Definicija organizacije: - organizacija kao organizam - birokratska tvorevina - socijalni sistem - radne celine - delatnost organizovanja Karakteristike organizacije:

Po Vasiljevicu postoje pet elemenata svojstvenih svim organizacijama: - cilj - zadatak - funkcija - organ - sredstva Obeleja organizacije: - svrsishodnost - udruenost ljudi i njihove interakcije - plansko, smiljeno oblikovanje i delovanje - stalnost, odnosno trajnost - racionalnost i efikasnost - dinaminost i fleksibilnost - materijalana opremljenost *svrsishodnost njena baziranost na odredjenom cilju koji treba da ostvari. Ciljevi organizacije moraju da budu: -jasni, jer samo oko jasnih ciljeva mogu da okupe njei lanovi; nejasni ciljevi stvaraju samo zbrku, usmeravaju napore esto u pogreshnom pravcu i,shto je narito vazno, dovode do pogorshanja odnosa i do pojave ozbiljnih sukoba u rganizaciji. -ostvarljivi jer preterani neostvarljivi ciljevi unose samo malodunost, a u krajnjoj liniji deluje demobilizirajue na lanove organizacije -pravilno odabrani rangovani, jer se tako postize najveca efikasnost i brzina njihovog ostvarivanja. Parcijalni ciljevi su uzii jednostavniji od osnovnih. Uvek se definishu u konkretnom vidu i za kraci period. Individualni ciljevi to su ciljevi nekih lanova u organizaciji. Oni su i kao i ciljevi organizacije brojni i raznovrsni i uglavnom izrazeni u vidu odredjenih potreba i zelja koji lanovi oekuju da ce u organizaciji ostvariti. Sledecu osnovnu karakteristiku svake organizacije ini njeno plansko, smiljeno, oblikovanje i delovanje. Organizacione vrste predstavljaju konkretne organizacione poduhvate koji kao takvi mogu i treba da budu razliiti. Podela: - Potpuna i delimina - Individualna i shematska - Centralizovana i decentralizovana - Jednokratna i potpuna, organizacija i reorganizacija

Tejlorizam predstavlja skup Tejlorovih saznanja i otkrica datih vidu jednog zaokruzenog sistema. Odnose se na proces proizvodnje i nemaju neko ire znaenje. Fajolizam predstavlja skup Fajolovih prncipa koje je izlozio u radovima i lino primenio u praksi. Znaajni su od tejlorovih jer se odnose na organizaciju kao celinu i vishe su nauni. Fordizam njegov sistem se zasniva na tipizaciji i standardizaciji proizvodnje, mehanizaciji i automatizaciji a posebno na uvodjenju sistema tekuce trake prikome predemt rada ide prema radniku a ne obrnutuo, gde se brzina rada diktira brzinom trake, priblizavanje i podeshavanje mashina radnicima, vezivanje radnika za firmu i dobijanje njihove lojalnosti raznim nagradama, stanovima i td. Teorije organizacije Postojanje vishe teorija organizacije uslovilo je formiranje razliitih konceptualnih pristupa posmtranja, prouavanja i postavljanje organizacije kao radne celine. To su: - Klasini pristup - Pristup medjuljudskih odnosa - Sistemski pristup Klasini pristup Predstavnici: Tejlor, Fajol, Munej, Rejl, Urvik, Gulik, Kunc, ODonel, Alen Pored kontrole grupisanje je potrebno vrshiti i po: - Prirodi poslova - Ekonomiji rada - Koordinaciji rada Pristup medjuljudskih odnosa Predstavnici: Mayo, Vitales, Whyte, Maier, Liker Autori ovog pristupa pridaju veliki znaaj poznavanju i zadovoljavanju potreba i motiva radnika u organizaciji. Drugo znaajno otkrice ovih autora je otkrice neformalnih grupa, neformalnih odnosa i neformalnog ponashanja radnika u organizaciji. Sistemski pristup Sistem predstavlja onsovni pojam teorije sistema, pod njim podrazumevamo skup odredjenih elemnata(delova) iji medjusobni odnosi poivaju na odredjenim zakonima ili prncipima. Strukturu sistema ine elementi sistema i njihovi medjusobni odnosi i veze. Sa shvatanjem strukture sistema i njegovih osobina, usko je vezano i shvatanje dinamike sistema. Struktura svakog sistema moze se rashlaniti na etiri osnovna tipa veza: - Serijska veza - Paralelna - Neposredno povratna - Posredno povratna veza Funkcija sistema usko je povezana sa njegovim ciljem. Cilj sistema koga je ovek stvorio, odredio je on sam. S druge strane, cilj prirodnih sistema utvrdjen je tokom vremena tj. Procesom zvanim evolucija.

