Godisnjak FPN

ISSN 1820-6700
Univerzitet u Beogradu
Fakultet politikih nauka
GODINJAK
2011
GodINa V / Broj 6 / DecembAr 2011
Beograd
Izdava
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka
Beograd, Jove Ilia 165
Telefon: 011/3092-999, Fax: 011/2491-501
E-mail: godisnjakfpn@fpn.bg.ac.rs
Internet prezentacija: http://www.fpn.bg.ac.rs/category/publikacije/godisnjak/
Za izdavaa
prof. dr Ilija Vujai
Glavni i odgovorni urednik
prof. dr Ilija Vujai
Izvrni urednik
mr arko Paunovi
Redakcija
prof. dr Ana ekerevac, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka (Srbija)
prof. dr Milan Jovanovi, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka (Srbija)
prof. dr Branimir Stojkovi, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka (Srbija)
prof. dr Radmila Nakarada, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka (Srbija)
Meunarodna redakcija
prof. dr Svetozar Rajak, London School of Economics (Velika Britanija)
prof. dr Tihomir Cipek, Sveuilite u Zagrebu Fakultet politikih znanosti (Hrvatska)
prof. dr Jelenka Avdagi-Voki, Univerzitet u Sarajevu Fakultet politikih nauka
(Bosna i Hercegovina)
prof. dr Sran Darmanovi, Univerzitet u Podgorici Fakultet politikih nauka
(Crna Gora)
Prelom
Olivera Teanovi
Lektura i korektura
Olivera Velikovi
Tira
300 primeraka
tampa
igoja tampa
Ovaj broj Godinjaka je realizovan u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beo-
gradu Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu,
(evidencioni broj: 179076), koji fnansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
S a d r a j
Sadraj ........................................................................................................................ 3
beSeDA
Milan Podunavac
Strah i hrabrost ...................................................................................................... 9
POLITIKA FILOZOFIJA
AKADemIKA LJUbOmIrA TADIA
Dragoljub Miunovi
Hvala Ljubomire Tadiu ...................................................................................... 19
Jago ureti
Prilog razumevanju naunog dela i politike biografje
profesora Ljubomira Tadia ................................................................................. 25
edomir upi
Liberterska kritika autoritarnih ideologija i vladavina u delu
Ljubomira Tadia ................................................................................................. 31
Ilija Vujai
Rehabilitacija praktike flozofje u delu akademika
Ljubomira Tadia ................................................................................................. 43
Triva Ini
Recepcija ideja Roze Luksemburg u delu Ljubomira Tadia ............................... 51
I dEo POLITIKA TeOrIJA,
POLITIKA SOcIOLOGIJA, POLITIKI SISTem
Vukain Pavlovi
Mo i politiko odluivanje .................................................................................. 87
Zoran Stojiljkovi
Partijske ideologije, evropski politiki prostor i Srbija........................................ 105
Milo Bei
Politiki i situacioni prediktori poverenja u institucije ....................................... 119
Boko Telebakovi
Balkanizovanje ................................................................................................... 149
Branko Vasiljevi Zvonko Gobelji
Politika ekonomija evra .................................................................................... 159
Duan Pavlovi Ivan Stanojevi
Politike institucije i ekonomska politika: empirijski nalazi ............................... 177
Dragutin Radosavljevi
Optinske fnansije ............................................................................................. 195
Darko Nadi
Odrivi razvoj i principi odrivog razvoja
u stratekim dokumentima Republike Srbije ..................................................... 213
Nikola Beljinac
Da li je ustavni patriotizam mogu u multikulturnim drutvima? ...................... 225
Marko Simendi
Predstavnika vlada kao najbolji oblik vladavine u delu D. S. Mila .................. 237
arko Paunovi
Neproftne organizacije prilog
pojmovnom razjanjenju .................................................................................... 251
Marko Tmui
Ekonomska politika u funkciji makroekonomske stabilnosti ............................. 263
Vladimir Ajzenhamer
Na razmeu kompatibilnosti i nekompatibilnosti
islam i demokratija ............................................................................................ 281
II dEo meUNArODNA POLITIKA
I meUNArODNI ODNOSI
Dragan ukanovi Dragan ivojinovi
Strateka partnerstva Republike Srbije ............................................................... 299
Maja Kovaevi
Opadanje moi inicijative evropske komisije ...................................................... 313
Slobodan Zeevi
Proces federalizacije institucionalnog sistema Evropske unije............................ 327
Blao M. Radovi
Zajednika bezbednosna i odbrambena politika
Evropske unije i Srbija nakon ugovora iz Lisabona ............................................ 347
Goran Tepi Nemanja Duverovi
Teorija reavanja sukoba: osnovni koncepti i paradigme .................................... 361
Marina Ili
Institucionalno prelivanje i nastanak meunarodnih reima ........................... 381
III dEo NOVINArSTVO I KOmUNIKOLOGIJA
Rade Veljanovski
Mediji izmeu biznisa, politike i odgovornosti prema javnosti .......................... 405
IV dEo SOcIJALNA POLITIKA I SOcIJALNI rAD
Petar Nastasi Ana ekerevac
Principi socijalno-psiholokog dijagnostikovanja
alkoholizma u socijalnom radu ........................................................................... 421
Branislava Knei Mira Lakievi
Problemi istraivanja u oblasti socijalne politike i socijalnog rada ...................... 433
Drenka Vukovi
(Ne)uspeh socijalnih reformi .............................................................................. 451
Milan Petrikovi
Deontoloke himere savremenog socijalnog rada .............................................. 465
Anita Burgund Jasna Hrni Petar Nastasi
Rodna perspektiva u sistemskoj porodinoj terapiji ........................................... 481
Sanja Trgovevi Dragana Kljaji Goran Nedovi
Socijalna integracija kao determinanta kvaliteta
ivota osoba sa traumatskom paraplegijom ........................................................ 493
Veljko Simi
Uticaj ekonomske krize na socijalnu politiku Srbije
u periodu 2008-2011 ......................................................................................... 507
V dEo OSVrTI, PrIKAZI, receNZIJe
Aleksandra Krsti Aleksandra Krsti
Izvetavanje o globalnoj krizi novinarstvo u globalnom dobu ......................... 523
Vojin Vidanovi
Bogati i siromani kratka istorija globalne nejednakosti kratka istorija globalne nejednakosti kratka istorija globalne nejednakosti .................................. 531
Contents ................................................................................................................. 537
beSeDA
Dr milan Podunavac
1
UDC 321.01
159.942.6
STrAH I HrAbrOST U POLITIcI
2
U Peloponeskom ratu Tukidid donosi besedu Perikla nad grobom palih atin-
skih ratnika. U usta Perikla stavlja reenicu koja je nadivela mnoga politika
drutva i politike teorije. U odravanju poretka i zakona strah je na glavni sa-
veznik. Strah uva dravu, poruuje Tukidid i posebno istie tri vrste strahova:
strah od nepisanog zakona za koji svi ljudi priznaju da ga je sramotno prekriti,
strah od bogova i strah od neprijatelja koja sva politika drutva, demokratiju
posebno, uva od nesaglasja, sporova i meusobnih omraza politikih suparni-
ka. Strah od nereda koji razara i ugroava ivot politike zajednice najtee je i
najtraumatinije stanje u kome se jedan narod moe nai. U isto vreme Perikle
nas ui da je hrabrost druga strana straha. Hrabrost je najstarija i najsnanija
javna vrlina. Ono ta je pravda u miru vrlina hrabrosti je u ratu. Strah i hrabrost
dva su lica istoga boga, boga poretka. Zahvaljujui Tomasu Hobsu, koji prevodi
Tukididov Peloponeski rat i pie obiman traktat o Tukididu, a dodao bih i traktat
o Tacitu, koga e nazvati lepim imenom rimski Tukidid, pitanje o odnosu
poretka i straha postaje jedna od centralnih tema moderne politike teorije. Od-
govarajui na pitanje ta je razlog uspostavljanja poretka (drave) i kako da se
izbegnu zastraujue posledice nepolitikoga i prirodnog stanja, Hobs daje go-
tovo identian odgovor; strah je poslednje pribeite na koje se moemo osloni-
ti. Nema, dakle, najvieg dobra, summum bonum, postoji samo summum malum,
najvee zlo. A najvie zlo je umrjeti nasilnom smru prije vremena i reda. Teror
koji vlada u prirodnom stanju nagoni uplaene pojedince da se udrue, njihov
strah raste do krajnosti, a onda se javlja iskra racionalnosti i iznenada im donosi
novo dobro. Egzistencijalni strah izvor je poretka i sigurnosti, on raa dravu
koja je Creator et Defensor Pacis. No, da ne ostanemo duni Hobsu. Drava (su-
veren) nije Defensor Pacis u odnosu na mir koji potie od Boga, drava je tvorac
niega drugog do zemaljskog mira. Drava je Creator Pacis jer je drava vrhovna
vlast i ima boanski karakter. Ali njezina mo nije boanski izvedena. Ona je re-
1 U . D U . D
M J 2011.
m.
2 Pj Pm U 26. 2011. -
mjj M J. jj M J.
10 PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011ESEDa
zultat ljudskoga rada i nastaje zbog konvencija u koje su sami ljudi stupili. Izvan
drave nema sigurnosti, Extra civitatem nula securitas, ponovio je najdosledniji
Hobsov uenik, Karl mit, navodei normativne razloge kojima je opravda-
vao etiku funkciju drave u jednom od svojih poslednjih radova, Etika drave
i pluralistike drave. Hobesijansko stanje egzistencijalnog straha tajna je koja
otkriva kako se zasniva armatura moderne drave i na kojim temeljima izrasta
kontinentalno evropski obrazac moderne drave. Samo iz ovih pretpostavki i
treba razumeti mitovu teku opasku da Monteskje i njegovi liberalni sledbe-
nici ne znaju ta je poredak i imaju usaeni strah od politike moi. No, ako je
mit i bio prestrog, Judith Shklar, jedna od najsnanijih liberalnih fgura dvade-
setog veka, u jednoj nevelikoj, ali normativno snanoj studiji, Liberalizam straha,
vraa moderne liberale politici straha, podseajui ih da su kljune preokupacije
Hobesa i Loka, te kasnije Monteskjea, i bile odgovori na uslove zastraujuih
neizvesnosti. U poslednje vreme relativnog blagostanja i sigurnosti, liberalna je
teorija bila fokusirana na pitanja individualne slobode pojedinca i pravedne ras-
podele resursa i bogatstva pretpostavljajui da je moderno politiko drutvo vie
ili manje slobodno od razornih neizvesnosti. Zaboravlja se, i Judith Shklar nas
na to podsea, da je liberalizam roen u plamenu rata, nasilnosti, neizvesnosti,
okrutnosti i velikoga straha koji su pratili kolaps hrianskog sveta. Na nain
pomou koga je Lisjen Fevr opisivao stanje esnaestog veka. U samo etiri rei,
Strah uvjek i strah svuda. Zaboravlja se da su kljune preokupacije rodonaelnika
liberalizma bile niz odgovora na nasilne i zastraujue uslove u kojima su ivjeli.
Dvije su me majke rodile, zapisao je Hobs u svojoj autobiografji. Jedna je moja
roena majka, a druga je strah. Judith Shklar nas upozorava da se izvan te tradi-
cije, koja je utemeljena na uverenjima najranijih branilaca tolerancije roenih u
stravi da je strah i okrutnost najvee zlo, moderni politiki liberalizam ne moe
razumeti. Ono na ta nas liberalna politika straha podsea istovremeno jeste i da
dobro ureeni politiki poredak uvek u sebi sadri viak nepravde, viak nemoi,
viak okrutnosti i viak straha. Otuda naa najvea i najbolja nada nije savreni
svet jednakih prava, ve manje brutalan i iracionalan svet. Prema tvrdnji u ho-
besijanskom smislu da je ivjeti isto to i biti ustraen, moe se izvui skoro
istovetan zakljuak. Zatita od straha i okrutnosti poetak je i svrha politikih
ustanova. Dvije su mone i temeljno razliite kole oblikovale politiku teoriju.
Jedna je trebalo da odgovori na pitanje kako da se osvoji politika mo; druga,
pak, kako da se odbranimo i sklonimo od njezinih razornih uticaja. Politika
teorija straha pripada ovoj drugoj koli.
Ono emu nas politika teorija straha ui i zbog ega nas stalno podsea
jeste da je strah inherentan ljudskom drutvu. Na nain na koji nas podsea
Sartr. Svi se ljudi plae. Onaj koji se ne plai nije normalan. To nema nikakve veze sa
hrabrou. Potreba za sigurnou je neto temeljno, ona je osnova ljudske oseaj-
11 M PcSTaH i HaoST
nosti i morala. Nezatienost je simbol smrti, a zatienost simbol ivota. Strah
je, dakle, istovremeno jedno teko i negativno oseanje. Strah pripada tamnoj
strani ljudske prirode, on je jedno veliko politiko zlo. Tama je prirodno stanite
neizvesnosti i straha. Otuda ima neto i u postupcima vladara i u samoj poli-
tikoj teoriji da bavljenje strahom ispunjava velikom nelagodom i negativnim
emocijama. Strah je ono ega se najvie plaimo, on nadilazi sva druga oseanja.
