Ako zelite da umrezite dva-tri racunara i jos omogucite da svi oni budu povezani preko jedne telefonske linije

ili bezicnog linka ili neke druge veze na Internet onda pratite ovu temu. Potrudicemo se da ovde stavimo informacije za one koji nisu do sada radili tako nesto a zele da urade.

Pitanje prvo: Sta moze i kako moze? Umrezavanje dva racunara u sustini je isto kao i umrezavanje mnogo racunara, situacija je smao uproscenija i mnogo inace bitnih paametara se moze zanemariti. To naravno znaci i da ne mozete od male kucne mreze, koja kosta malo i koristi najjednostavniju opremu, ocekivati performanse kakve imaju velike ozbiljne mreze zasnovane na profesionalnoj opremi. Ali ono sto je najbitnije - radi: racunari mogu da se vide medjusobno po svim uobicajenim protokolima sto znaci da ih mozete korititi za najrazlicitije nacine komuniciranja, od najprostijeg deljenja datoteka i stampaca, do igranja igara, pa i koriscenja lokalnih servera ako ih postavite u mrezu. I naravno, mozete da delite internet konekciju. Pitanje drugo: A je l' to moze bez servera? U stvari, podrazumeva se da male mreze i nemaju server. Serveri su skupi i komplikovani a treba ih i odrzavati. Obicno, zahevi korisnika male mreze su takvi da im server uopste nije ni potreban. U zargonu, neki od racunara u mrezi moze biti proglasen serverom ali ne zato sto na njemu stvarno radi neki server nego vise zato sto ima neku ulogu glavnog u mrezi. Recimo, ako jedan racunar sluzi za deljenje datoteka pa mu svi ostali pristupaju da ostave ili preuzmu datoteke, iako on tehnicki gledano nje nista drugaciji od ostalih, s obzirom na namenu, ljudi ga zovu server. Takodje, racunar preko koga se uspostavlja internet konekcija, iako tehnicki gledano i nema neku ulogu kao server ljudi ga zovu serverom i tako dalje. Najvaznije je znati da nikakav server nije neophodan za postaljanje mreze, a male mreze cak i rade u peer-to-peer rezimu (djavola cemo ga prevesti na srpski) sto u sustini znaci da su svi racunari ravnopravni i imaju ulogu i klijenta i servera zavisno od potrebe ali o tome ne brine korisnik nego sam protokol za komunikaciju. Pitanje trece: Sta je potrebno od opreme? Ako pricamo o obicnoj maloj mrezi oprema koja je potrebna nije skupa i lako se instalira. Svaki racunar treba da ima mreznu karticu. Potrebni su mrezni kablovi (po pravilu UTP CAT5) sa konektorima i jedan switch. Ali hajdemo redom: Mrezna karta je uredjaj koji omogucava da se racunar povezuje sa drugim mreznim aparatima (drugim racunarima, stapamacima i slicno). Mrezni kabal sluzi za prenos signala od jednog do drugog mreznog uredjaja. Switch je uredjaj koji sluzi za medjusobno povezivanje vise racunara. Pitanje cetvrto: A kako sa tim da napravim mrezu? Prvo da razjasnimo, mreza nije bas jednostavan pojam a za ovu priliku cemo definisati dva prosta vida: fizicku implementaciju i mrezne protokole.

