KARL MARKS

1818 1883.

kapital i otuenje
ovek je u kapitalizmu trostruko otuen:
politiki (postoji protivrenost izmeu graanskog drutva i drave) drutveno (postoji ogromna klasa oneoveenih ljudi proletarijat) ekonomski (potrona dobra imaju karakter robe)

Ve i jedna posebna delatnost moe da otui celokupnog oveka ovek moe biti u poloaju da pravno raspolae samim sobom (nije niiji rob ili sluga), jer ga niko ne prisiljava da prodaje svoju radnu snagu Ali za razliku od vlasnika sredstava za proizvodnju (kapitaliste), radnik je vlasnik samo svoje radne snage, pa je prinuen da tu radnu snagu otui da bi uopte mogao fiziki da egzistira Najamni radnik otelovljuje univerzalni problem graanskog drutva Ekonomski karakter tog drutva sastoji se u proizvodnji postvarenog sveta stvari Robni karakter svih naih potronih dobara i odgovarajue iskoritavanje ljudi nije specifinost samo ekonomije, ve celokupnog ispoljavanja ovekovog ivota U robi se otkriva temeljna ontoloka struktura celokupnog predmetnog sveta
2

robni karakter drutvenih odnosa

Ono to se po svojoj prvobitnoj nameni proizvodi za upotrebu ne razmenjuje se neposredno po potrebi kao upotrebna stvar, nego stie na trite roba kao osamostaljena robna vrednost ovekov proizvod poinje da vlada ljudima, jer oveku drutveni karakter njegovog vlastitog rada u robnom obliku izgleda kao predmetni karakter samih proizvoda rada fetiki karakter robe Svet roba moe biti ukinut samo putem principijelne promene sveukupnih konkretnih ivotnih odnosa oveka
Proizvod: robni karakter upotrebni karakter ovek: postvareno bie prirodno (drutveno) bie

U kapitalistikom drutvenom ureenju proizvod rada pokazuje se kao:

ospoljenje (stavljanje spolja svoje sutine) umesto ozbiljenje svoje prirode

Ali otuenje postoji ve u samom radu u kome se radnik ne potvruje nego porie

rad i dehumanizacija
Rad: postaje prisilan vie ne predstavlja zadovoljenje jedne potrebe postaje samo sredstvo da se zadovolje potrebe izvan njega Funkcija rada: nije izraavanje ljudske sutine ve odravanje egzistencije Sam ivot se pojavljuje kao sredstvo za ivot Otueni rad je posledica podele rada, tj. tehnolokog napretka, a on otuuje: prirodu (predmet rada (materijal) i proizvod rada) oveka samog od sebe (njegovu vlastitu ivotnu funkciju, pa i njegovo telo) oveka od oveka (otuenje od ljudske sutine drugih ljudi) Otuenje predstavlja: izvor destruktivnih i protivljudskih posledica uslov budueg svestranog razvoja oveanstva: osloboenja oveka Maksimum dehumanizacije se ogleda u liavanju ovenosti: radnik se pretvara u robu posednik se pretvara u nosioca novca
4

dehumanizacija kao izvor prava

Radnika klasa (proletarijat) je:

ista negacija graanskog drutva koncentrat dehumanizacije jedini legitimni inicijator radikalnog prevrata: o ukida svojom silom samog sebe, a samim tim i sve drutvene klase o ostvaruje svoj partikularni interes, a time i interes oveanstva kao celine d. orue istorije, koje e oveku povratiti izgubljenu ovenost e. uspena u ostvarenju svoje misije samo ukoliko je svesna svoje: misije i situacije (Razumevajui sebe, proletarijat ne samo da razume svet ve samim tim aktom razumevanja zapoinje svoj praktini preobraaj) f. liena suprotnosti slobode i nunosti: istorijska neminovnost kao slobodna inicijativa a. b. c.

Ukidanje otuenja je komunizam:

totalna transformacija ljudskog bia povratak oveka njegovoj generikoj sutini (stvaralakoj prirodi)

komunizam: utopija besklasnog drutva

1. 2. 3. 4. 5. Komunizam ukida: podelu oveka na dravu i privatni ivot, pa i samu potrebu politikih insitucija privatno vlasnitvo i podelu rada kao njegov izvor jednostrani razvoj individua drutvene klase eksploataciju Potpuni preobraaj celokupne ljudske svesti putem revolucije Dug period potresnih dogaanja neminovno dolazi, budui da to zahteva najimperativnija sila istorije napredak proizvodnih sredstava: ogroman tehnoloki razvoj i uspostavljanje svetskog trita

Neuspeh socijalizma:
moralne devize umesto razvijene svesti sve klase umesto proletarijata nerazvijenost proizvodnih sredstava (feudalizam-socijalizam)

11. teza o fojerbahu

Filozofi su sve samo razliito tumaili, radi se o tome da se on izmeni.
Kod Hegela je: svet je postao filozofski, a njegovo izmirenje sa stvarnou nije bilo izmirenje unutar nje, nego samo sa njom u elementu poimanja Filozofija je postala totalna, a nasuprot njoj ostala je druga totalnost istinski pojavni svet nefilozofije Kada se princip filozofije razvije u totalnu konkretnost (kao posle Aristotela i Hegela) prestaje mogunost pravolinijskog razvoja

Sada filozofija mora samu sebe da okrene napolje, postojeem svetu, da bi se njime praktikovala i tako okrenula protiv same filozofije, postajui marksizam, tj. neposredno praktina teorija Oslobaanje sveta od nefilozofije implicira i oslobaanje od filozofije Razumevanje sveta nije njegova: spoljanja osuda, moralna ocena ili nauno objanjenje, ve samorazumevanje drutva akt u kome subjekt menja objekt samim aktom njegovog razumevanja (podudarnost objekta i subjekta, misli i revolucionarnog akta)

1. teza o fojerbahu
Glavni je nedostatak sveg dosadanjeg materijalizam (ukljuujui i Fojerbahov), to predmet, stvarnost, ulnost, shvata samo u obliku objekta ili opaanja, a ne kao ulnu ljudsku delatnost, praksu, ne subjektivno. Stoga je delatnu stranu, nasuprot materijalizmu, apstrakno razvio idealizam, koji naravno ne zna za stvarnu, ulnu delatnost kao takvu. Fojerbah eli ulne objekte koji su zaista razliiti od objekata misli: ali samu ljudsku delatnost on ne shvata kao predmetnu delatnost. Zato on u Sutini hrianstva samo teorijski odnos razmatra kao pravi ljudski odnos, dok praksu shvata i fiksira samo u njenom prljavo judejskom pojavnom obliku. Stoga on ne shvata znaenje revolucionarne, praktino-kritike delatnosti. Kritika razumskog prosvetiteljskog raskola subjekta i objekta Prihvatanje hegelijanskog dinamizma dijalektikog posredovanja Samo opaanje je sastavni deo praktikog odnoenja oveka prema svetu I predmet ovekovog opaanja je ooveeni predmet, budui da:
je obuhvaen horizontom ovekovih potreba i napora nije gotov fakt ravnodune prirode
8

ARTUR OPENHAUER
(17881860)

vladavina volje

Kritika Hegelove filozofije koja nastoji da iza svega vidi racionalno naelo (Duh) Svetom vlada volja:
iracionalno naelo (poto izmie naem razumu, u stanju smo da ga zahvatimo jedino intuicijom) nema neku posebnu svrhu (slepa) utie na fenomene sredstvo za dokuivanje Kantove stvari-po-sebi

Pesimizam:
svet se ne pribliava (uopte, a komoli nuno) racionalnim idealima

Glavno delo: Svet kao volja i predstava

svet kao volja i predstava

Svet je moja volja
ono preko ega se ispoljava intuicija kao sutinska odlika oveka sutina sveta: organska i neorganska sve pokree i nad svime gospodari, pa i nad intelektom (ono to protivrei srcu ne ulazi u glavu) slepi nagon, koji ne podlee zakonu (za razliku od pojavnih stvari) nastaje iz nedostatka i ona nikada ne moe biti potpuno zadovoljena (neminovnost bola): po ostvarenju neke tenje javlja se dosada istorija oveanstva je besciljno lutanje nema nikakvog napretka izlaz iz te besciljnosti:
askeza kao odricanje od ivota i utapanje u nirvanu (indijska filozofija) umetnost kao bezinteresno doivljavanje

Svet je moja predstava:

svet je objekt u odnosu na subjekt (saznanja) ali takav objekt koji ne moe postojati nezavisno i za sebe (kao pojedinana i izolovana predstava), nego je na zakonit nain povezan sa svim ostalim predstavama u celinu saznanja

11

Die Welt als Wille und Vorstellung

Nita nije bez razloga, zato jeste. Pojedinane predstave mogu se svesti na etiri osnovne klase, kojima odgovaraju etiri oblika naela razloga: 1. bivanja (zakon kauzaliteta) obuhvata klasu fizikih objekata koji su kauzalno povezani u prostoru i vremenu prirodne nauke 2. saznanja (logiko naelo) obuhvata pojmove ili apstraktne predstave u okviru suda 3. bia (ontoloko naelo) obuhvata poloaj i sled istih opaaja prostora i vremena 4. delanja (zakon motivacije) obuhvata kao objekat subjekat htenja Nije mogu nikakav dokaz naela, jer je ono ve pretpostavljeno u svakom argumentu ili dokazu Poreklo ovih razloga se objanjava nedefinisanom samoevidencijom