U ljudi zarobljenih strahom sva mudrost iili iz njihovog tela i duha, podsea
nas rimski pesnik Eneja. Strah osnauje i podvlai neizvesnu strukturu ljudskog
postojanja i ponaanja: plaimo se smrti, bogova, moi, gubitka, neprijatelja,
stranaca, nepoznatog. I zajednice i pojedinci esto su zahvaeni strahom i pa-
ninim uasom. Prikazujui izbezumljenu gomilu koja bei glavom bez obzira,
Gojina slika Panika (Prado) podjednako je snana kao i Tukididov opis bezu-
mlja na Krfu u kome strah okiva ljude, raa ludilo i brie svaku granicu izmeu
kukaviluka i hrabrosti. Oigledno je da postoje moni razlozi zbog kojih ne
postoji drutvo u kome je strah nepoznat i zbog kojih bi suprotno stanje, ak
iako neznatno mogue, bilo nepoeljno. Iako se sutinske bitke sa strahom ne
mogu dobiti, ipak je mogue da pod odreenim uslovima budu izbegnute in-
stitucionalizovane, naroito politike eksploatacije destruktivnih i iracionalnih
strahova. Odgovor na ovo pitanje trai politiku teoriju straha. I tu se otkriva
velika neravnotea izmeu vanosti straha za politika drutva i stanja politike
teorije. Ovu neravnoteu, u jednom od najboljih radova posveenih strahovima
zapadnih drutava, otkriva an Delimo u knjizi Strah na Zapadu, u zgusnutom
uvodnom traktatu koji nosi naslov Preutkivanje straha. Iskoristiu i nadgraditi
ovaj motiv Delimoa. Zato preutkujemo strah. Prvi je argument najjednostav-
niji. Strah je iskustvo koje ima svako od nas, pa otuda zato se baviti neim to
je oigledno i iskustveno. Znamo ta je strah i kako sa njim. Drugi je argument
temeljitiji i demonstrira ga Rejmond Aron. Strah je nepolitiki, to je subpoli-
tika emocija koja pripada polju psihologije i kulture i nije proizvod institucija,
zakona i moi. Strah je, prema tome, nemogue politiki ograniiti, kontrolisati
i zatomiti. Ako straha i ima, on pripada ljudima niskoga porekla, kako itamo u
rimskoga pesnika Vergilija. Strah je znak niskoga porekla. Strah je mana, hrabrost
je vrlina. Strah pripada sirotinji, hrabost je aristokratska i ratnika vrlina. Na
nain kako to nalazimo u sjajnom dijalogu Sano Panse i Don Kihota. Kada
Don Kihot namerava da se umea na strani Pentapolinove vojske u sukobu sa
vojskom Alifanfarona, Sano Pansa stidljivo primeuje da nema nikakvih vojski
i da su to naprosto dva stada ovaca. Na to mu ovaj odvraa. Strah tvoj, Sano,
ini te da niti pravo vidi, niti uje. Pa ako se boji ukloni se u stranu. Ovo je
jedno opte mesto koje itamo od Sokrata do Alesisa de Tokvila. Vrlina hrabosti
pripada odabranima. Tako u Platonovim Zakonima Sokrat defnie hrabost kao
ouvanje nazora usaenih zakonima i obrazovanjem o tome ega se treba bojati.
Hrabrost je jedna od etiri vrline. Ono ta je pravda u miru, hrabrost je u ratu.
Onaj koji vodi rat ne boji se smrti, ratnici se vie boje ropstva nego smrti. No,
hrabrost je istovremeno i strah. Strah od ega? U Platonovim Zakonima itamo
strah od srama. Mada je svaki ratnik istovremeno i hrabar i plaljiv, tajna je
kako pravi strah pobeuje ravi strah. Aristotel je dodao malo detalja Platonovoj
raspravi o strahu i hrabrosti. Kao i Platon, i Aristotel se pita o hrabrosti u ratu.
Hrabrost zauzima svoje mesto meu vrlinama. Istinska se hrabrost najsnanije
ispoljava u suoavanju sa smru u borbi. Vrlina nije kompletna bez fzike hra-
brosti, a fzika hrabrost nije celovita bez uea u ratu protiv drugih drava. U
Politici Aristotel snanije dovodi vrlinu hrabrosti u odnosu na boljitak zajednice,
istiui time da ako rat ima smisla to je zarad mira. No, i Platon i Aristotel nisu
mnogo panje posveivali moralnoj strani rata. Obojica e utvrditi da nijedna
grka drava ne bi smela da pobeene Grke uini robovima. Sa druge strane,
prema varvarima je dozvoljena svaka vrsta okrutnosti. Varvari i postoje da bi bili
neprijatelji. Platon i Aristotel nisu mnogo cenili hrabrost obinih graana. U
Grka, Perikle je opet izuzetak. On slavi spontanu hrabrost graana, hrabrost ne
po vetini, ve po samoj prirodi oveka. Ovo nam otkriva i zato su stari narodi
u strahu videli kaznu od bogova i zato su Grci divinizovali homerovske bogove
Deimosa i Phobosa (Zebnja i Strah), trudei se da ih stiaju u vreme rata. Kao
vojnika nacija Spartanci su jednu kapelicu posvetili bogu Phobosu, boanstvu
kome je Aleksandar prinio rtvu prije bitke kod Albenina. Homerovskim bo-
govima Deimosu i Phobosu odgovarala su rimska boanstva Palor i Pavor kojima
je, kako pie Tit Livije, Tulus Hostilius odluio da posveti dva svetilita kada je
ugledao kako mu se vojska razbeala pred Albenima.
U jednom dubljem znaenju, svaka razvijena teorija drave, svaka razvijena
politika ideologija, svaka religija, ui oveka ta bi on, kao pojedinac i kao lan
zajednice, trebalo da uini da bi izbegao kolektivne posledice straha. Civilizacija,
da pomenem moda najsnaniju fguru u politikoj teoriji straha, italijanskog
istoriara i politikog pisca ilerma Ferera, koja je drugo ime za napredak i pro-
gres, i koja se izraava u naim institucijama, pravu, kulturi, religiji, simbolima i
nije nita drugo do jedna kola hrabrosti, koja se meri naporima ljudi da savladaju
strah i razumeju stvarne opasnosti koje ga ugroavaju. Najvanija meu ovim
proizvodima civilizacije jeste politika vladavina. Funkcija je drave i poretka,
obnavlja ovu temeljnu hobesijansku ideju Ferero, u tome da ljude oslobodi stra-
ha i zatiti jedne od drugih. I tu Ferero ini jednu bitnu inovaciju u odnosu
na hobesijansku dravu straha. Ona je oblikovana u jednoj od najrazvijenijih
teorija o vanosti principa legitimiteta. Politika je vladavina, u osnovi, oruje
za odbranu oveanstva od njegovih najveih strahova, straha od neporetka i
straha od rata. Meutim, to ini duboki paradoks politike vladavine. Mada je
vladavina uspostavljena da oslobodi oveka od straha i nesigurnosti, ona sama
13 M PcSTaH i HaoST
proizvodi posebnu vrstu straha, strah od moi. Pa, mada su ljudi ili bar veina
straljiva, nesigurna i pokorna stvorenja, nijedna vladavina ne moe upravljati
samo oslonom na silu, nasilje i strah. Na bajonetima se moe sve, no na njima se
ne moe sedeti, kako je Taljeran poruivao Napoleonu. Politika vladavina uvek
trai dublja sidrita svoje dostojnosti i prava na vladavinu. Tajna je ovih sidrita
u principima legitimiteta. Stvarna je priroda ovih principa da moralizuje, hu-
manizira i civilizuje politiku mo, a napose da oslobodi misterioznog i stalnog
straha podjednako one koji vladaju i one nad kojima se vlada.
Moderna politika teorija deli normativni optimizam zreloga politikog
prosvetiteljstva koji obeava oslobaanje od iracionalnih sila, meu kojima je
strah najjai. Postoji duboko protivreje izmeu slobode i straha. Od Mon-
teskjea do frankfurtske kole, od Ruzvelta do burmanske opozicionarke SU i,
strah je oznaen kao neprijatelj nezavisne linosti, slobode i liberalnih vrednosti.
Na nain na koji Su i otvara svoju inauguralnu adresu prilikom dobijanja No-
belove nagrade. Nije vlast ona koja kvari. Strah od gubljenja vlast kvari one koji
je vre, a strah od bia vlasti kvari one koji su joj podreeni. Otuda je hrabrost
i osobito graanska hrabrost prva vrlina savremenih politikih drutava. Poli-
tike i demokratske ustanove podjednako su i sredstva i ciljevi za oslobaanje
od straha. Meu osnovnim slobodama, ka kojima ljudi tee kako bi njihov ivot
bio potpun i neogranien, sloboda od straha se istie kao sredstvo i cilj. Narodi
koji hoe da grade poretke, u kojima su vrsto utemeljene snane, demokratske
institucije, kao zatitu od dravne moi, moraju nauiti da oslobode svoj um od
apatije i straha. Drutvo okovano strahom neslobodno je drutvo. Monteskje je
strah postavio u destruktivno srce despotizma korumpirane i korumpirajue
antipolitike zajednice, koja lei unutar svake politike zajednice kao njezin ne-
gativan politiki potencijal. Otuda i ono snano normativno mesto Monteskjea
koje kae da nije problem u tome koliko vrlina treba republici, tei je i vaniji
problem ta da se uini da se republika, koja je sama po sebi krhka vladavina, i
trai posebne uslove i javne vrline, ne urui i degenerira u despotiju. Despotija je
poredak moi koji ne poiva na pravu, to je politika formacija koja ne pripada
evropskome politikom iskustvu. Ona uruava svaku vrstu digniteta ljudi, pa
kada vladar (despot) kazni podanika ne samo to ne smije da mu se pomogne,
ve ni ime ne smije da mu se pomene. Monteskje zainje onu kolu u evropskoj
politikoj kulturi koja e oblikovati formulu straha od despotije, upozoravajui
evropske politike vladare kakvim se opasnostima i mizerijama izlau prihvate li
azijatski nain vladavine. Tokvil i Benamen Konstan osnaili su ove ideje Mon-
teskjea. Tokvil nas u uvodnim poglavljima Staroga reima, oznaavajui princip
legaliteta kao osnovno formativno naelo moderne evropske drave, podsea da
se evropski narodi vie boje arbitrarne nego autoritarne vlasti. Ustav uva nae
slobode i ograniava politiku vlast, ustav je ledena voda koja hladi politiku
mo. Ova Tokvilova metafora najlepa je u literaturi o konstitucionalima. Ona
me stalno asocira na uareno gvoe koje seoski kovai ubace u vodu i ohlade
ga pa ono posivi pa se mi na njega ne moemo da opeemo. Dodao bih, uz
ovaj kratki eksurs koji sam iznio, da ova vrsta konfrontacije izmeu evropskog i
neevropskog iskustva i dalje ini vano jezgro savremenog diskursa u politikoj
i konstitucionalnoj teoriji.
Na jednu drugu dimenziju straha od neporetka upozorava konstitucio-
nalna istorija Amerike. Hana Arendt u svome prikazu Amerike revolucije i
ustava SAD obnavlja stari politiki kanon, koji smo naznaili u uvodu naega
predavanja, i opisuje specifan strah ustavotvoraca podseajui da su u pisanju
ustava oevi utemeljitelji imali gotovo paranoidnu elju da izbegnu monarhiju,
ali i narodnu demokratiju, no prije svega stanje neporetka. Primordijalni strah
(strah od neporetka), koji potie stvaranjem ustava, odnosi se na temeljnu ne-
izvesnost koja okruuje celokupni drutveni poredak, mogunost da bi se mogao
obnoviti razdor koji je i potakao stvaranje ustava. Otuda novi ustav nije samo
pragmatiko orue za ispravljanje konfederativnog institucionalnog aranmana,
ve prije svega pakt drutva o temeljnim moralnim i politikim principima no-
voga poretka. Oznaavajui slobodu od straha jednom od etiri temeljne slobode
u Adresi, to je dri u januaru 1941. godine, Franklin Ruzvelt u osnovi deli i
obnavlja temeljna polazita ove tradicije. Predavanje, koje je prije nekoliko go-
dina odrao Brus Ackerman na Harvardu, pod naslovom ivi ustav, i koje je
posveeno amerikoj konstitucionalnoj istoriji, puno je primera kako su se ame-
riki ustavotvorci borili protiv razliitih strahova u jednom procesu koji je bio
vie nekonstitucionalan nego konstitucionalan i koji je proirivao prava, ukidao
ustanove ropstva i konstitucionalizirao politiku vlast. Pa i sam Jeferon izlazi sa
sastanka Odbora koji sprema ustav i na pitanje jedne graanke Kakvu ste nam
vlast ustanovili?, odgovara, Republiku, gospo, ako budemo znali da je sauvamo.
No, naa civilizacija i nae ustanove koje gradimo da bi zatomili i pobedili
strah ranjive su. Strah jeste defanzivan, imobilizirajui i destruktivan. No, isto
tako, na nain kako nas podseaju Locke i Burke, strah je i izvorite graanskog
vitaliteta, moralne katarze i obnove. Tokvil je u traktatu o konstitucionalnom
izboru upozoravao da, mada je demokratija najbolji izbor, ona svojom inhe-
rentnom nestabilnou, odsustvom sposobnosti za politiko uenje i otvorenim
politikim poljem, oblikuje posebnu kulturu straha. Strah mora biti na polzu
slobode, zapisao je u Demokratiji u Americi. Ja bih za kraj dvostruko proi-
tao ovo snano Tokvilovo normativno mesto. Strah, osobito politiki strahovi,
uvek nas ue od kakve su vanosti liberalne i demokratske vrednosti i ustanove.
Strah od graanskoga rata osnauje nae potovanje javnoga mira i vladavine
prava, strah od totalitarizma dri nas budnim da branimo individualne slobode
i liberalne ustanove, strah od fundamentalizma stalno nas podsea na vanost
15 M PcSTaH i HaoST
negovanja politike kulture tolerancije i pluralizma. No, iznova se i stalno potvr-
uje da nae ustanove vrede onoliko koliko ih mi kao graani i pripadnici jedne
zajednice takvim uinimo. Graanska hrabrost u svakodnevnom ivotu i kola
hrabrosti u kolektivnom etosu zajednice na kraju su zadnje pribeite na koje se
moemo osloniti.
POLITIKA FILOZOFIJA
AKADemIKA
LJUbOmIrA TADIA
Tekstovi u ovom bloku predstavljaju priloge za zbornik posveen delu akademika Ljubo-
mira Tadia, koji e uskoro izai u izdanju izdavakih kua Albatros plus i JP Slubeni
glasnik. Tekstovi se objavljuju uz doputenje izdavaa.
