Pristup Zena I Dece Uslugama U Ruralnim Sredinama

Pristup ena i dece uslugama u ruralnim
oblastma Srbije i predlog mera za

unapreenje stanja
Sustainable Tourism for Rural Development
a joint UN programme in Serbia
-

zajednicki program UN-a u Srbiji
Odrzivi turizam u funkciji ruraInog razvoja
FOND ZA DOSTIZANJE MILENIJUMSKIH CILJEVA RAZVOJA
PRISTUP ENA I DECE USLUGAMA U RURALNIM OBLASTIMA SRBIJE I PREDLOG MERA ZA UNAPREENJE STANJA
1

Pristup ena i dece
uslugama u ruralnim
oblastma Srbije i predlog
mera za unapreenje stanja
april 2011.
2
AUTORI:
A: Analiza pristupa uslugama i preporuke za unapreenje poloaja ena i dece na selu
Dr Natalija Bogdanov
Dr Smiljka Tomanovi
Dr Slobodan Cveji
Dr Marija Babovi
Olivera Vukovi
B: Predlog IPARD mere
Tugomir Majdak
Izdava: UNICEF Srbija
Za izdavaa: Judita Rajhenberg, direktorka UNICEF-a u Srbiji
ISBN 978-86-82471-89-9
Dizajn: Konstantn I. Petrovi
Lektura: Vlado ukanovi
Prevodilac: Milan Markovi
tampa: Raduni
Tira: 250

Izvetaj Pristup ena i dece uslugama u ruralnim oblastma Srbije i predlog mera
za unapreenje stanja nastao je u okviru zajednikog programa Ujedinjenih nacija
Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja, koji fnansira Kraljevina panija preko
Fonda za dostzanje milenijumskih ciljeva razvoja (MDGF).
U ovoj publikaciji izneta su miljenja i stavovi autora i ne predstavljaju nuno
stanovite programa Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja ili Ujedinjenih
nacija u Srbiji.
CIP -
,
316.334.55(497.11)
364:63-051(497.11)
316.728:63-051(497.11)
PRISTUP ena i dece uslugama u ruralnim
oblastma Srbije i predlog mera za
unapreenje stanja / [Natalija Bogdanov ...
[et al.] ; prevodilac Milan Markovi]. -
Beograd : UNICEF, 2011 (Beograd : Raduni). -
118, 61 str. : tabele ; 23 cm
Izvetaj... nastao u okviru zajednikog
programa Ujedinjenih nacija Odrivi turizam
u funkciji ruralnog razvoja... --> kolofon.
- Tekst tampan u meusobno obrnutm
smerovima. - Nasl. str. pritampanog engl.
prevoda: Access for women and children to
service in the rural areas of Serbia and
proposed measures to improve their situaton.
- Deo teksta na engl. jeziku. - Tira 250. -
Bibliografja: str. 88-89.
ISBN 978-86-82471-89-9
1. , , 1962- []
a) - - b)
- - c)
- -
COBISS.SR-ID 187502092
3
Sadraj
Skraenice 5
Uvod 6
1. Saetak 9
1.1. Najvaniji ciljevi ove studije 9
1.2. Metodologija 11
1.3 Osnovni zakljuci 12
1.4 Najvanije preporuke 17
2. Pristup ena i dece iz ruralnih podruja socijalnim uslugama 19
2.1. Ekonomski poloaj i partcipacija 21
2.1.1. Ekonomski poloaj dece 22
2.1.2. Ekonomski poloaj i partcipacija ena 25
2.2 Obrazovanje 29
2.2.1 Pristup seoske dece obrazovnim uslugama 29
2.2.2 Pristup seoskih ena obrazovanju i obukama 35
2.3 Zdravlje i zdravstvena zatta 37
2.3.1 Zdravlje seoske dece i dostupnost zdravstvenih usluga 38
2.3.1 Zdravlje seoskih ena i dostupnost zdravstvenih usluga 39
2.4 Socijalna zatta seoskih porodica 40
2.5 Socijalna i kulturna partcipacija 45
2.5.1. Socijalna i kulturna partcipacija seoske dece 46
2.5.2. Socijalna i kulturna partcipacija seoskih ena 48

3. Zakljuci i preporuke 50
3.1. Zakljuci 50
3.2. Preporuke 56
4. IPARD program 77
4.1. O IPARD programu 77
4.2. Predlog mere za diversifkaciju ruralne ekonomije i
poboljanje kvaliteta ivota 81
Literatura 88
PRILOG 1 91
1. Uvod 91
2. Kvalitet ivota i potrebe dece 92
2.1. Predkolsko obrazovanje 92
2.2. Osnovno obrazovanje 93
2.3. Srednje obrazovanje i planovi za studiranje 97
2.4. Planovi za preseljenje 99
2.5. Zdravstvena zatta 100
4

3. Kvalitet ivota i potrebe ena 101
3.1. Zaposlenost i prihodi 101
3.2. Starost i briga o starima 103
3.3. Socijalna zatta 104
3.4. Zdravstvena zatta 104
3.5. Planovi o preseljenju 104
4. Mogunost razvoja poljoprivredne proizvodnje
(FGD sa nosiocima gazdinstva) 105
4.1. Zaposlenost i prihodi 105
4.2. Infrastruktura 106
4.3. Obrazovanje i obuke 106
4.4. Starost i penzija 107
4.5. Zdravstvena zatta i osiguranje 107
4.6. Planovi za preseljenje 108
5. Ruralni razvoj kao aspekt lokalnog razvoja
(FGD sa lokalnim insttucijama i organizacijama) 108
5.1. Planiranje ruralnog razvoja 108
5.2. Lokalno planiranje i razvoj socijalnih usluga na selu 109
5.3. Udruivanje na selu i razvoj ruralnog turizma 112
5.4. Prepoznavanje najvanijih problema u ruralnom razvoju
i razvoju socijalnih usluga na selu 114
6. Zakljuak 116
5
Skraenice
APD Anketa o potronji domainstava
AS Anketa o ivotnom standardu
BDP Bruto domai proizvod
CARDS Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization
(Podrka zajednicama za obnovu, razvoj i stabilizaciju)
CSR Centar za socijalni rad
EARDF European Agricultural Rural Development Fund (Evropski poljoprivredni fond za
ruralni razvoj)
EC European Commission (Evropska komisija)
EU European Union (Evropska unija)
FAO Food and Agriculture Organization of the United Nations (Organizacija
Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu)
HDR Human Development Report (Izvetaj o ljudskom razvoju)
IPA Instrument of Pre-Accession Assistance (Instrument pretpristupne pomoi)
IPARD Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development (Instrument
pretpristupne pomoi za ruralni razvoj)
ISPA Instrument for Structural Policies for Pre-Accession (Instrument za strukturnu
politiku u procesu pridruivanja)
ISSPC Indicators Subgroup of the Social Protection Committee (Podgrupa za indikatore
Komiteta za socijalnu zatitu)
LAG Lokalna akciona grupa
LEADER Liaison Entre Actions de Dveloppement de lconomie Rurale (Veze izmeu
razvojnih aktivnosti i ruralne privrede)
MICS Mutliple Indicator Cluster Survey (Izvetaj viestrukih grupnih indikatora)
MOP Materijalno obezbeenje porodice
NSZ Nacionalna sluba za zapoljavanje
OECD Organization for Economic Cooperation and Development (Organizacija za
ekonomsku saradnju i razvoj)
Phare Jedan od IPA programa
PIO Penzijsko-invalidsko osiguranje
RZS Republiki zavod za statistiku
SAPARD Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development (Specijalni
pristupni program za poljoprivredu i ruralni razvoj)
UNDAF United Nations Development Assistance Framework (Okvir podrke Ujedinjenih
nacija za razvoj)
UNDP United Nations Development Programme (Program Ujedinjenih nacija za
razvoj)
UNEP United Nations Environment Programme (Program Ujedinjenih nacija za ivotnu
sredinu)
UNICEF United Nations Childens Fund (Fond Ujedinjenih nacija za decu)
UNWTO World Tourism Organization (Svetska turistika organizacija)
6
7
Uvod
Broj stanovnika opada u 86% sela u Srbiji, svako drugo dete na
selu (45,1%) suoava se sa deprivacijom, a ak 76% nezaposlenih
ena nije ulo ni za jednu aktvnu meru trita rada. Depopulacija,
siromatvo i slabost unutranjih ljudskih resursa koji bi trebalo da
generiu znaajan deo rasta i razvoja u ruralnim oblastma oslikavaju
ruralnu Srbiju 2011. godine.
Zajedniki program Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji
ruralnog razvoja predstavlja jednu od najznaajnijih inicijatva i
usmeren je na diversifkaciju ruralne ekonomije kroz turizam kako bi
se reili problemi poput depopulacije i siromatva i pomogao razvoj
ruralne ekonomije i drutva u Srbiji.
Ekonomski ciljevi ne mogu se sagledavat odvojeno od socijalnih ako
je krajnji cilj odrivi ruralni razvoj i zadovoljavajui kvalitet ivota
stanovnika sela. Ova studija predstavlja pokuaj da se utvrde najvee
prepreke u pristupu seoskih ena i dece socijalnim uslugama, pa i
ire, da se otkriju najvaniji problemi koji ene i decu onemoguavaju
da ostvare kvalitetnije uslove ivota, a da se zatm, na osnovu th
saznanja, formuliu preporuke za reavanje utvrenih problema.
Analiza izneta u studiji pokazuje da prevazilaenje prepreka u pristupu
socijalnim uslugama za ene i decu koji ive u seoskim podrujima
zahteva meusobno povezivanje elemenata iz ekonomskog,
obrazovnog, zdravstvenog, socijalnog, komunalnog i drugih sektora,
kao i suoavanje sa sloenim mehanizmima ekonomskog nazadovanja
i socijalnog iskljuivanja u ruralnim oblastma u Srbiji. Ukratko,
u itavom nizu sektorskih javnih politka moraju se istai socijalni
ciljevi kako bi Srbija mogla da zapone reavanje problema vezanih
za ruralna podruja i da usklauje svoju politku sa Evropskom unijom
koja, uz podrku Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj
(EARDF), vodi aktvnu politku ruralnog razvoja, doprinosei razvoju
socijalne i obrazovne infrastrukture i usluga i optem osnaivanju
ljudskog kapitala u ruralnim sredinama.
8
Posle prvog, uvodnog dela izvetaja sledi drugi deo, u kome se
izlae glavna analiza. Najpre se iznose osnovne socioekonomske
karakteristke ruralnih podruja, a u kontekstu th karakteristka
treba posmatrat relatvni poloaj ena i dece i njihove mogunost
za pristup socijalnim uslugama i za ostvarivanje kvalitetnog ivota.
Izlaganje se zatm nastavlja prema defnisanim dimenzijama
ekonomskom poloaju i uslugama ekonomskog osnaivanja,
obrazovanju, zdravstvenoj, socijalnoj zatt i uslugama od znaaja za
sociokulturnu partcipaciju i kvalitet ivota. U treem delu izvetaja
sumiraju se najvaniji zakljuci i iznose opte preporuke, dok se u
etvrtom delu predlau mere namenjene programu ruralnog razvoja
IPARD. Osim toga, izvetaj sadri i dva priloga: u prvom su izloene
komponente i karakteristke programa IPARD, dok se u drugom
nalazi detaljan izvetaj sa fokusiranih grupnih diskusija.
9
1. Saetak
Studija o pristupu seoskih ena i dece socijalnim, zdravstvenim i
obrazovnim uslugama nastala je na osnovu inicijatve pokrenute u
okviru ireg programa Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja,
koji zajedniki sprovode pet agencija UN (UNDP, UNEP, FAO,
UNWTO i UNICEF) i nacionalni partneri (Ministarstvo ekonomije
i regionalnog razvoja, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, u-
marstva i vodoprivrede i Turistka organizacija Srbije). U realizaciju
komponent programa koje se odnose na decu ukljuuju se
Ministarstvo prosvete i nauke i drugi nacionalni partneri.
Program Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji ruralnog
razvoja ima za cilj diversifkaciju ruralne ekonomije kroz turizam.
Kako se pitanje ruralnog razvoja primarno sagledava sa stanovita
ekonomskog razvoja, to je sluaj i u Nacionalnom programu ruralnog
razvoja, ideja ove analize je bila da u fokus stavi druge preduslove
odrivog ruralnog razvoja, a pre svega kvalitet ivota meren kroz
pristup uslugama za kategorije stanovnika koje predstavljaju oslonac
razvoja ljudskog kapitala u svakom drutvu ene i decu. Namera
je bila da se posebna panja usmeri na seoske ene i decu zbog
toga to su neka novija istraivanja (RZS, 2007; Cveji et al, 2010)
nagovestla da su ove kategorije stanovnitva posebno ugroene
u ruralnim oblastma, a upravo njihov poloaj ima izuzetan znaaj
za razvoj ruralnih zajednica. Zbog toga je u okviru programa
Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja
izraena analiza pristupa ena i dece uslugama u ruralnim oblastma
Srbije. U nastavku se izlau najvaniji ciljevi analize, metodologija
na osnovu koje je analiza sprovedena, sadraj izvetaja, osnovni
zakljuci i glavne preporuke.

1.1. Najvaniji ciljevi ove studije

Osnovni cilj analize je da se utvrde najvee prepreke u pristupu
seoskih ena i dece socijalnim uslugama, pa i ire, da se otkriju
10
glavni problemi koji ih onemoguavaju da ostvare kvalitetnije uslove
ivota, a da se zatm, na osnovu th saznanja, formuliu preporuke za
reavanje utvrenih problema. Analitki okvir ovog istraivanja nije
usmeren na detaljnu analizu svakog sektora relevantnog za kvalitet
ivota dece i ena na selu, nego pre na to da se stanovnici sela,
posebno dece i ena, stave u sredite analize i da se meusobno
poveu element iz ovih sektora (ekonomskog, obrazovnog,
zdravstvenog, socijalnog, komunalnog itd.) kako bi se uoila
kompleksnost mehanizama ekonomskog nazadovanja i socijalnog
iskljuivanja u ruralnim oblastma u Srbiji. Identfkovanje problema
treba da poslui kao osnova za razmatranje mogunost da se
poboljaju dostupnost i kvalitet usluga, odnosno da se unapredi
kvalitet ivota. Kada se mogunost razmotre, treba ih pretoit
u preporuke za donoenje razliith politka i mera usmerenih na
ruralni razvoj i unapreenje uslova ivota seoske populacije. Ovaj
osnovni cilj operacionalizovan je tako da se osvetle sledei glavni
aspekt problema:
pristup obrazovnim uslugama, 1.
pristup uslugama koje jaaju ekonomski potencijal stanov- 2.
nitva,
pristup uslugama zdravstvene zatte, 3.
pristup uslugama socijalne zatte, 4.
pristup uslugama od znaaja za sociokulturnu partcipaciju. 5.

Pored navedenih aspekata, panja je posveena i karakteristkama
lokalne seoske infrastrukture, jer ona ini vaan preduslov za
dostupnost i kvalitet usluga, ivotnih ansi i uslova ivota seoske
populacije.
Preporuke koje su proistekle iz analize namenjene su svim kreatorima
i realizatorima politka koji imaju ruralni razvoj u svojoj agendi ili
ije aktvnost bitno utu na razvoj seoskih zajednica. One se, dakle,
odnose na sektore obrazovanja, zdravlja, infrastrukture, ekonomije,
poljoprivrede, regionalnog razvoja, uprave i lokalne samouprave,
fnansija, zapoljavanja, ali i na meusektorske politke koje se
bave smanjenjem siromatva, socijalnom ukljuenou i rodnom
ravnopravnou.
11
Osim toga, izraen je predlog mere za program IPARD koja se odnosi
na diversifkaciju ruralne ekonomije i poboljanje kvaliteta ivota u
okviru tree ose.
1
Naime, ovom osom su predviene investcije u
ruralnu ekonomiju i ruralne zajednice koje omoguavaju poveanje
kvaliteta ivota u ruralnim podrujima i porast njihove atraktvnost
za investtore. U sklopu toga ocenjuje se da je neophodno poveat
mogunost za zapoljavanje, naroito mladih i ena u ruralnim
oblastma, te obezbedit da oni imaju bolji pristup najnovijim
informacijama i informaciono-tehnolokim reenjima.
1.2. Metodologija
U analizi su korieni dostupni statstki podaci, nalazi relevantnih
studija i podaci iz kvalitatvnog istraivanja organizovanog za potrebe
ovog projekta.
Analiza se zasniva na kvanttatvnim indikatorima iz razliith
izvora, a za njihovo tumaenje i dopunjavanje korieni su
kvalitatvni podaci iz ranijih istraivanja
2
i iz fokusiranih grupnih
diskusija sprovedenih za potrebe ove analize. Potrebno je naglasit
da se u izvetajima zvanine statstke i izvetajima zasnovanim
na Anket o ivotnom standardu stanovnitva (AS) ili Anket o
prihodima domainstava (APD) retko navode podaci distribuirani
prema dimenziji urbano/ruralno, a kada su u pitanju deca kao
starosna grupa, to se ini vrlo retko. Kada god se ova razlika javila u
podacima, to je u izvetaju navedeno i naglaeno. Poseban problem
predstavlja to to se uzrasna kategorija mladih od 15 do 19 godina u
nekim izvetajima zasnovanim na anketama na velikim uzorcima ne
razluuje unutar starosne kategorije 1624 godine.
Ozbiljan nedostatak podataka postoji i u pogledu praenja osobenog
poloaja ruralnih ena i njihovog pristupa uslugama. Naime, zvanina
statstka u velikoj meri nije rodno senzibilna. Tako se u izvetajima
iz najvanijih statstkih praenja (Anketa o radnoj snazi, Anketa
o ivotnom standardu, pa i izvetaj RZS o praenju drutvene
iskljuenost) podaci prikazuju ili po polu za ukupnu populaciju ili
1 Agrarni savet EU usvojio je 2005. godine fundamentalnu reformu politike ruralnog razvoja za programski period 20072013.
(Uredba (EZ) broj 1698/2005 o podrci ruralnom razvoju koju prua Evropski fond za poljoprivredu i ruralni razvoj EARDF). Ova
politika usmerena je na poboljanje implementacije programa podrke ruralnom razvoju sa veim fokusom na zapoljavanje,
konkurentnost i inovacije u ruralnim podrujima. Tri osnovne ose politike ruralnog razvoja su poveanje konkurentnosti agrar-
nog sektora, unapreenje ivotne sredine i ruralnog ambijenta kroz podrku za upravljanje zemljitem i unapreenje kvaliteta
ivota u ruralnim podrujima te promocija diversifkacije ruralne ekonomije.
2 Siromatvo sa mnogo lica. Analiza siromatva dece u Srbiji, UNICEF, 2004.
12
prema mestu stanovanja za ukupnu populaciju (urbano/ostalo).
3
To
onemoguava da se seoske ene posmatraju kao posebna drutvena
kategorija uporedno sa seoskim mukarcima ili sa gradskim
enama.
Za potrebe analize sprovedeno je i kvalitatvno istraivanje metodom
fokusiranih grupnih diskusija (FGD) u etri regiona u kojima se
sprovodi projekat Odrivi turizam za ruralni razvoj (u centralnoj
Srbiji, u istonoj Srbiji, u junom Banatu na Dunavu i u donjem
Podunavlju), a FGD su obavljene u selima Leskovice (Valjevo),
Temska (Pirot), Izbite (Vrac) i Kumane (Veliko Gradite). U svakom
selu diskusije su odrane sa 5 ciljnih grupa:
deca od 12 do 14 godina koja pohaaju osnovnu kolu,
deca od 15 do 19 godina koja pohaaju srednju kolu ili su
prekinula kolovanje,
ene iz seoskih domainstava starost 2755 godina,
mukarci koji su nosioci gazdinstva,
pruaoci socijalnih usluga i predstavnici lokalne admini-
stracije.
Glavni cilj fokusiranih grupnih diskusija bio je da se stekne uvid
u potrebe ena i dece na selu za socijalnim uslugama, u kvalitet i
dostupnost ovih usluga, kao i uvid u glavne prepreke koje ometaju
njihovo uspenije pruanje. Sa istm ciljem posmatran je i iri kontekst
mogunost ekonomskog i socijalnog unapreenja ivota na selu,
to podrazumeva aktvnost itavog domainstva, kao i povezivanje
lokalne administracije i drugih lokalnih aktera relevantnih za
poboljanje socijalnih usluga na selu.
1.3 Osnovni zakljuci
Kvalitet ivota i pristup uslugama dece na selu
Uprkos primeni mera za smanjenje siromatva, siromatvo dece do
14 godina starost 2007. godine najmanje je smanjeno u poreenju
sa drugim kategorijama stanovnitva u odnosu na 2002. godinu, pa
je jaz u odnosu na siromatvo opte populacije viestruko povean
(Studija o ivotnom standardu, 2008). Zbog neodgovarajue
3 tavie, u zvaninoj statistici Srbije ne postoji ni jasna defnicija ruralnih oblasti, pa se naselja i njihovo stanovnitvo klasifkuju
kao urbano i ostalo, a ruralna naselja i ruralno stanovnitvo spadaju u ovu drugu kategoriju.
13
disagregacije statstkih podataka nije mogue ustanovit koliko se
pogorao poloaj dece iz ruralnih naselja u odnosu na prosek i na
decu iz urbanih naselja.
Pored nezaposlenost i niskog obrazovanja roditelja, strukture
porodice (jednoroditeljske porodice i porodice sa velikim brojem
dece) i etnike pripadnost (posebno romskoj zajednici), jedan
od glavnih faktora koji poveavaju rizike od deprivacije i socijalne
iskljuenost dece predstavlja ivot u ruralnim naseljima, posebno
u jugoistonoj i zapadnoj Srbiji. Podaci ukazuju na neke oblike
zdravstvene, obrazovne i kulturne deprivacije dece i mladih na
selu u odnosu na prosek za Srbiju. Veliki broj seoske dece se
susree sa problemima slabe raznovrsnost u ishrani (25.2%
seoskih domainstava sa decom), neblagovremene vakcinacije
(10,6%), neodlaska na preventvne i specijalistke preglede (23%),
kupovine odgovarajue odee (30,9%) i materijala za kolu (22.7%),
nemogunost odlaska na ekskurziju (39,5%), pohaanja dodatne
nastave (36,1%) i nemogunost kolovanja u drugom mestu.
Iskazano kroz sintetki indeks deprivacije, sve ovo pokazuje da se
gotovo svako drugo dete na selu (45,1%) suoava sa deprivacijom.
U oblast obrazovanja socijalna iskljuenost seoske dece se vidi po
nizu indikatora. Obuhvat dece predkolskim obrazovanjem je manji
u selu nego u gradu (2005. godine je opt obuhvat predkolskim
obrazovanjem u Srbiji bio 33,5%, a u selima 14%, prema podacima
iz MICS3, to znai da se razlika poveala u odnosu na 2002.
godinu). Ova razlika je vidljiva i u obuhvatu obaveznim predkolskim
obrazovanjem, iako je ta stopa visoka na nacionalnom nivou, 97,5%
(NPA za decu). Pokrivenost osnovnim obrazovanjem je dobra, ali
meu mladima uzrasta 1519 godina ak 20% njih ne pohaa
srednju kolu, a kao najvaniji razlozi za to navode se nedostatak
interesovanja (u 52% sluajeva) i nedostatak novca (u 24%
sluajeva). U toku FGD se moglo ut i da su standardi kvaliteta u
realizaciji nastave u seoskim osnovnim kolama nii nego u gradskim,
to seosku decu dovodi u loiju poziciju u nastavku kolovanja. Ovo
potvruju rezultat merenja postgnua seoske i gradske dece na
testovima iz srpskog jezika i matematke, na kojima seoska deca
u oba predmeta postu vidno loije rezultate. Gradska deca su iz
srpskog jezika imala 516 poena, dok su seoska deca imala 461 poen,
a iz matematke ove cifre bile su 509, odnosno 466 poena.
14
U oblast zdravstvene zatte, osim slabijeg obuhvata imunizacijom,
treba naglasit da 31,5% dece i mladih iz gradskih sredina ima
ispravan, poeljan stav o odgovornost za sopstveno zdravlje, dok u
vangradskim sredinama takav stav ima samo 16,9% dece.
FGD su pokazale da slaba infrastrukturna razvijenost ruralnih
podruja i nedostatak vannastavnih i vankolskih sadraja znatno
umanjuju socijalnu i kulturnu partcipaciju seoske dece. U FGD su se
najee spominjali nemogunost pristupa Internetu, nepostojanje
kurseva stranih jezika te kolskih sala za fziko vaspitanje i sportske
aktvnost. Ovakvim ogranienjem slobode izbora ve u ranom
uzrastu zapoinje proces socijalnog iskljuivanja seoske dece, a to
u kasnijim fazama ivota suava njihov socijalni prostor, umanjuje
kulturni kapital i oteava im pristup tritu rada.
Deca i mladi na selu shvataju da ih preseljenje u grad najbre izvlai
iz loih ivotnih uslova i da im to prua bolje mogunost za socijalno
ukljuivanje. Veinu njih u ovakvom nainu razmiljanja podravaju
i roditelji, to direktno doprinosi uspostavljanju negatvne spirale
depopulacije i dovodi do nazadovanja ruralnih podruja.
Kvalitet ivota i pristup socijalnim uslugama ena na selu
Bolji kvalitet ivota, vee anse na tritu rada i razvijenije socijalne
usluge podstu migraciona kretanja enskog stanovnitva od
sela ka gradu. U starosnoj kohort 7175 godina uee enskog
stanovnitva je 57,7% u urbanim delovima Beograda, a 56,1% u
ruralnim naseljima centralne Srbije. U starosnoj kohort 2630
godina ta razlika je znatno upadljivija 52,3% u urbanim i 47,0% u
ruralnim naseljima.
Ekonomski poloaj ena je nepovoljan, a pristup uslugama od znaaja
za osnaivanje ekonomske partcipacije izuzetno je ogranien. U
poreenju sa seoskim mukarcima, meu seoskim enama vee je
uee neaktvnih i nezaposlenih (55% ena prema 39% mukaraca),
neto je manje uee zaposlenih u poljoprivredi i znaajno je nie
uee zaposlenih u nepoljoprivrednim sektorima (20% ena prema
34% mukaraca). Meu zaposlenim enama ak 56,6% je zaposleno
u poljoprivredi. Pored toga, zaposlenost u poljoprivredi gotovo u
potpunost se odvija u okviru domainstva (tek 2% angaovanih
15
u poljoprivredi ne radi u sopstvenom domainstvu), a veliki broj
ena ima status pomonog lana domainstva, tj. ene izuzetno
retko uestvuju u vlasnitvu nad gazdinstvom i nisu ravnopravne u
odluivanju o proizvodnji i raspodeli prihoda (Cveji et al, 2010).
Usluge podrke u zapoljavanju, jaanju ekonomskih potencijala
ena i njihovih domainstava izuzetno su slabo dostupne u ruralnim
oblastma. ak 76% nezaposlenih ena nije ulo ni za jednu aktvnu
meru trita rada, a tek 13% je uestvovalo u nekom od programa
NSZ i ocenilo da ovi programi nisu poveali njihove mogunost
da se zaposle. Programi podrke poljoprivrednoj proizvodnji
namenjeni su gazdinstvima, a ene se retko nalaze u ulozi nosioca
poljoprivrednog gazdinstva, zbog ega ne mogu samostalno da
konkuriu za ove programe. U planiranju mera podrke treba imat
na umu i da bi velika optereenost ena obavezama na gazdinstvu i
u domainstvu oteavala njihovo aktvno ukljuivanje u programe.
Uee ena bez obrazovanja ili sa osnovnim obrazovanjem na selu
iznosilo je 2010. godine 60% (Cveji et al, 2010), to predstavlja
poboljanje u odnosu na 70% koliko je izmereno u popisu 2002,
ali je obrazovna struktura seoskih ena starijih od 15 godina i dalje
znatno nepovoljnija u odnosu na seoske mukarce. Obrazovni
programi za stcanje novih znanja i vetna, posebno oni prilagoeni
lokalnim ekonomskim uslovima, uglavnom nisu dostupni enama.
Samo 2,8% nezaposlenih ena pohaalo je neki dodatni oblik
obrazovanja. Meu dodatnim vetnama koje poseduju ene iz
uzorka za istraivanje socijalne iskljuenost na selu preovlauju
vetne koje nisu adekvatne promenama na tritu rada: 44% ena
je navelo umee tradicionalnih zanata i rukotvorina, dok je 32%
navelo da zna strane jezike, 39% da zna da se slui raunarom, 31%
da poseduje tehnika znanja i vetne, a 15% da zna da upravlja
poljoprivrednim mainama (Cveji et al, 2010). Kada se ovome dodaju
i ocene koje su iznele uesnice FGD da im nije potrebna obuka, nego
samo subvencije drave, uoava se odsustvo svest o potrebi da se
razvijaju vetne i znanja kako bi se poboljale postojee ili zapoele
nove ekonomske aktvnost. Ovakva kombinacija nedostatka
obrazovanja, vetna i zainteresovanost da se one unaprede
proizvodi slabost unutranjih ljudskih resursa koji bi trebalo da
generiu znaajan deo rasta i razvoja u ruralnim oblastma.
16
Dostupnost zdravstvenih usluga je oskudna, svedena na elementarnu
sanaciju zdravstvenih problema, a pokrivenost ena zdravstvenim
osiguranjem nije zadovoljavajua. Meu seoskim enama je 9%
onih koje nemaju zdravstveno osiguranje (Cveji et al, 2010), dok je
u grupi marginalizovanih ena, koje se nalaze u statusu pomonih
lanova domainstva angaovanih iskljuivo u poljoprivredi, uee
osoba bez zdravstvenog osiguranja 14% (Babovi, Vukovi, 2008).
Veina stanovnica ruralnih podruja mora da putuje u grad radi
specijalistkih pregleda, stomatolokih pregleda i kupovine lekova.
Za mnoge od njih to predstavlja prevelik troak u novcu i vremenu, pa
zbog toga odlau preglede i prestaju da brinu o svom zdravstvenom
stanju. Prema Istraivanju zdravlja stanovnika, 6,3% ena iz Srbije
nikada nije posetlo ginekologa. Taj procenat je znaajno vei u
jugoistonoj Srbiji (9,1%) i kod ena iz vangradskih naselja (7,9%).
Znaajno je manji i procenat ena sa sela starost 4069 godina koje
su obavile mamografski pregled (6,8%) u odnosu na ene u gradskim
naseljima (13,2%). Meu enama starijim od 20 godina onih koje
jednom godinje kontroliu zdravlje kod ginekologa ima 36,4% u
gradskim naseljima i 23,8% u ostalim naseljima. U uzrastu 2069
godina u poslednje tri godine Papanikolau test je uradilo 41,8% ena
iz gradskih naselja i 25,6% iz seoskih (Zdravlje stanovnika Srbije,
2008).
U celom uzorku za istraivanje siromatva i socijalne iskljuenost u
ruralnim oblastma Srbije 1,9% domainstava prima MOP (ukupno u
Srbiji 2%), 11,3% prima deji dodatak, 3,5% naknadu za tuu negu
i pomo, a 1,2% je primilo jednokratnu optnsku pomo u toku
prethodne godine. Meu enama na selu 37% nikada nije uplaivalo
doprinose za PIO, dok je meu mukarcima ta stopa 24%. Kod ena
koje se nalaze u statusu pomonih lanova domainstva, stanje je jo
nepovoljnije ak 93% ne uplauje penzijsko osiguranje. Kao to se
vidi, usluge socijalne zatte nisu dostupne veini seoske populacije,
koja se tradicionalno u socijalnom obezbeivanju i zbrinjavanju oslanja
preteno na sopstvene resurse. Ta socijalna briga istovremeno troi
ljudske resurse koji bi se mogli angaovat u aktvnostma znaajnim
za unapreenje kvaliteta sopstvenog ivota i razvojnih potencijala
zajednice. Dodatni oteavajui faktori kod jednog dela ruralnog
stanovnitva jesu nepoznavanje prava i procedura prijavljivanja za
odreenu meru socijalne zatte te tradicionalistki stavovi koji
17
socijalnu pomo oznaavaju kao sramotu, a preputanje brige o
starima nekoj insttuciji ili organizaciji kao povredu porodine etke.
Dostupnost usluga koje su znaajne za uspostavljanje zadovo-
ljavajueg ivotnog standarda, kvalitetnog ivota i sociokulturne
partcipacije takoe je veoma slaba. Zbog toga ivot ena i
njihovih porodica obeleava preteno zadovoljavanje osnovnih
egzistencijalnih potreba, sa visoko zastupljenom materijalnom
deprivacijom; partcipacija u socijalnoj zajednici je povrna, obrasci
kulturne potronje ukazuju na pasivizam i dominaciju stlova ivota
usmerenih na puku reprodukciju.
Deca i ene na selu se suoavaju sa nizom ozbiljnih prepreka u
pristupu vanim socijalnim uslugama, to ih sputava da ostvare
kvalitetnije uslove ivota i da razviju svoje potencijale na osnovu
kojih mogu aktvnije doprinet ne samo sopstvenom blagostanju
ve i razvoju svoje zajednice. Deprivacija je izraena u brojnim
aspektma zadovoljavanja potreba, a veina usluga nije u dovoljnoj
meri dostupna i nije odgovarajueg kvaliteta.
1.4 Najvanije preporuke
Na osnovu istraivanja i analize predlau se sledee najvanije
preporuke:
Defnisat multsektorski pristup ruralnom razvoju.
Uspostavit meusektorsku saradnju u realizaciji politke
ruralnog razvoja.
Planirat odrivu diversifkaciju ruralne ekonomije na
lokalnom nivou.
Omoguit i promovisat alternatvni pristup ruralnih
domainstava tritu kapitala.
Uinit dostupnim aktvne mere zapoljavanja oblikovane
prema potrebama i potencijalima ena i mladih sa sela.
Podrat i podstcat ensko zadrugarstvo.
Unapredit ponudu obrazovnih (vannastavnih, vankolskih)
aktvnost u selima.
Podizat kvalitet osnovnog obrazovanja kako bi deca mogla
lake da se ukljue u srednjokolski sistem.
18
Pojaat rad pedagoko/psiholokih slubi na savetovanju
uenika zavrnih razreda u pogledu nastavka kolovanja.
Formirat lokalne fondove za stpendiranje uenika srednjih
kola i studenata sa sela u skladu sa lokalnim planovima
ruralnog razvoja.
Proirit kapacitete uenikih domova i internata za
siromanu decu sa sela.
Promovisat znaaj predkolskog obrazovanja i vaspitanja.
Poveat obuhvat ena sa sela zdravstvenim
osiguranjem.
Poveat dostupnost preventvne zdravstvene zatte i
pojaat promociju zdravlja u udaljenim ruralnim oblastma.
Podizat svest o znaaju penzijsko-invalidskog osiguranja i
informisat ene o mogunostma regulisanja ovog oblika
osiguranja.
Poveat dostupnost usluga socijalne zatte.
Poveat broj radnika u Centrima za socijalni rad u skladu sa
potrebama.
19

20
2. Pristup ena i dece iz ruralnih
podruja socijalnim uslugama
Ruralna podruja jo uvek predstavljaju znaajan deo teritorije
Srbije 85% (Bogdanov, N, 2007: 31), a u njima i dalje ivi znaajan
deo populacije Srbije 42%.
4
Stoga je pitanje ruralnog razvoja
i blagostanja ruralnog stanovnitva jedno od glavnih pitanja
celokupnog odrivog razvoja Srbije. Meutm, seoska podruja se
suoavaju sa nizom ozbiljnih problema snanom depopulacijom,
ekonomskom nerazvijenou, porastom siromatva i generalno
nepovoljnim uslovima ivota.
Promene tokova migracija izmeu dva poslednja popisa i procene
stanovnitva RZS za 2008. godinu pokazuju opt trend poveanja
uea urbanog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu Srbije
sa 54,5% u 1991. godini na 56% u 2002. godini i na 58% u 2009.
godini. Depopulacija seoskih podruja dovodi do starenja seoske
populacije. Indeks starenja (odnos populacije starije od 60 godina
prema populaciji dece 019 godina) znatno je vii u ruralnoj nego
urbanoj populaciji i iznosi 124,7% prema 97,4%. Pored toga, opt
trend depopulacije sela poprima i rodni karakter, to se vidi iz
podatka da je uee ena u ukupnom stanovnitvu Srbije 51,4%, u
urbanim naseljima 52,3%, a u naseljima klasifkovanim kao ostalo
50%.
5
Odstupanja od nacionalnog proseka najupadljivija su u
urbanim delovima Beograda, gde je uee ena 53,5%, i u ruralnim
naseljima centralne Srbije, gde je ovo uee svega 49,9%. to je jo
bitnije, ova pojava dobija na intenzitetu, jer se usmerenost enske
populacije ka gradskoj sredini poveava to je populacija mlaa.
U starosnoj kohort 7175 godina uee enskog stanovnitva je
57,7% u urbanim delovima Beograda i 56,1% u ruralnim naseljima
centralne Srbije. U starosnoj kohort 2630 godina ta razlika je
znatno upadljivija 52,3% u urbanim i 47,0% u ruralnim naseljima.
Oigledno je, dakle, da bolji kvalitet ivota, vee anse na tritu rada
i razvijenije socijalne usluge podstu migraciona kretanja enskog
stanovnitva od sela ka gradu, o emu e kasnije bit vie rei.
4 Republiki zavod za statistiku, Procena stanovnitva, dostupno na adresi: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/stanovnistvo/izbor.htm.
5 Ibid.
21
Ruralna podruja odlikuje i znaajno zaostajanje u razvoju za
urbanim podrujima. Na to ukazuje podatak da je drutveni proizvod
po stanovniku u ovim podrujima za 1/4 nii od nacionalnog
proseka (Bogdanov, 2007: 6365). Privredna struktura ruralnih
podruja Srbije veoma je zavisna od primarnog sektora i jo uvek
se zasniva na iscrpljivanju prirodnih resursa. U ruralnim sredinama
u Srbiji dominira tradicionalna, monofunkcionalna poljoprivreda,
usmerena na rast proizvodnje hrane
6
. Dominantan deo aktvnog
ruralnog stanovnitva (45%) zaposlen je u poljoprivredi, a porodina
gazdinstva imaju ozbiljne tekoe u pristupu glavnim tritma. Velika
zavisnost ruralnog stanovnitva od zaposlenost u poljoprivredi
svrstava Srbiju u red zemalja sa najvie poljoprivrednog stanovnitva
u Evropi (Bogdanov, 2007: 32).
Lou posledicu ekonomskog zaostajanja ruralnih podruja u
Srbiji predstavlja i porast siromatva. Kako pokazuje poslednje
istraivanje ivotnog standarda u Srbiji, siromatvo je i dalje
znaajnije rasprostranjeno u ruralnim nego u urbanim sredinama
(9,8% prema 4,3%). tavie, razlike u siromatvu izmeu grada i sela
su produbljene u periodu izmeu dve ankete o ivotnom standardu
(20022007), a na to ukazuje porast odnosa ruralnog siromatva
prema urbanom, sa 1,6 na 2,3. Jedno novije istraivanje siromatva
i socijalne iskljuenost na selu (Cveji et al, 2010)
7
pokazalo je da
se ak 4,8% domainstava u ruralnim oblastma Srbije suoava sa
sve tri dimenzije siromatva (i sa fnansijskim siromatvom i sa
materijalnom deprivacijom i sa uslovima deprivacije u naselju).
Veem riziku od siromatva i socijalne iskljuenost su izloena
poljoprivredna domainstva i samaka domainstva.
Razvoj i ouvanje ljudskih resursa u ruralnim sredinama
predstavljaju jedan od bitnih preduslova za kvalitetan ivot
pojedinaca i domainstava. Ujedno, ljudski resursi su vaan oblik
kapitala za razvoj ruralnih zajednica. Obrazovanost, zaposlenost,
6 Za razliku od ovog tradicionalnog tipa poljoprivrede, karakteristinog za nerazvijena podruja u svetu, razvoj moderne poljo-
privrede podrazumeva multifunkcionalnu poljoprivredu. Dokumenti EU defniu multifunkcionalnu poljoprivredu kao onu koja
tei odrivom razvoju u obezbeivanju hrane i drugih netrinih funkcija, kao to su razvoj ruralnih podruja, ivotni standard
stanovnitva i ouvanje ivotne sredine.
7 U ovom istraivanju fnansijsko siromatvo je mereno drugaijom metodologijom nego u AS. Linija siromatva je defnisana
kao 60% medijane ukupnih prihoda po ekvivalentnom odraslom, a prihodi od naturalne proizvodnje nisu uraunati.
22
zdravstveno stanje i socijalna zatta stanovnika ruralnih naselja
su element ljudskog kapitala koji presudno utu na anse za
ekonomski i socijalni razvoj seoskih zajednica i podruja. Otuda
pristup uslugama kojima se uvaju i unapreuju ovi element
ljudskog kapitala ima sutnski znaaj za odranje seoskih zajednica.
2.1. Ekonomski poloaj i partcipacija
U analizi ekonomskog poloaja i partcipacije ena i dece na selu
dva aspekta imaju poseban znaaj. Prvi se te ekonomskog
blagostanja, odnosno ivotnog standarda ena i dece, jer upravo
ivotni standard opisuje osnovne preduslove kvalitetnog ivota
i zadovoljavanja potreba u najirem smislu, ali odreuje i ivotne
anse u razliitm aspektma ukljuivanja u drutvenu zajednicu.
U tom smislu treba obratt panju na pokazatelje fnansijskog
siromatva i materijalne deprivacije. Drugi vaan aspekt te se
mogunost i karakteristka ekonomske partcipacije ena i dece.
Dok je kod ena takva partcipacija poeljna i treba je osnaivat, kod
dece je ona nepoeljna jer ima oblik dejeg rada, koji je zabranjen
meunarodnim konvencijama i domaim zakonima, ali se u seoskim
sredinama odvija u formi neformalnog porodinog rada, preteno
u poljoprivredi. Ovakav ekonomski angaman dece troi njihove
resurse koje bi trebalo angaovat u obrazovanju kako bi kasnije u
ivotu mogla da ostvare bolju ekonomsku partcipaciju.
Metodoloki problem sa kojim se suoavaju analize siromatva dece i
ena poiva na injenici da se siromatvo prat na nivou domainstva.
Bez obzira na to o kojoj je metodologiji merenja siromatva re
(apsolutno ili relatvno, prema prihodima ili potronji), podaci
postoje za domainstvo kao celinu, a izvan domaaja merenja ostaje
mogua nejednaka dostupnost novca i drugih materijalnih resursa
u domainstvu za njegove pojedine lanove. Na ove nedostatke
ukazali su razliit pristupi, a posebno feministka ekonomija, u
okviru koje su sprovedena istraivanja kako bi se ispitala unutranja
distribucija resursa u domainstvima. Istraivanja su pokazala da
upravo oni koji imaju manje moi u domainstvu, kao to su ene i
deca, imaju otean pristup novcu i drugim ekonomskim resursima,
posebno, mada ne iskljuivo u siromanim domainstvima (Deere,
Ross, 2010; Chant, 2007; Razavi, 1999).
23
2.1.1. Ekonomski poloaj dece
Anketa o ivotnom standardu stanovnitva iz 2002. godine ukazala
je na to da su deca uzrasta od 6 do 14 godina, pored starijih od
65 godina, starosna kategorija koju siromatvo posebno ugroava
(sa veim udelom stanovnitva koje ivi ispod linije siromatva,
postavljene na ekvivalentnu jedinicu potronje od 2,9 dolara dnevno
po lanu domainstva, u odnosu na prosek u dravi). Praenje
ekonomskog poloaja dece u Srbiji ovom metodologijom, kojom se
meri apsolutno siromatvo, ukazuje na izrazito nepovoljne trendove.
Naime, siromatvo dece do 14 godina najmanje se smanjilo u odnosu
na 2002. godinu, a jaz u odnosu na optu populaciju viestruko se
poveao (Tabela 1).
Tabela 1: Stope siromatva dece
Starost 2002. 2007.
Promena
20022007.
Razlika:
ukupna
populacija
(14%) deca
2002.
Razlika:
ukupna
populacija
(6,6%) deca
2007.
05 12,5 8,7 -3,8 -2,5 2,1
614 14,3 9,5 -4,8 0,3 2,9
1519 14,8 6,2 -8,6 0,8 -0,4

Izvor: Studija o ivotnom standardu. Srbija 20022007.
Detaljnija analiza potronje meu lanovima domainstva, koja
uzima u obzir oblike potronje specifno vezane za potrebe dece,
pokazuje da je siromatvo dece dodatno skriveno unutar domainstva
kao dominantne jedinice analize. Tako se u strukturi potronje kod
najsiromanijih domainstava sa decom javlja situacija da se vie
troi na alkoholna i bezalkoholna pia (5%) i na duvan (3,3%), nego
na obrazovanje dece (3,1%)
8
. Ovi podaci nagovetavaju mogunost
da se i na druge specifne potrebe dece u domainstvima manje
troi nego na neke potrebe odraslih te da takva situacija nije
8 Stanje dece u Srbiji 2006, UNICEF, 2006, str. 19.
24
svojstvena samo najsiromanijim domainstvima, ve i onima sa
veim fnansijskim resursima.
Podaci iz studije o socijalnoj iskljuenost u ruralnim oblastma
temelje se na bitno razliitoj metodologiji merenja siromatva.
9

Ti podaci ukazuju na to da je kod domainstava sa decom najvie
zastupljeno fnansijsko siromatvo, potom materijalna deprivacija,
a najmanje deprivacija u naselju
10
(Tabela 2).

Tabela 2: Deca i mladi i rasprostranjenost fnansijske,
materijalne i deprivacije u naselju (teritorijalne)
Domainstvo
ima dete
starosti
Indikacija fnansijskog
siromatva
Indikacija materijalne
deprivacije
Indikacija teritorijalne
deprivacije
Nema Ima Ukupno Nema Nia Via Ukupno Nema Ima Ukupno
014
57,2 42,8 100 62,0 25,9 12,1 100 81,9 18,1 100
1519
59,1 40,9 100 66,9 20,0 13,1 100 78,7 21,3 100

Izvor: Cveji et al. (2010)
Merenje specifne deprivacije dece u seoskim domainstvima
pokazuje, meutm, da se gotovo svako drugo dete (45,1%) suoava
s ovim tpom deprivacije, i to relatvno retko sa niskim stepenom
(nisku deprivaciju ima 8,7%, srednju 21,5%, a visoku 14,9% dece do
14 godina). Indeks deprivacije potreba dece konstruisan je preko
sledeih indikatora: raznovrsnost ishrane (sa ime se suoava 25,2%
domainstava sa decom), blagovremenost vakcinacije (10,6%),
odlasci na preventvne i specijalistke preglede (23%), kupovina
odgovarajue odee (30,9%) i materijala za kolu (22,7%), mogunost
odlaska na ekskurziju (39,5%), pohaanje dodatne nastave (36,1%) i
mogunost kolovanja u drugom mestu. Kao deprivirana su oznaena
ona domainstva koja se suoavaju sa problemima u vie od etri
navedena indikatora (Cveji et al, 2010).
9 Za razliku od metodologije AS koja primenjuje mere apsolutnog siromatva preko potronje domainstva, ovde je re o
merama relativnog siromatva koje se registruju preko prihoda, pri emu su sva domainstva iji ukupni prihod po jedinici
potronje iznosi manje od 60% medijane prosenog prihoda po jedinici potronje identifkovana kao domainstva pod
rizikom od fnansijskog siromatva.
10 Deprivacija u naselju (teritorijalna deprivacija) meri se indeksom zasnovanom na indikatorima kao to su postojanje i dostup-
nost ustanova, udaljenost od administrativnog centra, udaljenost uslunih sadraja, percepcija komunalne opremljenosti i bez-
bednosti naselja.
25
Kvanttatvni i kvalitatvni
11
podaci i analize poloaja dece upuuju na
proireni pojam siromatva, koji obuhvata razliite oblike deprivacije
i socijalne iskljuenost: obrazovnu, zdravstvenu, socijalnu, kulturnu
i geografsku. To se prepoznaje i iste i u Nacionalnom planu akcije
za decu: Poseban oblik siromatva dece sa specifnim utcajem
na svakodnevni ivot i razvoj dece i prenoenje siromatva izmeu
generacija predstavlja siromatvo sredine, tj. odsustvo socijalno-
kulturne infrastrukture. Ono se ogleda i u nedostupnost drutvenih
slubi (zdravstvene usluge, socijalna zatta, obrazovanje, kultura
za decu itd.) (NPA: 20). Navedeni oblici deprivacije i socijalne
iskljuenost imaju posebnu teinu za decu, jer ukazuju na nemo-
gunost ostvarivanja osnovnih prava deteta defnisanih Konvencijom
o pravima deteta Ujedinjenih nacija i na njihovo krenje.
Ranija istraivanja su pokazala da ivot na selu, u kombinaciji sa
fnansijskom i materijalnom deprivacijom porodice, izlae decu
riziku od eksploatacije njihovog rada. Budui da siromane seoske
porodice zavise od intenzivnog radnog angaovanja svih lanova na
gazdinstvu, rad dece postaje prepreka za ostvarivanje prava deteta
na kolovanje, igru, druenje i slino, ime se ugroavaju i poloaj i
razvoj dece.
12
Rezultat Istraivanja o zdravlju koje je sproveo Insttut
za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut 2006. godine
pokazuju da seoska deca imaju manje slobodnog vremena za zabavu
jer moraju da pomau na gazdinstvu i u domainstvu (Tabela 3).
Tabela 3. Nain provoenja slobodnog vremena, deca uzrasta
719, gradska i ostala naselja, 2006, u %.
Igra se na kompjuteru Bavi se individualnim sportom
Pomae u
kui i oko nje
Gradsko 32,3 12,0 26,3
Ostalo 22,4 5,4 34,2
Izvor: Istraivanje o zdravlju stanovnitva Srbije, Insttut za javno zdravlje Srbije
Dr Milan Jovanovi Batut
12 Deji rad u Srbiji, CPD, 2006.
26
Fokusirane grupne diskusije realizovane za potrebe ove analize
potvrdile su da veina dece, pogotovo muke, redovno obavlja
poslove na gazdinstvu i da im to uzima znaajan deo vremena koje
bi deca mogla da utroe na uenje ili druenje. Ipak, mora se rei
da je mehanizam eksploatacije deijeg rada sloen, jer u naem
istraivanju seoska deca svoje obaveze na gazdinstvu ne oseaju kao
nametnute i svi odreda kau da im roditelji dozvoljavaju da ih ne
ispune ako imaju vie da rade za kolu.
2.1.2. Ekonomski poloaj i partcipacija ena
Prema podacima Ankete o ivotnom standardu, uee ena i
mukaraca meu siromanima u neurbanim podrujima gotovo
je izjednaeno. Podaci iz najnovijeg izvetaja Praenje drutvene
ukljuenost u Srbiji Republikog zavoda za statstku i Tima za socijalno
ukljuivanje i smanjenje siromatva Vlade RS ne nude podatke na
osnovu kojih bi se moglo zakljuivat o relatvnom siromatvu ena iz
ruralnih sredina u odnosu na mukarce iz ruralnih sredina ili ene iz
urbanih sredina. Prema ovom poslednjem izvetaju, relatvna stopa
rizika od fnansijskog siromatva u Srbiji iznosila je 2009. godine 17,7%
(obuhvaeni su i prihodi u naturi), pri emu ne postoje znaajne
razlike u stopama rizika od siromatva kod ena i mukaraca, jer stopa
za mukarce iznosi 17,7%, a za ene 17,8%. Prema podacima iz tog
izvetaja, rodne razlike u rizicima od siromatva mogu se uoit samo
u najstarijoj populaciji (starijoj od 65 godina), u kojoj stopa rizika od
siromatva za mukarce iznosi 16,4%, a za ene 19,5%. Rodne razlike
u rizicima od siromatva su izraenije kada se uporede samaka
domainstva ena i mukaraca. Naime, stopa rizika od siromatva
za samaka muka domainstva iznosi 21,3%, a za samaka enska
domainstva 26,2% (RZS, Tim za socijalno ukljuivanje, 2010: 20).
Kod domainstava samohranih roditelja, meu kojima dominiraju
samohrane majke, postoje znaajno vie stope rizika od siromatva
u odnosu na optu stopu (30,6%). Posmatrano u odnosu na druge
tpove domainstava, nepovoljnije stope se belee samo kod velikih
domainstava branih parova sa troje i vie dece, kod kojih ova stopa
iznosi 32,7% (Ibid, 2010: 21). Pored toga, kada se stope rizika od
siromatva ena i mukaraca posmatraju prema aktvnost, uoava
se da su u kategorijama zaposlenih i nezaposlenih stope rizika
od siromatva vie kod mukaraca nego ena, kod penzionera su
gotovo izjednaene, dok su kod drugih neaktvnih lica stope rizika od
27
siromatva znaajno vie kod ena nego kod mukaraca. Na osnovu
navedenih podataka moe se pretpostavit i da su seoske ene koje
pripadaju ovim najugroenijim kategorijama natproseno izloene
rizicima od siromatva. Meutm, rezultat pojedinih istraivanja
ukazuju na posebno nepovoljan materijalni poloaj ena koje se
nalaze u statusu takozvanih pomonih lanova u poljoprivredi, tj.
koje su angaovane kao neplaena radna snaga na gazdinstvu, a koje
se suoavaju sa velikim preprekama u pristupu novcu u domainstvu
(Babovi, Vukovi, 2008).
Kada su u pitanju ekonomska partcipacija ena i pristup uslugama
znaajnim za njihovo ekonomsko osnaivanje, o tome postoji
neto vie podataka. Prema podacima Ankete o radnoj snazi za
2009. godinu, poljoprivredna zaposlenost uestvovala je u ukupnoj
zaposlenost ena sa 19%. Istraivanje o socijalnoj iskljuenost u
ruralnim oblastma Srbije ukazalo je na niz nepovoljnih karakteristka
ekonomske partcipacije ena. U poreenju sa seoskim mukarcima,
meu seoskim enama vee je uee neaktvnih i nezaposlenih,
neto manje uee zaposlenih u poljoprivredi i znaajno nie
uee zaposlenih u nepoljoprivrednim sektorima (Tabela 4). Meu
zaposlenim enama iz navedenog istraivanja ak 56,6% je zaposleno
u poljoprivredi. Pored toga, zaposlenost u poljoprivredi gotovo u
potpunost se odvija u okviru domainstva (tek 2% angaovanih u
poljoprivredi ne obavlja taj rad u sopstvenom domainstvu).
Tabela 4: ene i mukarci iz ruralnih
podruja prema aktvnost, 2009.
ene Mukarci
Zaposleni van poljoprivrede 19,7 33,5
Zaposleni u poljoprivredi 25,6 27,5
Nezaposleni 9,0 7,4
Neaktivni 45,7 31,6
Ukupno 100 100
Izvor: Cveji et al, 2010.
28
Meu enama zaposlenim van poljoprivrede najbrojniju kategoriju
prema zanimanju predstavljaju kvalifkovane radnice (43% ena
zaposlenih van poljoprivrede). Glavni sektori u kojima se koncentriu
ene jesu trgovina (preko treine zaposlenih) i industrija (vie od
petne) (Cveji et al, 2010).
ene ine vie od polovine nezaposlenih u ruralnim sredinama
(55%). Posmatrano prema starost, uoava se da mlae starosne
kohorte (1534 godina) ine vie od polovine nezaposlenih (55%).
Gotovo treinu nezaposlenih (30%) ine osobe bez kvalifkacija.
Dakle, starost, pol i obrazovanje u znaajnoj meri odreuju anse
za ukljuivanje na trite rada. U grupama u kojima se koncentriu
karakteristke koje poveavaju rizike od iskljuenost sa trita rada
zapaaju se veoma nepovoljne strukture prema aktvnost. Tako su,
recimo, anse za zapoljavanje mladih ena starost 2024 godine,
bez kvalifkacija, izrazito niske. One uglavnom i ne izlaze na trite
rada, o emu svedoi podatak da u ovoj kategoriji uee neaktvnih
lica iznosi ak 74%.
Izloeni podaci ukazuju na to da ekonomsku partcipaciju seoskih
ena u Srbiji odlikuje niz potekoa. Tekoe se ogledaju u znaajno
niim ansama za zapoljavanje u nepoljoprivrednim sektorima
ekonomije, u radnom angaovanju u nisko produktvnim radnim
aktvnostma u okviru poljoprivredne proizvodnje porodinog
gazdinstva i u estom angaovanju u ulozi takozvanih pomonih
lanova u poljoprivrednoj proizvodnji porodinog gazdinstva, to
podrazumeva viestruko deprivilegovan poloaj u sferi rada.
Najgora opcija je bit domaica na selu. Zato to mnogo radimo, a nita
ne zaraujemo. Da imamo u selu gde da se zaposlimo, pa se vratmo kui.
(Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Ako je zaposlena i radi 8 sat, ne moe i na poljoprivredi da radi. A ne mogu
i jedno i drugo. Svaka ena treba da radi i ima svoj dinar. 15.000, 15.000,
znai svaki dinar. (Uesnica enske FGD iz Velikog Gradita)
Meni je mnogo teko, ali sam se navikla. Radim po ceo dan, od 6 do pola 11
uvee. (Uesnica enske FGD iz Velikog Gradita)
Ustanemo ujutro u 6, a legnemo uvee u 12 i ne stgnemo sve. Takav je ivot
na selu. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
29
Raznovrsni faktori proizvode prikazane probleme iskljuenost
sa trita rada velikog broja ruralnih ena. Odsustvo razvoja
nepoljoprivrednih delatnost u ruralnim sredinama, nepovoljna
infrastrukturna opremljenost seoskih zajednica, udaljenost od
gradskih, a tme i industrijskih i uslunih centara predstavljaju
samo neke od sistemskih faktora koji stvaraju male anse za
njihovo ukljuivanje u nepoljoprivredne sektore ekonomije. Zbog
toga dostupnost usluga zapoljavanja, obuke i obrazovanja ima
izuzetan znaaj za zapoljavanje, jer nosioci razvoja poljoprivrede
i diversifkacije ruralne ekonomije pre svih treba da budu sami
stanovnici ruralnih zajednica, to znai i ene. Meutm, u aktuelnim
uslovima programi zapoljavanja nisu dostupni seoskim enama.
Naime, rezultat istraivanja pokazuju da politka podstcanja
zapoljavanja u znaajnoj meri zaobilazi ruralne sredine. Nezaposlene
ene iz ruralnih sredina ne samo da imaju otean pristup tritu
rada ve i merama kojima se unapreuju mogunost zapoljavanja
stanovnitva, a koje se u razliitm formama sprovode preko
Nacionalne slube za zapoljavanje. ak 76% nezaposlenih ena nije
ulo ni za jednu aktvnu meru trita rada, a tek 13% je uestvovalo
u nekom od programa NSZ i ocenilo da ovi programi nisu poveali
njihove mogunost da se zaposle (Cveji et al, 2010).
Napokon, programi podrke poljoprivrednoj proizvodnji
namenjeni su gazdinstvima, a ene se retko nalaze u ulozi nosioca
poljoprivrednog gazdinstva, zbog ega ne mogu autonomno ni
da konkuriu za ove programe. Osim toga, ene pokazuju i slabu
sklonost za preduzetnitvo i samozapoljavanje, ali su spremnije
da se ukljuuju u forme zadrunog tpa, bar kada je re o enama
koje rade kao pomoni lanovi na porodinom gazdinstvu (Babovi,
Vukovi, 2008).
2.2 Obrazovanje
Ljudske resurse u seoskim podrujima odlikuje nepovoljnija
obrazovna struktura u poreenju sa urbanim. Udeo nepismenih
u negradskim naseljima je 5,9% (u gradskim 1,6%), a osoba bez
zavrene osnovne kole ak 35,6% (u gradskim naseljima 11,2%),
pri emu su ove razlike izraenije u centralnoj Srbiji (37,9% prema
10%) nego u Vojvodini (29,5% prema 14,2%). To ukazuje na znaaj
30
regionalnih varijacija u tokovima urbanizacije uopte i urbanizacije
sela posebno, poveanja dostupnost kola preko razvoja putne
infrastrukture itd. (Stankovi 2006: 177).
U metodologiji praenja socijalne iskljuenost koja se primenjuje
u EU jedan od najvanijih indikatora iskljuenost iz obrazovnog
sistema predstavlja rano naputanje kole, odnosno prekidanje
kolovanja nakon zavretka osnovnog obrazovanja. U populaciji iz
uzorka za istraivanje socijalne iskljuenost na selu proporcija osoba
koje su napustle kolovanje, a da nisu zavrile bar osnovnu kolu
u populaciji starijoj od 15 godina izrazito je visoka iznosi 43,5%.
Kada su u pitanju razlozi za rano naputanje kolovanja, uoavaju
se znaajne razlike meu generacijama. Za stariju populaciju razlozi
su preteno bili spoljne prirode, odnosno pritsak porodice da
se napust kola zbog angaovanja u radu na gazdinstvu ili zbog
kulturne prakse zasnovane na stavu porodice da dalje kolovanje
nije potrebno. Za mlau populaciju razlozi su ee individualni i
pokazuju se u nezainteresovanost za kolovanje. Podaci ukazuju na
to da su ovi vrednosni stavovi, odnos prema obrazovanju i percepcija
znaaja obrazovanja, najei razlozi za rano prekidanje kolovanja,
a da su fnansijski razlozi manje zastupljeni.
2.2.1 Pristup seoske dece obrazovnim uslugama
U istraivanju siromatva i socijalne iskljuenost na selu (Cveji et
al, 2010) zabeleena je rasprostranjenost ustanova za predkolsko
i osnovno obrazovanje i vaspitanje. Na nivou celog uzorka
registrovano je da osnovne kole postoje u 82% sela, a obdanita
u 39%. U pogledu zastupljenost ovih ustanova postoje ogromne
regionalne razlike.
31
Tabela 5. Distribucija obdanita i osnovnih kola u ruralnim
podrujima, po regionima

