DRVENE KONSTRUKCIJE I NOSEE

KONSTRUKCIJE 1
-materijal za vebe-
DEO 1: MONOLITNO DRVO
pripremili:
dr Tatjana Koetov-Miuli, dig
MSc Vladimir Vukobratovi, dig
Novi Sad, oktobar 2011. godine
Sadraj
1. UVOD..................................................................................................................1
1.1 Optereenja..................................................................................................1
1.2 Doputeni naponi..........................................................................................1
2. DIMENZIONISANJE I NASTAVLJANJE AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA
...................................................................................................................................4
2.1 Varijanta sa ekserima i drvenim podvezicama.............................................4
2.2 Varijanta sa ekserima i elinim limom.........................................................8
2.3 Varijanta sa zavrtnjima i drvenim podvezicama..........................................10
2.4 Varijanta sa zavrtnjima i elinim trakama..................................................14
2.5 Varijanta sa trnovima i drvenim podvezicama............................................17
2.6 Varijanta sa karikama..................................................................................19
3. DIMENZIONISANJE I NASTAVLJANJE AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA
.................................................................................................................................21
4. VEZE U VOROVIMA REETKASTIH NOSAA.............................................26
4.1 Sluaj pritisnute vertikale i zategnute dijagonale........................................26
4.2 Sluaj pritisnute i zategnute dijagonale prost zasek................................30
4.3 Sluaj pritisnute i zategnute dijagonale dvojni zasek..............................34
5. DIMENZIONISANJE RONJAE......................................................................39
6. POSTUPAK DIREKTNOG DIMENZIONISANJA AKSIJALNO PRITISNUTIH
TAPOVA................................................................................................................42
PRILOG 1 ANALIZA OPTEREENJA VETROM NA OBJEKTE MALIH KRUTIH
ZGRADA.................................................................................................................44
PRILOG 2 VEZE NA ZASEK I VEZE PRITISNUTIH TAPOVA POD PRAVIM
UGLOM
PRILOG 3 VEZE IZNAD OSLONCA LEITA
PRILOG 4 MOGUI OBLICI REETKASTIH NOSAA
LITERATURA
1. UVOD
1.1 Optereenja
1. grupa optereenja OSNOVNA
stalno optereenje g g
korisno optereenje s (ukljuujui i sneg) g+s
optereenje vetrom kao (samostalno) w g+w
2. grupa optereenja DOPUNSKA
vetar kada ne deluje kao samostalno optereenje
optereenje od skela i oplata za beton
optereenje od privremenih konstrukcija
trenja na leitima
sile koenja g+s+w
temperaturna dejstva
skupljanje i bubrenje
pritisak na ogradu
horizontalna dejstva koja nisu obuhvaena 1. grupom
3. grupa optereenja NAROITA
seizmiko dejstvo
razmicanje oslonaca
pritisak leda
poar do 30 minuta
udari vozila
O optereenjima se detaljnije moe proitati u prilogu na stranama 415-416.
1.2 Doputeni naponi
Razlikuju se prema:
(1) botanikoj vrsti drveta
etinari (bor, jela, smra)
liari (hrast, bukva)
(2) klasi kvaliteta I, II i III klasa
(3) vrsti naprezanja pregled dat u tabeli ispod
(4) procentu vlanosti: >18% ili 18% u odnosu na suvu masu
1
pritisak paralelno vlaknima
cII
pritisak upravo na vlakna
c
zatezanje paralelno vlaknima
tII
ivini napon pri savijanju
m
smicanje paralelno vlaknima
II
smicanje pri savijanju
mII
pritisak pod uglom
c
presecanje vlakana

Na strani 431 priloga se nalazi tabela osnovnih doputenih napona za optereenja iz

1. grupe i za vlanost drveta od 18%. Vrednosti su date u N/cm.
U nastavku su data pravila za redukciju osnovnih doputenih napona.
(a) u sluaju kombinacije optereenja GRUPA 1+GRUPA 2 treba izvriti poveanje
osnovnih doputenih napona za 15%
(b) u sluaju kombinacije optereenja GRUPA 1+GRUPA 2+GRUPA 3 treba izvriti
poveanje osnovnih doputenih napona za 50%
(c) u zavisnosti od duine trajanja optereenja merodavne doputene napone treba
redukovati koeficijentom k
d
=0,9 ako su ispunjeni sledei uslovi:
puno raunsko optereenje deluje bez prestanka
korisna optereenja ili sneg deluju due od 3 meseca
(d) doputeni naponi pritiska pri delovanju sile koso u odnosu na smer vlakana se
rauna kao:
c,dop
=
cII,dop
-(
cII,dop
-
c,dop
)sin; na strani 432 priloga pogledati dodatne
uslove
(e) ako je vlanost drveta 18% osnovne doputene napone redukujemo pomou
koeficijenata iz tabele 3 sa strane 433 priloga
(f) u zavisnosti od stepena odravanja tj. zatite konstrukcije, osnovne doputene
napone redukujemo koeficijentom k
at
prema sledeim pravilima:
(f1) glavni nosei elementi
(f1.1) potpuno otvoreni objekti, nezatieni i izloeni atmosferilijama ili
izloeni visokoj trajnoj vlanosti vazduha u zatvorenom prostoru
nenadzirani i neodravani k
at
=0,85
nadzirani i odravani k
at
=0,90
(f1.2) delimino otvoreni objekti sa najmanje jedne bone strane, koji
su nezatieni i delimino izloeni atmosferilijama
nenadzirani i neodravani k
at
=0,90
nadzirani i odravani k
at
=0,95
2
(f1) sekundarni nosei elementi
(f2.1) potpuno otvoreni objekti, nezatieni i izloeni atmosferilijama ili
izloeni visokoj trajnoj vlanosti vazduha u zatvorenom prostoru
nenadzirani i neodravani k
at
=0,90
nadzirani i odravani k
at
=1,00
(f1.2) delimino otvoreni objekti, sa najmanje jedne bone strane, koji
su nezatieni i delimino izloeni atmosferilijama
nenadzirani i neodravani k
at
=0,95
nadzirani i odravani k
at
=1,00
Ako izvrimo zatitu glavnih noseih elemenata od atmosferilija koeficijent k
at
moe
biti povean za 10% ali njegova vrednost ni u kom sluaju ne sme biti vea od 1,00.
(g) za konstrukcije izloene delovanju hemijskih uticaja:
za pH koncentraciju u granicama od 3,5-8,5 nema smanjenja
za pH koncentraciju u granicama od 2-3,5 i 8,5-10 redukcija faktorom
k
k
=0,65
(h) u podruju srednjih oslonaca kontinualnih nosaa vrednosti osnovnih doputenih
napona za savijanje se mogu poveati za 10%, to se ne odnosi na rogove krovne
konstrukcije
(i) u podruju srednjih oslonaca kontinualnih nosaa vrednosti osnovnih doputenih
smiuih napona se mogu poveati za 1/3 ako drvo nema pukotine, to se ne odnosi
na rogove krovne konstrukcije
(j) za oblu grau koja nije slabljena u ivinoj zoni poprenog preseka doputeno je
poveanje osnovnih doputenih napona na savijanje i pritisak paralelno vlaknima za
20%
(k) u zavisnosti od irine oslonaca i poloaja delovanja optereenja videti u tabeli 4
priloga na strani 435
(l) ako pri proraunu nastavaka zategnutih tapova upotrebljavamo eksere i koristimo
bruto vrednosti povrine poprenog preseka, onda se osnovni doputeni napon na
zatezanje paralelno vlaknima mora redukovati za 20%, a ako raunamo da je presek
oslabljen i koristimo neto karakteristike tada se ova redukcija ne uzima u obzir
Ukupni korekcioni koeficijent dobijamo mnoenjem svih koeficijenata.
3
2. DIMENZIONISANJE I NASTAVLJANJE AKSIJALNO
ZATEGNUTIH TAPOVA
Za sve predstojee primere vae sledei podaci:
graa: etinari II klase (
tIId
=850 N/cm)
osnovni sluaj optereenja nema redukcije doputenih napona
sila zatezanja Z=65 kN
2.1 Varijanta sa ekserima i drvenim podvezicama
S obzirom da e popreni presek biti oslabljen, doputeni napon moramo redukovati
za 20% ili u proraunu moramo izraunati neto karakteristike preseka.
Potrebne dimenzije poprenog preseka:
Mogue dimenzije greda za etinare su:
jela i smra b=8-22 cm (za po 1 cm); h=8-30 cm (za po 1 cm)
bor b=10-22 cm (za po 2 cm); h=10-30 cm (za po 2 cm)
pretpostavlja se presek b /h =10/12 ( A =120 cm)
SAVET: Visinu podvezica u sluaju nastavka sa ekserima usvojiti 2-4 cm veu od
visine osnovnog preseka (sa obe strane). Na taj nain dobijamo manju debljinu
podvezice, a samim tim i tanje eksere.
usvaja se podvezica visine 18 cm
PRILOG, str. 566, lan 9.4 NASTAVCI ZATEGNUTIH TAPOVA:
u sluaju podvezica sa spoljnje strane, napone u podvezicama kontrolisati sa
50% poveanom stvarnom silom
Potrebna irina jedne podvezice:
usvajaju se podvezice a /h
p
=2x4/18 cm ( A
p
=144 cm)
4
3
2
65 10
95, 6
0,8 0, 8 850
tIId
Z
potrA cm