Dr Dragoljub miunovi
1
UDC 17:929 T Lj.
HVALA LJUbOmIre TADIU
2
... Ovde je prisutno mnogo Tadievih prijatelja, uenika, sledbenika i ovo je
jedan lep praznik za sve nas. Neko me je pitao da li sam se pripremio za ovaj na-
stup. Mislim da bi bilo uvredljivo da sam se pripremao. Delo Ljubomira Tadia
toliko mi je bilo blisko sve ove godine, tolike su nam vrednosti bile zajednike
i bliske ideje koje smo branili, toliko smo ga sledili, da bi bilo strano da sam to
zaboravio pa da moram ponovo da se priseam ta je to bilo, u ta smo verovali,
ta smo govorili i koje smo ideje zastupali.
Zato bih rekao samo nekoliko rei i o piscu, flozofu, akademiku, oveku,
politiaru, Tadiu i, naravno, o njegovom delu.
Kod nas se esto neopravdano zaboravljaju znaajni ljudi i njihove zaslu-
ge, pa u naem optem mitomanskom maniru esto u javnost lansiramo neke
nove velike fgure, heroje naeg vremena, znaajne ljude, esto bez pokria
u delima. Te nove fgure, traei mesto za sebe na istorijskoj tabli, pokuavaju
da odgurnu u drugi plan stvarno zaslune ljude. To je motiv da posvedoim i
podsetim dananje itaoce zato je Ljubomir Tadi izuzetno znaajan ovek.
Ljubomir Tadi je bio prvi na politiki flozof, koji je krenuo putem kritikog
preispitivanja nae prolosti i sadanjosti, elei da bude istovremeno savremen
sa svetskim temama.
Pripadao je jednoj grupaciji flozofa iz itave Jugoslavije, okupljenih oko
asopisa Praxis i Filozofja i Korulanske letnje flozofske kole i bio jedna
od njenih perjanica. Tamo se tada okupljala svetska angaovana flozofska eli-
ta (pomenimo samo neke: Ernsta Bloha, Markuzea, Habermasa, Kolakovskog,
Kosika, Lefevra, Goldmana, Agnje Heler), tamo su se pokretala mnoga flozof-
ska pitanja, relevantna za savremeni svet. Mi danas moemo suditi o vrednosti-
ma toga vremena iz jednog drugog ugla, ali ako elimo da budemo poteni i da
hermeneutiki itamo proitajmo ta je to znailo u tom vremenu.
Ko je drugi, osim te grupacije, preispitivao tadanje vrednosti, politiki si-
stem, osporavao autoritete, branio slobodu? Prvi ovek koji je javno, u poslerat-
noj Jugoslaviji, na javnom skupu, traio ostavku od Josipa Broza Tita, i traio
1 j U .
2 ij . Dj M mcj ij . Dj M mcj Izabranih dela Ljubomira Tadia
Sjm j 25. 2007. .
20 PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011PoLiTika iLoZoiJa akaDEMika LJUoMia TaDia
da se prestane sa slavopojkama o njemu, nego da on podnese izvetaj o svojoj
delatnosti, umesto proslava svojih jubileja, da se raspravlja o njegovoj vladavini i
voenju njegove partije bio je Ljubomir Tadi. Zbog toga je, naravno, stradao,
stradali su i mnogi drugi sa njim zajedno, ali to je bila jedna hrabrost i jedna
doslednost borbe protiv autoriteta i diktature. Potpuno sledei neke velike flo-
zofe, velike u moralnom smislu, kakav je bio Ernst Bloh, koji je uio da je vano
uspraviti se, da je veoma bitno imati kimu i uspravno stajati, Tadi je govorio i
pisao protiv klanjanja autoritetima, protiv straha i pokornosti i to je prvi in sa
kojim kree jedna flozofja koja ima za projekat poboljanje sveta ili emancipa-
ciju oveka.
Iza toga su sledile studentske demonstracije, 1968. godine, koje su bile na
tragu onoga to se tada zbivalo na univerzitetima u svetu. Nikad nismo bili tako
blisko u drutvu sa istorijom, toliko savremeni kao tada, ostavljajui po strani
ocene ta je mogla da donese 1968. i kome je ta donela, ali tada se u Beogradu
protestovalo iz istih razloga protiv lai, protiv batinanja, protiv autoriteta, kao
to se to inilo u Parizu, Njujorku, Berlinu i celom svetu. Tada smo bili deo
naprednog sveta.
Bio sam pored Tadia kod podvonjaka kada su besomuno i potpuno iz ne-
razumljivih razloga krenuli da batinaju studente. Kada su jednu studentkinju njih
est junaka u policijskim uniformama tukli, dok se ona drala za jednu banderu i
vritala, Ljubo je priao, zaklonio je i rekao policajcima: Sram vas bilo, tuete de-
vojku! Tucite onda i mene. Oni su to bukvalno shvatili i profesor Ljubo Tadi bio
je pretuen naoigled svih, ukljuujui i dravne funkcionere. Ali to je bio jedan
in koji niko nije zaboravio. Ono to je posle toga sledilo bila su izvesna ponia-
vanja, zabranjivanja, eliminisanja iz javnog ivota, oduzimanje pasoa, privoenja,
klevetanja i sve ono to se u tom poretku, koji nekada jo uvek izgleda dobar, jer se
tada moglo putovati u Trst i kupovati ukavac, dogaalo.
Dalja sudbina profesora Tadia bila je podeljena sa sudbinom jo sedmoro
kolega sa odeljenja za flozofju i sociologiju Filozofskog fakulteta. Kada danas
neki konvertiti-antikomunisti denunciraju ovu grupu intelektualaca da su bili
marksisti, preutkuju injenicu da je u socijalistikom poretku marksizam bio
ne samo dominantna ve i jedina dozvoljena flozofja. Preutkuju i to da je i
unutar marksizma bilo razliitih kreativnih struja i da je esto, uz zadravanje
osnovne Marksove terminologije i kritikim preispitivanjem Marksovog dela,
bilo mogue kritikovati postojei poredak i iriti granice slobodnog kritikog
miljenja. Kao da se zaboravlja da je izvesna mimikrija bila neophodna tokom
svih vremena neslobode. Evropska liberalna misao raala se kroz citate iz Bibli-
je, o emu nam svedoe dela Miltona i Loka. Preutkuju takoe da je ova grupa
proirila flozofski dijalog izvan provincijalnog okvira flozofskom komunika-
cijom sa najveim imenima savremene flozofje u svetu. O Raslu, Vitgetajnu,
21 Dj MHVaLa LJUoMiE TaDiU
Muru, Persu, Hajdegeru, Jaspersu, Sartru, Merlo-Pontiju, Aronu, Milsu, Pope-
ru, i da ne nabrajam dalje velika imena, nai studenti i naa javnost uli su od ove
grupe praksis flozofa, koji su ih prevodili i popularisali. Pogledajmo bogatu
flozofsku literaturu koja je uinjena dostupnom naim studentima i italakoj
publici, koju je ova grupa preporuila, prevodila i opremala predgovorima. Tu
svetsku flozofsku batinu mogli su da predstave samo slobodoumni flozofski
otvoreni ljudi. I na kraju, Marksovo delo je imalo epohalni i planetarni uticaj i
normalno je izazivalo i polemike i kritika preispitivanja. Kao misaoni kritiki
projekat 19. veka Marksovo delo nije izdralo probu dananjeg sveta, pre svega
u svom prognostikom delu budunosti drutva i smrti kapitalizma, ali ostaje
kao primer kritike drutvene teorije koja je proizvela brojne varijacije socijalne
flozofje. Novopeeni liberali preutkuju takoe da je ova grupa nekoliko dece-
nija pre sloma dravnog socijalizma otvorila debate o liberalizmu, insistirajui
na ljudskim pravima i politikim slobodama. Koje su to druge flozofske grupe
kod nas inile? Zanimljivo je da danas mnogi drutveni i politiki analitiari,
novopeeni liberali, prebacuju praksisovcima i ezdesetosmaima to nisu
sruili socijalistiki poredak i uspostavili liberalni kapitalizam. to se oni nisu
tada usudili da se pobune, to nije dolo do pobune sa desne strane, nego je
dolazila sa leve strane. Zato, to je oigledno jedino to, tada, i bilo mogue da
da neki rezultat. Uostalom, zato je Titov autoritarni socijalistiki reim ba ovu
grupu uklonio sa univerziteta i godinama progonio?
Uklonjeni smo sa Univerziteta, sve to ostavljamo po strani, ali neto je va-
no istai, Ljubomir Tadi je bio nekoliko decenija perjanica naeg disidentstva.
Njegova predavanja na Kolarcu, njegove knjige, okupljali su stotine i stotine
mladih ljudi i drugih, starijih intelektualaca, eljnih neke slobodne rei.
ta je to hteo Ljubomir Tadi? To je, pre svega, elja da proiri granice slo-
bode, da nas ohrabri da ustajemo protiv autoriteta, da potujemo ljudska prava,
da se jednostavno uspravimo pred istorijom i uradimo neto za svoju buduu
istoriju, za koju je on sam uradio dosta.
Odbranivi doktorsku disertaciju o flozofskim osnovama pravne teorije
Hansa Kelzena, Tadi je otvorio irom vrata svojoj akademskoj karijeri, preska-
ui docentski stepen izabran je za vanrednog profesora Univerziteta u Sarajevu.
Pozvan je u Beograd da oformi pravno odeljenje u Institutu drutvenih nauka.
Ali Tadia je mnogo vie privlaio Filozofski fakultet, studenti i predavanja.
Svea kritika strujanja na Filozofskom fakultetu sve su vie uznemiravala zva-
nine ideologe i komitete. To je privlailo Tadia i brzo se obreo na Odeljenju
za flozofju i sociologiju, kao profesor sociologije prava, oduevljeno primljen
od studenata i veoma cenjen od kolega zbog svog znanja i talenta.
Tadieva dela su doekivana sa najveim interesovanjem i nestrpljenjem. Ja
bih poeo od dela koje se zove Poredak i sloboda, u kome je Tadi, kritikujui Le-
njina a hvalei Rozu Luksemburg, dokazivao da je sloboda vanija od poretka,
odnosno ako poredak zaboravi na slobodu, onda tu vie poretka i nema, ostaje
gola proizvoljna sila. Nasuprot Lenjinovom idealizovanju organizacije, Tadi je
sledei Rozu Luksemburg ostavio mesta i spontanitetu, kako se ne bi ugasila
sloboda. Tek e studentski pokret 1968. pokazati znaaj spontanosti.
Sledea knjiga bila je Autoritet i osporavanje. Ve sam naslov doivljen je
kao direktna kritika, ili bar otvorena aluzija na autoritet Josipa Broza i njegovo
osporavanje. To je znailo, pre svega, dovoenje u pitanje Titovog autoriteta, sa
flozofske take gledanja, i ukazivanje na nunost osporavanja. Seate se jed-
ne krilatice kritika svega postojeeg. Dakle, to je bilo neto to je okiralo i
nerviralo ondanju vlast, mada je to bila Marksova krilatica. ta znai svega
postojeeg znai li to kritika i nas? Tadi je odgovorio: Da i vas pre svega
vas, jer kao vlast predstavljate autoritet.
Ja bih pomenuo jo jednu knjigu, koja je nastala u tim tekim vremeni-
ma. Odmah posle studentskih demonstracija oduzeli su mi paso. Tadiu su to
uradili neto kasnije, tako da je iskoristio poslednji trenutak da ode na studijski
boravak u Nemaku na par meseci. Tada mi je iz Nemake slao rukom pisane
tekstove na listovima svezaka, koje sam ja nosio daktilografkinji, pa onda ispra-
vljao, i nosio u Srpsku knjievnu zadrugu da se tampa. To je delo Tradicija i
revolucija. Verujem da mnogi dele moje miljenje da, pre svega srpskim jezikom,
onim koji je Tadi sa svojim zemljakom Vukom Karadiem batinio iz svog
zaviaja, ta flozofska knjiga nije nadmaena. Zatim se jednom logikom vrsti-
nom prikazuje stalna borba izmeu tradicije i (r)evolucije, na jednom svetskom
flozofskom planu kao neprekidna igra izmeu ta dva oprena procesa. Ta knji-
ga je plenila dugo itaoce i moram rei da je, sa velikim zadovoljstvom, ponekad,
i sad otvorim. Tadi je objavio Nauku o politici, verovatno najbolji udbenik koji
imamo o teoriji flozofje i politike. Objavio je najznaajnije tekstove o flozofji
prava kod nas. Radio je veoma mnogo na problemima javnosti i legitimnosti,
to je bilo veoma vano, i na tragu je bilo onoga to su radili mnogi evropski
flozof, kao to su Habermas i mnogi drugi. Tu su temelji teorijskih rasprava
o legitimnosti kod nas. Na kraju se Tadi ogledao i u neemu to je bilo malo
zanemareno kod nas u problemima retorike. Jedna, takoe, od najboljih knjiga
retorike to imamo izala je iz pera Ljubomira Tadia.
Neu da nabrajam sve ostavljam to radoznalosti italaca, da vide koja su
sve to dela koja nam je Tadi ostavio.
Tu je i jedno delo o smrti koje ne volim mnogo. To je tema koja ne prilii
Tadiu iz dva razloga. Prvo, kad je ve dozvolio da ga ulane u besmrtnike,
akademike, onda nema smisla da pria o smrti, nego neka nam kae neto o
besmrtnosti.
23 Dj MHVaLa LJUoMiE TaDiU
Ja imam veliko zadovoljstvo i radost veeras da je on meu nama, da moe
da nam kae jo neku re, da moemo da gledamo te knjige, da ih otvaramo, i-
tamo i da odamo, ono to se kod nas retko ini, priznanje jednom velikom umu,
jednom sjajnom hrabrom oveku, koji e ostati trajan uzor mnogima.
Hvala Ljubomire Tadiu.
Jago ureti
UDC 32:929 T Lj.

