PROIZVODNA FUNKCIJA

PREDAVANJE 7 Prof. dr Jovo Jednak

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa

Transformacija faktora proizvodnje (inputa) u uinak zove se proces proizvodnje.

Ekonomisti uglavnom koriste osnovnu funkciju proizvodnje pojednostavljeni opis odnosa izmeu ulaganja i uinka u ekonomiji - da bi uputili na skup svih procesa proizvodnje. Funkcija proizvodnje pojednostavlja milione proizvodnih procesa u ekonomiji od pravljenja elika, preko stoarstva, do rada na berzi i kombinuje ih u jedan jedini proces proizvodnje.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 2

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa

Slika 7.1. Proizvodnja, proizvodna funkcija i ponaanje preduzea Preduzea ulau novac u inpute proizvodnje, to prouzrokuje trokove proizvodnje, proizvode autpute koje realizuju na tritu i ostvaruju prihode. Razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova proizvodnje je profit, a to je cilj poslovanja svakog preduzea.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 3

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa

Input-autput odnosi, ili funkcija proizvodnje.

Funkcija proizvodnje je odnos po kome se inputi spajaju sa proizvodnim autputom. ematski mogu biti prikazani kao kutija na slici 7-1. Inputi ulaze u funkciju proizvodnje, a autputi su iskljueni iz toga. Ova ematska kutija pokazuje postojee stanje tehnologije, koja vremnom biva sve bolja.

prof. dr Jovo Jednak

Ekonomija

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa

Jo jedan nain prikazivanja funkcije proizvodnje je uz pomo matematike jednaine. Smatrajmo proizvodnu funkciju procesom koji ima dva inputa (faktora), kapital (K) i rad (L), da proizvede obrok (Q). Veza izmeu K, L i Q moe biti prikazana kao:
uinak = funkcija ( kapital, radna snaga), odnosno: Q = F (K, L).
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 5

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa

Profit = ukupni prihodi ukupni trokovi Ukupni prihodi = autput x cena
(iznos od prodate koliine robe)

Ukupni trokovi = inputi x cena

(iznos koji firma plaa da bi kupila inpute)

Proizvodna funkcija: q = f (x1, x2 x3 ....xn), Q = f (K, L), Y = f (K, L)

Y = T x f (K, L) T- tehnologija
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 6

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa

Radi ilustracije prethodnog, pretpostavimo da je proizvodna funkcija za obroke data kao F (K, L) = 2KL,
gde je K mereno radnim satima opreme u nedelji, a L radnim satima radnika u nedelji, i proizvodnja merena obrocima u nedelji.

Na primer, 2 radna sata opreme u nedelji, u kombinaciji sa 3 radnika po satu u nedelji, dae 2(2)(3) = 12 obroka nedeljno. Odnos izmeu K, L i nedeljne proizvodnje obroka za proizvodnu funkciju Q = 2KL e biti kao to je izloeno u tabeli 7.1.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 7

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa

RADNA SNAGA
(rad po satu u nedelji)

1 1 2 3 4 5 2 4 6 8 10

2 4 8 12 16 20

3 6 12 18 24 30

4 8 16 24 32 40

5 10 20 30 40 50

KAPITAL
(sati opreme u nedelji)

Tabela 7.1. Funkcija proizvodnje sa dva varijabilna inputa Brojke u tabeli predstavljaju autput, meren u dnevnim obrocima hrane nedeljno. Kalkulacija je uraena na osnovu relacije: Q = 2KL.

prof. dr Jovo Jednak

Ekonomija

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa

Intermedijalni proizvodi i dodata vrednost. Proces proizvodnje opisan jednainom Q = F(K , L) je onaj koji pretvara sastojke hrane u gotove obroke. U ovom sluaju, sastojci hrane su intermedijarni proizvodi, oni koji su samom proizvodnjom pretvoreni u neto vrednije. Precizno govorei, proizvodi u ovom procesu nisu obroci ve dodata vrednost sirovim sastojcima hrane.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 9

Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa

Fiksni i promenljivi inputi. Funkcija proizvodnje pokazuje kako e autput varirati ako neki ili svi inputi variraju. Input koji kvantitativno moe biti promenljiv zove se varijabilni input. Onaj input ije se koliine ne menjaju u toku odreenog vremenskog perioda nazivamo fiksni input. Na duge staze, svi inputi su, po definiciji, varijabilni inputi. Suprotno tome, ,,na krae staze definiemo kao period u toku kojeg jedan ili vie inputa ne mogu varirati.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 10

