PRIRUNIK ZA RAD SA VOLONTERIMA

lokalna zajednica i volonteri novi sad 2007

Copyright 2007 Evropski centar za neproftno
pravo (Europeanl Center for Not-for-Proft Law
- ECNL), Budimpeta. Sva prava zadrana. Ovaj pri-
runik omoguen je zahva-ljujui pomoi amerikog
naroda preko Amerike agencije za meunarodni
razvoj (USAID), pod uslovima Ugovora No.169-A-0006-00104-00, kroz projekt
koji sprovodi Institut za odrive zajednice (ISC). Sadraj prirunika ne odraa-
va nuno stavove Amerike agencije za meunarodni razvoj ili Vlade Sjedinjenih
Amerikih Drava, nego je za njega odgovoran saradniki tim.
UVOD
Volonterizmu, kao ideji, i volonterskom radu, kao obliku participacije
graana u procesima razvoja zajednice, posveuje se sve vie panje na
globalnom nivou. U skladu sa tim, Ujedinjene nacije su 05. decembar
proglasile za Meunarodni dan volontera, a 2001. godina je bila progla-
ena Meunarodnom godinom volontera.
Evropska Unija volonterizmu takoe posveuje puno panje. Naroi-
to se podstie omladinski volonterizam, kao nain ukljuivanja mladih
u drutvene promene, mogunost za mobilnost, sticanje socijalnog i
radnog iskustva, i posebno kao oblik svojevrsnog neformalnog uenja i
(celoivotnog) obrazovanja.
Drutvena i ekonomska korist od volonterskog rada je nesumnjiva:
U Evropi volontira vie od 100 miliona ljudi! U Poljskoj 18 procena-
ta stanovnitva, u Irskoj i Nemakoj vie od 33%. U Velikoj Britaniji vo-
lontira ak 38% stanovnitva, gde godinja vrednost dravnih prihoda
od volonterskog rada, dostie 7,9%
1
. Ipak, dobit zajednice iz uteda od
dobrovoljnog rada je samo deo ukupne dobiti. Volonterizam takoe
menja svest ljudi, poboljava kvalitet ivota, doprinosi razvoju stabilnog
drutva, razvija solidarnost i toleranciju u zajednici, menja stavove ljudi
prema graanskom angaovanju...
2001. godine su i nae nevladine organizacije mnogo vie panje po-
svetile volonterizmu. Pokrenut je niz novih programa i projekata zasno-
vanih na volonterskom radu, osnivani su novi volonterski centri svoje-
vrsne berze rada za volontere, u vie gradova u Srbiji. Puno panje je po-
sveeno promociji ideje volonterizma i obukama za rad sa volonterima.
Meutim, bez obzira na optu tendenciju podsticanja volonterizma,
kod nas i danas, u meri u kojoj postoje napori za razvoj, jo uvek jednako
1
Izvor: European Economic and Social Committee, SOC/243, Voluntary activity: its role
in European society and its impact; OPINION of the European Economic and Social Com-
mittee on Voluntary activity: its role in European society and its impact, 2.5
q
postoje i otpor, stereotipi i sumnje u uspenost programa i projekata
zasnovanih na dobrovoljnom, besplatnom radu volontera. Jedan od
razloga je nedostak zakonske regulative u ovoj oblasti. Zato je 05. de-
cembra 2004. godine u Novom Sadu pokrenuta Inicijativa za zakonsko
regulisanje statusa volontera u Srbiji, Inicijativa IZVoR

. Ishod realizaci-
je Inicijative jeste radni tekst prednacrta Zakona o volontiranju
3
, u kom
su defnisana prava i obaveze i volontera i organizatora volonterskih
programa. On e, zahvaljujui saradnji izmeu civilnog i javnog sekto-
ra u Vojvodini (nevladinih organizacija i Izvrnog vea Vojvodine), po-
sredstvom Skuptine AP Vojvodine biti upuen u republiku Skuptinu.
Osim nepostojanja zakonskih okvira, kao uzrok nepoverenja se navode i
neinformisanost, a esto i potreba za obukom predstavnika organizacija
u oblasti upravljanja volonterskim radom.
Prirunik za rad sa volonterima lokalna zajednica i volonteri, je na-
menjen svima koji nemaju prethodna znanja i iskustva u analiziranju
potreba lokalne zajednice i prevazilaenja problema, a koji na lokalnom
nivou ele da pokrenu odreene promene i da u njih ukljue graane/
volontere. Prirunik e, nadamo se, posluiti i kao svojevrsni podsetnik
onima koji ve imaju iskustava u upravljanju volonterskim programima,
ili se u tom procesu suoavaju sa problemima. Akcenat je stavljen na
programe organizacija civilnog drutva i drugih potencijalnih organiza-
tora volonterskih programa u lokalnoj zajednici. Meu njima mogu biti
i ustanove, dravne uprave, lokalne samouprave i mesne zajednice - svi
koji mogu imati potrebu i dobit od ukljuivanja volontera. Iako postoje
i drugi naini ukljuivanja volontera (inostrani/meunarodni volonteri,
volonterski kampovi i slino), sistem upravljanja volonerskim radom i u
ovim oblicima angaovanja je u svakom pogledu isti, osim to postoje
odreeni specifni zahtevi kao to su obezbeivanje smetaja, hrane,
prevoda i tako dalje..

Inicijativa za zakonsko regulisanje statusa volontera u Srbiji, Inicijativa IZVoR pokrenuta

je 05. decembra 2004. godine, od predstavnika vie nevladinih organizacija. Inicijativu
danas ine: Ekumenska humanitarna organizacija, Udruenje graana Ukrtanje, Novo-
sadski humanitarni centar, Pokret gorana i Volonterski centar Vojvodine. Od juna 2006.
godine projekat, iji je trenutni nosilac Novosadski humanitarni centar u partnerstvu sa
Pokretom gorana i Volonterskim centrom Vojvodine, fnansira Evropska unija EAR, kroz
program Fond za podrku civilnom drutvu Srbije.
3
Prilog br 1
ULOGA LOKALNE ZAJEDNICE U ORGANIZOVANIM VOLONTERSKIM
PROGRAMIMA

Sve poinje na lokalu i sve se na lokal vraa reenica je kojom

esto poinju ili zavravaju izlaganja i razgovori o tome ta je lokalna
zajednica.
Na lokalnom nivou se najpre prepozna potreba koja potom moe da
se detaljno ispita, mogu da se kreiraju odgovarajue usluge, da se pro-
nau mehanizmi reagovanja i obezbedi mogunost da usluge dou do
korisnika. Odgovornost za reavanje problema se sve vie, i u mnogim
sferama, prenosi na lokalni nivo, te nas decentralizacija upuuje i na pre-
uzimanje odgovornosti pojedinca i graana za sopstveno blagostanje
u svim sferama drutvenog ivota.
Vano je motivisati lokalne zajednice da odgovore na ove izazove i
preuzmu inicijativu, a da bi se zajednica razvijala potrebno je osnaiti
ljude. Aktivno uee graana je preduslov za uspeno sprovoenje
projekata i postizanje promena na lokalnom nivou.
Cilj teksta je da uputi na odreene naine organizovanja u zajed-
nici, mogunosti aktiviranja graana, a time i razvijanja zajednice.
Ljudi u zajednici mogu biti angaovani na razne naine. Pored os-
novnog posla kojim zaraujemo za ivot, moemo da se angaujemo
kroz grupe za samopomo, sportske i rekreativne klubove, politike
partije, organizacije civilnog drutva. U ovom tekstu se osvremo na
volontersko angaovanje ljudi, radi doprinosa promenama na lokal-
nom nivou.
ta je to zajednica?
Defnisanje zajednice se u literaturi uglavnom svodi na nekoliko os-
novnih elemenata: grupa, zajedniki interesi, potrebe, iskustvo, mesto
ivljenja. Dakle, na neto zajedniko to neki ljudi dele na odreenoj
4
Prema materijalima Tima TRI Graanskih inicijativa
6
teritoriji u odreenom vremenu. Moemo da razlikujemo na primer: na-
cionalnu zajednicu, teritorijalnu zajednicu, versku zajednicu, zajednicu
poslovnih ljudi, zajednicu starih i slino.
Izraz lokalna znai da se odnosi na odreenu teritoriju gde se za-
dovoljavaju uglavnom sve osnovne, individualne, grupne, organiza-
cijske i drutvene potrebe ljudi koji joj pripadaju.
U naoj sredini pojam lokalne zajednice moe da se odnosi na veoma
razliite celine, u svakom smislu.
Ono to je zajedniko za svaku zajednicu jeste da je ine odreeni pro-
cesi (aktivnosti, komunikacija koja se deava meu ljudima u zajednici),
dinamika izmeu ljudi (ljudi nisu pasivni unutar zajednice, stalno su
meusobnoj interakciji) u odreenom prostoru, koje odlikuju zajednike
potrebe (ljudi ili grupe ljudi unutar zajednice mogu biti pogoene istim ili
slinim problemom i imati iste ili sline potrebe koje ele da zadovolje).
ta je to ispitivanje potreba i resursa lokalne zajednice?
S obzirom da je ukljuivanje graana, odnosno njihovo aktivno
uee, uglavnom zasnovano na prepoznavanju problema (ako ne vide
razlog da se aktiviraju, zato bi, zar ne?), ponekad e biti neophodno,
kod samih lanova zajednice, osvetliti problem koji imaju ili im pomoi
da artikuliu (precizno defniu) svoje potrebe. Proces kojim se dolazi
do opisa zajednice zove se analiza zajednice, tj. ispitivanje potreba i
resursa zajednice.
Ispitivanje potreba u lokalnoj zajednici podrazumeva da se prvo
mora odrediti predmet ispitivanja. Ponekad ete ispitivati samo odree-
nu grupu ljudi u lokalnoj zajednici, ili odreen problem koji elite dubl-
je da prouite. Nain na koji dolazite do podataka o zajednici i njenim
lanovima, njihovim problemima i potrebama, trebalo bi da ukljui one
koji su pogoeni problemom ili mogu da utiu na njegovo reavanje.
Treba da bude primeren ljudima i kontekstu, jednostavan, efkasan.
Sa druge strane, analiziraete kojim resursima raspolae lokalna za-
jednica, a koji bi mogli da se pokrenu i olakaju reavanje odreenog
problema, kako bi se sproveo program za reavanje tog problema. Ta-
koe, proceniete i koji vam resursi nedostaju i identifkovaete ih, kako
biste prilikom prikupljanja sredstava i resursa na njih posebno obratili
panju. Ispitaete koliko su graani informisani i zainteresovani za ovaj
problem, postoje li ve neki slini programi, da li se tim problemom neko
ve bavio, postoji li odreen potencijal u iskustvima, znanju, kreativnosti
ljudi, prostoru, opremi, sredstvima za rad, i koliko su ostali akteri u lokal-
;
noj zajednici zainteresovani za saradnju. Ovo su sve komponente koje
su vam potrebne za gore pomenuti opis zajednice. Nemojte da prilikom
analize zaboravite i da identifkujete inioce koji mogu da ometaju rad
na reavanju odreenog problema, pokuajte da procenite nain na koji
se to moe desiti i u kojoj meri. To e vam pomoi da budete spremni na
eventualne tekoe, adekvatno reagujete na njih i prevaziete ih.
ta dalje?
Model razvojnog projekta u zajednici
Nakon to ste obavili procenu stanja, odnosno identifkovali prob-
leme, potrebe i resurse zajednice, odluili ste se za odreeni nain in-
tervencije; sledi dalje planiranje onoga to se zove Razvojni projekat u
zajednici. Razvojni projekat znai da e promene postignute ovim pro-
jektom dovesti do stanja koje je korisno za vei broj lanova zajednice,
da e rezultati moi da se nadograuju i koriste za neke nove akcije, da
e zato dobit biti dugoronija.
Evo kako izgledaju mogue faze razvojnog projekta u zajednici:
Prva faza
1. Razumevanje zajednice
2. Utvrivanje potreba
3. Utvrivanje optih i specifnih ciljeva
4. Utvrivanje resursa i ogranienja
5. Planiranje projektnih aktivnosti
Druga faza
6. Primena - implementacija
Trea faza
7. Evaluacija
Dakle, ovakvi projekti se ne razlikuju bitno od onih kakve smo do sad
ve realizovali i imamo ih u svom iskustvu. Jedina razlika jeste u tome
to je ovde akcenat na:
ueu aktera lokalne zajednice, i mobilizaciji graana,
volonterskom ukljuivanju za dobrobit svoje zajednice, i
partnerstvu, odnosno meusektorskoj saradnji.
8
Ko su akteri lokalne zajednice?
Akteri lokalne zajednice su svi oni koji uestvuju u ivotu zajednice
i daju joj bitne karakteristike, a time i uestvuju u kreiranju problema.
Stoga treba da uestvuju i u prepoznavanju i reavanju problema. Od-
nosno, treba im dati priliku i da iskau potrebe i daju svoje miljanje o
tome kako se mogu zadovoljiti, kako reiti problemi i koji doprinos oni
mogu dati tom procesu.
Akteri lokalne zajednice su: pojedinci (graani), neformalne grupe
graana, organizacije civilnog drutva, politike partije, institucije,
proftna preduzea (privatna i javna), lokalna samouprava, mesna
zajednica, mediji, crkva... Akteri lokalne zajednice, ako bi se za svaku
zajednicu navodili poimence, razliiti su, naravno, u zavisnosti od speci-
fnosti date zajednice. Istakli bismo kao posebnu grupu volontere, iako
oni mogu biti skriveni u bilo kojoj od prethodno pomenutih.
Kao to se moe videti, svi akteri lokalne zajednice se mogu svrstati
u jedan od tri sektora: javni, proftni i neproftni.
Ko sve moe biti nosilac, odnosno organizator aktivnosti u lokal-
noj zajednici?
Ovo pitanje bi moda moglo da glasi i Ko sve moe biti pokreta
ljudi u zajednici?. Obino se kae da u dananje vreme postoji kriza
liderstva, odnosno da je malo ljudi koji u sebi saimaju sve one osobi-
ne, vetine i znanja potrebne za pokretanje ljudi i upravljanje njihovim
aktivnostima. Ovo je razlog vie da se akcenat stavlja na zajednicu i ko-
lektiv, a da se pri tom ne zanemare individualnost i individualna odgo-
vornost. Pokreta i organizator mogu biti aktivni pojedinci iz zajednice,
lokalna samouprava, neproftne organizacije, neformalne grupe graa-
na, mesne zajednice, ustanove, crkve itd.
Dakle, svi akteri lokalne zajednice mogu biti nosioci razvojnih pro-
jekata u zajednici i organizovanih volonterskih programa. Dok se ak-
teri razlikuju po svojoj prirodi i nainu delovanja, programi mobilisanja
graana su u svojim osnovnim komponentama gotovo uvek isti.
Volonterizam kao oblik delovanja u zajednici
Volonterizam jeste oblik graanskog aktivizma. Volonterizam na
nivou lokalne zajednice ima dve strane medalje:
Dobit zajednice od volonterskih programa
Dobit volontera od volontiranja u zajednici
q
Kroz naa istraivanja doli smo do toga da meu akterima u lokal-
nim zajednicama itekako postoji svest o tome koliko volonterski progra-
mi mogu da unaprede ivot u zajednici: ...istie se dobit kroz dva aspekta:
materijalni (ekonomska dobit lokalne zajednice od volonterskog rada u
smislu utede) i nematerijalni. Kao nematerijalni aspekat dobiti navode se
razvijanje graanske svesti i edukacija graana, posebno mladih, samoor-
ganizovanje graana, humanije i bolje drutvo, rastereenje institucija.
Takoe, istie se i korist samih volontera: njihovo nagraivanje, pri-
znanje njihovog rada, sticanje iskustva, korisno provoenje slobodnog
vremena, oseaj korisnosti, mogunost lakeg zaposlenja...
U sredinama u kojima je Radna grupa Inicijative IZVoR tokom 2005.
godine vrila istraivanje, u AP Vojvodini, doli smo do podataka o tome
gde su najvie zastupljeni volonterski programi:...angaman u oblasti
socijalne zatite odnosno na rad sa socijalno ranjivim grupama stanov-
nitva i to uglavnom kroz nevladine organizacije, zatim u obrazovanju i
zdravstvu. Dalje se navode i omladinski i sportski programi, crkva, pravo-
sue...
Volonterizam kao oblik participacije graana u reavanju proble-
ma u zajednici
Participacija, u irem smislu, podrazumeva svaku aktivnost kojom se
graani aktivno ukljuuju u proces donoenja javnih odluka i tako utiu
na kvalitet svog i ivota svojih sugraana. U uem smislu, znaenje rei
participacija je vrlo prosto ukljuivanje ljudi u aktivnosti, njihov direk-
tan doprinos.
Volonterskim angaovanjem ljudi participiraju i utiu na rad lokal-
ne samouprave i, na dui rok, na poboljanje ivota ljudi u zajednici.
Pored toga, njihovo uee moe da se ogleda i u vrlo jednostavnim
aktivnostima koje e doprineti reavanju nekih konkretnih problema i
zadovoljavanju potreba zajednice, te time unaprediti kvalitet ivota u
toj zajednici.
Zato govorimo o odgovornom razvoju zajednice?
Da bi jedan organizovan volonterski program u lokalnoj zajednici bio
uspean, on mora biti dobro isplaniran, zasnovan na precizno i kompe-
tentno ispitanim potrebama.
Naravno da organizovani volonterski programi, kao i bilo koji razvoj-
ni projekat u zajednici, moraju biti u kontekstu, uklopljeni, savremeni,
primereni. Nosioci ovih programa ili projekata uvek su u situaciji da
1o
konstantno analiziraju okruenje, preispituju efekte svog rada, konsul-
tuju ostale aktere i razvijaju partnerstva. To podrazumeva visok stepen
odgovornosti za efekte programa na ivote ljudi (onih koji ih realizuju
kao volonteri, onih koji su ciljna grupa i ostalih graana), odgovornost u
raspolaganju resursima (ljudskim i materijalnim) i odgovornost prema
drugim vanim akterima u lokalnoj zajednici. U tom smislu, govorimo
i o odgovornom razvoju zajednice kao procesu ...u kome svi uesnici
u ivotu zajednice meusobno sarauju, dele uloge i odgovornosti u cilju
uravnoteenog razvoja i ostvarivanja opte dobrobiti za tu zajednicu, a pr-
venstveno za ljude koji tu ive...
ta je partnerstvo i meusektorska saradnja?
Partnerstvo je savez izmeu razliitih drutvenih sektora koji se zasni-
va na dogovoru, sporazumu pojedinaca, grupa ili organizacija da:
- zajedno rade na ispunjenju neke obaveze ili odreenog zadatka;
- dele rizike, kao i koristi ili dobiti;
- redovno prate svoje odnose i ako je neophodno, revidiraju svoj dogo-
vor.
( Ros Tennyson)
Partnerstvo u realizaciji organizovanih volonterskih programa na lo-
kalnom nivou je najinteresantnije upravo kada govorimo o meusek-
torskom povezivanju. Kada kaemo meusektorskom, mislimo na tri
sektora koje smo ve defnisali: javni, proftni i neproftni. Meutim, sek-
torima moemo da smatramo i zdravstvo, socijalnu zatitu, obrazovanje.
U svakom sluaju, ovakvo povezivanje je poseban izazov i zahteva pal-
jivo planiranje i koordinaciju, dakle, i odgovornost. Partnerstvo ukljuu-
je podelu odgovornosti, ali i meusobnu podelu ili razmenu resursa, u
cilju ostvarenja promene i doprinosa reavanju problema.
Posebnu odgovornost za nosioce organizovanih programa u zajedni-
ci predstavlja princip transparentnosti, neto emu se nae drutvo na
svim nivoima jo uvek ui... Partnerstvo, na kraju, znai i uivanje plodo-
va zajednikog rada.
Kada smo analizirali pitanje ko bi trebalo da vri koordinaciju orga-
nizovanih volonterskih programa u lokalnim zajednicama, dobili smo
sledei odgovor: ...Svi ispitanici se slau da bi koordinacija trebalo da se
odvija i na lokalnom i na regionalnom i dravnom nivou. U svim ispitanim
lokalnim zajednicama dominira stav da koordinaciju na lokalnom nivou
treba da vri meuresorsno telo (okuplja predstavnike svih sektora) ili ne-
vladina organizacija koja u tome ima iskustva (neto manje zastupljeno
11
miljenje). Ispitanici su takoe sloni u zakljuku da ovakav vid koordinacije
zahteva fnansijska i druga sredstva (ljudi, prostor, oprema) i da bi trebao
biti na odreen nain potpomognut iz budeta....
Uloge aktera lokalne zajednice u organizovanim volonterskim
programima
Javni sektor:
uee u kreiranju i primeni lokalnih standarda za organizovani
volonterski rad, iniciranje saradnje;
obezbeivanje resursa u vidu informacija, prostora, odakle bi se
koordiniralo programima ili vrila komunikacija meu akterima;
obezbeivanje fnansijskih sredstava iz optinskih budeta za rea-
lizaciju ovakvih programa;
institucionalizacija volonterizma u smislu formiranja odgovara-
juih optinskih tela;
promocija i prenos modela dobre prakse.
Proftni sektor
prepoznavanje i primena koncepta drutveno odgovornog poslo-
vanja;
uvaavanje i vrednovanje volonterskog doprinosa graana prili-
kom zapoljavanja.
Neproftni sektor
promocija drutveno odgovornog poslovanja i flantropije;
edukacija proftnog i javnog sektora o volonterizmu;
pruanje informacija sa terena;
istraivaki rad u oblasti efekata volonterizma na razvoj zajednice;
inovativna reenja i programi.
1z
ZATO LJUDI VOLONTIRAJU?
Kod nas se sa pitanjem Ko je lud da radi dabe? suoavaju jednako
organizacije koje planiraju ukljuivanje volontera, ali i ve aktivni volon-
teri. Skoro da nema volontera koji nije naiao na stereotipe: volonteri su
zloupotrebljeni, volontiranje je gubljenje vremena, nita se ionako ne
moe promeniti... Ono to se pri tom zaboravlja jeste da:
- volontirati ne znai raditi svakodnevno, puno radno vreme;
- u volontiranju nema prinude i da, ako se izuzme novana nakna-
da,
- neka dobit ili nagrada za volonterski rad, ipak postoje.
Ljudi volontiraju jer ele da:
- uestvuju u aktivnostima svoje dece;
- pokreu ih ideje, ili elja i potreba da uestvuju u promenama;
- imaju religiozne motive;
- ele da ue i stiu nove vetine;
- u penziji su - imaju viak slobodnog vremena, ekaju posao - imaju
viak slobodnog vremena;
- ele da se prekvalifkuju, da se zaposle;
- da neto promene u svom ivotu; vode brigu o ivotnoj okolini;
- ele da ostvare nove kontakte, ili samo vole da se drue.
Zapravo, volontiranje je proces uzajamnog davanja i primanja: volon-
teri dobijaju isto onoliko koliko daju od sebe, a iskusni volonteri tvrde da
dobijaju i daleko vie nego to su pruili. ta volonteri daju (organizaciji
i/ili korisnicima) osim besplatnog rada?
Oni unose: svoje znanje, energiju, vreme, svee ideje, brigu o korisni-
cima odnosno zajednici, zabavu, vetine, podrku, ugled...
ta volonteri dobijaju? Odgovori su identini - volonteri stiu nova
znanja, energiju, ideje, brigu organizacije, drutvo, ugled u zajednici,
1q
vetine... i - ono to volonteri smatraju neprocenjivim i neuporedivim
- zahvalnost i zadovoljstvo korisnika.
Koliko ljudi - toliko motiva za volontiranje. U vezi sa tim, esto se po-
stavlja pitanje legitimnosti motiva. Ako je nekom vie stalo do druenja,
nego do programa samog, a posao obavlja odgovorno, ne treba biti u
dilemi oko legitimnosti motiva te osobe. Svaki motiv za volontiranje,
osim prikrivenih motiva, jeste legitiman.
U skladu sa motivima koji ih pokreu, volonteri imaju i oekivanja.
Oni oekuju da: uestvuju u donoenju odluka koje ih se tiu, da budu
deo tima, da se njihov doprinos organizaciji ceni, da ue, da im se da
konkretan posao, da im se omogui da uivaju na poslu, da im se pomo-
gne, da im se dozvoli da utiu i menjaju...
Primena sistema upravljanja volonterskim radom, Volonterskog me-
nadmenta, omoguava nam da na najbolji nain ispunimo oekivanja
volontera, ali i ciljeve i misiju oragnizacije.