3
2
65 10
1, 5 1, 5 143, 4
0, 8 0, 8 850
p
tIId
Z
potrA cm

143, 4
4, 0
2 18, 0
a cm

Usvojena debljina podvezice od 4 cm odgovara ekserima: E38, E42, E46, E55 (videti
tabelu 54 na str. 545).
pretpostavljamo eksere E42/100
Vitkost eksera mora biti u granicama 6,0 < < 11,5:
Potrebna dubina zabijanja za jednosene eksere iznosi s12d (za punu nosivost).
potrebna dubina zabijanja s120,42=5,04 cm
stvarna dubina zabijanja s
stv
=l-a=10,0-4,0=6,0 cm > 5,04cm (uslov ispunjen)
Eksere emo zabijati sa obe strane i u tom sluaju moramo potovati uslove
standarda (lan 8.4.14, slika 51, str. 547):
a
s
debljina srednjeg drveta koja je u naem sluaju jednaka debljini grede
koju nastavljamo (a
s
=b=10,0 cm)
uslov naspramnog zabijanja: a
s
s
stv
+8d 10,0

6,0+80,42=9,36 cm
uslov je ispunjen tako da se ekseri mogu zabijati jedni naspram drugih na
rastojanju 12d
Napomena: Rastojanje vai za eksere E42 (buene eksere), u suprotnom vai
rastojanje 10d.
usvajamo jednosene eksere E42/100, nosivost jednog eksera N
1
=775 N
Napomena: Raunska nosivost buenih eksera i eksera u kombinaciji sa tankim
limom se rauna sa 25% poveanom punom nosivou (to je ovde ve uzeto u
obzir). Nosivost eksera se moe nai u tabeli 54 na str. 545, ili se moe izraunati
(izraz u lanu 8.4.9 na str. 546), to e biti pokazano u sledeoj varijanti. Ovde je
vrednost oitana iz tabele.
Potreban broj eksera sa jedne strane veze, za jednu podvezicu:
5
4, 0
9, 52 (uslov zadovoljen)
0, 42
a
d

3
1 1
65 10
2
41, 9 komada
2 2 775
Z
Z
n
N N



Na visini h grede, moe da stane:
Usvaja se R=4 reda, po vertikali.
Broj eksera u horizontalanim redovima:
lan 8.4.9, str. 546: nosivost veze u kojoj ima vie od 10 eksera u redu, mora se
smanjiti za 10%, a u sluaju za vie od 20 eksera u redu nosivost se mora smanjiti za
20%. Raunamo novi potreban broj eksera, pri emu redukujemo nosivost jednog
eksera za 10%:
Broj eksera u horizontalnim redovima sada iznosi:
usvaja se ukupan broj eksera sa jedne strane nastavka 2x4 12=96 E42/100
(detalj za izvrenje dat na sledeoj strani)
Kontrola napona
1. Osnovni presek
Napon u preseku:
2. Podvezice
Napon u podvezicama:
6
12
1 1 4, 71 redova
5 5 0, 42
h
R
d


41, 9
10, 5 10 komada
4
n
S
R
>
3
1 1
65 10
2
46, 6 komada
0, 9 2 0, 9 2 0, 9 775
Z
Z
n
N N



46, 6
11, 7 komada 12 komada
4
usv
n
S S
R

3
2 2
65 10
752, 3 / 850 /
86, 4
tII tIId
neto
Z
N cm N cm
A

<
2
2 10 12 2 4 0, 42 10 86, 4
neto
A b h R d b cm
2
,
2 2 2 4 18 2 4 0, 42 4 130, 6
p neto p
A a h R d a cm
3
2 2
,
65 10
1, 5 1, 5 746, 6 / 850 /
130, 6
tII tIId
p neto
Z
N cm N cm
A

<
7
2.2 Varijanta sa ekserima i elinim limom
Zadravamo isti presek (b/h=10/12).
Za limove debljine vee od 2 mm, ne treba vriti poseban dokaz nosivosti. Usvajamo
debljinu lima t=3,5 mm i visinu lima h
lima
=11 cm (za po 5 mm manje sa svake strane
grede). Prema lanu 8.4.4 (str. 544), za spojeve sa tankim limom debljine vee od 2
mm, vai uslov da je minimalna dubina zabijanja eksera 15d.
pretpostavljamo eksere E42/90
Potrebna duina eksera:
Nosivost eksera:
Stvarna dubina zabijanja: s
stv
=l-a=90,0-3,5=86,5 mm=8,65 cm > 15d=6,30 cm
uslov naspramnog zabijanja: a
s
s
stv
+8d 10,0

8,65+80,42=12,01 cm
uslov nije ispunjen tako da se ekseri ne mogu zabijati jedni naspram drugih
uslov naizmeninog zabijanja eksera: s
stv
< a
s
< s
stv
+8d 8,65 cm < 10 cm <
12,01 cm vertikalni redovi eksera su smaknuti jedni u odnosu na druge,
prema slici 51 na str. 547. Minimalno rastojanje vertikalnih redova iznosi
6d=60,42=2,52 cm (usvaja se 3,0 cm)
Potreban broj eksera sa jedne strane veze, za jednu podvezicu:
Na visini h grede, moe da stane:
Usvaja se R=4 reda, po vertikali.
Broj eksera u horizontalanim redovima:
lan 8.4.9, str. 546: Nosivost veze u kojoj ima vie od 10 eksera u redu, mora se
smanjiti za 10%, a u sluaju za vie od 20 eksera u redu nosivost se mora smanjiti za
20%.
Raunamo novi potreban broj eksera, pri emu redukujemo nosivost jednog eksera
za 10%:
8
min
15 3, 5 15 4, 2 66, 5 pretp. 90 l t d mm mm + + <
3
1 1
65 10
2
41, 9 komada
2 2 775
Z
Z
n
N N



12
1 1 4, 71 redova
5 5 0, 42
h
R
d


41, 9
10, 5 10 komada
4
n
S
R
>
2 2
1
5000 5000 0, 42
1, 25 1, 25 775
1 1 0, 42
d
N N
d


+ +
Broj eksera u horizontalnim redovima sada iznosi:
usvaja se ukupan broj eksera sa jedne strane nastavka 2x4 12=96 E42/90
Kontrola napona
1. Osnovni presek
Napon u preseku:
2. Podvezice
Koristi se 90% vrednosti dozvoljenog napona za elik iz razloga moguih
nesigurnosti pri izvrenju. Pretpostavljamo elik 0361 koji ima doputeni napon

d
=16,0 kN/cm (tabela 82, str.660).
Napon u podvezivama:
3. Pritisak po omotau rupe
9
3
1 1
65 10
2
46, 6 komada
0, 9 2 0, 9 2 0, 9 775
Z
Z
n
N N