Proizvodnja u kratkoronom periodu, zakon o opadajuim prinosima

Pretpostavimo da smo zainteresovani za proizvodnju u kratkom roku, vremenski period u kome je input rada varijabilni input, a input kapitala fiksni, recimo da je vrednost K = Ko = 1. Ako kapital ostane konstantan, kao posledica autput postaje funkcija samo varijabilnog inputa radne snage: F(K, L) = 2Ko = 2L. Ovako definisanu funkciju moemo smestiti u dvodimenzionalni dijagram.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 11

Proizvodnja u kratkoronom periodu, zakon o opadajuim prinosima

Slika 7.3.a. Specifina kratkorona proizvodna funkcija Pano a, pokazuje proizvodnu funkciju, Q = 2KL, kada je K fiksna veliina i K o = 1. Pano b, pokazuje koliko se kratkorona proizvodna funkcija pomera, kada K poraste do K1 = 3.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 12

Proizvodnja u kratkoronom periodu, zakon o opadajuim prinosima

Kratkorona proizvodna funkcija, prolazi iz koordinatnog poetka. Poetno dodavanje varijabilnog inputa poveava autput po principu rasta kamate: pomerajui se od 1. do 2. jedinice radne snage, dostie 10 ekstra jedinica autputa (14 4 = 10), dok se od 2. do 3. jedinice radne snage dobija 13 dodatnih jedinica (27 14 = 13). Do neke take (L = 4, taka X), dodatna jedinica varijabilnog inputa daje sve manje poveanje u autputu. Tako pomeranje od 5. do 6. jedinice radne snage dostie 14 ekstra jedinica autputa (72 58 = 14), dok od 6. do 7. jedinice radne snage dostie samo 9 obroka hrane (81 72 = 9). Za neke proizvodne funkcije, nivo autputa moe stvarno opadati sa dodatnom jedinicom varijabilnog inputa iza neke take, kao to se ovde deava za L > 8, taka Y.

Proizvodnja u kratkoronom periodu, zakon o opadajuim prinosima

S lika 7.2. Kratkorona proizvodna funkcija sa jednim varijabilnim inputom Proizvodna funkcija, ili kriva ukupnog proizvoda, pokazuje odnos izmeu broja zaposlenih radnika i proizvedene koliine autputa. Input rada uslovljava rast ukupnog proizvoda do take X, gde je L=4. Posle ove take, dodati input daje sve manje autputa. Za proizvodnju u taki Y, gde je L > 8, nivo autputa opada, a funkcija postaje sve ravnija s porastom broja radnika, to predoava opadajui marginalni proizvod.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 14

Proizvodnja u kratkoronom periodu, zakon o opadajuim prinosima i uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju
Dakle, slika pokazuje da porast rada uzrokuje i porast proizvodnje, sve dok se ne dostigne maksimalni obim proizvodnje od 86 obroka hrane, a nakon toga poinje pad proizvodnje. Proizvodnja sa vie od 8 radnika ekonomski je neracionalna. Drugim reima, upotreba dodatih koliina skupog inputa, kako bi se postigao nii obim proizvodnje se nikad ne moe isplatiti.
Ekonomija

prof. dr Jovo Jednak

15

Proizvodnja u kratkoronom periodu, zakon o opadajuim prinosima

Svojstvenost koju primeujemo kada je u pitanju katkorona proizvodnja (na slici 7.3.) je da iza neke take autput raste sa poveanjem varijabilnog inputa a posle opada to je poznato kao zakon o opadajuim prinosima. Zakon o opadajuim prinosima kae da e se sa svakim dodatnim jedinanim poveanjem nekog inputa (dok su ostali inputi fiksni) dostii taka nakon koje e se dodatni autput poeti smanjivati. Formalno moe se zakljuiti: ako su dodati jednaki iznosi varijabilnog inputa, a svi ostali inputi ostaju fiksni, rezultirajui rast autputa e na kraju postati opadajui.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 16

Uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju

Tomas Maltus
zakon o opadajuim prinosima podrazumeva bedu za ljudsku rasu.

