Sionska Truba - Naslovna DESK MAGAZIN BIBLIJA U HRISTU INTERAKTIVNO RAZONODA ST plus Pobonost | Jesus Inside?

? | lanci | Propovedi | Knjige | Svedoci | Audio | Pit.-Odg . Naslovna U Hristu Knjige ivot u svetlu .... Predgovor Stojan Gajicki Ljudska istorija je stalna borba izmeu dobra i zla, svetla i tame. Borba kojoj je kraj od poetka poznat, ali opet mnogo puta za nas ljude zagonetna i strana. Bog, koji je Svetlost u kojoj nema tame, ima svu mo da svu tamu okona jednom jedin om rei. Onaj koji je rekao: "Neka bude svetlost!" i bi svetlost, ima potpunu mo na d svim to tama predstavlja. On je odabrao da silu svoje svetlosti pokae kroz njegov narod, njegovu Crkvu, koj a se sastoji od ljudi iz svih nacija sveta. Zajedniko za sve njih jeste doivljaj n ovog roenja verom u spasavajuu rtvu Isusa Hrista i njegovu potpunu pobedu nad smru s vojim uskrsnuem iz mrtvih. "Vi ste svetlost sveta. Neka tako vaa svetlost svetli pred ljudima...", rekao je Isus svojim uenicima. Ljudska istorija poznaje mnoge periode kada je tama prevladavala u svetu. Nekada se ini da je svetlo potpuno potisnuto iz sveta, ali Bog je uvek imao svetla koja su svetlela u tami, iako i malena, ipak su bila nepobediva. oveanstvo izgleda da doivljava novi napad mranih sila. Crkva Isusa Hrista opet je pr ed velikim izazovom - da svojom verom i nainom ivota zasvetli i pobedi tamu i tako jo jednom pokae svetu da je Bog svetla i ljubavi iv i da njegovo Oinsko srce jo uvek ima samo dobre namere sa svojim stvorenjem. Crkvo Isusa Hrista, ustani i zasjaji u svetu koga tama tako brzo guta. Onaj koji jeste Svetlo sveta rekao je: "Ja u graditi Crkvu svoju i vrata paklena nee je nad vladati!" Jer, svetlo je uvek jae od tame. Stranice ove knjige su objavljene uz dozvolu autora i namenjene su iskljuivo za i nternu upotrebu. Kopiranje ili tampanje ove knjige u komercijalne svrhe nije dozv oljeno. Za informacije kako i gde da naruite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se n a: gajickis@bredband.net. Sadraj | Napred +Facebook +Twitter +Google +Y! MyWeb +Del.icio.us "Nauka koja nas ne dovodi blie Bogu je beskorisna." - Simone Weil ZA DANAS Stih dana Dnevna mana

 Dnevno itanje IZDVAJAMO

ANKETA - Koja je vama, najdosadnija aktivnost u vaoj crkvi? INDEKS TAGOVI ovek evangelizacija harizma Isus misija molitva pakao probuenje strah svedoanstvo PRATI NAS + Facebook + Twitter + E-mail lista + RSS kanali Posete/Statistika Online: 5 Danas: 392 Ukupno: 919907 Generisano za: 0.002'' W3C XHTML 1.0 W3C CSS 2000-2012, Sionska truba | O nama | Kontakt | Uslovi i garancije | Privatnost | Mapa sajta Sionska Truba - Naslovna DESK MAGAZIN BIBLIJA U HRISTU INTERAKTIVNO RAZONODA ST plus Pobonost | Jesus Inside? | lanci | Propovedi | Knjige | Svedoci | Audio | Pit.-Odg . Naslovna U Hristu Knjige ivot u svetlu .... Svetlo Stojan Gajicki Svetlost je neophodna. ivot bez svetlosti je nezamisliv. Prve rei izgovorene od Bo ga, u Biblijskom izvetaju, jesu rei: "Neka bude svetlost!" Sve u prirodi ivi u zavi snosti od svetla.

Ne samo fiziki ivot ve i duhovni ivot oveanstva stoji u veoma vanom odnosu sa svetlom. Svetlost je vaan pojam u Boijoj rei, bilo da se radi o doslovnom ili metaforikom znae nju rei. Biblijska definicija svetla je drugaija od naune definicije. U biblijskoj definici ji govori se o drugim aspektima svetla, osim same fizike pojave svetla. Svetlo u Bibliji nije samo suneva, dnevna svetlost, ve mnogo vie od toga. Ova re u jevrejskom jeziku znai: svetlo, prosvetljenost, srea, veselje, dobro raspo loenje. U simbolinom smislu se re svetlo upotrebljava za: napredak, uspenost, ivot, m udrost, spasenje, pravednost, to je sutinska suprotnost rei - tama, koja se simbolin

o upotrebljava u vezi sa smru, promaenou, ludou, mizerijom, grehom, neznanjem, boleu. Stranice ove knjige su objavljene uz dozvolu autora i namenjene su iskljuivo za i nternu upotrebu. Kopiranje ili tampanje ove knjige u komercijalne svrhe nije dozv oljeno. Za informacije kako i gde da naruite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se n a: gajickis@bredband.net. Nazad | Sadraj | Napred +Facebook +Twitter +Google +Y! MyWeb +Del.icio.us "Strah je Gospodnji nastava k mudrosti, i pre slave ide smernost." - Prie 15:33 ZA DANAS Stih dana Dnevna mana Dnevno itanje IZDVAJAMO

ANKETA - Koja je vama, najdosadnija aktivnost u vaoj crkvi? INDEKS TAGOVI evangelizacija greh harizma Izrael mistika obraenje post probuenje Sveti Duh teles nost PRATI NAS + Facebook + Twitter + E-mail lista + RSS kanali Posete/Statistika Online: 5 Danas: 392 Ukupno: 919907 Generisano za: 0.002'' W3C XHTML 1.0 W3C CSS 2000-2012, Sionska truba | O nama | Kontakt | Uslovi i garancije | Privatnost | Mapa sajta Sionska Truba - Naslovna DESK MAGAZIN BIBLIJA U HRISTU INTERAKTIVNO RAZONODA ST plus Pobonost | Jesus Inside? | lanci | Propovedi | Knjige | Svedoci | Audio | Pit.-Odg . Naslovna U Hristu Knjige ivot u svetlu .... 1. Bog je svetlo Stojan Gajicki

"... Bog je svetlost i u njemu nema ni malo tame." (1. Jovanova 1:5) Biblijski Bog je svetlost i to u potpunosti svakog aspekta rei. Svetlost koja se nikada ne menja, nikad ne jenjava i nikad ne prekida. "... blaeni i jedini Vladar, Car careva i Gospodar gospodara, koji je jedini besm rtan, koji prebiva u nedostupnoj svetlosti, koga niko od ljudi nije video niti m oe da ga vidi..." (1. Timotiju 6:15-16) Bog koji se otkrio oveanstvu, svom stvorenju, kroz Isusa Hrista i kroz svoju Re dob ar je Bog, svetao Bog, mogli bismo rei. Mnoge religije predstavljaju Boga kao zas traujuu osobu, mranu silu, koju iz straha treba zadovoljavati raznim rtvama. "Svaki dobar dar i svaki savren poklon dolazi sa neba, od Oca svetlosti, koji se ne menja kao varljiva senka." (Jakov 1:17) Tama je posledica zla, koje je posledica pada Lucifera (Svetlonoe). Tama e jednom zauvek biti uklonjena, nee vie postojati. Istorija oveanstva se zavrava potpunom obnovom onoga to je bilo u poetku: "Tom gradu nisu potrebni ni sunce ni mesec da ga osvetljavaju jer ga obasjava Boi ja slava, a svetlilo mu je Jagnje. Narodi e hodati u njegovoj svetlosti i zemaljs ki carevi e u njega donositi svoju slavu. Kapije mu se danju nee zatvarati, a noi o nde nee biti." (Otkrivenje 21:23-25) "Vie nee biti noi i nee im biti potrebna svetlost svetiljke ni svetlo sunca jer e ih obasjavati Gospod Bog. I oni e vladati doveka." (Otkrivenje 22:5) SVETLOST I TAMA Ve u samom poetku stvaranja Bog je razdvojio svetlost i tamu. Poto je nakon Lucifer ovog pada tama postala deo sveta koga je Bog stvorio, razdvajanje je i potrebno i neophodno. Car ovoga sveta je imao, i jo ima, ambiciju da ponudi svetu alternat ivu za ivot i da sam bude u oima ljudi ono to je bio pre pada - aneo svetla. Razdvaj anje svetla i tame Boija je pomo oveku da prepozna pravu svetlost i da odbaci kamuf liranu tamu. "I ree Bog: 'Neka bude svetlost!' I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra; i rastavi Bog svetlost od tame. Svetlost prozva Bog dan, a tamu prozva no. Tako bude veer, pa jutro - dan prvi." (1. Mojsijeva 1:3-5) Svet je uvek bio napadan sotonskim pokuajima da pomea ova dva pojma, da meavinom po seje zbunjenost i time pripremi svet za moralnu propast. "Jao onima koji zlo dobrom nazivaju, a dobro zlom, koji od tame svetlost prave, a od svetlosti tamu, koji gorko slatkim ine, a slatko gorkim!" (Isaija 5:20) Bog je, to je i normalno, rekao da je svetlost dobra. Zbog ovekovog otvaranja prem a sotonskoj alternativi ta je Boija izjava potrebna. Nakon pada u greh ovek je pos tao svestan dobra i zla i ima u sebi duhovnu ljubopitljivost prema mranoj, mistino j strani postojanja. Ve u Raju je bio prevaren da poveruje da ponuda koja dolazi iz drugog izvora, i roena je u srcu kneza tame, moe da mu da napredak u ivotu. Zbog toga su ljudi kuani da upotrebljavaju principe koji su deo carstva tame da b i sebi obezbedili napredak u ivotu. Tu pripadaju pojmovi kao to su la, prevara, kraa i slino. Praktikovanje ovog puta je rezultat pomeanosti, koju Bog potpuno iskljuuje kao mog unost za ispravan ivot, a koju mi ljudi, zbog nae grene prirode i slabosti, ponekad

prihvatamo, opravdavajui to faktikim stanjem sveta i skrivenom pohlepom. "A nije ni udo, jer se i sam Satana preruava u anela svetlosti." (2. Korinanima 11:1 4) Iako ovek ima uroen oseaj za dobro i zlo, time to je stvoren na Boiju sliku, opet mu e sto nedostaje i snaga i motivacija da se opredeli za dobro. Verovati da je svetl ost jaa i bolja nije uvek izbor za koga se ovek opredeljuje kao neto to je samo po s ebi jasno. SVETLOST JE BOLJA OD TAME "I spoznadoh da je bolja mudrost od ludosti, kao to je svetlost bolja od tame." ( Propovednik 2:13) Niko ne postavlja pitanje oko prve tvrdnje - mudrost je bolja od ludosti! Isto t ako je i druga tvrdnja neosporna - svetlost je bolja od tame! iveti u Skandinaviji isto fiziki olakava razumevanje ove tvrdnje. U trenutku pisanja ovog teksta ovde je upravo vreme prelaska iz dugakih, letnjih dana, na sve krae d ane i dugaki, mrani period. Nije preterana izjava da je depresivnost, u koju zapad nu Skandinavci u jesenjem i zimskom periodu, dobrim delom uzrokovana mranom i hla dnom klimom ovog perioda. Jedan deo leenja depresivnih linosti jesu svetle terapij e na koje se pacijenti alju, to nije nita drugo ve uestalije i due izlaganje pacijenta svetlu i duim boravcima u svetlim prostorijama. "Ljupka je svetlost i ugodno je oima videti sunce." (Propovednik 11:7) Solomon govori i o lepoti svetlosti. Izai iz tame na svetlost je lep oseaj. Jedna naa prijateljica, koja je slikarka, pre svog obraenja Bogu sve je slikala tekim, mr anim bojama. Nakon susreta s Bogom boje na njenim slikama postale su svetle, to pr edstavlja direktnu posledicu njenog doivljaja i stanja njene unutranjosti. Ako se podsetimo biblijskih definicija svetla i tame, onda nije teko zakljuiti da je svetlost i bolja i lepa od tame, jer zdravlje je lepe od bolesti, uspenost je bo lja od promaenosti, dobro je bolje od zla. Svetlost nije samo bolja i lepa od tame, ve i jaa. iveti u svetu nasilja u kome jai v lada, esto nepravednim sredstvima, moe ponekad poljuljati veru u nadmonost svetla n ad tamom. No, to je svakako i pored sve negativne prakse u svetu, nepromenljiva i nepobediva istina. "U njoj (Rei) je bio ivot i taj ivot je ljudima bio svetlost. I svetlost svetli u t ami i tama je nije obuzela." (Jovan 1:4-5) Drugi prevodi izraavaju to ovako: "... i tama ga nikad nije mogla ugasiti; i tama nema vlast, mo nad svetlom; i tam a nije nikad mogla vladati nad svetlom." Ova je istina oigledna u fizikom svetu. Malena svetiljka rasvetli i razbije i najg uu tamu. To se moe rei i obratno - hiljade tona tame ne mogu ni najmanje svetlo ugas iti. Svetlost ne samo da se ne moe ugasiti tamom ve ima sposobnost da rasvetli tamu i r azotkrije sve to je u tami. BOIJA SVETLOST Bog je svetlo i svetlost koja je kod Boga i fiziki je i duhovno nedostupna oveku. Njezin je intenzitet iznad mogunosti da se reima opie. Kada se Isus otkrio uenicima na gori preobraenja, niko od njih nije bio u stanju da gleda njegovo lice, zbog j