46, 6
11, 7 komada 12 komada
4
usv
n
S S
R

2
10 12 4 0, 42 10 103, 2
neto
A b h R d b cm
3
2 2
65 10
629,84 / 850 /
103, 2
tII tIId
neto
Z
N cm N cm
A

<
2
,
2 2 0, 35 11 4 0, 42 0, 35 7,11
p neto lima
A t h R d t cm
3
2 2
,
65 10
9142,1 / 0, 9 16000 14400 /
7,11
z
p neto
Z
N cm N cm
A

<
3
2 2
65 10
4606 / 0, 9 24000 21600 /
2 2 48 0, 42 0, 35
Z
N cm N cm
n d t

<

2.3 Varijanta sa zavrtnjima i drvenim podvezicama
Da bismo spoj tretirali kao nosivi, minimalan broj zavrtnjeva u vezi je 2. Nosivost
zavrtnjeva raunamo kao:
1) Jednosene veze ( a
1
< a
2
)
Merodavna nosivost je manja od gore dobijenih.
2) Dvosene veze (specijalan sluaj kada je a
1
= a
2
)
srednje drvo
bono drvo
Merodavna nosivost je najmanja od gore dobijenih.
U izrazima iznad je sa a oznaena debljina drveta u centimetrima, sa d je oznaen
prenik zavrtnja u centimetrima, a
d
i k su vrednosti iz tabele 53 (str. 542 priloga).
Potrebne dimenzije osnovnog preseka:
usvaja se presek b /h =8/14 ( A =112 cm)
Potrebne dimenzije podvezica:
usvajaju se podvezice a /h
p
=2x6/14 cm ( A
p
=168 cm)
10
1 1
2
2
d
N a d
N k d


1 3
2
2
d
N a d
N k d


3 1
2
4
2
2
d
N a d
N k d


3
2
65 10
95, 6
0,8 0, 8 850
tIId
Z
potrA cm

3
2
65 10
1, 5 1, 5 143, 4
0, 8 0, 8 850
p
tIId
Z
potrA cm

Minimalni prenik zavrtnjeva treba da iznosi 12 mm. U specijalnom sluaju moe
iznositi 10 mm i to kada koristimo drvo debljine 6 cm. Maksimalan prenik
zavrtnjeva iznosi 24 mm.
pretpostavljamo zavrtnjeve M16
Iz tabele 53 itamo vrednosti za
d
i k (etinari i dvosena veza) i raunamo nosivost
u odnosu na srednje i bono drvo:
srednje drvo:
d
=850 N/cm i k=3800 N/cm
bono drvo:
d
=550 N/cm i k=2600 N/cm
Usvaja se N
min
= N
2
=9728 N.
Potreban broj zavrtnjeva:
usvaja se 7M16 (detalj za izvrenje dat na kraju zadatka)
Na slici 46, str. 541 je dat raspored i minimalna rastojanja zavrtnjeva. Na slici ispod je
dat dodatak, za sluajeve koji nisu prikazani na slici 46.
Maksimalan broj zavrtnjeva jednom redu je 4.
Kontrola napona
1. Osnovni presek
Raspored zavrtnjeva e biti usvojen kao u treem sluaju na slici iznad. Sluaj je sam
po sebi specifian, to se vidi iz predstojeeg prorauna neto preseka.
Kod prorauna neto preseka sa zavrtnjima treba raunati sa prenikom zavrtnja
poveanim za 1 mm (lan 8.3.16, str. 542).
11
1 3
2 2
2
850 8 1, 6 10880
3800 1, 6 9728
d
N a d N
N k d N


3 1
2 2
4
2 2 550 6 1, 6 10560
2 2 2600 1, 6 13312
d
N a d N
N k d N


3
min
65 10
6, 7 komada
9728
Z
n
N


Slabljenje preseka zavrtnjima se prikazuje uticajnim povrinama. Uticajna povrina
se rasprostire na duini 5d (JUS U.C9.200, stav 10.1.5). Tok prorauna je prikazan u
nastavku.
presek a-a
1, 7
1, 7
2 2
2, 5 0, 5
2, 5 8, 5 8, 5
x
x cm
Slabljenje u preseku a-a iznosi:
presek b-b
Presek b-b je presek koji se nalazi na polovini rastojanja izmeu osa dva susedna
zavrtnja.
12
( ) ( )
2
0, 5 1, 7 8, 0 17, 6
a a
A x d b cm

+ +
Slabljenje u preseku b-b iznosi:
Vidi se da je slabljenje isto u oba preseka pa je svejedno u kojem emo kontrolisati
napon.
Napon u preseku:
2. Podvezice
Prikazano slabljenje preseka je isto kao i u sluaju osnovnog preseka pa moemo
koristiti izraz ili za presek a-a ili za presek b-b. Ovde je izabran presek a-a:
Napon u podvezicama:
13
1, 7
1, 7
2 2
5, 5 1,1
5, 5 8, 5 8, 5
x
x cm
2
2 2 1,1 8, 0 17, 6
b b
A x b cm

( )
2
8 14 17, 6 94, 4
a a b b
neto
A b h A ili A cm


3
2 2
65 10
688, 6 / 850 /
94, 4
tII tIId
neto
Z
N cm N cm
A

<
( ) ( )
2
2
,
2 2 0, 5 1, 7 6, 0 26, 4
2 2 6 14 26, 4 141, 6
a a
a a
p neto p
A x d a cm
A a h A cm

+ +

3
2 2
,
65 10
1, 5 1, 5 688, 6 / 850 /
141, 6
tII tIId
p neto
Z
N cm N cm
A

<
2.4 Varijanta sa zavrtnjima i elinim trakama
Zadravamo isti presek (b/h=8/14). Pretpostavljamo 3 eline trake 2,5110 mm
(elik 0361,
d
=16000 N/cm) i zavrtnjeve M16 (elik 0361).
Prema lanu 8.3.18 (str. 542), za veze sa metalnim podvezicama se nosivost
zavrtnja u drvetu poveava za 25% (isto vai i za eksere).
Izgled preseka na mestu nastavka je dat na sledeoj slici. U ovakvom sluaju se
nosivost zavrtnja rauna u odnosu na srednje drvo (
d
=850 N/cm i k=3800 N/cm).
14
Ukupna nosivost za dva srednja drveta:
Potreban broj zavrtnjeva:
usvaja se 5M16 (zavrtnjeve rasporeujemo kao u prethodnom primeru)
Kontrola napona
1. Osnovni presek
Neto karakteristike osnovnog preseka raunamo kao i u prethodnom sluaju (uticajne
povrine). S obzirom da je slabljenje isto za preseke a-a i b-b, biramo presek a-a kao
referentni. Izraz za slabljenje je isti ali irina preseka je sada manja za 25 mm
(debljina lima).
Napon u preseku:
2. Podvezice
Najoptereeniji je unutranji lim koji prima sile, to u naem primeru iznosi 32,5 kN
.
15
1
2 2
2
1, 25 1, 25 850 3,875 1, 6 6587, 5 merodavno
1, 25 1, 25 3800 1, 6 12160
d
N a d N
N k d N


1
2 2 6587, 5 13175
dop
N N N
3
65 10
4, 93 komada
13175
dop
Z
n
N


( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
2
8, 0 0, 25 14 0, 5 1, 7 8, 0 0, 25 91, 45
a a
neto
A b t h A b t h x d b t
cm

+
+
3
2 2
65 10
710, 8 / 850 /
91, 45
tII tIId
neto
Z
N cm N cm
A

<
2
,
0, 25 11, 0 0, 25 1, 7 2, 33
p neto p
A t h t d cm
16
3
2 2
,
32, 5 10
2
13948, 5 / 0, 9 16000 14400 /
2, 33
z
p neto
Z
N cm N cm
A