Fizicka implementacija predstavlja ugradnju i povezivanje mrenih uredjaja kablovima. Ako se povezuju dva racunara potrebno je da svaki ima po mreznu karticu i jedan kabal potrebne duzine koji je napravljen kao ukrsteni. Ne morate znati sta je ukrsteni kabal ali kada ga kupujete trazite takav. To je neophodno da bi se dve kartice mogle direktno povezati a da mreza radi. Ako povezujete vise od dva racunara potreban vam je i switch, uredjaj kome je bas to namena. Ukratko, svi racunari se spoje kablovima sa switchem (ovde kablovi ne moraju biti ukrsteni, novi switchevi uglavnom umeju da rade bez obzira da li je kabal ukrsten ili ne, ali ako kupujete kabal, kupujte neukrsteni jer je to po standardu). Switch (bukvalan prevod bi bio prekidac ili bolje preklopnik ali ovaj je poptuno automatizovan) se brine o tome da usmerava konekcije izmedju racunara i obezbedjuje umrezavanje. Cesto pitanje je kolika je moguca duzina kabla. Po specifikacijama, UTP kabal u jednom segmentu ne treba da bude duzi od 100m. Jedan segment predstavlja jedan neprekinuti kabal. Rastojanje izmedju racunara moze da bude i vece ali izmedju dva uredjaja koji su spojeni kablom ne treba da bude vise od 100 m (racuna se duzina kabla a ne rastojanje izmedju uredjaja). Akojekabal duzi ne znaci da mreza nece raditi ali ako radi sigurno ce raditi sporije. Vie o kablovima na ovoj temi: Mreni kablovi Kako cete znati da je sve povezano kako treba? Mrezne kartice i switchevi imaju na sebi signalne lampe a u uputstvu je objasnjeno njihovo znacenje. Po pravilu, na mreznim kartama jedna lampica treba da svetli konstantno a druga da svetli konstantno i treperi kada se vrsi prenos podataka. Ako lampice ne rade ili zmigaju nevezano za protok onda veza nije dobra. Postoje i posebni merni uredjaji koji proveravaju ispravnost veza ali to prevazilazi mogucnosti nekoga ko pravi malu mrezu. U svakom slucaju najcesci problem je u spoju konektora na mrezni kabal pa prvo to proverite ili pozovite nekoga iskusnog da pogleda u cemu je problem. Tek kada se na fizicki postavljenu mrezu instaliraju mrezni protokoli mreza postaje funkcionalna. Protokoli se instaliraju na racunare. Ima ih raznih, za razne potrebe ali ono sto je najcesce potrebno to su internet protokol (TCP/IP) i Microsoft Networks. Prvi omogucava internet konekcije kako izmedju lokalnih racunara tako i prema Internetu, a Microsoft Networks omogucava deljenje datoteka i stampaca u windows mrezi. Oba protokola su instalirana prilikom instalacije Windows operativnog sistema i najcesce mreza sama proradi cim se izvrsi fizicko povezivanje. Takva mreza predstavlja upravo ono sto se i ocekuje od male mreze povezanih dva do pet racunara. Ovako moze da radi i vise racunara ali vec kod dvadesetak dolazi do usporenja i mreza se mora ozbiljnije projektovati. Pitanje peto: He! I to je sve? Nije. Iako gore opisana mreza radi, valja uraditi jos neko podesavanje. Naime, racunari u TCP/IP mrezi su odredjeni svojim mreznim adresama. Te adrese se predstavljau brojevima i to: jedna adresa ima duzinu od cetiri bajta a pise se kao cetiri broja (za svaki bajt po jedan) odvojena tackama. Tako, recimo adresa nekog racunara moze da bude 68.32.1.87. Da i ste kontrolisali mrezu treba da dodelite adrese racunarima koji su povezani. Kod malih mreza za pocetak najprakticnije je koristiti staticke adrese. Sta to znaci? Prakticno samo to da svakom racunaru odredite i rucno podesite adresu. Da bi ste odredili adresu treba da znate nesto o tom a posto to ume da bude komplikovano uputicemo vas na druge teme na ES-u koje se time bave, jer je to vec napredna stvar a mi cemo vam preporuciti sledece: Koristite adrese 192.168.0.1, 192.168.0.2, 192.168.0.3 i tako sve do 192.168.0.254. Ne mozete korsititi adrese 192.168.0.0 i 192.168.0.255 jer one imaju specijalnu namenu. Takodje ne mozete dodeliti istu adresu za dva racunara ako to uradite racunari ce prijaviti konflikt i jedan od njih ce biti iskljucen iz mreze dok mu ne stavite slobodnu adresu. Bitna stvar, mrezna maska za ovakvu mrezu je 255.255.255.0. Sta ona znaci naci cete u vec pomenutim temama na ES-u ali je vi ukucajte u polje Network mask.