VOLONTERSKI MENADMENT

Upravljanje organizovanim volonterskim radom

U ovom poglavlju emo se baviti upravljanjem volonterskim radom u
organizovanim volonterskim programima. Re je o programima/projekti-
ma u kojima su jasno isplanirane aktivnosti, naroito one koje treba da
obavljaju volonteri, zatim trajanje programa i oekivani ishodi rezul-
tati programa.
Organizovani volonterski programi se razlikuju po duini trajanja,
stepenu i nainu organizovanja, po strukturi itd. to je program krai
i manji po obimu, manje je zahtevan, i neki delovi upravljakog rada
prema volonterima mogu se preskoiti. Meutim, za uspenu relizaciju
stabilnih, organizovanih i dugotrajnih programa koji mogu ukljuivati
nekolicinu, preko nekoliko desetina, ali i hiljade volontera, nuno je da
primenjujemo sistem upravljanja radom volontera volonterski mena-
dment.
Volonterski menadment ili sistem upravljanja radom volontera, kao
i Human Resources Management, je usmeren na poveanje efkasnos-
ti organizacije. Ma ime da se organizacija bavi, bez obzira na sektor u
kome funkcionie, koliko god da je formalna ili neformalna - cilj uklju-
ivanja volontera u proces rada je poveanje i unapreenje rezultata.
Ovako jasno izraeni interesi dovode nas do nekih pitanja. Zato bi se
neko bavio poveavanjem rezultata rada organizacije, i to jo volonter-
ski? U kakvoj su vezi interesi sa flantropskom idejom volonterizma da-
vanja i posveivanja drugima? Gde je tu humanost koju poistoveujemo
sa volonterskim radom? Ko su ljudi koji su ukljueni u ovaj proces i kako
taj proces funkcionie u sluaju kada je uloeni napor neplaen?
5
Prirunik se oslanja na materijale programa: Volonterski menadment Regionalnog pro-
grama Instituta za otvoreno drutvo iz Njujorka, koji se sprovodio od 1998. tokom tri go-
dine u vie zemalja jugoistone Evrope i u Srbiji. Materijali su neautorizovani i dozvoljeni
za distribuciju.
16
Nezaobilazne komponente u svakom radnom procesu, pa i u progra-
mima koji se zasnivaju na volonterskom radu, a tiu se ljudskih resursa
jesu:
1. organizator rada (organizacija, NVO, preduzetnik, institucija...);
2. radnik/zaposleni, odnosno volonter u sluaju volonterskog rada;
3. korisnik.
Ove uloge su nekada strogo odvojene, a ponekad se preklapaju,
pogotovo kada je re o radu u civilnom sektoru. Organizator moe biti
istovremeno i korisnik, a volonteri nekada mogu biti i korisnici, ali i or-
ganizatori.
Skloni smo da rad volontera vidimo kao rad u neproftnom, pogotovo
humanitarnom radu. To je danas najei sluaj, ali angaovanje volonte-
ra nikako nije privilegija neproftnog sektora. Organizator programa koji
ukljuuje volonterski rad (1) moe biti bilo koji pravni subjekt, oformljen
radi ostvarenja nekih ideja, ili sticanja dobiti, kao i sama drava i njene
institucije. Volonterski rad mogu koristiti i neformalne ili formalne gru-
pe/organizacije, koje se u celosti sastoje od posveenih volontera, akti-
vista. Volonteri (2) su u ovom procesu radnici, tj. davaoci usluga. Osoba
koja se odlui da volontira, svesno i dobrovoljno prua neplaenu uslu-
gu za dobrobit drugih, a korisnici tih usluga (3) mogu biti pojedinci, od-
nosno lokalna zajednica, ali i sami organizatori volonterskog rada. ire
gledano korisnici su drutvo u celini, odnosno, okruenje.
PLANIRANJE PROGRAMA
Planiranje programa je prvi korak koji je potrebno uiniti kako bi se
uopte moglo pristupiti organizovanju i upravljanju volonterskim ra-
dom. Ovaj proces podrazumeva itav niz pripremnih aktivnosti od
prepoznavanja problema i ciljne grupe, preko ukljuivanja lokalne za-
jednice, zaposlenih i donosilaca odluka, do preciziranja uloga pojedina-
ca iz organizacije i oekivanih ishoda i rezultata. Ako se proces sprovede
paljivo i dosledno, onda i itav program funkcionie u skladu sa oeki-
vanjima i daje eljene rezultate. Jedan od najbitnijih uslova za uspeh vo-
lonterskih programa je usklaenost sa potrebama lokalne zajednice.
Kada odluite da krenete s uvoenjem volonterske komponente u
rad organizacije, morate znati odgovor na pitanja: Zato to radite? Zato
elite da razvijate volonterski program? Odgovor je vaan za dalje plani-
ranje programa. Mora biti jasno da li vi kao organizacija nemate dovolj-
no vremena, ljudi, pa i znanja i vetina da uradite sve to je potrebno?
Ili mislite da je ukljuivanje volontera vano radi irenja vaih ideja i sti-
1;
canja podrke u zajednici? Da li problemi koje elite da reite mogu biti
prevazieni ukljuivanjem volontera? Morate znati za koje poslove su
vam potrebni volonteri? Da li elite da razvijate pojedinaan ili grupni
volonterski segment? Odgovori koje date na ova pitanja usmerie dalje
planiranje, ali kljuno je da o celoj ideji, pogledu na volonterski rad i
znaaju volonterske uloge, mora biti postignuta saglasnost meu svim
stalno zaposlenim lanovima. Zato je vano prodiskutovati sve pome-
nute dileme i zauzeti zajedniki, pozitivan stav, po svakom pitanju.
Zauzimanje zajednikog stava vezano je za proces koji nazivamo ORI-
JENTACIJA ORGANIZACIJE za rad sa volonterima. Tanije, radi se o ori-
jentaciji zaposlenih za prihvatanje volontera u radnoj sredini. Uvoenje
novih ljudi, koji pri tom pristaju da rade bez nadoknade, moglo bi uneti
nemir meu zaposlene. Zato se ovom procesu prilazi planski, da bi na
kraju zajedniki radili na planiranju programa i uvoenju volonterskog
rada. ta treba da uradite?
- Razgovarajte o tome kako bi volonterski program mogao pomoi
organizaciji i njima lino.
- Ukaite na primere dobre prakse.
- Neka zaposleni uestvuju u planiranju i dizajniranju poslova za
volontere. ta bi oni mogli da rade, a ta ne?
- Neka u procesu uestvuju i donosioci odluka: direktor, odbori i
ostali, i neka daju svoju podrku.
- Dogovorite se kakvi vam ljudi trebaju, koja znanja i umea treba
da poseduju i za koje poslove.
- Utvrdite kako e tei kompletan proces, od naina prijema, ori-
jentacije, opisa posla, do supervizije.
- Dogovorite se unapred ta ete raditi u sluaju problema sa njima.
- Ukaite na razlike u ulogama zaposlenih i koordinatora za volon-
tere.
- Ukaite na razlike u unutranjim programima, koji vie tretiraju
probleme organizacije i spoljanjim, koji vie tretiraju probleme
lokalne zajednice.
- Razbijte predrasude i stereotipe u odnosu na volontere i volon-
terski rad. Objasnite da je to simbioza koja svima ini dobro, ako
se sprovodi na pravi nain.
Bez saglasnosti stalno zaposlenih lanova organizacije o svim na-
vedenim pitanjima, naalost, nema uspenog volonterskog programa.
Planirajte zajedno - pripremite organizaciju.
18
Pojedinane volonterske pozicije interni volonteri
Kada primate volontere u organizaciju da meu vama volontiraju,
moemo govoriti o unutranjim (internim) volonterima ili unutranjim
volonterskim programima. Kada to primenjujete?
Ako ste pretrpani obavezama ili vas oekuje jo novih poslova koje
niko od zaposlenih nee moi da obavi, organizujete interni volonterski
program i traite pojedince koji bi rado uskoili da vam pomognu. Ovo
je prilika za linu, odnosno organizacionu samoprocenu:
Ima li organizacija uslove da primi nove ljude? Gde biste ih smestili?
Ko bi se njima bavio? Kako biste se prema njima ophodili? ta biste im
ponudili? Koliko vremena treba da potroite na obuku i upuivanje u
rad? Da li u vaoj organizaciji vlada dobra atmosfera? Timski duh? Da li
ste spontani? Da li ste dovoljno profesionalni? ta oekujete?...
A onda slede i druga:
ta bi volonteri radili i koliko vremena bi bili angaovani? ta moete
da im ponudite? ime biste ih motivisali? Koje vetine i znanja vam za to
trebaju? Koje vetine i znanja treba da imaju volonteri? Koji profl linos-
ti? Kome ste zanimljivi? Ko bi eleo da sarauje sa vama? ta bi mogla da
bude motivacija potencijalnog volontera ili volonterke?
Treba imati u vidu da ljudi koji dolaze da volontiraju unutar organi-
zacije kao pojedinci, najee imaju profesionalnu motivaciju i potrebu
da stiu praksu za budui profesionalni angaman. Oni uvek pomau
da organizacija bolje i uspenije funkcionie. Poslovi koje rade obavljaju
se unutar radnog prostora organizacije i to je najvanije, tretiraju unu-
tranje probleme. Upravo zato je ova vrsta programa osetljivija i prilino
drugaija od programa u kojima se volontira na terenu.
Vano je da prepoznate i dodatne obaveze koje namee angaovanje
volontera. Ukljuivanje volontera u radni tim velika je odgovornost i
prava proba za organizaciju. Sada pripremate sopstvenu sliku koju e
neko poneti kada ode od vas, zato dobro odmerite ta dajete, a ta do-
bijate. Da li ste spremni da preuzmete obaveze i odgovornosti i da ispu-
nite data obeanja? Ako su orijentacija zaposlenih, odnosno priprema
organizacije sprovedeni, na dobrom ste putu ...
Volonterski programi - eksterni volonteri
Kada govorimo o programima koji tretiraju probleme lokalne zajed-
nice - govorimo o eksternim programima. Ljudi koje angaujemo kao
volontere na ovim programima uglavnom e volontirati van prostorija
1q
organizacije, tj. tamo gde je vaa ciljna grupa.
Ove programe morate zapoeti planski, jer je to temelj na kome gra-
dite i zato mora biti dobro postavljen. Postavljanje programa zasniva se
na identifkaciji vizije i misije organizacije, jer u odnosu na njih identif-
kujete i probleme koje elite da reavate. Ako znate koji vas problemi
zanimaju, kao i iji su to problemi, tj. ko najvie pati od njih - onda ste
identifkovali i vau ciljnu grupu.
Na koji nain volonteri mogu pomoi u reavanju identifkovanih
problema i u tretiranju ciljne grupe? Ljudi koji rade za vas van organi-
zacije kao vai lanovi-volonteri, esto imaju altruistiku motivaciju.
Oni treba da budu i bie najbolja spona izmeu vas i vaih korisnika.
U ovakvim - eksternim programima, volonteri predstavljaju (a esto i
zastupaju) organizaciju na terenu.
PLANIRANJE VOLONTERSKOG PROGRAMA podrazumeva:
1. usklaenost programa sa unutranjim problemima organizacije
i/ili potrebama lokalne zajednice;
2. usklaenost programa sa misijom (delatnou) institucije/orga-
nizacije koja program planira/realizuje;
3. pripremljenu, odnosno orijentisanu organizaciju koja je pos-
tigla saglasnost oko svih kljunih delova volonterskog rada i
programa.
OSMILJAVANJE I DIZAJNIRANJE POSLOVA
Dolazak novih ljudi u bilo koju organizaciju, pa makar oni bili samo
privremeno i povremeno angaovani, neminovno dovodi do promena.
Zato e zaposleni u procesu pripreme, odnosno orijentacije organizaci-
je, osmisliti koji su to poslovi koje volonteri treba da obavljaju, a ako za
to postoje uslovi, zaposleni e isplanirati i kada i gde e volonteri svoje
poslove obavljati. Ovo je od sutinskog znaaja za interne volonterske
pozicije.
Kada se bavimo problemima lokalne zajednice i planiramo programe
koji e se odvijati u najveoj meri van organizacije na terenu, u osmil-
javanje poslova za volontere se ukljuuje uglavnom programsko osoblje.
Vano je da i ostali zaposleni budu o svemu informisani, radi potovanja
dogovorenih pravila i procedura. Ovo je naroito vano kada se prog-
ram odvija van organizacije, volonteri e dolaziti i u prostor organizacije
- radi sastanaka, reavanja problema i slinog, gde e se i zaposleni koji
zo
nisu ukljueni u program susretati i dolaziti u kontakt sa njima.
Ma koji problem da ste identifkovali: potrebe osoba sa invaliditetom;
probleme starih ili dece sa smetnjama i tekoama u razvoju; ekoloka
pitanja ili nepotovanje ljudskih prava; ma ta da vam je cilj, morate is-
planirati ta e volonteri raditi da biste svoje ciljeve ostvarili. Treba da
znate koliko vam je ljudi potrebno, na koje vreme, sa kojim zadatkom.
OSMILJAVANJE I DIZAJNIRANJE POSLOVA za volontere je deo plana
koji mora biti dobro razraen i na kraju jasno utvren. Sve programsko
osoblje, dakle svi koji e na neki nain imati ulogu i kontakt sa volonte-
rima, moraju se u potpunosti sloiti oko preuzimanja obaveza za prijem
volontera; usaglasiti se o koordinaciji i nainima praenja volonterskog
rada i celokupnog procesa koji zahteva i konanu analizu rezultata.
Koordinacija radom volontera? je izrazito zahtevna obaveza. Koordi-
nator volontera treba da ih uputi u rad organizacije, vodi evidenciju o
volonterskom angaovanju, prati njihov rad, pomae u prevazilaenju
problema, obezbeuje dodatnu obuku ako je potrebna i vodi rauna
o odnosima stalno zaposlenih i volontera, tokom realizacije programa
kontinuirano podstie motivaciju volontera itd...
Iz svega ovoga nesumnjivo proizilazi da je za organizaciju i volonter-
ski program vano da se koordinacijom bavi jedna osoba. Osoba zadu-
ena za rad sa volonterima treba da bude dobro pripremljena i sklona
radu sa ljudima, da uz to bude i dobar menader, kao i da za sve navede-
no ima dovoljno vremena. Naalost, malo domaih organizacija moe
da postavi osobu koja e se baviti iskljuivo time. Najee se ukupne
obaveze dele na nekoliko ljudi, a meu njima, u tom sluaju, treba da
postoji odgovorna osoba koja tu ulogu preuzima voljno.
Opis posla za volontera, jedna je od kljunih taaka u procesu an-
gaovanja volontera. Osoba zaduena za rad sa volonterima treba da
ga pripremi u pisanom obliku, a po sadraju ga treba osmisliti na isti
nain kao kada se priprema opis posla za plaenu poziciju. Dobro je da
pripremljeni opis posla damo na uvid veem broju zaposlenih, pogo-
tovu ako u ovakvim poslovima nemamo iskustva tako e se sigurno
proizvesti potpuniji dokument. U pripremama za prijem volontera treba
da uestvuju svi kojih se to tie.
Pisani opis posla treba da sadri:
Naziv posla
Naziv posla kakav bi bio i za stalno zaposlenu osobu, koja bi obavljala
iste zadatke kao i zadatke koje treba da obavlja volonter.
z1
Odgovorna osoba
Ime, odnosno pozicija osobe koja e biti odgovorno lice za volontera/e,
upuivati ih, pratiti i nadgledati; brinuti se za njihov poloaj, zastupati
njihova prava, meriti rezultate rada.
Svrha
Odnosi se na svrhu posla, odnosno volonterske pozicije. Zato je pozici-
ja kreirana i zbog ega je vana za organizaciju? Kako e pomoi orga-
nizaciji u ispunjavanju misije?
Glavne odgovornosti
Koju odgovornost volonter preuzima ukoliko bude angaovan?
U kakvom je odnosu pozicija volontera prema drugima u organizaciji?
Kome je odgovoran i za ta je odgovoran?
Trening i/ili priprema
Kakvu e pripremu volonter dobiti stupanjem na odreenu volontersku
poziciju? Da li pozicija zahteva da volonter pohaa odreeni trening?
Priprema i trening su obaveza organizacije i ona treba da je obezbedi.
Posveeno vreme
Koliko vremena je volonter potreban? Sati i/ili dani u toku nedelje, treba
da budu odreeni barem priblino.
Benefcije
ta je organizacija predvidela kao benefciju za volontera? To moe biti
preporuka, odreena obuka, mogunost sticanja vetina ili iskustva na
samom poslu? Ovde se moe navesti sve to organizacija moe da obez-
bedi, kao to su ulaznice za odreene dogaaje, kartice za telefon i sli-
no, samo ako je sigurno da e ih volonter i dobiti. Nadoknada trokova
za prevoz ili uinu treba da bude obaveza organizacije, ali poto neke
organizacije ni toliko ne mogu da obezbede - i to spada u pogodnosti
koje ovde treba navesti.
Kontakt osoba
Kome bi volonter trebalo da se obrati kada dolazi da volontira? To moe
biti koordinator ili odgovorna osoba, ali moe biti i sekretar, vratar,
deurni... neko ko e ga dalje uputiti do odgovorne osobe.
U opis posla se moe ubaciti i rubrika POELJNE KVALIFIKACIJE za po-
ziciju, ali nije nuno, pogotovo ako ste isplanirali da odreene kvalifka-
cije traite prilikom oglaavanja poslova i procesa selekcije.
zz
REKLAMIRANJE I REGRUTACIJA
Kada je opis posla pripremljen, a odgovornosti za brigu o programu
i o volonterima unutar organizacije preuzete, moemo krenuti u proces
REKLAMIRANJA programa i okupljanja volontera, ili, REGRUTACIJU
volontera, odnosno, u razmiljanje o regrutnoj poruci. injenica je da su
neki programi i volonterske pozicije privlaniji od drugih. Volontirati kao
vaspita na letovanju je samo po sebi atraktivnije od rada na raia-
vanju terena ili rada na poziciji telefoniste. Ipak, kao to i svaka roba ima
kupca tako i svaka volonterska pozicija za NEKOG moe biti privlanija
od druge u skladu sa motivima koji osobu pokreu.
Regrutacija
Da li su vam potrebni volonteri sa iskustvom, strunjaci u odreenoj
oblasti, na primer profesori ili poznavaoci jezika ako organizujete prog-
ram uenja stranih jezika? Ili vam je potreban veliki broj aktivista bez
posebnog iskustva, za podelu promotivnog materijala u kampanji?
U ovom procesu treba izbalansirati potrebe sa mogunostima u
pogledu vremena, novca i resursa koji e biti potrebni da bi se obavila
regrutacija. Regrutacija e biti usmerena razliito u odnosu na potrebe
programa da li je re o programu u koji se ukljuuje vei broj volontera
ili o pojedinanim volonterskim pozicijama; da li traimo volontere za
jednostavnne poslove, ili su nam potrebni specijalisti... U tom smislu
se razlikuju:
1. regrutacija sa ciljnom grupom,
2. regrutacija bez ciljne grupe i
3. regrutacija u okruenju.
OSMILJAVANJE/DIZAJNIRANJE POSLOVA
1. Stalno angaovni zaposleni, uz rukovodstvo, aktivno
uestvuju u dizajniranju volonterskih poslova.
2. Nuno je sastaviti pisani opis posla za volontere.
3. Potrebno je odrediti odgovornu osobu. U sluaju internog
volontiranja, odgovorna osoba je onaj kome volonter di-
rektno pokriva deo posla i koji e ga i upuivati, nadgledati i
proce-njivati. U sluaju eksternog, brigu oko volontera moe
podeliti i tim izmeu sebe, ali je uvek jedna osoba konano
odgovorna.
z
Prva vrsta regrutacije, sa ciljnom grupom, odnosi se na potreban pro-
fesionalani profl volontera. Radi se o volonterima odreene struke ili
sa odreenim iskustvom i znanjem. Pitanje je gde se oni okupljaju? Re-
klamiranje volonterskih pozicija kroz regrutnu poruku usmeravate na
mesta na kojima bi se volonteri traenog profla ili specijalnosti mog-
li sa njom sresti, i poeleti da vam se prikljue. U ovakvim sluajevima
to su najee fakulteti, odreene kole ili strukovna udruenja. Ako
su defnisane i potencijalne benefcije, one mogu predstavljati dodat-
nu motivaciju za volontere. Dakle, od programa koji organizujete zavisi
gde ete i kako usmeriti regrutaciju. Ako elite da angaujete volontere
specifnog profla ili volontere sa posebnim sklonostima, npr. ljubitelje