<
3. Pritisak po omotau rupe (unutranji lim)
Doputeni naponi po omotau rupe zavrtnja se nalaze u tabeli 83 na str. 661 priloga.
2.5 Varijanta sa trnovima i drvenim podvezicama
Nosivost trnova se rauna prema istim izrazima kao i nosivost zavrtnjeva, kao to je
prikazano u primeru 3. Da bismo vezu tretirali kao nosivu, minimalnan broj trnova u
vezi je 4. U izrazima je a debljina drveta u centimetrima, d je prenik zavrtnja u
centimetrima, a
d
i k su vrednosti iz tabele 53 (str. 542 priloga).
Trnovi se rasporeuju na rastojanjima 3d od ivice nosaa i meusobno po visini
nosaa, odnosno na rastojanju 3d po horizontali, kao to je prikazano na slici 46, str.
541.
Usvajamo osnovni popreni presek b /h =8/14 ( A =112 cm) i podvezice a /
h
p
=2x6/14 cm ( A
p
=168 cm), kao u varijanti 2.3.
Ako pretpostavimo da emo trnove rasporediti u 2 reda, za visinu preseka i
podvezica od 14 cm i minimalno rastojanje od 3d, dobijamo da maksimalni prenik
trna iznosi:
usvajamo trnove 14
Iz tabele 53 priloga itamo vrednosti za
d
i k (etinari i dvosena veza) i raunamo
nosivost u odnosu na srednje i bono drvo:
srednje drvo:
d
=850 N/cm i k=5100 N/cm
bono drvo:
d
=550 N/cm i k=3300 N/cm
Usvaja se N
min
= N
3
=9240 N.
Potreban broj trnova:
17
3
2 2
32, 5 10
2
16250 / 0, 9 27000 24300 /
5 1, 6 0, 25
Z
N cm N cm
n d t

<

14
3 3 14 1, 56
9
d d cm
1 3
2 2
2
850 8 1, 4 9520
5100 1, 4 9996
d
N a d N
N k d N


3 1
2 2
4
2 2 550 6 1, 4 9240
2 2 3300 1, 4 12936
d
N a d N
N k d N


usvojeno 714 trnova (detalj za izvrenje dat u nastavku)
18
3
min
65 10
7, 03 komada
9240
Z
n
N


Kontrola napona
1. Osnovni presek
Napon u preseku:
2. Podvezice
Napon u podvezicama:
2.6 Varijanta sa karikama
Za spojno sredstvo koristimo karike tipa Tuchscherer. Zadravamo isti popreni
presek kao i u prethodnom primeru, osnovni popreni presek b /h =8/14 ( A =112
cm) i podvezice a /h
p
=2x6/14 cm ( A
p
=168 cm).
Podaci o karikama se nalaze u tabeli 51, str. 536. Iz tabele vidimo da dimenzijama
naeg poprenog preseka odgovaraju karike prenika 90 ili 110.
pretpostavljamo karike 90 (K90
D
)
Iz tabele itamo da nosivost za 1 ili 2 u redu pri uglu od 30 iznosi N
1
=12,0 kN.
Potreban broj karika:
Ukupno smo usvojili 6 karika, odnosno po 3 sa svake strane preseka, to je vie od
pretpostavljene 2 karike u redu. Iz tabele sada itamo novu vrednost nosivosti jedne
karike, i ona sada iznosi N
1
=11,0 kN.
Potreban broj karika je sada:
Usvojene karike imaju karakteristike:
19
2
2 8 14 2 8 1, 4 89, 6
neto
A b h b d cm
3
2 2
65 10
725, 4 / 850 /
89, 6
tII tIId
neto
Z
N cm N cm
A

<
( ) ( )
2
,
2 2 2 6 14 2 1, 4 134, 4
p neto p
A a h d cm
3
2 2
65 10
1, 5 1, 5 725, 4 / 850 /
134, 4
tII tIId
neto
Z
N cm N cm
A

<
3
1
65 10
5, 4 komada usvajamo 6 komada
12, 0
Z
n
N


3
1
65 10
5, 9 komada usvajamo 6 komada
11, 0
Z
n
N


90
6 90 20 , zavrtnji M12
5
D
D mm
K h mm
d mm

' ;

Napomene:
1. lan 8.2.6, str. 534 u sluaju karika prenika veeg od 120 mm, krajeve
elementa osigurati zavrtnjima
2. lan 8.2.9, str. 534 u spoju moe biti najvie 4 karike u jednom redu
3. lan 8.2.18, str. 539 neto presek usled slabljenja karikama raunamo iz
ukupne projekcije karika
PAZITI: U naem primeru NEMA DODATNIH zavrtnjeva na poetku i na kraju
podvezice. U tabeli 51 piu napomene kada koristimo dodatne zavrtnjeve i kog su oni
prenika.
20
Kontrola napona
1. Osnovni presek
Naponi u preseku:
2. Podvezice
Naponi u podvezicama:
3. DIMENZIONISANJE I NASTAVLJANJE AKSIJALNO
PRITISNUTIH TAPOVA
Nastaviti aksijalno pritisnut tap gornjeg pojasa reetke optereen silom F=90 kN.
Dimenzije tapa b/h=12/20 cm. Za spojna sredstva koristiti zavrtnjeve, a za grau
etinare II klase.
Iz tabele 2 sa 431. strane priloga itamo vrednost osnovnog doputenog napona

cIId
=850 N/cm.
Nastavci pritisnutih tapova lan 9.6, strana 567 priloga.
Nastavak treba postavljati neposredno uz vor. Ukoliko je osiguran kontakni prenos
sile pritiska podvezice su konstruktivne.
usvajamo podvezice 2x8/20
21
2
2 2
2 2
2, 0 2, 0
8 14 2 9, 0 1, 2 8 2 86,8
2 2
neto zavrtnja
h h
A b h D d b
cm
_
_
+

,
,
_ _
+

, ,
3
2 2
65 10
748,8 / 850 /
86, 8
tII tIId
neto
Z
N cm N cm
A

<
,
2
2 2
2 2
2, 0 2, 0
2 6 14 2 9, 0 1, 2 6 138
2 2
p neto p zavrtnja p
h h
A a h D d a
cm
_ _
+

,
,
_ _
+

, ,
3
2 2
65 10
1, 5 1, 5 706, 5 / 850 /
138
tII tIId
neto
Z
N cm N cm
A

<
Pretpostavljamo zavrtnjeve u dva reda. Pri tome moramo uvaiti ogranienja koja su
definisana na slici ispod.
20
2 3 5 20, 0 1,82
11
d d d cm +
usvajamo zavrtnjeve M18
lan 9.6, strana 567 priloga: ako je osiguran kontakt izmeu nastavljenih elemenata,
broj spojnih sredstava raunamo za sile.
Iz tabele 53 itamo vrednosti za
d
i k (etinari II klase i dvosena veza) i raunamo
nosivost u odnosu na srednje i bono drvo:
srednje drvo:
d
=850 N/cm i k=3800 N/cm
bono drvo:
d
=550 N/cm i k=2600 N/cm
22
1 3
2 2
2
850 12 1, 8 18360
3800 1, 8 12312


d
N a d N
N k d N


3 1
2 2
4
2 2 550 8 1,8 15840
2 2 2600 1, 8 16848


d
N a d N
N k d N


Usvaja se N
min
= N
2
=12312 N.
3
min
/ 2 45 10
3, 65 komada
12312
F
n
N


usvojeno 4M18
Prilikom kontrole napona imati u vidu lan 7.2.1.2 sa strane 463 priloga koji kae da
sa neto povrinom treba raunati samo u sluaju kada nije obezbeen besprekoran
kontakt izmeu spojnih sredstava i osnovnog materijala bruto presek.
Pre kontrole napona moramo proveriti vitkost tapa jer od nje zavisi koji emo izraz
koristiti. Vitkost je definisana kao:
gde je sa L
i
obeleena duina izvijanja tapa, a sa i poluprenik inercije:
Moment inercije i povrinu poprenog preseka odreujemo za bruto presek (kao to
je ve napomenuto).
lanom 7.2.2.1.4 sa strane 465 priloga se zahteva da vitkost mora biti odreena za
najmanje dva ortogonalna pravca. U daljem proraunu je manja vitkost merodavna.
lanom 7.2.2.1.3 sa strane 465 priloga ograniava vitkost na sledee vrednosti:
150 u sluaju glavnih noseih elemenata za koje se sa dovoljnom
sigurnou moe odrediti duina izvijanja
120 u sluaju glavnih noseih elemenata koji su deo konstrukcijskog
sistema koji ne omoguuje pouzdanu tanost prorauna
175 u sluaju sekundarnih elemenata ija stabilnost nije od posebnog
znaaja
U sluaju da je vitkost tapa 10 napon kontroliemo prema sledeem izrazu:
Vitkost elemenata je gotovo uvek vea od 10 pa se uticaji izvijanja moraju uzeti u
obzir. To radimo tako to osnovni doputeni napon redukujemo koeficijentom izvijanja
(lan 7.2.2.1.1, strana 464 priloga).
23
=
i
L
i