PrILOG rAZUmeVANJU NAUNOG DeLA
I POLITIKe bIOGrAFIJe
PrOFeSOrA LJUbOmIrA TADIA
Sa profesorom Tadiem sam u ivotu sklopio dva vremenski udaljena pri-
jateljstva. Prvo prijateljstvo prethodi naem bilo kakvom susretu i linom kon-
taktu. Ono je roeno u jednostranom oseanju itaoca prema vanserijskom
autoru. To je onaj, ne tako redak, sluaj u ivotu kad, nakon intenzivnog do-
ivljaja proitanog tiva, shvatite najednom da vam se u ivot uvlai autor, i
ne samo i ne toliko kao informator koliko kao onaj koji vas odvano i mudro
zastupa kao oveka i koji vas podupire kao jedinku, ali i vie od toga kao onaj
koji kritiki artikulie ono to ste i sami tek nejasno nasluivali, tj. kao onaj koji
utemeljuje vaa labavo zasnovana intelektualna uverenja i poimanje sveta koji
vas okruuje.
Nakon ovog, da tako kaem, intelektualnog prijateljstva dolazi do linog
prijateljstva u kome su, bar to se mene tie, bili od presudne vanosti neki
izuzetno vani moralni elementi u strukturi linosti profesora Tadia, ali ne
u smislu, recimo tako, tekueg interpersonalnog morala, ve u moralnim as-
pektima koji su od bitne vanosti za iri drutveni kontekst, za iri drutveni
interes i magistralna drutvena zbivanja u koja smo, velens nolens, upleteni kao
intelektualci ili kakvi drugi javni inioci, koji se oseaju pozvanim da doprino-
se humanom dograivanju sveta. Ovaj moralni momenat u linosti profesora
Tadia naglaavam toliko da bih obrazloio razumevanje koherentnosti, kon-
tinuiteta i teorijske usmerenosti u njegovom stvaralatvu uopte. U tom smislu
pridajem naelnu vanost viesmislenoj opasci, koju je u jednoj prilici izrekao
prof. Vojislav Stanovi, da je prva karakteristika naunog i flozofskog dela
prof. Tadia to da je to delo napisao jedan ovek. Istraivai drutvenih zbivanja
u titoistikoj Jugoslaviji, odnosno naeg mukotrpnog pribliavanja slobodi kroz
ta zbivanja, a naroito istraivanja uloge inteligencije u tom otimanju slobo-
de iz ruku jednog u bti totalitarnog reima, brzo e uoiti naelnu vanost te
opaske i, siguran sam, da e konstatovati da je ta karakteristika prilino retka
pojava u stvaralakom angaovanju te inteligencije. Ta je inteligencija, naime,
3 D i a .
sem izuzetaka, u rizinim situacijama i kliznim vremenima vie zavodila nego
predvodila, vie uranjala u egzistenciju nego ivela esenciju, vie je uzviene ideje
propovedala nego ih svojim delom potvrivala, bivajui pri tom, po pravilu, uvek
nespremna da pozitivno odgovori na onaj slavni iskuavajui izazov: hic rodus
hic salta.
Zato ba on (profesor Tadi) spada u te tako retke intelektualce? Do od-
govora na to pitanje verovatno se moe doi uvidom u osnovne ideje njegove
politike flozofje, mada je mogue i obrnuto postupiti, pa izuzetnom lino-
u (zato da ne?) objasniti osnovne preokupacije i doslednost u eksplikaciji tih
osnovnih ideja.
Bilo kako bilo, kada se sve pojedinosti u obimnom delu profesora Tadia
izuzmu i privremeno (metodoloki privremeno) zaborave, onda se to njegovo
celokupno stvaralatvo moe redukovati na jednu osnovnu misao, koja se kao
osnovna i u povratnom postupku moe opet nai u svemu a to je misao o slo-
bodi. Sve njegove teme predstavljaju direktno ili indirektno traganje za slobo-
dom ili su u vezi sa idejom slobode, uslovima i granicama njenog obistinjenja.
Ako, pak, u prvim kritikim suoavanjima Tadievog stvaralatva sa stvar-
nou novog, socijalistikog poretka, subjekt slobode nosi u prenaglaenoj meri
kolektivno obeleje, to je samo delimino posledica jedne ideoloke sheme, koja je
bitno posredovala u akceptaciji Marksove socijalne flozofje kroz koju smo kolu,
uostalom, svi morali da proemo. Ipak je to u Tadievom sluaju posledica, pre
svega, jasnog kritikog uvida da je pobedonosni socijalizam u svom dravnom
omotau fagrantni sluaj kolektivne neslobode, odnosno sluaj velike obmane
i iluzije radnike klase koja je u lanom trijumfu uspostavila svoju politiku do-
minaciju u drutvu na nain svojevrsnog roba. Njegov dalji kritiki uvid je kraj-
nje logian. Naime, dotiui, takorei, smo dno kritikih potencijala Marksove
literarne zaostavtine, Tadi upravo sa stanovita slobode ovo novo, socijalistiko
drutvo bez dvoumljenja ocenjuje kao korak nazad u odnosu na tekovine kapi-
talistikog drutva, iz kog je, upravo, to socijalistiko drutvo trebalo razvojno da
proizie u formi daljeg istorijskog progresa. Jer, kapitalistiki poredak drutvenih
odnosa na krilima liberalnih tradicija s mnogo smisla za individualne slobode i s
malo sluha za materijalne pretpostavke jednakosti u slobodi, konsekventno i, go-
tovo, neminovno zavrava u nerazreivim protivrenostima, veui pod vlastitim
grlom mrtvi vor. Marks ovu kulminaciju sutinskog ogranienja kapitalistikog
drutva pregnantno izraava onim slavnim dijalektikim aforizmom (na koji Ta-
di ne jednom podsea) emancipovano ropstvo.
Ovaj zakljuak samo prividno opovrgava ponovni uzlet liberalnog kapi-
talizma krajem prolog i poetkom ovog veka i njegov trijumf nad realsocijali-
stikim sistemom, u kome je u drugoj polovini 20. veka ivela gotovo polovina
oveanstva. U najkraem reeno, rezultat tog uzleta najpre je, u krajnjoj liniji,
27 J PiLoG aZUMEVaNJU NaUNoG DELa i PoLiTikE ioGaiJE PoESoa...
odsustvo ovekove kontrole nad zadivljujuim tehnolokim razvojem koji je
njegovo vlastito delo, ukljuujui tu i sredstva mogueg totalnog samounitenja.
Zatim, u procesu neobuzdanog uveavanja ekonomske i socijalne nejednakosti,
kako na unutranjem tako i na meunarodnom planu, ogromna veina svetskog
bogatstva je ve prela u izuzetno mali broj ruku, to se ne moe okonati bez
eksplozivnog zaotravanja politikih protivrenosti. Pri tom socijalni mir, koji
trenutno karakterie tzv. drutva blagostanja, ipak se u velikoj meri zasniva na
injenici da nacionalne ekonomije jednih (razvijenih) zemalja preko slobodnog
i otvorenog trita snano eksploatiu nacionalne ekonomije drugih, tj. nerazvi-
jenih zemalja, to opasno zaotrava politike odnose u meunarodnom prosto-
ru. I konano, taj ponovni uzlet liberalistikog etosa snano je afrmisao sistem
vrednosti u ijem je sreditu vie nego ikad novac, s kojim su sve pojedinane
vrednosti na ovaj ili onaj nain povezane i za njega lako razmenljive, to opet
svedoi da smo u sutinskom smislu danas dalji od stvarne ovekove emancipa-
cije i u politikom i u ekonomskom aspektu, uprkos sve bunijoj demokratskoj
retorici s kojom se obilato hrani javno mnjenje i proizvodi masovno drutvo.
Novac moe proizvesti svaku istinu i svaku politiku volju, te se tako proizvede-
na sloboda esto i sama nudi na prodaju na slobodnom politikom tritu.
Zadatak socijalizma Marksove provenijencije, kojoj je Tadi na kritiki
nain bio i ostao veran do kraja, a koji se (socijalizam) u stvarnosti ipak nije
dogodio, trebalo je da razvojno predupredi, odnosno prevazie upravo ove pred-
vidive antihumanistike krajnje rezultate socijalne flozofje liberalizma. Drugo
je pitanje, naravno, koliko je Marksova socijalna imaginacija bila realna i koliko
su njegovi revolucionarni ciljevi bili uistinu u celosti ostvarivi.
Meutim, socijalizam u svom empirijskom izdanju usredsredio je svoje
napore na ponitaj slobodarske sadrine razvojnih rezultata starog drutva kao
na ono najreakcionarnije u svemu. Ovim, ne samo to je progresu oduzet svaki
smisao, ve je, uspostavljanjem politike nejednakosti iza lea formalno pro-
klamovanoj ekonomskoj jednakosti i ukidanjem individualnih sloboda, oduzeta
(danas se to jasno osvedoilo) svaka konkurentska sposobnost socijalistikom
drutvu, i to u svim razvojnim aspektima.
Zbog svega toga nije udno to se Tadieva misao o slobodi neprekidno
i konsekventno usmerava na pojedinca, na oveka kao drutvenog individuu-
ma koji se, dodue, ne javlja samo kao drutveni atom, kao graanin, ve i kao
pripadnik klase, sloja, nacije, itd., gde se takoe obistinjuju ili ponitavaju neki
vani aspekti njegove slobode i njegovog identiteta. Stoga se u Tadievom delu
veoma esto raspravljaju teme i otvaraju se pitanja nacionalnih i klasnih sloboda,
odnosno pitanja slobodarskog statusa ovog ili onog socijalnog sloja na primer:
inteligencije, birokratije, i sl. Meutim, ti aspekti ovekove slobode nisu nika-
kvi, od konkretnog pojedinca, odvojeni sluajevi slobode, ve su, naprotiv, samo
posebni momenti jedinstvenog i nedeljivog pojma slobode. Otuda ovek ne
moe biti slobodan, a da u isti mah ne bude slobodan i kao graanin i kao pri-
padnik klase, sloja, nacije, itd., i obrnuto, naravno.
Reju, sa stanovita realno uspostavljene slobode pojedinca Tadi kritiki
preispituje i vrednuje itav institucionalni instrumentarij u drutvu, posebno
realsocijalistikom drutvu, ukljuujui tu konkretni dravno-pravni poredak,
institucije postojeeg politikog sistema i sve druge statusne aspekte pojedinca,
pri emu u svojoj principijelnoj doslednosti vrlo esto dijagnostifkuje njiho-
vu reakcionarnu i konzervativnu funkciju, ali i njihov izdajniki formalizam,
drutvenu hipokriziju, brutalnu represivnost, itd.
Otuda je savreno logino to Tadi nema blanko poverenja u institucije,
pa ak ni u principu, u tom smislu to je veoma svestan njihove gotovo neiz-
bene petrifcirajue tendencije. Tano je, naravno, a i logino je, to ni aktuelne
institucije nisu imale poverenja u njega. Naime, bolji poznavaoci injenica iz
Tadieve ivotne odiseje u tom pogledu (a takvih danas jo uvek ima) veoma
dobro znaju da je Tadi u tim institucijama, da tako kaem, veoma loe proao,
kao to se ni te institucije nisu s njim nekako previe usreile, jer je i sebe i njih,
ponekad moda i nehotimino, uvlaio u mukotrpni i rizini nonkonformizam,
ponekad sa dramatinim ishodom. Time je valjda i zavredio status negativnog
junaka i, u politikom smislu, persone non grata. Meni se ini da se ovo posled-
nje moe dosta jednostavno objasniti uvidom u sledea dva naelna teorijska i
ivotna stava profesora Tadia.
Prvo, klju svake drutveno-istorijski dozrele emancipacije se, u krajnjem
ishodu, nalazi u rukama samog subjekta emancipacije, odnosno u rukama onog
koji stanje neslobode podnosi. Jednom je to pojedinac, graanin, drugi put soci-
jalna grupa pojedinaca, sloj, klasa, nacija, narod ve prema datim okolnostima
i karakteru postojeeg stanja neslobode. Drugim reima, sloboda nije neto to
se moe jednostavno darovati, zavesti ili pak drugome naturiti. U tom smislu
Tadieva kritika politikog dranja i delovanja ovih ili onih socijalnih inilaca
deluje krajnje uverljivo i teorijski zasnovano.
Drugo, to je neto to samo prividno ne stoji u vezi s prethodnim, a ja bih
rekao, tavie, da iz prethodnog neposredno i logiki proistie. Naime, Tadi
vrsto veruje da vlastitu flozofju autor treba da ivi i da se s njom u ivotu, bez
obzira na rizike, identifkuje, a ne da se ona samo propoveda. Njegova biografja
najreitije svedoi u prilog ove teze. Taj teorijski i moralni stav uvlaio ga je u
mnoge ivotne peripetije, sve do gubitka posla kao izvora egzistencije, tako da
bismo mogli rei da je u drami vlastite politike i ivotne flozofje odigrao, na
izvestan nain, ulogu glavnog junaka.
Ali, drama politikog angaovanja prof. Tadia nije okonana s propau
jugoslovenskog realsocijalistikog sistema s kojim je, kao to je napred opisano,
29 J PiLoG aZUMEVaNJU NaUNoG DELa i PoLiTikE ioGaiJE PoESoa...
bio u velikom nesporazumu. Zajedno sa propau jugoslovenskog realsocijali-
stikog sistema raspala se i okonala svoj sedmodecenijski ivot i jugoslovenska
vienacionalna dravna tvorevina. Ali, ako je socijalistiko drutveno ureenje u
Jugoslaviji u krajnjoj liniji podelilo sudbinu istroenog i na smrt istorijski osue-
nog realsocijalistikog sistema drutvenih odnosa kao planetarne pojave, drava
Jugoslavija je propala u procesu njenog viedecenijskog razjedanja mnogovrsnim
meunacionalnim nesporazumima i dravotvornim secesionistikim tenjama,
koje su izraavali nacionalistiki pokreti sa dubokim istorijskim korenima, uz
uporna, as prikrivena, as otvorena, ispoljavanja, ije je znaenje, kako pri stva-
ranju prve tako i pri obnovi druge Jugoslavije, previe zanemareno. Dok je
Josip Broz bio iv, zahvaljujui njegovoj neprikosnovenoj autokratskoj ulozi i
jedinstvenoj komunistikoj partiji (SKJ) kao reprezentantu kolektivne drutve-
ne svesti i politike volje, sve su te krize reavane maginim tapom svemonog
voe, guranjem pod tepih tog opasnog eksplozivnog materijala koji je na kraju
neminovno eksplodirao u formi krvavog graanskog i meunacionalnog rata.
Zajednica jugoslovenske kritike inteligencije, u kojoj je prof. Tadi ne-
sporno imao izuzetno mesto, a koja se okupljala poglavito oko nekoliko asopisa
(Praksis, Gledita, Filozofja, Nae teme i neki drugi), dugo se i dalekovido odupi-
rala takvom smeru razvoja drutvenih i meunacionalnih odnosa u Jugoslaviji,
ali je 70-ih godina njen kolektivni otpor slomljen, tako da u samom predveerju
raspada zemlje od te zajednice manje-vie nije ostalo ni traga. Nacionalne poli-
tike elite, svaka sa proslavljenom komunistikom biografjom, na izazove na-
kon pada berlinskog zida nisu ponudile nikakav drugi odgovor nego zamenu
jedne omamljujue kolektivne ideologije (klasno proleterske) drugom, jo vie
omamljujuom, kolektivnom ideologijom nacionalnom ideologijom.
Pobedonosne zemlje zapada, a posebno Nemaka, koja je na ovim prosto-
rima imala vekovne aspiracije i istorijski nasleene neraiene raune, nakon
poetne uzdranosti snano su podrale nekontrolisano rasturanje te nacional-
no sloene drave, ne pitajui za cenu koju e njeni narodi morati tom podr-
kom da plate. S obzirom na njegovu nesrenu teritorijalnu razmetenost diljem
Jugoslavije, srpski narod je bio najmanje zainteresovan za rasturanje zajednike
drave, te je njegov otpor njenom nacionalistiki dugo naduvavanom i nelegal-
nom razbijanju bio i legalan i legitiman. To, naravno, nema nikakve principijelne
veze sa nerazumnim nainom i tekim grekama koje je reim Slobodana Mi-
loevia poinio interpretirajui tu zainteresovanost srpskog naroda za ouvanje
drave u ije je stvaranje neizmerno mnogo uloio. Kao to se dobro zna, na to
srpsko odupiranje zapadna alijansa, predvoena Amerikom kao novim, unipo-
larnim gospodarom sveta, reagovala je svojim neprincipijelnim svrstavanjem na
jednu, antisrpsku stranu u potom nastalom graanskom ratu, organizovano pri
tom satanizujui srpski narod i igoui ga kao jedinog i to genocidnog krivca
za zloine poinjene u tom paklenom ratu. to je rat dalje odmicao, zatvaranja
oiju pred zloinima drugih strana u ratu bila su sve ea, a kanjavanja srp-
skog naroda kao naroda bila su sve ea, poev od poznatih sveunitavajuih
meunarodnih ekonomskih sankcija do montae nepoinjenih zloina u cilju
opravdanja takvih svirepih sankcija.
I dok je Miloevi veto koristio ogorenost naroda i njegovo povreeno
oseanje pravde, pridobijajui, na inae dosta estim izborima, dobar deo bira-
kog tela, dotle je srpska inteligencija reagovala na prilino izdiferencirani nain.
Jedni su se relativno brzo identifkovali sa Miloevievim reimom, ko iz emo-
tivnih, ko iz lukretivnih pobuda; drugi su nekritiki prihvatili srpsku krivicu pod
jo uvek dejstvujuom stranom foskulom da je Jugoslavija puka velikosrpska
tamnica naroda, koja je (foskula) kominterni trebalo da obavi zadatak samo
u jednom istorijskom trenutku, a jugoslovenskim secesionistima dugorono i
za sva vremena; trei su, pak, reagovali po logici ako branim okuenog, biu
okuen i sam, a prof. Tadi je aktivno pripadao onoj grupi intelektualaca koji
su reagovali po onoj uvenoj, duboko proivljenoj maksimi Hane Arent: Ako
sam napadnuta kao Jevrejin onda se moram i braniti kao Jevrejin. U ovdanjem
sluaju ovo dobija na vanosti utoliko pre to je ovde trajao graanski i meuna-
cionalni rat u kome se, uz podrku meunarodne zajednice, nisu birala sredstva
i u kome su udarani igovi srama sa neogranienim rokom trajanja, to s neiz-
mernom nepravdom oseamo i danas, toliko godina nakon okonanja tog rata.
Saoseajui tako u velikoj i neprincipijelnoj nepravdi koja se inila i ini
njegovom narodu, ali bez jedne jedine rei mrnje na raun drugih naroda, Tadi
time ni za jotu nije odstupio od svoje flozofje slobode i svojih humanistikih
uverenja. Stoga su se previe udaljili od istine svi oni koji su u takvom njegovom
dranju prepoznali srpski nacionalizam, pa ak i ratno hukatvo. Time su samo
pokuali da bezrazlono i neopravdano jednu istu i koherentnu ivotnu flozo-
fju uine kontroverznom i spornom.
Dr edomir upi
UDC 141.7 T Lj.

321.6
316.334.3
LIberTerSKA KrITIKA AUTOrITArNIH IDeOLOGIJA
I VLADAVINA U DeLU LJUbOmIrA TADIA
Ljubomir Tadi
5
je politiki i pravni flozof kojeg bitno karakterie kritika
misaona orijentacija u promiljanju politikih pojava, odnosa, problema i tema,
4 U .
E-m: cm.cc@..c.
5 P Ljm T j j mj j j.
o j j j mj j j. D j-
j m m c T Poredak i sloboda Otpori
kritikom miljenju j j j Vj S
mm jm H L M. k
j j j jm -
m j mc jj j j mj
V V j cj cj. U m
m j M Humanizam kao politiki ideal Helenski
vidici ac S-c.
Smm m j Ljm T Sm Jm Smm m j Ljm T Sm Jm
jjj f 20. . o j mc j j jm
cj j c. T j jj j
mcj cj m . Pm m-
j j Da li je nacionalizam naa sudbina? (Ljm T Da li je
nacionalizam naa sudbina?, ij 1986) jj j j m-
cj cm j
m naciokratije. Nj m m
j m j j j
c . T j m m j m -
m m m m j j m
.
kjm m m kjm m m
j mj c.
T j m m . m j j j
j c. Z m m
T 1985. j E m j j
ojj S mj m. Nm
j m m c j m . S
m j m j j m j j
mm j jjj f.
odnosno politikog ivota. Njegov uvid u politiku i pravnu flozofju je enci-
klopedijski, ali i misaono i praktino originalan. Njegova kritika misao je liber-
terska. Razmatranje i promiljanje politike i pravne flozofje kod Tadia mere-
no je univerzalnim idejama i vrednostima koje su formulisali i utemeljili antiki
mislioci (Sokrat, Platon, Aristotel) istinom, pravdom i dobrom, i mislilaca
moderne slobodom, ljudskim dostojanstvom i solidarnou. Te univerzalne
vrednosti su merila i za Tadievo kritiko sagledavanje savremenih autoritarnih
ideologija i vladavina.
Tadi je jo u svojoj temelj i projekt knjizi Poredak i sloboda nagovestio vei-
nu tema i problema kojima e se baviti tokom akademskog i stvaralakog ivota.
Upravo u knjizi Poredak i sloboda on je upozorio na opasnost koja drutvenom i
politikom ivotu preti od autoritarnih ideologija i vladavina. U tekstu Inteli-
gencija i politika ideologija Tadi analizira pogubnost staljinistike ideologije i
vladavine po slobodu miljenja i duhovnog stvaranja. Guenjem slobodnog mi-
ljenja ta ideologija i vladavina dovodi u pitanje najbolji i najkreativniji potencijal
jednog drutva inteligenciju. Prema Tadiu, to se posebno manifestuje u sukobu
komunistike partije i inteligencije, odnosno u sukobu inteligencije sa onima koji
poseduju politiku mo u komunistikoj partiji i dravi. Taj poznati i stari sukob
tokom istorije, izmeu onih koji stvaraju i poseduju ideje i onih koji raspolau
politikom moi, u staljinistikoj ideologiji i vladavini poprimio je razmere dotad
nevienog terora. Staljinizam je drastian primer terora ideologije i vladavine nad
onima koji poseduju mo stvaranja (inteligencijom). Istovremeno, to je teror nad
slobodnim miljenjem i slobodnim izborom.
Prema Tadiu, inspiracija ili podsticaj za takav brutalan odnos potie iz
stavova Karla Kauckog i Vladimira Iljia Lenjina o inteligenciji. Oni su u ra-
zliitim prilikama, obraunavajui se s protivnicima, posebno onima koje su
oznaavali kao revizioniste u okviru marksizma, inteligenciji pripisivali indi-
vidualizam, mlitavost i nesposobnost za disciplinu i organizovani rad
6
, a da
je mentalitetski najslinija sitnoj buroaziji. Tadi istie da termini kao to su:
gimnazist, profesor
7
, inteligent i spec stiu otada u partijskoj publicistici malo-
-pomalo pejorativni prizvuk, da bi docnije dobili krajnje negativno znaenje u
javnim polemikama koje su voene unutar komunistikog poretka.
8
Ovaj ne-
6 Ljm T P : Ljm T Poredak, autoritet i sloboda i
ii Z j S 2007 . 172.
7 T j Gj Zj km J Sj
m m m m. Pm T Zj j
m j j m j j m c-
j m j m m. N . 177.
8 N . 172.
33 m LiETESka kiTika aUToiTaNiH iDEoLoGiJa i VLaDaViNa U DELU ...
sporno ekstremni i drastian stav teoretiara, ideologa i nosilaca politike moi
poznat je u razliitim manifestacijama tokom istorije. Svi koji su posedovali
ideje, razmiljali i slobodno i javno iznosili stavove, bili su, manje ili vie, sum-
njivi i opasni, a vlast ih je esto proglaavala slabiima, izdajnicima i neprijate-
ljima.
9
Primere nalazimo u svetskoj, ali i u naoj novijoj istoriji od formiranja
moderne srpske dravnosti poetkom 19. veka do naih dana. Jo Karaore je
pokazao sklonost da najumnije Srbe ponizi, a Milo Obrenovi da ih protera. To
su nastavili da ine i njihovi naslednici, i Obrenovii i Karaorevii tokom 19.
i 20. veka. Obrazac sumnjienja, progona, zatvaranja, izbacivanja s univerziteta
i obeleavanja kao izdajnika i neprijatelja nastavljen je i u komunistikoj Jugo-
slaviji i u Miloevievoj Srbiji.
10
Inteligencija i intelektualci od tada do danas smeteni su u na karakteri-
stian obrazac ili-ili. Ili je trebalo da budu sluge, poslunici, udvarai, poltroni,
manji od trave a tii od vode, ili bi, ako to nisu pokazivali i dokazivali, bivali
proglaeni za izdajnike, neprijatelje, neradnike, parazite, bundije bez razloga,
remetilake ili destruktivne inioce. Svako miljenje koje bi izlazilo iz poeljnog
i afrmativnog po ideologiju, vladavinu i poredak, po svaku cenu, nezavisno od
injenica, bilo bi obeleavano kao anarhino i destruktivno. Veliati postojee
9 o jjj j m m
j j . o j c j m-
c c. j j jm j j j
... o mj m m
m m . ( j ic -
cj Z Intelektualci u tranziciji S k N
J P k 2003 . 23).
10 P mm j jj j j j j
m cm m m . U m -
j j j P P c mm j
. Sj j m 19. j
j j 1889. 1893. m . V Sj
m m j jj jj j.
o m j m m j . (S
M Ekstremizam u srpskoj politikoj tradiciji . Hc j 2/2007 . 9). P
m j Sj j V k Dj o Gj -
Vm J (c m S) S M ( cj)
j P Dj J M M Mj
M ( m jj m m c -
jj j jj x cm
1975. M M Ljm T Z G M S
Sj Dj M Nj P T i) j j -
S M m m cm E
P m Z -
1998. ).
stanje nije samo preporuljivo, ve i poeljno i neophodno. Autoritarne ideolo-
gije i vladavine sebe izjednaavaju s prirodnom nunou ili Boijom voljom.
Prema Tadiu, posledica takvog stava i pristupa ovih ideologija i vlada-
vina je u staljinizmu dovela do najcrnje ideoloke diktature u kojoj je svako
autonomno miljenje predstavljalo politiki delikt. (kurziv ..) U takvim okol-
nostima, fziku likvidaciju intelektualaca (komunista) zakonito prati vladavina
mranog, cininog pozitivizma i neograniena samovolja birokratski borniranog
prakticizma.
11
Ono to je i nerazumno i drastino jeste da su takve stavove u
komunistikom pokretu zastupali ljudi koji su i po vokaciji i po profesiji bili
intelektualci, odnosno teoretiari i stratezi. To je svojevrsni njihov mazohizam.
Kritikujui tu mazohistiku partijsku inteligenciju i intelektualce, Tadi
je prema njima imao rezervu, a prema inteligenciji u slubi partije prezir zbog
njihovog straha ili koristi koja im je omoguavana.
Njegova kritika nije samo teorijska, ve i praktina. Bez rezerve obeleavao
je sve koji su se stavili do kraja u slubu partije, ne pitajui za sredstva kojima
se ona sluila, ni za cenu, ali ne samo njih, ve i nosioce najvee politike moi.
Kritika koju je upuivao bila je i razumna i razlona, ali i razborita i hrabra. Bio
je u toj kritici odgovoran, hrabar i odluan. To je pokazao jo 1965. godine kada
je kritikovao predlaganje novih amandmana na Ustav iz 1963. godine. Amand-
manski predlog da se predsednik drave proglasi u Ustavu za doivotnog na-
zvao je ustanovljavanjem komunistikog monarha. Posle Brozove smrti izjavio
je u januaru 1981. godine bekom listu Viner tagebuh da ljudi na vrhu vlasti
u Jugoslaviji nisu nita drugo nego adepti i epigoni velikog voe koji vladaju
zahvaljujui njegovom autoritetu. To je diktatura bez diktatora.
12
estoko je
kritikovao i izneveravanje ideala, posebno univerzalnih (istina, pravda, dobro,
sloboda, ljudsko dostojanstvo i solidarnost) koji su, po njemu, morali biti u te-
melju novog socijalistikog drutva. Trebalo je da ti ideali garantuju iskorak iz
drutvenih odnosa koji u pitanje dovode ljudsku ravnopravnost, slobodu, jedna-
ke anse i koji odravaju bezoseajnost, bestijalnost, surovost, brutalnost i vul-
garnost, ne birajui sredstva u realizaciji egoistikih interesa i na njima zasno-
11 Ljm T P : Ljm T Poredak, autoritet i sloboda i-
ii Z j S 2007 . 173.
12 Ljm T U mc ij 19681998 : Ljm T Kriza i velikosrpski
hegemonizam i Vii Z S 2008 . 148.
J j 2009. j Ljm T
m j . i j
j jjm mm j
m m cj m j j. J j
(c m m) j j
j . T j m j
jj j.
vanih ciljeva. Tadi je protivnik despotskog, tiranskog i diktatorskog vladanja,
delovanja i ponaanja. Nije prihvatio ni diktaturu proletarijata koju su mnogi
marksisti, naalost, smatrali nunom u uspostavljanju besklasnog i pravednog
drutva. Iako se opredeljivao prema univerzalnim idealima koji su jednim de-
lom marksisti isticali i za koje su se zalagali, nije nekritiki prihvatao sve to je
te ideale ruilo, a to su marksisti smatrali da je potrebno u ostvarenju drutva
pravednosti. U tom delu Tadi nije pripadao marksistima. Njegova flozofska
kultura, plemenitost i hrabrost dovodila je u pitanje njegovo lino marksistiko
opredeljenje. Mnogo toga uitavao je marksizmu to mu nije pripadalo po pri-
rodi i sutini. Tadi slobodu kao ideju i vrednost ne promilja samo apstraktno,
ve je praktikuje i potvruje konkretno i delatno u svom vremenu i svakodnevno.
Apstraktno razmiljanje o slobodi je kod marksistikih ideologa bilo i poeljno
i dostupno, ali njeno konkretizovanje moralo je da bude odobreno od partije,
odnosno autoritarnog voe. Upravo je takav nain odobravanja slobode smetao
Tadiu i on ga nije prihvatao. estoko je takve naine obeleavao i kritikovao.
Kritika je kod njega uvek bila usmerena na konkretnog nosioca. Odgovornost
nije prihvatao kao apstrakciju, kao mnoinu (mi), ve je uvek personalizovao
subjektivno i objektivno.
13
To marksistiki ideolozi, ne samo bornirani nego
ni feksibilniji, nisu doputali niti opratali. Prema njima, Tadi se bavio nedo-
pustivim i neoprostivim poslom. Zbog toga su ga smatrali izdajnikom i nepri-
jateljem, optuujui ga, u poetku, za revizionizam, ultraleviarstvo, a potom za
anarholiberalizam kao njegovo trajno obeleje.
Tadi istie da su stari narodi znali da misao ne podnosi kanjavanje.
14

Autoritarne ideologije i vladavine upravo su misao kanjavale ako ona nije od
njih odobrena ili za njih poeljna. Te ideologije i vladavine ne podnose kritiku
misao, a politiku svode na silu i nasilje. One se ne bave optim dobrom, pravdom
i koriu, ve posebnim i privatnim interesima. Tako ove vladavine zaboravljaju
svoju osnovnu ulogu i predaju se zadovoljavanju golotinje svog postojanja, tj.
privatnih interesa. Tada umesto politike mudrosti i vetine u vladinim poslovi-
ma preovlauju politika glupost i kratkovidost.
15
Tadi je jo ezdesetih godi-
na prolog veka, u vremenu u kojem vlada jednoumlje i monolitnost ideolokog
i partijskog u politikom ivotu, pisao da u politikom ivotu, gde je doputena
samo jedna politika, po prirodi stvari bujaju klike, koterije i kamarile koje deluju
13 Sj m j j -
j j j c j
j m jj j cj.
ii Z j S 2007 . 196.
15 N . 197.
na opskuran nain iza politike scene.
16
Tadi je ve tada bio svestan da slobode
i slobodnog miljenja nema bez pluralizma u politikom ivotu.
Tadi izdvaja sledee bitne karakteristike autoritarnih ideologija i vlada-
vina: fenomen neprijatelja; vladanje uz pomo straha i strepnje; nesporno i
predano verovanje u autoritarnu vlast; uspostavljanje poretka bez slobode; is-
kljuivanje svakog oblika demokratske kontrole; propaganda kao nain komu-
nikacije; totalna drava; totalna kontrola sveukupnog drutvenog ivota i totalni
rat. Kada su u pitanju partije, odnosno organizacije, priroda autoritarnosti ispo-
ljava se preko sledeih karakteristika: arkanska politika u organizaciji; fetiizam
organizacije; politiki dogmatizam; neprestano ienje svojih redova; renegat-
stvo i jeres; ekskomunikacija; uveavanje institucija koje postaju kao dinosaurisi
(ogromni i nepokretni) i politika glupost.
Fenomen neprijatelj je neto bez ega autoritarne ideologije i vladavine ne
mogu. One se upravo preko neprijatelja pokazuju i dokazuju, bore za opstanak
i odravaju unutranju dinamiku. Preko neprijatelja se kontrolie sloboda i slo-
bodno miljenje podanika, stvara stanje budnosti i opreza, poverenja i dokazi-
vanja, poslunitva i slepe odanosti vladavini. Da bi se ta kontrola odravala,
neprijatelja treba po svaku cenu imati, a ako ga nema izmisliti. Neprijatelj je
za ove vladavine stabilizujui inilac. Neprijatelj se oznaava kao izdajnik, ne
samo vladavine, ve i otadbine. Izdajstvo je unutranje neprijateljstvo. Unu-
tranji neprijatelj opasniji je po ove vladavine od spoljanjeg. Zato ih treba dr-
ati na oku, a i likvidirati. Zbog toga se, prema Tadiu, te vladavine odlikuju
izuzetnim izlivom agresivnosti i briljivo negovane mrnje prema neprijatelju.
Oni ne poznaju nikakvu gradaciju izmeu protivnitva i neprijateljstva: sva-
ko protivnitvo, svako osporavanje monopola autoritarne (totalitarne) vlasti se
smatra neprijateljskim inom.
17
Ove vladavine vode permanentni graanski rat
pozivajui se na najvii interes bilo nacije bilo (radnike) klase.
18
Stalnim ratom s neprijateljem autoritarne vladavine u politiki ivot uvode
strah i strepnju. U logici tih vladavina je da se, radi opreza, svi koji nisu bliski sma-
traju moguim neprijateljima. Zbog toga ih treba drati stalno u neizvesnosti i
strahu. Za takve vladavine strah tako postaje mono sredstvo za opstanak na vlasti.
Jo je Hobs upozoravao da strah od kazne i oseanje strepnje ine ljude pokornim
i sklonim da nita ne preduzimaju i ive s drugima u miru.
19
Strah postaje mono
16 P mf jj m m c c m-
: m c. N . 200.
17 Ljm T a j : Ljm T Poredak, autoritet i sloboda
i ii Z S 2007 . 345.
18 N . 345.
19 Tm H Levijatan k 1961 . 111.
sredstvo kontrole i takve vladavine ga koriste sistematski da zadre punu kontrolu
nad podanicima. I to je razlog da te vladavine seju strah i strepnju.
20
Strah i strepnja nisu dovoljni da bi se takve vladavine osetile potpuno si-
gurnim. Zbog toga se oslanjaju i na ideoloki i politiki teror, odnosno sistemat-
sko unitavanje neprijatelja. Teror je fziko i duhovno nasilje koje ini vlast ili
institucije prema pojedincima ili grupama. Cilj i svrha ideolokog terora je da
putem agitacije i propagande u narodu stvori raspoloenje opte ugroenosti i
atmosferu koja vlada u opkoljenom ratnom logoru neposredno uoi obrauna sa
neprijateljem. Ta atmosfera ima, najee, odlike paranoje. U miru natopljenom
strahom, strepnjom i mrnjom prema neprijatelju najlake je iznuditi dobrovolj-
no potinjavanje i pokornost, ali i omoguiti primenu svih oblika represalija. No,
bitna svrha terora je da sprei nepoeljno drutveno, naroito politiko delovanje, tj.
da ljude u njihovoj delatnosti uini to zavisnijim i nesigurnijim, da ih po mogu-
stvu pretvori u apatinu masu koja se moe pokrenuti jedino spoljanjim impulsima
koji dolaze od vladajue hijerarhije kao odobravanje njene politike. Prema tome,
svrha je terora da ljude sputa iznutra (duhovno i duevno) i da ih tako privikne na
stanja strepnje i straha kao na normalna stanja. Pretvarajui individuuma u masu,
subjekta u objekt, autoritarni reimi tee postizanju regresivne promene lino-
sti, njene depersonalizacije. Izvrgavajui neprijatelja (najee ogromnu veinu
naroda) teroru, autoritarni i totalitarni reimi reprodukuju iskljuivo socijalnu i
politiku imobilnost koja je za njih istoznana sa stabilnou.
21

Sledea karakteristika autoritarnih vladavina je nesporno i predano verova-
nje u njihovu vlast. A to znai potpuna vera u one koji vladaju, odnosno u voe
koji i personifkuju te vladavine. Vera u voe je boanska oni postaju svetovni
bogovi. Zato su te vladavine pune rituala i svetkovina kojima se iskazuje vera u
njih. Sve to oni javno izgovore postaje uputstvo za praktino delovanje i po-
naanje. Njihove izreene misli se razrauju teorijski i u akcionim planovima.
Preko tih inova iskazuje se i pokazuje vera u njihovu nepogreivost. To iskazi-
vanje i pokazivanje esto poprima karikaturalne oblike: kako fziki (imitira se
govor, gestovi, oblaenje, frizure), tako i duevno iskazivanje oseanja (radosti,
zabrinutosti, tuge) i duhovno (citirajui ih i kad treba i kad ne treba). Vera po-
kazuje kako odanost tako i povezanost grupe. Bilo kakva sumnja i konstatacija
neloginosti kod vladajuih uzima se kao izdaja i neprijateljstvo. Kritika je ono
to je nepoeljno, opasno i destruktivno.
22
ii Z S 2007 . 345.
21 N . 345.
22 J j jj j j j Sj S
j Sj mm m . Z
Prema Tadiu, ono to jo karakterie te ideologije i vladavine jeste model
drutva koji se zamilja kao poredak bez slobode. Poredak bez slobode podrazu-
meva striktnu podelu nadlenosti i savrenu profesionalizaciju delatnosti u tom
smislu da svako treba da gleda svoj posao i da se ne mea u tui. Tako fziki
i umni radnici treba da rade samo ono to vlast od njih oekuje, a vlast od njih
nipoto ne oekuje da se upliu u javni ivot, njen privatni domen, zato to je,
prema zamiljenom modelu, republika (res publica) iskljuivo privatna stvar (res
privata) profesionalnih vlastodraca.
23
Karakteristino za autoritarne vladavine je i iskljuivanje bilo kojeg oblika
demokratske kontrole. One su vladavine arbitrarnosti, monopolskih pozicija i sa-
movolje vlastodraca. Njihova logika, kada je u pitanju upotreba prava jeste mi
donosimo zakone, oni vae za sve ostale, ali ne vae za nas. Oni su iznad zakona,
ostali mogu da budu samo izvan zakona. U njima su rairene mogunosti dis-
krecionog odluivanja onih na poloajima, od vrha do dna piramide vlasti. To je
svojevrsna nagrada za sve koji su u okviru vlasti, podravaju je i odravaju.
Propaganda je mono sredstvo autoritarnih ideologija i vladavina. Prema
Tadiu, strategijski cilj takvih reima je u tome da propaganda istisne kulturu...
i uini je praktino suvinom. U slubi tih ciljeva su i nastajala ministarstva
propagande (ili agitpropi) sa neskrivenom ambicijom da administriraju duhom
i duama i da poslue kao spiritualna dopuna policijskog aparata.
24
U propa-
gandi autoritarnih vladavina demagogija dobija veliki znaaj. Posebno ona pro-
paganda i demagogija koja iri la, mrnju, kojom se kleveta i preti i podstie
osveta. Od pamtiveka demagozi su zloupotrebljavali i rei i stvari.
25
Demagozi
su i ruitelji i guitelji. Oni rade na obezvreivanju i rei i stvari, izjednaavanju
j j m: T m mm. Zj
j m m j j jj. P j
jj j j j j. Sj j m m
j m m j m
m. j j m -
jjm m jm.
23 N . 351.
24 T m c Njm j -
. N . 351.
25 jj m jcj. i j
j j . k m jc
j j j. j j j j
j j . T j m jjj j j
j. k j j c cj .
T j jj j . U m cjm m
. L m j j . Nc -
j j j c . jmj m
istine i lai, propasti institucija i javnog ivota. To su avoli u ljudskom liku,
ravi ljudi, destruktivne prirode. Iza njihovog jednostranog i plamteeg govora
sve se uruava, gori i nestaje. Oni su proizvoai haosa i pustoenja.
26
Prema
Tadiu, upravo propaganda utire put demagogiji i demagokim diktaturama.
27

Represivne ideologije i vladavine propagandom i manipulacijom psihiki i f-
zioloki dresiraju pojedince za njihov sistem. Tako se namee jednosmeran i
konformistiki pogled na svet i ivot u drutvu.
28
Treba razlikovati razliite vrste autoritarnosti. Nije svaka autoritarnost
ista.
29
Jedna od razlika je i razlika izmeu autoritarne obine diktature i totali-
tarne diktature na osnovu koje se formira totalitarna drava. Razlika je i u kon-
trolama koje sprovode autoritarne vladavine. Tako se u nekim autoritarnim vla-
davinama odreenim dravnim organima i institucijama daje izuzetan znaaj.
To mogu da budu bezbednosni organi, fnansijske institucije i druge. Sve ostalo
u takvoj autoritarnoj vladavini ne prati se i ne kontrolie se na sistematian
nain. U tom smislu, takve autoritarne vladavine koliko-toliko su podnoljivije
od autoritarnih totalitarnih vladavina. Totalitarne vladavine sve kontroliu ce-
lokupan politiki i drutveni ivot. Primeri totalitarnih vladavina su nacistika
i staljinistika u 20. veku. Takoe, neke od autoritarnih vladavina, u odreenim
periodima, sluile su se totalitarnim metodama.
Na osnovu razlika izmeu savremenih autoritarnih vladavina, ali i na
osnovu obima sadraja i naina vladanja, razlikujem sledee diktature: obina,
cezaristika, totalitarna i manipulativna.
30
Cilj totalitarne diktature i na njoj zasnovane drave je da se svekoliki dru-
tveni ivot potini totalitarnoj kontroli.
31
To je razlog da su teoretiari totalne
j m. (m Politika i odgovornost Uj
Sj j m 2010 . 5556).
26 N . 66.
27 Ljm T : Ljm T Javnost i retorika i V Z
S 2007 . 317.
28 N . 319.
29 Pjm j jj . U
j: j j . o -
j jj j m
.
30 P a (m Sociologija struktura, kultura,
vladavina j m 2002 . 149155).
i ii Z S 2007 . 351. U j Na-
uka i politika j Pm m () T m
drave nju videli kao osnovu i garant nacionalnog politikog jedinstva.
32
Ko
god to dovodi u pitanje neprijatelj je. Da bi se obraunali s neprijateljima po-
trebna je totalna mobilizacija za totalni rat. Prema Tadiu, zbog toga ideologija
totalnog rata, totalne drave i totalnog neprijatelja bila je potrebna nacifaizmu
ne samo za uspeno voenje osvajakog rata nego i za, sa njim tesno povezanu,
despotsku integraciju drutva.
33
Autoritarne ideologije i vladavine oslanjaju se u sprovoenju svojih cilje-
va, zadataka i u praktinom delovanju na organizacije partije. Gde god su
partije autoritarno ustrojene i gde su one na vlasti, autoritarnost u politikom
ivotu dominira. Glavni oslonac autoritarne vladavine je autoritarna ideologija
i organizacija. Tadi je precizno uoio i analizirao karakteristike autoritarnih
organizacija.
Prvo to karakterie autoritarne organizacije jeste arkanska politika. Sve se
odvija konspirativno u duhu ilegalnosti, gde su voa i njegovi najblii saradni-
ci upueni i posveeni u tajne ciljeve i naine njihovog realizovanja. Arkanska
politika deluje zastraujue. Ona iri nepoverenje kako unutar partije tako, jo
vie, spolja. Ova politika unosi sumnjiavost u politiki ivot, koja lako prerasta
u paranoju. I kada preuzme vlast takva partija nastavlja da vlada sa arkanskim
duhom ilegalnosti.
34
Autoritarne organizacije tee da se ustolie kao monopolistike partije, koje
hoe da polau pravo na apsolutnu politiku vlast. Karakteristika duhovnog
sklopa jedne ovakve partije sastoji se u tome da ne poznaje nikakvu ozbiljnu
m m m. P j c jm -
m jm . T mj
m m: (k J. H a jm a k
Mjm J Tm Vjm k) j (H M c Nj-
m). (Ljm T Nauka o politici i iV Z S
2007 . 439481)
32 T j k m Pojam politike j E J
E L S j. Pm T m jm -
jj m jm m. Tm m
m j j ffj m j . T j
. o j j m j-
j. (Ljm T a j : Ljm T Poredak, autoritet i sloboda
i ii Z S 2007 . 348)
33 N . 349.
34 o j P m -
j j j . T mj
c j jj j cj cj
mjj cjj j. (Ljm T Dj m -
m : Ljm T Tradicija, legitimnost i revolucija i iii Z
S 2007 . 237)
diskusiju i da slepo brani ne samo dogmu i doktrinu nego i operativnu dnevnu
politiku koju zastupa. Sve to implicira postojanje jedne apsolutne istine koja ne
trpi prigovore. Apsolutna istina iziskuje i apsolutnu vlast za svoje ostvarenje, a
apsolutna vlast je inkarnirana u apsolutnom suverenu ili voi i njegovoj nesva-
kidanjoj harizmi.
35
Firer princip u autoritarnim partijama uveo je oboavanje, odnosno kult,
ali i strahopotovanje prema voi. Na taj nain nastaje fetiizacija politike or-
ganizacije partije. Voa postaje nedodirljiv, oboavan, neka vrsta svetovnog
obogotvorenja. Fetiizam organizacije namee ne samo monolitnost nego i
monotoniju i ubitanu jednoznanost i dosadu. On ne podnosi tipino ljudsku
slobodu izbora, drukijeg i razliitog od unapred predvienog i shematizovanog
modela ponaanja, miljenja i delanja. Monolitnost apriornog unutranjeg je-
dinstva misli i akcije, diktata koji represivno uravnava sva mnjenja i miljenja
pod palicom nepogreivog autoriteta, stvara i reprodukuje poznatu klimu mo-
noloke sterilnosti, odgajajui nesposobnost za konkurenciju ideja i koegzisten-
ciju sa njima.
36
Politiki dogmatizam takoe je jedna od karakteristika autoritarnih partija.
Dogmatizam kao okotalo uenje ili misao odgovara autoritarnosti. Dogmati-
zam se prenosi ili preuzima iz verskog ivota. Kada ovlada politikom organiza-
cijom postaje sekularizovani verski dogmatizam. Politike dogme u autoritarnim
partijama su nedodirljive. One se stalno ponavljaju kao mantra, posebno one
koje voa utemeljuje. Preko njih se pokazuje i iskazuje vernost, privrenost i
partijska disciplina. Tako nastaje jedno bornirano partijsko miljenje s kojim se
teko izlazi na kraj i kada je suoeno sa vrstim materijalnim podacima i doka-
zima. esto iza tako prihvaenog miljenja i njegove upotrebe stoje i partijski
stimulansi u obliku linih koristi i privilegija. Ukruena partijska linija na-
metnuta u svrhe despotske integracije osigurava se disciplinskim merama koje
doseu do rituala ekskomunikacije.
37
Karakteristian za autoritarne partije je i proces neprestanog ienja partij-
skih redova. Svi koji se suprotstavljaju partijskoj liniji, posebno voi i njegovim
najbliim saradnicima, najee bivaju kanjeni izbacivanjem iz partije ili, pak,
pokajnikim posipanjem pepelom po glavi, uz ritualno poniavanje, samokriti-
ku i samokanjavanje. Posle pokajnikog ina, stalno i iznova moraju pred par-
tijom i voom da se dokazuju i okajavaju grehe. Ekskomunikacija se primenjuje
35 Ljm T Nauka o politici i iV Z S
2007 . 479.
i ii Z S 2007 . 352.
37 N . 352.
prema onima koji se ne kaju. Ekskomunikacija u autoritarnoj totalitarnoj partiji
je opasna, jer esto posle ekskomunikacije sledi likvidacija.
Autoritarne partije u ideolokom delu preuzimaju iz hrianske termino-
logije hereziju i apostaziju, odnosno jeretike i renegate.
38
Jeretik se smatra opa-
snijim od renegata. Jeretik nudi alternativu, inovaciju, koju hijerarhija ne moe
da podnese, i to ne samo to odstupa od vladajue dogme kojom se opravdava
retrogradna praksa i vri nasilje nad ivotnim kretanjem drutva nego i zato
to ugroava samu hijerarhiju.
39
Za razliku od jeretika, renegat je otpadnik ili
odmetnik od svete dogme, te od njega ne preti unutranja opasnost po opstanak
dogme i same grupe.
40
Zbog toga se smatra da je renegat manje opasan nepri-
jatelj.
Sve ove karakteristike autoritarne partije, a na osnovu nje i autoritarne
vladavine, vode u politikom ivotu ka politikoj gluposti. Glupost je, po svo-
jim dometima, beskrajna i beskonana. Posebno je opasno glupost ispravljati.
Ispravljajui glupost poini se jo vea glupost, a kada se ue u krug nemoi da
se s glupou neto postigne na razuman i racionalan nain, kree se u nasilje.
Najpre duhovno a potom i fziko. Autoritarne vladavine okonavale su politi-
ko delovanje i ponaanje u gluposti i nasilju.
Gde god je na delu autoritarna politika organizovanost, ak i kada postoji
uslov viestranaja kao jedan od demokratskih uslova, nema nita od demo-
kratije. Partijski pluralizam zasnovan na autoritarnim partijama ne omoguava
demokratski politiki razvoj. Kritikujui autoritarne ideologije i vladavine, Lju-
bomir Tadi dao je prilog demokratskom politikom miljenju i delovanju, jer je
pokazao da je bilo koja vrsta autoritarnosti, ako je prisutna u politikom ivotu,
pogubna za demokratiju i demokratski razvoj.
Tema autoritarnih ideologija i vladavina u razliitim kontekstima proi-
ma celokupno Tadievo delo. Njegova teorijska, intelektualna i praktina borba
protiv skuenosti, zatvaranja, neizbora, dogmatizma, ogranienosti, gluposti,
nelegalnosti, nelegitimnosti, neravnopravnosti, nepravde i neslobode proima
njegovo misaono delo, ali i konkretan angaman. Tadieva politika flozofja
je politika flozofja slobode i pravde. A njegov konkretan angaman usmeren
je na nemirenje sa ravom stvarnou. Politika flozofja Ljubomira Tadia je
antiautoritarna i demokratska.
38 N . 352.
39 k j j j j j m j. (N . 352).
40 N . 352.
Dr Ilija Vujai
1
UDC 17:929 T Lj.
316.257:32
reHAbILITAcIJA PrAKTIKe FILOZOFIJe
U DeLU AKADemIKA LJUbOmIrA TADIA
Akademik Ljubomir Tadi pripada malobrojnoj grupi poslenika u dru-
tvenoj nauci, koji su svojim naunim i drutvenim angamanom obeleili jednu
epohu. Kao aktivni pripadnik disidentske marksistike grupe Praxis (ali ujed-
no i njene relativno originalne flozofske orijentacije oslonjene na Marksovu
flozofju prakse) i jedna od njenih vodeih linosti, profesor Tadi je utirao
put kritikoj misli druge polovine 20. veka i dao odluujui doprinos irenju
intelektualnih vidika, naunih dostignua i drutvenog napretka jugoslovenskog
i srpskog drutva. Ne samo da je razvijao kritiku naunu misao i time irio
okvire jednog borniranog dogmatskog miljenja i ideologije, nego je i svojom
borbom za demokratizaciju drutva, teorijskim radovima, ali i praktinim anga-
manom borei se za slobodu miljenja, govora, tampe, naunog istraivanja
i udruivanja relaksirao kruti jednopartijski sistem i utirao put liberalizaciji i
demokratizaciji drutva.
Svojim kritikim odnosom prema pozitivizmu (posebno pravnom) i scijen-
tizmu, vrednosnom neutralizmu i ogoljenom empirizmu i funkcionalizmu, pro-
fesor Tadi je u politiku i pravnu flozofju, ali i u celu duhovnu i humanistiku
misao, unosio duh praktike flozofje, visokomoralnog stava i humanistikih
vrednosti. Zato je u njegovom intelektualnom angamanu, kako naunom tako i
praktinom, sadrana jedna flozofja slobode, pravde i istine. Od poetaka svoje
naune karijere profesor Tadi je smatrao da je kritiki intelektualni angaman i
uopte uee u drutvenim procesima vaan sastavni deo i izraz njegovog flo-
zofskog kreda u duhu aristotelovske praktike flozofje: javno iznoenje opredelje-
nja i zauzimanje stava sastavni su deo delovanja kritikog intelektualca. Otud su
njegovi radovi, koji su se ticali kritike drutva i njegovo delovanje angaovanog
intelektualca, neodvojivi od teorijskog stava i predstavljaju njegov sublimat, tako
da je u njima izraen cjelokupan angaman zbog ega je bio na udaru kritike,
osporavanja i negiranja, ideolokog i politikog proganjanja i ostrakizma.
41 U .
E-m: j.jcc@..c.
Profesor Tadi je u svojoj plodnoj karijeri profesora, intelektualca, istra-
ivaa stvorio jedan tematski razuen i irok stvaralaki opus koji se kretao u
okvirima socijalne, pravne i politike flozofje. Okosnicu tog opusa ine dela
posveena tradiciji, revoluciji, ideologijama, poretku, autoritetu, slobodi, pravdi,
kritici, retorici, javnosti, politici i demokratiji, inei kao celina svojevrsnu flozo-
fju delanja, koja je sadrana i u njegovom flozofskom opredeljenju za flozofju
prakse i u politikom opredeljenju za ivot angaovanog intelektualca. Tako se
kod profesora Ljubomira Tadia nailazi na jedinstvenu povezanost javnog anga-
mana i teorijskog delanja i tako promovisanja razboritosti, dijaloga, tolerancije
i demokratske politike kulture.
Pravnik i flozof po svom akademskom obrazovanju, istoriar pravnih i
politikih teorija i politiki flozof po svom intelektualnom senzibilitetu, mark-
sistiki liberter i demokrata po svom ideolokom uverenju i normativnom sta-
vu, profesor Tadi se stalno nalazio u sreditu aktuelnih teorijskih i politikih
rasprava. Iako politiki proskribovan, kritikovan i osporavan, njegove knjige i
demokratski angaman su predstavljali vaan orijentir za sve one generacije koje
su se obrazovale na temeljima praksis flozofje i sledile njenu kritiku misao. I
onda kada je bio izvan obrazovnog procesa, profesor Tadi je brojnim generaci-
jama studenata predstavljao vanog tumaa flozofskih i politikih ideja, konce-
pata i pristupa, ija su se dela itala kao vaan izvor inspiracije i ugledanja.