Za probirljive: mozete koristiti i adrese 10.10.10.1 do 10.10.10.254 na isti nacin. Lepse je za oko i lakse je pamtiti i kucati, mada nije bas po propisu :) Da proverite da li mreza radi treba da pingujete racunare medjusobno. To znaci da odete u komandni prozor Windows-a i na promptu otkucate: ping ip-adresa

Ip-adresa je adresa nekog od racunara u mrezi. Ako ping radi, prikazace vam tri konekcije i vreme odziva pingovanog racunara. To znaci da veza izmedju njih radi. Ako ping prijavi bilo sta drugo ili uopste ne daje znake zivota, konekcija ne radi pa morate proveriti sve pocev od kartica, kablova, konektora i instaliranih protokola. Evo kako izgleda kada ping radi: C:\>ping 10.10.10.1 Pinging 10.10.10.1 with 32 bytes of data: Reply from 10.10.10.1: bytes=32 time=1ms TTL=128 Reply from 10.10.10.1: bytes=32 time=1ms TTL=128 Reply from 10.10.10.1: bytes=32 time=1ms TTL=128 Reply from 10.10.10.1: bytes=32 time=1ms TTL=128 Ping statistics for 10.10.10.1: Packets: Sent = 4, Received = 4, Lost = 0 (0% loss), Approximate round trip times in milli-seconds: Minimum = 1ms, Maximum = 1ms, Average = 1ms Napomena: nekada se desava, najcesce na Win9x da iz nekog razloga protokoli iako su instalirani ne rade. Ovo se cak desava i na sveze instaliranom Win9x a ume i na novijim Windowsima. Najbolji lek je da deinstalirate mrezne protokole i instalirate ih ponovo. Pitanje sesto: I kako da delim datoteke? Deljenje datoteka je dosta jednostavno ako je sve podeseno kako treba. Proverite na mreznim protokolima da li je ukljuceno deljenje (File and Printer sharing). Ako nije ukljucite ga. Onda na racunaru nadjite neki direktorijum koji zelite da delite (nikako nemojte deliti ceo disk), desni klik, Sharing and Security, ukljucite Share this folder, dajte ime deljenom direktorijumu, odlucite da li hocete da drugi iz mreze mogu da menjaju sadrzaj direktorijuma (da stavljaju i brisu datoteke) i ok. Stvar je gotova, Isto uradite i na drugim racunarima a onda kliknite na My Network Places (sve vreme primer je za Windows XP), izaberite My Network Computers malo brljajte dok ne nadjete gde su racunari i to je to. Ako nekog racunara nema na spisku potrazite ga. DEsni klik na My Network Places, nudi i opciju Search. Ukucajte ime racunara koji trazite i ako mreza radi naci cete ga. Microsoft mrezni protokol je dosta cudan. U stvari smatraju ga najkopletnijim i najkopleksnijim protokolom te vrste koji ej ikada napravljen. Stavise toliko je kompleksan da ga cak ni Microsoft nije implementirao do kraja. E tako, desava se da se nekada neki racunar prosto "izgubi" ali ga pretraga obicno nadje. Pitanje sedmo: A kako da delim stampac?

Princip je isti kao i sa datotekama, na racunaru na kome je stampac u opcijama podesavanja stmapaca ukljucite deljenje (sharing) i onda ce ostali da ga vide isto kao i datoteke. Instalacija moze da bude jednostavna, desni klik na deljeni stampac i opcija Connect ali nekada trazi i instalaciju dajvera za stampac. Sve u svemu, najbolje je da mrezni stampac instalirate istom procedurom kao i lokalni samo sto ce vam na pocetku biti ponudejeno da odaberete da li isntalirate lokalni ili mrezni stampac pa ako izabrete mrezni bice vam ponudjeno da nadjete taj stampac u mrezi a onda se instaliraju drajveri isto kao i za lokalni stampac. Pitanje osmo: Je l' to sad sve? Jeste.. zasad. Sledi nam jos da objasnimo kako se ovakva mreza povezuje na Internet tako da svaki racunar u mrezi ima pristup Internetu a videcemo sta ce ljudi da pitaju na ovoj temi pa ce biti i jos uputstava. Pitanja ostala: A kako se instalira stampac? Sta je komandni prozor? Gde se nalazi Any key? Za sta sluzi ovo crveno dugmence? Ova tema i uputstva su namenjena korisnicima koji umeju sami da instaliraju Windows i podese ga u potpunosti za rad ukljucjuci i instalaciju dodatnih uredjaja pa im je potrebno objasniti kako da mogu da takve racunare umreze. Moze zvucati grubo, ali ako postavljate pitanja kao ova navedena pod ostala ili neka slicna onda umrezavanje jos uvek nije za vas. Ovde e biti rei o hardveru potrebnom za povezivanje raunara u ethernet mree (kablovske mree standarda IEEE 802.3). Kablovi Postoji vie tipova kablova koji se koriste kod povezivanja dva mrena ureaja (bilo mrenih kartica, hubova, switcheva, routera, itd). Kod standardnih mrea se najee koriste kablovi tipa UTP - Unshielded Twisted Pair za indoor iliti zatvorene instalacije, kao i STP - Shielded Twisted Pair za outdoor iliti spoljne instalacije izloene vremenskom uticaju (kia, temperaturne promene, direkna izloenost suncu, ne prijaju obinim UTP kablovima). Oni se razlikuju samo po zatitnoj "kouljici" oko provodnih parica, inae sami vodovi su istog tipa i istog broja (4 para ica, iliti 4 parice). Postoje i neke varijacije kablova kao na primer SFTP (Shielded Foil Twisted Pair) i ScTP (Screened Twisted Pair) i jo sigurno par drugih naziva, ali generalno se, po zatiti, podela svodi na ona dva tipa. Postoji jo i podela po kvalitetu samih vodova, tj. njihove provodne moi. Evo tabele kategorija: Code: Kategorija Maksimalni protok CAT 1 Do 1 Mbps (1 MHz) CAT 2 4 Mbps CAT 3 16 Mbps CAT 4 20 Mbps CAT 5 100 Mbps CAT 5E 1000 Mbps CAT 6 Do 400 MHz CAT 6E Do 625 MHz CAT 7 600-700 MHz (1.2 GHz u paru) CAT 5E je ujedno i najzastupljeniji tip kabla danas. Maksimalna duina samih kablova je vrlo diskutabilna i zavisi od kvaliteta kablova, ali neko generalno pravilo je da kabl izmeu dva ureanja treba da bude do 100m duine (znai od raunara do raunara, ili od raunara do