I
i
A

cII cIId
F
A

Koeficijent izvijanja zavisi od vitkosti tapa i to na sledei nain:
za 75
za >75
tapovi reetke su u statikom smislu prosti tapovi. Za duinu izvijanja se usvaja
duina samog tapa.
3
4
3
4
12 20 8000
8000 5, 77
12 12 20
20 12 2880
2880 3, 46
12 12 20
289, 40
83, 64 150
3, 46
x x
y y
i
y
I cm i cm
I cm i cm
L
i

<
Koeficijent izvijanja iznosi:
Kontrola napona u osnovnom preseku
Detalj za izvrenje je dat na slici ispod.
24

cIId
cII cII cIId
F F
A A

2
1
1 0,8
100

,
2
3100

285
289, 40
cos cos10
i
l
L cm

o
2 2
83, 64
2, 26
3100 3100

3
2 2
90 10
2, 26 847, 5 / 850 /
12 20
cII cIId
F
N cm N cm
A

<

25
4. VEZE U VOROVIMA REETKASTIH NOSAA
4.1 Sluaj pritisnute vertikale i zategnute dijagonale
Za sluaj vora reetke prikazanog na slici ispod izvriti dimenzionisanje tapova i
oblikovanje vora. Za spojna sredstva koristiti eksere, a za grau etinare II klase.
Iz tabele 2 sa 431. strane priloga itamo vrednost osnovnih doputenih napona

cIId
=
tIId
=850 N/cm i
cd
=200 N/cm.
(1) Dimenzionisanje pritisnute vertikale (duina tapa je 62,5 cm)
prema sili pritiska i duini izvijanja
S obzirom da je donji pojas irine 14 cm usvajamo vertikalu 10/14.
Duina izvijanja je jednaka duini tapa, L
i
=62,5 cm.
Minimalni momenat inercije i odgovarajui minimalni poluprenik inercije raunamo
kao:
Vitkost iznosi:
Koeficijent izvijanja raunamo kao:
Napon pritiska paralelno vlaknima iznosi:
26
3
4 min
min min
14 10
1166, 6 2,89
12
I
I cm i cm
A

g
62, 5
21, 63 75
2,89
<
2 2
1 1
1, 04
21, 63
1 0,8 1 0,8
100 100

_ _


, ,
prema povrini oslanjanja u voru, nainu vezivanja i sili u tapu
(2) Dimenzionisanje zategnute dijagonale
Pretpostavljamo da se dijagonala sastoji iz dve daske.
usvajamo 2x2,4/10 ( A =48,0 cm )
Vaei propisi za drvene konstrukcije preporuuju da minimalna debljina drveta za
zabijane eksere i etinarsku grau iznosi 2,4 cm, dok za daane nosae minimalna
irina iznosi 10 cm. Usvojeni presek dijagonale zadovoljava ove uslove.
Odgovaraju nam ekseri: E22, E25, E28, E31 i E38.
usvajamo E28/65, N
1
=300 N
potrebna dubina zabijanja za punu nosivost: s12d=120,28=3,36 cm
stvarna dubina zabijanja: s
stv
=l-a=6,5-2,4=4,1 cm > 12d=3,36 cm
uslov naspramnog zabijanja: a
s
s
stv
+8d 14,0

4,1+80,28=6,34 cm
uslov ispunjen pa se ekseri mogu zabijati jedni naspram drugih na rastojanju
od 10d
Potrebna duina eksera:
Potreban broj eksera sa jedne strane veze:
Na slici ispod su data minimalna rastojanja na kojima treba rasporediti eksere za
sluaj kada tapovi koje spajamo nisu vezani pod pravim uglom. Slika se nalazi na
547. strani priloga. Za broj redova eksera po visini moemo izvesti sledei izraz:
27
3
2 2
.
10, 4 10
74, 29 / 200 /
10 14
c c d
vert
V
N cm N cm
A

<

3
2 2
10, 4 10
1, 04 77, 26 / 850 /
10 14
cII cIId
V
N cm N cm
A

<

3
2
23, 2 10
34,12
0, 8 0, 8 850
tIId
D
potrA cm

3
1
23, 2 10
38, 7 komada
2 2 300
D
n
N

min
12 2, 4 12 0, 28 5, 76 6, 5
eksera
l a d cm l cm + + <
1
1, 2 1
10 sin
h
S
d
_
+

,
Gornji izraz vai za eksere prenika manjeg od 42 mm. U suprotnom treba umesto
10d treba koristiti 12d, to je naznaeno i na slici.
Mogu broj redova po visini iznosi:
Potreban broj redova po irini dijagonale iznosi:
Iz slike vidimo da za usvojeni broj redova po irini mora biti usvojen uslov za irinu
daske:
Po irini dijagonale moe da stane sledei broj redova:
Konano usvajamo:
Ukupan usvojen broj eksera je 40 komada, to je vee od potrebnih 38,7 komada.
28
18, 0 1
1, 2 1 12, 7 usvojeno 12 10
10 0, 28 sin 26, 56
S S
_
+ >

,
o
38, 7
3, 2
12
n
R
S

( ) ( ) 5 1 5 0, 28 4 1 7, 0 usvojenih 10 b d R cm cm + + <
10, 0
1 1 6,1
5 5 0, 28
b
R
d

38, 7
5 7, 7 8
5
R S S
Kontrola napona
Napon u preseku:
Detalj za izvrenje je dat na slici ispod.
29
2
2 2, 4 10, 0 2 5 0, 28 2, 4 41, 28
neto
A cm
3
2 2
23, 2 10
562 / 850 /
41, 28
tII tIId
neto
D
N cm N cm
A

<
4.2 Sluaj pritisnute i zategnute dijagonale prost zasek
Za sluaj vora reetke prikazanog na slici ispod izvriti dimenzionisanje tapova i
oblikovanje vora. Za spojna sredstva koristiti eksere, a za grau etinare II klase.
Iz tabele 2 sa 431. strane priloga itamo vrednost osnovnih doputenih napona

cIId
=
tIId
=850 N/cm i
cd
=200 N/cm.
(1) Dimenzionisanje dijagonale D2 (pritisnuta dijagonala, duina tapa je 246 cm)
Pretpostavljamo presek dijagonale 15/15 cm.
Duina izvijanja je jednaka duini tapa, L
i
=246 cm.
Minimalni momenat inercije i odgovarajui poluprenik inercije raunamo kao:
Vitkost iznosi:
Koeficijent izvijanja raunamo kao:
Napon pritiska paralelno vlaknima iznosi:
Pretpostavljamo da se veza izmeu pritisnute dijagonale i donjeg pojasa ostvaruje
preko zaseka u simetrali ugla (za detaljno objanjenje pogledati PRILOG 2).
30
4
4
15
4218, 75 4, 33
12
I
I cm i cm
A