ivotinja, ili dobre organizatore, moete se obratiti i onima koji takve
osobe mogu poznavati (regrutovanje u ciklinim krugovima).
Regrutacija bez ciljne grupe usmerena je na volontere koji ne moraju
biti odreenog profla, ve bi posao za koji su vam potrebni mogao bilo
ko da obavlja ili brzo da naui to da radi. esto su to kampanje gde su
volonteri potrebni za poslove promotera, anketara, uesnika u akcijama
sa odreenom porukom. Ili su to jednostavni fziki poslovi i zaduenja
za akcije i/ili hitne situacije u sluaju nesrea, elementarnih nepogoda,
javnih radova na kojima je predvieno i dobrovoljno uee graana.
Za ovu vrstu regrutacije, ako postoje sredstva za to, najbolje je program
reklamirati preko medija.
Regrutacija u okruenju, predstavlja lokalno usmerenu regrutaciju
bez ciljne grupe, gde su oni koji se pozivaju da volontiraju uvek isto-
vremeno i korisnici rezultata rada volontera i akcije za koju se angauju.
Ukoliko je za sprovoenje akcije potrebna i odreena strunost, moe
biti ukljuen i segment regrutacije sa ciljnom grupom. To su programi
usmereni na reavanje lokalnih problema, esto veoma dobro pozdravl-
jeni i prihvaeni jer su istovremeno i programi samopomoi.
Regrutna poruka
Regrutna poruka moe biti klasina, tj. slubena. Ovakva poruka sadr-
i kompletnu informaciju i odgovore na pitanja: KO relizuje program
(naziv organizacije/institucije ili programa i partnera, ako ih ima vie);
TA e se raditi i ta se od volontera oekuje; GDE se program realizuje
(adresa i telefon) naroito ako je re o programu koji se organizuje van
sedita organizacije; KADA volonteri treba da se jave i koliko e trajati
angaman; ZATO ta je cilj programa/projekta i, eventualno, KAKO
ako realizacija ukljuuje neke osobitosti (kako e biti organizovan rad,
da li je potrebna posebna oprema, nain odevanja i sl.)
zq
Ovako upuena poruka tedi vreme koje biste potroili na dodatno
informisanje, ukoliko izostavite neki od odgovora. Ako, pak, elite da is-
provocirate ljude da vam se javljaju i da kroz njihova pitanja i razgovor
sa njima obavite i prvi krug selekcije, ostavite nejasan neki od odgovora.
Drugim reima, nemojte dati punu informaciju o volonterskom anga-
manu za koji pozivate volontere.
Neto drugaija je topla regrutna poruka koju koristite kada hoete
da probudite emocije. Ova poruka jasno poruuje ta se oekuje, ak
i ako nije dala sve potrebne informacije. Obino se alje kada se radi
o prikupljanju sredstava za pomo u neijem leenju ili obezbeivanju
uslova za preivljavanje, dobrovoljno davanje krvi, pomo postradalima
u ratovima, elementarnim nepogodama, socijalno ugroenim i margi-
nalizovanim grupama i tako dalje. Tople regrutne poruke najee ne
sadre sve informacije o organizatoru programa, ali su provokativne i
izazivaju interesovanje. Uvek ostavljaju prostor da se zainteresovanima
daju dodatne informacije. Pristup dodatnim informacijama o programu
treba omoguiti na oigledan nain. Ukoliko je potrebna hitna reakcija
na poruku, onda obavezno treba u nju ukljuiti i sve bitne informacije
(ko, ta, gde, kada, kako i zato). Rezultati ovih apela su esto veoma
uspeni, jer nita ne budi dobro u ljudima kao tua nevolja.
Reklamiranje
Programi zasnovani na radu volontera su va proizvod i to vam daje
pravo da mu pristupate na marketinki nain. Graani, pojedinci, treba
da ga kupe i tako za uzvrat zadovolje neki od svojih motiva. Zato, ako
vam trebaju volonteri, morate ih potraiti i obavestiti da su vam potreb-
ni. Niko vam nee pomoi, ako ne zna da vam je pomo potebna, kau
iskusni menaderi.
Reklamiranje poslova za volontere moe se organizovati na mnogo
naina, ali i o tome moramo odluivati u odnosu na nae potrebe i mo-
gunosti. Ako imamo dovoljno novca, ljudi i potrebu za vie stotina vo-
lontera, usmeravamo reklamu na tirane medije, najbolje elektronske,
ali i tampane. Na taj nain najbre dolazite do potrebnog broja ljudi i
do mogunosti selekcije u sluaju da se mnogo ljudi odazove. Ali, ovak-
va reklama je skupa i zahtevna i u pogledu angaovanja osoblja i vreme-
na i fnansijskih sredstava. Ako sredstva za reklamu putem medija ne po-
stoje, preporuuje se direktan kontakt. Pod direktnim kontaktom pod-
razumevamo javne tribine, predavanja, nastupe, uline akcije, direktne
pozive preko omladinskih klubova, klubova penzionera, sportskih klu-
bova, kola, fakulteta, domova kulture, kulturno umetnikih drutava,
z
nevladinih organizacija... Moete deliti letke, oglase, postavljati plakate.
Volontere moete traiti i preko prijatelja, roaka, zaposlenih, njihovih
prijatelja, ili ve angaovanih volontera. U svakom sluaju, morate biti
pripremljeni na razliite rezultate, pogotovo na veliki uspeh, jer ete
tada imati dosta posla: da intervjuiete, izvrite selekciju i odbijete deo
zainteresovanih. A to ponekad nije prijatno.
Oglaavanje preko Interneta je sve uobiajenije i pogodno, naroito
ako traite mlade volontere. Ipak, kao najefkasnije sredstvo preporuke
i reklame je poruka od usta do usta. Nita ne preporuuje organizaciju
i program tako dobro kao neije pozitivno iskustvo. Organizacije koje
imaju stabilne i dugorone volonterske programe i znaju da rade sa vo-
lonterima ne moraju da ulau posebne napore u reklamu, jer to umesto
njih rade njihovi volonteri. Kada postoje dobra iskustva, ljudi se sami
javljaju; a na vama je, kao organizatoru programa, da ih intervjuiete,
evidentirate u bazama podataka, i pozovete ih u pravom trenutku.
INTERVJU je zakazan razgovor sa potencijalnim kandidatima, koji
ima za cilj blie upoznavanje sa njima pojedinano, a za posledicu omo-
guava selekciju kandidata. Nuno je da obavite intervju sa ljudima koji
ele da volontiraju kod vas. Najbolje je da osoba koja intervjuie bude
osoba odgovorna za program, dakle koordinator volontera, ili osoba
veoma dobro upuena u program i iskusna u radu sa ljudima, kao to
su upravnici ljudskih resursa. Razgovoru moe prisustvovati i vie ljudi
iz organizacije, ako su vani za proces rada. Vano je da za razgovor od-
vojite dovoljno vremena, adekvatan prostor i prijatnu atmosferu, kako
REGRUTOVANJE I REKLAMIRANJE
1. Da bismo regrutovali dovoljan broj odgovarajuih volontera,
program/projekat reklamiramo u medijima ili direktnim
kontaktima sa potencijalnim volonterima.
2. U skladu sa ciljevima programa, regrutovanje moemo
organizivati kao:
- regrutovanje sa ciljnom grupom,
- regrutovanje bez ciljne grupe,
- regrutovanje u okruenju.
3. Regrutna poruka (sadrana u oglasu, plakatu, letku...)
odgovara na pitanja: KO, TA, GDE, KADA, KAKO i ZATO
organizuje/relizuje program i trai volontere.
z6
biste na miru razgovarali. Intervju je razmena informacija i za vas koji
predstavljate organizaciju i za potencijalne volontere.
Zamolite kandidate da na razgovor ponesu biografju (CV), jer je to
dobar nain da upotpunite sliku o njima. Iz CV-ija se mnogo toga vidi i
ostaje u dokumentaciji. Veoma je vano sauvati podatke; tako e orga-
nizacija imati jedinstvenu arhivu, bez obzira ko e se volonterima baviti
u budunosti.
Pored napisane biografje, potencijalni volonteri koji dolaze na raz-
govor treba da popune i upitnik koji ste sastavili prema vaim potreba-
ma, univerzalan ili prilagoen odreenom programu. Popunjen upitnik
takoe ostaje u dokumentaciji. Ovaj upitnik traie sve podatke koji su
vam potrebni, a to su: lini i kontakt podaci, informacije o obrazovanju,
znanju i vetinama, radnom i volonterskom iskustvu, motivaciji za vo-
lonterski rad i raspoloivom vremenu za volontiranje. I pisana biografja
i popunjen upitnik su vani tokom prvog susreta i slue kao vrsta vodi-
a za intervju. Poeljno je da prvo vi predstavite oranizaciju, a onda da
potencijalni volonter predstavi sebe. Postavljajte otvorena pitanja
6
koja
e im dozvoliti da kau vie o sebi. Saznajte njihova oekivanja. Takoe,
dajte im mogunost da pitaju i razree nedoumice. Ne rasplinjujte se u
nevanim stvarima. Usmerite priu na ono zbog ega su tu, a to je vo-
lonterski angaman.
Ve u toku razgovora videete da li vam kandidat za volontera odgo-
vara, ali konaan odgovor ne morate dati odmah. Dozvolite sebi da raz-
mislite. U odnosu na potreban broj volontera i situaciju u kojoj treba da
se odluite izmeu vie njih, potrebno je da ostavite odluku da prenoi.
Kada vidite sve kandidate, imate svu dokumentaciju, i kada sebi ostavite
dovoljno vremena da ponovo proete kroz nju i da na miru razmislite,
tek onda dajete konaan odgovor kandidatima. Svi koji nisu izabrani os-
taju u arhivi/bazi podataka. Ovo je situacija kada poinjete program. Ali,
kada program ve funkcionie i vi samo dopunjavate potreban broj vo-
lontera za odravanje redovnih aktivnosti, proces selekcije je krai. Tada
u arhivi/bazi traite sve one koji su na listi ekanja i meu njima birate
najpogodnijeg. Nekima e verovatno biti drago da je doao red na njih,
a neke je ivot ve odveo na drugu stranu ili vie nisu zainteresovani za
va program. Kako god, uvek moete da krenete u novu regrutaciju.
6
Pitanja otvorenog tipa, npr: Kako bi vi...? Na koji nain vidite...? omoguavaju sagov-
orniku da se otvori, dok pitanja formulisana sa Da li...? podstiu jednoslone odgovore
- Da ili Ne, i uveliko ograniavaju tok komunikacije.
z;
ORIJENTACIJA I TRENING
ORIJENTACIJA I TRENING su, prema miljenju veine iskusnih u
upravljanju volonterskim radom, najvaniji elementi za uspeh volonter-
skog menadmenta. Ovo je takoe najvaniji element u celokupnom
sistemu upravljanja ljudskim resursima. Ovde ne sme biti greaka, impro-
vizacija i spontanog i usputnog informisanja i uvoenja u rad organizacije.
I ovaj elemenat, kao i svi ostali, usklauje se sa potrebama i mogunos-
tima organizacije.
Pre nego to volonteri ponu da obavljaju zadatke radi kojih smo ih
regrutovali, neophodno je da im damo jo itav niz informacija da ih
pripremimo! Ta priprema je orijentacija za angaman.
Odvojite dovoljno vremena za orijentaciju. Kada volonter prvi put
doe da radi, morate ga upoznati sa prostorom organizacije, kao i kada
dolazi novi zaposleni; naroito ako je re o volonterima za interne volon-
terske pozicije. Dok volontere upoznajete sa prostorom, upoznajte ih i
sa svim zaposlenim, pre svega sa direktorom ili predsednikom, a zatim
i ostalim osobljem. Volonteru e biti od pomoi da zna ta ko od zapos-
lenih radi, za ta je zaduen i ko je vie, a ko manje vaan za volontera u
procesu adaptacije na novu sredinu i posao. Upoznajte volontere sa mi-
sijom, ciljevima, fazama u razvoju organizacije i prethodnim znaajnijim
rezultatima. Ako ve imate ukljuene volontere ili volonterske progra-
me, upoznajte ih i sa tim. Pokaite opremu i pravila rukovanja, ukaite
na ostala unutranja pravila u organizaciji, radno vreme i procedure u
radu. Pravila organizacije moraju biti ista i za zaposlene i za volontere. Ob-
jasnite volonterski zadatak i iri kontekst posla. Poelite dobrodolicu!
Na poetku angamana volonter treba da dobije pisani opis posla,
kome moete dodati i informaciju o probnom periodu. Objasnite oe-
kivanja organizacije i preuzete obaveze u odnosu na volontere. Uz to,
pripremite Sporazum ili Ugovor o volontiranju. Predstavite predviene
benefcije i potencijalne mogunosti.
INTERVJU
- Pripremite uslove za intervju, ulazni upitnik i opis posla.
- Osoba koja vodi razgovor upuena je u posao i zna ta je
potrebno da sazna o volonteru.
- Pustite da odluka prenoi.
z8
Obuka - TRENING koji volonteri dobijaju da bi se osposobili za
rad na nekoj volonterskoj poziciji su vrlo est motiv za ukljuivanje u
program. Kako e trening biti organizovan, zavisi od vaih mogunosti,
od programa i volonterske pozicije, ali i od resursa kojima raspolaete.
U sluaju unutranjih/internih volonterskih pozicija, moe se uiti
i u toku procesa rada ili se, ukoliko je potrebno, odmah obezbedi obuka.
Dodatne edukacije mogu se ponuditi i organizovati postupno i najee
su znak obostranog zadovoljstva i uspene saradnje.
U sluaju eksternih volonterskih programa, odnosno volonterskih
timova, koji su veza sa naom ciljnom grupom na terenu, orijentaciju i
trening organizujemo neto drugaije. Pre bilo kakve aktivnosti na tere-
nu, obuka se mora organizovati za celu grupu volontera. Trajanje i obim
obuke e zavisiti od zahteva programa i profla i stepena strunosti an-
gaovanih volontera. Sadraj obuke e i u ovom sluaju obavezno initi
upoznavanje sa organizacijom, vizijom, misijom, ciljevima, istorijatom i
razlozima za osnivanje. Volonteri e dobiti uobiajeno upoznavanje sa
procedurama u volonterskom radu i delokrugom volonterizma gene-
ralno. Upoznavanje sa ciljnom, odnosno korisnikom grupom sledea
je vana tema. Vano je obezbediti to kvalitetniji trening, naroito ako
volonteri rade sa ugroenim i ranjivim grupama korisnika. Ovome treba
posvetiti posebnu panju i poeljno je angaovati eksperte ili poznava-
oce problematike korisnike grupe. Obradie se itav niz pitanja koja
mogu biti od koristi i pomoi volonterima da se bolje snau u svom vo-
lonterskom angamanu. Najzad, bie napravljeni konkretni dogovori o
formiranju timova (ako se radi u timovima), rasporedu i poetku rada.
Na unapreivanju znanja i vetina volontera se radi sve vreme trajanja
projekta.
ORIJENTACIJA I TRENING
- Upoznati volontere sa svim to je vano za organizaciju/
program/volontersku poziciju za koji su angaovani, uklju-
ujui i vaee odnose i pravila.
- Upoznati volontere sa prostorom, opremom, aparatima i
priborom sa kojim e biti u dodiru.
- Obezbediti obuku/trening/pripremu volontera na poetku
realizacije zadataka radi kojih su angaovani i kasniju kon-
tinuiranu edukativnu i savetodavnu podrku.
zq
SUPERVIZIJA I STIMULACIJA
SUPERVIZIJA I STIMULACIJA deo su procesa upravljanja volon-
terskim radom koji slui i kontoroli procesa i motivaciji volontera. Ovo je
zapravo vreme kada, uz superviziju stimulisanjem, odavanjem priznanja
i, najzad nagraivanjem, obezebeujemo zadovoljstvo u radu specif-
nu dobit od volontiranja.
Ma koliko jednostavan zadatak stavili pred volontera, proces vo-
lontiranja je na poetku usmeren na uenje i usvajanje. Pod tim se misli
koliko na upoznavanje radnog zadatka, toliko i vie na upoznavanje ljudi
i saradnika. Volonteri e posmatrati atmosferu koja vlada u organizaciji,
unutranja pravila, i koliko ih se zaposleni pridravaju. Kakvi su njihovi
meusobni odnosi, kako reavaju probleme i nesporazume, koliko se
radi, koliko se pridravaju misije i ciljeva, kako se odnose prema koris-
nicima... Sve ovo e i volonteri preuzeti kao model, jer je prirodno - od
njih se oekuje da se uklope u organizaciju. U tom smislu, volonteri su
svojevrsni supervizori organizacije. Ovaj povratni proces, obostrano je
koristan i treba ga pratiti i negovati.
Za superviziju je odgovorna jedna osoba to je koordinator za
volontere, a ako takve osobe nema, onda osoba kojoj je taj deo odgo-
vornosti poveren. Hteli ili ne, svi zaposleni e imati kakav-takav uvid u
proces volontiranja, naroito ukoliko se radi o volonterima koji rade u
prostorijama organizacije. Utoliko je vanije da svako od zaposlenih po-
mogne u svom segmentu, naroito ako odgovorna osoba nije prisutna.
U procesu praenja rada bitno je pomagati i dobronamerno gle-
dati na greke i poetne propuste. Supervizija nam omoguava da uoi-
mo da li su volonteri u dovoljnoj meri savladali potrebne vetine, da li
povereni posao zaista odgovara osobi koja ga radi i slino.
Kao posledica supervizije sledi STIMULACIJA, odnosno, stalan
proces motivisanja ljudi. Stimulacija je svima potrebna, a u najveoj
meri nije materijalne prirode. Proces je jednostavan, a predstavljaju ga
sitne benefcije: dobronamerno i srdano ophoenje, predusretljivost,
zajedniki doruak, otvorenost u radu, razmena informacija, uvaavan-
je miljenja, pokazivanje interesovanja za zdravlje, snalaenje u poslu...
ophoenje s osmehom. Sve ovo nita ne kota, a dobit je viestruka i
obostrana. Veoma stimulativno je ukljuivanje volontera u radne sastan-
ke ili delegiranje na poslovne susrete u svojstvu predstavnika organiza-
cije, jer je znak poverenja. Stimulacija moe biti i materijalne prirode,
kao to su dodatne obuke, karte za neke dogaaje, dodela nagrada, pa
i honorara za dodatni rad i slino, i naravno, zavisi od mogunosti orga-
o
nizacije. U ovom segmentu je naroito vano voditi rauna o podjedna-
kom tretiranju zaposlenih i volontera.
Rad volontera koji su u internim programima lako je pratiti; sve anga-
ovano vreme su sa nama i uvek neko od stalno zaposlenih moe da im
prui informaciju ili priskoi u pomo. Kada se radi o superviziji i stimula-
ciji volontera na terenu, potrebno je uloiti vie truda i druge metode. U
prvom redu, omoguiti im da u svakom trenutku mogu i imaju kome da
se obrate za pomo. Ako niko od stalno zaposlenih ne uestvuje u radu
na terenu, treba razvijati mere kontrole. To znai da moramo prikupljati i
panju posvetiti povratnim informacijama od korisnika i saradnika. Uko-
liko se pojave, probleme treba reavati odmah, im do njih doe. Zato
je izuzetno vano odravati redovne timske sastanke sa volonterima
koji rade na terenu. Na njima e volonteri saznati o toku i stanju projek-
ta, o zadovoljstvu korisnika i saradnika, ali e imati i priliku da iznesu
probleme i sugestije, kao i da saznaju o problemima drugih volontera.
Razmena iskustava ini da se stvori timski duh i oseaj zajednikog za-
laganja; volonteri imaju priliku da uvide da se njihov doprinos ceni. Ovi
sastanci, osim informativnog, treba da imaju i stimulativni karakter, pa
e povremene dodatne edukacije odravati motivaciju i entuzijazam.
Stimulacija se u ovim programima vri najee kolektivno - mogu
se organizovati zajedniki izleti, odlasci u pozorite, bioskop; zajednike
proslave... Takoe, osim povremenih, mogu se uvesti i redovni obrazov-
ni segmenti u rad grupe iz oblasti koje ih interesuju ili onih koje organi-
zacija moe da obezbedi. U svakom sluaju, edukacijama se unapreuje
rad volontera, a oni razvijaju unutranje resurse koje e i u budunosti,
u privatnom ili profesionalnom ivotu moi da koriste.
SUPERVIZIJA I STIMULACIJA
- Superviziju obavlja osoba zaduena za rad sa volonterima, uz
podrku svih zaposlenih, ali se ona vri i povratno od volonte-
ra ka organizaciji.
- Greke i problemi otklanjaju se i reavaju odmah.
- Stimulacija i zaposlenih i volontera koji rade na istom zadat-
ku.
1
ODAVANJE PRIZNANJA I NAGRAIVANJE