UKUPNO Vojvodina
Centralna
Srbija
Zapadna
Srbija
Jugoistona
Srbija
Sela u kojima
postoji obdanite
39% 81% 37% 13% 22%
Sela u kojima
postoji osnovna
kola
82% 85% 92% 60% 87%
injenica da u Srbiji oko 60% svih kola ine seoske kole koje
pohaa svega 6% dece govori da obrazovanje seoske dece u
uslovima depopulacije ruralnih sredina predstavlja veliki pritsak
na obrazovni sistem, pre svega u pogledu fnansiranja. To veoma
oteava reavanje problema u osnovnom obrazovanju seoske dece.
Na primer, Gornje Leskovice imaju etri aka, a dva radnika plaaju.
(Uesnik FGD za insttucije i organizacije iz Valjeva)
Problem je to se broj dece stalno smanjuje. Ne znam kako se plaaju
uitelji, ali ako ima i jedno dete u planinskom selu, uitelj ide tamo. U tm
selima ima samo etri razreda. A od petog razreda, majka obavezno mora
da doe u Pirot, jer je dete isuvie malo da bi stanovalo samo... Tako se
krnje porodice, jer je ena odsutna iz domainstva. Takoe, usled toga
poveavaju se trokovi porodice, jer se smanjuje proizvodnja (manje ovaca,
na primer). (Uesnica FGD za insttucije i organizacije iz Pirota)
Obuhvat dece predkolskim obrazovanjem u Srbiji iznosio je 46,9%
na uzrastu 35,5 godina 2007/2008. godine (Praenje socijalne
iskljuenost u Srbiji, 2010), to je slino obuhvatu u regionu, ali je
u porastu (2005. godine obuhvat je bio 33,5%, prema istraivanju
MICS3). Meutm, postoji velika razlika u pohaanju predkolskih
ustanova izmeu urbanih i ruralnih naselja (2005. godine opt
32
obuhvat je bio 33,5%, a u selima 14%, prema istraivanju MICS3)
i ta razlika se poveala u odnosu na 2002. godinu. Kod urbane
populacije se udaljenost obdanita kao razlog to dete ne pohaa
obdanite javlja u 1,2% sluajeva, a u naseljima klasifkovanim kao
ostalo u 25,7% sluajeva.
Sa druge strane, istraivanje socijalne iskljuenost na selu pokazalo
je da je nepohaanje predkolske ustanove manje povezano sa
postojanjem objekta u selu, a vie sa stavom roditelja o potrebi
predkolskog obrazovanja. U domainstvima iz sela u kojima postoje
obdanita, 78% domainstava koja ne daju decu u obdanite kao
razlog je navelo da za tm nema potrebe, jer ukuani brinu o deci
(Cveji et al, 2010).
Ohrabruje injenica da je obuhvat obaveznim pripremnim
predkolskim programom veliki u kolskoj 2008/2009. godini je bio
97,6%. Meutm, obaveznim predkolskim programom najmanje su
obuhvaena deca iz neurbanih naselja. Ovaj problem je konstatovan
u NPA, gde se ukazuje na to da je obuhvat seoske dece predkolskim
vaspitanjem posebno nizak (NPA: 27). U odnosu na podatke iz 2002.
godine produbile su se razlike u pohaanju obdanita u odnosu na
tp naselja (Praenje socijalne iskljuenost u Srbiji, 2010).
Naa deca nikada nisu imala vrt, to je velika greka. Da smo imali
vrt, deca ne bi toliko bila uskraena, a i jedna osoba bi dobila posao.
(Uesnica enske FGD u Velikom Graditu)
Osnovnokolsko obrazovanje, budui da je obavezno, ima najvei
obuhvat i taj obuhvat najmanje zavisi od prostorne varijable 2%
dece sa sela ne pohaa osnovnu kolu. Pokrivenost sela osnovnim
kolama je dobra, a udaljenost se veoma retko navodi kao razlog
za nepohaanje (Cveji et al, 2010). Nepohaanje i naputanje
osnovne kole vie je povezano sa etnikom pripadnou (posebno
kod romske dece), siromatvom porodice i potrebom da dete radi.
Meu mladima uzrasta 1519 godina ak 20% ne pohaa srednju
kolu, a kao najvaniji razlozi za to navode se nedostatak interesovanja
33
(u 52% sluajeva) i nedostatak novca (u 24% sluajeva) (Cveji et
al, 2010). Nepohaanje kole pokazuje znaajne regionalne razlike:
u najnerazvijenijim optnama, kao to su Trgovite, Medvea i
Preevo, znatno je nia stopa pohaanja osnovne kole (preko
10%) u odnosu na republiki prosek, dok su u nekim optnama,
kao to su na primer agubica, Trgovite i Tutn, stope pohaanja
srednje kole dvostruko nie u odnosu na prosek u Srbiji (Stanje
dece u Srbiji 2006). Sa druge strane, kvalitatvna istraivanja sa
siromanom decom ukazuju na to da se neka seoska deca suoavaju
sa ozbiljnim preprekama u pristupu kolama, koje se tu udaljenost
kola i nepostojanja prevoza.
13
Prema nalazima istraivanja o
socijalnoj iskljuenost u ruralnim oblastma Srbije (Cveji et al,
2010) takve dece ima 5%. Ona na putu do kole i od kole provode
preko 2 sata dnevno (ponekad i 4 sata),
14
to im u kombinaciji sa
vremenom provedenim u koli, uenjem i radom u domainstvu
ne ostavlja nimalo slobodnog vremena za odmor, igru i druenje.
Takva situacija vodi do fzike iscrpljenost i socijalne deprivacije i
iskljuenost dece.
15
I FGD raene za potrebe ove analize pokazale
su da u funkcionisanju seoskih kola mogu postojat velike razlike,
u rasponu od kole u kojoj postoje vannastavne aktvnost i u kojoj
pedagog aktvno radi na vaspitanju i usmeravanju dece do kole
u koju deca putuju preko 2 sata (a zimi povremeno i izostaju zbog
neprohodnost puteva) i nose vodu za pie u faicama jer celo selo
ima problem sa vodosnabdevanjem.
14 ak 5% dece sa sela provede na putu do kole i od kole izmeu 2 i 3 sata (Cveji et al, 2010).
34

Meni je kola udaljena 20 km ukupno, do stanice imam 11 km. Kreem u
5, na stanici sam u 7, ekam autobus 15 minuta. Nekad usled jakog vetra
doe do formiranja snenih nanosa i ne moe da se proe. (Dete iz Valjeva,
1214 godina)
Ne svia mi se to smo trenutno druga smena. Naporno je. Idemo u 12 h,
a vraamo se u 21 h, takav je prevoz. Tada ne moemo da uimo, umorni
smo, moramo da spavamo. Ujutro kad ustanemo ve moramo da krenemo.
(Dete iz Vrca, 1419 godina)
Pomaem tat oko poljoprivrednih poslova, a i oko stoke, skoro
svakodnevno. (Dete iz Vrca, 1214 godina)
Ja bih voleo da upiem elektrotehniku, ali nemam vremena. Puno radim, a
i dosta pomaem mojima kui (Dete 14-19 iz Valjeva)
Drugi vaan aspekt obrazovanja u kojem se prepoznaju problemi,
uz dostupnost, jeste i kvalitet. Veina roditelja, a i sama deca, u
sistemu obrazovanja vide najlaku mogunost da se u socijalnom i
prostornom smislu premeste iz seoske sredine i da poveaju svoje
anse za ekonomski i drutveni napredak. I ovde pred seoskim decom
stoje prepreke. Jedan vaan oteavajui faktor je fnansijske prirode,
a drugi se odnosi na standarde kvaliteta u seoskim osnovnim kolama
i zahteve koji se postavljaju pred seosku decu. Ove standarde neki
roditelji ocenjuju kao nie nego u gradskim kolama, to seoskoj
deci daje slabiju poetnu poziciju u nastavku kolovanja. Ovakvu
percepciju potvruju i rezultat nacionalnog testranja uenika IV
razreda osnovnih kola.

Tabela 6. Rezultat testranja iz srpskog jezika
i matematke, urbana i ostala naselja, 2007.
Srpski, poeni Srpski, %
Matematika,
poeni
Matematika, %
Srbija 500 67,2 500 59,5
Grad 516 70 509 61
Selo/ostali 461 59 466 52

Izvor: Ivi, 2009.
35
Ovome moemo da dodamo i nalaz iz evaluacije postgnua uenika
kombinovanih razreda iz seoskih sredina u Rakom okrugu. Ovo
istraivanje je pokazalo da se, kada se pogleda procenat uenika
koji nisu uspeli da dostgnu ni najnii nivo E na testu iz matematke,
uoava velika razlika u odnosu na nacionalni nivo i Raki okrug.
Naime, u ispitanim kombinovanim odeljenjima 45% uenika nije
uspelo da dostgne ni nivo E iz matematke. Slini nalazi su dobijeni i
za srpski jezik, s tom razlikom da nivo E iz srpskog jezika nije dostglo
51% uenika iz ispitanih odeljenja (Aktvno uenje u kombinovanim
odeljenjima, 2005).
Nema dovoljno nastavnika, iz istorije ekamo da nam doe nastavnica pa
je to privremeno, a iz matematke su odeljenja spojena tokom cele godine.
(Dete iz Vrca, 1214 godina)
Jako malo dece koja su zavrila nau seosku kolu je zavrilo fakultet. Zato
to, to je moje lino miljenje, da su u samom startu mnogo manje nauili
nego deca u gradskim kolama. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Podaci Ankete o ivotnom standardu ukazuju na to da deca iz
negradskih naselja u manjem procentu pohaaju srednju kolu u
poreenju sa decom iz urbanih naselja. Podaci takoe ukazuju na to
da se izmeu gradske dece i dece iz ostalih naselja uoava segregacija
prema tpu srednjokolskog obrazovanja. Kao to se moe videt
iz naredne tabele, meu decom iz ostalih naselja ima manje onih
koji pohaaju gimnazije, a vie onih koji pohaaju trogodinje i
etvorogodinje srednje strune kole.
36

Tabela 7. Deca starost 1519 godina prema tpu kole
koju pohaaju, 2007, u %
Tip naselja
Urbano Ostalo
Ne pohaaju kolu 13,9 20,7
Osnovna kola 8,9 7,7
Srednja struna 1 godina 1,3 1,6
Srednja struna 2 godine 0,3 0,4
Srednja umetnika 1,4 1,6
Specijalna kola 0,3 0,5
Gimnazija 22,0 6,7
Jednogodinje specijalistiko
obrazovanje nakon srednje
kole
0,3 0,7

Izvor: RZS, AS 20022007: 252.
2.2.2 Pristup seoskih ena obrazovanju i obukama
Obrazovna struktura seoskih ena izrazito je nepovoljna. U dananjim
generacijama dece i mladih obuhvat deaka i devojica osnovnim
i srednjim obrazovanjem gotovo je izjednaen. tavie, uoavaju
se tendencije preokretanja rodne neravnotee na tetu deaka i
mladia sa sela, koji u manjem procentu uspeno zavravaju kolu
u odnosu na devojice i devojke iz ruralnih sredina (Vlada RS, UN,
2009). Meutm, karakteristke obrazovne strukture populacije
starije od 15 godina pokazuju da se jo uvek ispoljavaju znaajne
rodne razlike prema obrazovanju. Prema podacima iz popisa 2002.
godine, preko 70% seoskih ena bilo je bez kvalifkacija (bez kole,
sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem ili samo sa zavrenom
osnovnom kolom). Sudei prema novijim podacima, u proteklih
osam godina dolo je do poboljanja, jer je uee ena bez
37
obrazovanja ili sa osnovnim obrazovanjem palo na 60% (Cveji et al,
2010), ali je obrazovna struktura seoskih ena starijih od 15 godina i
dalje znaajno nepovoljnija u odnosu na seoske mukarce.
Meu enama koje nisu zavrile srednju kolu, u 18,5% sluajeva
razlog za to bio je pritsak porodice da ostanu i rade u domainstvu
ili na poljoprivrednom imanju, dok je u 26% sluajeva razlog
bio tradicionalistki stav porodice da im nije potreban vii nivo
obrazovanja. U 18% sluajeva razlog je bio nedostatak novca, za
10% ena razlog je bilo rano sklapanje braka i briga o porodici, dok
su ostale navele druge razloge.
Pored toga, samo 2,8% nezaposlenih ena pohaalo je neki dodatni
oblik obrazovanja, a one koje nisu pohaale dodatno obrazovanje
kao najei razlog navodile su nedostatak novca (u 40% sluajeva),
nedostatak interesovanja (26%), udaljenost (6%) i nedostatak
ponude odgovarajuih kurseva (9%). Meu dodatnim vetnama
koje poseduju ene iz uzorka preovlauju vetne koje nisu
adekvatne promenama na tritu rada: 44% ena je navelo umee
tradicionalnih zanata i rukotvorina, 32% da zna strane jezike, 39%
da zna da se slui raunarom, 31% da poseduje tehnika znanja i
vetne, a 15% da zna da upravlja poljoprivrednim mainama.
U celini gledano, obrazovni kapital seoskih ena je nizak, a mogunost
za stcanje dodatnih znanja i vetna krajnje oskudne. Poto sredina
nije podstcajna, slaba je i motvacija za dodatno obrazovanje, pa
su ene sklonije da usvajaju vetne koje po inerciji mogu da naue
preko svojih neposrednih socijalnih mrea (uglavnom vetne koje
imaju neposredan praktni znaaj).
Fokusirane grupne diskusije su potkrepile ove nalaze. Pod pritskom
poslova i obaveza seoske ene su slabo motvisane da nastupe
aktvnije na tritu rada. Veina njih nije na evidenciji NSZ nit trai
posao na drugi nain, a uglavnom nisu spremne ni da se ukljue u
obuke za stcanje dodatnih vetna i znanja. Na pitanje o spremnost
da se udruuju i povezuju kako bi diversifkovale svoje ekonomske
aktvnost i poboljale prihode reaguju pozitvno, prihvatajui
tu ideju, ali realistno procenjuju da je pronalaenje trita za
proizvode i usluge veliki problem, to umanjuje njihovu motvaciju i
za ovu aktvnost.
38
Ma znali bi mi to da unapredimo kada bi imali zaradu od toga. Bez
predavanja, jeste. Ali kad nema zaradu, onda... Ne treba nam nikakvo
predavanje! Otkupe oni, ali ne plate kako treba! (Uesnica enske FGD
iz Valjeva)
2.3 Zdravlje i zdravstvena zatta
Zdravstvena zatta podrazumeva nekoliko bitnih aspekata u kontekstu
analize socijalne iskljuenost: dostupnost usluga zdravstvene zatte
u lokalnoj zajednici, obuhvat populacije zdravstvenim osiguranjem
i pristup uslugama zdravstvene zatte. Istraivanjem siromatva
i socijalne ukljuenost u ruralnim oblastma Srbije utvreno je
da u 41% sela iz uzorka postoji ambulanta. Meutm, kao i kod
obrazovnih ustanova i drugih usluga, postoje znaajne regionalne
razlike. ak 87% sela iz Vojvodine ima ambulantu, dok u centralnoj
Srbiji ambulanta postoji u 33% sela, u zapadnoj Srbiji u 27% sela,
a u jugoistonoj Srbiji u 20% sela iz uzorka. Stoga ne udi podatak
da je 41% ispitanika istaklo da ih ivot u datom naselju spreava da
poseuju lekara u meri u kojoj je potrebno i kada je potrebno.
Podaci iz AS prikupljeni 2007. godine pokazuju da je zdravstveno
neosiguranih graana bilo 10,6% u ruralnim podrujima (defnisano
prema metodologiji OECD), a 3,5% u urbanim podrujima. Prema
podacima istraivanja o siromatvu i socijalnoj iskljuenost, u ruralnim
oblastma Srbije neto vie od 12% ispitanika nema zdravstveno
osiguranje. Razlike u zastupljenost lica bez zdravstvenog osiguranja
javljaju se i izmeu regiona. U Vojvodini je zabeleeno najnie uee
osoba bez zdravstvenog osiguranja, a u jugoistonoj Srbiji najvie.
Velike razlike se javljaju izmeu siromanih domainstava i onih
koja to nisu: kod prvih uee osoba bez zdravstvenog osiguranja
u uzorku iznosi 22%, a kod drugih 7,8%. Kao ishod ovakvog stanja
imamo situaciju da meu ispitanicima koji su svoje zdravstveno
stanje opisali kao loe 13% nije posetlo lekara u poslednjih godinu
dana.

39
2.3.1 Zdravlje seoske dece i dostupnost zdravstvenih usluga
Od indikatora za procenu i praenje zdravstvenog stanja dece koji
se obino koriste neki mogu bit direktnije povezani sa ivotom u
ruralnim podrujima: obuhvat potpunom imunizacijom, redovnost
leenja obolelih od hroninih bolest, korienje zdravstvenih usluga
te udaljenost i dostupnost zdravstvenih slubi.
Stopa smrtnost odojadi i stopa smrtnost dece do 5 godina starost
konstantno opadaju: kod odojadi sa 10,6 u 2000. godini na 6,7 u
2008. godini, a kod dece do 5 godina sa 11,6 u 2002. godini na 7,8
u 2008. godini. Ove stope su, meutm, i dalje vie od evropskog
proseka (Praenje socijalne iskljuenost u Srbiji, 2010: 30). Prema
rezultatma istraivanja MICS3, procenat potpuno vakcinisane dece
u skladu sa preporuenom dinamikom u Srbiji je 2005. godine bio
60%. Meutm, dok je 62% dece koja ive u gradskim naseljima
primilo sve preporuene vakcine, takve dece je u seoskim oblastma
bilo tek 52%. Obuhvat punom imunizacijom raste sa stepenom
obrazovanja majke i boljim materijalnim statusom porodice, dok
se kao posebno ugroena po ovom pokazatelju izdvajaju deca koja
ive u romskim naseljima, kod kojih je samo 27% primilo sve vakcine
(MICS3).
Jedna etvrtna akutno bolesne dece nije koristla zdravstvene
usluge tokom 2007. godine. Stanovnici seoskih sredina ee nego
stanovnici gradskih sredina navode nedostatak fnansijskih sredstava
kao razlog zato nisu koristli zdravstvene usluge (preko dva puta
9% prema 4%), dok su osobe koje ive ispod linije siromatva to
navele ak tri puta ee od proseka u Srbiji (Studija o ivotnom
standardu, 20022007).
Deca uglavnom navode da su u koli sluala predavanja o
zdravstvenim rizicima, ali podaci govore da je taj procenat ipak
vei u gradskim nego u seoskim sredinama. Savet za promenu stla
ivota primilo je 51,3% gradske dece u odnosu na 43,3% dece iz
vangradskih naselja.
Dece i mladih iz gradskih sredina koji imaju ispravan, poeljan stav o
odgovornost za sopstveno zdravlje ima 31,5%, dok u vangradskim
sredinama takav stav ima samo 16,9%.
40
Kvanttatvni podaci na nivou republikog proseka skrivaju specifni
zdravstveni status, potrebe i deprivaciju dece, posebno one iz
izolovanih i siromanih ruralnih naselja. Iskazi ispitanika, roditelja
i dece otkrivaju veliki broj tekoa u ostvarivanju prava deteta na
adekvatnu zdravstvenu zattu. Osnovni problem u zdravstvenoj
zatt dece koji navode ispitanici u seoskim domainstvima u
kojima ive siromana deca predstavlja udaljenost i nepristupanost
zdravstvenih ustanova. Pored toga, ambulante u selima su ili van
funkcije ili rade povremeno, kao i apoteke. U ovom kontekstu
posebno treba istai da se veoma malo zna o tekoama sa kojima
se susreu deca sa invaliditetom.
2.3.1 Zdravlje seoskih ena i dostupnost zdravstvenih usluga
Prema subjektvnoj oceni, 25% ispitanica iz istraivanja o socijalnoj
iskljuenost u ruralnim oblastma je loeg i vrlo loeg zdravlja, 38%
prosenog, a 37% dobrog i vrlo dobrog zdravlja. Takoe 34% ispitanica
navelo je da boluje od neke hronine bolest (najee kardio-
vaskularne). Meu ispitanicama koje su svoje zdravstveno stanje
opisale kao loe, njih 10% nije posetlo lekara u poslednjih godinu
dana. Finansijski razlozi navode se kao prepreka za zadovoljavajuu
zdravstvenu zattu u preko 30% takvih sluajeva. Vie od polovine
ena iz uzorka nije posetlo ginekologa u poslednje dve godine.
Prema Istraivanju zdravlja stanovnika, 6,3% ena iz Srbije nikada
nije posetlo ginekologa. Taj procenat je znaajno vei u jugoistonoj
Srbiji (9,1%) i kod ena iz vangradskih naselja (7,9%). Znaajno je
manji i procenat ena sa sela starost 4069 godina koje su obavile
mamografski pregled (6,8%) u odnosu na ene u gradskim naseljima
(13,2%). Meu enama starijim od 20 godina onih koje jednom
godinje kontroliu zdravlje kod ginekologa ima 36,4% u gradskim
naseljima i 23,8% u ostalim naseljima. U uzrastu 2069 godina u
poslednje tri godine Papanikolau test je uradilo 41,8% ena iz gradskih
naselja i 25,6% iz seoskih (Zdravlje stanovnika Srbije, 2008).
Zdravstvena zatta, kao vaan aspekt ljudskog kapitala, zavisi od
dostupnost zdravstvenih usluga, ali i od mogunost ostvarivanja
zdravstvenog osiguranja, koje veliki broj ena nema zbog
neformalnog ekonomskog poloaja. Meu mukarcima ima vie
osoba bez zdravstvenog osiguranja (15%) nego meu enama (9%)
41
(Cveji et al, 2010), dok u grupi marginalizovanih ena koje se nalaze
u statusu pomonih lanova domainstva angaovanih iskljuivo u
poljoprivredi uee osoba bez zdravstvenog osiguranja iznosi 14%
(Babovi, Vukovi, 2008).
Meu enama koje nemaju zdravstveno osiguranje 10% je navelo
da nije informisano kako moe da ga ostvari, 63% je navelo da nema
osnova po kome bi ga ostvarilo, dok su ostale navele druge razloge.
Ove ispitanice se u 35% sluajeva lee same, u 38% sluajeva
lee se u lokalnoj ambulant, a ostale plaaju privatne zdravstvene
usluge.
Fokusirane grupne diskusije sprovedene sa enama na projektu
Odrivi turizam za ruralni razvoj pokazuju da se u korienju
zdravstvenih usluga kao problemi istu udaljenost, trokovi
putovanja, vreme koje je potrebno odvojit za odlaske, ekanje u
redovima, cena pregleda i intervencija u privatnim ambulantama,
kao i cena lekova. Poput drugih aspekata ivota, i ovde su slaba
infrastrukturna opremljenost, udaljenost od centra i loa materijalna
situacija uzroci za pojaanu socijalnu iskljuenost. Neodgovarajua
dostupnost zdravstvene zatte ute ne samo na potencijal ena
da se ekonomski angauju ve i na elementarne preduslove za
kvalitetan ivot.
2.4 Socijalna zatta seoskih porodica
Neodgovarajua dostupnost usluga socijalne zatte u ruralnim
podrujima ogleda se u smanjenim mogunostma seoskih porodica
da ostvare pravo na penzijsko osiguranje i pravo na razliite oblike
materijalne pomoi, kao i u slabijoj dostupnost usluga podrke za
razliite oblike problema u porodici.
Meu licima starijim od 65 godina u ruralnim oblastma Srbije 18% ne
prima penziju, a poseban problem predstavlja to to 12% starakih
domainstava nije ostvarilo pravo na penziju (Cveji et al, 2010). U
uslovima nepostojanja penzija i smanjenih sposobnost angamana
na gazdinstvu, ova domainstva su izloena visokim rizicima od
siromatva. Uplaivanje penzijsko-invalidskog osiguranja povezano
je sa ivotnim standardom domainstava u kojima ispitanici ive.
Tako ak 70% pojedinaca iz siromanih domainstava ne uplauje
ovo osiguranje, dok meu ispitanicima iz domainstava iznad linije
42
siromatva takvih ima 49%. Osim zaposlenih u nepoljoprivrednim
delatnostma, seoska populacija je vrlo slabo obuhvaena ovim
oblikom osiguranja.
Posebno zabrinjava niska pokrivenost ena penzijsko-invalidskim
osiguranjem, zbog ega one nisu zatene od rizika invaliditeta i
rizika uslovljenih starou. Kao to je ranije reeno, ene imaju manje
anse da se zaposle izvan gazdinstva, a kada je potrebno uplaivat
poljoprivredne penzije, one se nalaze nie na list prioriteta nego
muki lanovi domainstva, sudei po njihovoj slabijoj pokrivenost
penzijskim osiguranjem (Tabela 8).
Tabela 8: Uplaivanje PIO osiguranja kod ena i
mukaraca na selu, u %
Uplaivanje PIO osiguranja ene Mukarci
Sami uplauju 13 20,1
Uplauje poslodavac 22,5 29,3
Ne uplauju, ali nekada jesu 27,3 26,5
Nisu nikad ni uplaivali 37,3 24,2
Ukupno 100 100

Kod ena koje se nalaze u statusu pomonih lanova domainstva
stanje je jo nepovoljnije ak 93% ne uplauje penzijsko osiguranje.
Meu enama koje ne uplauju penzijsko osiguranje 80% tvrdi da je
razlog tome nedostatak novca, 14% tvrdi da ne zna na koji nain bi
moglo da to ini, a 5% tvrdi da nema osnova za to jer niko u porodici
nije registrovani poljoprivrednik.
Fokusirane grupne diskusije pokazale su da su ene i mukarci sa
sela koji su zaposleni u poljoprivredi zabrinut kako e preivljavat u
starost. Meutm, mnogi nisu motvisani da uplauju PIO, bilo zato
to nemaju dovoljno fnansijskih prihoda da to uine bilo zato to
veruju da e iznos penzije koji e dobijat u starost bit nedovoljan
da ih zatt od siromatva.
43

Neki da, neki ne. Strano, da treba uplaivat, a ko posle da ivi od 8.000
dinara. Ja imam bolesnu baku kui, za lekove samo treba 16.000 dinara.
(Uesnik FGD sa nosiocima gazdinstava iz Velikog Gradita)
U itavom uzorku za istraivanje siromatva i socijalne ukljuenost
u ruralnim oblastma Srbije 1,9% domainstava prima MOP (ukupno
u Srbiji 2%), 11,3% prima deji dodatak, 3,5% naknadu za tuu negu
i pomo, a 1,2% je primilo jednokratnu optnsku pomo u toku
prethodne godine. Meutm, znatno je vei broj domainstava koja
su pokuala da ostvare pravo na razliite oblike pomoi ili smatraju
da im je potrebna, ali ne znaju kako da je ostvare. Naime, po 14%
domainstava je neuspeno pokualo da ostvari pravo na nadoknadu
za tuu negu i pomo i MOP, 20% na deji dodatak, a 10% na
jednokratnu optnsku pomo. Ispitanici navode da za neuspeh u
ostvarivanju ovih prava nije najvaniji razlog bilo to to nisu proli
materijalni cenzus, ve to se nisu kvalifkovali po drugim osnovama
(nedostaje im dokumentacija, imali su zaposlenje u skorijem periodu
i sl.). Slini nalazi se dobijaju i kada se uporede ruralne i urbane
oblast u AS (defnisano prema kriterijumima OECD); iako je po
svim postojeim istraivanjima u poslednjih nekoliko godina ruralno
siromatvo u Srbiji znatno vee od urbanog, proporcija primalaca
razliith oblika fnansijske socijalne pomoi je gotovo izjednaena
u gradu i na selu. Jedina znaajna razlika se javlja u sluaju deijeg
dodatka, ali tom u smislu da ga ee primaju porodice iz gradova.
Na pitanje zato nisu primali MOP ispitanici sa sela su odgovarali da
nisu znali da to postoji, da ne poznaju proceduru prijavljivanja ili da
im je ta procedura previe komplikovana, ali i da se socijalna pomo
smatra sramotom.
Istraivanjem o socijalnoj iskljuenost u ruralnoj Srbiji ispitvan je
i pristup socijalnim uslugama podrke za razliite oblike ranjivost
u porodici. Ove usluge su posebno znaajne za ene upravo zbog
toga to briga o starima, bolesnima ili lanovima domainstva sa
invaliditetom najee pada na teret ene u porodici. Podaci iz
istraivanja ukazuju na to da se seoske porodice esto pre oslanjaju
na sopstvene resurse nego na usluge socijalnih slubi. U narednoj
tabeli prikazani su odgovori ispitanika koji su naveli da u porodici
postoji jedna od tekoa.
44

Tabela 9: Domainstva koja su navela da postoji problem
prema odgovoru na pitanje: Kome ste se obratli za pomo?
16
Vrsta problema
Stara
nesamostalna
osoba
Nepokretna
osoba
Osoba sa
invaliditetom
Porodini
problemi
Indikacija problema 12,4 9,6 11,0 2,5
Od koga su traili podrku
Nisu traili podrku, mogu i sami 43,2 34,2 34,8 69,7
Nisu traili jer ne znaju od koga 22,6 24,2 15,2 6,1
Traili su od CSR 16,8 19,2 7,2 12,1
Traili su od lokalne vlasti 1,3 1,7 0,7 6,1
Traili su od gerontolokog centra 0,6 0,8 - -
Traili su od Ministarstva za
socijalna pitanja
0,6 0,8 1,4 -
Traili su od zdravstvene ustanove 11,6 16,7 38,4 -
Traili su od nekog drugog 3,2 2,5 2,2 6,1
Ukupno 100 100 100 100
Iz podataka se zapaa da su ispitanici najmanje skloni da potrae
pomo strunih slubi u sluaju porodinih problema, ali da se
i u sluaju prisustva starih osoba, nepokretnih osoba i osoba sa
invaliditetom u znatnoj meri oslanjaju na samostalnu brigu. Takoe,
uoava se znaajan broj domainstava iji lanovi ne znaju od koga
bi mogli potrait podrku. Kao dve najblie ustanove kojima se
domainstva obraaju za pomo javljaju su lokalni Centar za socijalni
rad i ambulanta.

16 Zbog malog broja sluajeva izostavljena su domainstva koja su navela da u domainstvu imaju osobu sa tekoama u mental-
nom razvoju i problem sa poremeajem u ponaanju adolescenta.
45
Predoeni podaci ukazuju na to da je i dostupnost usluga socijalne
zatte u seoskim sredinama nepovoljna, te da se u brizi o deci,
starima, bolesnima i osobama sa invaliditetom porodice u velikoj
meri oslanjaju na sopstvene, preteno enske resurse. Ovakve
okolnost ne samo da umanjuju potencijal ena da aktvnije nastupe
u diversifkaciji ruralne ekonomije nego i smanjuju mogunost
otvaranja radnih mesta u predkolskim ustanovama koja bi mogla
da popune upravo ene.
Svaka ena ima posla preko glave Svaka ena ima nekog svog starog u
kui.
Ako ne budu deca ostala sa nama starima, nama e bit grozno. Pa bolje
je da pomremo Moda bismo otli u grad, ako imaju para da nam daju
za staraki dom. (Uesnice enske FGD iz Valjeva)
U naem selu ima puno socijalnih sluajeva. Primera radi, jedan ovek
je primao socijalnu pomo. Bilo je potrebno da obnovi dokumenta kako
bi i dalje primao pomo, meutm, on to nije uradio, tako da su mu
pomo ukinuli. Dokumenta nije uspeo da obnovi jer ivi sam, a i loeg je
zdravlja Kao mali je imao zapaljenje mozga. (Uesnik FGD za insttucije
i organizacije iz Valjeva)
2.5 Socijalna i kulturna partcipacija
Na osnovu do sada izloenih podataka vidi se da, u nedostatku
razvijenije infrastrukture i socijalnih usluga, za veliki broj stanovnika
ruralnih oblast porodica i domainstvo ine osnovnu mreu
socijalne sigurnost. Utoliko vie zabrinjava podatak da je i nivo
socijalnog kapitala u selima Srbije nizak, bez obzira na to o kojem
se regionu ili etnikoj (kulturnoj) grupi radi (Cveji et al, 2010). Nit
se poljoprivrednici udruuju u zadruge ili poljoprivredna udruenja,
nit su zaposleni van poljoprivrede lanovi sindikata, nit ima aktvnih
nevladinih organizacija. ak ni crkvene organizacije ne okupljaju
stanovnike sela u znaajnijoj meri (Cveji et al, 2010).
Vaan zakljuak iz FGD je da stanovnici sela ne prepoznaju potrebu
za udruivanjem i potencijal zajednikog nastupa na tritu ili prema
lokalnoj administraciji i drugim ustanovama ije su funkcionisanje,
programi i sredstva vani za njihov kvalitetniji ivot. Ovo su jasno
uoili neki od uesnika FGD, i predstavnici insttucija i sami stanovnici
sela.
46
Razmiljali smo da se udruimo, ali ljudi su nepoverljivi. Danas ni ukuani
ne mogu da se sloe, a o veem broju ljudi da i ne govorim, posebno to
nema veih proizvoaa. Nemamo ak ni prostorije, a i pokretaka snaga
nam nedostaje. U tome bi trebalo da nam pomogne mesna zajednica.
Pokretai bi, u stvari, trebalo da budemo mi, ali mi smo jako siromani.
ak i da se udruimo, drava nas ne bi podrala jer smo mali, a sa malim
kapitalom zadruga ne bi mogla ni da funkcionie. (Uesnici muke FGD iz
Valjeva)
Ljudi sa sela imaju pogrena oekivanja. Dou i pitaju zato nam optna
ne osnuje zadrugu Optna ne moe da osnuje zadrugu tek tako. Optna
samo moe, ako ve postoji zahtev, da fnansijski pomogne osnivanje
zadruge..., da im obezbedi prostorije, plaa kiriju neko vreme i sl. Meutm,
mali broj ljudi, naroito mladih, je spreman da se udrui, mada e kad-tad
shvatt da bez udruivanja nee moi nita da urade. (Uesnik FGD za
insttucije i organizacije iz Pirota)
Kulturna partcipacija je izuzetno slabo diversifkovana i svodi
se na pasivne oblike. Preovlauje gledanje televizije, mali broj
ispitanika ita novine ili knjige, a jo manje njih poseuje kulturne
manifestacije ili ide na ekskurzije i druga putovanja. Glavni razlog za
slabu kulturnu partcipaciju predstavlja stl ivota u kojem se mnogo
vremena troi na radne aktvnost, a tu su i slaba motvisanost i
nezainteresovanost.
Generalno posmatrano, podaci ukazuju na nizak akcioni potencijal
stanovnika ruralnih oblast u Srbiji. Njihov ljudski kapital,
organizovanost i umreenost, kao i kulturna praksa, ne ostavljaju
mnogo prostora za samoinicijatvu i aktvno ukljuivanje u razvojne
programe, to govori da je jaanje ovih kapaciteta preduslov za
realizaciju bilo kog programa odrivog ruralnog razvoja.

2.5.1. Socijalna i kulturna partcipacija seoske dece
Nacionalni plan akcije za decu prepoznaje i iste tzv. siromatvo
sredine koje je povezano sa kulturnom i socijalnom deprivacijom.
Pod kulturnom deprivacijom podrazumevamo nemogunost dece
da zadovolje potrebe za kulturnim sadrajima. Kulturna deprivacija
je izraenija na selu nego u gradu i deca posebno naglaavaju ovaj
oblik depriviranost.
47
To to je u istraivanju siromatva i socijalne iskljuenost na selu
registrovano da u 30% sela postoje ustanove kulture, npr. domovi
kulture ili biblioteke, ne znai da te ustanove kulture rade, da imaju
programe i nude sadraje koji bi bili upueni deci i mladima, nit da
podstu njihovu partcipaciju u programima. Kvalitatvno istraivanje
ivota siromane dece je pokazalo da je njihovo uee u kulturnim,
dodatnim, obrazovnim i sportskim programima izuzetno malo (8,8%
dece u uzrastu 46 godina i 10,6% dece u uzrastu 714 godina).
17
Za
razliku od odraslih, kod kojih je pasivna dokolica povezana sa seoskim
nainom ivota, sa nedostatkom vremena, energije i interesovanja,
deca i mladi na selu smatraju da je kulturna partcipacija za njih
veoma vana. Starija deca, mladi, imaju izraenije potrebe za
razliitm dogaajima, ali i potrebu da partcipiraju u donoenju
odluka o onome to bi eleli i to ih zanima, a njihovi zahtevi i
predlozi za poboljanje situacije su minimalni (bioskop, biblioteka,
pozorite i sl.).
Tokom FGD identfkovan je sledei veliki problem u malom i
zabaenom selu ima toliko malo dece da poneko dete mora da pree
nekoliko kilometara kako bi se druilo sa jo jednim detetom svog
ili priblinog uzrasta. Razumljivo, zimi se ovakvi kontakt dodatno
proreuju, pa je dete usmereno na druenje sa roditeljima ili, jo
ee, babama i dedama. Drugo, za mnoge aktvnost deci nedostaje
odgovarajua infrastruktura. Osim vie puta pomenutog Interneta,
deca bi volela da imaju sportske terene, ali i organizovane sadraje
kao to su sportski turniri ili kulturni dogaaji (priredbe, projekcije
flmova, pozorine predstave). Socijalna deprivacija je povezana i sa
siromatvom (Kada svi idu na ekskurziju, ja ostanem kod kue. Pa
kako da se neko drui sa mnom.) i sa materijalnom, npr. stambenom
deprivacijom dece (Ne mogu ja stalno da idem kod drugarice, a
ona ne moe da doe kod mene. Nema gde.).
18

Volim da idem u kolu, ali ne volim matematku, to mi je nona mora. Ja
doem, igram se, druim se Tamo u mom kraju ja sam jedino dete Drug
mi je udaljen 45 km. (Deca iz Valjeva, 1214 godina)
18 Ibid.
48
Neodgovarajua ponuda zabavno-kulturnih sadraja, uz nepovoljne
ekonomske uslove i nerazvijenost ostalih socijalnih usluga,
predstavlja snaan faktor koji podste spremnost na migriranje
kod seoske omladine. Nalazi FGD sa srednjokolcima pokazali
su da je preseljenje iz sela u grad glavna strategija u planiranju
budunost srednjokolske omladine. Ovakva strategija je duboko
ukorenjena u stavovima roditelja koji smatraju da je ivot na selu
teak i nekvalitetan i poiva na njihovom nepoverenju da e dravne
insttucije i lokalna samouprava preduzet odgovarajue aktvnost
da bi se unapredili uslovi ivota na selu.
Optna treba da razmisli o ljudima koji nemaju vodu, struju, puteve Na
ivot je tei nego ivot ljudi na robiji. Jako smo vam zahvalni to ste se nas
setli, jer nas svi zaobilaze. (Uesnik muke FGD iz Valjeva)
Problemi svakako postoje, a to su loi putevi, odnosno, jednom reju,
loa infrastruktura, kao i odlazak mladih. (Uesnik FGD za insttucije i
organizacije iz Valjeva)
Voleo bih da odem, ali ne daleko Ni, Pirot Ne bih volela ovde da ivim,
oti u negde dalje Voleo bih da ivim negde oko Morave Voleo bih da
ivim u Beogradu, bio sam tamo jednom, kada sam imao operaciju. Svia
mi se. (Deca koja su uestvovala u FGD, Pirot, 1419 godina)
2.5.2. Socijalna i kulturna partcipacija seoskih ena
Istraivanje o siromatvu i socijalnoj iskljuenost u ruralnoj Srbiji
je dolo do rezultata da kod ena postoji nezadovoljena potreba
za socijalnom i kulturnom partcipacijom. Naime, na turistka
putovanja, izlete i u obilazak kulturnih spomenika ide svega 14%
ispitanica iz uzorka. Ovde se glavni razlog niske partcipacije krije
u nedostatku fnansijskih sredstava (54%), a zatm sledi nedostatak
vremena (20%). Putovanja su upravo ono to bi stanovnice sela u
Srbiji najradije odabrale u slobodnom vremenu (25%), a potom
sport i rekreaciju (19%) i pasivan odmor kod kue (11%). Razlozi
zbog kojih to ne mogu jesu nedostatak vremena, nedostatak novca,
ali i starost i bolest.
49
U celini gledano, socijalna partcipacija ena je izrazito niska, a
kulturna partcipacija je preteno pasivna, jer se svodi uglavnom na
gledanje televizije. Glavni razlozi za slabu kulturnu partcipaciju su
stl ivota u kojem se mnogo vremena troi na radne aktvnost, ali i
slaba motvisanost i nezainteresovanost.
Ustanemo ujutro u 6, a legnemo uvee u 12 i ne stgnemo sve. Takav je
ivot na selu. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
50
51
3. Zakljuci i preporuke
3.1. Zakljuci
Analiza je pokazala da se ene i deca na selu suoavaju sa nizom
ozbiljnih prepreka u pristupu vanim socijalnim uslugama, to
ih sputava da ostvare kvalitetnije uslove ivota i da razviju svoje
potencijale na osnovu kojih mogu aktvnije doprinet ne samo
sopstvenom blagostanju ve i razvoju svoje zajednice. Deprivacija
je izraena u brojnim aspektma zadovoljavanja potreba, a veina
usluga je nedovoljno dostupna i nije odgovarajueg kvaliteta.
Na osnovu izloenih analiza moe se izvest nekoliko opth zakljuaka
o poloaju dece na selu i njihovom pristupu socijalnim uslugama:
Za razliku od veine stanovnitva, a uprkos primeni 1.
mera za smanjenje siromatva, ekonomski poloaj dece
uzrasta od 0 do 14 godina i mladih uzrasta od 15 do
19 godina pogorao se i u smislu apsolutnog i u smislu
relatvnog siromatva tokom prve decenije 21. veka.
Zbog neodgovarajue disagregacije statstkih podataka
nije mogue ustanovit koliko se pogorao poloaj dece iz
ruralnih naselja u odnosu na prosek i na decu iz urbanih
naselja.
Podaci ukazuju na neke oblike 2. zdravstvene, obrazovne
i kulturne deprivacije dece i mladih na selu u odnosu
na prosek. U smislu deprivacije koja moe ukazivat na
diskriminaciju dece sa sela, indikatvni su sledei podaci:
manji obuhvat obaveznim predkolskim obrazovanjem,
manji obuhvat kompletnom imunizacijom dece,
tekoe porodica sa decom da ostvare prava na MOP i
deiji dodatak, nepostojanje i neadekvatnost kulturnih
sadraja i njihova neprimerenost za decu i mlade. Nalazi
iz razliith istraivanja ukazuju na to da su standardi
kvaliteta u realizaciji nastave u seoskim osnovnim
kolama nii nego u gradskim, to seosku decu dovodi u
loiju poziciju u nastavku kolovanja.
52
Fokusirane grupne diskusije su pokazale da 3. slaba
infrastrukturna razvijenost ruralnih podruja i
nedostatak vannastavnih i vankolskih sadraja znatno
umanjuju socijalnu i kulturnu partcipaciju seoske
dece. Ovakvim ograniavanjem slobode izbora ve u
ranom uzrastu zapoinje proces socijalnog iskljuivanja
seoske dece, a to u kasnijim fazama ivota suava njihov
socijalni prostor, umanjuje kulturni kapital i oteava im
pristup tritu rada. U FGD su se najee spominjali
nemogunost pristupa Internetu, nepostojanje kurseva
stranih jezika te kolskih sala za fziko vaspitanje.
Dodatnu prepreku predstavlja i poveano optereenje
radnim obavezama u domainstvu u poreenju sa
decom iz grada.
Viestruki rizici od deprivacije i socijalne iskljuenost 4.
za decu kriju se u kombinaciji sledeih faktora:
nezaposlenost i nisko obrazovanje roditelja, struktura
porodice (jednoroditeljske i porodice sa velikim brojem
dece), etnika pripadnost (posebno romskoj zajednici),
ivot u ruralnim naseljima, posebno u jugoistonoj i
zapadnoj Srbiji.
Deca i mladi na selu shvataju da ih preseljenje u grad 5.
najbre izvlai iz loih ivotnih uslova i prua im bolje
mogunost za socijalno ukljuivanje. Veinu njih i
roditelji podravaju u ovakvom razmiljanju, to direktno
doprinosi uspostavljanju negatvne spirale depopulacije
i nazadovanju ruralnih podruja.
Kvalitatvna istraivanja zasnovana na partcipaciji i 6.
perspektvi deteta otkrivaju mnoge specifne aspekte
poloaja, deprivacije i iskljuenost dece na selu.
Perspektve ivota na selu su u velikoj meri vezane za potencijale
mlaih generacija i njihovu spremnost da nastave da ive na selu.
Mladi lake ovladavaju znanjima i vetnama potrebnim za ivot u
savremenom drutvu i privredi i imaju bolji pogled na mogunost
kvalitetnog ivota na selu. Ulaganje u njihovo obrazovanje,
udruivanje i podstcanje zapoljavanja omoguilo bi obnovu
ekonomskog rasta i prosperitet lokalne zajednice. SeConS je sa
mladima uzrasta 1519 godina obavio svega etri fokusirane grupne
53
diskusije, ali su se ve i u tom malom uzorku pojavili mladi ljudi koji
imaju jasan pregled izvora problema na selu i viziju mogueg izlaska
iz postojee situacije.
Iako u selu ima ljudi koji dobro zarauju, oni taj novac ne znaju da
iskoriste, da ga u neto uloe, jer nemaju potrebna znanja. Na
primer, ulau novac u mehanizaciju, u izgradnju kua, mada je malo
verovatno da e im se to isplatt. Kue su prazne, imaju po tri sprata.
Na primer, u toj kui bi moglo da se smest 20 turista.
Da li mislite da je ovom selu potrebna neka pomo sa strane?
(moderatorka)
Mislim da nije potrebna nikakva pomo sa strane, dovoljno je da se
sami metani organizuju. Ljudi su ovde spremni da za ator za svadbe
izdvoje 1000 evra, i to puno njih. Taj bi novac mogao da se uloi u
renoviranje sale i od toga bismo svi imali korist.
Ja sam predlagao izgradnju hladnjae, ali nisam dobio niiju podrku.
Ljudi gledaju samo sebe.
Ba zato ja smatram da nam je potrebna pomo sa strane.

(Izvod iz FGD sa decom iz sela u okolini Valjeva, 1519 godina)
to se te ena na selu, analize su pokazale da su one u posebno
tekom poloaju jer na svojim leima nose i veliki deo poljoprivrednih
poslova, i skoro sve poslove u domainstvu, i odgajanje dece, i brigu
o starijim lanovima porodice. ene u ruralnim domainstvima
nose potencijal diversifkacije ekonomije, jer vladaju vetnama
potrebnim, na primer, za obnavljanje tradicionalnih zanata ili za
pruanje usluga smetaja i boravka turista, ili za negu dece i starih
lica itd. One su, meutm, preoptereene dnevnim obavezama i
umorne od celodnevnog rada, to ute na njihovu motvisanost
da odvoje vreme za obuku i udruivanje koji su neophodni kako bi
se one preorijentsale na drugu vrstu posla i drugaiju organizaciju
svakodnevnice. Izloeni podaci ukazuju na ozbiljne prepreke na koje
one nailaze u pristupu razliitm uslugama potrebnim za kvalitetan
ivot, razvoj ljudskih resursa i aktvnu partcipaciju u lokalnoj
zajednici koja ima presudan znaaj za lokalni razvoj. Podaci upuuju
na sledee najvanije zakljuke:
54
Ekonomski poloaj ena je nepovoljan, a pristup uslugama 1.
znaajnim za osnaivanje ekonomske partcipacije izuzetno
je ogranien. ene u seoskim oblastma imaju slabe anse da
se zaposle izvan domainstva i u nepoljoprivrednim sektorima
ekonomije. Znatan broj ena obavlja radne aktvnost u okviru
nisko produktvne poljoprivredne proizvodnje u domainstvu
i nalazi se u statusu pomonih lanova u porodinom poslu,
zbog ega te ene ne ostvaruju line prihode i suoavaju
se s nizom prepreka u ostvarivanju socijalnih prava. Usluge
podrke u zapoljavanju i osnaivanja ekonomskih potencijala
ena i njihovih domainstava izuzetno su slabo dostupne u
ruralnim oblastma. Prilikom planiranja mera podrke treba
imat na umu i da bi velika optereenost ena obavezama
na gazdinstvu i u domainstvu oteavala njihovo aktvno
ukljuivanje u programe.
Dostupnost usluga za unapreivanje ljudskih resursa 2.
takoe je ograniena i svedena na elementarno
obrazovanje. Obrazovni programi za stcanje novih znanja
i vetna, posebno takvih koji bi bili prilagoeni lokalnim
ekonomskim uslovima, uglavnom ne postoje. Stoga se
zanemaruje injenica da u lokalnom razvoju presudan znaaj
ima oslanjanje na unutranje ljudske resurse koji mogu
generisat znaajan deo ovog rasta. Ovome treba dodat i
predrasude koje su iskazale uesnice FGD da im obuka nije
potrebna, nego samo subvencije drave.
Dostupnost zdravstvenih usluga je oskudna, svedena na 3.
elementarnu sanaciju zdravstvenih problema, a pokrivenost
ena zdravstvenim osiguranjem nije na zadovoljavajuem
nivou. Veina stanovnica ruralnih podruja mora da putuje
u grad radi specijalistkih pregleda, stomatolokih pregleda
i kupovine lekova. Za mnoge od njih to predstavlja prevelik
troak u novcu i vremenu, pa zbog toga odlau preglede i
prestaju da brinu o svom zdravstvenom stanju.
Usluge socijalne zatte takoe nisu dostupne veini seoske 4.
populacije, koja se tradicionalno u socijalnom obezbeivanju
i zbrinjavanju oslanja preteno na sopstvene resurse. Ta
socijalna briga istovremeno troi ljudske resurse koji bi se
mogli angaovat u aktvnostma znaajnim za unapreenje
55
kvaliteta sopstvenog ivota i razvojnih potencijala
zajednice. Dodatne oteavajue faktore kod jednog dela
ruralnog stanovnitva predstavljaju nepoznavanje prava i
procedura prijavljivanja za odreenu meru socijalne zatte
i tradicionalistki stavovi koji socijalnu pomo oznaavaju
kao sramotu, a preputanje brige o starima nekoj insttuciji
ili organizaciji kao povredu porodine etke.
Usluge koje su znaajne za uspostavljanje zadovoljavajueg 5.
ivotnog standarda, kvalitetnog ivota i sociokulturne
partcipacije takoe su veoma slabo dostupne. Zbog
toga ivot ena i njihovih porodica obeleava preteno
zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, sa visoko
zastupljenom materijalnom deprivacijom; partcipacija u
socijalnoj zajednici je povrna, obrasci kulturne potronje
ukazuju na pasivizam i dominaciju stlova ivota usmerenih
na puku reprodukciju.
Fokusirane grupne diskusije su, uz ostalo, dovele do nekoliko
optjih zakljuaka o ivotu na selu, koji imaju implikacije i na kvalitet
ivota ena i dece.
Razvijenost sela i kvalitet ivota na selu u Srbiji nije
ujednaen.
U ovom smislu sela se mogu podelit na vea i manja, pri emu
vea sela imaju bolje izgraenu infrastrukturu, razvijenije usluge
i bolji pristup tritma. Druga podela je na sela iz privredno,
poljoprivredno i administratvno razvijenijih podruja i na ona iz
manje razvijenih podruja. Ve je poznato da se u ova prva ubrajaju
veina sela u Vojvodini i sela pored razvijenijih gradova u centralnoj
Srbiji. Ove dve podele se dobrim delom preklapaju, jer su vea sela
obino ona u Vojvodini i ona blie administratvnim centrima.
Veliki broj manjih sela, pogotovo onih u brdsko-planinskim
podrujima, izloen je pritsku raznovrsnih problema: ova sela
se obino nalaze u ekonomski manje razvijenim optnama sa
slabom infrastrukturom, mlae stanovnitvo se iseljava u velikom
broju, preduzea se zatvaraju, poljoprivredna proizvodnja stagnira
ili opada, a nova radna mesta se ne otvaraju. Mnogi stanovnici
ovih sela koji su uestvovali u naim FGD odavali su utsak apatje
i nedostatka motvacije za aktvan pristup unapreenju kvaliteta
56
ivota. Oni slabo neguju drutvene veze i kontakte, a deca i mladi
ponekad nemaju dovoljno vrnjaka s kojima bi se druili. Jedan broj
starih osoba je gotovo odseen od sveta. Stanovnici ovih sela ne
navode udruivanje kao mogui faktor izlaska iz teke situacije i
oekuju da lokalne i centralne insttucije preduzmu neto da njihov
trenutni nain ivota pone da daje bolje rezultate.
U ovim selima se lako uspostavlja ciklus negatvne reprodukcije i
teko je ustanovit na koji element tog lanca treba utcat da bi se
ciklus zaustavio i pokrenuo u suprotnom smeru. Veina stanovnika
sela misli da to treba da bude unapreenje infrastrukture. injenica
je, meutm, da je u mnogim selima broj stanovnika toliko opao i da
se prosena starost toliko poveala da ni mnogo bogatje zemlje i
lokalne samouprave ne bi nale ne samo ekonomsko nego ni kulturno
i istorijsko opravdanje da investraju u unapreenje infrastrukture.
Smatramo da je u tom sluaju najbolje reenje povezat malobrojne
stanovnike zaselaka sa oblinjim veim selima kroz sistem osnovnih
usluga. Neke od th usluga, one za stara lica (osnovne zdravstvene i
socijalne), mogle bi se pruat u kui korisnika, a za neke bi trebalo
omoguit uredno putovanje u oblinje selo ili grad. Meutm, ni
ovakvo reenje ne bi pomoglo ekonomskom oporavku gazdinstava
u kojima ima radno aktvnog stanovnitva, jer bi unapreivanje
ili diversifkacija proizvodnje, prisustvovanje obukama, transport
proizvoda ili repromaterijala, udruivanje sa drugim proizvoaima
u velikom broju sluajeva i dalje bili oteani. Neki od uesnika FGD
se u razmiljanjima radije orijentu ka oivljavanju trita rada.
Mnogi stanovnici sela, meutm, misle da bi drava trebalo da
otvori neku fabriku ili na neki nain subvencionie poljoprivrednu
proizvodnju u dananjim okvirima. Tek poneko od sagovornika
navodi da e sami stanovnici sela morat da budu znatno aktvniji u
procesu revitalizacije sela, da e morat da preorijentu proizvodnju
ili da ponu da se bave drugom delatnou, makar dopunski, kao i
da e bit neophodno da se u tu svrhu udruuju i povezuju sa drugim
bitnim akterima (lokalna administracija, banke, pruaoci usluga
obuke i podrke u poslovanju i sl.). U ovim odnosima trenutno vlada
veliko nepoverenje i mnogi stanovnici sela u predstavnicima lokalne
administracije i drugih javnih ustanova ne prepoznaju partnere
sa kojima bi mogli da sarauju u unapreenju kvaliteta ivota na
selu. Situacija je bolja tamo gde postoje udruenja (proizvoaa,
domaina i sl.), ali samo ako su ta udruenja postgla nekakav
57
rezultat u ovakvoj saradnji. Stoga je bitno istai da upravo lokalne
administracije moraju bit pristupanije stanovnicima sela i aktvnije
u izgradnji partnerstava za uspeniji ruralni razvoj.
3.2. Preporuke
Da bi se postgao odriv i inkluzivan ruralni razvoj u Srbiji, u selima
treba obnovit socijalnu koheziju i stvorit podstcajno ekonomsko
okruenje i kvalitetne uslove ivota. Ovako obuhvatan pristup
problemu razvoja ne moe se pretoit u strategiju samo jednog
sektora ili oblast, odnosno u jedan program. Sveobuhvatno
planiranje ruralnog razvoja podrazumeva delovanje u vie pravaca
(ekonomska, socijalna, kulturna sfera) i na vie nivoa (drava,
lokalna samouprava, seoska zajednica) i podrazumeva aktviranje
razliith aktera.
Ovakve smernice odgovaraju ciljevima i prioritetma koji su istaknut
u Evropskoj platormi za borbu protv siromatva i socijalne
iskljuenost. U ovom dokumentu se naglaava da je teritorijalna
kohezija jedan od glavnih ciljeva prema kojem e se prilagoavat
okvir aktvnost na suzbijanju siromatva i socijalne iskljuenost, jer
su siromani ljudi obino koncentrisani na odreenim teritorijama.
Platorma prepoznaje specifnost socijalnog konteksta novih
lanica EU i injenicu da se u njima ruralno siromatvo suoava
sa znatno veim problemima nego u starim lanicama. Da bi se
postavljeni ciljevi efkasno realizovali, naglaava se potreba za
multsektorskim pristupom, a delovanje u itavom spektru javnih
politka, pogotovo onih izvan mandata tradicionalnih javnih politka
socijalnog ukljuivanja, iste se kao jedno od najvanijih polja za
akciju. Kao primer se navode mrene usluge, poput transporta,
energetke i komunikacionih tehnologija, i znaaj njihove dostupnost
za poveanje socijalne ukljuenost. U tom smislu socijalni ciljevi
se moraju istai u nizu sektorskih javnih politka. U skladu sa tm,
u delu Platorme koji govori o reviziji budeta i ciljevima strategije
Evropa 2020 specifno se iste da Evropska unija, uz podrku
Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD), vodi
aktvnu politku ruralnog razvoja koja doprinosi razvoju socijalne
i obrazovne infrastrukture i usluga i, opte uzevi, osnaivanju
ljudskog kapitala u ruralnim sredinama.
58
U skladu sa navedenim vrednostma i na osnovu rezultata analize
stanja u ruralnim podrujima Srbije moemo rei da je za uspean
ruralni razvoj neophodno da se ispune sledei preduslovi:
Razvijena osnovna infrastruktura 1. . Infrastrukturna
opremljenost ruralnih podruja Srbije i potrebe za socijalnim
uslugama predstavljaju veliku nepoznanicu i nema pouzdanih
podataka o stanju u pojedinim delovima Srbije. Pored toga,
treba istai da je teko zadrat stanovnitvo u selima, a
pogotovo privui ulagae ili turiste, ako su putevi u loem
stanju, ako je napajanje elektrinom energijom nestabilno,
ako su telefonski signali slabi i vodovodi zaputen, to je jo
uvek sluaj u mnogim selima u Srbiji. U opisu ruralnih regiona
u NPRR ispravno se konstatuje da su brdsko-planinski regioni
znatno loije infrastrukturno opremljeni i da je, verovatno,
dobra opremljenost u ravniarskim, poljoprivrednim
regionima razlog to ni vlasnici malih imanja (do 1 ha) ne
naputaju sela.
Aktvna seoska zajednica 2. . Treba posebno istai pitanje
kvaliteta ljudskog kapitala u ruralnim sredinama, kao
najvanije pitanje za odrivost svakog programa zasnovanog
na aktviranju lokalnog stanovnitva. Budui da privredna
struktura ruralnih podruja Srbije veoma zavisi od primarnog
sektora i da se jo uvek zasniva na iscrpljivanju prirodnih
resursa, a da u strukturi gazdinstava dominiraju mala
gazdinstva, veliki broj ekonomskih subjekata na selu ima
izuzetno lou osnovu za nastup na tritu rada, ali i na ostalim
tritma bitnim za popravljanje njihovog ekonomskog
poloaja. Sposobnost aktvnijeg nastupa u ekonomskoj
sferi i sposobnost udruivanja resursa imae veliki znaaj
za ostvarivanje znaajnijih ulaganja u poljoprivrednu
proizvodnju ili neki drugi posao.
Dobra povezanost aktera na selu sa lokalnim ustanovama 3.
i administracijom. Planiranje i realizacija ruralnog razvoja su
odrivi samo ako se oslanjaju na ljude koji ive u ruralnim
oblastma i ako su prilagoeni njima. Preduslov za odrivost
ruralnog razvoja jesu razvijena komunikacija izmeu lokalne
samouprave i seoskih zajednica i partcipacija stanovnika
sela u procesima planiranja i realizacije ruralnog razvoja. U
59
Srbiji trenutno u ovim odnosima preovlauje nepoverenje.
Za popravljanje situacije najbitniji je direktan kontakt koji
korisnici imaju sa predstavnicima administracije, a on se
najee odvija u mesnoj zajednici. Upravo tu, u mesnoj
zajednici, korisnici treba da osete da je administracija njihova,
da slubenici postupaju u njihovom interesu, naravno prema
pozitvnim propisima. Zaposleni u mesnoj zajednici treba to
tenje da sarauju sa seoskim udruenjima i zadrugama na
svim aktvnostma unapreenja kvaliteta ivota i da aktvno
zastupaju interese organizacija i stanovnika pred viim
instancama u lokalnoj administraciji.
Defnisanje tpologije ruralnih domainstava 4. i njihove
razvojne strategije. Deo informacija bie dostupan posle
popisa koji e se odrat 2011. godine, ali i dalje ostaje
potreba da se realno sagledaju razvojne opcije i potrebe
domainstava koja nisu obuhvaena dravnom podrkom
poljoprivredi.
U nastavku se daje niz preporuka za uspeniji ruralni razvoj, koje se
po prirodi ovog istraivanja vie fokusiraju na inkluzivan ruralni razvoj
i unapreenje kvaliteta ivota i usluga namenjenih deci i enama.
Preporuke se zasnivaju na nalazima prethodne analize. Odgovarajui
kvanttatvni podaci o stanju pojedinih problema pomogli su da
reavanje th problema istaknemo kao prioritetno, a fokusirane
grupne diskusije su ukazale na modalitete reenja, specifne
kombinacije faktora koji ugroavaju kvalitet ivota i redosled uzroka
u uspostavljanju ciklusa devastacije seoskih podruja.
Preporuke se navode po redosledu prioriteta.
60
3.2.1 Preporuke usmerene na defnisanje integrisane,
multsektorske politke ruralnog razvoja
Defnisat multsektorski pristup ruralnom razvoju.
Vlada Republike Srbije treba da defnie politku
ruralnog razvoja koja pored ekonomskog razvoja uzima
u obzir i ostale dimenzije kvaliteta ivota na selu i jasno
utvruje odgovornost sektora koji se bave razvojem
infrastrukture i socijalnom politkom (obrazovanjem,
zdravstvenom zattom, socijalnom zattom) u cilju
unapreenja kvaliteta ivota i stanja ljudskog kapitala u
ruralnim oblastma.
Uspostavit meusektorsku saradnju u realizaciji politke ruralnog
razvoja.
Vlada Republike Srbije treba da uspostavi bolju i
potpuniju meusobnu saradnju resornih ministarstava
na koordinaciji aktvnost vezanih za ruralna podruja.
Ova saradnja se mora insttucionalizovat (ministarska
grupa), a plan aktvnost i zaduenja precizno razradit
prema nadlenostma pojedinih vladinih tela.
Aktvno lobirat u EU za prilagoavanje stratekih i budetskih
okvira realnim potrebama ruralnog razvoja zemalja Zapadnog
Balkana.
Kancelarija potpredsednika Vlade za evropske
integracije i Ministarstvo poljoprivrede, trgovine,
umarstva i vodoprivrede treba da sprovedu lobiranje
u EU i da izvre snaniji, ofanzivniji pritsak radi uea
u dizajniranju podrke EU za zemlje kandidate za
budetski period 20142020, koristei iskustva novih
zemalja lanica; treba insistrat na veem uvaavanju
regionalnih/lokalnih specifnost agrarne i ruralne
strukture u zemljama Zapadnog Balkana u kreiranju
doputenih mera podrke; aktvnost na lobiranju
treba koordinirat sa drugim zemljama u regionu kako
bi se postgao vei efekat. Kao instrument utcaja treba
koristt Stalnu radnu grupu.
61
Unapredit statstku evidenciju o ruralnim oblastma.
Republiki zavod za statstku treba da unapredi
statstke defnicije urbanih/ruralnih podruja i
disagregaciju podataka kako bi se omoguilo praenje
stanja razliith populacionih grupa u ruralnim oblastma.
U meuvremenu treba podravat jaanje evidencione i
analitke osnove za istraivanja.
3.2.2 Preporuke usmerene na unapreenje privrednog ambijenta
i jaanje trita rada u ruralnim oblastma
Unapreivat potencijale stanovnitva angaovanog u
poljoprivrednoj proizvodnji za savremenu trinu poljoprivrednu
proizvodnju.
Potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede, trgovine,
umarstva i vodoprivrede (MPTV), lokalne
kancelarije za ekonomski razvoj i slube lokalnih
vlast nadlene za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj
organizuju sistematsku obuku o modernim formama
poljoprivredne proizvodnje, prikladnu sa stanovita
ekonomskog profla seoskih gazdinstava te obuku o
evropskim standardima proizvodnje razliith proizvoda,
kao i o mogunostma razvoja novih linija proizvodnje
pogodnih za dato podneblje i strukturu resursa u
gazdinstvima. Ova poljoprivredna proizvodnja moe
bit delimino usmerena i na potrebe razvoja drugih,
nepoljoprivrednih ekonomskih sektora u datm ruralnim
sredinama, posebno prerade hrane i ruralnog turizma.
Skupovi ovih mera treba da budu posebno usmereni
na mlade i ene na selu, s obzirom na njihovu izraeniju
feksibilnost i otvorenost za nove forme proizvodnje i
veu sklonost ka ekonomskoj diversifkaciji.