246
56, 81 75
4, 33
<
2 2
1 1
1, 35
56,81
1 0,8 1 0,8
100 100

_ _


, ,
3
2 2 2
2
43, 2 10
1, 35 259, 2 / 850 /
15
cII cIId
D
N cm N cm
A

<
Dozvoljeni napon u elu ravni zaseka:
Minimalna potrebna dubina zasecanja iznosi:
Maksimalne dubine zasecanja su zavisne od ugla izmeu dva tapa, i to kao:
Meuvrednosti treba izraunati linearnom interpolacijom. Za na sluaj maksimalna
dubina zasecanja iznosi:
Usvojena dubina zasecanja je manja od maksimalne dozvoljene.
Kontrola napona na spoju dva tapa:
(2) Dimenzionisanje dijagonale D1 (zategnuta dijagonala)
Pretpostavljamo da se dijagonala sastoji iz dve daske.
usvajamo 2x2,4/20 ( A =96,0 cm )
Vaei propisi za drvene konstrukcije preporuuju da minimalna debljina drveta za
zabijane eksere i etinarsku grau iznosi 2,4 cm, dok za daane nosae minimalna
irina iznosi 10 cm. Usvojeni presek dijagonale zadovoljava ove uslove.
Odgovaraju nam ekseri: E22, E25, E28, E31 i E38.
31
( )
( ) ( )
2
2 2
/ 2
52, 43
sin 850 850 200 sin 563 /
2 2
cIId cIId c d c d
N cm

( )
2
2 3 2
2
2
/ 2
52, 43
cos 43, 2 10 cos
2 2
4,12 usvojeno 4, 20
15, 0 563
v v
c d
D
t cm t cm
b

max , ako je 50
4
max , ako je 60
6
v
v
h
t
h
t

>
o
o
2
50
max 4, 59
4 6 4 60 50
v
h h h
t cm

_
+

,
o
o o
( ) ( )
2 2
2 3 2
2
2
2 2
/ 2 / 2
52, 43
cos 43, 2 10 cos
2 2
551, 9 / 563 /
15, 0 4, 20
c c d
v
D
N cm N cm
b t

<

3
2 1
43, 0 10
63, 24
0,8 0, 8 850
tIId
D
potrA cm

usvajamo E31/65, N
1
=375 N
potrebna dubina zabijanja za punu nosivost: s12d=120,31=3,72 cm
stvarna dubina zabijanja: s
stv
=l-a=6,5-2,4=4,1 cm > 12d=3,72 cm
uslov naspramnog zabijanja: a
s
s
stv
+8d 15,0

4,1+80,31=6,58 cm
uslov ispunjen pa se ekseri mogu zabijati jedni naspram drugih na rastojanju
od 10d
Potrebna duina eksera:
Potreban broj eksera sa jedne strane veze:
Za broj redova eksera po visini moemo izvesti sledei izraz:
Razlika koja se javlja u odnosu na izraz iz primera 4.1 je u tome to moramo oduzeti
dubinu zasecanja od ukupne visine donjeg pojasa.
Gornji izraz vai za eksere prenika manjeg od 42 mm. U suprotnom treba umesto
10d treba koristiti 12d, to je naznaeno i na slici.
Mogu broj redova po visini iznosi:
Potreban broj redova po irini dijagonale iznosi:
Potrebna irina daske za R=12 redova iznosi:
Zadravamo usvojeni presek dijagonale 2x2,4/20.
32
min
12 2, 4 12 0, 31 6,12 6, 5
eksera
l a d cm l cm + + <
3
1
1
43, 0 10
57, 3 komada
2 2 375
D
n
N

1
1
1, 2 1
10 sin
v
h t
S
d

_
+

,
20, 0 4, 20 1
1, 2 1 5, 79 usvojeno 5
10 0, 31 sin54, 46
S S
_
+

,
o
57, 3
11, 46 usvojeno 12
5
n
R R
S

( ) ( ) 5 1 5 0, 31 12 1 20,15 usvojenih 20 b d R cm cm + +
Kontrola napona
Napon u preseku:
Detalj za izvrenje je dat na slici ispod.
33
( )
2
2 2, 4 20, 0 12 0, 31 78,14
neto
A cm
3
2 2 1
43, 0 10
550, 29 / 850 /
78,14
tII tIId
neto
D
N cm N cm
A

<
4.3 Sluaj pritisnute i zategnute dijagonale dvojni zasek
Za sluaj vora reetke prikazanog na slici ispod izvriti dimenzionisanje tapova i
oblikovanje vora. Za spojna sredstva koristiti eksere, a za grau etinare II klase.
Iz tabele 2 sa 431. strane priloga itamo vrednost osnovnih doputenih napona

cIId
=
tIId
=850 N/cm i
cd
=200 N/cm.
(1) Dimenzionisanje dijagonale D2 (pritisnuta dijagonala, duina tapa je 258 cm)
Pretpostavljamo presek dijagonale 15/15 cm.
Duina izvijanja je jednaka duini tapa, L
i
=258 cm.
Minimalni momenat inercije i odgovarajui poluprenik inercije raunamo kao:
Vitkost iznosi:
Koeficijent izvijanja raunamo kao:
Napon pritiska paralelno vlaknima iznosi:
Pretpostavljamo da se veza izmeu pritisnute dijagonale i donjeg pojasa ostvaruje
preko zaseka u simetrali ugla (za detaljno objanjenje pogledati PRILOG 2).
34
4
4
15
4218, 75 4, 33
12
I
I cm i cm
A

258
59, 58 75
4, 33
<
2 2
1 1
1, 40
59, 58
1 0, 8 1 0, 8
100 100

_ _


, ,
3
2 2 2
2
63, 0 10
1, 40 392 / 850 /
15
cII cIId
D
N cm N cm
A

<
Za ugao od 54,46 maksimalnu dubinu zasecanja dobijamo linearnom interpolacijom i
ona iznosi:
Dozvoljeni napon u elu ravni zaseka:
Minimalna potrebna dubina zasecanja iznosi:
S obzirom da je potrebna dubina zasecanja vea od maksimalne dozvoljene moramo
prei na dvojni zasek (za detaljno objanjenje pogledati PRILOG 2).
Maksimalne dubine zasecanja u sluaju dvojnog zaseka su zavisne od ugla izmeu
dva tapa, i to kao:
Meuvrednosti treba izraunati linearnom interpolacijom. Za na sluaj maksimalna
dubina zasecanja iznosi:
Pretpostavljamo da je:
Usvojena fiktivna dubina zasecanja iznosi
i kao takva ispunjava uslove koji se odnose na potrebnu i maksimalnu dozvoljenu
dubinu zasecanja.
Kontrola napona na spoju dva tapa:
35
( )
( ) ( )
2
2 2
/ 2
54, 46
sin 850 850 200 sin 553 /
2 2
cIId cIId c d c d
N cm

2
50
max 4, 26
4 6 4 60 50
v
h h h
t cm

_
+

,
o
o o
( )
2
2 3 2
2
2
/ 2
54, 46
cos 63, 0 10 cos
2 2
6, 00 max 4, 26
15, 0 553
v v
c d
D
t cm t cm
b

>

max 1, ako je 50 ................ 1 9, 0
2 2
max 1, ako je 60 ................ 1 5, 67
3 3
v
v
h h
t cm
h h
t cm

>
o
o
( )
54, 46 50
max 9, 0 5, 67 9, 0 7, 51
60 50
v
t cm

o
o o
2 1 2
4, 0 1, 0 3, 0
v v v
t cm t t cm
1 2
7, 0
v v v
t t t cm +
( ) ( )
2 2
2 3 2
2
2
2 2
/ 2 / 2
54, 46
cos 63, 0 10 cos
2 2
474, 4 / 553 /
15, 0 7, 0
c c d
v
D
N cm N cm
b t

<

(2) Dimenzionisanje dijagonale D1 (zategnuta dijagonala)
Pretpostavljamo da se dijagonala sastoji iz dve daske.
usvajamo 2x2,4/20 ( A =96,0 cm )
Vaei propisi za drvene konstrukcije preporuuju da minimalna debljina drveta za
zabijane eksere i etinarsku grau iznosi 2,4 cm, dok za daane nosae minimalna
irina iznosi 10 cm. Usvojeni presek dijagonale zadovoljava ove uslove.
Odgovaraju nam ekseri: E22, E25, E28, E31 i E38.
usvajamo E31/65, N
1
=375 N
potrebna dubina zabijanja za punu nosivost: s12d=120,31=3,72 cm
stvarna dubina zabijanja: s
stv
=l-a=6,5-2,4=4,1 cm > 12d=3,72 cm
uslov naspramnog zabijanja: a
s
s
stv
+8d 15,0

4,1+80,31=6,58 cm
uslov ispunjen pa se ekseri mogu zabijati jedni naspram drugih na rastojanju
od 10d
Potrebna duina eksera:
Potreban broj eksera sa jedne strane veze:
Za broj redova eksera po visini moemo izvesti sledei izraz:
Razlika koja se javlja u odnosu na izraz iz primera 4.2 je u tome to od ukupne visine
donjeg pojasa umesto ukupne dubine zasecanja moramo oduzeti dubinu zasecanja
t
v2
.
Gornji izraz vai za eksere prenika manjeg od 42 mm. U suprotnom treba umesto
10d treba koristiti 12d, to je naznaeno i na slici.
Mogu broj redova po visini iznosi:
36
min
12 2, 4 12 0, 31 6,12 6, 5
eksera
l a d cm l cm + + <
3
2 1
62, 5 10
91, 91
0,8 0, 8 850
tIId
D
potrA cm

3
1
1
62, 5 10
83, 3 komada
2 2 375
D
n
N

2
1
1
1, 2 1
10 sin
v
h t
S
d

_
+

,
20, 0 4, 0 1
1, 2 1 5, 76 usvojeno 5
10 0, 31 sin56, 31
S S
_
+

,
o
Potreban broj redova po irini dijagonale iznosi:
Potrebna irina daske za R=17 redova iznosi:
Usvajamo konani presek dijagonale 2x(2x2,4/16)
Potreban broj eksera sa jedne strane veze za jednu dasku:
Potreban broj redova po irini jedne daske koja ini dijagonalu iznosi:
Ukupno usvojen jedan broj eksera sa jedne strane veze iznosi:
to je vee od potrebnih 83,3 komada.
Kontrola napona
Napon u preseku:
Detalj za izvrenje je dat na slici ispod.
37
83, 3
16, 7 usvojeno 17
5
n
R R
S

( ) ( ) 5 1 5 0, 31 17 1 27, 9 usvojenih 20 b d R cm cm + + >
3
1
1
62, 5 10
' 41, 7 komada
2 2 4 375
D
n
N



' 41, 7
' 8, 34 usvojeno ' 9
5
n
R R
S

2 ' 2 5 9 90 komada S R
( )
2
2 2, 4 2 16, 0 18 0, 31 126,82
neto
A cm
3
2 2 1
62, 5 10
492,8 / 850 /
126,82
tII tIId
neto
D
N cm N cm
A

<
38
5. DIMENZIONISANJE RONJAE
Dimenzionisati ronjau koja je deo krovne konstrukcije prikazane na slici ispod. Za
grau koristiti etinare II klase. Maksimalno optereenje koje se predvia na krovnom
pokrivau iznosi 2,0 kN/m. Za optereenje snegom usvojiti 1,0 kN/m. Povrinsko
optereenje vetrom je siue i iznosi 1,65 kN/m.
U odnosu na nagib krovne ravni i maksimalno predvieno optereenje, kao krovni
pokriva biramo trapezasti lim LTP45 (Lindab Coverline) koji ide preko dva polja
duine L=2,70 m Usvojeno LTP 180/43/0,7, prolaznost 4,5 m. Sopstvena teina
pokrivaa sa preklopom (po osnovi krova) iznosi 0,07 kN/m.
Analiza optereenja:
(1) stalno optereenje
krovni pokriva.....................................2,270,07=0,1589 kN/m'=158,9 N/m'
sopstvena teina (pretp. 14/18 cm). bh
drv.
=1418500010
-4
=126,0 N/m'
(zapreminska teina drveta se moe oitati u tabeli 1.5 priloga na strani 410)
------------------------------------------
g=284,9 N/m'
(2) sneg..............................................................s=2,271,0=2,27 kN/m'=2270 N/m'
(3) vetar.......................................w=-1,652,27/cos=-3,8776 kN/m'=-3877,6 N/m'
Imajui u vidu da je ronjaa optereenja kosim savijanjem, komponente optereenja
moramo razloiti na dva ortogonalna pravca, to je prikazano na slici ispod.
39
cos 284, 9 cos15 275, 2 / '
sin 284, 9 sin15 73, 7 / '
cos 2270 cos15 2192, 7 / '
x
y
x
g g N m
g g N m
s s N m

o
o
o
sin 2270 sin15 587, 5 / '
3877, 6 / '
y
x
s s N m
w w N m


o
1. kombinacija optereenja: SOPSTVENA TEINA KONSTRUKCIJE + SNEG
Maksimalni momenti savijanja oko obe ose:
2. kombinacija optereenja: SOPSTVENA TEINA KONSTRUKCIJE + VETAR
Maksimalni momenti savijanja oko obe ose:
Odnos otpornih momenata oko obe ose moemo izraziti kao:
40
275, 2 2192, 7 2467, 9 / '
73, 7 587, 5 661, 2 / '
x x x
y y y
q g s N m
q g s N m
+ +
+ +
2 2
2
2
2467, 9 4, 0
max 4935,8
8 8
661, 2 4, 0
max 1322, 4
8 8
x
x
y
y
q l
M Nm
q l
M Nm

275, 2 3877, 6 3602, 4 / '
73, 7 / '
x x x
y y
q g w N m
q g N m
+

2 2
2
2
3602, 4 4, 0
max 7204,8
8 8
73, 7 4, 0
max 147, 4
8 8
x
x
y
y
q l
M Nm
q l
M Nm

2 2 2
2
,
6 6
x x
x y y
y
W W bh hb bh h
W W c W
W hb b c

Ivini napon pri savijanju kontroliemo kao:
Koristei vezu izmeu otpornih momenata dobijamo sledei izraz:
Za pretpostavljeni presek 14/18 cm odnos visine i irine iznosi c=18/14=1,29.
Merodavna je 2. kombinacija optereenja i s obzirom na injenicu da vetar deluje kao
samostalno optereenje, nema redukcije osnovnog doputenog napona. Za etinare
II klase vai da je
md
=1000 N/cm.
Potrebna vrednost otpornog momenta za x osu iznosi:
Stvarni otporni momenat za x osu iznosi:
Uslov da je stvarni otporni momenat vei od potrebnog je ispunjen.
Kontrola napona
Kontrola ugiba
Doputeni raunski ugibi se nalaze u tabeli 18 na 455. strani priloga. Za na sluaj
vai:
Momenti inercije preseka oko obe ose iznose:
41
y
x
m md
x y
M
M
W W
+
x y
m md
x
M c M
W

+

2 3
7204, 8 1, 29 147, 4
10 739, 5
1000
x y
x
md
M c M
potrW cm

+
+

2
3
14 18
756
6
x
stvW cm

2 2 2
7204,8 1, 29 147, 4
10 978, 2 / 1000 /
756
m md
N cm N cm
+

200
l

3 3
4 5 4
3 3
4 5 4
14 18
6804 6, 804 10
12 12
18 14
4116 4,116 10
12 12
x
y
bh
I cm m
hb
I cm m

Vrednost modula elastinosti za etinare II klase itamo iz tabele 19 sa 459. strane
priloga: E
II
=1000 kN/cm=10
6
N/cm=10
10
N/m, za vlanost drveta od 18%.
Raunski ugib za 1. kombinaciju optereenja
Ukupan ugib iznosi:
Raunski ugib za 2. kombinaciju optereenja
Ukupan ugib iznosi:
6. POSTUPAK DIREKTNOG DIMENZIONISANJA
AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA
Postupak je pogodan za odreivanje preliminarnih dimenzija elemenata. U tabeli 75
na 642. strani priloga su date skice i izrazi neophodni za primenu. U nastavku emo
kao primere iskoristiti ve dimenzionisane elemente.
(a) Pritisnuta vertikala iz primera 4.1
Duina izvijanja iznosi L
i
=62,5 cm.
Za odnos visine i irine poprenog preseka vertikale pretpostavljamo:
42
4 4
10 5
4
4
10 5
5 5 2467, 9 4, 0
0, 0121 1, 21
384 384 10 6, 804 10
5 5 661, 2 4, 0
0, 0054 0, 54
384 384 10 4,116 10
x
x
II x
y
y
II y
q l
m cm
E I
q l
m cm
E I

2 2 2 2
400
1, 21 0, 54 1, 33 2, 0
200
x y dop
cm cm + + <
4 4
10 5
4
4
10 5
5 5 3602, 4 4, 0
0, 0176 1, 76
384 384 10 6, 804 10
5 5 73, 7 4, 0
0, 0006 0, 06
384 384 10 4,116 10
x
x
II x
y
y
II y
q l
m cm
E I
q l
m cm
E I

( )
2
2 2 2
400
1, 76 0, 06 1, 76 2, 0
200
x y dop
cm cm + + <
1, 4
h
c
b

Pretpostavljamo da je vitkost tapa 75.
Potrebnu povrinu poprenog preseka raunamo iz izraza datog u gore pomenutoj
tabeli, i to kao:
irinu poprenog preseka dobijamo kao:
Takoe mora biti ispunjen uslov koji dokazuje da je pretpostavljena vrednost vitkosti
prava:
Bez obzira na izraunate vrednosti, u svakom trenutku moramo potovati sledee
odredbe propisa koje se tiu minimalnih dimenzija elemenata (strana 457 priloga):
minimalna povrina poprenog preseka dasaka, sloenih preseka i
konstrukcija spojenih ekserima i zavrtnjima iznosi 14 cm, a minimalna
dimenzija poprenog preseka iznosi 2,4 cm
minimalna povrina poprenog preseka jednodelnih tapova iznosi 40
cm, a minimalna dimenzija poprenog preseka iznosi 4,0 cm
(b) Pritisnuta dijagonala iz primera 4.2
Duina izvijanja iznosi L
i
=246 cm.
Za odnos visine i irine poprenog preseka vertikale pretpostavljamo:
Pretpostavljamo da je vitkost tapa 75.
Potrebnu povrinu poprenog preseka raunamo iz izraza datog u gore pomenutoj
tabeli, i to kao:
irinu poprenog preseka dobijamo kao:
43
3
2 2 2
10, 4 10
0, 001 0, 001 62, 5 1, 4 17, 70
850
i
cIId
N
potrA L c cm

+ +
17, 70
3, 56
1, 4
A
b cm
c

62, 5
2,88 uslov ispunjen
21, 7 21, 7
i
L
b cm
1, 4
h
c
b

3
2 2 2
43, 2 10
0, 001 0, 001 246 1, 4 135, 6
850
i
cIId
N
potrA L c cm

+ +
135, 6
9, 84
1, 4
A
b cm
c

Takoe mora biti ispunjen uslov koji dokazuje da je pretpostavljena vrednost vitkosti
prava:
S obzirom da uslov nije ispunjen moramo pretpostaviti da je vitkost tapa >75.
Potreban momenat inercije poprenog preseka raunamo iz izraza datog u gore
pomenutoj tabeli, i to kao:
irinu poprenog preseka dobijamo kao:
Takoe mora biti ispunjen uslov koji dokazuje da je pretpostavljena vrednost vitkosti
prava:
PRILOG 1 ANALIZA OPTEREENJA VETROM NA
OBJEKTE MALIH KRUTIH ZGRADA
- osnovna brzina vetra za Novi Sad (na terenu hrapavosti B, osrednjena,
povratnog perioda T=50 god i na visini z=10 m):
- faktor vremenskog osrednjavanja (t=3600s): k
t
=1,0 (JUS U.C7.110,
str. 385)
- faktor povratnog perioda: k
T
=1,0 za T=50 god (JUS U.C7.110, str.
386)
- projektna osnovna brzina vetra (JUS U.C7.110, str. 392):
- osnovni pritisak vetra (JUS U.C7.110, str. 381):
=1,2250 kg/m (gustina vazduha)
44
246
11, 34 uslov nije ispunjen
21, 7 21, 7
i
L
b cm
2 3 2
4
43, 2 10 246
992,14
3100 850 3100
i
cIId
L N
potrI cm

4
4
992,14
1,86 1,86 9, 60
1, 4
I
b cm
c

246
11, 34 uslov ispunjen
21, 7 21, 7
i
L
b cm <
,50,10
35, 0 / (JUS U.C7.110, tabela 8, str. 394)
B
m
V m s
,50,10 ,50,10
1, 0 1, 0 35, 0 35, 0 /
B
m t T m
V k k V m s
- osrednjeni aerodinamiki pritisak vetra (JUS U.C7.110, str. 380):
S
z
=1,0 (faktor topografije terena za ravan teren)
- faktor ekspozicije terena:
za klasu hrapavosti terena B b=1,0, =0,14 (JUS U.C7.110, str. 384 tab. 5)
z=10 m (visina posmatrane take iznad terena)
pri proraunu se smatra da je zgrada mala i kruta (vai za zgrade visine manje
od 15,0 m)
Slika 1 Oznake izloenih zona spoljanjeg pritiska vetra za proraun glavnog
noseeg sistema male krute zgrade
45
( )
2
3 2 3 2
, ,10 ,50,10
1 1
10 1, 2250 35, 0 10 0, 75 /
2 2
m T m t T
q V k k kN m


10
z
z
K b

_


,
0,14
10, 0
1, 0 1, 0
10
z
K
_


,
2 2 2
, , , ,10
0, 75 1, 0 1, 0 0, 75 /
m T z m T z z
q q S K kN m
Slika 2 Oznake izloenih zona spoljanjeg pritiska vetra za proraun obloga i
odgovarajue sekundarne nosee konstrukcije male krute zgrade
Slika 3 Kombinovani koeficijenti GC
pe
spoljanjeg pritiska vetra na obloge i
odgovarajue nosee sekundarne konstrukcije male krute zgrade
46
0,10 (minimalna horiznotalna dimenzija zgrade)
min
0,40 (visina na kojoj poinje krovna konstrukcija)
0, 04 minimalna horizontalna dimenzija zgrade
1
6
max
B
z
H
z
m
m
y
z

' ;

' ;

' ;

Pritisak vetra na male krute zgrade izraunava se kao:
pritisak za proraun glavnih noseih konstrukcionih delova: krovnih vezaa,
stubova, ramova, spregova:
pritisak vetra za proraun delova obloge: zidova, sendvi panela, prozora i
vrata, odnosno proraun konstrukcionih delova koji ih nose (ronjaa, fasadnih
greda i stubova):
Dinamiki koeficijent se u sluaju male krute zgrade izraava kao kombinovani
koeficijent, u proizvodu sa odgovarajuim koeficijentom pritiska:
Pretpostavljamo da je zgrada sa manje od 1% povrine svih zidova u otvorima; otvori
neravnomerno rasporeeni (JUS U.C7.112, tabela 1, str. 421).
pravac
vetra
deo konstrukcije
izloena
zona
kombinovani dinamiki
koeficijent GCp=GCpe- GCpi
qw [kN/m]
paralelno
ili
upravno
na sleme
krovna obloga i
ronjae na
preovlaujuem delu
krova
A=(0,5B-2z)(L-2z)/cos
r
GC
pi
= 0,7
GC
pe
= zavisi od i povrine A
---------------------------------------
----
GC
p
= prva vrednost
GC
p
= druga vrednost
izraunati
za obe
vrednosti
GC
p
upravno
na sleme
glavni nosa 2
GC
pe
= -1,3 (za ugao =0-5)
GC
pe
= -1,3 (za ugao =20)
nai
vrednost za
GC
pe

glavni nosa 3
GC
pe
= -0,7 (za ugao =0-5)
GC
pe
= -0,9 (za ugao =20)
nai
vrednost za
GC
pe

Povrina A je ona koja odgovara izloenoj zoni r sa slike 2.
47
2
, , ,
[ / ]
w pe m T z z pe
q q G C kN m
2
, , ,
[ / ]
w p m T z z p
p pe pi
q q G C kN m
C C C


dinamiki koeficijent
, koeficijenti spoljanjeg i unutranjeg pritiska
z
pe pi
G
C C

,
pe pi
G C G C