ODAVANJE PRIZNANJA direktno se naslanja na stimulisanje i rezultat
je procesa praenja rada volontera. Odnosi se podjednako i na stalno
zaposlene i na volontere, naroito ako je volonter angaovan u samoj
organizaciji - ako su zajedniki rezultati rada onda i priznanje treba da
bude zajedniko. Za odavanje priznanja, drugim reima za pohvalu, ne
treba ekati neki poseban trenutak: priznanja za odnos prema radu,
dobro uraen zadatak, efkasnost ili brzinu u adekvatnom reagovan-
ju na neke situacije mogu se odavati svakodnevno. To je vaan nain
vrednovanja rada i volonteru e biti lako da na osnovu toga prati da
li je i koliko na dobrom putu i koliko ste zadovoljni njegovim radom.
Odavanje priznanja treba da bude prirodno i spontano, iskazano na
pozitivan nain. Pozitivna komunikacija je uvek dobrodola. Pozitivne
stvari i rezultati se ili podrazumevaju, pa ih i ne primeujemo, ili i njih
kritikujemo, umesto da pohvalimo. Zato je dobro uloiti izvestan napor
za preispitivanje i proiavanje stavova ka pozitivnom usmerenju. Bu-
dimo blagonakloni. Pohvalimo i volontere i stalno zaposlene koji sa nji-
ma rade i neka to svi uju.
NAGRAIVANJE je poseban nain odavanja priznanja. Nagraivanje
je od naroite vanosti za volontere u programima za koje nismo bili u
mogunosti da obezbedimo ni najosnovnije benefcije. Ni nagraivan-
je ne mora biti vezano za posebnu priliku. Neke organizacije nagrade
dodeljuju na kraju programa, ili povodom nekog praznika ili jubileja,
na roendan, imendan, slavu... Brojne organizacije to rade povodom
Meunarodnog dana volontera, 05. decembra. Nagrade se mogu sasto-
jati od sitnih ili veih materijalnih poklona bed, majica, zahvalnica, kn-
jiga, ali i od novih pogodnosti za volontere dodeljivanje odgovornijih
zadataka, dodatne edukacije iz oblasti koje osobu posebno zanimaju,
putovanje, uee na seminarima i konferencijama.... Najvrednija nagra-
da, bez obzira koliko mala, bie ona koja izlazi u susret motivima za vo-
lontiranje osobe koju nagraujemo. Vano je, meutim, da se nagrada
dodeljuje kao iznenaenje i rezultat dobrog rada. Ipak, najvanije, kad
je o nagradama, pa i o drugim benefcijama re: Ne obeavajte nita
unapred, ako niste potpuno sigurni da to moete i ostvariti!
Otputanje
Rizici volonterskih programa nisu malobrojni. Izmeu ostalog, do-
gaa se da volonteri nisu dovoljno profesionalni i odgovorni. Imaju sop-
z
stvene probleme i, potpuno ljudski, donose ih na posao, prave greke i
propuste. Nisu uvek dorasli zadatku, ili zloupotrebljavaju resurse organi-
zacije ili svoju poziciju. Ako su problemi uestali i ne mogu se prevazii,
uiniemo isto to bismo uradili sa neodgovornim zaposlenim otpus-
tiemo volontera. injenica da rade dobrovoljno i besplatno, ne znai
da volonteri imaju neograniena prava na greke. Volontere moemo
otpustiti (odnosno ne angaovati ih) ve prilikom inrevjua, ako se re-
cimo, njihovi motivi ne podudaraju sa potrebama programa ili nam iz
drugih razloga ne odgovaraju. Zatim, u toku probnog rada ako smo
ga predvideli, ili kada nagomilani problemi ne mogu biti prevazieni na
drugi nain. Ipak, treba voditi rauna o tome da oni jesu doli dobrovolj-
no. in otputanja ne sme ni po koju cenu da ugasi njihov entuzijazam
za volontiranje. Zato volontere treba otputati paljivo moda e se
u drugoj organizaciji na drugom poslu, bolje snai? Ali kada doemo
u takvu situaciju, treba se zapitati ta je to to mi nismo uradili kako
treba?
Konano, volonteri se zamaraju. Njihove ivotne okolnosti se menja-
ju... Bez obzira koliko su nam korisni bili, koliko smo se na njih navikli, to
emo teko nai zamenu kada se umore, treba ih pustiti da odu.
ODAVANJE PRIZNANJA I NAGRAIVANJE
- Ne ekati poseban trenutak za pohvale za uspean rad, po-
hvaliti i zaposlene i volontere, ne davati nesigurna obeanja i
lane nade.
- Neka nagrada bude iznenaenje i u skladu sa motivima vo-
lontera.
- Negovati kulturu pozitivne komunikacije.

