Mainski materijali

- Predavanje (AS) - 11a bc

Keramiki materijali, staklo i metalurgija praha

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Keramiki materijali
Keramiki materijali su kristalna jedinjenja dobijena kombinacijama metalnih i nemetalnih elemenata. Osobine keramika su: dobri su elektrini izolatori slabi provodnici toplote krti, tvrdi i kruti materijali, po pravilu jai na pritisak nego na zatezanje otpornost keramika na hemikalije je vea nego metala i organskih materija temperatura topljenja keramika je veoma visoka i kree se od 1930-3870C; (izuzetak je glina koja omekava pri oko 1100C).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

U irem smislu, u keramike materijale spadaju:

kamen, glina, vatrostalni materijali, tehnika keramika i staklo

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Uopteno, keramiki materijale se mogu podeliti u dve grupe: tradicionalne keramike 9 gline 9 silicijum dioksid SiO2 (kvarc) 9 feldspati (grupa kristala minerala sastoje se od Al, Ca, K, Na i silikata) industrijske ("novije") tehnike keramike 9 aluminijum dioksid (Al2O3) 9 cirkonijum oksid (ZrO2) 9 wolfram karbid (WC) 9 silicijum karbid (SiC) 9 silicijum nitrid (Si3N4) 9 bor karbid (B4C) 9 bor nitrid (BN) itd.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 4

Kamen

Kamen je materijal koji su ljudi najpre poeli da koriste. I danas veliku

primenu imaju: 9 kreni kamen (krenjak), 9 peanik, 9 kriljci, 9 mermer, 9 granit. Najei sastojci kamena su silicijum dioksid (SiO2), alumino-silikati (liskuni, nefelini, zeoliti), i kalcijum karbonat (CaCO3).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Kreni kamen ili krenjak. Posle kalcinacije (peenja) krenjaka dobija se

negaeni kre CaO. Pored primene u gradjevinarstvu, krenjak se koristi kao topitelj pri preradi gvodja i elika i za proizvodnju acetilena (pri sagorevanju CaO sa koksom dobija se CaC2, koji u daljoj reakciji sa vodom daje acetilen C2H2).

Uljni kriljci u suenom stanju pomeani sa kreom daju jednu vrstu

cementa. Iz jedne tone uljnih kriljaca moe se dobiti 60-380 litara nafte po emu je ovaj kamen i dobio ime.

kriljci se lako seku i bruse u tanke ploe i koriste se za kolske table,

vatrostalne ploe, elektroizolacione ploe i za trotoare. Veoma su otporne na vremenske promene i abrazivno habanje.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mermer i granit u zavisnosti od svog sastava mogu da imju razliite boje i

teksture i koriste se za umetnike predmete, prekrivanje povrina u ekskluzivnim prostorijama. Imaju visoki cenu.

Mermer

Granit

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Tradicionalna keramika
Tradicionalna keramika izradjuje se od tri osnovne komponente:

Gline - Glavni sastojak gline je Al2O3, zatim SiO2, neistoe i voda.

Kad su suve gline su jako higroskopne, a ako se zasite vodom postaju plastine i obezbedjuju sposobnost uobliavanja materijale pre nego to otvrdne. Glina je glavna sirovina keramike industrije.

Kvarca (SiO2) Ima visoku temperaturu topljenja i on je vatrostalna

komponenta tradicionalnih keramika

Feldspata (K2OAl2O36SiO2) - ima nisku temperaturu topljenja i

stvara staklastu masu kad se keramika meavina pee i medjusobno vee vatrostalne komponente.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Prirodna glina
Termin gruba keramika odnosi se na izradu: crepova, raznog vatrostalnog materijala (amot), sinterovanog tvrdog kamena (klinker), glinenih sudova (grnarija), keramikih ploica i tsl.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Proizvodi bele robe

Fina keramika odnosi se na proizvodnju porcelana i fajansa (majolike porozne keramike robe prevuene neprovidnom i neprozirnom glazurom - jevtina zamena porcelana).

Porcelan

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Fajans

10

Elektroporcelan
Elektroporcelani su vrsta tradicionalne keramike koja se koristi za izolatore el. struje.

Elektoporcelan

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

11

Podela glina
Razlikuju se: nisko kvalitetne (sadre malo Al2O3 i SiO2 i mogu se upotrebljavati za temperature do 870C) obine (upotrebljavaju se do 1370C) super gline (upotrebljavaju se do 1650C) Gledano prema strukturi, kao inenjerski materijali, upotrebljavaju se sledee vrste glina: Aluminijumske (sastoje se iz boksita (Al2O35H2O) i kolonija (Al2O3H2O))

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

12

 Kaolin (Al2O32SiO22H2O) - je u istom stanju bela glina i koristi se pri izradi porcelana, vatrostalnih cigli, papira, gume, pigmenata za boje i izolacionih materijala. Kaolin se u istom stanju topi na 1760C. Vatrostalni materijal (3Al2O32SiO2) dobija se dugotrajnim zagrevanjem u elektro pei u kojoj se tope kvarcni pesak (SiO2) i boksit. Dobijeni materijal koristi se za oblaganje pei za topljenje metala (tigl pei), za oblaganje ekstruderskih kalupa i za izolatore sveica benzinskih motora

Kaolin
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

13

 Korund (Al2O3) - u prirodnom stanju vadi se iz zemlje kao dragi kamen. Kad sadri hromnu kiselinu zove se rubin (osovinice satova), a sa oksidom gvodja i oksidom titana daje safir. Posle topljenja Al2O3, se moe izlomiti i granulisati radi upotrebe za abrazivno ienje, lepovanje i izradu tocila. U obliku briketa koristi se kao vatrostalni materijal za oblaganje pei.

Korund (granulisani)

Korund (rubin)

Korund (safir)

Korund (brusna ploa)

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

14

Vatrostalni materijali
Materijal se smatra vatrostalnim ako se ne deformie pri temperaturi jednakoj ili vioj od 1600C.

Vatrostalni materijali se koriste za izradu i podzidjivanje elinih pei koje rade na visokim temperaturama; uglavnom je re o visokoj pei, kupolnoj pei i peima za proizvodnju elika, kao i peima za termiku obradu. U metalurgiji se kao vatrostalni materijali najvie upotrebljavaju: amotne silikatne dolomitne magnezitne hromne silicijum karbidne i upljikave cigle.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 15

amot se najvie upotrebljava u tehnici, budui da se dobija iz lako

dostupnih mineralnih nalazita. Izradjuje se od manje ili vie istog kaolina (2SiO2Al2O32H2O) i peene gline. Ove cigle nisu namenjene da nose veliko optereenje, ve samo za oblaganje visokotemperaturskih komora. Malter za podzidjivanje pravi se od vatrostalne gline i vode.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

16

Silikatne cigle zadravaju jainu i na

povienim temperaturama. Hemijski se svrstavaju u kisele i koriste se za oblaganje topionikih pei u sluaju kad je rastopljena ara kisele prirode. Na radnim temperaturama niim od 540C silikatne cigle se habaju ili krune, te se i ne primenjuju ispod ove temperature.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

17

magnezijuma ija je hemijska formula CaCO3MgCO3. Posle peenja dolomita (pri 1700C) dobija se CaOMgO koji se zatim melje i mea sa smolom i najzad presuje u cigle. One su namenjene za podzidjivanje Simens-Martenovih pei i elektrinih pei za proizvodnju elika. Magnezitne cigle su u hemijskom pogledu bazian materijal. Slue za oblaganje konvertorskih LD pei i Besemerovih kruki.

Dolomit je dvostruki karbonat kalcijuma i

Hromne cigle su vatrostalni materijali koji

sadre 50% hromnih oksida, sa promenljivim sadrajem oksida Al, Mg, Si i oksida gvodja. Deklariu se kao hemijski neutralne. Kombinacije hrom-magnezijum oksida daju cigle pogodne za visoke temperature i otporne na habanje.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 18

Silicijum-karbid - SiC dobija se

zagrevanjem kvarcnog peska pomeanog sa koksom u elektro pei pri oko 2000C. U istom stanju to su bezbojni kristali po tvrdoi gotovo jednaki dijamantu. Pri temperaturi iznad 2200C silicijum-karbid se raspada tako to Si isparava i C se pretvara u grafit, koji pomean sa uljem daje mazivo. Uobiajeni naziv za SiC je karborundum. Tehniki SiC je tamne boje usled neizbenih primesa. Zbog velike tvrdoe od karborunduma se prave tocila i brusevi, a zbog njegove dobre elektroprovodljivosti primenjuje se i za izradu delova elektro pei.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

19

Termo-izolacione (upljikave)
vatrostalne cigle koriste se za pei kod kojih se trai odravanje konstantne temperature. To su lake i porozne cigle dobijene posipanjem umeene gline ugljenom prainom. U toku peenja cigle, dodate estice ugljenika sagorevaju i ostaju gasni mehurovi. Na taj nain dobijaju se porozne cigle lake za 1/3 od punih, ali sa priblino toliko boljom toplotnom izolacijom. Uglavnom se upljikave cigle upotrebljavaju za pei srednjih temperatura namenjenih za lemljenje i termiku obradu. Takodje slue za spoljanje obzidjivanje visokotemperaturskih pei, da bi se umanjili toplotni gubici kroz njihove zidove.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 20

Tehnika keramika

Kad je re o mainstvu danas se keramike koriste kao: alternativni konstrukcioni materijali abrazivni materijali tvrdi materijali za rezne alate (alatna keramika) i super tvrdi materijali (dijamant, bor nitrid)

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

21

Alternativni konstrukcioni materijali Keramika se u motornoj industriji upotrebljava i kao konstrukcioni materijal, uglavnom za termiki optereene delove motora (kouljice cilindara, ventile i dr.).

Delovi motora
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

22

Razne oblasti primene keramikih materijala

Filteri

Sita

Leajevi

Razni delovi
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

U medicini
23

Abrazivni materijali

Abrazivni materijali od keramike slue za bruenje i poliranje drugih materijala

manje tvrdoe. Keramiki abrazivi najee se izradjuju od topljenih jedinjenja Al2O3 i SiC. Proizvodi kao to su brusevi, tocila i brusne trake dobijaju se medjusobnim povezivanjem sitnih keramikih estica. Kao vezivni materijali koriste se organske smole, glina ili adhezivi na bazi gume. Veoma znaajan keramiki abraziv je bornitrid, tvrd gotovo kao dijamant, ali termiki znatno stabilniji od dijamanta.

Razni abrazivni materijali

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 24

Alatna keramika

Kermeti su sinterovani materijali (dobijeni metalurgijom praha) koje ine

dve vrste komponenti; jedna je keramika, a druga metalna, koja pored ostalog, deluje kao vezivo.

Osobine kermetala objedinjuju svojstva metala (dobre mehanike osobine na sobnoj temperaturi, otpornost na termiki udar) sa svojstvima keramikih materijala (nevelika promena mehanikih osobina pod uticajem temperature, vatrostalnost, otpornost na koroziju). Kermetali se dele uglavnom prema keramikoj komponenti na: oksidne, karbidne, nitridne, boridne i silikatne. Primenjuju se kao vatrootporni i termo-postojani materijali i kao sinterovani delovi za obloge koionih papua, za obloge spojnica, mlaznice mlaznih motora, rezne alate i dr.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 25

Rezni alati

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

26

Razni delovi

Koione obloge

U medicini
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 27

U elektrotehnici

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

28

Super tvrdi materijali

Ugljenik je jedan od najvanijih hemijskih elemenata. Sve ive materije bazirane su na ugljeniku, a industrija ga koristi za ogroman broj proizvoda. Veinom se ugljenik javlja u jedinjenjima sa drugim elementom. Krenjak, ugalj, drvo, umur i gorivi gasovi takodje sadre ugljenik. ist ugljenik javlja se u prirodi u etiri oblika: dijamant, grafit, amorfni ugljenik i fulerin (otkriven 1985. godine). Svi se oblici mogu dobiti prirodnim i vetakim putem.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 29

Prirodni dijamant je verovatno nastao u

stenama ispod zemljine kore, gde visoke temperature i pritisak dovode do kristalizacije atoma ugljenika. Vulkanske aktivnosti izbacivale su dijamant na povrinu. Danas se kombinacijom visoke temperature i ogromnih pritisaka proizvodi vetaki

dijamant. Gustina dijamanta je 3.5 kg/dm3 a

temperatura topljenja 3500C.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

30

Glavni korisnici prirodnog i vetakog dijamanta su radionice za seenje i bruenje tvrdih metala. Samo mali procenat prirodnih dijamanata slui kao ukrasno kamenje.

Razni alati od vetakog dijamanta

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

31

Ostali keramiki materijali Od ostalih keramikih materijala u metalurgiji, mainstvu ili elektrotehnici, jo nalaze primenu: liskun, ugljenik (u razliitim oblicima), azbest, steatit (masnik), i drugi.

Liskun je mineral koji se cepa u liske; najvaniji su biotit i muskovit koji ulaze u
sastav mnogih magmatskih stena, kristalastih kriljaca i sedimentnih stena. Liskun se upotrebljava u obliku listia za izolaciju u elektrotehnici i radio industriji (sadri komponentu Al2O3) i kao termiki izolator, tzv. "ilibar" liskun (sadri Mg). Danas se uspeno proizvodi i sintetiki liskun.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 32

Prirodan grafit se formira takodje ispod povrine Zemlje. Danas se proizvodi i sintetiki grafit zagrevanjem koksa u elektro peima. Amorfni ugljenik obrazuje se zajedno sa pepelom kad se materijal koji sadri ugljenik zagreva ili sagoreva bez dovoljno kiseonika potrebnog za sagorevanje. Grafit u obliku praka slui za izradu grafitnih maziva, a u vrstom stanju za "srca" za olovke (dodaci gline daju razliite tvrdoe). Grafit dobro provodi elektrinu struju, ne sagoreva lako pa se zato u presovanom stanju koristi za pokretne elektro kontakte (etkice elektromotora, generatora).

Grafitni uloci leajeva

Grafitne olovke

Grafitno mazivo
33

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Azbestna vlakna su dugaki vlaknasti kameni kristali stvoreni iz starih

metamorfnih stena. Ova se vlakna mogu nastavljati, presovati, sukati, a budui da su otporna na toplotu i hemikalije koriste se za vatrostalnu odeu i obuu, izolacione pregrade, pokrivae, crepove, obloge cevi. Azbestne termike pregrade prave se presovanjem azbesta pomeanog sa cementom. Pomean sa natrijum silikatom presuje se u tanke listove namenjene za termiku izolaciju (za oblaganje cevi, elektrinih provodnika i sl.). Azbest impregniran kauukom koristi se za pakovanje hemikalija, a kad se kao vezivo uzme glina dobijaju se listovi za elektro izolaciju visokog napona. Smatra se da je azbest kancerogen materijal, pa se njegova upotreba sve vie izbegava, naroito u sluajevima kad se usled trenja pojavljuju azbestne estice u vazduhu ili vodi. Azbestni kristal

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

34

Razne oblasti primene azbestnih materijala

Spojnice

Koione ploice

Zaptivai

Razne vrste toplotnih izolacija

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Azbestne ploe za pokrivanje

35

Steatit (masnik) je mekana zemljana bela ruda koja slui za izradu

raznih kreda i ukrasnih predmeta. Moe se samleti u prah i presovati u razliite oblike.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

36

Staklo
Staklo je bilo poznato oveanstvu jo od davnina (3000. godina pre Hrista). Obino staklo dobija se topljenjem smee kvarcnog peska (SiO2), krenjaka (CaCO3) i kristalne sode (Na2CO3) u amotnim peima pri temperaturi oko 1400C, i laganim hladjenjem da se sprei kristalizacija. Sastav obinog prozorskog stakla izraava se formulom Na2OCaO6SiO2.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

37

Da li e krajnja struktura stakla biti amorfna ili kristalna zavisi od brzine hladjenja rastopa. Kad se kvarcni pesak zagreva do prelaska u teno stanje (Tt = 1713C), njegovi atomi naputaju uredjen raspored, i poinju da plivaju u viskoznom stanju.

- Silicijum - Kiseonik

Kristalne strukture kvarca (a, b) i amorfna gradja stakla (c)

a)

b)

c)

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

38

Staklo je materijal koji ima vie korisnih osobina za razliite primene. Ono je: providno, bezbojno, ima prirodan sjaj i glatku povrinu, nepropustljivo je za tenosti i gasove, otporno je na koroziju i hemikalije (izuzev fluorovodonine kiseline), ne gori i otporno je na poviene temperature slab je provodnik toplote i elektrine struje. Najvee su mane stakla: krtost, lomljivost i mala otpornost na nagle temperaturske promene.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 39

Za proizvodnju raznih vrsta stakla koriste se: kisele sirovine (minerali i hemijski proizvodi koji sadre SiO2, Al2O3, B2O3 i katkad ZrO2 i TiO2), alkalne sirovine (proizvodi koji sadre Na2O, K2O) i krene sirovine i stabilizatori (sirovine koje sadre kre CaO, i za neke vrste stakla MgO, B2O3, PbO, ZnO). Staklo se preradjuje: presovanjem, valjanjem, livenjem u kalupe ili duvanjem u odredjene oblike zavarivanjem ili lemljenjem (iz manjih komada).
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 40

Posebna tehnologija prerade stakla koristi se u automobilskoj industriji radi izrade sigurnosnog (nesalomljivog) stakla. Za stakla automobila upotrebljavaju se: jednoslojna kaljena (bona i zadnja) vieslojna (vetrobranska-prednja) specijalna stakla (npr. koja proputaju ultraljubiaste ili infracrvene zrake)

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

41

Pored neorganskog stakla proizvodi se i

organsko staklo (pleksiglas) od metil

polimetakrilata. Ovo staklo izdrava vee deformacije, veoma je lako i ima relativno dobre mehanike osobine te se moe iskoristiti i kao nosei element (npr. za pregrade u zamrzivaima, hladnjaama). Pleksiglas je providan, ali se po potrebi moe lako obojiti. Slaba strana organskog stakla je to je meko pa se povrina lako oteuje i to ne izdrava poviene temperature.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

42

Vrste stakla
upotrebljava se za prozore, flae, ae, ogledala. Poveanjem udela Na2O na raun silikata umanjuje se otpornost stakla na hemikalije i opada mu temperatura topljenja. Daljim porastom sadraja Na2O dobija se rastvorljivo staklo, a njegov vodeni rastvor zove se vodeno staklo. Koristi se u tekstilnoj industriji (prerada svile), kao vezivo za podzidjivanje pei.

Obino natrijum-kreno staklo (Na2OCaO6SiO2)

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

43

Olovno staklo (K2OPbO6SiO2) jako prelama

svetlost pa se brusi i upotrebljava kao ukrasno, kristalno staklo. Poto olovo dobro apsorbuje nevidljive gama i rendgenske zrake, ova se stakla upotrebljavaju za zatitu oiju od zraenja. Odredjenom kombinacijom PbO, ZnO i K2O proizvode se stakla za optike uredjaje zvana

kremen stakla (kremen je polukristalasti varijetet

kvarca SiO2).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

44

Kvarcno staklo se dobija

topljenjem komercijalno istog kvarca (gorskog kristala) na 1700-1800C u elektrinim peima (Tt = 1650C). Sudovi od kvarcnog stakla izdravaju nagle promene temperatura (moemo ga zagrejati do crvenog usijanja ( 1000C) i umoiti u vodu, a da ne pukne). Upotrebljava se za laboratorijsko posudje otporno na hemikalije, ali ne i na alkalije. Kvarcno staklo skoro nimalo ne zadrava ultraljubiaste zrake pa se koristi za kvarcne lampe.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

45

sa primesama Na2O, H2O, CaO, Al2O3. Veoma je otporno na nagle promene temperature jer mu je koeficijent irenja za 1/3 manji od obinog stakla. Moe se zagrejati do crvenog usijanja, a da pri tome ne prsne. Pyrex staklo se upotrebljava za soiva astronomskih teleskopa, za cevi u hemijskoj industriji, kao i za oblaganje rezervoara. Vrhunska stakla iz ove klase koriste se za soiva laboratorijskih instrumenata zbog njihove sposobnosti da proputaju svetlost bez skretanja (distorzije). Ova stakla zovu se i kraun i flint stakla.

Borosilikatna (Pyrex) i Jenska stakla dobijaju se zamenom alkalija i krea bor-oksidom B2O3. Pyrex staklo obino sadri 80% SiO2 i 12% B2O3

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

46

Alumino-silikatna stakla
imaju povean sadraj Al2O3 i SiO2 pa stoga i visoku temperaturu topljenja. Malo se termiki ire, upola manje od obinog stakla, imaju dobru otpornost na temperaturske promene, mogu se upotrebiti do 650C. Od alumino-silikatnog stakla izradjuju se elektronske cevi, posudje za kuvanje, termometri za visoke temperature.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

47

Specijalna stakla
U specijalna stakla spadaju: sigurnosnih automobilskih stakala, staklo ojaano icama (armirano staklo), vlaknasto staklo, porozno (penasto) staklo, staklena vuna, obojeno staklo, fotoosetljivo staklo i prevueno staklo.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

48

Vlaknasto staklo proizvodi se istiskivanjem tene staklene mase

pod pritiskom vodene pare kroz perforiranu plou. Posle hladjenja obrazuje se mrea od tankih staklenih vlakana i zarobljenog vazduha. Tako se dobija odlian termoizolacioni materijal namenjen za oblaganje zidova, tavanica, hladnjaa, i dr. Staklena vuna dobija se produvavanjem stopljene staklene mase pomou vodene pare pod pritiskom. Slui kao odlian toplotni izolator.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

49

Porozno staklo dobija se

ubacivanjem ugljenih estica u rastopljenu staklenu masu. Razvijanjem CO2 stvara se sundjerasta staklena pena koja je 10 puta laka od obinog stakla, pa se koristi umesto plute za izolaciju. Lake je od vode, ne gori i hemijski je otporno.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

50

Obojena stakla dobijaju svoju boju zahvaljujui razliitim metalnim

primesama. Tako, npr.: dodaci gvodje oksida i sumpora daju utu boju, hrom oksid zelenu, dodatak MnO daje ljubiastu ili plavu boju, oksid kobalta plavu, bakar-oksid crvenu (kupro-oksid Cu2O). mleno staklo dobija se dodavanjem SnO2 i CaF2. Obojena stakla upotrebljavaju se za titnike od bljetave svetlosti i nevidljivog zraenja, kao zatitna stakla i filteri za zavarivake naoari, maske ili kacige. Isto tako, obojena stakla se koriste za putnu signalizaciju (semafore).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

51

Fotoosetljiva stakla reaguju

na ultraljubiastu svetlost i koriste se za izradu fotografskih slika od negativa. Posle izlaganja toj svetlosti, fotoploe se potapaju u razvija koji selektivno nagriza njihovu povrinu.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

52

Stakla prevuena tankim filmom

metalnih oksida postaju elektroprovodljiva to ih ini primenljivim u elektrotehnici.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

53

Opte osobine stakla

Staklo je hemijski stabilno, nerastvorljivo u vodi, mada e ga voda posle dueg vremena erodirati i zamutiti. Ima vei otpor na habanje i abraziju nego elik, a manje irenje. injenica da jaina na zatezanje stakla raste smanjivanjem prenika, iskoriena je za ojaavanje plastika staklenim vlaknima (staklena ipka 12.5 mm ima Rm = 56 MPa, a staklena vlakna (fiber glass) prenika 1.25 mm imaju Rm = 21000 MPa). Kaljenjem stakla jaina na kidanje poveava se 5-10 puta, a pritisna jaina dostie 1000 MPa. Specifina masa (gustina) stakla je u proseku 2.5 g/cm3, dok mu je modul elastinosti 70000 MPa za kvarcno staklo i 127000 MPa za alumino-silikatno staklo. Olovno-alkalna stakla omekavaju pri temperaturi ispod 625C, kvarcna stakla iznad 1650C, a olovno-borno staklo ispod 300C. Prema tome kako proputa svetlost, staklo moe biti: neprozirno, mleno i potpuno bistro.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 54

Staklo i umetnost

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

55

Metalurgija praha (sinterovanje)

Sinterovanje u uem smislu oznaava proces medjusobnog povezivanja estica zbijenog praha na visokoj temperaturi, ali u vrstom stanju. Prah koji se presuje moe biti: samo od jednog metala ili ee od meavine vie metala, kao i nemetala. Na osnovu dominantnog sastojka razlikuju se: gvozdeni sinterovani materijali, bakarni, aluminijumski i posebno keramiki (kermetali). Ovom tehnologijom mogu se izraditi proizvodi od elemenata koji: ne grade klasine legure nisu medjusobno rastvorljivi ni u tenom niti u vrstom stanju ne mogu da se liju zbog njihove visoke temperature topljenja (Mo, W).
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 56

Sinterovanjem se postie velika dimenziona tanost to omoguuje izradu delova razliitih oblika bez dodatne mainske obrade (bitno za teko obradljive i dragocene metale). Poto su sinterovani proizvodi uvek porozni to omoguuje nalivanje uljem ili rastopljenim metalom, to daje samopodmazujue leine materijale, ili kontaktne spojeve u elektrotehnici (W-Cu, W-Ag, Mo-Ag).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

57

U sastav gvozdenih (eleznih) sinterovanih legura, koje se i najvie primenjuju, pored Fe ulaze jo i C, Cu, Al, Ni ili Sn; neeleznim legurama pored Cu i Al, moe se dodati elini prah kao i prah mesinga, nikla ili bronze. Sinterovanjem gvozdenog praha i dodataka, mogu se proizvesti: meka gvodja (Fe-99.97%), elici srednje jaine (0.5-0.8% C, ostalo Fe), elici visoke jaine (0.8% C, 2% Cu; 0.5% C, 2% Ni, ostalo Fe) i nerdjajui elici (Cr-Ni).

Neelezni sinterovani materijali su uglavnom kombinacija bakarnog i

aluminijumskog praha. I ist bakar se moe sinterovati da bi se dobili komplikovani delovi za potrebe elektrotehnike i termotehnike. Sinterovani mesing sa 10-30% cinka ima dobru mainsku obradljivost, duktilnost i korozionu otpornost. Olovo u iznosu do 2% moe se dodati da se obezbedi laka obrada i jo bolja istegljivost.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 58

Postupak izrade delova metalurgijom praha

Razlikuju se tri faze pri izradi delova metalurgijom praha: meanje spraenih komponenata, oblikovanje meavine u eljeni oblik i sinterovanje. Posle ove tri faze delovi su u veini sluajeva gotovi za upotrebu, mada se po potrebi mogu dalje mainski obradjivati, kovati, kaliti, tj. tretirati svim konvencionalnim metodama. U celini, metalurgija praha obuhvata konstrukciju dela, izbor metalnog praha i aditiva, sabijanje praka u briket i sinterovanje briketa u krajnji oblik. Na ovaj nain izradjuje se ogroman broj delova poev od automobilske industrije, razne opreme, poljoprivredne mehanizacije i povrtarskih maina.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 59

Razni delovi dobijeni metalurgijom praha

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

60

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

61