switcha, i slino). Konektori na mrenim kablovima kod 802.33 ethernet mrea su najee tipa RJ-45, to su oni etvrtasti konektori nalik onima za telefon (RJ-11) samo malice iri. Konektori se na kabl kae specijalnim kljetama za krimpovanje (konektor se "krimpuje" na kabl) i jednom kada se nakae nemogue ih je skinuti (osim seenjem konektora), zato - paljivo ;) Od izbora redosleda ica pri krimpovanju zavisi koji ete tip kabla dobiti. Postoje dva tipa: straight-through i crossover. Straight kablovi se koriste kod spajanja raunara sa switchem, routerom i slino, dok se crossover kablovi koriste kod direktnog spajanja dva raunara.
Kod krimpovanja kablova, potrebna su vam

krimp kljeta

2 RJ45 konektora i eljena duina UTP/STP kabla. Sa svake strane UTP kabla treba skinuti izolaciju (spoljnu! a ne izolaciju samih ica-parica) na nekih 3-4cm duine. Nakon toga treba paljivo poravnati sve ice koje se nalaze unutar kabla u tano odreeni redosled (vidi sledeu poruku), poravnati ih odsecanjem vika ice i onda tako pripremljen kraj kabla gurnuti u prazan RJ45 konektor skroz do kraja konektora (ovo je vrlo bitno da bi se ostvario kontakt konektora sa svim icama) i onda takav kompletan konektor ubaciti u kljeta i snano stegnuti kljeta dok se ne uje "klik" ;), to je znak da je sve na svom mestu (nemojte ovo snano da shvatite krajnje bukvalno, ipak su RJ45 konektori od plastike :) Kada ovaj postupak ponovite i za drugi kraj kabla, trebalo bi da dobijete neto ovako:

Kako je ve reeno, zavisno od toga kakav kabl pravite bitan je raspored ica u samom konektoru, evo nekih ilustracija krajeva kabla, obratite panju na konvenciju oznaavanja bojama, svaki kabl bi trebalo da ima iste boje Za 10Base-T/100Base-T kablove: Citat: Broker: Ako sami pravite kablove ili zelite da proverite one koje imate potrebno je da znate raspored vodova na konktorima. Evo ga islustrovan standardan kabal

ukrsteni kabal

Raspored se gleda tako sto uzmete konektor, okrenete kraj u koji ulazi kabal prema sebi (to jest, kraj koji se ubada u uticnicu od sebe) a ka gore okrenete ravan deo konektora koji nema polugicu za zabravljivanje u uticnicu. Vodovi se slazu sa leve strane na desno.
Ili isto to, samo moda malo jednostavnije prikazano:

Straight kabl = T568B - T568B Crossover kabl = T658A - T568B Za 1000Base-T kablove: (Crossover)

dakle isto kao i za prethodne stim to se koriste sve 4 parice (dakle i plava i braon koje kod prethodnih nisu bile bitne)

Windows Sharing
Za poetak, na svim kompjuterima na kojima je potrebno da radi Windows Sharing treba da bude ukljuen NetBIOS: Control Panel > Network Connections > LAN Adapter > Properties > General Internet Protocol (TCP/IP) > Properties > Advanced > WINS > Enable NetBIOS over TCP/IP. Treba ukljuiti i "Client for Microsoft Networks" i "File and Printer Sharing for Microsoft Networks", ako ih nema u listi potrebno je ii na Install i onda dodati odgovarajue servise i klijente. Zatim: My Computer > Properties > Computer Name > Change U Computer name changes treba izmeniti Computer name i Workgroup. Computer name je proizvoljno ime raunara, a za Workgroup treba na svim kompjutera postaviti isto, mada ni to nije potrebno, ali je preporuljivo zbog lakeg snalaenja. Windows ne dozvoljava pristup sharovanom fajlu Najee se manifestuje prijavom greke tipa "\\NEKI_RACUNAR is is not accessible. You might not have permission to use this network resource. Contact the administrator of this server to find out if you have access permission." Control Panel > Adminstrative Tools > Local Security Policy > Local Policies > User Rights Assignment > Deny access to this computer from the network - izbaciti "Guest" usera iz liste. U Control Panel > User Accounts > Ukljuiti "Guest" account. Ako i dalje ne dozvoljava pristup, potrebno je dodati permission za pristup tom sharovanom direktorijumu (folderu). Prvo je potrebno iskljuiti Simple file Sharing: Control Panel > Folder Options > View > Use simple file sharing - iskljuiti. Onda pri sharovanju foldera: Properties > Sharing > Permissions > Everyone - ekirati "Read", ili eventualno dodati usera "Guest" u listu i dodati mu "Read" prava. I konano, ako je NTFS particija u pitanju, treba dodati usera "Guest" u Security tabu u Properties-ima foldera i dodeliti mu bar Read

prava. Za bre pristupanje sharovanim folderima odreenog raunara probajte u Run liniji (Start > Run, ili WinKey+R) da otvorite odreeni share sa \\192.168.0.3 , gde je 192.168.0.3 IP adresa eljenog raunara.

Jednostavno deljenje internet konekcije u Windowsu

Pretpostavimo da imate sledeu situaciju: Privatna lokalna mrea od n kompjutera, od kojih samo jedan ima direktan izlaz na internet (zvaemo ga server), dok elite da ostali pristupaju toj internet konekciji preko servera (zvaemo ih klijenti). Pretpostaljam da je lokalna mrea dobro podeena, tj. da veza izmeu servera i klijenata funkcionie bez problema. Ako nije tako, pogledajte prvo prethodne poruke u FAQu. Skica izgleda mree:

Ovo provereno radi na sledeim OSovima (bez obzira na klijent/server kombinaciju): WinXP+SP2, Win2000, Win2003. Ako neko uspe na nekoj drugoj verziji OSa, bilo kao klijent ili kao server, neka javi. Trebalo bi da i drugi OSovi mogu da kao klijenti pristupaju ovom ICSu, ali ne verujem da je na starije Windows OSove mogue postaviti ICS server. Za poetak potrebno je ukljuiti ICS (Internet Connection Sharing). Control Panel > Network Connections > Properties za ethernet adapter preko koga server pristupa internetu > Advanced tab > potrebno je ekirati "Allow other network users to connect through this computer's Internet connection" i iskljuiti "Allow other network users to control or disable the shared Internet connection". U istom dijalogu je potrebno izabrati privatnu LAN mreu kojoj e biti dozvoljen pristup internetu. Windows e vas upozoriti da je ethernet adapteru koji je na lokalnoj mrei postavljen IP 192.168.0.1 , i da je potrebno podesiti odgovarajue adrese i na ostalim raunarima, ali ovo slobodno moete da ignoriete tj. da vratite sebi lokalnu adresu koja vam najvie odgovara (naravno iz opsega privatnih IP adresa, i naravno ta adresa treba da bude na istom subnetu kao adrese klijenata) Sada ste uspeno uspostavili Internet Connection Sharing na serveru, potrebno je jo klijentima ukazati na to preko kog raunara treba da se "poveu" na internet. Na svakom od klijent raunara treba u TCP/IP podeavanjima (Properties LAN adaptera, General, Internet Protocol TCP/IP) postaviti Default Gateway na IP adresu servera (IP adresu private LAN ethernet adaptera), i postaviti DNS servere identino onima koji su kod servera na ethernet adapteru preko koga je povezan na internet. To je to. Sada bi trebalo da internet radi i na klijent mainama, osim

