Vreme - 1997-August 23.

2 3 . AV G U S T 1 9 9 7 .
G O D I N A V I I I B R O J 3 5 7 C E N A 1 0 D I N
OSTAVKA
VREME international
Austria . . . . . . ATS 35 Netherlands . NLG 5.50 Germany . . . DEM 4.50 Switzerland . . CHF 4.80 Sweden . . . . . . SEK 32 Belgium . . . . . BEF 100 Denmark . . . . . DKK 19 Italy . . . . . . . LIT 5600 France . . . . . . FRF 17 Cyprus . . . . . DRH 940 Luxembourg . . LFR 100 Makedonija . . . DEN 70 Hrvatska . . . . . HRK 11 Slovenija . . . . . SIT 350
Graki Centar Vreme
filmovanje skeniranje priprema za tampu design ilustacije postavljanje i organizacija DTP, office i internet sistema
iva n sa ves a vla na da
arhiviranje elektronskih dokumenata

ivanh@eunet.yu saxon@eunet.yu
baze podataka
Prislukivae, "dravni udari", preotimae policijskih stanica
Buba u uhu
Politika
VREME No 357
strana 6
Tehnologija dravnog udara

Uputstvo za poetnike: Baaluko prislukivae i crnogorsko preobraee kao deo permanentne kontrarevolucije strana 9
Ostavka
Sva olaka obeaa Mirjane Markovi strana11
Zemunski strah i nada:
Baaluka: Buba u uhu 6 Dravni udari: Permanentna kontrarevolucija 9 Ostavka: Mirjana Markovi 11 Devize: Tom i Deri 14 Izborna anketa: SPO, SRS, DS, DSS 16 Izborni vodi: Cene jaja, paradajza i banana 19 Specijalni ratovi: Bus u jarku 20 Lajkovac: Mala paka optine 21 Lini stav: Monarhija i opaki udi 23 Dokumenti: Strah i nada, Zemun 1997. 24 Promaaji: Vinanski "kikloptron"28
Svet
Religija: Jecin i patrijarh 32 Nemaka: Kraj akcionarskog drutva 34 SRJ - Slovenija: Diplomatski rat 35 Poska: Invazija kosookih 36 Rumunija: Vatreno krtee 37 Pol Pot: Svedoee roaka 38 Trgovina orujem: al za hladnim ratom 39
Pisma koja su Nikoli Baroviu posle povrede pisali Vane Ivanovi, arko Puhovski, Danijel Miteran, Suzan Osten i drugi
strana 24
Izbori:
O kutiji i okoladi. Anketa u izbornim tabovima
strana 16
Kultura
Beograd - Zagreb: Polemika Lasi - Mandi Igor Mandi: Zakoraiti u ponor Marta Keler: Pata i kreacija Reagovaa: Kritika prozirnost Pozorite: Jerma Izlobe: Glamoek U2: Ludilo u Pragu arls Simi: Dobri i loi zloinci 42 44 45 46 47 48 50 52
ivot: arls Simi: Intervju:

Jovan irilov o stranakom angamanu, kiu i populizmu, Bitefu, Havelu i Kasandri strana 56 Uzbudiv tekst o Srbima
Jovan irilov: Umetnik u politici 56 Pivo: Zelena transverzala 59 Mediji: Previe Obojeni program 60 Kriminal: Ubistvo meu prijateima61
strana 52
Adem Demai, Azem Vlasi, Duan Jai, Neboja Popov...
Dodatak: Kosovo '97
4 Nedea 15 Dnevnik uvreda 30 Ljudi i vreme 41 Meridijani 49 Scena 63 Pota 66 Vreme uivaa
Fotografija na naslovnoj strani: Branko Panteli
NEDELJA 16 - 23. avgust 1997.
Studenti predsedniku banana republike
STUDENTSKA "TAFETA": Pred Albanijom...
FOTOGRAFIJE: DEJAN TASI
...na Terazijama...
...i pred Gradskom skuptinom
Puci u predsednika optine

U pucavama na beogradskim ulicama uglavnom stradaju kriminalci, policajci i "biznismeni" povezani sa podzemem. Sudei po onome to se desilo u Biraninovoj ulici u sredu, 20. avgusta, od podivalih revolveraa nisu zatieni ni ugledni udi ija je jedina krivica, vada, u tome to su politiki angaovani i to obavaju vane funkcije. Predsednik Skuptine optine Savski venac Zdravko Krsti iao je negde oko osam izjutra na posao, a onda mu je nepoznat mlai ovek ovalne glave s lea nekoliko puta pucao u noge. Napada je bez rei otiao, a Zdravko Krsti je sa etiri rane na nogama prebaen u Urgentni centar. Krsti je, sreom, van ivotne opasnosti. Ovim povodom Srpski pokret obnove (SPO) izdao je saoptee u kome se navodi da su "puci u predsednika Optine Savski venac Zdravka Krstia, lana Glavnog odbora SPO, jo jedan dokaz da su politike i opte prilike u Srbiji kraje nestabilne i da su zastraivaa udi i nasrtaji na ihove ivote redovna pojava koja moe da ima nesagledive posledice. Ovaj gnusni in terora i bezakoa utoliko je tei to obeleava poetak predizborne kampae i neizbeno postaje politika ienica. Raavae predsednika optine Savski venac Zdravka Krstia pokazuje, uz sve to, da su prie o borbi protiv kriminala prazne prie i da u Srbiji niko ko ne pri-
pada povlaenim i posebno zatienim krugovima nije siguran". U vreme Obrenovia, vele, nije bilo izbora bez nekolicine mrtvih. Ova vlast je ionako u mnogo emu vratila Srbiju sedamdeset, pa i stotinu godina unazad, pa ne bi udilo da raavae predsednika optine Zdravka Krstia znai povratak na stare, proverene
predizborne obiaje. Jer, kao to je poznato, ko ne ume da radi, ume da se bije, a ovdaim vlastima posezae za silom nikako nije strano. Zbog dugogodieg podsticaa drutvene klime u kojoj se nasie, pa i zloin isplate, vlasti u ovom sluaju ne mogu da budu amnestirane ni ako se pokae da je na Krstia pucao nekakav "bolid" koji nije dobio eenu lokaciju ili neto tako. U normalnim dravama, takvima ne daju oruje.
U. K.
VREME ! 23. AVGUST 1997.
ZORAN SINKO
Casabalkan
Kazabalkan (Casabalkan, anagram od Casablanca sa asocijacijom na Balkan), komad Gorana Stefanovskog, pomie se u ovom broju "Vremena " u pismu koje je vedska rediteka Suzan Osten uputila Nikoli Baroviu i Borki Pavievi u trenutku kada je stigla vest da je telohranite predsednika zemunske optine napao advokata poznatog po borbi za udska prava. Nije bilo lako ubediti Barovia da javnosti otvori deo svoje line prepiske, ali je bilo razloga za to. Mnogi argumenti su navedeni u bloku posveenom tom povratku epistole, te discipline iz pretpolitikog javnog mea u balkanskom politikom haosu. Jedno relevantno pitae, koje pomie Suzan Osten, ovde treba da bude ponoveno: Zato udi ponekad glasaju da doe faizam? I s tim u vezi, vano pitae: Ako moemo da ubedimo samo one koji sa nama dele iste poglede, kako smatra psihoanalitiarka Alisa Miler, kolika su ograniea za one koji misle da im je dunost da moralno deluju u atmosferi kontaminacije mrom? Neki struaci za politiki marketing polaze od pretpostavke da politike voe mogu da ubede ude samo u ono to su oni ve spremni da prihvate. Ako je, pak, stanovite mnogih udi definisala naa sveproimajua kriza, onda posao na obnovi drutva mora biti filigranski, mora biti uporan, mora ukuiti samortvovae i rizik da taj napor mnogi ne razumeju i ne odobre? U predizbornoj areni u Srbiji i u Crnoj Gori, u politiko-ustavnoj krizi u Republici Srpskoj, i ova pitaa su u igri, mada ih u borbenom aru mnogi nisu svesni. S cininim veseem se moe gledati kako se u toj areni prelazi ona granica koja deli pridobijae pristalica od juria na protivnike, tua onih koji su za "levicu" i onih koji su za "desnicu", onih koji su za "bojkot" i onih koji su za izlazak. U toj tui ponovo e stradati dobar ukus, nekoliko moralnih naela i ponovo se nee znati ta je tema svae i o emu se uopte ovde radi. Play it again, Sam!
M. M.
23. AVGUST 1997.
VREME
broj 357
Izdava : NP VREME d.o.o. Beograd, Miarska 12-14 potanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Cerovi (predsednik), Boris Popovi i Dragoljub arkovi V. D. DIREKTORA: Dragoljub arkovi FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesi
NEDELJNIK VREME
Beograd, Miarska 12-14 GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub arkovi KOMERCIJALNA SLUBA: Vojislav Miloevi SEKRETARIJAT: Elena Krstanovi (sekretar redakcije) REDAKCIJA: Dejan Anastasijevi, Slobodanka Ast, Velizar Brajovi, Stojan Cerovi, Aleksandar iri, Sonja iri, Drako Gagovi, Zmagoslav Herman, Branka Kaljevi, Uro Komlenovi, Predrag Koraksi, Vesna Kosti (ekonomija), Slobodan Kosti (kultura), Goranka Mati (urednik fotografije), Milan Miloevi, Zoran B. Nikoli, Roksanda Nini, Teofil Pani (ivot), Duan Relji, Ljiljana Smajlovi, Seka Stanojlovi (svet), Nenad Stefanovi (politika), Hari tajner, Filip varm, Dragan Todorovi, Tanja Topi, Milo Vasi, Svetlana Vasovi - Mekina, Perica Vuini, Ljubomir ivkov DOKUMENTACIJA: Dragoslav Gruji, Jelena Mra (foto) GRAFIKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraovec (urednik), Saa Markovi, Vesna Srbinovi, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; Daktilograf: Vera Mirkovi; Lektori: Stanislava Miji, Ljiljana Simi; Korektori: Gabrijela Mari, Ivana Milanovi VREME MARKETING: Goran Kosanovi (direktor), Marina Milovanovi, Milena Zdravkovi NEWS DIGEST AGENCY: Duka Anastasijevi, Zoran Stanojevi PRODAJA I PRETPLATA: Nikola ulafi, Tatjana Jovanovi RAUNOVODSTVO: Mirjana Jankovi Rukopisi se ne vraaju. Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662 E-mail: redakcija@vreme.opennet.org WWW: http://www.beograd.com/vreme "VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien, Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vavi; Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: vremeint@ping.at (Be)
"VREME KNJIGE": Predrag Markovi (urednik) Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,
PRIPREMA: Grafiki centar "VREME"; TAMPA: PS GRME - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marala Birjuzova 3 OBRADA TIRAA: Data Press
YU ISSN 0353-8028: List je miljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. taka 1. alineja 10. za iji promet se plaa osnovni porez po stopi od 7 %.
PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zeme (kurirom) (pota) (povrinska pota) (avionska pota) 6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM 12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEM Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, iro raun: 40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji za inostranstvo, po odobreu NBJ, naplauje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu izvriti na raun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama preraunava se po dnevnom kursu.estomesena pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godia 52 broja. Ukoliko je uplaen vei ili mai iznos od navedenog, obraunae se duina trajaa pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zeme avionom jednaka je pretplati za vanevropske zeme. Cenovnik vai od 5.4.1997. U sluaju poskupea lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Be 43 1 408 96 52.
NE OKREITE STRANU
dok ne proitate...
Ras banka pratilac vae budunosti
Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.
Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111

23. AVGUST 1997. ! VREME 5
FOTO FONET
U trenutku zakuea ovog broja, Vlada RS saoptila je da je Biljana Plavi izvrila dravni udar. To je samo verbalni odraz injenice da je akcija pripadnika SFOR-a u baalukom Centru bezbednosti nekoliko sati ranije uspeno okonana. U zgradu SB je ula i predsednica RS i na dunost postavila svoje policajce. Novinarima je rekla da nije oekivala da e se u ovako kratkom vremenu od ponedeka do srede desiti toliko toga runog. U meuvremenu je iz Plavikinog kabineta protiv naelnika dravne bezbednosti Milana Krajia podneta krivina prijava. Meunarodna policija, uz asistenciju SFOR-a, vodi istragu u policijskim stanicama. Policijske snage RS su u toj istrazi kooperativne. Plavieva smatra da se stanovnicima Baaluke spremao ve vieni septembar '93. Ona tvrdi da je prislukivana, kao i mnoge druge javne linosti u RS. Bila je to, svakako, kulminacija krize, kojoj su prethodile i ustavna, politika i policijska.
INTERVENCIJA: No 21-22 avgust '97, Banjaluka
Buba u uhu
Zona sumraka u Republici Srpskoj
Bila je to, svakako, kulminacija krize, kojoj su prethodile i ustavna, politika i policijska
obezbeenju zgrade podeljene su line stvari i reeno im je da su slobodni. Pitanje je do kada. Dojueranji radnici Centra ogoreno etkaju oko zgrade i prete vojnicima SFOR-a, dok se obian svet bacio u kuknjavu da je Banjaluka "okupirana". Blokirane prilaze, koncentraciju tenkova, oruja i vojnika, neprekidno nadletanje helikoptera moda ne treba tako grubo definisati, re je "samo" o sprovoenju odluke predsednika Republike. Za doskoranje radnike Centra javne bezbednosti, ta odluka je, kako kau, donela brutalne postupke pripadnika SFOR-a, demolirana vrata i bednu ut kartu vizu za izlazak u dvorite. Je li ovim potezom i Biljana Plavi izgubila poverenje naroda, izuzetno osetljivog na "agresore" i "okupatore"? Koliko e stara postava u centru biti lojalna novim rukovodiocima? Iako je odluka Ustavnog suda RS o proglaenju neustavnim odluke predsednice Plevi, sama po sebi politika, ona, kao to se i oekivalo, nije izazvala vea pomeranja u politikoj mapi Republike Srpske, ali je nedeljni izlet pripadnika 6. odreda specijalne brigade za antiteroristika dejstva, uznemirio i po ko zna koji put uzburkao javnost u RS. ta je sledee to ovu republiku oekuje? Za sada, iza sebe ostavlja najnoviji upad specijalaca Dragana Lukaa u zgradu Centra javne bezbednosti, inae lojalnih predsednici RS Biljani Plavi, dvovlae u policiji i hitan dolazak amerikog izaslanika Roberta Gelbarda u Banjaluku. Gelbard je podrao igraa na koga Amerika najozbiljnije rauna u provoenju Dejtonskog sporazuma zbog koga se i sama Plavika od izrazitog nacionaliste preobrazila u izrazitog demokratu. PLATE I DOKAZI: U nedeljnoj drami (17), oko zgrade glavne policijske stanice rasporedili su se i pripadnici meunar odnih vojnih snaga i meunarodne policije. Filmski napetu situaciju upotpunjavali su i SFOR-ovi snajperisti, razmeteni na krovu zgrade. Pripadnici meunar odnih snaga posredovali su u
ao to se i oekivalo, tenzije u Banjaluci ne jenjavaju. Dan posle sastanka Plavieve sa amerikim izaslanikom Robertom Gelbardom, kojim je ona inae bila vrlo zadovoljna, u sredu 20. avgusta pre podne snage SFOR-a otpoele su novu akciju zauzimanja svih policijskih stanica u gradu. Najvea borba (ako je borba ovde prava re) voena je oko glavne policijske zgrade Centra javne bezbednosti, gde su meunarodne vojne snage sprovodile odluku Biljane Plavi o smeni naelnika i zamenika centra bezbednosti. I dok su pripadnici meunarodnih vojnih snaga dovodili stvari u red, to e rei dali odreeni vremenski rok radnicima zgrade da napuste objekat, jer bi u protivnom otvorili vatru, novopostavljeni naelnici, Plavikini novi igrai, ekali su u oklopnom transporteru kako bi sveano stupili na nove dunosti. Iz Centra javne bezbednosti morali su svi da izau, obinim policajcima koji rade na
6 VREME ! 23. AVGUST 1997.
vie" od dokaza o prislukivanju, ak i neki predmeti o ijem postojanju IPTF (meunarodna policija) nije bio obaveten, to je veoma uznemirujue. Zanimljivo je Ustavni sud RS je u petak 15. jula 1997. godine da u ovom trenutku, veproglasio neustavnom odluku Plavieve (od 3. jula) rovatno da bi se zastraila o rasputau Narodne skuptine i raspisivau javnost, protektoratom vanrednih parlamentarnih izbora. mae upravo niko drugi "Ustavni sud doneo je odluku kojom se utvruje do paljanski vrh. Naime, da Odluka predsednika RS od 3. jula 19997. godine o potpredsednik vladajue rasputau Narodne skuptine i odravau novih Srpske demokratske straizbora nije u saglasnosti sa Ustavom RS". nke Aleksa Buha je, koUstavni sud ocenio je da odluka nije u saglasnosmentariui najavu meti sa Ustavom ni u formalnom (proceduralnom) ni u unar odnog politikog materijalnom (supstancijalnom) smislu i pozvao sve faktora da e podrati odinstitucije u Republici da nastave normalno da funkluku predsednice Plavi cioniu prema situaciji koja je postojala do 3. jula. o rasputanju parlamenta, Posle estoasovnog veaa i glasaa, etvoro i odluku o sprovoenju od sedam sudija Ustavnog suda RS glasalo je za odizbora, izjavio da se u luku da je Plavieva postupila neustavno. tom sluaju "bagatelie odluka Ustavnog suda i uvodi protektorat nad pravosuem RS". Dragan Luka, voa operacije upada u zgradu policije, objasnio je da je cela akcija rukovoena sumnjom da je bezbedonosna situacija predsednice Plavi ugroena. Kako je sakupljen obiman dokazni materijal, Luka oekuje pokretanje krivinih postupaka protiv odgovornih za ugroavanje ustavne pozicije i bezbednosti PODRKA: Banjaluani za Bilanu Plavi predsednika RS. Po reipregovorima izmeu efa banjalukog ma banjalukog advokata Milana Trcentra ure Bulia, lojalnog paljanskom bojevia, poznatijeg kao zastupnika Billobiju, i voe policijske grupe Dragana jane Plavi na paljanskoj javnoj rasLukaa odanog Biljani Plavi. "Uspen- pravi, re je o krivinom delu. "Prisom inetrvencijom", Lukaevi specijalci lukivanje telefonskih razgovora je krivposlati su ponovo u Banski dvor, dok su ino delo, izuzev kada to odobri istrani pripadnici SFOR-a zauzeli zgradu poli- sudija. Odobrenje za prislukivanje incije, uz objanjenje da e objekat samo ae omiljeni metod u policijsko-dravnoj obezbeivati dok se "istraga ne zavri". praksi RS moe se dati samo kada se Komandant jugozapadnog sektora protiv nekoga, iji se telefon prislukuje, SFOR-a britanski general Agnus Remzi, vodi istraga zbog osnovane sumnje da je kae da e nakon istrage zgrada uredno poinio krivino delo", kae Milan Trbiti vraena banjalukoj policiji. bojevi. A u mladoj nazovidravi srpIako nemaju nameru da se meaju u skoj, prema zaplenjenom dokaznom ma"unutranje poslove RS", pregledanje terijalu, prislukivani su predsednica policijske arhive u zgradi civilne stanice Plavi, opozicioni prvaci, lanovi javne bezbednosti u Banjaluci praktino Ustavnog suda Republike Srpske i znai da je nad jednim delom policijskih mnoge druge javne linosti iz Banjaluke. snaga Republike Srpske uveden protek- udi, zapravo, okantna i iznenaujua torat. Po reima Aluna Robertsa, portpa- reakcija na ovo otkrie, poto su maltene rola meunarodne policije, u zgradi Cen- i banjaluki vrapci cvrkutali u strahu da tra javne bezbednosti naeno je "mnogo na neku od grana nije prikaen prisluni
Odluka Ustavnog suda RS
ureaj, i to pre nego to je Plavieva otkrila rudnik blaga u centru bezbednosti. Poetkom jula Luka je u intervjuu banjalukom "Reporteru" izjavio da izvrava samo ono to mu naredi legitimni predsednik RS, dakle Biljana Plavi. Ako se zanemari ova izjava, pomalo je smeno nepodudaranje Plavikinog i Lukaevog objanjenja "razloga upada". Lukaa je u ovu akciju pokrenuo strah za ivot predsednice Plavi, koja, kako sama ree u TV nastupu, nije nita znala o ovom izletu. Bie, smatra naivna predsednica, da su njeni momci u centar javne bezbednosti ili po plate. Roeni valjda pod srenom zvezdom, traei novac, naleteli su na opipljiv materijal zlata vredan, koji joj, naravno ukoliko to bude znala da uini, moe valjano posluiti u obraunu sa paljanskim alama. Iako su se u Banski dvor vratili praznih depova, poto im plate ni te kobne nedelje nisu udeljene, Lukaevi specijalci su poteno ukoreni od pukovnika SFOR-a Stivena Raua. Po njemu su policijske snage lojalne Plavievoj poinile "oevidan prekraj" novog pravilnika kojim je NATO preuzeo kontrolu nad svim specijalnim policijskim snagama u Bosni. DV OVLAE U POLICIJI: PrakDVOVLAE tino, najnovijom odlukom Plavieve o smeni elnih ljudi u banjalukom Centru javne i Centru resora dravne bezbednosti, i u policiji RS nastalo je dvovlae. Novopostavljeni naelnici i zamenici nisu jednostavno mogli da preuzmu dunosti, niti su stari eleli da im ih predaju. "Smenjeni" policajci i dalje rade u zgradi Centra javne bezbednosti. I dok IPTF naputa zgradu, odnosei hrpe materijala banjaluke policije, MUP RS izdaje saoptenja da Centar ponovno normalno radi i da su svi njegovi radnici na poslu. Istina, za trenutak je na informativni razgovor bio priveden novopostavljeni naelnik Centra javne bezbednosti major Milan utilovi. Deo policije veran ministru Draganu Kijcu pustio je utilovia posle nekoliko sati (utilovi se nije pridruio svojim novopostavljenim kolegama na konferenciji za tampu). I dok novi komandiri veruju u mirnu primopredaju dunosti, Dragan Kijac saziva u Banjaluci sednicu kolegija na kojoj bi trebalo da se pojave svi koji su mu lojalni. Ukratko, odluka Plavieve je odbijena kao neustavna, a upozoreno je da e svu odgovornost za haos u RS snositi sama predsednica. Obilan materijal, koji kao da je vapio za tim da dopadne ba u ruke predsednice RS, posluio joj je istovremeno kao
FOTO FONET
"
23. AVGUST 1997. ! VREME
glavni alibi da ne prihvati odluku Ustavnog suda kojom se akt o rasputanju Skuptine RS proglaava neustavnim. Opipljivi dokazi, koje su joj "igrom sluaja" doneli pripadnici lojalne este brigade za antiteroristika dejstva, neosporno su joj potvrdili da je Ustavni sud radio pod pritiskom. Istovremeno je Plavika dobila dokaze da su se njegove sudije nalazile u neposrednoj ivotnoj opasnosti. S obzirom na vanost zaplenjenog sadraja, gotovo je neverovatno da su Lukaevi specijalci naslepo naleteli na papire izuzetno vane po dalji tok razvoja dogaaja u RS. Iz tih razloga Plavieva je prvi put javno istakla da odluka Ustavnog suda za nju nije obavezujua (prethodnih dana po objavljivanju odluke Plavieva je odbijala da je komentarie). Jedan od prvih koji je rekao da odluka Ustavnog suda nita bitnije ne menja, to e rei da ne obavezuje predsednicu Plavi, bio je lider nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik. Kao dokaz pritisaka na sudije Ustavnog suda Plavieva je navela i sluaj Jove Rosia, koga su nepoznati napadai pretukli u hotelskoj sobi na Palama, gde je sud zasedao. Da je Rosi brutalno pretuen, potvrdili su i lanovi njegove porodice. Povodom sluaja Rosi oglasio se i Momilo Krajinik. On je potvrdio da je
Ni pripadnici meunarodnih snaga IPTF i SFOR-a nisu ga videli. Paljanska strana ak sumnja da bi sluaj Rosi, poto je glavni adut u rukavu Plavieve, mogao da bude nametaljka. Istina, Plavieva je najavila da e se Rosi obratiti javnosti, ali on to jo nije uinio. T ILI IZBORI: SaPROTEKT ORA ORAT PROTEKTORA ma odluka Ustavnog suda nije ba nikog iznenadila takva kakva je bila je i oekivana, politika. Veu dozu zabrinutosti pokazao je jedino lider Narodne stranke Radoslav Branin, izrazivi bojazan od uvoenja meunarodnog protektorata u RS. Ostali opozicioni prvaci su, reklo bi se samouvereno, poput Milorada Dodika, videli nove parlamentarne izbore u bliskoj budunosti. S druge strane, paljanski vrh "ozbiljno upozorava" da se odluka Ustavnog suda mora potovati, jer "narod nikada nee podrati onoga ko ne potuje Ustav". Tumaei odluku Ustavnog suda kao "napredak u demokratskim procesima i umirujue reenje", paljanski klan je svu energiju koncentrisao na pokuaj da kod Plavieve izazove griu savesti, jer e ona, postupi li drugaije, izazvati direktno haos u RS. No, Plavieva se ovoga puta zainatila. Bie da je opet proradila velika sujeta predsednice RS, koja ili nije poverovala u Krajinikovo obeanje
PRISLUKIVANJA: Milo Price - Biljana Plavi
jedan sudija verovatno pretuen, ali kako je, prema njegovim reima, Rosi sve vreme tvrdio da je odluka Biljane Plavi neustavna, bie da su ga pretukle njene pristalice. O Rosiu za sada niko nita ne zna, osim Plavieve i opozicionih prvaka koji su prvi u etar poslali vest da je ovaj sudija fiziki maltretiran.
dato amerikom izaslaniku Riardu Holbruku da je nee dirati, ili nije mogla da se pomiri sa injenicom da e ostatak predsednikog mandata morati da provede u ulozi marionete koju je i do sada imala. Moda bi i tu rolu u meuvremenu izgubila. Plavikino ignorisanje ovih upozo-
renja i Lukaev upad u Centar javne bezbednosti posluili su, ironijom sudbine, ba paljanskom lobiju, da ospe drvlje i kamenje na predsednicu RS kao na nekog ko ne potuje Ustavom utvreni poredak zemlje. Jedini sudija koji je glasao u korist Biljane Plavi Rajko Kuzmanovi dostavio je javnosti izdvojeno miljenje, ak pre nego to je predsednica RS primila paljansku politiku odluku. I u vreme preznojavanja sudija Ustavnog suda na Palama, posle silnih rasprava i maratonskih sednica, dok su ekali ne znajui kud sa donetom odlukom, potpredsednik Ustavnog suda BiH Vitomir Popovi jasno je stavio do znanja da bosanskohercegovaki sud nije nadlean za ocenu ustavnosti odluka sudova entiteta. Tako je ranije najavljivana mogunost iz Plavikinog tabora da e se, u sluaju politike odluke, obratiti Ustavnom sudu BiH, ovom izjavom otpala. Plavika se pozivala na pravni presedan, koji je uinila upravo Narodna skuptina RS u sluaju Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama RS i Savezne Republike Jugoslavije. Bilo je malo onih koji su u odluci Ustavnog suda videli opasnost nefunkcionisanja sistema, to e rei praktinog dvovlaa koje se uveliko nazire u RS. I dok Srpska demokratska stranka deli saoptenja da nikad nije bila jaa nego sad, njeni dojueranji lanovi bee iz nje glavom bez obzira, uz obrazloenja da se "na cinizmu, laima, praznim obeanjima, izmiljanju unutranjeg neprijatelja i tvrdnji da ceo svet mrzi Srbe, koje zastupaju visoki funkcioneri SDS, ne moe graditi budunost". Kadrovsko osipanje SDS oberuke e prihvatiti niko drugi do sama Plavika, za potrebe svoje nove izrazito nacionalne stranke. Tako bi ona ostala na liniji programa koji je ujedinio i poveo sve Srbe pre pet godina, a bavila bi se pre svega zatitom srpskog nacionalnog interesa. Reklo bi se da su govori o programu ove stranke pobudili u Plavievoj onaj isti nacionalni zanos, koji ju je svrstao u oima javnosti, domae i strane, meu ekstremne nacionaliste. Novopeeni demokrata na momente skine laganu demokratsku odoru i progovori jezikom koji mu je ipak blii. Ministri podnose ostavke, vrh sa Pala se gevito bori da odri sve uzdrmaniju stolicu, predsednica Republike donosi odluke koje niko ne potuje, dok policijska drava prislukuje odane graane. Svi se zalau za Ustav i Dejton, a malo ko ih zaista potuje. Ukratko, nijedna od prognoza daljeg toka dogaaja u RS ne sadri svetlu perspektivu. !
TANJA TOPI
REUTERS
Permanentna kontrarevolucija
Pu koji traje
Dogaaji se ponekad zagreju do same ivice pravog pua kao u Banjaluci i Crnoj Gori ali se linija razgranienja ne prelazi; privid "mira i stabilnosti" mora biti ouvan
ravni udar je brza nasilna akcija oruanih formacija drave koja moe imati dva mogua cilja: nasilno ruenje ili nasilno ouvanje postojeeg reima putem svrenog ina, fait accompli. Obino se predstavlja kao "spasavanje otadbine" i rezultira raznim vladama "nacionalnog spasa" ili "nacionalnog jedinstva". Redovno je praen suspenzijom ustava i ostalih dekoracija demokratskog poretka, ljudskih i graanskih prava, zakonitosti i ostalog. Po pravilu, podrazumeva zatvaranje svih granica, luka i aerodroma, proglaenje vanrednog (opsadnog, etat de siege) stanja, rasputanje parlamenata, stranaka i toga, cenzuru i ukidanje javnih glasila, internaciju (protivzakonito zatvaranje "u nacionalnom interesu") politikih protivnika, a esto se ne mogu izbei i ljudske rtve koje padaju zbog "istorijske nunosti". Treba odmah napraviti razliku izmeu dravnog udara, s jedne, i prevrata (revolucije), s druge strane: dravni udar kako sama re kae planira se, priprema i izvodi iz dravne strukture same, oruanom silom te iste drave (vojska i policija), koja sila time kri zakletvu da e potovati, sprovoditi i uvati ustav i zakone. Da li e taj prekraj zakletve biti tako nazvan i kanjen zavisi od toga da li je dravni udar uspeo. Prevrat (revolucija) je kada drava bude sruena pomou oruanih formacija koje nisu bile sastavni deo strukture vlasti. Moglo bi se, na primer, rei da je Adolf Hitler 1924. pokuao prevrat u onoj minhenskoj pivnici, ali i da je paljevinom Rajhstaga i u Noi dugih noeva izvrio dravne udare, mada ograniene i usmerene na precizne ciljeve (protiv komunista i drugih politikih protivnika i protiv konkurencije u sopstvenoj strukturi vlasti). MODELI I OBLICI: Najpoznatiji klasini model dravnog udara je mediteransko-latinski, popularan i dan-danas u zemljama Srednje i June Amerike i treeg sveta (Azija i Afrika). U tom mod-
alternativa je bila verovatna vojna intervencija SSSR-a... Ono to je zajedniko svim dravnim udarima jesu: postojanje politikih, ekonomskih i socijalnih napetosti ije bi demokratsko razreenje ilo na tetu nekog od etabliranih i monih delova dravnog aparata ili stranke na vlasti; stepen prepoznavanja partikularnog kastinskog interesa (najee vojnikog stalea) dovoljan za nastanak zavere; zavera kao takva; provokacija koja e napetosti dovesti do i preko praga osetljivosti, pa makar je zaverenici spon-
EMIL ONKI
elu mlaani oficiri, na elu sa kakvim generalom (a bilo je i niih inova), jedne noi zauzmu predsedniku palatu, ministarstva, telefonsku centralu i radio-stanicu, pohapse efa drave, premijera i vladu i eventualno ih postreljaju, pa sutradan ujutro proglase da su spasli otadbinu i formirali vladu ili komitet (huntu) nacionalnog spasa. Kao objanjenje zato ba oni da uzmu vlast, obino se poteu razlozi moralistike (mladi, lepi i poteni) i optepatriotske prirode (vole svoj narod i zemlju). Tokom tzv. hladnog rata dravni udari tog tipa esto su bili inspirisani, pomagani i/ili organizovani spolja, po velikim silama i u komunistikoj retorici delili su se na "progesivne" (u organizaciji SSSR-a) i "reakcionarne" (u organizaciji SAD). Bilo je i jednih i drugih, ali ne samo u zemljama treeg sveta. U sluaju Poljske 1980. godine, dravni udar Jaruzelskog bio je oajniki pokuaj spasavanja reima koji je bio politiki i istorijski bankrotiran u tolikoj meri da nije bilo druge; Adam Mihnjik e danas rei da je taj in spasao mnoge ivote, produivi ivot komunistike Poljske pod vlau Poljaka i premostivi tih desetak godina do sloma komunizma;
NITA NOVO: "Puistiki" tenk iz marta '91 u Beogradu
tano organizovali. Klasino delo politike literature na tu temu je "Tehnika dravnog udara" italijanskog pisca Kurcija Malapartea ("Koa"). Ta je knjiga bila dvadesetih i tridesetih godina ovoga veka toliko ozloglaena da su je mnoge drave zabranjivale. Iz dananje perspektive Malaparteu se moe zameriti pre svega mehanicistiki pristup koji uzima zdravo za gotovo politike preduslove za uspean dravni udar; knjiga ipak ostaje klasino delo kada je o mediteransko-latinskom modelu re. BALKANSKI MODEL: Na najpoznatiji dravni udar bio je Majski prevrat 1903. kada su mlaani oficiri ubili kralja Aleksandra Obrenovia, kraljicu Dragu i deo vlade. estojanuarska diktatura kralja Aleksandra Karaorevia bila je dravni udar, dodue netipian po tome to ga je izveo suveren lino. Komunistika je vlast, od svojih poetaka 1917, bila svesna uloge vojske kao u ta vremena kljunog faktora dravnih udara. Ideologizacijom i politizacijom vojske ta opasnost je otklonjena; uveden je pojam "bonapartizam" (politike ambicije generala) kao glavne opas-
"
nosti koja preti vojsci kao oruanoj ruci Partije. Kada je i pribegavala nasilnim aktima za ouvanje (Poljska) ili ruenje (Rumunija) postojeeg reima, vojska "narodnih demokratija" radila je po nareenjima partije ili SSSR-a... Biva JNA i njena partija imale su pripremljena i uredno aurirana scenarija za dravne udare, s obzirom na procene tekue strateke i unutranje opasnosti. To se licemerno zvalo "vanredne situacije", "stanje poveane ratne opasnosti", "neposredna ratna opasnost" itd. (licemerni eufemizmi tipini su za kontekst dravnih udara). Spiskovi za hapenje i planovi za zavoenje vanrednih stanja uvek su se pravili u barem dve verzije: opasnost sa Istoka i opasnost sa Zapada. Tako je decenijama trajala ta opasna i zavodljiva dijalektika: uz pomo kojih neprijatelja emo koje neprijatelje suzbiti... Kad je 1989. godine vrag odneo alu, ispostavilo se da cela ta pamet ne vredi nita. Niko, naime, nije primetio da je dravni udar ovaj isti koji deset godina traje ve poeo Osmom sednicom CK SK Srbije. Na vlast je doao Veliki Deregulator i Gospodar Haosa, uz simpatije i podrku prepadnutih generala i policajaca. Komuniste je lagao da je komunista; Srbe da je Srbin; i jedni i drugi su verovali. Glavna pouka Miloevieve karijere za Malapartea i druge teoretiare (i praktiare) dravnog udara genijalno je jednostavna: ne mora sve ba odmah da se obavi, u jednoj dramatinoj noi tenkova, prepada na radiostanicu, potu i Predsednitvo; krvoprolia poput Majskog prevrata kontraproduktivno deluju; najbolje je stvari razvlaiti, pravni poredak i zakonitost stalno rastresati i drati van ravnotee, stalno mutiti vodu diverzijama, preventivno uzbunjivati javnost, eksploatisati nacionalnu i politiku mitologiju do kraja, a onda je odbacivati, stvarati krize namerno, a ne preputati to stihiji; imati jednom rei dugoronu inicijativu, biti uvek korak ispred zbunjenog protivnika, uskratiti mu manevarski prostor. Dravni udar u Srbiji traje ve desetu godinu. Njime se bivi poredak brani nizom svrenih inova, diverzija, infiltracija i subverzija; ako je klasini dravni udar uporediv sa ratom budui da je otvoren svren in, ovaj koji mi ivimo je specijalno dejstvo, neobjavljeni prljavi rat najnieg intenziteta. Kada su generali 1990. hteli vanredno stanje po modelu
Jaruzelskog i kada su planovi (i spiskovi za hapenje) bili jo jednom aurirani, Miloevi je odbio. Isto se desilo i januara 1991, tokom one pozorine pirotehnike drame oko naoruavanja Hrvatske. Marta 1991. bili smo najblie dravnom udaru: policijsku provokaciju 9. marta je Miloevi i izreirao tako da tu mogunost otvori do kraja, ali ni tada nije verovao vojsci, a JNA nije smela sama, bez svojih sovjetskih prijatelja. Sredinom marta, sa onom bezonom ostavkom Bore Jovia na lanstvo u Predsednitvu SFRJ i sa Miloevievim govorom predsednicima optina (niti znamo da radimo, niti da se tuemo), bili smo na izgled najblie dravnom udaru. Ali i to je samo bio dim za oficire i signal za Slovence i Hrvate (s kojima smo se ve dogovorili).
Ustavnopravna igranka sa kandidaturom Momira Bulatovia i sa dve vladajue stranke u Crnoj Gori (pravom i lanom) vodi Miloevia tamo gde nikada nije hteo u primenu sile
I dok su oficiri grozniavo pravili jo jedan plan dravnog udara (maj 1991, kako svedoi Bora Jovi), nesvesni da ih je Miloevi opet zamajao zaludnim poslom, pravi dravni udar tekao je tiho. Delovi bive drave u kojima Miloeviev reim nije imao anse da pobedi amputirani su insceniranim ratovima, koji su bili najbolja mogua diverzija, skretanje panje sa Srbije i njene politike scene na kojoj se vodila prava politika bitka Miloevievog reima. Tehnika i taktika te permanentne kontrarevolucije bile su i ostale do dana dananjeg infiltracija, subverzija, zavera i organizovana provokacija po policijskim i vojnim linijama, dejstva tako tipina za dravne udare. Posle poetka rata u Bosni, kada je napravljena nova drava SRJ, trajni dravni udar tee po istom principu podravan diverzijom rata sve do 1993. i Jahorinske skuptine, kada Miloeviu postaje jasno da taj rat nee dobro svriti. rtvuje se Dobrica osi, na nain poniavajui i skoro puistiki, a dovodi se Zoran Lili. Miloevi se odmie od Karadia i kompanije, a onda dolazi 1995: diverzija zvana Republika Srpska Krajina propada pod savreno ravnodunim Miloevievim pogledom, dok drugu diverziju, Republiku Srpsku, spasavaju dejtonski spora-
zumi. Miloevi se opet potvruje kao "faktor mira i stabilnosti na Balkanu". Istu taktiku i tehniku trajnog dravnog udara Miloevi koristi protiv svih svojih protivnika, pa bili oni i Srbi (iz Hrvatske i Bosne), srbijanska opozicija, ili Crnogorci. Cilj dravnog udara pa i ovakvog trajnog uvek je isti: nasilno ouvanje ugroene vlasti, u ovom sluaju line i porodine (u irem, mediteranskom, smislu rei). Sada Miloevi pokuava isto u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, ali su se Vlaji avizali: Milo ukanovi i ga Plavi sputali su se ve niz njegovo ue i sada se oboje protiv Miloevia koriste njegovom taktikom. Lukavi Milo ukanovi proitao je Sloba jo onomad i policiju stavio pod svoju kontrolu na vreme; bez infiltracije policije kao nunog prvog koraka u sopstvenom poimanju politike Miloevi ne zna da zapone igru. Ustavnopravna igranka sa kandidaturom Momira Bulatovia i sa dve vladajue stranke u Crnoj Gori (pravom i lanom) vodi Miloevia tamo gde nikada nije hteo u primenu sile. Milo otvoreno izaziva Sloba da u Crnu Goru napravi dravni udar: ajde, doi, sokole, pa da vidimo... Ga Plavi ini isto: isti policiju od paljanskih kadrova, vriti na "banjoluki Votergejt" i smatra da policija u Republici Srpskoj treba da titi zakon i sve graane, ak i nekrst (novog banjolukog efa policije RTV Pale optuuje da je "titio Hrvate i Muslimane"!)... Tako se desilo da je Miloevi u sve "tri srpske drave" proizveo umesto jedinstva najdublje mogue podele i to na pravim linijama: potenje protiv lopovluka, demokratija protiv samodravlja, pravo protiv bezakonja. Nije to bez neke da dr eelj priziva vojnu intervenciju dravni udar par excellence u Crnoj Gori; Milo ukanovi, meutim, taj blef ne kupuje. Gi Plavi je jo lake nego njemu: ona ima kod kue, na terenu, SFOR koji pri tom merka Radovana Karadia da ga uhapsi. Sve to Miloeviu ne mora da smeta: svojom tehnikom trajnog dravnog udara liio se Jugoslavije i Krajine, gubi Republiku Srpsku i Crnu Goru, ali to ne ugroava njegov politiki prioritet linu vlast. Permanentna kontrarevolucija tee i dalje kao trajni dravni udar, spor i bez kraja na vidiku. !
MILO VASI FILIP VARM
"Predsednik Fonda, prva dama SRJ, podnela je ostavku" glasila je vest objavena pre nekoliko dana u dnevnoj tampi. Re je bila o Fondu za reavae stambenih potreba mladih naunih radnika Univerziteta u Beogradu. Prva dama SRJ je, naravno, dr Mira Markovi. Koliko je poznato, ovo je prva ostavka dr Markovi na bilo koju funkciju. Ostavke su u ambijentu ovdae vlasti i inae izuzetno retka pojava no, krenimo redom.
ond za reavae stambenih potreba mladih naunih radnika je uz veliku zvoavu osnovan u februaru 1995. godine. Ci je bio da se obezbedi novac za izgradu hiadu stanova za asistente beogradskog Univerziteta, ime bi se, kako je tadai rektor Dragutin Velikovi u svim prigodama ponavao, spreio odliv perspektivnih kadrova sa Univerziteta. Sve je, koliko se moe saznati, uraeno po propisima. Osnivai su Univerzitet i grad Beograd, imenovan je upravni odbor od dvadesetak lanova. Meu lanovima Upravnog odbora su, po funkciji, rektor BU, gradonaelnik, ministar za graevinarstvo, ministar za nauku i tehnologiju, predsednik i nekoliko lanova Saveta Univerziteta... Dr Markovi je upravo kao lan Saveta postala i lan Upravnog odbora Fonda odnosno egov predsednik. Otvoren je raun, na kome se do danas, kako saznajemo skupilo nekih tri i po miliona dinara, bez kamata. Deo para stigao je od dravnih
Ostavka
Pria sa naslovne strane
institucija, deo od donatora. Najvie para oko dva miliona dinara uplaeno je Fondu dok je Slobodan Unkovi, sadai ambasador SRJ u Kini, bio ministar za nauku. Neke su ponude stigle i u naturi, to jest, bilo je preduzea koja su Fondu ponudila gotove stanove. Ideja je bila da se ti stanovi prodaju, a pare opet odu u Fond. Odabrana je i lokacija plac koji ve dugo stoji prazan u bloku 32, iza SIV 2. To zemite je nekad davno bilo nameeno Elektrotehnikom fakultetu za novu zgradu koja nikada nije napravena, ali nije napraveno ni nita drugo. Naiena je ak i maketa tog stambenog nasea, koja se uva u Rektoratu. Konano, zamisao je bila da e mladi nauni radnici, kad suma prikupenog novca dostigne odreenu "kritinu masu" (koja nikad nije izraena u ciframa) moi da uzimaju hipotekarne kredite i da otplauju te stanove. I tu se negde, na tom pregovoru s bankama (koje ve odavno ne odobravaju kredite, najmae hipotekarne) stalo, a predsednica Fonda podnela je bez
"
23. AVGUST 1997. ! VREME 1 1
PARTIJSKI DRUGOVI: Beograd, 6. jun 94.
KONTRAMITING ZA SRBIJU: Beograd, 24. decembra 97.
obrazloea pismenu ostavku. Niko od naih sagovornika sa Univerziteta ne veruje da ostavka dr Markovi ima bilo kakve veze sa samim Fondom, egovim uspesima ili neuspesima. Preovlaujue je miee da je ostavka posledica viemesenih studentskih demonstracija prole jeseni i zime kad se jasno videlo ta Univerzitet, ukuivi i perspektivni nauni kadar za ije se stanove ona zalagala, misli o reimu na ijem su elu ona i en mu. Postojao je, dodue, i formalni razlog za ostavku ona vie nije lan Saveta Univerziteta. Istovremeno sa veu o enoj ostavci, objavena je i informacija da je Fond ugaen. To, meutim, u razgovoru za
"Vreme" demantuju prof. Dragan Kuburovi, v.d. rektora BU, i Ivan Rakovi, asistent na Arhitektonskom fakultetu, obojica lanovi Upravnog odbora Fonda. ienica da je predsednica podnela ostavku u statusu samog Fonda ne bi trebalo nita da promeni, jer takvu instituciju mogu ugasiti samo osnivai. Razume se, drugo je pitae koliko e para ubudue pristizati u Fond iako , naravno, ni u emu nisu poboane mogunosti naunog podmlatka da na bilo koji drugi nain reava stambeno pitae (jedan od asistenata s kojima smo razgovarali ivi sa devetomesenom bebom u iznajmenom stanu u prigradskom naseu
bez kanalizacije). Postoji, naime, pria da su pare koje je Fond skupio stigle ba zahvaujui tome to je dr Markovi bila predsednik; da drugi lanovi Upravnog odbora nisu ba bili obasuti pozivima donatora ali da prva dama jeste. PO RASPOREDU: Prema jednoj verziji, u odreenom periodu je organizovan raspored prijema potencijalnih donatora u Fond. Kad su deurali drugi, nije bilo guve. Kad je primala dr Markovi, redovi onih koji su hteli neto da daju vijugali su hodnicima. Na drugoj strani iste prie, mnogo je mladih naunika sa nereenim stambenim pitaima koji se od poetka
"U Nin-u je izaao intervju sa Vukom Drakoviem pod naslovom 'Vreme za muki potez', preuzetim iz teksta. Recimo i da je vreme 'za muki potez'. Ali, Vuk Drakovi nije taj mukarac". (Dnevnik Mire Markovi, 11. april 1993. godine) "U ovo vreme u kome su se povampirile mnoge spodobe iz prolosti, povampirili su se i neki turski likovi. Tako se, na primer, u Beogradu, naao Vojislav ee. Pobegao sa fronta u Bosni, uplaen od rata, zavukao se u Skuptinu, u TV studio, i huka druge na rat u kome sam nema petu da uestvuje, i preti tuim enama. To jest, preti i vrea jednu enu. Mene. Mukaraca se plai. Moda se plai i gomile ena. Pa je i izabrao da se junai nad jednom. Ovaj reinkarnirani Turin u Beogradu iivava se nad stanovnicima sadaeg Beograda kao nekad Mula Jusuf nad stanovnicima tadaeg Beograda, samo to su Srbi Mulu Jusufa morali da trpe. A ovaj reinkarnirani turski dahija u licu dezertera s bosanskog fronta sedi u Beogradu, ivi na tu raun i preti kojom e smru da umori jednu enu." (Dnevnik Mire Markovi, 23. avgust 1994.) "Sino sam prvi put gledala i sluala Vojislava eea na televiziji... itav dan posle te emisije okupira me nekoliko pitaa. Prvo, kako udi, ak i u egovoj stranci, ne vide da je takva i tolika agresivnost duboko patoloka, da je izraz neke naroite fizioloke ili psiholoke slabosti, izopaenosti. Sve u egovom izgledu, ponaau i mieu govori o takvoj izopaenosti. Od potpune nesposobnosti za razgo-
Vuk
vor, dijalog, preko cinine mre sa kojom se obraa neistomieniku, do neprekidnih preti da e klati, veati i hapsiti... Ta emisija je pokazala sasvim jednostavno, isto i lako eeev politiki program. On je sadran u onoj gotovo neverovatno brutalnoj, morbidnoj reenici da nee klati jer je to nehigijenski, ve e samo veati... Sa toliko neudskog u najavi i obrazloeu svog delovaa nastupali su samo inkvizicija u sredem veku i faizam u ovom". (Dnevnik Mire Markovi, 30. septembra 1993.) "Izjava Biane Plavi o proterivau svih Muslimana sa teritorije istone Bosne i enoj spremnosti da im od bive Bosne i Hercegovine da bar neki deo, samo da ih ne ne bi sretala, imala kontakte s ima, isti je nacizam. To nije sporno za svakoga ko zna ta je nacizam, a vidim da i udi koji nisu poznavaoci teorije, pa ni istorije, doivavaju tu izjavu kao veliko zlo. Ne samo kao zlo za muslimanski narod ve i kao zlo za srpski narod... Prvi put se o nama govori i pie kao osvajaima, agresorima, zlikovcima... Nije tano da nas svi mrze. Ne postoji negativan odnos prema srpskom narodu od strane celog sveta. Ni od veine sveta. Imam utisak da ni Nemci, koje mi doivavamo kao svoje glavne neprijatee u 20. veku, nemaju negativan odnos prema srpskom narodu u celini. Drugo, treba da analiziramo koliko smo toj runoj slici o nama ipak doprineli i sami. Ja mislim da nismo zasluni za itavu tu runu sliku o Srbiji, ali jesmo zasluni za jedan en deo. Posle izjave Biane Plavi, ja bih rekla, za veliki deo. A takvih izjava i ponaaa u skladu sa
Biana Plavi
ee
1 2 VREME ! 23. AVGUST 1997.
ONI IZLAZE: Trenutak posle izbora S. Miloevia za predsednika SRJ
JULSKA NO: Promocija "Koave"
nisu nadali da bi im Fond mogao biti od bilo kakve pomoi, raunajui da e stanovi, ako ih ikad i bude, biti rezervisani za kadrove bespogovorno odane reimu. Uglavnom, sad je v.d. predsednika Fonda dr Branislav Ivkovi, ministar graevinarstva, do prolih izbora vrlo eksponirani ef beogradskog SPS-a, a levica ima novi projekat na Univerzitetu osnovan je Univerzitetski komitet JUL-a. Ci mu je
da "utie na rad Univerziteta i reavae problema i paradoksa koji tamo postoje", tvrdi se da time nije prekren zakon kojim se zabrauje rad politikih partija na Univerzitetu (!), a JUL e se "programski zalagati da sistem obrazovaa bude zatien od svakog politikog i pogotovo stranakog uticaja"(?!). Dr Markovi je, inae, u mnogim prilikama pozajmivala svoj ugled nekim konkretnim projektima. Bila je predsednica Odbora za obeleavae 1000. broja asopisa "ena". U intervjuu "eni" ba tim povodom, pomenula je da je dve godine bila i predsednik Upravnog odbora psihiDEJAN TASI
jatrijske bolnice "Laza K. Lazarevi", da je u tome periodu za bolnicu dosta uieno, ali da se problemi zdravstva moraju temenije reavati. Zatim, ona je predsednik Jugoslovenske fondacije za evropske integracije. U tom svojstvu boravila je krajem prole godine u Bugarskoj, gde je izmeu ostalog izjavila da "Evropa ne moe postati zajednica naroda ako u u nije ukuen i Balkan". Pre nekoliko godina je poarevaki list "Graanin" objavio da je Mira Markovi postala predsednik Komisije za pregled dokumentacije zainteresovanih kandidata za upraeno mesto profesora sociologije u Vioj tehnikoj koli u tom gradu.
tim izjavama bilo je dosta. I proli su u srpskoj javnosti bez odgovarajue reakcije, to jest esto bez asne reakcije..." (Dnevnik Mire Markovi, 10. septembra 1993.) "Na kriminal je zbrkan i neurotian, ba onako kako je zbrkan i neurotian kapitalizam. Nema tu one organizovane leernosti i kad je re o kapitalizmu i kad je re o kriminalu koji se vidi u amerikim filmovima koji su na sebe preuzeli istorijski i nacionalni zadatak da agituju za novi svetski poredak... Pre svega, promena drutvenog sistema, to jest uspostavae kapitalizma, sa obelejima prvobitne akumulacije, nuno nosi u sebi elemente snane i disperzivne kriminalizacije drutvenog ivota u celini... Nijedan kapitalizam na svom poetku nije mogao izbei kriminal u svim sferama i na svim nivoima drutva. To je neizbeno kao to su neizbene magle u jesen i ega u julu..." (Dnevnik Mire Markovi, 31. marta 1995.) "Levica, kao ni drutvo u celini za sad nema uvid u poreklo i strukturu bogatstva nekih istaknutih i monih bogataa... Poreklo i strukturu tog bogatstva bi trebalo ispitati. To znai da bi svi ratni profiteri trebalo da budu tretirani kao kriminalci, to oni i jesu, a ne kao bogatai koji iz svoje ekonomske pozicije polako kreu u osvajae politike vlasti i politike moi". (Intervju "eni") "Nije svaki Srbin brat, nije svaka Srpkia sestra. itavo vreme smo znali da neki Srbi pale hrvatske i muslimanske kue. Silu-
Zbrkani kriminal
ju hrvatske i muslimanske ene, ubijaju hrvatsku i muslimansku decu, pakaju hrvatske i muslimanske porodice, neprekidno izazivaju mru prema svim Hrvatima i Muslimanima, ak prema svim udima uopte koji nisu Srbi... Tu razliku izmeu borbe za ivot i zloinakih orgija, tu razliku izmeu motiva za ivot i motiva za smrt treba napraviti ve danas, ne ekati da to uradi neka budua istorija... Sad se ve sve zna o dogaajima i udima u vremenu u kome ivimo ili bar, prvi put u istoriji udskog drutva, ima objektivnih i materijalnih uslova da se sve zna". (Dnevnik Mire Markovi, 30. septembra 1994.) "Kad je re o Kosovu, onda je nacionalni interes i Albanaca i Srba na Kosovu da svi oni mogu da rade i od svog rada da ive kao udi, da im deca idu u savremenu kolu, da im gradovi budu isti i veliki, da imaju mogunost da se informiu iz novina koje su objektivne i koje su uudne, da svako ko eli i ima sposobnosti moe da studira, da mladi udi mogu da naue strani jezik, da putuju po svetu". (Intervju Mire Markovi RTS juna 1996.) "Da bi Srbija liila na izmeenu obalu jezera iju sam tiinu i usamenost veeras videla, morala bi da podstakne pooprivredu, da unapredi industriju, da osavremeni obrazovae, da razvije saobraaj, da otkrije turizam". (Dnevnik Mire Markovi, 25. maj 1996.)
O Kosovu
O tiini
O brai Srbima i sestrama Srpkiama
23. AVGUST 1997. ! VREME 1 3
BOIDAR PETROVI
"
IZLAZAK IZ ANONIMNOSTI: M. Markovi pod zatitom saradnika
Stara devizna teda
Tom i Deri
Igra make i mia izmeu drave i deviznih tedia nastava se
NEDELJKO DERETI
CHINATOWN: Svakako najpoznatiji en projekat, meutim, jeste nezaboravna kineska etvrt u Beogradu. Setimo se te panike od pre skoro dve godine, svakodnevnih tekstova dopisnika "Politike" iz gradova gde postoji bar neki kineski restoran kako je Chinatown svuda u svetu elementarna civilizacijska stvar bez koje se, naprosto ne moe. Svuda po gradu u kojem ive udi sa deset hiada problema po glavi stanovnika traila se lokacija za kinesku etvrt, ni o emu se drugom nije prialo, neko je u novinama objavio slutu da bi Beograani jednog jutra mogli krenuti u centar svog grada i otkriti da su zgrade Akademije nauka, Narodnog pozorita i Narodnog muzeja, ukuivi i okolne objekte, pretvorene u pagode. Dr Markovi je u svom dnevniku 25. februara 1996. napisala: "Nedavno je list 'Politika' pokrenuo akciju da se u Beogradu otvori kineska etvrt. Ta akcija je sasvim opravdana ako se ima u vidu da Beograd ve dugo vremena vai za najotvoreniji i najsavremeniji grad na Balkanskom poluostrvu. Sve velike svetske prestonice danas imaju kinesku etvrt ili Diznilend. Ili, i jedno i drugo. To se, uostalom, ubraja u kriterijume kojima se oceuje stepen urbanog razvoja nekog grada." Neto se u meuvremenu desilo, kineske etvrti ne samo da nema nego se vie i ne pomie. Ostalo je, meutim, zapisano da je dr Markovi na kraju svoje posete Pekingu, u vreme te kineske euforije, istakla da "levo orijentisani udi itavog sveta danas u Kini mogu nai podrku za svoja uverea". SKUP LEVIH BOGATAA: Razume se, ideoloke prilike na levici zauzimaju veoma vano mesto u angamanu dr Markovi. Svi koji JUL percipiraju kao ist politiki horor, kao skup bogataa, mafijaa,
profitera, menadera iji menaderski uspeh prevashodno proistie iz politike zatite levice, oni koji jugoslovensku levicu stalno povezuju sa limuzinama, vilama u senovitim vrtovima i uticajem koji nikako ne proizilazi iz broja glasova na izborima i koji misle da je Mira Markovi vee zlo ak i od enog supruga trebalo bi da proitaju sledee objaee: "Koncept JUL-a je da udi ive u miru, da imaju posao i da od ega mogu da ive uudno, da im deca idu u savremenu kolu, da se lee u komfornim bolnicama, da stari imaju spokojnu starost, da gradovi budu isti i lepi, da sela na ih sve vie lie, da oevi budu odgovorni i neni prema svojoj deci, da majke budu lepe i odmorne, da sport bude masovan, a kievnost svetska, da svi imaju stanove i da oni budu sa velikim kupatilima, da se vikend provede na izletu, vee u pozoritu, a raspust na moru, da ovek dobije priznae za svoj rad, da deca mirno spavaju, da se mukarci ne hvale, a ene ne ogovaraju, da autobusa ima mnogo, da budu isti i da u ima svi sede, da moe da rauna na decu u starosti i na druga u nevoi, da bude, kao u onoj divnoj pesmi iz mog detistva koja vie nije po ukusu prosvetnih i ostalih vlasti, 'toplo od ivota'" (Dnevnik Mire Markovi). A kako sve to postii? "Radikalnoj i agresivnoj desnici moe da odgovori samo radikalna i agresivna levica. Drugog nema, ako levica eli uopte da postoji" (Dnevnik Mire Markovi). I ta, konano, vaa initi? "Svaki korak u zaustavau haosa i nasia je dragocen. Mnotvo takvih koraka, znam, izvee nas iz krize. Ali ti koraci moraju biti PAMETNI, ENERGINI i, naravno, HUMANI" (Dnevnik, podvukla MM). Nazdrave! !
ROKSANDA NINI
ajnovija epizoda ovog crtanog filma premeta se sada iz federalne vlade u republike (Srbiju i Crnu Goru), kojima se sa saveznog nivoa dostava predlog nacrta zakona o takozvanoj staroj deviznoj tedi. Savezna administracija je, kako "Vreme" saznaje, zadrala osnovna reea koja je predloio struni tim koji je, na elu sa Milom Korugi-Miloevi, iz Ekonomskog instituta, razmatrao ovaj problem. Predlog je, meutim, mae galantan prema tediama u odnosu na ono to su eksperti zagovarali. Prvi korak, kod koga nema izmena u odnosu na ideje struaka, trebalo bi da bude likvidirae malih deviznih uloga (do 100 nemakih maraka), koji bi bili odmah isplaeni u dinarima. Za to je potrebna dinarska protivvrednost od oko 59 miliona DEM. Nakon raunice presipaa iz upeg u prazno (jer novca nema), savezna administracija nije zalegla iza predloga da se na blokirane raune isplauje meubankarska kamata u Frankfurtu (poznata kao FIBOR) uveana za neki postotak (takozvana premija). Takva kamata bi bila fleksibilna i meala bi se sa svakom promenom kamatnih stopa meu bankama u Frankfurtu. Prevagnula je, meutim, ideja da ovdae tedie moraju da se zadovoe fiksnom kamatnom stopom od dva odsto godie. DUG: Mada su struaci stali na stanovite da tediama sa ulogom do 5000 DEM vaa do 2001. godine isplaivati po 100 DEM meseno (za ta bi bilo potrebno oko 758 miliona DEM), u krugovima saveznih slubenika smatra se da graani sa tedom do 1000 DEM treba da budu zadovoni sa mesenim isplatama od 50 nemakih maraka (to se moe podmiriti sa 457 miliona DEM). Sva ostala dugovaa drave prema graanima pokrila bi se izdavaem deviznih dravnih obveznica sa ve pomenutim fiksnim prinosom od dva odsto godie i rokom dospea na kraju prve dekade narednog veka. Ono to je svakako kuno za te obveznice jeste ta e sa ima moi da se kupi. Tim eksperata zagovarao je ak ideju da se, prilikom kupovine neke imovine ili prava, tediama odobri bonus od 10 odsto (znai, da im se svakih 100 maraka tede prilikom kupovine nekih prava ili imovine rauna kao 110 DEM), ali savezna administracija nije prihvatila tu vrstu podsticaja. Pa ipak je zadrala mogunost kupovine imovine i prava za dravne devizne obveznice.
1 4 VREME ! 23. AVGUST 1997.
Sutinsko pitae koje se vrti ve est godina jeste da li drava zaista eli da rei ovaj problem? Ako joj je to namera, zato nije prihvatila studiju koju je jo pre nekoliko godina uradio CES-Mekon? Sadae struno reee nosi zatitni znak Ekonomskog instituta to mnogi osporavaju s obzirom na to da su u radu strune komisije uestvovali i znalci iz drugih konsultantskih firmi (recimo, pomenutog CES-Mekona) i ne predstava nita to kazuje da je u meuvremenu otkrivena rupa na saksiji. Sve to ostava otvorenom sumu da je pokretae pitaa stare devizne tede samo predizborna igra, to dodatno pojaava najava da e zakon biti usvojen tek nakon republikih izbora u Srbiji. Kako je u ovom crtanom filmu o maki i miu drava uvek igrala Derija koji nadmudri snanijeg Toma, nema nikakvog razloga da to ponovo ne pokua nakon izborne pobede. ak i u stilu "puj, pike, ne vai se". NAJBRI NAIN: I same tedie, koje izgleda nisu svesne realnih mogunosti ove upropaene drave, esto idu vlastima na ruku. Tako, recimo, Velibor Igatovi i Rajko Grahovac, predstavnici dva ovdaa udruea deviznih tedia, uporno odbijaju ideju da tedie u zamenu za kiice dobiju dravne obveznice. Njima kao da nije jasno da para nema i ih ne mogu dobiti, a zahtevi da se stanovnitvu omogui plaae komunalnih usluga (!?) starom deviznom tedom su alosni: na taj nain se stvara budetski deficit drave koji e pokriti ko? Pa iste te devizne tedie i ostali graani preko veih poreskih optereea. Udruea deviznih tedia, upozoravaju svi eminentni struaci koji se godinama bave ovim pitaem, ne samo da treba da prihvate dravnu deviznu obveznicu ve bi morali da izvre pritisak na republike da im omogue da za ih kupuju sve ono to je republika imovina. Srbija je, recimo, sada preuzela vlasnitvo nad zgradom CK u Beogradu. Da li je iko svestan kolika je vrednost jednog takvog poslovnog prostora? Kad bi tediama bilo omogueno da zgradu CK kupe za takozvanu staru deviznu tedu, cena ihovih obveznica na tritu bila bi veoma visoka i oni bi mogli za ih da dobiju gotov novac (dakako, uz neki popust, ija visina e zavisiti od mogunosti kupovine obveznicama to vie mogunosti, to mai popust) prodajui ih zainteresovanim poslovnim (domaim i stranim) udima, ako im ve teda nije dovono velika da za u sami kupe neki sobiak. To je ujedno i najbri i najrealniji nain da tedie dou do gotovih para. Uostalom, i drava (kako savezna tako i federalne) samo prodajom slinih objekata moe da doe do para kojima bi namirila obaveze prema tediama. Pa zar je oteenim graanima potreban tako nepouzdan posrednik? Ostaje nam da saekamo oktobar da bismo konano videli ko je u ovom crtanom fil! mu Tom a ko Deri.
VESNA KOSTI
ragia Miloevi bio je, na izgled, sasvim obian mladi; onda ga je, u trenutku nepae, savladao demon politikog erosa i Dragia je poeo da se interesuje za sloena pitaa protivrenog razvoja naeg drutva u previrau. Taj mladalaki poletan angaman odveo ga je pravo u naruje Demokratske stranke, vazda ene novih lanova i pristalica, naroito iz redova neiskusne i (politiki) nevine omladine. Tako je ovaj takorei golobradi Novobeograanin postao aktivista, i u tom svojstvu se, nakon novembarskih izbora 96, obreo u skamijama SO Novi Beograd, kao perspektivni odbornik DS. Pre toga, mladi Miloevi je, budui student BU, sudelovao u Studentskom protestu, ali samo dvadeset i pet dana. Dvadeset i estog jutra, Dragia M. se probudio i shvatio da s tim protestom neto definitivno nije u redu. Crv sume koji se u ega tog jutra uvukao nije ga vie naputao, naprotiv: rastao je i hranio se kao pantiara. To je rezultiralo burnom politikom evolucijom neiskusnog Miloevia, koja se zavrila (?) egovim naputaem DS i prelaskom u redove Socijalistike partije Srbije. Portparol beogradskog odbora SPS Duanka ogo-Antonovi (mlada ena koja likom i delom signalizuje puanstvu ta bi sve mogli da budu, ili da imaju, samo da su ispravno orijentisani) organizovala je prole nedee konferenciju za tampu ne bi li ponosno predstavila javnosti ovog mladog prebega, pardon, pridolicu u redove progresivnih. Sve je bilo idilino i krasno dok razularena novinarska rua nije poela da Miloeviu, nenaviknutom na publicitet i na cinizam profesionalnih posetitea preskonferencija, postava drska i provokativna pitaa. Umesto da radosno prime k znau da raste broj osveenih devojaka i mladia koji obznauju da su bili zavedeni neprijateskom promidbom, urnalistiki sadisti su navalili na siroto eade: te zato je istupio iz DS, te zato je etao sa studentima pa prestao, te da li uopte zna ta su bili cievi Studentskog protesta, te ta mu to znai da demokrate nisu ostvarile svoj program a socijalisti jesu, te da li on uopte
Dnevnik uvreda
as anatomije
zna kakav je program demokrata, a kakav socijalistiki, te ta mu to znai da se DS bori za vlast a SPS ne, te koliko iznosi kvadratura kruga, te ta je smisao ivota... Neduni Dragia Miloevi se preznojavao, mucao, pravio dramske pauze, kolutao oima, nemono gledao u zeleno-crveno-plavu Duanku ogo koja je intenzivno elela da bude negde drugde, ili da sve ovo samo sneva, izviavao se sve veselijim novinskim piskaralima koja su sve bunije seirila, matao o nekoj plai na dalekom Fidiju gde bi mogao da se sakrije, sve kreativnije upotrebavao onomatopeje, borio se za dah, pomiao nekakve nedostojne i uvredive lutke koje su studenti nosili, objaavao da je sve na papiru pa on nema ta da kae mimo toga (zato li je onda dolazio na suoee sa alavim novinarskim alama?) i, uopte, odavao utisak oveka koji preivava najtee trenutke u ivotu, nostalgino se priseajui svojih poseta zubaru, detiih zatvora, ili prve neuzvraene ubavi. Portparolka GO Socijalistike partije Srbije, tek odleena iz politikog zamrzivaa u kojem je provela dve godine, pokuavala je da intervenie i uini neto za svog sve izgubenijeg tienika: portvovano je predloila novinarima da pitaa postavaju oj a ne emu, traila razumevae za mladievu tremu pred zujaem kamera i tucetom mikrofona, prekliala ih da prestanu i javno se pitala: "Ja ne znam da li je ovo as politike... ne znam ni ja ega, ili as anatomije...". Na kraju su se svi razili, novinari u raspoloeu zvanom "Croatia", dok je mladi SPS duet vie podseao na ifru "Partizan"... Jadni Dragia Miloevi! Morao je skupo, antologijskom blamaom, da plati svoj uspon (?) na drutvenoj lestvici, a sve to mu je upriliila egova voena Partija, ona koja je, kako kae, "ostvarila svoj program" jerbo "radi za narod". Ne sumamo u to. I zato, u svakom sluaju, doite nam opet!... !
MIROSLAV PETROVI - DT FOTO
TEOFIL PANI
23. AVGUST 1997. ! VREME 1 5
O kutiji i okoladi
Kako se vodee stranke pripremaju za predstojee parlamentarne izbore? Za "Vreme" o tome govore Danica Drakovi, ef centralnog izbornog taba Srpskog pokreta obnove, Aleksandar Vui, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Goran Svilanovi, portparol Graanskog saveza Srbije, Milenko Niki, ef izbornog taba Demokratske stranke, i Milo Aligrudi, ef izbornog taba Demokratske stranke Srbije. Prve dve stranke uestvovae na izborima, a ostale tri e voditi kampau da se izbori bojkotuju. Primetiete da nema predstavnika leve koalicije, ali ihova kampaa je sasvim druge prirode. Ona se vodi preteno preko dravnih organa. Ovih dana, na primer, ministri deci Srbije na terenu dele okolade
ke, dobili smo tih 40 punktova koji nemaju veze sa podelom na izborne jedinice.
SLOGANI:
SPO: Za parlamentarnu kampau imamo tri slogana: Svi za Srbiju; Srbijo izai; Vera, nada, sloboda. Slogan predsednike kampae je Jedan za sve. SRS: Slogani su potroeni. Mi emo insistirati na domainskoj Srbiji, na vlasti potenih udi, na tome da smo jedino mi u stau da pobedimo kriminal. To e biti teme. GSS: Na letku koji e biti gotov do kraja nedee sa jedne strane bie objaen ci kampae, a sa druge strane e pisati: Nepoteni izbori -lopovska vlast. Oko plakata se jo nismo sloili, ali jedna od ideja za parolu na plakatu je: Ne dam glas, potreban je Srbiji. DS: Nee postojati jedan generalni slogan, oni e se meati tokom kampae. Trenutno je na plakatima: Budi hrabar i reci dosta! DSS: Na zvanino promovisani slogan je: Bojkot. Moj izbor.
PLAN KAMPANJE I UEE AGENCIJA

SPO: Angaovana je jedna francuska agencija koja je razradila plan predsednike kampae i strategiju kampae za parlamentarne izbore. Pomau nam i udi iz nekih ovdaih agencija. SRS: Ne postoji vrst plan kampae i lae svako u ovoj zemi ko tvrdi da ga ima. Moete vi planirati da ete gostovati na prvom programu dravne televizije, pa da vas neko ne pusti. Moete samo planirati na ta ete baciti akcenat u kampai, da li e ona biti pozitivna, negativna, fer ili ne. Mi emo raditi pozitivnu kampau. GSS: Nije angaovana agencija i ne verujem da e biti, ali oko pojedinih stvari, plakata, letaka, mi pitamo neke ude iz agencija, bilo da ih platimo, bilo da se na prijateskoj osnovi dogovorimo da nam neto urade. GSS ne bi mogao da plati agenciju koja bi radila celu kampau. Inae, smatramo da kampaa od vrata do vrata daje najboe rezultate. DS: Za sada nismo unajmili agenciju. Imamo mnogo kreativaca u stranci i oko e koji su dosta jaki. Oni su se angaovali anonimno. DSS: Nema agencije. Naa kampaa se svodi na pokuaj da se jednostavno objasni udima zato ne izlaziti na izbore. Uglavnom se radi o takozvanoj papirnoj kampai zasnovanoj na novinskim oglasima i tampanom materijalu.
mo, obraaju se nama i predsednitvu stranke. SRS: Izborna kampaa se sprovodi
TIRAI:
SPO: tampana su tri pretplakata u bojama zastave, svaki sa po jednim sloganom, u tirau od po 200.000 primeraka. U istom tirau je tampan i predsedniki plakat. Takoe imamo oko 400.000 raznih nalepnica, 50.000 bedeva. U tampi je glavni predsedniki plakat u tirau od pola miliona primeraka. SRS: Plakati su dosad odtampani u 350.000 do 400.000 primeraka i kotali su 29 para komad. tampani su u tampariji ABC Glas. GSS: prvi tira letka je 50.000 (2000) ali e biti jo nekoliko izdaa. Plakat e biti tampan u oko 100.000 primeraka. Ne znamo da li bi bilo zgodno da vam kaemo gde e se sve to tampati, ne zbog nas, ve zbog tamparije. DS: Mi smo ve distribuirali 450.000 plakata. Prva poika je otila u aak, zbog Gue. Bie jo plakata, letaka,
GORAN SVILANOVI
IZBORNI TAB
SPO: Centralni izborni tab radi samo tehniku organizaciju. Lokalni izborni tabovi organizovani su po izbornim jedinicama i oni su potpuno autonomni, jedino ako im treba neka po-
preko zvanine stranake organizacije. GSS: Izvrni odbor stranke iji je predsednik Dragor Hiber uz jo nekoliko udi prerasta u izborni tab. Sve su to udi iz stranke. DS: Postoji Centralni izborni tab i on pokriva celu Srbiju. Postoji i Gradski izborni tab u Beogradu, a u unutraosti postoji 40 lokalnih tabova. Oni su odreeni tako to su u proteklih est meseci dve ekipe obilazile sve nae optinske odbore. Jedna je proceivala ihovu politiku snagu, a druga tehniku opremenost. Kad smo ukrstili te podat-
nalepnica. Tirai letaka su etvorostruko vei nego tirai plakata. Posebno su zanimivi mali plakati koje tampari zovu "metak". DSS: Imamo vrlo zanimivo reee plakata, koje emo promovisati krajem
plaenih radio poruka. Na veini TV stanica verovatno neemo imati pristup.
SKUPOVI:
SPO: Bie to klasini mitinzi, samo to e imati malo sveaniji ton, u stilu amerikih ili engleskih izbornih konvencija. Dakle mitinzi, samo malo veselije i arenije. SRS: Na mitinge dolaze uglavnom oni koji bi ionako glasali za nas. Mnogo se ulae, a malo dobija. Mi smo se jednostavno rastrali po Srbiji. Ima tribina po selima na koje odlazimo Tomislav Nikoli i ja. DS: Bie tribina, a po veim gradovima i veih skupova. Kampaa poie u Niu. DSS: Planiramo 20 do 25 tribina u veim gradovima. Kreemo 28. avgusta.
ISTRAIVANJE JAVNOG MNJENJA:

SPO: Agencija koju smo angaovali radi i istraivae javnog mea. SRS: Nismo naruivali, jer je to skupo i pitae je ko to ume to da uradi. Koristili smo ranija istraivaa svih agencija. GSS: Nismo naruivali. DS: Bilo je ponuda, ali takva istraivaa nisu realna. Mi u tabu imamo analitiku grupu, koja je analizirala rezultate svih prethodnih izbora.
glasalo za Socijalistiku partiju. Pri tampau listia nema nikakve mogunosti manipulacije, jer se na birakom mestu proverava ukupan broj listia i ako se on ne slae sa birakim spiskom, glasae ne moe ni da pone. Manipulie se listiima onih koji nisu glasali. Mi smo izdali uputstvo za nae lanove birakih odbora, da znaju koji su trikovi i kako da se tome suprotstave. GSS: Bila je ideja, za koju mislim da nee biti prihvaena, da se jedna od stranaka rtvuje, pa da prijavi liste u svim izbornim jedinicama, pod sloganom: Nemojte glasati za ovu listu. To bi nam omoguilo da imamo oveka u svakom birakom odboru, u svakoj izbornoj komisiji, to bi nas stavilo u poziciju da kontroliemo izbore. Ali, lino mislim da je komplikovano naem birau objasniti da je ta stranka protiv izbora, a ipak na ima uestvuje, da bismo imali kontrolu. Ma ko bio formalni predlaga, i ma kako se zvao, to bi bilo obilno korieno na RTS-u. Ono to je svakako mogue jeste da stojimo ispred i brojimo koliko je udi ulo. Ali, ma za koji oblik kontrole da se
IVAN DOROKI
ALEKSANDAR VUI
nedee. Nee izostati ni mali plakati"banderole" i leci.
MEDIJSKI NASTUPI:
SPO: Planiran je niz nastupa Vuka Drakovia na lokalnim televizijama, u okviru predsednike kampae. Vuk ve mesec dana nastupa na lokalnim televizijama i obiao je celu Srbiju. Nismo specijalno iznajmivali termine. Lokalne televizije su nam dostupne, pogotovo tamo gde smo na vlasti. Centralna televizija e se koristiti prema zakonu, odnosno u terminima za predstavae predsednikih kandidata. SRS: Vojislav ee e gostovati na lokalnim TV stanicama. Termini su uglavnom zakupeni. GSS: U toku je dogovarae nastupa elnih udi stranke na lokalnim televizijskim i radio stanicama. To e biti teite kampae. Negde je to besplatno, ili je cena termina simbolina, pogotovo na radiju, a negde je i skupo. Na TV Uice sat nastupa kota 1650 dinara. DS: Do sada su zakupeni termini na 32 lokalne televizije DSS: U kasnijoj fazi kampae bie
KONTROLA:
SPO: Za 60 posto birakog tela mi, odnosno koalicija "Zajedno" odgovorna je da na birakom mestu obezbedi kontrolu. Manipulacije pri obradi podataka su nemogue, jer mi dobijamo kopije zapisnika i istovremeno i sami obraujemo rezultate. Na prolim izborima je bilo pitae samo imamo li svuda kontrolu. Mi smo se podelili i svuda gde su bili ihovi odbornici nismo imali kontrolu. Ovoga puta DANICA DRAKOVI to se nee desiti. SRS: Kako proveriti da li su uopte odluimo, to moemo sprovesti samo otvorena biraka mesta u ogromnim po- zajedniki. Kontrolu obrade podataka i drujima na Kosovu gde nema ni pet tampaa listia bismo teko sproveli i srpskih kua. U neka mesta ni policija sa da izlazimo na izbore. Ja sam bio lan tenkovima ne sme da ue. Mi znamo da savezne izborne komisije. Odvedu vas u ta biraka mesta nisu ni otvorena, a oni tampariju i kau: Mi ovde tampamo. e da kau da je tamo devet hiada udi Ali vi nita ne vidite i nita ne moete da
ORO VUKOJE
"
proverite. Kau vam: Ovde ih je 15.000. Kako da znamo da ih je zaista toliko? Stranke ne mogu da provere ni birake spiskove, ve svaki graanin to ini za sebe. DS: Interesantan predlog je doao iz naeg odbora u Istoku, na Kosovu. Oni su predloili da se stoji ispred birakih mesta i broji koliko je udi ulo. Ali, to nisu nikakvi zvanini rezultati. Ni stranke koje uestvuju nee moi sa sigurnou da znaju koliko je glasakih listia stvarno odtampano. DSS: Tamo gde e preko mesnih zajednica Demokratska stranka uspeti da ue u birake odbore, imaemo neposredniju kontrolu. Inae, na lan dr Zoran ami predloio je da nai odbori naprave presek izlaska na izbore prostim brojaem udi koji su uli na birako mesto. Prijavivae antiizborne liste je komplikovan postupak koji bi izazvao nerazumevae graana. Jedan od razloga za bojkot izbora upravo je nepostojae efikasnog mehanizma kontrole.
paa, jer uvek neto iskrsne, ali prola nas je kotala 300.000 maraka. GSS: Napravili smo upitnik za lanstvo i simpatizere ko moe i kako da doprinese kampai: angaovaem, davaem na koriee telefona, faksa, automobila, novcem, kancelarijskim materijalom, hranom i piem. Ne znam koliko e kampaa kotati. DS: Iznenaeni smo, ali nama se vie sponzora java sada nego u nekim ranijim kampaama kada smo izlazili na izbore. Donacije su uglavnom u robi, pa ne mogu da procenim ni koliko e nas sve kotati. Lokalni organi stranke imaju u tome odreene ruke, pa bi trebalo obraunati i ihove trokove. DSS: Nemam orijentaciju koliko e sve to kotati, ali se mi trudimo da ne troimo uludo novac u doba opte nematine.
ponaati u skladu sa vladavinom prava. Ono to nije u skladu s tim ne smemo da radimo. DSS: Opstrukcija izbornog procesa nije potrebna.
NEDOUMICE OKO BOJKOTA

GSS: Zajednike akcije e se najverovatnije sastojati od organizacije skupova. Jo nita nije definitivno, ali se ovih dana odravaju sastanci i tehniki i politiki, na kojima e se sve dogovoriti. Do kraja ove nedee mora biti doneta konana odluka da li e se ii u neku zajedniku kampau. Bez obzira na to, svaka stranka e imati svoje plakate, letke, ali da li emo imati i zajednike? DS: Trebalo bi da pravimo velike zajednike skupove, ali o tome prvo treba da se dogovore stranaki lideri. Predstavnici tih stranaka sastaju se svakodnevno. Mi imamo deset stranica spiska vanstranakih linosti koje su izrazile eu da na skupovima uestvuju. DSS: Ne iskuujemo mogunost koordinacije sa ostalim strankama potpisnicama Sporazuma o minimalnim izbornim uslovima. Razgovori su u toku. Prva etapa razgovora je dogovor o nunoj koordinaciji. Treba obezbediti da se ne preklapamo u terminima, da emo se o tome meusobno obavetavati. Osim toga, gledaemo da lideri naih stranaka postignu dogovor o eventualnim zajednikim akcijama tamo gde je to celishodno i potrebno. Sama forma je mae bitna i ona e se sama nametnuti.
KOORDINACIJA:
OMETANJE IZBORA:
GSS: Te ideje su iznoene pre nego
DRAKO GAGOVI
PARALELNO IZJANJAVANJE: SREDSTVA:

SPO: Izborna kampaa nas je dosad kotala oko milion dinara i trebalo bi da nas kota jo toliko. Finansira se uglavnom prilozima. Mi smo u okviru proporcionalnog sistema usvojili veinski, pa svaka izborna jedinica i svaki poslaniki kandidat finansira sopstvenu kampau i ima svoj izborni tim. Stranka finansira onaj centralni deo i znaajan deo trokova plaa "Srpska re". SRS: Izvori finansiraa su lanarina i donacije. Mi imamo godiu lanarinu od pet dinara i, poto imamo veliki broj lanova, to su znaajna sredstva, ali uglavnom su u pitau donacije. Ne mogu vam rei koliko e kotati kamto se saznalo da SPO izlazi na izbore. Sada bi to znailo da u optini aak, gde "Zajedno" ima vlast, a predsednik optine je iz SPO, DS ne da biraki spisak da bi spreio glasae. Toga sad niko nee da se prihvati. Ako govorimo o lepeu plakata u krugu od 50 metara oko birakog mesta, zbog ega e se ponoviti glasae, to moe da se uradi, ali nita ne znai ako zalepimo plakat Graanskog saveza, jer mi ne uestvujemo na izborima. A odakle nam plakat neke od stranaka koje uestvuju? Da ih ukrademo? Ideja o tehnikom ometau izbora je vaila samo dok SPO nije doneo odluku da uestvuje. DS: Ako hoete da steknete simpatije neopredeenih i Zapada, morate se GSS: Ideja je dobra, samo nisam siguran da ju je mogue sprovesti. Da li bi graani podizali svoje listie i, ne ubacivi ih u glasaku kutiju, predavali ga na nekim naim punktovima? Ipak bi bili evidentirani kao da su izali na izbore. Da li bi nam predavali poziv na glasae? Ali, u selima se udi plae, jer se zna i da li si izaao na izbore i ako nisi, zato nisi. DS: Vrh stranke je kategorian u tome da se nee praviti nikakvi ekscesi, ali to nas ne spreava da u blizini birakog mesta postavimo sto i ulaujemo ude u Demokratsku stranku, jer mi ne uestvujemo na izborima. DSS: Moda to i ne bi bilo loe, ali bi to bilo vrlo teko tehniki organizovati.!
Izbor n i v o d i 9 7 '
Beograd Kragujevac Novi Sad Ni Podgorica Trst Ljubana Zagreb Sarajevo Skope Atina
Jaje (1 kom.) 0,7 0,8 0,6 0,7 0,6 0,6 0,9 1,0 0,9 0,6 0,7
2. Planinska koprenka
Banane (1kg) 5 4-6 7 6 6 8 5 5-7 3,7-9 5,9 13
Paradajz (1kg) 5-8 4-5 5 5 5 3,3 5,6 5 5,5 2,9 7

Izraeno u YU din
Uputstvo za promociju i javnu raspravu
Give
1. Zelena pupavka
(Amanita phalloides)
Premda je najee zelenkasta, ima je u raznim bojama, od ukaste do bele. Prijatnog mirisa i ukusa, raste u svim umama, od jula do jeseni. Smrtonosna je u
do jeseni, na sunanim proplancima listopadnih uma. Otrovna.
(Cortinarius rellanus)
Raste u brdima i planinama pod listopadnim drveem, obino ispod hrasta, breze i bora. Sadri otrov orelanin, koji je
(Phallus impudicus)
Raste svuda u Evropi. eiri je crvenkast, ali lui gustu zelenkastu tenost neprijatnog mirisa koja privlai muve. Jestiv samo dok je mlad.
4. Smrdivi strak
termostabilan i kumulativan. Znaci trovaa javaju se tek posle tri do etrnaest dana, nekad i kasnije, i poiu oseaem area u ustima, temperaturom i bolovima u celom telu. Smrtonosna.
(Paneolus sphinctrinus)
Raste od prolea do jeseni na ubritima. Sadri psilocibin, koji izaziva teke halucinacije koje se ponekad vraaju godinama nakon trovaa.
D. A.
5. Sivi smetlitar
3. Ludara
(Boletus satanas)
sirovom, kuvanom i suenom stau. Prvi znaci trovaa (slabost, povraae i proliv kao kod kolere) javaju se izmeu 8 sati i dva dana posle uzimaa, a zatim se pada u komu koja se esto zavrava smru. Jedna pupavka obino je dovona da otruje celu porodicu. Meso ove give na vazduhu najpre poplavi, a zatim pouti. Raste od kraja leta
23. AVGUST 1997. ! VREME 1 9
Specijalni ratovi
Bus u jarku
G
Polovni autobusi stiu. Ko e nas, ime i kako "vozati" od septembra

radski saobraaj Beograda, da. A ime i kako? Kad svi, sa godiih odmora provedenih kod kue, orni i zadovoni krenemo svako na svoje radne zadatke i u nove radne pobede, dakle od 1. septembra, vozie nas 708 autobusa, 113 trolejbusa i 138 tramvaja. Tih 959 prevoznih sredstava predstava 77 odsto inventarskog voznog parka GSB, na ijim listama se vodi ukupno 1235 vozila. Njihova prosena starost je 10,5 godina (autobusi 7,5; tramvaji 12,8; trolejbusi 11,3). Da bi nas vozio onako kako voze u belom svetu, GSB bi trebalo da ima 1600 autobusa, trolejbusa i tramvaja. Svakog septembra. To, meutim, nikada nismo imali: rekord metropole je formalno zadovoee 59 odsto potreba. ta, onda, ini razliku? Nova gradska vlast i ena obeaa da stiu tramvaju iz eke, trolejbusi iz Rusije, autobusi Ikarbusa, Stokholma, Berlina... Istina je da je prvi od 20 tramvaja ugovorenih od strane prethodne gradske vlade stigao. Stigli su i struaci iz eke da obue vozae i radnike koji e ih odravati. Zna se i datum kada e prva prinova "ui u sistem": 19. avgust, na Preobraee, to se ne mora tumaiti kao jo jedna od svih naih "simbolika". Rukovodstvo GSB bilo je spremno da doveze 10 polovnih autobusa (8 mercedesa i 2 MAN-a) koje je, posredstvom gadonaelnika Zorana inia, Berlin poklonio Beogradu. Savezno ministarstvo za trgovinu onemoguilo je uvoz, pozivajui se na zakon koji zabrauje uvoz korienih motornih vozila i rezervnih delova. to nam ne daju nove, ako nas ili inia, svejedno ba toliko vole, reklo bi se da je bio stav saveznih vlasti. Vojislav ee zakuio je da su pokloeni autobusi toliko rabeni da e se od Berlina do Beograda raspasti. Taj problem ne bi trebalo da ima 35 volvo autobusa koje je Beogradu poklonio Stokholm: dogovoreno je da od 1. septembra ponu da pristiu brodom. Vada se ne zove "Titanik". Ikarbus ima 17 gotovih autobusa,
SIMBOLIKA: "Usluga" GSB
GSB ih moe preuzeti odmah, tj. im plati. GSB nema novca, kao ni skuptina Beograda. Interes svake gradske vlade je jasan. Dve su ile kucavice svakog grada: vodovod i javni prevoz. Skuptina Beograda kao osniva GSB ima dvotreinsku veinu u Upravnom odboru. Preostala trojica su zamenik generalnog direktora, pravnik i jedan predstavnik vozaa. Svakog utorka oni razmiaju, smiaju i domiaju se ta e i kako e. Novca, jednostavno, nema. Od 1945. do 1982. godine GSB je subvencionisan sa 26, potom do 1988 sa jo 40 miliona dolara. Od naredne godine, kada je zabeleen prvi minus u poslovau, gubici se samo gomilaju. Zbirni rezultat: 1990. godine kupen je jedan (1) trolejbus, 1994-95. nijedan (0) autobus, 1996. godine 33 i 1997. godine 38 autobusa. Radni rezultati su na nivou od pre 15 godina; istini za vou, bezbednost vozila je na svetskom nivou: pre izlaska iz garae sva vozila su proverena, posebno koioni i sistem za upravae. U svakom sluaju, serije incidenata sa poputaem konica i poarima "ispravnih" vozila koje su u prvoj polovini prole godine nekoliko puta gotovo paralizovale gradski saobraaj, sve do istorijskog "ovievog" hapea sindikalaca vozaa GSB, ba nekako pred izbore vie se ne dogaaju. GSB ima dobre striake, ali ne i rezervnih delova, niti mogunosti da do ih doe. Naime,
DRAKO GAGOVI
ini: Njihov izbor

Zamoen da za "Vreme" komentarie specijalnu odluku kojom je savezna vlada 14. avgusta odobrila uvoz 10 autobusa iz Berlina, gradonaelnik Berograda Zoran ini kae: "Odluka je rezultat pritiska. To je, inae, globalna tema. Mi znamo da postoji krizni tab SPS-JUL za sitne diverzije rada gradske vlade. Njihovo delovae usmereno je na vodoprivredu, saobraaj i grejae, sve u nameri da diskvalifikuju na rad i predstave nas graanima kao neradne i nesposobne. Meutim, odve veliki broj udi je upoznat i sa ihovim namerama i sa naim problemima, te su, doterani u tesnac, doneli ovakvu odluku. Ona je ograniena odnosi se samo na autobuse iz Berlina. Kau nam da za ove druge, iz vedske, nema potrebne dokumentacije. To je, naravno, samo ihov izgovor. Istina, nedostaje dokument o poklonu vedske vlade overen u ihovoj beogradskoj ambasadi. Mi smo taj dokument obezbedili i oekujemo da nam u septembru stigne i tih 35 autobusa, a do kraja godine i novih 30 iz Pariza. Malo-pomalo, uporno, prekaeni ovim iskustvima radimo i verujemo da emo poboati saobraaj u naem gradu. Dodue, budetska sredstva nameena GSB-u za ovu godinu su potroena, ali emo zatraiti rebalans budeta. U svakom sluaju, mi radimo vrlo ozbino i temeno i uvereni smo, a uveravamo i graane, da e biti i rezultata".
2 0 VREME ! 23. AVGUST 1997.
19. septembra 1996. blokiran je raun GSB za 35 miliona dinara, od kojih 14 miliona duga "Jugopetrolu". Maja ove godine, bez prethodnog steajnog postupka, dug je prebaen na skuptinu Beograda koja, setimo se, takoe nema para. Cena kotaa sistema GSB sada izgleda ovako: 90 miliona dinara trokovi, 32 miliona prihodi. Odnos je u okviru svetskih razmera; razliku bi trebalo pokriti dotacijama, subvencijama, uslugama treim licima, itd. Gradska vlada zatraila je subvencije od republike. Ova nije odgovorila. U sutini, politika finansiraa GSB nikada nije sistemski reena. Bez toga, naina da javni prevoz funkcionie nema. Ima li nade? Poetkom juna GSB je dobio novog generalnog direktora Pavla Gladovia, doktora saobraajnih nauka, profesora univerziteta, eksperta u struci i oveka "od izazova". Zateeni dug od 95 miliona dobavaima smaen je u meuvremenu na 67 miliona dinara. Upravni odbor prihvatio je Gladovievu argumentaciju da je dolazak deset mladih ineera u GSB investicija: svi su studije zavrili sa prosenom ocenom iznad 8, svi govore strane jezike i svi su raunarski obrazovani. Oekuje se da e stae u GSB u razumnom roku biti stabilizovano prvenstveno prekidom gomilaa gubitaka a onda i krenuti na boe. Pavle Gladovi predlae novi koncept mera kojima bi se, jednim delom u saradi sa Skuptinom grada (subvencije za povlaene kategorije korisnika, rekonstrukcija jedinstvenog tarifnog sistema i uvoee novog asortimana pretplatnih karata to bi trebalo da obezbedi finansijski efekat od 18,9 miliona dinara), veim delom aktivnostima GSB (oekivani efekat 4,8 miliona dinara) obezbedili efekti od 23,7 miliona dinara meseno. Na pitae kako vidi reee javnog prevoza u Beogradu i kojem obliku daje prednost, Gladovi kae: "Lakoinski prevoz. Metro je suvie skup: jedan kilometar kota 120 miliona dolara, to cenu samo dve linije od po desetak kilometara die na 2,4 milijarde dolara, a reili bismo problem samo 15 odsto putnika. S druge strane, ine imamo". Prole nedee otvorene su ponude za rad na liniji Proleterske solidarnosti Blok 45; rekonstrukcija leve strane u Ruzveltovoj ulici je u toku. Hoe li ova pria uspeti? Moda, ako ambiciozni direktor opstane dovono dugo. Zaroen je, kako sam kae, vezanih ruku. Nita bez novca, ak i ako ga ne budu gurali dube. Moda je dobro udahnuo. Kao i mi. Jer, septembar je tu. !
GORDANA ORMAZ
Lajkovac: Mala paka optine
Loe tipovae
Ovde je i finansijskoj policiji zabraen ulaz. Zabranu su prekrili Miloevi, sa dozvolom, i lopovi bez e. Samo oni znaju kako su proli
oetkom prole nedee (nedea na ponedeak, 10-11. avgust) dogodila se mala i temena paka u zgradi Lajkovake optine. Mala paka je ostala van domaaja medija, postavi velika tajna varoi koja u ove izbore, i zvanino, ulazi sa sloganom "Lajkovac uporite socijalista". A u takvom uporitu nema mesta za sitne lopove. Provalnici su ba temeno i natenane radili. Odneli su kompjuter sa tampaem, telefonsku centralu, sve aparate, satelitsku antenu, telefaks i neto para to se nalo u stolu predsednika optine Radivoja Nenadovia. arija kae da je odneti deparac iznosio 7000 maraka, izvori u miliciji pomiu tek nekoliko stotina maraka i neto dinara, dok se predsednik Nenadovi suzdrao od izjave o visini gubitka. Sve u svemu, mali plen za veliki rizik s obzirom na to da su lopovi "napali" i vlast i partiju, koje su u Lajkovcu u istoj zgradi. Ako su se lopovi, kao svi profesionalci, pripremali, odmeravali rizik i dobit, zato su loe tipovali? Njihova zavedenost mogla bi proizai iz majske posete predsednika Miloevia Lajkovakoj zadruzi, kada je zadruga pohvaena kao uzorna, ogledna i medomlena; konkretni razlozi loe procene kriminalaca mogli bi biti u saznau da je Miloevi iz Fonda za razvoj Srbije i drugih "fondova" pustio pare u Lajkovac i tako se revanirao domainu Draganu Markoviu na dostojanstvenom doeku. Udica je mogla biti i to to su pojedini lokalni funkcioneri, na elu sa predsednikom Nenadoviem, "uvaeni" kako turaju marke pevaicama po okolnim turistikim mestima, navodi se baa Vrujci gde je socijalistika nomenklatura nedavno udarila nekoliko temeaca. Ali, pokazalo se da pare nisu na tipovanoj adresi, pa e Lajkovac i u lopovske anale ui kao fatamorgana. AMPIONSKO ZVONO: "Mesto zloina" biva zgrada eleznikog doma u kojoj su danas vlast i partija. Table na ulazu u zgradu kazuju da je optina desno, a optinski SPS levo. Miloeviev izborni plakat na optinskoj strani ulaza. Kad god smo zvali, sekretarica bi rekla da je predsednikova kancelarija toliko puna da ne moe da primi poziv, stoga se odluujemo za neposredno
DIREKTOR ZADRUGE: Dragan Markovi
viee. Pored sekretarice zidni kalendar SPS-a, u poslu je, strankama se ali kako radi od jutra do sutra. Od jutra kao sekretarica predsednika, do sutra kao lini predsednikov zapisniar na partijskim sastancima. Teko jeste, ali ko te pita, kae za sebe. Svima su pune ruke posla zbog izbornog nasipaa seoskih puteva. Mnogo se zapoelo, a mehanizacija zakazuje. Predsednik Nenadovi, koji je za jedne Raka, za druge Zea, stie iz susedne kancelarije gde je sa predsednikom optinske vlade analizirao kako napreduje nasipae. Prima stranku iz jednog od sela, oko nasipaa. Izmeu dva sasluaa o toku nasipaa nalazi vremena i za novinara "Vremena". Podie slualicu, efikasan je i konkretan "Ima li diplomu... ta je zavrila... Neka doe"... Pitam kakvo je stae u optini u kojoj su socijalisti postigli jednu od ubedivijih pobeda (33:2)? Ne bi da daje izjave, nije zadovoan kvalitetom ranije sarade. Meutim, predsednik Raka se ve izjavio. Vaevski "Napred", na strani koju zakupuje Lajkovaka zadruga, donosi izvetaj sa sednice Optinskog odbora SPS-a na kojoj je predsednik Zea izjavio da je Lajkovac veliko gradilite gradi se Trg elezniara, u sedam sela se poprava niskonaponska mrea, umesto drvenih bandera osvanue 3000 novih betonskih stubova, asvaltiraju se putevi za Nanomir i Pepeevac, nasipa se, gradi kanalizacija, montiraju telefonske centrale... sve sa ciem da se poboaju ivotni uslovi graana. Za sve to utroie se 60 milio-
"
23. AVGUST 1997. ! VREME 2 1
"MESTO ZLOINA": Ulaz u SPS i Optinu Lajkovac
OIGLEDNA NASTAVA: Radovi na "Draganovom sokaku"
na dinara, koje daju optina, EPS, TP, REIK i drugi. Na istom sastanku u optimizmu se pridruio i Dragan Markovi koji je gazda i Zei i Lajkovcu, obeavi novu politiku pobedu sa listom na ijem elu je Slobodan Miloevi. Pomenuo je da se uspeno reavaju i problemi u agraru, naroito isplata pooprivrednih proizvoda (zahvaujui kreditima iz Fonda za razvoj Srbije). Na sastanku je podrana i kandidatura Zorana Lilia "kao iskrenog i predanog borca za program SPS". Kandidat je u jesen '93, "kad je svima nama bilo najtee", od seaka iz Kolubare, koje je Markovi priveo u palatu Federacije, primio ampionsko zvono koje se dodeuje kravama pobednicama stone izlobe iz koga "izgreva lik Svetog Save". Posle podrke sa ovakvim obrazloeem ne treba sumati da e nosilac zvona pobedniki i ampionski zazvoniti nakon predsednikih izbora. U ODERU DO GUE: Optimizam i veru partijskih radnika u programe, a naroito u ivot, ne dele svi. Preprodavac cigareta i tampe koja nije u "Politikinoj" mrei, dok fotografiemo zadruni hotel, dobacuje "Hoe da minira, kraje je vreme"... Sredokolski profesor, inae odborniki kandidat opozicije nije mogao da odgovori ni biraima na pitae ta im nudi. Kae da su neke pare oito stigle isplauju se pooprivredni proizvodi od prologodieg roda, nasipaju se putevi gde treba, i gde ne treba. oder preliva seoske sokake. Radnik na eleznici kae da je iz Jelen-dola, od Uica, stiglo 35 tona tucanika, u narednim danima se oekuje na hiade tona kojima treba da se naspu i ostali sokaci po Srbiji. Predsednik SPO Miroslav Kosti obavetava nas da Lajkovac vei deo dana nema vode, komunalije su u takvom stau da su u centru varoi bebe, koje su ostale same, napali pacovi, a da Dragan Markovi "u svom sokaku" postava slavkovaki granit koji odlino prolazi na Zapadu (pokazuje granitnu plou). Tamo gde su socijalisti izgubili, kao u Nepriavi i Markovoj crkvi, seaci su mogli da ih gledaju do objavivaa rezultata. Onda su stubovi odneti. Zbog svega, po Kostiu, u Lajkovcu vlada "psihoza zavisnosti" udi. Za ono to im normalno sleduje posao, put, kanalizacija, tele-
fon ekaju u redovima kod Markovia i socijalista. Pokorno i "vaspitano". Sindrom pokornosti i zavisnosti od socijalistike vlasti izgradio je direktor Zemoradnike zadruge Lajkovac, savezni poslanik, lan izvrnog odbora GO SPS, predsednik republikog odobra SPS za pooprivredu, predsednik Upravnog odbora SPS Dragan Markovi. Zadruga i en direktor stekli su punu afirmaciju u vreme sankcija. Zahvaujui tome to je pooprivreda bila na jedini oslonac, rasli su i Zadruga i Markovi. Markovi je imao priu "da su najvaniji zadrugari koji su nosioci proizvode, a da je nadgrada ihov servis", sa om je otvorio primarnu emisiju i razne fondove. Nepravedne sankcije je zaobilazio izvozom stoke i maline, uvozom nafte, dravu je titio tako to je, kau i lino, iznosio devize u dakovima... Pod sloganom "niko ne gubi kad seak dobija", imperija Dragana Markovia rasla je na raun seaka i drave. To se najboe videlo po egovom voznom parku od sve mehanizacije najvie je ulagano u najnovije modele dipova, volvoa i mercedesa. I po tome to je Markoviev posed postao drava u dravi Mihailo Milutinovi, ef finansijske policije u Vaevu, iz Zadruge je isteran naglavake. Iako pooprivredni tehniar po obrazovau, Markovi je postao SPS akademik za pooprivredu. I druge re-
sore. Zajedno sa kravama, na egovim izlobama stoke postrojavali su se poslanici i SPS elnici. I aplaudirali. Njegova Zadruga je definitivno postala uzorna i ogledna. Planirao je i osnivae Centra za osemeavae. Sve po programu partije, u interesu Srbije. Druga strana ove prie je opet srpska. Za razliku od nadgrade, na elu sa Markoviem, zadrugari (izuzimajui pokazne primerke) dobijali su ubrivo za malinu i junice, ili pasu za mleko. Na priu se, sudei po majskoj poseti, primio i predsednik Miloevi. Kako su onda lopovi mogli dobro da tipuju prilikom provale u optinu? Jedino da gledaju u pasu. Gledajui u predsednika, omanuli su. !
DRAGAN TODOROVI
oglas naa borba
2 2 VREME ! 23. AVGUST 1997.
Lini stav
Monarhija i opaki udi