aine svetlosti koja je iz njega zraila. "I pred njima se preobrazi. Lice mu zasja kao sunce, a odea postade bela kao svet lost." (Matej 17:2) Jaina svetla Isusove slavne osobe uporeuje se sa jainom sunevog sjaja kada sija svom svojom snagom. "U desnici je imao sedam zvezda, a iz usta mu je izlazio otar ma sa dve otrice. Lic e mu je bilo kao sunce kad sija svom snagom." (Otkrivenje 1:16) ovekovo fiziko bie nije u stanju da bude u prisutnosti ove svetlosti. Kada je Savle , kasnije apostol Pavle, susreo uskrslog Hrista na svom putu za Damask, obasjala ga je ta nebeska, boanska svetlost. "Kad je, putujui, stigao ve blizu Damaska, iznenada ga obasja svetlost sa neba. On pade na zemlju i zau glas kako mu govori: 'Savle, Savle, zato me progoni?' Tada se Savle podie sa zemlje, ali kad je otvorio oi, nije mogao da vidi." (Dela 9:3-4, D ela 9:8) Mojsije je nakon boravka na gori, u prisutnosti Boije slave, bio tako promenjen d a mu je lice sjalo svetlou u koju drugi nisu mogli gledati. "Napokon Mojsije side sa Sinajskog brda. Silazei s brda nosio je u rukama ploe Sve doanstva. Nije ni znao da iz njegovog lica, zbog razgovora s Jahvom, izbija svetl ost. Kad su Aron i svi Izraelci videli kako iz Mojsijeva lica izbija svetlost, n e usudie se k njemu pristupiti." (2. Mojsijeva 34:29-30) SVETLOST JE BLAGOSLOV "Reci Aronu i njegovim sinovima: ovako blagosiljajte Izraelce govorei im: Neka te blagoslovi Jahve i neka te uva! Neka te Jahve licem svojim obasja, milostiv ti b ude!" (4. Mojsijeva 6:23-25) Vaan deo blagoslova koji je Aron trebalo da izgovara nad narodom bila je svetlost nad njima, koja je dolazila od Boijeg lica. Boije lice obasjava, jer je Bog svetl ost. Boije lice je lice Oca oveanstva. Lice bogova tame ne moe obasjati jer su oni s ami deo te tame. U Boijoj prisutnosti nema tame niti neeg to pripada biblijskoj definiciji tame. "Nee ti vie sunce biti svetlost danju, nit e ti svetleti meseina, nego e Jahve biti t voje veno svetlo, i tvoj e Bog biti tvoj sjaj. Sunce tvoje nee vie zalaziti, nit e ti mesec pomraiti, jer e Jahve biti tvoje veno svetlo, i okonae se dani tvoje alosti." ( Isaija 60:19-20) Svetlost Boijeg lica i prisutnosti znak su Boije naklonosti i blagoslova prema oso bi i narodu. Kada Boija svetlost obasja narod i zemlju, onda sve u tom narodu i z emlji uspeva. U Gvatemali, u gradu Almolonga, harao je teror, pijanstvo, nasilnitvo i zemlja ko ju su obraivali nije davala puno roda. U mestu od 19.000 stanovnika postojale su 52 kafane i 4 zatvora. Mrano mesto, ljudi zarobljeni navikama koje niko od nas ne smatra plemenitim. Onda je dolo do neverovatnog preokreta. Ljudi su poeli sluati jevanelje i verovati u Isusa Hrista kao svog Spasitelja. Promene su bile drastine. Sva etiri zatvora su nakon kratkog vremena bila zatvorena i 48 kafana je bilo prinueno da se zatvori. Zemlja je poela da daje rod u tolikim koliinama da su svi bili okirani. Veliina kras tavaca, paradajza i ostalog povra bila je daleko vea od normalnog. Zemlja je posta la plodna iako nikakve posebne mere nisu bile primenjene. Boija svetlost je obasj

ala ceo taj kraj, razbila tamu, odgonila zle sile i Boiji blagoslov je promenio t eke okolnosti. To je Boija volja za sve narode, to je elja njegovog Oinskog srca za oveka. SVETLOST JE RAZOTKRIVAJUA Jedna od glavnih funkcionalnih osobina svetlosti jeste da rasvetli mrak i tamu k ako bismo mogli iveti i kretati se u svetlu. Svetlost ima i tu osobinu da rasvetl i mesta koja su mrana, a u njima se nalaze stvari koje traimo. Ponekad mi ljudi krijemo stvari od drugih i onda ih obino stavljamo na tajna, mran a mesta, kako ih drugi ne bi lako videli i pronali. U oba sluaja moe se raditi o fi zikim predmetima, ali i duhovnim stvarima. Zato je svetlost za nas blagoslovena i poeljna, ali zna biti i neugodno iznenaenje i pretnja. Nije retko da nas svetlost neugodno iznenadi kada smo u poslu s neim to ne elimo da ljudi vide. "A ovo je ta osuda: svetlost je dola na svet, ali su ljudi vie voleli tamu nego sv etlost jer su im dela bila zla. Ko god ini zlo, mrzi svetlost i ne izlazi na svet lost da njegova dela ne izau na videlo. A ko ivi u skladu sa istinom, izlazi na sv etlost da se pokae da su njegova dela uinjena u Bogu." (Jovan 3:19-21) Iako je svetlost sama po sebi samo dobra, postaje neto negativno za one koji ive p o principima tame. Ipak, pred Boijom svetlou je nemogue ita sakriti. "Nema nita skriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee saznati. Sve to ste rekli u tami, ue se na svetlosti, i ono to ste po sobama na uho aputali, propovedae se sa kro vova." (Luka 12:2-3) "Nae si grehe stavio pred svoje oi, nae potajne grehe na svetlost lica svojega." (P salam 90:8) Ono to mi smatramo tajnom, to sakrivamo od drugih, ak i ako ponekad uspemo u tome, sve to je pred Bogom ipak otkriveno. Boija svetost i svetlost nadvladavaju svaku tamu, u svakom pogledu. Ljudi koji ne veruju u boanske principe za ivot, kojima istina i otvorenost nisu v ani, moraju se skrivati u tami. To su "bubavabe" - vrsta ljudi. Jedna vrlo ilustrativna slika iz detinjstva urezala se u moje seanje. Pored kue u kojoj smo stanovali postojala je manja kua sa sobom i kuhinjom koju smo najee leti k oristili. Pod je bio zemljani. Seam se toplih, letnjih veeri kada smo veerali u dvo ritu. Trebalo je ponekad doneti neto iz te letnje kuhinje. Kada bih upalio svetlo, pojavio bi se, za mene, nezaboravan prizor. Stotine bubavaba panino bi poelo da bei prema rupama u zidovima i podu. Njima svetlo oigledno nije prijalo jer su radile svoje poslove u mraku. Ovo naalost nije ogranieno samo na ove male ivotinje. Traginost oveanstva nije u tome da postoje bubavabe i poneke gljive koje jedino u tami rastu, ve da ima tako mnogo ljudi koji ive na isti nain i kojima je tama ambijent u kome se najsigurnije oseaj u s onim to rade. "Ima onih koji mrze svetlost: ne priznaju njene puteve niti se staza dre njenih. Za mraka se die ubica, kolje ubogog i siromaha. U gluvoj se noi lopov skita i u ta mi provaljuje kue. Sumrak udi oko preljubnika: 'Niko me videti nee' kae on i zastire velom svoje lice. Za videla oni se skrivaju, oni nee da za svetlost znaju. Zora im je kao sena smrtna: kad zarudi silan strah ih hvata." (Jov 24:13-17) Takvi ljudi mogu ak i verovati da je Bog slep ili da ga uopte ne interesuje ono to oni rade. Ako veruju da Boga nema, onda je sve jo jednostavnije za njih. Ja bih s e ipak sloio s izjavom izvesne osobe koja je ovako rekla: "Uprkos svemu i moji pr

ogonitelji morae odgovarati za svoja dela, pred istim Stvoriteljem pred kojim u i ja stajati. Od njega niko ne moe pobei, ak ako ovek i ne veruje u njega." "Sine oveiji, vidi li ta u tami rade stareine doma Izraelova, svako u svojoj oslikano j komori? I jo govore: Jahve nas ne vidi, jer je Jahve napustio zemlju!" (Jezekil j 8:12) Oigledno je u istoriji uvek bilo ljudi koji su verovali da ih niko, pa ni Bog, ne vidi. Boija re je u tome nedvosmisleno jasna da e svako od nas stati pred Stvorite lja i da e sva dela, svakog oveka, biti iznesena na videlo. Stranice ove knjige su objavljene uz dozvolu autora i namenjene su iskljuivo za i nternu upotrebu. Kopiranje ili tampanje ove knjige u komercijalne svrhe nije dozv oljeno. Za informacije kako i gde da naruite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se n a: gajickis@bredband.net. Nazad | Sadraj | Napred +Facebook +Twitter +Google +Y! MyWeb +Del.icio.us "Presto je Tvoj, Boe, vean i nepokolebljiv; skiptar je carstva Tvog skiptar pravic e." - Psalam 45:6 ZA DANAS Stih dana Dnevna mana Dnevno itanje IZDVAJAMO

ANKETA - Koja je vama, najdosadnija aktivnost u vaoj crkvi? INDEKS TAGOVI evangelizacija evolucija greh harizma horoskop nauka obraenje spasenje volja Boja PRATI NAS + Facebook + Twitter + E-mail lista + RSS kanali Posete/Statistika Online: 4 Danas: 392 Ukupno: 919907 Generisano za: 0.003'' W3C XHTML 1.0 W3C CSS 2000-2012, Sionska truba | O nama | Kontakt | Uslovi i garancije | Privatnost | Mapa sajta Sionska Truba - Naslovna DESK MAGAZIN BIBLIJA U HRISTU

INTERAKTIVNO RAZONODA ST plus Pobonost | Jesus Inside? | lanci | Propovedi | Knjige | Svedoci | Audio | Pit.-Odg . Naslovna U Hristu Knjige ivot u svetlu .... 2. Tama - Boija kazna Stojan Gajicki Tama nije bila deo Boijeg plana za svet. Bog je svetlo, u njemu i kod njega nema tame. injenica da u venosti nee biti noi, potvruje ovu misao. Re tama sadri mnogo dublje znaenja od same fizike pojave mraka. Zbog toga je Bog tom reju identifikovao i definisao celu stvarnost tog pojma. Tama se pojavila tek na kon Luciferovog pada. Tama se u Bibliji spominje samo kao negativna pojava. Sile tame su duhovna bia koja su odabrala da budu na Luciferovoj strani u njegovom po kuaju da se izjednai s Bogom. Dan Boijeg suda nad oveanstvom opisuje se kao mraan dan. "Trubite u trubu na Sionu! Diite uzbunu na Svetoj mi gori! Neka svi stanovnici ze mlje dru, jer dolazi Jahvin dan. Da, on je blizu. Dan pun mraka i tmine, dan oblaan i crn..." (Joil 2:1-2) Da bi oslobodio svoj narod iz ropstva u Egiptu, Bog je bio prinuen da izlije kazn e nad tvrdokornim faraonom. Pretposlednja Boija intervencija bila je kazna mrakom nad celom Egipatskom zemljom. Jedino gde su Izraelci boravili, tama nije bila p risutna. "Prui ruku prema nebu - ree Jahve Mojsiju - pa neka se emlju, tmina koja e se moi opipati! Mojsije prui ruku tmina na svu zemlju egipatsku: tri je dana trajala. Tri rugoga mogli videti, i niko se sa svog mesta nije micao. elci iveli sjala je svetlost." (2. Mojsijeva 10:21-23) tmina spusti na egipatsku z prema nebu, i spusti se gusta dana nisu ljudi jedan d A u mestima gde su Izra

Isto se dogodi i kada Boiji narod krene putem neposlunosti. Kada se narod pone okre tati vraima i lanim prorocima, posledice bivaju teke i za narod i za one koji ga za vode. Tama se spusti na zemlju i na narod, tama u svakom pogledu te rei - bolesti , terorizam, siromatvo i svaka vrsta mizerije. "Ovako govori Jahve protivu proroka koji moj narod zavode: Ako imaju zalogaj u z ubima, proglauju: 'Mir!' Ali protiv onoga to im nita ne stavlja u usta navetaju svet i rat. Zato e imati no mesto vaih vienja i tminu mesto proricanja. Zai e sunce tim pro rocima, i dan e za njih pomrati. Tada e se posramiti vidovnjaci i zblaniti vraari. S vi e oni pokriti gubice, jer odgovora Boijeg nee biti." (Mihej 3:5-7) POSLEDICA OVEKOVOG POGRENOG IZBORA ovekova neposlunost prema Boijoj zapovesti u Raju otvorila je vrata za nesagledive posledice za na svet. to vie istorija oveanstva odmie, time su posledice raskidanja sa veza izmeu oveka i Boga sve oiglednije i drastinije.