Sistemi se mogu podeliti prema vishe obelezja: - Prema nainu nastajanja - Prema nainu komponovanja elemenata - Prema obliku postojanja - Prema stepenu slozenosti - Prema ponashanju - Prema povezanosti sa okruzenjem Oraganizacioni sistem predstavlja skup elemenata medjusobno povezanih na osnovu odredjenih prirodnih zakona i unapred postavljenih principa: - princip cilja - pricip konstitucije Organizacioni sistemi su sistemi cilja, oni se svi baziraju na cilju i odrzavaju zbog njega. Funkcionisanje organizaciong sistema predstavlja transformaciju njegovih ulaznih veliina u izlazne veliine, pri emu, kad su u pitanju materijalni organizacioni sistemi, ulazne veliine ine utroshci radne snage, sredstava za rad, i predmeti rada, a izlazne koliine proizvoda, vrednost proizvodnje, dohodak i josh 300 kurca. Entropija organizacionog sistema predstavlja prirodnu teznju sistema ka stanju najvece verovatnoce. Stanje najvece verovatnoce u organizacionom sistemu je haos, njegova totalna dezorganizovanost. *regulacija sistema izvodi se preko kola povratne sprege Upravljaki podsistem organizacionog sistema je takodje organizacioni sistem. Njegov osnovni cilj, pored odredjivanja ciljeva sistema kao celine sadrzan je u prilagodjavanju stvarnog, zeljenom ponashnju sistema. *** Definisanje oragnizacione strukture Struktura predstavlja sastavni i u isto vreme najvazniji deo svake organizacije, ona je svojom prirodom fleksibilna i dinamika, kao shto je i sama organizacija, koju u najvecoj meri odrazava i karakterishe. Pored strukture kao najvaznijeg dela, organizacia redovno ukljuuje i neke druge apsekte kao shto su: - Organizaciona sredstva - Organizacioni metodi - Organizacioni postupci i procedure Struktura se, uostalom kao i organizacija razliito shvata i definishe u teoriji i praksi. Struktura koju smo malopre pominjali gradi se planski i smishljeno, naziva se formalna. Pored formalne, svaka organizacija ima i neofmralnu, to su zajednike aktivnosti ljudi na radu koje nisu odredjen formalnim propisima i pravilima. Organizaciona izgradnja (dizajn) predstavlja svojstevn proces kojim se ustvari odredjena nova ili menja odnosno usavrshava postojeca organizaciona struktura tj. Utvrdjuje se organizaciono stanje. *vrste organizacione strukture