Tekoa je u tome to je poljoprivredno zemljite nepromenljivo (fiksno), i ubacivanje dodatne radne snage e prouzrokovati uvek manja poveanja proizvodne hrane. Neizbean rezultat je, kako je to Maltus video, da e poveanje populacije dovesti prosenu potronju hrane do nivoa gladovanja.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 17

Uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju

Bez obzira na to koliko je napredna naa tehnologija, jasno da bi bilo nemogue proizvesti dovoljno hrane na jednom zemljitu da bi se nahranili svi ljudi na planeti. Ako bi populacija nastavila da raste, samo je pitanje vremena kada e se ak i bogatije nacije susresti sa nedostatkom hrane.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 18

Uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju

Slika 7.3. Efekti tehnolokog progresa u proizvodnji hrane F1 prikazuje proizvodnu funkciju za hranu 1802.godine, a F2 korespondira funkciji u 2002.god. Efekte tehnolokog progresa u proizvodnji hrane ilustruje F2 , proizvodna funkcija koja lei iznad F1, zahvaljujui dodatom ulaganju radne snage i tehnolokim dostignuima.

Uticaj tehnologije na proizvodnu funkciju

Na primer, na slici 7.3. krive oznaene kao F1 i F2 su koriene da oznae poljoprivrednu proizvodnu funkciju 1802. i 2002. god., pojedinano. Zakon o opadajuim prinosima vai za obe krive, a porast proizvodnje hrane je odrao korak sa poveanjem inputa radne snage i tehnolokog progresa u toku prikazanog perioda.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 20

Ukupna, marginalna i prosena proizvodnja i njihova meuzavinost

Ukupna, marginalna i prosena proizvodnja. Kratkorona proizvodna funkcija uglavnom se odnosi i na krive ukupne proizvodnje. One povezuju ukupni iznos autputa sa koliinom varijabilnog inputa. Takoe je za mnoge primere bitna marginalna proizvodnja varijabilnog inputa. Ona je definisana kao promena ukupne poizvodnje koja sledi kao odgovor na promenu jedinice varijabilnog inputa (svi drugi inputi ostaju fiksni). U tom smislu, marginalni fiziki proizvod (MPP) meri odnos promena u ukupnom autputu u odnosu na promene u kvantitetu inputa.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 21

Ukupna, marginalna i prosena proizvodnja i njihova meuzavinost

Poslovni menader pokuava da odlui da li da zaposli ili da otpusti jo nekog radnika, gde postoji oigledan interes, znajui ta je zapravo marginalni proizvod rada. Preciznije, ako L oznaava malu promenu varijabilnog inputa, i Q oznaava rezultirajuu promenu u autputu, onda granini (marginalni) proizvod L oznaen kao MPL, definiemo kao:
granini proizvod rada MPL = = promena autputa / promena inputa rada Q / L.

prof. dr Jovo Jednak

Ekonomija

22

Ukupna, marginalna i prosena proizvodnja i njihova meuzavinost

Geometrijski, marginalni proizvod je ugao krive ukupne proizvodnje i u naem sluaju je to prikazano u gornjem delu slike 7.4. Na primer, marginalni proizvod rada (kada je L = 2) je MPL=2 = 12. Isto tako, MPL=4 = 16 i MPL=7 = 6 za krivu ukupne proizvodnje. Primeujemo na kraju da je MPL negativan za vrednosti L vee od 8. Kriva marginalnog proizvoda je posebno nacrtana u donjem delu slike 7.4. Primeuje se da raste na poetku, poveava se do maksimuma kod L = 4, i onda opada. Na kraju postaje negativna za vrednosti L vee od 8. Maksimalna taka na krivoj marginalne proizvodnje odgovara promeni take na krivoj ukupne proizvodnje, taki gde kriva skree od ispupenja ka konkavnom poveavajuem ili klizajuem kursu. Kriva marginalne poizvodnje dostie nulu za vrednosti L, gde taka ukupne proizvodnje dostie maksimum.