ako nisu u pitanju neke 3rd party Firewall aplikacije koje eventualno blokiraju saobraaj. Ako ipak ne radi, i pored iskljuenih firewallova, evo par troubleshooting reenja: Prvo probajte npr. 'tracert www.google.com' komandu iz Command Prompta. Ako dobijete neto tipa C:\tracert www.google.com Unable to resolve target system name www.google.com. Onda je u pitanju loe DNS podeavanje, proverite svoja DNS podeavanja na ethernet adapteru klijenta. Ako je DNS u redu, probajte onda tracert neke IP adrese. Na serveru probajte 'ping www.google.com', dobiete neto tipa C:\>ping www.google.com Pinging www.google.akadns.net [216.239.59.104] with 32 bytes of data: Reply from 216.239.59.104: bytes=32 time=46ms TTL=60 Sada uzmite tu IP adresu (216.239.59.104) i na klijentu probajte 'tracert 216.239.59.104', trebalo bi da dobijete neto tipa: C:\>tracert 216.239.59.104 Tracing route to www.google.akadns.net [216.239.59.104] over a maximum of 30 hops: 1 <1 ms <1 ms <1 ms 10.0.0.1 2 9 ms 7 ms 9 ms 192.168.128.1 3 6 ms 10 ms 6 ms sentinel.sbb.co.yu [82.117.192.1] 4 9 ms 10 ms 26 ms 195.178.33.109 5 11 ms 10 ms 10 ms 212.200.19.82 6 31 ms 32 ms 31 ms t2a5-p10-0.de-fra.eu.bt.net [166.49.148.137] 7 35 ms 31 ms 30 ms ixp1-ge1-1.de-fra.eu.bt.net [166.49.163.198] 8 41 ms 46 ms 42 ms decix1.teleglobe.net [80.81.192.114] Uglavnom, vama je bitno da proe ovu prvu stavku, tj da va paket sa klijenta prolazi va server (u mom sluaju server je 10.0.0.1). Ako se tracert zaustavi na ovoj prvoj stavci, znai da ICS nije dobro podeen na serveru, konkretno routing ne radi lepo. Proverite jo jednom sva podeavanja na serveru, a ako i dalje ne radi, probajte da u kljuu u registry-ju (Run > regedit) HKEY_LOCAL_MACHINE\SYSTEM\ControlSet001\Services\Tcpip\Parameters vrednost varijable IPEnableRouter postavite na 1, pa restartujte server. Jo jedna preporuka je da se iskljui NetBIOS na ethernet adapteru servera ka internetu (Properties te kartice, pa u General odeljku na TCP/IP > Advanced > WINS > Disable NetBIOS over TCP/IP)

ONA STO TEBE TE INTERESIRA

Kako podeliti Internet konekciju na Windows XP-u preko ICS-a Internet Connection Sharing (ICS) omogucava da dva ili vise umrezena kompjutera koriste jednu Internet konekciju. Ovo je veoma korisno kada imate nekoliko kompjutera u kuci (ili firmi) zato sto placate jednu konekciju koju koristi vise kompjutera. U sustini potrebno je oko dvadesetak minuta da bi se podesio ICS,ako sav hardver radi ispravno. Tacnije 19 minuta I 34 sekunde bez pause za WC. Jedina mana je usporenje konekcije-ipak ce jednu konekciju koristiti vise kompjutera tako da je preporucljivo da imate protok (mnogo) veci od modemskog.