12

subjektivnost i materija
Svet je moja predstava.
Kantovska interpretacija: svet kao objekat saznanja je nesaznatljiva stvar po sebi objektivirana kroz subjektivne forme saznanje Berklijevska interpretacija Kanta: subjekt je tvorac ne samo forme saznanja, nego i njegovog sadraja

Svet kao objekt je samo moja predstava i nita vie od toga, jer ne moe postojati bez saznajnog subjekta, ba kao to nema ni subjekta bez objekta, jer svet iskustva uvek ima dve bitne i neodvojive polovine Dijalog izmeu Subjekta i Materije
Subjekt: Ja jesam i izvan mene nieg nem, jer svet je moja predstava. Materija: Drska zabluda. Ja jesam i osim mene nema niega, jer je svet moja privremena forma. Ti si samo rezultat jednog dela te forme i utoliko si sluajan.

13

svet kao predstava

Ne treba poi ni od subjekta ni od objekta, ve od predstave:

koja je prva injenice svesti njen prvi osnovni oblik je rastavljanje na objekat i subjekat oblik objekta je naelo razloga u svojim razliitim vidovima

Predstava je temeljna kategorija saznanja:

koja prethodi subjekt-objekt odnosu formama vremena, prostora i kauzaliteta iz kojih dalje proizilazi pojavno mnotvo raznolikost pojedinanih predstava-objekata koji ine svet

Berklijevska predstava ujedno je i ontoloka kategorija s negativnim predznakom privida, varke, sna

14

dometi razuma

Autentinu noumenalnu stvaranost treba potraiti s one strane predstave i razuma Domet razuma (iskustva i nauke):
kretanje unutar pojavne raznovrsnosti sveta predstave dovoenje pojedinih delova sveta u uzajamnu vezu na osnovu naela razloga podvoenje mnotva pojedinanih predstava pod odgovarajui pojam kao njihovo jedinstvo post rem

Naelo razloga:
objanjava samo formu predstava (njihovu uzajamnu vezu, samo ono kako fenomena) ali ne i sutinski sadraj pojedinanih predstava i sveta u celini (ono ta fenomena)

15

iracionalnost tela

Iracionalno kao temelj uenja:

ontoloki (primat iracionalne volje) saznajno-teorijski (intuitivni metod saznanja)

Za svakoga je vlastito telo prvi i najblii objekt saznanja:

posmatran izvana (sa stanovita sveta predstave) neki telesni pokret subjektu je predoen kao odreena fizika promena oblikovana prostorom, vremenom i kauzalitetom posmatran iznutra (sa stanovita sveta volje) taj isti dogaaj neposredno se doivljava kao sopstveno htenje

Ovaj unutranji doivljaj omoguuje da (po analogiji sa svojim telom):

prihvatimo egzistenciju drugih ljudi razumemo njihove postupke u svetu fenomena kao determinisane odreenim motivima

16

svet kao volja

Prekoraujui granice naela dovoljnog razloga i sveta predstave, neposredni doivljaj htenja otvara vrata, inae nepristupanog noumenalnog sveta, sveta kao volje Analogijom intuitivno saznajemo da su i drugi ljudi (i sva iva bia) samostalni subjekti htenja, delovanja i neprekidne tenje Naporedo sa svetom predstave postoji, dakle, i svet volje Samo je telo oveku dato istovremeno:
i kao predstava (objekt saznanja) i kao volja (htenje)

Neposredni uvid u tu dvostrukost dovoljan je da u saznanju napustimo naelo razloga i stanovite predstave, oslobodimo se varljivog sveta fenomena i stupimo u carstvo metafizike

17

volja kao volja

Nema razvoja, sve ostaje po starom, svako bivstvujue hoe isto: samoodranje, jedino su sredstva za to razliita Ideje su uzroci bivstvujueg Volja ne bi mogla da bude razdeljena u beskrajnom prostoru, ne bi mogla samu sebe da pokae u medijumu individuacije Svoje adekvatno reprezentovanje ona doivljava samo u venim formama Ideje lebde u sredini izmeu stvari po sebi i sveta predstave Uvoenjem ideja oveku se dodeljuje posebno mesto onog koji je sposoban da sazna ideje Volja kao volja nikada ne dospeva do jedinstva sa samom sobom Volja je nezasita, jer dosezanjem neega njena tenja ka posedovanju ne okonava, nego odmah tei kao novome Sama volja (ista volja) nema cilja, jer ciljevi su privremene i promenljive pojedinanosti Sama volja je apsolutna, tj. bezrazlona: Ja mogu sebi da razjasnim zato hou ovo a ne ono, ali ne mogu da se pitam zato uopte hou

18

 Sutinsko odreenje volje je egoizam (nagon za postojanjem i dobrobiti) Kod oveka se nijedna potreba ne ostvaruje u datoj prirodnoj formi, ve ovde nastupa svesno promiljanje ivotinjsko saznanje sutinski je posmatrako, kod oveka pridolazi refleksija kao sposobnost apstraktno poimanja ovek je u stanju da sebi smilja uvek nove mogunosti kako bi mogao da se ostvari, a ta volja za ostvarenjem sutinski se upravlja protiv blinjeg Na kraju borba je ipak uzaludna, smrt je neumitna:
i egoizam koji hoe vlastito dobro i zloba koja hoe tui bol

potiu iz u sebi razdvojene volje Vremena tzv. sree su samo kratki predasi u neprekidnom bivanju teranom napred: ivot svih bia je toak u kojem se kreemo, a da ne napredujemo

19

 U idealnom razvitku ovek stoji iznad svih ostalih bia i zato on zna za patnju A iz znanja u toj patnji on filozofira Filozofija nije neophodna samo da bi sve bio teorijski razmatran, nego i da bi se smislila mogua pomo za patnju: treba iznai mogunosti izmicanja toku volje:
jedna mogunost je umetnost a druga saaljenje i rezignacija

Umetnost je privremeno iskljuenje iz patnje Askeza omoguuje unutranju promenu oveka koji se sam sebe odrie Ali najprizemnije reenje je identifikacija sa drugim, drugi mora da bude ishodina taka moga delanja Ja ne mogu da uem u tuu kou, identifikacija mora da dogaa samo u glavi, to znai da je ona saznanje, odnosno sapatnitvo

20

 Paradoksalnost saaljenja je u tome to:

se ono upravlja prema konkretnom oveku sa njim saosea ne radi njegove linosti, ve samo zato to on pati, ime se etiko delanje ne omalovaava nego se prekorauje

Ona moe u celini da promeni realnost sveta jednako malo kao i askeza Zato moram u samome sebi i samo za sebe da traim krajnji odgovor na zagonetku volje: odgonetka je rezignacija Rezignacija:
kao jedinstvo saznanja i unutranjeg delovanja rezignacija iz osnove preokree oveka je posmatranje kao kontemplacija (nije predmetno posmatranje, da se vie ne upravlja prema ovoj ili onoj pojavi, i da vie ne zuri opinjeno u stvar po sebi kao osnov patnje) Nieova filozofija je prekretanje osnovnih openhauerovih stavova

21

struktura openhauerove metafizike

METAFIZIKA
PREDSTAVA

OBJEKAT VOLJA, transcendentna stvar po sebi

SUBJEKAT, Upaniadski neznani saznavalac

Platonove IDEJE, objektivitet slobode od naela dovoljnog razloga

PROSTOR i VREME, pod vladavinom naela dovoljnog razloga

TELO, neposredni objekat volje

SPOJLANJ I OBJEKTI

22

Metafiziki koraci koji nisu nainjeni

SVET

STVAR PO SEBI

PREDSTAVA

SUBJEKAT
SUBJEKAT

OBJEKAT

VOLJA
stvar-po-sebi kao volja odbacivanje upaniadskog subjekta (atmana) kao stvari-po-sebi

IDEJE

FENOMENI

IDEJE

TELO

DRUGI OBJEKTI

odbacivanje Platonove teorije ideja kao stvari po sebi

23

 Pa, gospodine openhaueru, ta ima novo?

NITA

Ono to protivrei srcu ne ulazi u glavu.

Volja
ono preko ega se ispoljava intuicija kao sutinska odlika oveka sve pokree i nad svime gospodari, pa i nad intelektom slepi nagon, koji ne podlee zakonu (za razliku od pojavnih stvari) nastaje iz nedostatka i ona nikada ne moe biti potpuno zadovoljena (neminovnost bola) ostvarenje tenju prati dosada: ivot kao smena oseanja bola i dosade

25

Naa saznavalaka svest raspada se na subjekat i objekat, a osim toga ne sadrava nita. Biti objekat za subjekat i biti naa predstava je jedno te isto.

26