Ukupna, marginalna i prosena proizvodnja i njihova meuzavinost

Vanost koncepcije marginalne proizvodnje lei u injenici da se odluke o voenju preduzea najprirodnije raaju u formi odluka o pomenama.
Da li da zaposlimo jo jednog inenjera ili raunovou? Da li da smanjimo osoblje koje radi na odraavanju? Da li da iznajmimo jo jedan kamion za isporuku? Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo uporediti prihod, odnosno dobit koju donosi promena, sa pitanjem koliko ta promena kota.

prof. dr Jovo Jednak

Ekonomija

24

Ukupna, marginalna i prosena proizvodnja i njihova meuzavinost

Dokle god rad donosi pozitivan priliv cash flow, dotle menader ne bi nikad ukljuio varijabilni input u oblast gde je marginalna proizvodnja negativna (L > 8, slika 7.4), odnosno gde je MPL = 0.

prof. dr Jovo Jednak

Ekonomija

25

Slika 7.4. Marginalna proizvodnja sa varijabilnim inputom U svakoj taki marginalni proizvod rada MPL je nagib krive ukupnog proizvoda. U toj taki (vrh panela), za pokazanu proizvodnu funkciju, kriva marginalnog proizvoda (vidi donji deo panela) raste, kao to raste i input rada. Posle toga, kada je L = 4, marginalni proizvod rada opada kako input rada raste. Za L > 8 kriva ukupnog prizvoda opada sa dodavanjem L, to znai da je marginalni proizvod rada u ovom podruju negativan.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 26

Proizvodna funkcija
Autput Broj radnika broj kolaa po jednom satu Marginalni proizvod rada Trokovi fabrike Fiksni trokovi Trokovi radnika Varijabilni trokovi Ukupni trokovi Fiksni trokovi + varijabilni trokovi

prof. dr Jovo Jednak

Ekonomija
Copyright2004 South-Western

27

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZECA X

Output (kolai po satu 150 140 130 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

prof. dr Jovo Jednak 0

Proizvodna funkcija

4Ekonomija 5

Broj radnika
Copyright 2004 South-Western

28

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZECA X

Output (kolai po satu 150 140 130 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

prof. dr Jovo Jednak 0

Proizvodna funkcija

MP 5.rad. = 10 MP 4.rad. = 20

MP 3.rad. = 30

MP 2. rad. = 40

MP 1.radnika = 50 kolaa

4Ekonomija 5

Broj radnika
Copyright 2004 South-Western

29

Ukupna, marginalna i prosena proizvodnja i njihova meuzavinost

Prosean proizvod rada kod varijabilnog inputa je definisana kao ukupna proizvodnja (Q) podeljena sa koliinom tog inputa (L). Ako proseni proizvod rada oznaimo kao APL, dobijamo sledeu relaciju:
prosean proizvod rada = autput / input rada APL = Q / L

Kada je varijabilni input rad, prosena proizvodnja se naziva produktivnost rada.

prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 30

Ukupna, marginalna i prosena proizvodnja i njihova meuzavinost

Grafiki, prosena proizvodnja je ugao tangentne linije, pridrueno sa nastankom odgovarajue take na krivoj ukupne poizvodnje. Tri takve tangentne linije, R1, R2 i R3, nacrtane su na krivoj ukupne proizvodnje, prikazane u gornjem delu slike 7.4.

prof. dr Jovo Jednak

Ekonomija

31

Slika 7.5. Ukupni, marginalni i proseni proizvod i njihove krive Proseni proizvod u svakoj taki na krivoj ukupnog proizvoda je nagib tangentne linije (ugao) za tu taku. Za krivu ukupnog proizvoda (gornji pano) APL raste sve do L = 6, odnosno: MPL > APL, a posle opada. Pri L = 6, MPL = APL, a za svaku vrednost L > 6, MPL < APL.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 32

Ukupan, prosean i granian proizvod

Ukupna proizvod
Ukupna proizvodnja ostvarena sa K i L
(Q) Q = f(K,L)

Prosean proizvod
Odnos izmeu ukupnog proizvoda i ukupnih ulaganja faktora
(AP) APL = Q/L ili APK = Q/K

Marginalan (granian) proizvod

Odnos izmeu prirasta proizvoda i dodatne jedinice inputa
(MP)