Kompjuter na kojem se deli konekcija se naziva Host kompjuter. Ostali kompjuteri su Klijenti. Ako povezujete samo dva kompjutera onda su vam potrebne po jedna mrezna kartica na oba kompjutera I crossover kabal kojim cete ih povezati. Primer:

U slucaju da povezujete vise kompjutera (lokalnu mrezu) onda vam je potreban Switch ili Hub I straight through kabal I DVE mrezne kartice na Host kompjuteru. Primer:

Da bi se koristio ICS za podelu Internet konekcije kompjuter preko kojeg ce se vrsiti sharing mora imati jednu mreznu karticu (ili modem) koja je povezana sa Internetom I drugu koja je povezana sa lokalnom mrezom kao I operativni sistem koji podrzava ICS kao npr. Windows XP za koji cemo I opisati deljenje konekcije. Konfigurisanje Host kompjutera Konfigurisanje mrezne kartice povezane sa Internetom

1. Ulogujte se na Host kompjuter kao Administrator. 2. Idite na Start>Control Panel>Network Connections ili desnim klikom na ikonicu My Network Places na Desktop-u pa na Properties. 3. Desni klik na konekciju koju koristite za konektovanje na Internet pa izaberite Properties.

4. Idite na karticu Advanced. Ispod Internet Connection Sharing stiklirajte Allow other network users to connect through this computers Internet connection I idite na OK.

Napomena: Ako ne zelite da ostali kompjuteri u mrezi imaju pristup podesavanjima ICS-a destiklirajte Allow other network users to control or disable the shared Internet connection. 5. Dobicete sledecu poruku:

Ovde kliknite na Yes. Mrezna kartica koja je povezana sa lokalnom mrezom je automatski konfigurisana IP adresom 192.168.0.1 i Subnet-om 255.255.255.0 od strane ICS-a. I jos vas lepo obavestava da zbog toga vas kompjuter moze izgubiti vezu sa ostalim kompjuterima u mrezi. Sada je Internet konekcija sherovana za ostale kompjutere u lokalnoj mrezi Sada trebamo podesiti ostale kompjutere u mrezi (Klijente) kako bi mogli da koriste Internet konekciju. Podesavanje Klijent kompjutera 1. Ulogujte se na kompjuter kao Administrator. 2. Idite na Start>Control Panel>Network connections pa desni klik na Local Area Connection I izaberite Properties. Napomena: Ovde morate imati barem jednu konekciju za lokaznu mrezu (Local Area Connection). Ako ona ne postoji onda je konfigurisite. 3. Na kartici General u okviru This connection uses the following items izaberite Internet Protocol (TCP/IP) i idite na Properties.

4. Kliknite na Obtain an IP address automatically I kliknite OK.

Napomena: Mreznoj kartici mozete dodeliti I staticku adresu u rasponu od 192.168.0.2 do 192.168.0.254. Na primer, podesavanja za IP adresu, Subnet I Gateway mogu biti: IP Address 192.168.0.2 Subnet mask 255.255.255.0 Default Gateway 192.168.0.1

5. Kliknite OK I izadjite iz Control Panel-a. Sada kada startujete Microsoft Internet Explorer, klijent kompjuter ce probati da se konektuje na Internet koristeci sherovanu Internet konekciju Host kompjutera. Problemi na koje mozete naici: ICS ne radi. Znacete da ICS radi ako barem jedan kompjuter u mrezi moze da se konektuje na Internet. Ako ne radi, prva stvar koju cete uraditi je da proverite Internet konekciju na Host kompjuteru. Ako se jedan kompjuter konektuje preko Host kompjutera a ostali ne onda je problem u njima zar ne?! Sve je lepo podeseno ali ICS opet ne radi. (Ovde vec pocinje da se spominje majka I ostala rodbina:) Ako imate Firewall na Host kompjuteru (ili na Klijentima) proverite podesavanja za lokalnu mrezu. Za Zone Alarm recimo trebate staviti vasu lokalnu mrezu u Trusted zonu. Gubitak konekcije Ako je vasa mreza konfigurisana da koristi IP adrese koje su u razlicitoj klasi u odnosu na onu koju koristi ICS necete imati mreznu konekciju na Host kompjuteru. Da bi se ovaj problem resio konfigurisite klijent kompjutere da automatski dobiju IP adresu (tacka 4. u Podesavanje Klijent kompjutera) ili svakom kompjuteru dodelite jedinstvenu IP adresu u C klasi od 192.168.0.2 do 192.168.0.254 Konflikt IP adresa Kada ukljucite ICS na Host kompjuteru kartica koja je povezana na lokalnu mrezu automatski dobija adresu 192.168.0.1. Svaki kompjuter u mrezi mora imati jedinstvenu IP adresu. Ako dva kompjutera u mrezi imaju istu IP adresu docice do IP konflikta I jedna od mreznih kartica se iskljucuje dok se konflikt ne resi. Da bi se konflikt resio konfigurisite klijent kompjuter da automatski dobije IP adresu (tacka 4. u Podesavanje Klijent kompjutera) ili mu dodelite drugu jedinstvenu IP adresu. Ako nista od navedenog ne da rezultata probajte da deinstalirate obe mrezne kartice na Host kompjuteru pa ih ponovo instalirajte I konfigurisite. Zna nekad da upali. Ako ni to ne pomogne ne sekirajte se nego sekirajte kompjuter (sekirom) :). (Napokon zadnja) Napomena: Ako ste pokrenuli ICS to znaci da ce se vas kompjuter ponasati kao DHCP server koji ce stopirati vas regularni DHCP server tj.ako ste imali neki. ICS ce se ponasati kao DNS Proxy koji ce napraviti vasu DNS infrastrukturu beskorisnom tj. ako ste je imali. :D Nadam se da vas nisam davio previse i da ce nekome ovaj tekst biti od pomoci. Autor se ogranicava od svih posledica citanja ovog teksta tako da u slucaju da komsiji ubijete kravu nakon citanja teksta krivica je vasa (sto ste promasili i niste upucali komsiju... :) :) )