Boija elja za oveanstvo je uvek bila blagoslov, svetlo, ivot u izobilju. Ono to se dea a sa oveanstvom jeste posledica ljudskog izbora. Zbog toga to ljudi vie vole tamu od svetla, trpi cela priroda. "Reknu li vam: 'Duhove pitajte i vrae koji apu i mrmljaju - Svakako, narod mora pit ati svoje 'bogove' i za ive u mrtvih se raspitivati! - Uza zakon! Uza svedoanstvo! Ko ne rekne tako, zoru nee doekati. Lutae zemljom potlaen i gladan, izgladnela bes e ga spopasti, proklinjae svoga kralja i svog Boga. Okrene li se k nebu, pogleda l

i po zemlji, gle svuda samo mrak i strava, svuda tmina teskobna. Ali e se tama ra spriti, jer vie nee biti mraka gde je sad teskoba." (Isaija 8:19-22) Tama, u fizikom i duhovnom pogledu, oigledna je posledica ovekovog odbacivanja Boga i Boijeg svedoanstva u celom svom stvorenju. "Oskvrnjena je zemlja pod iteljima svojim, jer prestupie Zakon, pogazie odredbu, Sa vez veni razvrgoe." (Isaija 24:5) "S kraja zemlje ujemo pesme: Slava pravedniku! Ali ja kaem: Propadoh! Propadoh! Ja o meni! Verolomci se izneverie, neverom se verolomci izneverie. Strava, jama, zamk a tebi, itelju zemlje: ko pred glasom strave utee, u jamu e upasti; ko se iz jame i zvue, zamka e ga uhvatiti. Da, otvorie se ustave u visini i zatresti zemlji temelji . Zemlja e se grozno razbiti, zemlja e se strano raspui, zemlja e se silno uzdrmati, zemlja e zateturati poput pijanca, zanjihati se poput kolibe; toliko e joj oteati b ezakonje njeno da e pasti i nee vie ustati. I dogodie se u onaj dan: Jahve e kazniti u visini Vojsku nebesku, a na zemlji sve kraljeve zemaljske; bie sakupljeni i zas unjeni u jami, zatvoreni u tamnicu i nakon mnogih godina kanjeni. Pocrvenee mesec, postidee se sunce, jer e kraljevati Jahve nad Vojskama na gori Sionu i u Jerusalim u, i Slava e mu sjati pred stareinama." (Isaija 24:16-23) Prirodne katastrofe pogaaju zemlju sve vie i vie. U poslednjoj deceniji prolog veka bilo je vie katastrofa u svetu nego za poslednjih 100 godina. Posledice lomljenja saveza s Bogom oveanstvo plaa sve skuplje. Najdramatinija demonstracija, i najdirektniji dokaz, da je tama Boija kazna za ovek ov pogrean izbor, jeste dogaaj prilikom Hristovog raspea. "Bilo je ve oko podneva i tama nastade po celoj zemlji sve do tri sata, jer se su nce pomrailo." (Luka 23:44-45) Razapeti Boijeg sina, koji jeste Svetlo sveta, i odabrati da se Varnava, ubica i o vek tame, pusti na slobodu, povlai sa sobom stravine posledice za ceo izraelski na rod, ali i za celo oveanstvo. Zbog tame se ne snalazimo vie u ovom svetu! Sledimo puteve koji odbacuju Boije pri ncipe i zato nas tama obavija sve vie. Nacije su bez saveta za reenje svojih i meus obnih problema. Svet tone u tamu sve vie i vie, iako nam je Boija svetlost dana na raspolaganje. Stranice ove knjige su objavljene uz dozvolu autora i namenjene su iskljuivo za i nternu upotrebu. Kopiranje ili tampanje ove knjige u komercijalne svrhe nije dozv oljeno. Za informacije kako i gde da naruite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se n a: gajickis@bredband.net. Nazad | Sadraj | Napred +Facebook +Twitter +Google +Y! MyWeb +Del.icio.us "Gospod otvara oi slepcima, podie oborene, Gospod ljubi pravednike." - Psalam 146:8 ZA DANAS Stih dana Dnevna mana Dnevno itanje IZDVAJAMO

ANKETA

- Koja je vama, najdosadnija aktivnost u vaoj crkvi? INDEKS TAGOVI crkva depresija isceljenje Isus Izrael karakter mistika posveenje religioznost sv edoanstvo PRATI NAS + Facebook + Twitter + E-mail lista + RSS kanali Posete/Statistika Online: 3 Danas: 392 Ukupno: 919907 Generisano za: 0.002'' W3C XHTML 1.0 W3C CSS 2000-2012, Sionska truba | O nama | Kontakt | Uslovi i garancije | Privatnost | Mapa sajta Sionska Truba - Naslovna DESK MAGAZIN BIBLIJA U HRISTU INTERAKTIVNO RAZONODA ST plus Pobonost | Jesus Inside? | lanci | Propovedi | Knjige | Svedoci | Audio | Pit.-Odg . Naslovna U Hristu Knjige ivot u svetlu .... 3. Boija zamisao sa ovekom i svetom Stojan Gajicki ovek je stvoren nakon to je Bog razdvojio svetlo od tame. Svetlost, zajednitvo s Bo gom i ivot u Boijoj prisutnosti jeste ono to je Bog pripremio za oveka. Lucifer i nj egovi aneli bili su izbaeni iz Neba, mesta Boijeg prebivanja. Zauvek odvojeni od Bo ga, ivota i svetlosti, osueni na venu tamu. Tama, i oni koji su postali duhovi tame , nisu mogli ostati u Boijem svetu. Da bi zatitio oveka od pogrenog koraka, Bog je eventualni napad tame na oveka lokali zovao na jedno jedino mesto - drvo spoznaje dobra i zla. Koliko je Bog rekao Ada mu i Evi o ve postojeem mranom svetu, nama nije otkriveno. Jedno je ipak sigurno Bog oveka nije ostavio nezatienog. Neprijatelj je bio spomenut, definisan i lokaliz ovan. ovek nije mogao biti iznenaen neim na ta nije bio upozoren. Jedino to je ovek tr ebalo da uradi jeste da veruje svom Stvoritelju i da s njim ivi u harmoniji. Sve ostalo je bilo ve aranirano - fantastian svet pun Boije mudrosti i blagoslova. S tvoren na Boiju sliku, ovek je imao sposobnost prepoznavanja nekog drugog glasa, i snagu da to odbaci. Ipak, iz teko objanjivih razloga, ovek je prihvatio sotoninu alternativu i otvorio vrata tami u svoj ivot i ivote svih dolazeih generacija na zemlji. Ali, Bog je imao spreman plan i za takvu situaciju. ovek i nakon pada u greh ima

mogunost da odbaci zlo i sledi dobro. "A prinese i Abel od prvine svoje stoke, sve po izbor pretilinu. Jahve milostivo pogleda na Abela i njegovu rtvu, a na Kajina i na rtvu njegovu ni pogleda ne svra ti, Stoga se Kajin veoma razljuti, i lice mu se namrgodi. I Jahve ree Kajinu: Zato si ljut? Zato ti je lice namrgoeno? Jer ako pravo radi, vedrinom odseva. A ne radi l i pravo, greh ti je kao zver na pragu to na tebe vreba;jo mu se moe odupreti!" (1. M ojsijeva 4:6-7) Konflikt izmeu tame i svetla odmah se manifestovao u ljudskom rodu. Ve na samom poe tku je vidljiva razlika izbora u sluaju dva brata, Kajina i Abela. Ono to je bilo samo Bogu poznato, nevidljiva stvarnost, mrani duhovni svet zakoraio je i meu Boije najdrae stvorenje - oveka, pa i u itavo oveanstvo. Borba izmeu tame i svetla je roena stalno prisutna meu ljudima i bie m i krajnjom pobedom nad svom tamom. gunost da se ispoljava kroz ovekov u svet ovekovim svojevoljnim izborom. Od tada je do onog dana kada je Bog odluio da je okona silno Pobeda je ve injenica, ali tama jo uvek ima mo izbor da je sledi.

Boija namera da ovek ivi sa njim u zajednitvu nije nikad prestala da vai. Iako je od Adamovog pada u greh tama zakoraila u ovaj svet, ovek jo uvek moe iveti u svetlu. Iako je kralj ovoga sveta mrana osoba, svetlo je jo uvek jae od tame. ovek ima i mog unost i sposobnost da odabere svetlo i za ovaj ivot i za venost. BOIJI POZIV/PONUDA NA IVOT U SVETLOSTI "Svetlost e jo samo kratko biti meu vama, ree im Isus. Hodajte dok imate svetlost da vas ne obuzme tama. Jer, ko hoda u tami, ne zna kuda ide. Dok imate svetlost, v erujte u svetlost da budete sinovi svetlosti. (Jovan 12:35-36)

Sve to ovek moe doiveti s Bogom jeste Boija ponuda oveku. Sve je Boija inicijativa, nj gova milost. ovek moe samo sa zahvalnou prihvatiti ponudu. ovek nema nita to moe Bogu nuditi. On je Stvoritelj svega, ivot je njegov poklon nama, on je na Otac. Njegova je elja da nas spase od tame ve ovde u ovom ivotu i u venosti. Pakao nije pr ipremljen za oveka, ve za avola i njegove anele. Boija je volja da ni jedna osoba ne doe u pakao. "On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u Carstvo svog ljubljenog Sina , u kome imamo otkupljenje, oprotenje greha." (Koloanima 1:13-14) Zato nas Bog poziva da ivimo u svetlu, zajedno s njim. Poziv i ponuda su od samog poetka bili upueni oveku. Uvek je postojao neko ko je tu ponudu prihvatao - Noje, Avram, Jakov, Isak, Mojsije. Mnogi su im se pridruivali i postali narod, Boiji oda brani narod, da ivi po Boijem zakonu i u svetlu i tako postanu svetlo u tami sveta . "Jer, nekad ste bili tama, a sada ste svetlost u Gospodu. ivite kao deca svetlost i..." (Efescima 5:8) Mnogim prorocima je Boija namera za svet bila otkrivena mnogo puta tokom istorije . "Vienje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jerusalimu: Dogodie se na kraju dana: Gor a Doma Jahvina bie postavljena vrh svih gora, uzviena vrh svih bregova. K njoj e se stecati svi narodi, nagrnue mnoga plemena i rei: 'Hajde, uziimo na Goru Jahvinu, p oimo u Dom Boga Jakovljeva! On e nas nauiti svojim putevima, hodaemo stazama njegovi m. Jer e iz Siona Zakon doi, iz Jerusalima re Jahvina! On e biti sudija narodima, mn ogim e suditi plemenima, koji e maeve prekovati u plugove, a koplja u srpove. Nee vie

narod dizati maca protiv naroda niti se vie uiti ratovanju. Hajde, dome Jakovljev , u Jahvinoj hodimo svetlosti!" (Isaija 2:1-5) Boija namera je uvek svetla za pojedinca i za narod, onakva kakvom je Jeremija op isuje: "Jer ja znam svoje naume koje s vama nameravam - re je Jahvina - naume mira a ne nesree: da vam dadem budunost i nadu." (Jeremija 29:11) Uslov da to bude stvarnost jeste odaziv pozivu da ivimo u svetlosti, da verujemo u njegovu Re i ivimo po Boijim principima za ivot. IVETI U SVETLU - BITI SVETLO DRUGIMA Kao to je Raj bio mesto svetla, tako je Bog uvek eleo da ima mesto na ovom svetu n a kome je mogao da prebiva svojim svetlom. Nije mu neophodno fiziko mesto u smisl u zemlje, novog Raja, ve pre svega narod meu kojim bi on prebivao, time to bi prosv etljeni iveli u svetlu, po njegovim zakonima. "Ja u prebivati meu Izraelcima i biti njihov Bog. Upoznae oni tada da sam to ja, Ja hve, Bog njihov, koji ih je izbavio iz zemlje egipatske da prebivam meu njima - j a, Jahve, Bog njihov." (2. Mojsijeva 29:45-46) Izraelski narod, potomci Avrama, Isaka i Jakova bili su njegov narod. U njima i meu njima se oitovalo Boije svetlo. Ostali su narodi mogli to videti i poverovati i obratiti se ivome Bogu, ostaviti tamu i idole koji su bili samo fizika oblija mrani h sila, demona, kojima su ostali narodi iz straha sluili. "Ja, Jahve, u pravdi te pozvah, vrsto te za ruku uzeh; oblikovah te i postavih te za Savez narodu i svetlost pucima..." (Isaija 42:6) elju da oni uivaju njegov blagoslov ivota u svetlosti Bog im je otkrio ve u Egiptu. Zatieni od tame, koja je zadesila ceo ateistiki Egipat, Izraelci su bili u svetlu. Ali, ne samo da su oni bili u svetlu, ve su bili svetlo celom Egiptu. Oboavatelji mranih sila, Egipani, mogli su videti razliku svetla i tame, mogli su se i oni opr edeliti za svetlo kroz svedoanstvo izraelskog naroda. Razlika izmeu Boijeg naroda i ostalih naroda bila je oigledna. "Ustani, zasini, jer svetlost tvoja dolazi, nad tobom blista Slava Jahvina, a ze mlju, evo, tmina pokriva i mrklina narode! A tebe obasjava Jahve, i Slava se nje gova javlja nad tobom. K tvojoj svetlosti koraaju narodi, i kraljevi k istoku tvo ga sjaja." (Isaija 60:1-3) I onda se dogodilo ono nerazumljivo - Izrael se okree od Boga k idolima, od svetl osti k tami. Oni, koji su bili svetlost narodima, postaju sami tama. Prilagoavajui se navikama i principima ivljenja naroda koji nisu verovali u jedinog istinitog Boga i izraelski narod je zapadao u sve veu tamu. Kulminacija je dola kada su odba cili Mesiju, Boijeg sina, Boije svetlo. Izgubili su ulogu koja im je bila dodeljen a - da budu svetlo narodima. Ali, Bog nije izgubio narod. Naprotiv, mnogi od neznaboakih naroda poverovali su u Boijeg Mesiju, Isusa Hrista, i time poveali broj nosilaca svetla oveanstvu. Svi koj i su prihvatili Isusa Hrista za svog Spasitelja, postaju svetlo koje svetli u sv etu za svedoanstvo ljudima. "Vi ste svetlost sveta. Ne moe se sakriti grad koji lei na gori, niti se svetiljka pali da se stavi pod zdelu, nego na svenjak, pa svetli svima u kui. Neka tako vaa svetlost svetli pred ljudima, da vide vaa dobra dela i da slave vaeg Oca, koji je na nebesima." (Matej 5:14-16)

Boiji narod se razlikuje od drugih naroda. Njegovi su zakoni drugaiji i nain ivljenj a je drugaiji. Kad se Boiji narod srcem pridrava Boijih rei i principa, onda ga Boija svetlost obasjava i to drugi mogu da vide. Ako Boiji narod ostavi svoj put i pone iveti po navikama neznaboakih naroda, onda i n jih tama obuzme i sami postaju tama. "Tvoje oko je svetiljka tela. Ako ti je oko dobro, i celo telo ti je puno svetlo sti. Ali, ako je ravo, i telo ti je puno tame. Postaraj se, dakle, da svetlost u tebi ne bude tama." (Luka 11:34-35) Ako neko sam ivi u tami, ne moe druge voditi. Tada se ispunjava Isusova re da "ako slep vodi slepoga, obojica e upasti u jamu" (Matej 15:14). Drugim reima, oni koji se, po novozavetnim normama, priznaju za sledbenike Isusa Hrista moraju sami biti narod svetla da bi mogli biti svetlo medu narodima. Stranice ove knjige su objavljene uz dozvolu autora i namenjene su iskljuivo za i nternu upotrebu. Kopiranje ili tampanje ove knjige u komercijalne svrhe nije dozv oljeno.