MPL = Q / L MPL = Qn Qn-1/ Ln Ln-1

prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 33

Ukupna, marginalna i prosena proizvodnja i njihova meuzavinost

Veza izmeu ukupne, marginalne i prosene poizvodnje Kada se kriva marginalne proizvodnje nalazi iznad krive prosene poizvodnje, kriva prosene proizvodnje ima tendenciju porasta, a kada je kriva marginalne proizvodnje ispod krive prosene proizvodnje, kriva posene proizvodnje ima tendenciju pada. Ove dve krive se seku na maksimalnoj vrednosti krive prosene proizvodnje.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 34

Praktini znaaj prosene i marginalne proizvodnje

Razlika izmeu prosene i marginalne proizvodnje je izuzetno znaajan za svakog ko mora da podeli deficitarna sredstva izmeu jedne ili vie proizvodnih aktivnosti. Specifino pitanje je kako raspodeliti sredstva da bi se ukupni autput maksimalno poveao. Pretpostavimo da posedujete dva poljoprivredna dobra, koja se sastoje od datog broja prikljunih maina za obradu zemljita, i da moete poslati vae maine u kom broju elite na poljopivredno dobro u Surinu ili u Panevu.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 35

Praktini znaaj prosene i marginalne proizvodnje

Po vaoj dosadanjoj evidenciji, ostvarili ste prinos ita u Surinu od 1.000 mtc, a u Panevu 1.200 mtc ita. Prinos ita je neizvestan iz godine u godinu, kao i dosadanji profit (zarada), koji se ne moe definitivno odravati na dostignutom nivou. Da li ete promeniti dosadanji raspored maina i ljudi u oblasti zemljita? Opte pravilo za preraspodelu inputa je, u ovakvim sluajevima, da se inputi usmeravaju u one proizvodne aktivnosti kod kojih je marginalna produktivnost najvea.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 36

Praktini znaaj prosene i marginalne proizvodnje

Tabela 7.2.a. Prosena proizvodnja, ukupna proizvodnja i marginalna proizvodnja (mtc) za dva poljoprivredna dobra ,,Surin i ,,Panevo Prosean prinos u Surinu iznosi 1.000 mtc po poljoprirdnoj maini (konstantno). Prosean prinos u Panevu po poljoprivrednoj maini pokazuje opadajuu funkciju.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 37

Praktini znaaj prosene i marginalne proizvodnje

U dosadanjoj analizi smo produkciju analizirali sa stanovita konstantnosti bar jednog inputa (u naem sluaju, K). U duem vremenskom periodu svi inputi proizvodnje su vrijabilni, odnosno promenljivi. U kratkoronom vremenskom periodu imali smo proizvodnu funkciju u obliku: Q = F(K, L), koju smo prikazali u dvodimenzijalnom dijagramu sa L i K, ali pri promeni (varibijalnosti) inputa treba nam tri dimenzije, a u sluaju da imamo vie inputa koji su varijabilni, treba nam vie dimenzija.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 38

Proizvodnja u dugoronom periodu izokvante

Q = F(K, L) = 2KL, preko koje sagledavamo sve mogue kombinacije za K i L, kada daju porast odreenom autputu. Pretpostavimo da je Q = 16. Da bismo reili ovu relaciju, polazimo od relacije Q = 2KL = 16, uslovljeno sa L, iznos koliine proizvoda je: K = 8 / L.

prof. dr Jovo Jednak

Ekonomija

39

Proizvodnja u dugoronom periodu izokvante

Izokvante su sve mogue kombinacije varijabilnih inputa koji proizvode dati jednaki nivo autputa. Na primer, izokvanta Q1 prikazuje sve kombinacije rada i kapitala koje zajedno omoguavaju obim proizvodnje od 16 obroka hrane nedeljno. U taki A, 2 jedinice rada i 4 jedinice kapitala, na osnovu funkcije proizvodnje Q = 2KL, omoguava obim proizvodnje od 16 obroka hrane nedeljno. U taki B isti se obim proizvodnje postie, uz 8 jedinice rada i 1 jedinicu kapitala. Izokvanta Q2 prikazuje sve kombinacije rada i kapitala kojom se postie obim proizvodnje od 32 obroka hrane nedeljno (4 jedinice rada i 4 jedinice kapitala). Izokvanta Q2 se nalazi povie udesno od Q1, jer se vii nivo proizvodnje moe postii samo uz ulaganje i vie kapitala i vie rada, to vai i za izokvante Q3 i Q4.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 40

Proizvodnja u dugoronom periodu izokvante

Kada je na jednoj slici prikazano vie izokvanti, kao to je to sluaj sa slikom 6-8, takav grafiki prikaz nazivamo mapom izokvanti koja je samo drugi nain za opisivanje funkcije proizvodnje. Svaka izokvanta odgovara razliitom obimu proizvodnje, a obim poizvodnje raste kako se pomeramo desno i gore.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 41

Proizvodnja u dugoronom periodu izokvante

Slika 7.6. Deo mape izokvanti za funkciju proizvodnje Q = 2KL Izokvanta je skup svih (L, K) parova koji daju odreeni nivo autputa. Na primer, svaki par (L, K) na krivoj oznaen sa Q = 32, daje 32 jedinice autputa. Izokvantna mapa opisuje osobine proizvodnog procesa, kao i mapa indiferentnost potroake preferencije.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 42

Proizvodnja u dugoronom periodu izokvante

Jasna je analogija izmeu izokvante i krive indiferencije potroaa. Kao to mapa indiferentnosti pokazuje tano potroake prednosti, izokvanta daje jasan prikaz procesa produkcije. Na mapi indiferentnosti, pomeranja navie udesno odgovaraju poveanju zadovoljstva potroaa. Slina kretanja na mapi odgovaraju poveanjima nivoa autputa. Svaka taka na krivoj proseka je u prednosti u odnosu na sve take ispod nje. Isto tako, svaka grupa inputa na izokvanti proizvodi vie autputa nego ona koja je ispod te izokvante, i manje autputa nego bilo koji input koji lei iznad nje. Tako grupa C, proizvodi vie autputa nego A, ali manje nego grupa D i E.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 43

Granina stopa tehnike supstitucije MRTS

Granina stopa zamene (supstitucije) procena kod koje je potroa voljan da zameni jedno dobro za drugo du krive indiferencije. U teoriji produkcije se zove granina stopa tehnike supstitucije (Maginal Rate of Tehnical Substitution - MRTS). To je iznos u kome jedan input moe biti zamenjen za drugi bez izmene autputa. MRTS je definisana kao apsolutna vrednost opadajue izokvante A (K / L), odnosno B (K / L). MRTS uvek meri pozitivne veliine, i moe se (radi lakeg pamenja) prikazati ovako:
MRTS = promena inputa kapitla / promena inputa rada = K / L
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 44

Granina stopa tehnike supstitucije MRTS

Slika 7.7. Granina stopa tehnike supstitucije Jedan input moe biti zamenjen drugim bez menjanja konanog autputa. MRTS u svakoj taki je apsolutna vrednost nagiba izokvante kaja prolazi kroz tu taku. Ako se K jedinica (kapitala) pomeri u taku A, odnosno B, dodaju se L jedinice rada i autput ostaje nepromenjen.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 45

Funkcija proizvodnje dva specijalna sluaja

Dva ekstremna sluaja funkcije proizvodnje prikazuje mogue raspone supstitucije inputa u procesu proizvodnje. Benzin, kao input, prodaje se kao, Jugopetrolov i Beopetrolov savreni supstituti. Moemo menjati 50 l benzina Jugopetrola za 50 l benzina Beopetrola i imati isti broj putovanja. MRTS izmeu Jugopetrola i Beopetrola ostaje konstantna i u sluaju da se pomeramo ka dole du bilo koje izokvante. Dakle, stopa supstitucije inputa je jednaka bez obzira na koliinu upotrebljivih inputa.

prof. dr Jovo Jednak

Ekonomija

46

Funkcija proizvodnje dva specijalna sluaja

U ovom procesu inputi su savreno komplementarni.
Ovde su inputi najefektnije kombinovani u fiksiranim proporcijama. Uzevi vie od jednog daktilografa za jednu mainu, ili obrnuto, ne poveava se produkcija knjiga, pisama. U ovom sluaju nikakva supstitucija inputa nije mogua. Svaki obim proizvodnje ili usluga trai odreenu kombinaciju inputa. Ne moe se postii dodatna proizvodnja ako se kapital i rad ne dodaju u tano odreenim proporcijama. Posledica toga je da izokvante imaju oblik slova L, kao i krive indiferentnosti kada su dva dobra savreni komplementi.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 47

Slika 7.8. Mape izokvanti za perfeknte supstitute i savreno komplementarne inpute Savreni supstituti (panel a) ilustrovani su izokvantama u obliku ravnih linija, te je MRTS konstantna. Ovde je stopa supstitucije inputa jednaka bez obzira na koliinu upotrebljivih inputa. Savreno komplmentarni inputi (panel b) pikazani izokvantama u obliku slova L podrazumevaju tano odreenu kombinaciju inputa (programeri i raunari), kako bi se postigo isti obim usluga ili proizvodnje. Dodavanjem samo jednog inputa ne moe se poveati obim poizvodnje ili usluga.

Prikaz prinosa pomou izokvanti u odnosu na obim proizvodnje

Dosadanja analiza je pokazala ta se deava u proizvodnom pocesu kada firma zamenjuje jedan input drugim uz zadravanje konstantnog obima proizvodnje. Meutim, u dugoronom periodu svi inputi su varijabilni, pa firma mora pokuati sa poveanjem proizvodnje proporcionalnim (jednakim) poveanjem svih proizvodnih inputa. Na ovom osnovu mogua su tri sluaja: rastui, konstantni i opadajui prinosi na obim.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 49

Prikaz prinosa pomou izokvanti u odnosu na obim proizvodnje

Najvanije pitanje za organizaciju u industriji je: da li je produkcija najefikasnija u velikim ili malim razmerama (povezano sa razmerama relevantnog trita)? Ovo pitanje je bitno jer diktira da li e industrija biti sainjena od mnotva malih firmi ili nekoliko velikih. Tehnike karakteristike funkcije proizvodnje pokazuju zavisnost izmeu obima i efikasnosti, i zovu se prinosi u odnosu na obim. Prinos na obim nam govori ta se deava sa autputom kada se svi inputi poveavaju za istu veliinu. Zato to promena prinosa u odnosu na obim upuuje na situaciju kada su svi inputi varijabilni, koncept prinosa se odnosi na dugoroni ,,long-run koncept.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 50

Prikaz prinosa pomou izokvanti u odnosu na obim proizvodnje

Funkcija proizvodnje za koju promena zadate proporcije inputa (u svim inputima) vodi u vee promene od proporcionalnih, obezbeuje poveanje prinosa. Takvu pojavu u kojoj se udvostruenjem koliine svih inputa obim proizvodnje vie nego udvostruuje, nazivamo rastuim prinosima na obim. Ovakve funkcije obezbeuju ekonomski isplativije mogunosti u kojima mali broj firmi snabdeva veinu trita.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 51

Prikaz prinosa pomou izokvanti u odnosu na obim proizvodnje

Funkcija produkcije u kojoj proporcionalna promena svih inputa vri uticaj na autput u istoj meri, jeste merilo konstantnih prinosa u odnosu na obim. U ovakvom sluaju, dupliranjem inputa dupliramo autput. U industrijama u kojima produkcija funkcionie po principu konstantnih prinosa, veliki obim nije ni prednost ni mana.

prof. dr Jovo Jednak

Ekonomija

52

Prikaz prinosa pomou izokvanti u odnosu na obim proizvodnje

Konano, funkcija produkcije u kojoj proporcionalna promena inputa izaziva manje proporcionalne promene autputa ima opadajue prinose na obim. Ovde su veliki obimi hendikep, i ne oekujemo da vidimo veliku firmu u industriji u kojoj se produkcija odvija na bazi opadajuih prinosa. Konstantni i opadajui prinosi esto onemoguavaju mnoge prodavce da koegzistiraju unutar istog usko definisnog trita.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 53

Slika 7.8. Prihodi u odnosu na obim proizvodnje na mapi izokvanti Mapa izokvanti pokazuje da pomeranje prema spolja du linije R, svaki input apsolutno raste po istoj proporciji. U regionu od A do C proizvodna funkcija poveava prihod, odnosno skalu prinosa. U regionu od C do F skala prinosa je konstantna. Inputi i autputi rasta za istu proporciju. U podruju severno od F, izraeno je smanjenje prinosa prihoda. Proporcionalno poveanje oba inputa, uslovljava manje nego proporcionalno poveanje u autputu.
prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 54

HVALA NA PANJI