Lokalne samouprave, Mrea za ruralni razvoj i MPTV
treba da intenzivno rade na unapreenju informisanost
seoskog stanovnitva u vezi sa tritma poljoprivrednih
proizvoda, inovacijama i dostupnim sredstvima
62
podrke kako bi se stvorili uslovi za bolji pristup tritu
poljoprivrednih proizvoda i smanjila zavisnost od
esto monopolskog poloaja otkupljivaa. Meutm,
cilj ne treba da budu jednokratne ili povremene
informatvne aktvnost, ve uspostavljanje viestrukih
sistema i kanala redovnog informisanja. Povezivanje
mladih poljoprivrednika u udruenja koja, izmeu
ostalog, prikupljaju i prosleuju informacije svojim
lanovima, pristup individualnih poljoprivrednika
izvorima informacija na Internetu, posete sajmovima,
seminarima, srodnim udruenjima poljoprivrednika
u razvijenijim zemljama sve to treba da budu forme
preko kojih e se kontnuirano poboljavat informisanost
seoskog stanovnitva i poveavat znanja potrebna za
unapreenje trine poljoprivredne proizvodnje.
Planirat odrivu diversifkaciju lokalne ruralne ekonomije.
Ne moe se oekivat da e se proces diversifkacije
ruralne ekonomije spontano razvijat na inicijatvu
ruralnog stanovnitva. Takav razvoj se mora paljivo
planirat, pa lokalne samouprave, u saradnji sa Mreom
za ruralni razvoj, MPTV i Ministarstvom ekonomije i
regionalnog razvoja (MERR), treba da saine, na osnovu
procenjenih lokalnih potencijala i ispitvanja trinih
ansi, odgovarajue planove diversifkacije ruralne
ekonomije. Ovi planovi treba da predvide razvoj razliith
formi ekonomskih aktvnost, od prerade hrane ili drugih
odgovarajuih proizvodnih aktvnost, preko razliith
klasinih usluga, seoskog turizma, pa do razliith
formi socijalnih usluga. Na osnovu ovih planova treba
defnisat razliite mere podrke, od mera usmerenih na
informisanje, podizanje znanja, preko mera fnansijske
podrke, izrade pilot projekata za nove aktvnost, do
umreavanja aktera u lance ekonomskih aktvnost.
63
Podizat svest i poveavat znanja o mogunostma odrive
diversifkacije lokalne ruralne ekonomije.
MERR i MPTV, u saradnji sa regionalnim agencijama za
ekonomski razvoj i Mreom za ruralni razvoj, treba da
organizuju odgovarajuu obuku koja e bit u skladu sa
lokalnim i nacionalnim planovima diversifkacije ruralne
ekonomije. Ova obuka treba da bude paljivo dizajnirana
kako bi ponudila skup potrebnih znanja za razliite forme
nepoljoprivrednih ekonomskih aktvnost koje se mogu
pokretat kroz gazdinstva, samozapoljavanje ili ruralno
preduzetnitvo. Tako bi, recimo, obuka za ruralni turizam
trebalo da obuhvat znanja o standardima ugostteljstva,
elemente marketnga (oglaavanje i sl.), fnansijsko
poslovanje i sl. Obuka vezana za preradu poljoprivrednih
proizvoda trebalo bi da obuhvata standarde i tehnologije
prerade hrane i dr. Programi obuke mogu obuhvatt
viestruke module obuke i kombinovane specijalizovane
tmove trenera koji su specijalizovani za razliite oblast, a
koji bi po principu mobilnih tmova za obuku, formiranih
na regionalnom nivou, sprovodili sistematsku obuku u
seoskim sredinama datog regiona.
Poseban oblik uenja i unapreenja potencijala za
ekonomsku diversifkaciju treba da budu studijske
posete seoskim gazdinstvima koja su pokazala uspeh u
organizovanju turistke ponude, udruenjima prualaca
usluga seoskog turizma koji su uspeni u sklapanju
partnerstva sa drugim akterima na lokalnom nivou i/ili
u povezivanju sa drugim udruenjima u Srbiji i bliem
okruenju, kao i uspenim gazdinstvima, preduzetnicima
koji su uspeni u delatnostma prerade hrane i dr. Nosilac
ove aktvnost moe da bude Turistka organizacija
Srbije u saradnji sa Mreom za ruralni razvoj.

64
Omoguit i promovisat alternatvni pristup tritu kapitala.
MERR i MPTV treba da omogue aktviranje
alternatvnih fnansijskih mehanizama, kao to je
mikrofnansiranje. Mikrokreditne forme pokazale su se
kao efkasne u savladavanju nekoliko vanih prepreka za
unapreenje stanja ruralnih sredina, jer podrazumevaju
udruivanje, olakan pristup fnansijskom kapitalu,
jaanje preduzetnitva. S obzirom na negatvan stav
Narodne banke prema irenju mogunost za osnivanje
mikrofnansijskih fondova, ovde bi mogla bit korisna
saradnja sa organizacijama koje imaju dokazano iskustvo
u ovoj oblast, kao to je Fond za mikrorazvoj.
Uinit dostupnim aktvne mere zapoljavanja oblikovane prema
potrebama i potencijalima ena i mladih na selu.
U okviru mera decentralizacije politke zapoljavanja
i podstcanja razvoja regionalne i lokalne politke
zapoljavanja, Nacionalna sluba za zapoljavanje treba
da, u aktvnostma mobilnih jedinica za zapoljavanje
namenjenih ruralnim oblastma koje su udaljene od
flijala NSZ, posebnu panju obrat na informisanje
mladih i ena o programima podrke zapoljavanju. Ove
programe treba prilagodit potrebama i potencijalima th
ciljnih grupa kako bi obuka koju dobijaju bila primenljiva
u kontekstu diversifkacije lokalne ruralne ekonomije.
U oblastma gde za to postoje odgovarajui potencijali,
posebnu panju treba posvett obuci za postzanje
standarda u pruanju usluga u seoskom obrazovnom
turizmu (bezbednosne i zdravstvene potrebe dece,
uee u edukatvnim programima) ili u sektoru
socijalnih usluga, to obuhvata i usluge socijalne zatte
(npr. usluge pomoi u kui, usluge dnevnih centara za
pojedine osetljive kategorije stanovnitva i sl.).
65
Podrat i podstcat ensko zadrugarstvo.
Zbog slabih ekonomskih potencijala posebnu panju
treba posvett potencijalu za zadrugarstvo. ene
bi, udruujui se, mogle lake da se upuste u nove
ekonomske poduhvate. Zadrune forme nipoto ne
treba da budu ograniene na poljoprivredne aktvnost,
ve treba da omogue organizacioni okvir za razliite
aktvnost koje bi bile u skladu sa diversifkacijom
ruralne ekonomije, poput neposrednih usluga seoskog
turizma, ponude proizvoda i usluga relevantnih za
razvoj seoskog turizma, razliith socijalnih usluga i sl.
Aktvnost usmerene na podrku zadrugarstvu treba da
budu usmerene u nekoliko pravaca:
MPTV, o u saradnji sa Mreom za ruralni razvoj i
Ministarstvom rada i socijalne politke (MRSP), treba
dublje da ispita upravo sklonost ena ka zadrugarstvu,
kao i uslove pod kojima bi se one ukljuile u ovaj vid
socijalnog preduzetnitva. Posebno treba ispitat lokalne
potrebe i mogunost za osnivanje socijalnih kooperatva
koje bi u ruralnim sredinama trebalo da ponude inae
oskudne ili nepostojee socijalne usluge poput brige o
starima, invalidima i deci. Uz ve prepoznate mogunost
osnivanja ovakvih zadruga u oblast ruralnog razvoja i
poljoprivrede, ovo bi mogla bit znaajna trina nia.
MERR o i MPTV preko Mree za ruralni razvoj treba da
detaljno i sistematski informiu ene o prednostma
zadrugarstva, proceduri osnivanja zadruga, poreskim
obavezama.
MERR o i MPTV treba dalje insttucionalno i programski
da jaaju organizacije koje se bave ruralnim razvojem i
pruaju podrku zadrugarstvu tako to e ih ukljuivat
u aktvnost, pruat im odgovarajuu obuku, omoguit
saradnju sa slinim organizacijama u regionu i EU i
redovno ih informisat o svojim aktvnostma.
66
Podravat ensko preduzetnitvo i samozapoljavanje.
Uprkos tome to relatvno mali broj seoskih ena iskazuje
spremnost za preduzetnitvo, ovu grupu ne treba
zanemarit. Potrebno je pojaat podrku enama da se
vie usmeravaju na samozapoljavanje i preduzetnitvo.
Vani oblici podrke bili bi garancijski fondovi, koje bi
MERR i MPTV realizovali putem mikrofnansijskih
organizacija, i biznis inkubatori za ensko preduzetnitvo
u ruralnim podrujima, koje bi trebalo da osnivaju
regionalne agencije za privredni razvoj i Mrea za
ruralni razvoj.
Podravat samostalne projekte ena u okviru gazdinstva.
MPTV, u saradnji sa Upravom za rodnu ravnopravnost
MRSP, treba da razmotri insttucionalna reenja koja bi
omoguila da ene koje ele da unaprede ili razviju nove
oblike poljoprivredne proizvodnje u okviru gazdinstva,
a nisu nosioci gazdinstva, dobiju pristup programima
podrke kao lanice registrovanih gazdinstava. Time bi
se ene podstcale da u okviru ekonomije gazdinstva
razvijaju male autonomne segmente specijalizovane
proizvodnje i tako jaaju svoj ekonomski poloaj i poloaj
moi u domainstvu. I samo postojanje mogunost da
pristupe ovim programima podrke moe znaajno da
osnai njihove ekonomske potencijale, kao i spremnost
da razvijaju svoje ideje o delimino autonomnom poslu
unutar gazdinstva. One bi tako osnaivale i ekonomiju
celokupnog domainstva. Podstcanje na relatvno
samostalnu proizvodnju unutar gazdinstva predstavljalo
bi pogodniju formu od klasinog preduzetnitva i
samozapoljavanja za mnoge ene koje ne pokazuju
spremnost da se radno angauju izvan gazdinstva. Na
ovaj nain one bi ostale vezane za svoje gazdinstvo, ali bi
istovremeno imale veu autonomiju unutar organizacije
rada na gazdinstvu.
67
3.2.3 Preporuke usmerene na unapreenje kvaliteta usluga
obrazovanja
Unapredit ponudu obrazovnih (vannastavnih i vankolskih)
aktvnost u selima.
kola koja je u sistemu optmizacije obrazovnih ustanova
odreena kao centralna za lokalnu sredinu trebalo
bi da se revitalizuje i pretvori u centar za kulturu, a u
veim selima to vai i za kolu i za lokalni dom kulture.
Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture treba da
podstu lokalne samouprave da, u saradnji sa lokalnim
turistkim organizacijama i Mreom za ruralni razvoj,
razvijaju razliite radionice i programe kroz fakultatvnu
nastavu u kolama. Ove radionice i programi bi imali
vie funkcija: ouvanja duhovne (pesme, igre, obiaji)
i materijalne kulture (zanat, izrada predmeta) na selu,
kreatvni razvoj dece i mladih razliith uzrasta, radno
angaovanje mladih i ena iz sela kao instruktora i
voditelja radionica, jaanje lokalne turistke ponude
(muziki, folklorni i dramski programi i festvali, programi
u prirodi, izrada suvenira, sportski turniri i sl.). Mladi bi
trebalo da se obuavaju za korienje IT tehnologija i
stranih jezika, posebno u selima u kojima se planira razvoj
seoskog turizma. kola sa ovakvom ponudom programa
mogla bi da predstavlja deo lokalne turistke ponude za
decu iz grada kroz program seoskog obrazovnog turizma
(SOT Obrazovni forum, 2010).
Podizat kvalitet osnovnog obrazovanja kako bi deca mogla lake
da se ukljue u srednjokolski sistem.
Ministarstvo prosvete i UNICEF treba da lobiraju da
se u Nacionalnom planu akcije za decu, u stratekim
ciljevima 3 i 4 (dostupnost, odrivost i kvalitet osnovnog
obrazovanja), posebno istaknu seoska deca. U istom
duhu treba podstai nastavak i ubrzanje izrade lokalnih
planova za decu i u njima posebno pomenut seosku
decu.
68
Regionalne kolske uprave treba da pomognu seoskim
kolama u izradi aurnih planova usavravanja nastavnika
i da kontroliu sprovoenje plana. One, takoe, treba
intenzivnije da pregovaraju sa lokalnim samoupravama
o fnansijskoj podrci ovakvim aktvnostma.
Ministarstvo prosvete treba posebno da istakne
seoske kole u aktvnostma hospitovanja studenata
u kolama u okviru programa unapreenja kvaliteta
obrazovanja kako bi se obezbedila direktnija podrka
seoskim nastavnicima i podigao kvalitet programa u
ovim kolama.
Povezivat osnovne kole iz sela sa osnovnim kolama iz grada.
Ministarstvo prosvete treba da podste lokalne
samouprave da kroz programe bilateralne saradnje i
partnerstva gradskih i seoskih kola smanjuju socijalnu
i kulturnu distancu izmeu ruralnih i urbanih sredina.
Jednodnevne ekskurzije, rad na zajednikim projektma
i povremeno izvoenje nastave u partnerskoj koli
omoguili bi da deca bolje upoznaju onu drugu sredinu,
metode rada i standarde nastave u drugoj koli. Ovi
programi mogu da budu deo lokalne turistke ponude.
Pojaat rad pedagokih i psiholokih slubi na savetovanju uenika
zavrnih razreda u pogledu nastavka kolovanja.
Ministarstvo omladine i sporta treba, u okviru Strategije
za karijerno voenje, posebno da apostrofra seoske
kole. Na ovaj nain podrale bi se postojee slube koje
esto nemaju ni vremena ni kapaciteta da kvalitetno
opslue sve isturene kole u svojoj nadlenost.
69
Poveat dostupnost predkolskog obrazovanja, osnovnog
obrazovanja i vannastavnih sadraja deci sa invaliditetom u
ruralnim sredinama.
Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i
Ministarstvo rada i socijalne politke treba da
preporue lokalnim samoupravama da posebno obrate
panju na seosku decu i da osiguraju da se preporuke
meuresorskih komisija za pruanje dodatne obrazovne
podrke fnansijski podravaju i realizuju.
Formirat lokalne fondove za stpendiranje uenika srednjih kola
i studenata sa sela u skladu sa lokalnim planovima ruralnog
razvoja.
Lokalne samouprave treba iz sopstvenih budeta i
kroz javno-privatna partnerstva sa uspenim lokalnim
privrednicima, pogotovo u oblast poljoprivredne
proizvodnje i prehrambene industrije, da formiraju
ovakve fondove namenjene siromanoj deci sa sela. U
saradnji sa nevladinim organizacijama aktvnim u oblast
unapreenja obrazovanja lokalne samouprave treba
da informiu seosku decu o ovakvim mogunostma i
podstu ih da nastave kolovanje.
Ministarstvo prosvete treba da podri i dopuni
prethodnu akciju tako to e organizovat mentorsku
podrku seoskoj deci (i njihovim porodicama) u srednjoj
koli kroz nagraivanje nastavnika-mentora za svako
seosko dete koje uspeno okona srednje obrazovanje.
Proirivat kapacitete uenikih domova i internata za siromanu
decu sa sela.
Ministarstvo prosvete treba da redefnie uslove
prijema u domove za uenike srednjih kola tako da
se vie bodova dodeljuje za materijalno stanje, a da se
uenicima sa sela dodeljuju dodatni bodovi. U saradnji
sa lokalnim samoupravama treba trait reenja za
proirenje smetajnih kapaciteta za ovu decu.
70
Za seosku decu sa najloijim ekonomskim poloajem
treba povezat stpendiranje i besplatan smetaj.
Promovisat predkolsko obrazovanje i vaspitanje.
Vrti nisu zaiveli u seoskim sredinama. Roditelji ne
misle da deca ne treba da idu u vrt, ali lako odustaju
od te ideje ako je usluga skupa, jer se na selu tedi svaki
dinar. Stoga treba razmiljat kako se mogu smanjit
trokovi takve usluge, a da ona ostane ekonomski odriva
u selima (ili ak o tome da ona bude besplatna). Nosioci
ove preporuke trebalo bi da budu lokalne samouprave i
nevladine organizacije.
Koristt raspoloive, funkcionalne prostorije u selima za potrebe
predkolskog obrazovanja.
Lokalna samouprava i mesna zajednica treba da se
postaraju da se u okviru kole ili u prostorijama mesne
zajednice osposobe prostorije za boravak dece (kao to
je to u nekim selima uinjeno za lokalnu ambulantu).
Pored obezbeivanja prostora za obavezni predkolski
program, Ministarstvo prosvete treba da podste
upotrebu kolskog prostora za povremene igraonice
ili radionice u kojima bi uestvovala deca starijeg
predkolskog i mlaeg osnovnokolskog uzrasta. Treba
razvijat i alternatvne oblike predkolskog obrazovanja,
koji se pominju u novom Zakonu o predkolskom
obrazovanju i vaspitanju.
Organizovat putujue vrte.
Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za dravnu upravu
i lokalnu samoupravu i Ministarstvo rada i socijalne
politke treba zajedno da podstu lokalne samouprave
da nabavljaju i opremaju autobuse koji bi bili edukatvne
igraonice, a koji bi stajali na raspolaganju deci iz sela
nekoliko puta nedeljno po nekoliko sat.
71
Na ist nain se mogu opremit i putujua biblioteka i IT
centar, koje bi mogli da koriste i odrasli stanovnici sela.

Unapreivat resurse za sportske manifestacije i rekreatvno
bavljenje sportom.
Ova obaveza bi trebalo da bude u nadlenost lokalnih
samouprava, ali bi se realizovala u saradnji sa Mreom
za ruralni razvoj. Za sreivanje sportskih objekata,
pogotovo za izgradnju sportskih sala, sredstva bi se
mogla obezbedit podstcanjem socijalno odgovornog
poslovanja uspenih privrednika u regionu (javno-pri-
vatno partnerstvo), ali i preko samodoprinosa uspenih
gazdinstava i zadruga u samom selu. Ovde bi trebalo
potrait opcije za projektno fnansiranje, ali neki od
ovakvih objekata mogli bi da postgnu odrivost i kroz
samofnansiranje putem rentranja u turistkoj ponudi
(sportskim ekipama, ali i svim drugim posetocima).
Ove aktvnost treba uskladit sa akcionim planovima za
smanjivanje nasilja i unapreenje zdravlja dece.
zdravstvene zatte
Poveat obuhvat ena sa sela zdravstvenim osigu
ranjem.
Lokalne samouprave, nevladine organizacije i Mrea
za ruralni razvoj treba da obezbede enama na selu
dostupne i razumljive informacije o nainima za
ostvarivanje zdravstvenog osiguranja.
Odbor za zdravlje i porodicu Narodne skuptne Re
publike Srbije treba u procesu reforme Zakona o
zdravstvenom osiguranju da preispita mogunost
uvoenja dodatnih odredbi koje bi omoguile lake
ostvarivanje prava na zdravstveno osiguranje enama sa
sela, ali i drugim lanovima porodice, kao i mogunost
kratkoronog besplatnog osiguranja u hitnim slua-
jevima.
72
Ministarstvo zdravlja treba da podri osnivanje lokalnih
saveta za zdravlje i da podstakne promotvnu kampanju
o vanost i mogunostma ostvarivanja zdravstvenog
osiguranja meu enama na selu, ali i lanovima njihovih
porodice.
Poveat dostupnost preventvne zdravstvene zatte i promociju
zdravlja u udaljenim ruralnim oblastma.
Ministarstvo zdravlja treba da pojaa nadzor nad
preventvnim i informatvnim radom regionalnih
zavoda za javno zdravlje u seoskim sredinama u cilju
intenziviranja njihovog rada.
Zavodi za javno zdravlje, zajedno sa lokalnim
samoupravama, treba da izvre pritsak na domove
zdravlja da pojaaju kontrolu kvaliteta rada patronanih
slubi i da informiu seosko stanovnitvo o mogunostma
korienja savetovalita u domovima zdravlja.
Ministarstvo zdravlja treba da podste domove zdravlja
da aktvnije uestvuju na konkursima ovog ministarstva
za projekte koji bi trebalo da unaprede dostupnost i
kvalitet zdravstvene zatte seoskog stanovnitva.
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Fond za
zdravstveno osiguranje treba da izmene kapitacionu
formulu tako da se prepozna rad lekara u generacijski
meovitm sredinama (promena formule s obzirom na
proporciju starih i dece u lokalnom stanovnitvu), kao i
s obzirom na razuenost naselja i udaljenost od grada,
kako bi se lekari podstakli da dolaze i ostaju u seoskim
sredinama. Fond za zdravstveno osiguranje treba da
redefnie ugovore sa domovima zdravlja tako to e
poboljat fnansiranje uzimajui u obzir ove izmene.
73
Unapredit zdravstvenu zattu seoske dece sa invaliditetom.
Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i
Ministarstvo rada i socijalne politke treba da podstu
zavode za javno zdravlje da unapreuju rad domova
zdravlja (lekara i patronanih sestara) u pruanju usluga
deci na osnovu odluka lokalne meuresorske komisije
za procenu potreba za pruanjem dodatne zdravstvene
podrke deci.
Domovi zdravlja i nevladine organizacije treba da
obuavaju roditelje o pravima i nainu pokretanja
procedure kod lokalne meuresorske komisije za
procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne,
zdravstvene ili socijalne podrke deci.
socijalne zatte
Podizat svest o znaaju penzijskoinvalidskog osiguranja i infor
misat ene o mogunostma regulisanja ovog oblika osiguranja.
Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje treba da
sagleda teinu problema u vezi sa regulisanjem penzijsko-
invalidskog osiguranja kod ove grupe i da pronae
reenja koja e u datm uslovima podstcat ene da
reguliu ovaj oblik osiguranja. Da bi se to postglo, treba
obavit analizu po godinama i pronai odgovarajue
mere za one ene koje ne bi stgle da ostvare pravo na
penziju ak i da sada ponu da uplauju osiguranje.
Poveat informisanost seoskih domainstava.
Lokalni centri za socijalni rad, u saradnji sa nevladinim
organizacijama, treba aktvno da rade na promovisanju
postojeih formi pomoi koja je dostupna kroz sistem
socijalne zatte, kao i na procedurama za dobijanje
materijalne pomoi na lokalnom i nacionalnom nivou
(MOP, deiji i roditeljski dodatak, jednokratna pomo).
74
Poveat dostupnost usluga socijalne zatte.
Ministarstvo za rad i socijalnu politku treba da povea
mobilnost i da radi na senzibilizaciji radnika CSR za rad
sa seoskim stanovnitvom.
Jaat kapacitete prualaca usluga socijalne zatte.
Ministarstvo za rad i socijalnu politku, u saradnji sa
nevladinim organizacijama koje imaju veliko iskustvo u
pruanju usluga, treba da radi na unapreenju znanja
i vetna postojeih prualaca usluga, ali i na razvoju
novih, koji bi bili posebno senzibilisani za rad sa seoskim
stanovnitvom.
Poveat dostupnost usluga za brigu o starima na selu.
Lokalne samouprave, u saradnji sa centrima za socijalni
rad i nevladinim organizacijama aktvnim u oblast brige
o starima, treba da razviju mreu usluga podrke starim
osobama na selu. Ova inicijatva treba da obezbedi
kvalitetnije usluge za starije ene, da rasteret mlae
ene i da im omogui da budu ekonomski aktvnije. Ovo
takoe moe bit prilika za otvaranje novih radnih mesta
u ekonomiji nege na selu.
Podizat svest ena o razliitm oblicima nasilja u porodici, o
njihovim pravima i o uslugama podrke.
Ministarstvo rada i socijalne politke treba da podste
veu aktvnost centara za socijalni rad u radu sa seoskim
enama na prepoznavanju razliith ponaanja kao
oblika nasilja te na promovisanju prava i procedura za
zattu od nasilja koje su uspostavljene na nivou razliith
insttucija.
75
Poveat dostupnost usluga deci sa invaliditetom koja ive u
seoskim sredinama.
Ministarstvo za rad i socijalnu politku treba da
podste i potpomae saradnju lokalnih samouprava i
centara za socijalni rad u individualizovanoj podrci deci
sa invaliditetom i njihovim porodicama radi njihovog
lakeg pristupa sistemu socijalne zatte.
Poveat broj radnika u centrima za socijalni rad u skladu sa
potrebama.
Kao neophodan preduslov za ostvarivanje prethodnih
preporuka, Ministarstvo fnansija treba da podri
i odobri poveanje broja zaposlenih u CSR u skladu
sa predloenim planom Ministarstva rada i socijalne
politke.
76
77
4. IPARD program
Pored analize i preporuka vezanih za poboljanje kvaliteta ivota
na selu i poboljanje pristupa uslugama o kojima se govori u
ovom dokumentu, predlaemo meru za program pomoi IPARD
(Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development) koja
bi mogla znaajno da ute na reavanje gore navedenih problema
i presudno da ute na kvalitet ivota seoskog stanovnitva, kakav
je neophodan za njihov ostanak na selu, a samim tm i za opstanak
sela.
4.1. O IPARD programu
Da bi se uprosto sistem pomoi i da bi se ostvarili maksimalni efekt od
uloenih sredstava kroz pojednostavljivanje administracije, kontrole,
izvetavanja i evaluacije ostvarenih rezultata, Evropska komisija je
donela odluku da sve pretpristupne fondove (Phare, ISPA, SAPARD i
CARDS) zameni novim mehanizmom Instrumentom pretpristupne
pomoi (IPA).
19
Regulatva IPA defnie obim i tp podrke namenjene
zemljama Zapadnog Balkana za period 20072013. godine.
Zemljama koje pristupaju EU namenjena je pomo u procesu
prilagoavanja njihovih agrarnih sektora standardima i procedurama
kakve predvia acquis communautaire, kao i pomo za reavanje
primarnih razvojnih ogranienja u ruralnim podrujima. Zemlje
centralne i istone Evrope koristle su pretpristupni program pomoi
SAPARD. Zemljama Zapadnog Balkana namenjen je program pomoi
IPARD, a mogu da ga koriste od momenta kada dobiju status zemlje
kandidata. Program pomoi IPARD, sledei iskustva programa
SAPARD, predvia dostzanje visoke konzistentnost sa reformisanom
politkom ruralnog razvoja EU ve tokom pretpristupnog perioda.
19 IPA Instrument for Pre-accession Assistance, Regulation EC. 1085/2006, 17. jul 2006. godine.
78

Tabela 1. Mere podrke ruralnom razvoju
u okviru programa IPARD
Mere unapreenja efkasnosti trita i implementacija EU standarda (OSA 1)
Investicije u farme za restrukturiranje i podizanje standarda na nivo EU
Pomo u uspostavljanju proizvoakih grupa i asocijacija
Investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (za
restrukturiranje i podizanje standarda na nivo EU)
Pripremne akcije za implementaciju agro-environmental mera i LEADER pristupa (OSA 2)
Implementacija mera i akcija za ureenje ivotne sredine i pejsaa
Priprema lokalnih i javno-privatnih partnera za implementaciju lokalnih razvojnih
strategija
Razvoj ruralne ekonomije (OSA 3)
Unapreenje i razvoj ruralne infrastrukture
Razvoj i diversifkacija ruralnih ekonomskih aktivnosti
Trening i edukacija
Tehnika pomo
Korienje sredstava iz fonda programa IPARD nije bezuslovno. Da
bi se ta sredstva dobila, najpre treba usvojit Nacionalni program
za ruralni razvoj kao okvirni program razvoja poljoprivrede i
ruralnih podruja zemlje kandidata u periodu 20072013. godine.
Ovaj plan donosi nacionalna insttucija zaduena za ruralni razvoj,
odnosno ministarstvo kome je delegirana ova obaveza. U sluaju
Srbije to je MPTV, mada su neke zemlje imale drugaija reenja
poto se pitanjima ruralnog razvoja bave i druga ministarstva, poput
ministarstava za regionalni razvoj, privredu ili fnansije.
Programom za ruralni razvoj predviaju se mere podrke koje
e fnansirat sredstvima programa IPARD i koje moraju da
korespondiraju sa merama koje e se fnansirat iz nacionalnog
budeta (Nacionalni program).
Program ruralnog razvoja mora usvojit i Evropska komisija.
Potom treba ratfkovat viegodinji fnansijski dogovor izmeu EU
i zemlje kandidata za lanstvo u nacionalnoj skuptni. Posle toga
sledi formiranje Agencije za plaanje (koja najpre treba da dobije
nacionalnu akreditaciju, a zatm i akreditaciju Evropske komisije),
Upravnog tela (Management Authority) i Ministarske grupe.
79
Preduslov za potpisivanje viegodinjeg sporazuma sa EU jeste
viegodinje planiranje budeta od strane nacionalnih insttucija.
Budetsko planiranje mora pokrit period trajanja nacionalnog
programa i programa IPARD. Program mora da defnie mere za
ruralni razvoj, to podrazumeva i defnisanje izvora fnansiranja, pa
se neke mere mogu fnansirat samo iz nacionalnog budeta, dok
se neke druge mere, za ije se fnansiranje oekuje podrka kroz
program IPARD, obavezno predvia sufnansiranje iz nacionalnog
budeta.
Takoe, sam program IPARD i mere koje se ele akreditovat za
fnansiranje iz sredstava ovog programa moraju imat jasnu liniju
demarkacije pri defnisanju izvora fnansiranja za pojedine mere.
IPARD ne doputa preklapanje u fnansiranju pojedinih mera u
smislu da se za iste intervencije mogu ostvarit dotacije iz razliith
izvora.
Program ruralnog razvoja mora se zasnivat na analizi stanja, a
ona treba da prikae sve relevantne parametre stanja u ruralnim
oblastma, sa posebnim naglaskom na ogranienja i defcite sa
kojima se ruralna podruja sreu. Ova analiza predstavlja osnovu
za defnisanje vizije, ciljeva, mera i indikatora. Opt pristup
podrazumeva da se pitanja kao to su ravnopravnost polova, zatta
ivotne sredine i/ili druge nacionalno specifne teme uzimaju kao
znaajne za sve sektore, a posebno se iste utcaj pojedinih ciljeva
i mera na njih. Potreba da se poloaj ena u ruralnoj ekonomiji
posebno tretra prepoznaje se u evropskoj politkoj praksi due od
deset godina, jo iz vremena priprema za program ruralnog razvoja
za prethodni budetski period 20002006. i kreiranja AGENDE 2000.
(vidi htp://ec.europa.eu/agriculture/publi/women/broch_en.pdf).
Pristup koji se do danas zagovara podrazumeva da se prilikom
evaluacije projekata koji se fnansiraju iz fonda EU za ruralni razvoj
kao kriterijum uvodi i partcipacija ena. Ne postoji opte pravilo
kojim se regulie vrsta podrke kod koje ene mogu imat prioritet.
To je preputeno nacionalnim politkama i one treba same da
procene i postave okvir primeren sopstvenim prilikama. Meutm,
Evropska komisija je razvila vrlo precizna uputstva za evaluaciju
intervencija u oblast ruralnog razvoja za programski period 2007
2013. godine. Ovi indikatori sadrani su u aneksu Uredbe broj
1974/2006 EZ (Common monitoring and evaluaton framework,
80
Rural Development Policy 20072013). U okviru predvienog
paketa uputstava, Annex 3 Indicator guidance obuhvata poglavlja
G Baseline indicators fches, H Output indicator fches i I Result
indicator fches, u kojima je defnisano da se tretman ena i mladih
posebno uvaava u programskim opredeljenjima nacionalnih politka
(vidi htp://ec.europa.eu/agriculture/rurdev/eval/index_en.htm).
Iako ne postoji nain da se prioritetno defniu mere koje su
specifno usmerene na poboljanje kvaliteta ivota ena i dece,
mogue je predvidet mere za reavanje problema koji prvenstveno
pogaaju ove grupe, ali i stare osobe i ostale marginalne grupe.
Problemi koji se prvenstveno odnose na fziku infrastrukturu i
socijalne usluge utu na depopulaciju sela i migracije stanovnitva
iz sela u gradove i stvaraju viestruke probleme koji nisu samo
ekonomske, ve i socijalne, psiholoke i kulturoloke prirode i tu
se itave populacije, te je stoga neophodno pristupit reavanju
problema koji drastno smanjuju mogunost zapoljavanja ena i
njihovo ravnopravno ukljuivanje u ekonomske tokove.
Investcije u oblast poboljanja uslova ivota predstavljaju
neophodan preduslov za uspeh svih drugih intervencija koje se
fnansiraju iz programa podrke ruralnom razvoju, odnosno za
uspean sveobuhvatni ruralni razvoj. Kako nepostojanje usluga
negatvno ute na diversifkaciju ruralne ekonomije i opte
poboljanje stanja u toj oblast, neophodno je upravo razvijat usluge
i tako zapravo investrat u proizvodnju, a ne ulaganjem u potronju
kroz uobiajene subvencije.
81
4.2. Predlog mere za diversifkaciju ruralne ekonomije i
poboljanje kvaliteta ivota

IPARD Osa 3
Mera: Diversifkacija i razvoj seoskih privrednih
delatnosti sektor usluga
(lan 12. Uredbe (EZ) broj 1085/2006; lan 180.
Uredbe (EZ) broj 718/2007)
Kd mere: 302
Obrazloenje
Seoske oblast u Srbiji odlikuju negatvni trendovi u pravcu privrednog i
drutvenog propadanja i depopulacije, pa bi trebalo obezbedit podrku
koja e omoguit bolji pristup osnovnim uslugama za privredu i seosko
stanovnitvo kako bi se poboljao ili odrao kvalitet ivota i poveala
atraktvnost pojedinih oblast.
U okviru diversifkacije privrednih delatnost otvaraju se mogunost za sve
vrste preduzea, i za nova i za postojea preduzea/organizacije/grupe, da
razvijaju, promoviu ili proiruju osnovne usluge u seoskim podrujima
kao dodatni izvor prihoda.
Sprovoenjem diversifkacije privrednih delatnost u seoskim podrujima
kroz poboljanje osnovnih usluga u seoskim podrujima poste se najvaniji
cilj spreavanje odlaska mladih ljudi iz seoskih oblast kroz otvaranje novih
radnih mesta i ouvanje postojeih. U isto vreme, obezbeivanjem boljeg
pristupa uslugama vodi se briga o dvema najugroenijim kategorijama u
seoskim oblastma, enama i deci.
82
Sadraj mere
Podrka obuhvata ustanovljavanje osnovnih usluga, ukljuujui ulaganja
u postojee ili nove zgrade i druge objekte u seoskim oblastma, kao to
su:
zdravstvene ustanove i ustanove za brigu o deci,
infrastruktura za sport, rekreaciju i slobodno vreme,
pruanje usluga u oblast jaanja zajednice (briga o starim licima,
briga o ivotnjama),
usluge za povezivanje i pruanje usluga Interneta (komunikacione
aktvnost) IT centri, pristup Internetu, vetne upotrebe raunara
i Interneta kroz strukture zajednice,
odreene ustanove koje se bave umetnou i kulturom, ire
aktvnost zajednice i kulturne aktvnost, biblioteka,
usluge prevoza za seosko stanovnitvo (npr. minibusi),
druge vrste privrednih usluga (npr. mehaniarske radionice,
frizerski saloni).
Prihvatljivi trokovi

Ulaganje u osnovna sredstva:
izgradnja/rekonstrukcija objekata,
nabavka i ugradnja opreme (ukljuujui i raunarsku opremu,
sofver, pristup Internetu),
opt trokovi (reijski trokovi) pripreme projekta (maksimalno
12% prihvatljivih trokova).

Neprihvatljivi trokovi

Sve aktvnost koje bi mogao da fnansira neki drugi organ predvien
ustavom.
83
Ciljevi
Usluge u sektorima, kao deo Mere 302, imaju sledee ciljeve:
poveanje obima usluga za seoske stanovnike i poboljanje kvaliteta
usluga,
poboljanje drutvene strukture u seoskim podrujima,
diversifkacija u nepoljoprivredne delatnost,
dostupnost za sve starosne, rodne i drutvene grupe u datoj zajednici,
stvaranje novih radnih mesta kroz razvoj i diversifkaciju osnovnih
usluga,
ouvanje postojeih radnih mesta,
povean prihod od korisnika iz seoskog stanovnitva kroz razvoj i
diversifkaciju usluga.

Krajnji korisnici
Usluge u sektoru pod Merom 302 usmeravae se na mala preduzea (sa
najvie 10 zaposlenih, prema nacionalnom zakonodavstvu), NVO sektor i
poreske obveznike PDV-a.
84
Geografski opseg
Krajnji korisnici usluga u sektoru pod Merom 302 jesu naselja do 20.000
stanovnika na itavoj teritoriji Republike Srbije.
Kriterijumi za kvalifkovanje za usluge u sektoru pod Merom 302
Ulaganje mora bit u skladu sa standardima zajednice na kraju realizacije
ulaganja, a za novouspostavljene standarde vae posebni uslovi.
Preduzee/holding/NVO mora da potuje relevantne minimalne
nacionalne standarde u pogledu zatte ivotne sredine, javnog
zdravlja, zdravlja ivotnja i biljaka, dobrobit ivotnja i bezbednost
zanimanja u vreme kada se odluuje o dodeli. Tamo gde su minimalni
nacionalni standardi zasnovani na standardima zajednice bili uvedeni
neposredno pre primanja zahteva, moe se odobrit pomo bez obzira
na neusklaenost sa tm standardima pod uslovom da preduzee
ispunjava nove standarde do kraja realizacije ulaganja.
Korisnik mora predstavit ekonomsku odrivost uz pomo poslovnog
plana.
Dozvoljeno je uestvovanje poetnicima (novi preduzetnici / nove
nevladine organizacije).
Korisnik mora dokazat da je ispunio svoje ranije obaveze prema
dravi.
85
Kriterijumi za rangiranje
Ulaganja po sektoru pod Merom 302 ocenjuju se u skladu sa sledeim
kriterijumima:
ulaganja u osnovne usluge 30 poena,
ulaganja u seoski turizam 25 poena,
ulaganja u preradu na farmama 20 poena,
ulaganja u obnovljive izvore energije 15 poena,
ulaganja u direktni marketng 15 poena,
ulaganja u tradicionalne zanate 10 poena.
Dodatni kriterijumi za rangiranje ako postoji vie projekata za jedan sektor
ulaganje se preporuuje LAG odobrenjem (preporuka treba da se
napravi nakon usvajanja LAG strategije za seoski razvoj) 25 poena,
ulaganje e sprovest preduzima/korisnik enskog pola iz NVO 20
poena,
ulaganje e sprovest mlada osoba preduzima/korisnik iz NVO
(mlaa od 40 godina) 15 poena,
ulaganje e se sprovest u LFA oblast (manje povoljna oblast) 15
poena.
Maksimalan broj poena: 100
86

Nivo pomoi
Iznos javne pomoi predstavljae do 50% ukupnih ulaganja u projekat
(75% EU, 25% nacionalni fondovi).
Maksimalna ukupna vrednost prihvatljivih ulaganja po projektu iznosi
250.000 . Dozvoljena su najvie tri prihvatljiva ulaganja u usluge u sektoru
pod Merom 302 po korisniku u periodu trajanja programa IPARD. Isplate
za ulaganja mogu se primat u jednoj rat ili u vie rata u skladu sa fksnim
detaljima u ugovoru koji je potpisan sa Agencijom za plaanje. Zapoinjanje
novog projekta nije uslovljeno zavretkom ve zapoetog projekta.
Pokazatelji za praenje i evaluaciju
Osnovni:
neto stopa migracija,
razvoj usluga u sektoru,
razvoj zapoljavanja u uslugama u seoskim podrujima,
privredni razvoj u uslugama u seoskim podrujima.
Prema uinku:
broj korisnika (podela prema polu, starosnoj kategoriji i vrst
usluga),
iznos realizovane javne potronje,
broj podranih akcija novih usluga (podela po vrst akcije),
broj podranih malih preduzea/NVO (podela prema statusu,
starosnoj kategoriji, polu i vrst malog preduzea/NVO).
87

Rezultat:
povean broj usluga koje se koriste (podela prema starost i polu),
povean broj novih radnih mesta (podela prema starost i polu),
stanovnitvo u seoskim podrujima koje korist poboljane usluge.
Utcaj:
stvaranje novih radnih mesta (podela prema starost i polu),
privredni rast (porast u BDV).

88
Literatura
Aktvno uenje u kombinovanim odeljenjima (2005), Beograd: Centar za
evaluaciju.
Anketno istraivanje viestrukih pokazatelja stanja i poloaja dece i ena u Srbiji
(Mutliple Indicator Cluster Survey), UNICEF, RZZS Srbije, 2005. (MICS3)
Babovi, M. (2009a) Radne strategije i odnosi u domainstvu: Srbija 20032007,
u Tomanovi, S., Mili, A. (ur.) Porodice u Srbiji danas u komparatvnoj perspektvi,
ISIFF, Beograd.
Babovi, M. (2009b) Rodna ravnopravnost i poboljanje poloaja ena, u
Milenijumski ciljevi razvoja u Srbiji izvetaj za 2009. godinu, Vlada RS, UNDP (u
pripremi)
Babovi, M., Vukovi, O. (2008) ene u statusu pomauih lanova poljoprivrednih
domainstava: poloaj, uloge i socijalna prava, UNDP, Beograd.
Babovi, M. (2007) Poloaj ene na tritu rada u Srbiji, UNDP, Beograd.
Bogdanov, N. (2007) Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna
nepoljoprivredna ekonomija, Beograd: UNDP.
Chant, S. (2007) Gender, Generaton, Poverty: Exploring the Feminisaton of
Poverty in Africa, Asia and Latn America, Edward Elgar, Cheltenham.
Cveji, S. (2006) Korak u mestu. Beograd: ISIFF.
Cveji, S., Babovi M., Petrovi, M., Bogdanov, N. i Vukovi, O. (2010) Socijalna
iskljuenost u ruralnim oblastma Srbije, Beograd: UNDP.
Deere, D.C., Ros, Ch.R. (2010) The gender asset gap: what do we know and why
does it mater?, Feminist Economics, 12, (1): 150.
Evropska platorma za borbu protv siromatva i socijalne iskljuenost: Evropski
okvir za socijalnu i teritorijalnu koheziju, Evropska komisija, 2010.
Ivi, I. (2009) Problemi obrazovanja seoskog stanovnitva u Srbiji. Rad
predstavljen na skupu Obrazovanje seoskog stanovnitva, SANU.
Nacionalni plan akcije za decu Republike Srbije, Savet za prava deteta Vlade
Republike Srbije, 2004.
Penev, G. (ur.) (2006) Stanovnitvo i domainstva Srbije prema popisu 2002.
godine, Republiki zavod za statstku, IDN CDI, DDS, Beograd.
Praenje socijalne iskljuenost u Srbiji, Vlada Republike Srbije i Republiki zavod
za statstku, april 2010.
Razavi, Sh. (1999) Gendered Poverty and Well-Being: Introducton,
Development and Change, 30:3, 40933.
89
Republiki zavod za statstku (2003) Stanovnitvo: kolska sprema i pismenost,
Beograd.
Republiki zavod za statstku (2009) Anketa o radnoj snazi, 2009, Beograd.
Santago, C., Gardener, E.P.M., Molyneux, P. (2005) Financial exclusion, Basingstoke,
Palgrave Macmillan.
Sarma, M. (2008) Index of Financial Inclusion, Working paper no. 215, Indian
Council for Research on Internatonal Economic Relatons.
Seoski obrazovni turizam u slubi ruralnog razvoja u Srbiji: mapiranje
potencijala za deji, omladinski i porodini turizam, Obrazovni forum,
2010.
Serbia Social Assistance and Child Protecton Note, World Bank, 2006.
Siromatvo sa mnogo lica. Analiza siromatva dece u Srbiji, UNICEF, 2004.
Stankovi, B. (2006) Obrazovne karakteristke stanovnitva, u Penev, G. (ur.)
Stanovnitvo i domainstva Srbije prema popisu 2002. godine, Republiki zavod
za statstku, IDN CDI, DDS, Beograd, str. 8291.
Stanje dece u Srbiji 2006, UNICEF, 2006.
Studija o ivotnom standardu, 20022007. (2008). Beograd: Republiki zavod za
statstku.
Thorat, U. (2007) Financial inclusion the Indian experience, govor odran na
HMT-DFID Financial Inclusion Conference 2007, London, 19 June 2007.
Napredak u realizaciji milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji. 2009, Vlada
RS, UN.
Vujovi, Jovanovi, Dejanovi (2006) Deji rad u Srbiji, Beograd: Centar za prava
deteta.
Zdravlje stanovnika Srbije (2008). Insttut za javno zdravlje Srbije.
90
91
PRILOG 1
IZVETAJ IZ FO FOKUSIRANIM GRUPNIM DISKUSIJAMA
1. Uvod
U okviru projekta Studija o trenutnom pristupu uslugama u ruralnim
oblastma, preprekama pristupu i potencijalnim reenjima, SeConS
je za potrebe programa Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji
ruralnog razvoja realizovao seriju fokusiranih grupnih diskusija sa
relevantnim akterima na lokalnom nivou u odabranim podrujima
Srbije (centralna Srbija, istona Srbija, juni Banat na Dunavu i donje
Podunavlje). Ova analiza je deo ireg programa Odrivi turizam za
ruralni razvoj koji zajedniki sprovode agencije UN (UNDP, UNEP,
FAO, UNWTO i UNICEF) i nacionalni partneri (Ministarstvo ekonomije
i regionalnog razvoja, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva
i vodoprivrede i Turistka organizacija Srbije). Kao partneri u
realizaciji komponent programa koje se odnose na decu javljaju se
Ministarstvo prosvete i drugi nacionalni partneri.
Glavni cilj fokusiranih grupnih diskusija je bio da se stekne uvid
u potrebe ena i dece na selu za socijalnim uslugama, u kvalitet
i dostupnost ovih usluga, kao i uvid u glavne prepreke koje
ometaju njihovo uspenije pruanje. Sa istm ciljem posmatran je
i iri kontekst mogunost ekonomskog i socijalnog unapreenja
ivota na selu, to podrazumeva aktvnost itavog domainstva,
kao i povezivanje lokalne administracije i drugih lokalnih aktera
relevantnih za poboljanje socijalnih usluga na selu. Ovaj cilj je
usmeren na unapreenje poloaja ena i dece u ruralnim sredinama,
to je vaan elemenat odrivog razvoja sela, a vezan je za mere
iz 3. ose programa IPARD (razvoj ruralne ekonomije i drutva)
unapreenje i razvoj ruralne infrastrukture i razvoj i diversifkacija
ruralnih ekonomskih aktvnost. Diskusije su obavljene u sledeim
selima: Leskovice (Valjevo), Izbite (Vrac), Temska (Pirot) i Kumane
(Veliko Gradite). U svakom od sela diskusije su odrane sa 5 ciljnih
grupa:
92
deca od 12 do 14 godina koja pohaaju osnovnu kolu,
deca od 15 do 19 koja pohaaju srednju kolu ili su prekinula
kolovanje,
ene iz seoskih domainstava starost 2755 godina,
mukarci koji su nosioci gazdinstva,
pruaoci socijalnih usluga i predstavnici lokalne admi-
nistracije.
2. Kvalitet ivota i potrebe dece
2.1. Predkolsko obrazovanje
Na pitanje o potrebama za predkolskim obrazovanjem najvie su
odgovarale uesnice enske FGD. Najpre valja istai da se ispostavilo
da decu u predkolskom uzrastu najee uvaju i gaje same majke,
a retko babe i dede. Babe i dede to ine samo povremeno i samo u
viegeneracijskim domainstvima.
U naelu, ene imaju stav da deca tog uzrasta treba da idu u vrt i
da bi to za njih bilo korisno. Meutm, odmah se uoavaju tri velika
problema koja stoje na putu razvijanju ove usluge. Prvi je loe stanje
infrastrukture u nekim selima, tj. nepostojanje odgovarajueg
objekta za ovu namenu te lo put i transport do sela, to oteava
dolazak vaspitaa na posao, pogotovo u udaljenija sela. U nekim
selima ve postoji iskustvo sa pokretanjem rada vrta, ali su vrti
radili kratko jer su vaspitai brzo odustajali, ak i ako je selo udaljeno
svega nekoliko kilometara od optnskog centra.
Drugi problem je veoma loa fnansijska situacija u velikom broju
ruralnih domainstava. I najmanji troak za pohaanje vrta
predstavljao bi za ova domainstva teret koji se moe izbei tako to
dete ostaje kod kue, na oku majci koja ionako provodi itav dan u
kui ili oko kue. Posredno, ovakva odluka dodatno oteava odluku
ena da iskorae iz kruga ekonomske reprodukcije gazdinstva i
potrae (ili stvore) neki drugi posao na tritu rada.
93
Trei problem je vezan za injenicu da male dece u selima ima sve
manje i da je u jednom selu teko oformit dovoljno veliku grupu
polaznika. Pokretanje vrta u jednom selu u kojem bi se okupljala i
deca iz oblinjih sela bilo bi nerealno, to zbog stanja putne mree
i trokova transporta, to zbog potrebe da deca putuju uz pratnju
nekog od roditelja, a to bi ovima oduzimalo mnogo vremena od
redovnih radnih obaveza.
Obavezna predkolska nastava se u selima odvija u okviru kole, uz
napomenu da je prvih godina od uvoenja ovog programa uee
seoske dece bilo manje nego uee gradske dece, a pogotovo
uee dece iz romskih i drugih siromanih porodica (HDR Srbija,
2010).
Naa deca nikada nisu imala vrt, to je velika greka. Da smo imali
vrt, deca ne bi toliko bila uskraena, a i jedna osoba bi dobila posao.
(Uesnica enske FGD u Velikom Graditu)
2.2. Osnovno obrazovanje
Iako zvanini podaci pokazuju da je uee seoske dece u osnovnom
obrazovanju zadovoljavajue, a da se prekid obrazovanja prvenstveno
javlja meu romskom decom, injenica da u Srbiji oko 70% naselja
ima osnovnu kolu, ali da oko 60% ukupnog broja kola ine seoske
kole koja pohaa svega 10% dece, govori da obrazovanje seoske
dece u uslovima depopulacije ruralnih sredina predstavlja veliki
pritsak na obrazovni sistem, pre svega u pogledu fnansiranja.
To veoma oteava reavanje problema u osnovnom obrazovanju
seoske dece. Ovi problemi su u nekim sredinama veoma izraeni.
Fokusirane grupne diskusije su pokazale da u funkcionisanju seoskih
kola mogu postojat velike razlike, u rasponu od kole u kojoj postoje
vannastavne aktvnost i u kojoj pedagog aktvno radi na vaspitanju
i usmeravanju dece do kole u koju deca putuju preko 2 sata (a zimi
povremeno i izostaju zbog neprohodnost puteva) i nose vodu za
pie u faicama jer celo selo ima problem sa vodosnabdevanjem.
94
Dakle, u nekim selima su problemi sa osnovnim obrazovanjem
veliki. Postoje deca koja ustaju u 5 sat ujutru da bi posle 2 sata
peaenja stgla na autobus koji e ih odvest do kole, a u zimskim
mesecima je i to problem, jer lo put postaje neprohodan za kolski
autobus. Ipak, moe se rei da su generalno i deca i roditelji svesni
znaaja obrazovanja za unapreenje kvaliteta ivota i da prema
kolskim obavezama i jedni i drugi imaju pozitvan stav. S druge
strane, seoska deca u velikoj meri dele ivotnu sudbinu svojih
porodica. Veina njih, pogotovo muka deca, uestvuju u radovima
na gazdinstvu, mada gotovo svi tvrde da ih to ne ometa u kolskim
obavezama i da mogu da odbiju rad na gazdinstvu onda kada imaju
mnogo kolskih obaveza. Zanimljivo je, meutm, da situacije kada
ne mogu da postgnu i da pomognu na gazdinstvu i da zavre kolske
obaveze nisu este, jer stepen optereenja kolskim obavezama nije
velik, a broj vannastavnih edukatvnih sadraja je veoma ogranien.
Treba primett da ovakav intenzitet kolskih obaveza po svoj prilici
daje loiji ishod obrazovnog procesa, pa neki roditelji konstatuju da
pri upisu i tokom pohaanja srednje kole seoska deca zaostaju za
gradskom decom, to ih demotvie da nastave kolovanje. Sve ovo
ukazuje na potrebu da se u seoskim kolama generalno uspostave
vii standardi, a pogotovo na potrebu da se obogate vannastavni
sadraji u kolama i povea ponuda dodatnih aktvnost u selima.
Meni je kola udaljena 20 km ukupno, do stanice imam 11 km. Kreem
u 5, na stanici sam u 7, ekam autobus 15 minuta. Nekad usled jakog
vetra doe do formiranja snenih nanosa i ne moe da se proe. (Dete iz
Valjeva, 1214 godina)
Pomaem tat oko poljoprivrednih poslova, a i oko stoke, skoro
svakodnevno. (Dete iz Vrca, 1214 godina)
Nema dovoljno nastavnika, iz istorije ekamo da nam doe nastavnica
pa je to privremeno, a iz matematke su odeljenja spojena tokom cele
godine. (Dete iz Vrca, 1214 godina)
U izradi domaih zadataka i uenju deca su samostalna, a kada je
potrebno imaju podrku starije brae ili sestara, ree roditelja.
Roditelji ih oslobaaju kunih poslova ako su optereena kolskim
95
obavezama. Deca uglavnom nemaju problem nedostatka prostora
za rad na kolskim obavezama; uvek mogu da se izdvoje u posebnu
prostoriju, a veliki broj njih ima i svoju sobu. Njihova motvacija za
uenje i njihova postgnua su kao i kod ostale dece. Poneko dete
priznaje da ne voli kolu, tj. da voli da se drui, ali ne voli da ui,
a veina najvie voli predmete kao to su fziko, likovno, istorija
ili geografja. Moe se rei da veina roditelja planiranjem ivotnog
puta svoje dece nastoji da rei ili izbegne sutnske probleme
zaostatka u razvoju seoskih sredina. Oni usmeravaju svoju decu
ka nastavku kolovanja nastojei da im obezbede bolju poziciju na
tritu rada i mada ele da se sela bolje razvijaju i da deca ostanu da
ive u toj sredini, shvataju da je za decu bolje reenje da se presele u
grad. Ovakav stav se refektuje i na stavove same dece, koja u velikoj
veini ele da se upiu u srednju kolu, sa obrazloenjem da e tako
uspenije da se zaposle i da fnansijski izdravaju svoje porodice.
Drugi vaan aspekt obrazovanja u kojem se prepoznaju problemi,
uz dostupnost, jeste i kvalitet. Deca smatraju da su njihove kole
dovoljno opremljene uilima i drugom kolskom opremom, iako
se nabrajanje uglavnom svodi na tablu, geografsku kartu, raunar i
klupe. Poneko dete napominje da bi trebalo da imaju vie raunara,
a vie njih eli da ima pristup Internetu. U manjim selima deca iz prva
etri razreda pohaaju zajedniku nastavu. Kao to je ve pomenuto,
neki roditelji shvataju da se u seoskim kolama postavljaju nii
zahtevi nego u gradskim, to stvara tekoe ovoj deci u savladavanju
nastavnih obaveza u nastavku kolovanja. Kada planiraju kako e
se dalje kolovat, deca to uglavnom ine sama ili u razgovoru sa
vrnjacima. Poneko dete je prijavilo da se savetuje sa roditeljima, ali
veina roditelja smatra da je to stvar njihovog izbora i opredeljenja.
Ipak, iz razgovora sa roditeljima se vidi da trokovi putovanja i
smetaja mogu bit odluujui faktor pri izboru srednje kole i grada
u kome se kola nalazi. U veem selu koje je udaljeno 3 km od Vrca
pedagog igra aktvnu ulogu u informisanju dece o mogunostma
daljeg kolovanja i strunim proflima, to deci pomae da bolje
prepoznaju kojim pravcem ele da usmere svoje dalje kolovanje.
Deca su generalno loe informisana o mogunostma stpendiranja
i smetaja u uenikim domovima, iako znaju da t oblici podrke
postoje.
96
Jako malo dece koja su zavrila nau seosku kolu je zavrilo fakultet.
Zato to, to je moje lino miljenje, da su u samom startu mnogo manje
nauili nego deca u gradskim kolama. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Vannastavne aktvnost su ono u emu su seoska deca najvie
uskraena u odnosu na decu iz grada, ali i u odnosu na svoje
deklarisane potrebe i interesovanja. Ne treba umanjit znaaj
kvaliteta ivota u seoskoj sredini (zdravija ivotna sredina, kontakt
sa prirodom), ali seoska deca znaju kakve mogunost postoje za
dodatno uenje ili zabavu i nasluuju koje su im dodatne vetne
i praktna znanja potrebni za uspeno snalaenje u savremenom
svetu, a za to su u velikoj meri uskraena. Ponovo je kola u vrakoj
optni ta u kojoj postoje neke vannastavne aktvnost (folklor i
neke sekcije), dok u drugim kolama toga nema ili se vannastavne
aktvnost organizuju samo povremeno (stoni tenis, folklor,
dvodnevni kurs raunara i sl.). Deca su zainteresovana da u ponudi
ima vie sporta (pogotovo se ale na nedostatak sportskih sala koje
bi koristla zimi), kurseva jezika, kurseva raunara, vie mogunost
za pristup Internetu, kao i ekskurzija.
Jednako je vana i dostupnost vankolskih sadraja. Seoska deca
veliki deo slobodnog vremena ispunjavaju radnim aktvnostma na
gazdinstvu i u domainstvu. Neto od toga se moe shvatt kao zabava
i razonoda (npr. nega ivotnja), ali sve uglavnom ima ekonomsku
funkciju. Ipak, ostaje slobodnog vremena i za igru i druenje, ali su
te aktvnost oteane, kako se vidi iz fokusiranih grupnih diskusija.
Prvi veliki problem predstavlja to to u manjim i zabaenijim selima
ima toliko malo dece da neka od njih moraju da prelaze po nekoliko
kilometara kako bi se druila sa jo jednim detetom svog ili priblinog
uzrasta. Razumljivo, zimi se ovakvi kontakt dodatno proreuju, pa
je dete usmereno na druenje sa roditeljima ili, jo ee, babama
i dedama. Drugo, za mnoge aktvnost im nedostaje odgovarajua
infrastruktura. Osim vie puta pomenutog Interneta, deca bi volela
da imaju sportske terene, ali i organizovane sadraje kao to su
sportski turniri ili kulturni dogaaji (priredbe, projekcije flmova,
pozorine predstave). Za zadovoljavanje ovakvih potreba seoska
deca su uglavnom usmerena na grad, to s jedne strane defavorizuje
97
one koji ive u udaljenijim selima ili su loijeg materijalnog poloaja,
a sa druge strane negatvno ute na motvaciju da se ivot nastavi
u selu, ime se dodatno pojaava trend depopulacije ruralnih
podruja.
Volim da idem u kolu, ali ne volim matematku, to mi je nona mora.
Ja doem, igram se, druim se Tamo u mom kraju ja sam jedino dete
Drug mi je udaljen 45 km.
Ja nemam vremena da se igram Doem u 5, zalivam povre i voe do
8, onda moram da legnem da spavam, jer ustajem u 5. (Deca iz Valjeva,
1214 godina)
2.3. Srednje obrazovanje i planovi za studiranje
Razgovor sa decom srednjokolskog uzrasta je pokazao da se veina
seoske dece odluuje za srednje obrazovanje. Ovu odluku donose
uglavnom samostalno, poneko uz savetovanje sa nastavnicima
iz osnovne kole ili sa roditeljima. Roditelji po pravilu podravaju
detetov izbor kole. Od kolovanja odustaju oni koji postu slabije
rezultate i nisu zainteresovani za dalje kolovanje, ali i ta deca imaju
podrku roditelja za takvu odluku. Kod devojica se deava da
obrazovanje prekidaju zbog udaje, a ovo se znatno ee deava kod
romskih devojica nego kod ostalih. Majke su u diskusiji potvrdile
da je to bilo normalno u vreme kad su one bile mlade, kada su
preovlaivale tradicionalistke vrednost, ali bi se reklo da danas
takav pritsak ne postoji. I oevi su u svojoj grupi za diskusiju potvrdili
da ne prave razliku izmeu muke i enske dece u pogledu podrke za
kolovanje ili slobode izbora strunog profla. Izbor strunog profla
seoska deca prave prema svojim preferencijama, ali i prema proceni
potreba na tritu rada. Po pravilu, te procene su vezane za ivot u
gradu i retko ko planira da se zaposli u seoskoj sredini. Iako je izbor
srednje kole slobodan, dublji razgovor na ovu temu je pokazao da
su neka deca odustajala od izbora nekih strunih kola u udaljenijim
gradovima ili zbog trokova stanovanja ili zbog nespremnost da se
odvoje od porodice (ak i kada su im roditelji savetovali da to uine).
Neka deca ve pri izboru srednje kole planiraju da nastave kolovanje
98
i posle toga, pa prema tome biraju i kolu. Ipak, veina se odluuje
za srednje strune kole, to je u skladu sa procenom roditelja da je
neizvesno da li e moi da fnansiraju njihovo studiranje.
kolovanje je najlake onim srednjokolcima koji ive u selima
u neposrednoj blizini gradova, jer oni stanuju kod svoje kue, a
u kolu i nazad putuju autobusom. Onima koji ive neto dalje, a
reili su da ostanu u roditeljskoj kui, najvei problem predstavljaju
autobuske linije, jer kada u kolu idu u popodnevnoj smeni deava
se da kui stgnu skoro u pono, a da ve u 6 ujutro ustaju zbog
poslova na gazdinstvu. I u ovom uzrastu svi deaci i devojice
pomau u kunim poslovima, ali samo poneko smatra da ga to
ometa u kolskim obavezama. Deca iz porodica boljeg materijalnog
stanja stanuju u privatnom smetaju i vikendom dolaze kui da bi se
videla sa porodicom i pomagala u poslovima u domainstvu. Neka
deca iz fnansijskih razloga stanuju u uenikom domu, a svima im je
poznato da ima i dece koja dobijaju stpendije, ali je takvih u naim
fokusiranim grupnim diskusijama bilo tek nekoliko; veina nije
znala kako se prijavljuje za stpendiju (izuzev dece iz vrakog sela
Izbita, koja su na oglasnoj tabli u osnovnoj koli mogla da proitaju
informaciju o tome).
Ne svia mi se to to smo trenutno druga smena. Naporno je. Idemo u
12 h, a vraamo se u 21 h, takav je prevoz. Tada ne moemo da uimo,
umorni smo, moramo da spavamo. Ujutru kad ustanemo ve moramo da
krenemo.
Pomaemo u poslovima kad stgnemo. To nas ne ometa u kolskim
obavezama zato to nai roditelji imaju puno razumevanja za nae
obaveze. (Deca iz Vrca, 1419 godina)
Na optereenost kolskim obavezama i na teinu gradiva vie se
ale deca koja pohaaju prirodni smer, a manje deca koja idu na
drutveni smer ili u strunu kolu. Procena primenljivost znanja
koje se ste u srednjoj koli varira od kole do kole. Neka deca se
ale da nisu imala dovoljno prakse ili da je ona bila neodgovarajua,
dok druga smatraju da su najvie nauila i najbolje shvatla
budue zanimanje kroz praksu koju su imala u koli. Veina dece
99
ima pozitvan stav prema obrazovanju i smatra da je ono vano za
njihov kvalitetniji ivot, iako su svesna da mnogi mladi sa srednjom
kolom bezuspeno trae posao po nekoliko godina. Ovo se poklapa
sa stavom veine roditelja koji su svesni da i po zavretku visokog
obrazovanja neki mladi ne mogu da se zaposle, ali smatraju da e se
znaaj kolovanja njihove dece ispoljit u nekom trenutku i da moraju
zavrit najmanje srednju kolu. Samo mali broj srednjokolaca koji
su uestvovali u naim fokusiranim grupnim diskusijama planira
da nastavi kolovanje. Utsak je da su fnansijski razlozi ovde
podjednako vani koliko i spremnost na dalje optereenje nastavnim
obavezama. Veliki broj ove dece bi se zadovoljio nekim poslom koji
bi im omoguio nastavak ivota u gradu, ali su svesni da im plata sa
srednjom kolom ne bi omoguila da plaaju trokove stanovanja i
da imaju kvalitetan ivot u gradu.
Ja bih voleo da upiem elektrotehniku, ali nemam vremena. Puno radim,
a i dosta pomaem mojima kui. (Dete iz Valjeva, 1419 godina)
Srednjokolci koji su uestvovali u diskusijama ne uestvuju u
vannastavnim aktvnostma, a slobodno vreme provode u druenju,
na Internetu ili u rekreaciji. U selu im nedostaju sadraji za kvalitetnije
korienje slobodnog vremena, ali i prostor (sportski tereni, sala
za okupljanje, park, kaf, kursevi jezika ili raunara, projekcije
flmova itd.). Tek poneko dete je prijavilo da je lan neke omladinske
organizacije (ekoloke, istraivake i sl.), a jedan uesnik je rekao
da se nedavno ulanio u politku partju kako bi lake pronaao
posao. Moe se rei da je stav prema organizovanju pozitvan, ali da
nedostaju inicijatva, znanje (o osnivanju i upravljanju organizacijom)
i, pre svega, prostor.
2.4. Planovi za preseljenje
Decu iz osnovne kole eka ili putovanje ili stanovanje u oblinjem
gradu gde e pohaat srednju kolu. to se te srednjokolaca,
iako mnogi vole ivot na selu i smatraju da je selo lepo, skoro niko
ne planira da se vrat na selo, pre svega zbog slabe infrastrukture,
100
nezaposlenost, ali i zbog starenja stanovnitva i nepostojanja
kulturnih sadraja. Tipina migracijska destnacija im je oblinji grad
(sa idejom da e moi vikendom da dolaze u selo), ali ima i onih
koji planiraju preseljenje u neki vei grad. Deca iz Kumana (Veliko
Gradite) uklapaju se u socijalni profl svog regiona, pa mnogi
planiraju preseljenje u inostranstvo (Italija, Francuska).
2.5. Zdravstvena zatta
Sva deca imaju redovne sistematske preglede u kolama, ali kada
su im potrebne dodatne zdravstvene usluge, u vrakom selu deca
to mogu obavit u seoskoj ambulant, deca iz sela pored Velikog
Gradita i Pirota se lako prevezu do zdravstvenih ustanova u ovim
gradovima, ali deca iz valjevskog sela moraju da putuju u Dom
zdravlja u Valjevu. Potreba za specijalistkim pregledima se retko
javlja, ali je loe to to je deci iz udaljenijih sela u manje razvijenim
regionima otean pristup redovnim stomatolokim pregledima. Do
izraaja dolazi problem loeg puta i slabe transportne mree, to
imunija domainstva mogu da kompenzuju tme to se prevoze
sopstvenim vozilom, ali siromanija ovakvu deprivaciju oseaju
jae.
Sva deca su u svojim kolama sluala neka predavanja o zdravstvenim
rizicima, prevenciji i zatt, osnovci ree, a srednjokolci ee. Teme
su odgovarale stanju zdravstvenih rizika u Srbiji (AIDS, hepatts,
narkomanija, alkoholizam, polno prenosive bolest). Neka deca
smatraju da su sve to ve znala, a neka kau da su ula neto novo.
101
3. Kvalitet ivota i potrebe ena
3.1. Zaposlenost i prihodi