Repeater, Hub, Bridge, Switch, Router

Sledei pojmovi se odnose na Ethernet (802.3) mree, da ne bude zabune.

Repeater

Repeater je obian pojaava signala na jednom mrenom segmentu. Ethernet repeater se uglavnom koristio kod "tankog" 10BASE5 coax etherneta za potrebe proirenja ogranienja duine segmenta (koje je inae 500m). Repeater u sebi nema nikakvu "inteligenciju", on jednostavno signal primljen sa jedne strane pojaa, regenerie i poalje na drugu stranu. Hub

Hub je multiportni repeater. Koristi se kod twisted pair (UTP, STP, FTP, ScTP...) i optikih ethernet veza. Hub je takoe neinteligentna maina, i ethernet frame-ove koje primi na jednom portu prosto alje na sve ostale portove. Svi ureaji vezani na hub dele jedan kolizioni domen. Bridge

Bridge je ureaj koji radi na viem nivou od prethodnih (OSI Layer 2). Bridge ethernet frame-ove primljene sa jedne strane alje na drugu stranu ako "zna" da se odredini ureaj nalazi na toj strani mree. Vie o tome kod Switcha. U novije vreme se koristi uglavnom kod povezivanja raznorodnih mrenih segmenata (recimo umreavanje dva raunara kroz elektrine instalacije) Switch

Switch je multiportni bridge. Switch je "inteligentan" ureaj koji radi u vie faza. Svaki put kada na port switcha stigne neki frame (paket podataka), switch belei njegovu Source MAC adresu kao i broj porta (misli se na fiziki port switcha) sa koga je paket stigao i na taj nain formira tabelu MACova i portova na koji su ti ureaji vezani. Svaki put kada na odreeni port switcha stigne frame, switch analizira Destination MAC adresu i na osnovu svoje interne tabele zna na koji od svojih portova da prosledi taj frame, ako ne nae Destination MAC u tabeli, onda frame alje na sve portove (tj. tada se ponaa kao hub) Switch mreu deli na razliite kolizione domene, to znai da se poveavaju performanse mree jer se odreeni frame ne alje na sve segmente (portove), ve samo na domen na kome se nalazi ureaj kome je taj frame i namenjen, pa je dosta bolje reenje od Huba koji je prevazien. Router

Router je ureaj koji, opet, radi na nivou vie od prethodnih (OSI Layer 3, i vii). Router povezuje vie razliitih mrea (na razlitim subnetima) i omoguava komunikaciju meu njima, forwardovajui pakete sa jedne mree na drugu na osnovu unapred zadatih pravila, koja se uglavnom svode na subnet iz koga dolazi paket, odredine IP adrese i tipa protokola / servisa koji se koristi. Savremeni routeri rade i vie od toga, dodajui stalno nove i napredne servise i mogunosti. Router deli mreu u razliite broadcast domene, tj. na segmente u okviru kojih su ureaji dostupni jedni drugima direktno slanjem frame-a data link sloju (OSI Layer 2). Mala ilustracija: