Jaa Tomi (1856-1922) voa vojvoanskih radikala

Dimitrije Boarov

Zato je za istoriju srpske tampe znaajan Jaa Tomi

Zato to je, preuzevi najuticajniji vojvoanski list Zastavu, 1884. godine, u narednih gotovo etiri decenije kao darovit, drzak i opasan, zubat, ak duhovit bio najitaniji novinar u Vojvodini; Zato to je stalno pokuavao da inkorporira u radikalni politiki program i interese seljaka i niih socijalnih slojeva pokreui pitanje hleba; Zato to je kao talentovani demagog i izraziti nacionalista odravao srpsku nacionalnu ideju i u fazi snane maarizacije srpskog stanovnitva u Ugarskoj krajem XIX veka; Zato to je i linom akcijom na Velikoj narodnoj skuptini u Novom Sadu 1918. godine, dao snaan doprinos otcepljenju Bake, Banata i Baranje od Ugarske i njihovom sajedinjenju sa Srbijom.

Biografija Jae Tomia

Jaa Tomi je roen 23. oktobra 1856. godine u Vrcu (upisan je kao Jakov); Otac Nikola, trgovac i zemljovlasnik, majka Sofija, ro. Pavlovi-Kordin iz Paneva, takoe je iz trgovake porodice; Tomii su imali petoro dece: Milutina, Svetislava, Jau, Julku i Velimira. Samo sestra Julka je Jau nadivela. Osnovnu narodno-veroispovednu kolu zavrio je u Vrcu; Gimnaziju je prvo uio u Temivaru (est razreda), pa jo dva i maturu u reformatorskoj gimnaziji u Kekemetu (1876);

Biografija Jae Tomia

Jo u Vrcu se sprijateljio sa dve godine starijim Lazom Naniem, koji e na njega, sa leviarskim idejama, imati veliki uticaj sve do rane smrti (1887); Sa svojih 15 godina, u Vrcu je prisustvovao poslednjoj skuptini Ujedinjene omladine srpske, avgusta 1871. godine, a tada je sluao i Svetozara Markovia, ijih se rei, kako je govorio, seao celog ivota; Po prepisci, moe se zakljuiti da se ve kao maturant Tomi oseao sledbenikom Markovia i socijalistom. Iz Vrca kao nesvreni gimnazijalac, za vreme ferija 1875, odlazi u Bosnu i pridruuje se kao dobrovoljac hercegovakim ustanicima.

Biografija Jae Tomia

Tomi sa dva druga, avgusta 1875, odlazi u Bosnu preko Srbije. U Uicama ih je svoju ustaniku etu uzeo pop arko Ljeevi. Posle ratnog neuspeha, Tomi i drugovi vraaju se u Vrac, u novembru 1875. Pokuali su da se kao dobrovoljci ukljue i u srpsko-turski rat 1876. Kao dvadesetogodinjak, pod pseudonimom Milutin Spasi, objavljuje 1876. godine brouru Srpsko-turski rat (kod tampara Pajevia); Sa Naniem u Vrcu osniva pokret Nove omladine.

Biografija Jae Tomia

Tomi je 1877-1880 studirao u Beu (medicinu i filozofiju) i Pragu (filozofiju, istoriju i geografiju), ali nema dokaza da je diplomirao; Jo kao student alje dopise mnogim austrijskim i nemakim listovima i uestvuje u studentskim politikim akcijama (adresa narodno-crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima); Tomieva porodica, posrnula u trgovakom poslu, 1880. se seli iz Vrca u Beograd.

Biografija Jae Tomia

Prvi susret Tomia sa Miletiem odigrao se na zboru Srpske narodne slobodumne stranke, aprila 1881. godine u Novom Sadu, kada ga je Mileti oterao sa skupa kao apostola nove nauke (socijalizma), jer je traio da se Bekereki program proiri pitanjem hleba; Tomi iste, 1881. godine objavljuje u Beogradu brouru Politiko stanje srpskog naroda u Ugarskoj, u kojoj kritikuje i Miletia; Pred Timoku bunu, 1883. Tomi ulazi u urednitvo radikalske Samouprave u Beogradu (nijedan tekst u listu nije potpisao). Smatra se da je kao urednik oeljao uveni Paiev lanak Razoruanje narodne vojske (koji je pokrenuo Timoku bunu); U kritinim danima, kada je poelo hapenje radikala u Srbiji, Tomi je, 25. oktobra 1883, preao u Zemun i pratio Paia na putu u emigraciju, preko Novog Sada do Bugarske. Kada se vratio u Zemun, Tomi je napisao pesmu Buna u Srbiji.

Biografija Jae Tomia

Aprila 1884, kada se u Kikindi usvaja novi notabilitetski program SNSS, Tomi i Nani se odmah izjanjavaju protiv njega; Ve na zboru u Uljmi, maja 1884. Kikindski program je propao u irim masama, a andrami su izazvali krvoprolie, koje je Tomi, kao izveta Zastave nazvao pokolj u Uljmi; 1884. godine Tomi objavljuje svoje predavanje u Beu, kao kontroverznu antisemtisku brouru Staridrevni, srednjovekovni i

dananji antisemitizam;

Sredinom 1884. godine Tomi postaje urednik novosadskog Srpskog kola (na preporuku Mie Dimitrijevia), a anonimno pie i za list vrakih socijalista Srpstvo; Ubrzo posle toga, Jaa Tomi se pribliio Milici Mileti, pa 2. januara 1885. postaje urednik novosadske Zastave. Oni e se venati 25. oktobra 1885. godine. Tada poinje politilki rat izmeu ovog lista i Dimitrijevievog Branika.

Biografija Jae Tomia

Miletieva stranka raspada se 7. aprila 1887, na neuspelom zboru u Sentomau; Tomi 7. maja sa svijim mnogobrojnim pristalicama (naspram malog krila Polita Desania) osniva Celokupnu srpsku narodnu

Zaotrava se i medijski rat u kome se protiv Tomia zloupotrebljava jedno pismo Milice Mileti ranijem vereniku; Mia Dimitrijevi u Braniku stalno preti da e to pismo objaviti i da e se tako razjasniti da je Tomi dobio urednitvo Zastave u miraz;

slobodoumnu stranku;

Biografija Jae Tomia

Ponieni Tomi, na Tucindan, 4. januara 1890, na eljeznikoj stanici u Novom Sadu ubija Dimitrijevia lovakim noem; Posle suenja prvostepeni sud u Novom Sadu osudio je Tomia na doivotnu robiju, ali je kasacioni sud u Budimpeti 29. maja 1891. kaznu smanjio na est godina robije. Sa izdravanja kazne u Vacu, Jaa Tomi je izaao aprila 1896. godine. Po povratku u Novi Sad objavio je roman Nazareni i studiju O uzrocima zloina. Avgusta 1898. Tomi se vraa na funkciju urednika Zastave i ponovo postaje faktiki voa Srpke narodne radikalne stranke (to ime je uzela jo 1891. godine).

Biografija Jae Tomia

Po povratku na elo Zastave Tomi vodi otru kampanju protiv patrijarha Brankovia i klerikalnih krugova (bio je u sokubu i sa predhodnim patrijarhom Germanom Aneliem i sa potonjim, Lukijanom Bogdanoviem); Ratuje i sa Ilarionom Ruvarcem i osuuje njegovu kritiku istoriografiju; Od poetka 1900. godine Zastava postaje dnevni list, a od 17. septembra 1904. imala je i jutarnje i veernje izdanje (sa vie hiljada pretplatnika); Zastava je obustavljena poetkom Prvog svetskog rata 1914. Kada je obnovljena, 14. januara 1919. godine, imala je tira od 10.000 primeraka.

Biografija Jae Tomia

Tomi je autor politikog programa Radikalne stranke 1903. godine; Tomi preko svojih ljudi ima veliki uticaj i na rad narodno-crkvenih sabora u Karlovcima, koje je pratio kao izveta, jer nije zbog okajanog zloina mogao biti poslanik; Na saboru 1906. godine, Tomi inicira donoenje Manastirske uredbe, novog naina upravljanja manastirskom zemljom i narodno-crkvenim fondovima; Tomi je oalio narodno-crkvenu autonomiju kada je ona ukinuta 1912. godine i ak se povukao iz Zastave i sa vostva stranke kako bi koalicija srpskih stranaka pokuala da povrati autonomiju bez tereta njegove reputacije.

Biografija Jae Tomia

Kad su poeli Balkanski ratovi 1912. Jaa Tomi odlazi u Srbiju kao ratni izveta; Po povratku sa ratita, februara 1913. godine izdaje knjigu Rat na Kosovu i u Staroj Srbiji; Prati i crnogorski ulaz u Skadar 1913. godine, pa izdaje knjigu Rat u Albaniji i pod Skadrom 1912. i 1913. godine; Napokon, izdaje i knjigu Rat u Medoniji i Bugarskoj. Ova trilogija je dostigla tira od 15.000 primeraka.

Biografija Jae Tomia

Kada je poeo Prvi svetski rat Jaa Tomi je interniran, najdue je bio u Segedinu; U Novi Sad se vraa poetkom 1918, prilino oronuo; Kada je voa maarske opozicije Mihalj Karolji formirao vladu polovinom 1918, Jaa Tomi i Kosta Hadi su s njim pregovarali, ali su odbili da kao ministri uu u tu vladu; U proces separacije Vojvodine od Ugarske, Tomi se ukljuuje 21. oktobra 1918. godine, kada govori na zboru u Novom Sadu i kada dolazi na elo gradskog Srpskog narodnog odbora.

Biografija Jae Tomia

Tomi 9. novembra 1918. sveano doekuje jedinicu formiranu od srpskih zarobljenika, na elu sa majorom Vojislavom Bugarskim, i pozdravlja ih kao srpske oslobodioce; U konsultacijama sa Nikolom Paiem i Vladom Srbije, Tomi izbacuje ideju da se Baka, Banat i Baranja na Velikoj narodnoj skuptini slovenskih naroda u Vojvodini direktno sjedini sa Srbijom i sa njom ue u buduu junoslovensku dravu; Tomi vodi Veliku skuptinu 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu, koja usvaja odluku o sajedinjenju na njegov predlog.

Biografija Jae Tomia

Nakon sajednjenja, Tomi se izjasnio za dravni unitarizam i centralizam Kraljevstva SHS, ali je bio protivnik ideje o troimenom narodu; U seriji lanaka u obnovljenoj Zastavi , Tomi je, uprkos odmaklih godina, vrlo aktivan. Objavljuje i broure Naa nova drava u kolevci i S kim emo i kuda emo, sa dosta kritikih nota prema vladi, jer na njenom elu nije bio njegov prijatelj Nikola Pai; Bio je izabran za redovni saziv Skuptine Kraljevstva SHS 1921/22 ali zbog bolesti nije mogao uestvovati u njenom radu; Umro je od tumora mozga i zapaljenja plua 22. oktobra 1922. godine u Novom Sadu i sahranjen je pored tasta Svetozara Miletia, na Uspenskom groblju.

Kljuni stavovi Jae Tomia

O Bekerekom programu SNSS Mi smo prilikom novosadske konferencije jedino od nae narodnosne partije iskali, da zasad izree, kako je gotova da se brine o narodnim materijalnim nevoljama, te da dopuni svoj isto narodnosni program i ekonomskim programom Politiki spisi 1, str 256.

Kljuni stavovi Jae Tomia

O Kikindskom programu notabiliteta Mi na tom programu vidimo ufitiljene maarske brkove, nami izgleda, kao da se taj program duboko klanja maarskoj vladi i utivo veli sluga pokoran Politiki spisi 1, str 295.

Kljuni stavovi Jae Tomia

Pitanje hleba Dosta je bilo politike skretnih ruku, dravnog nemeenja. Dajte da vidimo malo politiku leba

Politiki spisi 1. str 435.

Kljuni stavovi Jae Tomia

O bunama i revoluciji Vara se svaki ko misli, da se mogu bunom i nasiljem, bilo neijom voljom stvarati veliki preobraaji u drutvu. Bune ne stvaraju nita. One mogu samo da uliju duu u gotovu stvar, mogu da je osvetaju sa krvlju svojom Politiki spisi 1, str 512.

Kljuni stavovi Jae Tomia

O ujedinjenju sa Srbijom Hoemo da obuemo prvo srpsku koulju, jer nam je ona najblia, a posle toga zaogrnuemo se i ogrtaem Jugoslovena

Lazar Raki, Jaa Tomi (1856-1922), Novi Sad, 1986. str 293.

Literatura
Lazar Raki, Jaa Tomi (1856-1922), Novi Sad, 1986. Ljubomirka Krklju, Politika delatnost Jae Tomia u: Sabrana dela, Jaa Tomi, politiki spisi 1, str. 8-159, Novi Sad, 2007.