N
hija i uspostavena republikanska demokratska vlast (Francuska). Meutim, tamo gde nije dolo do prevage moi graanskog stalea, neravnotea izmeu drutvenih slojeva nije mogla biti uspostavena prevagom najmonijeg sloja, jer razlike u moi nisu bile dovono izraene. U evropskoj civilizaciji, Engleska je prvi istorijski primer stalekog kompromisa. Aristokratija je sruila feudalnu monarhiju, uvela republiku krajem XVII veka. Meutim, predsednik republike (Kromvel) postao je vei tiranin od feudalnih kraeva. Englezi su ponovo uspostavili monarhiju, ali ogranienom ustavom i parlamentom. Na taj nain su spreili da na vlast dou ponovo opaki udi koji bi ugrozili demokratski poredak neophodan za razvoj industrijskog drutva. Engleskom primeru se moe pridodati vedska, Norveka, Danska i Holandija. Ustavna parlamentarna demokratija jedini je politiki sistem koji ostvaruje progresivni razvoj u savremenoj civilizaciji. Nije dovono uvesti kapitalizam da bi se obezbedio progres. Mnoge zeme su kapitalistike, ali su siromane i nestabilne jer nisu razvili demokratski politiki sistem. Zbog toga je za Srbiju danas jedini izlazak iz haosa uspostavae demokratije. IZBOR EFA DRAVE: Meutim, kako to izvesti? Sasvim razumivo zvui demokratski princip po kome je izbor efa drave primereniji demokratiji nego nasledni vladar. S druge strane, ako se taj princip stavi u odnos sa stvarnou, nije teko videti da su mnogi izborni efovi drava postajali diktatori a da su u mnogim monarhijama cvetali demokratski sistemi. Miloevi je takoe izabrani ef drave, a to je bio i Hitler!
Sa ustavno ogranienim monarhom, stiala bi se borba za vlast

a svom putu tranzicije iz totalitarnog komunistikog reima ka demokratiji, Srbija prolazi kroz teko istilite iz kojeg su mogua samo dva izlaza: prema slobodnom i otvorenom drutvu, ili prema paklu. Jedina sigurna konica koja moe zaustaviti ovo srae prema paklu jeste prelazak na put ka demokratiji kao sistemu odgovorne vlasti koja jedino moe da vaspostavi poveree svih graana, kako meusobnim odnosima tako i u odnosima sa nosiocima vlasti u vladi, parlamentu i sudstvu. Tada e i banke i sve druge institucije savremene drave biti liene mogunosti da neodgovorno varaju, otimaju i pakaju graane. SIGURNA KONICA: U ovakvim kriznim situacijama svaka drava je bila izloena posebnoj situaciji. Naime, u krizi, bedi i siromatvu esktremne ideje nalaze mnogo pristalica, a ihovi nosioci dobijaju veliku ansu da dou na vlast. Kako pie u Jevaneu, narodu koji je osuen na propast, Bog d voe koji e tu propast ubrzati. Primera u istoriji ima mnogo, a najpoznatiji su dolazak boevika na vlast u Rusiji 1917. u vreme velikih nevoa iz Prvog svetskog rata i dolazak Hitlera na vlast u vreme velike krize koja je tih godina izuzetno teko pogodila Nemaku. U vremenu prelaska Evrope iz sredovekovnog feudalizma u industrijsku eru izbili su ozbini sukobi i revolucije. Tamo gde su revoluciju izveli najmoniji slojevi drutva, ukinuta je monar-
Ne moe se ruiti autokratski reim a da se narod ne pita kakav oblik vladavine eli
Nai u inostranstvu rado sluaju INFOTELEFON Be +431 - 15 - 10
Mnogi pokazatei sadaeg staa u Srbiji ukazuju na to da postoje mnoge opasnosti od dolaska na vlast neuravnoteenih i opasnih udi kojih ima i previe na sadaoj politikoj sceni Srbije. Pored ih, veliki je broj nekompetentnih udi koji pretenduju na taj poloaj, a koji su proizvedeni negativnom selekcijom pedesetogodie vladavine komunizma. Sa ustavno ogranienim monarhom, stiala bi se strasna borba za vlast, jer niko kao pojedinac ne bi mogao postati "EF". Najvie, neko bi mogao postati "premijer" (prvi meu jednakima u vladi), zavisan od parlamenta i bez moi da naslednog monarha stavi u svoj dep. Monarh, za razliku od reprezentativnog efa drave u parlamentarnoj demokratiji, ima neuporedivo veu nezavisnost od vlade. Mada ne vlada, monarh ne moe biti zavisan od dobre ili zle voe premijera i vlade jer je nasledan (da ne govorimo o mafiji oko e). Monarh ne pripada nijednoj partiji, te se moe suprotstaviti manipulacijama u parlamentu i u glasakom telu i tako ohrabriti demokratske snage u drutvu. Srbija je sa monarhijom ula u novi vek evropske istorije i u stogodiem razvoju prola kroz autokratske i demokratske reime. U tom pogledu ne odudara od evropske prakse. Kao republika, posledih pedeset godina imala je samo autokratski i totalitarni reim. Kao ustavna monarhija doivela je procvat demokratskog razvoja (1903-1918) i, kao takva, ostvarila sve svoje nacionalne cieve. Ta ienica je morala ostati zabeleena u svesti naroda. Da "kra krauje a ne vlada" jeste jedino demokratsko iskustvo Srbije. Da li ovo istorijsko iskustvo moe danas proizvesti i vou naroda, to mora biti provereno ispitivaem te voe. Demokratija ne moe biti uspostavena ako se ne zasniva na narodnom suverenitetu. Narodni suverenitet se uspostava mehanizmima izraavaa voe naroda, a to su izbori kojim se uspostava ustavni poredak u skladu sa savremenim sistemskim reeima. ak i republikancidemokrate moraju prihvatiti obavezu da o obliku vladavine vaa potovati narodnu vou. Ne moe se ruiti autokratski reim a da se narod ne pita kakav oblik vladavine eli u dravi u kojoj odrava svoju tradiciju, zasniva svoju sadaost i projektuje svoju budunost. !
PROF. DR RADOSLAV STOJANOVI (Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i savetnik Srpskog pokreta obnove)
DOKUMENTI Epistola
oetkom leta dok je porodica Barbali bila na odmoru radikalska vlast je u ihov stan u Ulici kapetana Radia Petrovia 12, u Zemunu, uselila urednika "Zemunskih novina"; sud je naloio da se porodica Barbali vrati u svoj stan; policija je odbila da prui asistenciju pri izvreu sudske odluke uprkos pritisku javnosti i javnim demonstracijama ogranienog obima; pristalice radikala onemoguavale su da sudski izvrioci uu u sporni stan i konstatuju stae. Voa radikala dr Vojislav ee nastava da nastupa arogantno, agresivno, svoje sagovornike poniava i tako to vrea mrtve oeve, oivava svoj raniji metod i maui dejim pasoem preti da ne samo da e Barbalii ostati van svog stana nego i da ihovo dete nee moi u obdanite. Sve lii na opasnu metaforu, a to je stvarnost. U takvoj atmosferi 16. jula 1997. u prostorijama BK televizije Barbaliev advokat Nikola Barovi je pusnuo au vode u lice dr eea da bi neposredno posle toga u prostorijama iste televizije bio pretuen od strane telohranitea Vojislava eea. Zemunski sluaj je, meutim, veoma brzo postao taka na kojoj liberalni Beograd kae odreito "ne". Goran Svilanovi, portparol GSS odlazi na RTS i eeu u lice saoptava kakav je karakter skandala koji izaziva. Kroz izjave lidera i kroz saoptea reaguju SPO, DSS , Demokratski centar, Demokratska stranka, Socijaldemokratska unija, Graanski savez, Narodna seaka stranka, SDA Sandaka, Skuptina Beograda, Nova demokratija, zemunski ogranak JUL-a... Oglaavaju se Advokatska komora, profesionalna udruea, novinari, nevladine organizacije... Graani Zemuna upuuju protestno pismo zbog odbijaa policije da prui asistenciju pri izvreu sudske odluke kojom je naloeno da se porodica Barbali vrati u svoj stan. Pet nevladinih organizacija u Beogradu: Helsinki odbor za udska prava, Beogradski centar za udska prava, Beogradski krug i Centar za antiratne akcije organizuju potpisivae peticije kojom se zahteva pokretae krivinog postupka protiv Vojislava eea, oduzimae poslanikog imuniteta, ostavka na funkciju predsednika zemunske optine, skidae sa liste kan-
Strah i nada, Zemun 1997.

didata za predsednika Republike. Asocijacija Lawyer to lawyer network upuuje poziv svojim lanovima da javnom tuiocu, Draganu Tomiu i Slobodanu Miloeviu au ubazna pisma (podsea se na formu kojom treba poeti pisma poslata na visoku adresu u Bulevaru Leina 2: "Salutation: 'Dear President Miloevi'..."). Njujorki, vedski i drugi helsinki odbori za udska prava osuuju incident i izraavaju zabrinutost... Vlast najavuje da e pokrenuti krivini postupak, ali sutinski okleva. Line reakcije udi veoma razliitih politikih i profesionalnih opredeea svedoe o graanskoj hrabrosti i spremnosti na odupirae nasiu. Baroviima se u znak solidarnosti lino javaju Kosta avoki, Orhan Nevzati, Filip David, Latinka Perovi, Matija Bekovi, Neboja Popov, Ivan Stamboli, Aleksa ilas, Petar Petrovi Njego (sic), Lino Veak, Slavko Goldtajn, Danijel Boaje, Petar Laevi, Sr Jaki, Mihalo Mihajlov, Bora osi, Desa Trevisan, Vlada Mijanovi, Cvijeta Mesi, Branko Cveji, Jovan irilov, Ivan olovi, Brane Popovi, Roberto uli, Helmut efer, Kristijan Timonije, Duan Otaevi, Soa Liht i mnoge druge linosti veoma razliitih politikih i profesionalnih opredeea, to je ilustracija da politiki bekgraund nije bio presudan za te reakcije, nego lina hrabrost i moralna odgovornost. Iz pisama koja su na adresu novina i samog Nikole Barovia stizala od prijatea, kolega i obinih udi vidi se kako je taj dogaaj duboko potresao ude i kako nailazi na moralno zgraavae. Pisma Danijel Miteran, Vaneta Ivanovia, Suzan Manuel i mnogih drugih linosti od Sidneja do Vankuvera odiu slinim tonom. Uz dozvolu porodice Barovi objavujemo odlomke tih pisama uz zapaae kako epistolarna forma u nae vreme opet oivava kao institucija javnosti, kao oblik ispoavaa moralnog stava, kao gest elementarne udske solidarnosti, kao ilavo, spoa nevidivo a granicama neomeeno graansko opirae razarau osnovnih vrednosti, aroganciji i nasiu. To opirae, kao to se vidi, nije bilo ogranieno samo na jednu politiku opciju niti je bilo ogranieno fizikim granicama zeme u kojoj se tampa ovaj tekst.
udbina koja je zadesila porodicu Barbali moe da zadesi sutra i vas (...) Kao to mnogi od vas sigurno znaju, ovo nije jedini sluaj ove vrste u Zemunu, od kako su radikali preuzeli vlast u kojem se negira Ustav, zakoni, legalni pravni aparat, udska i graanska prava, dok pravosudni organi i organi reda zatvaraju oi pred samovlau. (...) Zatitimo ih i dajmo im podrku, jer e moda takva podrka trebati sutra i vama.
(iz letka Saveza nezavisnih graana Zemuna)
ta se zbiva u optini u kojoj je nedavno izbore dobila Srpska radikalna stranka na elu sa poznatom karikaturom srpskog nacionalizma Vojislavom eeem, doktorantom iz oblasti ONO i DSZ. Zar iz ovog doktorata koji je posveen uticaju Leinove misli na oruanu borbu naroda izvukao samo nauk o klasnoj borbi koju je predoio u nacionalnu. Da li ovaj protagonista "bosanske mre" o kojoj je pisao Andri ima ta da kae na ovim prostorima koji su imali ideal civilizovanog drutva po evropskim demokratskim uzorima i koji su grubo
iovi Vane Ivan
Suzan Manue l
prekinuti totalitarnim komunistikim reimom. Ili e biti tanije da je on proizvod organizovanog haosa na ijem je elu autoritarni vod kre Jugoslavije kome je tako potrebna kvazi opozicija kao dokaz da je nezameniv. Opozicija kao ovinistiko ruglo ili dekor, ba kao cvee u vazni, za Slobodana Miloevia i egovu politiku policiju je zaista svejedno.
dakako, oekivali nita mae. Tim smo, meutim, vie tuni; u realnome svijetu za razliku od good guys ee dobijaju batine. Imali smo i sami prilike nauiti to u naim postjugoslovenskim okvirima. To to su, kao povod, upleteni Hrvati koje si branio i onda kada to slubenim Hrvatima nije bilo drago, pa i Tvoj stari koji je odavno branio one koje nitko ni susretati nije htio Goran Radenkovi, profesor Bogsamo potvruje obrazac koji se oslovije "Svetog Save", u listu ponava. Primitivni nacional"Demokratija" izam i kolektivna (barem porodina) pripadnost moraju se Nadam se da mnogi u Srbiji sueliti sa onima kojima je jedijele moje ogoree i da e dina nacija ona u kojoj se rigorbiti zdravih i efektivnih reakciozno potuju prava pojedinaca i ja na ovo nasie. maina. Jedino to nas tjei, Molim Vas naroito da u moje dragi na Nikola, jest to druga ime poubite ruku Vaoj i Nistrana, faktika ustakoetnika kolinoj majci. Znam kako je internacionala, i opet ispala ne sve to imalo stranog efekta na samo gadna, nego i glupa. Ipak u. Nemam zaista vie rijei su te tukli tamo gdje si najjai, da opiem kako me je taj napad u glavu. dirnuo. Da sam vie rjeit ili Tvoj Zvonac i arko Puhovski, boe jezino vaspitan znao bih Zagreb bar priblino Nikoli da prenesem moje misli. Volim ga ve- Potovani gospodine Baroviu, oma mnogo a moe ak biti i Dopustite mi da Vam u ime da ga vie tujem. Bilo bi apHelsinkog komiteta za udska surdno da kaem da osjeam prava u BiH uputim izraze nae kao da sam i ja bio napadnut i solidarnosti povodom vandalozleen, ali ne oseam nita skog napada ija ste bili rtva. mae nego da se tako neto Uvjeravam Vas da smo ovaj desilo mom sinu (...) faistiki akt doivjeli kao novu Vane Ivanovi opasnu prijetu uperenu protiv demokrata i boraca za udska Nismo, naravno, iznenaeni, prava. Uz iskrene ee za brzi jo mae zaprepaeni. Nismo oporavak, aem Vam, gosponi okirani, od Tebe nismo, dine Baroviu, moje na-
jiskrenije pozdrave.
Sran Dizdarevi, predsjednik Helsinkog komiteta za udska prava u Bosni i Hercegovini, Sarajevo
Potovani kolega i dragi prijateu, saznavi sino, da su te nakon TV dijaloga s g. Vojislavom eeem na Televiziji brae Kari, tijekom kojeg si bio izloen najgrubem verbalnom vrijeau po sugovorniku, u prostorijama tog studija fiziki napali, izbatinali i teko te ozlijedili eeevi "tjelohranitei" (body guards) ovim pismom izraavam punu i potpunu solidarnost s Tobom kao borcem za ovjekova prava i odvjetnikom, koji hrabro nastava djelo velikog oca pokojnog Jovana Barovia, izuzetno uglednog beogradskog odvjetnika, branitea i mnogih politikih optuenika u Hrvatskoj, poginulog u jo nerazjaenim okolnostima. Ubijaju nas, tuku nas kako bi nas uutkali. Ali mi svjedoimo i nastaviemo svjedoiti nau odlunost za uspostavu vladavine prava nasuprot sili, zloinima i zloincima, togod i gdjegod oni inili nasia: u Vukovaru, Zagrebu, Beogradu, Srebrenici, Ahmiima... elio bih vjerovati da e tvoja cehovska komora glasno i primjerno osuditi poinitee politiko-fizikog nasia nad Tobom, ali strepim (naalost iz
Slobodan Budak, odvjetnik, Zagreb
vlastitog iskustva) da bi to moglo izostati. Ipak, nadam se, da solidarizirajui se s Tobom dijelim osjeaa znatnog dijela hrvatskih odvjetnika. Ozdravi to prije, jer uzdignute glave i nesavijena kima najboa su hrana nasilnicima.
Dragi Nikola, Sa aeem smo uli za teki incident i zabrinuti smo za Vae zdrave..
Yvonne Terlingen, Beogradska kancelarija Visokog komesarijata UN za udska prava
Piem da bih izrazio nae zaprepaee i gaee nad incidentom koji se dogodio posle vaeg pojavivaa na BK televiziji prole nedee. alimo zbog saznaa da ste povreeni. Ova Delegacija je godinama pratila vae aktivnosti kao advokata na pou udskih prava. Dozvolite da iskoristim ovu priliku da izrazim nae iskreno divee za hrabar i uporan nain na koji radite i da Vam ponudim ohrabree za budunost. Priroda napada na Vas je duboko uznemirujua.
Michael Graham, Charge d' Affairs Union Europeene, Beograd
Dragi Nikola, Da Vas nisam znala mislila bih da je "debata" na BK TV pril-
arko Puhovs ki
n Danijel Mitera
odluka, premlaivae zastupnika iseenih udi pred oima Vida Ogenovi, u izjavi "Naoj cele javnosti i druge pojave Borbi" kojih smo svedoci u Zemunu, Ponosni smo na Tebe i svuda se imaju za ci zastraivae udi, Dragi Nikola, hvalimo da smo tvoji prijatei. protivustavnu nasilnu promenu poretka i predstava pojave Sad mogu da kaem da znam i Volimo te protiv kojih Udruee u ostjednog hrabrog oveka. Misli- Tvoji Biana, Zoran, edo, Dubravka, Goga, Mira, Mirko, Sr, varivau svojih cieva mora mo na tebe i aemo ti poziVera (Iz zagrebakog Graanskog javno reagovati i predlagati tivnu energiju. odbora za udska prava) Soa Rei i ura, Danilovgrad dravnim organima preduzimae zakonom predvienih Brinemo za tebe i verujemo da mera. (...) Toliko se tresem da ne e sve ovo prebroditi. Pozdraznam hou li zavriti ono to Sve te rade u svom kontinuvamo te. uvaj se zapoiem i da li u uopte itetu jesu pokuaj Srpske Sneana Oluji i deca, Svilajnac pokuati da prenesem bilo koje radikalne stranke i dr Vojislava od oseaa muke, besa i uasa elimo Vam brzo ozdravee eea da upotrebom sile na koji seam. Pre petnaest minuta sa nadom da se vae rane nika- delu teritorije Srbije, sprosam proitao sasvim sluajno vodei teror i nasie uspostave da nikom ne ponove. Vi niste ta se dogodilo. Da! Van sebe poredak line vlasti dr eea i sami, studenti su uz vas. sam! Molim te, izvini, ali pov- Studentski parlament onemogue primenu Ustava i raa mi se od bola u stomaku. zakona. U tom kontekstu predImam utisak da u da izludim Izraavam ogoree povodom laem da Udruee pravnika od nemonog besa i pomisli na pokrene inicijativu za brisae drskog napada na tebe jednog mizeriju koju si proao. Srpske radikalne stranke iz regSuzan Manuel, spokeswoman UN izbezumenog siledije. Belgrade istra politikih organizacija te Pa dragi Nikola to ti je paja Batri Jovanovi sa suprugom da protiv dr Vojislava eea para i fukara. Dri se. Srdani i prijateski pozdravi, Znao sam Vas kao hrabrog Napad na jednog od retkih uis- podnese krivinu prijavu zbog Mato Pavievi, Sidnej oveka dokazali ste to jo tinu nezavisnih advokata u ovoj osnovane sume da je izvrio krivino delo napada na jednom. neslobodnoj zemi napad je Potovani drue Baroviu ustavno ureee SRJ iz l. 114 na sve estite ude koji su u Ako se udi kao g. ee tako ("drue" u najlepem partizan- oj jo preostali. Iskreno smo KZJ. ponaaju na televiziji, niko ne skom smislu: moe uvek rau- s tobom. Aleksandar Lojpur, advokat u moe rei kako se ponaaju van pismu profesoru dr Miodragu Ornati na mene), Zvonimir Kosti s porodicom, Beoe. liu predsedniku Udruea Ponovo smo zadiveni Vaom grad pravnika Srbije ija je kopija upVaa pria nee proi nezahrabrou i ponosni na Vas. uena Nikoli Baroviu paeno u vajcarskoj Kolega svaka ast. Stop. Puna Nau decu vaspitavamo na Pal Bokor, Bern, vajcarska Vaem primeru. Zajedno emo podrka. Iako gradonaelnik Zemuna Advokat Milo Mrvoevi, Beograd se s Vama do posledeg daha ee je dosledan. Kao Uasnuta sam bestijalnim odupirati faistikoj aveti. nasilnik. Nasilno iseavae zlostavaem koje je doiveo uri Radoslav, pukovnik u penziji Iseavae udi iz ihovih porodice Barbali predstava advokat Nikola Barovi u zgra- sa porodicom stanova zbog dvojnog drav- nastavak etnikog iea koje di BK televizije od telohranitanstva, nepotovae sudskih ino dobra zabava. Poto sam Vas znala oseala sam se nelagodno zbog Vas i zbog Igora Boia, mladog novinara. Ali, kada sam ula i videla ta se desilo kasnije, bila sam potpuno okirana i zgaena. Nastavam da mislim o tome kako da u svojoj glavi sakupim sve ono to mi se svia u Jugoslaviji i Jugoslovenima, a sa tim incidentom, to je teko. Ali u mojoj zemi, takoe se deavaju zle i primitivne stvari. Kao i mnogi udi, mislim na Vas i nadam se da ete se brzo oporaviti u svakom pogledu. Vi ste vrlo hrabri i velikoduni i ja Vam elim sve najboe. Ako nita drugo, taj strani incident e moda probuditi neke ude da vie ne prihvataju razbojnike kao lidere. Nadam se. Najtoplije ee, ea predsednika optine Zemun, svoga sagovornika... Tuzlanka Habiba ivkovi Belagi uvijek zahvalna na Vaoj plemenitosti (...) 1995.
Batri Jovanovi Vida Ognjenovi
je ee lino vodio u Hrtkovcima. Advokat Barovi se tome suprotstavio, kao advokat i kao ovek. ee je potegao jedini argument kojim raspolae: golu sliku svog telohranitea. Ko je sledei na potezu eeeve pesnice ili pitoa? eeeve siledijske ambicije mnogo su vee od delokruga moi egove stranke i egove funkcije zemunskog gradonaelnika. Napad na advokata Barovia svedoi o tome. utae vlasti je poruka. ee je oduvek, ili opet, najomieniji politiar. Ako se ne suprotstavimo, eka nas uta traka ili holokaust. Kako koga, po odluci
ene u crnom, Beograd
prijateske pozdrave
Danielle Mitterand i dva neitka potpisa
Oalostilo me kada sam saznao ta se desilo (...) oveku demokrati iz porodice koja je stradavala pod faizmom. Dozvolite da vam izrazim svoju linu solidarnost.
Lik Levi
Maitre, Zabrinuo sam se kada sam saznao da su Vas napali posle rasprave sa g. eeem. Nadam se da se dobro oseate i drago mi je to sam veeras lino s vama razgovarao. Primite dragi Maitre, moje iskrene simpatije i potovae za vae hrabre angamane, sa osobitim uvaavaem,
Stanislas Filliol, Ambassade de France, Belgrade
Dragi prijatei, Bili smo vrlo oaloeni kada smo saznali da su Vas napali telohranitei (faks neitak) u televiziji BK. Uveravamo Vas u nau podrku i aemo Vam
Draga Borka, dragi Nikola, Etienne i ja sedeli smo jue u bati i sluali vesti, vetar je neno iao kroz zelenu travu. Sve je mirno ovde na selu. Ali Sponi svet postoji; moramo sebe da podsetimo da on postoji. Prali smo prve peurke koje smo nali u umi za veeru. Radio je opisivao svau u nekom beogradskom TV programu u kome je faistiki guverner X napao advokata N i... Etienne skoi po telefon. Tresli smo se itavo vee. Naci-teror u Evropi. Ljudi glasaju da faisti dou na vlast. Onda. Sada. Demokratija (Democrazy). Hrabri udi mogu da budu prebijeni od bitangi bilo gde ak i na radio TV programu. Nema ozbine zatite slobode govora. ta moemo da uinimo. Ponudila sam Goranu Ste-
fanovskom da napie komad po egovom govoru u kome je opisao sve nemogue situacije koje mogu pasti na pamet. Svi glasovi neprijatea prijatea, prijatea neprijatea. Pozorite moe da pokae tu nemogunost ali samo onima koji dele isto miee, seam se koliki je ok bio kada mi je vajcarska psihoanalistkia Alice Miller rekla da moemo da ubedimo samo one koji sa nama dele iste poglede. Moramo biti voni da to razumemo. Ponovo itam Pathways to Madness ("Staze do ludila", autor Jules Henry, je bio antropolog i psihoanalitiar, obrazovani naunik koji je iveo u pet porodica gde je bilo lude dece). Sve je u toj kizi. Porodica, drutvo, k u l t u r a . Deji koncept ludila je sasvim konkretan. Kao kad bi imali tog guvernera u kui. Ludak koji govori da je to NJEGOVO realnost. Kazabalkan (Casabalcan, anagram od Casablanca, sa asocijacijom na Balkan, prim. red.), komad Gorana Stefanovskog je o tome. Tuna melodrama s gorkim oiglednostima i lepim jezikom. Filmino. Moe li to
da bude prikazano u Beogradu? Jeste li itali o tome? Ko je publika za taj komad? Taj ludi haos lud/normalan. Deo moje ivotne prie, ali takoe metafora Jugoslavije...
Suzan Osten i Etienne Glaser, Kopparfly
Nikola je iao stopama svog oca. U poslede tri godine on je prelazio veoma komplikovane rute izmeu Beograda u Zagreba. Branio Hrvate i Muslimane i Srbe. Da bi se istrajalo u zatiti lokalnih maina potrebna je velika hrabrost i posveenost. Svaka nada o obnovi tog prostora mora bezuslovno da zavisi od pobede udi kao to je Barovi i od poraza takvih kao to je ee.
Christian A Chafman, Washington
(...) Kao to zasigurno znate u Engleskoj je tehnikim struacima genetike nedavno uspjelo da u laboratoriji stvore dve "klonirane ovce". Taj se proces moe odvijati jedino ranije od faktikog poroaja, kako mi tu re poroaj normalno razumijemo. Doktor ee je ve due vremena na ivotu pa je tako iskueno da bi bilo mogue ega opetovati u dva, deset, sto, pa i nebrojeno mnogo egzemplara. Tako kad je on ve tu, ja se nadam da e on i ostati kao jedinstven egzemplar takvog ovjeka. Bar dok sam ja iv.
Vane Ivanovi, Dubrovnik, u drugom pismu Nikoli Baroviu
Promaaji
Vinanski "kikoptron"
Ako se vinanski ciklotron ikada zavri, to e biti najskupa i najdue graena maina te vrste na svetu. Na ovu ienicu javno su upozorene odgovarajue dravne i naune institucije
ilo kakvom razgovoru o tome da li je ovoj zemi potrebna onakva ciklotronska instalacija kakva se preko petnaest godina projektuje i gradi u Vini treba da prethode podaci o proputenim rokovima za zavretak grade ove maine. Rokove i obeaa davali su sami graditei, a amnestiju za ihovo proputae dobijali su od finansijera: Vlade Republike Srbije i Ministarstva za nauku i tehnologiju (u daem tekstu MNT). Dosadai proputeni rokovi su: kraj 1992, kraj 1995, jun 1996, kraj 1996, jun 1997. i poetak 1998. Trenutno, putae u pogon ciklotrona obeava se za septembar 1998. Rokovi su proputani iako su graditei dobijali sve to su traili. U krajem sluaju, novac nikad nisu pomiali kao problem. Nain na koji su ga troili, boe reeno rasipali, kazivao je da ga imaju previe. Jedno je sigurno: ako se ciklotron ikada zavri, to e biti najskupa i najdue graena maina te vrste na svetu. Na ovu ienicu su javno upozorene odgovarajue dravne i naune institucije, kao i na to da sve to se danas zna u eksperimental-
noj i teorijskoj fizici govori protiv ove investicije. Jo poetkom 1993. godine traen je prestanak finansiraa ciklotrona i usmeravae osloboenih sredstava na mnogo interesantnije, savremenije, jeftinije i zemi neuporedivo potrebnije pravce eksperimentalnih istraivaa. Svi argumenti, tada izneti, i dae stoje. Sva predviaa su se obistinila. Nadleni i dae ute, interesantni pravci, decenijama negovani, gase se, a stvarna nauka, s mukom stvarana naporom generacija istraivaa i ineera, umire. Godinama se ve javnost nemilosrdno obmauje. Akceleratorska instalacija u Vini, nazvana 1992. godine "Tesla"(!?), bila je predmet mnogih lanaka jednog novinara "Politike". Podsetimo se samo najsveijih: "Tesla za Balkan" ("JAT Revija", juni 1996), pa "Tesla za jugoistonu Evropu" ("Politika", juli 1996) i nedavno "Tesla za Evropu" ("Politika", avgust 1997. godine). Kao promotori "jedinstvenog i najveeg projekta u istoriji srpske nauke" pojavuju se rukovodilac projekta i direktor
SPORNA INVESTICIJA: Institut u Vini
Naunog centra "Tesla" dr Neboja Nekovi i direktor Instituta za nuklearne nauke "Vina" dr Miroslav Kopeni. Promotori pre svega istiu da je ciklotronska instalacija u Vini "jedinstveno postrojee u ovom delu Evrope". Takvo postrojee nemaju Maari, Rumuni, Bugari, a ni drugi u naem okrueu. Istina je, meutim, sledea: u Ujedienom institutu za nuklearna istraivaa u Dubni (Rusija) postoje bar etiri maine za ubrzavae estica, koje su po performansama uglavnom boe od vinanskog ciklotrona i koje bi Maari, Rumuni i Bugari, kao punopravni lanovi ovog meunarodnog Instituta, mogli koristiti. Oni to ipak ne ine. Jednostavno ne postoji dovono interesantnih predloga istraivaa zbog kojih bi vredelo putati u rad maine, iji je pogon tako skup. Interesantno je zamisliti se nad ienicom da to to ihove maine stoje uglavnom van pogona, ipak ne smeta struacima iz Dubne da savetuju nae ude kako da ispravajui "greke u hodu" osposobe za "pogon" na ciklotron. BEZ PROCENE: Zatim, rukovodilac projekta ciklotrona dae izjavuje "Politici", a niko ga ne demantuje, da "vlada jagma" za nuklearnim izotopima na domaem i svetskom tritu. Stie se utisak da svi ekaju na Vininu instalaciju i ene izotope. Istina je, meutim, potuno drugaija. Pre posledeg rata, stara Jugoslavija je uvozila nuklearnih preparata za potrebe medicine u vrednosti izmeu milion i po i dva miliona USD. Sada se u nau zemu uvozi pomenutih preparata za oko etiri stotine hiada USD. Od toga na ciklotronske nuklearne izotope otpada mae od sto hiada USD. Niko nikada nije pravio costbenefit analizu, uobiajenu i normalnu za sve zeme i sve velike projekte. Realna cena vremena koriea ciklotronskog snopa, koja je konani integralni i najvaniji pokazate efikasnosti ovakvog preduzea, nikada nije bila proceena niti poznata. Na uporna pitaa o kotau i rentabilnosti, graditei su odgovorili ve dvogodiim zatvaraem, do tada javnih tzv. informativnih sastanaka o Akceletratorskoj instalaciji "Tesla". Sada se na sastanke (obino u Inerkontinentalu) pozivaju samo provereni prijatei projekta i odabrani novinari. Po svemu sudei, proizvoda izotopa na "Tesli" nee moi da opravda ogromne trokove pogona (preko milion i po USD godie ako ciklotron bude radio punim kapacitetom). Dr Nekovi tvrdi da je izgrada postrojea poela septembra 1992. Zaboravio je, meutim, da su dvanaest godina pre tog datuma poela nebrojena putovaa, seminari, "konceptualni projekti" i "konceptual-
DRAKO GAGOVI
2 8 VREME ! 23. AVGUST 1997.
na reea", koja su se dobro naplaivala i kojima se pravdao rad na projektima desetine istraivaa. Dr Nekovi je bio koautor mnogih od tih "koncepata" kao i dr Branislava Perovi. Dr Nekovi bi verovatno voleo da zaboravi sudbinu Centra za helijumsku kriogeniku i superprovodne ureaje u Institutu u Vini, iji je on lider bio. Nije li nekoliko godina stajao, ekajui putae u rad, najmoderniji ureaj za uteavae helijuma nabaven od Lindea iz Holandije za preko sto hiada USD. Ureaj je puten u rad pred izbore 1993. godine. Pustio ga je sveano i uz kamere televizije tadai ministar za nauku dr Slobodan Unkovi. Tada je proradio i vie nikad nije bio u stau da temperaturu helijuma spusti do 4 stepena Kelvina, na kojoj ovaj gas prelazi u teno stae. Da li je ureaj pokvaren brzopletim, nestrunim i neodgovornim radom i koliko? Svi ute, ureaj velikih mogunosti stoji, a teni helijum se uvozi iz inostranstva. Nemogue je da dr Nekovi zaboravi da su egovi najblii drugovi poeli da se obuavaju i rade u CERN-u u enevi od januara 1991. godine. Kako je poznati pop-
DRAKO GAGOVI
ZANEMARENA OPASNOST: Skladite nuklearnog otpada u Vini
Ciklotron (Lourens 1930) predstava ureaj za ubrzavae naelektrisanih estica i jona. Za oko 70 godina u svetu je napraveno na stotine ovih maina. Danas se skoro vie i ne koriste u istraivaima u nuklearnoj fizici, ali se primeuju za proizvodu izotopa i u nuklearnoj medicini
ularni nauni asopis "Nature" pisao u februaru 1993. godine, tada je u enevi poela izrada radiofrekventnog sistema ciklotrona Vinsi. Razumem da bi dr Nekovi da zaboravi da je, u martu 1993. godine, egova veoma "odabrana" i dobro plaena ekipa trebalo da zavri sve poslove oko izrade modela radiofrekventnog sistema. Dobro im je dolo tadae uskraivae gostoprimstva CERN-a zbog sankcija. Izrada radiofrekventnog sistema ciklotrona izgleda da jo nije zavrena. Nauni tehnoloki programi do sada predloeni pokrivaju samo etvrtinu kapaciteta ciklotrona. Otvoreno reeno, nauna komponenta itavog projekta je zanemariva. Aktuelna fundamentalna is-
traivaa u fizici materijala i fizici vrstog staa danas su veoma popularna i predstavaju osnovu tehnolokog razvoja u svetu. Za 20 miliona USD, koliko e verovatno kotati ciklotron u Vini sa istraivakim kanalima koji se sada predlau, bilo bi mogue opremiti deset vrhunskih fizikih i hemijskih laboratorija. One bi mogle pokrivati mnoge metode sinteze i praktino sve vanije spektroskopske metode ispitivaa materijala. Bile bi i atraktivne za desetine naih vrhunskih naunika koji rade u inostranstvu i koji bi sa zadovostvom deo svoga vremena proveli u domovini. Doneli bi oni ne samo znae i iskustvo nego optimizam i entuzijazam tako potreban u naim institutima i laboratorijama. Promotori "najveeg projekta u istoriji srpske nauke" postali su, najzad, malo oprezniji u posledim izjavama "Politici". Ranije su govorili da e ciklotron "Tesla" biti postrojee koje e "zraiti" u regionu. Sada "zraee" uslovavaju zavisnou "od toga da li e postrojee biti zavreno i koliko e pae (itaj novca) biti posveeno programima koriea". Ni lobistima u MNT i na drugim mestima nije lako. Graditei trae sve vie novca, sve su inventivniji u egovom rasipau i sve se vie udaavaju od zavretka grade. Posebna pria u ovom galimatijasu jesu lanovi Savetodavnog komiteta i Programskog odbora. Oni "savetuju", usmeravaju i prate izgradu postrojea i odabiraju korisnike programe. Uglavnom su to stari ciklotronski fiziari, koji za skromnu nadoknadu piu dobroudne savete, blago hvalei "entuzijaste" okupene oko projekta. Niko u ovoj zemi ne postava prirodno
pitae: kada e ve jednom ti entuzijasti postati profesionalci u poslu koji obavaju; neki su u emu ve preko petnaest godina! Struaci belgijske firme za izgradu ciklotrona IBA, zajedno sa saradnicima Univerziteta Louvain-La-Neuve, izgradili su desetak ciklotrona u posledih desetak godina. Ciklotroni su kompaktni, pouzdani i proizvode iroki spektar interesantnih izotopa. Nai "struaci" petnaest godina grade jedan, tehniko-tehnoloki mae savren ciklotron. Dakle, potpuno besmisleno zvui tvrda da e realizacija instalacije "Tesla" sluiti naim firmama koje se bave akceleratorskim tehnologijama kao referenca za "uvrivae renomea u svetu proizvoaa krupne bazine nuklearne opreme najvieg kvaliteta". RAUN: Na direktno pitae koliki e biti raun i da li e se ulagae isplatiti, dr Nekovi pria na potpuno drugu temu. Govori opet o eama. Pomie sve, od omienog "obnavaa Instituta za nuklearne nauke 'Vina' i drugih naunih i obrazovnih institucija u naoj zemi", pa do "poboaa medicinske dijagnostike i terapije". Nezadovoan i sam ovakvim odgovorom, pojaava ga tvrdom da e: "aktivnosti Naunog centra 'Tesla' da doprinesu da naa zema povrati stabilan poloaj u meunarodnoj zajednici". Sve je to rekao, ali je cenu preutao. Zato je sada zgodno podsetiti i dr Nekovia i Vladu da je investicija od 20 miliona USD za nau nauku veoma redak dogaaj toliko, otprilike, po sadaim cenama kota desetogodii rad svih fiziara, hemiara i biologa u Srbiji. Po tom kriterijumu ona je po apsolutnom iznosu ekvivalentna bar pedesetostrukoj investiciji (onoj od milijardu USD) u bilo kojoj visoko razvijenoj sredini. !
FILIP VUKAJLOVI, NAUNI SAVETNIK INSTITUTA ZA NUKLEARNE NAUKE "VINA"
23. AVGUST 1997. ! VREME 2 9
LJUDI I VREME
Izjava nedelje
"Imam snaan oseaj i uveree da smo mi ve pobedili, iako izbori jo nisu odrani."
glumac: "Da li bih ja bio nekulturan kada bih rekao: 'NE DAJEM INTERVJUE OVOJ BORBI, RADIJE BIH DAO ONOJ BORBI?' Bio bih."
vlasnik "Atile", agencije za naplatu dugova: "Kad ti etiri elava momka dou na vrata, nije ba prijatno. Ljudi se obino zaprepaste, uplae se da im ne polomimo ruke i noge. Mada to nisu nae metode. Radei u agenciji nauio sam da lepa re i gvozdena vrata otvara. Taj metod gotovo u svim sluajevima i koristim, trudim se da sve zavri samo priom i prijateskim ubeivaem. Opet, sve zavisi kako se druga strana postavi. One koji su drski i bezobrazni, pritiskamo i davimo kao zmija abu. [...] Ne provaujem nikome u kuu, ne iznosim nametaj kao to to rade pojedini momci u gradu, koji na taj nain i nama kvare posao. Zbog ihovih grubosti policija je i nas obeleila i sve nas stava u isti ko. Mene to ne zanima, mada se esto dogaa da udi dou u agenciju i kau: 'Taj i taj mi duguje, znam da nema odakle da mi vrati, ali hou da dobije malo po nosu!" Ja tim udima kaem, brate, onda ti angauj Rumune ili iptare, pa nek' im oni lome kosti. Ja oveka mogu da udarim jedino ako krene na mene ili na nekog od mojih drugova. Poboan sam i nikada ne bih uinio oveku neto to ne bih voleo meni da se desi." ("Svedok")
IVAN BATALO,
BOJANA RISTI,
lan Predsednitva SPO, izjavila je u razgovoru sa metanima sela Sliana u optini Lebane da "samozvani studentski lideri bistre politiku i priaju o moralu" umesto da ponu da brinu o studentskom standardu. U saopteu Izbornog taba Bojane Risti, naglaava se da oni sada "ne mogu da nastupaju u ime 50.000 studenata Beogradskog univerziteta i da time manipuliu javnim meem Srbije. Umesto da se bave politikom, neka ponu da brinu o studentskom standardu". Ristieva je dodala da e "ukoliko nastave sa politikim delovaem, zatraiti da predsednitvo SPO uputi zahtev Izvrnom odboru Skuptine grada da prestane da finansira sve studentske organizacije koje ne brinu o interesima studenata, ve brinu o interesima pojedinih stranaka".
pisac: "Drava u kojoj bedne plate kasne po est i vie meseci, dozvoava sebi luksuz da naplauje kaznu za pogreno parkirae u ekvivalentu od 100 DEM. Ona to ini 'na osnovu neposrednog opaaa ovlaenog slubenog lica', koje na oferajbni ne ostava ak ni listi obavetea. Ve nakon nekoliko meseci (sve je zakonski pokriveno, ali su zakon izglasali drumski razbojnici kojima su oajno potrebne pare), ekajui da se nakupi za ovdae prilike gomila novca, pokree prekrajni postupak iz zasede. Dakle, za pogreno parkirae, ako ne platite drakonsku novanu kaznu, eka vas deset dana zatvora i prinudna naplata zaplenom stvari u vlasnitvu. Uz sve to, nemate ni ono minimalno pravo sasluaa krivca i svedoka, postupak kojeg su se pridravali i bukaki partizanski sudovi. Dravnom slubeniku se veruje sve, vama nita!"("Danas") potpredsednik SPS i kandidat za predsednika Srbije: "Niko me ne moe razuveriti da onima koji ele neku bou dravu od ove koja im garantuje sva prava, pravo da ue na svom jeziku, da imaju svoju kulturu, svoj televizijski program, da participiraju u vlasti, glasaju, biraju i budu birani - ukoliko sve to nije dovono, treba kazati da trae neku drugu dravu". bivi predsednik Jugoslavije, u listu "Ekspres politika" objaava svoje utae: "Ne oseam potrebu da bilo koga razuveravam da ne govori istinu i dokazujem da lae. Neka udima bude ono to im je korisno i prijatno. Ja dobro znam zato sam iveo i u ta sam utroio ivot i nemam ee da u to ubeujem svoje savremenike."
NENAD PROKI,
ZORAN LILI,
seak iz sela Bainac kod Smederevske Palanke, prema pisau lista "Veere novosti" do sada se enio 97 puta: "Ja sam ih osvajao fotoaparatom. Kad vidim zgodnu enu, ja u snimim i za 15 sekudi gotova slika u koloru. Onda priem i kaem: 'Izvinite da li hoete da otkupite svoju sliku?'. Ona pita: 'A zato ste ba mene slikali?', a ja kaem 'Zato to me oarala vaa lepota'. Onda je povedem u etu, zagrlim, pa ispriam da sam samac, da sve imam i da samo traim pravu enu. Odmah se dogovorimo. Kad ima pare, ima i ene, a ja sam vozio evrolet kabriolet. Ni Tito takvog nije imao. On je imao mercedes, troja vrata, dok je moj bio sedam puta dva i po metra, etvoro vrata, krov se otvarao, sve na dugme. Ali ni sad nisam lo, imam eze i koa Sokola."
RADOSAV OR EVI (73),
VESNA PAVLOVI
DOBRICA OSI,
30
DRAKO GAGOVI
ef crnogorske drave i osporavani predsedniki kandidat, u besedi na Treem kongresu DPS
MOMIR BULATOVI,
portparol Socijalistike partije Srbije Beograda: "Panian strah koji je uhvatio neke gradske lidere ne znai da ne treba zapraivati komarce."
DUANKA OGO ANTONOVI,
PAVLE MINI,
predsednik Demokratske alternative u razgovoru za "Blic": "Prvi put sam se zaubio kad sam imao 15 godina, i seam se, to su bile one deake, naivne, prve ubavi. Meutim, ja sam vrlo brzo upoznao svoju suprugu, izrodili smo dvoje divne dece, tako da nisam imao vremena, a moda ni ee, da budem zavodnik."
NEBOJA OVI,
DUAN MII
predsednik Hrvatskog helsinkog odbora: "Tuilatvo me tereti da sam izneo lane tvrde o povezanosti i direktnom dogovoru u Karaorevu, koji je imao za posledicu etniko iee, za koje smatram odgovornim predsednika Tumana i ministra odbrane Gojka uka, i da stvaram utisak da su moje lane tvrde istinite ukazivaem na postojae kompletnih snimaka dogovora. Uvidom u tekst intervjua u 'Feralu' vidi se da nigde ne pomiem Gojka uka u kontekstu razgovora u Karaorevu. Vidivo je da je kod vrhovnika proradio Frojd i egova podsvest dok je u pero diktirao optune predloge, te je on sam optuio uka da je on zajedno sa im odgovoran za posledice onoga o emu je on razgovarao u Karaorevu sa Slobodanom Miloeviem. Moram rei da ovu optubu, koja predvia maksimalnu kaznu od est meseci zatvora, doivavam kao uvredu. Ako neko misli da e Paragu i mene, veterane jugoslovenskih kazamata, dovesti u red pretom o novanoj kazni ili sa triavih est meseci zatvora, onda to radi osoba koja se potpuno izgubila."
DRAKO GAGOVI
IVAN ZVONIMIR IAK,
glumica, na pitae voli li da ita dela svoga oca Antonija Isakovia: "itati egova dela pravo je uivae. Njegova dela imaju odreenu vrednost, a i omoguavaju mi potpuno iskuivae iz sveta. Sticajem okolnosti nedavno sam, prvi put, itala pripovetku 'Dvoje'. Dok sam je itala, nita nije postojalo oko mene, potpuno sam bila iskuena. Malo je pisaca koji mogu da zaokupe svu pau, a on je definitivno meu ima."
MILICA MILA,
pevaica: "Oboavam streatvo, imam pito i zajedno sa mojom kumom Anom Bekutom redovno idemo u streanu. Mnoge vae kolege su pisale sve i svata zbog toga to imam pito i to ga nosim sa sobom, mada u poslede vreme tu altaku ostavam kui. Ispadoh jo i enski dambas. Volim streato i moram priznati da me taj sport maksimalno ispuava."("Ve. novosti")
MIRA KORI,
bivi predsednik Odbora za bezbednost Skuptine Srbije i lan Predsednitva Srpskog pokreta obnove: "Kad u stranci imate oveka koji druge sumii da rade za Dravnu bezbednost, znajte da je on najsumiviji. To vam kaem iz iskustva. Na taj nain on ima dvostruku dobit. Dezorijentie stranku i radi nesmetano. Seje sumu, a sebe skriva iza te sume i tako skriven on fantastino obava posao za onoga ko ga je tu detairao. Histerija sumiea udi je plod aktivnosti vladajue stranke. A po toj histeriji ispada da ak i Vuk Drakovi radi za DB. Ljudi imaju maniju da ih neko prislukuje, pijunira. Ja u to ne verujem i ubeen sam da e ta histerija proi sa demokratizacijom Srbije." ("Dnevni telegraf")
BOGO UB PEJI,
MARIJA BOGDANOVI,
DRAKO GAGOVI
Beograanin zagrebakog porekla i legenda bivejugoslovenskog fudbala, na pitae je li ga uvredilo to to ga Nenad Bjekovi vidi kao osobu nostalginu za "starim krovovima": "Da, uvredilo me je. Ponavam, ne mogu i ne elim da se odreknem Zagreba. To je grad u kome sam se rodio. Zato mi zamerati na tome? Uostalom, ako emo o tome, kako drugaije tumaiti redovne odlaske Partizana u Bjekovievo Lazarevo? Partizan tamo gostuje najmae jednom godie. Ako to nije nostalgija, ja ne znam ta je. A ako Bjekovi ima pravo da odlazi u svoje rodno mesto, imam i ja." ("Argument")
STJEPAN BOBEK,
dekan Filozofskog fakulteta u Boegradu: "Voda nam je iskuena zato to nismo imali para da je platimo. Sutra e nam, moda, iskuiti struju ili telefone. Ne znam kako u takvim uslovima jedna visokokolska ustanova moe da funkcionie. Kada se to ima u vidu, ne moe se govoriti o tome da Univerzitet, a posebno Filozofski fakultet, tera nekome inat, ve da se insitira na minimalnim uslovima koje vlada mora da obezbedi... [...] Ministar nama mnogo obeava, jer i emu obeavaju u Vladi, ali... Pre nedeu dana on je [g. Todorovi] izjavio da je prosveti ak pre vremena poela isplata junskih linih dohodaka. Do danas, fakultet nije dobio ni dinara, da ne govorimo o tome da isplata junskih primaa sredinom avgusta ni u kom sluaju ne moe biti prevremena." ("Svedok")
trgovac beogradski, u listu "Ekspres politika" odgovara na pitae da li bi na letovae poveo Kasandru: "Ja sam, ipak, malo zahtevniji."
NENAD STANOJKOVI,
diplomata, nesueni akademik i lan ovieve Demokratske alternative, evocira uspomene na svoju misiju u Izraelu: "Kada sam stigao u Izrael, predstaven sam u najuglednijem dnevniku, svi su znali da sam predao kopije i da imam status ravan otpravniku poslova, svi su znali ko sam, dok ihova verzija Graanskog saveza nije postavila pitae da li zvae ambasador uz moju sliku znai da je Izrael priznao Jugoslaviju. Bio sam u svemu upodoben, bili su vrlo ubazni. Ne treba zaboraviti da sam posle amerikog ambasadora bio najprisutniji u sredstvima javnog informisaa, pisao sam u svim ihovim najtiranijim listovima. Dakle, bio sam u Izraelu, radio tamo uprkos tome to je napraven diplomatski skandal. U zemu sam se vratio nakon to sam napisao pismo naem Ministarstvu inostranih poslova i nadlenim organima Federacije, u kome sam reagovao na ienicu da se u tampi pie da sam turista, da primam platu a da nita ne radim, da mi nije dat agreman." ("Argument")
DRAKO GAGOVI
BUDIMIR KOUTI,
31
SVET
Anatema na predsednika
Parlament je Zakonom o slobodi savesti i religioznim zajednicama tu slobodu razapeo na krst, a patrijarh je anatemisao predsednika drave to je sruio "pravnu prepreku nicau i delovau u Rusiji pseudoreligioznih organizacija"
Religija i zakon u Rusiji
MOSKVA vi su u startu preterali, ali su na kraju svi bili izrazito pomirivi, tako da se faktiki veliki politiki skandal, koji je poetkom leta zapretio da izazove "napetost izmeu vlasti i veine naroda" u Rusiji ugasio sam od sebe. Umesto velike svae, usledilo je pomiree, iako je u jednom trenutku izgledalo da je predsednik Boris
Jecin "ponovo uspeo" da okrene sve protiv sebe, ak - ma koliko se to inilo neverovatnim - da se protiv ega ujedine komunisti i vrh Ruske pravoslavne crkve. Kao to obino biva na ruskoj politikoj pozornici, udar na prividni mir stigao je iz parlamenta: prvo u Dravnoj dumi, a potom i u Savetu Federacije, Zakon o slobodi savesti i religioznim zajednicama proao je sa impozantnom veinom. Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije Drugi pourio
je da pozove Borisa Jecina da potpie zakon. Jecinu se, meutim, nije urilo, a u meuvremenu su egov prijate Bil Klinton, grupa amerikih kongresmena i senatora, kontrolori primene principa iz helsinkog Zavrnog akta, kao i istaknuti domai borci za zatitu prava oveka i lino papa Jovan Pavle Drugi ocenili zakon kao "tipino diskriminatorski" i apelovali na ruskog predsednika da ga odbaci. Da li je i sam bio nezadovoan zakonom i okl-
evao da bi naao najboi nain da ga vrati parlamentu, a da ne izazove buru, ili su mu tek upozorea iz inostranstva posluila kao znak za uzbunu, nikad se nee saznati. U svakom sluaju, zakasnio je - to se domae javnosti tie - jer je, kad je na kraju odluio da stavi veto, ostavio prostor za nagaaa da je to uinio pod pritiskom! Ali, ako se zna da je Jecin i u ranijim krizama zauzimao istu poziciju, verovatnije je da su mu te intervencije vie tetile nego to su ga podstakle na takvu odluku. Sam zakon mu je za u pruao dovono argumenata. RELIGIJE PRVOG I DRUGOG REDA: Naizgled, nikome ne bi trebalo da smeta podela na "religiozne organizacije" i "religiozne grupe", jer je logino da Ruska pravoslavna crkva dobije status organizacije, a malobrojni staroverci budu samo grupa. Ta podela, meutim, podrazumeva ne duhovni, ve materijalni poloaj "organizacija" i "grupa": prve su pravna lica i, pored isto religioznih aktivnosti i funkcija, mogu da poseduju zgrade, zemu, imovinu u inostranstvu, da se bave preduzetnitvom, da uivaju poreske olakice i dobijaju pomo drave, dok druge sva ta prava nemaju, odnosno nikakvim delovaem - izuzev bojom slubom i slinim re- BLAGOSLOV: Jeljcinova inauguracija ligioznim obredima - ne smeju da se bave, rukom da u nekoj oblasti "dokau" da postoje deceniju i po, da bi prerasli u organizapa ak ni dobrotvornim aktivnostima. Da bi neka religiozna zajednica na ciju na federalnom nivou, potreban im je lokalnom nivou bila registrovana kao "or- priznat poluvekovni sta i postojae akganizacija", treba lokalnim vlastima da tivnih zajednica u polovini od 89 regiona podnese dokaz da na tom terenu deluje 15 Rusije. DIREKTNO KRENJE USTAVA: godina. U odreenim regionima Rusije, tu prednost imaju samo etiri verske zajed- Jecinov Ustav, meutim, jasno predvia nice - pravoslavna, islamska, budistika i da se "svakome garantuje sloboda savesti, jevrejska. Ne samo zbog prakse u sov- sloboda veroispovesti, ukuujui pravo jetskoj eri - tokom koje su jedni bili pro- ispovedaa - individualno ili zajedno sa gaani kao "nosioci tuih religioznih ide- drugima - bilo koje religije ili neispoja" (mada su komunistima sve religije, vedaa nijedne, pravo da slobodno bira, izuzev ihove sopstvene, bile tue), drugi ima i iri religiozna i druga uverea i da (razne sekte, kao Jehovini svedoci) jed- deluje u skladu s ima". Uprkos tome, prvim linostima pravonostavno bili zabraeni - svi ostali, ukuujui katolike, protestante, adven- slavaca, muslimana i budista u Rusiji zatiste, baptiste itd., lieni su te mogunosti. kon o "slobodi savesti" veoma se svideo. A ako bi nekima od ih i polo za Kad ga je Jecin ve anulirao, sva trojica
su se spremala da javno protestuju. Meutim, iako je patrijarh izostao sa konferencije za novinare (reeno je da je "ve tri dana vezan za posteu") - na kojoj je egovu otru izjavu proitao ef kancelarije Moskovske patrijarije voe muslimana i budista su dole da "prue podrku poziciji Ruske pravoslavne crkve", dok je glavni rabin, iako je najavio uee izostao "iz nepoznatih razloga". Nova Rusija nije imala hrabrosti, ili Jecin nikada nije ni hteo da prizna pravoslave kao "vladajuu veru" - kao to je to, na primer, uinila Grka u svom ustavu, kakvim je Irska proglasila katolianstvo, a Danska luterantstvo. Ali je Duma, u novom zakonu, odredila da se samo pravoslave "priznaje kao neodvojivi deo ruskog istorijskog, duhovnog i kulturnog naslea", dok se islam izjednaava sa pravoslavem, mada ne ulazi u to naslee, a budizam i druge tradicionalne religije samo su "potovane". Zato je Dravna duma (komunisti su u doem domu parlamenta u veini) usvojila takav zakon? Zato - kae jedan svetenik koji nije saglasan sa svojim patrijarhom, ali ga ne osuuje zbog podrke spornom zakonu - to komunisti "igraju svoju igru sa (pravoslavnom) crkvom", dok ne uskoe u sedlo vlasti. Mnogi svetenici gledaju na komuniste "kao na svoje", jer se oni stalno zalau za "ouvae nacionalnih vrednosti" i sada "tite" pravoslave, u to ime gue sve druge religije, a kad u tome uspeju, lake e se obraunati i sa jedino preostalom - Pravoslavnom crkvom! !
BRANKO STOI
Nemaka
Kraj akcionarskog drutva