Analiza FGD sa enama pokazuje da geografski poloaj sela i
udaljenost od grada imaju znatan utcaj na nain ivota ovih ena.
ene iz Izbita (Vrac) ive u ratarskom kraju i imaju manje obaveza
oko uzgoja ivotnja nego ene iz brdsko-planinskih sela, to znatno
smanjuje stepen njihovog radnog optereenja na gazdinstvu. Ipak, i u
jednom i drugom sluaju ene su optereene velikim brojem poslova
na gazdinstvu i obaveza u domainstvu i igraju znaajnu ulogu u
ekonomskoj i socijalnoj reprodukciji domainstva. Preoptereenost
ena i njihov znaaj za odranje gazdinstva prepoznaju i domaini
koji su uestvovali u drugoj fokusiranoj grupnoj diskusiji, i to u svim
selima u kojima je obavljeno istraivanje. ene iz Leskovice (Valjevo)
alile su se na preoptereenost. Njihov radni dan je takav da ne stu
da se drue sa drugim enama nit da se posvete svojim potrebama.
Stoga ne udi to gotovo sve ene veruju da je bolje imat posao u
preduzeu nego radit u poljoprivredi. Ovo potvruju i primeri onih
ena iz FGD koje imaju posao sa srednjom kolom ili fakultetom
(medicinska sestra, uiteljica i sl.) i koje su znatno zadovoljnije
svojim poloajem i kvalitetom ivota nego druge ene. Veina naih
sagovornica je prihvatla centralnu ulogu u domainstvu i ne vide
kako bi iz te uloge mogle da iskorae da bi nale zaposlenje. One koje
su uspevale da pronau posao u oblinjem gradu i da putuju ubrzo
bi ostavljale posao jer su oseale teinu i pritsak obaveze prema
poslovima i dunostma u domainstvu. One koje su imale posao
van gazdinstva u svom selu uglavnom su ostale bez tog posla zbog
gaenja preduzea. Veina ena veruje da je upravo to ekonomski
najbolje reenje imat posao u preduzeu i redovnu platu i radit
na imanju. Na taj nain ne samo da domainstvo ivi bolje nego
se zarada iz redovnog zaposlenja moe ulagat u poljoprivrednu
proizvodnju (nabavka i odravanje mehanizacije, ishrana i nega stoke
i sl.). Pod pritskom poslova i obaveza ove ene su slabo motvisane
da nastupe aktvnije na tritu rada. Veina nije na evidenciji NSZ
nit trai posao na drugi nain, a uglavnom nisu spremne ni da se
ukljue u obuku za stcanje dodatnih vetna i znanja. Na pitanje
o spremnost da se udruuju i povezuju kako bi diversifkovale
svoje ekonomske aktvnost i poboljale prihode reaguju pozitvno,
prihvatajui tu ideju, ali realistno procenjuju da je pronalaenje
102
trita za proizvode i usluge veliki problem, to umanjuje njihovu
motvaciju i za ovu aktvnost.
Najgora opcija je bit domaica na selu. Zato to mnogo radimo, a nita
ne zaraujemo. Da imamo u selu gde da se zaposlimo, pa se vratmo
kui. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Ako je zaposlena i radi 8 sat, ne moe i na poljoprivredi da radi. A ne
mogu i jedno i drugo. Svaka ena treba da radi i ima svoj dinar. 15.000,
15.000, znai svaki dinar. (Uesnica enske FGD iz Velikog Gradita)
Meni je mnogo teko, ali sam se navikla. Radim po ceo dan, od 6 do pola
11 uvee. (Uesnica enske FGD iz Velikog Gradita)
Ustanemo ujutro u 6, a legnemo uvee u 12 i ne stgnemo sve. Takav je
ivot na selu. (Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Ma znali bi mi to da unapredimo kada bi imali zaradu od toga. Bez
predavanja, jeste. Ali kad nema zaradu, onda... Ne treba nam nikakvo
predavanje! Otkupe oni, ali ne plate kako treba! (Uesnica enske FGD
iz Valjeva)
to se te podele poslova na gazdinstvu i donoenja odluka o
poljoprivrednoj proizvodnji, moe se rei da dananje generacije
o tome odluuju ravnopravno. Samo je nekoliko ena iz Kumana
(Veliko Gradite), koje ive u viegeneracijskim domainstvima,
konstatovalo da svekar ili otac (nosilac gazdinstva) donosi odluke.
I prihodi se rasporeuju u dogovoru, ali veliki problem predstavlja
to to je teko donet ispravnu odluku u trenutnoj situaciji sa
poljoprivrednom proizvodnjom na malim i srednjim gazdinstvima.
Uesnice fokusiranih grupnih diskusija imaju utsak da svaka odluka
vodi istom ishodu niskim cenama njihovih proizvoda i tekom
materijalnom poloaju. Pozitvnu okolnost ini to to postoji jedan
broj mlaih i ena srednjih godina koje pokazuju spremnost da
rade i da se udruuju, elju da imaju svoj dinar, a kojima poloaj u
domainstvu omoguuje da donesu takvu odluku.
103
Ma, ne, odluujemo svi. Problem je u tome to ne znamo da odluimo i
svi kad se skupimo ta mi tu moemo da odluimo Svatarimo. Mleko
daba, sir, kajmak da ga prodajemo i to je daba I kupina 15 dinara. Jeste
kupina, malina toga ima u izobilju, ubila sam se od rada, a nita nisam
zaradila Ko se bavi stokom, to stoka pojede i treba da joj se doda. Pa jeste
ba tako, priam realno, nema za njih. Mleko koje se naplat, prasii koji se
prodaju, jaganjci to sve pojede stoka i nema dovoljno. (Uesnice enske
FGD iz Valjeva)
3.2. Starost i briga o starima
Svoju starost uesnice fokusiranih grupnih diskusija vide kao
neizvesnu, siromanu i usamljeniku. Mnoge od njih se staraju o
starim lanovima u svojoj porodici, bilo da ive u istom domainstvu
ili ne, i vide da ive u oskudici i bez socijalne podrke nadlenih
slubi, a sa druge strane realno procenjuju (i nadaju se!) da e se
njihova deca odselit iz sela. To ih vodi ka zakljuku da e u starost
bit usmerene na same sebe i da e im kvalitet ivota zavisit od
zdravstvenog stanja i sposobnost da rade u poljoprivredi. Veliki
broj ena ne uplauje penzijsko osiguranje jer im je to trenutno
preskupo, pa e se i u budunost, kao i sada, oslanjat na sopstvenu
proizvodnju i eventualno skromnu poljoprivrednu penziju supruga.
Samo ene koje su radile u nekom preduzeu oekuju sopstvenu
penziju, mada ima i sluajeva, npr. u selu Temska (Pirot), da ene
uplauju u privatni penzijski fond (Dunav, Grawe). I pored ovakve
situacije, ideja o samoorganizovanju zbog efkasnije brige o starima
u selu nije naila na veliko interesovanje.
Ako ne budu deca ostala sa nama starima, nama e bit grozno. Pa bolje
je da pomremo Moda bismo otli u grad, ako imaju para da nam daju
za staraki dom. (Uesnice enske FGD iz Valjeva)
104
3.3. Socijalna zatta
to se te usluga socijalne zatte, ene znaju da postoje razliit
oblici socijalne pomoi, a mnoge znaju i da su uslovi za dobijanje
restriktvni te da ih posedovanje zemljita diskvalifkuje u tom
pogledu. U realnim ekonomskim uslovima u siromanim selima,
visina MOP koju dobijaju romske porodice naim sagovornicama
se ini dobrom, ali one tu pomo pre vide kao dodatak na svoje
naturalne i novane prihode. Inae, ste se i utsak da veina ena
misli kako je primanje socijalne pomoi sramota.
3.4. Zdravstvena zatta
to se te zdravstvene zatte i kvaliteta usluga, najpre valja
istai da ima ena koje uopte nemaju zdravstveno osiguranje.
Verovatno je meu starijima taj broj i vei. U svim selima u kojima
smo obavili fokusirane grupne diskusije, osim u Kumanu (Veliko
Gradite), postoji ambulanta, ali neke rade samo tri dana u nedelji
i to sa nepotpunim osobljem (samo lekar, bez medicinskog osoblja
koje bi moglo da obavi manju intervenciju, npr. davanje injekcije
ili previjanje). Povremeno imaju priliku da u ambulant sluaju
predavanja o zdravstvenoj zatt. ene znaju da treba da idu na
redovne ginekoloke preglede, ali mnoge takav pregled nisu obavile
ni preko 10 godina. S druge strane, ima onih koje su iskoristle priliku
da obave pregled na pokretnom mamografu (u Pirotu). U korienju
zdravstvenih usluga istu problem udaljenost, trokova putovanja,
vremena koje je potrebno odvojit za odlaske, ekanje u redovima,
cene pregleda i intervencija u privatnim ambulantama, cene lekova.
Kao i u drugim aspektma ivota, i ovde su slaba infrastrukturna
opremljenost, udaljenost od centra i loa materijalna situacija uzrok
pojaane socijalne iskljuenost.
3.5. Planovi o preseljenju
to se te migracije kao reenja za izlazak iz teke ivotne situacije,
veina ena misli da bi to bilo dobro, pre svega iz ekonomskih razloga,
ali ne vidi realnu mogunost za tako neto, jer su nekretnine u gradu
skupe, bilo za kupovinu ili iznajmljivanje, a njihove anse na tritu
rada nikakve. Neke od ena (iz okoline Velikog Gradita) razmiljaju
105
o odlasku u inostranstvo, ali veina procenjuje da e ostat na selu i
da je ivot na selu lep (iako teak).
4. Mogunost razvoja poljoprivredne proizvodnje (FGD sa
nosiocima gazdinstva)
4.1. Zaposlenost i prihodi
Veina sagovornika iz FGD bavi se poljoprivrednom proizvodnjom.
Vrlo je malo onih koji imaju drugo zanimanje i bave se samo njime,
jer svako ima bar mali komad zemlje ili nekoliko grla stoke. Meu
sagovornicima nema nikog ko se bavi intenzivnom proizvodnjom
i nikog ko je zadovoljan svojim poslom i prihodima. Naprotv,
intenzitet rada, niske otkupne cene i nepredvidivost trita su
glavni problemi sa kojima se suoavaju poljoprivrednici. Oni nisu u
stanju da stabilizuju proizvodnju i planiraju ulaganja jer se okolnost
menjaju svaki as, a mehanizmi zatte gotovo da ne postoje. Ne
udruuju se i nemaju gotovo nikakva iskustva u tom pogledu, mada
su svesni da bi to moglo donet neku korist. Neki ak navode vrlo
loe utske o zadruzi koja postoji u selu i smatraju da ona postoji
samo zbog direktora koji sedi u njoj i nita ne radi na unapreenju
poljoprivredne proizvodnje. Pristup fnansijskom tritu je teak, a
opstanak nesiguran. Sagovornici navode primere onih koji su imali
velika ulaganja, npr. u farmu krava muzara, a sada prodaju krave da
bi otplaivali rate kredita. I neki od uesnika u FGD su dizali kredite
(za obnovu mehanizacije), ali ne vide nikakvu korist od toga. Veina
smatra da drava treba da intervenie kroz povlaeno fnansiranje
i garantovanje otkupnih cena. Neki od sagovornika su ranije radili
u preduzeima kao kvalifkovani radnici ili slubenici, a sada su se
vratli poljoprivrednoj proizvodnji, dok drugi jo uvek odravaju dva
posla. Neki su ak prijavili da moraju povremeno da rade na crno
da bi obezbedili sredstva za odravanje poljoprivredne proizvodnje
i kolovanje dece. Na osnovu ovoga bi se moglo rei da na selu ve
postoji diversifkacija ekonomije, ali da se ona dobrim delom kree
u sivoj zoni i na suboptmalnom nivou. Ideje o ruralnom turizmu
se pominju retko, a razgovor na tu temu brzo se zavrava priom o
looj infrastrukturi.
106
Sada moraju da prodaju krave da bi otplatli kredit. Uz to i mleko
prosipaju. I ako se desi da prodaju za 17 din., taj novac dobiju tek za etri
meseca, a krave moraju da se hrane svakog dana. Ako ne plat struju,
dou i iseku. (Uesnik muke FGD iz Vrca)
4.2. Infrastruktura
Infrastruktura je drugi veliki problem. U Leskovicama (Valjevo) nema
vode koja je neophodna i za higijenu na farmama i za zalivanje voa
i povra. U tom selu, kao i u Kumanama (Veliko Gradite), stanovnici
se ale na slab napon struje zbog ega ponekad moraju da prosipaju
mleko koje nisu mogli da ohlade na dovoljnu temperaturu. Nedostaju
i mehaniarske radionice za popravku poljoprivredne mehanizacije,
a loi putevi u nekim selima ometaju normalan transport robe i utu
na zainteresovanost potencijalnih investtora za izgradnju hladnjaa
i sl.
Vie vremena izgubimo na dovlaenje vode nego na sam rad na njivi
Moramo da prosipamo mleko zbog loe struje. (Uesnici muke FGD iz
Valjeva)
4.3. Obrazovanje i obuke
to se te obrazovanja i dodatnih vetna uesnika FGD, veina ima
nie obrazovanje (osnovnu kolu, eventualno srednju). Oni smatraju
da njihova deca treba da se koluju i da e im to jednog dana bit
bitno, ak i ako se sada ini da ni kola nita ne pomae, a za sebe u
najboljem sluaju kau da je uvek dobro nauit neto novo, ali da im
dodatna obuka i dodatne vetne ne bi mnogo donele u opisanom
krugu negatvne ekonomske reprodukcije.
107
Kad bismo imali dovoljno novanih sredstava, svakako bi nam koristle
razne obuke (Uesnik muke FGD iz Vrca)
Pomogle bi nam vie cene poljoprivrednih proizvoda Svakako i kursevi
Koliko god da zna, uvek je dobro saznat jo neto novo. Toga, meutm,
kod nas nema Neophodna nam je pomo strunjaka, ipak vie znaju od
nas. (Uesnici muke FGD iz Valjeva)
4.4. Starost i penzija
Poput ena sa sela, i mukarci svoju starost vide kao neizvesnu i
smatraju da e morat da se oslone na sebe, uz nadu da e dravne
insttucije neto preduzet na poboljanju stanja. Neki e moi da
se oslone na penziju koju su stekli u preduzeu, jedan broj njih
uplauje poljoprivrednu penziju (ali smatra da e ona nee bit
dovoljna za normalan ivot), a postoje i oni koji uopte ne uplauju
penziju. Prema reima samih uesnika FGD, u Izbitu (Vrac) skoro
svi uplauju penziju, dok u Leskovicama (Valjevo) skoro niko to ne
ini.
Neki da, neki ne. Strano, treba uplaivat, a ko posle da ivi od 8.000
dinara. Ja imam bolesnu baku kui, za lekove samo treba 16.000 dinara.
(Uesnik muke FGD iz Velikog Gradita)
4.5. Zdravstvena zatta i osiguranje
Veina uesnika FGD ima zdravstveno osiguranje. Ove usluge koriste
retko, oni koji imaju ambulantu u selu su zadovoljni zbog toga, ali
imaju primedbe na kvalitet usluga u zdravstvu generalno (nema
tehnikog osoblja u ambulant, vikendom zbog manjih intervencija
mora da se ide u gradsku bolnicu, nema specijalista i stomatologa,
dugo se eka na red i sl.).
108
4.6. Planovi za preseljenje
Ovde su zakljuci slini zakljucima iz enske FGD. Preseljenje u grad
je praktno nemogue, jer je razlika u cenama nekretnina izmeu
grada i sela ogromna. Drugo, ponuda poslova i visina plata su loi,
pogotovo za njihove kvalifkacije. Poneko planira preseljenje u
inostranstvo ili odlazak na nekoliko meseci, na sezonski rad. Svoju
decu, meutm, ne vide u selu u budunost. Smatraju da bi jedino
otvaranje neke fabrike i znatno unapreenje infrastrukture zadralo
mlade u selu.
5. Ruralni razvoj kao aspekt lokalnog razvoja
(FGD sa lokalnim insttucijama i organizacijama)
5.1. Planiranje ruralnog razvoja
Iz razgovora sa uesnicima FGD moe se zakljuit da su problemi
ivota i privreivanja na selu predmet interesovanja lokalne
administracije. Ovi problemi se tretraju u razliitm razvojnim
dokumentma (najee strategijama) usmerenim na ekonomski
razvoj, odrivi razvoj, razvoj poljoprivrede, socijalnu zattu,
zapoljavanje i obrazovanje. Meutm, nema dovoljno akcionih
planova i konkretnih mera usmerenih na poboljanje ivota na
selu nit celovitog programa ruralnog razvoja. Takoe, uesnici iz
organizacija koje predstavljaju interese stanovnika sela (udruenja
proizvoaa, domaina i sl.) smatraju da su lokalne administracije
malo odmakle od slova na papiru i da se veoma malo radi
konkretno. Meu etri optne u kojima smo obavili fokusirane
grupne diskusije izuzetkom se moe smatrat Vrac. Reklo bi se da
je u Vrcu planiranje razvijenije, a delovanje na osnovu planova
konkretnije, pa i stanovnici sela mogu da primete neke rezultate
takvog pristupa. Jedan od razloga za to lei i u aktvnijem nastupu
lokalne administracije u uslovima poveane decentralizacije, a jak
efekat regionalnog decentralizovanja ispoljava se kroz delimino
samostalno upravljanje i fnansiranje lokalnog razvoja od strane
pokrajinske administracije u Vojvodini. Drugi vaan razlog je to to
veliki broj mera za podstcanje poljoprivredne proizvodnje odgovara
strukturi proizvodnje i veliini poseda u Vojvodini (velika gazdinstva,
bilo da se bave ratarstvom ili stoarstvom).
109
Pokrajina je raspisala konkurs za projekte sa ciljem podstcanja ruralnog
razvoja. Takoe, ministar poljoprivrede i pokrajinski sekretarijat za
poljoprivredu imaju projekte koji se odnose na obnovu objekata,
snabdevanje sadnicama itd. Jednom reju, sve je prilagoeno selima na
teritoriji Vojvodine. (Uesnik FGD za insttucije i organizacije u Vrcu)
Uredbe ministarstva se prave za profl poljoprivrednika iz Vojvodine.
(Uesnik FGD za insttucije i organizacije u Pirotu)
5.2. Lokalno planiranje i razvoj socijalnih usluga na selu
Kao i u sluaju ruralnog razvoja uopte, ni ovde ne postoji specifno
planiranje za sela, nego se prilikom planiranja odreenih usluga
(obrazovanje, zdravstvena zatta, socijalna zatta) seoske sredine
posebno tretraju (npr. problem malog broja uenika i udaljenost
kola, problem obuhvata mreom primarne zdravstvene zatte,
problem socijalnih usluga za sve vei broj starih lica na selu itd.).
Problemi nastaju zbog podeljenih ingerencija, u situacijama kada
centralna vlast plaa zaposlene u oblast ovih usluga, a lokalna
vlast treba da fnansira objekte, programe i neke druge trokove
i da planira distribuciju ljudskih resursa. I sama injenica da
lokalne administracije sada treba da planiraju socijalne usluge
i obezbede njihov kvalitet predstavlja prevelik zalogaj za neke
lokalne administracije (one u malim optnama, sa malim brojem
kvalifkovanih radnika u administraciji). Glavni problem predstavlja
depopulacija sela. U kontekstu racionalizacije mrea zdravstvene
zatte i obrazovanja, kao i zbog nedostatka kapaciteta u uslugama
socijalne zatte, injenica da u selima, pre svega onim razuenim
i udaljenim, ima sve manje stanovnika, a pogotovo dece, dovodi
do toga da u nekim selima nema stalnih ustanova koje pruaju ove
usluge ili su usluge neredovne i nieg kvaliteta. to se obrazovanja
te, lokalne administracije imaju problema da izdvoje sredstva za
odravanje osnovnog obrazovanja u nekim selima, zbog ega neka
deca moraju da putuju preko 10 km do kole i da pohaaju nastavu
zajedno sa decom iz razliith razreda (od prvog do etvrtog). to
se zdravstvene zatte te, injenica da neki stanovnici sela nemaju
zdravstveno osiguranje ili da ne idu kod lekara dovodi do toga
110
da u seoskim ambulantama nema dovoljnog broja opredeljenih
pacijenata kako bi lekar radio svakog dana ili celu smenu, a nedostaju
i pomono medicinsko osoblje, laboratorije i apoteke, pa su
stanovnici sela usmereni na oblinji grad to u znatnoj meri uveava
trokove zdravstvene nege. Kada na sve ovo dodamo problem loe
infrastrukture, slabog javnog prevoza i visokih cena benzina, slika
socijalne iskljuenost seoskog stanovnitva postaje mnogo jasnija.
Na primer, Gornje Leskovice imaju etri aka, a dva radnika plaaju.
(Uesnik FGD za insttucije i organizacije iz Valjeva)
Problem je to se broj dece stalno smanjuje. Ne znam kako se plaaju
uitelji, ali ako ima i jedno dete u planinskom selu, uitelj ide tamo. U
tm selima ima samo etri razreda. A od petog razreda, majka obavezno
mora da doe u Pirot, jer je dete isuvie malo da bi stanovalo samo
Tako se krnje porodice, jer je ena odsutna iz domainstva. Takoe, usled
toga poveavaju se trokovi porodice, jer se smanjuje proizvodnja (manje
ovaca, na primer). (Uesnica FGD za insttucije i organizacije iz Pirota)
U naem selu ima puno socijalnih sluajeva. Primera radi, jedan ovek
je primao socijalnu pomo. Bilo je potrebno da obnovi dokumenta
kako bi i dalje primao pomo, meutm, to nije uradio, tako da su mu
pomo ukinuli. Dokumenta nije uspeo da obnovi jer ivi sam, a i loeg je
zdravlja Kao mali imao je zapaljenje mozga. (Uesnik FGD za insttucije
i organizacije iz Valjeva)
Jo jedan izvor tekoa u ruralnom razvoju predstavlja stepen
informisanost stanovnika sela o mogunostma pristupa socijalnim
uslugama, razvojnim programima, tritu rada. Iako se stanovnici
sela koji su uestvovali u mukim i enskim fokusiranim grupnim
diskusijama generalno ale da ih niko ni o emu ne obavetava, iz
komentara o korienju pojedinih usluga, kao i iz komentara uesnika
FGD za organizacije i insttucije, vidi se da postoje makar povremeno
informisanje ili povoljni uslovi za pristup informacijama.
111
to se te NSZ, mogu da kaem da su osobe koje su prijavljene kod
nas informisane. Zakazujemo im grupni i individualni razgovor. Takoe,
plaen im je put. (Uesnica FGD za insttucije i organizacije iz Valjeva)
Da li je neko informisao uenike o srednjokolskim proflima?
(moderatorka) Da, bili su nai psiholozi. (Uesnica FGD za insttucije i
organizacije iz Valjeva)
ini se da na problem slabog informisanje utu tri inioca:
sistem informisanja o uslugama i uslovima nije dovoljno
dobar i pristupaan,
infrastruktura ometa proces informisanja (loi putevi, slab
signal mobilne telefonije, nemogunost pristupa Internetu
i nedostatak znanja potrebnog za njegovo korienje,
nepostojanje prostorije za okupljanje i obuku, neaktvnost
postojeih mesnih zajednica ili zadruga u pogledu
informisanja),
nezainteresovanost i nemotvisanost samih potencijalnih
korisnika, to oni opravdavaju ili tme to su preoptereeni
obavezama na imanju, ili tme to sadraj obuke ili ponude
njima nije potreban, ili tme to je usluga nerealna (skupa,
nedelotvorna, teka za pristup) u datm okolnostma.
to se te evidencijske zasnovanost u planiranju socijalnih usluga
na selu, ona varira od usluge do usluge. Nadlene ustanove se
prvenstveno oslanjaju na redovnu evidenciju korisnika usluga.
Ona je dovoljna u sluaju osnovnog obrazovanja, ali u zdravstvenoj
zatt ne postoje realne procene stvarnih potreba korisnika (osim
one na nacionalnom nivou, koja se zasniva na anketama na velikim
uzorcima, a koja se odnosi na ruralno stanovnitvo generalno ili je
eventualno disagregirana na 45 veih regiona). U socijalnoj zatt
situacija je jo loija. Povremeno se prikupljaju podaci o potrebama
za uslugama socijalne zatte, ali izgleda da to bolje funkcionie u
Vrcu nego u drugim gradovima iz naeg istraivanja.
112
5.3. Udruivanje na selu i razvoj ruralnog turizma
to se te udruivanja stanovnika sela (ena, proizvoaa, domaina
u seoskom turizmu, mladih itd.), mnogi uesnici FGD vide da postoje
podstcaji od strane lokalne administracije ili drugih aktera u tom
pravcu, ali smatraju da je stepen realizacije izuzetno slab. Za to se
navode brojni razlozi: nedostatak prostora i opreme, nedostatak
potrebnih znanja za pokretanje i funkcionisanje organizacije,
neprepoznavanje jasnog cilja i svrhe postojanja organizacije,
visoko meusobno nepoverenje, razoaranost i malodunost i
itd. Na zakljuak je da se sutna problema krije u tome to sami
stanovnici sela ne prepoznaju potrebu za udruivanjem i potencijal
zajednikog nastupa na tritu ili prema lokalnoj administraciji i
drugim ustanovama ije su funkcionisanje, programi i sredstva vani
za njihov kvalitetniji ivot. Ovo su jasno prepoznali i neki od uesnika
FGD, kako predstavnici insttucija, tako i sami stanovnici sela.
Kako da ne, potrebna su nam udruenja, ja sam osnovao jedno
udruenje. Takoe, moram da pomenem projekat Reka mleka. Problem
je to nemamo dovoljno sredstava. A i svest je nerazvijena. Mi nemamo
izgraenu svest za udruivanjem Ponemo i to propadne Mentalitet
(Uesnik FGD za insttucije i organizacije iz Pirota)
Razmiljali smo da se udruimo, ali ljudi su nepoverljivi. Danas ni ukuani
ne mogu da se sloe, a o veem broju ljudi da i ne govorim, posebno to
nema veih proizvoaa. Nemamo ak ni prostorije, a i pokretaka snaga
nam nedostaje. U tome bi trebalo da nam pomogne mesna zajednica.
Pokretai bi, u stvari, trebalo da budemo mi, ali mi smo jako siromani.
ak i da se udruimo drava nas ne bi podrala jer smo mali, a sa malim
kapitalom zadruga ne bi mogla ni da funkcionie. (Uesnici muke FGD
iz Valjeva)
Ljudi sa sela imaju pogrena oekivanja. Dou i pitaju zato nam
optna ne osnuje zadrugu Optna ne moe da osnuje zadrugu tek
tako. Optna samo moe, ako ve postoji zahtev, da fnansijski pomogne
osnivanje zadruge, da im obezbedi prostorije, plaa kiriju neko vreme
i sl. Meutm, mali broj ljudi, naroito mladih, je spreman da se udrui,
mada e kad-tad shvatt da bez udruivanja nee moi nita da urade.
(Uesnik FGD za insttucije i organizacije iz Pirota)
113
Slina je situacija i sa seoskim turizmom. Veina uesnika FGD
je upoznata sa ovim oblikom delatnost i shvata da u njemu
lei ekonomski potencijal. ak i mnogi poljoprivrednici znaju za
konkretne primere realizacije ovih usluga i njihov ishod. Veina,
meutm, smatra da ni njihovo selo ni oni lino nemaju uslove da
uu u taj oblik aktvnost, pa oekuju i podstcaj i konkretnu podrku
od drave. Potrebni su bolja infrastruktura, vie znanja, udruenje,
ali i motvacija i poverenje u ostale aktere sistema. Predstavnici
administracije, s druge strane, prepoznaju ovaj oblik delatnost
u planovima i programima i razvijaju mere konkretne podrke u
skladu sa tm, ali smatraju da sami stanovnici sela nisu dovoljno
zainteresovani za bavljenje seoskim turizmom.
Mi imamo oko dvadesetak registrovanih domainstava. Meutm,
opstalo je nekih desetak, dok se svega 34 domainstva aktvno bave
ovim. Problemi svakako postoje, a to su loi putevi, odnosno, jednom
reju, loa infrastruktura, kao i odlazak mladih. Moram da kaem da
se seoskim turizmom bavimo nekih 56 godina. Najvei problem je taj
to ovi ljudi ne mogu sami da se bave turizmom, potrebna im je pomo.
Ovde postoji udruenje, nevladino, koje se bavi turizmom i koje moe da
prui pomo ovim ljudima. (Uesnik FGD za insttucije i organizacije iz
Valjeva)

Predsednik MZ ima ideju da iskorist vie od 70 naputenih kua u selu za
seoski turizam, da dovede nekoga da nam odri predavanje, da se uradi
anketa, kontaktraju vlasnici, ali i u tom sluaju je potrebna konkretna
pomo drave, da nam drava da vakcinu. (Uesnik muke FGD iz
Pirota)
Turizam e da trpi, jer ljudi nee da dolaze u mesto u kom nema vode
i struje. Moglo bi lepo da se ivi od seoskog turizma, ali drava nee da
pomogne. (Uesnik muke FGD iz Valjeva)
114
5.4. Prepoznavanje najvanijih problema u ruralnom razvoju i
razvoju socijalnih usluga na selu
Evidentne su velike razlike u shvatanjima izvora problema u
ruralnom razvoju uopte i razvoju socijalnih usluga na selu. I u
jednom i u drugom sluaju se lokalna administracija i pruaoci
usluga nalaze na jednoj strani, a stanovnici sela, kao korisnici usluga,
na drugoj. U sluaju ruralnog razvoja uopte, postoji spremnost,
bar u jednom broju lokalnih administracija, da se izrade programi
i akcioni planovi, izdvoje fnansijska sredstva i drugi resursi kako
bi se podrala diversifkacija privrednih aktvnost, unapredila
poljoprivredna proizvodnja, povezali proizvoai, i meusobno i sa
drugim privrednim akterima. Kod samih proizvoaa i stanovnika
sela, meutm, postoje velika inertnost, nespremnost na inicijatvu,
nepoverenje prema insttucijama i nedostatak znanja i vetna. Veliki
broj njih i dalje oekuje da drava preduzima inicijatvu, garantuje
cene i otkup, obezbeuje preduslove, otvara fabrike. Kada je re o
pruanju socijalnih usluga, utsak je da neke lokalne administracije
nemaju dovoljno fnansijskih sredstava za obezbeivanje osnovne
infrastrukture i osnovnog kvaliteta usluga, ali da ponekad nemaju
ni dovoljne i tane informacije o stanju potreba za odreenim
uslugama i fnansijskim mogunostma seoskih domainstava da
partcipiraju u realizaciji odreenih usluga. U vezi s tm poseban
problem predstavlja nedostatak sistemske komunikacije izmeu
dve strane, odnosno loe funkcionisanje postojeeg sistema
administriranja (mesne zajednice ili mesne kancelarije) u nekim
ruralnim oblastma. Objektvan problem predstavljaju depopulacija
i siromaenje seoskih domainstava, teritorijalna rasprenost sela i
sve manji broj dece, mladih i radno aktvnih u selima.
115
Optna treba da razmisli o ljudima koji nemaju vodu, struju, puteve
Na ivot je tei nego ivot ljudi na robiji. Jako smo vam zahvalni to ste
se nas setli, jer nas svi zaobilaze. (Uesnik muke FGD iz Valjeva)
U naoj mesnoj kancelariji nemamo raunar, Internet, mobilni telefon,
kopir aparat. Ali najvei je problem to to nemamo prostoriju. Imali smo
puno prostorija, ali je to prelo u vlasnitvo Srbijanke koja je otla pod
steaj. (Uesnik FGD za insttucije i organizacije iz Valjeva)
Bolja komunikacija, da dou da vide kako ivimo, da ispune svoja
obeanja da tako budemo motvisani da bilo ta proizvodimo Ja
sam stariji, ali ovi mlai. Ta zadruga bi nam puno znaila, ali direktor
je zaten kao (Uesnik FGD za insttucije i organizacije iz Velikog
Gradita)
Neophodna je decentralizacija. Lokalne samouprave moraju imat
vea ovlaenja. Optnama su neophodna i novana sredstva, nema
ih dovoljno. Ovo je potrebno jer lokalna samouprava najbolje poznaje
stanje na terenu. (Uesnik FGD za insttucije i organizacije iz Pirota)
Tu je nekad bilo rei o nekim predionicama da se prave, pa ta fabrika
sira koju je Dragan Popovi pokrenuo da se izvoze t sirevi, pa znate
koliko bi ljudi bilo upoljeno Mogu vam rei da bi oivelo selo. Od toga
nema nita. Niko nas ne poseuje osim kad je mobilizacija ili kad su izbori
da uberu neki glas. Narod je polupismen i nepismen, ali je ve shvato.
(Uesnica enske FGD iz Valjeva)
Naem mestu je potrebna jedna fabrika, gde bi ljudi mogli da rade.
(Uesnik FGD za decu iz Pirota, 1419 godina)
116
6. Zakljuak
Razvijenost sela i kvalitet ivota na selu u Srbiji nisu ujednaeni. U
ovom smislu sela se mogu podelit na vea i manja, pri emu vea
sela imaju bolje izgraenu infrastrukturu, razvijenije usluge i bolji
pristup tritma. Druga podela je na sela iz privredno, poljoprivredno
i administratvno razvijenijih podruja i na ona iz manje razvijenih
podruja. Ve je poznato da se u ova prva ubrajaju veina sela u
Vojvodini i sela pored razvijenijih gradova u centralnoj Srbiji. Ove
dve podele se dobrim delom preklapaju, jer su vea sela obino ona
u Vojvodini i ona blie administratvnim centrima.
Veliki broj manjih sela, pogotovo onih u brdsko-planinskim
podrujima, izloen je pritsku raznovrsnih problema: ova sela
se obino nalaze u ekonomski manje razvijenim optnama sa
slabom infrastrukturom, mlae stanovnitvo se iseljava u velikom
broju, preduzea se zatvaraju, poljoprivredna proizvodnja stagnira
ili opada, a nova radna mesta se ne otvaraju. Mnogi stanovnici
ovih sela koji su uestvovali u naim FGD odavali su utsak apatje
i nedostatka motvacije za aktvan pristup unapreenju kvaliteta
ivota. Oni slabo neguju drutvene veze i kontakte, a deca i mladi
ponekad nemaju dovoljno vrnjaka s kojima bi se druili. Jedan broj
starih osoba je gotovo odseen od sveta. Stanovnici ovih sela ne
navode udruivanje kao mogui faktor izlaska iz teke situacije i
oekuju da lokalne i centralne insttucije preduzmu neto da njihov
trenutni nain ivota pone da daje bolje rezultate.
U posebno tekom poloaju se nalaze ene koje na svojim leima
nose i veliki deo poljoprivrednih poslova, i skoro sve poslove u
domainstvu, i odgajanje dece, i brigu o starijim lanovima porodice
ene u ruralnim domainstvima nose potencijal diversifkacije
ekonomije, jer vladaju vetnama potrebnim, na primer, za
obnavljanje tradicionalnih zanata ili za pruanje usluga smetaja i
boravka turista, ili za negu dece i starih lica itd. One su, meutm,
preoptereene dnevnim obavezama i umorne od celodnevnog
rada, to ute na njihovu motvisanost da odvoje vreme za obuku i
udruivanje koji su neophodni da bi se one preorijentsale na drugu
vrstu posla i drugaiju organizaciju svakodnevnice.
Drugu ugroenu kategoriju ine deca, koja su uskraena u pogledu
kvaliteta obrazovanja, a pogotovo u pogledu izbora vannastavnih
i vankolskih sadraja. Upravo kroz vannastavne i vankolske
117
sadraje deca danas od malih nogu stu niz vetna i znanja koja
im omoguuju uspenije kolovanje i snalaenje u savremenom
drutvu. Za neku decu poseban problem predstavlja udaljenost od
sela, to im oduzima mnogo vremena u toku dana i fziki ih izoluje
od vrnjaka, ali i od programa i sadraja koji se organizuju u selu i
koji bi doprineli njihovom potpunijem odrastanju i sazrevanju.
Treu ugroenu kategoriju ine stari koji ostaju da ive sami,
ponekad kilometrima udaljeni od najbliih suseda, bez elementarne
infrastrukture i oslonjeni samo na svoj rad na imanju. Ovim
stanovnicima sela ne samo da su nedostupne osnovne socijalne
usluge koje bi poboljale njihovo ukljuivanje u zajednicu nego esto
ive sa tekim oboljenjima i u gladi.
U ovim selima se lako uspostavlja ciklus negatvne reprodukcije i
teko je ustanovit na koji element tog lanca treba utcat da bi se
ciklus zaustavio i pokrenuo u suprotnom smeru. Veina stanovnika
sela misli da to treba da bude unapreenje infrastrukture. injenica
je, meutm, da je u mnogim selima broj stanovnika toliko opao i da
se prosena starost toliko poveala da ni mnogo bogatje zemlje i
lokalne samouprave ne bi nale ne samo ekonomsko nego ni kulturno
i istorijsko opravdanje da investraju u unapreenje infrastrukture.
Smatramo da je u tom sluaju najbolje reenje povezat malobrojne
stanovnike zaselaka sa oblinjim veim selima kroz sistem osnovnih
usluga. Neke od th usluga, one za stara lica (osnovne zdravstvene i
socijalne), mogle bi se pruat u kui korisnika, a za neke bi trebalo
omoguit uredno putovanje u oblinje selo ili grad. Meutm, ni
ovakvo reenje ne bi pomoglo ekonomskom oporavku gazdinstava
u kojima ima radno aktvnog stanovnitva, jer bi unapreivanje
ili diversifkacija proizvodnje, prisustvovanje obukama, transport
proizvoda ili repromaterijala, udruivanje sa drugim proizvoaima
u velikom broju sluajeva i dalje bili oteani. Neki od uesnika FGD
se u razmiljanjima radije orijentu ka oivljavanju trita rada.
Mnogi stanovnici sela, meutm, misle da bi drava trebalo da
otvori neku fabriku ili na neki nain subvencionie poljoprivrednu
proizvodnju u dananjim okvirima. Tek poneko od sagovornika
navodi da e sami stanovnici sela morat da budu znatno aktvniji u
procesu revitalizacije sela, da e morat da preorijentu proizvodnju
ili da ponu da se bave drugom delatnou, makar dopunski, kao i
da e bit neophodno da se u tu svrhu udruuju i povezuju sa drugim
bitnim akterima (lokalna administracija, banke, pruaoci usluga
118
obuke i podrke u poslovanju i sl.). U ovim odnosima trenutno vlada
veliko nepoverenje i mnogi stanovnici sela u predstavnicima lokalne
administracije i drugih javnih ustanova ne prepoznaju partnere
sa kojima bi mogli da sarauju u unapreenju kvaliteta ivota na
selu. Situacija je bolja tamo gde postoje udruenja (proizvoaa,
domaina i sl.), ali samo ako su ta udruenja postgla nekakav
rezultat u ovakvoj saradnji. Stoga je bitno istai da upravo lokalne
administracije moraju bit pristupanije stanovnicima sela i aktvnije
u izgradnji partnerstva za uspeniji ruralni razvoj.
Perspektve ivota na selu su znaajno vezane za potencijale mlaih
generacija i njihovu spremnost da nastave da ive na selu. Mladi lake
ovladavaju znanjima i vetnama potrebnim za ivot u savremenom
drutvu i privredi i imaju bolji pogled na mogunost kvalitetnog
ivota na selu. Ulaganje u njihovo obrazovanje, udruivanje i
podstcanje zapoljavanja omoguilo bi obnovu ekonomskog rasta
i prosperitet lokalne zajednice. SeConS je sa mladima uzrasta 15
19 godina obavio svega etri fokusirane grupne diskusije, ali su
se ve i u tom malom uzorku pojavili mladi ljudi koji imaju jasan
pregled izvora problema na selu i viziju mogueg izlaska iz postojee
situacije.
Iako u selu ima ljudi koji dobro zarauju, oni taj novac ne znaju da
iskoriste, da ga u neto uloe, jer nemaju potrebna znanja. Na pri-
mer, ulau novac u mehanizaciju, u izgradnju kua, mada je malo
verovatno da e im se to isplatt. Kue su prazne, imaju po tri spra-
ta. Na primer, u toj kui bi moglo da se smest 20 turista.
Da li mislite da je ovom selu potrebna neka pomo sa strane? (mode-
ratorka)
Mislim da nije potrebna nikakva pomo sa strane, dovoljno je da se
sami metani organizuju. Ljudi su ovde spremni da za ator za svadbe
izdvoje 1000 evra, i to puno njih. Taj bi novac mogao da se uloi u
renoviranje sale i od toga bismo svi imali korist.
Ja sam predlagao izgradnju hladnjae, ali nisam dobio niiju
podrku.
Ljudi gledaju samo sebe.
Ba zato ja smatram da nam je potrebna pomo sa strane.
(Izvod iz FGD sa decom iz sela u okolini Valjeva, 1519 godina)

Pristup Zena I Dece Uslugama U Ruralnim Sredinama

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pristup Zena I Dece Uslugama U Ruralnim Sredinama

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pristup ena i dece uslugama u ruralnim

oblastma Srbije i predlog mera za

You might also like