EVALUACIJA
Vrednovanje rezultata rada, procena uspeha ili EVALUACIJA je po-
slednji segment u nizu, koji zaokruuje priu ili proces upravljanja vo-
lonterskim radom.
Volonterski programi, kao i svi drugi, treba da imaju formalnu evalu-
aciju. Ali, ak i ako je i ne isplanirate i ne sprovedete formalno, imaete
neformalnu evaluaciju, hteli vi to ili ne. Prednost volonterskih programa
je to oni sami sebe evaluiraju. Ukoliko bilo koja od tri noge na koje
se program oslanja, nije zadovoljna procesom i/ili nainom sprovoenja
aktivnosti - program se raspada i jednostavno ga nema. Nezadovoljna
organizacija ukinue program, nezadovoljni volonteri napustie orga-
nizaciju, a nezadovoljni korisnici e odbijati usluge volontera. injenica
da program postoji, sama po sebi govori o dobrom voenju. Ipak, za
profesionalnu evaluaciju treba sve unapred pripremiti.
Do zavrne procene dolazimo na osnovu kontinuiranog praenja (mo-
nitoringa) i supervizije. Na osnovu unapred osmiljenih upitnika koji se
popunjavaju na poetku volonterskog projekta, a onda periodino (npr.
6 meseci ili godinu dana), moi ete da pratite najvanije delove pro-
jekta. Kao i kompletan program i evaluacija se planira unapred, da bi se
mogla sprovoditi kontinuirano i uvremenjeno. Ako propustite poetno
merenje stanja, teko ete proceniti uspenost na kraju. Pored rezultata
iz unapred pripremljenih upitnika za volontere, korisnike i saradnike na
projektu, kontinuirano sumiramo i podatke iz pisanih izvetaja, statisti-
kih podataka koje smo prikupili tokom projekta, povratnih informacija
sa terena od korisnika, saradnika, medija, kao i beleaka sa sastanaka.
Samo kontinuirano praenje e pokazati koliko ste dobro isplanirali i
sproveli aktivnosti, koliko ste smanjili ili reili problem, koliko su vaim
radom zadovoljni korisnici, koliko volonteri i koliki je opti uspeh.
Organizacija kroz upitnike procenjuje sve segmente rada volontera,
od tanosti dolaenja na posao, preciznosti i brzine u radu, posveenos-
ti i odgovornosti prema zadacima, do naina ophoenja prema klijenti-
ma, saradnicima, snalaljivosti u posebnim situacijama.
Volonteri za uzvrat ocenjuju program i organizaciju, kako su prihvae-
ni, da li je obeano i ispunjeno, zadovoljstvo obukom, posao u odnosu
na opis posla, odnose u kolektivu, posveenost misiji, nain ophoenja
prema volonterima, korisnicima, saradnicima... Ove podatke dobiete
ako pripremite upitnike da ih volonteri popune periodino ili bar na ras-
tanku sa organizacijom. Sline evaluacione upitnike moete ponuditi
saradnicima i korisnicima.
q
Evaluacija je trenutak da utvrdimo i da li smo i kolike utede ostvari-
li. Sigurno ste se pripremili na trokove koje proizvode volonteri: vea
potronja kancelarijskog materijala, trokovi organizovanja sastanaka,
nagrade, izleti, nadoknade trokova za volontere. Kada sve to uzmete
u obzir, ukljuujui i neplanirane trokove, izraunajte koliko je volon-
terskih sati ukupno ostvareno i koja bi cena iste koliine rada bila po
trinim uslovima. Trebalo bi da ste utedeli bar 25-30%.
Konaan cilj procene rezultata treba da se odnosi na sagledavanje
promena i kod volontera i u organizaciji. Sumiranjem rezultata saznae-
mo da li je volontersko iskustvo kod volontera uticalo na shvatanje i
razumevanje zajednice; da li im je pomoglo u izgradnji linog odnosa
prema njoj i u izgradnji uverenja da se moe uticati na probleme u
zajednici. Kada su organizacije u pitanju, saznaemo da li im volonterski
program pomae da efkasnije angauju graane na reavanju proble-
ma i pruanju usluga zajednici.
Procena uspeha slui organizaciji. Ona slui i donatorima i partne-
rima, jer pokazuje koliko su uspeno usmerili svoje delovanje. Najzad,
slui i lokalnoj zajednici, a ire gledano i drutvu u celini, jer pokazuje
koliko su lokalni akteri uticali na reavanje drutvenih problema i na koji
nain.
VOLONTERSKI MENADMENT
Elementi volonterskog menadmenta su:
1. Planiranje programa
2. Osmiljavanje i dizajniranje poslova
3. Regrutacija i reklamiranje; intervju
4. Orijentacija i trening
5. Supervizija i stimulacija
6. Odavanje priznanja i nagraivanje
7. Evaluacija
Celokupni proces upravljanja volonterskim radom poiva na tri
pretpostavke.
Prve dve odnose se na organizaciju koja planira proces:
- aktivna podrka rukovodstva organizacije, kao i
- aktivna podrka zaposlenih, iako je jedna osoba konano od-
govorna za razvoj programa.
Poslednja pretpostavka je - ukljuenost lokalne zajednice, i to
zato to odatle crpimo resurse, odnosno volontere, ali i zato
to tretiramo probleme koji su u njoj prisutni.
UMESTO ZAKLJUKA
7 smrtnih grehova u radu sa volonterima
ili, greke koje u radu sa volonterima nikada ne smete nainiti:
1.
REGRUTUJETE VOLONTERE ZA PROGRAM U KOJI SAMI NE VERUJETE ILI NUDITE POSAO
NA KOJI SAMI NIKADA NE BISTE PRISTALI!
2.
BROJ VOLONTERA VAM JE VAAN DO TE MERE DA REGRUTUJETE
OSOBE KOJE NISU POGODNE ZA POSAO!
3.
VOLONTERIMA NUDITE POGODNOSTI I USLOVE KOJE KASNIJE NISTE U STANJU DA
ISPUNITE!
4.
ULUDO TROITE VOLONTEROVO VREME!
5.
UMANJUJETE UINAK VOLONTEROVOG RADA TIME TO MU NISTE OBEZBEDILI ODGO-
VARAJUU PRIPREMU, TRENING ILI MATERIJAL ZA RAD!
6.
PREPORUUJETE VOLONTERE, A SAMI IH NE UKLJUUJETE U SVOJ RAD!
7.
NE BORITE SE ZA POTREBE I PRAVA SVOJIH VOLONTERA!
6
PRILOZI
Prilog br. 1
Dokument PREPORUKE I ZAKLJUCI, je bio jedan od kljunih dokumen-
ta kojima se Radna grupa Inicijative IZVoR rukovodila u procesu pripre-
me Radnog teksta Prednacrta Zakona o volontiranju.
Nacrt od 07.02.2002.
PREPORUKE I ZAKLJUCI O
PRAVNOJ PROBLEMATICI KOJA SE ODNOSI NA VOLONTERE
Grupa meunarodnih strunjaka, pod vostvom Meunarodnog
centra za neproftno pravo (ICNL), sastala se u fondaciji Stefan Batory u
Warsaw-i od 23. do 26. januara 2002.g. da bi razmotrila i povela debatu
o zakonskim pravilima i najboljim praktinim iskustvima koja se odno-
se na volontere/dobrovoljce i dobrovoljni rad u Evropi.
7
Slede preporu-
ke oko kojih se ova grupa za zakonske promene i smernice o najboljoj
praksi usaglasila:
7
Seminar su podrali Meunarodni centar za neproftno pravo (ICNL) i Fondacija Stefan
Batory. Finansiranje seminara su omoguile USAID sukladno nagradi br. EDG-A-00-01-
00002-00 i Fondacija Stefan Batory. Stavovi koji su predstavljeni u ovom dokumentu ne
odraavaju u svakom sluaju stav USAID, Meunarodnog Centra za neproftno pravo ili
Fondacije Stefan Batory.
8
I. DEFINICIJA VOLONTERA
Volonter je osoba koja prua usluge drugoj osobi ili za dobrobit
drug osobe po svojoj slobodnoj volji i bez naknade.
A. Pojedinac koji
1. Nije pravno lice niti dravni organ
B. Prua usluge
1. Ne robu niti materijalna dobra.
C. Drugome ili za dobrobit nekog drugog
1. Primalac ili korisnik te usluge moe biti svako fziko lice ili
pravna osoba, dravni organ, ili javnost, ili zajedniki inte-
res (npr. ivotna sredina).
a. Volonterski rad moe biti jednostran ili dvostran. Dalje,
dvostrano volonterski odnos moe biti formalan (npr. pisa-
na forma) ili neformalan.
b. Specijalna pravna zatita ili povlastice koje dobijaju volon-
teri ili lica koja organizuju pruanje volonterskih usluga, po
zakonu koji se bavi volonterima mogu biti ograniene (i)
na usluge obezbeene u skladu sa formalnim volonterskim
odnosima, (ii) na usluge pruene odreenoj vrsti primaoca
(npr. dravni organi ili neproftne organizacije), i/ili (iii) na
usluge koje su po svojoj prirodi usluge od opte koristi.
2. Pojedinca koji prua usluge jednom lanu svoje porodice
ili drugom lanu udruenja kojem i on pripada, ne bi tre-
balo smatrati volonterom zbog tih usluga, ni po propisima
koji se odnose na volontere niti najboljim praksama.
a. Meutim, lan porodice ili organizacije koji prua usluge
treoj strani, moe biti smatran volonterom.
b. Na status pojedinca kao volontera ne bi trebala imati uti-
caja injenica da on prua usluge grupi pojedinaca u koju
spada jedan ili vie lanova njegove familije ili organizacije
kojoj on pripada, sve dok on ne pravi nikakvu diskriminaci-
ju u korist lanova svoje familije ili organizacije kojoj pripa-
da.
c. injenicu da neka osoba prua opsenu pomo ili negu
drugom lanu svoje familije, te stoga moda nije volonter
q
u klasinom ili tehnikom smislu te rei, nikada ne treba
smatrati osnovom za oduzimanje dravnih povlastica toj
osobi na osnovu te vrste usluga.
D. Po slobodnom izboru, i
1. Bez prisile ili prinude.
2. Nije propisano zakonom.
E. Bez naknade
1. Plaanje ili naknada realnih trokova ne bi trebala biti smat-
rana naknadom ni po zakonu koji se odnosi na volontere,
ni sa stanovita usmeravanja dobre prakse.
II. PREPORUKE
A. Trenutno pravni sistemi mnogih zemalja u Evropi ili ome-
taju volontere i volonterski rad ili im ne pruaju ni podrku
ni pomo.
Ova grupa vrsto preporuuje da svaka drava paljivo
razmotri svoje zakone i napravi izmene kako bi uklonila
prepreke i obezbedila koristan i zatitniki pravni okvir za
dobrovoljni rad.
B. Priznavanje zakonskog statusa Graanski Zakonik
1. Trenutno mnogi pravni sistemi generalno ne priznaju ili
ne dozvoljavaju volonterski rad.
a. Na primer, Zakonom o radu moe se propisati da svako
lice koje drugom licu prua traene usluge, mora primiti
minimalnu platu.
2. Treba pojasniti da zakon dozvoljava dobrovoljni rad te da
takav rad nema karakteristike radnog odnosa.
3. U osnovne karakteristike volonterskog rada, pored onih
koje su navedene gore u sklopu Defnicije, spadaju i sle-
dee osobine:
qo
a. Volonteru treba dozvoliti da prua sve usluge ije pruanje
je dozvoljeno zakonom.
b. injenica da se dobrovoljnim radom ne zasniva radni od-
nos podrazumeva da se na takav rad ne primenjuje Zakon
o radu.
(i) Obratite panju naroito da ovo znai da volonteri bona
fde treba da budu izuzeti iz svih uslova koji se inae pri-
menjuju, a koji se odnose na plaanje minimalnih plata
zaposlenima.
c. Volontersku slubu moe organizovati (i) neproftno lice,
(ii) javno telo, (iii) proftno-orijentisano lice, ili (iv) fziko
lice.
d. Organizator volonterskih usluga ovde se naziva Organiza-
cijom.
4. Vezano za zvanini ili nezvanini dvostrani volonterski
odnos, od Organizacije bi trebalo zakonom zahtevati da,
im to bude realno izvodljivo, informie volontera o svim
zakonskim pravima, rizicima, optereenjima, opcijama i
povlasticama po osnovu tog odnosa, ukljuujui i one koje
snosi ili koje osigurava Organizacija.
a. To informisanje mora biti u pisanoj formi, ukljuujui e-
mail poruke ili obavetenja putem biltena.
b. Organizaciji bi trebalo dozvoliti da od volontera zahteva
da potpie i vrati primerak takve izjave kao preduslov za
pruanje volonterskih usluga.
c. Na informisanju ne bi trebalo insistirati kod jednostranih
ili povremenih ili de minimus dvostranih volonterskih uslu-
ga.