KSENOFOBIJA: Neonacisti u Hanoveru
Trinaest meseci pre izbora za naredni saziv nemakog parlamenta, predizborna kampaa uveliko je poela
BON eu klasinim politikim vicevima iz zaostavtine na istoku Evrope jedan od standardnih je bio onaj u kome na opasku da su za sve krivi "komunisti i pekari" dospeva pitae: "Zato pekari?". Ako bi se doskoica primenila na savremenu Nemaku, onda bi za sve bili krivi "stranci i pekari". Barem se takav utisak stie kad se uje ta izjavuju ovih dana, trinaest meseci pred naredne parlamentarne izbore, neki od vodeih nemakih politiara. Hajku je otvorio socijaldemokratski prvak Gerhard reder, kome uskoro predstoji da se potvrdi na izborima u pokrajini Dooj Saksoniji, gde je predsednik vlade. reder je u novinskom intervjuu zagazio na desniarsko-konzervativnu priju: povikao je, u kontekstu razmiaa o reavau nacionalnih ekonomskih tegoba, da je red da drava trenira strogou time to e proterivati strance koji ovde poine krivina dela. Jedino po emu je ta izjava odudarala od niza slinih izliva populizma bilo je to da je potekla od vodeeg predstavnika partije koja obino kae da je protiv ksenofobije, za multikulturni suivot itd. Njoj je poruio da se previe bavi uzrocima, a premalo posledicama kriminala. STOP STRANCIMA: Konzervativcima je bilo neophodno izvesno vreme da se povrate od rederove drskosti da im krade omiene slogane. Potom se savezni ministar finansija, predsednik ultrakonzervativnih bavarskih hrianskih socijalista Teo Vajgl oglasio s godieg odmora. U odgovoru na pitae kako da se rei problem nezaposlenosti (ove godine proseno je bez posla oko 4,3 miliona udi), kratko je napomenuo da je neophodna reforma poreskog i socijalnog sistema. Onda je zatraio da se "odluno" zaustavi dolazak i novo useavae "gde je mogue i opravdano" i bre proteruju stranci kojima su odbijeni zahtevi za dodelu azila. Kritikovao je socijaldemokrate da u
pokrajinama gde su oni na vlasti ne ide dovono brzo deportacija bosanskohercegovakih izbeglica. U celini, igrai i publika na bonskoj politikoj sceni svesni su da je kandidate zahvatila "verbalna drhtavica" kao odraz napetosti zbog gomilaa nereenih problema, a zavesa se die za predizbornu kampau. Dugo pripremana reforma pravopisa ovih dana je izgleda zaustavena na dugi rok jer su nii sudovi u nekoliko pokrajina uvaili tube graana koji smatraju da su naruena ihova osnovna prava zato to bi ubudue morali da piu onako kako dosad nisu. Izdavai, koji su tampali brda prirunika s novim pravilima, hvataju se za glavu. Ako pravopisna reforma ima takve muke da proe, kako li je tek s reformama poreskog, socijalnog i penzionog sistema koji ine okosnicu "nemakog modela". "Rajnski kapitalizam", kako mnogi vole da nazivaju posleratno ustrojstvo zasnovano na socijalnim i ekonomskim kompromisima u senci hladnog rata, kao da je zaribao. Vo "zelenih" Joka Fier kae da je posle neuspeha u obnovi istone Nemake vada svima postalo jasno da je model "Nemaka kao akcionarsko drutvo" velikih banaka, velike industrije i velike politike zavrio svoje. Vajgl i mnogi drugi iz redova vlade svauju krivicu za propast reformi na socijaldemokratsku i "zelenu" opoziciju koja ima veinu u gorem domu parlamenta ("Bundesratu") i tako zaustava oj nesimpatine zakone. Drugi krivac, s poetka ovog teksta, oito su stranci koji ele da se oeu o nemaku dravu blagostaa. Pojavio se, meutim, sada i trei krivac "grebaroi" iz Evropske unije. "Vratite nam nae pfenige" tako se londonski "Ekonomist" podsmeva sve glasnijim zahtevima ministra Vajgla i drugih u nemakoj politikoj klasi kojima se vie ne svia da plaaju dvadeset mili-
jardi maraka godie u briselsku kasu. Istina je da svaki ite Nemake uplauje godie oko 165 ekija (priblino 330 maraka) u zajednike fondove (najvie iz ih primaju Grci 670 maraka po glavi i Irci 1100 maraka po glavi godie). "Ekonomist" smatra da je pravi problem Nemake u tome to premalo dobija iz briselskog lonca i podsea da najvei deo zajednikog novca ide za pooprivredne subvencije pri emu se Nemaka protivi kresau tih izdataka. Razlog je prost nemaki pooprivrednici znaju kako da politiki pritisnu "svoje" u Bonu, a "ihovi" su Kolovi konzervativci i, posebno, Vajglovi bavarski ultrakonzervativci. ZARAZNA BOLEST: Prola su vremena kada su Nemci bili tihi i uitivi i pokorno sledili ta im se kae u Vaingtonu, Briselu i Parizu. Drugaije i ne moe da bude sa ekonomski monom dravom od 82 miliona stanovnika u sreditu Evrope. Njene sadae tekoe nisu, meutim, proizvedene napou, niti su ih doneli stranci kao neku zaraznu bolest. Iako se i nemaki pristanak na uvoee zajednike valute eura sada ponekad tumaki kao pokuaj Francuske da na dugi rok "okuje" Nemaku u zapadne integracije. Hamburki nedenik "pigl" pie da su se nadnice i plate od 1980. do 1996. udvostruile na 995 milijardi maraka, dok su se istovremeno utrostruili prihodi od imetka i profiti na 790 milijardi maraka. U zapadnoj Nemakoj pet odsto domainstava raspolae sa maltene treinom ukupnog novanog imetka. Na istoku Nemake petina domainstava poseduje etvrtinu novanog imetka. Imuni udi u Nemakoj istovremeno sve vie koriste mogunost da uloe svoj novac i van drave, tamo gde se plaa mai porez. Na niim i sredim slojevima ostaje da plaaju dravu blagostaa. Izvor novca za sve vee dravne potrebe samim time preti da presahne. Jedino reee je da drava smai apetit time to e da smra. Za trinaest meseci e se znati ko je dobio poveree biraa da odabere pravu dijetu za Nemaku. !
DUAN RELJI
SRJ Slovenija
Diplomatski rat
luila da odmazdu sprovede do kraja i striktno se drala odluke o zabrani viziraa novih jugo-pasoa dok ne stigne specimen. Sreom, inat ovoga puta nije dugo trajao; jugoslovenska strana se, dodue, posluila lukavstvom (kako bi izbegla izravan kontakt) i specimen spakovala u koverat, adresirala na jednu slovenaku ambasadu i poslala potom! Bilo kako bilo, slovenake granice su ponovo otvorene za jugoslovenske graane. MAEHINSKI HARA: Opisana "tolerantnost" jugoslovenske diplomatije krije, meutim, i svoju tamnu stranu. Kao ilustracija nam mogu posluiti rei slubenika slovenakog konzulata u Trstu, koji nam je pomenuo da ponekad sree i jugoslovenske kolege: "Kada su mi proli put rekli kako su oni priznali nae pasoe i bez slaa 'specimena', odgovorio sam da im mi zaista nismo poslali specimene, ali da su oni, za razliku od nas, na svojim granicama oduzeli nebrojeno primeraka naih pasoa od naih graana. I to pravih, a ne specimena." O emu je zapravo re? Jugoslovenska pogranina policija od jugoslovenskih graana, za koje posuma da poseduju dvojno dravanstvo, zahteva da prilikom ulaska u Jugoslaviju pokau i "drugi paso". Onima, koji nasednu na slatkoreivost i pokau svoj slovenaki, hrvatski ili drugi paso neke od bivih jugo-republika, policija ga bez mnogo rei konfiskuje na licu mesta, to e rei na granici. Ovakva praksa se sprovodi ve nekoliko godina i to uprkos tome to nema nikakve osnove. tavie, prema slovu jugoslovenskog zakona o dravanstvu, jugoslovenski graanin duan je da prilikom ulaska u Jugoslaviju pokae jugoslovenski paso. Da je posredi diskriminacija uperena samo protiv imaoca odreene vrste pasoa dokazuje to to neto slino, dakle, oduzimae "konkurentskog" pasoa, nikada nije zadesilo gastarbajtere koji pored jugoslovenskog poseduju nemaki, francuski ili neki drugi belosvetski paso. Drugi paso se, kao akt represije striktno oduzima samo
"Ako neete diplomatske odnose, praviemo vam diplomatske probleme"

ako saznajemo iz krugova slovenakog Ministarstva sponih poslova, ovih je dana dokrajen jo jedan u nizu protokolarnih ratova koji traju ve est godina izmeu slovenake i jugoslovenske diplomatije. Naime, jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova konano je poslalo slubene primerke novih jugoslovenskih pasoa kolegama iz slovenakog Ministarstva. Tako je efikasno okonana posleda meudravna arka, zbog koje je do sada uskraivana slovenaka viza onim jugoslovenskim graanima koji su u meuvremenu stari, crveni paso zamenili primerkom sa orlovima. Do zapleta je dolo pre neto vie od mesec dana kada su sve slovenake ambasade dobile uputstvo da ne smeju da viziraju nove, plave pasoe SR Jugoslavije. Kako nam je tada objaeno u slovenakom Ministarstvu sponih poslova, razlog za takav korak pronaen je u akavosti jugoslovenske strane, koja slovenakim partnerima nije poslala "specimen", dakle primerak novog jugo-pasoa. Slubeno uruee specimena uobiajena je praksa meu dravama; svrha te operacije nije samo protokolarna ve i informativna tako se druga drava obavetava o izgledu novih zvaninih dokumenata, to je, ujedno, i jedina pomo prilikom otkrivaa falsifikata. OSVETA: Ipak, nije ostalo neprimeeno da je slovenaka strana izuzetno otro kaznila jugoslovenske graane zbog nemara ihove administracije. Tako su se pojedini jugoslovenski dravani ponovo nali na veitoj klackalici zatrovanih odnosa izmeu dve bive "bratske republike". Zabrana viziraa plavih jugoslovenskih pasoa bila je, dakle, mala slovenaka osveta u smislu "eto, ako neete diplomatske odnose, praviemo vam diplomatske probleme". Da je ta ocena tana, potvruje i ienica da opisani korak slovenake diplomatije nije bio u skladu sa principom reciprociteta; Jugoslavija je svojevremeno "priznala" slovenake pasoe (ve 1992. godine) i to bez bilo kakve razmene, odnosno slaa "specimena". Ljudi su se sa novim slovenakim pasoima jednostavno pojavili na jugo-granicama. Ovog puta je Ljubana od-
Drugi paso se oduzima samo graanima koji dolaze iz "otcepenih" jugoslovenskih republika
graanima koji dolaze iz "otcepenih" jugoslovenskih republika. Moda opisana praksa ne bi bila nita posebno kada bi takva pogranina politika jugoslovenskih vlasti imala ikakvu podlogu u zakonima. Ovoga puta ak ne treba potezati ni meunarodne konvencije, jer ni jugoslovenski zakoni ne zabrauju dvojno dravanstvo. Stara je praksa da se sva otvorena pitaa vezana za problematiku dvojnog dravanstva reavaju meunarodnim dogovorima, a nipoto "na silu". Primae u dravanstvo jeste suveren akt svake drave. Dakle, ukoliko neka drava u svoje dravanstvo primi jugoslovenskog dravanina i pri tome tolerie ienicu da isti graanin uz to zadrava i svoje jugoslovensko dravanstvo, proizilazi da i Jugoslaviji ne moe smetati dravanstvo neke druge zeme. Naroito ne ako se to striktno kosi i sa novim jugoslovenskim Zakonom o dravanstvu. Uprkos reenom, pasoi bivih jugo-republika i dae su meta jugoslovenske policije, koja ih na granicama, ak i uz pomo pretresa, sladostrastno oduzima. Zato su jugoslovenski dravani, oni koji ive i rade u nekadaim jugoslovenskim republikama prilikom svakog povratka u zaviaj prestraveni da e, zahvaujui maehinskom odnosu drave u kojoj su roeni, gubitkom putne isprave drave u kojoj su nastaeni izgubiti svoje teko steene pasoe i dravanstva, a uz to i sva ostala radna i socijalna prava. Uzmimo za primer slovenakog graanina, koji je ujedno i jugoslovenski dravanin, a kome je slovenaki paso nelegalno oduzet na jugoslovenskoj granici; takva osoba po povratku u Sloveniju vie ne moe da dobije drugi slovenaki paso, to znai da ostaje bez slovenake putne isprave. Novi slovenaki paso moe da dobije samo u sluaju da izvri lanu prijavu i da nadlenim organima potvrdi da je putni dokument izgubio ili da mu je ukraden; rizik za to nije mali, jer ukoliko se prevara otkrije, sledi krivini progon. Na taj nain su dvojni dravani, nosioci nekada jedinstvenog SFRJ dravanstva, danas uhvaeni u zaarani krug; zbog nepostojeih odnosa izmeu Slovenije i Jugoslavije, ukoliko se odreknu jednog od dva dravanstva, u onoj drugoj dravi gube mogunost nasleivaa, posedovaa nekretnina, kao i sva ostala socijalna prava. A ako zadre oba dravanstva, pristaju da budu rtva pretresa i ikaniraa na jugoslovenskim granicama. Stoga je opisano slae jugoslovenskih "specimena" Sloveniji samo okonae male diplomatske bitke, ali ne i suludog diplomatskog rata, rata koji Beograd vodi protiv Ljubane iskuivo na tetu jugoslovenskih graana. !
SVETLANA VASOVI
Invazija kosookih
Hiade Vijetnamaca deluju pod kontrolom mafije, ali su pripadnici ove nacije na dnu prestupnike liste
VARAVA a najveem varavskom stadionu, povrine 32 hektara, funkcionie jedan od najuspenijih buvaka u Evropi. Ve u 4 sata ujutru pristiu vozovima prvi kupci iz Rusije i drugih postsovjetskih republika koji se istog dana vraaju kuama natovareni robom, koju ovde na angro kupuju od poskih posrednika. U roku od nekoliko asova iz ruke u ruku prelaze stotine miliona dolara! Ve u podne zatvaraju se eusti improvizovanih tezgi, Poaci naputaju stadion u furgonima da bi dovezli robu za sledei dan. U tom trenutku poie drugi ivot velike pijace: na alejama oko stadiona nie Viettown. utivi i vredni kosooki trgovci rasklapaju svoje tezge i atore, formiraju se itave ulice, po kojima se izmeu kupaca graciozno probijaju mlade Vijetnamke nudei banane peene u testu, patke u dumbirovom sosu, salate od bambusa... Poaci se ale da sve vei broj ruskih kupaca prelazi u Viettown nakon zatvaraa stadiona. Vijetnamci idu u korak sa modom i potraom, u trgovakim transakcijama koriste mobilne telefone, sa Rusima se pogaaju uhodanom poskom terminologijom. Izvanredno su organizovani, nema nelojalne konkurencije, a kada dolazi do kraa u poteru za lopovom kree polovina trgovaca.
Poska
Kako tvrde varavski mediji, Poska je postala mostobran kosookih emigranata iz Azije. Ulazak u ovu zemu olakavaju im ne samo liberalni pasoki propisi ve i prilino porozna poska granica sa bivim sovjetskim republikama. Legalni i nelegalni gosti tretiraju Posku kao zemu u tranzitu, jer veina nastoji da se odavde prebaci u SAD i druge zapadne zeme, gde se pridruuje zemacima iz izbeglikog talasa posle vijetnamskog rata. Ali sve je vie onih koji ostaju u Poskoj po nekoliko godina, pa i trajno. Meu azijskim graanima koji su se na due vreme zadrali u poskoj najvie je Vijetnamaca. Proceuje se da ih je oko 25 hiada, ali ih bar jo toliko krui sa robom izmeu Poske i susednih zemaa. Prisutni su na gotovo svim buvacima u ovom delu Evrope. Deluju veoma organizovano, a da nikome nije polo za rukom da otkrije tajne ihovih poslovnih veza. Vijetnamska organizacija je efikasna u pruau meusobne pomoi pri emu ne ispoava odlike kriminalne delatnosti. Na nacionalnim listama Vijetnamci zauzimaju jedno od posledih mesta po broju prestupa. U Poskoj najvei broj radnih dozvola (2234) koriste Ukrajinci. Na drugom mestu su Vijetnamci (1220), od kojih polovina uiva status vlasnika raznih firmi, preteno egzotinih restorana i trgovinskih radi.
Ostali su zaposleni uglavnom u preduzeima svojih zemaka, a mai broj u poskim firmama. SLUBENI GASTARBAJTERI: Nekoliko stotina vijetnamskih porodica ve se asimiliralo: deca pohaaju poske kole, roditei kupuju kue i ureuju ih prema evropskim uzorima. Ali hiade ihovih zemaka ive u zatvorenim sredinama, ne ue poski jezik, ne sklapaju prijatestva sa Poacima, trguju i tede da bi se imuniji vratili u domovinu. Stara vijetnamska emigracija se stidi ovog sloja ulinih preprodavaca i gaji nadu da e ih veoma brzo eliminisati razvoj pravog kapitalizma u Poskoj. Ulini preprodavci su vezani za velike pijace, ija je sudbina neizvesna. Najvea konkurencija buvacima su supermarketi, iza kojih stoje ogromne multinacionalne kompanije. Niskim cenama i irokim asortimanom robe supermarketi su u stau da za godinu-dve eliminiu ne samo ulinu trgovinu nego i hiade privatnih prodavnica u Poskoj. Oni ugroavaju opstanak putujuih trgovaca, ali i vlasnike maih radi, no iskusni Vijetnamci veruju da e vrednim radom i skromnim zahtevima odrati svoje restorane i duane. Sudbina Vijetnamaca na podruju Istonog bloka mogla bi se uvrstiti u jedan od paradoksa istorijskih promena u ovom delu Evrope. Jedine dve zeme socijalistikog lagera kojima je nedostajala radna snaga bile su Istona Nemaka i ehoslovaka. Na osnovu meudravnih sporazuma jeftina radna snaga je uvoena iz bratskog Vijetnama. Pad komunistikog poretka doveo je u pitae opstanak hiade Vijetnamaca zaposlenih u ehoslovakoj i nemakoj industriji. Varava je jo sredinom sedamdesetih godina potpisala sporazum, prema kojem vijetnamski graani sa slubenim pasoom mogu bez viza ulaziti u Posku. To se brzo proulo meu vijetnamskim gastarbajterima, koji su prilikom slaa na rad u zeme socijalistike zajednice snabdevani slubenim pasoima. Tako je dolo do drugog talasa imigracije Vijetnamaca iz susednih, zapadnih zemaa. Ovu privilegiju koriste do danas i mnogi vijetnamski turisti. Dolazei u Varavu, oni prijavuju svojoj ambasadi da su izgubili dokumente, a ona im izdaje slubene pasoe, to im omoguava da legalizuju dui boravak u Poskoj. Liberalizam vijetnamskih konzularnih slubi odraava demokratske promene i u ovoj azijskoj zemi, koja u bogaeu svojih graana u inostranstvu ne vidi ideoloko zlo, ve potencijalnu korist. Predstavnici poske policije pretpos-
3 6 VREME ! 23. AVGUST 1997.
tavaju da u poslede vreme migraciona kretaa Vijetnamaca dobrim delom kontrolie mafija. ienica je da Poska vie nije obeana zema za uline preprodavce i da vijetnamska mafija na prevaru primamuje radnu snagu koju eksplotie u svojim razgranatim poslovima. Novi emigranti obavezni su da od velikih riba otkupuju robu i iznajmuju prodajno mesto, dok su oni, kojima uspeva da otvore restoran ili prodavnicu duni da mafiji plaaju reket. MEUNARODNAMAFIJA: Veina Vijetnamaca radi i po 16 sati dnevno, a da bi uspeno konkurisali na poskom tritu naplauju nisku maru, najee 1-2 odsto. ive u veim grupama iznajmujui male stanove, a hrane se veoma skromno. Dre se daleko od poskog podzema, a svoje raune reavaju u svom zatvorenom krugu. U toku cele prole godine varavska
policija je pritvorila samo trojicu Vijetnamaca pod sumom da su ubirali reket od zemaka. Pored toga, nekolicina je odgovarala zbog saobraajnih prekraja, jer se pokazalo da su vijetnamske velike ribe loi vozai, a oboavaju blistave limuzine. Takav dentlmen iz Vijetnama ima stan od 120 kvadrata, vozi se tojotom camry, egova lepa kosooka ena ima hondu civic, a oboje nisu zaposleni. Kada bi neki poznati poski biznismeni saznali kolike sume novca obru, kosa bi im se podigla na glavi, kae natkomesar Jacek Cvjek iz Odeea za privredne prestupe varavske policije. Jo pre tri godine tadai ministar unutraih poslova Andej Milanovski je upozoravao: Registrovali smo stvarae nacionalno monolitih gangova, tesno povezanih sa vijetnamskim prestupnikim orga-
nizacijama, koje funkcioniu u Evropi. Od tog vremena policiji je uspelo da utvrdi umeanost vijetnamskih gangova u prae pravog novca i nelegalni izvoz deviza, kao i u nedozvoenu gotovinu cigaretama i alkoholnim piima. Postoje dokazi o organizovanom naplaivau reketa od vijetnamskih trgovaca, iza ega stoje udi iz Fondacije Indokina-Poska i nekih privatnih firmi, koje iznajmuju pijani prostor. Sve to, meutim, nije dovono da bi se pokrenuo sudski postupak, poto je nemogue meu Vijetnamcima nai krunskog svedoka koji bi potvrdio sume policijskih organa. Osim toga, vijetnamski biznismeni veoma lukavo koriste rupe u poskom zakonodavstvu, pa im uspeva da legalizuju veinu finansijskih operacija, ukuujui i iznoee iz Poske na stotine miliona dolara. !
ILIJA MARINKOVI (BETA)
Rumunija
Vatreno krtee
Na listi za likvidaciju nalaze se ukupno 222 rumunske kompanije
BUKURET dmah nakon pobjede na paralmentarnim i predsjednikim izborima u novembru prole godine nova rumuska vlast najavila je kao kuni prioritet radikalni i opseni program ekonomskih reformi. Meu svoje osnovne cieve vlada novog rumuskog premijera Viktora orbea na elu koalicije desnog centra uvrstila je rekonstrukciju zastarjele ekonomske strukture, radikalnu privatizaciju i likvidaciju velikih neprofitabilnih dravnih poduzea. ta to zapravo znai i ta sobom nosi, Rumui su mogli vidjeti ovoga eta kada je vlada povukla prve konkretne poteze. Poetkom augusta rumuski premijer orbea objavio je da vlada zatvara prvih 17 poduzea, te da e zbog toga 30.000 radnika ostati bez posla. Na svoje vatreno krtee rumuska vlada bila je prisiena nakon to je MMF izrekao neuvijene kritike da se sa obeanim reformama otee neprihvativo dugo. Premda su rumuske vlasti mogle ponuditi i neke opipive rezultate dosadae makrostabilizacijske politike, to oito nije bilo dovono. Prema posedim statistikim pokazateima faktiki je zaustavena inflacija. Ona je u junu iznosila 2,3 posto, gotovo isto koliko i u maju, te se oekuje da e ukupna ovogodia inflacija iznositi oko 100 posto. Dravna agencija za razvoj objavila je da je u Rumuniju do sada investirano ukupno oko 2,5 milijardi USD stranog kapitala, od ega ak 327 miuna USD samo od poetka ove godine. Prema zahtjevima MMF, vlada je uravnoteila svoj dravni budet, ime je stekla uvjete da dobije
drugu ratu kredita vrijednog ukupno 430 miuna USD koji je osiguran na osnovu stand by aranmana sa MMF. Uvaavajui i odreene socijalne programe uz suglasnost MMF, Rumunija je prihvatila zahtjev da dravni budet ove godine ne smije imati deficit vei od 4,5 posto, a u sedeoj mora biti prepoloven. Premijer orbea sa postigao je sa sindikatima sporazum o indeksaciji plata, a nakon toga objavio i odluku o poetku likvidacija neprofitabilnih dravnih poduzea. Iako su radnicima koji ostaju bez posla obeane plate za narednih est do 12 mjeseci, odluka je izazvala velike radnike proteste. Vie od 5000 radnika rafinerije Petrotel u Ploestiju napalo je upravnu zgradu kompanije traei svoje pravo na rad. Proteste sa elementima nasia, kao to je blokada cesta i eeznica, organizirali su i radnici nekih drugih poduzea ija je likvidacija proglaena. Unato tome strukovni sindikati kojima pripadaju ova poduzea otkazali su trajk upozorea.
POETAK: Protest rumunskih radnika
No, nema sume da socijalne napetosti tek slijede. Predsjednik Dravnog vlasnikog fonda Sorin Dimitriu obznanio je prologa tjedna da je prvih 17 dravnih poduzea ija je likvidacija proglaena tek poetak rjeavaa tekih rumuskih ekonomskih problema s obzirom da se na listi za likvidaciju nalaze ukupno 222 rumuske kompanije. !
MARIAN IRIAC (STINA)
23. AVGUST 1997. ! VREME 3 7
Roaci o Polu Potu
Umiati krvnik
Braa i sestra Pola Pota nisu znali da se iza tog zloglasnog imena krije ihov roeni brat, sve do kraja egove krvave vladavine
agano se ljuajui u svojoj mrei, stari seak Salot Seng prisea se sunanih praznika kada je ai u belom odelu dolazio da poseti svoje rodno selo pored reke. Bio je to egov mlai brat Pol Pot. Bio je veoma lepo vaspitan deki; nikada nije pravio probleme, gospodin Salot Seng razmia reima koje e gotovo ponoviti jo jedan brat i sestra koji nedaleko ive. Ali, vreme od tada je bilo ispueno nevoama. Gospodin Salot Seng, 85, samo je jedna od mnogobrojnih bratovevih rtava i egova ubav se pretvorila u mru. Poput miliona Kambodanaca, odveden je iz svog doma za etvorogodie brutalne vlasti egovog brata Pola Pota, od 1975. do 1979. godine. I, kao i mnogi drugi meu vie od milion onih koji su stradali u tom periodu, i on je izgubio sina. Povredio me je, govori dok kia dobuje po listovima banana drvea koje okruuju egovu kolibu. Slomio mi je srce. Naterao me je da prestanem da ga volim. Pol Pot je bio opsednut konspirativnou i tek je poslede godine svoje vladavine dozvolio da egov portret postane javan. Tek tada su egovi roaci ustanovili da je zloglasni vladar koji im je naneo toliko bola, ihove krvi. Pol Potova sestra Salot Rung, 81, okruglog lica i finog tena poput enog zloglasnog brata, nije ula za predstavu od suea koja se odigrala krajem jula i na kojoj su Pola Pota na doivotnu robiju osudile egove kolege Crveni Kmeri. Nose ga, je li on to bolestan?, pita kada joj pokazujemo fotografiju sa suea u dungli. Star je, star, govori, prelazei prstima po slici. Izgleda bolesno. Ali, zasluio je sve to mu se dogaa. Dobri zasluuju dobro, loi loe. Seaki sin, Pol Pot koji je roen pod imenom Salot Sar, poslat je, kada je imao est godina, roacima u Pnom Pen, nekih 150 kilometara na jug i egova braa i sestra kau da nisu imali prilike da ga vide
kao odraslog. Ali, jo pokuavaju da se izbore sa saznaem da su rodbinski vezani sa osobom koja je nanela toliko zla ihovoj zemi. Odsekao sam taj komad svog mesa, kae Salot Seng. Oseam da Pol Pot i ja ivimo u dva razliita sveta i ne oseam nita prema emu. Njegova sestra dodaje: Nisam srena to delim i jednu kap krvi sa im. Da su nam roditei danas ivi, rekli bi vam isto. Gospoa Salot Rung kae da eni unuci o Polu Potu govore sa prezirom. Ona se sea oseaa nastalih kada je 1978. prvi put videlau fotografiju Pola Pota. Bio je ok za nas kada sam saznala da je Pol Pot zapravo moj brat. Najpre sam ostala bez rei. Bila sam besna, jer nisam mogla da razumem kako je mogao da napravi takve stvari svojoj zemi. Ali nikome nisam nita govorila. Bilo me je stid. Salot Seng je podelio vesti sa svojim bratom. Bili smo iznenaeni, rekli smo jedan drugom da to nije Pol Pot to je Salot Sar! ovek koji se smatra jednim od najveih krvnika dvadesetog veka roen je u blatavom selu kao osmo od devetoro dece Pen Salot, perspektivnog zemoradnika koji je posedovao 18 hektara plantae pirina i udobnu seosku kuu. Njegova majka Sok Nem je bila, prema biografima, voena zbog svoje dobrote i predanog rada. Pol Potova godina roea je nepoznanica, postoje razliita miea prema kojima je roen 1925, ili 1928. godine. Njegova dva brata i sestra, jedini ivi bliski roaci, tvrde da se rodio u godini Vola, odnosno 1925. Njegov najmlai brat, Salot Nep, 70, siromani zemoradnik koji ivi u tronoj kuici pored reke, kao da jo gaji neka topla oseaa prema svom bratu. Bili smo veoma bliski u koli, kae. Bio je divan deak, lepo vaspitan. Bio je srean i nekada je pravio ale. Upitan o tim alama, Pol Potov brat aludira na egovu navodnu blagost ispoenu u ranim godinama. Govorio je ono to misli, kae Salot Nep, ali onda bi se nasmejao i od toga napravio alu.
Uprkos svom ruralnom poreklu, familija je imala veze sa kraevskom porodicom u Pnom Penu. Starija Potova roaka Kun Mek pridruila se kraevskom baletu u dvadesetim godinama ovoga veka i postala ubavnica kraevog najstarijeg sina princa Sisovata Monivonga, sa kojim je imala i dete. Zbog toga to je bio tako divan deki, Kun Mek je uzela Pola Pota k sebi u palatu, odakle je on otiao na godinu dana u manastir. Pol Potova sestra Salot Rung kae da je ona takoe ivela u palati kao prineva ubavnica. Iako je to saznala tek mnogo kasnije, en mlai brat je bio taj koji je okonao to divno vreme. Kada su Crveni Kmeri doli na vlast 1975, ispraznili su Pnom Pen, odvozei egovih dva miliona stanovnika na selo. Gospoa Salot Rung otila je sa ostalima. Posle godine provedene u manastiru, Pol Pot je nastavio kolovae u sredoj koli pod francuskom upravom i tamo dobio stipendiju za studije u Francuskoj pedesetih. Tamo je postao komunista i upoznao ude koji e mu postati najblii saradnici u Crvenim Kmerima. Vratio se u Pnom Pen,
OVEK DUNGLE: Pol Pot
oenio i postao popularni uite radei istovremeno u komunistikom podzemu. Poetkom ezdesetih odmetnuo se u dunglu u kojoj je proveo sve vreme do danas, izuzev one etiri godine kada je bio na vlasti. Od tada, insistiraju egova braa i sestra, oni vie nisu znali nita o emu. Prologa maja, istraivai Kambodanskog dokumentacionog centra posetili su Potovo rodno selo i razgovarali sa egovim preivelim roacima, tokom skupaa dokaza za eventualno suee liderima Crvenih Kmera u budunosti. Centar, koji je finansiran iz SAD, Holandije i jo nekih zemaa, otkrio je 12 masovnih grobnica u provinciji u kojoj je Potovo rodno selo. Izraunali su da je tamo sahraeno nekih 300.000 udi. !
(International Herald Tribune)
3 8 VREME ! 23. AVGUST 1997.
Trgovina orujem u svetu
al za hladnim ratom
K
Zarada od prodaje oruja, u odnosu na stae od pre deset godina, prepolovena je, a najvei pad izvoza belee SAD i Rusija
ta Meunarodnog instituta za strateke studije (IISS) iz Londona, ruski izvor oruja opao je najvie upravo u zemama biveg sovjetskog bloka i dravama nakloenim Moskvi pre svega, Kubi, Vijetnamu, NDR Koreji, Iraku, Siriji, Libiji, Etiopiji i Angoli. "Uglavnom, zbog nestanka sovjetskog uticaja, oruje se seli u Junu Ameriku, a i promet u Africi, pao je na nivo iz ezdesetih godina", zakuuju, na kraju, eksperti pomenutog Instituta. Pored toga, u bivim socijalistikim zemama, drastino je smaeno izdavae iz dravnih budeta za fabrike naoruaa i vojne opreme. Smaen je, takoe, i broj preduzea i radnika u vojnoj industriji. PROBLEMI RUSA: Krajem osamdesetih godina, u vojnoindustrijskom kompleksu biveg SSSR-a, radilo je izmeu devet i dvanaest miliona radnika, od ukupno 42 miliona zaposlenih u industriji. Zbog toga je, ve nekoliko godina, problem kako uposliti brojne visokostrune radnike. Pri tome se, konverzija vojne industrije kao i model svojine, odnosno poslovnog organizovaa istiu, najee, kao polazne osnove na kojima je mogue reavati dau sudbinu ove po mnogo emu specifine proizvode. Ali, problemi se ne mogu preko noi reiti. Jer, na prostorima sovjetske imperije u godinama raspada, oko 80 odsto industrijskih potencijala poslovalo je u okviru vojnog sektora. Ipak, Rusi su pre ada je 1. jula 1991. godine, posle 36 godina postojaa Varavskog ugovora, potpisan protokol o prestanku aktivnosti ove vojnopolitike alijanse istonoevropskih zemaa, mnogim poslenicima vojnoindustrijskog kompleksa, kako na Istoku tako i na Zapadu, postalo je jasno da im predstoji suoavae sa problemom uposlenosti postojeih kapaciteta. Pre toga, neuspeli pu na Mihaila Gorbaova, koji su izvrila sedmorica najviih oficira biveg SSSR-a (meu kojima i tri generala iz vojnoindustrijskog sektora), bio je, moda, i posledi pokuaj da se odri dipolarna podela sveta, a samim tim i povoniji poloaj za proizvoae "igraaka smrti". Sumorna predviaa velikih proizvoaa oruja, ubrzo su se obistinila. Rusija je, ilustracije radi, 1995. godine prodala oruje za tri milijarde dolara. To je, meutim, znatno ispod vrednosti izvoza 1987. godine (29,1 milijarda dolara). Inae, te godine, dakle pri kraju "hladnog rata", ukupna vrednost prodatog oruja u svetu dostigla je 78,6 milijardi dolara, da bi pre dve godine pala na "skromnih" 30,2 milijarde dolara. Danas je oigledno da se vojna industrija u najveem broju zemaa nala pred ozbinim tekoama, pre svega, zato to porudbine vie nisu na nivou od ovih iz "hladnog rata". Prema saznaima ekspera-
osam godina kada su predaili u svetu po izvozu oruja prihvatili preporuku zapadnih zemaa da vojne potencijale postepeno prevode na civilne. U to doba bili su zapusnuti obeaima o izdanim kreditima za ovaj poduhvat. Obeani novac, naravno, nije stizao, osim povremenih maih pozajmica, a Rusija je izgubila tehnoloki primat i svetsko trite. Teko je verovati da ruski analitiari nisu uoavali ovakve opasnosti. Visoke tehnologije se, poznato je, ne mogu razvijati na drvnoj industriji, na primer, ve se ihov razvoj ostvaruje samo u oblasti vojne industrije i nuklearne tehnologije. Inae, problemom konverzije vojne industrije u dravama biveg Istonog bloka, bave se ministarstva odbrane, industrije i trgovine. Preduzea u ekoj i Slovakoj, na primer, koja proizvode za vojsku, veinom su privatizovana. Slini koraci ine se i u Maarskoj i Poskoj. Ipak, zajednike odlike vojne industrije ovih zemaa su: a) visok stepen ene zavisnosti od drave i b) neodgovarajua zakonska reea za ovu privrednu delatnost. Iste brige mue, meutim, i zeme Zapada, u kojima se konstantno smauje plasman borbenih sistema i vojne opreme. U Sjedienim Dravama se, recimo, sredinom devedesetih za vojnoindustrijski kompleks izdvajalo tri odsto od bruto nacionalnog dohotka naspram pet, koliko se za te potrebe troilo 1990. godine. U meuvremenu, broj od est miliona radnika zaposlenih u vojnim fabrikama, sveden je na oko dva i po miliona udi. Olakicu Amerikancima predstava ienica da je sav vojnoindustrijski kompleks, za razliku od ruskog, u energetici dakle, civilnom sektoru proizvode. U emu ne postoji jasno izraena granica izmeu vojnog i civilnog sektora, ali je javnosti dostupan podatak da se ak 80 odsto istraivakih projekata u vojnoj industriji primeuje u civilnom sektoru. SAD PRVE NA LISTI: Pre dve godine vrednost oruja kupenog za potrebe zemaa Istone Azije, prvi put je premaila vrednost oruja potrebnog lanicama Severnoatlantskog pakta. Tada su vojne porudbine zemaa NATO-a i Zapadne Erope bile "teke" est i po milijardi dolara, dok se od prodaje oruja na Dalekom istoku zaradilo 7,3 milijarde "zelenih" novanica. U 1996. godini, vojne porudbine u Evropi inile su samo 18 odsto ukupnih svetskih porudbina, bezmalo polovina svetskog izvoza oruja "tekog" 22,98 milijardi dolara, realizovana je u Aziji (48 odsto). Pet azijskih zemaa "progutalo" je ak 43 odsto ukupnog
postavaju politikom vrhu svake zeme plasmana naoruaa u svetu: Tajvan (3,24 sa jakom industrijom. I u uslovima milijare dolara), Kina (1,96), Juna Koreja smaenih porudbina, ovaj moni lobi (1,73), Saudijska Arabija (1,62) i Kuvajt nastoji da odri postojeu proizvodu bor(1,36). benih sredstava, te da tako, u znatnoj meri Ipak, Amerikanci su i dae neprikosnoutie i na kreirae spone politike. Mnogi veni trgovci orujem. Prema najnovijem aktuelni dogaaji, pokrenuti od vojnoinizvetaju Meunarodnog instituta za isdustrijskog kompleksa, potvruju ovu traivae mira u Stokholmu (SIPRI) za ienicu. 1996. godinu, ameriki udeo u prodaji Uinak poseta ministra odbrane iz zemoruja iznosio je 44 odsto (prema 47 odsto aa sa razvijenom vojnom industrijom, u 1995. godini i 55 odsto u 1994). Rusija je ceni se po teini ugovora o isporukama pak izvozila oruje za 4,52 milijardi dolara oruja potrebnog po pravilu, dravama iz podigavi svoje uee na svetskom tritu kriznih regiona. U Francuskoj se intensa 15 (pre dve godine) na 20 odsto. Evrozivno gradi osam krstarica koje e u naredpani su sve uspeniji, naroito Francuzi nim godinama krenuti put Kuvajta. To je (2,1 milijarda dolara); s devet odsto uea uinak posete Fransoa Leotara, biveg u prodaji sredstava za ubijae, Francuzi ministra odbrane Franvrsto dre visoko tree cuske, ovoj zemi u promesto, posle Amerikanaca Tabea prikazuje vrednost konvencionalnog oruja (u milionima lee 1995. godine. Ugovor (44) i Rusa (20 odsto). Re- dolara) za est vodeih zemaa, prema podacima Instituta SIPRI: sklopen sa Vladom Kudosled ostalih velikih iz1994 1995 1996 vajta, "teak" 2,4 milijarde voznika naoruaa u franaka, doneo je fran1996. godini bio je sledei: 9.894 12.821 10.230 cuskim industrijalcima Velika Britanija (1,78 mili- SAD 3.905 2.962 4.520 posao od milion i po asojardi dolara), Nemaka Rusija 815 1.021 2.100 va rada. (1,47), Kina (573 miliona Francuska 1.663 1.493 1.780 Izvesnu utehu trgovcidolara), Holandija (450), Velika Britanija ma orujem donosi izraen Belorusija (190) i Ukrajina Nemaka 1.964 2.483 1.470 porast privatnih armija i (185). Kina 868 744 573 paravojnih formacija, pojaI u zapadnim zemava koja se posledih godima, uprkos postojaa razliitih svojinskih odnosa, dravna svojina va kompjuterske telekomunikacije. Ostale na iri svetom. Privatne policije, milicije i je dominantna u vojnoj industriji. Ipak, kompanije na Zapadu, recimo, uz ve ostale formacije, obrazuju naftne kopreduzimaju se sve smeliji koraci na putu ustaen arsenal naoruaa i vojne opreme, mpanije, veleposednici, novi bogatai i privatizacije i u ovom sektoru. Preglomaz- izrauju maine za prae vea, video-re- mafijai. Samo jedna naftna kompanija u ni vojni kapaciteti se prodaju, prikuuju kordere, usisivae, friidere i druge teh- Kolumbiji osnovala je, na primer, pravu armiju od etiri hiade udi pod orujem. drugim privatnim korporacijama, ili nike proizvode iroke potroe. Oigledno, na vojnu industriju u ze- Pretpostava se da nekoliko drava June prestaju sa radom. Pukovnik doktor ivota Radosavevi, mama sa razvijenom trinom privredom Afrike raspolae privatnim armijama sa dobar poznavalac prilika u ovoj oblasti, is- gleda se kao na bilo koju drugu privrednu vie od trista hiada vojnika. Pacifikom, tie da je Velika Britanija najdae otila u granu. Pri tome se, retko kad istiu speci- pak, ponovo poiu da haraju pirati, dok privatizaciji vojno-industrijskog komple- finosti ove proizvode, po osnovu kojih na vie od dvadeset mesta bukte lokalni ksa. Ova zema je rasprodala kapacitete za bi ona bila "poteena" opte filozofije sukobi. Za sve to je potrebno oruje, iako je ihovim proizvoaima jasno da su, s proizvodu artierijskog oruja, dok je poslovaa. Meutim, drava je, u najveem broju nestankom "hladnog rata" sa istorijske kraevska brodogradilita podvela pod komercijalno rukovoee. Britanska vlada sluajeva, zadrala tradicionalnu na- scene, presahli glavni izvori ihovih profistrajava da na osnovu najprihvativije po- dlenost u oblasti sponotrgovinskih ita. Savremena militarizacija, bez obzira na nude zakuuje ugovor. Zbog toga,Vlada odnosa koji se tiu vojnoindustrijskog koove ostrvske zeme esto prihvata pov- mpleksa (uvoz, izvoz, transfer, itd). Na vi- dogovore o ograniavau vojnih snaga, onije ponude brazilskog proizvoaa avi- sokom dravnom nivou (Ministarstvo in- zahvatila je, ini se, najrazvijeniji deo Planona, umesto da angauje domau industri- dustrije i trgovine, direkcije, uprave u sas- ete. Armija naeg doba, nesumivo, jo ju. Takoe, Britanci su, poslove oko tavu Ministarstva industrije i dr) odreuje uvek, predstava najveeg poslodavca odravaa, odnosno remonta naoruaa i se politika razvoja, istraivaa, investi- krupne industrije i velikog broja naunih vojne opreme, poverili, u potpunosti, raa i izvoza, pri emu nisu izrazita ni ustanova. Tako je bilo i u vreme "hladnog" civilna preduzea. Jer, proizvoda rata. Dodue, padom berlinskog zida, civilnim strukturama. sloenih borbenih sistema predstava kru- nestala je sa scene jedna supersila, dok je, s VE MAINE ILI TENKOVI: Mnoga preduzea vojne industrije na Za- pan biznis. Pentagon, na primer, godie druge strane, ostao usamen ali moni propadu u preorijentaciji na takozvane civilne sklapa vie od 20.000 ugovora za ije je tagonist, kreator tzv. "novog svetskog ! programe ostvaruju praktine rezultate. ostvarivae vezano 77 industrijskih grana. poretka" SAD. MR MILOVAN VUKOVI, Primera radi, francuska firma "Dasault" je, Usled velike vanosti pomenutih dravnih Tehniki fakultet Bor svoju zavisnost od vojnih naruilaca, institucija, ne bi trebalo da ude zahtevi koje veliki svetski proizvo ai naoruaa smaila sa 72 na 40 odsto. Radnici ove (U Sledeem broju: kompanije sada proizvode satelite i sredst- i vojne opreme, preko svog lobija, isAmerika, najvei prodavac)
MERIDIJANI
ukuuje pamee po 2000 brojeva na sat i recitovae poezije. Dobitak za pobednike nee biti samo zlatna medaa, kau organizatorti, ve i ienica da e posle Olimpijade biti jo pametniji. "Mozak radi kao miii to ga jae koristite, sve je snaniji", pie u propagandnom materijalu igara. godii rok je istekao u februaru 1995. i od tada su hiade porodica na milosti sudova. Istoriarka Pavlina Petkova kae da su pogoeni i vlasnici i stanari. "Vlasnici nisu u stau da dobiju svoju imovinu, dok stanari ekaju da postanu beskunici ne oseajui se nimalo krivi ili odgovorni za represiju biveg reima". Prolog meseca tridestak udi je nedeu dana demonstriralo pred parlamentom u Sofiji da bi skrenuli pau na svoju muku. Veu pau nisu privukli i sada piu albu Evropskom sudu za udska prava u Stazburu.
SOFIJA
BANGKOK
rtve
Bugarski napori da se vrati imovina zapleena tokom komunistike vladavine stvorili su pravnu dilemu dinovskih razmera, sa desetinama hiada porodica koje na silu moraju da napuste domove u kojima su iveli decenijama. Graanski pokret rtava restitucije saoptio je u Sofiji da je 100.000 bugarskih porodica suoeno sa izbacivaem iz stana. Neki Bugari, kao 86-godii Stanimir Temev, dvostruke su rtve koje su prvo prole kroz komunistiku repersiju, a sada kroz udar da se nepravda ispravi. Temev i egova porodica su 1950. internirani u neko zabito selo a sva im je imovina, kua i zema, konfiskovana kao narodnim neprijateima. Drava ih je smestila pod neiji takoe oteti krov odakle sad moraju da se sele. "Jedna nepravda se ne moe ispraviti novom nepravdom", kae Liliana Stanimirova koju eka iseee iz svog sofijskog stana. Aktivsti pokreta kau da se ne protive zakonu o restituciji, ali kau da je "drava od svega oprala ruke i ostavila nas da tuimo jedni druge po sudovima, to je kraje poniavajue". Prema zakonu iz 1948. godine, svi stanovi, kue i rade koji su bili "viak za potrebe ihovih vlasnika" su konfiskovani. Po zakonu o restituciji iz 1992, drava je duna da sve to je uzela vrati prvobitnim vlasnicima ili ihovim naslednicima. Zakon je predvideo trogodii moratorijum da bi se udi snali. Ali, preseee u drugi stan nije lako u zemi u kojoj 30 najveih gradova ima otar maak stambenog prostora, gde je pet procenata svih stanova i kua otpisano kao nepodobno za udski ivot dok je treina ukupnog stambenog fonda ispod nivoa. Gradske vlasti kau da se trude da ree problem, ali dodaju da e trajno reee biti mogue tek kada se broj stanova i kua povea. Tro-
Strah
Tajlanani kau da se siromasi boje policije, policija bogatih i monih, a bogati i moni se boje promena. Dok se Tajland bori sa najteom ekonomskom krizom u proteklih 15 godina, ustaeni poredak se naao u otrom sukobu sa ustavnim reformama koje mogu duboko da izmene tajlandsko drutvo ako bogati i moni dozvole. Promene su neophodne ako Tajland misli da prevazie bolest kratkotrajnih vlada ogrezlih u korupciju i nesposobnost, koja je nagnala zemu da prolog meseca moli za 16 milijardi dolara meunarodnih zajmova za leee posrnule privrede. Reformisti polau veliku nadu u novi ustav, iji je nacrt dostaven parlamentu. Ustav bi bio esnaesti po redu, ali je prvi za 65 godina od okonaa apsolutistike monarhije koji uiva masovnu podrku. Seoski sastanci i kampae skupaa peticija pomogle su panelu od 99 pisaca novog ustava da sastave nacrt koji e poveati graanske slobode i uiniti da rad vlade bude vidiv sve do korea korupcije. Reformisti kau da je jedan od dva osnovna problema tajlandskog drutva u bezobzirnom korieu linog uticaja onih koji su na vlasti. Nekad potovane institucije, kao centralna banka i dravne ustanove, danas su izobliene politikim meaem. Drugi problem je to sadai ustav ne garantuje osnovna udska prava i slobode, kau reformisti. Ali, nacrt e naii na snano protivee u parlamentu gde rasprava poie 4. septembra. Otpor e pruiti praktino svi poltiari u zemi, koji su potroli velike pare na kupovine glasova za poslanike klupe i poloaje na koje gledaju iskuivo kao na veliku priliku za lino bogaee. Meutim, ekonomska kriza je najvei saveznik ustavoboraca. Tekua vlada i parlament su do te mere omraeni da elita na vlasti rizikuje politiko samoubistvo ako potopi ustavnu reformu. Novinski uvodniari danas predviaju da e se uline bune vratiti u Bangkok ako parlament ne izglasa novi ustav.
PRIPREMA AGENCIJA BETA
LONDON
Atlete
Svet takmiarskog sporta suoio se sa novom vrstom atleta, mentalnih gimnastiara koji se bore za zlato na prvoj Misaonoj sportskoj olimpijadi koja je ove sedmice poela u Londonu. Umesto na stazi ili struai, uesnici se takmie u intelektulanim akrobatskim disciplinama od brzine itaa komjuterskih programa, do reavaa ukrtenih rei. Vie od 1500 takmiara se prijavilo za Olimpijadu, koja je otvorena za sve koji ele da ispitaju mogunosti svog mozga i provedu nedeu dana u igrama. Iako se organizatori nadaju da e uspeti da dokau da je mozak jai od miia, udi koji ivot provode zavaeni na kauu gde reavaju ukrtenice uz gledae televizijskih kvizova nemaju velike anse na ovim igrama. "Mentalni atleta je istovremeno i fiziki izuzetno spreman", kae organizator igara Toni Buzan. "Postoji snana veza izmeu mentalne i fizike spreme". Olimpijada je zamisao dvojice ahovskih velemajstora i Buzana koji je do sad napisao 19 kiga o misaonoj snazi. Na igrama su mukarci suoeni sa enama to ovu Olimpijadu ini "prvim optim intelektulanim borilitem". Meu takmiarima u londonskom Rojal festival holu su takva imena kao to je Kreigton Karvalo, ovek koji je 1980. zapamtio poetak beskonanog matematikog broja Pi do 20.023 decimale. Samo da bi izgovorio brojeve trebalo mu je devet sati i 10 minuta. Karvalo e se takmiiti u kategoriji pamea, dvodnevnoj disciplini koja
KULTURA
Govorite li bugarski?
ko ita bar za trenutak ujedi- kritike srpskog i hrvatskog savremenog roni srpsku i hrvatsku javnost mana, objavivane u "NIN-u" od 1981. do ophrvane razliitim, mada 1990, dobila je od Stanka Lasia mnogo tako izdajniki srodnim komplimenata, ali je, zahvaujui oj, brigama i preokupacijama zapodenuta i rasprava o tome ta je hrbie to jedna epistolarna kievna polemi- vatskoj kievnosti i kulturi danas srpska ka! Ovaj u poslede vreme pomalo zapos- kievnost i kultura? Poto je posredi taveni anr (posledih godina se, naime, izuzetno obimna prepiska etiri strane uglavnom "polemisalo" "zoama" i "Politikinog" formata, sitnog sloga svako "utokama") nekada je bio jedan od retkih citirae izvoda iz teksta nuno je arbitrarventila za iskazivae kakve-takve slobode no i pojednostavujue; opirne izvode iz misli u umaloj jednopartijskoj (imitaciji) prepiske objavila je "Naa Borba" 19. i 20. javnosti. Taman kada smo, usled teko podnoive diktature stvarnosti, zaboravili na kievnike i ihove verbalne ratove, hrvatsku javnost je poetkom avgusta, tano dve godine nakon one vojnike, potresla i kulturaka "Oluja": dvonedenik "Vijenac" obelodanio je prepisku, prvobitno zamienu iskuivo kao privatnu, poznatog istoriara kievnosti i najveeg "krleologa" na Balkanu (samim tim i na svetu...) Stanka Lasia i kievnog kritiara i publiciste Igora Mandia. Uzvitlavi dosta praine u svojoj matinoj sredini, polemika se "prelila" i na ovu stranu kineskog zida koji je postaven izmeu dveju drava, naroda i kultura. NITA BEZ OSIA: Upravo taj "kineski zid" je i povod i centralna tema prepiske na relaciji Pariz (Lasi, inae sada profesor u Amsterdamu) Zagreb (Mandi). Potoi je poslao starijem kolegi kigu svojih kritika "Romani krize" objavenu potkraj prole godine u Beogradu (to e se pokazati vanim podatkom), i iz toga se razvila intrigantna razmena miea koja se tie ove sredine gotovo isto koliko i one iz koje je krenula. Kiga u kojoj je Mandi sabrao BEOGRAD JE TAMO DALEKO: Stanko Lasi
Beograd Zagreb, via Pariz
Prijateska polemika Stanka Lasia i Igora Mandia (pre)ispituje mnoge tabue i bolna mesta hrvatske i srpske kulture, a naroito ihovog neizvesnog budueg "suivota"
avgusta, a "NIN" je objavuje u nastavcima. Stanko Lasi je svoje nedoumice fokusirao oko tri take: odnosa hrvatske i srpske kievnosti danas, nakon raspada zajednikog dravnog okvira i kakvogtakvog "jugoslovenskog kulturnog prostora", vlastitog odnosa prema Dobrici osiu koji je, odnekud, kod svih starijih hrvatskih kievnih znalaca, paradigma savremene srpske kievnosti, naroito kada je tu kievnost potrebno dovesti u neposrednu vezu s politikom i hrvatsko-srpskim odnosima, te svom odnosu prema Beogradu, gradu koji je za ega, sudei po ovom pismu bivi. teta, mada e i Lasi i Beograd to nesumivo preiveti. uvajui se primitivno nacionalistikih stavova, Lasi pie da nema nameru da se odrekne svega onoga vrednog iz srpske kievne tradicije i savremenosti to je postalo sastavni deo egovog duhovnog habitusa, ali napomie da e budua srpska kievnost ona koja nastaje nakon raspada Jugoslavije za ega imati isti znaaj kao, recimo bugarska: to je, dakle, jedna mala, rubna evropska kievnost kojoj ne vredi posveivati previe pae, odnosno kojom se vredi baviti samo u sluaju da nastane neko iznimno vano i u evropskim relacijama priznato delo. Mandi problematizuje taj stav tvrdei da je poreee s bugarskom kievnou neodrivo: hrvatskom itaocu je bugarski jezik nepoznat, to se za srpski nikako ne
4 2 VREME ! 23. AVGUST 1997.
bi moglo rei (mada se mnogi, to profe- lavnom poznati Lasievi i Mandievi sionalno, to volonterski, trude u tom stavovi iz prepiske, ostali su joj nepoznati pravcu); s obzirom na zajedniku prolost, neizbeni odjeci i reagovaa u Hrvatskoj. pa i paradoksalno "konfliktno zajednitvo" Stie se dojam da se senzori zastupnika u sadaosti, postoji razgranat sistem aso- dominantne struje tamoe javnosti aucijacija koje su prisutne u novoj srpskoj tomatski pale na svako istupae koje gokievnoj produkciji, a koje su savreno vori o srpskoj kulturi u kontekstu koji nije bliske, razumive i "domae" hrvatskom paualno potceivaki i na rubu (ili preko itaocu (vredi i obrnuto, razume se), to se, ruba) rasistikog diskursa. Tako su i Lasia opet, ne bi moglo rei za bugarsku ili to mu, verujemo, nee biti ba milo poeli da "cimaju" i (zlo)upotrebavaju eku kievnost. NE IDI PREKO!: Zanimivo je da ni zvani i nezvani, esto izvrui egove teze ova kolegijalna prepiska nije mogla mimo u (samo)opravdavae vlastitih tei ka jedne od evergrin-tema hrvatske javnosti: generalnom otklonu prema svemu to je zato Igor Mandi povremeno uzima put dolazilo, dolazi ili e dolaziti s "druge pod noge i dolazi u Beograd, i zato "sud- strane". Profesor Ante Stama, predsednik jeluje u srpskim publikacijama" (to bi re- Drutva hrvatskih kievnika, govori o kao Gojko Bori); vredi na ovom mestu ovoj polemici i eventualnoj saradi sa podsetiti na ienicu da je Mandi pre dve srpskim kolegama u "Slobodnoj Dali po godine izgubio posao u "Slobodnoj maciji": "Ratne rane su jo odvie svjee. Dalmaciji" samo zato to je objavio tekst u Meutim, ono to je vanije, veina hr"NIN-u" o svom kritiarskom iskustvu sa vatskih pisaca stala je u obranu svoje dosrpskim i hrvatskim romanom (ovaj lanak movine, neki su podnijeli i izravne poe postati uvodni tekst kige "Romani sedice rata. Neki su i tvorno branili dokrize"), i od tada se nalazi na birou za movinu, 40-ak pisaca je bilo u hrvatskoj nezaposlene, honorarno argatujui u ret- odori. S druge strane, veina srpskih kolekim hrvatskim listovima koji se odvae da ga podrala je otvorenu agresiju Srbije i objave neki egov tekst. Lasi se zgraa Jugoslavije na RH, a odreeni dio ih, i to nad takvom netolerantnou sredine iz najistaknutijih, bili su i idejni zaetnici, koje je potekao, i lamentira nad ienicom da je Mandi u danaoj hrvatskoj tampi veto marginalizovan i priputen jedino u rezervat gastronomskih i slinih "eskapistikih" rubrika, ali zatim i objaava svoj odnos prema danaem Beogradu koji se, najblae reeno, ne razlikuje sutinski od onog koji zastupaju oni koji su Mandiu merkali rei i brojali zalogaje nakon egovih boravaka na ovoj, prokaenoj strani Kineskog zida. Mandi je dopustio da "defanzivno" objaava, u svom epistolarnom odgovoru, kako je, u "broznim vremenima", nastala je egova intenzivna sarada u beogradskim medijima, i kakav je egov odnos prema toj sredini i bliskoj srpskoj kulturi. Naravno, to je veoma sklisko tlo u kojem se lako otpluta u podsvesno pravdae i izviavae, poto vada i u ovom kutku sveta principijelno vai pitae: zato bi se, zaboga, bilo ko pravdao bilo kome za rad ili druee sa bilo kim u bilo kojem gradu ili dravi? Naravno, da imamo posla sa javnou u kojoj vae normalni kriterijumi, i ova prijateska polemika bila bi izlina, odnosno do e ne bi ni dolo. Ako su ovdaoj javnosti ug- POGLED PREKO PLOTA: Igor Mandi
dakle pisci tzv. Memoranduma. Dakle, dok kolege srpski pisci ne shvate racionalno da su pridonijeli patama hrvatske zeme i hrvatskog naroda, da su suodgovorni za ruee Dubrovnika, Zadra, Pakraca, Vukovara, Petrie, Gospia i drugih hrvatskih gradova, dok to otvoreno i javno ne priznaju, dok se jednostavno ne osvijeste, komunikacija na razini drutava kievnika ini mi se da e biti nemogua. Ali, vaa misliti na Lasiev nain: nama srpska kievnost, pa ni ezini pisci, nikada nisu bili osobito zanimivi. Ubudue, bit e to jo mae. Na djelu su, jednostavno reeno, kulturoloki i civilizacijski zakoni". JUGO-PAKAO: Teko je na ovom mestu ne setiti se lika iz Grlievog filma "U raama ivota" (u tumaeu Bogdana Diklia) koji je sve objaavao zapoiui uzreicom "kulturoloki i civilizacijski"... Poznati reiser Zvonimir Berkovi, u svojoj kolumni u "Globusu" ovako vidi aveti zajednike prolosti dva naroda: "Da, zajednika prolost! Ako u kievnosti i svakoj kulturi postoji neto neporecivo, ma koliko se poricalo, onda je ba to. Kakva je, zapravo, bila naa zajednika prolost? Danas je na snazi teza da smo preivjeli jugokomunistiki pakao. Tko to kae, uglavnom ne lae. Ali u tom paklu uglavnom svi smo se osjeali nekako toplo. Mra sviju protiv svih nije prijeila mrzitee da se meusobno uvaavaju. Dapae. Nikada vie, u europskoj Utopiji, Hrvati nee imati privilegij da im drugi zavide zbog kulturnog pedigrea. Nitko nam vie nee otimati dubrovaku kievnost: u meunarodnoj udruzi ravnodunih ona nikome nije vana. (...) Gotovo svaki hrvatski boi pisac dobio je i NIN-ovu nagradu ili pjesniko priznae Strukih veeri, nakon ega su slijedila izdaa, u pristojnim tiraama, na dva pisma, a kojiput i na tri jezika. Svaka je nacija konkurirala drugima u autarkinim kulturnim institucijama; ne samo da je svaka republika imala svoju malu filmsku akademiju nego su se i u autonomnim pokrajinama rodile velike, strossmayerske akademije znanosti i umjetnosti. Jugo-
"
23. AVGUST 1997. ! VREME 4 3
slavenski kulturni prostor bio je pakao, ali je, kao i mitski Had, bio okruen rijekom. Sada treba preplivati taj ledeni Styx. 'Vaa nama preko rijeke!' dovikuje Lasi koji je ve na drugoj obali. Igor Mandi osvre se za 'ostacima zajednike prolosti' i postoji opasnost da se ukruti u stup soli (da prijeemo na biblijsku tematiku)". Neto drugaije tonove u raspravu unosi kievnik Mile Stoji (u "Tjedniku" od 8. 8), ovek sa viedecenijskim sarajevskim multinacionalnim iskustvom: "...elimo li povui neprelazne granice u oblasti kievnog stvaraa, sa Srbijom emo povesti parnicu oko nekih naih veliina, bez izgleda da je dobijemo. Ne radi se samo o Andriu nego i o Matavuu i Kovau. Jesmo li uope spremni prihvatiti ienicu da pojedine nae pisce moramo 'dijeliti' sa Srbima kao kupus s bravetinom, kako je to duhovito napisao jedan hr-
vatski pjesnik. Srbija jest izvor zla i stradaa za nas, ali kakve veze s tim imaju Cranski, Peki ili Ki? Nisu Vukovar i Sarajevo bombardirali Nui ni Risti, mada neki, najee loi pisci, jesu. Iskustvo zajednikog ivea nije bilo sretno u svim oblicima dravnoga ureea i zavrilo je tragedijom, ali kievnost je ipak neto drugo. Ona ne mari za drave i granice, za projekte etnikoga ineeringa, ona je tu tek da svjedoi, 'da se smrt nevinog djeteta razlikuje od smrti stoke na klaonici' (Ki). Osim ako nije u slubi politike. A je li ona onda kievnost?". DOGMATSKA LINOST: Prepiska dvojice kievnih uglednika koji su i te kako poznati i uvaavani i istono od raja (novi turistiki slogan naih suseda glasi: "Hrvatska raj na zemi"!) izazvala je dosta pae i radoznalosti u ovdaoj javnosti, a i prve reakcije. Bogdan Tirnani
Zakoraiti u ponor
Igor Mandi pie za "Vreme" o motivima i odjecima objavene prepiske sa Stankom Lasiem
Ovakav razgovor o kievno-duhovnome "kompleksu" suodnoea hrvatske i srpske kulture nije ekao sedam (7) godina, nego moda sedamnaest (17), ako ne i etrdeset sedam (47) godina! Bilo je neto muno u toj klimi, budui da su obje strane predstavene svojim najutjecajnijim i najboim sinovima izraavale nelagodnost, to su 'stjerane pod (zajedniki) jaram'. Napokon je s hrvatske strane netko progovorio - autoritativno kao g. S. Lasi otklaajui ne samo potrebu, nego i nunost daega opstanka u istome jezinome prostoru. Kako je ovih proteklih tjedana, u Hrvatskoj egova postavka ve odueveno prihvaena (npr. od g. Z. Berkovia u "Globusu" od 8. i od 15. VIII i od g. A. Stamaa u "Slobodnoj Dalmaciji" od 19. VIII), oito je da se u ovoj prepisci otvara ponor, u koji su mnogi spremni zakoraiti. No, da ne bi bilo sume ili samo jednostranoga osuivaa vaa rei, da e neto od onoga, to je moj korespondent ustvrdio, naii na dobar odziv i u Srbiji. U enome prostoru spomenuta e se "nelagodnost" takoer razrijeiti operativnim rezom, koji je velikoduno ponuen u tekstu g. S. Lasia. Preostaje mi samo (!?) da se s time ne sloim. Najprije elim naglasiti, da moje privatno pismo nije tendiralo ni na kakvu plamenu poleminost, ve je bilo sroeno kao pristojan odgovor uglednijemu kolegi, koji je prema mojoj malenkosti iskazao svojevrsnu snoivost. Da je ona bila potrebna moe lako zakuiti svatko, tko dozna koliko je hrvatskih uglednika pisaca, politiara, publicista -odbilo uope dati najobiniji intervju srpskoj tami (v. NIN, 8.VIII), a kamoli se upustiti u neki ozbiniji razgovor. No, kako je iz posve privatnih pobuda ova razmjena pisama (na relaciji Pariz Zagreb) dola u javnost, drago mi je to e se o netaknutome "kompleksu" napokon raspraviti na raznim razinama. Unaprijed mogu rei, da ve svojevrsna 'demodiranost' naega epistolarnoga raspravaa kao to je eeni izolacionizam jedne male kulture, u vremenu integriraa i mundijalizacije biti rado prihvaena u hrvatskome ozraju. Toplina dobro ograenoga gnijezda zrai samozadovonou, koja se u klasnome smislu dii svojim "staliima", a u duhovno-kulturnome svojom zaparloenosti, kakva je i jedino mogua na dnu ponora. Meutim, ne bih jednostavno dae komentirao postaveni problem, dok i u mojem graanskome okruju on ne bude bio potenciran barem toliko, koliko ve sada odjekuje u srpskoj sredini. Razlika u ovim reakcijama takoer je govoriva! !
IGOR MANDI
pie, u kolumni u "Dnevnom Telegrafu" od 18.8, i ovo: "Naravno da kulturan ovek, naroito ako je profesor kievnosti, vie ita pisce velikih literatura negoli one koji piu na srpskom, hrvatskom ili bugarskom jeziku. No, odbaciti 'programski' bilo koju malu literaturu jeste dokaz promiene zatvorenosti duha, to je 'kievni rasizam' kojim Stanko Lasi dokazuje da je ostao ona dogmatska linost sa kojom se razraunavao u 'Sukobu na kievnoj evici'. (...) Pokazuje se kako je Lasi i te kako zainteresovan za srpsku literaturu, budui da u oj posebno u liku Dobrice osia vidi glavnog intelektualnog krivca za imperijalistiko-ratnu 'velikosrpsku politiku'. Nije osi, po tom pitau, savreno nevin. Ali, tiskati optube na egov raun u istom broju lista koji slavi (ne)umrlog Vinka Nikolia, ustakog poetu, jeste posredni dokaz da i linosti tipa Lasia, koji nije nikakav primitivni 'domoub', mogu zapasti u jednostranost koja je naa zajednika zla sudbina. (...) Govorei protiv osia, Lasi progovara egovim jezikom. Tu je Dobrica savreno nevin. Jo pre rata sam napisao i (u Sarajevu) objavio da je jalovo napadati osia; on mora biti prevazien". Ova razmena misli pogodila je slaba i problematina mesta i hrvatske i srpske kulture, pa i politike, i da e "kulturoloka i civilizacijska" odreivaa spram e trajati jo dugo, i ovde i tamo. U neku ruku, ona moe biti i svojevrstan mea, jer je ome, barem, jedan problem konano imenovan. Smemo li se nadati da zbog toga, ovoga puta, niko nee biti kamenovan? Drugo je sad pitae u kakvom to delu sveta uopte ivotarimo svoje dane, kada se od itaa ovog ili onog pisca, objavivaa tekstova u ovom ili onom asopisu u toj-i-toj dravi, ovde pravi sudbinsko nacionalno pitae, a "odbegli sinovi" se uteruju u red, ili im se preti izopteem? Okreni-obrni, ovek je u ovom kutku Evrope uvek pred nekim ili neim kriv: Drava i Nacija ga sumiavo gledaju i propituju: gde si bio, ta si radio, s kim si jeo i pio, ta si (i, naroito, za koga) govorio i pisao? Nema nikakve sume da je jedan od osnovnih zadataka ozbinog oveka bio on Srbin, Hrvat ili onaj poslovini Tunguz da izneveri oekivaa Nacije. Danas se jo samo sa izdajnicima, i ihovim tekstovima, ima smisla druiti. Sve ostalo je ili uas "dravotvornog" bulaea, ili abokreina "konstruktivnokritikog ali patriotski sv(j)esnog" licemerja, onoga to "Feral" definie kao "svirae sredem kursu". A ta svirka odavno nije muzika za one koji i dae peru ui. !
TEOFIL PANI
4 4 VREME ! 23. AVGUST 1997.
Intervju: Marta Keler, glumica
Pata budi kreaciju