Za informacije kako i gde da naruite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se n a: gajickis@bredband.net. Nazad | Sadraj | Napred +Facebook +Twitter +Google +Y! MyWeb +Del.icio.us "Ali e doi dan Gospodnji kao lupe nou, u koji e nebesa s hukom proi, a stihije e se od vatre raspasti a zemlja i dela to su na njoj izgoree." - 2. Petrova 3:10 ZA DANAS Stih dana Dnevna mana Dnevno itanje IZDVAJAMO

ANKETA - Koja je vama, najdosadnija aktivnost u vaoj crkvi? INDEKS TAGOVI bolest Hrist Izrael ljubav nauka novoroenje ponos re Boja religioznost telesnost PRATI NAS + Facebook + Twitter + E-mail lista + RSS kanali Posete/Statistika Online: 3 Danas: 392 Ukupno: 919907 Generisano za: 0.002'' W3C XHTML 1.0 W3C CSS 2000-2012, Sionska truba | O nama | Kontakt | Uslovi i garancije | Privatnost | Mapa sajta Sionska Truba - Naslovna

 DESK MAGAZIN BIBLIJA U HRISTU INTERAKTIVNO RAZONODA ST plus Pobonost | Jesus Inside? | lanci | Propovedi | Knjige | Svedoci | Audio | Pit.-Odg . Naslovna U Hristu Knjige ivot u svetlu .... 4. Hodati (iveti) u svetlu Stojan Gajicki iveti u svetlu nije nikakva mistina duhovnost u kojoj pojedinac ili grupa ljudi sm atraju da su postigli stepen prosvetljenosti koji ih uzdie iznad ostalih i tera u izolovanost od sveta. Svakako da postoji opravdanost za periodino povlaenje iz sv eta, ali svrha svetlosti jeste da svetli meu ljudima, a ne na nekom od ljudi izol ovanom mestu. Svetlo ima svoju ulogu i slubu meu ljudima. Isus, koji je bio i jest e Svetlo ovoga sveta, kretao se i boravio meu ljudima. Svetlost je vidljiva u meuljudskim odnosima. U odnosima se pokazuje da li osoba iv i u svetlu ili u tami i po njenim principima. Posledica istine da je Bog svetlo jeste to da mi moramo iveti u svetlu da bi se B og mogao meu nama oitovati. Bog ne moe prebivati meu narodom koji ivi po naelima tame, u kome je neista atmosfera. "A predvee neka se u vodi opere, te u smiraj moe opet u tabor. Imaj izvan tabora m esto gde e ii napolje." (5. Mojsijeva 23:12-14) Ovaj tekst ne opisuje samo osnovnu i normalnu higijenu, ve govori i o istoti sredi ne u kojoj Bog eli da se kree i oituje u jednom narodu. Ako bismo se figurativno iz razili, mogli bismo rei da Bog ne eli da "nagazi na prljavtinu" kada eli da prebiva medu svojim narodom. Isto je vano i danas u duhovnom smislu. Da bi se Boija sila ispoljavala meu nama, u naoj sredini mora postojati duhovna istota. "A Joua zapovedi narodu: Posvetite se za sutra, jer e sutra Jahve uiniti udesa meu va ma." (Isus Navin 3:5) istota - svetost bitna je komponenta za Boiju prisutnost i ispoljavanje njegove sn age. Zato je neophodno da se zapitamo, kao to je i Jov jednom pitao: "Koji putevi u dom svetla vode, na kom mestu prebivaju tmine?" (Jov 38:19) Koji je put, ta je put k ivotu u svetlosti? I Boija nam re i za to daje detaljan odg ovor i opis na koji nain se hoda i ivi u svetlosti. "A ovo je poruka koju smo uli od njega i koju vam objavljujemo: Bog je svetlost i u njemu nema ni malo tame. Ako tvrdimo da imamo zajednicu sa njim, a hodamo u t ami, laemo i ne ivimo u skladu sa istinom. Ali, ako hodamo u svetlosti, kao to je o n u svetlosti, imamo zajednicu jedan sa drugim i krv Isusa, njegovog Sina, isti n as od svakog greha. Ako tvrdimo da nemamo greha, sami sebe zavaravamo i u nama n ema istine. Ako priznajemo svoje grehe, on je veran i pravedan i oprostie nam gre he i oistie nas od svake nepravednosti. Ako tvrdimo da nismo zgreili, inimo ga laljiv cem i njegove rei nema u nama." (1. Jovanova 1:5-10)

Ovo je, rekli bi smo, klasian tekst ove teme. Razmatraemo ovaj tekst stih po stih, jer u njemu zaista postoji opis, od Boga nam danog naina za ivot u svetlu. "Bog je svetlost..." Ovo je izraz koji nas stavlja pred izbor. Da je Bog svetlost govori injenica da j e On sam po sebi to i da ta svetlost ne zavisi od nas, da li emo je mi upaliti il i ne. On jeste, bez poetka i kraja ta svetlost i zato je na nama da se odluimo da li emo ui u tu svetlost ili samo stajati po strani i posmatrati je. Ona jeste stva rnost, ali je na nama da se ukljuimo u nju, kao to treba skoiti u reku koja stalno protie. "... i u njemu nema ni malo tame." Ovaj stih govori o nemogunosti unoenja tamnih elemenata u zajednitvo s Bogom. Tami je nemogue da opstane pred svetlom i nemogue joj je da se pomea sa svetlom. Pribliit i se Bogu moe se jedino potpunom iskrenou i istotom motiva. "Ako tvrdimo da imamo zajednicu sa njim, a hodamo u tami..." Poto je Bogu sve poznato, misao da se s njim moe imati zajednitvo iako krijemo stva ri od njega, u stvari je apsurd, nemogunost.

Re u grkom jeziku za zajednitvo je - koinonia - to znai uestvovati u neemu s nekim dru im, biti sudionik neega, uiniti neto zajednikim, zajednitvo u kome su komunikacija i ljubav temeljne vrednosti. Mogli bismo rei da je zajednitvo dozvoliti nekome da ima udela u mom ivotu. To je j edino mogue ako ja dozvolim nekom drugom da zna o meni stvari koje su duboki deo mene i moje unutranjosti. Da bi to bilo mogue, ja moram biti spreman da iznesem ta kve vrednosti na svetlo da bi ih taj drugi mogao videti, uti, i tako postati sudi onik neega to je vrlo lino, samo moje. Spremnou da to iznesem na svetlo dajem i poziv , ponudu nekom drugom da ima zajednitvo sa mnom. esto puta kada podelimo duboke, line i dragocene tajne sa nekim drugim, elimo da na glasimo da samo ta osoba poseduje ovo znanje o nama. Jedino ta osoba je dobila p ristup u onaj deo mene i mog ivota u koji niko do tada nije zakoraio. Deliti zajednitvo je kao postati deoniar u najbogatijoj firmi, ivotu nekoga drugog. Vee privilegije i dragocenosti u ovom ivotu nema! Bog nas poziva u takvo zajednitvo s njim samim. On, koji je sam sebi dovoljan, tr ojedini Bog, koji u trojstvu ivi u savrenom zajednitvu u kome samo svetlost vlada, ipak eli imati zajednitvo sa svojim stvorenjem - ovekom! Zato smo stvoreni, u to za jednitvo smo pozvani. "Veran je Bog, koji vas je pozvao u zajednicu svoga Sina, Isusa Hrista, naeg Gosp oda." (1. Korinanima 1:9)

Moe li oveku vea ast biti ponuena od ove - imati zajednitvo s Boijim sinom?! Ne samo n ko povrno zajednitvo, nego "koinonia zajednitvo", sudeonitvo u njegovom izmirenju, n jegovoj slavi, njegovim mukama. Mi smo sunaslednici s njim, zbog ovog zajednitva u koje smo uli spasenjem koje nam je dano zbog vere u njega. U pravom prijateljstvu dvoje dele sve jedno s drugim. Sve poinje voljnou da otvorim o srca, nau unutranjost jedni drugima.

"Otvoreno smo vam govorili, Korinani; nae srce vam je irom otvoreno. Nije vam tesno u nama, ali je tesno u vaim srcima. Uzvratite mi na isti nain - kao svojoj deci g ovorim: i vi rairite svoja srca." (2. Korinanima 6:11-13) Vapaj jednog apostola za pravim zajednitvom sa svojim suhrianima, za zajednitvom s b raom i sestrama u Hristu. Ovaj vapaj prisutan je i danas meu nama. Mi govorimo o b ogatom zajednitvu, ali nas je malo onih koji ga stvarno doivljavaju, bilo da se ra di o zajednitvu u naim crkvama, brakovima i drugim odnosima. Dananji svet, naroito o vaj civilizovani, industrijski svet, siromaniji je nego ikada kada je u pitanju p ravo zajednitvo. Odnosi su postali poslovni, brojkama se meri smisao odnosa i kon takata koje stvaramo. Sve se materijalno mora isplatiti da bi smo se u to upusti li. Mi hriani se ne moemo pohvaliti nekom dubljom dimenzijom u pogledu zajednitva. Nae de nominacije su nam pokrale slobode da se druimo sa svima u Hristovom telu. Nezrele duhovne voe su nas ograniile da se druimo prema doktrinama, a ne po ivotu koga nam je Hristos dao. Strah od drugaijeg shvatanja koja drugi imaju otuio nas je jedne o d drugih, nas koji smo pozvani u istu vrstu zajednitva u koju nas je Bog pozvao. Utisak je da je oveku lake ui u zajednicu s Bogom nego li nai zajednitvo u naim zajedn icama. Pria se o jednom crnom hrianinu koji je pokuao da se ukljui u jednu crkvu gde je veina bila bele rase. Na kraju se poalio u molitvi Bogu i dobio objanjenje: "ja pokuavam , ree mu Gospod, ve dvadeset godina, ali mi ne uspeva!?" Pavle je imao iroko srce, mesta za mnoge. Nikome nije bilo tesno u njegovoj prisu tnosti i u njegovom srcu. Za Pavla nisu duhovne manifestacije bile najvanije za z ajednitvo, a naroito ne temelj za zajednitvo. Apostol Pavle je iskrena srca ljubio svu brau! I ja sam svedok mnogih doivljaja u kojima su braa i sestre imali mesta u srcu samo za one koji su se ponaali po njihovom duhovnom ili, to je jo gore, nekom drugom uk usu. Hvala Bogu da je vreme kada se Gospodnja veera mogla uzimati samo ako je ovek prip adao istoj denominaciji, daleko iza nas. Odakle je ta ideja dola voama denominacij a? Zar krv Hristova nije jai razlog za nae druenje i zajednitvo od naih denominaciona lnih sistema? alosno je videti da se i dan danas neki drue vie na temelju duhovnih trendova nego na temelju Hristove ljubavi. Ali je fantastino videti da se mnogi bude i razumeju da su Isus i njegova ljubav jedini pravi temelj pravog zajednitva. Sve vie nestaje taj oseaj skuenosti medu nama koji smo njegova deca. Sve se vie oseam o kao kod kue u naim razliitim crkvama. Bog podie jednu novu generaciju koja se nee b aviti sitnicama i time se razdvajati. Ono to je vano ostae vano zauvek! Zajednitvo ni je vanije od istine, ali se istina ne moe primenjivati na nain koji ubija. Zato je velika radost videti pokret obnove i produbljivanja zajednitva medu Boijim narodom danas. Ranije su se crkve cepale, danas se sjedinjuju. Ranije je pripadnost denominacij i bila vanija od zajednitva s drugim hrianima, danas je ljubav jaa od tih ljudskih po stavljenih granica. Otvorimo srca jo vie jedni za druge! Sledimo primer apostola Pavla i onog koji je jo vei apostol od njega bio - Isusa Hrista samog. U njegovo srce stao je ceo svet. Svi su imali mesta u njegovom srcu! Jedino to nije imalo mesta u njemu bili su g reh i tama. "... laemo i ne ivimo u skladu sa istinom."

Svetlost i tama ne idu zajedno. Ako je Bog svetlost u kome nema tame, a zajednitv o izmeu njega i nas ne postoji, onda se zna ko u tami hoda. Tama je na naoj strani ! Bog je uvek otvoren, uvek istinit. Ne tvoriti istinu u ovom sluaju znai ne ponaati unutranjosti, da ono to drugima prikazujemo nije . Jednostavnim jezikom mogli bismo rei da se radi nosti, glumi", pokuaju da se ostavi utisak da sam varnosti jesam. se u skladu sa stvarnim stanjem nae u skladu s onim to je prava istina o "foliranju, duplosti, neiskre drugaiji, bolji, od onoga to u st

Moglo bi se rei da je ovo jedan od najveih razloga povrnom zajednitvu koga imamo jed ni s drugima. Veina ljudi se plai da bude ono to jesu, jer se boje da nee biti prihv aeni od drugih. Zbog toga toliki ogroman broj ljudi nosi maske koje skrivaju njih ovu stvarnu linost i stvarno stanje. Traginost ovoga je ta da tako nikada jedni druge ne upoznamo, a samim tim nikada ne moemo doiveti dra pravog, dubokog i iskrenog zajednitva. Traginost ovog ponaanja je dvostruka. Ako bi ovek i uspeo da osvoji simpatije drugi h foliranjem i izigravanjem, ta simpatija i prihvaenost nije njemu na korist, zat o to su ljudi "prihvatili" ono to im je osoba uspela prodati, a ne ono to je ona u stvarnosti. Ljudi vole glumca u tom sluaju, ali ne i pravog oveka. Tako onaj pravi, kome ljuba v i prihvaenost trebaju kao nasuni hleb, ostaje bez toga, a onaj lani glumac "dobij e" ono to u stvari i ne moe prihvatiti, jer unutranjost pravog vapi za tim i ima pr avo na to, ali nije dobila to zbog toga to se plai da izae na svetlost. U naim crkvama stvorili smo atmosferu u kojoj ljudi imaju utisak da se moraju pon aati na odreen nain da bi bili prihvaeni kao dobri i duhovni. Postoje "duhovne forme u ponaanju" koje religiozne sredine diktiraju kao neophodne i time spreavaju ljud e da susretnu jedni druge u pravom zajednitvu. Mnogo od onoga to smo mi stvorili kao crkvenu kulturu nije nita drugo nego preprek a da se susretnemo sa Bogom i drugima na pravi, istinit nain. Ceo na moderni svet pati od te zarazne bolesti - nestvarnog i neistinitog ponaanja u naim odnosima. Potkradamo jedni druge i sami sebe time to se plaimo biti ono to j esmo. Svet zahteva od nas da budemo po njegovom "arinu". Tako razni klubovi zahtevaju o dreene stvari da bi smo mogli biti njihovi lanovi. Isto tako i crkve imaju svoje z ahteve. Dubine u naim meuljudskim odnosima nisu dostigle daljni nivo od istih shvatanja, i stih interesa, ukusa, nacionalnih i religioznih pripadnosti, socijalni stale... Kod Boga su sve te stvari i mnoge druge njima sline, sekundarne. Pred Bogom je is krenost srca najvea stvar. Ne savrenost, ve elja da budem istinit. "Gle, istinu ljubi u srcu, i iznutra javlja mi mudrost." (Psalam 51:6) Boija re nam kae da e nas jedino istina osloboditi. Istinitost u ponaanju je odraz is tinitosti srca i stvara slobodu u naem zajednitvu. Biti transparentan, biti u spoljanjim manirima ono to i u srcu jesi. U susretu tak vih ljudi postoji temelj koji je potreban za pravo zajednitvo. Meu nama hrianima tre balo bi da postoji daleko vie od ovoga, jer verujemo da nas Bog i tako poznaje i prihvata. alosno je ako ljudi jednog dana, gore u Nebu, saznaju da ono to su na ze

mlji bili nije bilo nita drugo nego pokuaj da budu neto to nisu. Originali su uvek najcenjeniji, ne samo meu stvarima, ve i meu ljudima. Usudi se bi ti ono to jesi. Usudi se verovati da ono to si ba u ovom trenutku jeste prihvatljiv o i kod Boga i kod ljudi. Iskrenost u pogledu mojih mana nee me srozati u oima dru gih. Naprotiv, istinitost je dobrodola! Mnogi propovednici, pastori, vode, bilo duhovne ili druge vrste, ograuju se od na roda. Mnogi od njih kau da se ne moe sa svima biti prisan, jer e ljudi onda izgubit i potovanje prema njima. Zato dre ostale na pristojnom odstojanju. alosna istina u ivotu takvih ljudi jeste ta da ako nisu potovani izbliza, niko ih n ee potovati ni s distance. Moda e zadobiti potovanje u poetku, ali u trenutku kada bud u razotkriveni, prezir ljudi e biti samo vei zbog njihove neiskrenosti. "... nego, odrekli smo se sramnih tajni, ne koristimo se lukavstvom i ne izvremo Boiju re, nego se objavljujui istinu preporuujemo savesti svakog oveka pred Bogom." ( 2. Korinanima 4:2) Biti prisan sa svima moda nije mogue u istoj meri, ali biti istinita osoba to uvek i prema svima moe svako. Autoritet je posledica integriteta i karaktera, a ne is koriavanja pozicije u odnosu na druge ljude. Car David se nije bojao onih koji su na neki nain bili sposobniji od njega niti j e pokuavao da sakrije svoje slabosti. Njegova sigurnost u odravanju kraljevske poz icije bila je u Boijem pozivu da bude na tom poloaju i da ima isto srce. "Ali ja sam sada jo slab, iako sam pomazani kralj, a ovi ljudi, Sarviljini sinovi , jai su od mene. Neka Jahve plati zloincu po njegovoj zloi!" (2. Samuelova 3:39) Da ova vrsta ponaanja nije sama po sebi jasna, ak ni u hrianskim krugovima, govori i napominje i apostol Jovan: "Mnogo sam se obradovao to sam meu tvojom decom naao neke koji ive u skladu sa istin om, bas kao to smo primili zapovest od Oca." (2. Jovanova 1:4) Velika radost apostola bila je u injenici da u jednoj zajednici postoje oni koji su istiniti! Naoko udna izjava. Zar ne bi to trebalo da bude stvarnost svake crkv e, svakog pojedinca koji je hrianin? Seam se jedne posete Rumuniji za vreme aueskog. Posetio sam jednu veliku crkvu s jo jednim prijateljem. Kada smo sreli jednog lana crkve, on nam je samo napomenuo da meu njima ima "prave i lane brae". Posle kraeg druenja s jednom grupom voa, bilo je v rlo lako zapaziti ko je ko. Ljubav se ne moe imitirati! Prava hrianska, biblijska l jubav ima svoje prave rodove koji ine da se falsifikati vrlo brzo sami razotkriju . "Mnogo sam se obradovao kad su dola neka braa i priala nam o tvojoj vernosti istini - o tome kako ivi u istini. Za mene nema vee radosti nego kad ujem da moja deca ive u istini." (3. Jovanova 1:3-4) Bogu hvala za ljude, vernike, koji se usuuju da budu istiniti. Usudio bih se rei d a je jedna od najveih prepreka da nae crkve privuku ljude upravo ovaj momenat. Ima previe religiozne dvolinosti u naim zajednicama. Lepih fraza i rei kojima nedostaje istinita sadrina. Dvolinost je odbijajua. Iskrenost je privlaljiva! "Ali, ako hodamo u svetlosti, kao to je on u svetlosti, imamo zajednicu jedan sa drugim i krv Isusa njegovog Sina, isti nas od svakog greha." Saznanje da je Bog svetlo moralo bi uticati na nae ponaanje u meusobnom druenju. Mog

li bismo rei da nae ponaanje prema drugima treba da bude kao ono koje imamo prema B ogu, znajui da nas potpuno poznaje i da pred njim nikada ne moemo izigravati neto to nismo. Tek kada takav stav zauzmemo u naim meusobnim odnosima, moemo govoriti o zajednitvu, pravom, biblijskom, ivotonoseem. Ostalo je igra - "maskarada". Posledice ovakvog zajednitva su mnoge, silne i dobre. Pre svega se u takvom zajed nitvu pravi ivot deli i razvija. Svaki put kada se ljudi u zajednitvu otvore jedni za druge, dolazi do obostranog duevnog izgraivanja i duhovnog obogaivanja. Obe stra ne mogu dobiti dublji uviaj u onoj oblasti ivota o kojoj se razgovara i o kojoj se meusobna iskustva podele. Da bi se to dogodilo, potrebno je biti istinit, to podrazumeva obostranu iskrenos t, otvorenost i poniznost da se od drugih moe primiti i nauiti.

Druga dimenzija ovakvog zajednitva jeste da se duhovno proiavamo. "Krv nas Isusa Hri sta isti od svakoga greha", kae Boija re! Naglasak u ovome jeste oienje od oseaja kri e zbog uinjenog greha. Novozavetna je poruka da smo svi svetenici Isusa Hrista: "Onome koji nas voli, koji nas je svojom krvlju izbavio od naih greha i uinio nas carstvom, svetenicima svoga Boga i Oca..." (Otkrivenje 1:5)

Jedna od vanih uloga svetenike slube jeste duebrinitvo. Veliki deo duebrinike slub se u sluanju priznanja s kojima ljudi ele doi Bogu posredstvom svetenike slube. Od ov oga se u crkvama napravio profesionalni unosan posao. Ograniivi ovu slubu na samo o dreene osobe, skuili smo Boije opratanje i ienje u ljudskim ivotima.

Boija nas re ne samo ui o novom nainu ove slube, ve i upuuje na isto, na jedan novi na u Novom zavetu. "Stoga, priznajte svoj grehe jedan drugom i molite se jedan za drugoga da budete izleeni." (Jakov 5:16) Ispovedati znai uiniti vidljivim ono to je unutar mene, u skladu s onim to mi savest zajedno s Bogom svedoi da je istina o meni. Izneti stvari u svetlo je ve pola pob ede. Demonske sile ive u tami i plae se svetla. Greh se isto plai svetla. Zbog toga se i mi plaimo priznavanja naih greha, slabosti i unutranjih borbi. Boija re nas, naprotiv, ohrabruje da to inimo u naem zajednitvu jedni s drugima. Neke se stvari mogu javno priznati, neke samo manjoj grupi, a neke samo jednoj osobi . Ne ispovedati se jedni drugima (zapazite da Re ne kae nekim posebnim osobama, s posebnim duhovnim statusom, ve jedni drugima!) znai nastaviti nositi taj teret sam i drati ga u tami. Sve dok to radimo, stojimo na pobeenoj strani, iako u Isusu Hr istu imamo ve danu nam pobedu i oprotenje. Mnogi ljudi nose tajne u sebi koje ih celog ivota mue. Boje se izneti to na svetlo , jer ne veruju u silu Isusove krvi koja nas moe oistiti od svakoga greha. Mnogi m isle da su nai problemi i iskuenja tako posebni da se niko drugi ne bori s takvim stvarima. Time mislimo da smo gori od drugih i stidimo se priznati da u nama pos toje takve misli, kunje i slabosti. To meutim nije istina. "Nije vas snalo nikakvo iskuenje osim ljudskog." (1. Korinanima 10:13) U poetku naeg braka borili smo se sa stvarima za koje smo mislili da se ni jedan d rugi brak susree. Jedan brani par je bio kod nas u poseti i mi smo hteli okonati nae druenje Gospodnjom veerom. Pre nego to smo uzeli priest, spomenuli smo ovom branom p aru, dobrim prijateljima, nau borbu. Oni su bili iskusniji u braku i hteli smo da

iznesemo na svetlo ovaj problem i da se molimo s njima za to. Na to je se nae veliko iznenaenje i oni su nam je bila ve uteha, to nismo na problem jedinstven, onda nam niko drugi s ovakvim stvarima ne priznali da se bore s istom stvari. Na neki nain jedini koji imaju takav problem. im pomislimo da se namee i pomisao da je na odnos najgori, "jer bori."

Kada ivimo u svetlu i ispovedamo grehe jedni drugima, onda nas Boije oprotenje susr ee, zbog Isusove izmirujue rtve, i Bog nas isti od oseaja krivice i samoosude. Isus je rekao Petru da mu mora oprati noge, jer inae nema udela s njim (Jovan 13: 8). Svaki put kada ispovedamo grehe jedni drugima, produbljujemo nae zajednitvo jedni s drugima, ali istovremeno ulazimo u dublji odnos s Bogom, jer nas iskreno ispov edanje isti od greha. "Ako priznajemo svoje grehe, on je veran i pravedan i oprostie nam grehe i oistie n as od svake nepravednosti." Uobiajeno razumevanje ovoga jeste da bi trebalo priznavati uinjena pogrena dela. To je svakako jedan vaan aspekat ispovedanja greha. Meutim u ovom sluaju ne radi se s amo o uinjenim gresima ve i o stavovima koji su skriveni fizikim oima, ali ipak stva rni. Mogue je ne initi pogrene stvari, biti veoma ljubazan i na izgled duhovan, a o pet imati stavove koje bi trebalo razotkriti i priznati kao greh. Mnogo pogrenih stavova postoji u nama. Iako nisu uvek oigledni, mnogo puta su vrlo duboko ukoren jeni u naim srcima. Poto je ivot u svetlu pitanje iskrenosti i transparentnosti, onda je ispovedanje p ogrenih, skrivenih stavova, vrlo vaan deo toga. Ne treba se bojati da se iz tajnih soba srca iznese sve na svetlo. "Ko e znati sve svoje pogreke? Oisti me i od tajnih." (Psalam 19:12) Vanost ovog aspekta jeste zbog obeanja da ako tako ivimo, Bog nam oprata grehe, ne s amo uinjene, ve i one stavove kojih se ne oslobaamo tako brzo. Ako smo svesni istih i ne pokuavamo ih sakrivati, ve ih priznajemo, onda je ta utvrda u nama pod staln im Boijim opratanjem i vodi nas u osloboenje. Korak dalje ide Bog u svom obeanju. Ne samo da nae priznanje bude povod oprotenju v e se cela atmosfera isti kroz takve stavove. Ponekad se dogaa da i nakon izmirenja dve zavaene strane ostane oseaj neke nedoreeno sti i udne atmosfere, iako je "sve reeno i ispravljeno." Razlog tome jeste da se r etko u izmirenju sve iznese na svetlo. Spomene se izvinjenje za uinjenu nepravdu, da se oprotenje za to, ali se retko kada ide do samoga dna. Ludvig Vitgentajn je rekao da: "ovek stalno zaboravlja da ide do same sri stvari. N e postavljaju znak pitanja dovoljno duboko." Sve to se ostavi u tami, neizreeno, o staje kao koren koji nastavlja da smeta u zajednitvu i moe da iznikne u gorku bilj ku. Pre nekoliko godina smo moja supruga i ja primetili da se nai dobri prijatelji udn o ponaaju prema nama, iz nama nepoznatog razloga. Poeli smo moliti za to i rekli s mo Gospodu da smo spremni uiniti sve to je u naoj moi da se situacija promeni. Pozva li smo ih na ruak i sve je proteklo u hrianskom ispravnom duhu, iako je neto postoja lo u atmosferi to je bio znak da neto ipak ne tima. Nakon jednog kraeg vremena imao sam priliku da budem s tim bratom u situaciji u k ojoj sam video Bogom danu priliku da se sve do temelja rasvetli i jednom zauvek