Tradicionalni koncept organizacionih struktura uglavnom zastuaju satriji autori iz oblasti organizacije i po njima postoje sistemi ili strukture rukovodjenja u organizaciji: - Linijski - Linijski i shtabni - Funkcionalni - Kombinovani Linijski je ujedno i najstariji sistem organizacije i rukovodjenja drushtva. Linijsku organizaciju ili linijski sistem rukovodjenja karakterishu direktni vertikalni odnosi duznosti nadleznosti odgovornosti koji povezuju poslove i polozaje u organizovanju u svim njenim nivoima sa onim iznad i ispod njih. Linijsko-shtabski za razliku od predhodnog ukljuuje pored linijskih i shtabne jedinice u organizaciji, u koje uglavnom spadaju: - kadrovi - kontrla kvalteta - nabavka - raunovodstvo Funkcionalni pored liniskog predstvalja i funkcionalni komandni autoritet. Nije kao linjiski autoritet nad nekim, vec nad neim . On ne predstavlja komandovanje ljudima vec samo pravo da se trazi sprovodjenje u zivot onog shto on ukljuuje. Kombinovani Predstavlja sistem rukovodjenja putem komiteta. Moderni koncept organizacionih struktura po njemu rukovodne strukture nisu organizacione strukture, predstavlja komponovanje i rukovodjenje rukovodeceg tima u organizaciji(menazdere). Po ovom sistemu postoje tri bazine vrste organizacionih struktura - Funkcionalna - Diviziona - Projektno matrina Osnvna karakteristika funkcionalne organizacione strukture ogleda se u medjusobnoj povezanosti i objedinjenosti poslova bazinih funkicja organizacije. Fnkcionalna struktura se uglavnom komponuje na principu jedna funkcija-jedan sektor. Diviziona naziva se i vishelinijska. Komponuje se po predmetnom ili teritorijalnom metodu. U njoj poslovi bazinih funkcija nisu objedinjeni pa time ni locirani na jednom mestu. Ima vishe modaliteta odnosno oblika - Predmetna struktura - Teritorijalna ili(regionalana) struktura - Meshovita struktura Projektno-matrina struktura primenjuje se u praksi poslednjih nekoliko decenija, Kreirana je u svom embrionalnom obliku u SAD. Nastala je tako shto su vladini ugovarai zahtevali od uesnika za izradu svemirskih letilica da se za svaki pojedinani projekat odredi rukovodilac koji ce se brinuti o njegovoj izradi i snositi odgovornost ako se ona ne obavi na vreme i kvalitetno.. Poshto se pokazala uspeshnom kasnije je primenjivana i u drugim slozenim tehnoloshikim kompleksima. Postoje tri modaliteta: - Produtkno menadzerska struktura

- Projektna struktura - Matina struktura Modifikovana bazina organizaciona reenja ine sledeci tipovi struktura: - Struktura po strategisjksim poslovnim jedinicima - Struktura po profitnim i drugim centrima - Inovativna struktura - Timska-krosfunkiconalna - Mrezna struktura Prikaz i opis organizacione strukture Organizacione karte predstavljaju shematske prikaze organizacionih struktura. One odrzavaju i oslikavaju ove organizacione elemente u privrednim i drugim organizacijama. Postoje vishe vrsta organizacionih shema: - Piramidalne organizacione sheme - Horizontalne organizacione sheme - Kruzne organizacione sheme Organizacione sheme obino prati i organizacioni prirunik. Faktori organizacije: - spoljni faktori ili faktori okruzenja - unurshnje ili interne faktore Spoljne ine: - institucionalni uslovi - trzishte - nauno tehniki razvoj Unutrashnje: - Vrsta proizvoda - Priroda i struktura sredstva za rad - Veliine radne organizacije - Lokacija - Stepen diverzifikacije proizvodnje - Kadrovi - I td Analiza, odnosno rashlanjavanje zadataka organizacije Kako pojedinanih poslova nema izvan zadataka organizacije, zadatak organizacije predstvalja polaznu osnovu analize. Rashlanjavanje zadataka treba da se vrshi po vishe osnova, tj. po vishe razliitih oblezja. Najveci broj osnova rashlanjavanja navodi Kosiol: - rashlanjavanje prema izvrshenju - prema objektu - prema rangu - prema fazi - prema vrsti