5. Zakonom bi trebalo propisati, prvenstveno Graanskim
Zakonikom, ugovorni odnos izmeu volontera i Organiza-
cije.
a. I organizacija i volonter bi trebalo da imaju pravo da
obezbede sve zakonske rokove i uslove za volonterski
odnos o kojima se uzajamno dogovore, kao to su nado-
q1
knada realnih trokova, radno vreme, upotreba kapaci-
teta (npr. kancelarija, kompjutera), politika privatnosti,
odgovornosti i politika osiguranja ili pravo na primanje
potvrde za pruene usluge ili pisma preporuke.
6. Priznavanje formalnih, dvostranih ugovornih volonterskih
odnosa ne bi trebalo, ni zakonski ni sa aspekta dobre prak-
se, da spreava, ograniava ili obeshrabruje postojanje ne-
formalnog, dvostranog ili spontanog, jednostranog volon-
terskog rada koji ne poiva na ugovoru u pisanoj formi.
C. Primena odreenih Zakona o radu
1. Standardi bezbednosti
a. Kada su u pitanju volonteri, Organizacija bi trebalo da za-
dovoljava opte standarde Zakona o radu koji se odnose
na sigurnost na radu i radne rizike, u meri u kojoj ih je ona
obavestila o tome i u kojoj ih nastoji ispotovati.
2. Dobrovoljni rad od strane maloletnika.
a. Generalno, zakonom ne bi trebalo zabranjivati dobrovolj-
ni rad maloletnim licima.
b. Sa aspekta najboljih iskustava, maloletnike treba ohrabri-
vati da vre dobrovoljni rad u svrhe ope dobrobiti.
c. U skladu sa optim zakonskim propisima, trebalo bi zahte-
vati pristanak roditelja.
d. Uslove pod kojima se moe odobriti dobrovoljni rad dece,
treba propisati dravnim zakonima koji su u skladu sa
meunarodnim konvencijama o zatiti maloletnika.
3. Nediskriminacija
a. Volontere bi trebalo zatiti od diskriminacije pod istim
uslovima pod kojima su zatieni i radnici u radnom od-
nosu.
4. Socijalna pomo za nezaposlene.
a. Pruanjem volonterskih usluga generalno ne bi trebalo
diskvalifkovati pojedinca od primanja socijalne pomoi za
qz
nezaposlene, ali da bi se spreila zloupotreba, u odree-
nim sluajevima mogu biti neophodne specijalne mjere.
b. Meutim, dobrovoljni rad bona fde, koji se vri u svrhu
opte dobrobiti, nikako ne bi smeo da bude osnova za po-
ricanje povlastica po osnovu nezaposlenosti.
D. Socijalno osiguranje
1. Drave bi trebalo da razmotre usvajanje zakona kojima bi
se dozvolilo Organizacijama i ohrabrilo ih da daju povlas-
tice kao to su zdravstvene i penzione povlastice, koje e
one fnansirati iz svojih sredstava za volontere ije su aktiv-
nosti dugorone.
a. Takve povlastice ne bi trebalo da budu oporezivane po te-
kuoj osnovi i ne bi trebalo da utiu na status pojedinca
kao volontera.
2. Drave bi trebalo da razmotre usvajanje zakona koji bi po-
krivao volontere angaovane na aktivnostima od opteg
znaaja na puno radno vreme i na duge vremenske peri-
ode u sistemima gdje drava fnansira sisteme socijalnog
osiguranja (npr. zdravstveno, penziono).
3. Organizacije bi trebalo da znaju da se pruanje dobrovolj-
nih zdravstvenih, penzionih, povlastica za sluaj nesree i
drugih povlastica, od strane osiguranja ili na neki drugi na-
in, bez postojanja specijalnog zakona, moe smatrati na-
knadom, te tako liiti pojedinca statusa volontera i dovesti
ga u poloaj u kojem bi podlegao oporezivanju.
E. Odgovornost
1. Propisi o nedozvoljenim radnjama i ugovornoj obavezi koji
se odnose na radnike u radnom odnosu trebalo bi da se
generalno primenjuju i na Organizacije i volontere.
a. Zavisno od dravnog zakona, Organizacija moe biti odgo-
vorna treoj strani kada su u pitanju nemarne nedozvolje-
ne radnje koje izvri volonter tokom pruanja volonterskih
usluga.
q
b. Zavisno od dravnog zakona, Organizacija moe odgova-
rati ukoliko propisno ne nadzire rad volontera, ne obezbe-
di sigurne uslove volonteru za pruanje usluga, ili ukoliko
ne primeni dunu panju pri angamanu ili nadziranju vo-
lontera.
c. Treba imati na umu da e volonteri, ukoliko ne postoje
specijalni zakoni, lino odgovarati za svaku nedozvoljenu
radnju koju uine.
F. Oporezivanje

1. Opta pravila oporezivanja trebalo bi da budu primenjiva-
na pri odreivanju poreskog statusa volontera, tj. da li on
podlee oporezivanju po osnovu gotovine ili neke druge
vrednosti koju dobije vezano za usluge koje prua.
a. Volonter ne bi trebao da podlee porezu kada su u pita-
nju realni trokovi koje Organizacija plati ili nadoknadi,
a koji se odnose na usluge koje prui volonter.
2. Prema optim poreskim propisima, i po Zakonu o porezu
na dohodak, pojedincu se ne moe odbiti vrednost usluga
koje je pruio u svojstvu volontera.
3. Isto tako, Organizacija ne mora priznati vrednost usluga
koje primi od volontera, kao prihod.
4. Besplatne usluge ne podleu PDV.
G. Meunarodni volonteri
1. Drave bi trebalo da razmotre proirenje, unapreenje ili
usvajanje programa kojima se ohrabruje meunarodni
volonterski rad, ukljuujui pravila kojima se podrava
plaanje trokova i deparca.
qq
Prilog br. 2
RADNI TEKST NACRTA ZAKONA O VOLONTIRANjU
8
ZAKON O VOLONTIRANjU
1 OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se organizovano, dobrovoljno i bez naknade
pruanje usluge drugom licu, za dobro drugog lica ili za opte dobro
(volontiranje), ukoliko posebnim zakonom nije drugaije ureeno.
Volonterska usluga
lan 2.
Pruanje usluge iz lana 1. ovog zakona vri se na osnovu ugovora iz-
meu davaoca usluge (volontera) i organizatora volontiranja.
Volonter i organizator volontiranja
lan 3.
Volonter moe biti domae i strano fziko lice.
8
Radni tekst Prednacrta Zakona o volontiranju je rezultat dugoronog procesa u koji su
bile ukljuene brojne organizacije, institucije i pojedinci. Radnu grupu Inicijative za za-
konsko regulisanje statusa volontera u Srbiji podrali su Pokrajinski Sekretarijat za sport
i omladinu, Sekretrijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, i Sekretrijat za lokal-
nu samoupravu i meuoptinsku saradnju; zatim, ADF/ CRDA program (ameriki narod
kroz USAID) i naroito, Meunarodni centar za neproftno pravo, International Centre for
Non-for-proft Law, (ICNL) www.icnl.org, kao i EAR. Tekst koji donosimo u Priruniku, e u
buduem procesu nesumnjivo doiveti izmene i usklaivanja. Ipak, sadraj Radnog teksta
moe biti dobar vodi kako organizatorima volonterskih programa tako i volonterima, u
oblastima ureivanja meusobnih odnosa, defnisanja prava i obaveza, kao i u pogledu
moguih benefcija za volontere u lokalnoj zajednici, to su sve konani ciljevi kojima se
radna grupa Inicijative IZVoR rukovodi od poetka delovanja.
q
Organizator volontiranja moe biti pravno lice iji osnovni statutarni cilj
nije sticanje ili raspodela dobiti.
Dravni organ i organ jedinica lokalne samouprave mogu biti organiza-
tori volontiranja saglasno odredbama ovog zakona, drugim zakonskim
propisima Republike Srbije i preuzetim meunarodnim obavezama.
Korisnik volonterske usluge moe biti fziko lice, pravno lice iji osnovni
statutarni cilj nije sticanje ili raspodela dobiti, ili drutvena zajednica.
Organizator volontiranja moe istovremeno biti i korisnik volontiranja.
Volontiranje maloletnog lica
lan 4.
Maloletno lice od 14 do 16 godina ivota moe zakljuiti ugovor o vo-
lontiranju samo uz pisanu saglasnost njegovog zakonskog zastupnika.
Propisi kojima se ureuju radni odnosi, a odnose se na ureivanje vrste
i naina obavljanja poslova maloletnog lica, shodno se primenjuju i na
volontiranje maloletnog lica.
2 UGOVOR O VOLONTIRANjU
Forma ugovora i primena optih propisa obligacionog prava
lan 5.
Organizator volonterske usluge duan je da ugovor o volontiranju zakl-
jui sa volonterom u pisanoj formi, ako volonterska usluga traje due od
10 sati meseno.
Na odnose iz ugovora o volontiranju shodno se primenjuju opti propisi
obligacionog prava, osim ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.
Dejstvo ugovora na prava po osnovu nezaposlenosti
lan 6.
Zakljuenjem ugovora o volontiranju ne gube se prava po osnovu ne-
zaposlenosti.
q6
Bitni elementi ugovora
lan 7.
Ugovor o volontiranju sadri podatke o:
1) ugovornim stranama i njihovom prebivalitu, odnosno seditu;
2) predmetu ugovora;
3) pravima i obavezama ugovornih strana;
4) vremenu na koje se zakljuuje ugovor, ukoliko se ugovor zakljuuje
na odreeno vreme;
5) datumu i mestu zakljuenja ugovora.
Ugovorom o volontiranju mogu se urediti i druga pitanja od znaaja za
ugovorne strane, ukljuujui i naknadu zakonski priznatih trokova koje
volonter ima za vreme trajanja volontiranja (prevoz, ishrana i obuka vo-
lontera, osiguranje volontera u sluaju invalidnosti i drugo).
Prestanak ugovora
lan 8.
Ugovor o volontiranju prestaje:
1) istekom vremena na koje je ugovor zakljuen;
2) sporazumom ugovornih strana;
3) jednostranim raskidom ugovora;
4) na drugi nain.
Ugovorna strana moe uvek da raskine ugovor o volontiranju pisanom
izjavom, bez obaveze da za to navodi razlog, osim kada bi to izazva-
lo neotklonjivu tetu drugoj ugovornoj strani ili korisniku volonterske
usluge.
Ugovorna strana je duna da pisanu izjavu o raskidu ugovora dostavi
drugoj ugovornoj strani u najkraem roku, s obzirom na okolnosti slu-
aja.
q;
3 PRAVA I OBAVEZE VOLONTERA
Prava volontera
lan 9.
Volonter ima pravo:
1) da u pisanom obliku dobije opis usluge ili zadataka koje e prua-
ti;
2) da bude upoznat sa optim aktima organizatora usluge, odnosno
sa onim njihovim delovima koji se tiu volonterske usluge radi
koje je angaovan;
3) da bude upoznat s opasnostima vezanim za uslugu koju prua;
4) na odgovarajue mere zatite na radu, shodno optim propisima i
prirodi usluge koju prua;
5) na jednako postupanje, bez obzira na bilo koje lino svojstvo;
6) na odgovarajuu obuku, ukoliko je takva obuka nuna za pruanje
usluge koja je predmet ugovora;
7) na odsustvo tokom pruanja usluge za vreme trajanja ugovora o
volontiranju, ako za to postoje opravdani razlozi;
8) da bude konsultovan pri odluivanju o nainu pruanja usluge;
9) na volontersku knjiicu i upisivanje podataka o volonterskoj uslu-
zi.
Vreme opravdanog odsustva iz take 7. stava 1. ovog lana rauna se u
vreme pruanja usluge i ne moe biti razlog za gubitak prava volontera
utvrenih zakonom i ugovorom.
Obaveze volontera
lan 10.
Volonter je duan da:
1) obavesti organizatora volontiranja o bolesti ili o drugoj okolnos-
ti koja mu onemoguava ili ga bitno ometa u pruanju usluge, ili
koja ugroava ivot ili zdravlje lica s kojima volonter u pruanju
usluge mora dolaziti u dodir;
2) prua uslugu saglasno zakonu, ugovoru o volontiranju i optim
aktima organizatora volontiranja;
3) prua uslugu lino i neposredno, u skladu sa pravilima struke i pro-
q8
fesionalne etike, kada pruanje usluge zahteva struna znanja;
4) uslugu prua nepristrasno, bez obzira na lino svojstvo korisnika
usluge;
5) uestvuje u obuci u cilju poboljanja kvaliteta pruanja usluge;
6) uva kao profesionalnu tajnu organizatora poverljive podatke
koje je saznao pri pruanju usluge.
Naknade tete
lan 11.
Volonter je duan da nadoknadi tetu organizatoru volontiranja koju je
namerno ili zbog krajnje nepanje prouzrokovao prilikom ili u vezi sa
pruanjem volonterske usluge, shodno optim propisima obligacionog
prava.
Organizator volontiranja je duan da nadoknadi tetu volonteru koja
je prouzrokovana prilikom ili u vezi sa pruanjem volonterske usluge,
shodno optim propisima obligacionog prava.
Volonter je duan da nadoknadi tetu koju prouzrokuje treem licu pri-
likom ili u vezi s pruanjem usluge, ukljuujui i korisnika volonterske
usluge, osim ako je u dobroj nameri postupao po uputstvima organiza-
tora volontiranja, shodno optim propisima obligacionog prava.
Evidencija o volonterskom radu
lan 12.
Organizator volonterskih usluga duan je da vodi evidenciju o volonter-
skom radu.
Ministar za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku donee pravilnik o evi-
denciji iz stava 1. ovog lana.
Volonterska knjiica
lan 13.
Volonterska knjiica je javna isprava.
Volonterska knjiica sadri podatke o nazivu organizatora volonterske
usluge, vremenu trajanja volonterske usluge, vrsti usluge, vrsti obuke
i/ili vetini koju je volonter stekao tokom volontiranja.
qq
Ministar za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku pravilnikom e urediti
oblik, postupak izdavanja, nain upisivanja podataka i druga pitanja u
vezi sa volonterskom knjiicom.
Nakon prestanka ugovora o volontiranju, organizator volontiranja du-
an je da upie u volontersku knjiicu podatke o vremenu pruanja
volonterske usluge, kratak opis usluge i obuci koju je volonter stekao
tokom trajanja ugovora o volontiranju.
4 NADZOR
Nadlenost za vrenje nadzora
lan 14.
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri Ministarstvo za rad, zapol-
javanje i socijalnu politiku.
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona u AP Vojvodini vri Pokrajinski
Sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova.
5 KAZNENE ODREDBE
Prekraji
lan 15.
Organizator volontiranja kaznie se za prekraj novanom kaznom od
20.000,00 do 100.000,00 dinara ako:
1) ne zakljui sa volonterom ugovor u pisanoj formi kad volonterska
usluga traje due od 10 sati meseno (lan 5. stav 1).
2) ne vodi evidenciju o volonterskom radu (lan 12. stav 1).
3) ne upie u volontersku knjiicu, nakon prestanka ugovora o volon-
tiranju, podatke o vremenu pruanja volonterske usluge, kratak
opis usluge i podatke o obuci, odnosno vetini koju je volonter
stekao tokom trajanja ugovora o volontiranju (lan 13. stav 4).
Novanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 kaznie se za prekraj iz
stava 1. ovog lana i odgovorno lice organizatora volontiranja.
o
6 PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 16.
Pravilnik o evidenciji volonterskog rada i pravilnik o volonterskoj knji-
ici bie doneti u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
lan 17.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-
benom glasniku RS.
1
THE DRAFT LAW ON VOLUNTEERISM

I BASIC PREVISIONS
Subject matter of the Law on Volunteerism
Article 1
This law shall regulate organized service rendered to the other person
by free will and without compensation, provided for the well-being of
an individual or for the common good of the society at large (voluntee-
rism) unless otherwise prescribed by the specifc law.
Volunteer Service
Article 2
Rendering the service as described in Article 1 of this law shall be car-
ried out on basis of the contract made between provider of the service
(volunteer) and organizer of volunteer service.
Volunteer and Organizer of Volunteer Service
Article 3
A volunteer may be any national or international natural person.
Organizer of voluntary service may be a non-for-proft legal entity which
basic objective is not proft gaining and sharing.
State body and local self-management unit may be organizers of volun-
teer service in accordance to this law and in accordance with other legal
regulations of Republic of Serbia and ratifed International Law.
Benefciary of volunteer service may be a natural person, social commu-
nity and non proft legal entity that pursuant to its own by-law provisi-
ons may not gain or share proft. The organizer of the volunteer service
may at the same time be a benefciary of those services.
9
Prevod radnog teksta Prednacta Zakona o volontiranju, objavljen je ljubaznou RG
Inicijative IZVoR i NSHC-a.
z
Volunteerism of Minors
Article 4
The volunteer contract with minors at age from 14 to 16 may be entered
into following a written consent by his/her legal representative.
Labor Law provisions that regulate the type and manner of employment
of minors shall accordingly be applied to minors conducting voluntary
work.
II CONTRACT ON VOLUNTEERING
Contract Form and Application of the General Provisions of Contract
Law
Article 5
Organizer of voluntary service shall be obliged to conclude a contract
in written form with the volunteer in case that duration of volunteer
service exceeds 10 hours per month.
The general regulations of Contract Law shall be applied on employ-
ment relations set forth in contract on volunteering unless otherwise
regulated by this law.
Impact of contract on the rights arisen from unemployed status
Article 6
The contract on volunteering shall not have any impact on the rights
that a volunteer may exercise arising from his/her unemployed status.
Essential contract provisions
Article 7
A contract shall comprise the following data:
1) residence or place of business of the contracting parties
2) subject of contract
3) rights and obligations of the both contracting parties
4) duration of contract in case of limited duration contract
5) date and place of entering into the contract

Contract of voluntary service may regulate other issues relevant for the
both contracting parties, such as: compensation of legally recognized
costs that may arise during the volunteer service (transport, food, trai-
ning and insurance in case of permanent disability, etc.)
Termination of Contract
Article 8
A contract shell is terminated:
1) by the expiration of the stipulated period of endurance
2) by the mutual consent of the parties
3) by unilateral termination of the contract
4) by other ways
Contracting party may terminate the contract on volunteer service at
any time by written notice without obligation of stipulating a reason
except if it would cause a sustainable and irreparable damage to the
other party or to the user of voluntary service.
Contracting party is obliged to submit notice of dismissal or resignation
to the other party in the shortest time period, taking into consideration
real circumstances of the case.
III VOLUNTEERS RIGHTS AND OBLIGATIONS
Volunteers Rights
Article 9.
A volunteer shall have the rights:
1. to be notifed in writing about description of the service and
assignments to be performed,
2. to be notifed on the rights that he/she can exercise pursuant
to law and
general regulations of the organizer,
3. to be notifed about risks associated to the service that he/she
provides
4. to be provided safe working conditions, in accordance with ge-
neral regulations and nature of services that he/she provides.
q
5. to be treated equally regardless of any personal feature
6. to be appropriately trained in order to improve the quality of
the services, if the nature of the services require so,
7. to be absent from work for a justifed reason during the tenure
of the contract
8. to participate in decision about the way of rendering the servi-
ce
9. to possess a volunteer booklet and record of all relevant infor-
mation about rendered service.
Period of justifed absence according to line 7 paragraph 1 of this article
shall be calculated as the time spent on volunteer work and may not be
subject of termination of volunteers rights stipulated by provisions of
the law and contract.
Volunteers Obligations
Article 10.
A volunteer is obliged to:
1. inform organizer of voluntary service about illnes or any other
circumstance that nay disable or substantialy distract him/her
while perfornibg his duty, or may endager life and healt of the
person with whom volunteeer have to be in contact due to the
nature of the service
2. provide service in accordance with the law, contract of volun-
teering and general acts as set forth in by-law of the organizer
of the service
3. provide service in person in accordance with the rules of the
profession and professional ethic in cases when providing vo-
luntary service requires professional knowledge
4. provide service in impartial way regardless of personal feature
of the user of service
5. take part in training designed to improve the quality of the ser-
vices
6. keep confdential secret business information received while
providing voluntary services

Compensation of Damage
Article 11
Volunteer is obliged to compensate damages caused by gross negligen-
ce or deliberately arisen on occasion of, or in connection with the servi-
ce pursuant to general provisions of the Contract Law.
The organizer of voluntary service is obliged to compensate the dama-
ge to the volunteer that arisen on occasion of, or in connection with the
service pursuant to general provisions of the Contract Law.
Volunteer is obliged to compensate the damage that he/she has cau-
sed to the third party on occasion of, or in connection with the service,
except if he/she acted in good faith in accordance with instruction given
by the organizer of the voluntary service, pursuant to general provisions
of the Contract Law.
Volunteer Service Record
Article 12
Organizer of the voluntary service is obliged to keep the record on vo-
lunteer work
The Minister of Labor, Employment and Social Policy shall issue a rule-
book detailing procedures for keeping the record of volunteer service
as referred to Paragraph 1 of this Article.
Volunteer Booklet
Article 13
Volunteer booklet is a public document.
Volunteer booklet shall comprise the data as follows; name of the orga-
nizer of voluntary service, type of the service, type of training and skills
gained during the period of voluntary service.
The Minister of Labor, Employment and Social Policy shall issue a rule-
book that shall regulate the form of the booklet, manner of issuance
6
and entering the data into volunteer booklet and other issues related
to the booklet.
After termination of the contract, organizer of the voluntary service shall
enter following information into the booklet; the time spent on volun-
tary service, a short description of the service as well as the training and
skills gained during the period of service.
IV SUPERVISION
Supervision Competency
Article 14
The Minister of Labor, Employment and Social Policy shall be responsib-
le for supervising enforcement of the Law.
Provincial Secretariat for Labor and Social Policy shall be responsible for
supervising enforcement of the Law in Autonomy Province of Vojvodi-
na.
V PUNITIVE PROVISIONS

Infrigements
Article 15
A fne ranging from 20.000,00 up to 100.000,00 diners shall be levied
on the organizer of the voluntary services if:
1. fails to conclude a contract in written form with volunteer in case
that duration of voluntary service exceeds 10hours per month (art
5 para. 1)
2. fails to keep a record on volunteer service (art 12. para.1)
3. fails to enter information into the volunteer booklet regarding the
time of volunteering, (start, duration, end time) description of ser-
vices that the volunteer provided, the training and skills that the
volunteer gained during the volunteering period (art 13. para.4.)
A fne for violation of Paragraph 1 of this Article, ranging from 10.000,00
up to 50.000,00 diners, shall also be levied on the responsible person
of the organizer of the volunteer services.
;
VI TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS
Article 16.
A rulebook for keeping the record of voluntary service and rulebook for
volunteer booklet shall be issued within six- months period after the
Law enters into force.
Article 17.
This Law shall enter into force eight days after being published in the
Ofcial Gazette of the Republic of Serbia
8
Prilog br. 3
OBRAZLOENE
PRAVNI OSNOV
Pravni osnov za donoenje Zakona o volontiranju sadran je u la-
nu 134. i 135. Poslovnika Narodne Skuptine Republike Srbije (Slube-
ni glasnik Republike Srbije, broj 56/2005 i 81/2006), gde je regulisano
ovlaenje Narodne Skuptine Republike Srbije da moe da donosi akte,
izmeu ostalih, i zakon, te da pravo predlaganja zakona ima, izmeu
ostalih, i Skuptina Autonomne Pokrajine.
Pravni osnov za donoenje Zakona o volontiranju proizilazi iz lana
97. Ustava Republike Srbije (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj
98/2006), po kome Republika Srbija ureuje i obezbeuje ostvarivanje i
zatitu sloboda i prava graana, kao to su: pravo na rad, sloboda udru-
ivanja, sloboda okupljanja, sloboda miljenja i izraavanja. Isto tako,
Republika Srbija ureuje i obezbeuje sistem u oblasti radnih odnosa,
druge ekonomske i socijalne odnose od opteg interesa, kao i odrivi
razvoj. Ustavom se jeme (lan 18. Ustava), i kao takva neposredno pri-
menjuju ljudska i manjinska prava zajemena opteprihvaenim pravi-
lima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i
zakonima. Zakon se neposredno oslanja i na ratifkovane meunarodne
konvencije u ovoj oblasti: Opta deklaracija OUN o ljudskim pravima
(1948.), Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pra-
vima (1966.) i Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda (2004.).
RAZLOZI ZA DONOENjE
U eri globalizacije, uestalih teroristikih akata i prirodnih katastrofa
ogromnih razmera, savremena svetska javnost poklanja sve vie panje
volontiranju, kao jednom od osnova funkcionalnog graanskog dru-
tva, u kome se potuju naela demokratije, vladavine prava i garantuju
ljudska prava i slobode. Kroz individualno i kolektivno angaovanje ljudi
bez oekivanja materijalne nadoknade, meunarodna zajednica poku-
ava da putem saradnje i pomaganja rei ili ublai neke od tekih posle-
dica sa kojima se susree moderno drutvo.
q
Preporuka je ratifkovanih meunarodnih ugovora i dokumenata da
postoje razlozi i potrebe da se podri pravo svakog oveka da se slobod-
no organizuje i postane volonter, bez obzira na svoju etniku, religijsku,
starosnu ili polnu pripadnost, kao i na svoje fziko, drutveno ili eko-
nomsko stanje. Sve vei broj dokumenata Evropske unije posveen je
jaanju saradnje sa civilnim drutvom i razvoju volonterizma. Tako se u
Deklaraciji broj 38, koja je pripojena Amsterdamskom ugovoru, prizna-
je znaajan doprinos nevladinih (dobrovoljnih) organizacija u razvoju
socijalne solidarnosti. Navodi se da e Unija ohrabriti evropsku dimen-
ziju nevladinih organizacija, posebno u oblasti razmene informacija i
iskustava, kao uea mladih i penzionera u dobrovoljnom radu. Ova
deklaracija predstavlja razradu Deklaracije broj 323, koja je pripojena
Mastrihtskom ugovoru, a u kojoj se dobrovoljne organizacije (udruenja
i fondacije), navode kao bitan inilac u pruanju usluga iz oblasti soci-
jalne zatite.
Meunarodne konvencije, iji je potpisnik i pravni sledbenik Srbija,
kao i tenja ka evropskim integracijama, obavezuju na izgradnju zdra-
ve, odrive zajednice, koja potuje dostojanstvo svih ljudi i ohrabruje
svoje graane da pomau u reavanju ekonomskih, socijalnih, kulturnih
i problema ivotne sredine, poboljavajui na taj nain svoj ivot i pros-
peritet drutva u celini.
Na pravni sistem ne poznaje volonterstvo (dobrovoljno pruanje
usluga drugom ili zajednici bez naknade) kao pravnu kategoriju. Osim
sporadinih primera, npr. dobrovoljno vatrogasno drutvo i sl, do sada
nisu postojali posebni propisi kojima se blie ureuje dobrovoljno i bez
naknade pruanje usluga drugom licu, za dobro drugog lica ili za op-
te dobro. Zakon o radu regulie Ugovor o strunom osposobljavanju
i usavravanju, pod kojim se, zapravo, podrazumeva obavezna praksa
stairanje, za pripadnike odreenih profesija (lekari, advokati, sudije).
Nepostojanje pravne regulative predstavlja ozbiljnu prepreku trajnijem
angaovanju volontera i razvoju volonterizma, jer se volontiranje pri ne-
vladinim organizacijama moe tretirati kao prikriveno zapoljavanje i,
kao takvo, moe biti predmet prekrajnih i drugih sankcija. Znaaj Za-
kona o volontiranju ogleda se prevashodno u tome da se volontiranje,
kao pruanje usluga drugom licu dobrovoljno i bez nadoknade, priznaje
u Republici Srbiji kao pravnu kategoriju. Dakle, postoji opravdana dru-
tvena potreba da se ova vana drutvena oblast zakonski uredi.
6o
CILjEVI KOJI SE ELE POSTII
Kroz burna istorijska i drutvena deavanja na ovim prostorima, os-
novne ljudske vrednosti solidarnost, zajednitvo, briga i pomaganje,
omoguili su pojedincu i zajednici da prebrode ratove, revolucije, pri-
rodne nepogode i sl. U cilju podsticanja, zatite i daljeg razvoja volonti-
ranja i drutvnoj afrmaciji volontera, Skuptina Republike Srbije, dono-
enjem Zakona o volontiranju, vri pravno-institucionalno regulisanje
volonterstva, kako bi se podstakla dalja izgradnja socijalne kohezije i
ravnomernije rasporedili trokovi tranzicije. Time se omoguuje svima
koji ele da postanu volonteri, a naroito mladima, da poboljaju svoj
profesionalni rad, pokau svoje vetine i znanja, razviju ih i steknu nove.
Na irem planu, regulisanjem volontiranja promovisala bi se porodina,
drutvena, nacionalna i globalna solidarnost i saradnja.
U Univerzalnoj deklaraciji o volonterstvu, naglaava se da je volonti-
ranje jedan od osnova graanskog drutva, kojim se afrmiu njihove
bitne vrednosti: pacifzam, sloboda, jednake mogunosti, bezbednost,
pravda, zajednitvo, solidarnost meu ljudima. Volonterstvo, ovako
shvaeno, afrmie pravo oveka da se individualno ili kolektivno an-
gauje, bez oekivanja materijalne nadoknade. Zato se i oekuje da
svaka drava podri ove ideje, posebno meu mladima, i da ovu mate-
riju adekvatno pravno uredi.
OBRAZLOENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Pravo na rad je osnovno ljudsko pravo garantovano meunarodnim
ugovorima i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, ije
odredbe vae na teritoriji Republike Srbije i neposredno se primenjuju.
Isto tako, zagarantovana je sloboda miljenja i izraavanja, kao i sloboda
udruivanja, dok su diskriminacija i prinudni rad zabranjeni.
Naziv Zakona o volontiranju je prilagoen predmetu njegovog re-
gulisanja i naglaava ideju dobrovoljnosti i odreuje ta je dobrovolj-
no pruanje usluge bez naknade drugom licu, za dobro drugog lica ili
opte dobro. To ne znai da ne postoje i druge forme volonterstva koje
se mogu podvesti pod neke druge propise i pravne instrumente (na pri-
mer pod jednostrani pravni posao poslodavstva bez naloga, stairanje,
61
pripravniki sta i sl.) ili takve koje se, mada su usluge bez naknade i
dobrovoljne, ureuju vaeim obiajima, moralom zajednice i sl. (na pri-
mer, u porodinim i susedskim odnosima).
Predmet ovog Zakona je samo ugovorno (dvostrano i formalno)
dobrovoljno pruanje usluga bez naknade. U pitanju je regulisanje
posebnog, do sada neimenovanog ugovora. Posebnim zakonom (lex
specialis) mogue je i drugaije urediti posebne oblike volonterstva (na
primer, vatrogasna drutva). Izraz usluga (umesto rad) vie odgovara
ideji ovog oblika volonterstva i sadrini Zakona, a prisutan je (ne slu-
ajno) i u nekim meunarodnim aktima i u komparativnim propisima o
volontiranju.
Davalac usluge, odnosno volonter, moe biti samo fziko lice, ukl-
juujui i strano lice, ako je to saglasno sa propisima o strancima (lan
3. stav 1.). Organizator volonterske usluge moe biti pravno lice, kao i
dravni organ i jedinica lokalne samouprave (lana 3. stav 2. i stav 3.).
Korisnik volontiranja moe biti fziko, pravno lice i drutvena zajednica,
a organizator volontiranja moe istovremeno biti i korisnik volontiran-
ja (lan 3. stav 4.). Dodatni uslov za volontiranje maloletnog lica, uspo-
stavlja se u cilju zatite tog lica (lan 4.).
Forma ugovora o pruanju volonterske usluge zavisi od duine vo-
lontiranja. Za volontiranje koje traje due od 10 sati meseno, iz razloga
pravne sigurnosti, zahteva se da ugovor bude zakljuen u pisanoj formi.
Zakon doputa punu autonomiju ugovornih strana u regulisanju meu-
sobnih odnosa (lan 5.). Davalac usluge (volonter) je posebno zatien
odredbom, koja je takoe nedvosmislena, prema kojoj on ne gubi prava
na osnovu nezaposlenosti (lan 6.).lanom 7. Zakona propisani su bitni
elementi ugovora, a lanom 8. naini prestanka ugovora o volontiranju.
Posebno su precizirana prava i dunosti volontera i organizatora
volontiranja (Poglavlje III.) Pitanje naknade trokova je jasno ureeno i
naglaeno je da oni ne mogu predstavljati naknadu za rad.
Ugovorom o volontiranju mogu se urediti i druga pitanja od interesa
za ugovorne strane, ukljuujui i pitanje osiguranja i naknade zakonom
priznatih trokova koje volonter ima za vreme trajanja volontiranja (lan
7. stav 2.).
Znaajne su odredbe o volonterskoj knjiici ((lan 9. stav 1. taka 9.)
i lan 13.), kojima se utvruju pravo volontera na volontersku knjiicu,
njena osnovna sadrina i organ koji je donosi.
6z
Poglavlje V. sadri kaznene odredbe za prekraje koji su propisani za
organizatora volontiranja i odgovorno lice organizatora volontiranja.
PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA
SPROVOENjE ZAKONA
Trokovi za sprovoenje Zakona o volontiranju bili bi minimalni. Dru-
tvena, pa i ekonomska korist od ovako ureenog oblika volonterstva,
daleko bi nadmaili neposredne fnansijske trokove.
6
Prilog br. 4
Ulazni upitnik se kreira da bi se dobili podaci koje organizacija treba da ima
o volonteru.
Ako se priprema za specifne volonterske pozicije, dobro je ve u ulazni
upitnik uneti i pitanja koja se na to odnose. Mogu biti vane i informacije
o zdravlju ili posebnim potrebama volontera, da li pati od alergija, ima li
poseban reim ishrane i slino i, tako dalje...
OPTI PODACI
Ime i prezime
Adresa stanovanja, telefon, E-mail
Godina i datum roenja
Status: zaposlen, nezaposlen, student, srednjokolac, penzioner,
ostalo______________
Podaci o zaposlenju (ako je volonter zaposlen):
Organizacija (kontakti u organizaciji)
Pozicija
ZNANJA, VETINE I INTERSOVANJA
Obrazovanje
Struka
Zanimanje
Ostale vetine i znanja (strani jezici, upotreba raunara, vozaka
dozvola....)
Specijalna interesovanja ili hobi
ISKUSTVO U VOLONTERSKOM RADU
Da li ste ranije bili angaovani kao volonter?
Ukoliko jeste, kratko opiite posao, kad, gde, i koliko dugo ste radili
Zato elite da volontirate?
Koju vrstu posla elite da radite kao volonter?
6q
VRSTA I STEPEN ANGAOVANJA
Da li elite da radite:
Ponedeljak Utorak Sreda etvrtak Petak Bilo koji
dan
Pre podne Popodne Uvee
2-4 sata dnevno 2-4 sata nedeljno 2-4 sata meseno
1. u timu
2. sa jednom osobom
3. samostalno
4. od kue
5. _____________
Kako ste saznali za na program?
6
Prilog br. 5
Do uspostavljanja zakonskih okvira za volonterski rad u Srbiji, organi-
zatori volonterskih programa, mogu, ali i ne moraju potpisivati ugovore ili
sporazume sa volonterima. Postoje brojne organizacije koje to ne rade, a
programi im i pored toga funkcioniu besprekorno. S druge stane, ako or-
ganizacije ili volonteri ne potuju osnovne etike kodekse, ni sporazumi ili
ugovori nemaju dovoljnu teinu.
U svemu, kljuno je da obe strane imaju svest o tome da imaju i prava i
obaveze.
Neka od tih prava i obaveza su pobrojana u radnom tekstu Prednacrta
Zakona o volonterskom radu (Prilog 2), ali to svakako nije sve to se u ugo-
vor moe uneti. Koliko e ih biti i kako e biti defnisana, u mnogome zavisi
i od mogunosti i resursa organizacije, od vrste programa i volonterske po-
zicije na koju se sporazum odnosi. Najvanije je, ipak, da taj dokument, ma
kako ga u ovim uslovima nazvali, ukazuje i vodi meusobnom potovanju
i uvaavanju.
U sluaju da se organizator programa odlui na potpisivanje ugovora/
sporazume sa volonterima, korisno je podsetiti se da on treba da sadri:
1.
podatke o ugovornim stranama i
njihovom prebivalitu, odnosno seditu;
2
predmetu ugovora;
3.
pravima i obavezama ugovornih strana;
4.
vremenu na koje se zakljuuje ugovor,
5.
datumu i mestu zakljuenja ugovora
66
Prilog br. 6
Upitnik za procenu uspenosti volonterskog programa
Ovde su ponuena neka od pitanja koja je mogue postaviti volonterima u
cilju unapreenja programa. Organizacije e upitnike uskladiti sa potreba-
ma programa. Vano je upitnike rangirati, odnosno tamo gde je to potreb-
no i mogue, ponuditi izbor odgovora i ocena. Bitno je, meutim, postaviti
i pitanja otvorenog tipa, da bi volonteri mogli iskazati svoje stavove, suges-
tije i probleme.
- Koliko dugo volontirate za nas?
- Koja su vaa najbolja iskustva kod nas?
- Koja su vaa najloija iskustva kod nas?
- Kako su volonteri prihvaeni u organizaciji:
- U kojoj meri su volonteri ukljueni u donoenje odluka koje ih se
tiu:
- Koliko su volonteri prihvaeni od naih klijenata ili korisnika:
- Koliko se kao volonter snalazite u poslovima koji su vam dodelje-
ni:
- Da li mislite da su volonteri dovoljno upueni (orijentisani) u rad
organizacije pre nego to ponu da volontiraju kod nas:
- Da li mislite da ste dovoljno obueni (trenirani) za rad u organiza-
ciji:
- Da li posao koji obavljate odgovara opisu posla koji ste dobili
prilikom intervjua ili prijema na posao:
- Da li mislite da je va volonterski posao zanimljiv, izazovan, per-
spektivan:
- Da li mislite da dobijate dovoljno povratnih informacija o svom
angamanu:
- Da li mislite da volonteri imaju prilike da napreduju u organizaciji:
- Da li vidite neko novo podruje rada na kome bi volonteri u orga-
nizaciji mogli da budu od pomoi:
- Moete li da predloite neki nain na koji bi organizacija mogla
da regrutuje nove volontere:
- Molimo vas da na skali od 1 - 10 ocenite na volonterski program
u organizaciji.
- Ukoliko imate bilo kakav dodatni komentar u vezi vaeg volonter-
skog angamana ili u vezi rada i odnosa prema vama u organiza-
ciji, molimo da ga upiete:
6;
N
a
z
i
v

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
e
V
r
s
t
a

p
o
s
l
a
T
r
a
j
a
n
j
e

v
o
l
o
n
t
e
r
s
k
e

u
s
l
u
g
e
O
b
u
k
a

/

s
t
e

e
n
o

r
a
d
n
o

i
s
k
u
s
t
v
o

D
a
t
u
m

u
p
i
s
i
v
a
n
j
a

p
o
d
a
t
a
k
a
P
o
t
p
i
s

o
d
g
o
v
o
r
n
o
g

l
i
c
a

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
e

i

p
e

a
t
N
a
z
i
v

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
e
V
r
s
t
a

p
o
s
l
a
T
r
a
j
a
n
j
e

v
o
l
o
n
t
e
r
s
k
e

u
s
l
u
g
e
O
b
u
k
a

/

r
a
d
n
o

i
s
k
u
s
t
v
o

P
o
t
p
i
s

o
d
g
o
v
o
r
n
o
g

l
i
c
a

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
e

i

p
e

a
t
N
a
z
i
v

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
e
V
r
s
t
a

p
o
s
l
a
T
r
a
j
a
n
j
e

v
o
l
o
n
t
e
r
s
k
e

u
s
l
u
g
e
O
b
u
k
a

/

r
a
d
n
o

i
s
k
u
s
t
v
o

P
o
t
p
i
s

o
d
g
o
v
o
r
n
o
g

l
i
c
a

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
e

i

p
e

a
t
Prilog br. 7
Predlog sadraja volonterske knjiice.
Svaka organizacija koja angauje volontere treba i moe imati razliite in-
terne dokumene za evidentiranje volonterskog rada.
Volonterska knjiica, kao jedan od njih moe biti od koristi i organizaciji i
volonteru, pri emu je i jedan od naina za stimulaciju i odavanje priznanja
68
SADRAJ
Uvod 3
Uloga lokalne zajednice u organizovanim volonterskim programima
5
ta je to zajednica; Ispitivanje potreba i resursa lokalne zajednice
Model razvojnog projekta; Akteri lokalne zajednice; Volonterizam kao
oblik delovanja u zajednici; Participacija graana u reavanju problema
u zajednici; Odgovorni razvoj zajednice, Partnerstvo i meusektorska
saradnja
Tatjana Lazor; Ivana Koprivica
Zato ljudi volontiraju 13
Volonterski menadment 15
- upravljanje organizovanim volonterskim radom
Planiranje programa; Orijentacija organizacije; Osmiljavanje i dizaj-
niranje poslova za volontere; Opis posla; Reklamiranje i regrutacija;
Intervju; Orijentacija i terning; Supervizija i stimulacija; Odavanje pri-
znanja i nagraivanje, otputanje; Evaluacija
Jelena Pavlovi, Melanija Kolonjai-Nenin
Umesto zakljuka 35
Prilozi 37
Preporuke i zakljuci o pravnoj problematici koja se odnosi na vo-
lontere (37)
(Grupa meunarodnih strunjaka, pod vodstvom Meunarodnog cen-
;o
tra za neproftno pravo (ICNL))
Radni tekst prednacrta Zakona o volontiranju (Inicijativa za zakonsko
regulisanja statusa volontera u Srbiji Radna grupa Inicijative IZVoR),
srpski/engleski 44/51
Obrazloenje radnog teksta prednacrta Zakona o volontiranju 58
(Inicijativa za zakonsko regulisanja statusa volontera u Srbiji Radna
grupa Inicijative IZVoR)
Ulazni upitnik za volontere 63
Sardaj Sporazuma/Ugovora sa volonterima 65
Upitnik za ocenu programa 66
Volonterska knjiica 67

Novi Sad, Antona ehova 28; ukrstanje@eunet.yu
www.ukrstanje.org
Udruenje graana Ukrtanje je organizacija civilnog drutva,
sa seditem u Novom Sadu, osnovana krajem 2005. godine. Statutom
defnisani ciljeva Udruenja su: unapreenje i razvoj civilnog drutva;
promocija i razvoj volonterizma; podsticanje i doprinos razvoju umet-
nosti i kulture; promocija i doprinos razvoju neformalno obrazovnih
aktivnosti... Projekti iji cilj je bio dostizanje ovih ciljeva, a koje je orga-
nizacija 2006. realizovala samostalno ili u partnerstvu sa drugim odrga-
nizacijama su Mobilizacija graana aktivizam i volonterizam iskustva i
potencijali, podran od FMP EHO-e; prve dve faze dugoronog projekta
Centar za promociju neformalnog obrazovanja, podran od PSSO APV, i
druge ne manje znaajne aktivnosti kao to su: uee u kampanjama i
mrenim projektima, seminari, radionice, prezentacije; meu kojima je
prezentacija Pravni i poreski status organizacija civilnog drutva i njihova
fnansijska odrivost organizovana u saradnji sa ICNL povodom Obele-
avanja meunarodnog dana volontera 05.12.2006.
U ovom trenutku u pripremi je realizacija projekta Lokalna zajed-
nica i volonteri, projekat stvaranja podsticajnih uslova za razvoj volonte-
rizma u malim sredinama i lokalnim zajednicama. Konano, UG Ukrtan-
je ostaje aktivna u realizaciji Inicijative za zakonsko regulisanje statusa
volontera u Srbiji Inicijative IZVoR.
Prirunik za rad sa volonterima lokalna zajednica i volonteri, je
nastao kao odgovor na potrebe organizacija i pojedinaca, uesnika u
ispitivanjima koje je UG Ukrtanje u okviru prethodnih projekata reali-
zovalo. Sadraj prirunika se oslanja na razliite, neautorizovane izvore
i saznanja i iskustva steena kroz seminare i edukacije. Sve saradnice
imaju dugorono volontersko iskustvo. Pojedine su prva profesionalna
iskustva stekle upravo kao volonterke, a sve su, vremenom, izmeu os-
talog postale i trenerice u razliitim oblastima - volontiranje je svima u
velikoj meri uticalo na poslove kojima se danas bave i profesionalno i
volonterski.
PRIRUNIK ZA RAD SA VOLONTERIMA
Izdavai
Udruenje graana Ukrtanje, Novi Sad i Futura publikacije, Novi Sad
Saradniki tim
Melanija Kolonjai-Nenin
Ivana Koprivica
Jelana Pavlovi
Tatjana Lazor
Lektorka
Svetlana Nikoli
Dizajn: Relja Drai
tampa: Futura publikacije
Tira 1500
ISBN 978-86-7188-078-7
CIP - Katalogiizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
005.966.2(035)
COBISS.SR-ID 221699079