vrednost Obim ka Prodajna a ukupne Cena po proizvodnj cena po itevrednos proizvodn jedinici e racij jedinici t je e a 500 100 5 500 5,00 b 500 100 5 464 4,64 c 500 100 5 432 4,32 d 500 100 5 404 4,04 e 500 100 5 380 3,80 f 500 100 5 360 3,60 g 500 100 5 344 3,44 h 500 100 5 332 3,32 Profit po Prof it jedini ci 0 36 68 96 120 140 156 168 0,00 0,36 0,68 0,96 1,20 1,40 1,56 1,68

234

i j

500 500

100 100

5 5

324 320

3,24 3,20

176 180

1,76 1,80

Kao {to se iz ovog tabelarnog prikaza mo`e zaklju~iti, makroekonosmka cena ko{tanja pokazuje permanentni pad.To stvara preduslove da se ponuda ostvari pod daleko povoljnijim uslovima. Padanje ovih cena stvara uslove za pove}anje profita u ovoj oblasti, pa }e ona odjednom postati vrlo atraktivna za ulaganje kapitala i br`i razvoj. Sa ovakvim profitima ona }e pove}ati svoj razvoj iznutra, tako da }e se cela gruapcija na}i u polo`aju pritiska od ulaska kapitala, a sa njim i padanja profitne stope usled smanjenja tr`i{nih cena. Ove ilustracije prikazuju jedan interesantan proces ekonomskog dinamizma i ujedno dokazuju jednu ~esto citiranu misao Adama Smita, koja se odnosi na alokativnu funkciju tri{ta. Ono elimini{e slabe i nesposobne ekonomske subjekte i njih zamenjuje boljim i sposobnijim, pa samim tim permanentno menja ekonomsku strukturu u korist najboljih. Po ovoj logici savr{enstvo }e do}i kada se na sceni na|u najbolji, a to u ovom slu~aju zna~i da }e se ostvariti izuzetno veliki profiti koji garantuju maksimalnu ekspanziju privrede kao celine. U ovakvoj prezentaciji postavlja se pitanje: {ta }e biti kada se do|e u poziciju da prva grupa proizvo|a~a istisne sve druge, pa se ponuda fomira pod najboljim uslovima? Odgovor je da je i to nemogu}e iz razloga {to ovakav sistem logiciranja vodi ka totalnoj monopolizaciji, pa bi na kraju ispalo da se u svakoj grupaciji kona~no javlja samo po jedan proizvo|a~ ili suvi{e mali broj najboljih proizvo|a~a. Realni ivot je demantovao ovu ~injenicu. Problem je dobio na sloenosti upravo stoga {to je na scenu stupila unakrsna elasti~nost, pa se razvijaju nove ideje, novi proizvodi i nove tehnologije koje vr{e pritisak i na one koje smo ovde tretirali kao najbolje i najuspe{nije. Kona~no, ovde postoji jo{ jedan argument. Ne moe neko biti najbolji u dugom roku i na raznim geografski udaljenim tri{tima. Konkurencija se javlja na mnogo na~ina, pa se cela ekonomska struktura njoj prilago|ava iako je istina da se ekonomski sistemi grupi{u pod snanim pritiscima velikih kompanija koje zahvaljuju}i svojim preimu}stvima bukvalno gu{e mnoge uspe{ne kompanije koje trae svoje mesto pod suncem.

235

5.17. REGULATORNI PROIZVO\A^

Pozicija regulatornog proizvo|a~a veoma je zna~ajna u ekonomskoj teoriji. Po jednom tuma~enju to je onaj proizvo|a~ koji posluje pod prose~nim uslovima u grani ili grupaciji i preko koga se odre|uju cene ko{tanja i determini{u uslovi ponude. Po drugoj definiciji, to je onaj proizvo|a~ koji ostvaruje grani~nu poziciju i preko koga se odre|uju cene ko{tanja na osnovu kojih se formira ponuda. U uslovima proste reprodukcije u startnom primeru koji je u ovom radu kori{}en, to je onaj proizvo|a~ koji se nalazi ta~no na 50-oj poziciji i koji u startnim uslovima ne ostvaruje ekstra profit, ali ni gubitak. U svim ostalim pozicijama to su oni proizvo|a~i koji se nalaze na prese~nim ta~kama koje se utvr|uju na slede}i na~in: Prese~ne ta~ke se dobijaju na bazi slede}ih funkcija: Funkcija prihoda (P) je konstantna po jedinici i ona ~ini prodajnu cenu koja u ovom primeru uvek ima vrednost 5 nov~anih jedinica. Funkcija cene ko{tanja (T) se razlikuje po iteracijama i ima razli~itu vrednost. Zbog toga se pomera pozicija regulatornog proizvo|a~a po{to se ona uvek nalazi u prese~noj ta~ci prihoda i rashoda. Iz tih razloga pozicije regulatornog proizvo|a~a su slede}e: Prva iteracija T = 3 + 0,04Q Q= Q = 50 Druga iteracija Q = 10 + Q = 60 2 0,04 2 0,04

Tre}a iteracija
236

Q = 20 + Q = 70

2 0,04

^etvrta iteracija
Q = 30 + Q = 80 2 0,04

Peta iteracija
2 0,04

Q = 40+ Q = 90

[esta iteracija
2 0,04

Q = 50+ Q = 100

Sedma iteracija
Nema prese~ne ta~ke. Ista je situacija sa osmom devetom i ostalim iteracijama. Ovo pitanje }e se detaljnije obraditi u drugim delovima ove knjige u kontekstu izlaganja koje zahteva njegovu dublju analizu.

237

Kao logi~an zaklju~ak name}e se da model proste reprodukcije zapravo ne postoji upravo zbog pregrupisavanja unutar privrednog tkiva svake grupacije proizvo|a~a homogenog proizvoda. Onog momenta kada je prvi proizvo|a~ iz grupacije otpao i njegovo mesto zauzeo najbolji proizvo|a~, zna~i da je u ovom makroekonomskom sistemu stvoren prostor za akumulaciju, a sa njom i za pro{irenu reprodukciju. Ovakav oblik prikazivanja ekonomskog pona{anja ima svoju logiku, ali nije do kraja razvijen niti je do kraja ispravan. Ma koliko se autor trudio da ovom izlaganju da elemente dinamike, on se jo{ uvek vrti u stati~kom prikazivanju, a dinamika koja se ovde vidi na povr{ini, svodi se na unutra{nja pregrupisavanja koja daju dinami~ke impulse celoj grupaciji. Prava dinamaika se ipak vidi u pro{irenoj reprodukciji. Regulatorni proizvo|a~ javlja se kao zna~ajna teorijska pozicija za odre|ivanje rente a on je po toj logici onaj proivo|a~ koji posluje pod najnepovoljnijim uslovima u grani. Opravdanje za njegovo postojanje i uklju~ivanje u ekonomske procese nalazi se u ~injenici da oskudnost prirodnih resursa nagoni proizvo|a~e da aktiviraju sve lo{ije resurse, pa se time otvara prostor za njih kao regultorne dakle,kao one koji stvaraju uslove za normalan opstanak u grani.

5.18. UNUTRA[NJE PREGRUPISAVANJE, EKSTERNI DINAMIZAM I LIMITIRANOST PONUDE I TRA@NJE

Unutra{nje pregrupisavanje koje je u dosada{njem izlaganju potencirano ima jednu neoprostivo slabu ta~ku. Re~ je o tome da su svi dokazi, pa i oni numeri~ki, polazili od toga da }e u uslovima takvog dinamizma prodajna cena ostati nepromenjena. Svi zaklju~ci koji su izvedeni su ispravni, ali su u ekonomskoj teoriji neodrivi. Problem je opet u na~inu obrazovanja tri{nih cena. U uslovima koji su izloeni povodom unutra{njeg pregrupisavanja polazi se od jedne nemogu}e konstrukcije a to je da je ponuda ostala nepromenjena. Unutra{nje pregrupisavanje ima za pretpostavku upravo promenu ponude, pa }e se ona u ovom primeru redukovati. Da bi se odrale polazne pretpostavke iz ovog primera, to bi zna~ilo da }e ponuda koja je u startu imala vrednost od 500 numeri~kih jedinica vrednosti pasti ~ak na 320 jedinica koje otvaraju prostor za formiranje
238

profita u vrednosti od 180 jedinica. To je ekstremno veliki profit koji stvara osnovu za sna`an razvoj ove grupacije. Tako bi to bilo da su tri{ne membrane napravljene od ~elika. Kako su one elasti~nije od svih materijala koje je svet izumeo, logi~no je da stvari ne}e mo}i da izgledaju ovako kako je to ovde prikazano, pa ova ilustracija, osim didakti~ke, nema zna~ajniju nau~nu vrednost. Ona kona~no nije ni imala za cilj da ne{to dokae ve} da na originalan na~in otvori ovaj ekonomski problem. U ovakvoj situaciji treba o~ekivati susretnu reakciju tri{ta. Promene u sferi ponude neminovno dovode do promena pona{anja ponu|a~a koji su spremni da svoju ponudu prilagode tim okolnostima i da redukuju svoje cene. Razume se, da je na{a pretpostavka da ovaj segment nije idealno za{ti}en i monopolizovan, te da je on izloen regularnim tri{nim uticajima. Proizvo|a~ iz prve grupe ima interes da smanji svoju cenu ponude iz razloga {to on sa postoje}om ve} ostvaruje veliki profit, pa }e se on tako i pona{ati. Njegov interes je upravo u tome {to }e smanjenjem cene pove}ati svoj profit. Postoje}u cenu samo odravaju ostali ponu|a~i koji imaju visoku cenu ko{tanja, te }e njihovo eliminisanje dovesti do daljeg smanjenja tri{nih cena. Su{tina se uvek svodi na to da se utvrdi kvantum plateno sposobne tranje koja se usmerava ka kupovini odre|enog ekonomskog dobra. To zna~i da treba da se utvrdi masa prihoda koji stoje na raspolaganju subjektima koji formiraju tranju, a koji se usmerava ka kupovini datog dobra. Kada se stvari tako posmatraju, proizilazi da }e tri{na cena biti utvr|ena na taj na~in {to }e se ukupna plateno sposobna tranja usmerena na kupovinu odre|enog ekonomskog dobra podeliti sa cenom koju su potro{a~i spremni da plate da bi se dobila traena koli~ina. Recipro~no postavljena ova tvrdnja bi mogla da glasi da se ukupna plateno sposobna tranja usmerena na kupovinu datog proizvoda deli sa koli~inom koja se nudi da bi se dobila cena po kojoj }e se ona realizovati. Sa pozicije racionalnog logi~kog mi{ljenja, prva teza je ispravnija iz razloga {to tranja nije neograni~ena i {to ona u datim okolnostima ima prirodne limite. Tako, naprimer, u gradu koji ima 100.000 stanovnika prema snazi tri{ne tranje moe se prodati i 300.000 kg hleba, ali se on ne}e prodati upravo stoga {to tranja za hlebom ima svoje prirodne limite. Ti limiti mogu reagovati na promenu tri{nih cena, ali u nekim logi~ki prihvatljivim granicama. Prema tome, istraivanje treba usmeriti u pravcu traenja odgovora na pitanje: Da li je vrednost koja je usmerena na kupovinu odre|enog
239

dobra konstantna ili je podlona promenama, a ako je variraju}a, kakav je karakter tih varijacija? Prva pretpostavka je da se ukupna vrednost usmerena za kupovinu jednog ekonomskog dobra ne}e promeniti bez obzira na to da li se menja obim proizvodnje ili ponude. To je slu~aj koji se moe ilustrovati Grafi~kom ilustracijom u obliku pravougaonika u kome jedna strana ozna~ava kvantum roba koje se realizuju na tri{tu.

Svi pravougaonici na ovoj ilustraicji imaju jednaku povr{inu {to zna~i da je kvatum tranje nepromenjiv i uvek iznosi 100 jedinica. To je, dakle, ekonomska mo} koja }e se neutralisati prodajom ove robe na datom tri{tu. Ovde se radi o elasti~nosti koja je idealno obrnuto proporcionalna obimu razmene. Bolje re~eno, cene }e porasti za onoliko koliko je ponuda smanjena i opa{}e za onoliko koliko razmena, odnosno ponuda raste. Pitanje koje ekonomisti postavljaju u analizi ekonomskih kategorija u ovom slu~aju glasi: [ta }e biti sa tranjom ako se cena promeni, pa se naprimer pove}a ili smanji.
240

Da bi se problem jasno eksplicirao pretpostavi}e se da }e se cena smanjiti za 1.6667 nov~anih jedinica, pa }e umesto 10, ona sada iznositi 8.333 jedinica. Kao rezultat ove promene do{lo je do pove}anja tranje, pa }e ona sada iznositi 12 koli~inskih jedinica. Sada se ponovo postavlja isto pitanje: Koliko je plateno sposobne tranje usmereno ka realizaciji ove robe na datom tri{tu? Odgovor je da }e to ponovo biti 100 vredosnih jedinica (12 x 8.333). Sada se otvara pitanje racionalnog rasu|ivanja. Ima li smisla da neko proizvede 12 jedinica da bi za njih na kraju dobio isto onoliku vrednost koju ve} ima kada proizvodi 10 jedinica. O~igledno je, dakle, da je ovakavo pona{anje ekonomski bespredmetno, pa se o njemu ne moe govoriti kao o ekonomski racionalnoj odluci. Mo`e se, dakle, zaklju~iti da svako smanjenje cene ima za posledicu pove}anje tranje. Izme|u ovih kategorija postoje neka pravila koja su posebno interesantna za teorijska istraivanja, ali i za prakti~no pona{anje ekonomskih subjekata. Do njih se dolazi upore|ivanjem relacija:
Q + DQ Q

sa
C + DQ C

DC = promene cena DQ =Promene obima tra`nje Q =obim ponude i tra`nje pre promene cena C = visina prodajnih cena pre promene obima ponude i tra`nje ili obrnuto, ako se istra`uje reagibilitet cena na promene obima. U primeru koji je naveden (Q+DQ) ima vrednost 12, a Q 10. To zna~i da vrednost ovog koefecijanta iznosi 1,20. Cena C+DC ima vrednost 8,33 a C 10, pa se dobija vrednost koeficijenta 0,833.
241

Me|usobnim mnoenjem ovih dvaju koeficijenata dobija se jedinica, {to ima zna~enje da su povr{ine ova dva pravougaonika jednake. Ovakva situacija na tri{tu potvr|uje da se takvo pona{anje ne moe smatrati prihvatljivim, niti opravdanim. Niko nije spreman da pove}a proizvodnju koja mu ne donosi pove}anje prihoda, a sigurno ulazi u zonu pove}anja tro{kova. Prema tome, pove}anje obima proizvodnje u ovim okolnostima proizvo|a~a uvla~i u gubitke, {to dovodi do apsurda celu ovu raspravu. To zna~i da }e se u ekonomskoj realnosti ispoljiti neka druga i bitno druga~ija logika od one da su tri{ne cene idealno obrnuto proporcionalne kretanju obima. One jesu obrnuto proporcionalne ovom kretanju, ali ne idealno ve} po logici stvari idealno proporcionalne u rastu, a degresivne u opadanju. Prostije re~eno, kada se ide napred cene se diu intenzivnije, dakle bre od rasta obima, a kada se ide nazad u rezistenciju (smanjenje) one idu sporije nadole. To se dokazuje slede}im primerom koji se odnosi na formiranje ponude: Logi~na pretpostavka je da }e pove}an obim proizvodnje sa 100 na 110 jedinica obima prouzrokovati dopunske tro{kove koji se u literaturi nazivaju grani~nim tro{kovima, odnosno tro{kovima tog dopunskog obima proizbodnje. U primeru se uzima da }e dopunski obim od 10 jedinica prouzrokovati jo{ 55 jedinica tro{kova, {to zna~i da }e njihova cena ko{tanja u nivou grani~nih tro{kova iznositi 5,5 jedinica. Kada se stvari ovako postave, to zna~i da }e dosada{nja cena od 10 nov~anih jedinica po jednici obima proizvodnje sada biti:

1.000 + 55 = 9,59 100 + 10

Ako je tra`nja sposovna da prihvati ove uslove, onda se ona predstavlja u obliku slede}e grafi~ke ilustracije:

242

Iz toga proizilazi da je prose~na cena ponude 9,59 za celokupnu proizvodnju, a ukupan kvantum ponude se dimenzionira na nivou 1.055 na donjoj regularnoj ekonomskog granici. Odavde po~inje prava tri{na analiza apsorpcione mo}i tri{ta. Ono {to se u makroekonomskom rezonu moe zapaziti to je da je ovaj proizvod na tri{tu koje se razmatra uspeo da pridobije 1.055 nov~anih jedinica plateno sposobne tranje. Problem je, dakle, u tome da treba posmatrati {ta }e se dogoditi u preraspodeli ukupne tranje na sve robe koje se susre}u na datom tri{tu. Ako se pretpostavi druga~ija situacija kao naprimer da funkcija prose~nih tro{kova u ovoj grupaciji ima oblik: T = 550 + 4,5Q Za obim od 130 jedinica ponude cena je: 550 + 130 x 4,5 = 1.055 i da se prodajna cena formira u nivou 9 nov~anih jedinica, tada funkcija prihoda, odnosno tranje ima oblik: P=9Q odnosno P = 130 x 9 = 1170 Fr = 1.170 - 1.055 = 115 P = prihod ili tranja Q = obim realizacije Fr =finansijski rezultat T =prose~ni tro{kovi u grupaciji To zna~i da je na ovaj na~in od drugih proizvo|a~a "preoteto" 170 jedinica efektivne tranje koja je u ovom primeru donela diferencijalni profit u visini (1.170-1.055) = 115 jedinica. Su{tina je ovde u ~injenici da se logika ekonomskog pona{anja svodi na to da svako nastoji da preume deo plate`no sposobne tranje od
243

drugih i da je usmeri ka sebi vode}i ra~una o tome da pri tome pove}a svoje u~e{}e u tri{noj raspodeli, ali i da ostvari maksimalni profit. U tome je zna~ajan pojam elasti~ne ponude i tranje koje se danas s pravom obra|uju u mnogim savremenim ud`benicima. Kona~an smisao ovih istra`ivanja se svodi na to da se na kraju dokae upravo ono {to smo eleli da pokaemo u jednom krajnje upro{tenom prikazu. Pojam "drugih" treba tuma~iti u dva preseka. U prvom slu~aju pod tim treba podrazumevati druge robe, a u drugom je u pitanju ista roba, ali od drugih proizvo|a~a. Problem nije u tome koliko su elasti~ne ekonomske kategorije ve} da li je kona~na diferencija elasti~nosti dovoljna da se proizvo|a~u opredele da u njih ulo`e svoj kapital. Elasti~nost se uvek svodi na utvr|ivanje promene u obimu ponude i tranje u odnosu na promene cena ili pak na utvr|ivanje promena u visini cena u zavisnosti od ponude. Uvek se, dakle, meri kvantum ponude i tranje prema cenama ili pak promena visine cena u odnosu na kvantum ponude i tranje. Kao tre}i elemenat koji se izvodi iz toga, utvr|uje se kvantum ukupne vrednosti ponude, odnosno tranje u datim okolnostima. U matemati~koj metodologiji elasti~nost se izu~ava u dva preseka: - Prvi je merenje elasti~nosti u jednom koraku ili kako se to u matemati~koj teoriji naziva diskretna elasti~nost. - Drugi se odnosili na kontinuirano merenje elati~nosti koja ovu pojavu posmatra kao celinu u raznim okolnostima. Na ovom mestu ne treba se baviti pitanjem koja je od njih korisnija po{to je svaka pogodna za razne modele, ve} pitanjem kako da se ova tehnika najbolje iskoristi u ekonomskoj profesiji. Su{tina se uvek svodi na to da se mnoenjem ovih dvaju koeficijenata elasti~nosti dobije broj koji je ve}i od 1, ali za onoliko koliko iznose varijabilni tro{kovi u funkciji tro{kova prose~nog proizvo|a~a u grani.

5.19. EKONOMSKI TOKOVI

Ekonomski tokovi se po analogiji pona{aju po pravilima koja va`e u prirodi, a odnose se na tokove vode ili strujanje vetrova. Oni se mogu razmatrati sa vi{e strana i pozicija, pa se pritom posmatra: - strujanje (kretanje) materijalnih i energetskih resursa i - strujane (kretanje) nov~anih sredstava.
244

Kod kretanja materijalnih i energetskih vrednosti u ekonomiji se stvari mogu posmatrati kao kretanje u samim ekonomskim procesima, odnosno subjektima i kretanje izme|u njih. Unutra{nje kretanje je slikovito analizirao i prikazao K. Marks u obliku {eme, koja je ve} kori{}ena u ovom delu, po kojoj se ekonomski procesi svode na kru`no kretanje u okviru datog ekonomskog sistema. To zna~i da anga`ovani kapital prolazi kroz razne oblike kao {to su sredstva za rad i predmeti rada, proizvodnja gotovih proizvoda, aktivni obligacioni odnosi, novac. Krug se ponovo otvara, ali to vi{e nije krug ve} spirala koja mo`e biti otvorena kada se radi o pro{irenoj ili zatvorena kada se radi o umanjenoj reprodukciji. Kona~no postoje i kretanja u krugu kada se radi o prostoj reprodukciji, ali o njoj se mo`e raspravljati samo kao akademskom pojmu, a ne kao o ekonomskoj realnosti. Eksterni ekonomski tokovi podrazumevaju da se strujanje ili kretanje tih tokova posmatra izme|u raznih subjekta i oni mogu imati oblik niske (niza) ako se radi o proizvodnji koja se kre}e jednosmerno od sirovine kao finalnoj potro{nji, prelaze}i na tom putu od jednog subjekta ka drugom. Ti procesi se ra|aju kao niska bisera i imaju svoj po~etak u nekom sirovinskom obliku i svoj kraj u obliku nekog proizvoda koji slu`i finalnoj potro{nji. Tako, na primer, gajenje ~in~ila podrazumeva da se one neguju, zatim kolju da bi se od njihove ko`e u nekom narednom procesu sa{ila bunda. Drugi oblik se svodi na grananje kada se proizvodi date faze disperziraju u obliku drveta sa granama, pa se razvijaju u nizu mlazeva ka finalnoj potro{nji. Tre}i oblik je onaj koji se obavija kao petlja gde se isti proizvodi mogu ponovo na}i u istom procesu, ali u raznim modifikacijama, da bi preko slo`enih mre`a proizvodnje svoj kraj na{li u finalnoj potro{nji. Kona~an smisao svih ekonomskih tokova je da se oni uvek zavr{avaju u finalnoj potro{nji neposredno ili posredno preko onih proizvoda koji slu`e za proizvodnju proizvoda koji }e se upotrebiti i svoj kraj do`iveti upravo u finalnoj potro{nji. Materijalno - robni ekonomski tokovi uvek idu po liniji sirovina kao izvori finalnih proizvodi koji slu`e li~noj potro{nji. ^ak i oni proizvodi koji se proizvode za reprodukcionu potro{nju, kao naprimer traktori ili budlozeri, kona~no se svode na li~nu potro{nju preko proizvoda ishrane ili sli~no. Nov~ani tokovi se kre}u suprotnim putevima i oni uvek idu "uzvodno" od li~ne potro{nje prema reprodukciji da bi se na kraju zavr{ili na nekom sirovinskom ili energetskom izvoru.
245

Dama koja je kupila bundu platila je njenu vrednost onom ko joj je taj artikl prodao, nabaviv{i je od onog ko ju je proizveo. Ovaj je platio {tavljenu ko`u onom ko je izvr{io {tavljenje da bi ovaj platio onom od koga je kupio sirovu ko`u. Put vodi ka onom ko je gajio ~in~ile da bi ovaj platio hranu onima koji su mu je prodavali.
Ekonomski resursi teku po liniji izvor - u{}e, nov~ani po liniji u{}e - izvor. Pitanje je, me|utim: gde su im izvori, a gde su u{}a? Izvor svih realnih ekonomskih tokova se svodi na sirovine, na materijalnost, na supstancu, odnosno na prirodu sa jedne strane, ali i na ~oveka koji je svojim radom kao energetskom osnovom ostvario tu proizvodnju. Svi proizvodi i sve robe imaju svoju materijalnu osnovu u prirodnim izvorima, a i svoje energetske izvore u ~ovekovom radu kao prirodnom energetskom izvoru. A gde su izvori nov~anih tokova? Odgovor je da se oni nalaze u pla}anju rada u svim fazama reprodukcije, dakle u pla}anju tog izvora koji je uticao na stvaranje nove vrednosti i koji je za to dobio svoju nagradu kao vrednost rada, preduzetnti{tva, kapitala, ili drugih resura, koji su u procesima stvaranja novih vrednosti mogli da osvare svoje u~e{}e. Novac, dakle, izvire tu kao naknada za njihov doprinos stvaranju tih novostvorenih vrednosti, a kao vrednosna supstanca gasi se u tro{enju tih istih dobara, ali svedenih na finalnu formu. I tako se u ekonomiji dva "to~ka" uvek kre}u na istoj putanji, ali u suprotnim pravcima produkuju}i dinamiku ekonomskih tokova u {irem smislu. U jednom od tih tokova stvaraju se nove vrednosti u obliku dru{tvenog proizvoda, a u drugom oni se poni{tavaju finalnom potro{njom.

5.20. PROFIT I EKSTRA PROFIT U MODELU PRO[IRENE REPRODUKCIJE

Polazna pretpostavka za postojanje modela pro{irene reprodukcije je da }e se na nivou makroekonomije date robe prodavati iznad njihove cene ko{tanja, te da postoji neka razlika koja se u realnosti pojavljuje pod nazivom zarada, profit ili dobit. Upravo u toj ekonomskoj kategoriji se nalazi smisao postojanja pro{irene reprodukcije. Za njenu ilustraciju koristi}e se slede}a grafi~ka prezentacija:
246

Ova grafi~ka ilustracija bazira se na pretpostavci da je prodajna cena za 8% ve}a od cene ko{tanja, {to zna~i da je ponuda "sposobna" da apsorbuje celokupnu tra`nju i da prozivo|a~ima obezbedi zaradu u nivou od 8% od cene na bazi prose~ne ponude. Ovaj model se bazira na proizvodnji koja je razvrstana u 10 grupa po nivou cene ko{tanja, odnosno po kvalitetu ponude koju mogu da ostvare prema svojim ekonomskim sposobnostima. U svakoj od ovih grupa se proizvodi po 10 jedinica proizvodnje, pa je ukupna produkcija 100 jedinica obima, kolika je i tra`nja. Funkcije ponude i tra`nje imaju slede}e oblike: a. Funkcija ponude, cene ko{tanja ili tro{kova u makroekonomskom zna~enju: T = 3 + 0,04 Q b. Funkcija tra`nje, odnosno prihoda P=5,4 Q
247

Oznaka Q u ovoj simbolici ozna~ava obim ponude i tra`nje. Pozicija regulatornog proizvo|a~a se dobija iz jedna~ine: T = RC T = oznaka za prose~nu cenu ko{tanja RC = regulatorna cena (5) To zna~i da ova jedna~ina ima oblik: T=5 odnosno 3 + 0,04Q = 5 iz ovog proizilazi da je: Q = 50 Pozicija praga rentabilnosti se dobija iz relacija: T=P odnosno: T = 5,4 3+0,04Q=5,4 Q = 60 Visina profita na nivu grane kao celine dobija se iz jedna~ine: Fr = P T Fr = Finansijski rezultat
248

Fr = 5,4Q - (3 x 0,04Q) Fr = 100(5,4 = 5) Fr = 40 Svi proizvo|a~i iz ove grupacije se mogu razvrstati u tri grupe i to:

Prvu grupu od 50 njih ~ine oni koji su ostvarili normalan profit i ekstraprofit. Drugu grupu od 10 proizvo|a~a ~ine oni koji su ostvarili samo deo normalnog profita. Tre}u grupu od njih 40 ~ine oni proizvo|a~i koji su ostvarili gubitak i naravno nisu mogli da ostvare ekstraprofit.
Proizvo|a~i iz prve grupe prisvojili su profit u visini od: (50 x 5,4) - (50) x (3+5) : 2 270 200 = 70 U tome, redovni profit iznosi:

50 x (5,4 - 5) = 20 Ekstraprof ima vrednost u visini od: 50 x (3 + 5) : 2 = 50 Proizvo|a~i druge grupe prisvojili su profit u visini: 10 x (0 + 0,4) : 2 = 2 Oni nisu uspeli da ostvare ni redovan profit koji bi iznosio: 10 x 0,4 = 4 Deo njihovog profita je o~igledno preliven u korist prve grupe.
249

U tre}oj grupi nastao je gubitak u visini od: 50 x 5,4 50 x (5 + 7) : 2 = - 32

Kona~an rezultat se o~igledno uklapa i iznosi (70+2-32=40).

Slede}e pitanje, koje treba otvoriti u ovom kontekstu odnosi se na profit koji o~ekuju svi proizvo|a~i koji izlaze na tri{te, a koji se javlja kao razlika izme|u nie cene ko{tanja i vi{e prodajne cene datog proizvoda, odnosno robe. Svi proizvo|a~i o~ekuju profit i to svi bez obzira na to koju i kakvu ekonomsku poziciju imaju u grani ili grupaciji u kojoj privre|uju. Problem je, me|utim, u tome {to ne mogu svi da ga ostvare ili pak da ga ostvare u priblino jednakom kvanutmu. Pitanje koje treba ista}i u plan se odnosi na diferenciranje pojmova: da li se ova rasprava vodi o robama ili o proizvo|a~ima? Na povr{ini se vide proizvodi datih upotrebnih svojstava. Na njima ne pi{e koliko vrede, dakle koliko je tu|eg ili svog rada u njih ugra|eno. Oni se pona{aju poput manekenki na modnoj pisti ili jo{ preciznije kao modeli koje one nose. Oni su samo povod i sredstva da se susretnu subjekti koji ih iznose na tri{te i da se preko njih konfrontiraju njihovi interesi. Robe koje se susre}u na tri{tu nose sa sobom ono {to sadre u sebi. To je vrednost preko koje se potvr|uje ekonomski smisao njihovog stvaranja. Po{to je prodajna cena jednaka za sve robe istog kvaliteta i po{to je tri{ni mehanizam niveli{e, ostaje samo pitanje na~ina na koji se u ovu zamku ili kavez ubacuju pojedini nosioci prometnog ciklusa.

5.21. PRIRODNA CENA KAO EKONOMSKI FENOMEN

U ovom radu je mnogo eksploatisan pojam prirode, prirodnih resursa i prirodno pravne logike. Stoga je logi~no i da se razjasni pojam prirodne cene koja se u ekonomskoj teoriji susre}e u razli~itim zna~enjima. Klasi~ari, a me|u njima posebno V. Peti, A. Smit i D. Ricardo defini{u ovaj pojam kao kvantum vrednosti rada koji je utro{en u proizvodnji, odnosno u stvaranju neke ve}e, nove, upotrebne vrednosti, ili robe koja }e se izneti na tri{te. Karl Marks napu{ta ovaj pojam zamenjuju}i ga pojmom cene proizvodnje koju su sa velikim simpatijama primili i prihvatali njegovi sledbenici, a me|u njima i skoro svi profesori koji su predavali generaciji autora ovog dela. Niko od njih nije imao kriti~ki stav prema ovoj teoriskoj postavci, osim nekoliko ~asnih izuzetaka, a ve}ina se utrkivala oko toga ko
250

}e "najdoslednije" da "protuma~i" Marksa i da svojom apologetikom prikupi jo{ koji poen u politi~kom establi{mentu toga vremena. Iz tih razloga, ova diciplina je bila jedna od najkompleksnijih koje je generacija autora ovog dela izu~avala, samo zbog toga {to umni kapacitet na{ih ideologijom zatrovanih profesora nije bio sposoban da prihvati nelogi~ne i nedore~ene intelektualne konstrukcije26. Problem je, dakle, u tome, {to se u to vreme robovalo autoritetima, a ne nau~nim idejama i nau~noj argumentaciji. Bekstvo od prirodne cene je upravo u~injeno iz ideolo{kih razloga sa samo jednim ciljem, da se dokae da je rad i to pre svega ivi rad one kategorije koju marksisti nazivaju proizvodni rad, jedini stvaralac vrednosti, te da sav vi{ak vrednosti pripada samo njemu i nikom i ni~emu drugom. Po{to proizvodni rad pripada proizvodnim radnicima, po tome proizilazi da sva prava ovog sveta pripadaju upravo toj kategoriji. Od ove parole te{ko je na}i bolji pokli~ za juri{. Istinska nau~na argumentacija je daleko dublja i ozbiljnija. Samo u kriti~kom odnosu prema Marksovim stavovima, koje je trebalo podvrgnuti konstruktivnoj kritici i na njoj razvijati prave, nau~no fundirane teze, mogao se dati doprinos ekonomskoj nauci. Pritom treba imati u vidu da se i sam autor ove teorije (K. Marks) u momentu kada je shvatio dubinu svoje zablude, poni{tio svoje stavove i zaklju~ke koje je gradio celog veka. Marksisti su, dakle, spasavali Marksa brane}i ga od samog sebe. Zbog toga oni ove stavove nisu javno publikovali i krili su ih od javnosti. Iz tih razloga jo{ jednom se vra}amo na analizu pojma "prirodna cena" trae}i u njoj onu ta~ku oko koje se vrte svi nesporazumi u Ekonomskoj Filozofiji i Nauci. Nesporna je ~injenica da se pod pojmom "Cena proizvodnje" koju bismo mogli prihvatiti kao prirodnu cenu, podrazumeva vrednost svih utro-

26 U generaciji studenata kojoj sam pripadao pri~ala se jedna anegdota koju vredi istrgnuti iz zaborava po kojoj: Na nau~no nastavnom ve}u Ekonomskog fakulteta u Beogradu vodila se rasprava o doktrinarnim pitanjima tada savremene ekonomije. Jedan na{, u to vreme poznat profesor obra}a se skupu re~ima: "Zar moe neko da se bavi ekonomskom naukom, a da nije prostudirao Kapital od Karla Marksa". Drugi, tada mlad docent, ustao je sa suprotnom argumentacijom, pa je istakao tezu: "Zar se neko moe baviti ekonomskom naukom, a da nije prostudirao ni{ta drugo osim Kapitala". Zbog toga je ovaj profesor imao mnoge neprilike koje je ispa{tao dugi niz godina.

251

{aka koji su sadrani u datom proizvodu, odnosno usluzi ili u op{tem smislu, robi. Razume se, da se ima u vidu prose~na vrednost jasno identifikovane robe u datoj privrednoj grupaciji koja je kao homogena upotrebna vrednost predstavljena u prethodnim grafi~kim ilustracijama. Ovde se radi o prose~nim uslovima proizvodnje, te smo spremni da prihvatimo svu argumentaciju koju u ovom delu prihvataju Marksisti. Problem, dakle, nije u tome da li prirodnu cenu sa~injavaju elementi koji su sadrani u njoj, uklju~iv i vrednost rada koji je u nju ugra|en. Problem je u tome {to se ta prirodna cena na tri{tu susre}e sa jednom drugom cenom koju su klasi~ari nazvali tri{nom ili pak politi~kom cenom, koja po pravilu odstupa od te prirodne cene. Problem je i u tome, {to se na strani tranje uvek javlja neka druga vrednost koja sadri deo novostvorene vrednosti namenjene za razvoj, koji je izloen u delovima odeljaka reprodukcije. Ta razlika nije ni{ta drugo do kvantum ostvarene proizvodnje koji se ne}e utro{iti u datom ciklusu potro{nje, ve} slui za razvoj i formiranje takozvanog tre}eg odeljka. Ta razlika se u kvantumu dru{tvene reprodukcije ~ini vi{ak vrednosti koji se u ovom procesu transformi{e u profit. Problem se, o~igledno, lokalizuje samo na tu komponentu formiranja prirodne cene koja je ve} sadrana u prethodnim grafi~kim ilustracijama. Ako je plateno sposobna tranja ve} opredeljena da ponu|enu robu plati 540 nov~anih jedinica, a ponuda je formirana na nivou 500 nov~anih jedinica, lako je zaklju~iti da se kao vi{ak vrednosti javlja kvantum od 40 jedinica, koja je u dosada{njem izlaganju tretirana kao profit. Sva mudrost obja{njenja ove pojave se sastoji u tome da se dokae od ~ega i iz ~ega rezultira ta pozitivna razlika. Ukoliko se stoji na pozijci da je njen jedini stvaralac ljudski rad, i to samo rad proizvodnih radnika, onda je Marksova teorija idealno ta~na i moe se smatrati kona~nim obja{njenjem ovog ekonomskog fenomena. Ukoliko se ispostavi da se ova razlika javlja kao kvantum koji rezultira iz drugih resursa, kao {to je nauka, priroda i primenjeni tehni~ki pronalasci, odnosno vo|enje organzije rada, onda se kao prirodna cena javlja kvantum utro{enih vrednosti uve}an za dekomponovan vi{ak vrednosti koji bi se pripisao svakom od elemenata koji su ga stvarali. To bi bila prava su{tina odgovora na pitanje prirodne cene. U tom slu~aju, kao prirodna cena se javlja onaj nesporni deo kvalitativnih utro{aka i deo dekomponovanog vi{ka vrednosti koji pripada pojedinim elementima koji u~estvuju u njegovom stvaranju. Ovu teoriju valja obrazlagati i sa suprotne pozicije.
252

Ona bi se mogla razvijati sa neznatno izmenjenim pretpostavkama. Pretpostavi}e se da potro{a~i nisu spremni da se odreknu u korist budu}nosti, te da svoju kupovnu cenu spuste na nivo koji je ravan kvantumu ukupnih tro{kova {to u konkretnom slu~aju zna~i da su opredeljeni da za ovu robu na datom tri{tu plate samo 500 jedinica. [ta }e onda biti? Prirodna cena ili kako bi je Marksisti nazvali cena proizvodnje }e biti smanjena i iznosi}e samo 5 vrednosnih jedinica po jedinici ostvarene proizvodnje date robe. Ispostavilo se, dakle, da je jedna komponenta koja nema veze sa vredno{}u proizvedene robe uticala upravo na tu vrednost. Na ovaj na~in kona~no se ru{i teorija vrednosti koju su postavili i negovali marksisti, ali se ne daje kona~an odgovor na pitanje {ta je prirodna cena. O~igledno je uloga ru{ilaca na ovom svetu uvek bila lak{a i zahvalnija od uloge graditelja. Prirodna cena se po toj logici moe protuma~iti kao kvantum vrednosti svih komponenti koje su ugra|ene u datu robnu vrednost koji se pove}ava za vi{ak vrednosti. Vi{ak koji rezultira kao razlika izme|u tako formirane i tri{ne cene se dekomponuje po izvorima njegovog stvaranja i raspodeljuje izme|u njih, srazmerno doprinosu koji su dali njegovom stvaranju. Vi{ak vrednosti ostvaren u proizvodnji date robe u svoje vrednosne komponente ugra|uje u one robne vrednosti koje se prenose na kupce, a to zna~i da ga snose potro{a~i, posredno ili neposredno. Teorijski nije te{ko iza}i iz ove zamke, ali je u realnosti ovo izuzetno sloen problem koji je na teorijskom nivou matemati~kog uop{tavanja uspe{no re{en modelima supstitucije. Ovi modeli su u drugoj polovini 20. veka razvijeni i razra|eni dovoljno dobro, da bi se prihvatili i za ovu oblast kao konkretne vrednosti. Ovaj problem je razra|en i u statistici u modelima multiple korelacije, a mi }emo se u ovom radu zadovoljiti time da je on na ovaj na~in definisan. Prirodna cena, dakle, ne sadri diferencijalnu rentu i ekstra profit, ali sadri normalnu rentu i normalan, dakle, prose~an profit. Ona po logici stvari pripada svim proizo|a~ima, ali je oni ne mogu ostvariti na isti na~in i u jednakom obimu zbog toga {to se ona pojavljuje kao konkretna realnost svakog od njih i za svakog je druga~ija, a svi oni prodaju svoje robe po jednakoj ceni, pa je ta realnost jednaka za sve. Tako, dakle, funkcioni{u stati~ki modeli ekonomije u svetu koji nas okruuje. Problem je samo u tome {to ni{ta u ekonomiji nije stati~no i {to se ni{ta nikada nije odvijalo po tim modelima, te oni imaju isklju~ivo didakti~ki karakter.
253

5.22. EKONOMSKA RAVNOTE@A I NERAVNOTE@A

Pojmovi ekonomske ravnotee i neravnotee se godinama koriste u ekonomskoj teoriji i to vrlo ~esto u jasnim zna~enjima. Ekonomija moe egzistirati samo u ravnotei, a pojam ekonomske neravnotee zapravo i ne postoji. Postoji ne{to drugo {to bi se moglo podvesti pod ovu logiku, ali to nije neravnotea. Za{to ne postoji ekonomska neravnotea? Sve {to je stvoreno na ovom svetu biva upotrebljeno, dakle uni{teno bilo upotrebom ili ako je pogre{no proizvedeno, ostaje uni{teno kao demodirana roba u skladi{tima prozvo|a~a. Niko nikada nije mogao ni{ta da proizvede, a da pri tom ne koristi prirodna dobra ili proizvode drugih za svoju proizvodnju ili za li~nu potro{nju ljudi koji su u~estvovali u tom stvaranju, a koji su u tom stvaranju ostvarili svoj deo ekonomske koristi u obliku zarade. Nezamisliva je u ekonomiji proizvodnja bez potro{nje, niti potro{nja bez stvaranja. Potro{nja bez stvaranja je stanje uni{tavanja. Prema tome na liniji proizvodnja - potro{nja postoji ve~na ravnotea. U ekonomskoj realnosti izme|u proizvodnje i potro{nje postoji jedan vrednosni horizont koji ih niveli{e, jer se ovde ni{ta ne dobija iz "vene u venu". Izme|u proizvodnje i potro{nje postoji vremenski zazor, {to zna~i da se proizvodi niih faza privremeno zadravaju na zalihama bilo proizvo|a~a ili potro{a~a. Na zalihama proizvo|a~a to su gotovi proizvodi koji tamo ~ekaju svog kupca, a na zalihama potro{a~a to je repromaterijal koji tamo ~eka trenutak da se utro{i. Izme|u njih postoji i prometna, dakle tranzitna faza, trgovina, u kojoj te iste zalihe, ali u obliku robe, ~ekaju da budu prodate pravom potro{a~u, bilo da se radi o proizvodnim ili potro{nim dobrima. Zalihe dobara, ma u kom obliku se pojavljivale, uvek pokazuju tendenciju uravnoteenja, pa }e se prozvo|a~i koji ocene da im se zalihe smanjuju pove}ati proizvodnju ili pak smanjti, kod onih artikala ~ije se zalihe pove}avaju ili zbog te{ko}a u realizaciji dugo stoje na skladi{tima. Preko zaliha se vr{i dinami~ko uskla|ivanje proizvodnje i potro{nje, bez obzira na to da li se potro{nja vr{i radi dalje proizvodnje ili se radi o proizvodima za finalnu potro{nju. Zalihe su onaj ekonomski ventil preko koga se kontroli{e pritisak pojedinih faza. Dodatni ventili su poslovi izvoza i uvoza, kojima je posve}eno posebno poglavlje u ovoj knjizi. Ekonomska ravnotea je, dakle, prirodno stanje stvari, ali su pritisci ponude i tranje razli~iti i podloni su promenama u vremenu. Ne postavlja
254

se pitanje: da li je ekonomija u ravnotei ili neravnotei, ve} da li na tri{tu u datom momentu dominira ponuda ili tranja? Dominacija ponude uvek ima za posledicu smanjenje proizvodnje ili njeno pregrupisavanje ka drugim asortimanima, a dominacija tranje njeno pove}anje na datom segmentu. Promenom ritma proizvodnje uvek se uspostavlja dinami~ka ekonomska ravnotea, a ove promene se vr{e na bazi pritiska ponude ili tranje. Kako se oni manifestuju? U primerima koji su kori{}eni u prethodnim ilustracijama polazi se od neke postoje}e strukture i obima proizvodnje i potro{nje, pa se uzima da se proizvodnja odvija u istom asortimanu, ali u ve}em obimu. Ako do|e do pove}anja obima proizvodnje, naprimer da se on duplira, to ni u kom slu~aju ne zna~i da }e se postoje}a privredna struktura udvostru~iti. To ne zna~i da }e se proizvesti dva puta vi{e hleba ili mleka. Veliku korist ekonomskoj teoriji u ovom smislu dala su istraivanja pruskog ekonomiste i statisti~ara Ernesta Engela koji je postavio poznata 4 Engelova zakona. Po prvom zakonu procenat izdataka za ishranu je obrnuto proporcionalan visini dohotka. To zna~i da }e lice sa ve}im dohotkom tro{iti relativno manje za ishranu. Po drugom zakonu procenat izdataka za ode}u ostaje priblino stabilan u zavisnosti od visine dohotka. Po tre}em zakonu se izvodi sli~an zaklju~ak da u~e{}e izdataka za stanovanje, ogrev i osvetljenje ostaje priblino isti bez obzira na visinu dohotka. Kona~no, ~etvrti zakon potvr|uje da udeo izdataka za razonodu, sport kulturu i higijenu nadproporcionalno raste kod kategorija stanovni{tva sa vi{im dohocima. Ovi zakoni su mnogo citirani, osporavani i potvr|ivani, a mi ih ovde ne navodimo zbog toga {to su oni dokazani kao realnost ve} {to su pokrenuli pravo pitanje. Na{a primedba na Engelove zakone se sastoji u tome da on nije istraivao {tednju i investiranje, koje u ovom procesu ima veliki zna~aj. Iskustva iz na{e ekonomije ba{ nisu potvrdila tre}i zakon, ali ovde nije u pitanju samo zakon ve} na~in na koji smo re{avali stambena pitanja i vodili stambenu politiku. Problem je u tome {to promene u obimu proizvodnje i dohotka neminovno impliciraju zna~ajne promene u strukturi potro{nje, a to zna~i da pove}anje obima proizvodnje u datoj zemlji ima za posledicu relativno, pa ~ak i apsolutno smanjenje proizvodnje nekih dobara, naprimer hleba.
255

Onog momenta kada se u reprodukciju ubaci tre}i odeljak "proizvodnja sredstava za investicije odnosno razvoj", situacija se menja. Upravo u tom segmentu se nalaze dinami~ki elementi ekonomije i ba{ oni unose zna~ajne promene u privredno tkivo. Ono {to izrasta kao novo u ekonomskom "tkivu" to je druga~ija strutura. Izrastanjem novih sektora ili segmenata u ekonomiji ili brim razvojem pojedinih grana i grupacija, prenosi se tei{te ekonomske aktivnosti na nove proizvode koji su ~esto dodatni razlog da se uni{tavaju stare, tradicionalne proizvodnje. Tako na primer, parni mlin je izbacio iz uptrebe vodenicu, a parne ma{ine, zapregu, pa i ljudsku fizi~ku snagu. Motor sa unutra{njih sagorevanjem je izbacio parni mlin, automobil je izbacio iz upotrebe ko~ije, a pred ovom generacijom nestala je sa svetske scene industrija pisa}ih ma{ina, koja je do pre nekoliko decenija bila jedna od najatraktivnijih oblasti plasiranja kapitala. Nastanak novog, ~esto upotpunjuje postoje}i asortiman roba, ponekad ga kvalitativno ili strukturalno menja, a vrlo ~esto ga totalno uni{tava. Uni{tenje starog od novog je ekonomski motivisano ~injenicom da je staro nesposobno da se na tri{tu nosi sa novim i propada pred nadmo}no{}u novih ideja. Borba starog i novog potse}a na borbu lavova kojima ispadaju zubi i onih koji stupaju na scenu ivota kao vo|e svojih krda u dunglama. Neravnotea je u ekonomiji nemogu}a, ali je ekonomski ivot pod pritiskom, njena realnost. Pritisak se manifestuje na taj na~in {to se u odre|enim segmentima robe prodaju iznad, a u drugim ispod svojih vrednosti. Oni segmenti u kojima se ostvaruje prodaja roba po cenama koje su ve}e od njihove vrednosti vr{e pritisak na one u kojima se one prodaju po niim cenama, pa to ima za posledicu preseljenje vi{ka vrednosti ka ovim delatnostima ili asortimanima, odnosno dobrima, kod kojih se ostvaruje ve}a profitna stopa ili neka vrsta ekstra profita. Prema tome, svaki presek trenutnog stanja u ekonomiji, koji bi se mogao tretirati kao fotografija, uvek pokazuje stanje nekog pritiska koji ve} sutra menja svoj smer. Pojam "sutra" treba shvatiti u metafori~nom zna~enju, jer se u ekonomiji ni{ta ne doga|a od danas za sutra, pa je svako "sutra" u savremenoj ekonomiji daleko bar nekoliko meseci. To zna~i da treba da pro|e dovoljno vremena da se proizvo|a~i koji mogu da ostvaruju, odnosno preciznije, da prisvoje ekstraprofit, prilagode novoj situaciji, odnosno da reaguju na povoljne okolnosti.

Ovaj proces u intelektualnoj meditaciji podse}a na meteorolo{ke prilike. Visok vazdu{ni pritisak prouzrokuje prenos vazdu{ne mase na ona podru~ja gde je on nii, pa se tamo stvara druga atmosferska situacija, da bi na mestu gde je ju~e taj pritisak bio visok, on naglo pao i preneo se na regione gde je bio nizak.
256

Tamo gde je pala ki{a izpranjeni su oblaci, pa je vi{e nema, ali se zato kretanjima vlane vazdu{ne mase stvaraju uslovi da se ona prenese na neka druga podru~ja. Ponekad ova kretanja imaju fatalan orkanski karakter sa razornom mo}i, a ponekad vetar blago }arlija stvaraju}i povoljne prilike za udoban ivot.
Stabilnost jednog ekonomskog sistema se meri upravo time, da je pra}en sa {to je mogu}e manjim kolebanjima i seljenjem kapitala, dakle {to manje diferencijacije profitnih stopa. Po toj logici, stanje idealne ravnotee u kojoj bi svi proizvo|a~i, odnosno privredni subjekti, imali jednaku profitnu stopu, bilo bi idealno ekonomsko stanje. To je u teorijskoj konstrukciji ta~no, sa samo dva nedostatka: prvi, {to je to u stvarnosti nemogu}e, drugi, {to bi to ozna~ilo privrednu smrt poput entropijskog mrtvila u termodinamici. Realnost su, dakle, kretanja, ali u granicama koja ne smeju da imaju galopiraju}i karakter. To su kretanja koja podse}aju na blagi povetarac, ali nikada na orkanske oluje. To je ve} podru~je svesnog ljudskog delovanja na ekonomske zakone i prilike u datom okruenju. Preduslovi za to su uvek pravna sigurnost i maksimalna demokratija u ekonomiji, a to zna~i da se u njoj elimini{u svi oblici monopolizacije i protekcionizma. U ovom delu knjige potencirana je ~injenica da se realni ekonomski ivot odvija u ravnotei pod ve~nim pritiskom. Ve} u logi~koj konstrukciji ovog pojma kriju se neke nedoslednosti. S pravom se postavlja pitanje: Moe li se govoriti o ravnotei pod pritiskom? Da. Upravo je u tome su{tina stvari. Ponuda i tranja su ve~no izbalansirane u aktu kupoprodaje. Ne moe ne{to da bude prodato, a da nije kupljeno. Upravo tu se nalazi podloga za tvdnju o izbalansiranosti ponude i tranje. One su, me|utim, ve~no neujedna~ne, pa dominira ~as jedna, ~as druga. Ako dominira ponuda, tada dolazi do pada cena, pa je uvek pod pritiskom ba{ ona strana koja dominira. U obrnutoj situaciji, kada dominira tranja, cene pokazuju tendenciju rasta, a to dovodi do neutralisanja te dominacije. U aktu razmene kroz cenu se osloba|a pritisak jedne ili druge strane, pa se kao rezultat cenovnih pariteta, poput mlaza ispu{tene krvi, javlja ta oslobo|ena hipertenzija u obliku suvi{ka profita na onoj strani koja je mogla da iskoristi pogodnosti neravnotee u fazi njenog svo|enja u ravnoteno stanje. U tome je krajnji smisao ekonomske nauke, ma da je u ovom delu jo{ uvek razmatramo u relacijama koje ne uzimaju u obzir monetarne agregate
257

i uticaj monetarne sfere na procese uravnoteenja ekonomskih procesa. Jo{ uvek se o cenama raspravlja u obliku izu~avanja elementarnih ekonomskih zakona.

5.23. DINAMI^KI MODELI PROSTE REPRODUKCIJE

Kada se u ekonomskoj teoriji vr{e istraivanja u sferi proste reprodukcije, naj~e{}e se pod tim podrazumeva stati~ko stanje koje podse}a na nebo pokriveno pau~inom. To je, naravno, pogre{no iz razloga koji su ve} izloeni u prethodnom poglavlju. Problem je, o~igledno, u tome da u svakoj privrednoj grupaciji postoje proizvo|a~i koji posluju pod boljim i lo{ijim uslovima, pa se uvek doga|a da jedni ostvaruju profit, a drugi gubitke. U ovom slu~aju radi se o postojanju ekstra profita i ekstra gubitaka. Razlozi za postojanje ekstraprofita i ekstragubitaka su u ~injenici da plateno sposobna tranja prihvata sve proizvode koji su se pojavili na tri{tu, a nju formiraju i oni proizvodi koji su ostvareni u najnepovoljnijim uslovima, kao {to i oni koji se ostvaruju pod najpovoljnijim uslovima uti~u na formiranje tri{ne cene. Po{to u svakoj grupaciji ima proizvo|a~a koji ostvaruju ekstraprofit, to je logi~no da }e se oni bre razvijati i da }e ba{ oni supstituirati one proizvo|a~e koji ne mogu da opstanu. Dogodi}e se upravo ona situacija koja je opisana u obrazloenju prethodnih grafi~kih ilustracija. Tako bi to bilo kada bi se tri{ni zakoni primenjivali mehani~ki. Na kraju }e se ispostaviti da je profita stopa u grupaciji koja je prezentirana u prethodnim ilustracijama 36% ako se meri prema vrednosti proizvodnje, i ve} na startu ona negira model proste reprodukcije. Onog momenta kada najbolji proizvo|a~i po~nu da pove}avaju svoju proizvodnju i kada najlo{iji po~nu da se povla~e, model proste reprodukcije je si{ao sa ekonomske scene na kojoj on realno nikada nije ni bio. Problem je, o~igledno, u tome {to tri{ni mehanizam funkcioni{e na daleko suptilniji na~in nego {to se to vidi na povr{ini ovih grafi~kih ilustracija. On se uvek svodi na tri{nu cenu koja je u modelu koji je obra|ivan, ostala nepromenjena. Onog momenta kada je prvi proizvo|a~ duplirao svoju proizvodnju i kada mu je poslednji ustupio svoje mesto, dakle kada je prvi proizvo|a~, osim ekstraprofita ostvario i redovan profit, stvoreni su uslovi za druga~ije formiranje tri{nih cena. Promene u ekonomskoj strukturi u modelu proste reprodukcije podrazumevale bi da dolazi do pada cena datog ekonomskog dobra u
258

visini koja se na osnovu elemenata iz prethodnih grafi~kih ilustracija izraava procentima profita koji je izraen u odnosu na vrednost elemenata cene ko{tanja posmatraju}i ovaj pojam kao makroekonomsku kategoriju, dakle za celokupnu proizvodnju koja se realizuje na datom tri{tu. Opadanje prodajnih cena u ovom modelu se javlja kao kona~an efekat pregrupisavanja unutar ekonomskog tkiva u modelu proste reprodukcije. Bilo bi suvi{e naivno kada bi se u ekonomskoj teoriji ova anliza zavr{ila sa ovakvom konstatacijom. Promene cena bilo kog ekonomskog dobra, po logici stvari, dovode do preusmeravanja tranje na taj na~in {to pad cene pove}ava tra`nju za datim dobrom, a pove}anje cena ima za posledicu smanjenje tranje za njim. U ovoj situaciji }e se pove}ati obim tranje, pa }e to biti dopunski impuls zbog kojeg je nemogu}e da se odri prosta reprodukcija u datoj ekonomiji. Pove}anje obima tranje neminovno }e dovesti do dve promene. Prva je pove}anje cena, a druga pove}anje obima tra`nje. U ovom slu~aju dolazi se do dva suprotstavljena zaklju~ka po kojima se u jednom tvrdi da ovakvo pona{anje dovodi do pada, a po drugom do pove}anja cena. Oba zaklju~ka su ta~na, a samo je otvoreno pitanje kojim }e se intenzitetom cene pove}avati, a kojim se smanjuju. Kona~an efekat je zavisan od snage faktora koji deluju na pove}anje i na smanjenje cena datog ekonomskog dobra, ~ija se vrednost verifikuje na tri{tu. Zaklju~ak je, dakle, da je prosta reprodukcija nemogu}a, a ako bi se mogla i zamisliti, ona uvek ima za posledicu unutra{nje pregrupisavanje u grupaciji proizvo|a~a datog dobra. Unutra{nje pregrupisavanje uvek ima za posledicu pove}anje obima kod najboljih subjekata i nestajanje najlo{ijih, {to samo po sebi po elementarnim kvantitativnim gibanjima ima za posledicu dinamiku, pa su svi modeli proste reprodukcije zapravo dinami~ki modeli.

5.24. PROBLEM "RAZLIVANJA" PROFITA IZME\U RAZNIH ROBA

U prethodnim grafi~kim ilustracijama po{lo se od toga da je povr{ina pravougaonika koji ozna~ava plateno sposobnu tranju idealno jednaka sa provr{inom trapeza koji ozna~ava ponudu od strane ve}eg broja proizvo|a~a. Oni posluju pod razli~itim uslovima i imaju razli~ite cene ko{tanja ili vrednosti roba koje se iznose na tri{te. Takva ilustracija je
259

imala za cilj da u pojednostavljenoj formi predstavi funkcionisanje ekonomskog sistema su~eljavanja idealno izjedna~ene ponude i tranje, ali samo na jednom ekonomskom dobru, odnosno robi. Susrele su se dve potpuno izjedna~ene ekipe, pa je logi~no da se o~ekuje nere{en rezultat. To prakti~no zna~i da }e se svi proizvodi prodavati po svojoj ceni ko{tanja, ali ne i prirodnoj vrednosti koja obuhvata cenu ko{tanja proizvoda na nivou makroekonomije i ne sadri pripadaju}i normalan, {to }e re}i, prose~an profit. Ovakva simulacija je dobra samo za po~etnike koji treba da shvate filozofiju funkcionisanja ekonomskog sistema, ali ne i za one koji poznaju su{tinu tog funkcionisanja. Normalno stanje je stanje dominacije koja proizvodi pritisak, dakle stanje koje je u ovom delu vi{e puta citirano. U tu svrhu pretpostavi}e se da pravugaonik koji predstavlja plateno sposbnu tranju i trapez koji predstavlja ponudu, a koji me|usobno po povr{inama nisu jednaki, te da je ve}a povr{ina jednog od njih. U ovom primeru pretpostavka je da je ve}a povr{ina pravougaonika, {to zna~i da je kvantitativno ve}a tranja od ponude. Pretpostavi}e se da je tranja izraena kvantumom od 540, a ponuda vredno{}u od 500, to zna~i da se u startu nalazimo u zoni dominacije tranje. Prosto tuma~enje ovog pojma svodi se na to da treba da se razmene dva kvantuma, tranja od 540 treba da se izjedna~i sa ponudom od 500 vrednosnih jedinica. Uz idealnu pretpostavku da se ne moe izvr{iti supstitucija drugim dobrima, name}e se zaklju~ak da }e prodajna cena svih jedinica ovog homogenog dobra biti ve}a za 8% od prose~ne cene ko{tanja u grupaciji kao celini. Logika dokazivanja ovog pravila je mnogo jednostavna, pa }emo slediti njen put. U ovu svrhu valja se jo{ jednom osvrnuti na grafi~ku ilustraciju o pro{irenoj reprodukciji, koja jasno pokazuje pozicije proizvo|a~a koji iznose svoje robe na tr`{te. Ako se pretpostavi da se u celoj privredi ostvaruje profit koji iznosi 10%, to zna~i da se jo{ uvek nalazimo u zoni prirodne cene na nivou datog proizvoda. Ako se nadalje prestpostavi da se prodajna cena ove robe podigne jo{ za 50 jedinica, pa plateno sposobna tranja za njom iznosi 590 jedinica, umesto 540 jedinica, koliko je bilo normalno, tada se stvaraju uslovi da se fomira specifi~na vrsta ekstraprofita. U prvom slu~aju do{lo je do prelivanja novostvorene vrednosti izme|u pojedinih subjekata u okviru iste privredne grupacije, dakle, izme|u konkurentnih subjekata koji proizvode isti proizvod. Ako se, naprimer, jedna vrsta piva bolje prodaje nego druga, tada je vi{ak vrednosti stvoren u pivari "A "transponovan u pivaru "B" i tamo pojavio kao profit. Nevidljiva ruka, kako je Adam Smit
260

objasnio ovu pojavu, prenela je vi{ak vrednosti iz pivare "A" u pivaru "B". U pravnom smislu, neko je prisvojio ne{to {to je stvoreno kod drugog, a da pri tom ta dva subjekta nemaju ba{ nikakav pravni odnos. Sti~e se uverenje da je ta nevidljiva ruka postala misti~na do nivoa da podse}a na ma|ioni~arske trikove. Treba, dakle, imati mnogo teorijskih znanja da bi se shvatilo da to nije magija ve} realnost koja ima nau~no i naravno logi~no utemeljenje. U tu svrhu koristi}e se slede}e grafi~ke ilustracije:
Grafikon br. 10

Na taj na~in dolazi do pregrupisavanja ponude i tra`nje, a sa njim i do transponovanja profita izme|u grupacija i grana, odnosno izme|u proizvoda i usluga koje se susre}u na istom tr`i{tu u isto vreme. To mo`e da ima za posledicu da se kod odre|enih delatnosti umanjuje nivo aktivnosti, pa se one svode na umanjenu reprodukciju. To zna~i da se ne ulazi u podru~je {tednje ni investiranja. U pitanju je, dakle, sposobnost ili nesposobnost da se ostvari profit, pa se ovaj pojam koristi kao sinonim za pro{irenje redukcije, odnosno za njeno umanjenje. Za ilustraciju ovog dela kori{}ena je krizna situacija u kojoj je tri{na cena nia od prose~ne prodajne cene, pa je cela privredna grupacija u gubitku,
261

dakle u stanju umanjenja reprodukcije i smanjenja vrednosti kapitala. U tu svrhu kori{}en je primer sa slede}e ilustracije. Ako do|e to toga da tri{na cena ovog dobra padne i umesto 5,5 iznosi 4,75 jedinica, tada dolazi do specifi~ne forme pregrupisavanja koje ima dve dimenzije. U prvom slu~aju treba preispitati prelivanje profita izme|u raznih proizvo|a~a istog proizvoda, a u dugom odnose koji se pojavljuju kod razli~itih roba na istom tri{tu.

5.25. PREGRUPISAVANJE TRA@NJE

Kada se tra`nja preusmeri sa jednog proizvoda (robe) na drugi prizvod, umesto sa jednog proizvo|a~a na drugog, nailazi se na situaciju iz slede}e grafi~ke ilustracije.

Grafikon br. 11

U ovakvom slu~aju vi{ak se vrednosti ostvaren u jednoj delatnosti naprimer vinarama, preliva u korist drugih, naprimer pivara.
262

To zna~i da je ponuda sa smanjenom cenom imala za posledicu upadanje u sferu tra`nje drugih roba i da je od njih preotela 170 nov~anih jedinica. Glavni argument za postojanje uslova za prelivanje ekstraprofita 2 izme|u pojedinih privrednih grupacija, odnosno konkretno izme|u proizvo|a~a razli~itih roba je u ~injenici da se robe koje se nude na jednom tri{tu bore oko jednog te istog cilja, a to je da budu razmenjene, a njihovi proizvo|a~i da u tom procesu ostvare profit. Tu se sukobljavaju dva kriterijuma vrednovanja od kojih: Na strani ponude javljaju se cene ko{tanja kao mere njihove vrednosti ili kako bi se u ekonomskoj teoriji reklo njihova vrednost. Startna ekonomska prednost je uvek na strani onog ponu|a~a koji ostvaruje najniu cenu ko{tanja. U primeru koji je obra|ivan u grafi~kim ilustracijama po{lo se od toga da prose~na cena za jedinicu robe koja se pojavljuje na tri{tu ima raspon ponude od 8 do 12, sa prose~nom cenom od 10 vrednosnih jedinica. Na strani tranje javlja se beskrajno veliki broj kupaca koji nastoje da se racionalno pona{aju, pa se prodajna cena niveli{e i po pravilu je jednaka za jednaku upotrebnu vrednost. Ona, dakle, ne poznaje ve}u ili manju cenu ko{tanja i ne prihvata bolje ili manje uspe{ne proizvo|a~e. Susre}u se, dakle, individualno izdiferencirane ponude i nivelisana tranja, pa se ceo proces na kraju svodi na ve} datu grafi~ku ilustraciju. Kada je u pitanju tri{na cena, ona se formira upravo na na~in kako je izloen u grafi~kim ilustracijama i jednaka je za sve proizvode koji se javljaju na jednom tri{tu u datom vremenu. Pitanje u ovom slu~aju ne glasi: kolike su tri{ne cene, ve} da li su jednake za sve primerke jednake robe. Odgovor je da je tri{na cena jednaka za sve primerke robe gde se pod ovim pojmom podruzumevaju sva svojstva, pa ~ak i ona koja nemaju veze sa stvarnim kvalitetom ve} sa uverenjem kupaca u postojanje datih svojstava robe. Kada se analiza tri{nog pona{anja pro{iri, pa se umesto jedne robe posmatraju dve ili vi{e roba, zapazi}e se da se ovde pojavljuje jedan sloen ekonomski mehanizam kome se posve}eni mnogi tomovi knjiga. Su{tina je u tome da se na tri{tu pojavljuje beskrajno veliki broj roba raznih kvalitativnih varijacija, a tako|e i veliki broj proizvo|a~a koji nudi robe raznih svojstava. To je, dakle, matrica u kojoj se pojavljuje niz ponu|a~a iste robe koje se prikazuju u vektor redu slede}eg matri~nog prikaza:
263

Tabela broj 15. - Mogu}nosti kombinacija susreta po`nude i tra``````Znje

Proizvo|a~ e f 1e 2e 3e 4e 5e 6e 7e 8e 9e Qe 1f 2f 3f 4f 5f 6f 7f 8f 9f Qf

a Roba 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Q 1a 2a 3a 4a 5a 6a 7a 8a 9a Qa

b 1b 2b 3b 4b 5b 6b 7b 8b 9b Qb

c 1c 2c 3 4 5 6 7 8 9 Qc

d 1d 2d 3d 4d 5d 6d 7d 8d 9d Qd

g 1g 2g 3g 4g 5g 6g 7g 8g 9g Qg

h 1h 2h 3h 4h 5h 6h 7h 8h 9h Qh

x 1x 2x 3x 4x 5x 6x 7x 8x 9x Qx

y 1y 2y 3y 4y 5y 6y 7y 8y 9y Qy

Kada se posmatra ova matrica moe nastati beskrajno mnogo mogu}nosti da se susretnu kupac i prodavac, odnosno proizvo|a~ i potro{a~. Vi{ak vrednosti nastao u proizvodnji jednog dobra, efektuira se kao profit u sasvim drugoj delatnosti, odnosno kod drugih proizvoda i usluga. Pojednostavljeno re~eno, njega jedni stvaraju, a drugi prisvajaju. Pitanje koje se u ovom slu~aju otvara ima pravno eti~ki karakter, a odnosi se na to da li je pravedno da neko stvara, a neko prisvaja efekte tu|eg rada. Jo{ konkretnije ono bi glasilo: Ako na ovom svetu postoji komutativna i distributivna pravda, kakva je to pravda kada jedni subjekti stvaraju, a sasvim drugi prisvajaju ekonomske koristi? Da bi ilustracija bila jasnija, koristi}e se primer da se ovde radi o proizvodima od kojih je jedan pivo, a drugi vino. Nadalje }e se pretpostaviti da je cena piva porasla i da se ekstraprofit 2 javio kod proizvodnje piva. Ekstraprofit 1 se raspodeljuje izme|u razli~itih pivara na taj na~in {to oni koji imaju niu cenu u uslovima kada je tri{na cena definisana dobijaju deo profita onih koji imaju ve}u proizvodnu cenu. Ekstraprofit se ostvaruje u vektor redovima zbog poreme}enih pariteta cena, pa se on preliva od jednog proizvoda prema drugom. U tom procesu on se kre}e po liniji nadmo}nijeg proizvoda, dakle onog artikla koji se pojavljuje na tri{tu i koji se javlja kao ja~i supstitut. Pojednostavljeno vi|eno, svi proizvodi koji se javljaju na tri{tu u istom vremenu, nastoje da se razmene za kupovno sposobnu tranju i svi oni nastoje da se transformiraju u nov~anu jedinicu koja ih kupuje. Svi
264

prizvo|a~i nastoje da pridobiju tu nov~anu jedinicu u procesu razmene za svoj proizvod, pa bi slikovita ilustracija ovog stanja mogla da se izvr{i putem takmi~enja u kome sve robe nastoje da se prodaju za novac koji stoji preko puta njih. Pritom vai pravilo da preko puta ponu|a~a vina i piva stoje pivopije i vinopije koji svoju plateno sposobnu tranju usmeravaju ka kupovini jednog od ta dva artikla. Iz tih razloga valja u}i u logiku razmi{ljanja tih vinopija i pivopija kao potro{a~a. Njihov potro{a~ki budet se raspodeljuje na razmenu razli~itih dobara koja zadovoljavaju njihove protrebe, te oni moraju da kupe ko{ulje, cipele, paste za zube, a neki od njih moda i knjige. Oni, dakle, imaju svoj plan kupovine i jasno su izdiferencirali strukturu svoje kupovine. Ukoliko se dogodi da neko od njih utro{i ve}i deo svoje plateno sposobne tranje za jedan artikal, on }e morati da redukuje potro{nju nekog drugog, po logici svojih afiniteta. Tako naprimer, ako do|e do pove}anja cene piva, oni }e se opredeliti da kupuju vi{e vina, a smanji}e potro{nju piva, pa }e na taj na~in neminovno do}i do pomeranja tei{ta tranje sa jednog na drugi artikal. Tako dolazi do redukcije tranje piva uz aktiviranje tranje vina, {to }e imati za posledicu pritisak na proizvo|a~e piva da cenu piva vrate u neko normalno stanje.

Takav slu~aj je zabeleen u vreme pisanja ovog rukopisa. U medijima je razvijena kampanja o pti~ijem gripu, {to je kao neekonomski faktor uticalo na preusmeravanje tranje sa ivinskog na gove|e i svinjsko meso. Proizvo|a~i ivine su reagovali drasti~nim smanjenjem cene proizvoda od ivine umanjuju}i svoje profite da bi vratili tranju u regularno stanje. Posle nekoliko nedelja stvari su se dovele u normalno stanje, {to je stvorilo {ansu da se cene ivinskog mesa i proizvoda od ivine vrate u neko regularno stanje. Postoje {anse da }e zbog masovnog uni{tenja ivine u nekim delovima do}i do pove}anja cene proizvoda od ivine iznad normalnih cena, {to je samo {kolski primer talasanja cena. Verovatno }e oni morati da se bave lansiranjem nove pri~e o ludim kravama.
Ovakva ilustracija je korisna, ali nije potpuna. Jo{ jedna plasti~na ilustracija bi mogla biti od koristi da se predstavi su{tina stvari.

U generaciji studenata autora ovog dela, kruila je jedna duhovita anegdota o nekom na{em kolegi koji je do{ao u neku
265

kafanu i traio ~a{u "Coca cole". Kako nje nije bilo, on je traio "Pepsi colu". Po{to ni nje nije bilo, on je traio "Coctu". Kako ni nje nije bilo, on je traio ~a{u doma}e srpske rakije. U to doba zapo~eto je prou~avanje tri{ta kao nu~na disciplina, pa je ova ilustracija bila pogodna da nam se predstavi pona{anje potro{a~a. Logi~no je, dakle, da }e neko ko je potro{a~ "Coca cole" prihvatiti njene alternative, ali je ve} duhovita dosetka da on trai artikal koji pripada drugoj oblasti zadovoljenja ljudskih potreba.
Poruka je, dakle, da }e se kupac pona{ati po pravilima zadovoljenja iste potrebe u bliskim alternativama, ali nije logi~no da neko kupuje ~izme kao alternativu za sandale. Iz toga sledi zaklju~ak da }e se tranja realizovati po logici zadovoljenja iste potrebe u najprirodnijim re{enjima. U doba najve}e krize zbog galopiraju}e inflacije tranja je u Srbiji redukovana i svedena na nivo najelementarnijeg zadovoljenja potreba, pa je promet nekih artikala, gde se mogu pobrojati i artikli iz prethodnih pasusa, prakti~no sveden na nulu. Malo kome je tada padalo na pamet da kupi fla{u kakvog pi}a iz razloga {to je redukcija bila svedena na najelementarnije potrebe prehranjivanja. Sve analize strukture potro{nje u funkciji visine dohotka pokazuju da je ona konzistentna i da se razvija po pravilima koje dokazuju da se ~ovek racionalno pona{a i da vr{i redukciju zadovoljenja potreba u zavisnosti od njihovog zna~aja za ivot i njegov opstanak. No, to je posebno podru~je ekonomske nauke. Te{ko je zamislivo da }e neko do}i u prodavnicu da bi kupio cigarete, a da }e na odgovor da ih nema, re}i: Onda mi dajte ~izme. Postoji, dakle, hijerahija supstituta upravo stoga {to o~ekujemo da }e se ovaj na{ potro{a~ opredeliti da menja marku cigareta ili duvana, ali ne i da }e mesto duvana traiti mleko. Jo{ jedno pitanje u ovom kontestu valja detaljnije razjasniti. Ono se odnosi na pojmove koji se koriste pod nazivom "ekstraprofit 1" i "ekstraprofit 2". U prvom slu~aju pod ovim pojmom se podrazumeva prelivanje ekstra vi{ka vrednosti unutar iste grupacije, odnosno prelivanje izme|u proizvo|a~a iste robe, a u drugom se radi o prelivanju izme|u raznih roba. U prvom slu~aju je naglasak na personalitetu, a u drugom na robama.

266

267

[esta glava

VI. RAZMENA I RASPODELA

6.1. STVARANJE BOGATSTVA U PROCESU RAZMENE DOBARA

Mnogi tomovi ekonomskih tekstova su posve}eni ovom pitanju koje se kona~no svodi na tuma~enje smisla razmene, tri{ta i tri{ne ekonomije. Mnogi istraiva~i su sa ideolo{kom zaslepljeno{}u tretirali pitanje raspodele novostvorene vrednosti, pa se ovaj problem sveo na opasnu vulgarizaciju. Stvaranje bogastva se u mnogim literarnim tekstovima svelo na ljudsko prokletstvo, a da oni koji su ga takvim predstavili ne shvataju da se upravo u njemu krije tajna progresa. Malo je rastojanje u ljudskoj svesti izme|u dobra i zla, a jo{ manje izme|u najve}eg dobra i najve}eg zla. Bogatstvo se vidi kao otimanje, ali ne i kao resurs i materijalna podloga za opstanak ljudi u njegovom kori{}enju. Ako se bogatstvo tretira u ekonomskom smislu, ono nije ni{ta drugo do skup materijalizovanih resursa "dobijenih od Boga" ili stvorenih ljudskim radom. U svojoj ekonomskoj funkciji bogatstvo nije zlo, niti prokletstvo, a ovaj oblik dobija u pravnom smislu kao prisvojeno ili usvojeno bogatstvo. Prema tome, problem nije u njemu kao fenomenu, ve} u ~injenici kako se ono sti~e ili je ve} ste~eno ili sasvim konkretno, kako se prisvaja. Ako se ono sti~e, onda se oni koji ga nemaju tretiraju kao ne{to {to se sticanjem otu|uje od njih, pa se time limitira njihovo pravo na ne{to {to svim ljudima pripada. Ako je bogatstvo ve} ste~eno, ono ima svog nominovanog

268

vlasnika, a to je ujedno ograni~enje prava drugima da imaju aktivan odnos prema onome {to ~ini njegovu predmetnost. Problem je, o~igledno, u tome {to se u sticanje bogatstva sudaraju dva kriterijuma pravde od kojih jedan predstavlja distributivnu, a drugi komutativnu pravdu. Oni koji ga sti~u tvrde da im bogatstvo pripada po principima distributivne pravde, a to zna~i po zaslugama zbog uspe{nosti i ume{nosti u njegovom sticanju. Oni koji ga ne mogu ste}i i koji posmatraju ovaj proces, zastupaju princip komutativne pravde po kojoj ono pripada svima, jer je to boanski zakon. Svi smo pred bogom jednaki. O~igledno je, dakle, da se bogatstvo u literarnim tekstovima, po~ev od Biblije do dana{njih dana, tuma~i u neekonomskom zna~enju. Ono se tretira kao skup dobara koja su namenjena potro{nji, ali ne i kao faktor stvaranja novih vrednosti i resursa u svrhu podizanja ljudskog blagostanja. Bogatstvo u ekonomskoj funkciji se javlja kao izvor za sticanje novih bogatstava, pa ono postaje faktor daljeg sticanja, dakle oplodnje. Ono u ekonomskom smislu materijalno nastaje u ekonomskim procesima, a pravno se identifikuje u razmeni i raspodeli preko kojih se vr{i njegovo prisvajanje. Po ovom pitanju ima osporavanja u tome da li se ono uop{te moe stvoriti u razmeni ili raspodeli i koliko u jednom, a koliko u drugom procesu. Pritom se razmena tretira kao obi~no menjanje vlasni{tva u kome je vlasnik dobra "A" postao vlasnik dobra "B". Radi se dakle o jednom sterilnom procesu koji je sveden na trampu u nerazvijenom obliku ili na trgovanje u razvijenoj ekonomiji. Ekonomski filozofi koji su na ovaj na~in tuma~ili ekonomsku misao, degradirali su ovaj segment ekonomije i prava svode}i ga na obi~nu logi~ku vulgarizaciju. Razmena o~igledno nije sterilan proces, pa nau~nici koji poput Marksista u njoj vide samo zamenu vlasni{tva robe za robu, nemaju sposobnost visoke apstrakcije i ne sagledavaju ~injenicu da je razmena prirodna posledica podele rada shva}ene u svim njenim varijacijama. Njenu kreativnu dimenziju su prvi zapazili merkantilisti koji joj i pored toga nisu dali onaj zna~aj koji ona stvarno ima u ekonomiji. Problem je, o~igledno, bio u ~injenci da je nau~na misao o podeli rada i efektima koje ona donosi u ekonomiji, istorijski razvijena relativno kasno, pa merkantilisti~ka misao nije bila adekvatno poduprta onim znanjima koja su potrebna da se ova teorija razvije. Mnogo kasnije, u svetu razvijenog kapitalizma, kada je u ekonomskoj teoriji dominirala teorija subjektivne korisnosti, ova teorija je dobila svoje mesto, ali se to dogodilo u nevreme za njenu pravu afirmaciju. Ne moe se danas tvrditi da ova teorija nije razvijena, ali svakako nije u meri u kojoj razmena kao ekonomski proces to zasluuje. Ima se uverenje da je Rikardo - Marksova teorija razmene, zasnovana na lako
269

prihvatljivim logi~kim postulatima, prakti~no paralisala, ili u boljem slu~aju, neutralisala tezu o tome da razmena uop{te moe biti kreator nove vrednosti. Suvi{e je logi~ki bila jaka misao da "kada se robe A i B razmene" ne dolazi do promene vrednosti nacionalnog bogatstva. Mnogi su je usvojili samo stoga {to je ona formalno ubedljiva i {to je sama po sebi logi~ki prihvatljiva, po{to je A+B=B+A. Upravo iz tih razloga ona je na drugi na~in tretirana u poglavlju o merkantilisti~koj logici u ovoj knjizi. Za pravu nau~nu misao potrebna je sposobnost da se pronikne u dubinu pojave, a to zna~i da se vidi i onaj njen deo koji se nalazi ispod vidljive povr{ine doga|aja koji se istrauje. Logi~ki je ta~no da se razmenom robe A za robu B ne pove}ava nacionalno bogatstvo, te da sve ostaje isto, osim {to vlasnici obeju roba menjaju svoje uloge i to samo u pravnom statusu titulara, ali ne i u ekonomskom smislu. Taj pravni status je onaj deo pojave koji se vidi na povr{ini doga|aja. A {ta je u dubini? U dubini se nalazi podela rada i prirodne pogodnosti koje neposredno opredeljuju vrednost roba koje nastaju u datom ekonomskom ambijentu. Rani merkantilisti su tvrdili da razmena izme|u drava, odnosno nacionalnih ekonomija moe da doprinese pove}anju bogatstva i jedne i druge u~esnice u tom poslu, ali da se to ne moe dogoditi unutar jedne nacionalne zajednice. Pretpostavi}e se jo{ jednom da se u razmeni javljaju dve robe koje su ve} kori{}ene za primer, kukuruz i p{enica. Ako se u [vedskoj kukuruz ne moe gaijiti ili ako se njegovo gajenje svede samo na one sorte koje daju niske prinose, a p{enica moe da da normalan rod, te ako vrednost jedne cente p{enice iznosi 10 vrednosnih, a cente kukuruza 23 jedinica ili ~asova rada, to zna~i da }e se na {vedskom tri{tu razmenski odnosi izme|u ove dve robe uspostaviti u paritetima 2,3 kg p{enice za 1 kg kukuruza. Ako je u Srbiji odnos obrnut, pa 1 centa kukuruza zahteva 10 jedinica, a 1 centa p{enice 23 vrednosne jedinice, tada se razmenski pariteti uspostavljaju u relacijama 2,3 kg kukuruza za 1 kg p{enice. Ako se nadalje pretpostavi da se u obe drave proizvodi po milion centi oba artikla to zna~i da }e obe drave za dati obim proizvodnje potro{iti 3,3 miliona vrednosih jedinica, ma kako da ih izrazimo (nov~ano ili u radnom ekvivalentu). Sumarno posmatrano, obe zemlje }e potro{iti 6,6 milona vrednosnih jedinica za proizvodnju ovih dveju roba. Ako se one opredele da svoje proizvode razmenjuju na principu racionalnog odlu~ivanja, na taj na~in {to }e svako proizvoditi i drugom ponuditi ono u ~emu ima komparativnu prednost, tada je jasno da }e u obe zemlje ukupna produkcija
270

prouzrokovati utro{ak od 4 miliona vrednosnih jedinica. ^ove~anstvo je tada na dobitku 2,6 milona vrednosnih jedinica. Svaka od ovih dveju drava }e ostvariti diferencijalni efekat od po 1,3 milona vrednosnih jedinica samo zbog toga {to su se opredelile za razmenu putem koi{}enja svojih komparativnih preismu}stava. Kao u~esnici u razmeni oni su jedan drugom ustupili robu u vrednosti od po 2 milona vrednosnih jedinica, ali posredno je svako od njih dobio robu koja za njega ima vrednost od 3,3 milona vrednosih jedinica. Dokazi su suvi{e jasni. Neposredno u razmeni nije dobijena nova vrednost, a posredno, ona je pruzrokovala ogromne dobitke, samo zbog toga {to su se proizvo|a~i opredelili da proizvode one proizvode, dakle ona ekonomska dobra, koja im ba{ kroz proces razmene donose maksimalnu korist. To je jedna od najve}ih tajni robne privrede. To je ujedno prirodna zakonitost ~ovekove sposobnosti da se bavi onim {to najbolje zna, a to je ujedno i put da se maksimizira ekonomski efekat za sve subjekte, po~ev od ~oveka kao pojedinca, preko nivoa nacionalnih zajednica, do nivoa planetarne ekonomije. U filozofskom smislu, razmenom se na makro nivou zaokruuje dru{tvena podela rada na dobro ~ove~anstva u celini. Podela rada primorava ~oveka da svoje proizvode tretira kao robe i da ih zamenjuje sa drugima, a to zna~i da on svoju pove}anu sposobnost ostvarenu kroz specijalizaciju, potvr|uje na tri{tu na najbolji mogu} na~in. Ako se ponovo koristi primer proizvodnje igala u manufakturnoj radionici koji je dokazivao Adam Smit, zapazi}e se da se upravo kroz razmenu potvr|uje vi{estruka sposobnost ~oveka kao proizvo|a~a, da svoje proizvode razmeni za ve}u koli~inu tu|ih dobara u odnosu na uslove pod kojima bi ih sam proizvodio. Ukoliko ne bi bilo razmene, ~ovek bi bio prinu|en da sam proizvodi sve {to mu treba, a to bi u ekonomiji bio model Robinzon Kruso, dakle organizacija opstanka ~oveka kao pojedinca i kao vrste, na nivou da svako stvara za sebe sve {to mu je potrebno. @ivot bi tada bio nemogu}, ako naprimer ne bismo imali kuhinjsku so, a kako bi do nje mogao da do|e neko ko ivi udaljen od izvora soli ili od mora. Razmena, dakle, oplemenjuje ljudski ivot i indirektno pomae da se njegova kreativna sposobnost digne do neslu}enih granica. Stoga se sa pravom moe otvoriti pitanje "da li je ona rezultat dru{tvene podele rada ili njen preduslov? Onog momenta kada je neko ulovio ve}u ribu, koju nije mogao da pojede i kada je nju podelio sa svojim suplemenicima, on je ve} napravio razmenu, pa samim tim je stvorio {ansu da i on dobije svoje par~e ribe od nekog drugog koji }e sutra, ili nekog drugog dana, imati svoju ribu.
271

U ovom kontekstu valja otvoriti jo{ jedno pitanje, a ono ima pravni karakter. Re~ je tome da se razmena u civilizovanim okvirima tretira kao akt dogovora ili trgovanja dva ravnopravna subjekta. Ona je, dakle, izraz njihove slobodne volje, a svako od njih snosi rizik svoje odluke. Pitanje je, me|utim, da li se i otimanje ili kra|a moe smatrati razmenom? Razmena podrazumeva da je jedan subjekt nekom drugom ustupio dobro "A" da bi za uzvrat dobio dobro" B". Otimanje nema za pretpostavku davanje sa druge strane, pa samim tim ono nije ~in razmene. Jedan subjekt je u tom slu~aju ne{to dobio, a da ni{ta nije dao. U filozofskom smislu neko je dao ne{to za ni{ta, pa bi se u formalno logi~kom smislu moglo smatrati da je i to neki ~in razmene. Formalna logika stupa na scenu i onda kada se stvari ne mogu objasniti na drugi na~in ili pak, kada racionalne pojmove treba objasniti na iracionalan na~in. Po tome proizilazi da je u formalno logi~kom smislu i poklon moe tretirati na isti na~in. Dato je ne{to za ni{ta. U logi~kom smislu poklon se razlikuje od kra|e ili otmice u tome {to se onaj ko poklanja racionalno pona{a po svojoj slobodnoj volji. On time vra}a neki dug ili o~ekuje da }e mu neko taj poklon uzvratiti. U slu~ajevima kada poklon ima elemente milosr|a, davalac o~ekuje da }e mu Bog ili neka druga, makar i unutra{nja sila, uzvratiti dar koji je dao. ^ak i u tom slu~aju, moe se govoriti o razmeni u logi~kom smislu. I zahvalnost je ponekad kompenzacija za davanje, ali nikada ne i za otimanje. Otimanje u razmenskim odnosima je plja~ka. Ta misao je jednako mnogo ideologizirana kao i masa drugih koje su kori{}ene u ovom radu. Ovakvim ideologizacijama se kvari nau~na istina, pa se ideologizacija uvek javlja kao ~in kvarenja nauke u ime nauke.

6.2. JEDNAKOST DAVANJA U RAZMENI

Obra|uju}i fenomen razmene A. Smit ukazuje na to da ona nije prirodni proces i da se nigde u prirodi ne odvija na na~in kako to ~ine ljudi. On, koji je svojim britkim umom jasno zapazio i razvijao teoriju o dru{tvenoj i tehni~koj podeli rada i koji je na naubedljiviji na~in pronikao u bit tri{ne logike, zapada u jednu logi~ku zamku isti~u}i da:

272

Niko jo{ nikada nije video da bi jedan pas i hotimice menjao sa drugim psom jednu kost za drugu.27
Ta~no je to da ni jedan pas ne}e drugom dati svoju kost ako ga ovaj na to ne prinudi ili ako je ne ostavi kada je sit. Ta~no je, me|utim, i to da ni jedan ~ovek ne}e sa drugim da menja artikal iste upotrebne vrednosti. Niko, dakle, ne}e sa drugim da menja isto za isto. Upravo zbog podele rada on menja ono {to je stvorio za ono {to mu treba, a {to je po pravilu stvorio neko drugi. On, dakle, menja "moju robu za tvoju", ali uz pretpostavku da uvek daje ono {to ima za ono {to mu treba i uz uslov da ono {to mu treba nije ono {to ima. On kao ni pas ne menja kost za kost ve} ito za ko{ulju, ako je ova razmena mogu}a i u meri u kojoj je ona mogu}a. Pravda i pravednost se u ovom svetu svode na ostvarivanje principa jednakosti davanja, {to mora da zna~i da je pravedna samo ona razmena u kojoj se jednako menja za jednako. To je osnovni moralni princip svakog pravnog posla u oblasti razmene koji je preuzet kao vrhunsko pravno na~elo. Taj princip je svakako prihvatljiv, a u teorijskom smislu bespredmetno je da se o njemu vodi bilo kakva rasprava. U formalno logi~kom smislu to zna~i da se" A "moe razmeniti za" B", samo ako je" B = A," pa po tome proizilazi da je "A" u kvantitativnom smislu jednako "B" ali u kvalitativnom da se ove dve robe razlikuju. Razmena "jednako za jednako" uvek zna~i jednakost u kvantitativnom, odnosno konkretno u vrednosnom smislu, ali i kvalitativnu razli~itost. Besmisleno je da se roba "A" menja za robu" A," ali se zato ona menja za robu "B "i svaku drugu robu, osim za istu robu, odnosno robu idealno jednakih svojstava.

Isto se ne menja za isto, ali se zato jednako menja za jednako.

Svaki proizvo|a~ nastoji da svoj proizvod kao robu plasira na tri{tu {to je mogu}e povoljnije, a da za nju nabavi drugu upotrebnu robnu vrednost, tako|e, {to je mogu}e povoljnije. Svako, dakle, nastoji da maksimizira svoju korist u razmeni, pa su interesi u~esnika u razmeni neposredno suprotstavljeni. To zna~i da iza robe "A" stoji interes proizvo|a~a, odnosno prodavca "X", a iza robe "B "stoji interes u~esnika" Y". Odnos izme|u u~esnika u razmeni je izveden iz odnosa koji se formira u razmeni robnih vrednosti, s tim {to je razmenski odnos me|u robama ekonomski fenomen, a razmenski odnos me|u ljudima koji u~estvuju u ovom poslu, pravni odnos. Po{to robe nemaju, niti mogu imati dru{tveni

27

A. Smit, "Bogatstvo naroda", prva knjiga, 1970. godine, str 60.

273

interes, svi odnosi u razmeni se kona~no formiraju me|u ljudima, odnosno pravnim subjektima, koji u aktu razmene verifikuju svoje ekonomske interese. Na pijaci se, dakle, susre}u pravni subjekti i robne vrednosti. Pravni subjekti u aktu razmene ostvaruju ~in promene dobra "A" za dobro "B "i obrnuto, a robe menjaju vlasnika "X" za vlasnika "Y". Ovako izloen ~in razmene nije ni{ta drugo do obi~na trampa, dakle najmanje razvijen oblik trgovanja. On pripada ranijim istorijskim epohama, ali se i danas javlja kao oblik trgovanja. Vreme kome pripadamo ima daleko razvijeniji oblik razmene koji se svodi na sloeniju razmenu uz upotrebu instrumenta sa kojima se konzervira robna vrednost, a koji se javlja u obliku monetarne jedinice, novca. Karakteristika svake robne vrednosti kada iza|e na pijacu je da se ona tamo pojavljuje sa supstancijom i svojom vredno{}u, a prodaje se po ceni, dakle po onoj vrednosti koja odstupa od stvarne u zavisnosti od odnosa ponude i tranje. Tu vae zakoni specifi~nih proporcija i jednakosti, pa je logi~no da se pretpostavi da }e ponuda na jednom tri{tu biti jednaka ili priblino jednaka tranji, te da se proizvodnja prilago|ava potro{nji. Razume se da postoji i suprotan stav da se potro{nja prilago|ava prozvodnji, odnosno stvaranju novih dobara, po{to se ne moe potro{iti ono {to nije stvoreno. Ukoliko je ovaj sklad poreme}en, pa se nudi vi{e nego {to je potrebno da bi se zadovoljila efektivna tranja, neminovno dolazi do pada cena, pa je ovaj odnos obrnuto proporcionalan. To zna~i da }e cene pasti za 10% ako je ponuda ve}a od tranje za 10% U ivotnoj realnosti ova zakonitost je ta~na, ali samo kao tendencija, ali ne i kao pravilo. Ako do|e po pada cena jednog artikla, tada se plateno sposobna tranja za proizvodom koji zadovoljava istu ili sli~nu potrebu, usmerava ka tom proizvodu, pa to ima za posledicu rast cene, {to opet uti~e na ponudu i tranju drugog konkurentskog proizvoda ili supstituta. Sve je, dakle, povezano sa svim, pa se poreme}aj na tri{tu jednog proizvoda uvek lan~ano prenosi na koli~ine i cene drugih proizvoda na na~in koji je delimi~no ve} ilustrovan u ovom radu. Ovaj fenomen se u ekonomskoj teoriji naziva unakrsna elasti~nost tranje, a uvek ozna~ava slu~ajeve kada cena jednog artikla uti~e na cene drugih. Razume se, da ova zakonitost ima i prostornu i vremensku dimenziju. To zna~i da }e pove}anje cene na jednoj pijaci ili berzi neminovno povu}i promene cena na drugoj i povla~enje roba ka pijaci gde je ta roba skuplja. Po istoj logici i tranja se pomera ka pijacama gde je roba jeftinija, pa se poreme}aj na jednom mestu neminovno prenosi na drugo, posebno danas kada su komunikacione veze i metodi trgovanja toliko razvijeni, da se trgovina obavlja u minuti, a informacije prenose u sekundama. Kada je u pitanju
274

vremenska dimenzija, to zna~i da su proizvo|a~i koji nude odre|enu robu spremni da je povuku sa tri{ta ako ne dobiju odgovaraju}e cene ili }e u pogodnom trenutku izbaciti na tri{te svoje tezaurisane robe.Tu se nailazi na ~itav niz specifi~nosti, jer se neke robe, kao {to je elektri~na energija ne mogu lagerovati, a druge se ne mogu dugo drati na lageru. Kada se uzmu u obzir samo ove tri dimenzije, a ima ih mnogo vi{e, vidi se sva sloenost ovog procesa. Mnogo je varijabila koje uti~u na obrazovanje cena, odnosno teorijski na osciliranje cena oko vrednosti. Sve se one kona~no svode na jedan pojam, a to je odnos ponude i tranje i to danas i ovde. Prostorni i vremenski razme{taj i pomeranje nisu od zna~aja, jer se ponuda i tranja uvek su~eljavaju na krajnje konkretan na~in. Prema tome, razmena se doga|a ili odlae, ali je ona uvek realnost na datom tri{tu. Svaki proizvo|a~ vidi smisao svoje ekonomske delatnosti tek kada svoj proizvod iznese na tri{te. Tamo se sve ponu|ene robne vrednosti susre}u, kako bi se slikovito reklo, sudaraju, sa drugim robama i sa svim drugim vrednostima, nastoje}i da se razmene za njih ili za neku od njih. Tek u razmeni proizvo|a~i mogu da sagledaju ekonomski smisao svoje aktivnosti i mere ih kroz visinu ostvarenog profita. Onaj ko prodaje robu vidi smisao svog preduzetni{tva, onaj ko prodaje radnu snagu vidi vrednost svoje najamnine i smisao svog osposobljavanja za ivot, onaj ko prodaje prirodne retkosti vidi smisao onog {to je pravno zaposeo ili stekao. A smisao svega toga se u trinoj ekonomiji meri profitom, odnosno zaradom, kako bi se pojednostavljeno nazvao ovaj pojam. Jedno od pitanja u ovom kontekstu zasluuje posebnu panju.To je odnos izme|u ponude i tranje shva}ene u najapstraktnijem smislu, kao totalitet. Kada se stvari posmatraju krajnje makroekonomski i kada se ponuda i tranja posmatraju kao kvantumi svih robnih vrednosti koje se nude i kupuju, s pravom se postavlja pitanje: Ko u ovom poslu dominira, ponuda ili tranja? Kada bi se sve robe tretirale kao jedna robna vrednost, tada se postavlja pitanje kvantitativnog odnosa izme|u ponude i tranje tog jednog jedinog proizvoda koji treba da apsorbuje svu plateno sposobnu tranju. Sloeno je filozofsko pitanje: [ta ~emu prethodi, ponuda tranji ili tranja ponudi. Inicijalni izvor tranje su ljudske potrebe, a to zna~i da je njihovo zadovoljenje najvaniji uslov za stvaranje onih dobara kojima se one gase. Potrebe su, dakle, prva karika u sloenom lancu ekonomskog stvaranja. Potrebe ra|aju tranju, a proizvodnja je materijalna podloga za njeno ga{enje, odnosno neutralisanje. Sa razvojem ekonomije i proizvodnih snaga, stvari su se izmenile do stepena da je velika proizvodnja, odnosno
275

hiperprodukcija, stvorila problem plasiranja, pa je proizvodnja dobila toliki zna~aj da je ona postala dominantna u odnosima ponude i tranje. Problem je, me|utim, u tome {to i hiperprodukcija sama po sebi i za svoje potrebe, generi{e novu tranju, pa se njihova me|uzavisnost javlja kao osnovna zakonitost ekonomske logike. Ponuda i tranja se kvantitativno i strukturalno proimaju na taj na~in {to sve {to se u proizvodnji stvara, ima svrhu da bude potro{eno, a sve {to je potro{eno, a nije dar prirode, moralo je da bude produkt ljudskih ruku ili duha. Prema tome, nikada se ni{ta ne}e potro{iti ako ne postoji, niti }e se proizvesti, a da nije namenjeno za zadovoljenje neke ljudske potrebe. U tom smislu, ponuda i tranja su limitirane jedna sa drugom. Onaj ko nudi eleo bi da postoji plateno sposobna tranja za njegov proizvod, kao {to bi onaj ko kupuje, eleo da postoji ponuda koja odgovara njegovoj elji i sposobnosti da ostvari kupovinu. U su{tini, ipak postoje kvantumi koji ih defini{u, a to je ona masa koja je utvr|ena u {ematskoj ilustraciji iz prikaza reprodukcije. Ponuda je jasno definisana po strukturi proizvoda koji su ostvareni i koji kao takvi izlaze na tri{te. Tranja je u krajnjoj liniji definisana onim ekonomskim kvantumom koji se javlja kao naknada za rad, dakle zaradama, bez obzira na to da li su u pitanju zarade za rad, profiti, rente ili drugi oblici zara|ivanja. Preciznije, to bi zna~ilo da se kao limit ponude i tranje javlja ukupna vrednost dru{tvene reprodukcije, odnosno bruto produkt. On se nadalje razdvaja na dva odeljka i to na tranju za sredstva za proizvodnju ili prenetu vrednost i tranju za li~nu potro{nju i pove}anje reprodukcije koja je determinisana novostvorenom vredno{}u. Prema tome, jedini na~in da se pove}a tranja je da se pove}a bruto produkt i nacionalni dohodak.28 Kada je u pitanju struktura tranje ona je zavisna od na~ina podele dru{tvenog dohotka, pa se u principu tranja za potro{nim dobrima zasniva na onom delu dohotka koji je usmeren ka li~noj potro{nji, a tranja za reproduktivnim dobrima je determinisana onim delom nacionalnog dohotka koji je namenjen za reprodukciju i prema njenoj strukturi. Namenska raspodela nacionalnog dohotka pri tome nije od zna~aja kada se konstitui{e kvantum tranje, ali je dominantna kada je u pitanju njena struktura. Na nivou nacionalne ekonomije postoji princip jednakosti davanja. Svaka roba se kona~no prodaje po ceni koja je priblina njenoj vrednosti, a svaka cena ostvarena na tri{tu odstupa od vrednosti bar onoliko za koliko

28 Ovakva intrerpretacija je samo na~elno ta~na. Njena preciznija interpretacija }e se dati u nastavku ovog dela.

276

nisu uskla|ene ponuda i tranja u tome segmentu. Prema tome, uvek se danas ne{to prodaje skuplje, a ne{to jeftinije od svoje vrednosti, da bi se sutra stvari izmenile po pravilu u suprotnom pravcu. Na taj na~in, princip jednakosti davanja uvek se ostvaruje kao relativan pojam i kao priblina realnost, ali samo u dugom roku. U svakom pojedina~nom momentu on je naru{en, a samo slu~ajno ostvaren.

6.3. DEMOKRATIJA, PRAVO I EKONOMIJA U RAZMENI DOBARA

U prethodnom poglavlju eksploatisana je Smitova misao da psi ne}e menjati kost za kost. To je, naravno, ta~no ali je isto tako ta~no da }e pas izgubiti svoju kost ako nai|e drugi gladan pas, osobito ako on ima ja~e zube. Ja~i pas je ne}e menjati ve} }e je uzeti po pravu ja~eg i zakonima koji vae u prirodi. Prema tome, ovde ne vae zakoni razmene ve} zakoni otimanja uz kori{}enje snage, brzine ili lukavstva, odnosno neke druge prednosti. Prema tome, u humanim odnosima, osnovni preduslov za postojanje razmene dobara, zasniva se na propoziciji da su lica koja vr{e razmenu slobodni ljudi i da se ona vr{i po principima "jednako za jednako". Izvan postojanja ambijenta za takvu razmenu, ona se vr{i, ali na principima otimanja ili kra|e, a u blaim slu~ajevima na principima kori{}enja privilegija. Otimanje se vr{i po zakonima sile, a kra|a po zakonima podlosti. U svetu kome pripadamo postvalja se pitanje: po kojim zakonima se vr{i prisvajanje po osnovu kori{}enja privilegija? Dru{tvo koje nije sposobno da se odupre sili i podlosti, odnosno organizovanom protekcionizmu, nema osnovne uslove za odvijanje razmene u onom smislu u kojem je ekonomske i pravne nauke izu~avaju. Kvalitet svake demokratije na ovom svetu meri se upravo odnosima koji se me|u ljudima ostvaruju u oblasti ekonomije i prava. Demokratsko je ono dru{tvo koje svim subjektima, bez obzira da li se radi o fizi~kim ili pravnim licima, prua jednake {anse za uspeh. To je ono elementarno pravo koje ~ini vrh civilizacijskih tekovina. Demokratija u svetu kojem pripadamo je puka deklaracija ili ~esto samo izborna parola, ako nisu obezbe|eni uslovi da svaki ~ovek i svaki poslovni subjekat moe da ostvaruje svoje ivotne i poslovne ciljeve, bez zabrana, ograni~enja, gu{enja i protekcionizma, dakle pod jednakim uslovima sa drugima. Naalost ova ideja je ostala samo kost, koju u svojoj sterilnoj retorici, ve} dva milenijuma glo|u

277

intelektualci, ube|uju}i se o smislu i svrsi demokratije i politi~ki demagozi ube|uju}i svoje glasa~e da oni ive u obe}anoj zemlji demokratije. Ako demokratija danas u ve}oj dozi pripada najbogatijim i najrazvijenijim dru{tvima kako oni sebe nazivaju, onda je savr{eno sugurno da su je oni obezbedili samo za sebe, daju}i sebi pravo da to isto pravo uskra}uju drugim narodima, nacijama, ljudima i privredama zemalja sa kojima se su~eljavaju na svetskom tri{tu. ^ak i ako bismo mogli da verujemo da na ovom svetu ima demokratije, onda je ona u "vlasni{tvu" malog broja ljudi i nacija koje mogu da koriste privilegovan poloaj da su je oduzeli od drugih. Po{to je ova tema suvi{e {iroka za ovakav rad, ona }e se u njemu svesti na nedemokratsko pona{anje u sferi prava i ekonomije. Svi ekonomski odnosi i procesi razmene se vr{e u nedemokratskim okolnostima. Na tri{tu uvek neko dominira, a to je nekad kupac, a nekad prodavac. Na tri{tu radne snage, tako|e uvek neko dominira, pa se radno - pravni odnosi zasnivaju pod dominacijom ili pritiskom jednog od partnera. ^ak i kada se sa terena subjektivnosti pre|e na teren roba, one svojim ekonomskim svojstvima stvaraju uslove za formiranje nedemokratskih odnosa u razmeni. Uvek postoje robne vrednosti koje su vi{e ili manje za{ti}ene, pa su neki artikli, kao {to je slu~aj sa energetskim resursima u pro{lom veku, na visokom stepenu monopolizacije, a neki, kao {to su poljoprivredni proizvodi, ne uivaju ba{ nikakvu za{itu ili je ona suvi{e slaba . Realni svet oko nas je razvio snane ve{ta~ke zapreke u obliku monopolskih barijera kao i razne oblike carinskih i drugih za{tita, koje upravo imaju za cilj da privileguju ve}e i ja~e proizvo|a~e i nacije. ^im postoji za{tita i protekcionizam bilo koje vrste, ona je uvek okrenuta ka nekom i protiv nekog. Uostalom to je njena osnovna svrha. Prema tome, svet je humanizovan do one mere, dokle je uspeo da razbije ve{ta~ke barijere ma koje monopolske za{tite, po~ev od radnih mesta do dobijanja poslova ili pak do osvajanja novih tri{ta. Osnovna svrha za{tite je da pomogne slabijima, a ona se uvek vr{i u korist najja~eg. Ljudski talenti ostaju nazapaeni i neotkriveni ako im se ne prui {ansa da se iskau i dokau. Ekonomski potencijali ostaju neiskori{}eni ako se privilegijama onemogu}i njihova tri{na promocija. Ljudski ideali su uni{teni ako se njihova prava negiraju ili prodaju. Svako organizovano dru{tvo koje ima pretenzije da se nazove demokratskim, ima za cilj da u najve}oj mogu}oj meri, obezbedi funkcionisanje slobodnog tri{ta bez barijera, privilegija i protekcija. Mi koji smo na svojoj koi osetili gorak ukus sankcija i blokada koje uni{tavaju ljudski ivot, dobro znamo {ta zna~i kada imate prozvod koji je spreman da se pojavi na tri{tu, ali vam je
278

onemogu}eno da se on tamo na|e. Zajedno sa njim propada i onaj ko ga je stvorio, a svet koji sprovodi takvu politiku u javnim manifestacijama hvali se demokratskim tekovinama. Od svega {to se moe nazvati demokratskim, demokratsko je samo opsenjivanje ljudskih du{a. Ono se svodi na uveravanje o visokoj svesti, kulturi, demokratiji i humanizmu upravo onih nacija koje drugima uskra}uju elementarna prava.

"Divljacima ionako demokratija nije potrebna jer oni ne umeju da je koriste".

279

Divljaci o~igledno nisu izmislili monopole i za{tite, koje ina~e pripadaju samo privilegovanim proizvo|a~ima, a koji ipak uni{tavaju one protiv kojih su usmerene. Kada su uvo|ene sankcije ovoj zemlji ameri~ki predsednik Klinton je izjavio: "Vrati}emo ih u kameno doba"! Slui li ova izjava na ponos jednoj naciji i jednom predsedniku tako zna~ajne drave? Za{tita i nejednak tretman ekonomskih subjekata u poslovima je pravno pitanje, odnosno, problem nemogu}nosti da ostvare prava koja im po prirodi stvari pripadaju. Stoga se nemogu}nost da se ostvare demokratske tekovine i uskra}ivanje prava na jednakost, javlja kao zna~ajan pravni problem. Realnost savremenog sveta je u tome {to se mnogi razmenski odnosi odvijaju pod pla{tom prividne jednakosti koja je u vremenu pisanja ovog teksta pokrivena marketin{kom obradom ljudskih umova. Nismo se mnogo udaljili od vremena kada je Aristotel u svojoj Politici i Etici prvi na ovom svetu monopoilizaciju tretirao kao veliku ljudsku nepravdu. Demokratsko okru`enje u onom smislu u kome se ono propagira u svetu kome pripadamo je jedina prava {ansa za po{tenu razmenu svega {to }e se pojaviti na tr`i{tu. Prema tome, u tr`i{noj ekonomiji ima onoliko po{tenja koliko ima demokratije i koliko je dru{tvo uspelo da suzbije snagu monopolizacije.

6.4. SUPROTNOST I KOINCIDENCIJA INTERESA

U pojednostavljenim interpretacijama, uvek se polazi od toga da su interesi u~esnika u razmeni direktno suprotstavljeni. Tako se to vidi na povr{ini. U su{tini stvari stoje upravo obrnuto. Ako bi kupac niskom cenom ugu{io svog prodavca, snabdeva~a, on bi ostao bez urednog snabdevanja, pa bi sutra morao da pla}a znatno skuplje ona dobra koja od njega nabavlja ili bi zbog nesta{ica morao da obustavi proizvodnju. Niko nema interes da njegov partner, bilo da je u pitanju kupac ili prodavac, nestane sa ekonomske scene. Razmenski odnosi stoga na povr{inu izba- cuju kratkoro~nu suprotnost, a u su{tini, radi se o dugoro~noj koincidenciji interesa. Istinski interesi partnera koji u~estvuju u razmeni su podudarni, ali je svaki pojedina~ni akt njihove razmene samo spolja{nja manifestacija
276

suprotnosti tih interesa. Svako se, dakle, bori da ostvari svoj deo profita i sopstveni razvoj, paralelno eksponiraju}i pri tom svoj i op{ti interes. Svako ko ulazi u ekonomske, a povodom njih i u pravne poslove, to ~ini vo|en svojim interesima, a pri tom svako vr{i jednu zna~ajnu dru{tvenu funkciju, ostvaruju}i naj{ire dru{tvene interese. Razmena se stoga manifestuje kao akt kupoprodaje u kome jedan od partnera prodaje svoju robu koju drugi je kupuje, da bi onaj ko je bio kupac u jednom trenutku postao prodavac neke druge robe, koja je nastala kao rezultat njegove aktivnosti u istom ili drugom vremenu. Mesto gde se ona vr{i javlja se pod nazivom "tri{te", a ono se nadalje diferencira po raznijm segmentima. U su{tini, na tri{tu se javljaju razna ekonomska dobara u obliku roba, kao i nematerijalna dobra u obliku raznih vrsta usluga. Sva ova dobra imaju svoje vrednosti za koje vae najop{tija teorijska pravila razmene. Jedna roba je u tome ipak specifi~na. To je ljudski rad. O njemu je u 20 veku napisano toliko nau~nih radova da je te{ko da se oni nabroje, a kamoli da se nau~no obra|uju u ovoj knjizi. Personalno u tome pravno - razmenskom poslu se javljaju dva subjekta, "A" radnik koji prodaje svoj rad i preduzetnik "B", koji ga kupuje i koristi u ekonomskim procesima. Kod svih drugih dobara koja su predmet razmene, u momentu razmene menja se pravni status prodatog dobra tako {to roba menja svog vlasnika. U slu~aju kada se rad javlja u ulozi sredstva razmene, dakle robe, kupac kako je ve} istaknuto, kupuje samo energetski efekat te robe i to onaj koji se emituje u radnim procesima. On, dakle, kupuje uslugu koju rad izvr{ava u radnim procesima. Radna sposobnost, naravno, nije predmet kupoprodaje tako da se ukupna radna energija ne prodaje. Predmet prodaje je samo onaj njen deo koji se tro{i u procesima rada. Pri tom nije zna~ajno da li se rad pla}a po vremenu ili po komadu. Zna~ajno je da se naknada koja se javlja kao protivvrednost za utro{en rad dobija kao cena za kori{}enje onog rada koji se emituje i koji u pravom smislu predstavlja robu. Po ovom pitanju izgra|ene su mnoge teorije koje su maksimalno ideologizirane. ^injenica je da se u tri{noj ekonomiji rad i to samo onaj emitovan, dakle utro{en u radnim procesima, tretira kao roba, te da je zarada koja se po tom osnovu dobija cena te robe, odnosno cena njenog kori{}enja u poslu za koji je angaovana. Jo{ jednom se valja osvrnuti na jednu maksimalno ideologiziranu ~injenicu, a to je suprotnost interesa u formiranju cene rada. Marksisti~ki autori su polazili od toga da je interes kapitalist~ke klase da se rad plati {to nie, jer }e na taj na~in, onaj deo koji prisvaja kapitalista kao klasa i kao
277

u~esnik u razmeni, biti ve}i. Takav sistem logiciranja neposredno zna~i da se za toliko pove}ava njegov profit. To je, naravno, ta~no ako se stvari posmatraju povr{no. Ako bi interes kapitaliste bio da su plate radni~ke klase niske, to ima za posledicu smanjenje plateno sposobne tranje, {to dalje implicira pad profitne stope. Filozofija potro{a~kog dru{tva je u mnogo ~emu druga~ija od na~ina razmi{ljanja preovla|uje}eg pre dva veka, kada je takva ideologija nastajala. Realnost je neposredno potvrdila ovaj stav, pa se ispostavilo da su daleko najve}e profitne stope ostvarene u onim zemljama gde je rad najskuplje pla}en. Taj najskuplje pla}en rad se javlja u ulozi jake tranje, pa je ba{ to najja~i generator razvoja ekonomije. Mnoga istraivanja, pa i ona u kojima je u~estvovao autor ovog dela, pokazala su da je upravo ta filozofija bila ispravna. Smisao racionalnog ekonomskog mi{ljenja, nije u tome da pravedno delimo siroma{tvo i da se gloimo oko "kakve kosti bez mesa" ve} da razumnim pona{anjem pove}amo "kola~" koji ~ini predmet raspodele. Kada je u pitanju naknada za upotrebu rada, koja ~ini zaradu radnika, razmena i raspodela se neposredno su~eljavaju, pa se razmenom zapravo realizuje i akt raspodele. Kapitalizam kao racionalno organizovan ekonomski sistem ne otvara dilemu" kako }emo da podelimo, ve} kako }emo da stvorimo i da pove}amo "kola~" koji se deli. Ako je on ve}i, lako je napraviti svaki dru{tveni kompromis u raspodeli, pa i cenu rada ostvariti na najvi{em nivou. Ako je on manji, ni najprecizniji instrumenti i najhumniji kriterijumi raspodele ne mogu da kompenziraju i da pravedno podele ljudsku bedu.Tr`i{na ekonomija, a posebno njena potro{a~ka varijanta, upravo maksimira obim ekonomskih efekata i dru{tveno bogatstvo. Mnogo je primera koji bi mogli da pokau ljudsku bedu tamo gde je vladala lana "socijalna pravda". Zastupaju}i ovu tezu na ovaj na~in samo prikazujemo realnost vremena u kome se ivi, ali ni u kom slu~aju ne glorifikujemo kapitalizam kao najbolji svet. U eti~kom smislu, on podse}a na basnu koju smo zapazili na mnogim jezicima sveta koja se, ukratko ilustrovana, svodi na pri~u o psu koji je dobro uhranjen i vuku koji se polugladan vitlao po brdima. Kada je vuk video oiljak na vratu psa, pokazao je interesovanje za to, a kada je saznao da je to oiljak od lanca on se zahvalio i vratio svom na~inu ivota. Svaki ~ovek na ovom svetu izgledada ima sudbinu da mora da nosi koji oiljak, neko na vratu, neko na stomaku, a neko u du{i. Pitanje je samo koji oiljak mu lak{e pada. Ljudi koji su gladovali dobro znaju koje ponienje donosi ose}aj da su im deca gladna. Ljudi koji ive kao gor{taci s mukom podnose stajanje na ulici i ~ekanje da se pojavi zeleno svetlo na
278

semaforu. Dru{tveni ivot je, dakle, skup kompromisa, a potro{a~ko dru{tvo je prihvatilo kompromis sitih ljudi. Savremen ~ovek je programiran da tako razmi{lja, pa mu je ovaj ideal mnogo zna~ajniji od drugih, a lanac o vratu koji mu name}e borba za ivot, o~igledno malo kome smeta od onih koji su prihvatili pogodnosti potro{a~ke logike. Ni{ta nisu neniji lanci koje nose vlasnici kapitala ali se o njihovim lancima najmanje govori, jer se na povr{ini vidi lani sjaj. Danas sam bio u fabrici gde se dogodio tuan doga|aj. Jedan radnik je poku{ao da ukrade kabl pod visokim naponom i poginuo je od strujinog udara. Od njegovih drugova sam saznao da je bio dobar radnik i ~estit ~ovek. O~igledno ga je neko veliko zlo nateralo da uradi to {to je poku{ao. Sve vreme sam se pitao: Kakav oiljak u du{i nosi ~ovek koji je odlu~io da ukrade metar kabla. Potro{a~ko dru{tvo je na povr{inu izbacilo drugi moral i drugu filozofiju koja je u ekonomiji obima na{la veliku {ansu za ogroman razvoj kapitalisti~ke proizvodnje. Kapitalista u njemu ima istinski interes da radnik ostvrauje najve}u mogu}u zaradu jer se na taj na~in stvaraju uslovi da se ba{ ta, ekonomija obima, na najbolji na~in realizuje i da se preko nje maksimiziraju profiti. Ona je u socijalnom smislu na povr{inu izbacila socijalnu pravdu u kojoj su skoro svi ~lanovi dru{tva zadovoljni svojim statusom jer svi ive u kakvom takvom blagostanju, koje poni{tava bunt nezadovoljstva zbog siroma{tva, po{to takvih zapravo u njemu i nema. Na taj na~in ovi sistemi su pove}ali svoju unutra{nju stabilnost i time jo{ vi{e pokrenuli mehanizme za pove}anje profita, koji je postao vrhunski smisao ovog vremena. Ako je ekonomski sistem u~injen efikasnim, to zna~i da su ekonomski resursi okrenuti ka dobru ~oveka. Takav sistem stvara uslove da svi ~lanovi dru{tva mogu da proive u sre}i koja je daleko ve}a od one koju donosi materijalna beda. A savremeni kapitalizam je uspeo da ekonomske resurse aktivira na taj na~in {to je sposoban da svim ~lanovima dru{tva prui minimum egzistencije koja u razvijenim zemljama daleko nadilazi i najbolje pla}ene ljude u siroma{nim. Stoga se efektima ostvarenim materijalnim resursima, visokim obrazovanjem i uklju~ivanjem sloenog rada u ekonomske procese, kao i automatizacijom radnih procesa, stvaraju uslovi da ba{ ti efekti, koji pre svega rezultiraju iz tih resursa, otvaraju perspektive za sve.
279

Savremeni kapitalizam je upravo zahvaljuju}i velikoj efikasnosti primenjene nauke i tehnike, uspeo da humanizira rad do nivoa da je on postao dostojan ljudskog bi}a i nagra|en na nivou koji ni u kom slu~aju ne moe da zna~i eksploataciju. Cena rada je, postala realna naknada za njegovu vrednost koja se meri doprinosom ostvarivanju efektima koji ~ine predmet raspodele i prisvajanja. U ovakvom toku dokazivanja, postavi}e se pitanje: Iz ~ega onda rezultira profit? Ovo je u logi~kom smislu veoma sloen problem. Ako se pretpostavi da on poti~e otuda {to su sve robe prodate iznad svoje vrednosti to zna~i da ga pla}aju kupci, te da on nastaje u fazi prodaje samo zbog toga {to postoji mogu}nost da se robe prodaju skuplje nego {to ko{taju. Ovu tezu su marksisti~ki orijentisani autori obra|ivali sa logi~ki prihvatljivim argumentima. Po njima se u procesu razmene ni{ta u vrednosnom smislu ne menja. Menja se samo vlasni~ki odnos roba. Neodriva je, dakle, teza da se vrednosti umnoavaju u razmeni, te da profit nastaje u razmeni zbog toga {to su kupci spremni da ih plate vi{e nego {to vrede. Ako se prestpostavi da je razmena izvedena na po{tenim principima, te da jednako razmenjeno za jednako, u psiholo{kom smislu oba u~esnika su na dobitku. Svaki od njih je dobio ono {to je eleo i {to za njega ~ini ve}u upotrebnu vrednost, zato {to mu je nedostajalo, jer ga nije imao, a {to je za to dao jednako vrednu stvar koja mu nije potrebna ili mu je potrebna, ali je intenzitet te potrebe manji od intenziteta potrebe za onim dobrom koje je u razmeni dobio. Na ovoj osnovi razvijena je teorija korisnosti i marginalne korisnosti kao subjektivna teorija vrednosti, koja je bila od zna~aja za razvoj jedne prakti~ne discipline koja se afirmi{e u savremenom svetu kao marketing. U procesu razmene uvek se susre}u ponuda i tranja onog {to ~ini predmetnost razmenjivanja ili trgovanja, kako bi se u popularizovanom argonu ovaj ~in nazvao. Razmena se uvek razmatra u zna~enju da se ekonomska dobra susre}u na tri{tu i da se ona neposredno razmenjuju u trampi ili pak posredno preko novca u dva odvojena razmenska procesa. U prvom slu~aju se roba "A" menja za robu "B", a u drugom se roba menja za odre|enu koli~inu novca ili ne~eg {to vr{i funkciju konzervatora vrednosti, pa se u drugom ~inu taj predmet koristi za kupovinu, dakle za drugu razmenu. Problem je, me|utim, u tome {to se na tom tri{tu kao elementi ponude javljaju i robe koje ne moraju imati materijalnu vrednost, ali su ipak aktivni u~esnici u tome procesu. To je, naprimer, slu~aj sa uklju~ivanjem kori{}enja prirodnih resursa, rada i kapitala, odnosno znanja kao specfi~nih oblika ispoljavanja razmene.
280

6.5. RAD KAO FAKTOR RAZMENE

Ljudski rad je oduvek bio predmet rasprava kada je u pitanju njegovo uklju~ivanje u ekonomske procese. Tamo gde se on tretira kao jedini stvaralac nove vrednosti, on nije roba, pa samim tim nije ni u~esnik u razmenskim odnosima. On, dakle, nije ni predmet razmene, ve} kreator procesa stvaranja novih vrednosti. On je nosilac vrednosti, a ne ~inilac reprodukcije. Mi bismo, naravno, mogli da zamislimo i takav sistem logiciranja, ali su protagonisti ove ideje ipak stajali na pozicijama da ekonomija mora da egzistira bazirana na tri{nim zakonima, pa makar se kao njen osnovni regulator javio "Gosplan" (ruski naziv za dravni plan). Ako stojimo na poziciji da tri{ni zakoni ure|uju ekonomske odnose, {to je dosada{nji istorijski razvoj ekonomije potvrdio kao jedinu realnost, onda je logi~no da svi ~inioci reprodukcije podleu tri{noj verifikaciji, pa se na tri{tu verifikuju. To zna~i da se tri{no verifikuju: rad, kapital, preduzetni{tvo, inovacije, nauka, tehnika, prirodni resursi i svi drugi faktori koji u~estvuju u stvaranju nove vrednosti. Prema tome, u tri{noj ekonomiji svi faktori koji u~estvuju u stvaranju ove vrednosti, a ni jedan od navedenih ne sporimo, moraju da pro|u kroz filter tri{ne verifikacije. Stoga se kao faktor tri{ne verifikacije javlja i rad kao jedan od elemenata stvaranja nove vrednosti. To je poseban oblik tri{ne verifikacije u kojoj se razmenski odnos "dajem A da bih dobio B jednake vrednosti", ispoljava na specifi~an na~in. U razmeni materijalnih dobara A za B se menja personalitet vlasnika.To zna~i da vlasnik dobra A postaje vlasnik dobra B i obrnuto. Su{tina je dakle, da se u razmeni odvija pravni proces promene vlasni{tva nad dobrima koja su predmet razmene. U razmeni rada, kao ekonomskog dobra, predmetno je jasno ono {to dobija prodavac. To je uvek ona vrednost koja se dobija za prodat rad - najamnina i ona, po pravilu, ima jasnu vrednosnu identifikaciju. To je cena te robe. A {ta dobija kupac rada? Odgovor na ovo pitanje bi mogao da bude da je u pitanju energetski ekvivalent rada ili pak njegovo vremensko angaovanje. U prvom slu~aju radi se utro{enoj energiji, a u drugom o njenom vremenskom rentiranju. U oba slu~aja radnik ostaje vlasnik svoje radne snage, svog znanja i svog talenta, i on ih nikome ne ustupa. On, me|utim, ipak ustupa jedno specifi~no pravo, a to je pravo na kori{}enje njegovog rada. To je, dakle, jedan tipi~an zakupni ugovor, po kome se radna snaga pla}a po vremenu angaovanja ili pak po intenzitetu izraenom u komadima ostvarene proizvodnje, odnosno ekonomske aktivnosti. U iznetom smislu, ovaj
281

proces je analogan kori{}enju elektri~ne energije. Onaj ko koristi struju on ne kupuje elektranu, ali se ipak greje ili hladi. Taj zakupno - rentni pravni posao se u ekonomskom smislu za primaoce izjedna~uje sa uslugom bilo koje vrste, po{to su i usluge nematerijalne po svom karakteru. Ja kao kupac pla}am popravku automobila, ali ne kupujem mehani~ara. Ja kao prodavac, prodajem svoj rad ali ostajem vlasnik svoje radne snage. U tom zakupno - rentnom pravnom poslu prodaje se rad, pa je ovaj razmenski odnos u tom smislu jasan. Te{ko}e u tuma~enju su nastale ideologizacijom po kojoj se ova teza razdvaja na diferencijaciju prodaje rada od prodaje rezultata rada. Marksisti~ki orijentisani autori na ovom mestu inkorporiraju pojam prodaje rezultata rada, odnosno prodaje rada u korist onih koji prisvajaju rezultate rada. To bi bilo isto kao kada bi rudar tvrdio da njegove rezultate rada prisvajaju topioni~ari samo zbog toga {to koriste rudu koju je on izvadio iz utrobe zemlje. Ni jedan pojedinac ne moe da proda svoj obrazovni kapital, tvrdio je Theodore W. Schultz29, niti je mogu}e da on prenese koli~inu obrazovanja koju poseduje na nekog drugog. To je njegov i samo njegov fond ljudskog kapitala i samo on moe da se njime koristi i da ga ~uva do kraja ivota. Radnik je, dakle, prodao emisiju svog rada onome ko organizuje ekonomske procese, a zajedno sa njima i sve rezultate koje taj rad emituje. Za njega nije od zna~aja kakve }e kona~ne rezultate ostvariti onaj ko prima takvu uslugu. Preduzetnik kao nosilac poslovnih procesa preuzma rizik od takve aktivnosti, a od tog rizika i organizovanja poslovne aktivnosti o~ekuje efekat u obliku svog dela novostvorene vrednosti - profit. On je prodavcima faktora koje kupuje, isplatio svoj deo u obliku nabavne cene. Prodaju}i svoj rad, radnik zapravo prodaje i svoje znanje u okvirima onog posla koji obavlja. On ga prodaje u kvalitativnom smislu {to podrazumeva da tim ~inom on prodaje i svoju sposobnost za obavljanje datog posla. Za njega kao prodavca nije relevantno kakvi }e kona~ni efekti proiza}i iz kori{}enja tog rada, ve} samo da svoj posao obavi na na~in kako je to utvr|eno ugovorom o radu, dakle pravnim poslom koji prati ovaj oblik razmene. U pravnom smislu za oba u~esnika u razmeni, kada je u pitanaju kupoprodaja rada, relevantno je da je on prodat po normalnim uslovima, dakle da je cena za njega pravedno odre|ena. Tu se ve} nailazi na velike prakti~ne te{ko}e.

29

U delu "Ulaganje u ljude" (Investing in People), Los Angeles, 1982. godine.

282

Ako je kao pravedna u ovom delu tretirana razmena: jednako za jednako u kvantitativnom smislu, razli~ito za razli~ito u kvalitativnom smislu,

tada se kod kupoprodaje rada javljaju mnoge te{ko}e u smislu utvr|ivanja osnovnog kriterijuma pravednosti. Postavlja se pitanje: {ta je sada jednako na jednoj, a {ta na drugoj strani? Kada su u pitanju dobra koja stoje u ekvivalentnom odnosu prema radu i koja }e se me|usobno razmeniti, kao naprimer "cipele za ku{ulju" iz dosada{njeg izlaganja je jasno da ta dobra imaju vrednost i da je ta vrednost poznata. U razmenskim procesima poznato je i to da }e razmenska, odnosno tri{na vrednost ekvivalentnih dobara oscilirati, dakle odstupati od vrednosti. Problem je, me|utim, u tome da se utvrdi vrednost rada kao dobra (ako je on dobro) koje ulazi u razmenski proces. Pitanje je, dakle, da li rad ima vrednost i kako se ona utvr|uje. Na ovom mestu nailazi se na velike te{ko}e koje su marksisti re{ili time {to nisu utvr|ivali vrednost rada ve} radne snage. Na taj na~in elegantno je izbegnuta zamka da se dokazuje vrednost rada i napravljena solidna kop~a za ideologizaciju ovog fenomena. Ako se ima na umu cilj kome je ova teorija sluila, mora se priznati da je ona izvedena na najumniji na~in. Ponovo se, dakle, vra}amo na teren filozofske rasprave po pitanju: {ta se zapravo prodaje u razmenskim procesima, rad ili radna snaga. To bi bilo isto kao kada bismo postavili pitanje da li potro{a~i elektri~ne energije kupuju struju koju su utro{li ili elektranu koja je proizvodi. Kad smo kupili kilogram vi{nje, mi nismo kupili vo}njak na kome je ona ubrana. Ako se stvari svode na to da se kupuje radna snaga ona po istoj teoriji ima vrednost, a kvatum rada koji ona proizvede ima samo srazmerni deo vrednosti radne snage. Roba, dakle, nije radna snaga jer ona uvek ostaje deo onog bi}a kome pripada, ve} rad koji se emituje kao njegov energetski ekvivalent. Stoga, sve teorije po kojima je radna snaga roba, padaju u vodu jer se radna snaga kao ljudski energetski i intelektualni potencijal ne prodaje. Prodaje se njihova energetska emisija - rad. Ako bismo ostali na liniji marksisti~ke logike i ako se pretpostavi da ta ista radna snaga u svom radnom veku moe da emituje odre|eni energetski efekat, onda se upravo po toj teoriji moe utvrditi i cena rada. Ona bi se po njihovoj teoriji dobila na taj na~in {to se cena radne snage deli sa ukupnim energetskim efektom, radom koji ta radna snaga u svom veku moe da emituje. Logika je ista kao kod bilo koje elektrane. Cena jednog kilovata se dobija na taj na~in {to se ukupna vrednost proizvodnje koju ostvaruje elektrana u svom veku racionalnog kori{}enja, deli sa brojem kilovata koji ona moe da proizvede.
283

Sa ove pozicije marksisti su oti{li u zastranjivanje i ovaj problem u~inili nere{ivim zbog toga {to su ga pogre{no postavili, ali ne zbog zabluda, ve} zbog toga {to su od njega napravili intelektualnu karikaturu. Po njima, radna snaga ima svoju vrednost koja se sastoji iz tri komponente: Prvu ~ini potreban rad za izdravanje aktivnih radnika, dakle onih koji se uklju~uju u radne procese. Drugu ~ini potreban rad za izdravanje onih koji treba da zamene dana{nju aktivnu radnu snagu, dakle negovanje i razvoj dece. Tre}u ~ini rad potreban da se izdrava onaj deo populacije koji vi{e nije aktivan i koji se ne moe uklju~iti u ekonomske procese. Teza je o~igledno logi~na i prihvatljiva upravo stoga {to je bazirana na ekonomski prihvatljivoj kalkulaciji. Ovoj tezi suprotstavi}emo primer kori{}enja jednog vo}njaka. Prvih nekoliko godina, u zavisnosti od kulture koja se gaji, vo}njak se ne koristi, dakle, nalazi se u fazi podizanja. Nakon toga dolaze godine kori{}enja, da bi na kraju trebalo da se zemlji{te rekultivi{e i ponovo privede nekoj drugoj kulturi. To je ona logika koja se u krajnjoj liniji nalazi i kod bilo kog drugog privrednog kapaciteta. Na ovom svetu ima mnogo starih ljudi koji privre|uju i mladih koji ne u~estvuju u stvaranju novih vrednosti. Kalkulativna logika je potpuno ista, a cena rada o~igledno sadri sve komponente koje su nabrojane, kao uostalom i vo}njak ili kakva gra|evina. Rad se, stoga, javlja kao plod vi{nje koji se iznosi na tri{te i on svakako ima svoju vrednost i naravno svoju cenu u tri{nim uslovima. Mi dakle prihvatamo Marksisti~ku ideju o na~inu utvr|ivanja vrednosti rada, ali kao neizgra|enu i ne izvedenu do kraja. Njoj nedostaju samo dve komponente, a to su: 1. Vrednost radne snage se mora svesti na nivo kona~nog efekta rada. 2. Vrednost rada se ne obja{njava na najniem nivou biolo{ke reprodukcije. To bi bio onaj nivo koji ~ovekov rad izjedna~ava sa radom stoke koja se koristi u ekonomskim procesima. Uostalom i rad jednog vola }e se kalkulisati na idealno isti na~in kao {to se to obja{njava kod radne snage. I kod vola se mora ukalkulisati faza dok je on bio tele, ali sa samo jednom sre}nom okolno{}u za na{ ljudski rod, da se na kraju ~ovek ne moe zaklati i pojesti. Stvari se, dakle, moraju posmatrati u humanisti~kim dimenzijama, a pre svega u nekoj ivotnoj realnosti. Rad koji se uklju~uje u ekonomske procese uvek podrazumeva i odre|eni stepen obu~enosti, pogotovu u vremenu kada je obu~enost klju~na komponenta produktivnosti. Stoga se on mora posmatrati upravo u toj, a ne u animalnoj dimenziji, kako se to u nekim teorijama ~ini.
284

Rad se prodaje, a pravna sadrina ovog procesa se svodi na to da se on proda po ceni koja je priblina njegovoj vrednosti. I tu se nailazi na velike te{ko}e u logici razja{njenja ovog pitanja. Da li je vrednost rada ono {to ga ~ini vrednim ili pak ono {to je on emitovao kao novu vrednost. Marksisti~ka ekonomija daje dva odgovora na ovo pitanje. Ona obja{njava fenomen vrednosti radne snage i meri ga sa kvantumom novostvorene vrednosti. Pra}enjem filozofije ovog razmi{ljanja dolazi se do zaklju~ka da upravo oni koji su dali najve}i doprinos da se izdiferenciraju pojmovi vrednosti i cene, zapadaju u klopku da na jednom mestu koriste vrednost, a na drugom cenu za isti fenomen.

6.6. ZNANJE I SPOSOBNOST KAO ELEMENTI VREDNOSTI RADA U RAZMENSKIM PROCESIMA

Kada se u literarnim delima posve}enim ekonomskoj analazi upotrebi re~ "rad" uvek se podrazumeva njegova sposobnost da se ostvari odre|eni efekat u datom polju stvarala{tva. To bi bilo apstraktno poimanje ovog pojma. U konkretizaciji on se uvek svodi na rad obu}ara, stolara, automehani~ara, lekara, profesora, glumca, fudbalera, slikara i sli~no. U realnosti on uvek postoji kao fakticitet. On je uvek konkretan i jasno odre|en. U svakom slu~aju, prva asocijacija pojma "rad" je da se uvek radi o nekom odre|enom i konkretnom radu. U svojoj konkretnosti svaki rad ima odre|ena kvalitativna svojstva, a to zna~i da on sadri odre|en stepen obu~enosti. Ovo proisti~e iz neminovnosti dru{tvene podele rada koja svakog ~oveka, u zavisnosti od uslova u kojima je iveo i razvijao se, u kojima je stvarao i profilisao svoju li~nost i profesiju, ~ini sposobnim za vr{enje odre|enog posla. Svaki ~ovek na ovoj planeti je u toku svog razvoja i obrazovanja profilisao svoju li~nost i osposobljavao se da opstane. Najve}i broj njih se osposobljavao da svoj opstanak obezbedi svojim radom ili sposobno{}u da upotrebi tu| rad, {to mu se opet svodi na isto. Svaki ~ovek se, dakle, razlikuje od svog izvornog fizi~kog, odnosno biolo{kog stanja samo po tome {to je bio podvrgnut odre|enim kognitivnim procesima (procesima obuke i osposobljvanja), pa tako obu~en i osposobljen ulazi u ekonomske procese. To u pojednostavljenom smislu zna~i da izlazi na tri{te radne snage. Na tome tri{tu javljaju se razni kupci i prodavci koji se razlikuju po onom {ta se nudi i trai. Oni koji nude svoj rad imaju razli~ite fizi~ke kvalitete, razli~it stepen obu~enosti ili uop{te, druga~iju fizi~ku i mentalnu sposobnost. Poslovi koji se javljaju na strani tranje su tako|e disperzirani, pa se na tri{tu rada ponuda i tranja su~eljavaju na isti na~in kao i kod bilo koje druge robe.
285

Vratimo se fenomenu vrednosti rada imaju}i u vidu ~injenicu da se na strani ponude javlja radna sposobnost u masi raznih varijateta. Su{tina se uvek svodi na to da treba izdiferencirati prost i sloen rad, odnosno obi~an od multiplikovanog rada. Dalja ilustracija ove problematike sve{}e se na slede}e primere: Pretpostavi}e se da je ~ovek onakav kakav je dat od prirode, sposoban da izvr{ava najjednostavnije poslove. U ovom primeru polazi se od teze da njegova biolo{ka reprodukcija ima vrednost od 25.000 ~asova prostog rada. Druga pretpostavka je da je on sposoban da u toku svog veka emituje 50.000 ~asova rada najnieg kvaliteta. To zna~i da jedan ~as njegovog rada ima vrednost od 0,5 ~asova rada koji je uloen u njega. Iz toga se zaklju~uje da je on kao li~nost sposoban da u svom radnom veku emituje suvi{ak radnog efekta od 25.000 ~asova. Sada se postavlja pitanje: Po kojoj vrednosti }e on svoj rad prodati na toj pijaci? Pre nego {to se da odgovor na ovo pitanje da}e se dopunske pretpostavke. Pretpostavi}e se nadalje da se on podvrgava obuci za pekara, pa }e za njegovo osposobljavanje biti potreban dopunski rad od jo{ 5.000 ~asova rada.Tada }e njegova vrednost po toj logici biti 30.000 ~asova prostog rada shva}enog u apstraktnom smislu. Kao rezultat njegovog osposobljavanja javi}e se diferencialni u~inak koji sveden na prost rad ima ekvivalentnu vrednost koja se u ovom primeru uzima kao (50.000 + 30.000)=80.000 ~asova rada. Iz dopunskog ulaganja u njegovo osposobljavanje koje je imalo vrednost od 5.000 ~asova prostog rada, rezultirao je dopunski efekat od 30.000 ~asova rada jednakog kvaliteta. Jedan ~as rada utro{enog za stru~nu obuku pekara je doneo efekat od 6 ~asova ekvivalentog rada. Pojednostavljeno predstavljanje ove situacije je slede}e: Svaki ~ovek koji je dat od prirode je u toku svog veka sposoban da na svaki ~as rada koji je uloen u njegov odgoj donese jo{ jedan ~as dopunskog efekta koji }e ostaviti kao trag svoga ivota iz uklju~ivanja u ekonomske procese. Ako se ovaj ~ovek osposobljava za pekara on }e zahtevati da se u njega uloi jo{ 5.000 ~asova redukovanog prostog rada u elementarno obrazovanje i jo{ 5.000 u stru~no osposobljavanje, a da }e produkovati 30.000 ~asova dopunskih efekata. Ovaj na{ pekar }e u svom radnom veku emitovati 85.000 ~asova prostog rada, a u njega je uloeno 35.000 ~asova. On }e, dakle, ostaviti efekat pove}anja ekonomske koristi u datom dru{tvu u vrednosti od 50.000 ~asova prostog rada umesto 25.000 koliko bi dao da je ostao nekvalifikovan.
286

Umesto pekara analizira}e se inenjer osposobljen za istraiva~ki i razvojni rad u koga se mora uloiti radni ekvivalenat od jo{ 40.000 ~asova prostog rada vi{e nego kod pekara. Ukupno ulaganje u njega }e, dakle, biti 25.000 + 5.000 + 40.000 = 70.000 ~asova. S obzirom na to da je njegov efektivni radni vek kra}i od veka pekara iz razloga {to je njegovo osposobljavanje trajalo due i zbog toga {to }e njegovo znanje na kraju bre zastareti, on }e u ovom primeru biti sposoban da ostvari efekat od 280.000 ~asova rada. Njegovo osposobljavanje je zahtevalo ulaganje od 45.000 ~asova rada, ali je on u odnosu na nekvalifikovanog rada sposoban da da ve}i efekat vrednosti iskazan u narednoj tabeli: Tabela broj 16. - Efekti ulaganja u obrazovanje
Vrsta ulaganja Fizi~ki odgoj Elementarna obuka Dodatna obuka Svega ulaganje: Emitovani radni efekat Neto radni efekat Obi~an radnik 25.000 25.000 50.000 25.000 Pekar 25.000 5.000 5.000 35.000 85.000 50.000 Inenjer 25.000 5.000 40.000 70.000 280.000 210.000

Ove zaklju~ke je prvi izveo Adam Smit iako su ga u problemskom smislu prvi otvorili Platon i Aristotel, ali u zna~enju prirodne sklonosti da svak radi posao koji zna i koji voli. Oni su mu dali psiholo{ko - socijalnu dimenziju, a o~igledno nisu bili u poziciji da sagledaju ove ekonomske ~injenice. Viljem Peti je imao sposobnost da ih prepozna, ali ne i da ih nau~no razjasni, bar ne na na~in kako je to u~inio A. Smit. To je, dakle, kona~an efekat onog {to se u ekonomskoj teoriji naziva ulaganje ili investiranje u ljude, odnosno u kvalitet dece. Problem se, me|utim, ovde postavlja u zna~enju: Kome pripadaju efekti ulaganja u ~oveka, njegovo znanje i obrazovanje? Po elementarnoj logici tri{ne ekonomije oni su vlasni{tvo onog ko je investirao, a to je po pravilu dru{tvo koje je obezbedilo sticanje tog znanja. Po drugoj logici to je li~nost koja je obrazovanje sticala, po{to sticanje obrazovanja nije samo rezultat angaovanja u~itelja i stvaranja materijalne osnove, ve} najve}im delom i rezultat individualnih napora za osposobljavanje, dakle za sticanje znanja. Ni jedan resurs na ovom svetu nema sposobnost samoobrazovanja i podizanja sopstvene vrednosti. Samo ~ovek je sposoban da sam radi na sebi.
287

U pravni~koj logici ovo pitanje se postavlja u zna~enju: kome treba da pripadne ona kategorija koja je u prethodnom tabelarnom prikazu navedena kao neto radni efekat? U ekonomskom smislu najvanije je da ona postoji i da je {to ve}a. Kada nje ne bi bilo ne bi se ni postavilo pitanje njene raspodele u pravnom smislu. I na ovom mestu dolazi do konfrontacije kriterijuma komutativne i distributivne pravde na na~in koji }e se izloiti u sinteti~kom prikazu efekata razmene i raspodele.

6.7. LI^NE SPOSOBNOSTI (PRIRODNI DAR) KAO FAKTOR CENE RADA

Pitanje razlika u individualnim sposobnostima ve} dugi niz godina zaokupljuje mnoge nau~ne discipline, a da pri tom ni do danas nije potvr|ena ni jedna nau~na istina, osim one da se mi koji smo do{li na ovaj svet, razlikujemo prema sposobnostima koje smo doneli ro|enjem, dakle po svom genetskom potencijalu. Jedino {to znamo to je da nismo jednaki, ali ne znamo ni koliko se razlikujemo, ni u ~emu se razlikujemo. Na pitanje: koliko se razlikujemo, mogu se dati razni odgovori, po~ev od onih iz klasi~ne gr~ke filozofije po kojoj su neki ljudi blii bogovima, a drugi ivotinjama, do onih u radovima Adama Smita po kojima: Razlika u prirodnim talentima kod razli~itih ljudi je mnogo manja nego {to nam se to ~ini. U mnogo slu~ajeva veoma razli~ita obdarenost koja, ~ini se, deli ljude razli~itih znanja kad odrastu, nije uzrok ve} posledica podele rada. Razlika izme|u najraznolikih karaktera izme|u filozofa i obi~nog uli~nog nosa~a ~ini se ne poti~e toliko iz prirode koliko od obi~aja navike i odgoja. Razvoj psihologije nije suvi{e doprineo razre{enju ove dileme, te je odnos izme|u onog {to donosimo sa sobom pri ro|enju i onog {to stvaramo odgojem i u~enjem ostao nerazja{njen. Na{ cilj u ovom delu nije da se bavimo ovim pitanjem, koje u savremenom svetu naj~e{}e susre}emo u preokupacijama sportskih trenera, ve} da konstatujemo da postoje uro|ene razlike izme|u nas, ali da se one nadalje produbljuju u toku odgoja. Negde se one produbljuju i pro{iruju, a negde suavaju. Tako naprimer i najtalentovaniji ~ovek koji ne radi na svom obrazovanju ili se pogre{no usmerava, moe biti manje vredan od najglupljeg koji je radio na svom prosve}ivanju i pravilno usmerio taj napor.
288

Su{tina je, dakle, u tome da se u ~ovekovom bi}u kombinuju dva faktora i to genetski potencijal i rad na svom osposobljavanju, odnosno odgoju. Od ova dva faktora ~ovek moe da uti~e na odgoj, ali ne i na ono {to je doneo sa svojim dolaskom na svet. Danas se i u tom smislu mogu ostvariti zna~ajni rezultati, ali ih u ovom radu ne}emo tretirati. Problem je, dakle, u odgoju, obuci ili kognitivnim procesima, kako bi to psiholozi i pedagozi nazvali. Pojednostavljeno se ovaj proces tretira kao sistematski rad na svom obrazovanju i obuci. Iz tog sistema logiciranja sledi zaklju~ak da svako ko sistematski radi na sebi ima {anse da uspe vi{e od drugih. To je, naravno, ta~no, ali je ovaj proces daleko sloeniji nego {to to na prvi pogled izgleda. Jo{ jednom }emo se vratiti na citiranje Adama Smita. U nekom lova~kom ili pastirskom plemenu neko izra|uje lukove i strele bre i spretnije od drugih. On ih sa svojim drugovima ~esto zamenjuje za stoku i divlja~. Na kraju on uvi|a da na taj na~in moe dobiti vi{e stoke i divlja~i nego da ih sa u polju lovi. Zbog toga on iz obzira prema sopstvenom interesu postaje neka vrsta oruara. Drugi koji se isti~e u pokrivanju njihovih malenih ku}a }e postati zidar. Ovim stavom citirani autor je imao za cilj da dokae ne{to sasvim drugo, pa je ovaj citat zloupotrebljen u svrhu dokazivanja razlika u talentima i uro|enim sposobnostima. Jo{ jedno interesantno iskustvo je imao autor ovog dela u svojoj praksi. U ovom radu je citiran primer neposrednog iskustva autora u snimanju u~inka mesara u jednoj klanici gde je bio zaposlen i u dovoljno reprezentativnom uzorku je utvrdio da se u~inci radnika istog stepena kvalifikovanosti kre}u u rasponu od 1 do 8. Po ovom pitanju mogu se konstruisati razni argumenti za obja{njenje ove razlike, ali se su{tina ipak svodi na razli~it nivo sposobnosti. Mi profesori, dobro znamo da se razumevanje ~injenica koje prezentiramo na{im studentima uvek svodi na nivo njihovih sposobnosti da ih shvate i poveu. Analiza ovog pitanja odvela bi nas sa osnovne pozicije koju dokazujemo u ovom radu, po{to nam nije cilj da se bavimo ocenama sposobnosti koje ljudi nose sa sobom kao dar prirode, ve} da razlike u rezultatima ljudi jednakog stepena obu~enosti tuma~imo kao razlike u njhovom prirodnim sposobnostima. U ovakvom sistemu dokazivanja treba imati u vidu da bi opasno bilo da se izvede zaklju~ak da su diferencije u~inaka ljudi koji rade isti posao stvarni pokazatalj njihovih sposobnosti. U tome
289

svemu postoji jo{ jedna komponenta psiholo{ke prirode koja ne bi mogla i ne bi smela da bude predmet zaklju~ivanja u ekonomskom analizama. Kada se upotrebi pojam "sposobnosti ~oveka" mora se identifikovati za {ta je on sposoban. U ovom tekstu koristili smo primer onog primitivnog ~oveka koji je bio spretniji od drugih u pravljenju strela, pa se ispostavilo da je on sposobniji od drugih u tom poslu. Veliko je pitanje {ta bi sa njim bilo da se opredelio da lovi ili da koristi strele koje je pravio. Autor ovog dela je poku{ao da bude duhovit ilustracijom da je kao dete drugima re{avao zadatke iz matematike. [ta bi od njega bilo da je bio prinu|en da radi manualne poslove ili pak da crta ili peva, po{to po tom kriterijumu on nikada ne bi zavr{io ni osnovnu {kolu. U takvom toku analize treba ovaj pojam koristi krajnje oprezno i zaklju~ke izvoditi sa punom obazrivo{}u. Sposobnost, ali za {ta, pravo je pitanje. Ako bismo fudbalerima dali da se bave ko{arkom, utakmica bi se verovatano zavr{ila sa rezultatom 0:0. Oni su sposobni sportisti, ali za neku drugu disciplinu. Stoga valja imati u vidu da ljudi mogu biti sposobni, a da ipak izostanu rezultati na nivou tih sposobnosti, samo zbog toga {to se bave poslom za koji nisu talentovani, motivisani ili predisponirani. Prema tome, i vrlo sposoban ~ovek, kada se na|e na poslu za koji nije predodre|en, postaje medokritet, a njegov talenat prolazi pored nas kao neukro}ena reka. Iz th razloga, velika je mudrost da svako od nas na|e sebe i da se pozicionira na onim poslovima za koje je stvarno talentovan i gde }e njegove sposobnosti na najbolji na~in da do|u do izraaja. Razume se, da u oceni ljudskih sposobnosti treba imati u vidu da niko nije sposoban samo za jedan posao, tako da uvek postoje alternative po nekom ABC redosledu. Ako je neko ro|en za ko{arku manja }e gre{ka biti ako se bavi rukometom nego ako igra fudbal. Vratimo se opet primeru proizvodnje strela i lovom sa njima. Ako je jedan ~ovek u tom plemenu sposoban da napravi 20 strela na dan ili da ulovi tri zeca, a drugi da napravi 6 strela ili da ulovi 7 ze~eva, pa smo onog ko je sposoban da pravi strele doveli u poziciju da lovi, njegov nedeljni u~inak }e biti 7 x 3 = 21 ulovljenih ze~eva. Ako pak onaj ko ume da lovi bude u poziciji da pravi strele njegov u~inak za nedelju }e biti 7x6=42 strele. Ako pak svako od njih radi posao za koji je talentovan (~itaj
290

sposoban) onaj koji pravi strele }e napraviti 7 x 20 = 140 strela, a onaj koji lovi }e uloviti 7 x 6 = 42 zeca. Kada se uporedi ukupan kvantum proizvodnje u ovom plemenu zaklju~i}e se da je on slede}i: Tabela broj 17. - Smitova interpretacija efekata u podeli rada
Ze~evi Prvi slu~aj Drugi slu~aj Efekat organizacije 21 42 21 Strele 42 140 98

Da se zaklju~iti, da je pravi ekonomski rezon da se svako bavi onim poslom koji najbolje zna. Ova dva na{a radnika su i ina~e bili angaovani punim kapacitetom i stvorili su ono {to su mogli da stvore. Za isto radno vreme stvoreni su bitno razli~iti u~inci, samo zbog toga {to je svako radio posao za koji je ro|en, talentovan ili jednostavno re~eno, sposoban. Ova ilustracija mnogo govori o fenomenu sposobnosti. Na{ majstor za strele je o~igledno sposobniji ako se bavi svojim poslom, ali je ubedljivo nesposoban ako se pomeri sa toga posla i ako ga po{aljemo da juri ze~eve po {umi. [ta je onda mera sposobnosti? Vratimo se ponovo ekonomskim kriterijumima merenja sposobnosti i njihovog razumnog kori{}enja. U prethodnoj ilustraciji se javlja pojam "efekat organizacije". Dru{tvo koje ume da ljudski potencijal iskoristi na pravi na~in, ostvaruje efekat ume{nosti organizacije koji je u ovom primeru vrlo ubedljiv. U ovom primeru niko nije radio vi{e, niti su uklju~eni neki drugi ljudi, ve} je do{la do izraaja sposobnost pravilnog zapo{ljavanja ljudi tamo gde su oni najbolji. To bi se u dana{njem poslovnom argonu nazvalo sposobno{}u menadmenta. Ljudski resursi nam stoje na raspolaganju i oni se koriste na isti na~in, ali su druga~ije raspore|eni, pa se kao rezultat samo te ~injenice, ve} javlja ogroman u~inak. Sada se ponovo nalazimo ne terenu prava. Pitanje sada glasi: ^iji su to u~inci?

291

Formalno logi~ki, strele je pravio oruar, a ze~eve lovio lovac. To zna~i da su strele produkt oruarevih ruku, a ze~evi su ulovljeni rukom lovca. U tom smislu ne postoji dilema oko toga ko je stvaralac ovih vrednosti. Lovcu pripada ulov, a oruaru strela. Problem je, me|utim, u tome {to bi oni u sistemu druge organizacije proizveli samo onaj kvantum koji je prikazan kao prvi slu~aj, pa bi izostao diferencijalni kvantum produkcije prikazan kao efekat organizacije. Pitanje je, dakle, kome taj efekat pripada? Formalni odgovor smo ve} formirali, ali fakti~ki on rezultira iz uspe{nosti organizacije. Postoji jedna izreka koja glasi: "Ja~e je stado ovaca koje vodi lav od krda lavova koje vodi ovca". [ta je uzrok takvoj snazi ovog stada? Liderstvo, odnosno menadment, u {iroj interpretaciji ovog pojma. To je, dakle, onaj efekat koji postoji kao realnost, a koji se ne vidi ispod povr{ine. To je onaj sinergetski efekat znanja i sposobnosti koji postoji kao ekonomska realnost, a formalno se vidi kao efekat onih koji su neposredno u~estvovali u stvaranju vidljivih rezultata. Efekat organizatora se ne prime}uje ili se svesno ignori{e. Mnoge sportske ekipe na svetu imaju bolje rezultate pred svojom publikom nego na strani. Isti igra~i igraju sa istim reimom su|enja, ali ipak postoji jedna komponenta koja im generalno popravlja rezultate. To je uticaj publike koja je doprinela rezultatima, iako nije u~estvovala u igri i nije davala golove.

6.8. RAD I REZULTATI RADA

Pojmovi koji se nalaze u ovom delu obeleili su generaciju autora ovog dela u svim socijalisti~kim zemljama, pa je to bila parola koja je u socijalizmu zloupotrebljavana, skoro u istoj meri kao {to se u zapadnim zemljama koristi pojam demokratije i ljudskih prava. Kada su socijalisti~ki autori vezivali ova dva pojma oni su ih poistove}ivali, postavljaju}i me|u njima kriterijume proporcionalnosti, pa je logi~na pretpostavka da iza ve}eg rada uvek stoje ve}i rezulatati. Vremenom se ispostavilo da su
292

mnogi od njih uvideli da ve}i obim rada rada ne mora da prati i ve}e rezulate, niti pak da kvalitetniji rad ima za posledicu kvalitetnije rezulate. Pre toga su se ovi pojmovi vezivali svezom "i", pa se podrazumevalo jedno i drugo, a potom svezom "ili", pa se uzima u obzir jedno ili drugo. Onog momenta kada je po~ela da se upotrebljava alternativa "jedno ili drugo", nastale su te{ko}e logi~kog karaktera. Rezultati rada o~igledno ne rezultiraju iz rada, odnosno preciznije re~eno, ne rezultiraju samo iz rezultata rada, ve} i iz drugih faktora koji ih konstitui{u. Prema tome, dovo|enje u vezu jedne hemijske sme{e sastavljene od niza elemenata sa samo jednim elementom koji je ina~e u njoj sadran, postaje bespredmetno, pa i logi~ki neodrivo. Ne isklju~uje se mogu}nost da se takva analiza pravi, ali se mora imati u vidu da u sme{i u~estvuju i drugi elementi ili jedinjenja koja svakom od elemenata daju nov smisao i oblik, odnosno karakteristike koje nema ni jedan od njih. Tako, naprimer, voda je sa~injena od dva elementa u gasovitom stanju, a kunjinjska so od hlora i natrijuma, od kojih jedan ima gasovito stanje, a drugi je metal. Ekonomski efekti koji se u literaturi nazivaju jo{ i rezultatima rada, a oni nastaju kao sinteza vi{e faktora, pa je njihovo dovo|enje u vezu sa samo jednom od njih bespredmetno ili u najboljem slu~aju, nepotpuno sa nau~nog stanovi{ta. Rezultati rada o~igledno rezultiraju iz rada, ali na njih uti~e i preduzetni~ka ume{nost {to je na jednostavan na~in prezentirano u prethodnom poglavlju. Rad, sam po sebi, bez kreativne organizacije i povezivanja u celinu nema svrhe, pa se taj faktor sinteze ili organizacije, javlja kao najvanija komponenta, koja o~igledno ima zna~ajan uticaj na formiranje kona~nih rezultata rada. No to je samo deo ovog kompleksa. Priroda je tako|e snaan faktor od uticaja na kona~ne ekonomske efekte. Zamislimo da rudari u dva rudnika kopaju ugalj, da imaju idealno jednaku produktivnost rada i jednaku organizaciju, dakle da su u svemu izjedna~eni po onim karakteristikama koje konstitui{u ekonomske aktivnosti, ali da se u jednom kopa ugalj koji ima 1.500, a drugi 4.000 kalorija. Kona~an ekonomski efekat, iako kvantitativno i kvalitativno u svemu jednak, }e se razlikovati priblino proporcionalno kvalitetu uglja koji je iskopan. Razume se, da ovakav sistem logiciranja moe biti primenjen u mnogim situacijama. Tako, naprimer, ako elimo da uporedimo produktivnost u proizvodnji kukuruza izme|u Vojvodine i Ukrajine i naprimer Skandinavije, zaklju~i}emo da je upore|enje bespredmetno jer se u Skandinaviji prema klimatskim prilikama kukruz ne moe gajiti, a ako se gaji to je odre|ena strogo prilago|na sorta kra}im periodima vegetacije sa znatno manjim prinosima.
293

Logi~an zaklju~ak ovakve analize je da se uticaj prirode ne moe isklju~iti iz ocene kona~nih ekonomskih efekata, iako su marksisti ovu ~injenicu eskivirali, tako|e na vrlo elegantan na~in. Jednostavno, oni su po{li od asptraktne teze da se efektivnost rada meri u ina~e datim prirodnim okolnostima. One jesu date, ali nisu jednake, pa se ne moe isklju~iti aktivan uticaj prirode u procesu stvaranja vrednosti. U krajnjoj liniji priroda je osiroma{ena za kvalitetniju supstancu koja je iz nje izva|ena ili je vra}ena u formi degeneracije i naru{avanja prirodne ravnotee. U ovom radu je obra|ivan i uticaj nauke i tehnike na formiranje novih vrednosti, a u ovom delu }e se eksponirati samo ~injenica da nauka i primenjena tehnika svoju nadmo} dokazuju upravo u procesu stvaranja novih vrednosti. Pojednostavljeno re~eno, nauka i primenjena tehnika se dokazuju i potvr|uju po tome koliko doprinese pojeftinjenju proizvoda, odnosno smanjenju njihove vrednosti. U delu koji se odnosio na supstituciju rada bilo je re~i o obimu suptitucije koju one donose, pa je njihov doprinos merljiv po tome koliko supstitui{u ivog rada. Bolje re~eno, sve se meri stepenom pove}anja ekonomi~nosti koju one donose ili jo{ jasnije re~eno, kvantumom u{teda koje nastaju kao rezultat primene nauke i tehnike. Jo{ jednom se valja vratiti na organizaciju kao naj{iri pojam. Pod tim se podrazumeva i snalaenje na tri{tu i uspeh u plasiranju proizvoda i usluga, ali i na~in pribavljanja kapitala. Zbog toga se organizacija u ekonomiji mora tretirati u dva preseka. Prvi je mikroorganizacija koja se odnosi na one organizacione mere koji se sprovode unutar kapija privrednih subjekata. Drugi se odnosi na mere dru{tvene organizacije koje se odnose na stvaranje ambijenta da se ti procesi organizuju na najbolji na~in. To je skup mera dravne zajednice u pravcu obezbe|enja funkcionisanja tri{nog, fiskalnog i cenovnog mehanizma. Rad se, dakle, ulae u svim fazama ekonomske delatnosti, a rezultati rezultiraju iz njega, ali i iz drugih ~inilaca, pa se u teorijsko metodolo{kom smislu javlja veoma sloen problem izlu~ivanja efekata jednog ili drugog faktora iz kompleksa koji se naziva ekonomski efekti.30

30 U ovu svrhu koriste se razne metode po~ev od statisti~kih metoda, a pre svega "multiple korelacije" do "funkcija proizvodnje", koje se generalno dele na stati~ke i dinami~ke kao i funkcije supstitucije. U ovom radu nije nam cilj da se bavimo ovim pitanjem, po{to ono predstavlja drugu istra`iva~ku oblast, ve} samo konstatacijom da se ekonomski efekti ne mogu vezivati za samo jedan od konstitui{u}ih faktora. Prema tome, za potrebe rada na ovom nivou apstrakcije, nije od zna~aja ko je koliko doprineo ve} da li taj doprinos uop{te postoji.

294

Bave}i se ovom analizom u kvantitativnom dokazivanju, autor je dolazio do raznih zaklju~ka, pa ~ak i takvih da su neki od faktora negativno uticali na kona~ne efekte i da su ih umanjivali. Tako, na primer, u sedamdesetim godinama pro{log veka autor je imao prilike da se bavi istraivanjem uticaja stepena tehni~ke opremljenosti na ekonomske efekte u gra|evinarstvu u Jugoslaviji. Kona~an zaklju~ak ovog rada je bio neo~ekivan, a to je da su ekonomski efekti bili nepovoljniji tamo gde je stepen mehanizovanosti radnih procesa bio ve}i. Argumenti su bili u ~injenici da je iz idealno jednakog rada ~esto su rezultirali bitno razli~iti rezultati, pa je nastao problem logi~kog obrazloenja onog {to ~ini diferenciju u rezultatima. U ovom slu~aju radilo se o tome da su kapaciteti nabavljani bez kontrole da bi svaka samoupravna jedinica imala svu opremu koju ionako ne moe da koristi. Ako je naprimer kod dva poslovna subjekta utro{en idealno jednak rad, a usledili su bitno druga~iji rezultati, logi~no je bilo postaviti pitanje: ^emu treba pripisati tu diferenciju? Mnogo je napora uloeno da se objasni ovaj nerazja{njiv pojam, ali ne zbog toga {to on nema logi~ko obja{njenje ve} zbog toga {to to obja{njenje te{ko moe da se "udene" u ideolo{ke predrasude toga vremena i eljm da se dokae da je logi~no ono {to je nemogu}e. Gde su problemi? Rad je preduslov za stvaranje novih ekonomskih vrednosti, ali o~igedno nije jedina komponenta kona~nih efekata. Rezultati su zavisni od ~itavog niza drugih faktora koji mogu da uve}aju i mutliplikuju efekte rada, ali i da ih u celosti poni{te. Ako se neko danas opredeli da pravi ko~ije ili pisa}e ma{ine u nekoj masovnoj proizvodnji, on }e i pored toga {to ima izvanredne rezultate rada, kona~no imati pogubne ekonomske efekte. Ako neko u pustinjskom ambijentu poku{a da gaji povr}e, on }e i pored ulaganja ogromne koli~ine rada imati krajnje nepovoljne rezulate. Ako se neko opredeli da pravi solanu u brdima Himalaja, on moe uloiti ogroman rad, ali }e rezultati izostati. Prema tome, rezultati nastaju iz rada, ali ne samo iz rada, ve} i iz mno{tva drugih faktora koji su analizirani u ovom radu. Pojam "rezutati", odnosno efekti, je suvi{e uop{ten te ga za potrebe nau~nih dokazivanja treba definisati u smislu jasnog opredeljenja, {ta se smatra rezultatima, odnosno ekonomskim efektima.

295

Ekonomska teorija tu ubraja one kategorije koje su u dosada{njem delu izlaganja tretirane kao: 1. Naturalna proizvodnja, dakle stvaranje upotrebne vrednosti (naturalna stuktura bruto produkta) 2. Vrednosna struktura dru{tvenog proizvoda zbir svega {to je u vrednosnom smislu stvoreno u jednoj ekonomiji (vrednost bruto produkta) 3. Kao vrednost dru{tvenog neto produkta (novostvorena vrednost)

- 4. Kao vrednost profita. Svaki od ovih pokazatelja ima svoju logiku kao sineteti~ki izraz ekonomske aktivnosti i svrhu zbog koje se nalazi na ovoj listi. Prvi je zna~ajan sa stanovi{ta naturalne strukture ponude. Drugi pokazuje vrednosni izraz ukupne ekonomske aktivnosti, pa je interesantan za ekonomska istraivanja. Tre}i je interesantan po tome {to pokazuje {ta je dato dru{tvo stvorilo u vremenu na koje se odnosi ekonomska analiza, odnosno koju je vrednost pridodalo ne~emu {to je ve} postajalo. ^etvrti pokazatelj se za razliku od svih ostalih okre}e ka budu}nosti i pokazuje mogu}u ekspanzivnost ekonomije u budu}nosti. Potro{a~e interesuje prvi indikator iz razloga {to oni u njemu vide sposobnost dru{tva da zadovolji njihove potrebe dobrima koja im stoje na raspolaganju. Investitore, i uop{te one koji ulau rad i kapital zanima tre}i pokazatelj jer oni u njemu vide {ansu da ostvare korist od ulaganja. Tre}i pokazatelj je u stvari prvi element raspodele i samo on se uklju~uje u raspodelu. ^etvrti pokazatelj je samo rezultat procesa raspodele i on zanima one koji investiraju za budu}nost. Finansijski orijetisani stru~njaci imaju u vidu jo{ jedan indikator, a to je {tednja koja se sposobna da se uklju~i u budu}e investiranje. Ona je ve}a od profita za visinu sredstava koja se angauju iz raznih u{te|evina, gde spadaju i zarade, ali je za to manja za razliku koja se iz profita izdvoji za bilo koji oblik kona~ne potro{nje vlasnika kapitala. Kada se u ovakvim okolnostima vode rasprave o ceni rada, nailazi se na mnoge te{ko}e, upravo sa pozicija odnosa izme|u rada kao staraoca vrednosti i njegovih kona~nih efekata. Zaklju~uje se, dakle, da se oni
296

drasti~no razlikuju i da se u mnogim elementima koincidiraju sa bilo kojim drugim uslugama koje u~estvuju u stvaranju novih vrednosti.

Sedma glava

VII. SUBJEKTIVNA TEORIJA VREDNOSTI

7.1. KRITERIJUMI SUBJEKTIVNOG VREDNOVANJA

Svet kome pripadamo iznedrio je nove poglede na svet koji se u mnogo ~emu razlikuju od onih tradicija na na kojima je {kolovana generacija autora ovog dela. Ekonomisti su uvek imali problem da protuma~e vreme u kome ive, a ta sudbina u mnogo ~emu nije mimoi{la ni pravnike. U ovom vremenu doga|a se revolucionarni skok u produktivnosti rada po kome se mnoge nove vrednosti stvaraju uz prisustvo informati~kih tehnologija, a ivi rad je do te mere supstituiran da je teorija o ulozi rada u stvaranju vrednosti dovedena do apsurda. Niko vi{e ne moe klasi~nim teorijama vrednosti obrazloiti ~injenicu da se danas vrlo vredni predmeti dobijaju sa izuzetno malom koli~inom ljudskog rada, pa ~ak u idealnim uslovima i bez njegovog prisustva. Potro{a~ko dru{tvo nametnulo je stav da se ekonomska dobra vrednuju na sasvim drugi na~in i to po utilitaristi~kom konceptu. Vrednost stvari se svodi na mi{ljenje, verovanje ili uverenje u to koliko nam zadovoljstava ~ini njihova upotreba ili kori{}enje. U potro{nji kao svom "smrtnom skoku", svaka roba pokazuje i dokazuje svoju vrednost i svrhu zbog koje je stvorena.

297

U ovom delu je istaknuto da se definicije vrednosti roba u smislu nastajanja ili proizvodnje i tro{enja, odnosno uni{tavanja, razlikuju upravo u tome {to se u prvom slu~aju vrednuje njihovo ra|anje, dakle nastanak, a u drugom njihova smrt (potro{nja). U prvom slu~aju se vrednuje odricanje koje ~ovek ima da bi ne{to stvorio, a u drugom zadovoljstvo koje ima kada to dobro tro{i ili upotrebljava. U prvom se vrednuje patnja zbog nastajanja ili poro|ajni bolovi a u drugom uivanje u tro{enju i uni{tavanju. Da bi se proizvela ~a{a vina ili piva potreban je rad vi{e raznih u~esnika. Da bi se ona potro{ila, potrebna je volja samo onog ko }e je popiti. U stvaranju proizvoda u~estvuje ~itav niz povezanih proizvo|a~a i drugih stvaralaca koji su me|usobno povezani, a u tro{enju samo onaj ko iz tog tro{enja zadovoljava svoje prohteve ili potrebe. Subjektivna teorija vrednosti ne utvr|uje vrednost ve} tr`i{nu vrednost.. Ona ne utvr|uje koliko je neka roba ko{tala, odnosno koliko je rada ili bilo ~ega {to ~ini njenu vrednosnu supstancu ugra|eno u nju, ve} koliko je subjekt ~ijoj je potro{nji ona namenjena, spreman da za nju odvoji od svog dohotka. Dok se takozvane objektivne teorije vrednosti obra}aju proizvo|a~u, odnosno stvaraocu vrednosti subjektivne se obra}aju kupcu, dakle potro{a~u, onom ko uni{tava robu koju kupuje. Teorije vrednosti se obra}aju nastanku, a subjektivne teorije prestanku postojanja date upotrebne vrednosti. Jedne od njih konstitui{u ponudu, a druge tra`nju. Kada su u pitanju subjektivne teorije, one konstitui{u tra`nju i sposobnost kupca i potro{a~a da vrednuju odre|eno ekonomsko dobro. Sve u svemu, ove dve teorije u krajnoj liniji ne ispitutuju isti fenomen, pa je svaka suprotnost izme|u njih ve{ta~ki iskonstruisana. Jedino {to ih vezuje, to je ~injenica da se ova dva subjekta, onaj iza koga stoji ponuda, dakle proizvo|a~, i onaj iza koga stoji tra`nja, potro{a~ ili kupac, susre}u na jednom polju koje se naziva tr`i{te. Oni se tamo sre}u, ali svako od njih tamo ~uva svoj identitet. Oni se, dakle, sre}u, ali se ne stapaju, iako aktivno u~estvuju u istom poslu - trgovini, ali sa suprotnih strana. Ako se vratimo na starogr~kog filozofa Epikura koji je prvi postavio temelje teorije zadovoljstava od tro{enja dobara koja se koriste, zaklju~ujemo da je upravo to zadovoljstvo, bez obzira na to da li ono poti~e iz nude ili iz fantazije, prvi inicijalni impuls da se neka dobra stvore. Stvaram da bih zadovoljio neku potrebu, a tro{im da bih doivio upravo to zadovoljstvo ili ugasio potro{a~ku strast.

298

Ako gladan ~ovek pojede koru hleba on je utoljavanjem svoje gladi zadovoljio svoju du{u. Ako sit popije koju vi{e i on je zadovoljio svoju potrebu za tim, bez obzira na to {to je jedan od njih vo|en krajnjom nudom, a drugi besom. Ako neko obu~e kakav gunj da bi se za{titio od hladno}e i izbegao subinu smrzavanja, on je zadovoljio jednu potrebu na isti na~in, kao i kada kakva obesna {izika obu~e besprizorne haljine, samo da bi ljudima jednako obesnim kao i ona, skrenula panju na sebe. Su{tina je ista, a razlikuju se samo inicijalni motivi. ^ak i neko ko prvi put koristi drogu, podmiruje neku patolo{ku potrebu da zadovolji svoju radoznalost ili pak potrebu da veruje da je postao li~nost. Svako ko se javlja u ulozi potro{a~a ili kupca ima svoje preferencije i vrednosne sudove, pa i svoje skale vrednovanja dobara koja kupuje, a i onih koja ga okruuju i za ~iju kupovinu nije zainteresovan. Kupac vrednuje upotrebnu vrednost robe u fazi uni{tavanja dobara koja kupuje, a prodavac, kako je istaknuto, njenu vrednost posmatra u smislu ko{tanja, odnosno uslova pod kojima je pribavljeno ili stvoreno dato dobro. Po{to kupci imaju sopstveni rang cena roba koje kupuju, oni }e kupiti one robe koje se uklapaju u tu {emu. Robe koje izlaze iz te {eme nisu predmet njihove kupovine, po{to }e njihova tranja biti preusmerena na neku alternativnu robnu vrednost. U subjektivnom smislu, oni }e kupovinom ostvariti vi{ak ve} zbog toga {to su robnu vrednost, po pravilu, kupili ispod cene koju su spremni da plate. Oni su daleko elasti~niji od prodavaca jer ovi imaju samo onu robu koju su izneli na tri{te, pa ne mogu da je preusmere. Oni jednostavno nemaju {ta drugo da ponude do ono {to su proizveli. Kupci imaju mogu}nost da svoju tranju preusmere na mnogo na~ina, te je to jedan od razloga da se savremena teorija potro{a~a i psiholo{ka nauka usmeravaju ka prou~avanju efekata elasti~nosi tranje. Upravo iz te elasti~nosti pona{anja "njegovog veli~anstva potro{a~a", proizilaze nivelisane prodajne cene, koje su ve} izloene u ovom delu. Ekonomska nauka tranju koja je bazirana na subjektivnom pona{anju pojedinca kao kupca obja{njava njegovim subjektivnim odnosom prema robi koju kupuje, a ona se ogleda u ceni po kojoj }e se data roba realizovati na tri{tu. Razni ljudi }e tu upotrebnu vrednost vrednovati na bitno razli~ite na~ine, pa se njihova realna vrednost u svesti kupca oslikava na beskrajno mnogo na~ina. Jedan je spreman da istu robu plati daleko vi {e, drugi manje, a neko uop{te nema interesa da je kupi po bilo kojoj ceni.

299

Prema tome, tri{na cena je izvedena kategorija koja predstavlja statisti~ki prosek sklonosti kupca da kupe datu robu pod nekim prose~nim uslovima. Ono {to je zna~ajno, to je da kupca ne zanima koliko je roba koju kupuje ko{tala njenog proizvo|a~a, te se on i ne bavi time. Njega zanima upotrebljivost, odnosno korisnost i njena sposobnost da zadovolji njegove potrebe, radi kojih se opredeljuje da je kupi. Isti ~ovek u raznim situacijama razli~ito vrednuje istu robnu vrednost. Zbog toga se u ekonomskoj nauci ~esto koriste primeri vrednovanja vode u pustinji i u moru ili u velikoj reci. Okolnosti u kojima se nalazi isti kupac kao potro{a~, opredeljuju njegov subjektivni odnos prema nekoj robi i njenu korisnost a sa njom opredeljenje da je kupi i vrednuje. ^ovek u nevolji je spreman da robu koja mu je potrebna plati daleko vi{e od njene vrednosti, a u slu~aju da je ima u izobilju, njegov odnos prema vrednovanju te iste robe je bitno druga~iji. Subjektivna teorija vrednovanja relativizuje pojam vrednovanja do nivoa totalne relativizacije. Nema realnog vrednovanja tamo gde mno{tvo ljudi u raznim situacijama vrednuje istu stvar. Ona se u ekonomiji ipak uspostavlja u ta~ci cenovne ravnotee na na~in koji je predstavljen slede}om ilustracijom.

Grafikon br. 12

300

U ta~ci ravnote`ne cene se uspostavlja ravnote`a ponude i tra`nje, pa se na tom nivou usagla{avaju dva suprostavljena vrednosna stava. U toj ta~ci nosioci tra`nje uspostavljaju svoju volju i daju pravnu saglasnost za izvo|enje akta razmene dobara, bez obzira na to da li se razmena vr{i u naturalnom ili nov~anom obliku. U smislu pojmova koji se koriste na ovoj ta~ci su se podudarili kriterijumi vrednovanja iz pozicije kupca kao nosioca tra`nje i prodavca kao nosioca ponude. Na ovoj ta~ci }e tr`i{na vrednost kona~no verifikovati vrednost date robe, a ponuda potvrditi smisao proizvodnje datih dobara. Na ovaj ta~ci }e oba u~esnika u razmeni uspostaviti akt razmene i potvrditi tr`i{nu verifikaciju svojih ekonomskih aktivnosti. Ravnote`na ta~ka je pozicija pune saglasnosti, ali u pravnom smislu ne i pozicija pravednosti. Na grafi~koj ilustraciji koja ima za cilj da pokae odre|ivanje tri{ne cene, linija ponude je postavljena kao rastu}a, a linija tranje kao opadaju}a kriva. Su{tina je u tome da }e se ponuda uvek po logici stvari pove}avati sa porastom cene, a tranja za datim artiklom }e se smanjivati u funkciji pove}anja cene. U nekoj prese~noj ta~ci uspostavlja se ravnotena cena po kojoj }e se ostvariti razmena. Ukoliko je prodajna cena ekstremno visoka, obim ponude }e biti ekstremno veliki, ali je zato tranja niska pa ne}e do}i do prodaje datog dobra. Ako je cena suvi{e mala tranja }e biti prevelika, ali }e ponuda biti suvi{e mala, pa se opet ne}e uspostaviti razmenski odnos. Cena mora da bude dovoljno visoka da bi ponu|a~i kao proizvo|a~i imali interes da proizvode datu robu, ali i dovoljno niska da bi kupci na{li interes da je kupe. Teorijski, ravnotena tri{na cena je ona koja pomiruje interes kupaca i prodavaca na datom stepenu razmene. Ovakvo logiciranje u nau~nom dokazivanju ima svrhu samo u nivou savladavanja elementarnih logi~kih postulata. Nije problem da se dokae da ravnotena cena postoji i da se u op{tem slu~aju dokae kolika je ona. Ona je ilustrovana na grafi~koj ilustraciji i u op{tem smislu precizno odre|ena. Realni ivot je daleko sloeniji, upravo stoga {to se ovde prezentira segmentni model pronalaenja ravnotene cene za samo jednu robu, odnosno jedan artikl datog kvaliteta. Ovakav na~in logiciranja zasnovan je na analizi parcijalanih odnosa, dakle, na situaciji
301

da je sve ~vrsto zakovano i da se ni{ta na tri{tu ne menja. Problem je samo u tome {to nijedna ekonomska kategorija nije nezavisna od drugih, pa se ovde javlja ~itav niz varijabli, po~ev od pona{anja ponu|a~a do pona{anja kupca, ali i promene uslova ponude i tranje kod supstituta ili komplementarnih roba. U svemu tome postoji i prostorno - geografski pristup ovom problemu po{to se paritetni odnosi na drugim tri{tima formiraju na drugi na~in pa se robe lako prebacuju sa jednog tri{ta na drugo. Veliki je nau~ni rizik koristiti parcijalne i stati~ke modele u svetu dinamike. Tamo gde se sve kre}e, gde su sve pojave me|usobno uslovljene, obja{njavati kretanje mirovanjem, a op{te zakone parcijalnim zapaanjima, nije ba{ tako velika mudrost.

Grafikon 13

U ovom prikazu pojavljuju se cenovni zazori koji pokazuju vi{ak ili manjak ponude ili tranje u datim okolnostima. Ako je na naprimer, tr`i{na cena OO1 tada je ponu|ena koli~ina OM1, a traena ON1, pa se u ovom slu~aju javlja razlika koja predstavlja suvi{ak ponude u kvantumu M1N1. Ukoliko cena iznosi OO2, tada se javlja manjak tranje u vrednosti M2N2.
302

Ova ~injenica sama po sebi potvr|uje tezu da se obim proizvodnje, odnosno ponude moe pove}avati u svim situacijama kada se javlja manjak ponude ili pak da se mora zamenjivati u svim situacijama kada se javlja manjak tranje. Prikaz kvantuma ukupne vrednosti ponude i tranje dat je u narednim tabelarnim i grafi~kim ilustracijama. Tabela broj 18. - Kvantum ponude i tranje
(Q) obim 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Ukupna vrednost 10 19 27 34 40 45 49 52 54 55 55 54 52 49 Ukupna vrednost 20 25 30 34 38 42 45 47 50 54 58 65 69 75 Suvi{ak Tra`nje Ponude 0 10 0 6 0 3 0 0 2 0 3 0 4 5 0 4 0 1 0 0 3 0 11 0 17 0 26

Na osnovu ovih podataka izvedene su matemati~ke funkcije ponude i tra`nje koje su izlo`ene u nastavku ovog izlaganja. Tabela broj 19. - Formiranje funkcije ponude
(Q) obim 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 (Q2) 1 4 9 16 25 36 49 64 81 100 121 (Q3) 1 8 27 64 125 216 343 512 729 1.000 1.331 (Q4) 1 16 81 256 625 1.296 2.401 4.096 6.561 10.000 14.641 Ukupna vrednost ponude (P) 20 25 30 34 38 42 45 47 50 54 58 (QxP) 20 50 90 136 190 252 315 376 450 540 638 (Q2xP) 20 100 270 544 950 1.512 2.205 3.008 4.050 5.400 7.018

303

(Q) obim 12 13 14 105

(Q2) 144 169 196 1.015

(Q3) 1.728 2.197 2.744 11.025

(Q4) 20.736 28.561 38.416 127.687

Ukupna vrednost ponude (P) 65 69 75 652

(QxP) 780 897 1.050 5.784

(Q2xP) 9.360 11.661 14.700 60.798

Q = Oznaka za obim ponude C = oznaka za ponu|ene cene

1.015 a + 105 b + 14 c = 652

11.025 a + 1.015 b + 105 c = 5.784 127.687 a + 11.025 b + 1.015 c = 60.798

a=

652 105 b 14 c 1.015

11.025 * (652 105 b + 14 c ) + 1.015 b + 105 c = 5.784

11.025 11.025 11.025 * 652 * 105 b + 1.015 b * 14 c + 105 c = 5.784 1.015 1.015 1.015

125 ,51723 47 ,068964 c = 5.784

11.025 * 652 1.015

125 ,51723 47 ,068964 c = 1.298 ,0689

125 ,51723 b = 1.298 ,0689 47 ,068964 c

304

b = 10 ,341759 0 ,375 c

127 .687 * (652 105 * ( 10 ,3417559 0 ,375 c ) 14 c ) + 1.015 + 11.025 * ( 10 ,341759 0 ,375 c ) + 1.015 c = 60.798

127.687 * (652 1.085 ,8847 + 39 ,375 c 14 c ) + 1.015

+ 114.017 ,89 4.134 ,375 c + 1.015 c = 60.798

127.687 * ( 433 ,8847 + 25 ,375 c ) + 114.017 ,89 3.119 ,375 c = 60.798 1.015 127.687 * ( 433 ,8847 ) + 114.017 ,89 + 1.015 +
59.435 , 195 + 72 ,8 c = 60.798 72 ,8 c = 1.362 ,805

127.687 * 25 ,375 c 3.119 ,375 c = 60.798 1.015

c = 18 ,719849

b = 10 ,341759 0 ,375 c b = 10 ,341759 0 ,375 * 18 ,719849 b = 3 ,3218157

a=

652 105 b 14 c 1.015

305

a=

652 105 * 3 ,3218157 14 * 18 ,719849 1.015

a = 0 ,0405236

P ( u ) = 0 ,040523 Q 2 + 3 ,3218157 Q + 18 ,719849

P(u) = vrednost ukupne ponude Tabela broj 20. - Formiranje funkcije tra`nje
(Q) obim 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 105 (Q2) 2 1 4 9 16 25 36 49 64 81 100 121 144 169 196 1.015 (Q3) 3 1 8 27 64 125 216 343 512 729 1.000 1.331 1.728 2.197 2.744 11.025 (Q4) 4 1 16 81 256 625 1.296 2.401 4.096 6.561 10.000 14.641 20.736 28.561 38.416 127.687 Ukupna vrednost tra``nje (Ctu) 5 10 19 27 34 40 45 49 52 54 55 55 54 52 49 595 (QxCtu ) 6 10 38 81 136 200 270 343 416 486 550 605 648 676 686 5.145 (Q2xCtu ) 7 10 76 243 544 1.000 1.620 2.401 3.328 4.374 5.500 6.655 7.776 8.788 9.604 51.919

Na osnovu ovih podataka formiraju se slede}e jedna~ine za utvr|ivanje parametara tra`nje:

1.015 a + 105 b + 14 c = 595 11.025 a + 1.015 b + 105 c = 5.145 127.687 a + 11.025 b + 1.015 c = 51.919

306

a=

595 105 b 14 c 1.015

11.025 * (595 105 b 14 c ) + 1015 b + 105 c = 5.145 1.015 11.025 11.025 11.025 * 595 * 105 b * 14 c + 1.015 b + 105 c = 5.145 1.015 1.015 1.015 11.025 11.025 11.025 * 105 b + 1.015 b * 14 c + 105 c = 5.145 * 595 1.015 1.015 1.015 125 ,51723 b 47 ,068964 c = 1.317 ,931 1.317 ,931 = 125 ,51723 b + 47 ,068964 c
1.317 ,931 47 ,068964 125 ,51723

b=

b = 10 ,50 0 ,375 c
127.687 * (595 1.102 ,5 + 39 ,375 c 14 c ) + 11.025 b + 1.015 c = 51.919 1.015

127.687 * ( 507 ,5 + 25 ,375 c ) + 11.025 b + 1.015 c = 51.919 1.015 127.687 * ( 507 ,5 + 25 ,375 c ) + 11.025 b + 1.015 c = 51.919 1.015 127.687 127.687 * ( 507 ,5 ) + * 25 ,375 c + 1.015 1.015
+ 11.025 * ( 10 ,50 0 ,375 c ) + 1.015 c = 51.919

127.687 127.687 * ( 507 ,5 ) + * 25 ,375 c + 1.015 1.015

+ 115.762 ,5 4.134 ,375 c + 1.015 c = 51.919

307

127.687 127.687 * ( 507 ,5 ) + 115.762 ,5 + * 25 ,375 c 1.015 1.015

4.134 ,375 c + 1.015 c = 51.919 51.919 + 72 ,8 c = 51.919 c =0 b = 10 ,50 0 ,375 c b = 10 ,50 0 ,375 * 0 b = 10 ,50

a =

595 105 b 14 c 1.015 595 105 * 10 ,50 14 * 0 1.015 a = 0 ,5

a =

T ( u ) = 0 ,5 Q 2 + 10 ,50 Q

T(u) = Ukupna vrednost tra`nje Na osnovu njih dobija se slede}a grafi~ka ilustracija: Grafikon broj 14. - Dinamika ukupne ponude i tranje

308

Ona je bazirana na interpretacijama prethodno formiranih funkcija ponude i tra`nje. Prese~ne ta~ke ovih funkcija su slede}e:
0,0405x 2 + 3,3218x + 18,72 = - 0,5x
2

+ 10,5x

0,0405x 2 + 0,5x 2 + 3,3218x - 10,5x + 18,72 = 0

0,5405x 2 - 7,1782x + 18,72 = 0

x 1 ,2 =

b 2 4 ac 2a

a = 0,5405 b = - 7,1782 c = 18,72

309

x 1 ,2 =

1782 ) ( 7 , 1782 ) 2 4 * 0 ,5405 * 18 ,72 ( 7 , 2 * 0 ,5405

7, 1782 51 ,52655524 40 ,47264 1 ,081

x 1 ,2 =

x 1 ,2 =

7, 1782 11 ,05 1 ,081 7, 1782 3 ,32415402771 1 ,081

x 1 ,2 =

x 1 = 9 ,71640613108 x 2 = 3 ,56525991886

x1 9 ,72 x 2 3 ,57

Na osnovu ovih elemenata formira se funkcija ponude izvedena iz prose~nih cena po obrascu:
Tp = 0 ,040523 Q 2 + 3 ,3218457 Q + 18 ,719849 Q

T p = 0 ,040523 Q + 3 ,3218157 +

18 ,719849 Q

Kao i funkcija tra`nje izvedena iz obrasca:

Pp = 0 ,5 Q 2 + 10 ,5 Q Q P p = 0 ,5 Q + 10 ,5

Prese~ne ta~ke ovih dveju funkcija su:

310

0 ,040523 Q + 3 ,3218157 +

18 ,719849 = 0 ,5 Q + 10 ,5 Q

0 ,040523 Q + 3 ,3218157 +

18 ,719849 + 5 Q 10 ,5 = 0 Q

0 ,540523 Q +

18 ,719849 7 , 1781843 = 0 / Q Q

0 ,540523 Q 2 + 7 , 1781843 Q + 18 ,719849 = 0

Q1 ,2 =

7, 178189 7 , 1781843 2 40 ,474 2 * 0 ,540523

Q1 ,2 =

7, 178189 51 ,526 40 ,474 1 ,081 Q1 ,2 = 7, 178189 3 ,3245 1 ,081

Q1 = 9 ,72 Q1 = 3 ,56

Iz ovih elemenata formira se slede}a grafi~ka ilustracija: Grafikon broj 15. - Dinamika ponude i tra``nje izvedena iz prose~nih cena

311

7.2. KVANTITATIVNI ASPEKTI KONSTITUISANJA VREDNOSTI PONUDE I TRA@NJE

Jedno od klju~nih pitanja u vezi sa determinisanjem ponude i tra`nje odnosi se na pitanje: {ta sadr`e cene po kojima se konstitui{u ove dve ekonomske kategorije? Ovo pitanje se izbegava u ekonomskim analizama, pa se o cenama koje se susre}u pod nazivom "ravnote`na cena" podrazumeva apstraktni pojam koji se u ekonomskoj teoriji ne odre|uje. Pretpostavlja se da je to neka tra`i{na cena, {to naravno nije neta~an, ali ni dovoljno teorijski precizan odgovor. Da bi se ovo pitanje racionalno obra`lo`ilo koristi}e se slede}a {ema dru{tvene reprodukcije: Tabela broj 21. - Formiranje ponude i tra```nje kao makroekonomskih agregata
Segment ponude (odeljak) Tra```nja za sredstavima za Tra``nja za sredstvima za zadovoljenje potro{nje LI~na Investicion Ukupna potro{nja o -razvojna vrednost

312

proizvodnju

potro{nja (akumulacij a) 2.000 2.000

proizvodn je ponude 12.000

1.Proizvodi namenjeni za proizvodnju 2.Proizvodi namenjeni za li~nu potro{nju Svega:Proizvodi namenjeni za li~nu i proizvodnu potro{nju 3.Proizvodi namenjeni za razvoj Ukupna vrednost tra`znje:

8.000

2.000

500

500

3.000

10.000 2.000 12.000

2.500 500 3.000

2.500 500 3.000

15.000 3.000 18.000

Iz forme ove tabele jasno se vidi da se ovde radi o modelu pro{irene reprodukcije. U redovima se iskazuje ponuda po vrstama roba koje }e se pojaviti na tr`i{tu, pa se mogu izvesti slede}i zaklju~ci: Prvi, ukupna vrednost ponude u celoj nacionalnoj ekonomiji iznosi 18.000 nov~anih jedinica. Ova vrednost se sastoji iz tri segmenta proizvodnje i to: - Proizvodnja sredstava za reprodukcionu potro{nju; - Proizvodnja sredstava za li~nu, odosno finalnu potro{nju i - Proizvodnja sredstava za razvoj i neto investicije. Tako|e se mo`e zaklju~iti da je cena ko{tanja znatno ni`a od cene po kojoj se roba pojavljuje na tr`i{tu {to zna~i da ona sadr`i i normalnu akumulaciju, o kojoj je ve} bilo re~i u ovoj knjizi. Isti ovaj fenomen posmatran sa pozicije tra`nje ima zna~enje da je kvantum tra`nje jednak kvantumu ponude, ali na nivou prodajnih cena koje sadr`e i akumulaciju, odnosno deo koji je namenjen za razvoj, ili u ovoj {emi za formiranje "segmenta 3" dru{tvene reprodukcije. Iz tih razloga ravnote`na cena grafi~ki predstavljena ima slede}i oblik. Grafikon broj 16. - Ravnote``na cena i akumulacija

313

Iz ovog tabelarnog prikaza i grafi~ke ilustracije se zalju~uje da ravnote`na cena iz prethodnih grafikona ne sadr`i akumulaciju te da ta cena cena odgovara isklju~ivo modelu proste reprodukcije. U ovom slu~aju se otvara jedno vrlo slo`eno teorijsko pitanje po kome treba razjasniti da li je akumulacija teret ponude ili tra`nje, odnosno da li se ona formira u samoj proizvodnji ili pak zbog ~injenice da su kupci spremni da plate robu vi{e nego {to ona vredi, pa da na taj na~in otvore prostor za razvoj. Na{e tuma~enje ovog pitanja svodi se na to da je donja linija tra`nje na prethodnoj grafi~koj ilustraciji suvi{na, te da se robe prodaju po prirodnim cenama koje neminovno sadr`e i deo zarade. Razlika koja nastaje kao akumulacija poti~e iz apstinencije proizvo|a~a od potro{nje ukupnog nacionalnog dohotka i da se upravo u tom prostoru nalazi smisao razvoja. Odgovor je, dakle, da je {tednja osnov razvoja.

7.3. UTILITARISTI^KO TUMA^ENJE VREDNOSTI

Nastanak utilitarizma se razli~ito tuma~i u ekonomskoj teoriji i filozofiji ekonomije, pa se njegov nastanak vezuje za ime Jeremije Bentama. Na{e je uverenje da je temelje utilitarizma postavio ve} vi{e puta citirani
314

starogr~ki filozof Epikur upravo u delu u kojem je obrazloio karakter ljudskih potreba. On je slojevito i ubedljivo predstavio karakter ljudskih potreba kao podlogu potro{a~kog pona{anja i kao pokreta~a svih ekonomskih aktivnosti. Upravo tu se nalaze temelji utilitarizma i sklonosti ljudi da se u zadovoljenju svojih potreba pona{aju egoisti~no ba{ po na~elima utilitaratizma. Su{tina je, dakle, da se smisao ekonomske delatnosti svakog ~oveka svodi na to da se rukovodi na~elima individualne koristi koju ima ili moe da ostvari u tome i da prihvati ivotni stil koji mu garantuje da kroz ivot pro|e sa minimumom odricanja, napora muke i sa maksimumom zadovoljstva. Ovakva teorija, podrana od J. Bentama, D. Humea i H. Grciusa i drugih u 18. veku, dobila, je veliki publicitet. Autori skloni humanisti~kom pogledu na svet su ovu tezu tretirali u sociolo{kom zna~enju, pa su o njoj raspravljali sa nivoa op{te, a ne individualne koristi. Oni u prvi plan izbacuju ne ~oveka kao individuu ve} ~oveka kao ~lana dru{tvene zajednice. Utilitarizam u svojoj ekonomskoj su{tini nije nastao sam za sebe.On je u mnogim elementima bio pome{an sa merkanitlizmom i fiziokratskom teorijom, pa ~ak i sa Smitovom teorijom vrednosti, ali se kona~no sveo na sistem vrednovanja koji se obja{njava psiholo{kim, dakle subjektivnim ocenama onih li~nosti koje u potro{nji dobara vide njihovu vrednost. Su{tina je u tome da se sa najmanje muke ostvari najve}e zadovoljstvo ili korist, bilo za pojedinca ili dru{tvo u celini. To je misao vodilja u ekonomiji i ona je oduvek ~inila jedno od osnovnih ili prvo na~elo ekonomije kao nauke i kao filozofije. Prema tome temelji ove misli koja se pripisuje Quesnay-u, koju je mnogo kasnije maksimalno eksploatisao A. Mashall nisu predmet rasprave jer se o njoj kao principu ne mogu davati negativni sudovi. Ona je pro{la kroz filtere visokoumnih istraiva~a, po~ev od J. Milla i J. Stuart Mill-a, Beccarie, Verri-a, a po nekim ~ak i Rikarda koji je bio blizak ovoj ideji, ali nije bio njen opredeljeni zastupnik. Ova teorija je kona~no prerasla u teoriju marginalne korisnosti koja je opet bila podloga za {irenje rasprave o tome da li su ovo ekonomska ili filozofska pitanja, pa su ekonomisti bili skloni da tvrde da filozofi ne treba da ih u~e njihovom zanatu. Korisnost u op{tem smislu ili marginalna korinost su elementi istog pojma i istog fenomena. Ekonomska su{tina je da ova teorija nikada ni na jednom mestu nije ponudila odgovor na pitanje: kolika je vrednost neke robe? Ona je odgovorila na pitanje koje ima druga~iji smisao i sadraj, a ono glasi: Koliko smo spremni da platimo neku robu ili u filozofskom smislu kakva je korisnost od robe koju treba da kupimo?
315

Kada se do|e na ovaj teren prirodno je da se odgovor na pitanje: kolika je korisnost od date robe? uvek svodi na apsolutnu relativizaciju toga pojma iz razloga, koji je ve} istaknut, po{to }e isti subjekt istu robu vrednovati na razli~ite na~ine u zavisnosti od stanja u kome se nalazi i intenziteta potrebe koju sa njom zadovoljava. Prema tome, ova teorija je prirodno morala da se prevede na "Slona umesto ta~ke", kako to D. Robinzon nagla{ava, iz razloga {to se na isto pitanje nudi mno{tvo odgovora. Na pitanje: koliko se vrednuje odre|ena roba u zavisnosti od koristi koju neko od nje ima ili moe imati, odgovori se dobijaju putem slede}e grafi~ke ilustracije.

Grafikon br. 17

Na ordinati ove grafike ilustracije je prikazan kriterijum vrednovanja date robe, a na apscisi intenzitet potrebe koju ona zadovoljava. [to je potreba vi{e izraena to je kriterijum vrednovanja date robe ve}i, a on opada u funkciji slabljenja intenziteta potrebe. Logika je, dakle, da }e gladan ~ovek druga~ije vrednovati hranu u odnosu na sitog i da }e njegov subjektivni stav prema toj robi biti druga~iji upravo u zavisnosti od toga koliko je gladan.

316

Siroma{an ~ovek }e druga~ije vrednovati odre|ene robe od bogatog, a neke robe ~ak ne}e se uop{te vrednovati od ljudi koji imaju potrebu za njima. Ako biste ponudili besplatnu kartu za operu kakvom ~obaninu on bi je odbio sa ignorisanjem ili ako bi se kakvom bogatom ~oveku ponudilo ne{to {to siromahu ~ini veliko blago on na to ne}e reagovati. Su{tina nije u tome kakve }e parametre imati kriva linija iz prethodnog grafikona ve} u tome da ona ima odre|eni oblik. Razume se da se ovde radi o tome da ~oveku treba nuditi one robe koje ~ine predmet njegove potro{nje, pa bi neka jela naprimer izazvala mu~ninu ljudima koji ne pripadaju datoj kulturi. U takvoj situaciji kada na krivoj liniji postoji bezbroj ta~aka dobija se odgovor da se data roba vrednuje na beskrajno mnogo na~ina od istog lica u zavisnosti od stanja u kome se ono nalazi i iz koga je ono izgradio svoj vrednosni stav i kriterijum vrednovanja. Ako se tome doda da svaki ~ovek ima neku svoju skalu preferencija i vrednovanja, dobija se jedna mrea koja se moe predstaviti samo sloenim matemati~kim simualcijama. Sve vrednosti se negde uprose~avaju i dobija se neki teorijski mogu} op{ti stav o vrednosti po kojoj se svaka roba moe realizovati. U poimanju ovog fenomena valja imati na umu da se ba{ svaka roba koja se pojavljuje na tri{tu vrednuje od svakog potro{a~a, pa se ova ekonomska pojava posmatra kao veoma sloena matemati~ka simulacija. Na kraju se sve svodi na to da se iz tako diferenciranih kriterijuma vrednovanja formira kona~an stav o spremnosti potro{a~a da je vrednuju na odre|eni na~in. Kada su formiranju kriterijumi korisnosti kao podloga za vrednovanje date robe tada se prelazi na formiranje njene tri{ne vrednosti u zavisnosti od platene sposobnosti ljudi koji ih kupuju. Tada se kona~no na tri{tu susre}u dve ekonomske sile od kojih je jedna sintetizovana kroz pojam koji se zove ponuda, a druga kroz tranju. (I jedna i druga su linije, a cena po kojoj }e se roba prodati je ta~ka). Mora dakle do}i do sudara tih dveju sila i do njihovog presecanja u nekoj ravnotenoj ceni. Kona~no smo dobili odgovor na pitanje koje nismo precizno postavili. Odgovorili smo na pitanje: po{to }e se prodati data roba na datom tri{tu u datom vremenu. Bolje re~eno, odgovorili smo na pitanje: kolika je cena robe koju smo razmenili ili je treba razmeniti? Marginalisti~ka teorija vrednovanja oslonjena na teoriju korisnosti je dala svoj odgovor, ali se pri tom mora imati u vidu da ovo nije samo subjektivna teorija vrednosti, kako je mnogi ekonomisti nazivaju. Ovde nije u pitanju samo na{ subjektivni stav prema vrednosti date robe i sklonost da je vrednujemo ve} i na{a ekonomska pozicija.

317

Meni se moe dopadati najnoviji model Mercedesa i prema njemu mogu imati najbolje subjektivne stavove, mogu ga visoko vrednovati, ali moje vrednovanje nema ba{ nikakvog zna~aja za njegovu tr`i{nu vrednost. Prema tome, ne radi se ovde samo o subjektivnoj vrednosti, ve} i o vrednosti koja je bazirana na ekonomskoj sposobnosti onog ko vr{i subjektivno vrednovanje. Teorijski bi se mnoglo otvoriti pitanje: koji od ova dva faktora ima odlu~uju}i uticaj u vrednovanju dobara po kriterijumima subjektivne korisnosti. Onaj ko nema plateno sposobnu tranju uzlaud ima subjektivni stav o vrednosti date robe, a onaj ko ima kupovnu mo} uzalud ima novac koji nije spreman da uloi u dobro koje treba da vrednuje. On }e ga vrednovati, ali ga ne}e kupiti. Prema tome linija tranje bazirana na subjektivnoj teoriji vrednovanja je uvek zasnovana na ekonomskoj mo}i onog ko vrednuje, ali uz jo{ jedan uslov da je ba{ on pravi kupac. Kada se formira linija tranje uvek se ima u vidu da je ona geometrijski reprezent jednog ekonomskog fenomena i da je u kvalitativom smislu zasnovana na ekonomskoj mo}i, a da za podlogu ima subjektivni stav prema vrednosti date robe. Teorija marginalne korisnosti za kvalitativnu osnovu ima subjektivne kriterijume korisnosti, a za kvantitativnu, masu kupovne mo}i, koju ta subjektivna sila treba da pokrene. Tek u sintezi ta dva stava nalazi se kona~no re{enje ekonomskog vrednovanja svih roba.

7.4. LOGIKA POTRO[A^A

Poto{a~i se pona{aju po staroj, ve} citiranoj Epikurovoj mudrosti, sa motivom da zadovolje svoje potrebe po slede}em rangu: Prirodne i potrebne Prirodne i nepotrebne Neprirodne i nepotrebne.

U ponavljanju ovih stavova valja jo{ jednom ista}i da on: U prvu grupu ubraja one potrebe koje uslovljavaju opstanak ~oveka kao pojedinca i kao vrste. Tu spadaju hrana, pi}e, obla~enje i stanovanje. U ovom slu~aju, pojam jela i pi}a treba tuma~iti u nivou opstanka, dakle, minimuma da se preivi.

318

U drugu grupu spadaju prirodne potrebe, ali u nastojanju da se zadovolje neke potrebe vi{eg ranga. Piti vodu je prirodna potreba koja spada u prvu grupu, a piti viski je, tako|e, prirodna potreba, ali ona nije neophodna. Ova potreba predstavlja zadovoljenje neke od potreba koje rezultiraju iz elje za samoaktuelizacijom, a ne i za opstankom. U tre}u grupu ve} spadaju potrebe iz fantazije. Tako, naprimer, ~ovek ima potrebu da nosi sat, ali ne i neki ekstremeno skup zlatni sat ili pak skupocene nakite, pa i odela koja zadovoljavaju njegovu pomodarasko snobovsku afirmaciju. Ljudi odlaze i po nekoliko hiljada kilometara da bi prisustvovali kakvom sportskom doga|aju i tamo razbijali stadione kao dokaz svoje ludosti i svog besa. Ta potreba postoji u ~oveku, ali je ona nepotrebna i neprirodna. U zadovoljavanju svojih potreba ~ak se uvek pona{a tako {to prvo zadovoljava one potrebe koje su prirodne i potrebne. Gladan ~ovek }e uvek preferirati hranu, a edan pi}e, pa mu neke druge snobovske potrebe ne}e pasti na pamet. Onog momenta kada se zadovolje ove potrebe prelazi se na drugu grupu da bi na odre|enom nivou zasi}enosti ili zadovoljavanja, ~ovek po~eo da zadovoljava potrebe koje ne izviru iz nude ve} iz fantazija, pa i ludosti. Razume se, da i u ovom slu~aju postoje psiholo{ki paradoksi, pa su ljudi ponekad skloni da daju svoje par~e hleba za cigaretu ili drogu, ali to vi{e nije pitanje koje se obja{njava zdravim ljudskim razumom. To je ve} patologija koja je iza{la iz ljudske kontrole. Snobovske potrebe dolaze do izraaja onda kada je prestala nuda i kada ~ovek po~inje da se razme}e besom. Logika zadovoljenja potreba je obja{njena u jednoj staroj srpskoj anegdoti koja priblino ima ovakav sadraj: Do|e nepozvani gost kod Srbina na slavu i zamoli da ugreje promrzle noge. Kada ga je ovaj ugostio, on zatrai da {togod prezalogaji. Kada je ve} zadovoljio ovu svoju potrebu on zatrai i ~a{u vina. Pa kada je i tu potrebu zadovoljio sa punim stomakom i zagrejanim nogama, videv{i doma}inovu }erku on po~e da se interesuje kakve su mu {anse kod doti~ne dame. Ko zna gde bi se ova pri~a zavr{ila da na ovom mestu nije prekinuta. To je bilo o~ekivano pona{anje, a svako drugo bi bilo besmisleno. ^ovek koji zara|uje mese~no 100 dolara i jedva sastavlja kraj s krajem i ne pomi{lja da stvari par~e mesa sebi i svojoj deci u tanjir, pa }e se zadovoljiti na elementarnom prehranjivanjem, tek toliko da se odri u ivotu. Onog momenta kada njegova zarada poraste na dvesta dolara on
319

}e po~eti da kupuje i po koje par~e mesa, a ako se ona pove}a na 500 dolara u tanjirima }e se na}i i jo{ ne{to. Tada }e zakrpe na starim odelima biti re|e, a deca }e imati priliku da dobiju ~ak i po koju igra~ku. Kada se zarada podigne na 1.000 dolara tada se ve} moe ra~unati sa relativno pristojnim ivotom i sa {ansama da se u slu~aju {tednje ode na godi{nji odmor. Kada zarada do|e na nivo od 2.000 dolara tada se ve} zna~ajan deo tro{i na razne luksuze, po~ev od odela, hrane i pi}a, izlazaka i sli~no. Tu se ve} ulazi u zonu kupovine automobila, dodu{e polovnih ili jefinijih, i drugih zadovoljstava. Ljudi koji zara|uju stotine hiljada dolara ve} gube svaku potro{a~ku logiku i pona{aju se poput pijanih grofova, neshvatlijvo za siroma{nog ~oveka. Oni ve} razmi{ljaju o jahtama, avionima i sli~nim luksuzima koji pokazuju da su oni ve} u{li u fazu dekadencije te da nema smisla baviti se njima u ovakvoj knjizi. Redosled potro{nje dobara se razvija po logici: - Ve}a zarada, ve}a potro{nja superionih dobara; - Manja zarada, ve}a kupovina inferiornih dobara. Tako, na primer, koli~ina hleba kao inferiornog dobra u ekonomiji se smanjuje ukoliko je zarada, odnosno kupovna snaga ve}a, a zato se pove}ava potro{nja skupljih i kvalitetnijih namirnica. To je, ukratko, logika potro{a~a koji se pona{a kao normalan i psiholo{ki organizovan ~ovek. Kod nezrelih li~nosti, onih koji se snobovski ili neuravnoteeno pona{aju, vai suprotna logika koja se susre}e pod nazivom "snob motiv". Po toj logici se tranja pove}ava ako je cena ve}a, pa se ne postavlja pitanje: {ta se kupuje, ve} po kojoj ceni. Jeftine robe nisu predmet kupovine, pa se razni oblici "firmiranih roba" kako ih danas nazivaju na{e {izike, javljaju kao na~in da se zadovolje potrebe snobova. To je, dakle, linija razgrani~enja izme|u onih koji umeju da misle i onih koji izlaze iz {ema uravnoteenih ljudi. Ovakva podela moe da bude neprihvatljiva upravo stoga {to ljudi ~esto robuju predrasudama i obi~ajima, a ne stvarnim potrebama. Tako, naprimer, srpski seljak }e biti spreman da ivi oskudno i trpeljivo, da bi se pokazalo kao doma}in kada treba da slavi krsnu slavu ili da sina {alje u armiju. Ovakvo pona{anje po logici potro{a~a ne moe se okarakterisati kao uravnoteeno, ali kada se ono podvede pod neke vi{e moralne principe, moe se shvatiti i obrazloiti.

320

Struktura potro{nje se formira u zavisnosti od strukture primanja potro{a~a i na~ina na koji oni namenski raspodeljuju svoje zarade. Ona neposredno uslovljava strukturu proizvodnje, ali postoji i povratna sprega utoliko {to }e ~esto dogoditi da se strukturom proizvodnje i cenovnim paritetima uti~e na strukturu potro{nje. Potro{nja deteremini{e proizvodnju kako po obimu, tako i po strukturi, ali na visokom stepenu razvijenosti proizvodnje ona opredeljuje strukturu potro{nje raznim uticajima na ljudsku svest, marketin{kom obradom potro{a~a i njihovim pridobijanjem za kupovinu odre|enih dobara. Ovaj deo primenjene psihologije je danas vrlo razvijen te uticaj reklame i drugih sredstva opredeljuje na{u svest, tako da se danas moe tvrditi da je uticaj proizvodnje na stukturu potro{nje ve} postao dominantan. Problem je samo u tome {to je on postao vrlo skup. Nezavisno od toga, postoje odre|ena pravila pona{anja potro{a~a. Kada ekonomija upada u depresiju i krizu prvo dolazi do redukcije obima proizvodnje onih delatnosti u kojima se proizvode dobra koja zadovoljavaju potrebe vi{eg ranga, odnosno ona koja se formiraju u ljudskoj ma{ti i fantaziji. Najmanja redukcija je kod dobara koja slue za ishranu i elementarno preivljavanje. Kada do|e do ekspanzije i naglog privrednog rasta daleko bre se razvijaju oni sektori koji slue za zadovoljenje potreba tog vi{eg nivoa. Prema tome, moe se zaklju~iti da su oni sektori proizvodnje koji zadovoljavaju osnovne potrebe manje elasti~ni od onih koji zadovoljavaju potrebe najvi{eg ranga. Bilo bi pogre{no izvesti zaklju~ak da je ovaj teorijski stav apsolutno ta~an. On je samo priblino ta~an i logi~ki konstruisan. Ispostavilo se, me|utim, da u realnosti stvari stoje druga~ije. Osiroma{enje je ~esto pra}eno ja~om socijalnom diferencijacijom, pa se proizvodna struktura direncira na taj na~in {to se na jednoj strani formira sloj bogatih, a na drugoj sirotinja. U tim ulovima dolazi do pove}anja proizvodnje luksuznih dobara i onih koje slue za elementarne potrebe, a uni{tvaju se oni sektori, koji bi prema Epikurejskoj logici podmirivali prirodne potrebe koje nisu nune. Re~ je, dakle, o potrebama koje se formiraju u ivotu srednjeg stalea koji u ovakvim prilikama nestaje ili se "otanjuje". Ovaj fenomen ima i psiholo{ku dimenziju koja se sastoji u pona{anju potro{a~a u specifi~nim situacijama. U jednom banatskom selu, koje je imalo ne{to preko 2.500 stanovnika, za vreme drugog svetskog rata aktivno je radilo 11 kafana. Takav broj vi{e nikad nije dostignut, a verovatno ne}e se to dogoditi u izglednoj budu}nosti. Kriza je izbacila na povr{inu bezna|e, a ono je produkovalo ivot od danas do sutra. Za{to u tim uslovima ljudi ne bi lumpovali ako time zado321

voljaju jednu svoju potrebu ili strast, odnosno ako se li{avaju briga koje im takav ivot name}e. Kafanski ivot svakako ne pripada zadovoljenju elementarnih potreba onih koje su prirodne i nune, ali ako nastanu okolnosti da se stvari odvijaju u stanju bezna|a zadovoljenje ba{ ovih potreba postaje primarno. Ko zna da li }emo sutra iveti. Svaki potro{a~ kao individua, se pona{a po na~elu maksimalnog egoizma, odnosno racionalizma, nastoje}i da kupi {to jefinije ono {to je predmet njegove kupovine. U tome ne postoji kup~eva principijelnost sve dok postoje na raspolaganju druge robe istih svojstava po nioj ceni. Kupovina se odvija kao pravni odnos izme|u kupca i prodavca, a u ekonomskom kao odnos kupca prema robi koju nabavlja. Formalno posmatraju}i najve}i deo kupovina na ovom svetu se odvija izvan personalnih veza kao nabavka robe sa kakve tezge ili po kakvoj narudbi. Gubljenjem personalne veze izme|u kupca i prodavca gubi se i pravna dimenzija ovog posla, pa se on javlja kao odnos koji nema personalni karakter. Kupac u robnoj ku}i sa korpom u rukama vr{i izbor u mno{tvu roba koje se "otimaju" o njegovu platenu mo}. On se opredeljuje izme|u roba, a preko njih i proizvo|a~a koji su ~esto bezimeni, pa samim tim on nema ni prilike da sazna kakve oni ekonomske efekte ostvaruju na njima. U svemu tome potro{a~ se pona{a po inerciji, pa kao takav robuje paritetnim odnosima izme|u cena pojedinih proizvoda i na njima gradi svoje potro{a~ke preferencije. Ako se pove}a cena jednog artikla u odnosu na druge, posebno ako cene drugih roba ostanu nepromenjene, on }e automatski reagovati negativno, upravo stoga {to to remeti njegov stav o paritetima koje on ve} ima u svojoj svesti. Iz tih razloga on }e te{ko prihvatiti promene cena, pa se proces ru{enja postoje}ih cenovnih pariteta u realnim tri{nim uslovima, posebno u kratkom roku, manifestuje na taj na~in {to }e do}i do redukcije potro{nje, koja opet vr{i pritisak na uspostavljanje ranijih pariteta. Iz tih razloga ovaj proces se sprovodi krajnje obazrivo, po pravilu lansiranja prividno novog modela, oblika ili ~ak samo pakovanja istog proizvoda.

7.5. TRA@NJA ZA DOBRIMA REPRODUKTIVNE POTRO[NJE

Za razliku od li~ne potro{nje na koju se odnose ve} citirani Epikurovi stavovi reproduktivna potro{nja ima druga pravila i formira se na bazi druga~ije logike. Ona se javlja kao funkcija finalne potro{nje koja je u krajanjoj liniji opet li~na potro{nja. Ni{ta se na ovom svetu ne stvara i ne
322

proizvodi {to na kraju krajeva ne}e biti predmet li~ne potro{nje i {to nije namenjeno upravo njoj, odnosno ~oveku kao potro{a~u. Ako neko proizvodi ma{ine koje slue u rudnicima on samo stvara uslove da se sa njima proizvode druga sredstva koja }e opet sluiti da bi se proizvodilo ne{to tre}e, a da bi se na kraju stvorilo ne{to {to slui za ~ovekovu neposrednu potro{nju. Ako neka fabrika prozvodi alate za proizvodnju ma{ina koje se koriste u proizvodnji vozova, one }e preko voza na kraju posluiti neposrednoj ~ovekovoj potrebi za prevozom. Ako neko proizvodi kou da bi se od nje dobila obu}a ona slui ~oveku. Ako neko slika, on opet to radi radi ~oveka i zadovoljenja njegove estetske ili njima sli~ne potrebe. Ako neko sadi drvo da bi od njega dobio celulozu, a od nje papir, on to ~ini da bi se na kraju od toga napravila knjiga, koja opet slui ~ovekovoj potro{nji. U tom smislu reproduktivna potro{nja, nije ni{ta drugo, do finalna potro{nja u nekom me|ufaznom stanju. Ona je u stvari polufinalna ili moda ~etvrt finalna ako bi se koristila sportska terminologija. Pona{anje potro{a~a u reprodukcionoj i li~noj potro{nji se bitno razlikuje. U prvom slu~aju potro{a~ }e se pona{ati hedonisti~ki racionalno vode}i ra~una da u prvi plan izbaci zadovoljenje svojih potreba na najbolji na~in, makar u tom momentu razmi{ljao kao snob. U drugom slu~aju potro{a~ se javlja u ulozi proizvo|a~a koji se pozicionira kao proizvo|a~. On treba da ostvari protit, pa se pona{a kao racionalno organizovan kupac koji nastoji da kupi ekonomska dobra {to je mogu}e povoljnije i da ostvari profit, upravo time {to }e tako kupljeno dobro ugraditi u vrednost svog kona~nog u~inka. On se nalazi izme|u segmenta potro{nje koji odre|uje agregatna tranja svih proizvo|a~a i proizvodnje onih dobara koja treba da koristi u sopstvenoj proizvodnji. Ono {to je za njega od zna~aja to je pitanje: {ta treba da se proizvodi? To je ina~e jedno od centralnih pitanja savremene ekonomije, ma da se moe sa pravom tvditi da je to ve~ni ekonomski problem. Za reprodukcionu potro{nju oduvek je bilo zna~ajno da se shvati pregrupisavanje u oblasti tranje, kako bi se na najbolji na~in prilagodilo osobinama i asortimanu proizvodnje. Njegov smisao se sastoji u re{avanju jedne od zna~ajnih enigmi. Stvori}u ono {to ti trai{ ili }u na}i na~in da ti prodam ono {to sam ve} stvorio. Kupac robe na tri{tu reprodukcione potro{nje zna i uvek ima u vidu to da }e se nakon kupovine javiti u ulozi prodavca te da svaka kupovina ro323

ba koja za njega ima karakter repromaterijala, iznad neke regularne cene, podrazumeva da }e on tu cenu zajedno sa radom ugraditi u svoj proizvod. Prema tome, on }e svoju proizvodnju poskupiti ako ne ostvari racionalnu kupovinu, pa }e biti onemogu}en da uspe{no realizuje svoj posao. Reproduktivna potro{nja se grana na dva dela od kojih se jedan odvija u okvirima postoje}eg obima kao prosta reprodukcija, a drugi u okvirima razvoja ili pro{irenja, pa su obe kvantitativno limitirane. Prvi deo je limitiranan veli~inom prenete vrednosti koja se ugra|uje u proizvode koji se ostvaruju u modelima reprodukcije o kojima je ve} bilo re~i. Drugi je limitiran kvantumom vrednosti produkcije odeljka tri, odnosno, visinom vi{ka vrednosti koji se ostvaruje u datoj ekonomskoj zajednici i koji se u obliku profita, odnosno {tednje, plasira u razvoj ekonomije. Tranja za proizvodima koji se nadalje uklju~uju u reprodukcionu potro{nju je limitirana obimom proizvodnje sredstava koja se tro{e u njihovom stvaranju i to kao: sredstava za proizvodnju i sredstava za potro{nju Iz toga se izvla~i zaklju~ak da }e ona biti ve}a ako se pove}ava obim proizvodnje u bilo kom od ova dva odeljka, ali i u odeljku razvoja, odnosno tre}em odeljku. Proizvodnja se u njima ne moe realizovati ako nema dovoljnjo sredstava za njeno odvijanje. U tom smislu tranja za ovim proizvodima se uvek pojavljuje u obliku materijalnih zahteva (sredstava za rad i predmeti rada), pa ona nije ni{ta drugo do preneta vrednost u procesu reprodukcije. Iz tih razloga pove}anje tranje za proizvodima koji slue za dalju proizvodnju uslovljava pove}anje obima ponude, pa se tranja za ovim proizvodima javlja kao inicijalni impuls za razvoj reprodukcije uop{te. Ako ne bi bilo ovih sredstava, {to }e re}i, ako ne bi bilo dovoljne ponude za njeno zadovoljenje to bi imalo za posledicu umanjenje reprodukcije u celini. Ponuda za elementima reprodukcije koji slue za dalju proizvodnju se u odnosu na nju javlja kao materijalizovani minuli rad, odnosno kao podloga na koju se kalemi nova proizvodnja. Ako se ponuda pove}a, a ne prati je tranja to zna~i da }e do}i do prekida proizvodnje u niim fazama i do gomilanja zaliha, pa je kod reprodukcionih u~inaka koji slue daljoj proizvodnji najvanije da postoji puna sinhronizacija izme|u obima produkcije niih i vi{ih faza. Tranja u ovom odeljku je bitno druga~ija od tranje za proizvodima finalne potro{nje iz razloga {to ovde ne vae Envelovi zakoni, po{to je struktura tranje uslovljena strukturom proizvodnje u vi{im fazama. Ako neko proizvodi automobile on ne moe re}i da mu ne trebaju automobilske gume. On moe samo odlu~ivati o tome koje i ~ije }e gume ugraditi u
324

svoje automobile, ali ne i o tome da li }e ih ugraditi. Asortiman njegove proizvodnje po prirodi stvari uslovljava njegovu tranju, a obim produkcije obim tranje prema datoj strukturi. Iz tih razloga pove}anje obima produkcije u jednom segmentu neminovno podrazumeva da se u priblino jednakoj proporciji moraju razvijati i drugi. Tako naprimer, ako fabrika automobila pove}a obim prozivodnje za 15% to zna~i da }e se pove}ati i obim proizvodnje automobilskih guma koji se u njih ugra|uju idealno za 15%. Razume se da bi bilo pogre{no da se tvrdi da je ova proporcionalnost idealna. Ako se naprimer eli pove}ati prinos p{enice za 30%, to ni u kom slu~aju ne zna~i da treba pove}ati potro{nju semena ili ve{ta~kih |ubriva za toliko. Negde dakle vae pravila idealnih, a negde variraju}ih proporcija. Su{tina je u tome da nigde ne vai pravilo da pove}anje obima produkcije u jednom segmentu ima za posledicu smanjenje obima u drugom koji je sa njim uzro~no povezan. Kako u svakom pravilu ima i izuzetaka to i u ovom slu~aju vae neki specifi~ni zakoni. Pove}anje proizvodnje nekih artikala ima za posledicu smanjenje proizvodnje, odnosno smanjenje tranje za nekim drugim proizvodima. Pove}anje broja automobila je imalo za posledicu smanjenje broja fijakera, a pove}anje obima proizvodnje automobila jednog modela ima za posledicu smanjenje kod drugog modela. Tra`nja za proizvodima reprodukcione potro{nje uslovljena je nivoom privredne aktivnosti, pa je pribli`no proporcionalna njoj. Ukoliko je reprodukciona aktivnost u ekspanziji tada se i tra`nja za ovim dobrima pove}ava, a ako je ona u opadanju tra`nja za njima se smanjuje. U dubljoj ekonomskoj analizi ovde se javlja jo{ i fenomen rezistencije ponude u slu~aju kada se tra`nja smanjuje, ali on po svojoj prirodi pripada mikroekonomskim disciplinama.

7.6. INTENZITET POTREBA I POTRO[NJE

Intenzitet potreba je ~isto psihi~ko stanje koje u nekim okolnostima za osnovu ima organsko biolo{ke impulse. Ose}aj gladi, naprimer, je psihi~ki fenomen na isti na~in kao i ose}aj hladno}e. Stvar je, me|utim, u tome da taj ose}aj nije produkt ljudske ma{te, iako izvire iz nervnog sistema i psihi~kog stanja. Ako je u metabolizmu do{lo do lu~enja insulina koji nema adekvatno pokri}e u hrani koju treba svariti, dolazi do pada {e}era u krvi a sa njim i do snanog ose}anja gladi, koje rezultira iz ljudskog mozga, ali je
325

pokrenuto naru{enom hormonalnom ravnoteom koja je izazvala reakcije centralnog nervnog sistema. Glad je, dakle, prirodno stanje, koje je samo registrovao na{ nervni sistem. Ona objektivno postoji kao realnost, pa nije samo psihi~ko stanje, ve} psiholo{ki refleks biolo{ke realnosti. Sli~na je situacija sa hladno}om, ili prevelikom egom. Obe su realnost, koja je samo otslikana u na{oj svesti i preneta u nervni sistem, odnosno svedena na spoljnu reakciju, na tu i takvu realnost. [to glad due traje ili je spolja{nja temeperatura nia ili vi{a, to je izraenija potreba da se glad ili e| utoli. Ukoliko glad ili e| predugo traje organizam je ugroen, a u drasti~nijim situacijama ona moe biti uzrok smrti. Sli~na je situacija sa temperaturom koja se bitnije razlikuje od temperature koja je optimalna za organizam. Intenzitet potrebe odre|uje pona{anje potro{a~a, a to zna~i da opredeljuje njegovu spremnost da plati cenu koja odgovara tom intenzitetu.Ukoliko je ose}aj gladi ili e|i ve}i, a ocena da }e se do}i do alternativnog izbora manja, utoliko je ve}a spremnost potro{a~a, odnosno kupaca, da plate ve}u cenu i na taj na~in u~ine ve}e odricanje za pribavljanje iste upotrebne vrednosti. Re~ je, o~igledno, o tome da se ista potreba javlja u razli~itim intenzitetima. To je uzrok koji opredeljuje kupovinu i formira spremnost da se neko odrekne neke ve} postoje}e ekononomske vrednosti za njeno zadovoljenje. Upravo na ovoj ~injenici izgra|ena je marginalisti~ka {kola utvr|ivanja subjektivne vrednosti, koja je ovaj ekonomski fenomen dinamizirala, pa je u njega unet dinami~ki element promene spremnosti potro{a~a ili kupca da ostvari kupovinu dobara koja zadovoljavaju neku njegovu potrebu. Dinami~ki karakter ispoljavanja potreba, najbolje se ilustruje kroz marginalisti~ku logiku baziranu na ispitivanju pona{anja potro{a~a na razlii~itim stepenima zadovoljenosti njegovih potreba. Logika stvari se krije u ~injenici da se svako dobro najvi{e vrednuje u uslovima kada je potreba za njima najizraenija te da se potreba za njim smanjuje ukoliko je ona vi{e zadovoljena. Prva kap vode je obi~no najvrednija u o~ima ednog ~oveka, a svaka naredna je manje vredna, da bi nakon utoljene e|i svaka naredna bila skoro nevredna ili vrlo nisko vrednovana. Dobra koja se javljaju u totalnom izobilju kao {to je vazduh su nevredna, upravo zbog toga {to je intenzitet potreba za njima nizak zbog apsolutne dostupnosti u beskona~nim koli~inama. Pri tom nije od zna~aja da li se tim dobrima zadovoljava ne~ija potreba, ve} da li je ona zadovoljena. Zadovoljena potreba je izgubila svoj intenzitet, a sa njom je nestao ili prestao nagon za njom. Upravo zbog toga linija tranje ima karakter hiperbole i progresivno raste, kako to pokazuje naredna grafi~ka ilustracija:
326

Grafikon br. 18

Grafikon br. 11

Generalno posmatrano, kupac je sklon da stvari vrednuje upravo tako da ih u stanju totalne nesta{ice vrednuje beskona~no visoko, a u stanju totalnog izobilja da ih uop{te ne vrednuje. Mnogi ljudi na ovom svetu nisu sposobni da shvate ovu tajnu, pa se pona{aju poput ~uvene basne o psu i ku}ici. U vreme kada je hladno zgureni pas razmi{lja o tome kako }e napraviti sebi malu ku}icu da bi u njoj preiveo u toku zime. Kada do|u vru}ine on se oprui koliko je dug, pa sebi kae: ko }e mi ovoliku ku}u napraviti? U tome se, dakle, kriju kriterijumi za vrednovanje dobara u zavisnosti od stepena zasi}enosti, odnodno ispunjenosti potreba. Ako se ova funkcija posmatra kao neprekidna linija onda se potro{a~ kao kupac moe na}i u bilo kojoj ta~ci ove linije. U svakoj njenoj ta~ci on se pona{a po pravilima utvr|ivanja elasti~nosti tranje koja se ispituje na dva na~ina: - Prvo kao diskretna elasti~nost. - Drugo kao kontinuiran proces . Po prvoj se pozicija potro{a~a ispituje u datoj ta~ci zasi}enosti njegovih potreba po obrascu:
327

Dx X

Dx = Dopunska jedinica potro{nje x = Postoje}i obim potro{nje Po drugoj, ona se svodi na ispitivanje kontinuirane elasti~nosti tranje u funkciji stepena zasi}enosti, odnosno pove}anja obima kupovine. Ona se utvr|uje kao prvi izvod funkcije tranje. Su{tina je u tome da se ispita pona{anje potro{a~a na datom stepenu zasi}enosti njihovih potreba, a ono se uvek svodi na cenu koju je spreman da plati. Pona{anje potro{a~a se pojavljuje kao tre}i element ove jedna~ine koji se svodi na cenu ili na odricanje koje je neko, kao kupac, spreman da podnese da bi pribavio datu upotrebnu vrednost. Cena je, dakle, merilo pona{anja potro{a~a, kao njegova reakcija na stepen svoje zasi}enosti. U isti mah merilo njegovog pona{anja na promene cene je koli~ina dobara koju }e on da prihvati pod tim uslovima. Stoga se ova funkcija javlja u dva inverzna oblika: C = F(Q) Q = F(C)

Cena je, dakle, rezultanta ili funkcija od koli~ine Q, a koli~ina je rezultanta od cene C. Pona{anje potro{a~a se kona~no svodi na to da se utvrdi kako on reaguje na promene obima svoje zasi}enosti, ali i na promene koli~ina u funkciji cene ili cene u funkciji ponu|enih koli~ina koje se u velikoj meri koincidiraju sa stepenom njegove zasi}enosti (saturacije).

7.7. PONI[TAVANJE I VASKRSNU]E PONUDE I TRA@NJE

Efektivna ponuda i tra`nja se poni{tavaju na tr`i{tu u aktu razmene, odnosno kupovine ili prodaje. Ponuda se gasi prodajom u smislu da je roba koja je bila predmet ponude na{la svog kupca i u ekonomskom smislu
328

izvr{ila je svoju funkciju. U aktu prodaje svaka roba do`ivljava svoj smrtni skok i vi{e u tom obliku ne postoji, bar ne kod onog subjekta koji ju je izneo na tr`i{te. Prodaja je zadnja faza njenog postojanja kod subjeta koji je iznosi na tr`i{te. Momentom kada je on prodao svoju robu zavr{en je zadnji ~in koji se odnosi na nju. U rukama proizvo|a~a, odnosno trgovca, kona~no se nalazi novac, a sa njim on ulazi u nove ekonomske procese. U istom procesu i tra`nja do`ivljava svoj salto mortale (smrtni skok) po{to je nosilac tra`nje, bilo da je on proizvo|a~ koji je nabavio repromaterijal ili finalni potro{a~, nabavio robu koja mu je bila potrebna. Momentom kada je on izvr{io pla}anje ili preuzeo obavezu da plati robu koju je kupio, on je poni{tio svoju plate`no sposobnu tra`nju, pa vi{e nije sposoban da se sa njom pojavljuje na tr`i{tu. Ona, dakle, vi{e ne postoji kao ekonomska snaga u njegovim rukama. Ma koliko da ova ilustracija ima prizvuk logi~nog svr{etka jedne pri~e ona zapravo ponovo po~inje u ovoj ta~ci. Prodavac je dobio novac od svog kupca, {to bi zna~ilo da je on sada prezeo onu ekonomsku snagu koja je bila u rukama njegovog kupca, pa on sa njom nastupa kao kupac. Uloge su promenjene, tra`nja je vaskrsnula, ali sada na drugom tr`i{tu, kod drugih roba i kod drugog subjekata. Onaj ko je prodao pivo javi}e se na tr`i{tu da kupuje je~am ili kakvu ma{inu ili pak da zida novo skladi{te. Kvantitativno tra`nja i dalje postoji i ponovo deluje na tr`i{tu. Ona }e se tako beskrajno mnogo puta pojavljivati u raznim oblicima i u rukama mnogih kupaca, pa predstavlja svojevrsno vaskrsnu}e. Ona je, dakle, neuni{tiva poput materije i energije. Tra`nja se uvek ponovo ra|a iz realizovane ponude. Kupac je u procesu kupovine poni{tio svoju plate`no sposobnu tra`nju i dobio robu koja u njegovim rukama ima druga~iji ekonomski karakter. Ako je kupac trgovac ta roba u njegovim rukama predstavlja ekonomsku snagu koja sada ~ini njegovu ponudu, te se u ovom slu~aju radi o obi~noj transformaciji ekonomske energije. Ako je kupac proizvo|a~, pa je kupovinu obavio kao nabavku sredstava za proizvodnju on }e i ta sredstva transformisati u potencijalnu ponudu, ali roba drugih upotrebnih svojstava koja }e nastati u tom procesu. U ovom slu~aju ekonomska snaga tra`nje je o~uvana. Opet se radi o svojevrsnom vaskrsnu}u ekonomske snage.

329

Ako je kupac potro{a~ koji tu robu tro{i za zadovoljenje li~nih potreba ona je tu kona~no do`ivela svoju pravu ekonomsku smrt. U finalnoj potro{nji i to onoj li~noj, robe kona~no prestaju da postoje, pa se mo`e smatrati da se tu gasi ekonomska snaga tra`nje. Na tome mestu ova reka kona~no uvire i gubi se njen trag. Ako se ima u vidu da se reprodukciona potro{nja utapa u finalnu po tome proizilazi da se celokupni neto dru{tveni proizvod na kraju ipak poni{tavati i da se sa njim gasi ekonomska snaga koju nosi. To jedna od velikih istina ekonomske filozofije. Ako smo na ovaj na~in predstavili kraj postojanja neke robe i ekonomske snage koju ona donosi, valja razjasniti i pitanje njenog nastanka. Ona nastaje u procesima reprodukcije i izra`ava se kvantumom novostvorene vrednosti. Tabelarni prikaz ovog procesa mo`e se predstaviti na slede}i na~in: Tabela broj 22. - Nastanak ekonomske snage - Ponuda
ELEMENT 1. DRU{TVENA PRODUKCIJA 2. UTRO{ENA VREDNOST 3. NOVOSTVORENA VREDNOST VREDNOSTI
PODACI

1.000.000 600.000 400.00

Ekonomska snaga koja je formirana u ovoj nacionalnoj ekonomiji u primeru iznosi 1.000.000 monetarnih jedinica. To je ukupna vrednost ponude koja }e se pojaviti na datom tr`i{tu. Ovako formirana ponuda }e se poni{titi na na~in prikazan u slede}oj tabeli. Da bi se mogla sagledati prava sadr`ina ovog procesa valja raspolagati podacima o namenskoj raspodeli tako ostvarene proizvodnje i posebno novostvorene vrednosti. Za ilustraciju se uzima da }e }e novostvorena vrednost raspodeliti tako {to }e jedna ~etvrtina biti upotrebljena za razvoj, a tri ~etvrtine za li~nu potro{nju. Ovakvo saznanje je zna~ajno zbog toga {to se investiciona potro{nja zapravo pona{a kao i svaka druga reprodukciona potro{nja te se i tom delu radi o transformaciji ekonomske mo}i u novu tra`nju, pa se

330

samo finalna li~na potro{nja javlja kao kona~no poni{tavanje te ekonomske snage. U narednoj tabeli }e se ilustrovati upravo ta situacija. Tabela broj 23. - Transformacija i poni{tavanje ekonomske snage - Tra``nja
ELEMENT
EKONOMSKE SNAGE

TRA`NJA ZA DOBRIMA REPRODUKCIONE POTRO{NJE TRA`NJA ZA DOBRIMA RAZVOJNO INVESTICIONE POTRO{NJE UKUPNO TRANSFORMIRANA TRA`NJA (PRETO~ENA U NOVU TRA`NJU) PONI{TENA EKONOMSKA SNAGA U FINALNOJ POTRO{NJI SVEGA:

VREDNOSI PODACI O TRA`NJI 600.000 100.000 700.000 300.00 1.000.000

U proizvodnji se, dakle formira ekonomska snaga koja se transformi{e u reprodukcionim procesima i kona~no gasi i nestaje u finalnoj potro{nji. Iz ovakvog sistema logiciranja jasno se mo`e zaklju~iti da je ekonomska snaga koja se mo`e poni{titi uvek jednaka onoj koja je stvorena ili }e se stvoriti ali sa namenom da poslu`i za kona~no zadovoljenje ljudskih potreba u finalnoj potro{nji.

7.8. SPECIFI^NOSTI PONUDE I TRA@NJE NOVCA

Novac, ta svojevrsna roba, je predmet posebnog izu~avanja sa apsekta ponude i tranje, pa se ova ponuda izu~ava kao specifi~an oblik kapitala. Novac sam po sebi nije roba iz razloga {to nije sposoban da neposredno zadovolji ni jednu ljudsku potrebu, ali je on i pored toga postao vrhunska opsesija ~ove~anastva, pa ~ak i smisao ivota savremenog ~oveka. On je postao svojevrstan gospodar sveta, a jo{ iz doba rimskih pravnika do danas daju mu se natprirodna svojstva apsolutnog gospodara nad ljudskim du{ama. On, dakle, nije roba i ne zadovoljava ni jednu ~ovekovu potrebu, a postao je osnovni pokreta~ki motiv ~ovekovog pona{anja. Problem je u tome {to je novac posrednik u ekonomskoj analizi i {to se on javlja kao univerzalna roba, kao konzervator vrednosti, pa je samim tim specifi~na roba za koju mogu da se kupe sve druge robe ovog sveta, a ~esto i ne{to vi{e od toga. Iz tog razloga tranja za novcem je beskona~na,
331

a ljudska e| za njim je neograni~ena. Ljudi su, dakle, sposobni da potro{e mnogo vi{e nego {to su sposobni da stvore, pa je to razlog zbog koga su ljudske elje ve~no nezadovoljene, kao {to su ljudske o~i uvek gladnije od njihovih stomaka. Problem je u tome {to se stomak mo`e zasititi, a o~i mnogih ljudi nikada. U ponudi i tranji novca javljaju se dve suprotne tendencije od kojih je jedna beskona~na, a druga uvek limitirana. Tranja je beskona~na, a ponuda je strogo limitirana jer niko nije spreman da svoj novac ustupi drugom po osnovu altruizma. Izme|u ponude i tranje novca se inkorporira cena njegovog kori{}enja koja tranju svodi na realnost, na prirodnu veli~inu, a ponudu motivi{e i pokre}e razvijaju}i sklonost ka {tednji. Na ovom mestu se valja vratiti na staru Aristotelovu raspravu o novcu po kojoj se stoji na poziciji da novac ne moe da stvara zaradu, pa je kanonisti~ka filozofija, prihvataju}i ovo u~enje, razvila teoriju po kojoj je kamata nemoralna kategorija i da je suprotna boanskoj pravdi. Zanimljivo je da je identi~an stav po ovom pitanju imala hri{}anska i muslimanska crkva, ali da je taj stav vremenom evoluirao. Ne postavlja se vi{e pitanje: da li je kamata kao cena za kori{}enje novca ili finansijskog kapitala moralna, ve} kolika je ona. Logika je relativno jednostavna. Ako neko treba da koristi tu| novac radi zadovoljenja svojih potreba on treba da plati cenu ove usluge, a ako se te potrebe svode na zara|ivanje tada je nemoralno da neko ostvari ekonomsku korist sa tu|im dobrima. Pitanje vi{e nema moralnu, niti pak religioznu osnovu ve} ~isto ekonomsku. Ako neko treba da koristi tu| novac da bi na njemu zaradio 10% profita, onda je po svim eti~kim pravilima ~asno da deo tog profita prisvoji onaj ~iji je novac kori{}en, posebno imaju}i u vidu da je na njega stabljen skoro sav rizik od takvog preduzetni{tva. Pitanje se ne postavlja u zna~enju da li davalac novca treba da dobije deo te zarade ve} koji deo mu pripada. Ovo pitanje se razli~ito nijansira u raznim nau~nim discilinama, pa se tako u pravnim naukama ono razmatra sa pozicije pravednosti da se uzme deo ne~ije zarade. Vrlo retko se ono postavlja u suprotnom zna~enju: da li je pravedno da neko ko koristi tu| kapital prisvaja zaradu za sebe, a da onaj ~iji je kapital kori{}en nema od toga nikakve koristi. Problem je u tome da se prilikom razvijanja ove dileme ignori{e ~injenica da je i kapital dao svoj doprinos stvaranju tog profita koji treba podeliti izme|u svih stvaralaca, gde se i kapital javlja kao jedan od u~esnika. Ispostavilo se na kraju da se pitanje naknade za kori{}enje kapitala ne postavlja u pojmovnom smislu, ve} u smislu mere koja se moe
332

smatrati pravednom. I tu se susre}emo sa mnogim mi{ljenjima po kojima se ova ili ona veli~ina cene kori{}enja kapitala smatra pravednom, a opet ova ili ona nepravednom. Sve pau{alne ocene ove vrste li{ene su nau~ne ozbiljnosti, pa upravo stoga treba detaljnije izloiti problem visine kamate, odnosno cene kapitala u svetlu ponude i tranje novca, odnosno finansijskog kapitala ili kapitala u naj{irem smislu te re~i. Kada se analizira ponuda i tranja svake robe incijalni impulsi se uvek nalaze na strani tranje kojoj se ponuda prilago|ava. Po{to je ba{ ona neograni~ena to se mora na}i onaj parametar koji je sputava i svodi na realnost. Da bi se tranja ilustrovala ona }e se prikazati na jednoj grafi~koj ilustraciji po kojoj su projekti za koje se tra`i zajam pore|ani po kriterijumu ekonomske sposobnosti. Konkretno oni su pore|ani po redosledu profitnih stopa koje donose.

Grafikon 19 Redosled projekata po profitabilnosti

Traioci novca, odnosno kredita }e na osnovu ovih parametara ponuditi kamate koje se bitno razlikuju tako da }e oni koji imaju profitabilnije poslovne projekte ponuditi vi{e, a oni ~iji su poduhvati manje profitabilni ponudi}e manju cenu. Nasuprot ovoj logici oni traioci kredita koji su u ve}oj nevolji ponudi}e ve}u cenu za kori{}enje kapitala (kamatu),
333

a oni koji nisu u velikoj nevolji }e imati daleko uravnoteniju ponudu cene za tranju kapitalne pozajmice. Dok se tra`nja kapitala bazira na profitabilnosti projekata koji se iz njega finansiraju, ponuda se bazira na ceni kapitala. Ve}a profitna stopa podrazumeva ve}u tra`nju kapitala, a ve}a cena kapitala podrazumeva ve}u ponudu. Problem je u tome {to je tra`nja zavisna od jednog, a ponuda od drugog elementa. Ako se ovome doda ~injenica da su ova dva elementa neposredno suprostavljena, tada se stvari komplikuju. Re~ je o tome da ve}a cena kapitala za projekte koji se iz njega finansiraju, uvek zna~i manji profit na tim projektima i obrnuto. U tim okolnostima se postavlja pitanje: kako da se na|e ta~ka ravnote`e onih faktora koji su me|usobno i suprotstavljeni i uslovljeni razli~itim i tako|e suprostavljenim pojmovima. Re{enje se nalazi u ~injenici da ove pojmove treba integrisati i iskazati slede}om grafi~kom ilustracijom:

Grafikon broj 20 Cena kapitala i preduzetni~ka dobit

Ova grafi~ka ilustracija pokazuje da ispod cene u visini OP nema nikakve ponude kapitala, iako tra`nja za njim postoji. Ponuda se aktivira tek kada ta cene pre|e stopu iskazanu relacijom OP. Posle te ta~ke

334

ponuda raste, ali raste i tra`nja od strane najboljih projekata, pa se ostvara prostor za ostvarivanja preduzima~ke dobiti. Mo`e se zapaziti da je pojavni oblik tra`nje kapitala na ovom grafikonu prividno nelogi~an. Pri niskim cenama kapitala tra`nja je vrlo mala, a po logici stvari ona bi tu trebalo da bude najve}a. Razlozi za to su krajnje pragmati~ni. Projekti koji donose premalu profitnu stopu te{ko smeju da prihvate kredit, pa se ~ak i ne pojavljuju kao efektivna tra`nja za kreditima upravo iz straha od potencijalne krize. Osim toga, nosioci ovih projekata su svesni toga da ih niko razuman ne}e finansirati, te bi se moglo ra~unati sa uspehom samo sa kakvom podvalom. Preduzetni~ka dobit se ostvaruje upravo tamo gde se nalaze najbolji projekti i najunosnije investicije. U logici onog koji nudi slobodan kapital se nalazi kriterijum po kome je rizik davanja slobodnog novca uvek ve}i ako je nuda onog ko trai pozajmicu ve}a. U svakom slu~aju davalac slobodnog kapitala }e voditi ra~una o tome da se novac ne daje onom ko je u nevolji iz razloga {to traje po pravilu ne bi bio u tom poloaju da je umeo da razumno postupa sa novcem. Onaj ko nije umeo da sa~uva svoj novac daje slabe garancije drugom da }e tu| novac bolje ~uvati. Iz tih razloga grafi~ka ilustracija ponude kapitala ima slede}i oblik:

335

Grafikon br. 21 Ponuda kapitala

Prese~na ta~ka ponude i tranje novca ~ini njegovu prirodnu cenu svako odstupanje koje bi se dogodilo u bilo kom pravcu imalo bi za posledicu monetarnu nestabilnost. Kao {to se iz grafi~ke ilustracije moe zaklju~iti na strani tranje se nalaze mnogi projekti pore|ani po rangu svoje profitabilnosti, odnosno sposobnosti da plate kamatu na kredite koje mogu da koriste. Linija profitnih stopa se javlja kao linija tranje, a linija kamatnih stopa kao linija ponude novca. Zanimljivo je da linija profitnih stopa prolazi kroz nultu poziciju mada se ona moe na}i i ispod te linije iz razloga {to su profitne kombinacije razli~ite, pa se lako moe dogoditi da subjekti koji se javljaju u ulozi traioca kredita ostvaruju negativan rezultat. Za razliku od nje linija ponude novca uvek ima pozitivnu vrednost jer niko nije spreman da svoj novac ustupi drugom bez ikakve kamate. Iz tih razloga postoji zona u kojoj je cena kapitala ve}a, od profitne stope koja se ostvaruje njegovim kori{}enjem, a to su oni projekti kod kojih je stopa preduzima~ke dobiti nia od cene kapitala. Takvi projekti, naravno, ne dobijaju eljeni kapital, a svalo plasiranje novca u njih je skop~ano sa velikim rizicima. Oni }e te{ko do}i do eljenih kredita, a ako se to dogodi to je samo zbog toga {to su procene preduzetnika i bankara bile lo{e. Niko razuman ne}e da finansira
336

projekte koji donose gubitke, pa ni one koji donose ekstremno niske profite. Niko razuman ne}e ni da pokrene inicijativu da realizuje nerentabilan projekat, osim u slu~aju lo{e procene, {to opet pokazuje da je u pitanje lo{e predvi|anje budu}ih doga|aja. Iz svih tih razloga novac koji se plasira u privredu }e se uvek usmeravati ka visokorentabilnim projektima {to je zna~ajna alokativna ekonomska funkcija kredita. Ako se kreditni izvori usmeri ka projektima koji donose ve}u profitnu stopu, to zna~i da jednak kreditni potencijal donosi ve}i profit ~ime se potvr|uje dru{tvena opravdanost pravilnog usmeravanja novca, posebno ako je u pitanju tu| novac. Prema tome savremeni bankarski mehanizam ne treba tuma~iti samo kao zelena{ku funkciju koja juri za profitom, ve} i kao kreativan posao koji daje zna~ajan doprinos da se ostvare maksimalno mogu}i ekonomski efekti. Kao {to se iz izloene grafi~ke ilustracije moe zaklju~iti cena kapitala raste u funkciji rasta profitne stope projekta koji se finansiraju, pa }e visokoprofitabilni projekti mo}i da plate ve}u cenu i da pri tom ostvare visoke profite, odnosno preduzima~ku dobit. Upravo tu se nalazi odgovor na pitanje: {ta je to zelena{ka kamata. Svaka kamata koja korisnika dovodi u poziciju da sa njom ostvaruje gubitak je sa njegovog stanovi{ta zelena{ka, a svaka koja korisniku daje {ansu da zaradi je za korisnika dobar posao. Prema tome visina kamate nije osnov za tvrdnju da je cena kapitala zelena{ka ili ne. Odlu~uju}i je na~in kori{}enja kapitala koji se plasira. Kamata od 3% stoga moe biti zelena{ka ako je njen korisnik ostvario profit od 2%, a kamata od 25% nije zelena{ka ako je korisnik takvog kredita ostvario profit u visini od 30%. Da se, dakle, zaklju~iti da cena kapitala ima svoju prirodnu veli~inu, kao i cene bilo koje robe koja se pojavljuje na tri{tu, a nju odre|uje ponuda i tranja. Tako|e se moe zaklju~iti da je alokativna funkcija plasiranja finansijskog kapitala kreativan posao koji slobodan kapitala usmerava ka onim delatnostima i projektima u kojima se ostvaruje najve}a profitna stopa. U kontekstu zaklju~ka ovog poglavlja moglo bi se tvrditi da u ekonomiji nema mesta nikakvoj politici, pa ~ak ni onoj koja se susre}e pod nazivom kamatna politika. Argumenti su u stavu da se u svakoj sprezi politike i ekonomije ova druga trpi nasiljem od prve. Politika se, dakle, javlja kao nasilje nad ekonomijom. To je u ekonomskoj nauci op{te mi{ljenje koje lako prihvataju akademski ekonomisti. Realnost je, me|utim, na drugoj strani. Vo|enje ekonomije izvan kriterijuma razumne politike je dale337

ko opasnije od svake politi~ke intervencije u njoj. Pitanje stoga ne glasi: da li se politika me{a u ekonomiju ve} koliko stru~no i razumno to ~ini. Argumenti za ovu tvrdnju su o~igledno na strani nespobnosti ekonomskih zakona da samoregulacijom odravaju ekonomsku ravnoteu. Ve}i je rizik da se ekonomija prepusti tri{nim pravilima nego da politika uti~e na vo|enje ekonomije. Problem, dakle, nije u tome da li politika treba da se me{a u ekonomiju i pravo, ve} na koji na~in to treba da ~ini. Ekonomski zakoni su slepi i oni nemu du{u oni nemaju sposobnost da prepoznaju razvojnu strategiju i regionalizaciju ekonomskog razvoja. Oni ne mogu da vrednuju razvoj nerazvijenih podru~ja i regiona, oni ne valorizuju i ne podravaju manje sposobne ve} ih gu{e i uni{tavaju u ime afirmacije najsposobnijih i najboljih. To je zadatak politike koje je suo~ena sa takvom realno{}u, ~esto u poziciji da donosi odluke koje na prvi pogled nemaju ekonomsku osnovu. Takav je slu~aj sa usmeravanjem kapitala u nie profitabilne projekte, pa ~ak i u one koji uop{te ne donose profit ili pak u za{titu prirodnih resursa i ivotne sredine. U tom procesu politika ima relativnu suen, ali vrlo efikasan instrumentarijum. Ona to ~ini putem fiskalnog mehanizma na taj na~in {to daje stimulanse u poreskim i drugim obavezama, kao i putem kamatne politike na deo kreditne mase koju formiraju dravni organi. Drava je ~esto u prilici da instrumentima uticaja na monetarnu masu, a posebno kroz politiku monetarne emisije, moe da vr{i selektivno usmeravanje sredstava ka finansiranju odre|enih projekata za koje drava ima interes. U podru~ju novca i kredita drava postavlja uslove po kojima se takvi projekti finansiraju sa znatno niom kamatom, sa duim rokovima otplate i sa povoljnijim tretmanom u procesu kreditiranja. Re~ je, dakle, o namenskom kreditiranju koje favorizuje stimulativne mehanizme, odnosno mehanzme destimulacija ako se odre|ena oblast razvija izvan kriterijuma nacionalnog interesa. Na taj na~in drava se aktivno uklju~uje u proces formiranja nov~ane i kreditne mase daju}i mu onaj ton koji se uklapa u politi~ke odluke. Iskustva koja svet oko nas ima u toj oblasti su toliko razli~ita da se o njima mogu voditi duge i iscrpne rasprave. Po jednima drava lo{e raspolae kapitalom, pa ga po pravilu neracionalno koristi, a po drugima ona to ~ini ili moe da ~ini na krajnje racionalan na~in, pa se njena intervencija u ekonomiji tretira kao spas ekonomije. Pred o~ima generacije autora ovog rukopisa odvijali su se procesi koji potvr|uju i dokumentuju ovu tezu, pa se o njima
338

moe raspravljati sa suprotnih pozicija. Kao dobar primer me{anja drave u privredne poslove javlja se takozvani Adenauerov plan u Nema~koj koji se odnosio na ozdravljenje njene ekonomije posle drugog svetskog rata. On je, o~igledno, dao rezultate koji su dostojni po{tovanja jer je jedna ratom razru{ena ekonomija u kratkom roku revitalizovala i dostigla sam vrh ekonomije u svetu. U isto vreme isto~na Nema~ka je zaostala u razvaju tako da je nakon pada berlinskog zida bilo potrebna ogromna masa kapitala da bi se ona dovela u red i relativno dug poeriod za njenu revitalizaciju. Takvih primera ima mnogo, a Kejnzovo u~enje se uzima kao teorija podloge za dokazivanje da je razumna monetarna politika i posebno politika stimulacije razvoja odre|enih delatnosti dala prave rezultate ~ak dotle da se kod mnogih ekonomista nalazi misao da je na taj na~in ba~en pojas spasa kapitalisti~koj privredi. Skloni smo da verujemo da ne postoji ekonomija na svetu u kojoj ekonomski zakoni deluju slepo, a nije nam poznato da je i jedna zemlja na svetu sve prepustila toj nevidljivoj ruci i slepoj sili koju nazivamo ekonomskim zakonima. Sve se u ekonomiji ipak odvija po pravilima me{anja drave u ekonomske poslove koje je manje ili vi{e uspe{no. Ono o ~emu se moe raspravljati to je valjanost mera dravne intervencije u ekonomiji, ali ne i to da li drava treba da {titi svoju ekonomiju ili ne. To bi u svetu kome pripadamo bilo isto kao kada bi se roditelji pitali da li treba da vaspitavaju svoju decu ili da ih prepuste ulici. Ima na alost i takvih slu~ajeva.

339

Ono to monopolisti koriste to je nesposobnost drugih da im udruivanjem snaga pariraju i da ih onemogue da koriste njihovu razjedinjenost. To je ipak velika prednost koja se teko neutralie. Problem je u tome to se ona bazira na moi, na lukavstvu ili pak na podlosti.

Deseta glava

X. PRIRODNA BOGATSTVA U EKONOMSKOJ FUNKCIJI

10.1. FENOMEN RETKOSTI I RENTA U POLJOPRIVREDI

Sva dosadanja izlaganja koja su se odnosila na stvaranje novih vrednosti su se konano svodila na radnu aktivnost kao stvaraoca vrednosti u emu su prirodni faktori tretirani kao proizvodni faktor koji ima aktivnu ulogu. Oni potpomau stvaranje vrednosti a kao jedan od aktivnih faktora u ekonomskoj teoriji se bitno razliito tumae. Mnogo je naina da se objasni uee prirode u stvaranju vrednosti, a najvei broj njih se svodi na to da ovek preuzima predmete iz prirode ili koristi njene sile koje imaju razliitu ekonomsku izdanost, odnosno ekonomski kvalitet. Neke rude su bogatije, neke siromanije, neke su pristupanije u eksploataciji, neke nepristupane ili suvie udaljene od trita, neka zemljita su bogatija, neka siromanija, neka su bolje, a neka loije locirana, neka su bogata skupim, a neka jeftinim rudama. Mnogo je argumenata kojima se mogu razjasniti pitanja ekonomskog kvaliteta prirodnih bogatstava, a najvei broj njih se svodi na to da su ona izdana ili manje izdana, odnosno kako se u ekonomskoj teroriji nazivaju bogata ili oskudna, odnosno retka. Kada bi bisera na ovom svetu bilo kao kukruza, cena bi mu bila priblino ista, a niko se sa njima ne bi kitio. Njihova retkost upravo ini onaj kvalitet koji dokazuje ekskluzivitet onih koji
385

ih imaju, pa se njihova cena bazira na njihovoj retkosti. Izobilje ili retkost se, pre svega, javlja u prirodi i mogu se pripisati samo prirodnom ili bojem daru. Bogatstvo prirode, kao i retki talenti je redak boji dar, koji pripada malom broju ljudi i prirodnih okruenja, pa je borba za njih ili sa njima, inila okosnicu mnogih bitaka u istoriji. Kada bi zlata bilo jednako kao i srebra, cena bi im bila jednaka, a poto ga ima manje, cena mu je proporcionalno vea. Retkost se u nekim situacijama vezuje i za sloenost eksploatacije, pa se kod nekih prirodnih dobara kao to je uranijum, ovaj fenomen ne posmatra samo sa pozicije retkosti, koliko i sa pozicije pogodnosti za eksplotaciju. U fenomenu retkosti kriju se velike ekonomske tajne koje upravo prirodnim resursima daju specifina ekonomska obeleja, koja se izraavaju kao renta. Na drugoj strani, u ovom fenomenu se krije i tajna visokog vrednovanja onih dobara, koja su retka i iji su prirodni izvori oskudni. Tajna rentre se upravo nalazi upravo u retkosti resursa koje ovek koristi i uzima od prirode i iz prirode. Ona je u ekonomskoj teoriji obrazloena kroz takozvanu zemljinu rentu u poljoprivredi ili rudniku rentu u rudarstvu. U novije vreme razvija se i pojam rente u turizmu, pa se afirmie fenomen prirodnih pogodnosti koje daje odreeni turistiki lokalitet. Paralelno sa njim razvija se i fenomen gradske rente, kao i poloajne, odnosno lokacijske rente. Sve one se sastoje u nejednakoj izdanosti prirodnih resursa koji se koriste u ekonomiji. U savremenim uslovima mnogi sportisti se visoko vrednuju upravo stoga to su njihovi talenti retkost koja, naravno ima svoju trinu cenu. Za ilustraciju fenomena rente u poljoprivredi najee se koristi primer koji bi se mogao predstaviti na sledei nain: Dve parcele od po hektar zemljita imaju takva prirodna svojstva da daju sledee prinose: prva ................................................................. druga ............................................................... 4000 kg kukuruza 9000 kg kukuruza.

Ako trokovi gajenja ove kulture na obe parcele iznose 4.000 novanih jedinica i ako je cena kukuruza 1,1 jedinica po kilogramu, jasno proizilazi da e u ostalim jednakim okolnostima, a one su u primeru stvarno jednake, prvi ostvariti konaan ekonomski efekat od 400 jedinica, a drugi efekat koji je pozitivan i iznosi 5.900 novanih jedinica. Upravo ta diferencija u ekonomskom efektu tretira se kao renta i to konkretno kao diferencijalna renta. Tabela broj 29. - Privid rente
PaUlaPrinos ProTrina Zarada

386

rcela

ganj e 4.000 4.000 8.00 0 4.000 9.000 13.000

dajna cena 1,1 1,1 1,1

1. 2. Svega:

vrednost proizvodn je 4.400 9.900 14.300

Ukupno 400 5.900 6.300

Profi t 400 400 800

Renta 5.500 5.500

Da bi se obrazloila renta kao pojam i kao veliina valja utvrditi nain njenog obrazovanja. Pre toga se mora razjasniti pitanje definisanja regulatornog proizvoaa koji je uvak onaj koji ostvaruje najnii prinos. U ovom sluaju to je prva parcela koja pri jednakim ulaganjima donosi daleko manji prinos. Ova parcela donosi normalan profit koji u ovom sluaju iznosi 10% od vrednosti ulaganja, a druga parcela osim toga donosi i pozitivnu razliku, dakle rentu koja iznosi 5.500 novanih jedinica, a dobija se mnoenjem poveanog prinosa od 5.000 kg po prodajnoj ceni od 1,1. Pojednostavljeno posmatrano na prvi pogled se stie utisak da renta pada sa neba i da ne rezultira iz ekonomskih procesa. Pri tom se gubi iz vida da sve to neko ostvari kao zaradu, makar to bila i renta mora biti oduzeto od nekoga, a to znai da postoji mehanizam da se ta vrednost ukljui u prodajnu cenu. Dokazi su, dakle, jasni, druga parcela e svom vlasniku doneti dopunsku zaradu koju ekonomska kategorija identifikuje kao rentu. Problem je, meutim, u tome da valja detaljnije razjasniti jedan pojam koji je u prethodnoj tabeli nazvan "ULAGANJE". Prvo pitanje glasi: ta se podrazumeva pod pojmom "ULAGANJE". Upravo u tumaenju toga pojma se krije tajna rente. Ako se kao ulaganje tretira troenje sredstava, odnosno trokovi ili ono to ini cenu kotanja tada je jasno da ova zarada postoji i to ba u vrednosti koja je data u prethodnoj tabeli. Ona, dakle, donosi vie i na svaki dinar utroen druga parcela e doneti daleko vie nego prva. Ako se stvari posmatraju sa pozicije ulaganja kapitala u znaenju angaovanja ili kako to marksistika teorija naziva "predujmljenog kapitala" ova teza nije tana. Argumeti su u injenici da e cena druge parcele biti znatno vea i ako je ona strogo proporcionalna profitu, to je osnova svake ekonomske logike tada se dobija bitno drugaija slika. Tabela broj 30. - Negacija rente i njena transformacija u prosean profit
Parcela Predujmljeni kapital Profit

387

1 2 Ukupno:

4.000 59.000 63.000

400 5.900 6.300

Kada se u ovaj proces ukljui angaovanje kapitala cela slika se bitnije menja i formira se konaan sud da u trinoj ekonomiji cena kapitala neutralie sve oblike rente. Ovo objanjenje je suvie jednostavno za inae vrlo sloen ekonomski fenomen. Ekonomski obrazovan analitiar e se upitati: Ima li svrhe da prozvoa koji ima tako nekvalitetnu zemlju uopte gaji kukuruz na njoj? To je pravo pitanje. Logian odgovor bi bio da takva proizvodnja nema smisla, te da je treba ukinuti, a da ovaj proizboa nema perspektivu. To bi tako bilo da nije u pitanju prirodni resurs i fenomen retkosti o kome je ve bilo rei. Ako bi proizvoa koji ima velike prinose mogao da zadovolji potrebe trita, tada zaista ne bi imalo prostora za proizvoaa koji obrauje zemlju koja daje niske prinose. Jednostavno, ako bi ponuda kukuruza bila dovoljno velika, proizvoa ija je cena dvostruko nia imao bi interes da smanji cenu svog proizvoda i da na traj nain ugui i eliminie onog drugog sa trita. On je, dakle, sposoban da ga uniti jednom jedinom merom, a to je obaranje cene. Upravo na tom mestu stupa na scenu fenomen retkosti. Argumenti da se stvari nee tako odvijati na tritu se nalaze u injenici da prinosi na izdanijim parcelama nisu dovoljno veliki, te da se i pored dobre zemlje u proizvodnu eksploataciju mora ukljuiti i manje kvalitetna zemlja. Ova logika ne vai za druge oblasti proizvodnje, ali se sa sigurnou odnosi na eksploataciju zemlje i drugih retkih resursa u uslovima kada se ne moe zadovoljiti tranja sa proizvodnjom na najboljem zemljitu. Kada nema dovoljno dobrog uglja aktiviraju se ugljenokopi koji su daleko manje atraktivni samo zbog toga to se mora ostvariti odgovrajua proizvodnja da bi se se zadovolila trina tranja. Jo jednostavnije predstavljena ova teza bi znaila da se u prirodnu eksplaotaciju ukljuuje prvo najbolje zemljite, pa tako redom sve dok se ne zdovolji tranja. To znai da uvek ostaje van eksplotacije deo zemljita, odnosno prirodnih resursa koji bi mogli da se upotrebe za datu proizvodnju a koji se iz ekonomskih razloga ne ukljuuju u proizvodnu ekploataciju. Uvek se ukljuuju loije kategorije zemljita, odnosno
388

prirodnih resursa, po redosledu opadajueg kvaliteta. Uvek je, dakle, regulatorni proizvoa onaj koji radi pod najnepovoljnijim uslovima, dakle onaj koji obrauje najloiju zemlju. Da bi taj regulatorni proizvoa uopte prihvatao da se bavi proizvodnjom on mora da ostvari nekakav profit koji se u ekonomskoj teoriji objanjava kao prosean profit. Ako je prosena zarada 10% na vrednost ulaganja, tada bi prvi proizvoa bio regulatoran, a to znai da profit koji on treba da ostvari u primeru treba da bude 400 novanih jedinica. Po toj logici cena jednog kilograma kukuruza od 1,1 novane jedinice stvara uslove da i regulatorni proizvoa ostvariti zaradu od 0,1 novanih jedinica po kg kukuruza. Drugi proizvoa e ostvariti prihod od 9.900 jedinica, a njegova ukupna zarada je 5.900 jedinica. Zarada od 5.900 jedinica kako je ve prikazano, se deli na dva dela, prvi je profit koji na ulaganje od 4.000 iznosi 400 jedinica i 5.500 jedinica preostale zarade u duhu klasine ekonomske teorije ini rentu, odnosno diferencionalnu rentu 1, kako se ona u ekonomskoj teoriji naziva. Ovakvo objanjenje je relativno lako dati sa didaktikog stanovita, ali se sa njim zamagljuje prava sutina problema. Stvari nisu ba tako jednostavne, pa se moraju izloiti na pravi nain. U elji da problem predstavi na razumljiv nain autor je napravio jednu svesnu greku koju sada ispravlja.33 Re je o tome da se profitna stopa ne formira na izloen nain, niti se ona obraunava na vrednost utroaka, dakle, na cenu kotanja ukupne proizvodnje. Ona se utvruje kao prinos na angaovani kapital, a ne na vrednost trokova.34 Ovom grekom autor je eleo da napravi uvod u dalju analizu ovog problema. Na ovom mestu zadovoljemo se samo jednim ekonomskim argumentom. Angaovani kapital nije jednak po hektaru zemlje koja se obrauje, te e cena zemlje koja donosi rentu biti znaajno vea od cene one zemlje koja se koristi kao regulatorna pozicija. Ako je, naprimer, druga zemlja tri puta skuplja tada e angaovani kapital tri puta vei, pa e profitna stopa biti bitno drugaija od one koja je ve izloena. Da bi se ovo pitanje uopte moglo razmatrati mora se imati u vidu injenica da je cela naa pretpostavka, iz isto didaktikih razloga, voena pogrenim putem da bi se u to jasnijem svetlu predstavila prava sutina stvari. Prethodna tabela pokazuje da se ovde javlja ekonomski efekt od
33 34

Mnogi na{i autori ovu gre{ku prave, ali je ne vide, pa je ne ispravljaju. Ovo pitanje }e se detaljnije izlo`iti u poglavlju o ceni zemlje.

389

5.900 novanih jedinica. Time se jasno dokazuje da je ovaj efekat lociran kod druge parcele koja ima diferencijalni ekonomski efekat koji jo uvek ne identifikujemo iz razloga to je ovakvo ekonomsko logiciranje pogreno. U emu je greka? Proizvodi zemlje poseduju svojevrsnu monopolizaciju retkosti, pa se ne postavlja pitanje da li drugi proizvoa treba da se ukljui u proizvodnju? Razlog je u injenici da je prosena cena proizvodnje u ovoj grani 0,615 monetarnih jedinica po kg (8.000/13.000), a proizvoa na parceli 2 ostvaruje cenu kotanja od 1 jedinice. Po elemenetarnoj ekonomskoj logici on bi morao da nestane sa scene jer je njegova proizvodnja suvie skupa. Tako bi to i bilo da se ovde ne javlja jedan fenomen koji se ne uklapa u elementarnu ekonomsku logiku. Kada bi proizvoa na parceli 2 mogao da povea svoj prinos na 13.000 kg po hektaru i na taj nain da zadovolji potrebe trita za ovim proizvodom, stvari bi se upravo tako odvijale. Ali to je nemogue. Dok je to nemogue na scenu stupa jedan specifian monopol koji dozvoljava da se cene proizvoda sa zemlje i iz zemlje formiraju prema poziciji regulatornih proizvoaa. To znai, da se trina cena formira na bazi njegove cene koja u ovom primeru iznosi 1 jedinicu po kg. Prirodni resursi imaju limitiranu sposobnost poveanja proizvodnje i ona se ne moe poveavati kao kod industrijskih proizvoda. Jednostavno, nemogue je da se zadovolji trite sa proizvodnjom sa druge parcele, pa se mora ukljuiti i prva parcela. Poto se i kod jedne i kod druge ostvaruje preduzimaka dobit, to se prodajna cena kree iznad te vrednosti. U primeru se koristi vrednost od 1,1 dinar po kg kukuruza upravo bazirajui se na pogrenom utvrivanju prinosa u visini od 10% na vrednost utroka umesto na vrednost angaovanog kapitala. Greka je u tome to se prinos se ne rauna na ovu vrednost, ve na stvarno angaovani kapital.

10.2. RELATIVIZACIJA RENTE U POLJOPRIVREDI

Kako u nauci nema apsolutne istine i argumenti o direfencijalnoj renti u poljoprivredi su relativizovani. Oni su tani samo ako se stvari posmatraju statiki i bez sposobnosti da se predvidi prilagoavanje oveka datim okolnostima. Autor ovog dela se susreo sa ovim problemom na neuobiajen nain.

390

U svoje vreme dobio sam zadatak da se kao nauni saradnik Instituta drutvenih nauka u Beogradu bavim istraivanjem rente u bivoj SFRJ. Osnovu istraivanja imao sam u analizi zemljita u Vojvodini, Slavoniji, Hercegovini i Makedoniji. Sva naa teorijska znanja pokazivala su da e se renta pojaviti na zemljitu u Vojvodini i Slavoniji, a da se Hercegovina pojavila kao granini, odnosno regulatorni proizvoa, kako su nas nai profesori uili. Ispostavilo se, meutim, da je ova hipoteza apsolutno netana. Argumenti koje smo istraivali imali su sve elemente kojima se potvruje stav da se renta mora pojaviti na zemljitu u Vojvodini. Tamo su prinosi znatno vei, a ulaganja u obradu zemlje daleko nia. Sve je, dakle, ukazivalo da je teorija diferencijalne rente, u formi koju smo uili, dobro postavljena. Problem se javio na treem mestu, a sa njim i argumenti za ruenje ove teorije. Prvi argument je u tome da se rentni poloaj ne dokazuje samo na penici ili kukuruzu, kako smo u ovom radu inili. Hercegovci i Makedonci nisu ni gajili penicu ili kukuruz ve duvan, breskve ili groe, dakle viskointenzivne kulture koje daju daleko vee prinose i profite. Grupa istraivaa, kojoj sam pripadao, je shvatila da se ne moe postaviti teorija rente na gajenju iste kulture ve one kulture koja ima komparativnu prednost. Tada smo poli od stava da analiziramo proizvodnju breskvi i u Vojvodini, pa se ispostavilo da su prinosi breskvi vei ili jednaki onima u Hercegovini. Opet je teorija sruena praktinim podacima. Argument je, konano, pronaen. Breskve u Hercegovini ili groe u Makedoniji sazrevaju mesac dana pre nego u Vojvodini, pa su pariteti cena po kojima se one mogu prodati takvi da do izraaja dolazi jedan njihov kvalitetet koji se odnosi na lokaciju. Re je o ranom sazrevanju kao komparativnoj prednosti. Renta se, dakle, ne ostvaruje samo na bazi golih teorijskih postavki, ve i na bazi injenice da se ekonomski faktori koji se odnose na paritete cena ukljuuju u ove procese. Ispostavilo se, konano, da se diferencijalna renta pojavljuje upravo tamo gde je nismo oekivali. Izloen teorijski stav je uvek ispravan, ali i podloan relativizaciji, ako se ima u vidu injenica da korienjem komparativnih prednosti stvari mogu da se izmene. injenica da na jednom lokalitetu ranije sazreva voe
391

ili povre ima odluujui uticaj na formiranje stava o diferencijalnoj renti. To je jo jedna kvalitativna dimenzija u vrednovanju prirodnih resursa, koja zajedno sa lokalitetom, poinje da dobija dominantno mesto. Poloajna renta je jedna od komponenti vrednovanja prirodnih resursa samo po tome to se sniavaju trokovi prevoza i uslovi da se bre, lake i jednostavnije doe do plasmana na unosnijim tritima. Prema tome, zemljite jednakog kvaliteta ima bitno drugaije efekte u funkciji pozicije prema tritu. Tano je, dakle, da kvalitetnije zemljite ima veu cenu te da e njegov vlasnik ostvariti bolje efekte iz prodaje, ali je isto tako tano da e je on daleko skuplje kupiti, pa se na kraju izjednaavaju efekti u svim prilikama, svodei se na to da se diferencije pojavljuju u kvalitetu privreivanja, dakle u preduzetnitvu. U vreme pisanja ovog dela susreemo se sa situacijom da je jedna od prirodno najsiromanijih zemalja na svetu, "JAPAN" na samom vrhu svetske ekonomije samo zbog toga to ovaj nedostatak kompenzira vrhunskim preduzetnitvom. Neke zemlje, bogate prirodnim resursima, nalaze se na vrhu siromatva, samo zbog toga to kvalitet preduzetnitva nisu podigle na nivo koji savremeni svet zahteva. Razume se, da na to utiu mnogi neekonomski faktori koji nisu relevantni za ovo tematsko podruje. Ovim se samo htelo dokazati da se kvalitet prirodnih resursa nadomeuje kvalitetom preduzetnitva, a da teorija rente u obliku u kome je ona oblikovana, gubi svoj smisao u vremenu kome pripadamo. Trina cena izdanih resursa neutralie sve prednosti koje ine diferencijalnu rentu i ekstraprofit. Sutina je u tome da bolje radimo i uspenije vodimo ekonomske procese, a ne da se raznim oblicima prevazienih teorijskih stavova podupiremo u vremenu kada oni nemaju nikakvu naunu vrednost.

10.3. APSOLUTNA RENTA I CENA ZEMLJITA

Druga krupna greka koje se potkrala u prethodnom poglavlju odnosi se na injenicu da je korien primer namerno pogreno montiran sa ciljem da se u najasnijem svetlu eksponira nedostatak takvog ekonomskog razmiljanja. Polo se, naime, od toga da je trina cena kukuruza za 10% vea, od ulaganja, odnosno od trokova proizvodnje, to se u uslovima trine ekonomije nemogua ili bar nelogina postavka. Treba, dakle, utvrditi koliki je taj dodatak na vrednost angaovanog, a ne utroenog kapitala. Kapital koji se oplouje nije onaj koji je utroen ve onaj koji
392

postoji, koji je angaovan i koji ima namenu da stvara profit. Ove dve kategorije su samo jednom podudarne, a to je sluaj kada se kapital obrne jedanput godinje. U svim ostalim uslovima to je nemogue. Prema tome, da bi se moglo izai iz ove zamke valja prethodno reiti jedno kljuno pitanje, to je visina angaovanog kapitala u poljoprivredi, odnosno u delatnostima gde se koriste razliiti prirodni izvori. Jo konkretnije, treba reiti problem cene zemlje. U realnom ivotu postavie se pitanje: koliko u ovim okolnostima kota jedna, a koliko druga parcela? Cena zemljita je po definiciji proporcionalna prinosu koji se od nje oekuje, ali prinosu tumaenom u ekonomskom, a ne agrotehnikom smislu. Nije, dakle, re o prinosu u tonama ve o kategoriji koja predstavlja ekonomsku efektivnost. Pojednostavljeno reeno, re je o zaradi koju vlasnik zemlje ili drugog prirodnog resursa moe da ostvari u njihovom korienju. Tu se nailazi na neka pitanja formalno logike, pa i pravne prirode. ta, dakle, treba tretirati kao ekonomski prinos ili zaradu od date parcele zemlje? Ako je to diferencijalna renta onda bi proizalo da ono zemljite koje ne donosi rentu, dakle, zemljite u koje ima tretman takozvanog regulatornog proizvoaa, uopte nema vrednost. Ako je to profit, on ne rezultira iz zemlje ve iz ulaganja kapitala gde spada i vrednost koja je data za kupovinu zemlje. Dolazi se u situaciju da je renta zavisna od same sebe. Svojevrsni logiki apsurd. Cena zemljita zavisi od profita koji ona donosi, a profit se javlja kao funkcija ulaganja kapitala upravo u kupovinu zemljita. Nailo se na nereiv problem, ako se stvari posmatraju u ravni visoke naune apstrakcije. Ako se one svedu na ivotnu realnost problem je reiv. Prinos i profit koji se dobija kao apsolutna renta, je mera vrednosti najloijeg zemljita, a on se rauna preko stope prosene profitne stope. Kada se on zna, stvorena je osnova da se formira cena najloijeg zemljita u poljoprivredi koja se dobija po obrascu:

Cz =

p f * 100 Ck
393

Cz = cena najloijeg zemljita pf = profit koji se moe ostvariti na zemljitu tog kvaliteta Ck = cena kapitala na tritu kapitala Da bi se ova pozicija ilustrovala koristie se primer da najloije zemljite daje prinos od 2500 kg kukuruza, a da su trokovi po jednom hektaru 3.000 jedinica. Iz toga sledi zakljuak da je cena jednog kg kukuruza 1,2 dinara, a da e se prodajna cena formirati u nivou od 1,3 novanih jedinica po kg. Ako proizvoa na boljem zemljitu ostvaraje prinos od 4.000 kg sa trokovima proizvodnje od 4.000 novanih jedinica, tada se moe oekivati renta na toj parceli u visini od 1.200 novanih jedinica dok je renta na prvoj parceli bila 250 jedinica. Kako se dolazi do ovih podataka? Kada se 2.500 kg proda po ceni od 1,3 dobija se vrednost prinosa od 3.250 novanih jedinica, to znai da profit ima vrednost od 250 jedinica. Kada se prinos od 4.000 kg proda po ceni od 1,3 dobija se vrednost prinosa od 5.200 novanih jedinica. Vlasnik parcele koja donosi prinos od 9.000 jedinica u ovim okolnostima e ostvariti profit u vrednosti od 7.700 novanih jedinica. Vrednost njegovog prinosa dobija se na taj nain to se 9.000 kg mnoi sa cenom od 1,30 dobija prihod od 11.700 novanih jedinica. Kada se ova vrednost umanji za rashode u visini od 4.000 dobija se profit u visini od 7.700 novanih jedinica. Pri ovim odnosima cene zemljita se formiraju po sledeim pravilima: Prva, (najloija parcela) je uvek najkomplikovanija za vrednovanje. Da bi se njena cena formirala potrebno je znati cenu kapitala koja u ovom ekonomskom okruenju iznosi 8% godinje. Cena ove parcele e biti:

Cz =

250 * 100 = 3.125 8

394

Druga parcela koja donosi rentu od 1.200, odnosno 4,8 puta vie, platie za nju 15.000 jedinica, a vlasnik najbolje parcele koja donosi prinos od 7.700 jedinica odnosno 6,4166 puta vie od druge, platie 96.250 novanih jedinica po hektaru. Na ovaj nain se na kraju ponitavaju efekti apsolutne i diferencijalne rente jer se vea profitna sposobnost plaa skuplje poveanim angaovanjem kapitala, pa se profitna stopa uproseava. Tano je, dakle, da e vlasnik boljeg zemljita dobiti vei profit u obliku rente, ali je isto tako tano da e on morati da plati to zemljite onoliko puta vie koliko puta je vei prinos koji se od njega oekuje. Jo jednom se dokazuje da trite nivelie sve diferencije svojom nevidljivom rukom. Ideologizirani ekonomisti dolaze do drugaijih zakljuaka zavravajui ove konstatacije zakljukom da bolje zemljite ipak donosi diferencijalni profit. To je, naravno, tano ali uz uslov da ne deluje zakon utvrivanja vee cene za bolje zemljite. U uslovima trine ekonomije ova konstatacija je bespredmenta. Slina je situacija kod prirodnih bogatstava koja se eksploatiu u rudarstvu. Nauno objanjenje diferencijalne rente u rudarstvu je u mnogo emu slino onom to je izloeno u poljoprivredi i ono se zasniva na istoj aksiomatskoj grai. Autor ovog dela je imao neposredno iskustvo sa rudnicima uglja kod kojih se javlja nekoliko razloga za pojavu diferencijalne rente. Tako, naprimer, nailazi se na sluajeve da se ugalj idealno jednakih kvaliteta dobija u bitno razliitim eksploatacionim uslovima, pa se tona uglja na jednom mestu eksploatie po ceni koja je vea nego na drugom po nekoliko puta. Problem je, dakle, u eksploatacionom uslovima i trokovima eksploatacije uglja. Drugi sluaj se susree u situacijama kada se u istim eksploatacionim uslovima dobija ugalj bitno razliite energetske vrednosti, pa jedan ima 1.400, a drugi 5.000 kalorija. Ekonomski efekti se u ovom sluaju ne mogu pravdati ljudskim umom, metodima rada, produktivnou, pa ni inventivnou. Oni su, jednostavno, dar prirode, poto ljudski um nije pronaao metod da povea energetsku vrednost uglja ili bilo koje rude koja se eksploatie iz utrobe zemlje ili sa njenih povrinskih kopova. One se uzimaju takve kakve su. Po ovoj logici proizilazi da e se kao i u rudarstvu pojaviti renta koja se daleko tu jednostavnije dokazuje nego u poljoprivredi. Razlozi za ovu jednostavnost sastoje se u injenici da je kod rudarstva broj alternativa
395

daleko manji nego u poljoprivredi. U poljoprivredi se zemljite moe koristiti na vie naina, pa se na njemu mogu gajiti razne kulture, a u rudarstvu se moe eksploatisati samo ono to postoji u utrobi zemlje. Ono to se moe menjati to je tehnologija i organizacija rada, ali ne i sastav rude. Po tome jasno proizilazi da se kod kvalitetnije rude pojaviti diferencijalna renta koja je proporcionalna ekonomskim efektima, dakle izdanosti rudnog bogatstva koje se eksploatie. Na osnovu ovih karakteristika se izvode zakljuci o postojanju apsolutne i diferencijalne rente. Problem je u tome to se i ovde previa injenica da rudna bogastva eksploatiu poslovni subjekti koji imaju svoj prinos i cenu kapitala, pa se cenom kapitala, kao i kod zemlje, utvruje vrednost koja se kupuje i preko nje se uspostavlja jednakost profitne stope na daleko jednostavniji nain nego to to klasiari u ovoj teoriji dokazuju.

10.4. POLOAJNA RENTA

Poloajna renta se u ivotnoj realnosti pojavljuje u raznim oblicima, poev od turistike do graevinske, pa i trine rente. Ona se uvek svodi na to da je prirodni resurs za koji se ona dokazuje u nekoj od prednosti, poev od uslova eksploatacije, kao to je umarstvo, poljoprivreda, pa i rudarstvo do poloaja prema prodajnom ili nabavnom tritu. Njen smisao se svodi na to da dati resurs u datim ekonomskim okolnostima moe da donese dopunski profit upravo na osnovu poloajne prednosti. Pod pojmom "poloajne rente" valja podrazumavati jo i sluajeve koji se odnose na komunikacije, pa ak i obinu izgradnju puta. Poljoprivredne parcele koje se nalaze pored dobrih saobraajnica su skuplje samo zbog toga, pa se cene zemlje, nekretnina, i pa i umskih i voih zasada vrednuju u zavisnosti do poloaja ili saobraajnih veza. Poloajna renta se ekonomski izraava i meri diferencijalnaim profitom koji donosi ili utedama koje ekonomski subjekti mogu da transferuju u profit. Ako je neka turistika destinacija bolje pozicionirana prema potencijalnim tritima ona e privui vei broj posetilaca, pa je to izvor profita. Ako je turistika destinacija geografski pozicionirana, pa zbog toga ima vei broj sunanih sati ili blau klimu, ona e po tom osnovu privui vei broj turista i stvorie uslove da se ostvari vei profit.

396

Ako je fabrika eera bolje povezana sa sirovinskom bazom ona e na utedi u transportu, inae kabaste eerne repe, ostvariti utede koje e se transferovati u profit. Ako je neka fabrika na raskru puteva i ako moe da koristi jefitiniji vodeni saobraaj, onda ona uiva tu i takvu pogodnost i da je transferuje u profit koji rezultira iz diferencijalne, odnosno poloajne rente. Poloajna renta se ostvaruje na dva mogua naina. Prvi je da se ona ostvaruje na bazi boljeg pozicioniranja sirovinskih izvora i trita materijala, a drugi da se ona ostvaruje na bazi povoljnosti i blizine prodajnog trita. U ivotnoj realnosti esto se pojavljuje itav iz rentnih pozicija, pa se jedna od njih javlja kao pogodnost, naprimer bogatstvo sirovine, a druga kao neutraliua pozicija, naprimer nepovoljan poloaj. U takvoj situaciji renta se javlja kao sinteza vie komponenti koje spadaju u eksterne faktore privreivanja, dakle u one faktore koji se javljaju kao objektivno dati. Takav stav je prihvatljiv ako se rasprave vode o postojeim subjektima i datim okolnostima. U stvarnosti stvari esto ne stoje tako. Ako posmatramo postojeu eeranu tada se procena njene rentne pozicije javlja kao objektivna realnost, ali ako je projektujemo i pozicioniramo u nekoj budunosti tada je njena lokacija subjektivno uslovljen faktor privreivanja. Svedoci smo injenice da se cene stanova istog kvaliteta i po jednakim projektima bitno razlikuju u zavisnosti od lokacije, pa su na jednoj oni vredni 1.000, a na drugoj 5.000 evra po m2. Argument je u lokaciji, odnosno u poloajnoj renti. Ponovo se otvara pitanje: Da li poloajna renta zapravo predstavlja diferencijalnu rentu u klasinoj formi? Ako je stan na boljoj lokaciji vie puta skuplji i ako se rentiranjem moe ostvariti priblino vie puta vea cena, tada se stvarno negira teza o postojanju diferencijalne rente koja se odnosi na poziciju toga stana. Ako se ova injenica razvija i otvara ka inicijalnom poetku zakljuie se da su graditelji morali da plate skuplju lokaciju, da su oni koji su prodali skuplju lokaciju i sami morali da je kupovinom skuplje plate, kao i oni pre njih. Stvar je u tome da je neko ko je prvi prisvojio ba tu lokaciju ipak ostvario tu inicijalnu diferencijalnu rentu poto je imao sreu ili mudrost da prisvoji od prirode ba tu lokaciju. Ako se nadalje pretpostavi da je inicijalno prisvajanje, dakle odvajanje lokacije ili bilo kog prirodnog dobra od priroode, obavljeno u idealno istim uslovima to znai da su vlasnici tog dobra, ija je vrednost u
397

daljim trgovakim poslovima bila vea, na njemu profitirali upravo stoga to je njegova vrednost nesrazmerno rasla prema drugim dobrima. Ovde je, dakle, u pitanju dobar izbor, dobra kupovina ili srena okolnost da se rast cene datog dobra na valjan nain prevede u sopstveni profit.

10.5. PRAVNI KARAKTER RENTE I EKSTRAPROFITA

Velika je smelost da se autor iz male zemlje usudi da podvrgne kritici i da da sebi pravo da koriguje nauna dostignua tako velikih imena svetske ekonomske nauke kao to su Rikardo, Peti, Smit, Marks, Maral i slini. Neka mi se dopusti da to ipak uinim u ovom delu, ako ni zbog ega drugog do kao test argumentacije sa kojom e se ovi stavovi zastupati. Usuujem se da tvrdim da u trinoj ekonomiji renta i ne postoji onakva kakvom je opisuju citirani autori. Ona se pojavljuje iskljuivo kao pravna kategorija i samo je u tom kotekstu i valja posmatrati. Koji su argumenti kojima se dokazuje ova teza? Oni se upravo nalaze u tezama koje se odnose na utvrivanje cene zemljita i drugih prirodnih resursa. Ako je zemljite koje je sposobno da da dva puta vei profit dva puta skuplje onda se uspostavlja jednakost na liniji. Za jednake kapitale u ostalim jednakim okolnostima, dobija se jednak profit. U elementarnoj matematikoj logici, jedan podeljno sa jedan jednako je kao i dva podeljeno sa dva. Ako dva puta vei uloeni kapital donosi dva puta vei profit, to znai da profitna stopa ostaje nepromenjena, pa je samim tim ekonomska logika postojanja diferencijalne rente u ekonomskim procesima liena naune ozbiljnosti. Prema tome, ne postoji renta kao ekonomski pojam na isti nain kao to ne postoji ni ekstraprofit kada se stvari posmatraju u povratnoj sprezi. Argumenti su u injenici da se u razvijenom tritu cene kapitala formiraju proporcionalno profitnoj stopi, pa se stvari svode na jednakost. Pri tom nije od znaaja da li se kapital koristi ili se izlae na prodaju. Ako se on ne prodaje izvesno je da bi se on mogao prodati po vrednosti koja je formirana upravo pod uticajem profitne stope koja se ostvaruje korienjem datog prirodnog resursa.
398

Ceo ekonomski mehanizam u trinoj ekonomiji funkcionie na principu ujednaavanja profitnih stopa, pa se gube svi oblici diferencija, ukljuiv i one koje se tretiraju kao ekstraprofit. U tom kontekstu moglo bi se postaviti pitanje: Zar je mogue da su tako veliki naunici stajali na truloj dasci tako dugo, a da to niko nije kritiki ocenjivao. Izgleda da tu ipak ima istine. Fenomenoloko posmatranje je zamaglilo pravu naunu istinu ovog pojma. Tano je da pojedina parcela zemlje donosi vei profit, ali je isto tako tano da je ona proporcionalno skuplja na isti nain kao to i akcije koje imaju veu dividendnu stopu imaju znatno veu cenu od onih koje donose manju dividendu. Pravna konsekvenca ovog stanja je u injenici da e vlasnici zemlje koja se prodaje ili vrednosno verifikuje na tritu, ostvariti daleko vee ili manje vrednosti od drugih, samo zbog toga to je to zemljite izdanije ili pak siromanije drugih. Po tome proizilazi da e se renta ostvariti samo u momentu prodaje parcele koja se prvi put ukljuuje u promet. Tu bi se mogla videti kakva neloginost i neproporcionalnost ako se stvari posmatraju sa pozicije cene pojedne parcele. Jasno je, dakle, da e cena boljeg zemljita uvek biti znatno vea od cene loijeg, pa se ta razlika moe koincidirati sa diferencijalnom rentom koja se ostvaruje u prometu. Ni to, meutim, nije tano. Tano je da je cena boljeg zemljita vea, ali ona je bila vea i kada smo to zemljite kupovali, pa ta diferencija ne pada sa neba ve rezultira iz trinog ponaanja savremene firme, na isti nain kao i kod bilo koje druge vrednosti koja figurie kao kapital. U trinoj ekonomiji renta ne rezultira samo iz prirodnih resursa ve danas pre svega iz ulaganja kapitala, pa se o njoj ne moe raspravljati sa pozicije bojeg dara i prisvajanja od prirode, odnosno prisvajanja efekata koji kao besplatni dolaze od prirode. Poto su resursi koji je donose skuplji od drugih koji su manje izdani, to se zakonima trita ona u celosti neutralie, pa se njen ekonomski karakter faktiki gubi i prirodne resurse u tom smislu izjednauje sa bilo kojim oblikom ulaganja kapitala i stvaranjem profita. Prirodni resursi imaju samo jednu rentnu pogodnost, a to je da se samo kod njih zbog faktora retkosti javlja fenomen takozvanog
399

regulatornog proizvoaa. Jo jednom valja ponoviti da je to ovaj proizvoa koji se ukljuuje u ekonomiju iako je nagori iz razloga to oni koji su bolji do njega ne mogu da zadovolje zahteve inae neelastine tranje. Prirodni resursi nemaju valjane supstitute i ta injenica ih ini atraktivnijim za ulaganje kapitala, poto i taj regulatorni proizvoa mora da ostvari nekakav profit ili bar da ima poziciju da ga moe ostvariti. Kada se stvari ovako definiu tada se negira injenica da je diferencijalna renta u ekonomskom smislu isto to i ekstraprofit, ma da se stvara privid da je to tano. Razlozi su u injenici da se ona tako vidi samo kao privid u uslovima kada se povratne sprege ne vide do kraja. Ekonomski analitiari koji su je dokazivali pravili su neoprostive greke to su diferencijalnu rentu merili prema ceni kotanja, a ne i prema angaovanom kapitalu. Autor ovog teksta se nalazi u poziciji da tvrdi neto to je na prvi pogled suprotno zdravoj logici. Ako je cena kotanja nekog dobra nia u ostalim jednakim okolnostima ono e neminovno dovesti vei profit i to za onoliko koliko je cena kotanja nia od neke prosene cene. Taj profit su videli oni koji su razvijalu teoriju o diferencijalnoj renti, pa je negiranje onog to se golim okom vidi veliki zalogaj za onog ko hoe da dokae da ono to se vidi golim okom nije istina. Upravo ta teza se zastupa u ovom tekstu i dokazuje se da su autori ove teorije bili u velikoj zabludi poto ih je zavela ba ta oigledna istina. Ako kilogarm penice kod jednog prizvoaa kota 5, a kod drugog 6 dinara i ako se oba prodaju po 7 dinara, prvi e zaraditi 2, a drugi 1 dinar po tom kilogramu. Prema tome odnos njihovih zarada je 2:1. Upravo tu je najvea zabluda onih koji su razvijali ovu teoriju. Da bi se pruio valjan odgovor na ovo pitanje treba dati odgovor na pitanje: kolike su vrednosti angaovanog kapitala za proizvodnju ovih dobara. Ako je proizvoa angaovao 5 dinara za 2 dinara zarade, a ako je drugi angaovao 2 dinara za 1 dinar zarade tada se dolazi do suprotnog zakljuka. U momentu kada su izvodili teoriju rente njeni tvorci su oigledno zaboravili da se stvari ispituju u trinoj ekonomiji u uslovima kada su ekonomski subjekti angaovali kapital prema kome se ove kategorije vrednuju, a ne prema ceni kotanja i zaradi koja se sama za sebe i bez kapitala vidi na povrini dogaaja.

400

Problem, oigledno nije u tome da saznamo kolika nam je zarada ve iz kog kapitala je ona nastala.

401

Jedanaesta glava

XI. KAPITAL

11.1. KAPITAL I BOGATSTVO

U nauci je esto najtee definisati one pojmove koji su na prvi pogled jasni i opte poznati. Upravo je to sluaj sa kapitalom kao ekonomskim i pravnim pojmom. Autor ovog dela je intervjurisao nekoliko desetina fakultetski obrazovanih ljudi koji su po ovom pitanju samo prividno imali jasan stav da bi se ispostavilo da je mali broj njih uspeo da shvati pravi smisao i sutinu ovog pojma. Zanimljivo je da ni jedan leksikon koji je na Srpskom jeziku postojao poetkom 21 veka nije do kraja razjasnio ovo pitanje, te da je svaki od njih obuhvatio samo jednu njegovu dimenziju, pa su upravo zbog toga mnoge definicije i odrednice netane ili blae formulisano nepotpune. Neke od njih ga tretiraju u materijalnom znaenju meajui kapital sa agaovanim sredstvima. Druge ga tumae kao finansijski kapital videvi u njemu samo novanu formu. Tree ga tumae kao skup svih sredstava koja ine imovinu firme, a neki kao elemente bilansne aktive. Konano, neki ga tumae kao pojam koji se u pravnoj terminologiji identifikuje kao neto imovinska vrednost. U ideologiziranom tumaenju kapital se tretira kao drutveni odnos ili kao izvor eksploatacije radnike klase od strane vlasnika kapitala. Ovako iroka lepeza tumaenja neodoljivo podsea na anegdotu koja se pripisuje Muhamedu iji parafraziran sadraj ima sledeu formu:
399

Iae jednom Muhamed sa svojim pratiocem da dri kakvu propoved. U mestu gde je doao prilazi mu metanin, pa ga ukori stavljajui mu na znanje da su ovde ljudi tvrdoglavi i loi te da nee nikom nita znaiti njegova propoved. On ga strpljivo saslua i ree mu: u pravu ste. Drugi metanin mu se obrati reima zahvalnosti to e ljudi iz ovog kraja moi da uju njegovu propoved poto su inae eljni znanja. U pravu ste, zakljuuje Muhamed. Na to ga pratilac upita: Otkad je crno belo? Obojica su u pravu. Ovde, kao i svuda na svetu, ljudi vide i dobro i zlo. Obojica su u pravu. Svi su, dakle, u pravu, ali malo ko ima sposobnost da vidi celinu. To sa jedne strane govori o ljudskoj nesposobnosti da kompleksne stvari sagleda sa vie aspekata u isto vreme. Da bi se valjani stavovi izveli morala bi se videti i dobra i loa strana onog to se predstavlja. U isto vreme postojanje mnogo razliitih, na prvi pogled nepotpunih miljenja, samo govori u prilog teze da je pitanje koje se ovako tumai kompleksno. Da je ono jednostavnije lake bi se protumailo i definisalo. Prava nauna istina, a posebno filozofski stav, mora biti dovoljno uopten da pronikne u samu sr fenomena koji se izuava, a to znai da se ne moemo zadovoljiti samo fragmentaranim posmatranjem. U takvoj situaciji opasno je da se stavovi koje trae iroko obrazloenje definiu kao jedan pojam. On mora da bude suvie uopten, a suvie uopteni stavovi u nauci i filozofiji, ne doprinose saznavanju naune istine. ta je, dakle, kapital? U ovom kontekstu razmatra se samo vrednosna strana ovog fenomena, pa se on tretira u toj ravni. Laici e kao prvu asocijaciju na ovaj pojam imati bogatstvo kao sinonim za njega. Ako ovako misle oni nee pogreiti, ali nee prodreti u samu sutinu ovog pojma. Bogatstvo je satkano od onog to ovek ima na raspolaganju za korienje, pa se sastoji iz onog to je dar prirode ili boga i onog to je ovek stvorio svojom rukom i umom. On je, dakle, sinteza svih faktora koji oveku stoje na raspolaganju bez obzira na to kako je stvoreno i da li se koristi, odnosno u koje svrhe se koristi.
400

U ovom kontekstu valja postaviti pitanje: Da li je novac kapital i ili bogatstvo? Ogovor na njega je dosta jednostavan. Svakako da jeste i bogatstvo i kapital ali u odreenim okolnostima. Razvije li se ovaj pojam do nivoa drave formalno logiciranje navodi na zakljuak da je bogatija ona zemlja koja ima vie novca. Tu se ve zapada u opasnu zamku pravne prirode. Drava koja ima novac je garant za njegovu vrednost, a to znai da je ona dunik za celokupnu masu novca koji je emitovala, ma gde da se on nalazi. Ako se stvari postave na ovoj osnovi ispada da je bogatiji onaj ko je vie duan. Jedan te isti fenomen posmatran sa pozicije pojedinca kao vlasnika novca i drave kao skupa pojedinaca ima bitno drugaije znaenje. Novac koji pojedinac poseduje zapravo je njegovo bogatstvo jer mu on daje pravo potraivanja prema emitentu na isti nain kao da ima menicu sa vrstim avalom (jemstvom). Zanimljivo je da su se ovim pitanjem bavili stari autori, pa je Aristotel, tvorac pojma "Ekonomija" upravo na tumaenju bogatstva razvio dve suprostavljene teze, pa i naune oblasti. On je razvio tumaenje po kome se jedna pored druge razvijaju dve nauke i to Ekonomija i Hrematistika. Pojam ekonomije on dovodi u vezu sa korisnim stvarima koje ovek poseduje, pa tu ubraja sve one stvari koje su oveku potrebne i korisne i koje imaju svrhu da budu potroene. Pojam "Hrematistike" on dovodi u vezu sa bogatstvom koje ini novac i vezuje ga za Trgovinu. Zanimljivo je da on ovde podrazumeva samo veletrgovinu i veliki novac, dok sitnu trgovinu svrstava u ekonomiju. Oigledno je, dakle, da je Aristotel ovde u prvi plan isticao psiholoke fenomene vodei rauna o tome da se ekonomija bavi kriznim i potrebnim sredstvima, a hrematistika nekorisnim i nepotrebnim gde je ubrajao novac, odnosno prirodnu sklonost oveka da ga poseduje. Jo jedan pojam valja razjasniti u ovom kontekstu. To je pitanje bogatstva koje se sastoji u znaju i sposobnostima. Da li je znanje bogatstvo. Odgovor je da ono jeste bogatstvo, a pitanje je da li je i kapital? Na ovom mestu se valja osvrnuti na osnovni smisao transfomacije bogatstva u kapital.
401

Da bi se ovo pitanje reilo valja postaviti odreene konvencije u okvirima analize koje se sastoje u nekoj linji razgranienja izmeu onog to ini imovinu ili bogastvo i onog to ini kapital. Jo od Seniora, preko Smita i Marksa, Marala, Fiera i Ben Baverka i savremenih ekonomista i pravnika po ovom pitanju postoje lutanja, a svi su saglasni samo u tome da je ovo kompleksan fenomen. Prihvatljiva nam je ideja Adama Smita po kojoj se kao kapital moe smatrati samo onaj deo bogatstva koji je aktiviran u ekonomskim procesima ili pojednostavljeno reeno, upravo njegovim reima od koga se oekuje profit. Prema tome, pod kapitalom se moe podrazumevati samo onaj deo bogatstva koji je ukljuen u ekonomske procese, ali iskljuivo u funkciji ostvarivanja ekonomskih efekata i u vremenu dok ta aktivnost staje. Onog momenta kada taj deo bogatstva prestaje da vri svoju ekonomsku funkciju ono i dalje ostaje bogatstvo, ali se iskljuuje iz kapitalnog statusa. Ova podela je mnogo vie funkcionalna i moe se prihvatiti kao razumna konvencija, ali ne i kao vrsta nauna klasifikacija. Kao to je samo iv ovek ovek, tako je samo aktivno bogatstvo kapital. Ostalo bogatstvo postaje kapital onog momenta kada se aktivira u ekonomskim procesima kao to prestaje da to bude onog momenta kada se iz njih iskljui. Da bi se mogao razjasniti ovaj inae sloen ekonomski fenomen, kome je posveeno jedno od najkapitalnijih dela ekonomske teorije pod nazivom "Kapital" od K. Marksa valjalo bi se osvrnuti na razvijanje naune misli o njemu kao pojmu. U ovom obliku on se pojavljuje daleko pre nego to su poeli da ga obrauju ekonomisti. Kod rimskih pravnika on se koristio kao podloga obligacionog prava sa znaenjem glavnice koja ini predmet obligacije, pa se on definie u kamatnosnom znaenju. Upravo tu lei pravi smisao njegovog povezivanja sa novanim oblikom, pa se u tom smislu on i danas koristi u onom delu koji oznaava ui pojam poznat pod nazivom "Finansijski kapital". Tako definisan ovaj pojma je bio jasan i nije ostavljao prostor za relativizacije i razliitost u tumaenjima. Mnogo godina kasnije, u 17 i 18 veku, ovaj pojam je ponovo aktuelizovan i znaajano proiren, pa se tada pod njim podrazumavaju razne zalihe i bogatstvo u najirem smislu te rei. U ekonomskoj teoriji on je razvijan u fizokratskom krilu, pa je logino da se on kao takav ograniio na zemlju i sredstva za rad da bi se znatno kasnije proirio. Njegovo oblikovanje i definisanje kao pojma u ekonomskom smislu nalazi se u radovima Quesnaya koji ga definie kao skup sredstava koja su
402

potrebna za odvijanje kakvog ekonomskog procesa. On identifikuje potreban, odnosno uloen kapital kao kvantum enonomskih vrednosti izraen u novcu, iako pod tim jasno opredeljuje sredstva koja bismo u pravnom argonu nazvali imovinom. U istoriji ekonomskih doktrina uzima se da je ova teorija utrla put daljem razvoju naune misli i da je Smitova ekonomska analiza zapravo samo kritiki osvrt na Qusenay-a. Quensay-ova misao je posluila kao podloga da se ova teorija razvije u vie pravaca, ali se u svim varijantama ona oblikovala kao ulaganje za pribavljanje realnih dobara u novanom obliku i njihovo ukljuivanje u ekonomske procese. Zasluuje panju nain na koji je Quensay izvodio svoje dokaze na primeru farmi koje su morale da poseduju odreena materijalna dobra za organizovanje svoje proizvodnje kao i da su ta materijalna dobra, u obliku sredstava za rad i predmeta rada postojala i morala postojati kao kumulirano bogatstvo pre toga procesa. Kod njega se vodi rasprava po pitanju pojmova nenovanog i fizikog i novanog kapitala, pa se time otvara put ka daljem razvoju ove teorije. Ona se oigledno svodi na predujam ili angaovanje sredstava neophodnih za funkcionisanje ekonomskih procesa i na tom nivou definie pojam kapitala, to je naravno u izvesnoj meri prihvatljiva definicija. U razvoju ove teorije znaajan doprinos su dali Tirgo i Smit koji kapital ne posmatraju samo u fenomenolokom smislu kao neto to postoji i to je predujmljeno ili angaovano ve ulaze u iznalaenje uzroke ili izvore kapitala. U tome oni primat daju tednji iz razloga to sredstva koja ulaze u ekonomske procese i ine nataloeno bogatsvo nastaju samo zbog toga to kao dobra koja su nastala u ranijim procesima nisu utroena ili unitena. tednja je po teoriji majka kapitala. On tedie tretira kao javne dobrotvore. Rikardo je ovaj pojam proirio na taj nain to je u kapital uneo i elemente finansijskog, dakle novanog kapitala namenjenog za nadnice, ali i za finansiranje zaliha, kako bismo u savremenom argonu to nazvali. Ova teorija je evoluirala do te mere da je sutina ovog pojma do te mere zamagljena da je postalo nemogue da se razuman ovek orijentie u tom galimatijasu. Tako naprimer, Alfred Maral, u sistematizaciji ovog pojma istie postojanje34 potronog kapitala, gde on ubraja dobra koja u tom obliku radnicima mogu zadovoljiti potrebe, odnosno sredstva koja slue za ivot kao to su hrana, odea i stambeni prostor.

34

A. Mar{al, Na~ela ekonomije, Zagreb, 1987. godina, strana 66

403

U pomoni i posredujui kapital on ubraja stvari koje pomau u radu i proizvodnji, gde ubraja alate, maine, fabrike, eleznice, pristanita kao i sirovine svih vrsta. U nastavku istog teksta on se slae sa Milom koji prihvata podelu kapitala na stalni i opticajni, ili kako smo to danas nazvali na osnovna i obrtna sredstva. U ovakvom tumaenju pojmova nailazi se na konfuziju iz koje se citirani autor izvlai na taj nain to raspravljajui o koijama i jahtama zakljuuje: "da se kapital razlikuje od bogatstva po svojoj veom moi zapoljavanja radne snage". U tom smislu on koristi jasnu ilustraciju po kojoj i jahte mogu biti kapital ako se nau u rukama nekog ko se bavi proizvodnjom, pa sa njima privreuje. Konano on na ovu definiciju kalemi i pojam finansijskog kapitala, ali ga pojmovno ne precizira i odreuje, ve on ostaje zamagaljen. Maral, kao i mnogi drugi ekonomisti se vrti u zaaranom krugu da razgranii pojmove kapitala i bogatstva i u tom pravcu ulae ogorman intelektualni napor prihvatajui na kraju tezu da su to sinonimi, ali da se oni ipak razlikuju po tome to je kapital onaj deo bogatstva koji je ukljuen u proces stvaranja novih vrednosti, a bogatstvo je izvan te funkcije. Takvo tumaenje je samo dobar pomirljiv stav kada se stvari posmatraju istrgnute iz toka vremena. Kapital je, dakle, onaj deo nacionalnog bogatstva koji je ukljuen u ekonomske procese u funkciji stvaranja profita. Po tome proizilazi da deo bogatstva koji slui kao zlatna rezerva ili koji je u fazi pripreme za budue aktivnosti nije kapital, kao to nisu kapital ona sredstva koja su zbog zastarelosti ili ekonomske inferiornosti iskljuen iz ekonomskih procesa. To bilo isto kao kada bi neko tvrdio da deca i penzioneri nisu ljudi. Ako bi se stvari mehaniki tumaile to bi znailo da one maine koje ne rade ili pak dok ne rade, nisu kapital. To bi takoe znailo da jahta koju koristi kakav bogata nije kapital, ali da bi mogla to postati ako bi on bio prinuen da je proda zbog kakve krize i da je neko drugi koristi za sticanje profita. Zanimljivo je da se stvari ne posmatraju u fazi nastajanja, pa se kod proizvodnje jahti nikada ne zna da li e one biti kapital ili e ih neko koristiti za uivanje. To se vidi u fazi korienja, pa je jedini kriterijum da se neto tretira kao kapital njegova namena, a ne samo korienje kao takvo. I jahta za uivanje stoga moe biti kapital ako je namenjena poslovnim aktivnostima makar se radilo o uivanju.
404

11.2. NASTANAK I EKONOMSKO AKTIVIRANJE KAPITALA

Svi mi smo se u ivotu sreli sa jednim relativno jednostavnim filozofskim problemom. To je odgovor na pitanje ta je starije jaje ili kokoka. Oba odgovora se susreu sa zamkom da se ni jedna kokoka nije izlegla, a da pre toga nije bila jaje, a ni jedno jaje nije nastalo ako ga kakva kokoka nije snela. Pitanje, dakle, ostaje bez odgovora, bar za ovu sferu intelektualne aktivnosti. Ovo pitanje se koristi kao inspiracija da se postavi slina aksioma. Profit stvara kapital, te kapital nije nita drugo do nataloeni ili skupljen, a nautroen profit iz prolosti. On nastaje taloenjem profita i nije nita drugo do neutroeni, dakle kumulirani kapital. Na ovom svetu postoji samo jedan nain da se stvori kapital, a to je da se ranije ostvareni profit poput stalaktita i stalagnita kristalizuje. U isto vreme profit se ne moe formirati bez kapitala, odnosno materijalizovanih resursa koji uestvuju u njegovom formiranju i oplodnji. Ako se na ove fenomene gleda iz pozicije filozofske distance moglo bi se zakljuiti da svaku baklju neko mora prvi da upali. Nijedna injenica ne postoji, niti je postojala, a da nije postojao njen uzrok. Prvi cent profita na ovom svetu nastao je bez kapitala kao sinteza prirode i ljudskog rada. Neko je golim rukama ili kakvim pomagalom ulovio jelena koga je razmenio sa drugim koji je prodavao koe i pri tom ostvario kakav suviak u materijalnom obliku. To je ta inicijalna kapsula iz koje je stvoren prvi cent profita. Onog momenta kada je taj neko koji je ostvario takav suviak odluio da ga sauva za crne dane ve je stvorena materijalna osnova za postojanje kakve vrednosti koja ini suviak koji je rezultat ljudske aktivnosti, a koji nije utroen za ljudske potrebe. Da li je taj neutroeni suviak novostvorene vrednosti kapital? Na ovom mestu bliska nam je logika koja ovaj pojam razdvaja na dva. Po prvom to je kapital iz razloga to on materijalno egzistira i ima ekonomsku funkciju da se kao upotrebna vrednost upotrebi u momentu kada nastane razlog zbog kojeg je on stvoren i sauvan od potronje. injenica da on slui za potronju onog ko ga je stvorio pokazuje da on nije nita drugo do kakva zlatna rezerva za budunost. Ova rezerva koja slui onom ko ju je stvorio i to iskljuivo za njegove potrebe je diskutabilna sa aspekta kapitalizacije. Sada se vraamo na drugi teren. Pretpostavimo da je taj neki primitivan ovek stvorio viak strela da bi se branio od krupnih ivotinja ili da bi sa
405

njima lovio, odnosno da bi ih drugim davao za kakvu ribu ili pare mesa od ulovljenog zeca. Po marksistikoj teoriji ovo bi mogao biti kapital ve samim tim to slui ili moe sluiti kakvoj proizvodnji ili stvaranju novih vrednosti. Ovakvim tokom misli se upada u velike tekoe. Ako je neko sauvao i osuio ribu to nije kapital, a ako je spremio nekoliko udica da bi ulovio ribu ili da bi ih drugima ustupio da ulove ribu, to je kapital. Oigledno je, dakle, da je marksistika logika, koja vrlo mudro pokree ovaj kamen zatajila upravo u tome to ga je gurnula na pogrenu stranu. Cela ova intelektualna ekvilibristika je konano usmerena da se dokae da e ovako stvorena sredstva postati kapital onog momenta kada se aktiviraju u ekonomske svrhe, ali u cilju zapoljavanja drugih, dakle u cilju stvaranja novog vika vrednosti, odnosno jo konkretnije u cilju eksploatacije. Osnovna ideja se na kraju iskrivljuje i svodi na dokazivanje o tome da on konano slui eksplotaciji. Prema tome, sredstva stvorena sa ciljem da poslue oveku u krajnjoj liniji postaju kapital onog momenta kada stanu izmeu radnika i vlasnika. Ona, dakle, postaju kapitalom samom injenicom da postoji vlasnitvo nad njima i da su ona ekonomski aktivirana. injenica da neko pleme ima zajedniku imovinu koja ima istu funkciju kao i ona dobra koja su ekonomski aktivirana, potvruje da se ovde ne radi o kapitalu. Prema tome, kapital nije ono to vidimo ve pre svega jedan odnos, dakle jedna ideologizirana kategorija. Ako nema vlasnika, dakle, kapitaliste i najamnog radnika, nema ni kapitala bez obzira na to to on u materijalnom smislu postoji tu negde oko nas ili pored nas i to ima istu funkciju kao i u izloenim pravnim uslovima. Ideologizacijom se ne objanjava sutina kapitala, pa je i samo bavljenje ovim pitanjem na izloen nain sipanje vode u more. Po nekim tumaenjima se kao kapital mogu tretirati sredstva koja ispunjavaju neke kumulativne uslove: - 1. da imaju vrednost, odnosno trinu vrednost - 2. da imaju upotrebnu vrednost. To znai da su potrebna oveku u svrhu zadovoljenja neke od njegovih potreba. To u isti mah znai da su sposobna za vrenje kakve ekonomske funkcije. - 3. da su ukljuena u ekonomske procese. Po ovom tumaenju proizilazi da svaka roba, bez obzira na to da li ima materijalni obliki ili ga nema, moe biti kapital ili moe postati kapital. Iz toga proizilazi da ba svaka roba ispunjava uslove da se moe identikovati sa kapitalom uz samo jedan uslov, da se ekonomski aktivira. Postoje i drugaija tumaenja sutine ovog pojma po kojima je kapital svaka tekovina ili pravnikim argonom reeno svaka imovina sa kojom
406

se punopravno raspolae bez obzira na to da li vri koju ekonomsku funkciju i da li je moe vriti. Po ovom definiciji kapital je stvorena, a neutro- ena vrednost koja ispunjava nabrojane uslove. U irem filozofskom smislu svako sredstvo koje postoji na ovom svetu vri i nekakvu ekonomsku funkciju za onog ko ga poseduje ini kapital. Ta ekonomska funkcija se bazira na zadovoljenju neke njegove potrebe u datom monentu ili u budu- nsti. Pri tom nije do znaaja to da li se to sredstvo gleda, voli ili koristi za kakvu drugu potrebu. I novac u slamarici je kapital za zadovoljavanje potrebe nekog da ga ima, to je takoe neka ljudska potreba. Marksistiko tumaenje ovog pojma se svodi na to da se potrona dobra ne mogu tretirati kao kapital te da samo ona dobra koja mogu da se ukljue u ekonomske procese, to e rei, u stvaranje vika vrednosti, ine kapital. Pri tom se zaboravlja da se sva ekonomska dobra ovog sveta stvaraju radi konane, dakle finalne potronje. Ako je traktor kapital, a krompir nije, moe se zakljuiti da e se traktor jednog dana transformisati u krompire time to e se njegova vrednost ukljuiti u cenu krompira radi kojih se on koristi. Ovakvo tumaenje se svodi na pravnu formu po kojoj kapital nije nita drugo do imovina koju neko poseduje, bez obzira na to emu slui ta imovina. Upravo se to elelo dokazati. Problem je samo u tome to se na ovaj nain ne iscrpljuje pravni smisao kapitala. Jo jasnije, problem je u tome to se ovde pojavljuje jedan specifian izuzetak koji protivurei elementarnoj logici, da se jedno sredstvo u isto vreme ne moe nalaziti na dva mesta. Ovde se upravo to dogaa. Jedna te ista imovina se nalazi kod dva subjekta u isto vreme i po jednakom pravu. Ako je fabrika traktora jutros prodala traktor, onaj ko ga je kupio sa njim punopravno raspolae kao sa svojom imovinom. Ako bismo tvrdili da je kapital isto to i imovina zakljuili bismo da je taj traktor kapital onog subjekta koji sa njim punopravno raspolae, a to je kupac. Problem je u tome to je prodavac ovom prodajom izgubio deo imovine, pa vie nema gotov proizvod koji se zove traktor, ali umesto toga ima novano potraivanje od kupca te i to potraivanje ima karakter njegove imovine. Jedna te ista imovina se po jednakom pravu u isto vreme, nalazi kod dva subjekta. To je, naravno tano, ali se u svrhu reavanja ovog problama u ovu analizu uvodi pojam "neto imovinski vrednost". Uvoenje ovog pojma podrazumeva da se osim prava koje se pojavljuje na dva mesta, mora videti i postojanje obaveze kod kupca. On, dakle, ima obavezu da plati traktor koji je kupio. Onog momenta kada on
407

bude izmirio ovu obavezu on e smanjiti taj deo imovine, pa se stvari konano svode na pravu sutinu ovog pojma. Iz tih razloga kvalitativno odreenje pojma kapitala se svodi na pojam "imovina", ali u onom znaenju koje se u pravnoj teoriji naziva neto imovinska vrednost". Upravo tako opredeljenje prihvatamo kao krajnji smisao pojma kapital. Marksisti su pokuavali da se izvuku iz ovih zamki uvodei pojmove nepoznate pravnoj nauci i filozofiji, kao to je"drutveni kapital". Pravna pripadnost ne ini imovinu kapitalom kao to ni puka ne ini ratnika od svakog ko je ima u rukama. Iz pojma kapitala rezultira pojam kapitalizacije ili oploivanja kapitala. On se, dakle, moe oploivati, moe reducirati, moe upropastiti, moe ostati sterilan, ali to nije dokaz da je to kapital, ili da nije. Pravo je onog ko ima imovinu da je koristi onako kako smatra da je je to korisno ili razumno za njega, a to znai da on ima pravo i da je ne koristi, ako oceni da je to razumno. Savremeni racionalno organizovan svet nastoji da sve oblike imovine koristi na nain da od toga ima neku korist, a pitanje naina na koji doivljavamo tu korist je stvar koja pripada svakom od nas. Konaan odgovor na pitanje odnosa i izmeu kapitala i profita svodi se na to da treba razjasniti odreena pitanja u vezi sa nainom angaovanja kapitala da bi se utvrdilo na koji nain i iz kojih delova kapitala izvire profit. Ako se ovaj fenomen posmtara u ekonomskoj funkciji, to je uobiajeno u ekonomskoj literaturi ipak se valja opredeliti za stav da se pod kapitalom podrazumeva onaj deo bogatstva ili imovine koji je ukljuen u ekonomske procese, dakle u stvaranje profita. On izvorno nastaje iz profita, ali samo onog dela koji nije troen za potrebe onog ko ima mogunost da ga prisvoji. Izloen nain tumaenja sutine nastanka kapitala se ne moe dovesti u pitanje, ali postoje i drugi putevi da se on uvea. Razlog je u injenici da se u ovom delu kao osnovni izvor formiranja kapitala tretira profit, ali kapital nastaje jo i iz dela novostvorene vrednosti koji se upotrebi kao zarade zaposlenih ili drugih ljudi koji uestvuju u procesu raspodele upravo te novostvorene vrednosti. Re je o onom delu zarade koji se tretira kao tednja, dakle koji nije utroen i dok nije utroen. U svetu koji nas okruuje, ovo je znaajan izvor kapitala ak i kod onih subjekata koji uopte ne tede. On se aktivira kao kapital preko bankarskog mehanizma, pa ak i novana sredstva koja imaju karakter depozita po vienju indirektno figuriu kao znaajni elementi i izvori finansijskog kapitala.
408

Zakljuak je dakle da kapital nastaje iz profita kao deo neutroenog bogatstva koje je namenjeno za dalje stvaranje profita.

11.3. NESTANAK KAPITALA

Ako kapital nastaje ekonomskom delatnou kao nataloeni profit logino je da se njegovo nestajanje obrazlae na isti nain, ali se bazira na suprotnim premisama. Ako je neko zdanje nastalo zidanjem njegovo nestajenje moe nastati samo i iskljuivo ruenjem. Pri tom nije znaajno da li se ono rui prirodnim silama, zemljotresima ili ljudskom rukom. Znaajno je da je ono porueno i da ga vie nema. Kapital, dakle, nastaje ljudskom delatnou ali i dejstvom pirrodnih sila, stvaranjem vika vrednosti i taloenjem profita, odnosno bolje reeno tednjom. Sve to je nastalo kao nova ekonomska vrednost moe da postane kapital, ali pod uslovom da nije nestalo, da nije utroeno, odnosno da je uteeno. Kapital se, razara ili nestaje samo u obrnutom sluaju. Onog momenta kada neki pojedinac ili nacija pone da troi vie nego to je stvorio to se moe ostvariti iskljuivo erozijom onog to je steeno u prolosti ili to bi trebalo i da se ostvari u budunosti. Ako neko troi vie nego to je stvorio on smanjuje svoj kapital do granice dok ga ne dovede do nulte pozicije. Posle toga kapital vie ne postoji, pa ni anse da se ostvari takva potronja. U realnosti stvari ne stoje ba tako. Moe se troiti i vie nego to je stvoreno ako se onaj ko troi, bilo kao pojedinac ili nacija zaduuje pa ostavlja obaveze, sebi ili nekom drugom, za budunost. Prema tome, najvee zlo koje ovek ili nacija moe sebi da dozvoli je da se zaduuju u svrhu potronje. Takvu politiku je dugo vodila socijalistika Jugoslavija koja i danas pleni uzdahe onima koji pamte lep i lagodan ivot ne shvatajui da je on zasnovan na tuem radu i na ispatanju generacije koja treba da plati taj danak. Najopasniji dunik za svakog poverioca je onaj ko uzima zajam da bi tako dobijena sredstva potroio u kakvoj krmi ili za kupovinu skupog automobila. Kada se ovaj fenomen posmatra u relacijama privrede kao celine on ima znaenje da kapital propada, ili se rastae u svim subjektima koji ostvaruju gubitke i to tano za onoliko kolika je vrednost tih gubitaka. Gubici, dakle neutraliu kapital i oni upravo znae umiranje datog
409

poslovnog subjekta na nogama. Oni ostvaruju suprotne procese od onih koji se ostvaruju u procesu ostvarivanja vika vrednosti i prisvajanja profita. Kao to nije samo profit izvor poveanja kapitala tako su gubici, tete, poari revolucije i slini dogaaji izazvani nesrenim okolnostima u prirodi ili drutvu, koji imaju ruilaki karakter izvori neutralizacije ve steenog kapitala. Oni vuku oveanstvo i unazad intenzitetom kolika je njihova razorna snaga. Iz tih razloga nesreeno je svako drutvo koje buntovima, trajkovima i neradom, odnosno opstrukcionim aktivnostima, reava svoje konflikte. Nesreno je svako drutvo koje svoju energiju troi na reavanje unutranjih konflikata, ma zbog kog uzroka da oni nastaju. Nesreno je oveanstvo koje nije sposobno da rei nacionalne i meunacionalne konflikte, a jo nesrenije ono koje pospeuje i razvija sukobe meu ljudima i narodima. Ako na ovom svetu postoje veliki grehovi, raspirivanje i razvijanje sukoba, posebno oruanih, je sigurno najvei boji ili ljudski greh. Kao opti zakljuak bi se moglo tvrditi da kapital nastaje racionalno organizovanim aktivnostima i upotrebom resursa od kojih on nastaje, a njegov nestanak i ponitavanje nastaje ruilakim delatnostima oveka i prirode. On se raa u kreativnim aktivnostima oveka a umire u ruilakim akcijama ili u nerazumnoj upotrebi ili preciznije reeno, u potronji koja nije pokrivana proizvodnjom,odnosno raspodeli nezaraenog. On meutim, moe da nestane i dezaktiviranjem, odnosno iskljuivanjem iz ekonomske funkcije. Tada on postaje samo umrtvljeno bogatstvo, koje se latentno moe ponovo vratiti u oblik kapitala.

11.4. POJAVNI OBLICI KAPITALA

Na izlasku iz tunela socijalistike naune misli susreemo se sa problemom nepoznavanja osnovnih kategorija, ak do te mere da e italac koji bude imao ovu knjigu u rukama nakon samo 20 godina imati muke da shvati smisao njenih poruka. Na dan pisnaja ovog teksta konsultovao sam nekoliko pravnih i ekonomskih leksikona i susreo se sa problemom da ni jedan od njih nije dao valjan odgovor na pitanje pojma

410

kapitala, pa su odgovori toliko pogreni da se ovek zapita: zar je mogue da su ljudi mogli da ive pod ovakvom intelektualnom opsadom? Iz tih razloga valja uiniti pokuaj da se stvari postave na jasnim osnovama. Zanimljivo je da je i zapadna ekonomska misao sutinu kapitala objanjavala njegovim pojavnim oblicima, a ne onim to ona u biti jeste. U ekonomskom smislu on se pojavljuje u oliku u kome je stvoren kao skup resursa sposobnih da stvaraju nova ekonmska dobra i da se oplouje, ali i da ima pasivan odnos prema sopstvenoj oplodnji to znai da je sterilan. On je, dakle, sposoban da stvara nova dobra, to e rei da se oplouje samo ako je aktiviran, ali i u izuzetnim okolnostima i ako je pasivan, odnosno latentno aktivan. Aktiviranje kapitalnih resursa uvek ima za cilj stvaranje profita jer se on aktivira iskljuivo u toj funkciji, pa se aktiviranje kapitala zapravo i posmatra sa pozicije njegove ukljuenosti u stvaranju profita, to e rei u sopstvenoj oplodnji. U ovom kontekstu moe se postaviti pitanje: da li moe da bude kapital onaj oblik sredstva koja su pasivna u odnosu na funkciju stvaranja profita? Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, ali se moe dogoditi da neaktivni kapitalni resursi stvore ogroman profit ako su plasirani u obliku sredstava koji e u budunosti imati veliki porast cena. Ali to nije pravi ekonomski smisao aktiviranja kapitalnih resursa. Aktiviranje kapitalnih resursa se u principu dovodi u vezu sa svojom svrhom - ostvarivanjem profita. Ako se stvari tako postave onda je sve ostalo jasno i relativno lako se moe objasniti. Kao kapitalna dobra mogu se tretirati samo ona dobra koja mogu da daju doprinos ostvarivanju te svrhe - stvaranju profita. To u ekononomskoj realnosti znai da se materijalni resursi ukljueni u proces stvaranja nove vrednosti, bilo kao repromaterijali, odnosno predmeti rada, ili kao sredstva za rad tretiraju kao oblici manifestovanja kapitala. Osim njih, i nematerijalni resursi koji u svetu kome pripadamo imaju znaajnu ulogu u stvaranju nove vrednosti, kao to su novac, elementi intelektualne svojine ili u jo irem tumaenju u obliku znanja i sposobnosti, dakle u obliku ljudkog kapitala. Oni u materijalnom smislu ne postoje, ali se ukljuuju u proces stvaranja nove vrednosti, a da bi se pridobili ili pribavili, odnosno kupili, potrebno je angaovanje znaajnog kapitala. Prema tome materijalni i nematerijalni resursi ukljueni u proces stvaranja nove vrednosti su svakako pojavni oblici kapitalnih ulaganja skoro na na isti nain. I jedni i drugi zahtevaju da se angajuju znaajna kapitalna sredstva za njihovo ukljuivanje u procese stvaranja vika vrednosti.
411

Sledei svakako znaajan element angaovanja kapitala se svodi na kupovinu ili plaanje angaovanog i aktiviranog rada. To je, dakle, onaj deo kapitala koji se angauje za plaanje zarada zaposlenih. Jo jedna kategorija angaovanja kapitala zasluuje da se o njoj vodi rasprava, a u ovom delu ona e biti samo napomenuta. To je angaovanje realnog kapitala radi ekonomskog aktiviranja fiktivnog kapitala. U tumaenju ovih pojmova dolazi do velike zbrke, pa se ekonomisti esto nalaze u poziciji da teko mogu da stvore valjanu predstavu o onom to se zove angaovani ili aktivirani kapital. Zbog toga je potrebno da se svaki od onih pojmova detaljno izloi i kvantitativno definie i odredi. Kapital angaovan u sredstvima za rad nije nita drugo do ona kategorija koja ini vrednost tih sredstava u procesu korienja u vremenu koje se uzima kao predmet analize. Ovde se pojavljuje jedan interesantan problem koji dovodi u raskorak ekonomske i tehnike kriterijume ocenivanja smisla aktiviranja ovih resursa. Da bi se problem jasnije eksponirao koristie se sledei numeriki primer: Dato sredstvo za rad ima sledee vrednosti: Nabavna vrednost ............................................................. 100.000 Utroena (amortizovana) vrednost ................................... Sadanja vrednost ............................................................. Vrednost utroena u tekuoj godini .................................. Ovde se javlja nekoliko problema u istom momentu. Prvi se odnosi na pitanje: Koja je vrednost ukljuena u proces stvaranja nove vrednosti? Odgovor je da je to nabavna vrednost jer je ovo sredstvo u proizvodne procese ukljueno celim svojim fizikim biem, a ne nekim njegovim delom. U ekonomskom smislu ovo sredstvo na kraju godine vredi 35.000, a na poetku je imalo vrednost od 45.000. Stvarno angaovani kapital u vrednosnom smislu ima vrednost od 40.000 jedinica, to je prosena vrednost ovog sredstva u toku cele kalendarske godine. To je, dakle, ekonomska mera angaovanog kapitala u datom obliku postojanja, odnosno ukljuivanja u ekonomske procese. Preostala vrednost je ve isisana u ranijim godinama i ukljuena u neke druge oblike angaovanja. 65.000 35.000 10.000

412

Ono to je utroeno i vrednosno preneto na nove proizvode, to je uniteno u datom procesu rada je samo tekua amortizacija koja iznosi samo 10.000 jedinica. Pitanje je, dakle, ta je to to treba dovesti u vezu sa stvaranjem nove vrednosti? U kapitalnom smislu odgovor je da je to ona vrednost koja je u toku godine figurisala kao ekonomsko angaovanje sredstava, a to je u ovom sluaju 40.000 jedinica. Toliko je, dakle, ekonomske vrednosti blokirano da se vee za ovaj proces stvaranja novih vrednosti. Kada su u pitanju obrtna sredstva u obliku raznih vrsta repromaterijala i slino, ponovo se susreemno sa problemom da: utroena vrednost utroaka iznosi.................................. 1.000.000 prosena vrednost zaliha................................................ 200.000 Pitanje je: koja je vrednost kapitala vezana za ovaj proces? Odgovor je da je to vrednost od 200.000 iz razloga to je ovaj kapital imao pet obrta u toku date kalendarske godine. To znai da je za dati proces angaovano samo 200.000 jedinica koje su vrile funkciju kapitala. Kada je u pitanju intelektualna svojina tu se nailazi na mnoge modalitete, a u ovom primeru ona e se objasniti na nain na koji je objanjeno angaovanje kapitala u obliku sredstava za rad. Kada je u pitanju angaovanje kapitala za isplatu zarada zaposlenih tu se takoe nailazi na razne situacije pa ak i insinuacije, posebno kod Karla Marksa, koji je kao izuzetno dobar poznavalac ekonopmskih kategorija i pojmova, namerno komplikovao ovu jedvostavnu situaciju. On je polazio od toga da se kao kapital angaovan za plaanje rada, ili kako bi on to nazvao za plaanje najamnina, uzima ukupna vrednost zarada koje se u datom vremenu isplauju. To je netano. Razlog je u injenici da ovaj oblik angaovanja kapitala ima vrlo veliki obrt, pa se moe dogoditi da se isplate velike zarade, a da se pri tom ne angauje ni jedan dinar kapitala za njihovu isplatu. U tu svrhu koristie se primer proizvodnje konzumnog mleka. Pretpostavie se da jedna mlekara svakog dana vri prodaju svojih prozvoda, a to znai da svakog dana i naplauje sve svoje prodate proizvode. Poto je cena rada ukljuena u vrednost mleka koje se prodaje, to znai da e svakog dana proizvoa mleka imati naplaenu i naknadu za rad svojih zaposlenih, a da e isplatu zarada izvriti tek krajem meseca.
413

Zakljuuje se, dakle, da u ovom sluaju uopte ne postoji angaovanje kapitala po osnovu zarada odnosno najamnina, kako ih marksisti nazivaju. Ako se pretpostavke izmene pa se uzme primer proizvodnje velikog broda koji se gradi dve godine to znai da e proizvoa broda morati da finansira zarade sve dok ne proda i naplati taj proizvod koji se priprema za prodaju tako dugo. Prema tome, kapital angaovan u zaradama zaposlenih je ona kategorija koja se dobija kao kolinik izdataka ove vrste, koji se deli sa brojem obrta u ciklusu proizvodnje. Globalno posmatrajui angaovanje kapitala u oblicima koji stvaraju profit je zapravo jednak vrednosti angaovane imovine u datom proizvodnom, odnosno prometnom procesu. To bi, dakle, bili oni oblici u kojima se kapital pojavljuje (uz izuzetak novanog oblika koji je posebno obraen) u ekonomskoj realnosti. Preciznije, to je onaj deo ledenog vrha koji se vidi u realnosti. Kada se oni integralno izraze kao jedna vrednost to je masa angaovanog kapitala kao ekonomska kategorija. Kljuno pitanje ostaje bez odgovora. To je pitanje pravnog karaktera koje se odnosi na vlasniki odnos ovog angaovanja. Globalno posmatrajui treba odgovoriti na pitanje: iji je kapital koji u ekonomskim procesima figurie kao angaovani kapital? Ovo je bilansna logika, ali je ona neophodna da bi se shvatio smisao stvari. Sve to na ovom svetu postoji, mora da ima i neku pravnu pripadnost, mora nekom da pripada. ak i svaije dobro nekom pripada, poto ono u filozofskom smislu zamenjuje pojam niijeg. Ono to je niije samim tim postaje svaije jer ne postoji neko ko e drugima rei "to je moje"! Tako, naprimer, vazduh ne pripada nikome samo zbog toga to pripada svakom. ak ni jedno od najkapitalnijih dela ekonomske nauke i filozofije pod naslovom "Kapital" od Karla Marksa, iako ogromno po obimu i snano po sadraju, nije u celosti osvetlilo sutinu ovog pojma, pre svega zbog toga to je prevelika ideologizacija onemoguila jednog tako velikog naunika da ovaj fenomen rasvetli sa svih strana. To je najlepi primer kako se ideologizacijom moe upropastiti grandiozni nauni doprinos. ak ni jedan veliki naunik kakav je Karl Marks nije uspeo da se uzdigne iznad sebe kada je u nauku imputirao ideologiju. Kad su u pitanju ekonomski resursi koji figuriu kao angaovani kapital, izvesno je da oni uvek imaju i moraju imati pravnog titulara. Pravno gledajui titular imovine koja pripada datom ekonomskom subjektu je
414

upravo taj subjekat. On, meutim, nije titular kapitala date firme. Jo jednom valja razjasniti pitanje po kome titular imovine nije i titular kapitala. Titular imovine firme je sama firma, a titular kapitala nikada nije ona poto i sam preko te imovine pripada nekom kao vlasnitvo nad njenim kapitalom. Ono to pripada firmi kao imovina ne pripada i njenim vlasnicima kao kapital. Globalno posmatrajui celokupan kapital koji je plasiran u datom ekonomskom subjektu pripada vlasnicima date firme, odnosno papira koji mu daju to pravo ili pak poveriocima, odnosno kreditorima. Postoje, dakle, unutranji vlasnici kapitala date firme insajderi i spoljanji, autsajderi.

11.5. CIRKULACIJA - KRUNO KRETANJE KAPITALA

I na ovom mestu nailazi se na jezike tekoe iz razloga to predmet cirkulacije nije kapital ve imovina datog ekonomskog subjekta ili preciznije reno angaovana sredstva koja po svom pravnom karakteru nisu kapital. Da se ne bismo udaljili od ve prihvaenog naina razmatranja ovog fenomena, koristie se pravilniji pojmovi kao to je kru- no kretanje kapitalnih resursa, umesto kapitala, jer on u izvornom znae- nju ne cirkulie na nain na koji e se ta cirkulacija obraditi u ovom delu. Slikovitu ilustraciju krunog kretanja je dao Karl Marks u obliku: N R P - R1 - N1 Ona je interesantna kao didaktiki pojam, ali ima mnogo drugih nedostataka. Sutina je u tome da se u robno novanoj privredi novac (N) javlja kao jedna od faza kroz koju prolazi ta tekua reka kapitalnih resursa koji protiu kroz njeno korito. On, dakle, slui kao transakciono sredstvo za obavljanje poslova plaanja i nabavke, odnosno kao sredstvo koje omoguava promet i spoj datog ekonomskog subjekta sa okruenjem. On je, naravno, i mera vrednosti kao i sredstvo plaanja. Novac, dakle, vri vie funkcija u svom ekonomskom angaovanju, ali pre svega ima funkciju da obezbedi ekonomski metabolizam datog ekonomskog organizma sa okruenjem i prema njemu. On je samo spona sa tritem, odnosno sa okruenjem u kome se odvijaju ekonomski procesi.

415

Roba - kao pojam ovde ima znaenje svih resursa koji se nabavljaju radi odbijanja ekonomskih procesa, pa se kroz nju izraavaju sve nabavke, odnosno svi inputi (ulazi) koji omoguavaju proces proizvodnje i razmene. Ovde spadaju svi resursi koji se kupuju da bi se uspostavila ekonomska delatnost datog subjekta. Proizvodnja (P) je ona ekonomska kategorija koja obuhvata angaovanje sredstava u fazi odvijanja proizvodnog procesa. Kod gradnje brodova to je ulaganje u brod sve do momenta kada se on zavrava, kod proizvodnje penice to je vrednost ulaganja u nju sve dok se ne poanje i uskladiti, kod bilo koje proizvodnje to je ulaganje u proizvodnju od momenta njenog poetka do momenta njenog okonanja i usladitenja. Gotovi proizvodi R1 predstavljaju zavrenu proizvodnju koja je spremljena za trite i ini angaovanje ekonomskih resursa, sve dok se gotovi proizvodi ne prodaju, dakle dok ne izau sa skladita. Konano, N1 je kategorija koja zapravo nije novac ve potraivanje i ona predstavlja oblik angaovanja kapitala sve dok se potraivanje iz prethodnog ciklusa ne naplati. Momentom kada se potraivanje iz osnova realizovane proizvodnje u prethodnom ciklusu naplati, ono vie ne postoji u tom obliku. Ono je transformisano u kategoriju N i u naredni ciklus se ulazi sa tim tako dobijenim novcem. Krug je zatvoren. Kada su u pitanju trgovaki poslovi ovde se nailazi na pojmove:

N R - N1 Sutina je u tome da se ovde ne pojavljuje faza repromaterijala, gotovih proizvoda i proizvodnje u toku, ve se javlja jedan isto komercijalni posao. On je odvojen u dve faze. Prva, nabavka u kojoj se menjaju N i R i drugi prodaja u kome se menjaju R i N1. U svakom sluaju smisao reprodukcije je u tome da se kao rezultat ovog krunog kretanja pojavi nova vrednost koja je vea od prethodne, to nije nita drugo do profit. Ta razlika koja sa javi izmeu onog to je uneto, sa ime se poelo i onog sa ime je zavreno je zapravo viak vrednosti, odnosno u konkretnom sluaju profit. Valja jo jednom otvoriti pitanje: da li je to viak vrednosti ili profit?
416

Odgovor je da je u fazi stvaranja to viak vrednosti, ali onog momenta kada se ovaj ciklus zavri i krug zatvori, kada se ta razlika pojavi na kategoriji N1 tada je ona ve postala profit jer u tom obliku ona ima jasnog titulara. Titular je subjekt koji je vlasnik kapitala koji je na ovaj nain i u toj vrednosti oploen. Po logici analize valjalo bi postaviti pitanje: Zato ova razlika nije postala profit jo u fazi dok je bila u vrednosti gotovog proizvoda. Odgovor je jednostavan. Dotle se jo ne zna ta e se ostvariti u konanoj vrednosnoj verifikaciji na tritu, a ova se opet potvruje tek onog momenta kada je ciklus u celosti zatvoren, dakle kada je gotov proizvod, odnodno roba, naplaena. Tek tu je profit isplivao na povrinu, pa se tada jasno vidi i naravno jasno se identifikuje, a to znai i vlasniki nominuje. Ekonomska analiza upuuje na to da se ovde razjasni pitanje naina na koji u tom krunom kretanju kapitalnih resursa isplivava na povrinu taj ekonomski efekat u formi vika vrednosti i profita. Da bi se ovaj primer jasnije predstavio prikazae se primer koji ima samo didaktiki karakter, a koji ne oslikava realnost, u kome: Tabela broj 31. - Viak vrednosti
Vrednost kategorije N Vrednost svih inputa Visina vika vrednosti Vrednost proizvodnje Trino verifikovana vrednost 100.000 100.000 20.000 120.000 120.000

Viak vrednosti je dakle nastao u proizvodnji, a pravno verifikovan na tritu kada je transformisan u profit i faktiki vlasniki nominovan. U trinim okolnostima on pripada onom kome pripada kapital, pa i nije nita drugo do profit. Karl Marks je koristio identine primere i njihove ilustracije, ali je izvodio drugaije zakljuke. Njegova teza je bila da je rad jedini stvaralac vrednosti, pa je prethodni primer proirio utoliko to je u analizi dodao jo jedan element, a to je vrednost radne snage. Za ilustraciju koristie se isti primer, ali sa dodatkom da postoji jo jedna komponenta, a to je vrednost kapitala angaovanog za finansiranje najamnine. Stoga ovaj primer ima sledee elemente:

417

Tabela broj 32. - Viak vrednosti u alternativnoj soluciji

Vrednost ketegorijje N Vrednost svih inputa Vrednost radne snage Visina vika vrednosti Novostvorena vrednost Vrednost proizvodnje Trino verifikovana vrednost 100.000 80.000 20.000 20.000 40.000 120.000 120.000

Marks bi na istom primeru zakljuio da je radna snaga stvorila 40.000 jedinica, da je dobila 20.000, a da ostatak od 20.000 predstavlja suviak koji je neko od nje oteo, pa ak koristi i takvu terminologiju po kojoj je ona opljakana. Ukoliko bi teza da je rad jedini stvaralac vrednosti bila tana, Marksovi zakljuci su ispravni. Ako ona nije tana onda su i oni pogreni. Sutina je u tome da se ova razlika pojavljuje kao suviak vrednosti kao ekonomski pojam i da na kraju u fazi raspodele ona dobija karakter prisvajanja u obliku profita onog za koga bi se po kriterijumima prava dokazalo da je stvaralac tog suvika. U raspodeli tako ostvarenog suvika i tek sa njom dolazi do pravne identifikacije vlasnitva nad tako formiranom razlikom koja ini osnov svih nesporazuma u istoriji ekonomske nauke.

11.6. PLODOVI KAPITALA

Na vie mesta u ovom radu susreli smo se sa problemom odnosa izmeu kapitala i vika vrednosti koji iz njega rezultira, odnosno u filozofskom smislu, sa kapitalom i njegovim plodovima. Koliko nam je poznato ovu dilemu je prvi u istoriji otvorio veliki um stargogrkog filozofa Aristotela koji je postavio tezu da resursi koje je stvorio ovek ne mogu da se podele i umnoe te da ta sposobnost pripada samo onim resursima koji su mu dati od bogova, to e rei od prirode. U razvoju ove misli bilo je logino da se zakljui da kapital, odnosno resursi koji ga ine, ne moe da stvori nikakve plodove te da po tom osnovu ovek nema nita ni da prisvoji. Razume se, da se ovakvom miljenju u vremenu kada se kapital

418

kao pojam jo nije iskristalizovao, ne mogu staviti primedbe ako se imaju u vidu istorijski okviri u kojima je takva misao nastala. U svakom sluaju Aristotel, koji je u sredstva za rad ubrajao i robove, svrstavajui ih u sredstva koja govore, morao bi da zapazi da su oni bili sposobni da stvore vie nego to su pojeli ili u drugom smislu potroili. On nije sagledao da je iz tih "sredstava za rad" rezultirao kakav suviak na isti nain kao to se javlja suviak i kod savremenih sredstava koja supstituiraju daleko veu koliinu rada od onog koji je utroen u njihovo stvaranje. Taj suviak koji rezultira iz ekonomskih procesa je toliko zaokupio ekonomsku misao da je ona postala njegova robinja. to je ekonomija vie izuavala ovaj fenomen, sve vie je tonula kao da se zaglavila u ivom pesku. Problem je, oigledno, u tome da najjednostavniji problemi stvaraju oveku najvee muke kada ih treba nauno razjasniti, jer naunici nisu sposobni da se bave prostim stvarima i jednostavnim dokazima. Jedino u ta se ne moe sumnjati, to je injenica da se iz reprodukcionih procesa dobija taj suviak koji se moe nazvati "viak vrednosti", profit ili prirast kapitala ili pak svim tim nazivima u isto vreme. On, dakle, postoji. On je realnost koju dobro zapaaju ak i ulini preprodavci kada uvee izbroje svoj pazar. Njih oigledno ne zanima nita drugo do da je ta razlika izmeu onog to su imaju ujutru i uvee to vea i da imaju sreu da sebi uvee kau "danas sam zaradio toliko i toliko". On, dakle, ima jasno kvalitativno odreenje i na svim jezicima sveta to se naziva zaradom. Akademskim ljudima on ostavlja da se bave pitanjima kao to je identifikacija onog to on zove "zaradom". On zna da je izaao na ulicu ili stao uz kakvu pijanu tezgu i da je izneo robu u vrednosti koju je sam iskalkulisao, a da je uvee ponovo sabrao vrednost robe koja mu je preostala i pazara koji je doneo svojoj kui. Sva razlika je za njega zarada, pa bi za njega rasprava o tome "otkud potie ova razlika" bila velika glupost kojom se bave samo kolovani ljudi. Kada bi njega neko upitao, otkud potie ova zarada on bi jednostavno rekao da potie iz robe koju je izneo na tezgu, to i za akademske ekonomiste znailo iz kapitala i naravno njegovog rada. Ovde se postavlja samo jedno pitanje, a to je" koliko od te zarade pripada radu, a koliko kapitalu? Ako bi ovaj na neuki biznismen postavio naunu tezu da izdiferencira koliko od te zarade pripada radu, a akoliko kapitalu, on bi poao od dve mogue zdravorazumske postavke. One bi se mogle ilustrovati sledeim numerikim prikazom. Pretpostave se da ovaj na "biznismen" preprodavac poslovao po sledeim propozicijama:
419

 Ujutro je imao robe u vrednosti od .......... 3.000 novanih jedinica Kui je doneo pazar................................. 1.800 novanih jedinica Doneo je neprodatu robu ....................... 2.000 novanih jedinica Ostvarena zarada je................................. 800 novanih jedinica. Njegov sistem naunog logiciranja u sluaju da mu nametnemo da rei problem koji se ovde otvara iao bi sledeim putevima. Prvi, da konstatuje da bi njegova nadnica danas bila 300 novanih jedinica. Po tom sistemu miljenja njegov rad na tritu ima vrednost od 300 jedinica, a preostala razlika zarade u visini od 500 jedinica se odnosi na profit od kapitala. To bi, dakle, bio rezon jednog trino orijentisanog zdravorazumskog biznismena koji nema akademsko obrazovanje, a koji verovatno ne ume ni da izgovori re "filozofija". Uostalom, emu ona njemu slui? Ako bio on bio marksistki orijentisan i ne priznaje i ne poznaje trinu ekonomiju on verovatno ne bi ni radio ovaj posao. Njegovo poznavanje trita je mnogo vee i dublje od svih nas koji razvijamo teorije. Ako bi on bio marksista on bi razmiljao na sledei nain: Sve to sam danas zaradio rezultat je mojih ruku i moje galame na pijaci ili na ulici. Ako bi ga ena upitala: dobro, bre, otkud bi ti stvorio tu zaradu da nisi imao robu koju vercuje a koju sam je pre neki dana kupila? Razgovor bi se verovatno zavrio kakvom amarinom jer bi to bio jedini odgovor koji bi na biznsimen mogao da joj da. On bi se moda pozvao na Karla Marksa ako je imao vremena da ga ita na kakvoj pijaci, ali ona osim amara ne bi dobila nita vie. Sutina ove metaforine rasprave svodi se na to da se shvati da trina ekonomija poznaje samo jedno pravilo, a to je da svi resursi koji uestvuju u stvaranju nove vrednosti doprinose da ona nastane. Svako od njih u tom loncu gde se krka novi proizvod i stvara nova vrednost po trinim pravilima dobija svoj deo prema pravnim propozicijama koje su utvrene u momentu kada su ti sastojci uneti u lonac. Te propozicije je formiralo trite, a onaj ko je uzeo sebi u zadatak da bude glavni kuvar preuzeo je i rizik da mu ta meavina ne zagori. On je u isto vreme dobio ansu da iz tog kuvanja raznih sirovih sastojaka dobije dobru orbu, kao i ansu da ponovo kupi sastojke za drugu orbu u jo veem loncu. Pravila trine ekonomije nameu mu obavezu da orbu uvek kuva za druge sa ansama da i sam olie prste ili da ih pojede ako je nije dobro zaprio. Ceo smisao ekonomije konano se svodi na ovakav sistem miljenja.
420

Poto svi resursi koji ulaze u proces stvaranja nove vrednosti imaju sposobnost da na nju prenesu vei kvantum rada od onog koji sami sadre, logino je da e nastati suviak koji rezultira iz toga u obliku vika vrednosti upravo zbog tog svojstva resursa koji su upotrebljeni u procesu stvaranja nove vrednosti. Kako su svi oni trino ve proli kroz filter vrednosne verifikacije i pravno oblikovani kao saglasnost volja, logiio je da onom ko se javlja u ulozi preduzetnika, a to znai vlasnika kapitala i nosioca rizika, pripadnu svi pozitivni i naravno negativni efekti tog posla. Pravnikim argonom reeno, prirodno je da svakom uesniku u procesu stvaranja nove vrednosti pripadne njegov deo plodova koje oni donose. Proizvoai maina su svoj deo ve ostvarili u momentu kada su prodali svoje maine. Graditelji su svoj deo dobili dok su gradili objekte koje i koriste. Davaoci usluga su svoj deo dobili kroz cenu usluga u koju su ukalkulisali svoj deo zarade. Vlasnici finansijskog kapitala, kao kreditori, su svoj deo dobili kroz kamatu. Rentijeri su svoj deo dobili kroz rentu. Zaposleni su svoj deo dobili kroz cenu svog rada. Konano ulagai kapitala e svoj deo dobiti kroz profit, kroz proces pretvaranja vika vrednosti u profit, odnosno zaradu. Svi su dobili svoje, a smisao ekonomije je u tome da za sve njih bude dovoljno. Pitanje, da li su svi dobili proporcionalno svom stvarnom doprinosu je suvie neracionalno u savremenom svetu iz razloga to sve inpute trite vrednuje po svojim kriterijumima, a svako pojedinano snosi posledice svojih izbora. Dogaa se da se rad jedne sloenosti vrednuje po neuporedivim vrednostima samo zbog toga to se neko opredelio za atraktivno zanimanje, a drugi nije shvatio vreme u kome ivi. Uostalom i mnogi preduzetnici i vlasnici kapitala propadaju samo zbog toga to se u sloenim trinim uslovima nisu dobro pozicionirali. To je, dakle, konaan smisao alokativne funkcije trita. Ovaj proces miljenja neodolivo podsea na fudbalsku igru. Ne mora neko biti suvie dobar igra ako ima oseaj za dobro pozicioniranje. Pojednostavljeno reeno sportskim renikom, treba imati nos za davanje golova. Onaj ko u fudbalskoj igri nema oseaj za akciju ispada iz igre na isti nain kao to tritu utakmicu gube oni koji nemaju oseaj da se bave pravim poslom u pravo vreme. Treba, dakle, znati kuda se usmerava

421

kapital na isti nain kao to treba znati gde bi se mogao oekivati kakva upotrebljiva lopta. Sportski teoretiari se sve manje bave pitanjem ko je zasluan za pobedu iz razoga to je rasprava o tome liena svakog smisla u uslovima kada se vrednuje integralni rezultat. Rasprave o tome, koji inilac reprodukcije je koliko zasluan za ostvarenu zaradu ima isti smisao kao kada bi se dokazivalo da li je vea zasluga onih koji su odbranili sopstveni gol, onih koji su poveli akcije i stvarali anse ili onaj ko je ugurao loptu u tu gol. Neka pitanja postaju bespredmetna u uslovima kada se stvari moraju posmatrati deduktivno i kada konani rezulatati nastaju iskljuivo iz timskog rada, odnosno iz efekata vie resursa koji sinhronizovano deluju u datom ekonomskom procesu. Jednostavno reeno, trina ekonomija ima upravo ovakve propozicije. Onaj ko ih razume shvata samo jednu mudrost: da u savremenoj ekonomiji ne postoje pojedinani rezultati te da se oni sve vie javljaju kao opti rezultat svih ekonomskih faktora. Prema tome, ne postoji promenljivi i konstanti kapital poto je sve to se ukljui u ekonomske procese promenljivo samim aktom aktiviranja. Plodovi koji se javljaju kao rezultati angaovanja ekonomskih resursa su ve podeljeni u momentu njihovog aktiviranja, a svako ko je bilo ta prodao ve je dobio svoj deo plodova u aktu te prodaje. Svi su oni dobili svoje unapred prema poznatim propozicijama, a organizator posla ulazi u neizvesnot da na kraju i on ostvari svoj deo zarade. Niko od onih koji ukljuuje svoje resurse u ekonomske procese ne kae da ih daje besplatno, te da e svoj deo dobiti kada bude video ta e se na kraju dogoditi. To ini samo organizator, dakle preduzetnik. Taj rizik i privilegija pripada samo onom ko se javlja u ulozi organizatora ekonomskog procesa, dakle preduzetniku. Svi oni su svoje plodove ve okusili, a on e saekati da vidi svoje.

11.7. PRAVO NA PLODOVE OD KAPITALA

Prvu dilemu o pravu na plodove kapitala razvio je Aristoel postavljajui tezu koja ima filozofske izvore po kojima sve to je na ovom svetu stvoreno pripada bojim silama ili ljudskim rukama, odnosno ljudskom umu. Izvan toga nikad nita nije stvoreno. Po toj logici ono to je nastalo i
422

to koristimo kao dar prirode, bez obzira na to da li ima materijalnu formu ili ne, postoji kao vena materijalnost ili energija. Sve drugo, to je ovek stvorio samo je preoblikovanje onog to je postojalo u prirodi te ovek zapravo nita nije ni stvorio. On je samo prilagoavao materiju i koristio energiju prema svojim potrebama. Po toj logici on ima pravo samo na ono to je dobio od boga ili napravio svojim rukama. Negativna definicija ovakvog logiciranja je da ovek nema pravo na ono to je stvoreno izvan tih, bojih i ljudskih okvira, pa ni pravo da ostvari plodove svog kapitala, odnosno plodove koji rezultiraju iz tekovine kao takve. Ovakav nain miljenja je otvorio intelektualni front i raspirio filozofske rasprave koje su trajale mnogo godina posle tvorca ove ideje. Sutina i pravi smisao ovog pitanja se sastoji u tome da se odgonetne, da li ovek shvaen kao bie, na ovoj planeti ima pravo da prisvoji efekte koji su nastali iz sredstava koja je on stvorio, dakle na one efekte koji ne rezultiraju neposredno iz njegovog rada ve iz ranije stvorenih sredstava, odnosno materijalizovanog minulog rada. Uproavanje ove dileme svodi se na to da se postavi pitanje: da li ovek koji je pripitomio i neguje zeca ima pravo i na zeie koje je taj zec produkovao, a koje e on takoe negovati. Njegovo pravo na zeie se zasniva na istom pravu na kome je zasnovano i pravo na prodavanje zeice majke. Ako je pravedno da on ima pravo na zeicu majku, zato to je neguje, on ima pravo i na kunie, koje e tek negovati. Ako je ovek pribavio ili napravio kakvu alatku koja pomae da ostvari vee efekte nego kada je ne bi imao, pitanje je da li njemu pripada pravo na tako stvorene efekte? Svrha stvaranja takve alatke je upravo i bila u tome da se sa njom ostvare efekti koje ona donosi. Ako ne bi bilo takvih efekata, odnosno ako se oni od nje ne bi oekivali, ne bi postojao ni smisao da se ona stvori. Prema tome, svrha stvaranja te alatke, pa i gajenja zeeva je u tome da se ostvari pravo na efekte koji se iz tog posla oekuju. Ako je tekovina ljudskog duha i ruku sposobna da donese kakve dopunske efekte ma u kom obliku da se oni pojave, logino je da postoji i pravo da se oni prisvoje i to upravo od onog je stvorio takvo sredstvo. Ovde se ponovo nailazi na jedan pravni problem. On se pojavljuje u obliku dileme: da li pravo prisvajanja plodova ima onaj ko je neko sredstvo stvorio ili onaj ko ga poseduje u momentu kada je to sredstvo sposobno da da takve plodove? Ovo pitanje je u pravnoj teoriji jo iz doba rimskih skolastika reeno na nain da onaj ko je neko sredstvo stvorio i ustupio ga drugom, ustupio je sa njim i sva prava i koristi, pa i plodove koje ono donosi
423

ili moe doneti onom ko ga je imao u korist onog ko ga je pribavio. Za uzvrat se dobije neko sredstvo koje donosi ili moe doneti korist onom koje i ostvario prodaju. Na taj nain kupac dobija sva prava, gde spadaju i koristi od stvari koje je kupovinom dobio. Vlasnik dakle ima pravo da ostvaruje sve koristi i plodove one stvari koju ima u momentu kada je ona sposobna da ih da. Plodovi uvek pripadaju onom kome pripada stvar koja ih donosi. Ako se stvari postave na ovaj nain, onda je logino da plodovi kapitala pripadaju onom ko je vlasnik kapitala, kao to i plodovi rada pripadaju onom ko je vlasnik radne snage u delu u kome ona uestvuje u stvaranju nove vrednosti. Po toj logici se moe razviti teorija da svako ima pravo na plodove onog to poseduje i stavlja u ekonomsku funkciju. Ako ovekova snaga ili um ine njegovo bogatstvo ili kapitala njihovim aktiviranjem se ostvaruje pravo na plodove toga resursa. Ako neko poseduje nekretninu kao kapital stavljanjem tih nekretnina u funkciju ostvaruje se pravo na plodove toga akta. Ako neko ima novac koji privremeno tedi njegovim aktviranjem ostvaruje se pravo na kamatu. Ako neko ima jahtu koju rentira njenim ekonomskim akviranjem se ostvaruje pravo na plodove koje taj posao donosi. Svako pravo na plodove bazira se na postojanju tih plodova, a oni se ostvaruju u aktu ekonomskog aktiviranja. Ovako postavljena teza o pravu na plodove je suvie iroka, ali pravno logina i bazira se na principu jednakosti davanja. Svako, dakle, ima pravo da ostvari pravo na plodove koje donosi njegova ekonomska aktivnost, a to znai i na plodove koje donosi njegova imovina koja nije nita drugo do kristalizacija ranije ostvarenih plodova.

11.8. FINANSIJSKI KAPITAL

Finansijski kapital se u svetu kom pripadamo javlja kao znaajna kapitalna kategorija tako da ga mnogi ekonomisti ve posmatraju kao osamostaljeni kapital, kao privrednu i politiku snagu koja se javlja kao sila nad kapitalom i nad privredom u celini. Iz tih razloga prvo pitanje koje u ovom kontekstu valja pokrenuti i postaviti glasilo bi: Da li se finansijski kapital uopte moe podvesti pod ovu kategoriju imajui u vidu da u smislu prethodnog izlaganja ne ispunjava ba sve uslove da bi se svrstao u kateogiju kapitala. Sasvim konkretno postavljen

424

ovaj problem bi dobio formu rasprave po pitanju: da li finansijski kapital ima upotrebnu vrednost? U najuem smislu on nema taj kvalitet budui da ne pokriva ni jednu ovekovu racionalnu potrebu. On se ne jede, ne pije, ne gleda, ne slua i ne koristi ni za jednu ovekovu potrebu. I pored toga on se mnogo voli, pa mnogi ljudi ovog sveta u njemu trae smisao ivota. Prema tome ma kakvo miljenje o tome imali akademski ekonomisti, on oigledno ispunjava smisao ovekovog ivota, pa samim tim mora da i zadovoljava neku od ovekovih potreba. On ustvari ispunjava vie ljudskih potreba. Posmatrajui ga u ekonomskoj funkciji on stvara oveku mogunost da ima sve to mu treba pa predstavlja najunosnije bogatstvo. Na ovom mestu bi se moglo zakljuiti da je autor zapao u jednu opasnu zamku koja se esto namee mnogim ekonomistima koji ulaze u ovu oblast. To je opasnost da se fiinansijski kapital tretira i izjednauje sa novcem, pa se izmeu ova dva pojma stavlja znak jednakosti i time se degradira ova oblast. Finansijski kapital je, dakle, pojam koji sa novcem ima zajedniko samo to da se izraava u novanoj jedinici, odnosno u novanoj vrednosti. On se, dakle, pojavljuje kao novani oblik, ali u sutini on to nije i oni autori koji stavljaju znak jednakosti izmeu ova dva pojma samo potvruju svoju nesposobnost da uu u dubinu ovog pojma. Najlepi dokaz za to je Ekonomska enciklopedija koja je 1984. godine publikovana u Beogradu od strane vie od sto najuglednijih imena ekonomske nauke. U odrednici o finansijskom kapitalu se jasno vidi da autor uopte nije shvatio smisao ovog pojam, te ni u jednom delu svog objanjenja nije ni dodirnuo ovaj fenomen. Sve se svodi na koncentraciju i centralizaciju kapitala, na velike koncerne i trustove, na monopolizaciju i na eksploatciju, ali se ni jednom reju ne dodiruje pojam koji se u popularnoj formi predstavlja strunoj javnosti. Ovde nije poteena ni oligarhija ni uea, ni kontrolni aspekti. Sve je deklatorno dodirnuto, sve osim onog to je trebalo. Da bi se shvatila njegova sutina valja istai da se on stvara u procesima nastajanja vika vrednosti, odnosno preciznije obrazovanja profita i drugih oblika zaraivanja, to znai da se on stvara i u procesu prisvajanja rente, kamate ili zarade u obliku plata, ali sve zarade nisu finansijski oblik kapitala. Samo jedan deo njih dobija ovaj oblik finansijskog kapitala. To je onaj deo zarade koji nije utroen i dok nije utroen. Suprotna logika konstrukcija bi bila da se utroena novostvorena
425

vrednost, odnosno zarada ne moe tretirati kao kapital, pogotovu ne kao finansijski kapital. Ako se stvari tako posmatraju finansijski kapital bio bilo privremeni ili prelazni oblik zarade, odnosno akumulacije, koji u toj formi egzistira od momenta stvaranja do momenta troenja. U ovako koncipiranoj logikoj konstrukciji krije se jedna logika greka u kojoj je pojam stvaranja pogreno upotrebljen. Nije re o tome da je ta zarada stvorena, ve da je ostvarena kao pravo, dakle da je prisvojena, odnosno vlasniki nominovana. Ako je neto stvoreno, a nije upotrebljeno, odnodno potroeno ono u nekom prelaznom obliku postoji kao potencijalni finansijski kapital, odnosno kao imovina koja se moe transformisati u finansijski kapital. Ako se pretpostavi da je neko ostvario zaradu koju je utroio, ona ni na koji nain nije, niti moe biti kapital, ali ako je stvorio, a nije utroio ona moe biti kapital, ali samim tim ona to nije. Ona je bogatstvo ili imovina, ali nije kapital iz samo jednog razloga to nije ukljuena u stvaranje nove vrednosti, odnosno u ekonomsku funkciju. Ako se ta zarada u obliku novca dri u slamarici ona nije finansijski kapital, iako u pojavnoj formi ima upravo taj oblik. Tek u ekonomskom aktiviranju ona dobija svojstvo finansijskog kapitala. A kako e se zarada aktivirati i preneti u finansijski kapital? Odgovor na ovo pitanje je da se neporedno ukljui u ekonomsku funkciju, a to znai da je vlasnik ustupi drugom u obliku kreditne pozajmice ili preda u banku. Na ovaj nain zarada se transformie u aktivno stanje, dakle u kapital koji donosi plodove onom ko je svoju zaradu utupio drugom i po tom osnovu ostvaruje kamatu ili kakav drugi prihod, naprimer dividendu ili rentu. U isto vreme i onaj ko prima tuu zaradu u obliku kreditne ili druge pozajmice i ukljuuje je u privredne tokove dobija svoj deo kolaa u obliku preduzetnike dobiti, koju on deli sa vlasnikom finansijskog kapitala. Logika je ovde jednostavna. Zarada teba da bude dovoljno velika da ima mesta da obojica dobiju svoj deo plodova od tako aktiviranog finansijskog kapitala. Prema tome finansijski kapital na ovaj nain postaje specifina roba koja se stavlja drugom na raspolaganje ali u obliku vremenski ogranienog korienja, odnosno nekog oblika rentiranja slobodnog kapitala. Kada je finansijski kapital tretiran kao specifina roba pritom se misli na to da je to roba koja se ukljuuje na trite i prodaje, ali se prodajom ne otuuje. To je jedna pravna specifinost. Ona se samo privremeno otuuje, ali se ne gubi vlasniko pravo nad njom. U pojednostavljenom interpretiranju to je isto kao da se nekom stavlja na raspolaganje poslovni prostor za obavljanje njegove delatnosti za to se naplauje zakupnina. I tu se nailazi na sutinske razlike poto se taj poslovni prostor vraa u nekoj smanjenoj
426

vrednosti za visinu amortizacije, a kapital se vraa u punoj vrednosti naravno zajedno sa naknadom za njegovo korienje u obliku kamate. Cela filozofija finansijskog kapitala se sastoji u tome da primalac ima dovoljno mudru ideju koja mu garantuje da e se plasiranjem tako dobijenog finansijskog kapitala ostvariti profit dovoljan da podmiri kamatnu obavezu i da se pri tom ostvari jo kakva preduzimaka dobit. Ako se finansijski kapital koristi za sopstvene potrebe onda on ne figurie u tom obliku, pa sam po sebi nije finansijski kapital iako u svojoj sutini moe biti kapital. On dobija prefiks "finansijski" zbog toga to se plasira na tritu i postaje neka vrsta specifine robe. Specifina stoga to se ta roba vraa njenom pravom vlasniku, a ono to se za nju naplauje to je cena njenog vremenskog korienja. Upravo na toj premisi razvijane su razne moralne dileme u pogledu etinosti prava na naplatu kamate. Ova teorija je ve odavno odbaena upravo stoga to se taj kapital angauje upravo radi sticanja profita i to je on u rukama razumno oveka upravo sposoban da donese zaradu, pa je logino da i vlasnik kapitala koji u ovim poslovima nosi najvei rizik dobije svoj deo, po pravilu u obliku kamate. Jo jedno pitanje u ovom kontekstu valja osvetliti. To je problem pravne manifestacije finansijskog kapitala. Konkretnije, to znai da se valja upitati: kakav materijalni oblik ima finansijski kapital i u koje ruho se odeva. Jedino to je sigurno to je da se on uvek manifestuje u novanom obliku, pa bi laik mogao da zakljui da se on javlja kao dotampavanje novca. Oigledno je da on zapravo nastaje u materijalnom obliku, pa njegova pojavna manifestacija u mnogo emu podsea na ledeni vrh koji se vidi nad vodom. Ono to se vidi "nad povrinom vode" to je njegova novana forma ma da on u sutini nastaje u materijalnom obliku i u biti nije nita drugo do vrednosna i naturalna struktura kumuliranog vika vrednosti u fazi stvaranja, odnodno profita u fazi prisvajanja. On, dakle ima oblik u kome se ispoljava taj suviak drutvene reprodukcije, a to znai da uvek ima svoju naturalnu i vrednosnu formu. Valja se jo jednom vratiti na pitanje: da li se kapital podudara sa vikom vrednosti ili sa profitom? Ovde se ulazi u logiko povezivanje pojmova koji su tesno povezani, ali nemaju identino znaenje. Viak vrednosti je osnovni preduslov za prisvajanje profita. Ono to nije stvoreno po elementarnoj logici ne moe biti predmet prisvajanja. Profit je uslov za taloenje kapitala. U pravnom smislu kapital ne postoji kao bezimen i vlasniki neidentifikovan, dakle titularno neimenovana
427

kategorija. ak i kada on pripada dravnoj zajednici ili masi vlasnika po jednakom pravu on je pravno imenovan. Prema tome on se neposredno dovodi u vezu sa vikom vrednosti, a posredno sa vikom vrednosti.

428