AKTUELNO STANJE UDRUENJA KORISNIKA PSIHIJATRIJSKIH SLUBI U SRBIJI

Maa Boovi Aleksandar Dimitrijevi

UDK: 613.86:614.2:616.89(497.11)

Kratak sadraj
Ovaj tekst predstavlja pregled savremenih stanovita o ulozi i znaaju udruenja korisnika psihijatrijskih slubi i istraivanje o stanju udruenja osnovanih na teritoriji Republike Srbije. U prvom delu su prikazani istorijat udruivanja korisnika psihijatrijskih slubi i osnovni razlozi zbog kojih je ono korisno i neophodno. Opisani su, takoe, tipovi udruenja razvijenih u SAD, Engleskoj i zapadnoevropskim zemljama. U drugom su izloeni rezultati ispitivanja osnovnih karakteristika sedam udruenja osnovanih u naoj zemlji, dobijeni izvoenjem polustrukturisanog intervjua s predstavnicima udruenja, uivo ili putem telefona, odnosno prikupljanjem informacija iz njihovih prezentacija. Mada sva udruenja imaju iste ciljeve, pokazalo se da su razliita po sledeim parametrima: ko su lanovi i koliko ih ima; ko rukovodi; ko radi s korisnicima; kakav je nain rada; koji su oblici psiholoke pomoi zastupljeni. S druge strane, udruenja su slina po tome to njihovi lanovi sve ee istupaju u javnosti, kako ocenjuju saradnju meu udruenjima u Srbiji i koliko poznaju praksu u inostranstvu. Kroz poreenje informacija o udruenjima aktivnim u sredinama s mnogo duom tradicijom i rezultata ovog ispitivanja formulisane su preporuke za dalji razvoj udruenja u Srbiji. Predloeni su naini za veu ukljuenost korisnika i unapreenje edukacije profesionalaca o temama u vezi sa zatitom mentalnog zdravlja u zajednici, ali i specifini naini za poboljanje funkcionisanja aktuelno postojeih udruenja. Kljune rei: mentalno zdravlje u zajednici, korisnici psihijatrijskih slubi, pokret korisnika, udruenja korisnika, autonomija

Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

Tokom prethodnih nekoliko decenija dolo je do velikih promena u tome kako opaamo osobe koje nam se obraaju za pomo, a i tome kako one sebe opaaju. Sve do ezdesetih godina pro-

log veka, one su mogle da budu iskljuivo pacijenti da pasivno, a ako je mogue i strpljivo, ekaju na nae procene, odluke i instrukcije. Bilo je to doba u kome je jezik psihijatrije, kako Fuko [1]

79

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

pronicljivo primeuje, bio monolog razuma o ludilu. Tokom ezdesetih i sedamdesetih, pacijenti su poeli da postaju klijenti predstavnici razliitih pokreta za ljudska prava poeli su da zastupaju i njihove interese, a brojni psihijatri u nekoliko razliitih zemalja poeli su da utemeljuju potpuno drugaiji nain rada. Jezik antipsihijatrije, da parafraziramo Istoriju ludila, bio je uglavnom monolog harizmatinih psihijatara, poput Lenga i Bazalje, na primer, o prirodi ludila i potrebi za drugaijim pristupima obolelima. U poslednjih dvadeset godina, meutim, pojavio se sasvim drugaiji trend. Klijenti sad za sebe koriste skraenicu c/s/x, odnosno engleski izraz consumer/survivor/ex-patient, koju bismo na srpski mogli da prevedemo kao korisnik/preiveli/bivi pacijent. Cilj ove promene nije samo deklarativan, on bi trebalo da oznai nameru da se otvori dijalog izmeu osoba kojima je potrebna naa pomo i naih slubi, da otpone razgovor njih samih, te da se njihov glas uje u itavoj zajednici. Nije, naalost, retkost da se ovo pretvori u monolog protiv psihijatrijskih slubi, mada ostaje nada da je to samo prolazna poetna faza. Ovaj trend dvojica uticajnih engleskih autora nazivaju post-institucijskom erom u razvoju brige o mentalnom zdravlju [2]. U prvom koraku dolo je do formiranja mree centara za mentalno zdravlje u zajednici, kakve danas postoje u mnogim zapadnoevropskim zemljama. U ovim centrima, prvi princip svakog tretmana mora da postane autonomija pacijenata, koja se definie kao kapacitet slube da ouva i unapredi nezavisnost putem pozitivnih iskustava, te da potkrepi snage ili zdrave aspekte

svakog pacijenta, posebno onih najtee onesposobljenih, dok istovremeno kontrolie simptome [3]. Ipak, korisnici psihijatrijskih slubi (da pojednostavimo gorenavedeni naziv) trae dublje promene, jer i dalje 70% njih izjavljuje da nakon psihijatrijske hospitalizacije gotovo nikad ne dolaze u situaciju da je njihovo socijalno okruenje spremno da prihvati njihova oseanja tuge, oajanja, besa ili frustracije [4]. Da bi do tih promena moglo da doe, izvedena su istraivanja o tome ta korisnici misle ko im i ta im najvie pomae. Razliita ispitivanja obavljena u SAD pokazala su da oni procenjuju da su im od najvee pomoi drugi korisnici. Jedna studija izvedena u Engleskoj utvrdila je takoe da meu profesionalcima kao osobe od najvee koristi pacijenti izdvajaju medicinske sestre i bolniare: 21% pacijenata smatra da od pripadnika svih profesija najmanje pomau psihijatri; skoro 40% njih smatra da im pripadnici svih drugih visokoobrazovanih profesija ne pomau ili izrazito ne pomau, a samo 12% smatra da im zaista pomau [2]. Istraivanja dalje pokazuju da su korisnicima vani lini kontakt, komunikacija i briga, dakle ono to odvajkada nazivamo terapijskim savezom ili empatijom [4]. Pokazuje se, zatim, da su im potovanje, dostojanstvo i mogunost izbora vaniji od samog tretmana [4]. Kao najvanije konstantno se pokazuje pripadanje, doivljaj da s nekim dele uverenja i zajednika iskustva, pa oni favorizuju princip pruanja pomoi koji se odnosi na dobrobit i sebe i drugog, prijateljski, a ne profesionalno, u kome svako oporavak definie za sebe, po sopstvenim kriterijumima [5]. U ovom procesu, neki od korisnika, nakon obuke i uz posebnu mo-

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1 80

tivaciju, postaju paraprofesionalci i pomau drugim korisnicima. Prva provera njihove efikasnosti, objavljena pre vie od trideset godina u Psiholokom biltenu (Psychological Bulletin) uglednom naunom asopisu, pokazala je da su oni ili jednako efikasni kao profesionalci ili ak efikasniji [6], a nova istraivanja dodaju i da u radu s njima manje pacijenata odustaje od tretmana [7]. Da bi sebi mogli da obezbede ono to doivljavaju kao lekovito, korisnici su poeli da organizuju svoja udruenja. Neka od njih bila su vezana za slube u kojima su se oni leili, ali je ubrzo dolo do pojave potpuno nezavisnih udruenja. Poslednjih desetak godina, posebno u SAD, osnivaju se udruenja kojima u potpunosti rukovode korisnici. Oni sami obezbeuju administraciju i upravljanje, a odbore formiraju potpuno nezavisni od donatora [5]. Obuka koju prolaze, kao i kasnija pomo koju nude, moe biti iz oblasti pruanja podrke drugim korisnicima, u vidu rada jedan na jedan ili voenja grupa samopomoi; zastupanja, koje postoji na tri nivoa: 1. individualnom (korisnik-pomaga se zalae za prava korisnika kome je potrebna pomo, tako to utie na to da mu usluge tradicionalnih sistema zatite mentalnog zdravlja budu bolje prilagoene - na primer, pregovara s njegovim lekarom o tome koje doze lekova su optimalne u datom trenutku), 2. sistemskom (korisnici-pomagai mogu govoriti u ime grupe kojoj pripadaju na raznim vidovima zasedanja koja imaju za cilj donoenje zakona i politike odreene drave) i 3. na nivou zajednice (korisnici-pomagai edukuju javnost kako bi podstakli promene u stavu prema osobama koje pate od mentalnih poremeaja) [5]; voenja svratita; prenoenja

znanja drugim korisnicima iz pomenutih oblasti, kao i svih vetina koje su potrebne za adekvatno upravljanje korisnikim organizacijama. Prema prva tri pravca obuavanja buduih korisnikapomagaa grupisale su se i najpoznatije vrste centara koje vode korisnici: centri za korisniku podrku, obrazovni centri i svratita, dok je prenoenje znanja na korisnike, koji u nekom trenutku koriste usluge centara, sastavni deo rada svakog od njih: 1. Podrka, koju korisnici mogu da dobijaju jedni od drugih, u centrima, ali i svojim stanovima i kuama, zasniva se na empatiji i prijateljstvu, koji poivaju na zajednikom iskustvu. Dato iskustvo moe biti saeto u odreen broj reenica, koje predstavljaju naine razmiljanja o razliitim problemima, koji su pomogli iskusnijim korisnicima da izau na kraj sa svojim oseanjima, ali sr rada ove vrste centara najee predstavlja razmena linih pria korisnika. Ona moe biti individualna ili grupna, tj. organizovana u vidu grupa samopomoi [5]; 2. Obrazovni centri nude sve tri vrste zastupanja koje su pomenute. Da bi neki korisnik mogao da dobije pomo jednog ovakvog centra, ne mora da bude njegov lan, jer obueni korisnici-pomagai obilaze druge centre u okruenju. Meutim, da bi neko bio osposobljen za to da zastupa druge, postoje jasna pravila, koja podrazumevaju jaku elju da se pospee promene u sistemu zatite mentalnog zdravlja, intervju s glavnim osobama u organizaciji, obuku koja obezbeuje informacije i vetine neophodne za ovu vrstu angaovanja, lanstvo u organizaciji, estomeseno

81

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

volontersko zastupanje, telefonsku superviziju jednom nedeljno i redovno dolaenje na sastanke, nakon obuke, koji se odravaju svaka dva meseca, a na kojima se sabiraju utisci, razmatraju mogunosti za zastupanje irom zemlje i daju preporuke za unapreivanje projekta. Centar organizuje obuku za zastupnike dva puta godinje. Za sve trokove koji se javljaju u toku pohaanja programa, korisnici dobijaju odreenu novanu nadoknadu, a oni koji zavre edukaciju, mogu da dobiju stipendije za poseivanje konferencija koje imaju veze sa zastupanjem [8]. 3. Svratita (drop-in centri) koncipirana su kao centri u koje korisnici mogu da dou, bilo kada u toku radnog vremena, ukoliko im je potrebno druenje, u neformalnom ili formalnom obliku (na primer, u vidu uea u grupama samopomoi), zastupanje, obrok ili obuka u vetinama neophodnim za svakodnevni ivot ili pronalaenje posla. [5]. Najea pravila ponaanja udruenja korisnika relativno su jednostavna: zabranjeni su alkohol, droge, nasilje i netolerancija; pristojnost i poverljivost su obavezni [9]. Izdvojena su i sledea osnovna naela za koja se zalau korisnika udruenja, sva u skladu s njihovim (teko prevodivim) osnovnim geslom Nothing about us without us: 1. miljenja i stavovi korisnika moraju se uzimati u obzir tokom tretmana; 2. korisnici moraju imati pristup informacijama i saznanja u vezi s tretmanom; 3. korisnicima mora biti zatieno pravo da ne budu povreeni;

4. korisnici moraju imati pravo da sami odluuju za sebe; 5. korisnici moraju imati mogunost izbora u tretmanu i u ivotu uopte [10]. Dosad izvedena istraivanja efikasnosti korisnikih udruenja pokazala su da ona podstiu poboljanja u oblastima socijalne podrke, integracije u zajednicu, linog osnaivanja, kvaliteta ivota, saradnje sa zdravstvenim radnicima, zapoljavanja i obrazovanja, kao i smanjenje intenziteta simptoma distresa [11]. Jedna od prvih longitudinalnih studija koja je pratila rad korisnikih udruenja tokom tri godine, poredei napredovanje njihovih lanova s razvojem korisnika koji se nisu ukljuivali u rad udruenja, pokazala je da su ovi prvi znaajno bolje integrisani u zajednicu, da imaju bolji kvalitet ivota i nii intenzitet simptoma distresa, ali ne i da ima poboljanja na drugim parametrima [12].

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

Aktuelno stanje korisnikih udruenja u Srbiji

Detaljnije upoznavanje s radom udruenja koja su aktivna u Srbiji obavili smo tokom aprila i maja 2010. godine na osnovu razgovora (najee telefonskih), njihovih lifleta i internet stranica. Razgovori su bili koncipirani kao polustrukturisani intervju, s nekoliko pitanja o organizaciji rada udruenja, a njihovi predstavnici su imali mogunost da dodaju informacije koje smatraju vanim. U Srbiji trenutno postoji sedam korisnikih udruenja: 1. Dua Udruenje korisnika psihijatrijskih usluga i lanova njihovih porodica iz Beograda,

82

Ko su lanovi i koliko ih ima?

U Herc se mogu ulaniti osobe s neurotskim smetnjama, u ULOP osobe koje pate od psihoze i lanovi njihovih porodica, u udruenje u okviru Duge samo ljudi koji boluju od shizofrenije,

83

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

2. Herc Udruenje za podrku ljudima s neurozom iz Beograda, 3. Udruenje korisnika u okviru Humanitarnog centra Duga iz Zrenjanina (u daljem tekstu: Duga), 4. ULOP - Udruenje leenih od psihoze iz Novog Sada, 5. Valenca Udruenje graana iz Nia, 6. Videa Udruenje graana iz Beograda, 7. Zvono Udruenje graana, lanova porodica i prijatelja mentalno obolelih osoba iz Nia. U ovaj spisak smo ukljuili sve organizacije koje sebe odreuju kao udruenja korisnika. Neka od ovih udruenja odgovaraju veini kriterijuma iznetih u prvom delu teksta: Dua, Herc, Videa. Neka udruenja imaju meovitu formu: predsednica Zvona je lekar, ali udruenje funkcionie poput maloas navedenih. Neka udruenja bi pre trebalo nazivati klubovima (clubhouses - programi za sticanje socijalnih i ivotnih vetina koje vode profesionalci u kojima korisnici uestvuju, ali ne rukovode [5]): Duga, ULOP. Konano, udruenje Valenca trenutno nema sastanke, ali postoji velika elja osnivaa da ono povrati snagu, pa emo, poto se nadamo da e oni u tome uspeti, izvestiti o tome kako je Valenca ranije funkcionisala.

dok u Dui, Valenci i Videi pravo na lanstvo imaju svi koji to ele. Udruenje Zvono izdvaja se po tome to vei akcenat u lanstvu stavlja na porodice korisnika, njihove prijatelje i sve ljude koji ele da pomognu, mada veliku panju posveuje i korisnicima. Broj lanova u udruenjima veoma varira, pa ih tako Zvono i ULOP imaju preko 100, Duga, Valenca i Herc oko 40, a Videa i Dua po petnaestak.

Ko rukovodi?
Predsednici udruenja Dua, Herc i Valenca su korisnici, a Videa za predsednika ima supruga jedne korisnice. U ostala tri udruenja predsednici su profesionalci koji su ih i osnovali: u Zvonu i ULOP-u su to lekari, a u Dugi socijalna radnica.

Ko radi s korisnicima?
U Videi, Zvonu i ULOP-u s korisnicima i lanovima njihovih porodica rade profesionalci, koji volontiraju. U Dugi takoe rade uglavnom profesionalci, ali su oni za to plaeni, jer je tako predvieno projektom. Za razliku od navedenih, Dua, Valenca i Herc pomo profesionalaca uglavnom imaju pri nekim krupnijim organizacionim pitanjima. Dua ima konstantnu podrku studenata psihologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, dok ostala udruenja trenutno nemaju tako razvijenu podrku volontera. ULOP se od svih udruenja razlikuje po zahtevu da volonteri moraju imati iskustvo u radu ili ivotu (kao to je sluaj sa lanovima porodica) s ljudima koji boluju od psihoza i to moraju proi selekciju, obuku i probni

rad. Stoga, njihov stav glasi da saradnja sa studentima psihologije i srodnih nauka nije dobra ideja. Broj volontera, odnosno zaposlenih i volontera u sluaju Duge, najvei je u ULOP-u gde ih je angaovano oko tridesetoro.

Kakav je nain rada?

Dua, Valenca, Videa i Zvono svoje ciljeve ostvaruju zahvaljujui sastancima koji se odravaju jednom nedeljno, uvek u istom terminu. Duga i ULOP obezbeuju korisnicima aktivnosti tokom svakog radnog dana, dok se lanovi udruenja Herc sastaju nekoliko puta nedeljno. U Dui se od skora odravaju i grupe samopomoi, tako da je prva polovina sastanka posveena njima. U drugoj polovini, kao i na sastancima udruenja Valenca i Videa, nema jasne strukture, ve je ona kombinacija rada na organizacionim pitanjima i druenja. Zvono sastanke posveuje aktivnostima koje se grupiu u tri kategorije: psihoedukativni razgovori, koje vode stariji lanovi s mlaima ili neko od strunih lica sa lanovima i njihovim porodicama; neformalni razgovori o tome kako se ko od lanova osea; razgovori s gostima, koje pozivaju u zavisnosti od interesovanja lanova (predstavnici gradske uprave, lekari, predstavnici drugih udruenja itd). U Dugi korisnici imaju obezbeene radionice svakog radnog dana u popodnevnim asovima. Trenutno postoje: radionica za osnaivanje i psiholoku podrku, koju vode psiholog i psihoterapeut; slikarska radionica; ivaonica, na kojoj korisnici ue kako se tka; Zabavaonica, na kojoj lanovi mogu

da igraju drutvene igre. Pored navedenih radionica, lanovi imaju mogunost da jednog dana u nedelji individualno razgovaraju sa socijalnom radnicom o problemima s kojima se susreu, dok njihovi roditelji i drugi lanovi porodice, jednom meseno, na grupnim sastancima, mogu da popriaju s timom strunjaka ovog humanitarnog centra. ULOP je otvoren svakog radnog dana, od jutarnjih do veernjih asova, a svojim lanovima nudi raznovrsne aktivnosti: diskusione grupe, na kojima se razgovara o temama koje lanovi biraju; kole raunara; kurseve kaligrafije i origamija; radionice slikanja, vajanja i graviranja stakla. Takoe, lanovima su svakodnevno na raspolaganju biblioteka, satelitska televizija, filmovi, muzika, muziki instrumenti, alati za bavljenje razliitim hobijima, kao i posluenje. Predsednik ULOP-a posebno istie to to se svakom lanu u okviru edukacije o mentalnom poremeaju poklanja prirunik koji sadri praktine informacije o prirodi problema od koga on/a pati i preporuke za lanove porodica korisnika. lanovi udruenja Herc sastaju se nekoliko puta nedeljno, ali u razliitom sastavu. Naime, neki od njih su zavrili obuku za voditelje grupa samopomoi, te su iskoristili to znanje da pomognu sebi i drugim lanovima. S obzirom na to da postoji veliko interesovanje, oformljeno je nekoliko takvih grupa. Pored ovih sastanaka, jednom nedeljno okuplja se izvestan broj lanova koji se bave organizacionim pitanjima od vanosti za rad udruenja. Nijedno od udruenja nema svoj prostor za rad, ve bez novane nadoknade aktivnosti obavljaju ili u prostorijama koje pripadaju bolnicama (Valen-

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1 84

ca, Zvono i ULOP), humanitarnim (Videa i Herc) i nevladinim organizacijama (Dua) i optinama, odnosno mesnim zajednicama, gradova u kojima su stacionirana (Videa, Herc i Duga). Herc, Duga i ULOP imaju finansijska sredstva zahvaljujui dobijenim projektima, a Dua dobija podrku od nevladine organizacije IAN Meunarodna mrea pomoi, kao i od lanarina koje zapravo predstavljaju dobrovoljne priloge lanova i volontera. Zvono je nekada funkcionisalo zahvaljujui novcu kojim je bio podran njihov projekat, ali sada budet zasniva na lanarini koja iznosi 50 dinara meseno i koju daju lanovi koji to mogu i ele. Najproblematinija je situacija u Videi i Valenci koje trenutno nemaju nikakav izvor prihoda.

Da li lanovi istupaju u javnost?

Gotovo sva udruenja s vremena na vreme organizuju aktivnosti poput odlazaka u pozorite, bioskop, poseta muzejima i slino. Takoe, neka udruenja predstavila su se javnosti i putem medija, to organizovanjem razliitih akcija koje su zanimljive za iru javnost, to gostovanjem u televizijskim i radio emisijama koje se bave mentalnim zdravljem ili poloajem korisnika u drutvu. lanovi Due redovno gostuju na predmetu Psihologija mentalnog zdravlja, u okviru osnovnih studija psihologije u Beogradu, a od ove godine im se prikljuila i lanica Herca. Predstavnici udruenja uestvovali su na okruglom stolu Udruenja pacijenata Zajedniki do mentalnog zdravlja u okviru simpozijuma Dnevna bolnica kua otvorenih vrata alijenacija, socijalizacija, kreacija koji je u maju 2010. organizovala Bolnica za psihijatriju KBC Dr Dragia Miovi Dedinje, kao i na meunarodnoj konferenciji Global Mental Health u organizaciji International Collaborative Mental Health Network, IAN Meunarodne mree pomoi i Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Koji su oblici psiholoke podrke zastupljeni?

Psiholoka pomo u ovim udruenjima uglavnom funkcionie na osnovu neformalne podrke koju lanovi pruaju jedni drugima ili koju dobijaju od volontera, odnosno zaposlenih, s izuzetkom udruenja Herc, Duga i Dua. U Hercu su korisnici iskoristili vetine koje su stekli na obuci za voditelje grupa samopomoi i uspeno ih sprovode, to su odnedavno poeli da primenjuju i lanovi Due, kao to je ve istaknuto, dok je u Dugi psiholoka podrka organizovana u vidu radionica. Podrka koja nije psiholoke vrste, ve je vie usmerena na obavljanje svakodnevnih obaveza i poboljanje socijalnih vetina, zastupljena je u svim udruenjima.

Kakva je saradnja meu udruenjima?

Na formalnom nivou, udruenja uspeno sarauju kada podsticaj za saradnju dolazi od nekog drugog. Na primer, kada humanitarna organizacija Karitas organizuje obeleavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja ili kada stignu pozivi za neku edukaciju, sva udruenja se ukljuuju u akciju. Udruenja, meutim, zasad nisu samostalno osmi-

85

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

slila neto slino, to uspeno funkcionie. Postojala je inicijativa da se oformi nacionalna platforma, koju bi inili predstavnici tri udruenja i iji zadatak bi bio u najveoj meri slian sistemskom zastupanju, iji opis je naveden u prvom delu teksta. Ipak, tako neto do dananjeg dana nije zaivelo, jer bi za sastanke lanova, za poetak, bila neophodna finansijska sredstva koja oni ne mogu da obezbede. Takoe, kako bi ova ideja u celosti bila sprovedena u delo, potrebno je paljivo planiranje i vrlo verovatno pomo sa strane, odnosno, neophodno je sastaviti adekvatan projekat i pronai podrku za njegovo izvoenje, a to trenutno prevazilazi znanje i vetine veine korisnika u Srbiji. Na neformalnom nivou, lanovi udruenja poseuju jedni druge, mada ne esto. Problem, koji se tie udruenja koja bi elela da sarauju, a iz razliitih su gradova, ponovo ima veze s finansijama. Naime, date posete nisu predviene projektima, u onim sluajevima u kojima udruenja na taj nain obezbeuju sredstva, tako da bi lanovi morali dodatno da prikupljaju novac ili da sami plaaju putovanja i trokove boravka, to je u sluaju udruenja koja nemaju projekte iza sebe jedini izbor.

PREPORUKE
Preporuke za efikasniji rad udruenja korisnika grupisaemo u tri kategorije: 1. Vea uloga korisnika, 2. Poboljanje edukacije, 3. Specifine preporuke u vezi s udruenjima.

Vea uloga korisnika

U skladu s iznetim teorijskim osnovama i ciljevima udruenja koja trenutno postoje u Srbiji, najvanije je da se uloga korisnika povea i da oni dobiju veu autonomiju. Ta vea uloga korisnika trebalo bi da se ogleda u sledeim oblastima: pri procesu oporavka Poto oporavak ne poinje i ne zavrava se u bolnicama, smatramo da bi bilo od velike vanosti osnivanje drugih udruenja nalik na ona koja trenutno funkcioniu u Srbiji i ona koja postoje u svetu. Ovako neto moe doneti velike promene u naoj strunoj zajednici, a kako ve postoje pregovori da se udruenje slino ULOP-u oformi u Bakoj Palanci i s obzirom na to da ona koja su trenutno aktivna sasvim dobro funkcioniu, ini se da to nije nemogue. Naravno, da bi ovo bilo izvodljivo, lanovi svih udruenja treba da dobiju adekvatnu edukaciju za voenje grupa samopomoi, da steknu iskustvo i po potrebi imaju obezbeenu superviziju. Takoe bi trebalo izgraditi jednostavne i efikasne mehanizme za saradnju udruenja i odeljenja za psihijatriju (odnosno, centara za zatitu mentalnog zdravlja u zajednici, kad oni budu bili osnovani u veem broju), da bi lanovi koji zapadnu u krizu to pre dobili dodatnu strunu pomo. pri proceni uspenosti programa Kao to je ve navedeno u uvodnom delu, usluge koje korisnici dobijaju u in-

Koliko udruenja poznaju praksu u inostranstvu?

Sva udruenja imaju delimian uvid u to kako funkcioniu sline organizacije korisnika u svetu. Meutim, u ovom trenutku krupne poslove u udruenjima, kao to je, na primer, pisanje projekata, za koje je potrebno poznavanje prakse iz inostranstva, najee obavljaju profesionalci. U tom smislu, Herc predstavlja izuzetak, jer je kod njih ova vrsta samostalnosti korisnika najrazvijenija.

86

stitucijama i one koje se pruaju u udruenjima trebalo bi da procenjuju i oni sami, a ne iskljuivo profesionalci. pri pravljenju programa Na nau prethodnu preporuku nadovezuje se ta da, kada korisnici kau ta im prija, a ta ne, oni i uzmu uee u procesu planiranja buduih programa. Kada bi bili utvreni stavovi korisnika psihijatrijskih slubi u Srbiji, te podatke bi trebalo uzeti u razmatranje pri radu na reorganizaciji sistema. To bi moglo da se organizuje kroz formiranje saveta pacijenata u psihijatrijskim bolnicama, odnosno kroz unapreivanje uloge korisnika u udruenjima, a korisnike bi trebalo ukljuiti i u radne grupe i nacionalne komisije koje se bave ovim pitanjima.

Poboljanje edukacije
Osnovni uslov za veu ukljuenost korisnika predstavlja, naravno, znaajno unapreenje obrazovanja: korisnika Smatramo da je potrebno omoguiti korisnicima edukaciju iz vie domena. Verovatno je najvanije da korisnici budu informisani o pravima koja imaju u toku procesa leenja i, uopte ivota u vezi s posledicama toga to su u nekom trenutku imali ili jo imaju neki mentalni poremeaj. Kada je re o korisnicima koji nisu u kontaktu s udruenjima, oni najee nisu u dovoljnoj meri obaveteni o svojim pravima. Korisnici iz udruenja bi mogli pomoi u edukaciji ostalih korisnika tampanjem materijala o pravima (plakati koji bi se postavljali u bolnicama, lifleti ... ). Korisnici bi trebalo da budu bolje upueni u to kako mogu da pomognu jedni drugima. Osim toga to mogu da pruaju jedni drugima neformalnu podrku, to oni i sada rade, oni mogu da

se ukljue i u organizovane naine pomoi u vidu korisnike podrke, zastupanja ije smo oblike opisali u uvodnom delu teksta, rukovoenja svratitima i sl. Kako bi se upoznali s praksom u inostranstvu, korisnicima je potrebno poznavanje engleskog jezika i rada na raunaru, to bi im omoguilo da itaju stranu literaturu u kojoj su izneta iskustva starijih i razvijenijih korisnikih udruenja, budu u kontaktu s drugim uduenjima i organizacijama korisnika i unapreuju svoj rad, ali i oporavak. Sledea preporuka iz ove oblasti jeste organizacija edukacije korisnika o nainima pisanja projekata za dobijanje finansijskih sredstava za rad na konkursima institucija vlade Republike Srbije ili stranih donatora. Na samom poetku e podrka profesionalaca najverovatnije biti neophodna, ali praksa iz inostranstva pokazuje da ta potpora moe predstavljati samo dodatnu snagu. Smatramo da edukacija korisnika o mentalnim poremeajima treba da bude ponuena svakom korisniku. Zahvaljujui znanju o prirodi poremeaja, korisnici mogu da imaju veu ulogu u svom procesu oporavka i ostvare bolju saradnju s lekarom. Ovu edukaciju mogli bi da izvode ordinirajui lekari, profesionalci koji volontiraju u udruenjima, ali je moda najefikasnije da to rade korisnici koji su upoznati s tim kakva je priroda odreenog mentalnog poremeaja i koji su ga sami imali ili ga i dalje imaju. lanova porodica i osoba iz neposrednog okruenja korisnika Osobama koje ive s ljudima koji pate od nekog mentalnog poremeaja takoe je vano posvetiti panju. U njihovom sluaju, edukacija treba pre svega da bude usmerena na to kako oni mogu to bolje da se postave prema obolelom

87

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

detetu, partneru, prijatelju ili roaku u trenucima kada se ta osoba ne osea dobro, kako da prepoznaju poetak krize, da razviju vetine osnaivanja, podsticanja rezilijentnosti itd. profesionalaca i buduih profesionalaca Za efikasno obavljanje poslova u okviru pomagakih profesija potrebno je usvojiti razliita znanja o modelu oporavka, dobitima od ukljuivanja korisnika u proces oporavka, nainima na koje funkcionie data praksa u inostranstvu i mogunostima za njen razvoj u Srbiji. U skladu s aktuelnim inovacijama na inostranim univerzitetima, ovu edukaciju ne bi trebalo da dre iskljuivo profesionalaci, kao to je dosad najee bio sluaj, ve, to je ee mogue, sami korisnici. ire javnosti Jedan od ciljeva udruenja korisnika jeste edukacija ire javnosti o tome ta su mentalni poremeaji i ta znai iveti s nekim od njih. tampani mediji korisnike uglavnom pominju u crnim hronikama ili senzacionalistikim objavama na naslovnim stranama. Tako se, na primer, vie od polovine informacija o mentalnoj bolesti koje prenosi ugledni nemaki list Bild odnosi na ozbiljna krivina dela [13], to je sluaj i s 39% tekstova o mentalnoj bolesti objavljenih u SAD [14]. Isti je sluaj i s filmovima gde su osobe koje pate od mentalnih poremeaja predstavljene kao agresivne i krvoedne, a koji posebno mono uvruju stigmu zbog toga to nose jake emocionalne poruke [15]. Neka istraivanja pokazuju da je promocija mentalnog zdravlja mogua kroz saradnju s predstavnicima medija [16], a opte je iskustvo da je lini kontakt s ljudima koji pate od nekog mentalnog poremeaja

od presudnog znaaja za smanjenje predrasuda [15], pa je vano da korisnici i indirektno, putem medija, uspostave kontakt sa irom javnou i predstave se onakvima kakvi zaista jesu. Nekoliko vanih, ali i tekih koraka ka tom cilju nainili su lanovi udruenja korisnika koji su ve gostovali u televizijskim emisijama o mentalnom zdravlju. Direktan kontakt bi takoe trebalo uspostavljati gostovanjima lanova udruenja na razliitim predavanjima o mentalnom zdravlju, namenjenim acima svih uzrasta, ali i studentima pomagakih profesija.

Specifine preporuke u vezi s udruenjima koja trenutno postoje u Srbiji:

Pored ovih optih preporuka, formulisali smo i neke specifine koje bi mogle da pomognu u razvoju trenutno aktivnih udruenja: 1. obezbediti pomo Valenci da ponovo zapone s radom uz zalaganje udruenja koja uspeno funkcioniu, 2. poveati informisanost korisnika o postojanju udruenja, putem deljenja lifleta i postavljanjem plakata u institucijama za zatitu mentalnog zdravlja, kao i putem uestalijeg pojavljivanja u medijima, 3. povezati udruenja, radi meusobne podrke i razmene iskustava i znanja, sprovoenjem u delo ideje o nacionalnoj platformi, uestalijim kontaktima i posetama lanova udruenja, koji bi bili finansijski podrani projektima, 4. unaprediti uloge lanova, tako da oni dobiju vodeu ulogu u procesu odluivanja o sledeim koraci-

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1 88

ma udruenja i preuzmu ulogu predsednika u svakom od udruenja, 5. rasteretiti profesionalce obaveze da konstantno pruaju podrku udruenjima, kroz upoznavanje s tim na koji nain Dua sarauje sa studentima psihologije, 6. organizovati, u meri u kojoj je to mogue, osamostaljivanje od dnevnih bolnica, prema modelima saradnje koju Videa, Herc i Duga imaju s optinama i po ugledu na praksu u inostranstvu, 7. napraviti zajednike novine, kako bi i lanovi koji ne poseuju druga udruenja bili upoznati s njihovim nainom rada; za ovo e moi da poslue i internet prezentacije udruenja kad bude porastao broj korisnika koji redovno koriste internet.

ZAKLJUAK
Na razmatranje ove teme bili smo ponukani injenicom da udruenja korisnika psihijatrijskih slubi poinju da se pojavljuju u Srbiji i da okupljaju sve vei broj lanova. S obzirom na to da je vie istraivanja potvrdilo znaaj udruenja za oporavak korisnika, smatrali smo da je potrebno ispitati osnovna naela i ciljeve udruenja koja imaju ve viedecenijsku praksu s osobinama ovdanjih udruenja i utvrditi slinosti, razlike i mogunosti za unapreenje. Ispostavilo se da u Srbiji postoji sedam udruenja i da je u njima aktivno izmeu 15 i 150 osoba. Osim kad su u pitanju njihovi osnovni ciljevi, udruenja su izmeu sebe znaajno razliita po najveem broju kriterijuma koje smo is-

pitivali. Ona kojima u potpunosti rukovode korisnici jo tragaju za svojom strukturom i nainima da u veoj meri ispune ciljeve, dok su ona kojima rukovode profesionalci bolje organizovana, ali je u njima autonomija korisnika manja. Bilo kako bilo, pomo i podrka koju sva ova udruenja pruaju svojim lanovima sigurno su od velikog znaaja. Oekivano, utvrdili smo da udruenja moraju jo mnogo da ulau u svoj razvoj, pa smo izneli sve preporuke koje smo uspeli da formuliemo na osnovu upoznavanja s bogatom tradicijom korisnikih udruenja na Zapadu i pokuaja da sagledamo prepreke koje udruenjima stoje na putu u naoj zemlji. Prostor za napredak je ogroman, kao i potreba za pomoi: u zemlji koja je u popisu 2002. godine imala sedam i po miliona stanovnika, preko trista hiljada osoba koje imaju probleme s mentalnim zdravljem uz veoma brz porast uestalosti psihijatrijskih dijagnoza [17], broj udruenja morao bi da bude mnogostruko vei! Nadamo se da e reforma sistema za zatitu mentalnog zdravlja ojaati i udruenja korisnika, poto bi to koristilo svim elementima tog sistema, a to je i predvieno dokumentima Nacionalne komisije za mentalno zdravlje koji su jo 2005. godine preporuivali ukljuivanje korisnika u proces odluivanja u toku reforme, kao i u sve to je vezano za njihovo leenje [17]. Konano, nadamo se da emo biti u prilici da nastavimo istraivako praenje rada udruenja i poredimo sadanje stanje i njihov napredak po parametrima koje smo koristili u ovom radu. Takoe, pokuaemo da u ispitivanje ukljuimo mnogo vei broj korisnika, a ne samo predstavnike udruenja.

89

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

ACTUAL STATUS OF PSYCHIATRY CONSUMER ASSOCIATIONS IN SERBIA

Maa Boovi Aleksandar Dimitrijevi

Summary
This paper reviews contemporary findings about the role and importance of psychiatry consumer associations and presents a survey of the associations currently active in Serbia. In the first part we review the history and rationale of the psychiatry consumer associations. We also describe types of these associations developed in the US, the UK, and Western Europe. In the second part, we present the results of our survey of the basic characteristics of the seven consumer associations operating in Serbia. The results were obtained by conducting semi-structured interviews with the representatives of each association, in person or via telephone, and/or by gathering information from their web-sites. Although all the associations have the same objectives, it turned out that they are different on several parameters applied: type and number of members; type of management; who supports the consumers; schedule of work; forms of psychological help. On the other hand, the associations are similar in how their members appear in public, assess cooperation among associations in Serbia, and value possessing knowledge of the practice abroad. After comparing the results of this survey with information about foreign associations, we formulated recommendations for further development of consumer associations in Serbia. We propose several ways for further involvement of consumers and for education of professionals about topics important for community mental health care, but also specific ways for the improvement of already existing consumer associations. Keywords: community mental health care, consumers of psychiatric services, consumer movement, consumer associations, authonomy

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1 90

Department of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Belgrade, Serbia

Literatura:
1. Fuko, M. Istorija ludila u doba klasicizma. Beograd: Nolit. Prevela Jelena Staki; 1980. 2. Bracken, P . & P . Thomas. Postpsychiatry. Mental Health in a Postmodern World. Oxford University Press, 2005. 3. Tansella, M. & G. Thornicroft. The Principles Underlying Community Care. In: G.. Thornicroft & G. Szmukler (eds.) Textbook of Community Psychiatry. Oxford University Press, 2001; 155-165. 4. Campbell, J. The Historical and Philosophical Development of Peer-Run Support Programs. In: S. Clay (ed.) On Our Own, Together. Peer Programs for People with Mental Illness. Nashville, TN: Vanderbilt University Press, 2005; 17-64. 5. Clay, S. (ed.). On Our Own, Together. Peer Programs for People with Mental Illness. Nashville, TN: Vanderbilt University Press; 2005. 6. Durlak, J. A. Comparative effectiveness of paraprofessional and professional helpers. Psychological Bulletin, 1979; 86(1), 80-92. 7. Farrand, P ., P . Confue, R. Byng & S. Shaw. Guided self-help supported by paraprofessional mental health workers: an uncontrolled beforeafter cohort study. Health & Social Care in the Community, 2009; 17(1), 917. 8. Sangster, Y. Advocacy Unlimited, Inc., Connecticut. In: S. Clay (ed.) On Our Own, Together. Peer Programs for People with Mental Illness. Nashville, TN: Vanderbilt University Press, 2005; 179 - 197. 9. Pulice, R. T. & S. Miccio. Patient, Client, Consumer, Survivor: The Mental Health Consumer Movement in the United States. In: J. Rosenberg & S. Rosenberg (ed.) Community Mental Health. Challenges for the 21st Century. London New York: Routledge; 2006. 10. Lewis, B. Moving Beyond Prozak, DSM, and the New Psychiatry. The Birth of Postpsychiatry. Ann Arbor, MI:The University of Michigan Press, 2006. 11. Nelson, G., J. Ochocka, R. Janzen & J. Trainor. A longitudinal study of mental health consumer/survivor initiatives: Part 1Literature review and overview of the study. Journal of Community Psychology, 2006; 34(3), 247260. 12. Nelson, G., J. Ochocka, R. Janzen & J. Trainor, P . Goering & J. Lomotey. A longitudinal study of mental health consumer/survivor initiatives: Part VOutcomes at 3-year follow-up. Journal of Community Psychology, 2007; 35(3), 655665. 13. Angermeyer, M. C. & B. Schulze. Reinforcing stereotypes: how the focus on forensic cases in news reporting may influence public attitudes towards the mentally ill. International Journal of Law Psychiatry, 2001; 24(4-5): 469-86. 14. Corrigan, P .W. Newspaper stories as measures of structural stigma. Psychiatric Services, 2005; 56(5): 551-6. 15. Wahl, O. F. Media Madness. Public Images of Mental Illness. New Brunwick, New Jersey: Rutgers University Press; 1995.

17. Lei Toevski, D., V. uri, G. Grbea, V. Ipanovi Radojkovi, V. Jovi, G. Kokora, G. Mihailovi, A. Milievi Kalai, Z. Stankovi, M. Stanojkovi & N. Vukovi. Zatita mentalnog zdravlja u srbiji izazovi i reenja. Psihijatrija danas, 2005; 37(1), 915.

Aleksandar Dimitrijevi Filozofski fakultet ika Ljubina 18-20 11 000 Beograd Tel: 064/154-2662 adimitri@f.bg.ac.rs

91

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

16. Stamatovi-Gaji, B., T. Gaji & M. Maksimovi. Mentalno zdravlje i mediji mogunosti promocije. Engrami, 2008; 30(3-4): 81-85.