"Moj najvei kapris je umetnika sloboda. Za sada jo sebi mogu da dozvolim da kaem 'NE', ali je pitae koliko u sa tim stavom jo moi da preivim"
ajpoznatija vajcarska glumica najire javnosti, od najezde turista pa i vulMarta Keler pojavie se ove jeseni garizacije. u glavnim ulogama u dva nova Ovde ste sa Orkestrom muzike omevropska filma: u ostvareu "Ona" ladine i dirigentom Kurtom Mazurom ("Elle"), gde e joj partnerke biti Miu-Miu, uestvovali u izvoeu Frenkove simKarmen Maura i Mariza Berenson, i u fil- fonijske poeme "Psiha". U poslede mu "K", trileru o politikim previraima u vreme sve ee radite takve projekte Izraelu, gde e tumaiti jednog od efova kombinaciju teksta i simfonijske i Mosada. Glumica koja je slavu stekla zah- horske muzike. Koliko vam muzika vaujui podjednako impresivnim pozo- pomae u pripremau pozorinih i rinim kako i filmskim ulogama, pos- filmskih uloga? ledih godina sve se vie bavi svojom starom pasijom klasinom muzikom. Razgovor sa om vodili smo u vajcarskom gradu Verbijeu, gde ve godinama ivi, i na ijem muzikom festivalu je uestvovala i ove godine. "VREME": Kao lan poasnog saveta, od prvog dana podravate Festival u Verbijeu. Zbog ega ovakav festival smatrate znaajnim? KELER: Od poetka sam bila deo Festivala, kao prijate direktora manifestacije Martina Engstroma i egove supruge Barbare Hendriks, mada nisam bila sigurna da e stvar tako dobro funkcionisati, da e na hiade udi dolaziti ak ovamo, u Alpe, da bi sluali muziku. Mislim da ovaj festival odlino prati promenu razmiaa i ponaaa udi kraja '90-ih: publika danas eli druee, intimniju atmosferu, mirno i prijatno okruee, a to Verbije moe da prui. Imam ovde kuu ve 25 godina i smatram da je bitno da pored prisustva predstavnika medija, festival u Verbijeu ostane po strani od PROIENJE MUZIKOM: Marta Keler
Muzika zauzima vano mesto i u mojoj karijeri, i u mom ivotu. Ne mogu precizno da izdvojim koje autore volim, jednostavno mogu da kaem da me inspirie duboko emotivna muzika, tako da uglavnom ne sluam dela savremenih autora. Prilikom priprema novih uloga uvek "koristim" novo delo klasine muzike i nov parfem to su dve najvanije stvari u kreirau atmosfere oko nove uloge. Od slinih projekata sa orkestrima do sada sam radila Mendelsonov "San lete noi" i "Jovanku Orleanku" koju u po 14. put izvesti na jesen sa Berlinskom filharmonijom. Za mene je rad sa muzikom neka vrsta duhovnog proiea. Jedna od najznaajnijih vaih pozorinih uloga je "Kasandra" koju ste igrali i u pozoritu "atle" u Parizu proteklih sezona. ta vas trenutno interesuje kada je pozorite u pitau? Protekle sezone sam imala tri nove uloge u Parizu: pored "Kasandre" Kriste Volf, koja je izuzetno naporna uloga, monodrama od 200 stranica teksta, i pored D. H. Lorensa koga sam radila u novoj verziji sa Benom Kingzlijem, igrala sam i glavnu ulogu u jednom politikom komadu "Kinkali" mladog afrikog autora Bedueja. Za tu predstavu smo dobili skoro sve najznaajnije godie nagrade, i takva vrsta angaovanog, kompleksnog pozorita trenutno me veoma interesuje. To je predstava koja se bavi tragedijom Ruande, ali uspeva da bude i duhovita i optimistina. Drago mi je da publiku u Francuskoj sve vie zanima politiko pozorite. Mislim da pozorite generalno ima budunost, pa ak i da e u budunosti biti drugaije neka sinteza ulinog, klasinog i modernog teatra. Da li vam je drae bogato, spektakularno pozo-
"
23. AVGUST 1997. ! VREME 4 5
rite ili jednostavno, svedeno na sm tekst? Volim jednostavno pozorite. Tekst je najvaniji. Specijalne efekte na sceni smatram nepotrebnim luksuzom. Kada smo prole godine ovde, u Verbijeu, na otvorenom izvodili "Medeju" usred predstave, na najdramatinijem mestu je pala magla i stvorila neverovatnu atmosferu. To ni Patris ero ne bi mogao da izvede! (smeh) Svaki put kada sam ovde gledam i nemaku televiziju (jer sam karijeru poela u Nemakoj) i svaki put se okiram kada u nekoj sapunskoj operi ugledam kolegu iz mladosti, glumca ili glumicu koji su bili supertalentovani, politiki angaovani, ambiciozni! Moji prijatei iz pozorita "aubine"! Ja nemam mnogo prohteva nemam skupa kola, nakit, mnogo novca. Moj najvei kapris je umetnika sloboda. Za sada jo sebi mogu da dozvolim da kaem "NE", ali je pitae koliko u sa tim stavom jo moi da preivim. Takozvani komercijalni projekti sve vie ugroavaju slobodu umetnikog izraavaa. Kao glumica koja je snimala filmove i u Americi i u Evropi, mislite li da se evropski film danas moe odupreti amerikom talasu? Ne. Protiv uticaja amerikog filma vie se ne vredi boriti, jer publika oigledno
"Bez ustruavaa mogu da kaem da je najvei broj filmova koji se trenutno snimaju u SAD isto ubre, a bojim se da e se taj 'trend' polako proiriti i na Evropu. Ja sam u Americi snimila osam filmova, radila sam sa Vajlderom, lezinderom, Polakom, Al Painom, Dastinom Hofmanom, Marlonom Brandom... tako da ne alim ni za im, ali sam razoarana razvojem situacije"
eli da gleda takve stvari. Ta borba je besmislena, to bi bilo kao kada bi se neko borio da "iskoreni" modu noea T-majica, farmerki i patika. Upravo sam se vratila iz Los Anelesa, gde sam provela dva meseca u nameri da potpiem neke nove ugovore. Vratila sam se jer vie nema dobrih, izazovnih enskih uloga ono to se nudi su filmovi o kompjuterima, vampirima, nasiu i, u najboem sluaju, kunim ubimcima! Atmosfera koja tamo vlada, i ienica da neki glumci za noee minke koja je montirana 6 sati, kreveee ili "pozirae" ispred najnovijeg specijalnog
tuacije. ta mislite o filmovima jugoslovenskih reditea? Kusturica, Paskaevi i drugi su sjajni, veliki umetnici. Ali su takvi zbog toga to su patili. Pata budi oveka i umetniku kreaciju. A u Americi, pa i ovde, na Zapadu, udi ne pate. Osim mentalnih problema, ni na koji nain nisu duhovno ili fiziki ugroeni svako je zatvoren u svoj komfor, uz svoj televizor. A televizija je rak nae civilizacije i mislim da e je na kraju i unititi. !
TANJA PETROVI
efekta dobijaju po 10 miliona dolara... to je uvredivo! Bez ustruavaa mogu da kaem da je najvei broj filmova koji se trenutno snimaju u SAD isto ubre, a bojim se da e se taj "trend" polako proiriti i na Evropu. Ja sam u Americi snimila osam filmova, radila sam sa Vajlderom, lezinderom, Polakom, Al Painom, Dastinom Hofmanom, Marlonom Brandom... tako da ne alim ni za im, ali sam razoarana razvojem si-
Reagovaa:
Kritika neprozirnost
Povodom teksta "Politizacija estetike" Jovana Despotovia objavenog u "Vremenu" (9.8.1997), pozvala me je iz Berlina Mirjana, ker Ota Bihai Merina, sa pitaem kakav je kontekst priloga i sa kojom svrhom su upotrebeni pojedini citati. Neka pitaa u nekim trenucima postaju moralna obaveza i povlae profesionalnu odgovornost. Zato, mogu rei, sa velikim potovaem se seam Ota Bihai Merina, egovog prijatestva i podrke koju je iskazivao mladima. Ta naklonost nije bila sluajna i imala je svoje razloge i korene u aktuelnim opredeeima mladih generacija prema novim umetnikim iskustvima i prema onim slobodama izraavaa koje su stalno nailazile na otpor i kritiku sredine, upravo onih kritikih i stalekih formacija kulture, koje uprkos promenama nastalim proteklih decenija nisu izmenili svoje lokalne karakteristike. Danas, kad su otvorene mnoge granice, kada su skinuti dogmatski tabui i kada su neka znaea, neka tumaea, neki istorijski dogaaji dobili nove interpretacije, i sama sam se zapitala emu taj sadomazo renik o "estetikom biu revolucije". Tekst Jovana Despotovia poiva na prilogu objavenom u "Naoj Borbi" o krizi ULUS-a, zatim pod pretencioznim podnazivom "Sukobi likovaka od 1898. do danas", koristi se arhivskim podacima i citatima iz tekue tampe ovog veka, i praktino nastaje kao komentar na komentar, na komentar... Citirani prilozi jedni sa drugima nemaju mnogo veze, pretae se istorijsko sa sadaim vremenom poznatim kritikim frazama. Iz teksta nije jasno u kom pravcu se kree i kome je nameena kritika i iza ega se stoji. Ako autor sma- Oto Bihalji Merin tra da je kritika upuena ULUS-u, tada je za to dovona direktnija i aktuelnija kritika aparatura; ako se, pak, tie stogodie kulturne istorije, tada nije dovono formulisati samo naslove. Ipak, izgleda, govorei upravo dnevnopolitikim jezikom, da je ovde re o metodu politizacije prikaza koji se slui starim manirima kritizerstva, odgovarajuim "naem podnebu i naim prilikama". !
BILJANA TOMI
4 6 VREME ! 23. AVGUST 1997.
Re kritike
Jedan ovek i jedna ena

U Jerminom i Huanovom problemu, u muci mladog branog para koji nema decu, Majera prepoznaje arhetipske probleme mukarca i ene
ma logike u tome da se inscenacije drame "Jerma" Federika Garsije Lorke, u produkciji Grada teatra Budva, poduhvati upravo Ljuboslav Majera. U pitau je redite koji se, izmeu ostalog i postavkom komada "Putovae za Nant" Eugena III Koia u somborskom Narodnom pozoritu predstavom koja po mnogim anketama, ali i na osnovu nagrada koje je dobila, ini sam vrh laske produkcije preporuio kao izuzetno inventivan autor, dovono matovit i smeo da se upusti u tragalatvo iji je ci nadgrada zadatog literarnog predloka. A producentima je oigledno bilo stalo da se na programu ihovog festivala, ove godine ambicioznije planiranog no ikada pre, nae eminentno mediteranska tema. Lorkina "Jerma" svakako to jeste, premda zahteva odvanog reditea koji nee biti fasciniran naglaenom poetinou komada skromnih dramaturkih vrednosti. VAPAJ ENE: Radikalnim dramaturkim potezima uslovenim odgovarajuim rediteskim prosedeom Majera e u svojoj predstavi osloboditi Lorkinu dramu naslaga folklornog, ruralnog i uopte svega ime je vatreni panac, dramatiar koji je osnovao pozorinu trupu da bi putovao domovinom i prosveivao sunarodnike, u prilinoj meri opteretio svoj komad. Reditea budvanske predstave nije zanimala pobuna pesnika i nekonformiste protiv primitivnih stavova i nepisanih zakona nerazvijene drutvene zajednice; on nije imao nameru da se bavi zatucanou patrijarhalnog seoskog ustrojstva koje se obraunava sa recidivima matrijarhata, niti su ga rediteske ambicije vodile u pravcu ma kakve edukacije. U Jerminom i Huanovom problemu, u muci mladog branog para koji
POZORITE: "JERMA"
nema decu, Majera prepoznaje arhetipske probleme mukarca i ene: strahove nesigurnog mua i frustrirane supruge, traea i nenalaea dvoje ubavnika, pokuaje dvoje udi da uspostave vezu zasnovanu na elementarnom povereu. Redite, meutim, uvia da problem suprunika zahvata i mnogo dube slojeve, da zadire ispod povrinske, drutvene sfere, ali i da se nahodi ispod psiholokog, individualnog
likatno koncipiranu ulogu Dara Doki s razlogom nije odigrala u punom zamahu energije koju provociraju strasti. Jer, Jerma ne dela nesvesno ili zaslepeno, ona zna da je jedna od naslednica pramajke, i svesna je nagonskog porekla svoje ogromne ee. Uostalom, prenaglaena strast bi ovoj predstavi najverovatnije darivala specifinu "pansku aromu", odvukla bi je u pravcu tipino mediteranskih, dakle lokalnih estokih emocija, to bi uguilo enu univerzalnu dimenziju. Zato Dara Doki kao da paivo oslukuje sebe i ono to je u oj. Postepeno ona e postajati svesna svoje pozicije i svog prokletstva, uloge koja joj je dodeena mimo ene voe, a na osnovu nepisanih zakona zajednice. Patrijarhalno pravilo glasi: zvanino, u neplodnom braku krivac je ena. Pa ipak, u takvoj situaciji iskustvo veli da ona reee najee trai izvan braka. U ovoj drutvenoj igri uloge su, dakle, podeene ovako: ena je ta koja unosi nemir i ugroava ast kue, a od mukarca se oekuje da tu ast sauva. ena je lovina, mukarac lovac. Jerma, meutim, na ovakvu podelu uloga ne pristaje. TRAGIKA MUKARCA: S druge strane, Huan je lien te vrste nagona. Kroz odnos s Jermom on ispuava jedino sebe. Ako se u tom odnosu nije ostvario, on se barem pred selom mora potvrditi kao
EMIL ONKI
RADIKALNI DRAMATURKI POTEZI: Scena iz "Jerme"
nivoa, te da se reflektuje i u ravni nagona bez kojih bi opstanak vrste bio doveden u pitae. Otuda Jermin vapaj za decom nije puki hir ene koja eli dete, niti izraz potrebe nerotkie da se potvrdi pred drutvenom zajednicom koja je kao jalovu prezire, ve postaje krik iskonske potrebe ene koja osea da mora da ispuni svoj majinski zadatak i obezbedi potomstvo. Ovako de-
mukarac. Mora, dakle, odbraniti ast svoga doma. On, dakle, pristaje na ulogu koja mu je dodeena. No, Majera uvia i tragiku Huanovog poloaja. Umesto dece on grevito stie imae. Zato Mladen Nelevi u ovoj predstavi i deluje kao srastao sa kamenom iz koga pokuava da iupa sve i u koji e iscediti i posledu kap dragocene vode ne bi li mu barem zema dala nekakav plod.
"
23. AVGUST 1997. ! VREME 4 7
Naspram ovoga para, no nikako na strani "sela", jeste Marija u tumaeu Varje uki. Unosei snanu dozu psiholokog, nijansirajui u toj ravni (s ozbinom psiholokom argumentacijom) svoj lik, ona e omoguiti adekvatno funkcionisae Jerme. Pojava ba ovakve Marije donela je Majerinoj predstavi dragocenu snagu, izvela je na scenu budvanske Citadele promienu, perfektno i prefieno glumaki artikulisanu rolu u kojoj prepoznajemo enu, ali ne Majku koja nagonski eli da ispuni svoj ci, ve Onu koja u sebi pokuava da pronae (pokatkad i po svaku cenu) razumevae za svet oko sebe. REITI KRIK: Sloen zadatak imala je i Branka eli ija je zaova, gotovo bez ijedne izgovorene rei (osim jednog sasvim reitog krika), dakle iskuivo mimikom, izrazom lica, pokretima "ispriala" kompletnu biografiju ne samo svog lika ve je praktino dala kompletnu studiju mentaliteta pripadnika zajednice koja ne prihvata nerotkie kakva je i ona sama, ive ih sahrauje, dodeujui im iskuivo opskurne uloge. U enim kratkim, energinim pokretima koje ini rukama, raspoznajemo dugo taloenu nervozu, ali i mahinalne krete koji su u stvari zamena za neispoenu agresiju prema svetu koji nesrena zaova doivava kao neprijatesku teritoriju. Tumaei ulogu Viktora Radoje upi je odigrao lik zagonetnog avanturiste ija energija mami i provocira, ali koji, poput cirkuskog akrobate, neprestano treperi na nekoj katkad imaginarnoj a ponekad i pravoj ici. Ulogu Mujaka odlino je odigrao Aleksandar urica, pronalazei u sferi fizikog adekvatno pokrie za ono to e se ispoiti kao neka vrsta jurodivosti ovoga lika. ivotnu priu druge zaove, ovoga puta sugestivnim nemim stavom i krupnim izraajnim oima, ispriala je Slavka Nelevi, istovremeno i autor scenskog pokreta. Postupkom adaptacije redite ponajpre na poseban nain grupie likove seana koji svojim komentarima i celokupnim ponaaem odreuju drutveni kontekst i simboliu zajednicu koja e omeiti granice slobode mladog branog para. Pri tom, Majera u ovim likovima trai i prepoznaje arhetipske obrasce iji e karakteri jo vie i plastinije biti naglaeni i pojaani maskama kao i izvesnim elementima kostima. Maska, izmeu ostalog, sugerie da celokupnu stvarnost koju je omeila ova predstava ine dve grupe likova. Na jednoj strani su akteri koje odreuje psiholoka motivacija, dok je na drugoj tzv. kolektivni junak, tj. likovi kojima e maska dati obrise udskosti. U tim sloenim i veoma
zahtevnim rolama, ija akcija zapravo odreuje ponaae glavnih junaka, pojavuju se: Radmila Mugoa, Bora Neni, Bogdanka Savi, Sejfo Seferovi, Momilo Piuri i Tatjana Bermel. Poseban ton predstavi dale su mlade glumice cetiske Akademije umjetnosti: Ivana Mrvaevi, Gorana Markovi, Dubravka Vukoti, Maja arenac, a meu ima svojom energijom posebno se isticala Vaa Milai. Ulogu deteta s mnogo upkosti i arma odigrala je Hana Majerova. JEDNOSTAVNOST: U saradi sa izuzetnim scenografom Jurajom Fabrijem i darovitim kostimografom Petrom aeckim, gostima iz Slovake, Majera svoju predstavu postava na ogromnom komadu belog platna. U kontrastu s uglavnom crnim kostimima, belina platna asocira na pelene za neroeno Jermino dete, ali isto tako omoguava i da se rediteeva mata slobodno razigrava u najrazliitijim pravcima. Tako e platno biti i deo kostima u koji su odenute vraare koje reavaju problem Jermine jalovosti, i ustalasala povrina reke u kojoj se kupaju nerotkie, i brana lonica, i trpeza; rubovi platna simulirae i tananu icu po kojoj cirkuzantski veto hodi Viktor kada provocira Jermu, ali i granice Huanovog poseda, zabrana u kojem od sveta i moguih iskuea skriva svoju enu i prikriva vlastitu nemo. Ova savrena jednostavnost, svedenost, na momente surovi redukcion-
izam omoguavaju rediteu da u potpunosti razvija svoju poetiku specifine vrste teatra zasnovanog na matovitosti i upotrebi simbola koji najee neposredno proizilaze iz Lorkinog teksta, a Majeri pomau da se poigra naglaenom pievom poetinou, ali i da svoje gledaoce uvlai i u sloene igre asocijacija. Odlina muzika Mirouba Aranelovia Rasinskog, as u ritmu tanga, as poput cirkuskog tua, ponekad otvoreno sentimentalna, katkad samo najavujui dolazak nekog od likova ove predstave, niti je robovala panskom podnebu, niti je bila puka ilustracija rade; odreujui tempo scenske igre, na specifian je nain bojila atmosferu predstave, a u pojedinim scenama omoguavajui glumcima da izvedu prave bravure. Za razliku od veine dosadaih produkcija budvanskog Grada teatra, koje su uz mnoge druge kvalitete, bile i neodoivi, moni scenski spektakli, "Jerma" ne sadri pitkost i spektakularnost. Upravo po tome je ona smeo potez producenta. Ona ne pada ni u iskuee da se, u vidu lete razbibrige, dopadne dokonim turistima. "Jerma" e omoguiti gledaocu, ukoliko mu to dozvoava lini senzibilitet, da zaroni u sebe i suoi se s nekim od pitaa koja mue Jermu i Huana. Nije iskueno da e odgonetajui odgovore nabasati na sebe. !
ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI
Govor mesa i krvi

Izvitoperena, nastrana, ekscentrina figuralna ekspresivnost nastoji da kod gledalaca izazove oseae gaea i munine
ako je apstrakcija poznog modernizma potisnula figurativnu umetnost, ona povremeno obnava svoje unutrae potencijale i tada uestvuje u formirau "slike epohe". Od sredine veka, figuracija se u umetnosti pojavivala u nekoliko diskontinuiranih ciklusa. Meu novijim figurativnim "stilovima" vaniji su bili nova figuracija pedesetih, pop-art ezdesetih, hiperrealizam sedamdesetih i transavangarda osamdesetih. Figurativno slikarstvo i skulptura u XX veku stalno su postojali, s tim da su bivali potiskivani na umetnike margine usled velikog pritiska avangardi i
IZLOBE: ZLATKO GLAMOEK, GALERIJA ULUS
drugih radikalnih shvataa, mnogobrojni vrsta apstrakcije, postobjektne prakse itd. Osnovno svojstvo figurativnih stilova jeste ihova eksplicitna literarnost. Upravo se moe rei kako je poetika naracija temena struktura smisla svake predmetne umetnosti. U tom tematskom sloju formira se i svojevrsna "poruka" koju autor svojim delom odaie prema posmatrau i ona moe biti najrazliitijih vrsta. Repertoar je izuzetno veliki: od optih humanistikih sadraja, preko linih, autobiografskih izraza, do eksplicitno politikih iskaza. Primetno je, takoe, da "istih" formi
4 8 VREME ! 23. AVGUST 1997.
EKSPRESIVNOST: "Eine kleine Nachtmusic"
zapravo i nema redovno je re o preplitau tema poteklih iz vie izvora. Jednu takvu, sadrajno sloenu plastiku umetnost moemo videti i na izlobi Zlatka Glamoaka u Galeriji ULUS-a. Glamoak je u Jugoslaviji nedovono poznat autor (uzrok tome je pre svega egov neprekidni boravak u Parizu od 1984. godine), stoga treba uiniti sledee napomene: roen je u Baru 1957; Fakultet
primeenih umetnosti zavrio je u Beogradu. Pored brojnih samostalnih i grupnih izlobi treba posebno navesti egovo uee na problemskim izlobama "Figuracija na kraju milenijuma", "Aspekti moderne skulpture" i "Telo u svim staima" na kojima se naao u najreprezentativnijem drutvu aktuelnih umetnika, poput anMiela Baskia, Robera Kombasa, Kita Heringa, Roberta Mapeltorpa, Helmuta Njutona, Arnulfa Rajnera, ine Pejn itd. Ono to je privuklo pau na Glamoakovu skulpturu jeste specifini plastiki izraz koji se nalazi u istom poetikom krugu (da navedemo samo jugoslovenske umetnike) sa Dadom uriem, Ljubom Popoviem, Uroem Tokoviem, Vladom Velikoviem. Zajednika estetika osobina im je "fenomenologija traginosti" kako je ovu pojavu u umetnosti definisao Lav estov imajui u vidu filozofske ideje Niea i literarne likove Dostojevskog. U nedavnom intervjuu Glamoak je na sledei nain objasnio svoje kreativno shvatae: "U prikazivau neregularnih situacija polazim od tri termina: epota, tragino i ludo... Ja sam za potpunu revalorizaciju te vrijednosti (ludosti J.D.) u umjetnosti. No, u situaciji kad imamo permanentno nadirae ludila, od politikog do ekonomskog, a ako smo uz to pristali da slijedimo voe u ihovim ne ba normalnim zahvatima, zato ne bismo to uinili i sa umjetnou koja je mnogo bezazlenija od ih?" Ovim iskazom je opisan egov
plastiki "morbidarijum" koji ine predstave smrti, fizika i duhovna patologija, runo, raspadae, truee... dakle oni znaci vremena koji redovno upuuju na jo jedan kraj veka, ovoga puta i milenijuma. Ova izvitoperena, nastrana, ekscentrina figuralna ekspresivnost nastoji da kod gledalaca izazove oseae gaea, munine, jednog kraje neprijatnog svedoea u prizorima kojima se nevono prisustvuje. Pregrti kostiju koji se u nekim egovim radovima neposredno vide, dok su u drugima sadraji izloenih predmeta na primer u mrtvakim kovezima, stvaraju u posetioca dve slike: jedna je svakako najnoviji krvavi raspad jedne evropske drave, a drugi je performans "Balkanski barok" Marine Abramovi sa ovogodieg venecijanskog Bijenala. I dok se u prvom sluaju radi, po izgledu, o drastinom delu koje je nastalo kao neposredna reakcija na jugoslovenski graanski rat, u drugom se nikako ne moe govoriti kao o refleksiji na Marinin rad iz jednostavnog razloga to Glamoak tu vrstu specifine plastike radi ve niz godina. Ipak treba naglasiti da je najnovija domaa ratna trauma na izrazito uspean nain u ovim primerima pokrenula kreativne mehanizme u najsenzibilnijim autorima. Posledice rata vremenom e izbledeti ostae velika dela koja su ime izazvana: Zlatko Glamoak spada u umetnike koji su ih sasvim sigurno nainili. !
JOVAN DESPOTOVI
SCENA
Jazz u Kaii
Uskoro (10. 9-13. 9) poie po trei put u Kaii meunarodna muzika manifestacija "Jazz, improvizovana muzika..." Festival ima specifinost, da neguje sve muzike forme i stilove, koji imaju umetniku vrednost i prikazuje i druge umetnike grane. Organizatori ove godine posebno istiu saradu naih umetnika sa stranim muziarima. Re je o scensko-muzikoj radionici poznatog teatra JEL iz Francuske (vodi ga Joef Na iz Kaie), dobitnika velike nagrade Bitefa 1995, Avionskog, Berlinskog festivala, Grand Prixa UNICEF-a itd., jednom od najvanijih pozorita sadaice, koji ima originalni stil. Pored ih, prvi put moemo uti velikana poskog i evropskog jazza Wlodzimierza Nahornya (Grand Prix Jazz na Odry, Washington-Capitol festivala: sm Ellington predaje nagradu "najboem evropskom orkestru"). P. F.
Izlazi kiga o Rolling Stonesima

Dugooekivana kiga Ivana Ivakovia "The Rolling Stones: Umetnost pobune"pojavie se u prodaji 1. septembra. Ova atraktivna kiga ima 140 strana, tampana je na luksuznom papiru i opremena je sa vie od 100 kolor i crno-belih fotografija. U oj se nalazi sve vano o najveoj rokenrol grupi na svetu: biografije svih lanova benda, istorija nastanka prvog singla, podseae na koncerte u Hajd Parku i Altamontu, komentari najbitnijh albuma i najveih hitova, i tako dae. Osim toga, uz "Umetnost pobune" jugoslovenska publika moi e da osvei uspomene sa koncerta Stonsa u Zagrebu, Beu i Budimpeti. Izdava Ivakovieve kige je Radio B92. R. R.
Markovi u Veneciji
Posle nekoliko godina, Jugoslavija ponovo ima svog predstavnika na festivalu u Veneciji. U okviru programa "Officina Veneziana", koja predstava zvaninu, netakmiarsku selekciju dokumentarnih ostvarea, bie prikazan film Gorana Markovia "Poludeli udi" u produkciji Radija B92. Zvanine projekcije naeg filma bie odrane 3. i 5. septembra, u festivalskoj dvorani "Volpi".
23. AVGUST 1997. ! VREME 4 9
Megaspektakl U2 u Pragu
Ludilo zvano PopMart

Eksplozija kia, luksuza i sjajne zabave
"N
ijedna druga grupa sa toliko para nema tu fantaziju i nijedna grupa sa slinom fantazijom nema dovono para" ovako je irsku rok legendu okarakterisao anonimni novinar britanske tampe i moe mu se verovati na re. Svetska turneja grupe U2 pod nazivom PopMart zaustvila se na stanici Srede Evrope, da bi, 14. avgusta, vrata i regale koncertne "robne kue" otvorila prvi put u Pragu na najveem evropskom stadionu Strahov. Zanimivo je napomenuti da je koncert u Pragu, kao i dan ranije odrani koncert u Varavi, glavnom gradu Poske, bio premijeran Bonu, Edu, Adamu i Lariju, te da je u dvadeset godina ihove karijere jedino "privilegovano" mesto biveg istonog bloka koje su posetili bila Maarska i en glavni grad Budimpeta. POPMART: Svoju do sada najglomazniju i najveu turneju U2 su zapoeli 25. aprila 1997. u Las Vegasu i do kraja godine ena koncertna trasa posetie 62 grada u 20 drava, dok e ukupan broj koncerata u okviru PopMarta biti tano 101. Svetsku turneju bi, prema procenama, trebalo da vidi izmeu 5 i 6 miliona udi irom sveta a lanovima grupe bi ona trebalo da donese nekih 260 miliona dolara. Svojim spoaim izgledom stejd podsea na bizarnu robnu kuu a ene dominante su, pre svega, trideset metara visoki logo scene koji neodoivo podsea na polovinu "Mekdonaldsovog M" znaka i sa desne strane isto toliko visoka "megaakalica" sa nabodenom maslinom, dok je ispod e "zatitni znak" turneje dinovski limun. Iza tih rekvizita prostire se ogroman ekran, smien specijalno za tu priliku svega koji mesec pre poetka turneje, koji sa svojih 750 kvadratnih metara predstava najvei video-bim svih vremena. Tano u pola deset PopMart je oiveo. Reflektori, laseri i ostala uda tehnike promenili su dosadnu sivu konstrukciju na arenu kalifornijsku plau, svemirski brod, ili umetnika platna sa slikama Endija Varhola i Kita Heringa. Posle fascinacije grupe
prema televiziji i medijima koju je donela prola turneja ZOO TV, PopMart verovatno predstava korak napred tehniki ali stagnaciju ili korak unazad emotivno i fiziki. Apsolutna dominacija tehnike, gde su lanovi grupe sami sebe (namerno?) stavili u podreeni poloaj, u neku ruku moda ak i poniava muziku osnovu koja tako ostaje samo jedna pratea sitnica. BIOSKOPSKA SVIRKA: Ono to je zanimivo u svemu tome jeste da su Bono i drugari sebe prihvatili kao stvar za prodaju, obian luksuzni produkt, ili, u boem
sluaju, trgujue putnike koji svoju robu nude i prodaju kupcima. U2 svoju viziju danaeg drutva oslikavaju kao put od pogrbenog majmuna sapiensa do sadaeg konzumenta oveka koji gura kolica u supermarketu. ak i sam poetak koncerta pokazuje nain na koji U2 vide sebe u drutvu. Koridor napraven od telohranitea u masi proputa Bona obuenog u bokserski bademantil sa kapuaom na glavi kako skakue peui se na stejd. Iza ega gitarista Ed sa ogromnim crnim kaubojskim eirom, dok je verovatno najspektakularniji dolazak basgitariste Adama Klejtona obuenog u antitoksino odelo sa respiratorom na licu i lemom na glavi. Bubar Lari Mulen je, sudei prema garderobi, bio najcivilizovaniji i egovo prisustvo je "dizalo rejting" i ostalim lanovima grupe. Koncert je, sudei prema pesmama koje su U2 za dva sata stigli da odsviraju, bio prevashodno nameen prezentaciji
najnovijeg albuma Pop. Ve uvodna stvar MoFo, kao jedina tehno stvar na ploi, pokazala je kojim smerom e se odvijati svirka. Gotovo svaka pesma imala je novi "image", a ve po pravilu narod, koga je prema procenama bilo osamdeset hiada, koji je na koncert doao da uje i starije hitove, U2 nije zaboravio. Poplavu svetlosti pokretnih slika i lasera koji su od koncerta naprvili pre svega vizualnu (z)animaciju, dopuavale su pesme iz kompletne diskografije grupe. Tako se mogao uti i verovatno prvi hit grupe I Will Follow, za kojim su sledile najnovije Gone i Last Night On Earth, dok je posle ih odsvirana legendarna antirasistika pesma Pride (In The Name Of Love). "Da li bi mi neko objasnio zato ranije nismo doli ovde?" zapitao se Bono i rekao da bi odgovor bio previe komplikovan (meutim, usuujem se da kaem da je odgovor vrlo jednostavan: Naime, U2 su na proloj turneji odustali od svog prakog koncerta jer nisu imali gde da okae svoje Trabante. U.M). Megahit I Still Havent Found What I'm Looking For napravio je "teren" za akustino izvedenu Staring At The Sun, dok je Born To Be Wild grupe Steppen Wolf imala formu karaoke. Za vreme pesme Miami, Bono obuen kao Kastro, sa kiobranom sa motivom amerike zastave, izveo je jednu devojku na podijum i sa om zaplesao. LIMUN: Najboe su U2 ipak ostavili za kraj. Posle molitve Please i fenomenalne Where The Streets Have No Name nastala je kratka pauza, koju je sa matrice popuavala miksovana verzija Lemon. A kad smo ve kod limuna, onaj koji je upotpuavao rekvizite na sceni, 15 metara visoki i 10 metara iroki limun, postao je disko-kugla iz koga su, kao vanzemaci iz svemirskog broda, izali U2 zapoiui drugi i finalni deo koncerta. Otpoeli su ga sa Discotheque, nastavili sa Bullet The Blue Sky, starim hitom New Years Day, a zavrili sa besmrtnom baladom With Or Without You, betmenovskom Hold Me Thrill Me Kiss Me Kill Me, pesmom One i posledom numerom MLK, koju je Bono sam odsvirao na bini. To je ujedno bio i kraj celog koncerta, a U2 nisu vratili na stejd ni dugotrajni zviduk i prozivke udi da se vrate. Tehniki (ili boe reeno tehnoloki) koncert je bio savren, ali interesantno je da ovek na kraju, posle svega, ima oseae da izlazi iz obinog bioskopa. !
URO MITROVI
5 0 VREME ! 23. AVGUST 1997.
N o v o!
Pretplatite se na naa
elektronska izdanja
Kompletno papirnato izdanje sa originalnim prelomom, kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i originalnom naslovnom stranicom u koloru
Izdanje na engleskom jeziku sainjeno od najboljih tekstova najnovijeg broja Vremena U kom obliku se isporuuju elektronska izdanja Vremena? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u. Pretplatnici e najnovije brojeve moi da skinu i sa WWW-a. Kakav mi kompjuter treba? Najobiniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odlino! A softver za itanje tog... PDF formata? Dobiete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno. Kako e izgledati elektronsko Vreme na ekranu mog kompjutera? 100% verno izdanju koje se moe nai na kioscima, sa dodatkom hipertekstualnih veza koje e vam itanje pretvoriti u jo vee zadovoljstvo. Mogu li da odtampam odabrane stranice? Naravno, na tamapau koji ve imate, i to vrlo kvalitetno. Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u? Piece of cake: copy & paste. Koje su prednosti elektronskih izdanja? Sve informacije su u vaem kompjuteru. Nema vie prekucavanja i ponovnog skeniranja slika. Tekstovi se lako pretrauju. Da biste okrenuli eljenu stranicu dovoljan je klik miem. Na jedan CD staje vie od 100 brojeva. Hartija propada a PDF je vean. Jo argumenata? Kako da se pretplatim i koliko kota to zadovoljstvo? Javite se u Vreme da vidimo ta vam najvie odgovara, telefone i e-mail redakcije nai ete u impresu. Cena? Sitnica...
Dobri i loi zloinci

Kako je ameriki pesnik srpskog porekla arls Simi doiveo kigu novinara Tima Dude "Srbi: Istorija, mit i razarae Jugoslavije" izdate na univerzitetu Jel ove godine. "Vreme" objavuje integralni tekst ovog eseja koji je izazvao mnogo pae na anglosaksonskom jezikom podruju
h, ti grozni Srbi! Donedavno niko na Zapadu za ih nije znao niti mario, a danas gotovo svako ima svoje miee o ima i to najee negativno. Karadi i Mladi ikone nehumanosti uzimaju se kao mustra za duu ihovog naroda. ak i pre nego to je rat na prostorima bive Jugoslavije poeo, amerike novine analizirale su srpski narod. Recimo, "Njujork tajms" od 4. aprila 1989. godine opisivao je jugoslovenske "katolike" republike kao najnaprednije i politiki prosveene delove zeme pod stalnom pretom i pritiskom od pravoslavnih republika. Bilo je to jasno kao dan: to je borba izmeu industrijalizovanih rimokatolikih slovena, ija su kultura i tradicija deo civilizovane Evrope, i vizantijskog Istoka gde vladaju leost i nasie. Kasnije, tokom rata u Bosni, bosanski Muslimani su bili strana koja nagie Zapadu, za razliku od muslimana na bilo kom drugom mestu u svetu. Ne tako davno, novine na Zapadu i balkanski nacionalisti govorili su istim renikom. Sa dubokom verom u to to rade, novinari su se upiali da dokau da malo poznati balkanski narodi vekovima nose u sebi neke karakteristinosti. Tako je za mnoge zapadne komentatore razgovor o Srbima esto sluio za definisae sopstvene kulturne superiornosti. Nudei svojim itaocima krute moralne uzuse, previali su mogunost da upotrebavaju istu nacionalistiku retoriku koju su toliko prezirali. Najapsurdnija od svih bila je teorija o dve vrste nacionalizma: "postmoderni nacio-
arls Simi o Srbima
nalizam" Hrvata i Slovenaca, tolerantan, dekomratski i neagresivan, i srpski nacionalizam po svojoj prirodi ekspanzionistiki, autoritativan i nasilan. Svakome ko je mogao da ita nacionalistiku
tampu u Srbiji i Hrvatskoj ovo je apsolutno komino. Najboi dokaz da su Srbi i Hrvati jedan te isti narod jesu gotovo iste reenice koje su ihove superpatriote izbacivale svakodnevno. Kada je konano postalo jasno da su se na Zapadu sloili sa tim da jugoslovenski narodi nemaju ama ba nita zajedniko, logino je bilo da se podri secesija. Neprijatan podatak da su Srbi bili najvea etnika grupa i pri tom jedina sa znaajnim brojem svojih sunarodnika rasutih po drugim republikama nije bio znaajnije razmatran. Srbi su unapred osueni kao tamniari Jugoslavije, problematian narod nesposoban da shvati bilo ta kompleksnije od principa kaavaa i nagraivaa. Ponovo je uvaeni "Njujork tajms" iz pera svog ceenog komentatora izrekao da Srbi razumeju samo govor tapa, dok je u otvorenom pismu jedan italac sugerisao da moda ne bi bilo loe da im se ponudi argarepa pre nego to se na ima taj tap upotrebi. ak ni novi hrvatski Ustav, kako je napisao Tim Duda u svojoj kizi, koji je 600.000 hrvatskih Srba proglasio mainom u "nacionalnoj dravi hrvatskog naroda", nije bio dovono alarmantan da se odloi priznavae Hrvatske. Srpski strah od Hrvatske bio je apsolutno preteran, tvrdili su novinari, kao da bi oni sami mirno prihvatili novost da nisu vie Amerikanci ve su od sada irska, jevrejska, kineska ili neka druga maina u anglosaksonskoj dravi. Ako su Srbi imali kakvih primedbi, trebalo je da ih ree u institucijama sistema. ak i kada su hiade Srba izbacivane sa posla samo zato to su Srbi i kada su ulice i kole koje su nosile imena antifaista preimenovane i nazvane po hrvatskim faistima koji su u Drugom svetskom ratu bili odgovorni za smrt toliko Srba, trebalo je da Srbi zadre dah
ZORAN SINKO
dok se neka Suzan Sontag ili Bernar Anri-Levi ne zainteresuju za ihov sluaj. Veoma vano je razumeti da sve i da je sam Mahatma Gandi bio predsednik Srbije, opet bi postojao srpski problem koji se morao reiti. Jugoslavija je imala smisla, jer ak ni Isus ili Alah ne bi mogli da povuku granice izmeu enih naroda. Kada je toj dravi konano presudila meunarodna zajednica, pozicija Srba i svih koji su se nazivali Jugoslovenima postala je nepodnoiva. Jedan dan su mogli sa porodicom da odu na izlet u Italiju, ve sledeeg ihovi dokumenti bili su bezvredni i oni nisu znali koje su drave graani. Kiga Tima Dude je prvi detaan i vaan vodi kroz ova komplikovana pitaa, osetiv na uticaje balkanske kulture i istorije i potpuno objektivan: nacionalisti na svim stranama e je mrzeti. Prva treina odnosi se na srpsku istoriju u sredjem veku, a druge dve treine bave se savremenim dobom. U Dudinoj interpretaciji, srpska istorija je tuna pria o ratovima, masakrima, okupacijama i migracijama. Etniko iee, prema emu, bilo je vekovima praktikovano na ovim prostorima tako da ono to su Srbi nastojali da urade nije bio izuzetak ve
deo vekovne lokalne tradicije. Nisam ba tako siguran. Nacionalisti se okreu istoriji kada trae opravdae za planirana ubistva, ak su i akademici spremni da masovne zloine pripiu nacionalnim i kulturnim cievima. Implicira se da je svako od nas pomalo sauesnik sa onima koji ubijaju u nae ime. Mnogo boe ob-
U jugoslovenskoj tragediji nije bilo nieg nepredvidivog. Religija, kulturna opredeenost i nacionalne obmane bile su samo pretekst
jaee od ovog je da su jugoslovensku tragediju izazvali udi koji su produkt pedesetogodie komunistike vladavine na tim prostorima. U trenutku raspada Jugoslavije, pred Srbima su bile tri opcije, sve tri podjednako nepovone: 1. Kra Jugoslavija bez Slovenije, rekonstituisana kao labava konfederacija demokratskih republika, to s obzirom na vladavinu komunista pretvorenih u nacionaliste na svim stranama nije bilo mogue. 2. Jugoslavija
razbijena ne est nezavisnih drava, to je veliki broj Srba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj ostavalo u statusu maine. 3. Svi Srbi u jednoj veoj novoj dravi to bi sve ostale uinilo mainama. Da nije bilo zle krvi, moda bi se neko reee i nalo. Ali, sa zloinima iz Drugog svetskog rata na pameti, nije bilo mogue bezbrino razmiati o budunosti. "Svako selo u Bosni i Hrvatskoj", pie Duda, "prisealo se ta mu se dogaalo pre pedeset godina. Ako ve nisu smiali osvetu, poiali su da se spremaju najboe to su mogli za mogunost da to rade ihovi susedi." Kao i mnogi drugi, i ja sam se nadao da e zajedniki interesi prevladati, previajui da ovo nije situacija u kojoj pobeuje racionalno razmiae. "Ne elimo vie da ivimo zajedno. Moramo se podeliti jedom za svagda", moglo se itati i uti od udi u Srbiji, ali niko koga sam sluao ili itao nije nudio reee kako bi se to moglo postii mirno i fer jer, naravno, to nije bilo ostvarivo. To nije bilo nita vie smisleno od one stare ideje da se drave Alabama i Misisipi prepuste amerikim crncima: ne bi li se svaki ujorki taksista ili lekar acnuo
"
na mogunost da ivi u getu okruen svojim sopstvenim narodom. Nacionalistiki programi su toliko idiotski. U ovako sloenom trenutku, srpski narod napravio je katastrofalnu greku. Dopustili su cininim oportunistima, korumpiranoj Komunistikoj partiji i brojnoj tajnoj policiji da uzmu nacionalno pitae u svoje ruke. Preko noi, ista mafija koja je pedeset godina drala ude izvan slobode promenila je stranu obeavajui udima povratak dostojanstva i prava, u ta su svi poverovali. Veina Srba lepi se na te prie. Kao to Duda primeuje, "ne samo da je srpski narod bio dezorijentisan, ve vaspitavan na herojskom primeru nacije koja se suprotstavila nacizmu za razliku od Hrvata, odbijao je da poveruje u prie o postojau logora". Oni jo veruju da ih strahovita neobjektivnost medija na Zapadu oslobaa svake odgovornosti za dogaaje u ratu. Ukazuju na sramno preutkivane muslimanske i hrvatske zloine u ovom ratu, kao da to treba da opravda ihove sopstvene. Mrze kad im se kae da ihovi lideri nisu zastupali ihove interese na najboi mogui nain i krivicu bacaju na svetsku zaveru i dvostruki standard Novog svetskog poretka. Dudina kiga na jednostavan nain
objaava zajednike interese i monstruozno saveznitvo nesposobnih, oportunista i kriminalaca u ciu ihovog bogaea, a pod platom borbe za svete cieve srpskog naroda. "Nisu samo Hrvati i Muslimani bili ti koje su pakali", pie on. "Lokalna industrija i pooprivredna dobra koja je trebalo da slue
Dajte nekom ideoloki monopol nad medijima da bi irio mru izmeu etnikih grupa u Americi i nemojte biti iznenaeni kada komije ponu meusobno da se ubijaju pravdajui to priama o svom vekovnom stradau od drugih
za izdravae teritorija koje su drali Srbi za vreme i posle rata, naprosto su opakana i preprodata." Dokle god je bilo mogue bogatiti se, niko od lidera nije bio zainteresovan da zaustavi poko. Kuna mana demokratije na Balkanu je da nije tako profitabilna kao nacionalizam. Uprkos obiu dokaza za suprotno koje sam donosi, Duda ne odoleva da kao jedan od uzroka za sukob predstavi vekovni san o Velikoj Srbiji. Ne verujem u to nijednog trenutka. Srbi nikada nisu imali jasan nacionalni program. Ja imam 59 godina i vodio sam beskrajne dis-
kusije o politici sa mnogim Srbima, ali ideja Velike Srbije nikada se nije pomiala. Da sve bude jo komplikovanije, postoje Srbi koji su svesni toga da su mali narod koji ivi na raskru puteva tri velike religije i interesa nekoliko sila. Opoziciona tampa je u proteklim godinama objavila mnotvo tekstova u kojima je objaavano da je Velika Srbija napola skuvana orba. "Plan B" izvaen je na sto kada je postalo jasno da Miloevi nee uspeti da nametne svoju vlast ostatku Jugoslavije. Pitae koje ostaje jeste kako je neto tako bolesno i poraavajue kao to je etniko iee moglo uopte da se dogodi. Kako je, da parafraziram Dudu, srpska istorija mogla biti tako zloupotrebena? Kao i sa drugim slinim pojavama, nema jednostavnog objaea. Poelo je na dravnim TV i radio stanicama u svim bivim jugoslovenskim republikama. Dajte nekom ideoloki monopol nad medijima da bi irio mru izmeu etnikih grupa u Americi i nemojte biti iznenaeni kada komije ponu meusobno da se ubijaju pravdajui to priama o svom vekovnom stradau od drugih. U Jugoslaviji je stara komunistika propagandna mainerija bila ve u pogonu. Sve to je trebalo uiniti bilo je da se
prilagodi renik. Nije trebalo mnogo da se klasna nepravda pretvori u etniku mru i da intelektualci ponu da prave opravdaa za novu rundu zloina. Istine, poluistine i mnogo lai ko bi sada to mogao da razvrsta? Ubrzo ni sasvim razumni udi nisu mogli da ih razlikuju. A gde je bila demokratska opozicija sve to vreme? Problem je u tome, kao to je to esto kada su Srbi u pitau, to su oni bili samoubilaki podeeni. Tokom Drugog svetskog rata Srbi su bili mae-vie podeeni na rojaliste i komuniste. U isto vreme dok su stotine hiada ihovih sunarodnika ubijali u Hrvatskoj, Srbi su se meusobno obraunavali u sopstvenom graanskom ratu. Ovi animoziteti jo nisu zamrli. Koalicija opozicionih partija koja je tako dobro funkcionisala prole zime u vreme protesta sada se praktino raspala. Jedan deo, koji se nada restauraciji monarhije, optuio je one druge da su nita drugo do komunistiki izdanak. I kao da to nije dovono, Srbi su podeeni regionalno: razliite istorije i kulture u Srbiji i Crnoj Gori, Vojvodini, Bosni i Hercegovini ponekad stvaraju utisak da danai Srbi istovremeno ive u raznim vekovima. Sa tako kompleksnom situacijom i nedostatkom jedinstva Miloevi je praktino imao odreene ruke. Napravio je neke tajne aranmane. Prvo je sa predsednikom Slovenije dogovorio da Slovenija napusti federaciju; 1991, dok je rat u Hrvatskoj tek poiao, napravio je opti dogovor sa Tumanom o podeli Bosne i Hercegovine. Da bi se to ostvarilo, Miloevi je morao da naorua srpsku populaciju u Bosni i Hercegovini, kao to je prethodno uinio u Hrvatskoj, dok je egova tajna policija otila u Bosnu sa ciem da poseje teror meu Muslimanima i na taj nain ohrabri ihovu ideju o otcepeu. Nieg nije bilo spontanog u nainu na koji su decenijske veze izmeu udi raskidane. "Miloevi je sve organizovao", kae Vojislav ee, lider Srpske radikalne stranke. "Mi smo skupali dobrovoce, a on nam je davao kasarne... uniforme, oruje, vojnu tehniku i autobuse. Sve nae jedinice bile su uvek pod komandom krajike vojske ili Vojske Republike Srpske. Naravno da ne verujem da je on ikada ita potpisao, sve su to bila verbalna nareea. Nijedan od naih razgovora nikada nije snimen i ja nikada nisam upotrebavao papir i olovku kada sam sa im razgovarao. Njegovi kuni udi su komandovali. Nita se nije moglo dogoditi na srpskoj strani bez Miloevievog znaa i odobrea."
Srpska paravojska imala je jaku konkurenciju. Ovako Duda opisuje Bosanski Brod u danima pred sam poetak rata u Sarajevu: "Naoruani udi i razne milicije kruili su gradom. Izvestan broj udi poreklom iz Sandaka imao je na rukavima ambleme "Alah je veliki!". Govorili su da se pripremaju za rat koji e se preneti i u Srbiju. Hrvati iz hrvatske vojske bili su takoe prisutni, neki su imali ak i ustake simbole na kapama." Kada je to jednom krenulo, bilo je jasno da su nevini udi na svim stranama osueni na beskrajnu patu. Najudnije od svega je da su masivna preseea stanovnitva naila na podrku iz inostranstva. Na zapadu su zagovornici raspada Jugoslavije imali sopstvene ideje u pogledu crtaa novih granica. Jugoslavija je trebalo da se podeli po interesnim sferama, osim Bosne koja je trebalo da ostane multietniki raj u kome udi raznih religija i nacionalnosti i dae ive u srei. Posledih meseci rata, etniko iee Krajine, Srebrenice i zapadne Bosne dogaalo se na mig iz Vaingtona i izvrne naredbe lokalnih komandanata u ta vie niko i ne suma. Sasvim izvesno, biti pojedinac, neko ko gleda samo svoja posla i nema nameru nikoga da povredi postala je ekstremno nesigurna pozicija. Nacionalistika euforija nije zahvatila sve. Hiade Srba dezertiralo je iz vojske, a jo vie ih je napustilo zemu. Muslimani su imali jo mae izbora. Oni su beali da bi spasili ivu glavu. Stradae nevinih udi na svim stranama je ono to jugoslovensku priu ini tako odvratnom. Ako to zaboravimo, moemo nai opravdae za Miloevia, Tumana i Izetbegovia: Zapad je, pristajui na to da pregovara sa nacionalistikim liderima, postao sauesnik u raseavau svih koji drugaije misle.
LASZLO BALOGH
Ovo moe biti perfektno jasno, ali iskustvo nas ui da nemaju svi nevini na svim stranama isti status. Hrvatska je proterala veinu srpskog stanovnitva sa svoje teritorije uz sasvim blage kritike sa Zapada. Da bi neko bio priznat kao rtva, neophodno je da pripada naciji koju su mediji proglasili za rtvu. U jugoslovenskoj tragediji nije bilo nieg nepredvidivog. Religija, kulturna opredeenost i nacionalne obmane bile su samo pretekst. Nacionalisti irom sveta pokuavaju da nas navedu na svoje genocidne ideje pozivajui se na istorijske tokove. Oni odbacuju svaku mogunost izbora i veruju iskuivo u elini zakon koji kae da e ili ubijati ili biti ubijen. Ovo je najgnusnija od svih lai. Pol Pot, Idi Amin, argentinski generali svi su oni deo velike, vesele familije moi gladnih politiara i ubica koji se nalaze svuda irom planete i koji lie jedni na duge vie nego to lie na bilo kog slobodoumnog oveka u bilo kom narodu, ukuujui i ihov sopstveni. !
(Preveo ZORAN STANOJEVI)
IVOT
FOTOGRAFIJE: DEJAN TASI
Dramaturg u politici
Poznati pozorini delatnik govori za "Vreme" o stranakom angamanu, kiu i populizmu, manipulaciji jezikom, Bitefu, uincima graanskog protesta, Vaclavu Havelu i, naravno, o Kasandri...
"VREME": Aktivni ste u politici, a istovremeno ste okrenuti i radu u kulturi. Da li i kako uspevate da ostvarite ravnoteu izmeu ova dva angamana? IRILOV: Pre svega, ova dva moja angamana ne mogu uopte da se porede, jer sam i dae skoro u potpunosti posveen kulturi, a za politiku imam veoma malo vremena. Zar ne mislite da se ove dve oblasti, koje jesu veoma razliite, danas, na naim prostorima, prepliu vie nego ikad? One se nuno prepliu, ali to se tie pozorita, umetnosti kojom se bavim, mislim da politika moe biti samo tema, ni u kom sluaju nosei element pozorine predstave. Znai da pozorite ne sme nositi neki odreeni politiki angaman, ve samo umetniki. U krajem sluaju moe imati drutveni, to jest mnogo iri angaman. Drugim reima, pozorite ne sme da slui nijednoj klasi, nijednoj partiji, ali u emu se mogu ogledati neke drutvene istine. Moete li da povuete paralelu ili sagledate razlike izmeu nekadaeg vaeg lanstva u SK i aktuelnog uea u Demokratskoj alternativi Neboje ovia? Nisam uestvovao u osnivau ove stranke i koncipirau enih temea. "Demokratsku alternativu" vidim kao levi centar, koji nije produetak Komunistike partije iz bilo kog ranijeg perioda. To je individualna revizija onih koji su bili ranije u KP, a ima pre svega onih koji nikada nisu bili ni u jednoj stranci i kojima se dopada izvestan stepen levog miea koji ne ide ka desnici. Daleko je kako od ekstremne desnice tako i od ekstremne levice. U kizi "Re dana", koja otkriva etimologiju mnogih pojmova iz svakodnevnog govora, navodite i re "bojkot". Kako danas semantiki tumaite ovaj termin? Nisam veliki pristalica bojkota, pre sam za uestvovae, uvek i u svemu. Konkretno u naem sluaju, uestvovae jedne partije na predstojeim izborima ima veoma jasno znaee. Jaka politika koalicija graanske orijentacije doivela je krah. Pitae bojkota jeste pitae taktike, i tu nije re samo o javnim taktikama ve se danas sve ee
Intervju: Jovan irilov
govori i o tajnim taktikama. Zbog toga je sada, nakon svih poteza koji su povueni, komplikovano jasno determinisati ovu re. Inae, ja sam uvek za uestvovae, ak i pod oteanim okolnostima. Ueem se opravdava razlog postojaa partija. Kakav je stav Demokratske alternative u pogledu uea na predstojeim izborima? Demokratska alternativa jo nije donela odluku o tome. Ona e biti doneta na osnivakoj konferenciji. Aktivno ste uestvovali u demonstracijama 1996/97. Neposredni odraz deavaa s kraja protekle i prvih meseci ove godine jeste prilino konfuzna i usitena politika scena. Kakvo je vae miee o tome? Duboko sam razoaran onima koji su dozvolili da doe do tog raspada. Bila je to realna snaga velikih mogunosti. Iz tog razoaraa proistie i moje opredeee za inicijativu Neboje ovia. U ulozi gradonaelnika Beograda bio je okruen nimalo zavidnom situacijom, ali iz svega je izaao kao astan ovek, kao osoba od rei i akcije. Mislim da je intonacija Demokratske alternative, koja je za mene vie pokret nego partija, pokuaj gajea duha demokratske tolerancije u javnom ivotu, duha aktivizma, duha asnosti i umerenosti, koja je potrebna naroito srpskom politikom pejzau u istoriji odvajkada prepunom, naroito kada je u igri uestvovao veliki broj partija, najrazliitijim razmiricama. Mislite li da je moglo neto da se uini da se politiki lideri ne raziu? Koliko je graanstvo moglo da utie ne tok dogaaja? Mislim da to nije propao period. Sada smo svesni da postoji ta realna snaga udi i, ukoliko se prvenstvo ne bi davalo linim ambicijama, taj udski potencijal u Srbiji, koji je bez sume ogroman i pozitivan, mogao bi da nastavi da se dae samostalno razvija. Ta svest moe ii samo putem evolucije. Ne treba uzgajati strahove da e ponestati. Rekli ste da vas je opozicija razoarala time to se raspala. U tom razoarau sigurno niste usameni. Kako stati na put pesimistikim vizijama koje se javaju pri pomisli bilo na uestvovae bilo na bojkot izbora? Situacija u kojoj se nalazimo dosta je teka. Godinama sam se uvao opre-
deivaa za odreenu politiku stranku. Moja pomo stranci, u kojoj neu zauzimati nikakve funkcije, jeste za mene jedan od naina na koji se ovek moe angaovati u pokuaju da neto izmeni, da na bilo koji nain doprinese pozitivnom razmiau. Ne znam za neki drugi recept. Velika je uloga medija u ireu negativnih vibracija, u oblikovau javnog mea. Do kog stadijuma se razvio taj oblik manipulacije i koliko su jeziki kompetentni oni koji pribegavaju ovoj strategiji? Situacija u naim medijima ne moe da se generalizuje. Tako veliki broj dnevnih novina i izuzetno nemilosrdna borba za trite imaju svoju negativnu i pozitivnu stranu. Pozitivno je to postoje razliita miea, veoma su zanimivi komentatori poput Cerovia (jedno briantno pero kakvo smo retko imali u naoj istoriji), Tirnani postaje sve interesantniji, treba pomenuti i Tijania koji raspolae velikim brojem najraznovrsnijih tajnih podataka do kojih je verovatno doao, izmeu ostalog, i kao ministar za informacije. Da li nametae jezikih normi, arhaizama i neologizama, guee slobode na pou jezika mogu imati dalekosenije posledice? Psiholingvisti su dokazali da svako nametae jedne varijante jezika, iz poltikih razloga, kao to je bio sluaj u nacistikoj Nemakoj, ili to je danas sluaj u Hrvatskoj, sa, kako ih ja nazi-
Duboko sam razoaran raspadom koalicije "Zajedno". Iz tog razoarenja proistie i moje opredeljenje za inicijativu Neboje ovia
vam, "tumanicama", jeste veliki atak na udsku psihu. Podjednako bi bilo apsurdno ako bi se srpske patriote u Bosni opredelile iskuivo za upotrebu ekavice, a bilo je takvih neprimerenih ideja. Ijekavica je u osnovi Vukove jezike reforme, u sri celokupne nae narodne epike. Bio bi ravan skandalu pokuaj istiskivaa ove varijante iz nae prole i sadae jezike realnosti. Jedno je pravopis, drugo je gajee lepote jezika. U jednom trenutku takva represija nad jezikom moe da se odrazi i na druga poa udskog delovaa, na kulturu uopte.
Sa stanovita individue, to je oduzimae line slobode, a skup takvih pojedinaca jeste obrvan oseajem strepe i munine iz kojeg proizilazi negativna energija. Sve skupa to je korak unazad u svakom pogledu, intelektualnom, kulturnom i u bilo kom drugom. Reakcija umetnika u tom sluaju moe biti dvojaka. Dok se neki okreu hermetizmu, drugi pribegavaju populistikom kiu. Kakav je odnos izmeu ovako suprotstavenih i meusobno udaenih stanovita? Protivurenost izmeu hermetizma i populizma karakteristika je nae savremene civilizacije. Ni jedno ni drugo ne treba sagledavati kao negativne ienice. Celokupna svetska avangardna avantura jeste oblik hermetizma, koji, na kraju krajeva, postoji i u nauci. Ajntajnovu teoriju u Beogradu moe da u potpunosti shvati i jasno protumai moda ih dvadesetak, ali teorija relativiteta je uticala na ivot svih nas. Znaaj neke umetnike revolucije ne treba da se meri brojem udi koji je upoznat sa novim deavaima i idejama. Paralelno tome, kao druga krajnost, stoji populizam. To je samo stepenica ka viem obrazovau. Ki kultura postoji i u civilizacijski visoko razvijenim sredinama kao to su Engleska, Francuska i Nemaka. Tom populizmu prilazim kao humusu na kojem moe da se rodi prava umetnost. U obrazovanijim sredinama ta prava umetnost ira je nego kod nas: nama se dopada "Kasandra", ali preko e se vaspitava odreen krug publike koji e jednog trenutka krenuti dae. To je kao kad dete u poetku skakue na neku popularnu melodiju, na popularnu muziku bilo koje vrste, pa onda preko e dolazi do opere i najzad do Filipa Glasa. Dakle, to je mnogo sloeniji problem nego to izgleda i nita nam ne pomae ako se a priori borimo protiv jednog ili protiv drugog. Zar to nije vraae cele jedne nacije na infantilni nivo? Bio sam svedok onih vremena posle Drugog svetskog rata kada kia gotovo nije bilo, sem politikog kia poput koranica. Forsirala se samo vrhunska kultura: Tolstoj, ehov, Gogo, socijalna literatura u svim mogunim pravcima. Mislim da je to bio vetaki period. Ne moete nekome zabraniti da se kiasto oblai. Ne treba leiti posledicu, ve treba stvoriti pravu demokratsku atmosferu koja ne bi proizvodila potrebu za kiom. Kad smo ve kod oblaea, zar na
"
beogradskim ulicama u toku demonstracija nije bilo pregrt mladih udi obuenih sa stilom i ukusom? Videli smo jedan drugi Beograd ija odea nije bila ni prebogata ni napadna, pa je ipak bila ukusna. Jasno je da je re o socioloki objaivom fenomenu, ali ienica je da su estradni maniri uzeli maha. Koliko pozorite danas trpi zbog toga? Pre izvesnog vremena uputili ste otvoreno pismo mladim glumcima koji su ili na ruku niskom ukusu. Svako mora da se bori na svom pou. Ja vodim bitku u okviru samog teatra, u okviru tradicije Jugoslovenskog dramskog pozorita, u ijem je duhu okrenutost visokoj umetnosti i literaturi. I moja publicistika okrenuta je
u se veoma ozbino radi na svakom projektu: trai se smisao dela, velika paa je posveena scenografiji koja je izuzetno skupa, gaji se vrhunska kultura, koja, sreom, uspeva da uspostavi komunikaciju. U ovako tekim vremenima ozbina i istinska umetnost moe pomoi svakome da otkrije neto novo o smislu svoje egzistencije pod zvezdama. ekspir i Molijer mogu razotkriti mnogo toga istovremeno i starog i novog, univerzalnog, za razliku od nekog "povrnog" pisca iz nae ili druge sredine. Jo u Titovo vreme, iako se nije pravila transformacija drutva u osnovi, bilo je u modi isticae da umetnost treba da ivi sama, da ne sme vie da bude na dravnim jaslama, da treba da se komercijalizuje. Stvari su poele da se odvijaju stihijski, komercijalizacija je zahvatila i tada dotirana pozorita, to mi nikako nije bilo i jo mi nije jasno, jer tu nije bila re o Brodveju ili francuskim bulevarima. U nemakim pozoritima svest o tome je izuzetno jaka. Postoje privatna pozorita u kojima se prikazuje ki najgore vrste, ali dotirana pozorita uvaju u osnovi geteovski i lesingovski umetniki i intelektualni duh. Mira Baac je u junskom broju LUDUS-a rekla da koliko je Bitef osokoli, toliko je Pozorje rastui. ta je to to osim finansijske potpore nedostaje naem pozorinom stvaralatvu? To nije samo ekonSTRANKA UMERENOG NAPRETKA U GRANICAMA ZAKONA: omsko ve i psiholoJovan irilov ko pitae. Kod nas je tom ciu. Pokuao sam svojim autorite- u velikoj meri prisutan umetniki tom da ukaem na glavne smernice u konzervativizam, Bitef je ostavio veoma kulturnom obrazovau. Naravno, nisu malo traga, glumci bi trebalo da osete svi to shvatili. Mnogi su mi prebacili da potrebu da malo raskinu sa tradicijom sam konzervativan, ali kada je ovek 19. veka i sa Stanislavskim. Ue dobru odluan da se bori za neto, mora biti kolu, koja je realistika kola, i tog respreman i za udarce takve vrste. U JDP- alizma ne mogu uopte da se oslobode.
Naa gluma je na nivou klasinog baleta. Odlino su vaspitani i glumci i reditei, ali prave izuzetno male pomake, nisu spremni na velike eksperimente kojih, to je zanimivo, ima u Sloveniji, u Bugarskoj, ali ne i kod nas. Eksperimenti sline vrste se kod nas obavaju u krugu od dvoje, troje udi koji ekonomski mogu da opstanu samo u tako uskom broju. Dotirana pozorita u Nemakoj pozivaju reditee poput Lepaa i Boba Vilsona, kao to je Jugoslovensko dramsko pozvalo Harisa Paovia i Milera, ali bilo je velikog otpora. Jedan deo ansambla nije eleo da uestvuje u tome i smatrao je da JDP ne treba da se bavi time. U ostalim pozoritima jo je mae eksperimentalnih izleta, dok u ostatku Evrope sve vrvi od ih. Jednom prilikom istakli ste da je avangarda proizvod srenih vremena drutveno bogatih zemaa. Da li je onda apsurdno kod nas govoriti o novim tendencijama, ne samo u pozoritu ve u umetnosti uopte? Ono na ta ja polaem nadu jeste subjektivni faktor. Prema tome, iako ne pogoduju okolnosti, sa jakim individualnostima bi moglo da se neto deava, makar i u dimenzijama jednog ostrva. Nikako ne bih voleo da neki umetnici kau: "Mi smo avangardisti". Mogu jedino da kau da tragaju, da pokuavaju da pronau neto novo, a na nama je da procenimo da li je ihov rad dostojan da bude ovenan epitetom avangardnosti. Ako neko tvrdi da je avangardan, to je isto kao da istie da je genijalan, fantastian, pametan, dobar itd. Zamerali su vam konzervativizam, ali prebacivali su vam i erotizam. Mira Trailovi je tada podsetila na to da Bitef jeste stvoren da otkriva, a ne da pokriva. Koliko danas Bitef moe da otkrije, koliko moe da izazove ok, da iznenadi, ili se sve kree u granicama ve vienog? Ne moe da izazove onaj ok koji se deavao ezdesetih godina, jer to je u svetskim razmerama bila revolucija ponaaa. To je bilo vreme hipika, posle mornarskih frizura. Za Ameriku je dugaka kosa bila veliki civilizacijski ok. Danas iznenaea gotovo i da ne postoje, ali eros moe uvek da zagolica. Preko erosa se uvek moe neto postii, a isto tako i preko bilo ega drugog: moda e ok na predstojeem Bitefu biti, recimo, predstava bez ijednog glumca, za neke e moda biti ok urbana verzija "Romea i Julije". Finansijski skandal u prolo-
godioj organizaciji Bitefa bio je gorko iskustvo. Da li e to poveati vau opreznost u saradi sa finansijskim gigantima? Ljubiu Ristia nismo mi birali. On je imenovan za predsednika Saveta. On je dobro uvao osnovne principe Bitefa i tu je veoma mnogo pomogao. Prole godine nas jeste izneverio, ali on je toliko dobrog uinio Bitefu tokom egove istorije, da ja ne mogu do kraja da mu to zamerim. Pre bih to nazvao lakomislenou nego zlom namerom. Sada imamo svee oko Nenada Prokia, precizne i racionalne osobe, i svi zajedno vodimo rauna da nam se to ponovo ne desi. Imamo i pomo grada, Ministarstva za kulturu, tu je i Fond za otvoreno drutvo. Bitef e ove godine biti za nijansu skromniji nego prole godine. Prole godine smo pravili sintezu tradicije duge tri decenije. Ove godine okreemo stranicu ponovo ka jednom otrom obliku avangarde. Da li odravate kontakt sa Vaclavom Havelom? Ne, ja nisam u stalnom kontaktu sa im. On je fin, dobronameran gospodin, trenutno bolestan i zauben. Bolestan od sebe, a zauben u glumicu. Trudi se da popravi svoj rejting kod Srba. Neki moji prijatei su ocenili da me je on iskoristio, moda je to tano, ali ja sam uvek za to da se nekome pribliim, ne treba nikoga odbacivati, svaku priliku treba iskoristiti da popravimo odnose sa svetom. Ja sam mu jedino zamerio to nam se nije zahvalio budui da smo bili jedini na istoku Evrope koji su prikazivali egovo stvaralatvo dok je on bio u zatvoru. Ali, ponavam, ja sam za prihvatae pruene ruke. I vi i Vaclav Havel ste udi umetnikog senzibiliteta, i obojica ste uplivali u politike vode. Kako se snalazite u politikim institucijama koje se veinom zasnivaju na disciplini i hijerarhijskom odnosu? Ja se, naravno, u svojim intelektualnim dilemama esto pitam da li to treba raditi, ali nadam se da sam ostao nezavisni intelektualac i takav kakav sam, ukoliko mogu u neemu da pomognem, dobro je. Nemam nameru da se odreknem svoje slobode, niti da se potinim bilo kome, bilo kakvoj politikoj disciplini. Poto mi se uinilo da je politika opcija gospodina ovia prevashodno pokret, a ne partija, tu sam se reio da pomognem i biu tu dokle god sam potreban, a ostao sam ono to sam. !
JASMINA STOJANOVI
Pivo
Zelena transverzala
Neke pivopije izbegavaju pivo iz zelenih flaa, a druge zahtevaju ba takvo proverite zato...
a bi objasnio svoj delikatan odnos prema omienom piu, konzument se koristi svim raspoloivim sredstvima, naunim i tehnolokim dostignuima, filozofijom, psihologijom, umetnou. A ako je u pitau pivo, pie koje je na glasu kao "pie drutvene bunosti i povrnosti", i koje sigurno nema takvu bibliografiju kao vino, na primer, napor se udvostruuje. "Pivo je hrana", kae se. Oni koji vole da se slue argumentima, poto nabroje sve hranive sastojke ove tekuine, dodae npr. i da pivo sadri aminokiselinu histidin koje nema u majinom mleku, a iji nedostatak u ranom periodu prouzrokuje zaostatak u mentalnom razvoju. Zato i maloj deci treba davati pivo, a kamoli odraslima. Ali, ako se nau konzumenti sa istim afinitetima u pogledu izbora pia, in uzimaa jedine zelene flae iz gajbe sa ostalim smeim zahteva elaboraciju druge vrste. Oni skloni usmenim narodnim predaima, a koji staju uz red uniformisanih smeih flaa, esto e ispriati onu uvenu anegdotu koja se ba ne odlikuje dobrim ukusom, o vlasnici kafane kraj eleznike stanice u idu koja je jednom zbog opklade uradila "ono" zelenoj flai piva, pa se plae da je to ba ta. Oni koji hoe ba zelenu, kau da je boe pivo iz e, da ima poseban, drugaiji ukus. Pokuali smo da proverimo da li je izbor jedne ili druge flae neto vie od obinog psihotesta. Blic anketa po pivarama dala je jednoglasan odgovor: razlika u kvalitetu ne postoji. Smea flaa je standardizovana, a zelena je greka u isporuci fabrike dostavaa, sluajnost, a preferirae stalnih potroaa jedne ili druge boje objaavaju navikom. Momilo Drvendija, ineer tehnologije i pomonik tehnikog direktora Beejske pivare, kae: "Pivo treba da se uva na tamnom mestu i onda nema nikakve razlike. Ali, ako se
DEJAN TASI
po flairau pivo uva na suncu, to ne bi trebalo initi, verovatno nastaju neke hemijske reakcije, a kakve tano to treba pitati nekog hemiara". I mi smo potraili hemiara. Pravog sagovornika smo pronali u Draganu Manojloviu, asistentu na Hemijskom fakultetu u Beogradu i povremenom saradniku Vaevske pivare. "Razlika u hemijskom sastavu piva iz zelene i smee flae postoji, ali ozbino istraivae nikad niko nije
obavio. Pivo iz zelene flae je slae", kae i objaava: "Dok bezbojno staklo ne sadri gvoe, zeleno i smee ga imaju u razliitom obliku, zeleno staklo kao gvoe II silikat, a smee kao gvoe III silikat. Stakla razliite boje proputaju svetlost razliith frekvencija, smee staklo proputa zeleni deo spektra, zeleno crveni deo spektra, svetlost talasne duine 510-520 nm, a to je onaj deo svetlosti koju apsorbuje hlorofil i na kojoj se u prirodi vri sinteza eera. Ova fotohemijska sinteza eera jedan je od razloga poveane slatkoe piva u zelenoj flai. Drugi je hidroliza proteina. Naime, razgradom duih proteina nastaju krai proteini peptidi, koji imaju slatkast ukus. Neki su od ih, npr. natren, slai od eera. Pored toga, prilikom dozrevaa piva u zelenoj flai stvara se mae kiselih supstancija. Rezultat svega jeste da je pivo iz zelene flae slae i ima puniji ukus", kae i donosi dve "oznojene" flae na ekspertizu. "Po mom mieu zeleno je boe, ali je sve ipak stvar ukusa." Slaemo se. !
NEBOJA GRUJII
Radio 021, drugi put
Previe Obojeni program

Tek to je krenuo, novosadski Radio 021 je stao. Razlog: redakcija misli da je Novi Sad velegrad, pa mu takav radio treba; privatni (su)vlasnik misli drugaije
DEJAN TASI
"B
ili smo graani sveta 12 dana, sad smo opet provincija", najea je reenica slualaca koji se javaju Marini Fratucan, bivoj glavnoj i odgovornoj urednici novosadskog Radija 021. To su rei slualaca koji su program pomenutog radija pratili od posledeg dana jula do 13. avgusta. Marina Fratucan je zajedno sa kolegama istomienicima odluila da prestane da radi dok se ne ree pitaa finansija i koncepcije programa. Radio 021 je u dvotreinskom privatnom vlasnitvu, a jednu treinu akcija poseduje Skuptina grada. Jedan od privatnih vlasnika je i NIP "In Press" Zvonka Tarlea. "Skuptina grada je na naoj strani, ali su privatnici protiv nas", kae Marina Fratucan za "Vreme"," i ne znam da li mogu biti optimista. Sukob je nastao kada je trebalo obezbediti novac za plate, Tarle je tvrdio da nam meunarodna zajednica nee davati nita, jer vie ne ele da pomau Srbiju; sa druge strane, bili smo svesni da od marketinga ne moemo iveti, posebno ako se zna da je direktor marketinga ena drugog vlasni-
ka. Oni u tom smislu nisu preduzimali nita. ao mi je samo to nas Tarle nije pustio da radimo, pa da onda d sud o naem radu i o tome da li radio stanica takvog tipa moe da uspe." ODOE STUDENTI: Zvonko Tarle, glavni urednik nedenika "Odgovor", problem vidi drugaije i za "Vreme" izjavuje: "Na sjednici Upravnog odbora radija od 13. avgusta Marina Fratucan je odbila mjesto glavnog urednika, jer nije mogla da prihvati zahtjev UO da se izvri redizajn muzikog programa. Zajedno sa desetak studenata prekinula je program i napustila radio i ne razumijem en nastup da se ponovo vrati. Mi smo na sjednici UO usvojili polazne osnove za koncepciju radija u kome se kae da Radio 021 mora da bude slobodan, otvoren, nepristrasan, gradski i komunalni, multietniki, nezavisan od stranaka i dostupan svim graanima. Marina je smatrala da treba da ima urbani radio surogat beogradskog Radija B92 ne uvaavajui specifinosti sredine; eela je da pravi radio za uski socijalni sloj. Mislim da to nije loa ideja, ali nije u
ODGOVOR: Zvonko Tarle
VRUI ETAR: Zato su nezavisni stalno na meti?
duhu koncepcije osnivaa. Program Radija 021 se nastava, putamo muziku priblinu onoj koja se puta na Radio Indexu. Nema tehna, densa, narodaka, za nas ore Balaevi nije und, kako izjavuje bivi muziki urednik Kebra, nelogino nam je da na jednom novosadskom radiju nema Balaevia, pa, to da ne, i 'Garavog sokaka'. Bivi muziki urednik putao je u ogromnim koliinama svoj bend 'Obojeni program' i to je bio glavni kriterijum sluaa. Javali su nam se udi iz kafia i govorili da ne mogu da sluaju na program jer im rasterujemo goste. Ni informativni program nije bio najsjajniji, sluaoci su mogli uti tri puta vie informacija o tome ta se deava u Zagrebu ili u Kragujevcu, nego o tome ta se deava u Novom Sadu." PROTIV METILJAVOSTI: Marina Fratucan objaava kako je radio trebalo da izgleda, a kako izgleda sada: "Novi radio je trebalo da bude slian Radiju B92. Novi Sad, kao metiav grad, nikada nije imao takav urbani radio. Saraivali smo sa mnogim agencijama i radio stanicama, ukuujui i one sa prostora bive SFRJ, emitovali brojne priloge sa svih strana. Na muziki program morao je da bude u skladu sa informativnim, sve je to povezano, ali izgleda da su privatnici hteli da dou to pre do novca i napravili su ono to je ve vieno u Novom Sadu, kopiju 'Radio Stotke'. Zvonko Tarle tvrdi da su udi koji su ostali na radiju rekli da e otii ako se Marina vrati. "Ipak, mislim da se sve moe rijeiti di-
6 0 VREME ! 23. AVGUST 1997.
jalogom i da svakoj strani treba da bude u interesu da sauva nezavisni Radio 021, jer postoji mogunost da sami sebe pojedemo, kao to je uinila srpska opozicija. Hou da razjasnim jo dvije stvari: nisam ja taj koji ne eli da se Marina vrati, kao to se pria, i ukoliko se ostala dva partnera sloe i predloe u za urednika, i mi, NIP Press, sloiemo se, ali isto tako elim da se zna da Gradska vlada nije na enoj strani". Tarle daje Marini Fratucan jedan savet, po egovom mieu pametan: da svoju energiju, umesto da koristi protiv ega, usmeri u drugom pravcu i da zajedno sa tih 40 udi, ("ako ih je uopte toliko"), napravi svoju radio stanicu "koju e sluati dvije ulice i tri kafia". STRANI PLAENIK: Pored dijametralno suprotnih stavova ove dve strane, pojavuje se jo jedan stav vezan za ude koji su otili sa Marinom iz radija. Tarle misli da je ona iskoristila te stu-
Kriminal
Malo ubistvo meu prijateima
Milorad koro zavrio je daleko od rodnog Mostara, u Beogradu gde je traio hleb i zatitu, a naao smrt
zvetaji o ubistvima na beogradskim gleda, u Beogradu nije imao nikog svog. ulicama toliko su uestali da prakDELIJA: "Tehnologija" ovog zloitino gube karakter vesti i najee na, a i uzrast rtve, neodoivo podseaju poiu reima "opet" ili "jo jedno". na dogaaj iz maja 1995. godine, kada je Ipak, kada neko na neuobiajeno bruta- ubijen osamnaestogodii Marko Borak lan nain usmrti tinejdera, teko je uz- Mare, siloviti dorolski tinejd-revolvedrati se od mranih razmiaa o tome ra, "kriminalac koji se bori za pravdu" i "lovac na jajare", iji je krivini dosije kuda idemo i ta emo jo doiveti. U etvrtak, 19. avgusta izjutra, ispred dostizao debinu Narodnog kuvara: od zgrade u Gospodar-Jovanovoj ulici 32b, pokuaja ubistava, preko razbojnitava, pronaeno je telo mladia "starog izme- do izazivaa opte opasnosti podmetau 20 i 30 godina". Bio je bos i go do em bombi pod automobile. Borakov pojasa, samo u bermudama i okrvavene le je tada pronaen u Ulici Svetozara glave. Sudei po tragovima krvi na tro- Markovia, gde su ga ubice izbacile iz toaru, rtva je izbaena iz automobila i automobila. Izdahnuo je od iskrvavea pokuala je da dopuzi do trotoara. Kom- na nogama su mu pronali sedam prosije su ule vrisak negde oko 4 i 30, da bi trelnih rana. Njegova smrt izazvala je pola asa kasnije pronale le i pozvale olakae u dorolskom podzemu, a policiju. Po svemu sudei, povrede glave zbog straha opusteli kafi "Arkada" izazvane su tupim predmetima ili udarci- ponovo je oiveo. Za razliku od Boraka koji je za kratko ma pesnica i nogu. Pojednostaveno reeno, rtva je doslovno ubijena od batina! Gradski sekretarijat unutraih poslova naknadno je saoptio da je re o Miloradu kori (19), izbeglom iz Mostara i nastaenom u Beogradu. Drugih podataka nema u interesu istrage ne saoptava se egova adresa, ak ni gradski kvart u kome je stanovao. To bi moglo da znai ili da je policija na tragu ubicama, ili da ni u SUP-u jo ne znaju detae. Mediji su, inae, prilino ravnoduni prema ovom zloinu, a nema ni, za obraune u beogradskom podzemu uobiajenih itua sa masovnim zakliaima tipa "brate, neemo te zaboraviti". Samo su u "Veerim novostima" od nedee i ponedeka trojica prijatea rtve objavila ituu. Milorad koro, iz- SMRT NA ULICI: "Najbezbednija evropska prestonica"
DT FOTO
Radio 021 mora da bude slobodan, otvoren, nepristrasan, gradski i komunalni, multietniki, nezavisan od stranaka i dostupan svim graanima
dente koji su poli sa om. "ao mi je te djece koja e sad ostati bez heba, jer Marinu nije briga za to, ona ima devizna primaa od inostranih agencija iji je dopisnik." Biva urednica kae da je molila te ude da ostanu, ali da su oni sami eleli da odu, izmeu ostalog i zato to su bili skeptici u pogledu novanih primaa. "Neemo odustati od nae ideje i boriemo se za taj radio", izjavuje Marina Fratucan, "nastaviemo rad u egzilu. Obraaemo se onim graanima koji ele da postanu deo Evrope, jednom ili dva puta nedeno, pozivaemo goste iz javnog ivota koji nas podravaju, praviemo koncerte, itaemo proglase na trgu i nadati se da uspehu." Teko je prognozirati kako e se rasplesti jo jedan u nizu sluajeva u kojima mediji sapliu sami sebe, uz svesrdnu pomo onih koji bi da na ima zarade. Inae, novosadski sokaci su armantni, pa tako i "Garavi sokak"; ipak, Novi Sad ima i bulevare. !
BILJANA RISTANI
"
23. AVGUST 1997. ! VREME 6 1
vreme stekao ime (i neprijatee) meu beogradskim kriminalcima, Milorad koro je praktino bio anonimus u podzemu. Dnevna tampa "nezvanino saznaje" da je neko vreme proveo na ratitu, da je radio u agenciji za obezbeee "Delije" i da je trenirao boks u istoimenom klubu. Kao to je poznato, iza svih firmi pod nazivom "Delije" stoji eko Ranatovi Arkan, pa bi, ako je ova pria tana, moglo da se pretpostavi da je koro, naavi se u izbeglitvu, potraio hleb i sigurnost tamo gde mu se inilo da e ih najlake nai. Naao je jedino smrt. DO KOSKE: Odgovor na pitae o motivima likvidacije Milorada kore moe da prui samo policija ako uspeno okona istragu, ali je ve sada mogue odbaciti neke pretpostavke koje obino prate nerazjaena ubistva u beogradskom podzemu. Sluba dravne bezbednosti sa ovim najverovatnije nema nikakve veze, a teko je poverovati i da bi devetnaestogodiak bez pedigrea, korena i sledbenika u beogradskom podzemu mogao da bude do te mere umean u "veliku lovu" (verc cigareta, droge i slino) da bi zbog toga neko reio da ga smakne. Pre e biti da je re o nesporazumima u "omladinskoj organizaciji", na ta upuuje krvniko premlaivae kao izraz neshvative i bolesne
DA LI JE KORO RADIO ZA NJIH: Agencija "Delije"
mre, ili to bi rekao jedan lokalni cinik: "Igrali su poker u vrge, a ega nikako da krene karta i eto...". Po drugoj, mae verovatnoj verziji, koro je beznaajna, "kolateralna" rtva nekakve borbe "Bogova i Titana" u beogradskom podzemu. Nije nemogue da je neki mafijaki klan na ovaj nain poslao poruku konkurenciji, u stilu: "Uzmite se u pamet, ako neete da proete kao ovaj va mali", ili neto slino tome. "UKLETO MESTO": I dok se ekaju pouzdaniji podaci o ubistvu Milorada kore, ariji ostaje da se zabava nekim zanimivim podseaima. Septembra 1992. godine, naime, nestao je poznati beogradski kriminalac Iso Lero zvani Damba. Njega je ispred kockarnice na estom spratu "Beograanke" drkama pitoa zatuklo odve revnosno obezbeee iz agencije "Delije" kada je odbio da ostavi pito u garderobi. Spustili su ga u prizeme, a kada su shvatili da se ne pomera, neko ga je strpao u automobil i odvezao neznano kud. Damba se do dana danaeg vodi u rubrici "nestali", mada je svima jasno da odavno trune u nekom kanalu, u okolini Beograda ili Erduta, svejedno. Tadai naelnik gradske policije Rade Markovi (kasnije premeten i, nedavno, posle ubistva efa srpske policije Radovana Stojiia Bade, unapreen u pomonika
ministra) nekoliko meseci kasnije izjavio je da su osumieni za nestanak Isa Lera "nedostupni organima goea", mada je, na primer, ef obezbeea pomenute kockarnice Vule Gojak danima posle "incidenta" bio dostupan da dostupniji ne moe biti: javno je govorio za dnevnu tampu, uveravajui novinare da je obezbeee Dambu samo razorualo i najurilo. Zanimivo je da su prolog petka ubice iz automobila izbacile izmrcvarenog Milorada koru u neposrednoj blizini zgrade u Jovanovoj 34 gde je ranije bilo sedite Privatnog preduzea "Karmen", u stvari detektivske agencije i "kompanije" za uterivae dugova, iji je vlasnik bio Iso Lero Damba. Razume se da bi bilo besmisleno izvlaiti zakuke iz ove koincidencije, ali je pria zgodna za kafanska razglabaa o "ukletim mestima". Posle Dambinog "nestanka", naime, na pomenutu zgradu u kojoj je radila PP "Karmen" baena je bomba. Kasnije se u iste prostorije uselila izdavaka kua "Vreme kige" koju su u novogodioj noi, na doeku 1996. godine, lopovi orobili odnevi joj neto tehnike robe. O tome da je pedesetak metara dae iveo Vladimir Velmar-Jankovi, ovek velikog dara i nesrene sudbine, da i ne govorimo. !
URO KOMLENOVI
6 2 VREME ! 23. AVGUST 1997.
POTA
Peki tvrdi da...

"varak u portfeu", "Vreme" broj 356
Proitao sam u nedeniku "Vreme" br. 356 str. 18. i 19 etiri ogavne lai napisane od vas protiv mene. Prva je da sam 1990. god. uestvovao u stvarau SK pokret za Jugoslaviju. Niti sam uestvovao u tome, niti sam ikada bio lan te organizacije SK-PJ. ak sam smatrao besmislenim formirae te organizacije. Na 14. kongresu SKJ bio sam prvi govornik o dnevnom redu i prdloio da Kongres donese posebnu rezoluciju kojom se odrie jednopartizma iz ustava i predloi uvoee viepartijskog sistema. To mora da postoji u dokumentima Kongresa. Zar bi ja onda mogao biti meu osnivaima SK-PJ, i to u vojsci. Smatrao sam a, i sada to isto mislim, da j SKJ najodgovorniji za razbijae Jugoslavije i septembra 1988. god. vodio sam estoku polemiku sa Predsednikom SKJ, to je sva tampa propratila. Samo to vi niste videli. Tada sam javno izjavio da nas Predsednitvo SKJ i SFRJ vode u rat libanskog tipa, zbog ega je pokrenuto moje iskuee iz SKJ. Druga la je da sam formirao proleterske i udarne brigade. Gde sam to formirao brigade i kako su se zvale? Gde vam je savest kada izmiate takve lai? I trea la da sam 1991. godine dizao ustanak. Protiv kog bi ja 1991. god. dizao ustanak, da li protiv SFRJ koju sam stvarao. To je tada bila jedina priznata drava na ovim prostorima protiv koje se pobunila proustaka Hrvatska i ovinistiko secesionistika Slovenija i koje su svojim paravojnim jedinicama oruano napale glavne dravne institucije SFRJ. Ja sam 27. januara 1991. godine (objavila Politika) zahtevao od federacije da razorua paravojne formacije u Hrvatskoj i zaustavi uvoz oruja, a ako to nee ili ne moe, neka naorua i Srbe u SRH da se mogu braniti od genocida, da ne prou kao 1941. godine. Meutim, Predsdnitvo i vlada SFRJ nije uinila ni jedno ni drugo, a ve tada, dok jo nisu poele oruane borbe u Hrvatskoj, proterano je oko 200.000 Srba iz svojih domova uz velika poniavaa (Zagreb, Rijeka, Pula, Split, Zadar, Osijek i dr.). Prema tome, gospodine varm, nisam dizao ustanak, ali sam traio od nadlenih organa zatitu srpskog naroda u Hrvatskoj. Takoe sam 1991. godine podneo saveznom javnom tuiocu krivinu prijavu za veleizdaju Ustava i Zakletve protiv
generala Kadijevia i Adia dok su jo obojica bili na funkcijama i to je tampa objavila. A jo 06. juna 1990. godine pisao sam tadaem predsedniku Predsednitva SRH ta e se desiti ako nastavi genocidnu politiku. Odgovorio mi je ef kabineta Hrvoje arini da predsednik kae da preuveliavam problem da Hrvatska ne vodi nacionalistiku politiku. etvrta la je da predvodim neka udruea za povratak onih Srba koje sam 1991. godine dizao na ustanak. Niti sam dizao ustanak, niti predvodim neko udruee za povratak. Podravam Dej-
tonski sporazum o tome, kao i sporazum SRJ i RH taka 7 o izbeglicama. Podravam i Komitet za raseena i prognana lica kome je na elu Borislav Mikeli i koji radi na organizovanom povratku. Ja lino nemam nikakvu funkciju niti sam je imao od 1991. godine do danas, niti sam bio iiji eksponent kao ni lan neke stranke. Zato, gospodine varm, mora da vas je sramota to irite lai o meni, to govori o vaem pokvarenom karakteru to e vas, nadam se, jedanput skupo kotati.
DUAN PEKI, General-pukovnik u penziji
MONITOR
Crnogorski nezavisni nedjenik
u novom broju donosi:
Propagandno-psiholoki rat protiv Crne Gore: - Planira li Beograd vojnu intervenciju: kako vratiti izgub enu kontrolu nad Podgoricom - Ko e i kako demoralisati Crnogorce - Hoe li biti vanrednog staa u Crnoj Gori - Ko su udi za specijalne zadatke - Zato je Savezni ustavni sud Miloevieva doker varijanta - ta preduzima ukanovi Opozicija i predsjedniki izbori: - Da li e opozicija imati zajednikog kandidata - Trai se najboi izgovor ta se deava u Kombinatu aluminijuma: - Smjea novca i politike - Kome se prijeti hapeem - Za "Monitor" govore Danilo Vuksanovi i Duko Jovanovi Predsjednik crnogorskog PEN-a o Edimburkom Kongresu: - Istine o ima i nama - Sa kim nijesmo popili pie
Budite nezavisni - itajte
MONITOR
Graki Centar Vreme

miarska 12 beograd
297mm 2540dpi 150lpi
1.1 din
filmovanje
telefoni 3244 254 3246 936
cena 1.1din za 1cm filma vai za osvetljavanje vie od 1050cm, pri stabilnom kursu dinara i plaanje u gotovini
6 4 VREME ! 23. AVGUST 1997.
N o v o!
Sauvajte svoje dokumente u
Prelamate svoju novinu, knjigu na raunaru? Da, naravno...
elektronskoj formi
Pravite postscript - fajlove koje posle aljete na osvetljiva filma ili paus... Tako nekako... uvate li prelom starih brojeva, odtampanih knjiga? Prvo smo pokuavali da uvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni zauzimaju strano mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali... Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vae novine - savetujete fotokopiranje papirnatog izdanja Eh, kad bi fotokopir bio ispravan... Kako radi va dokumentacioni centar, valjda ga imate? Da... imamo jednog momka koji slae nove brojeve jedan na drugi i po potrebi ih pretura list po list ne bi li naao ono to nam treba. Deko ima strano pamenje, samo je esto odsutan...
Prekinite sa ovakvom praksom! Reenje se zove
ortable
ocument
ormat
Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog grafikog materijala od zaborava. Sve to treba da uinite je da nam predate vae osvetljene PostScrip fajlove. Vratiemo Vam knjigu ili novinu u PDF-formatu koji se moe komforno itati, tampati i pretraivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hardverski potpuno nezavisan kompaktan grafiki format, veoma popularan na Internetu, koji u sebi uva sve informacije originalnog grafikog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan obian CD stae vie od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina ili prosenih knjiga, a da pri tome jo uvek budete u stanju da zadavanjem kljunih rei i korienjem hipertekstualnih veza za tren oka pronaete traenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja imaju veliku vrednost za vas, vae kolege i potencijalne kupce. Zato, pre nego to otkucate: del *.ps, poaljite nam e-mail na adresu: saxon@eunet.yu ivanh@eunet.yu
VREME uivanja
Jezik je pokret iv ploan (p osnat) mii u usnoj up ini oveka i viih ivotia koji slui kao organ za ukus, za vakae i gutae hrane, a kod oveka pomae pri stvarau i izvo eu glasova i govora! Ovako "Veliki srpski renik" definie re jezik. Pitam se da li je jezik samo to? ini se da se u jeziku najee, i to prilino dobro, moe uivati. Poeemo od stola. Ukusno predjelo je dim eni jezik uz neki dobar sosi. Mnogi ga vole i pohovanog, uz tartar sos. Bez jezika nema komunikacije, razmene energije. Kau da ovek vredi onoliko, koliko jezika poznaje.
To je ve jezik govora. To da bez ega nema glasova u onom anatomsku smislu, kau sve definicije ove rei. Davno je Vuk Karadi pribeleio zagonetku: "Crven jarac po koari skae" Koliko tek znaea moe imati "jezik" kada ga ovako definie narod. Poimo redom: boja crvena, ne samo ona leviarska, ve i paolskovatrena, rumena kao jabuka ili ona najtea asocijacija krv-crvena. Sa jarcem je situacija mnogo veselija. Ta tvrdoglavost, ta zadrtost, snalaivost po vrletima, dar za bree. Zato koara a ne korpa? Jednostvno, korpa je iri pojam. Kada kae koara, jasno vidi upletenu trsku i mesto gde se odlae ono najlepe ili ono najgore. Predikat veto izabrani glagol skakati. Ko sve ne skae? Od niih vrsta najboa je aba ili skakavac, od onih ozbinijih gazela, antilopa, kengur... Sa udima su stvari mnogo tee. Od politikih skokova, preko onih sportskih, ludakih sunovrata sa litica, ili mostova vezanih lastiem za nogu.
BORIS SUBAI
Jezik
ivotnim skokovima posveeni su filozofski sistemi. Sve to zajedno jeste jezik. Jezik je i odgonetka ove Vukove zagonetke. Po jeziku se udi prepoznaju. Kao to ruka, uvo i pogled odreuju oveka, tako to ini i jezik. Danas je neko na Kaliu u senci lipe, na teniskim terenima, onako usput primetio: "Kako se ovde govori lep jezik!" Kad neko progovori, ti posle prve reenice moe da pretpostavi mnogo ta. Posle dva, tri sata ti ve zna sve: i poreklo, i obrazovae, smisao za humor, oseaj za
lepo i sline prie. Stiemo polako i do onog smisla jezika o kome se najree pria. Istina, to je rezultat vaspitaa. Jezik dodira! Dodir bez jezika nije dodir, a, opet, kako sada o tome neto rei, a ne postati provokativan. Uivate u tome, a nelagodno je o tome razgovarati. Tu se jezik utopa u koari. Moe on da se utopa i na nekim drugim mestima, ali pria ovde postaje opasna. Sve ono to se radi tajno na momakim susretima, uz kafanske lepotice, u kupatilu uz poutele asopise podriva sistem. Porno industrija postoji, uprkos zgraau navalnih masturbatora. Sve zbog jezika, kome je nelagodno kada se o tom egovom znaeu govori javno. S druge strane, retkima je uspelo da, kada oni taj jezik pomiu, on bude umetnost, te ga konzervativni sistemi savau. Kako su o tome stari Rimani govorili, sve znamo. Ali, to je bilo pre 2500 godina, pre Hrista, ili je ihova javnost bila bez kompleksa u odnosu na svoj jezik. Sve u svemu, sigurna sam da ete se sloiti da se u takvom jeziku moe zbia dobro uivati i, uz malo sree, dodirnuti svemir. "Sa svega sledi", rekli bi pravnici, da treba pomenuti oralnu upotrebu jezika. ulo ukusa, smeteno na egovoj goroj povrini, tako lako kae koje je vino najboe, koja klopa je ona prava. Kiselo, uto, slatko, slano... Jezik ume i miris da oseti, ako se dobro neguje. Ako sada opet pomiate na ono znaee iz prethodnog pasusa, to ide na vau duu. Kau da treba uvek zavriti krug tamo gde ste ga i poeli. Zato se kada je u pitau jezik, vratimo na renik. Jezik u figurativnom smislu je: "Zimi (bi) uti sjever stao brijati s romantinih krapinskih brdina i lizati svojim studenim jezikom po dolini." Ja volim da uivam u jeziku, a vi? !
DUBRAVKA MARKOVI
66
Kosovo '97
"Kontrarevolucijom" na Kosovu (1981) otvoren je raspad SFRJ, spektakularno obaven u ratovima 1991-1995. Sutinska nesposobnost ovdaih politikih elita, opet, kao na poetku, dokazuje se na Kosovu. Da li tu mranu sliku mogu promeniti oni udi koji uprkos mitovima, "realnosti" i iardiluku lidera, vode dijalog?
Avgust 1997
Unutrae pitae ili meunarodni problem

Nita to se dogaalo i jo se dogaa "na ovim naim prostorima", kako se uobiajeno kae, tj. na prostoru bive SFRJ nije bilo, a ni sada nije samo unutraa stvar bilo koje novostvorene drave, pa ni ono to se dogaalo ili dogaa u Srbiji odnosno SR Jugoslaviji koja pretenduje na ekskluzivni meunarodno-pravni kontinuitet sa SFRJ (to je jedan, iako samo dodatni razlog za laku i brzu internacionalizaciju nekih enih problema). Nestanak jedne ozbine dravne tvorevine bez obzira na uspone i padove kroz koje je prolazila, koja je trajala vie od sedamdeset godina a nalazila se na razmei Zapada i Istoka, du kime Balkanskog poluostrva kojim su odvajkada ili magistralni evropski putevi sam po sebi je potres ije reperkusije zahvataju daleko iri prostor u politikom, ekonomskom i svakom drugom pogledu. Nasilni raspad te drave i egovi unutrai generatori nikako nisu mogli ostati niija unutraa stvar. Isto tako ni sakupae paradi razbijene celine i ihovo uobliavae u nove dravne tvorevine, ukuiv SR Jugoslaviju, nisu nikako mogli da ostanu unutraa stvar. To nije bio ni "pohod" JNA na slovenake, tada i jugoslovenske granice, ni rat u Hrvatskoj, a jo mae je to mogao biti rat u Bosni i Hercegovini, kao to to danas nije en i balkanski mir. Balkanski ratovi, uostalom, nikada nisu bili samo "unutraa" ili samo "bilateralna" stvar direktno involviranih strana. Posle svega, povratak Srba u Hrvatsku nije samo unutrae ili samo srpsko-hrvatsko, ve balkansko i evropsko piIMRE SABO
Kosovo '97
tae. Funkcionisae dejtonske Bosne i Hercegovine, zapravo primena Dejton-pariskog mirovnog ugovora, tog pax Americana za prostor bive Jugoslavije, nije niije "unutrae pitae". Moe li onda iko ozbian ozbino tvrditi da je pitae staa na Kosovu samo unutraa stvar Srbije? I jo: zar iko ozbian moe takav iskaz da je kosovsko pitae strogo unutraa stvar Srbije primiti kao ozbian i odgovoran politiki stav? Poimo redom. Jugoslovenska kriza u svom politikom iskazu, ne i u otpoiau nove serije balkanskih ratova, poela je na Kosovu kao kriza ene dravnosti (tada jo ne i kao kriza ene teritorijalne integralnosti). Prosta logika nalae zakuak da e se tu i zavriti, i to ne bez udela meunarodne zajednice, odnosno enih ustanova. Reee za stae na Kosovu odavno je sastavni
deo ukupne aktivnosti i projekata meunarodne zajednice i enih institucija za reavae jugoslovenske krize i enih arita, kao i za stabilizaciju ukupnog prostora Balkana. Fragmentacijom balkanskog prostora, tj. nastankom novih nezavisnih drava na tlu nekada zajednike drave, kosovski prostor je geopolitiki postao jo osetiviji, jer se nalazi izmeu Albanije kao matine drave veinskog stanovnitva Kosova, i Srbije, Crne Gore i Makedonije, u kojima ive znaajni delovi albanskog naroda. Druge junobalkanske zeme Grka, Turska i Bugarska, (od kojih su prve dve lanice NATO, a trea ukuena u Partnerstva za mir) imaju, sve zajedno i svaka za sebe, direktan interes za reee kosovske situacije, tj. za stabilizaciju svog okruea. Drugim reima, prostor Kosova sa sadaim staem (dijametralno su-
Izradu ovog dodatka pomogao je Fond za otvoreno drutvo, Beograd. Urednik dodatka: Aleksandar iri
2 * Kosovo '97 * avgust 1997
protstavene pozicije aktuelne vlasti i veinskog albanskog stanovnitva) postao je faktor od koga zavisi stabilnost junog Balkana. Dramatini razvoj dogaaja u Albaniji i potreba meunarodne zajednice da tamo hitno intervenie politiki, humanitarno i vojno radi pacifikacije kriznog staa i spreavaa da se ono prelije i van Albanije, samo su ukazali koliko je Balkan trusno podruje, te da je potrebna puna demokratizacija ivota i stvarae materijalnih prtetpostavki za takav razvoj. Meunarodna zajednica, pre svega evropska, na primeru Albanije demonstrirala je svoju reenost da na tek primirenom Balkanu sprei izbijae novog kriznog arita i time je potvrdila da nita to se dogaa na Balkanu nije niija unutraa stvar. Problem Kosova niko u meunar-
odnoj zajednici ne smatra iskuivo unutraim pitaem Srbije. Zapravo, niko ne negira da je to unutrae u smislu domaeg pitaa koje je duna da reava domaa vlast (kakve god provenijencije ona bila). Ali, svi smatraju da je pitae Kosova i staa na tom prostoru vano regionalno, a time i evropsko pitae ije reavae ulazi u repertoar koraka i mera kojima bi se tzv. jugoslovenska kriza privela kraju. Otuda se reee za Kosovo nalazi visoko na listi pretpostavki i uslova za reintegraciju Srbije i SRJ u meunarodnu zajednicu (tzv. spoai zid sankcija). Za takvo reee na stolu je, ve due vreme, okvir oko kojeg u meunarodnoj zajednici i enim institucijama vlada puna saglasnost. Izveden je iz principa na kome je meunarodna zajednica traila i nala ("nametnula") reee za nasilni i krvavi raspad prethodne Jugoslavije: utvrivae nekadaih meurepublikih granica bivih jugoslovenskih federalnih jedinica kao meudravnih, odnosno meunarodno priznatih i nepromenivih, to se odnosi i na Srbiju i Crnu Goru, odnosno "treu" Jugoslaviju. Time je spreena daa fragmentacija prostora bive Jugoslavije, a to znai i Srbije, odnosno daa rekompozicija Balkana, koja bi teko mogla da se zaustavi na Kosovu, odnosno samo na Srbiji. Na toj osnovi okvir za reavae kosovskog pitaa sadri tri bitna elementa s kojima moraju raunati obe strane, i srpska i albanska. Prvo, nema promena granica, te prema tome, nema secesije, tj. otcepea Kosova. Drugo, puno uvaavae udskih i etnikih prava Albanaca i svih drugih na Kosovu u okvirima pune i iroke autonomije. Tree, mirno znai, politiko
reavae putem direktnog dijaloga republike vlasti i legitimnih predstavnika kosovskih Albanaca. Dok je prvi elemenat kategorian, druga dva nisu definisana. Tako nije definisan dravno-pravni status Kosova kao autonomne pokrajine, niti sadraj dijaloga (postoje projekti nekih javnih strunih institucija, gde su preporueni i elementi za status autonomije i, posebno, sadraj i faze dijaloga ovde se bavimo samo onim to je konsenzusni stav meunarodne zajednice i enih institucija). To praktino znai da takav dijalog moe i treba da obuhvati sve to poie sa take udskih i nacionalnih prava, do crte na kojoj poie secesija. Poseban element je mogunost koriea za ovaj dijalog treih, dakle spoih faktora u formi dobrih usluga i posredovaa, a pomie se i mogunost meunarodne konferencije. Bilo kako bilo, oigledno je da stabilizacija Balkana, uspostavaem mira u Bosni i Hercegovini, koliko god se taj mir teko uvrivao, primie reavau i u drugim potencijalnim kriznim takama i pitaima, a u tom sklopu kosovsko pitae dobija na znaaju. Nastojae da se odri status quo i uvrivae ve postojeih ukopanih pozicija ne donose reee, a sve mae mogunost takvog reea iji bi nosioci bile unutrae snage suprotstavenih strana. Da li na obe strane ipak ima dovono politike mudrosti, nacionalne odgovornosti i graanske hrabrosti za reea koja e doneti stabilnost i perspektivu demokratskog i svakog drugog razvoja, pokazae vreme pred nama.
ILIJA UKI (Autor je dugogodii jugoslovenski diplomata, bivi ministar inostranih poslova SR Jugoslavije)
DRAKO GAGOVI
ELJKO SINOBAD
HAZIR REKA
avgust 1997 * Kosovo '97 * 3
Balkanska bajka
Srbi i Albanci na Kosovu ive svoje paralelne ivote u svetu poput bajke. Svako misli da moe sve i to odmah, a niko nema nita. U realnosti, odnosi Srba i Albanaca su u znaku "realistikog drutvenog sukoba" oko statusa Albanaca i kontrole teritorije Kosova. U sloenoj strukturi ovog sukoba glavne uloge imaju nove nacionalistike elite i ihove politike internog kolonijalizma, etnocida, genocida i asimilacija. Ovaj sukob je jedna od najvanijih karika u lancu politikih kriza, sukoba i rata u (bivoj) Jugoslaviji i jedan od najvanijih aktuelnih politikih sukoba u Evropi, posebno znaajan po stabilnost na Balkanu. Kosovo ima 10.908 kvadratnih kilometara povrine i priblino 1,7 milion stanovnika. Kosovo je u bivoj Jugoslaviji bilo, a i u SR Jugoslaviji je na "periferiji", a Albanci su marginalna drutvena grupa. Srbi i Crnogorci su mainski deo stanovnitva koji je, u albanskom veinskom okrueu, izloen nesigurnosti i strahu za nacionalnu, a i individualnu egzistenciju. Nastojae da se ne bude periferija, marginalna grupa, a ni ugroena maina, odlika je sadaice i prolosti ovog prostora, ija je privredna struktura razvijena po kolonijalnom modelu. U bivoj Jugoslaviji, Kosovo doivava potpunu promenu svojinskih odnosa, ubrzano modernizovae privrede i drutva. No, i pored toga, ono ostaje najnerazvijenije podruje (bive) Jugoslavije. Od faktora koji utiu na takvo stae posebnu pau i rasprave 4 * Kosovo '97 * avgust 1997
Kosmet ili Kosova
izazvala su demografska kretaa. Stanovnitvo Kosova je u periodu od 1948. do 1981. godine udvostrueno. Procena je da e se ono u narednih dvadesetak godina ponovo udvostruiti, s obzirom da je polovina od ukupnog broja stanovnika mlaa od 20 godina i da tek treba da sklapa brak i raa decu. Na Kosovu su primetne sve najvanije karakteristike kasne demografske tranzicije nedovono razvijene zeme ili podruja sveta. Po stopi raaa Kosovo predstava izuzetak u Evropi, a "baby boom" koji doivava albansko stanovnitvo po mnogo emu kao da postaje svojevrsni kulturni obrazac. Politiki i vojni interesi za Kosovo imaju naglaeni uticaj na srpsko-albanske odnose. Ova oblast predstava znaajnu povrinu Srbije; geografski, ona je locirana na periferiji, ali bez enog prostora bi dubina dravne teritorije Srbije smerom istok zapad, idui od granice prema Bugarskoj, na glavnom strategijskom pravcu bila svedena na stotinak kilometara. ZAPLET KOSOVSKE DRAME: Najnoviji zaplet kosovske drame nastaje u periodu od 1989. do 1993. godine. Naime, posttitovska Jugoslavija, kao i sve ene prethodnice, zapoie ivot sa otvorenim srpsko-albanskim sukobima. Godinu dana posle Titove smrti, albanske demonstracije 17. aprila 1981. godine na Kosovu pokazuju da nacionalno pitae u bivoj Jugoslaviji nije reeno, kako se to, inae, tvrdilo. Tokom osamdesetih i poetkom devedesetih godina, mogu se uoiti tri
podfaze u razvoju kosovske krize i srpsko-albanskih odnosa. Prva poie 1981. i traje do 1986. godine. Tada Albanci, pre svega kombinacijom politikih demonstracija i koriea institucija drave i, naroito, komunistike partije, zahtevaju dravu. Zahtev "Kosovo-republika" bio je sumarni izraz politikog programa albanskog pokreta, koji se oslaao na korporativistiki populistiki ideal, izraavajui interese albanske birokratske elite da osigura svoju potpunu vlast nad Kosovom i Albancima. Druga podfaza poie 1986. godine i oznaava naputae do tada vladajueg stava o Kosovu kao "jugoslovenskom problemu" i svoee itavog problema na srpsko-albanske odnose, koje rukovodstvo Srbije nastoji da rei kroz politike rasprave o ustavnim promenama, a albansko nastoji da, uz pomo ostalih republikih i vojvoanskog vostva, kao i meunarodne javnosti, sprei promenu svog ustavnog statusa. Trea podfaza je u znaku otvorenih sukoba, zapleta kosovske drame i zatezaa ovog vora. Kulminacija nastaje 1989/1990. godine, kada vlasti Srbije nastoje da, pozivajui se na "etniki princip", Srbiju konstituiu kao nacionalnu, etniki homogenu dravu, koja bi u sebe, na razliite naine, ukuila sve Srbe sa prostora (bive) Jugoslavije. Meutim, u pristupu unutraem ureeu Srbije i kosovskom pitau prednost se daje "istorijskom pravu" i "principu dravnosti". I, dok se 1986. godine albanski nacionalistiki pokreti smiruju, jaaju srpski protesti. Predvodi ih lokalna komunistika elita Kosova Poa, koja zahteva da se izvri tzv. diferencijacija, to jest, smeivae onih delova rukovodstava na Kosovu, u Srbiji i irom Jugoslavije, koji nemaju "dovono razumevaa" za poloaj Srba i Crnogoraca na Kosovu. USTAV I VANREDNE MERE: Novembra 1988. godine dolazi do smeivaa kosovskog komunistikog lidera Azema Vlasija, na ta pokrajinsko rukovodstvo odgovara snanim demonstracijama Albanaca, a vostvo Srbije ustavnim promenama i ograniavaem vlasti pokrajinskih organa. U februaru 1989, posle nastavka albanskih protesta, tadai federalni vrh, pod pritiskom Srbije, ae vojsku na Kosovo. U martu dolazi do sukoba vojske i albanskih demonstranata, u kojima gine 24 udi a stotine su uhapene. Posle ustavne revizije od 1989. godine, pokrajine Kosovo i Vojvodina gube atribute dravnosti (ustavni veto, deo zakonodavne, upravne i sudske funkcije). Okonae politiko-teritorijalne autonomije Kosova (i Vojvodine) dovelo je do promene dotadaeg
odnosa meu republikama. Prvi odgovor je usledio od Slovenije, koja 27. septembra 1989, unutar svoje politike "beaa iz Jugoslavije", pravdajui se strahom od srpske hegemonije, proklamuje osamostaee i otcepee. Time je i javno potvreno da kosovska kriza, srpsko i albansko pitae nisu jedina otvorena pitaa. Slovenako, hrvatsko, makedonsko, muslimansko i druga nacionalna pitaa nadovezuju se jedno na drugo. Marta 1990. represivne mere srpske drave na Kosovu dobijaju velike razmere. Oko 7000 udi je uhapeno. Od tada albansko vostvo nastoji da ukloni ili umai svaki rizik javnih demonstracija. Od izbijaa rata u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, uoivo je nastojae Albanaca da ne budu uvueni u ratni sukob. Istovremeno, politiki zahtevi postaju sve radikalniji, a 7. septembra 1990. dve treine albanskih delegata u Pokrajinskoj skuptini donose tzv. Kaaniki ustav, koji postava zahtev za nezavisnu republiku Kosovo. Septembra 1991. odran je referendum za nezavisnost, a maja 1992. izbori za parlament i predsednika Republike Kosovo. Vlasti Srbije su u dva maha, 1989. i 1990. godine, uvodile vanredne mere. Iako su ove mere uvedene s pozivom na lan 4. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima i prijavene Generalnom sekretaru Ujedienih nacija, neke od ih suprotne su Ustavu Jugoslavije. GLAVNI AKTERI: U biti, albanski pokret kao izvor svoga identiteta istie otpor represiji Miloevievog reima. Ali on nije u stau da, na osnovu modernog nacionalnog identiteta, u jedan kohezioni pokret okupi sve nacionalne komponente. Zato erupcije protesta nose vie obeleje pojedinanih pobuna nego ire strategije. Na to utiu mnogi inioci, od kojih su najvaniji sledei: Prvo, zadravae tradicionalnog, obiajnog prava i lokalne zajednice kao organizacione osnove nacionalnog pokreta. Drugo, zapoeti proces mod-
ernizacije uzdrmao je plemensko drutvo (ak i razorio neke egove institucije), ali ga nije zamenio modernim graanskim drutvom. Tree, Kosovo od 1974. godine ima izuzetno visok stepen autonomije (samouprave). To je gotovo petnaest godina oteavalo mobilizaciju. Zahtev za autonomijom postaje snani motiv mobilizacije tek posle ograniavaa albanske i kosovske samouprave. etvrto, biva jugoslovenska drava uspostavena je pre oko socijalistike ideje kao osnovne legitimacijske vrednosti; to je onemoguavalo da ideja nacije postane osnovna mobilizacijska vrednost. Na kraju, sam vodei ci albanskog pokreta nezavisna kosovska drava po svojoj sutini je kraji ci. Nepostojae faznih cieva nije povona okolnost za albanski pokret, jer mora maksimalno da angauje mase za teko ostvarive zahteve. DVA OVINIZMA: Zapravo, u srpsko-albanskim odnosima dominira sudar dva autoritarizma i ovinizma koji, meutim, nemaju istu odgovornost, snagu i organizovanost. Svoje slabosti albanska strana nastoji da nadoknadi, s jedne strane, kroz internacionalizaciju svog pitaa, a s druge strane, kroz izgradu paralelnih institucija i paralelnog naina ivota. U tom ciu se privatnicima, zanatlijama i seacima, zavodi meseni porez na dobit od 3 odsto; mladi Albanci se podstiu da ne slue vojni rok u Vojsci Jugoslavije; "bojkotuju" se dravne zdravstvene institucije, a preko humanitarnih projekata, posebno Fonda Majke Tereze i meunarodne pomoi, izgraen je paralelni s i s t e m Stanovnitvo zdravstvene i socijalne 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991.** zatite; organizuju se Ukupno Srbija* 6,258 6,979 7,642 8,447 9.313 9,779 paralelne % Srba 73.9 73.8 74.6 71.2 66.4 65.9 kole i % Albanaca 8.1 8.1 9.2 11.7 14.0 17.1 univerzitet, na kojima Ukupno Kosovo* 728 808 964 1,244 1,584 1,956 se nastava % Srba 23.6 23.6 23.5 18.3 13.2 9.9 redizajnira % Albanaca 68.4 65.0 67.1 73.6 77.5 81.6 u skladu s albansko-i* u hiadama lirskom op** broj Albanaca na osnovu prorauna Saveznog zavoda za statistiku tikom tuGORANKA MATI
maea istorije, geografije i drutva. Reim Slobodana Miloevia je pokuao da uspostavi neposrednu jurisdikciju nad Kosovom i to u prvom redu ograniavaem prava Albanaca sistematskom kampaom ihove marginalizacije, diskriminacije, socijalnog, ekonomskog i politikog "motivisaa" iseavaa sa Kosova. Albanci se nalaze pod vladavinom oficijelne vlasti Srbije, ali i pod vladavinom albanske "paralelne drave". Istovremeno su u ulozi tzv. poverenika Centra i zavisnika od Voe. Srbi se, kao zajednica simboliki, a ihova elita i stvarno, dovode u poziciju vladajue i privilegovane maine, koja za potrebe republikog centra kontrolie izvrnu vlast i policijski aparat koji se, pak, stava u slubu politike etnike segregacije. Ova segregacija zahvata sve oblasti ivota. DIJALOG ILI RAT: Na Kosovu je i dae osnovni model upravaa pojaavae konfliktnosti. Etniki odnosi se uspostavaju po modelu dominacije i velikodrava. Svaka od strana nastoji da do kraja ostvari sve svoje pretenzije, a pre svega pretenziju na dravni suverenitet. Svaka od ih nastoji da institucionalizuje svoju dominaciju. Re je o sudaru na istoj teritoriji i nad istim stanovnitvom u sutini istih pretenzija. Krajem 1995. godine je u javnosti SRJ zapoela diskusija o mogunostima srpsko-albanskog dijaloga. Ova mogunost je ubrzo odloena i to zbog pasivnog, a na momente i arogantnog ponaaa vlasti i vladajue socijalistike partije, koje su Dejtonski sporazum protumaile kao priliku da same i na "svoj nain" ree pitae Kosova. Meutim, po otpoiau teroristikih akata, uglavnom kroz izjaavaa skoro svih partijskih lidera, pitaa Kosova i srpsko-albanskih odnosa su vraaju na politiku scenu. Naroiti znaaj za ovaj povratak ima i okrugli sto koji je u organizaciji Projekta o etnikim odnosima iz Prinstona, a kao avgust 1997 * Kosovo '97 * 5
Albanci u Makedoniji
nastavak srpsko-albanskog dijaloga koji je zapoet unutar nevladine organizacije Foruma za etnike odnose, odran u Njujorku, aprila 1997. godine. Na skupu su uestvovali najvii predstavnici srpskih i albanskih politikih partija, sa izuzetkom vladajue Socijalistike partije Srbije, koji je odbila da uestvuje u razgovoru. Veina uesnika je za politiko reee, mada su ihove pozicije razliite. Jedno se ini sasvim jasnim: bez uspostavaa demokratskog okvira za reavae kosovskog problema nije mogua ni demokratizacija SRJ. Da bi se izalo iz sadaeg nedemokratskog staa potreban je povratak na ustavno stae i procedure. Uz primenu brojnih mera povratka poverea potrebno je pronai i reee za pitae statusa Kosova. Ovo pitae je mogue reiti samo uz potovae politike voe svih strana u sukobu. Specijalni status kao privremeno reee moe omoguiti da se izbegne pribegavae krajim reeima (uspostavae republike Kosovo izvan Srbije/Jugoslavije, odnosno primena nasia radi odbrane ihovog teritorijalnog integriteta). S obzirom na to da obe strane u sukobu manifestuju jau vezanost za sopstvene nacionalistike cieve nego za modernizaciju, demokratiju i dijalog, zbog ega jednostrano i tvrdoglavo ostaju pri svojim "krajim zahtevima", da meu ima vlada nepoveree i meusobno sumiee, da su izmeu vlasti Srbije i politikog vostva albanskog pokreta veze gotovo potpuno prekinute, namee se potreba za treim, za posrednikom. Posrednik mogu da budu delovi javnosti i opozicije Srbije i meu Albancima. Meunarodno posredovae, koje bi bilo usmereno ka omoguavau prvih koraka zapoiaa dijaloga nuno je i dobrodolo. Uloga meunarodnih vladinih (pre svega OEBS), ali i nevladinih organizacija u tom pogledu je izuzetno vana. No, centralno pitae srpsko-albanskih odnosa je relacija Srbije i Kosova, odnosno srpskih vlasti i albanskih politikih voa. I zato: ukoliko vlasti Srbije ele da Srbi ive na Kosovu i da Kosovo bude u Srbiji, one moraju da vode politiku koja je prihvativija i za kosovske Albance; ukoliko kosovski Albanci insistiraju na sopstvenoj dravi, ta drava mora biti zasnovana na principima prihvativim i za Srbiju; ukoliko se ove dve strane i dogovore, taj dogovor bi mogao biti prihvativ i za druge aktere u ovom odnosu, a to su pre svih Albanci iz Makedonije i Albanije. !
DR DUAN JANJI (Forum za etnike odnose)
Deoba neizvesnosti
Znakovi segregacije izmeu Albanaca i Makedonaca postoje i ovde, ali ini se, da udi u ovoj zemji, ipak, i dae dele neto to im je zajedniko, ako nito drugo, onda bar oseaj neizvesnosti koja ih okruuje
Pre izvesnog vremena Arben Daferi, jedan od najuticajnijih lidera ovdaih Albanaca, jednom svojom izjavom to je dao novinarima iz Pritine, ponovo je uzburkao duhove u Makedoniji. Re je o oceni da je dolo vreme da se konstatuje kako je politiki slogan o Makedoniji kao "balkanskoj oazi mira", to ga je svojevremeno lansirao predsednik Kiro Gligorov, ve sasvim potroen. Re je, dakle, o naglaavau teze, koju u poslede vreme sve ee ponavaju ba Daferijevi politiki istomienici iz redova Demokratske partije Albanaca u Makedoniji, o nemogunosti daeg etnikog suivota u prije est godina sazdanoj nezavisnoj dravi. ienica da je kontingent plavih lemova iz mirovno-preventivne misije UNPREDEP-a rasporeen ba u delovima zapadne Makedonije i prema granicama sa Kosovom i sa Albanijom, gde je inae koncentrirana glavnina albanskog iva, jasno govori da u svim tapskim scenarijama Zapada, o moguim meuetnikim sukobima, kao glavni "igrai" figuriraju u zemi veinski Makedonci i u zapadnim delovima preovlaujui Albanci koji su geografski povezani sa drugim delovima Balkana gde ivi ovaj narod. Uostalom, i svi itei Makedonije strahuju jedino od eskalacije sadaih iskriea izmeu ove dve etnike skupine, to bi automatski podrazumevalo meudravni sukob, iako zvanina politika esto pokuava da naglasi da u zemi nije aktuelno globalno "albansko pitae" (onako kao to ovu sintagmu, na jednom irem balkanskom planu, definiu albanski lideri sa Kosova ili neki politiari iz Albanije), ve mainsko pitae autohtonih Albanaca iz Makedonije, koje, ba zbog toga, ne izlazi iz okvira zapadnih standarda ureea meunacionalnih i meurasnih odnosa gde, kao to je poznato, matematika ima glavnu re. Na ovoj matematiko-politikoj enigmi o brojnosti Albanaca u Makedoniji u proteklih est godina je potroeno puno vremena. Redovni popis iz 1991. godine ponoven je tri godine kasnije ba zbog toga to su, u prvom pokuaju, politike partije koje okupaju Albance inicirale bojkot. Ponoveni popis (1994), organizovan, izmeu ostalog, sa silnom politikom i finansijskom podrkom meunarodnog faktora, ini se, ipak je uspeo da umai aktuelnost ovog pitaa brojnosti, tim pre to je dobijen podatak o 24-postotnoj zastupenosti Albanaca u Makedoniji. POPISI, POPISI: Istini za vou, mora se rei da je ovaj "statistiki fakat" i dae osporavan od politiara iz redova Albanaca, meu kojima oni umereniji zameraju da je restriktivnom politikom u pogledu dobijaa makedonskog dravanstva brojnost albanskog iva umaen za oko stotiak hiada doseenika sa Kosova, dok oni radikalniji, ini se, vie i ne razmiaju o pomenutom popisu u relacijama koje su vaile tada kad je on sprovoen, oseajui da su ihove politike anse vee to je vei broj "stranaca" sa Kosova i, u zade vreme, iz politiki uzdrmane Albanije. Kada se prije tri godine iz dotad najuticajnije politike partije koja je okupala Albance, Partije za demokratski prosperitet (jedna od prvih koja je osnovana u zemi, i koja koalicionira u vlasti sa Socijaldemokratskim savezom Makedonije), izdvojio deo sa radikalnijim stavovima, to je meu makedonskim politiarima doekano sa ocenama da se radi o uticaju udi koji su "politiki generirani" na Kosovu. Sa istim ocenama se tumailo i osnivae, od vlasti nikad priznatog, Univerziteta na albanskom jeziku u Tetovu.
6 * Kosovo '97 * avgust 1997
Upeativ je, ini se, primer Skopa posle Pritine, Tirane i Ciriha, etvrtog po veliini albanskog grada gde ivi nekih sto pedeset hiada Albanaca
samouprave u zemi, pri emu kritiari vladine teze da je podela na 130 optina uiena, izmeu ostalog, zbog toga to je najlake i najprirodnije, osnove za zdrave meunacionalne odnose fundirati u malim jedinicama lokalne zajednice, kau da iza svega toga ipak moda postoji i "matematika" da se pritisak maina (itaj Albanaca) na centralnu vlast (ukluujui i pitae ihove brojnosti u Parlamentu) nekako "demfuje" i prebaci na nevana pitaa ureea komunalija i gradskog zelenila. HODANJE UPA: Neto detaniji pogled otkriva i sloenije odnose gde, recimo, takozvani "nacionalni blok" makedonskog politikog korpusa (u kome je VMRO DPMNE najvanija partija) i, uopte, opozicija okrivuje SDSM da previe daje Albancima, dok albanske opozicione partije (koje su se nedavno objedinile u Demokratsku partiju Albanaca u Makedoniji) estoko kritikuju PDP za oportunizam i neenerginost u bici za reavae poloaja Albanaca. ini se da, i pored sve politike halabuke, u stvari niko nema pravi koncept kako urediti ovu delikatnu materiju, te da se sve svodi na golo isekivae. To vai za sve "igrae" u ovoj meunacionalnoj igri, kako za one umerenije koji "pimplaem" dezavuiu proklamovanu spremnost na pregovarae, tako i za radikale koji pretekim reima prikrivaju sopstvenu nedoraslost situaciji ili, jo gore, pokazuju samoivu sklonost ka linoj promociji u stilu "to gora situacija, to boe za nas". Otud je, rekli bi, sasvim normalno i u duhu one narodne da up ide na vodu dok se ne polomi. Ako se to dogodi, onda e vada svima postati jasno da je aktuelna generacija makedonskih politiara, kako meu Makedoncima tako i meu Albancima, propustila veliku ansu da, moe biti prvi put u istoriji, svojim uzorom utie na tokove i dogaaje na irem prostoru Balkana. !
NEBOJA JAKONOV
FONET
Svi itei Makedonije strahuju jedino od eskalacije sukoba

Svakako, samo sasvim naivni udi mogu verovati da je u postojeem "devetnaestovekovnom" balkanskom ambijentu, sa naglaenim tendencijama za novo (pre)definisae nacionalnih drava, lako izvodiv projekat izdvajaa makedonskih Albanaca od ostatka albanskog iva u ovom delu Evrope, svakako ne u pogledu stvraa amerikog "melting pota" (ini se da takav koncept drave-nacije nije blizak nijednoj politikoj partiji u zemi) ve vie u pravcu harmonizovaa meuetnikih odnosa do nivoa koji bi garantovao, izmeu ostalog, teritorijalni integritet zeme i odrae principa o nemeau granica. Uistinu, mora se rei da neka osnovanost takve zamisli ipak postoji. SEGREGACIJA: U tom pogledu upeativ je, ini se, primer Skopa posle Pritine, Tirane i Ciriha, etvrtog po veliini albanskog grada gde ivi nekih sto pedeset hiada Albanaca, a gde se bukvalno golim okom moe pratiti kako potomci udi koji su samo pre petnaestak godina u makedonskoj metropoli pristigli iz zabitih sela u zapadnoj Makedoniji ili sa Kosova prerastaju svoj nekadai socijalni status postajui, recimo, uspeni biznismeni. U ovom kontekstu, recimo, pada nam na pamet primer zastupnika poznate svetske firme za proizvodu viskija, koji je svojim japievskim imidom i armom bez problema komunicirao ak i s elitom iz vrhova makedonske politike, pri tom ne otkrivajui svoj socijalni bekgraund mesarskog pomonika zanata kojim se bavio prije samo est godina.
Ipak, podvojenost kao da i dae vlada i u drugim segmentima drutva gde se, isto kao kod kolske populacije, primeuju dinamine pozitivne ili negativne promene u socijalnom tkivu Albanaca: kod zemoradnika i sve brojnijih trgovaca, kod ugostitea i taksista, kod intelektualaca i dravnih slubenika, ali i kod armije udi koji su bez posla, pa ako hoete i u gradskom podzemu gde se narkomani Albanci (koje, inae, sumie da su glavni krivci eksplozije narkomanije u Makedoniji) razlikuju od zavisnika Makedonaca i po opijatima koje koriste. Svakako, jedini inilac koji moe uticati na to koliko e se brzo itei Makedonije oslobaati frustrirajueg oseaja neizvesnosti, to je vanije, u kom e pravcu biti usmerena izvesnost koja svakako mora doi, jeste politika. Kako stvari zasad stoje, dobija se utisak da politike elite reguju sporije no to okolnosti nalau, odnosno da neki put svojim delovaem ak pogoravaju ionako rovito stae. Uostalom, zbog sklonosti "taktizirau" aktuelna koaliciona vlada, konkretnije, najsnanija partija u oj, Socijaldemokratski savez Makedonije, esto ima problema da dokae iskrenost svoje proklamovane ee da meunacionalne odnose u zemi uredi na zadovostvo i uz saglasnost pripadnika sviju etnikih skupina. Neobjaivo odugovlaee sa sprovoeem postignutog dogovora o postepenom vraau nekadaeg nivoa zastupenosti maina u obrazovnom sistemu, izmeu ostalog, uzrok je to je na albanskoj strani prevladao radikalan i maksimalistiki stav koji je doveo do formiraa tetovskog univerziteta ije je "otvarae" plaeno i jednom udskom rtvom. Sline primedbe se mogu uti i na raun sprovedene reorganizacije lokalne
Dijalog
Test ispod Prokletija

Uesnici srpsko-albanskog dijaloga odranog od 23. do 25. juna u Ulciu, u organizaciji Odbora za zatitu udskih prava i sloboda u Pritini, Helsinkog odbora za udska prava u Srbiji i Beogradskog kruga, sa zabrinutou su konstatovali da aktuelna vlast u Srbiji optereuje situaciju na Kosovu time to sprovodi represiju, a s druge strane, negira ak i postojae kosovskog problema. Donosimo odlomke izlagaa nekoliko uesnika ovog skupa
DRAKO GAGOVI
U traeu reea za kosovsko pitae treba poi od sledeeg: 1) Sadae stae koje je stvoreno neustavnim putem i upotrebom sile 1989. godine, neustavno je i nelegitimno, pa ga takvim i treba proglasiti; prema tome srpska strana i meunarodna zajednica ne mogu polaziti od sadaeg staa kao svrenog ina, kao date realnosti i na bazi toga nuditi reea. 2) Na Kosovu nije re samo o uobiajenom gaeu udskih prava Albanaca. Re je o tome da je nacionalna diskriminacija Albanaca, negirae i 8 * Kosovo '97 * avgust 1997
Azem Vlasi: Diskriminacija deo sistema vlasti
guee ihovih demokratskih sloboda i udskih prava sastavni deo politikog programa vladajue SPS, deo sistema vlasti i reima vladaa. To se pre svega manifestuje u praktinom vreu vlasti koje svuda i svakodnevno, imaju diskriminatorski karakter za Albance, a i antiustavni su. 3) Ustavna autonomija na Kosovu je i ukinuta zato da bi se Albanci na Kosovu u nacionalnom i demokratskom pogledu doveli u neravnopravni poloaj. Prema tome, ne moe biti govora o nacionalnim i demokratskim slobodama Albanaca u okviru ovako uspostavenog politikog i ustavnog sistema u Srbiji. 4) Bez reea ustavnog i politikog statusa Kosova ne moe biti govora o ostvarivau nacionalnih, demokratskih i udskih sloboda Albanaca, ni
ravnopravnosti sa Srbima i drugima koji na Kosovu ive. 5) Proces normalizacije albanskosrpskih odnosa i konano reee kosovskog pitaa politikim sredstvima moe da zapone kad srpska vlast bude spremna da bezuslovno vrati Kosovu i Albancima ona prava koja su silom pogaena 1989, a koja su bila definisana ustavnim reeima od 1974. godine. Time e se stvoriti ravnopravnija pozicija i povoniji politiki uslovi za poetak zvaninog politikog dijaloga o budunosti albansko-srpskih odnosa i statusa Kosova koje uvaava slobodno izraenu vou naroda Kosova na referendumu. 6) Pri tome treba poi od ienice da posle raspada bive Jugoslavije, ni u sadaoj SRJ nita definitivno nije reeno, dok se ne rei kosovsko pi-
predrasuda i netrpeivosti. Vano je shvatiti da stae stvoreno 1989. godine, i raspadom SFRJ, koje se danas odrava silom, ne moe opstati. Ono krije u sebi vee opasnosti od teih sukoba i konflikata. A posledice od eventualnog oruanog konflikta osetiemo svi. anse za politiko reee postoje i ima treba dati prednost.
Vano je shvatiti da stae stvoreno 1989. godine, i raspadom SFRJ, koje se danas odrava silom, ne moe opstati. Ono krije u sebi vee opasnosti od teih sukoba i konflikata
tae. I pitae granica je ostalo otvoreno, jer su stvaraem SRJ 1992. godine granice Crne Gore ostale netaknute, a granice Kosova faktiki brisane gaeem Ustava 1974. godine. A granice izmeu republika i pokrajina (federalnih jedinica) bile su ne samo definisane, ve i krivinim zakonom sankcionisane (lan 116. st 2 KZJ je krivino sankcionisao pokuaj nasilnog meaa granica republika i pokrajina). 7) Nekakvi odnosi zajednitva unutar sadaih granica SRJ zajednica drava, konfederacija, labava federacija mogu se izgraditi samo ako se ostvare uslovi da se o tome slobodno izjasne Srbi, Albanci, Crnogorci, odnosno Srbija, Kosovo i Crna Gora. To podrazumeva i odgovarajuu zatitu graanskih sloboda i ravnopravnosti i drugih mainskih naroda u ove tri teritorijalne jedinice, odnosno drave. 8) Zadatak demokratskih snaga u Srbiji i na Kosovu jeste da stvore politiku klimu poverea da se moe vaanim reeima razgovarati otvoreno, argumentovano, demokratski i bez
Istorijska dilema u reavau kosovskog problema nije na relaciji centralizam secesionizam (mada prvi podstie drugi), ve na relaciji centralizam demokratija. Poseban politikopravni status Kosova ne bi bio nikakav ustupak Albancima, niti bi obnavae vojvoanske autonomije ili optinke samouprave bio in razbijaa dravnog jedinstva Srbije, nego su unutraa potreba, conditio sine qua non postojaa demokratske Srbije. Stoji svakako pitae, koliko albanska strana veruje ili je sumiava u pogledu izgleda, ili bar skorih izgleda demokratije u Srbiji. Treba rei da ima osnova za takvu vrstu sumi i neverice. Jer, stvarno je teko zamisliti da vlast koja je glavni vinovnik postojeeg staa na Kosovu, napravi takav obrat kojim bi, makar i implicite, priznala poraz dosadae politike prema Kosovu. Pogotovu to reim, uzdrman prologodiim graanskim buntom pokuava da se pred predstojee parlamentarne i predsednike izbore u Srbiji stabilizuje na revitalizaciji nacionalnih (nacionalistikih) slogana. Mada ni mogunost obrta ne treba iskuiti. Zar se ova vlast nije iz ratoboraca preobratila u mirotvorce? Mogue je za albansku stranu i pitae iz jednog drugog ugla. Budui da albanska strana smatra da nezavisnost Kosova nema alternativu i da stav meunarodne zajednice o nemeau granica doivava samo kao privremenu prinudu (kao to je i odlagae parlamentarnih izbora objasnila pritiskom spoa), moe se pretpostaviti da bi toj strategiji, ukoliko se na oj insistira po svaku cenu, vie odgovarao Miloeviev nacionalizam, nego stvarno demokratska vlast u Srbiji. Mogue je, meutim, pretpostaviti da albanskoj strani ni opozicija ne uliva dovono poverea da bi ona mogla biti pouzdan garant takvog demokratskog reea kosovskog problema koje bi uinilo suvinim opredeee za dravnu nezavisnost Kosova. Kad je re o opoziciji (o koaliciji "Zajedno"), osim to se naelno izjasnila za autonomiju Kosova unutar Srbije, nita drugo odreenije nije rekla. Ona
Milenko Markovi: Raunice i obrauni
je ispred aktuelnog reima utoliko to je prihvatila i to vodi dijalog sa albanskom stranom. I to bez sume, nije malo. Ali bi opozicija mogla i morala da bude mnogo uverivija, da nije talac tradicionalno-mitolokog i velikosrpskog gledaa na Kosovo. Takva potreba postoji zbog otvorenih ili skrivenih raunica (i u poziciji i u opoziciji) da e kad-tad doi do pripajaa delova Bosne i Hercegovine Srbiji. Takve raunice, prvo, otkrivaju neiskren odnos prema Dejtonskom sporazumu i drugo, one ne pomau stavovima srpske strane da reee kosovskog problema zadre u okvirima Srbije i SRJ. Jer u razgovorima sa kosovskim Albancima ne bi mogao da se odri dvostruki kriterij po principu to vai za Srbe u BiH, ili to je vailo do jue za krajinske Srbe u Hrvatskoj, ne vai za kosovske Albance. Zato u nekom globalnom reeu za Kosovo ne bi moglo da se predvidi da i Albanci, poput bosanskih Srba, imaju pravo na specijalne odnose sa Albanijom? Istini za vou, kad se sve sabere, mogunosti za kompromis nisu velike. Jer su se i jedna i druga strana posluile "olako datim obeaima", mada je jedna to inila u naletu ekspanzije, a druga u odbrani od represije. Sada je u ciu nalaea nekog koliko-toliko zadovoavajueg reea neophodno odrei se nekih takvih ne malih obeaa, to je svakako rizik i za lidere i za stranke. One su sada na velikom testu koji treba da pokae ta im je vanije: uskostranaki interesi ili interesi naroda. Meutim, mogunosti za kompromis nisu ni za potceivae. Jer bez obzira ime su bile motivisane, ienica je da su obe strane izbegle rat na Kosovu, iako je on plamteo na drugim prostorima bive Jugoslavije i da, i na jednoj i na drugoj strani, preovladava stanovite da se iskuivo mirnim putem traga za reeem kosovskog problema. Bitno je, razume se, da li postoji politika voa da se razmatraju razliite opcije mimo sukoba oko teritorija i dravnih granica, mimo sukoba oko istorije, oko toga ije je pravo na Kosovo meritornije istorijsko ili etniko. Pravi test uspenosti razgovora o reeu kosovskog problema bio bi u stvarau politike atmosfere da se traga za kompromisom koji ne bi bio shvatan ni kao oportunizam ni kao izdajstvo prema svom nacionu. Maksimalizmi nose u sebi dozu ultimativnosti. I kao takvi nisu dobra polazna pozicija za uspene razgovore i dogovore. Srbija nema veliki manevarski prostor. Ili e krenuti putem demokratije ili e se jo dube zaglibiti avgust 1997 * Kosovo '97 * 9
DRAKO GAGOVI
u nekom obliku diktature sa predznakom dopingovanog nacionalizma. Albanska strana ne bi trebalo da je ravnoduna prema ovoj drugoj alternativi, jo mae da oekuje vie za svoju stvar ako je na vlasti represivni reim. Kosovo je neka vrsta dvostruko vezanog vora: ne moe se demokratizovati Srbija ako se ne nae reee za Kosovo, niti za Kosovo moe biti pravog reea bez demokratske Srbije. tavie, Kosovo se ni otcepiti ne moe bez demokratskog reima u Srbiji.
Na osnovu politikih modaliteta koji se provlae kroz nadletva meunarodnih centara politikog odluivaa, kao mogui tranzicioni oblik reea otvorenog pitaa Kosova, za sada se moe zakuiti da e vlast na Kosovu biti u rukama Albanaca, ali da e biti primorani da ive u jednom obliku institucionalnog povezivaa sa srpskom dravom.
Behu Beaj: Spoi faktor
Kako izgleda, za ove meunarodne centre politikog odluivaa, ovo e biti najrealniji kompromis, zato to su protivureni politiko opredeee i voa Albanaca i srpska nacionalna i dravna logika. Kosovski Albanci na vie naina dokazuju svoje pravo na nezavisnost, ali izgleda da je to mae znaajno od srpskog dravnog i nacionalnog interesa, kao da sponi faktor, povodom Kosova, za sada prednost daje etnikom upravau graana u odnosu na nezavisnost. Zato je znaajnije kako da se definiu sadraji politikih modusa koji su u opticaju nego da se troi energija protiv ih! Dok je nezavisnost jo uvek neshvativa, maksimalno koriee ingerencija za unutrae odluivae ostaje mogui preduslov za politiko samoopredeee nasuprot aktuelnom stau koje e, ako se nastavi, ozbino ugroziti nacionalno bie i identitet. Albanci su se opredelili za nezavisnost, ali se jo uvek nalaze u neokolonijalistikom poloaju. Objektivno napeto stae treba da probudi svest Albanaca
Adem Demai: Izazov srpskoj opoziciji

Svi znaju za onu latinsku izreku da je istorija uiteica ivota, meutim, interesi nee da znaju ni za kakve uiteice ve teraju svoje. Zato mislim da nije vreme da se bavimo istorijom, nego da se u skladu sa ozbinim okolnostima u kojima se nalazimo, dok jo nije prekasno, konkretno bavimo reavaem vekovnog albansko-srpskog spora. Zavisno od interesa iza kojih stoje, pojavuju se i projektanti sa reeima koja e biti stabilna, privremena ili ak nemogua, ija je svrha ouvaa statusa quo. Oni koji su na vlasti, u potpunosti negiraju postojae albansko-srpskog problema te zbog toga dijalog sa ima nije mogu i ne moe biti produktivan. Oni koji se trude oko privremenih reea, ili stoje iza privremenih interesa, ili jo uvek nisu shvatili problem kompleksno, pa stoga sugeriu ili predlau reea koja, naalost, ne vode ka reeu problema, ve ga jo vie produbuju i zamrse, iz dobrih namera, elei da izbegnu mogue krvoprolie, iz dobrih namera, pripremaju sigurno jo gore krvoprolie. Sve ovo, opet kaem, samo iz dobrih namera. Sa ovom kategorijom udi dijalog je mogu, a moe da bude i produktivan. U svemu ovom je najvanije to da su oba naroda, i albanski i dobar deo srpskog ivotno zainteresovani za stabilno reee albansko-srpskog vekovnog spora. Reee kasni zbog toga to su se izmeu ova dva naroda ispreile barijere unutraih karijeristikih interesa, ili dravnih i regionalnih sponih interesa. U Srbiji postoje dve unutrae karijeristike snage: pozicija, koja po svaku cenu pokuava da ostane na vlasti i opozicija, koja isto tako po svaku cenu pokuava da doe na vlast. Trea snaga koja, meutim pokuava da mea situaciju u prilog stvarnih interesa srpskog naroda, jo se nije probila na povrinu srpske politike scene. 10 * Kosovo '97 * avgust 1997
Sve dok se na srpskoj politikoj sceni ne pojavi ova trea politika snaga prinueni smo da vodimo dijalog kako sa pozicijom, tako i sa opozicijom. Svi znamo da pozicija nee dijalog ona vri diktat nad Albancima, negirajui u potpunosti postojae albanskosrpskog spora. Meutim, mislim da bi bilo pogreno ako bi i albanska strana ignorisala srpski reim na isti nain kao to ini srpski reim sa albanskom stranom. Mi treba da izloimo srpskom reimu na stav pa makar i u formi monologa. Ako srpska pozicija eli da ostane na vlasti i ako ne eli da i na albanskom prostoru, koji Srbija jo uvek dri pod kontrolom ne doivi jo goru varijantu onoga ega je bilo na prostorima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, onda mora da se odmah pone sa korenitom demokratizacijom na prostorima Srbije i Crne Gore. Meutim, istinska demokratizacija zahteva istinsku cenu. Srbija se ne moe demokratizovati guei najsvirepijim nasiem politiku vou dva miliona Albanaca. Stoga srpska vlast mora da pone da hitno vraa Albancima sva ona prava koja su ovi pod tekim rtvama, mukama i naporima izvojevali, kako u toku antifaistikog rata tako i u periodu Titovog totalitarizma. Po povratku na situaciju pre marta 1989. godine kada su u kosovskoj Skuptini, opkoenoj vojno-policijskim snagama, albanski poslanici bili prinueni da glasaju protiv sutinskih interesa sopstenog naroda, posle ovog dole bi na red druge neophodne mere srpskog reima koje bi trebalo da preduzme: da se vrate Albancima sve uzurpirane informativne, elektronske i novinske institucije, srede kole i Univerzitet; da se vrate na svoja radna mesta svi sudski, tuilaki i administrativni albanski kadrovi; da se vrate na svoja radna mesta svi albanski demobilisani policijski kadrovi i slubenici; da se vrate na svoja radna mesta svi rukovodei kadrovi i radnici u proizvodnim, bankarskim i trgovinskim prduzeima kao i u svim zdravstvenim i uslunim ustanovama. Zatim da se Albancima vrate sve uzurpirane kulturne institucije kao to su Akademija nauka i umetnosti Kosova, Albanoloki institut, Statistiki institut, Istorijski institut, Arhiv Kosova, Narodna i univerzitetska biblioteka, Kulturni centar "Boro i Ramiz", mnogi sportskorekreativni centri itd. Na kraju, da se vrate na stae od pre
DRAKO GAGOVI
o egzistencijalnim interesima, ali i o ihovim ivotnim cievima. Sposobnost, odlunost i maksimalna mudrost politikih snaga Kosova treba da se odrazi u sadejstvu za ostvaree realnih egzistencijalnih interesa, koji su u skladu sa optim meunarodnim stremeima i da se koriste kao racionalno politiko sredstvo za oivotvoree viih cieva. Na osnovu nekih parametara, Albanci mogu odbraniti egzistencijalne itnerese ako se sprovede demilitarizacija Kosova, ako se omogui slobodno delovae politikog, pravnog, privrednog i kulturnog sistema, ako se obezbedi upravae i zatita etnikih prostora sa posebnim akcentom na apsolutizaciju kolektivnih prava i sloboda, relativizirae znaaja granica i slobodna i neposredna sarada sa Albanijom, itd. Ako se onemogui sutina ovog operativnog sadraja (Ustav Srbije to onemoguuje) to bi znailo da se neposredno posredstvom aktuelnog sprskog Ustava nastava ugroavati nacionalno bie i identitet Albanaca. Stodve godine sva imena ulica i trgova na Kosovu koja su besramno slavizirana. Kad se u ovim novim okolnostima budu organizovali istinski, slobodni i viepartijski izbori i ako posle svega toga beogradski reim bude priznao vlast i odluke tih vlasti proisteklih iz tih izbora, tek posle toga moe biti rei o poetku demokratizacije vlasti u Srbiji. Tek posle toga albansko-srpski spor uao bi u fazu egovog potpunog i stabilnog reea. to se tie sadae srpske opozicije stvari stoje malo drugaije, ali smo daleko od toga da budemo zadovoni enim politikim stavovima. Istina, ona prizae da problem postoji, ali ni ona, kao to ni vlast, jo uvek ne odustaju od svojih ambicija za dominacijom, diskriminacijom i destrukcijom nad Albancima i nad drugim nesrpskim narodima pod srpskom administracijom. Opozicija zahteva od Albanaca da se vrate u tzv. politiki proces Srbije kako bi uz pomo ihovih glasova dola na vlast. Ovo znai da se srpska opozicija jedino zalae da doe na vlast i sa te pozicije da izvri neke kozmetike popravke srpskom politikom sistemu. Ovakav stav srpske opozicije ne motivie Albance da uu u tzv. politiki sistem Srbije. Mislim da je istorijski zadatak srpske opozicije da se ne oglui o ovaj istorijski izazov ve da se svom snagom i energijom prihvati posla na to hitnijem, to dubem i to irem osveivau srpskog naroda, koji je u veem delu jo uvek izmanipulisan. Srpskom narodu treba objaavati uporno i argumentovano da shvati jednom zauvek da, sve dok silom bude drao u ropstvu dva miliona Albanaca, nee biti nita od demokratizacije srpske vlasti i srpskog drutva. Jer isti mehanizam koji putem nasia dri Albance, i ne samo Albance u ropstvu, ometa i demokratizaciju srpskog drutva ve vie od sto godina; isti vojno-policijski mehanizam je bio i ostao stub nedemokratskim reimima u Srbiji i u rasturenoj bivoj Jugoslaviji. Ako bi sa ovako jasnom politikom platformom ije bi polazite bilo pravo kosovskih Albanaca da imaju sopstvenu slobodnu i suverenu dravu srpska opozicija dola na vlast, to bi bilo nepobitno svedoanstvo da je srpski narod napokon prihvatio fundamentalna naela demokratije. Posle toga sve smete na putu reavaa vekovnog albansko-
ga nije sluajno to postojei srpski Ustav, a posebno postojeu praksu, neki slojevi Albanaca doivavaju kao veu opasnost nego otvoreni front. Natavak ovog staa objektivno moe prouzrokovati promenu naina otpora i reorganizaciju nacionalnog pokreta. U ovom sluaju, upravo promena granica predstava jedinu alternativu, jer Albanci ne mogu iveti unutar granica u kojima su stalno ugroeni. Greke meunarodnog faktora: Razvoj politikih procesa u regionu je usko povezan sa uticajem meunarodnih faktora, o kojima neki analitiari govore da su jedan od uzroka krize, jer se ovde ukrtavaju strateki interesi nekih centara meunarodnog odluivaa. Istovremeno se mae-vie svi slau da se kriza u regionu ne moe reiti bez aktiviraa uloge meunarodnih faktora. Meutim, to se vie kriza produbivala, na povrinu su izbijale brojne greke i pekulacije oko uloge i pravog znaaja meunarodnog faktora, dok su se u meuvremenu i meunarodni faktori iznenadili
srpskog spora bi nestale. Posle toga stvorile bi se osnovne pretpostavke za ostvaree projekta "BALKANIJA", ime bi sva tri naroda, i Albanci i Srbi i Crnogorci bili samo dobitnici. Ali, naalost moram da kaem da u ovoj fazi, ni sadaa srpska pozicija i opozicija, a ni nai ceeni evropski i ameriki prijatei ne shvataju neophodnost ispuavaa albanskih zahteva. Meutim, posle velike politike krize kroz koju e uskoro proi Srbija i srpski narod, mnogo ta e doi na svoje mesto, te stepen potrebne demokratske svesti koji danas fali srpskom narodu izbie na povrinu svom svojom silinom i jasnoom. Na srpskoj politikoj sceni pojavie se trea politika snaga, koja e meajui postojeu situaciju u prilog istinskih interesa srpskog naroda, zaslueno doi i na vlast. Do tada albanskom narodu koji nee odustati od svojih pravednih zahteva za slobodnom i suverenom dravom, ne preostaje nita drugo ve da izdri i dae pod diskriminatorskim i destruktivnim udarcima beogradskog reima, dajui tako svoj veoma skupi konkretni doprinos potpunoj demokratizaciji preostalom prostoru bive Jugoslavije.
HAZIR REKA
ponaaima i delovaem aktera krize u regionu. Razlike izmeu Kosova i ostalih drava koje su uspele da ostvare svoj ci, sastoje se u tome to su se albanski politiki i drutveni faktori vie nego politiki faktori drugih drava, za sticae nezavisnosti Kosova vie oslaali na spone snage. Ovakva orijentacija je za mnoge razumiva kad se ima u vidu relativno skroman potencijal Kosova u poreeu sa superiornim protivnicima. Upravo ova orijentacija, pitae nezavisnosti Kosova od Srbije vie diktira stepen zavisnosti Albanaca od sponog nego od unutraeg faktora. Iz ovoga proizilazi da drave i narodi ovog regiona, s jedne strane imaju toliko nezavisnosti koliko su je sami stekli, a s druge, toliko su (ne)zavisni koliko ih je podrao sponi faktor, iako se ova konstatacija ne moe odnositi i na Kosovo. Meutim, nacionalno samoodricae nije u raskoraku sa politikim ciem i doprinosom kojeg Albanci oekuju od sponog faktora, koji svakako nee biti u skladu sa eom i oekivaem albanskih politikih faktora koji od sponog faktora, objektivno, oekuju vie nego od samih sebe. Strateka uloga Albanaca, nakon izmeenih okolnosti, i nije tako mala, ali nije ni toliko velika da bi sponi faktor ugrozio integritet bive Jugoslavije, preko koje kontrolie i Kosovo, a preko Kosova ne moe da kontrolie bivu Jugoslaviju. Postupci sponog faktora u ovom delu regiona stvaraju utisak da, dok ne budu aktivirane sve mogunosti, Albanci nisu zainteresovani da stvore novu albansku dravu. Ako bi sponi faktor imao takav interes, on bi mnogo ranije stvorio kosovsku dravu, kao to je odluno uticao da Makedonija postane drava, iako se oj, sem stalnog nezadovostva Albanaca, osporava i teritorija i nacionalnost! Meunarodnim faktorima u ovom delu regiona je, izgleda, potrebna jedna paradrava, koja je daleko od prave nezavisnosti, ali je vrlo blizu uticaju meunarodnih faktora. Upravo zbog toga, perspektiva Srbije u budunosti e zavisiti od odnosa koje e ona uspostaviti sa spoim svetom i od odnosa koje e uspostaviti sa Kosovom. Perspektiva Kosova, pak, zavisie od odnosa koje e uspostaviti sa spoim svetom i od odnosa prema Srbiji. Realno gledano, u budunosti, u regionu Balkana, iako e u veini drava de jure figurirati nezavisnost, de facto nijedna drava nee imati pravu nezavisnost, jer ovo nije u skladu sa novim svetskim poretkom, u kome e glavnu 12 * Kosovo '97 * avgust 1997
ulogu imati SAD. Ovakve orijentacije relativiziraju ideju o nezavisnosti, posebno kada je re o dravama koje istorijski predstavaju veu opasnost i o nacijama za koje se pretpostava da e biti ugroene od strane ovih drava. Ako se moe suditi na osnovu sadaih orijentacija, slinim dravama e se maksimalno relativizirati nezavisnost, dok e se ugroenim nacijama poveati samouprava.
Kao mogua ili poena reea do sada su u javnosti izneti sledei predlozi: - Autonomija, pri emu, prva varijanta, podrazumeva modifikovae nekadae autonomije iz Ustava 1974. u smislu ukidaa elementa dravnosti (blisko sadaoj vlasti). Druga varijanta pretpostava korak dae u odnosu na autonomiju iz SFRJ naglasak je na jaau elemenata dravnosti kao prelazno reee ka samostalnosti Kosova (prihvativo za meku struju meu Albancima). - Balkanija, kao predlog se vezuje za A. Demaija, a polazi od nove ili dodatne federalizacije SRJ, uz Srbiju i Crnu Goru i Kosovo bi dobilo status zasebne federalne jedinice Republike. Naglasak je na internoj dravnosti. - Regionalizacija SRJ, koncept koji je najcelovitije obrazloio akademik Miodrag Jovii. Predlae se podela SRJ na 13 regiona. Kosovo i Metohija bi bili dva posebna regiona, s time to bi regionalne skuptine Kosova i Metohije bile dvodomne (Demokratska partija Srbije podrava ovaj predlog). - Unitarna drava, pretvarae SRJ u klasinu unitarnu dravu to bi podrazumevalo temeno konstitucionalno preureee. Ima podrku Srpske radikalne stranke Vojislava eea. - Nezavisno Kosovo je opcija koja ima puni konsensus na Kosovu, u sebi nosi potencijal za sukob. To je platforma sa koje Albanci ulaze u sve pregovore o Kosovu. - Pripajae Kosova Albaniji je ideja za koju se zalae najtvra struja u okviru albanskog nacionalnog pokreta koju simbolie akademik Redep osja. - Podela Kosova po etnikom, ekonomskom i kulturno-istorijskom kriterijumu je predlog koji se vezuje za Dobricu osia, a posebno je uzbudila javnost nakon javnog predloga (juna 1996) akademika Aleksandra Despia. Ova
NENAD STOJANOVI'
Soa Biserko: Sukob nacionalnih projekata
ideja je osuena i od vladajue stranke i od opozicije, dok su je Albanci ocenili pozitivno s time to oni podrazumevaju razdvajae po sadaoj granici Kosova. - Protektorat kao modus vivendi prelazno je reee koje bi omoguilo bezbolnije integrisae, razdvajae ili neko drugo reee. Ibrahim Rugova je glavni zagovornik ovog modela jer u emu vidi kao kraji ci suverenu dravu. - Konsocijacija ima podrku kod graanske demokratske orijentacije, kao prikladan oblik demokratskog poretka za etniki, nacionalno, kulturno, verski i ideoloki arolika drutva. U ovom momentu i srpskoj i albanskoj strani potrebne su konstruktivne snage koje bi bile politiki mudre i politiki profilirane, kako bi politiku vou realizovale u skladu sa realnim uslovima i univerzalnim meunarodnim standardima. Ono to, izmeu ostalog, nedostaje i jednoj i drugoj strani su profesionalne analitike ekipe koje bi u datim okolnostima i trendovima davale sugestije za konkretne aktivnosti. Pri tome, nije dovono ponavati da treba da se otvori dijalog, niti je dovono da se odravaju sastanci na kojima e obe strane uporno da ponavaju svoje ve poznate polazne stavove. Bitno je, za pravi dijalog koji vodi rezultatu, da se poe od ienice da nijedna strana ne moe da kapitulira, te da u raspravi, pored obrazloea svog esencijalnog interesa, svaka strana postupno stava na pregovaraki sto predloge koji smauju razmak izmeu polaznih pregovarakih pozicija i vode ka kompromisu. !
Javno mee na Kosovu i Metohiji
Za sada, mra
Forum za etnike odnose iz Beograda, u saradi sa Institutom za filozofiju i sociologiju u Pritini, u drugoj polovini juna ove godine realizovao je istraivae javnog mea Kosova i Metohije, sa namerom da se doprinese odgovorima na pitaa u vezi sa anatomijom kosovske krize
Posle dueg vremena ovo je prvo komparativno istraivae koje omoguava poreee sa istraivaima obavenim u Srbiji i Jugoslaviji, a delom i sa istraivaima koja se u posledih nekoliko godina vre u veini postkomunistikih zemaa. Poslede komparativno istraivae kojim je obuhvaena i Pokrajina Kosovo i Metohija, bilo je i poslede istraivae obaveno u ondaoj Jugoslaviji, 1990. godine. Rezultati su objaveni u kizi Jugoslavija na kriznoj prekretnici koju je uredila dr Ljiana Baevi, a objavio 1991. godine Centar za politikoloka istraivaa i javno mee (Institut drutvenih nauka u Beogradu). U meuvremenu su istraivaa raena u Srbiji i Jugoslaviji realizovana bez populacije sa Kosova, sa standardnim obrazloeem da za istraivaa na Kosovu ne postoje odgovarajui uslovi. Ipak, u toku ovih sedam godina obaveno je nekoliko istraivaa na samom Kosovu, o ijim nalazima je javnost samo parcijalno obavetena. Tu treba pomenuti dva istraivaa Agencije "Argument" (Zdenka Milivojevi, Stjepan Grede...) koja su obavena tokom prole godine, a ije nalaze koristim u ovom tekstu. PARALELNI SVETOVI: Ispitujui postojae kontakta i komunikacije izmeu Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, nismo doli ni do kakvih epohalnih otkria. Naprotiv, istraivae je potvrdilo ono to se znalo: uglavnom je tu re o dva paralelna sveta koji se susreu jedino u sluaju sukoba. Albanci i Srbi ne samo to su socijalno razdvojeni, ve sve vie nemaju mogunost ni za svau, jer se ne poznaje jezik druge etnike zajednice. Samo 5 odsto Srba izjavuje da poznaje albanski jezik u meri da moe da uestvuje u nekom obinom razgovoru. S druge strane, znatno je vie Albanaca koji izjavuju da znaju srpski jezik (54 odsto). (NE)POSTOJANJE: Za kosovske Albance ne postoji ni Srbija ni srpske vlasti. Potpuno odsustvo makar i niske
podrke institucionalnom politikom sistemu SR Jugoslavije dovoan je pokazate albanskog poricaa legitimiteta kako politikog sistema, tako i same Srbije, odnosno Jugoslavije. Ovaj nalaz je pojaan masovnim odbijaem izlaska na izbore koje organizuje Srbija ili Jugoslavija. ak 99 odsto Albanaca izjavuje da nema nikakvo poveree u predsednika Srbije; 98 odsto kae da nema nikakvo poveree u Skuptinu Srbije, Vojsku Jugoslavije i miliciju; 96 odsto nema poveree u predsednika Jugoslavije i sudstvo; 56 odsto nema poveree u socijalnu politiku na Kosovu i Metohiji (29 odsto ima malo poveree, 11 odsto osrede, 1 odsto veliko a 3 odsto nije odgovorilo na ovo pitae), dok u zdravstvo na Kosovu i Metohiji 38 odsto ispitanika nema nikakvo poveree (32 odsto ima malo poveree, 24 odsto osrede, 5 odsto veliko). Nalije ovog delegitimiraa Jugoslavije i Srbije jeste legitimacija koju Albanci daju svojim politikim insti-
tucijama. U predsednika Kosova veliko poveree ima 66 odsto ispitanika (20 odsto osrede), u vladu Kosova veliko poveree ima 29 odsto albanskih ispitanika (a osrede poveree 37 odsto), dok u predsednika vlade Kosova veliko poveree ima 27 odsto, a osrede 31 odsto. POSTOJANJE: Drugo lice ovog poricaa legitimiteta jeste podrka Srba sa Kosova aktuelnom sistemu i aktuelnoj Jugoslaviji, to je u prilinoj meri drukiji odnos od onog koji smo utvrdili u sluaju graana Srbije. Legitimirae postojeeg sistema kosovski Srbi potvruju i svojom izbornom participacijom. Da nee izai na izbore (na raznim nivoima) tvrdi tek 4-7 odsto Srba, dok izlazak najvuje izmeu dve treine i tri etvrtine ispitanih (ostali su jo neodluni). Od onih koji bi izali na lokalne izbore 43 odsto bi glasalo za SPS, 38 odsto za SRS, 6 odsto za SPO, itd. Od onih koji najavuju izlazak na republike izbore, 44 odsto je opredeeno za SPS, 36 odsto za SRS, 7 odsto za SPO, itd. Na izborima za predsednika republike 49 odsto ispitanika je opredeeno za kandidata SRS, a 44 odsto za kandidata SPS. KOSOVSKI NACIONALIZMI: Objektivno gledano, postojae etnikih nacionalizama na Kosovu nije sporno. Naravno, brojni su Srbi koji e ustvrditi da nisu nacionalisti, ve da su to oni drugi. I obratno, Albanci e govoriti da nisu oni nacionalisti, nego Srbi... Meutim, mali je broj i Srba i Albanaca koji poriu meusobno loe odnose. To ini tek jedan odsto Albanaca i 10 odsto Srba za razliku od 86 odsto Srba koji e rei da su ti odnosi loi i 98 odsto Albanaca koji imaju isto miee. Ironino govorei, ipak ima stvari o kojima Srbi i Albanci misle isto. (NE)PRIHVATLJIVA REENJA: Ispitanicima je ponueno 11 modela koji su pomiani u javnosti ili je o ima voena ua ili ira rasprava (najee u okviru jedne etnike zajednice, retko izmeu). Prema ovom ispitivau, za Srbe je jedino prihvativo reee ukidae svake autonomije Kosova; to je jedina opcija koja ima natpolovinu veinu pristalica meu Srbima i, shodno tome, sve druge opcije nailaze na natpolovino protivee Srba. Za Albance je prihvativo nekoliko opcija. Jednoduno je prihvaena nezavisnost Kosova (98 odsto), potom sledi uspostavae meunarodnog protektorata do pronalaea trajnijeg reea (68 odsto), pripajae Kosova Albaniji (60 odsto) i specijalan status Kosova sa meunarodnim garancijama (51 odsto). Ukupno uzev, nijedna od 11 ponavgust 1997 * Kosovo '97 * 13
DRAKO GAGOVI
uenih opcija ne nailazi na podrku jednog i drugog mea. Na slogu se nailazi samo na planu zajednikog odbacivaa pojedinih opcija: reanimacija Ustava iz 1974, teritorijalna podela uz razmenu stanovnitva, udruivae u balkansku federaciju, regionalna organizacija Jugoslavije sa Kosovom kao jednom od regija, Kosovo kao republika u SRJ i Demaijeva "Balkanija". MAGLOVITA BUDUNOST: Veliki broj Srba sa Kosova (precizno, izmeu 60 i 66 odsto) ne moe nita izvesnije da kae o svom porodinom standardu, privredi i politikom sistemu za pet godina, a ako im pridruimo i one koji budunost vide "u crno zavijenu", onda moemo rei da se ak tri etvrtine "ovih" ispitanika niemu ne nada. Samo jedna etvrtina ispitivanih Srba pokazuje optimizam i u budunosti vidi neto dobro za sebe i zemu. Meu Albancima sa Kosova jo je vie onih kojima je i bliska budunost neprozirna. Pogotovo kada je u pitau viee budunosti privrede: 76 odsto kae da ne zna kakva e ona biti, 69 odsto ne vidi budunost politikog sistema, 66 odsto porodinog standarda, pa ak i kada je u pitau politiki sistem samih Albanaca ("takozvani politiki sistem", kako se to kae u nekim "srpskim" medijima) budunost je bezizgledna prema meu 63 odsto ispitivanih Albanaca. Dodue, kada je re o "paralelnoj vlasti", tu se pokazuje najvie optimizma: 36 odsto ispitivanih Albanaca smatra da e se u roku od pet godina stvari na ovom planu dobro razvijati. Ovi nalazi otvaraju jedno novo pitae. Ako je neizvesnost tolika, ako se iz ove mutne vode, od ovog mua, od ovog drva i avra nita ne vidi, da li 14 * Kosovo '97 * avgust 1997
graani primeuju neki napor usmeren ka promeni i, uopte, da li se nadaju? ta je sa socijalnom akcijom koja se u neizvesnim situacijama pojavuje kao primerena terapija? Na pitae o raspoloeu koje prevladava meu udima sa kojima se nai ispitanici drue, dobijeni su odgovori po kojima "negativna energija" (zabrinutost, strah, ravnodunost, pasivnost, srdba, bes, oajae, nemo) obeleava 51 odsto Srba i 45 odsto Albanca, za razliku od "pozitivne energije" (verovae da e se uskoro sve prebroditi i spremnost na akciju) koja je karakteristina za 41 odsto Srba i 52 odsto Albanaca. Tako je, na primer, spremnost na akciju karakteristina za 13 odsto Srba i 16 odsto Albanca (akciji je sklono 6 odsto graana Srbije izvan Kosova, prema ispitivau u 1996. godini, odnosno 9 odsto prema ovogodiem istraivau). Inae, dvostruko je vie Srba koji u svojoj okolini primeuju zabrinutost i strah (36 odsto), nego Albanaca (18 odsto). CILJEVI I VOE: ime se mogu objasniti razlike izmeu percepcije konkretne budunosti i predstave o optoj budunosti? Odakle nesklad? ta se nalazi izmeu mraka konkretne budunosti i svetla opte predstave o budunosti; ta se sve moe smestiti u ovu razjapenu eust? Postoje li cievi, voe, sredstva...? O cievima se moe posredno zakuivati, na osnovu iskaza o problemima koji su najvaniji naim ispitanicima. Za Srbe su to status Kosova (62 odsto), siromatvo (61), iseavae (57), nezaposlenost (40), pritisak i prete od strane Albanaca (30 odsto)... Za Albance su to pre svega status Kosova (72 odsto), potom represija policije i vlasti (63), nezaposlenost (45), siromatvo (36), loi uslovi za kolovae (35 odsto)... Za obe etnike grupe dominantni ci je, dakle, politike prirode. (ivot ipak kaska za politikom: siromatvo i nezaposlenost su na ovoj teritoriji drugorazredni problemi). Albanci i Srbi slau se da je ihov prvi problem status Kosova. I tu se
"sloga" zavrava, a nastaju dijametralne razlike. Za Srbe je dominantno reee ukidae svake autonomije i potpuna integracija Kosova u Srbiju, dok je za Albance dominantno reee nezavisno Kosovo. Obe etnike grupe iskazuju potrebu za voom. Prema nalazima prologodieg istraivaa Agencije "Argument" stav "Treba da budemo zahvalni voama koji nam tano govore ta da radimo i kako da radimo" podrava 61 odsto Albanaca i 52 odsto Srba. Prema istom istraivau sa tvrdom "Da bi udi radili zajedno mora postojati strogo utvrena hijerarhija" slae se 67 odsto Albanaca i ak 77 odsto Srba. Prema meu velikog broja Albanaca oni imaju vou: 86 odsto ispitanika ima osrede ili veliko poveree u Ibrahima Rugovu; slede Fehmi Agani (75 odsto), Mark Krasnii (67), Redep osja (65), Mahmut Bakali (61 odsto). Sa Srbima stvari neto drukije stoje. Za ih je karakteristino poveree u "izmetenu" politiku elitu (Miloevi i ee) i "domau" crkvenu elitu (episkop Artemije). Naime, kosovski Srbi najvie poverea imaju u ondaeg predsednika Srbije (osrede i veliko: 65 odsto), potom u eeevu SRS (62 odsto) i u episkopa Artemija (58 odsto). Zanimivo je ovde jo pomenuti da je, prema istraivau "Argumenta" iz 1996. godine, povono miee o Rugovi tada imalo 95 odsto Albanaca, a o Miloeviu 86 odsto Srba; izgleda da je rejting prvog opao za 9, a drugog za ak 21 odsto. ETNIKI NARCIZAM: Smatram da se moe govoriti i o etnikom narcizmu u onim sluajevima kada su etnike grupe pune sebe, kada u sebi vide sve najboe a u drugima sve najgore, kada su samozaubene. Meutim, kod nekih etnikih grupa narcizam je toliko rairen da se moe govoriti o patolokoj samozaubenosti; u takvim situacijama narcizam je konstituens predstave o "etnikom biu", a u svom karikaturalnom vidu i kriterijum za utvrivae etnike pripadnos-
PETAR KUJUND/I'
ti. Smatram da se u ekstremnim sluajevima moe koristiti ak i pojam paranoja etnike grupe. Analogno paranoji individuuma i u sluaju paranoidne etnike grupe na delu je neumerena oholost, rigidnost, oseaj grupne oteenosti, predstava o omrazi, poricae sopstvenog neprijatestva i egova atribucija drugima, paralogina obrazloea statusa date etnike grupe, i uopte, sistem deluzija koje poseduju unutrau doslednost. Dakle, moe se govoriti i o etnikoj deluziji kao o rigidnom, pa i bolesnom verovau "u neto to nije istinito". Deluzije nisu podlone uticaju zdravog razuma, ak ni oiglednosti. O tome koliko je ovim naznaenim pojmovima blisko a koliko udaeno stae etnikih grupa na Kosovu i Metohiji, svedoe serije podataka do kojih smo doli u naem istraivau. Pogledajmo najpre deo istraivaa o autostereotipima i stereotipima Srba o Albancima i Albanaca o Srbima. Ispitanicima je ponueno 10 pozitivnih i 10 negativnih osobina; traeno je da izaberu po tri koje najboe opisuju ihov i drugi narod. Autostereotipi su, kao to se to obino utvruje u svim istraivaima i na uzorcima raznih etnikih grupa, veoma pozitivni. TRAJNOST STEREOTIPA: S obzirom na to da su ovi nalazi slini onima do kojih je doao Dragan Panti 1986. godine, moe se govoriti o trajnosti etnikih streotipa. "Mladi srpske nacionalnosti iz SR Srbije (bez SAP) Albance uglavnom negativno percipiraju: ne vole druge narode (54 odsto), zaostali su (51), podmukli (34), zatvoreni (33), grubi (20), sloni (20), nagli (16), lei (14), sebini (8), hrabri (5 odsto), itd. Od prvih deset osobina u rangu osam je negativno..." (Panti, 1987: 84). Istraivae nacionalne distance koje je takoe obavio Dragan Panti 1990. pokazuje izrazitu zatvorenost kosovskih i Albanaca i Srba. Najveu zatvorenost od tada jugoslovenskih naroda i narodnosti pokazivali su Al-
banci sa Kosova (70 odsto pokazuje jaku distancu prema drugim narodima za mogueg branog partnera pored pripadnika svoje nacionalnosti, prihvata jo najvie dve etnike grupe), a potom slede Albanci iz Makedonije (takoe 70 odsto, ali sa neto maim postotkom onih sa najjaom distancom), Slovenci (65 odsto), Muslimani iz Crne Gore (63 odsto), Srbi sa Kosova (62 odsto), itd. Albanci u 16 odsto sluajeva prihvataju, a u 60 odsto sluajeva odbacuju Srbe kao brane partnere; Srbi u 27 odsto sluajeva prihvataju, a u 57 odsto odbacuju Albance (Jugoslavija na kriznoj prekretnici, str. 178-180). Ne treba, pak, imati zabluda ni u sluaju percepcije Albanaca od strane javnog mea Srbije. O tome svedoe nalazi iz istraivaa Zagorke Golubovi iz 1993. godine. Sa mieem "Svi Albanci su primitivni i necivilizovani" sloilo se 53 odsto ispitanika (18,9 odsto: to je sasvim tano; 34,2 odsto: to je uglavnom tano), dok se sa tim mieem nije sloilo 28 odsto ispitanika. U istom istraivau ispitanicima je ponuena lista razliitih grupa udi meu kojima je trebalo oznaiti sve one koje ne bi eleli za sugraane u svojoj domovini. Utvreno je da Albance ne bi elelo za svoje sugraane 58 odsto ispitanika; na veu nepoenost su naili faisti (86 odsto), HIV-pozitivni (69), narkomani (67), homoseksualci (65), alkoholiari (59 odsto). Pri tom, apsurdno deluje podatak po kome, istovremeno, 55 odsto ispitanika izjavuje da za svoje sugraane ne bi elelo nacionaliste! ZAJEDNITVO U BEDI: Albancima i Srbima na Kosovu zajednika je beda i odsustvo budunosti, a sve ostalo ini se da je razliito i sukobeno. Za normalne ude izlazak iz line, porodine i socijalne bede, kao i sagledavae neke izvesnije budunosti dovoni su motivi za zajedniko delovae. Meutim, gotovo sve na Kosovu je daleko od normalnog. Nema komunikacije. Meusobno se uti.
Poruke se odaiu preko treih lica. Meusobno se, ponekad, razmeuju meci i vada samo zahvaujui ostacima razuma, ta razmena ne postaje ira i stalnija. Svet ivota je uniten svetom politike. Etnika politizacija je ula u sve pore drutvenog, ali i pojedininih ivota. San svih diktatora ostvaren je izvan klasine diktature svi misle isto. Ili, moda je tanije, svi misle onako kako im se kae. Nailazimo na gotovo apsolutno homogenizovano mee o mnogim drutvenim i politikim pitaima. Ono je ovde prvo homogenizovano, pa onda suprotstaveno onom drugom meu ili je, moda, upravo kroz to suprotstavae i homogenizovano. Tako homogenizovane suprotstavenosti mogunosti za dijalog svode na niticu. Da li smo u istraivau naili na tragove nade? Jesmo! Pre svega, ma koliko to izgledalo apsurdno, svest o ivotnoj bedi i neviee budunosti daju nadu. To zaista jeste prvi korak ka izlasku iz bede. Meutim, taj korak biva potrt naturenom sveu da je ta beda uslovena iskuivo delovaem druge etnike zajednice. I tek kada meu graanima bude prisutnija svest o tome da generatori bede nisu etniki ve politiki obojeni i da je ona znatnim delom rezultat odreenog sistema politikih odnosa, nada za drukije, nada da e se ugledati svetlo na kraju tunela, moe postati izvesnija. U stvari, kao i uvek u ovakvim situacijama, pitae je samo da li e se razgovarati i pregovarati pre ili posle rata! !
SREKO MIHAJLOVI, SOCIOLOG (Autor je jedan od rukovodilaca junskog istraivaa javnog mea Albanaca i Srba na Kosovu)
DEJAN MARKOVI'
emu dijalog
Drei seci
Kako vreme prolazi, kao jedan od pokretaa "okruglih stolova" o "kosovskom voru", sve jasnije mi je da je kritiko preispitivae iskustva prvih razgovora uslov vaanosti novih dijaloga. Ignorisae tueg i vlastitog iskustva lii mi na varvariju, stalno polaee od "nule", kao deo ireg procesa varvarizacije istorijske scene Nastojaa da se arita krize pre rata reavaju kroz dijalog i zapoeti proces demokratskih promena, oigledno nisu uspela; da jesu, ne bi bilo rata. Ali ako neto nije uspelo, to ne znai da pokuaji nisu ni postojali. Tako izgleda samo kada se ti pokuaji preutkuju iz bilo kojih razloga. A da ne bi bilo tako, vaa se zapitati ta su hteli i postigli organizatori i uesnici prvih razgovora o "kosovskom voru" (tada je ova sintagma i nastala) i koja su iskustva relevantna za potoe dijaloge i, uopte, traee nenasilnog reea jednog izuzetno sloenog problema. TA SMO HTELI I POSTIGLI: Najpre, ko su to "mi"? Re je o Udrueu za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI) koje su, februara 1989. godine osnovali kritiki usmereni intelektualci u svim veim gradovima Jugoslavije, s teom da analizama i politikim delovaem utiu na demokratski rasplet krize drutva i drave. Osnovni cievi delovaa bili su sloboda tampe, legalizacija stranakog pluralizma, slobodni izbori i reavae stvari u parlamentima, a na tada samo preteim ratitima. Sasvim je razumivo, svima osim propovednicima i protagonistima nasia, da se meu prioritetnim temama za dijalog nametao "kosovski vor", kao jedno od glavnih arita krize. Ova tema je ve tada bila "zapaiva" vikom uskovitlanih nacionalistikih afekata, pre svega zamahom srpskog populizma koji je iseavae Srba sa Kosova oznaio kao "etniko iee", ali i manipulacijom istom temom od strane ostalih nacionalnih oligarhija. Nasuprot tim krajnostima, nastojali smo da o iseavau raspravamo na osnovu rezultata naunih istraivaa i da ideoloke i propagandne kampae podvrgnemo kritikoj analizi. Na razgovor o tako zamienoj temi pozvani su predstavnici saveza komunista i Socijalistikog saveza, kao i predstavnici nastajuih udruea graana i politikih stranaka. Niko poziv nije odbio, ali mnogi nisu ni doli; poneki su pokuali da razgovor onemogue ultimatumom (da se druga strana unapred izjasni o onome o emu tek treba da se razgovara; tako je postupila grupa "Bour", na poetku razgovora u Pritini). Prvi razgovor odran je u Mostaru (28. februara i 1. marta 1990) o temi "Pokuajmo ponovo demokratijom", drugi u Pritini, 30. i 31. marta iste godine, o temi "Ljudska prava i demokratija na Kosovu i u Jugoslaviji", a trei u Beogradu, 9. juna, o izvetaju koji je pripremila nezavisna komisija izabrana na skupu u Pritini (Sra Popovi, Taa Petovar, Dejan Jana). Neposredni organizator razgovora bio je UJDI, a treeg i Jugoslovenski forum za udska prava i pravnu sigurnost graana. Glavni rezultati analiza i razgovora objaveni su u kizi Kosovski vor: dreiti ili sei? (Chronos, Titograd 1990), iji su autori Sra Popovi, Ivan Jankovi, Vesna Pei, Nataa Kandi i Svetlana Slapak. Prema ocenama recenzenata, ova "analiza moe da se svrsta meu najkvalitetnija dostignua jugoslovenske drutvene misli u posledim godinama" (Rastko Monik), odnosno "radi se o veoma paivoj analizi koja je bez paralele po svojoj objektivnosti" (arko Puhovski). Uesnici u razgovorima, osim retkih izuzetaka, izrazili su svoju privrenost udskim pravima i Helsinkoj deklaraciji o nepovredivosti dravnih granica. Neposredni organizatori tih razgovora eko Rebac, Novak Jaukovi, arko Puhovski i ja uzdali su se u i "sve izrazitije tee za uspostavae politike demokratije u Jugoslaviji" u sklopu kojih se oekuje i pravi dijalog o Kosovu (i drugim problemima), kao i demokratska reea u buduem, slobodno izabranom parlamentu Jugoslavije. Svi su se zalagali za zaokret ka demokratiji. Izvesno postignue bili su ve sami razgovori. Pokazalo se da je realno moguno odoleti ideolokoj iskuivosti. NA IVICI RAZORNOG VRTLOGA: Zaokret se desio, ali ka sve ogoenijem nasiu a ne ka demokratiji. U vrtlogu nasia nestala je jedna a nastaju nove drave. Na popritu ostaje mnotvo grobova i osakaenih, prognanih i raseenih, razorena nasea i saobraajnice, unitena priroda i razularena stihija straha, mre i nasia, sve u ime "konanog reea" nacionalnih pitaa i "odlagaa" demokratije. Internacionalizacija ovdaih problema pomera centre odluivaa sve dae od domaih aktera, uz rastue uplitae i strane vojne sile. Ko god da je iskoraio izvan tog vrtloga rizikovao je, najmae, marginalizaciju i javno blaee. Tako su i uesnici razgovora o "kosovskom voru" oznaeni kao nacionalni izdajnici, ako su Srbi, ili kao "antisrpski zaverenici", ako nisu Srbi. Mediji su se utrkivali u kampai protiv "ujdijeve ujdurme" i hajci protiv "neprijatea". Represija navodi rtve da pribegnu osobenoj psihozi martirstva, pa i da sebe vide kao neku vrstu moralistike "mrtve strae". To, svakako, ne ometa kontinuitet nasia. A novi pokuaji dijaloga nemaju naroite izglede na uspeh ukoliko ignoriu iskustva prethodnih: tada svaki gest izgleda "pionirski" polazak od "nulte take". Kritiko preispitivae prvih iskustava dijaloga treba, svakako, da obuhvati kako domete analiza i inicijativa, tako i razne oblike neotpornosti, i samih "pionira", pred iskueima varvarije, usled gubitka kontrole nad vlastitom sujetom, ili varvarizacije, zbog bezmalo hipnotike moi silesije koja sa om nadire. Vaa, naime, ispitati i izvesne redukcije teme o kojoj se rasprava. Recimo, tih godina je najagresivniji bio srpski nacionalizam, ali to nije razlog za izbegavae rasprava i o drugim nacionalizmima (bez vetake simetrije). Ostaje, takoe, nerazjaeno ustruavae Albanaca da govore i o nasiu koje se u ime ihove nacije primeuje prema pripadnicima drugih nacija, kao i skrivaa pred svojom nacijom da u drugim nacijama ima kritiara nacionalizma. Za sada ostaje izvan kritikog preispitivaa i klizae nekih boraca za udska prava ka ueu u teritorijalnim sporovima i crtae mapa sa novim granicama i dravama. Nema ni analiza svih razloga za neuestvovae albanskih stranaka u nastojaima srpske opozicije da se ojaa proces demokratskih promena u Srbiji, i da se u sklopu tih procesa i u demokratski izabranom parlamentu rasplete i "kosovski vor". Najvei doprinos buduim dijalozima, dabome, mogu biti rezultati analiza samog rata. Izgleda sablasno i sama pomisao da bi tek novi rat i na samom Kosovu mogao urazumiti ratoborne i dati krila demokratama. Ali i posle toga je neophodan dijalog i sporazumevae. Otpornost na varvariju je samo deo nepristajaa na varvarizaciju. !
NEBOJA POPOV
7 9 ' o v o s o K

Vreme - 1997-August 23.

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Vreme - 1997-August 23.

Uploaded by

Copyright:

2 3 . AV G U S T 1 9 9 7 .

Graki Centar Vreme

iva n sa ves a vla na da

arhiviranje elektronskih dokumenata

Prislukivae, "dravni udari", preotimae policijskih stanica

Tehnologija dravnog udara

Sva olaka obeaa Mirjane Markovi strana11

Zemunski strah i nada:

ivot: arls Simi: Intervju:

Adem Demai, Azem Vlasi, Duan Jai, Neboja Popov...

Dodatak: Kosovo '97

NEDELJA 16 - 23. avgust 1997.

Studenti predsedniku banana republike

STUDENTSKA "TAFETA": Pred Albanijom...

FOTOGRAFIJE: DEJAN TASI

...i pred Gradskom skuptinom

Puci u predsednika optine

VREME ! 23. AVGUST 1997.

23. AVGUST 1997.

Izdava : NP VREME d.o.o. Beograd, Miarska 12-14 potanski fah 257

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111

INTERVENCIJA: No 21-22 avgust '97, Banjaluka

Zona sumraka u Republici Srpskoj

6 VREME ! 23. AVGUST 1997.

Odluka Ustavnog suda RS

23. AVGUST 1997. ! VREME

PRISLUKIVANJA: Milo Price - Biljana Plavi

8 VREME ! 23. AVGUST 1997.

NITA NOVO: "Puistiki" tenk iz marta '91 u Beogradu

23. AVGUST 1997. ! VREME

10 VREME ! 23. AVGUST 1997.

Pria sa naslovne strane

23. AVGUST 1997. ! VREME 1 1

PARTIJSKI DRUGOVI: Beograd, 6. jun 94.

KONTRAMITING ZA SRBIJU: Beograd, 24. decembra 97.

1 2 VREME ! 23. AVGUST 1997.

ONI IZLAZE: Trenutak posle izbora S. Miloevia za predsednika SRJ

JULSKA NO: Promocija "Koave"

O brai Srbima i sestrama Srpkiama

23. AVGUST 1997. ! VREME 1 3

IZLAZAK IZ ANONIMNOSTI: M. Markovi pod zatitom saradnika

Stara devizna teda

1 4 VREME ! 23. AVGUST 1997.

23. AVGUST 1997. ! VREME 1 5

PLAN KAMPANJE I UEE AGENCIJA

mo, obraaju se nama i predsednitvu stranke. SRS: Izborna kampaa se sprovodi

16 VREME ! 23. AVGUST 1997.

plaenih radio poruka. Na veini TV stanica verovatno neemo imati pristup.

ISTRAIVANJE JAVNOG MNJENJA:

nedee. Nee izostati ni mali plakati"banderole" i leci.

23. AVGUST 1997. ! VREME 17

NEDOUMICE OKO BOJKOTA

PARALELNO IZJANJAVANJE: SREDSTVA:

18 VREME ! 23. AVGUST 1997.

Banane (1kg) 5 4-6 7 6 6 8 5 5-7 3,7-9 5,9 13

Paradajz (1kg) 5-8 4-5 5 5 5 3,3 5,6 5 5,5 2,9 7

Uputstvo za promociju i javnu raspravu

do jeseni, na sunanim proplancima listopadnih uma. Otrovna.

23. AVGUST 1997. ! VREME 1 9

Polovni autobusi stiu. Ko e nas, ime i kako "vozati" od septembra

SIMBOLIKA: "Usluga" GSB

ini: Njihov izbor

2 0 VREME ! 23. AVGUST 1997.

Lajkovac: Mala paka optine

DIREKTOR ZADRUGE: Dragan Markovi