rei. Tako se i dogodilo. Jedan drugome rekli smo sve - ne samo o nekim uinjenim st varima, ve i o onom to smo mislili jedan o drugome, a nosili smo u dubini srca. Pr iznali smo te stavove kao nae line pogreke i grehe i molili jedan drugog za oprotaj. Nakon toga cela atmosfera se promenila. Oseaj je bio kao ona istota u vazduhu nak on oluje. Sve je bilo odneseno to je do tada, iako nevidljivo, ipak bilo prisutno . Od velike je vanosti razumeti da otvorenost nije u odvanosti rei drugome ta o njemu mislimo, ve da to uinimo kao priznanje da taj nain razmiljanja o osobi nije u duhu B oije ljubavi. Time izbegavamo napadanje druge osobe i stavljamo u prvi plan nau ne sposobnost da ljubimo brata i sestru onako kako Bog svakog od nas ljubi. iveti u svetlu otklanja sumnju o neiskrenosti i duplosti u odnosima i omoguuje da hodamo u slobodi i istoti koja je jedini pravi ambijent za Boiju prisutnost meu nam a. DRAGOCENOST TAKVOG ZAJEDNITVA "Blago narodu koji zna trubnu pokli! Gospode! U svetlosti lica tvojega oni hode." (Psalam 89:15) Radost i ivot u svetlosti nerazdvojni su. Oseaj skrivanja u odnosima ne donosi rad ost zajednitvu. Otvorenost i iskrenost donose radost. Jedno dramatino iskustvo bilo je sam temelj dubljem razumevanju istine o ivotu u s vetlosti. Pre nekoliko godina bio sam pozvan da predajem u biblijskoj koli u jedn oj od baltikih zemalja. Setio sam se jednog brata s kojim sam ponekad bio na konf erencijama. On je vodio slavljenje i bio veoma poznat u Skandinaviji po pisanju brojnih pesama slavljenja koje su se pevale u mnogim crkvama. Pozvao sam ga da m i se pridrui na ovom putovanju i da podelimo predavanja. Iako smo se poznavali, nae zajednitvo nije bilo neko duboko prijateljstvo. Raditi zajedno nije uvek lako, ak ni za nas hriane. Naroito ako nismo slobodni od ambicija. Kada smo krenuli na put, mnoge su se misli poele javljati u meni. Kako e sve ovo p roi. On je jak u svojoj slubi, ta ako preuzme celu stvar i sve bude samo njegov ou. Ko e vie panje privui na sebe, i mnoge druge misli i strahovi. Ve tokom avionskog putovanja smo poeli deliti misli i oseaje jedan s drugim na nain koji je rasprio strahove i neizvesnost sve vie i vie. Tokom sedmice dana, koliko smo bili zajedno, nae se zajednitvo produbljivalo. Deli li smo duboke oseaje jadan sa drugim. Naa iskuenja, misli koje nisu bile iste, stvar i sa kojima se borimo. to smo vie komunicirali na tom nivou, sve je jae bio prisuta n oseaj pravog zajednitva. Sve manje je bilo vano ko e koliko udela imati u nauavanju . elja da Bog vodi bila je sve jaa, bez obzira na to koga e on upotrebiti. Ako je i postojao kakav maleni oseaj konkurencije, nestao je, i dubok oseaj obostrane prip adnosti Gospodu i bratske ljubavi sve vie nas je obuzimao. Istovremeno, upoznavajui jedan drugog na ovakav nain, oseaj nae obostrane nedostojno sti i nekvalifikovanosti za ovako svet i ist posao, kao to je Boiji rad, sve je bio jai u nama. Kako Bog moe uopte upotrebiti ljude koji su toliko puni mana? Jedno jutro pre predavanja studentima, ja sam mu rekao ovako: "Kada pone sa slavlj enjem, nemoj misliti na vreme i da ja treba da predajem. Ako Duh Sveti vodi tako da osea da treba da ide dalje sa slavljenjem - samo nastavi. Nemoj misliti na to d a ja treba da doem napred i ponem predavanje. Nije vano ko, koliko i kada, samo nek a Bog ini neto." Nakon nekoliko pesama slavljenja, poela se stvarno oseati Boija prisutnost. Videvi d a on eli da zavri, ja sam mu samo dao znak da nastavi.

Ono to se nekoliko narednih sati dogaalo neto je to nikada neu zaboraviti. Boija prisutnost je bila konkretna i snana. Iako on i ja nita nismo radili, Duh Sve ti je poeo svoj suvereni posao. Skoro svaki student je bio na poseban nain dotaknut Boijim Duhom. Nas dvojica smo sedeli i sve to posmatrali s velikom radou i zahvalnou. Gospod mi je kroz ovo pokazao da kada mi ivimo u svetlu jedan s drugim onda time stvaramo ambijent i atmosferu u kojoj Bog moe prebivati. Jer, Bog prebiva u svetl osti. A kada je Bog prisutan, onda se velike stvari mogu dogoditi. Tada nije vie pitanje koji darovi postoje u toj situaciji, jer Boija prisutnost moe uraditi vie n ego to iko od nas moe darovima koje smo dobili. Druga vana istina u ovome jeste ta da sva slava pripadne Bogu. Znajui jedan drugog a i slabosti jedan drugoga, ni jedan od nas se ne bi usudio sebi pripisati zaslu gu za ono to se dogodilo. Obojica smo znali svu unutranju borbu i slabosti koje sm o u sebi nosili.

iveti u svetlu jeste videti sebe u njegovom svetlu, ali i dopustiti Bogu da bude ono to on jeste i radi ono to on moe i hoe. Niim ne privlaiti panju na sebe ve biti s tan da sve dobro to se dogaa jeste Boiji rad. Stranice ove knjige su objavljene uz dozvolu autora i namenjene su iskljuivo za i nternu upotrebu. Kopiranje ili tampanje ove knjige u komercijalne svrhe nije dozv oljeno. Za informacije kako i gde da naruite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se n a: gajickis@bredband.net. Nazad | Sadraj | Napred +Facebook +Twitter +Google +Y! MyWeb +Del.icio.us "Ko ima zapovesti moje i dri ih, on je onaj to ima ljubav k meni; a koji ima ljuba v k meni imae k njemu ljubav Otac moj." - Jovan 14:21 ZA DANAS Stih dana Dnevna mana Dnevno itanje IZDVAJAMO

ANKETA - Koja je vama, najdosadnija aktivnost u vaoj crkvi? INDEKS TAGOVI Biblija brak horoskop isceljenje istorija jeres ponos religioznost telesnost Bog PRATI NAS + Facebook + Twitter + E-mail lista + RSS kanali Posete/Statistika Online: 3 Danas: 392 Ukupno: 919907

Generisano za: 0.002'' W3C XHTML 1.0 W3C CSS 2000-2012, Sionska truba | O nama | Kontakt | Uslovi i garancije | Privatnost | Mapa sajta Sionska Truba - Naslovna DESK MAGAZIN BIBLIJA U HRISTU INTERAKTIVNO RAZONODA ST plus Pobonost | Jesus Inside? | lanci | Propovedi | Knjige | Svedoci | Audio | Pit.-Odg . Naslovna U Hristu Knjige ivot u svetlu .... 5. Ljudi svetla Stojan Gajicki

itajui Boiju re i znajui kakvim je Bog stvorio oveka, razumemo da je ovakav nain ivot naj koji prieljkujemo i jedini ispravan pred Bogom. "A vi ste izabrani rod, carsko svetenstvo, sveti narod, steeni narod da objavljuje te vrline Onoga koji vas je iz tame pozvao u svoju udesnu svetlost." (1. Petrova 2:9) Poziv da s Bogom ivimo je poziv da napustimo tamu i uemo u nov nain ivota. U prvobit noj crkvi ljudi su prilikom ina krtenja davali obeanje da prekidaju sve veze sa sve tom tame i odriu se svih dela tame. Bog s kojim su otpoinjali svoj novi ivot je Svetlost i u njemu nema nikakve tame. "Dragi moji, ne piem vam neku novu zapovest, nego staru zapovest koju ste imali o d poetka - stara zapovest je re koju ste uli. A ipak vam piem novu zapovest, koja se obistinjuje u njemu i u vama. Jer, tama prolazi, a istinska svetlost ve sija. Ko govori da je u svetlosti, a mrzi svoga brata, jo je u tami. Ko voli svoga brata, ivi u svetlosti, i u njemu nema sablazni. A ko mrzi svoga brata, u tami je - hod a u tami i ne zna kuda ide jer mu je tama zaslepila oi." (1. Jovanova 2:7-11) Rei da ivim u svetlosti, a nositi u sebi skriveni stav, koji nije u skladu sa onim o emu mi savest svedoi da je ispravno, jeste la i znak da jo ivim u tami. Uticaj sve tlosti je dublji i podrobniji od spoljanjeg, za oko, korektnog ponaanja. Svetlost zadire duboko u duu i uklanja sve to je neautentino i fal. Ponaanje koje je isforsirano i nije odraz unutranje stvarnosti, bude ljudima na sa blazan. Dvolinost je sablanjavajua. "Jer nekad ste bili tama, a sada ste svetlost u Gospodu. ivite kao deca svetlosti - jer, plod svetlosti je u svakoj dobroti, pravednosti i istini - prosuujui ta je Gospodu milo." (Efescima 5:8-10) Nain ponaanja koji nam je ranije bio prihvatljiv, ne zbog ispravnosti, ve zbog linih interesa, vie nije ni prihvatljiv ni opravdavajui. Kod Boga nema duplosti. Iako s am ranije radio neto to je imalo svog opravdanja, i to su moda i drugi opravdavali jer tako svi rade, vie nije opravdavajue. Ranije smo iveli u svetu tame, gde se ta kve stvari rade, i mogu ak biti "normalne" u tom svetu. Ali, u novom ivotu s Bogom

, vae drugi stavovi. "Ne laite jedan drugoga, poto ste svukli starog oveka sa njegovim delima." (Koloanim a 3:9) Ne varajte jedan drugog neiskrenou, "ne folirajte" jedan drugoga, rekli bismo ulini m jezikom. Ovo je pisano vernicima koji su jo uvek iveli po starim navikama, po pr incipima ovog sveta, principima tame. Vano je ovde rei da upotrebom rei svet ne smatram da su svi ljudi pristalice tame. Re svet je simbol sistema koji je pali ovek stvorio bez Boga. Taj svet jeste svet tame, jer je Boga izbacio iz raunice. Iako u svakom ljudskom biu postoji svesnost o Boijim zakonima, jer su u nama time t o smo stvoreni na Boiju sliku, ipak smo bia koja se s grehom radamo i time smo bez Boga i nanovnog roenja deca tame, kako Boija re kae. "ivite kao deca svetlosti..." Budimo ljudi koji se oseaju "kod kue" u svetlu, kojima nije nelagodno kada se svet lo upali. Ne budimo "bubavaba" tip hriana i ljudi. Mnogi kau da je nemogue biti iskren, jer e ljudi zloupotrebiti njihovu otvorenost i iskrenost. Ja sam se mnogo puta suoio sa strahom da ono to sam javno priznao i da ono to je lino moe biti upotrebljeno na pogrean nain od onih koji ne razumeju i onih koji su eljni uti o slabostima drugih da bi mogli iriti vest tipa - "O, jesi li uo kakav je on!?" Istina je da je takvih bilo, da ih ima i da e ih uvek biti. Ali, uprkos tome mora mo se usuivati da budemo ono to jesmo, uvek i pred svima. U svakom sluaju u tolikoj meri da ljudi vide da smo autentini i istiniti. Svakako, ovek mora biti mudar i znati koliko kome moe rei. Svakako, postoje stvari koje se mogu samo nekima rei. Sve to ipak nije razlog da izigravamo neto to znamo d a ljudi oekuju od nas kako bismo bili prihvaeni od njih. Niti je to razlog da poka zujemo kao da imamo potpunu kontrolu nad ivotom i sakrivamo svoje slabosti. Voe naroito dolaze u iskuenje da uvek budu jaki i da uvek imaju sve pod kontrolom. Mnogi misle da je jak voa onaj koji nikada ne grei i uvek ima reenje i odgovor za s ve. Takve voe nisu postajale u Bibliji, niti su danas model koji Bog upotrebljava . Ko takvu ulogu na sebe uzme, samom sebi priprema krah i drugima daje pogrene si gnale u pogledu Boijeg izbora voe i zahteva prema njegovim slugama.