Grupisanje sledi uvek iza rashlanjavanja, odnosno utvrdjivanje pojedinanih poslova organizacije. *nakon formirnaja radnih mesta vrshi se formiranje organizacionih jedinica i njihovo medjusobno povezivanje i uklapanje. Grupisanje poslova vrshi se po vishe razliitih metoda ili postupaka. - Numeriki ili alfa numeriki - Metod grupisanja prema vremenu rada - Procesni metod grupisanja - Trzini metod grupisanja - Programski odnosno projektni metod grupisanja - Funkcionalni metod grupisanja - Predmetni metod grupisanja - Teritorijalni ili geografski - Meoviti Princip slinosti se zasniva na vezivanju istorodnih ili slinih poslova Princip bliske vezanosti poslova predstavlja svrstavanje u istu grupu razliitih ali medjusobno uslovljenih poslova Princip posebnog interesovanja se uglavnom koirsti pri grupisanju novih delatnostitj onih koji do tada nisu uopshte obavljane u organizaciji. Pricip razdvajanja znai razdvajanje poslova planiranja i kontrole od poslova izvrshenja. Princip autonomije primenjuje se prilikom grupisanja onih poslova ije je efikasno obavaljanje uslovljeno autonomnoshcu rada delovanja njihovih nosilaca. Princip adekvatne paznje odnosi se uglavnom na grupisanje pomocnih tj servisnih poslova organizacije. Organizacija funkcija u preduzecu Funkcija preduzeca klasifikuje se po dva osnovna kriterijuma i to: Po vertikali, i horizontali Vertikalna podela funkcija: - upravljanje - rukovodjenje - izvrshenje Horizontalna: - planiranje - proizvodnja - marketing - finansije - razvoj - kadrovska - raunovodstvo - analiza poslovanja - kontrola - zashtita na radu

- opshti poslovi Upravljanje preduzeem sastoji se u donoenju odluka kojima se usmerava tekue poslovanje i dugoroni razvoj preduzea. (Organ upravljanja upravni odbor i nadzorni odbor) Rukovoenje se ispoljava kao aktivnost transformacije ciljeva preduzea u odgovarajue zadatke. (Organ rukovodjenja direktor, upravnik, generalni menader zadatke i ovlaenja dobija od upravnog odbora) Izvrenje je obavljanje aktivnosti kojima se neposredno izvrava zadatak preduzea i ostvaruje njegov cilj. Funkcija planiranja u preduzecu obuhvata poslove utvrdjivanja ciljeva tekuceg posovanja i razvoja zatim predvidjanje i definisanje buducih zadataka, kao i sagledavanja uslova u kojima treba da se izvrshavaju ti zadaci i ostvarju postavljeni ciljevi. Pri utvrdjivanju planskih ciljeva i pri izradi planova, moraju se pridrzavati sledecih naela: - realnosti - sistematinosti - integralnosti - homogenosti - istovremenosti - kontinuiteta - elastinosti - naunosti - verifikovanja Pored navedenih naela u procesu planiranja potrebno je koristiti i odgovarajuce metode: * Metoda anketiranja -defli metod -jednokratna procena -anketiranje potroaa * Metoda trenda * Metoda analogije * Metoda mreznog programiranja - gantovi dijagrami - CPM - PERT * Regresiona analiza * Faktorsko planiranje * Simulacija Postoje i druge metode planiranja: * SWOT analiza * profilio matrice * analiza trokova i koristi * matrica ansi i opasnosti Faktori koji uslovljavaju proces planiranja:

Drushtveno sistemski (zakonske mere i druge norme drzavnih organa) Ekonomski (ukupne proizvodne snage privrede) Prirodni (prirodni resursi koje koristi dato preduzee) Tehniki (materijalni i tehniko-tehnoloki elementi) Kadrovski (kreativno delovanje radnika u procesu poslovanja) Organizacioni (mere u preduzeu koje donose menaderi) 3.poslovne funkcije
plan marketinga plan proizvodnje plan finansiranja

