Valter Benjamin KAPITALIZAM KAO RELIGIJA

Fragment 74; nacrt teksta Kapitalismus als Religion, sa autorovim napomenama i referencama (1921)
NAPOMENA: Glavna referenca u ovom Benjaminovom nacrtu je poznata studija Maksa Vebera, Protestantska etika i duh kapitalizma (Max Weber, Die protestantische Ethik und der Geist des Kapitalismus, 1905) Knjiga je prevedena kod nas, u izdanju sarajevskog Logosa (1989), a novosadski Mediterran Publishing najavljuje novi prevod (za 2011, moda za 2012). Starije englesko izdanje, u prevodu Talcotta Parsonsa, jo iz 1930, moe se nai na vie mesta na Internetu (potraiti kao The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism; pored nekoliko html verzija, dostupan je i PDF kompletnog izdanja Routledge Classics, iz 2005, u knjikom prelomu, koji je ujedno i najpregledniji). Novi i znaajno poboljan prevod Stephena Kalberga pojavio se 2001. godine (poslednje izdanje, 2010). To izdanje jo nije dostupno preko Interneta. (AG)

Kapitalizam se moe posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u sutini nastoji da odgovori na iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokuavala da odgovori takozvana religija. Dokazivanje religiozne strukture kapitalizma ne samo neke religiozno uslovljene strukture, kao to je mislio Veber, ve sutinski religioznog fenomena i danas odvlai mnoge u beskrajne, uoptene rasprave. Ne moemo precizno iscrtati mreu u koju smo upleteni. Ipak, posle izvesnog vremena, moemo je bolje sagledati. Ali, ve sada moemo uoiti tri karakteristike religiozne strukture kapitalizma. Prvo, kapitalizam je isti religiozni kult, moda najekstremniji koji je ikada postojao. U njemu, sve dobija smisao samo kroz direktan odnos prema kultu: on nema neku posebnu dogmu, neku posebnu teologiju. On utilitarizmu daje njegovu religioznu nijansu. Ta konkretizacija kulta povezana je s drugom karakteristikom kapitalizma: neprekidnim trajanjem kulta. Kapitalizam je oboavanje kulta sans rve et sans merci (bez sna i bez milosti). U njemu nema vikenda, nijednog dana koji ne bi bio njegov praznik, u najstranijem smislu, utoliko to svakog dana, svaki vernik mora predano izvoditi celu svetu pompu. Tree, to je kult koji naglaava oseanje krivice. Kapitalizam je verovatno prvi sluaj kulta koji poiva na krivici, a ne na iskupljenju. Tako se taj religiozni sistem naglavake baca u bujicu ireg kretanja. Ogromno oseanje krivice, koje ne moe nai iskupljenje, okree se kultu, ne zato da bi se oslobodilo krivice ve da bi je uinilo