Nai razgovori trebalo bi da budu dublji od razgovora o vremenu i nevanim stvarima. Nije retko da se ljudi mnogim reima tite i kriju od drugih i njihovog uvida u nji hov ivot. Mnogi se izvlae iz razgovora koji se dotiu linog aspekta ivota, ne elei da b du "otvorena knjiga". A Boija re nas ipak podstie da budemo deca svetla, ljudi koji se oseaju kao kod kue u zajednitvu u kojem svetlo vlada. "... plod svetlosti je u svakoj dobroti, pravednosti i istini..." Ovo je plod takvog naina ivota i te vrste zajednitva. Praksa potvruje ovu istinu. U crkvama u kojima ljudi nisu istiniti u svom ponaanju uvek postoji atmosfera koja ljude odbija od takvog zajednitva. Hladna i mrana atmosfera, mogli bismo rei. To la ko zapaaju ljudi koji dou prvi put u crkvu. Ako susretnu istinske ljude, onda susr etnu toplinu i oseaju se kao "kod kue". Ako susretnu ljude koji su svezani raznim religioznim fazonima i ponaanjem koje eli ostaviti utisak na okolinu, onda ih to o dbija. Ogromna veina ljudi nosi u sebi enju za onim to je pravo i to bi moglo popunit

i prazninu kojom su stalno okrueni u svetu koji je sve hladniji u meuljudskim odno sima. Gde su ljudi istiniti, tamo postoji i snanija motivacija za ukljuivanje u aktivnos ti i zajednitvo. Atmosfera svetla oslobaa pozitivne resurse koje je Bog stavio u l jude. elja da pomognu jedni drugima i da ine dobra dela, raa se i jaa u takvoj atmos feri. "Tri dana nisu ljudi jedan drugoga mogli videti, i niko se sa svoga mesta nije m icao. A u mestima gde su Izraelci iveli sjala je svetlost" (2. Mojsijeva 10:23) Ovaj tekst opisuje praktine posledice tame u situaciji kada se tama, kao Boija kaz na, spustila na Egipat. Prvo, ljudi nisu mogli videti jedni druge. Normalno, u tami se ljudi ne vide. Is to je istina i u duhovnom smislu. Ako u naim odnosima nismo transparetni (providn i), onda i ne vidimo jedan drugog, nego ono to pokuavamo biti jedan pred drugim. N ezainteresovanost za takav nain ophoenja ispoljava se u nezainteresovanosti jednih za druge. Delimino je ovaj stav odraz straha da budemo poznati. Drugi momenat je da se tri dana niko nije micao sa svog mesta. Ilustrativno i to potvruje pasivnost u odnosima. Svako samo uva svoju poziciju i ne usuuje se krenut i dalje u zajednitvu. Ako crkva, kao zajednitvo i ljudi kao pojedinci, ne rastu du hovno, onda je to verovatno znak da svetlost jo nije dobila dovoljno mesta u tom zajednitvu. Svim biljkama potrebna je svetlost da bi rasle, osim nekim gljivama koje u mraku rastu i ne donose dobar plod. Otvorenost je motiviua. Svetlost stvara radost i elju da se ini dobro drugima. "... svakog dana su... jeli radosnog i iskrenog srca." (Dela 2:46) Drugim reima - sve su to inili u jednostavnosti srca, bez duplih motiva i misli, u iskrenosti srca. To je bio osnovni ton, sam temelj u njihovom druenju. Da bismo bili motivisani za ovakvo zajednitvo, potrebno je da ee mislimo na svrhu s tim da znamo da se kroz tak vo zajednitvo Bog otkriva ovom svetu. Carstvo jedne druge vrste manifestuje se me du ljudima. Isus je sam rekao da kada ljudi vide nau meusobnu ljubav da e kroz to p overovati da je Bog poslao svog Sina na ovaj svet radi spasenja oveanstva. Rezultat takvog zajednitva meu njima je opisan u sledeem stihu: "Hvalili su Boga i uivali naklonost celog naroda, a Gospod im je svakog dana prid odavao one koji su se spasavali." (Dela 2:47) Narod je voleo prve hriane. A ko i ne bi voleo ljude koji su se molili za njihove bolesne, pomagali siromane, oslobaali one koje su muile zle sile. Predrasude ljudi se najbolje opovrgavaju ivotom, a ne samo mnotvom argumenata kojima nedostaje prak tina stvarnost. Moramo priznati da mi jo nismo pokazali pred ovim svetom onakav ivot u naem zajednit vu koji bi im bio jai povod da daju veu panju onome to propovedamo. Crkva ima poverenje drugih u onoj meri u kojoj ivi u ovakvom zajednitvu. Autoritet i verodostojnost crkve je neodvojiva od ovakvog zajednitva. Rast crkve je u tesn oj vezi s ovakvim zajednitvom. Ove injenice bi trebalo da nas motiviu na korak dalje u naim odnosima i zajednitvu.

Budimo ljudi svetla, istine i iskrenosti. To je Bogu umilno, nama na blagoslov i ljudima svedoanstvo i izazov. RAZOTKRIVATI TAMU Ve u samom poetku stvaranja Bog je odvojio svetlost od tame. Isti princip, u duhov nom smislu, Bog je eleo da bude primenjivan u ivotu njegovog naroda. Sve dok bi se Izrael drao Boijih principa i iveo po njima, bili bi narod svetla i Bog bi boravio meu njima. To bi im isto bila garancija da ih neprijatelji njihovi ne mogu pobed iti, jer bi ih Boija prisutnost titila i Bog bi se borio za njih. im bi se narod poeo udaljavati od tih principa, neprijatelj je imao mogunost da ih pobedi. Dramatian primer toga je zapisan u Knjizi Isusa Navina (Joua) u 7. poglavl ju. Izrael je pobeen i Isus Navin se tui pred Bogom i pita za razlog. Bog mu daje odgovor: "A Jahve odgovori Joui: Ustani! Zato si pao niice? Izrael je sagreio: prekrili su sav ez kojim sam ih vezao. Zaista, uzee ukleto, porobie, posakrivae i prisvojie. I zato Izraelci ne mogu izdrati pred svojim neprijateljima, okreu lea pred protivnicima je r su postali ukleti. Ja ne mogu vie biti s vama ako iz svoje sredine ne maknete p roklete. Ustani! Sazovi narod na posveenje i reci mu: Posvetite se za sutra, jer ovako govori Jahve Bog Izraelov: Kletva je u tebi, Izraele; i nee izdrati pred svoj im neprijateljima sve dok ne odstranite kletvu iz svoje sredine. Zato sutra zoro m pristupite pleme za plemenom; iz plemena koje odredi Jahve prii e rod za rodom, a onda iz roda koji oznai Jahve pristupie obitelj po obitelj, a iz obitelji koju o znai Jahve pristupie ovek za ovekom. I ko se tada nae sa ukletom stvari, neka se spal i on i sve to mu pripada, jer je prekrio savez Jahvin i osramotio Izraela." (Isus Navin 7:10-15) Jedna osoba pokuava sakriti ono to je uraeno protiv Boije volje i zapovesti. Tama se poela uvlaiti u tabor. Ahan pokuava sakriti ono to je Bog proglasio neistim i prokle tim. Taj postupak navlai prokletstvo i kaznu na ceo narod. Skriveno se moralo razotkriti. Boija re kae da nita to je skriveno nee ostati, a da ne bude razotkriveno. Pred Bogom je nemogue sakriti. Zato je ivot u svetlosti neopho dan. Zato je priznavanje i ispovedanje greha jedni-drugima, zatita od uticaja tame na nae ivote. Poslovica kae da je "bolje spreiti nego leiti." Mnogo puta bismo izbegli neeljene do gaaje da smo na vreme podelili nau borbu u vezi s razliitim iskuenjima s nekim drugi m. Time bismo izneli na svetlo one oseaje koji pripadaju oblasti tame i koji su j ai od nas sve dok ih sakrivamo i stidimo se da priznamo. Izraelski narod je s vremena na vreme zapadao u nain ivota koji je spreavao Boga da bude njihova zatita. Da bi ih vratio na pobedonosni put, Bog je uvek slao prorok e koji su svojim porukama ukazivali na put s kojeg su skrenuli. U vreme kada je Eli bio svetenik u Izraelu, njegovi su sinovi radili gnusobne stv ari. Njihov otac nije ih opominjao dovoljno odluno i u Hram se uvukao nemoral koj em tamo nije bilo mesto. "A Elijevi sinovi bijahu nevaljali ljudi, jer nisu marili za Jahvu, ni za prava svetenika nasuprot narodu: kad bi ko prinosio rtvu, doao bi sluga svetenikov, dok se meso jo kuvalo, s trorogom vilicom u ruci i zabadao njom u kotli ili u lonac, u t avu ili u zdelu, i to god bi se nabolo na vilicu, uzimao je svetenik sebi. Tako su inili svim Izraelcima to su dolazili onamo, u ilo.Tako i pre nego bi se spalilo sa lo, doao bi sluga svetenikov i rekao oveku koji je prinosio rtvu: 'Daj mi mesa da is peem sveteniku! On nee od tebe kuvana mesa, nego samo sirovo! Ako bi mu ovek tada re kao: 'Neka se najpre spali salo, a onda uzmi to ti dua eli', on bi odgovorio: 'Ne,

nego daj odmah! Ako ne da, uzeu silom.'" (1. Samuilova 2:12-17) Kada se tama i svetlo pomeaju meu Boijim narodom, naroito u vodeim krugovima, onda na rod prezire Boije naredbe i otpada od Boga. "I ree mi: Sine oveiji, vidi li to u tami rade stareine doma Izraelova, svako u svojoj oslikanoj komori? I jo govore: Jahve nas ne vidi, jer je Jahve napustio zemlju!" (Jezekilj 8:12) Svet je svakodnevno potresan novim otkrivanjima skandala meu voama u politikim krug ovima, u velikim kompanijama i u mnogim drugim oblastima. Naalost, ni Crkva nije izbegla ovakve dogaaje. Tragedija nije u pogrekama, ve u pokuajima da se stvari zatak aju i prikriju. Kada vodee osobe s rukom na Bibliji obeavaju iskrenost i integrite t, a otvoreno i svesno lau, mislei da e tamom pokriti svoja neslavna dela, onda tam a dobija otvorena vrata i korupcija unitava drutvo. Car David je pokuao da sakrije svoj greh u trenucima svoje slabosti. Bog mu je po slao proroka da ga ukori, ali i da mu oprosti ako bude spreman da prizna svoj gr eh. Boija re u ovom pogledu je nedvosmislena. Sramna dela voa u Bibliji nisu preskoena n iti sakrivena. Ne, Boija ih re razotkriva! Istovremeno Boija re govori jasno o moguno sti oprotenja za sve pogreke, ako ih priznamo. To je ono to je fantastino u ivotu s Bogom. On od nas ne oekuje nepogreivost ve iskren ost. On ne trai savrene voe, ve one koje su voljne menjati se i sluiti drugima. Voe koje imaju iste motive i sami poznaju svoje slabosti, znajui da ih ne moraju sa krivati iz straha da ih drugi nee potovati. Crkva nakon Duhova je bila dinamina i voena Duhom Svetim. Silne su se stvari dogaal e i neprijatelj spolja nije mogao da zaustavi pohod jevanelja. Kada ne uspe na ta j nain, neprijatelj uvek pokuava iznutra. Ljudi koji skrivaju svoje slabosti i oseaje koji pripadaju oblasti tame, pre ili kasnije postanu instrument za neto destruktivno u zajednitvu. Postanu kanali za ta mu. Razdvojiti svetlo od tame u svom ivotu nije uvek jednostavna stvar. Ponekad se zn amo ponaati duplo u razliitim situacijama. Ne usuujemo se da radimo u skladu s onim to znamo da je ispravno iz straha da nas ljudi nee voleti i prihvatiti. Apostol P etar je sam bio rtva tog straha od ljudi, te je dozvolio sebi u nekim situacijama da bude dvolian, i to nakon to je sam bio instrument u Boijoj ruci da razotkrije i stu dvolinost u ivotima drugih. "A kad je Kifa doao u Antiohiju, ja sam mu se suprotstavio u lice jer je zasluio o sudu. Naime, pre nego to su neki doli od Jakova, Petar je jeo s paganima. A kad su ovi stigli, on se povukao i odvojio, plaei se obrezanih vernika. U dvolinosti su m u se pridruili i drugi Judeji, tako da je i Varnava bio zaveden njihovom dvolinou. K ad sam video da se ne ponaaju u skladu sa istinom evanelja, rekao sam Kifi pred sv ima: Ako ti, Judejin, ivi po paganskim obiajima, a ne po judejskim, kako moe da prisi ljava pagane da ive po judejskim!" (Galatima 2:11-14) Bog je od samog poetka pokazao koliko mu je svetlost i istota Crkve vana. "A neki ovek po imenu Ananija sa svojom enom Safirom prodade imanje pa sa eninim zn anjem zadra deo novca za sebe, a ostatak donese i poloi apostolima pred noge. Tada mu Petar ree: 'Ananija, zato ti je Satana ispunio srce pa si slagao Svetog Duha i zadrao deo novca od zemlje? Zar ti nije pripadala pre nego to si je prodao? A kad si je prodao, zar ti novac nije bio na raspolaganju? Zato si u svoje srce stavio

takvo delo? Nisi slagao ljude nego Boga! Kad je Ananija uo ove rei, pade i izdahn u, a silan strah obuze sve koji su to uli. Neki mladii ustadoe i uvie ga pa ga iznee napolje i sahranie. Posle otprilike tri sata, ue i njegova ena, neznajui ta se dogodi lo. Petar je upita: 'Reci mi, da li ste zemlju prodali za toliko i toliko?' 'Da, odgovori ona, 'za toliko! 'Zato ste se dogovorili da iskuate Gospodnjeg Duha?' ree joj Petar 'Gledaj! Pred vratima su noge onih koji su sahranili tvog mua; a i teb e e izneti! I ona istog asa pade pred njegove noge i izdahnu. Tada uoe oni mladii i n aoe je mrtvu, pa je iznee i sahranie pored njenog mua. A silan strah obuze svu crkvu i sve koji su to uli." (Dela 5:1-11) Ananija i Safira pokuali su da proture la kao prihvatljiv deo ivota u Crkvi. avo im je u srce stavio istu prevaru kao i Adamu i Evi - da mogu uraditi neto to nije u s kladu s Boijom voljom bez traginih posledica. Greka nije bila u tome to nisu hteli d a daju sav novac. Niko ih na to nije ni prinuivao. Greka je bila u tome to su hteli da slau - da odaju utisak da su jedno, a u sutini su bili drugo. Upravo je to suti nska suprotnost onome na ta nas tekst u 1. Jovanovoj poslanici 1:5-9 poziva. Da s u uspeli u tome, uneli bi u crkvu "sivu ekonomiju" i "sivu duhovnost". Sivo nije Boija boja. Sivo je meavina dve prirodne boje. I u duhovnom smislu je si vilo meavina - svetla i tame. To je upravo ono to avo eli. U sivilu se moe i jedno i drugo raditi. Verovati u Boga i istovremeno se moliti drugim bogovima. Verovati u Boga i istovremeno se baviti stvarima za koje je Bog rekao da su zabranjene i proklete. Meavina Boije rei i duhovnosti koja nam pae iako nema nikakve veze sa Bogo m i onim to je on rekao. Veliki strah je obuzeo celu Crkvu! Da, prvo Crkvu! Sud Boiji uvek poinje od njegov e Crkve. "Strah Gospodnji je poetak mudrosti", kae Solomon. Ako Crkva nema potovanj a prema Bogu, kako e ga ostali narod imati? Trebalo bi malo manje da se zgraavamo nad gresima ljudi koji su u svetu. Apostol Pavle kae da nije nae da sudimo onima k oji su napolju, ve onima koji su unutra (1. Korinanima 5:12-13). Prva Crkva kroz ovaj dogaaj doivela je potvrdu od samog Boga da je ivot u svetlosti neto to On zahteva od onih koji u njega veruju. Nita se nije moglo sakriti. Sve to je zajednitvo bilo istije, time se i sila Boija vie ispoljavala. Respekt prema imenu Boijem bio je velik, a Boija prisutnost medu vernicima toliko stvarna da su se velika uda dogaala. "Apostoli su inili mnoga znamenja i uda u narodu... tako da su iznosili bolesne na ulice i stavljali ih na postelje i prostirke, ne bi li, kad Petar naie, bar njeg ova senka pala na nekog od njih. A nagrnue i mnogi iz gradova oko Jerusalima pa s u donosili bolesne i one koje su muili neisti duhovi. I svi su bili izleeni." (Dela 5:12, Dela 5:15-16) Jedan drugi aspekt ovog dogaaja veoma je interesantan, naroito za nas koji ivimo u vremenu u kome je hrianstvo pokualo na sve naine privui ljude Bogu i Crkvi. "Niko drugi nije se usuivao da im se pridrui, ali ih je narod veoma hvalio. A broj mukaraca i ena koji su poverovali u Gospoda bivao je sve vei..." (Dela 5:13-14) Ovaj tekst je na jedan nain apsurdan, nelogian rekli bismo. Sve to je situacija bil a ozbiljnija, mogli bismo rei, sve to je bilo tee ui u ovakvo zajednitvo, sve je vie l judi dolazilo Bogu i u Crkvu! To je ona logika koju dananje hrianstvo mora iznova p rihvatiti. Hrianstvo naeg vremena napravilo je neke pogrene korake. Nakon to smo razumeli da smo u prethodnim decenijama zapali u zakonsko hrianstvo i time se odvojili od sveta n a pogrean nain ali i odvratili svet od nas i Boga, pokuali smo to ispraviti prilagoa vanjem Crkve svetu. Mislili smo da emo time sniziti prag ulaska u Crkvu i olakati ljudima da dou do Boga.

Boga smo prilagodili ljudskom razumevanju i ukusu, mislei da emo time postati savr emenija Crkva i zadobiti vee simpatije i potovanje kod ljudi. injenica je da je efekat naeg prilagoavanja svetu bio sasvim suprotan. Jer ljudi, b ez obzira na to da li su vernici ili ne, imaju izvesno razumevanje o tome kakvi bi Crkva i Hrianstvo trebalo da budu. Prilagoavanje svetu se uvek dogaa na raun boansk e dimenzije u Crkvi. "Progutan je Izrael, evo ga meu narodima poput nevredne posude..." (Osija 8:8) Svojom asimilacijom meu ostale narode, Izrael je izgubio svoj specifian duhovni pr ofil i ukus. Izgubio je atraktivnost da svojim drugaijim nainom ivota privue druge n arode Bogu. "Prezreli su njegove zakone... pa su i sami postali isprazni sledei narode oko se be..." (2. Carevima 17:15) Ne radi se tu pre svega o nekom "antikom ivotnom stilu" koji u svojim spoljanjim ma nirima odbacuje modernizaciju u koju je svet upao. iveti s petrolejkama i voziti se koijama u 21. veku moe imati svojih ari, ak i prednosti u vremenima energetskih k riza, ali to nije onaj kvalitet koji manifestuje Boiju prisutnost. U bilo kojim m aterijalnim okolnostima ljudima je mogue iveti grenim ivotom. Kao to jelo koje jedemo ne uprlja duu, tako ni spoljanji faktori naeg naina ivota nisu garancija da duhovno ispravno ivimo. Oni mogu biti odraz onoga ime je srce opinjen o, ali nisu odluujui znak nae duhovnosti. Duhovne su vrednosti vene i ne podleu promenama razliitih vremenskih i kulturnih ep oha. Umesto da se okreemo pritisku trendova naeg vremena, trebalo bi se opet okren uti Bogu i njegovoj Rei. Sve ostalo e proi, ali Boija re nee. Sve to se Crkva vie pridravala Boijih principa, sve ih je narod vie cenio. Sve je vie rastao njihov ugled medu ljudima i ljudi su se sve vie okretali Bogu i Crkvi. Ja sam ubeen da ivimo u vremenu kada e se ovo opet dogoditi. Nakon nekoliko decenij a Crkvinog razvodnjavanja Isusovog jevanelja, liberalizacije Boijih istina, Crkva je izgubila potovanje meu ljudima. Naalost, u velikoj meri opravdano. Meutim, svuda po svetu se Crkva budi i shvata svoju pogreku. Doi e do neminovne pode le na vernike koji su to ustima vie nego delima i one koji imaju straha Gospodnje ga i prilagoavaju se Boijoj rei. Hristova Crkva e biti onakva kakvu je poslanica Efe scima opisuje - ista i bez mane, puna Boije sile i slave! Svet e gledajui Crkvu, shvatiti iznova da postoje vene istine, vene vrednosti i sama venost. Ljudi e ponovo shvatiti da je Bog na pravi Otac i da je svetlost bolja od tame. Crkva Boija e iznova postati faktor razdvajanja svetla od tame u svetu i time jo je dnom postati so i svetlo sveta, to je Gospod Isus i rekao da jesmo. Stranice ove knjige su objavljene uz dozvolu autora i namenjene su iskljuivo za i nternu upotrebu. Kopiranje ili tampanje ove knjige u komercijalne svrhe nije dozv oljeno. Za informacije kako i gde da naruite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se n a: gajickis@bredband.net. Nazad | Sadraj | Napred +Facebook +Twitter +Google +Y! MyWeb +Del.icio.us "Jer carstvo Boije nije jelo i pie, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome." - Rimljanima 14:17

ZA DANAS Stih dana Dnevna mana Dnevno itanje IZDVAJAMO

ANKETA - Koja je vama, najdosadnija aktivnost u vaoj crkvi? INDEKS TAGOVI blud depresija harizma istorija jeres krtenje ljubav pakao religioznost Bog PRATI NAS + Facebook + Twitter + E-mail lista + RSS kanali Posete/Statistika Online: 3 Danas: 392 Ukupno: 919907 Generisano za: 0.002'' W3C XHTML 1.0 W3C CSS 2000-2012, Sionska truba | O nama | Kontakt | Uslovi i garancije | Privatnost | Mapa sajta Sionska Truba - Naslovna DESK MAGAZIN BIBLIJA U HRISTU INTERAKTIVNO RAZONODA ST plus Pobonost | Jesus Inside? | lanci | Propovedi | Knjige | Svedoci | Audio | Pit.-Odg . Naslovna U Hristu Knjige ivot u svetlu .... 6. Probudimo se! Stojan Gajicki "A znate i ovo vreme - da je doao as da se prenete iz sna jer nam je spasenje sada blie nego kad smo poverovali. No je odmakla, a dan se pribliio. Odbacimo, dakle, d ela tame i obucimo oklop svetlosti. ivimo pristojno, kao po danu - ne u terevenka ma i pijanenjima, ne u bludu i razuzdanosti, ne u svai i zavisti..." (Rimljanima 1 3:11-13) Ova poruka je svakako bila aktuelna i u vreme svog pisanja i kasnije u razliitim periodima istorije. Aktuelna je uvek, za svaki dan, ali u izvesnim situacijama j e urgentna. Vreme u kome mi ivimo danas ini ove stihove veoma vanima. Jer i dananja situacija moe se lako prepoznati u tekstu iz knjige proroka Isaije.

"Ustani, zasini, jer svetlost tvoja dolazi, nad tobom blista Slava Gospodnja. A zemlju, evo, tama pokriva i mrklina narode. A tebe obasjava Gospod i slava se nj egova javlja nad tobom. K tvojoj svetlosti koraaju narodi i kraljevi k istoku tvo ga sjaja." (Isaija 60:1-3) Prorok Isaija opisuje fantastinu budunost Boijeg naroda. Tama obuzima svet a nad Boi jim narodom se njegovo svetlo i slava pokazuju, sa svim blagoslovima koje re svet lost sadri. To e opet biti znak narodima, kao u prolim vremenima, kada je Boiji naro d hodao u Boijoj svetlosti. I kada narodi vide kako Boiji narod ivi i kako je silna ta svetlost meu nama, onda e koraati prema toj svetlosti i opet uvideti da je vredno staviti pouzdanje u Boga . Ustani i zasjaj! Ne stidi se jevanelja! Ne plai se svoje nemoi, u Boiju se sposobnos t pouzdaj da te promeni i vodi. On je tvoje i moje svetlo, on eli svetleti kroz n as. Dananji svet tone sve vie u tamu. Nije potrebno spominjati sve to nas snalazi svako dnevno. Kontrola izmie iz naih ruku, iako je znanje koje imamo daleko vee od onog k oje smo samo do pre nekoliko decenija imali. Nemoral osvaja svet u svakom pogled u! Naalost, jo nas gore stvari ekaju! Ljudska pala priroda jo nije svoje najgore str ane pokazala. Svetu bez Boga predstoji pakao ve ovde na zemlji. Jedina nada za ovaj svet jeste Crkva Isusa Hrista. Ali, ne Crkva koja je to samo imenom, ve Crkva koja je ista i obnovljena. Crkva koja je sama puna svetlosti i t ako moe biti svetlo u mranom svetu. Naa svetlost u stvari nije naa, ve se moe uporediti s meseevim svetlom. Mesec sjaji z bog toga to ga sunce obasjava. Ako mesec ne bi bio izloen svetlu koje dolazi od su nca, bio bi uvek mrana planeta. Tako je i s nama. Naa svetlost je posledica naeg izlaganja Boijoj svetlosti. to se m i vie izlaemo svetlosti, sve vie emo sami svetleti drugima. "A sve to se svetlou razoblii, izlazi na videlo, jer na svetlosti sve izlazi na vide lo." (Efescima 5:13-14) "Bog, koji je rekao: 'Neka svetlost zasvetli iz tame' zasvetleo je u naim srcima da se prosvetlimo spoznanjem Boije slave na Hristovom licu." (2. Korinanima 4:6) "... da budete besprekorni i isti, Boija deca bez mane usred pokvarenog i izopaenog narataja u kome svetlite kao zvezde u svemiru..." (Filipljanima 2:15) "Mudri e blistati kao sjajni nebeski svod, i koji su mnoge uili pravednosti, kao z vezde naveke, u svu venost..." (Danilo 12:3) Na sjaj jeste Boije delo u naem ivotu. Sami po sebi nemamo tu sposobnost, ali kada s e izloimo njegovoj svetlosti, ona nas prosvetljuje i time sami moemo svetleti Bogu na slavu. Svetu je potrebna svetlost, ne samo fizika, jo vie duhovna. Deco Boija, narode Boiji, ustanimo i dozvolimo Bogu da mranom svetu zasija kroz nas! Stranice ove knjige su objavljene uz dozvolu autora i namenjene su iskljuivo za i nternu upotrebu. Kopiranje ili tampanje ove knjige u komercijalne svrhe nije dozv oljeno. Za informacije kako i gde da naruite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se n a: gajickis@bredband.net.

Nazad | Sadraj +Facebook +Twitter +Google +Y! MyWeb +Del.icio.us "Ako ko hoe za mnom ii, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom." - Matej 16:24 ZA DANAS Stih dana Dnevna mana Dnevno itanje IZDVAJAMO

ANKETA - Koja je vama, najdosadnija aktivnost u vaoj crkvi? INDEKS TAGOVI biografija bolest depresija karakter novac spasenje strah telesnost vaznesenje PRATI NAS + Facebook + Twitter + E-mail lista + RSS kanali Posete/Statistika Online: 3 Danas: 393 Ukupno: 919908 Generisano za: 0.002'' W3C XHTML 1.0 W3C CSS 2000-2012, Sionska truba | O nama | Kontakt | Uslovi i garancije | Privatnost | Mapa sajta