Kriterijumi klasifikacije planova: 1. vremenski period 2.elementi proizvodnje

osnovni (srednjoroni) operativni (kratkoroni) strateki (srednjoroni i dugoroni) plan radne snage plan materijala plan sredstava za rad

Organizacija funkcije proizvodnje Formiraju se posebni nosioci specifinih aktivnosti po fazama procesa proizvodnje: 1. PRIPREMA PROIZVODNJE 2. PROIZVODNO IZVRENJE 3. KONTROLA PROIZVODNJE Organizacija pripreme proizvodnje A) Mere tehnike pripreme Mere tehnike pripreme odvijaju se nezavisno od proizvodnje, u mere pripreme spadaju: - Projektovanje - Priprema tehnolokog procesa Projektovanjem i konstruisanjem proizvoda utvrdjuju se tehnike karakteristike buducih proizvoda. Tehnoloki proces ili postupak je skup radnji kojima se menja sastav, kvalitet, oblik ili veliina materijala da bi se dobio eljeni proizvod. Tipovi proizvodnje: - vidovi proizvodnje - sistemi proizvodnje - ritam proizvodnje postoje tri osnovna vida proizvodnje: a.) pojedinana proizvodnja b.) serijska c.) masovna Komercijalno poslovanje Poslovi komercijalne operative svode se na: - nabavku sredstava za proizvodnju - uvanje nabavljenih sredstava B) Mere organizacione pripreme Aktivnosti operativne pripreme proizvodnje Organizacione pripreme vremenski su vrlo tesno povezane s izvodjenjem tehnoloshkog procesa. One se javljaju kao: - Operativno planiranje - Administrativno sprovodjenje operativnog plana

- prodaja robe koju preduzece proizvodi Zbog svih ovih poslova komercijalna operativa se najeshce deli na : - Nabvanu sluzbu - Prodajnu sluzbu - Skladishnu sluzbu *cilj ispitivanja trazishta: - ispitivanje i veliina traznje - odredjivanje uticaja koji konkretna traznja moe imati na veliinu trzishnog prometa Organizacija raunovodstva Prema tome koje vrste metoda se primenjuju knjigovdstvo moze biti prosto ili dvojno. Funkcija optih poslova. Na liniji poslovdne koordinacije pored planiranja i raunovdstva, stoje ove sluzbe koje se organizuju se na nivou sektora u ijem sastavu se obavljaju: - administrativno struni poslovi - materijalno obezbedjenje preduzeca - socijalno obezbedjenje radnika Marketing funkcija Pod pojmom marketing u ekonomskoj teoriji podrazumeva se aktivan odnos proizvoaa ponuaa prema potroau kupcu. Najvanije marketing funkcije predstavljaju instrumente marketing miksa: proizvod, cena, kanali prodaje i promocija.

Organizacija sredstava preduzea Sredstva za proizvodnju ine: - sredstva za rad - predmeti rada - ostala tehnika sredstva Lokacija preduzea Kriterijum izbora lokacije: (1) lokacija u irem smislu makrolokacija Izbor ove lokacije uslovljavaju: - Neekonomski faktori (razni interesi drutva: narodna odbrana, strateki razlozi, zdravstveni razlozi) - Ekonomski faktori (udaljenost trita gotovih proizvoda, udaljenost izvora sirovina, udaljenost od izvora energije, uticaj radne snage, transport) Raspored maina (2) lokacija u uem smislu mikrolokacija U faktore izbora lokacije spadaju: - priroda zemljita - blizina voda - blizina radnikog naselja - blizina mree javnog saobraaja - mogunost proirenja pogona

Prilikom rasporeda maina potrebno je voditi rauna o: 1. principu produktivnosti 2. principu ekonominosti 3. principu minimalnog psihofiziolokog naprezanja 4. principu jedinstva cilja 5. specijalnim principima vezanim za raspored maina