2 optom, da bi je zakucalo u svest i na kraju, i iznad svega, ukljuilo i boga u tu krivicu, da bi ga konano zainteresovalo za iskupljenje. Prema tome, iskupljenje se ne moe oekivati od samog kulta, niti od reforme te religije koja mora zadrati neke stabilne oslonce ali ni od njenog poricanja. U korenu kapitalizma kao religioznog pokreta do samog kraja, do konanog inficiranja boga oseanjem krivice nalazi se tenja za osvajanjem sveta obuzetog oajem, koji je zapravo njegova potajna nada. Odatle istorijska posebnost kapitalizma: religija vie nije reforma bia ve pre njegovo potpuno unitenje. Od tog irenja oaja, ija bi religija trebalo da obuhvati ceo svet, oekuje se spasenje. Transcendentnost boga se uruila, ali on nije mrtav. On se povukao u sudbinu ljudi. Taj prolazak planetarnog oveka kroz kuu oaja i apsolutno usamljeniki karakter njegovog puta jeste onaj etos koji opisuje Nie. Taj ovek je bermensch, Natovek, prvi koji je spoznao kapitalistiku religiju i poeo da je ostvaruje. etvrta karakteristika (religiozne strukture kapitalizma) jeste da njen bog mora ostati skriven i da mu se moe obratiti tek kada njegovo oseanje krivice dostigne vrhunac. Kult se oboava pred nezrelim boanstvom, pri emu svaka slika, svaka ideja ugroava tajnu njegove nezrelosti. Frojdova teorija takoe se nalazi u vlasti svetenika tog kulta. Njena ideja je duboko kapitalistika. Potisnuta, grena mata, kao analogija kapitala to bi tek trebalo rasvetliti kojem pakao nesvesnog mora plaati kamatu. Ta religiozna kapitalistika misao se na velianstven nain razreava u Nieovoj filozofiji. Ideja o Natoveku ne izmeta apokaliptiki skok u preobraanje, iskupljenje, proienje ili pokajanje, ve u naizgled neprekidno, ali ipak rastrzano, isprekidano intenziviranje. Zato su intenziviranje i razvoj neuskladivi s naelom non facit saltum (priroda ne pravi nagle skokove; prim. prev.). Natovek je stigao na odredite, a da se nije morao promeniti; to je istorijski ovek koji se direktno uspeo na nebesa. Nie je tvrdio da religiozno oseanje krivice izvire upravo iz tog provaljivanja u nebesa, iz njihove sve potpunije humanizacije i da se tako odrava. Slino tvrdi i Marks: nepreobraeni kapitalizam postaje socijalizam s prostom i sloenom kamatom, kao funkcijama krivice (treba uoiti demonsku dvosmislenost tog koncepta). Kapitalizam je religija svedena na ist kult, bez dogme. Kapitalizam se razvijao parazitski na telu zapadnog hrianstva ne samo kalvinizma, ve, kao to bi trebalo pokazati, i ostalih ortodoksnih hrianskih struja tako da je na kraju istorija hrianstva postala istorija njegovog parazita kapitalizma. Treba uporediti svetu ikonografiju raznih religija i onu s novanica razliitih zemalja; uoiti duh koji govori kroz njihovu ornamentaciju. Zabrinutost (strepnja): mentalna bolest svojstvena kapitalistikoj epohi. Duhovna (ne i materijalna) beznadenost siromatva, vagabundizma prosjaenja monatva. Stanje toliko beznadeno da postaje krivica. Zabrinutost je indeks te krivice zbog

3 oseanja beznadenosti; ona izvire iz straha od gubitka nade, koja potie od zajednice, ne od individualno-materijalnog. Hrianstvo iz vremena reformacije nije podstaklo pojavu kapitalizma (Weber) ve se pre i samo pretvorilo u kapitalizam. Metodoloki bi bilo korisno prvo istraiti na koje je sve naine novac tokom istorije usvajao elemente mita sve dok od hrianstva nije preuzeo dovoljno mitskih elemenata da bi stvorio sopstveni mit. Veza kapitalizma s dogmom o prirodi znanja koje je zbog svog karaktera za nas u isti mah oslobaajue i ubistveno. Krajnji ishod je osloboenje i ruiniranje znanja. Naem razumevanju kapitalizma kao religije moe doprineti i ako zamislimo da je prvobitni paganizam morao poimati religiju ne kao neki vii moralni interes, ve na najneposredniji praktian nain da je sigurno bio svestan svoje idealne ili transcendentne prirode, kao i dananji kapitalizam, ali da je na nevernike ili pripadnike druge vere u svojoj zajednici gledao isto kao to moderna buroazija gleda na one koji ne zarauju. 1921.
Benjaminove radne napomene: Kapitalizam i pravo [Recht]. Paganski karakter prava. Sorel: Rflexions sur la violence p. 262. Prevazilaenje kapitalizma kroz lutanje (Wanderung). Unger: Politik und Metaphysic Fuchs: Struktur der kapitalistischen Gesellschaft o. a. (?) Max Weber: Ges. Aufstze zur Religionssoziologie 2 Bd 1919/20 Ernst Troeltsch: Die Soziallehren der ehr. Kirchen und Gruppen (Ges. W. I. 1912) Obavezno pogledati Schnbergovu bibliografiju za II. Gustav Landauer: Aufuf zum Sozialismus p. 144 Izvor: Walter Benjamin, Capitalism as Religion (Kapitalismus als Religion), translated by Chad Kautzer, in The Frankfurt School on Religion: Key Writings by the Major Thinkers, eds. Eduardo Mendieta, Routledge 2005. Prevod: AG, 2010. http://anarhija-blok45.net1zen.com/ aleksa.golijanin@gmail.com