Istraujui istoriju ideja u najirem smislu rei, Ljubomir Tadi se poseb-
no bavio kulturno-istorijskim i intelektualnim, epistemolokim i metodolokim
obrtom koji se dogodio sa prelaskom iz tradicionalnog u moderno drutvo i sa
tradicionalne politike i pravne flozofje na modernu politiku nauku, nastan-
kom modernog (politikog) racionalizma i njegovim posledicama, posebno u
vidu stvaranja modernog pozitivizma i scijentizma. Sva njegova dela su pro-
eta razmatranjima odlika i posledica ovog kulturno-istorijskog obrta. Ve u Ve u
svojoj doktorskoj disertaciji, posveenoj pravnom teoretiaru Hansu Kelzenu
(Kelsen) i bekoj koli flozofje prava, profesor Tadi se odredio prema pravu,
ali i ire prema celokupnoj nauno-teorijskoj delatnosti, ali i praktinom anga-
manu. Opredeljujui se za kritiku iste teorije prava (kako je i u podnaslovu
disertacije naglaeno Prilog kritici iste teorije prava), Tadi je ve tada postavio
svoj temeljni odnos prema istraivanju uopte, ali i odredio svoj credo i pristup i
orijentaciju u socijalnoj, odnosno pravnoj i politikoj flozofji, koje e negovati
u svim ostalim svojim knjigama u svom bogatom teorijskom opusu. Naime,
ova pravno-flozofska kola je bila tipian izdanak modernog racionalizma i
metodolokog integralizma. Nastojala je da na polju prava implementira kar-
tezijanska naela o sasvim jasnim i izvesnim saznanjima koja su nalaena u
matematikoj apodiktinosti kao uzoru istog teorijskog saznanja koje po-
iva na istom posmatranju. Nastojei da ostvari ideal iste teorije ili iste
45 ij VjEHaiLiTaCiJa PakTikE iLoZoiJE U DELU akaDEMika LJUoMia TaDia
nauke, oiene od svih vrednosnih sudova, ovaj pravno-flozofski pravac mi-
ljenja ijeg je najdoslednijeg eksponenta Tadi nastojao da protumai i iskri-
tikuje, kritikujui tako celu orijentaciju u stvari je u kasnom 19. veku teio da
ostvari epistemoloko-teorijske zadatke koje je moderna flozofja postavila tri
veka ranije u delu Rene Dekarta (Rn Descartes). Kelzen je nastojao da ostvari
ovaj zadatak nalaenja i konstruisanja iste nauke na polju prava, kao to je to
Dekart uinio na polju flozofje i nauke, Makijaveli na polju politike, Hobs na
polju socijalne i politike flozofje, Spinoza na polju etike, a Lajbnic na polju
etike i politike, odnosno, kao to je to neokantijanski beki krug uinio, svoe-
njem flozofje na logiku i teoriju saznanja. Kelzen je faktiki do kraja doveo
svoenje flozofje bekog kruga na logiku i teoriju saznanja primenom njenih
osnovnih naela na pravnu nauku i tako dovravanjem davno zapoetog posla
podvoenja i jurisprudencije pod zajedniki istraivaki imenitelj metodolo-
kog integralizma, to jest svojevrsnim matematiziranjem prava. To je, naravno,
bilo mogue samo u okviru pravnog pozitivizma i njegovog ostvarivanja plana
vrednosno neutralne nauke.
Ova kritika pravnog pozitivizma je proizlazila kod profesora Tadia iz nje-
govog jo tada ustanovljenog i negovanog opredeljenja za normativistiki pristup
i vrednosno utemeljenu drutvenu misao po ugledu na aristotelovsku praktiku
flozofju, ali u Marksovoj odori njegove flozofje prakse. Kasnije je, osla-
njajui se na mladog Marksa, njegov antropoloki pristup i flozofju prakse,
profesor Tadi dalje dosledno primenio svoje osnovno stanovite i razvio svoju
kritiku marksistikog dogmatizma, dijamat-marksizma, etatistikog socijalizma
i birokratizma. Na taj nain je u svom delovanju doao u sukob sa ofcijelnom Na taj nain je u svom delovanju doao u sukob sa ofcijelnom
ideologijom koja je sluila opravdanju vlasti. Liberterski i demokratski kredo
profesora Tadia i njegov usaen oseaj za pravdu nisu mu dozvolili da se po-
vinuje silama moi, a da ne sledi svoje osnovno teorijsko i ljudsko opredeljenje.
U tom smislu je posebno naglaavao Marksov pojam bezobzirne kritike svega
postojeeg. Tako je od kritike pravnog pozitivizma stigao do kritike svakog po-
zitivizma, a naroito onog koji se izraavao kroz dogmatski marksizam kao vla-
dajuu ideologiju. Prvi put je to bilo primenjeno u njegovom drugoobjavljenom
delu Poredak i sloboda. Zato nije sluajno da se meu radovima u toj knjizi nalazi
vie tekstova posveenih ulozi i mestu intelektualaca u drutvu sa naglaavanjem
njihove kritike uloge. Ovakvu orijentaciju e profesor Tadi nastaviti i kasnije.
Kao istrajni kritiar tehnologije vladanja i svoenja politike na politiku
moi i sile, ostao je dosledan svom normativnom stavu kritikog i angaovanog
politikog flozofa, proetog humanistikim vrednostima i idealima pravde, jed-
nakosti i slobode, razvijanim na najboljim demokratskim tradicijama. Otud nije
sluajno da je profesor Tadi u delu Tradicija i revolucija rano pristupio kritici
konzervativne misli koja ui: ovek je od prirode zao i stoga ga treba zauzdati
silom, verom, predrasudom, pozivom na vene zakone i steena prava. Jednom
reju, civilizacija je nezamisliva bez starateljskog autoriteta.
42
Zato njegova knji-
ga o konzervativizmu predstavlja najtemeljniju nau raspravu o konzervativnoj
tradiciji i konzervativnom osporavanju prosvetiteljstva. Ona je ujedno i primer
kako je profesor Tadi odabirao teme koje e da istrauje, otvarajui u pravo
vreme vana pitanja i pokreui preko potrebne rasprave. Naime, ova knjiga
je proizvod njegovog istraivanja konzervativne misli upravo u vreme kada je
u Jugoslaviji sedamdesetih godina prolog veka krenuo trend sveobuhvatnog
dogmatizovanja i konzerviranja postojeeg stanja birokratskog socijalizma. Isto
tako je, ne sluajno, profesor Tadi objavio i raspravu Dijalektika ilegitimnosti
i legitimnosti vlasti u socijalizmu, koja pokazuje njegov teorijski i angamanski
oseaj za kljune probleme u pravo vreme. Onog trenutka kada se uveliko ra-
spravljalo o legitimnosti u kapitalizmu, profesor Tadi je prvi napisao raspravu
o problemu legitimnosti u socijalizmu, odnosno poimanju drave i shvatanju le-
gitimnosti i ilegitimnosti dravne vlasti kod marksista i anarhista. Zato je svaka
nova knjiga profesora Tadia predstavljala kulturno-istorijski dogaaj.
Kada se razmotre njegova dela koja pripadaju politikoj flozofji, a unutar
nje naroito ona koja su posveena prvenstveno razmatranju praktike flozo-
fje, pokazuje se da su u njegovim tumaenjima i razmatranjima sintetizovane
ideje normativne demokratske i liberterske tradicije u politikoj flozofji. On
je u marksistiku drutvenu teoriju unosio probleme, teme i pristupe iz drugih
teorijskih usmerenja i tako obogaivao okotalu i dogmatizovanu misao omo-
guavajui kritiko miljenje. U tom smislu je posebno zasluan za utemelji-
vanje flozofje prava i politike flozofje kod nas, gde je posebno radio na poja-
njavanju pojmova i kategorija, minucioznim istraivanjima njihovog porekla i
razvoja, doprinosei tako stvaranju kategorijalnog aparata bez koga je drutvena
nauka nezamisliva. U tom okviru su znaajna njegova istraivanja na polju isto-
rije ideja, posebno istorije politikih i pravnih teorija.
U istraivanju istorije politike flozofje, profesor Tadi je dao poseban
doprinos razumevanju obrta koji se dogodio prelaskom sa klasine politike
flozofje na modernu politiku nauku, gde je nastojao da odri duh i temelj
normativne politike misli i sauva zrno aristotelovske praktike flozofje, kako
u politikoj, tako i u pravnoj teoriji. Tako on pokazuje koje su sve konsekvence
novovekovnog razdvajanja etike i politike i vezivanja politike za vetinu vlada-
nja: Umesto prakse kao politike vetine ili umetnosti koja u sebi sadri vred-
nosno (normativno) obeleje, dolazi tehnika u smislu majstorije, to jest vetine
pripremanja i obrade nekog predmeta... Pretvaranje politike iz praktine u tzv.
42 Ljm T Tcj cj : Ljm T Izabrana dela S
2007 m iii (Tradicija, legitimnost i revolucija) . 215.
socijalnu flozofju imalo je kao posledicu da se politika poela baviti pitanjem
korektno izraunatih pravila, odnosa i ustanova, tj. problemima stvaranja jednog
mehanizma kojim se moglo instrumentalno ovladati, tj. postii optimalno ef-
kasne rezultate u vrenju politikog zanata ili majstorije upravljanja ljudima kao
stvarima.
43
Na taj nain je teoretizacijom prakse politika sputena sa njenih
klasinih visina da bi zadobila sigurnost ili izvesnost tanog rasuivanja i tako
stekla novovekovni status nauke.
44
Pored istraivanja heuristikih i episte-
moloko-metodolokih temelja ovog obrta, profesor Tadi ga prati i na planu
menjanja samog podruja istraivanja u nauci o politici, jer prati ovaj obrt i kao
svoenje politike nauke na problematiziranje moi. Padom nauke o politici sa
normativnih visina prouavanja naela dobro ureenog drutva na prvenstveno
empirijsko-kvantitativnu analizu, merenje moi, vlasti i politikog uticaja, od-
nosno uea u politikom procesu, postaje glavna tema nove nauke o politici,
bez obzira na raznovrsnost njenih naziva.
45

U svom obuhvatnom istraivanju i izlaganju savremenih varijanti nauke
o politici i njenih osnovnih problema, profesor Tadi je kritiki razmotrio i si-
stematizovao sve aktuelne pristupe, metode i analize u politikoj nauci i time
dao jedan celovit kritiki uvid koji predstavlja svojevrstan rezime dometa poli-
tikologije u drugoj polovini 20. veka. Kritiki se odnosei prema vrednosnom
neutralizmu pozitivistike nauke i polazei od shvatanja politike kao norma-
tivne i preskriptivne nauke koja se ne odnosi ravnoduno prema drutvu, ve
kritiki vrednuje i procenjuje domete ostvarenja dobrog poretka sa stanovita
humanistikih i liberterskih vrednosti, profesor Tadi je uvao i branio antiki
utemeljenu etiku zasnovanost politike i njene teleoloke temelje. Na taj nain
on je u nau drutvenu misao i flozofsku raspravu uneo i rehabilitovao topiku
kao sredstvo aristotelovske praktike flozofje i dijalektiko miljenje u svrhu
propitivanja i realizovanja usmerenja na javno dobro i delanje u optem interesu
unutar demokratskog poretka. Zato on istie otru razliku izmeu politike kao
teorije moi i politike kao praktike flozofje: Zakljuci praktine flozofje
su drukije vrste. Izbor i odluka nisu apodiktiki izvesni sudovi, ve dijalek-
tiki sudovi, dijalektiki u smislu antike flozofje. Oni pretpostavljaju razgo-
vor, savetovanje i veanje. Gde nema dijaloga odluka je neminovno tiranskog
43 Ljm T P . P c : Ljm T Iza-
brana dela S 2007 m ii (Poredak, autoritet i sloboda) . 21.
44 Ljm T N c : Ljm T Izabrana dela S -
2007 m iV . 41.
45 N . 57.
karaktera.
46
Tako delujui, profesor Tadi je afrmisao i negovao kritiki dijalog
kao osnovnu kategoriju drutvene misli i njenog napretka i kao samu sutinu
demokratije. Zato je posle razmatranja odnosa poretka i slobode (u Poretku i
slobodi), optih razmatranja razvoja i problema nauke o politici (u Nauci o poli-
tici), kritikog razmatranja jednog od kljunih politikolokih pojmova kao to
je autoritet i razumevanja autoriteta i moi u istorijskoj dimenziji, a posebno i
problema socijalizma i birokratije (u delu Autoritet i osporavanje), sasvim do-
sledno u razvijanju svoje celovite politike teorije, profesor Tadi prosledio svoja
istraivanja na polje javnosti (Ogled o javnosti) i topike retorike (Retorika. Uvod
u vetinu besednitva). U ovoj razvojnoj liniji tema i problema profesor Tadi je
dosledno branio i reafrmisao vrednosti normativne politike flozofje i njenih
osnovnih premisa, a u tom okviru naglaavajui etiko-politiki temelj retorike:
Stari evropski narodi su verovali da dobro govoriti moe samo dobar ovek. U
tome valja traiti etike temelje istinskog besednitva, imunizaciju od kvarenja
kojem moe biti izloena ne samo svaka vetina nego i sama nauka, pa i flozo-
fja.
47
Zato i nije nimalo sluajno da profesor Tadi pie posebno delo o retorici
kao sastavnom delu praktike flozofje. Za razliku od logike, retorika istie
znaaj analogija, primera i slika. U praktinoj flozofji mora se nai mesta save-
tovanju i raspravljanju, koji osiguravaju razboritost naih odluka i naeg izbo-
ra. Retorikom uvebavamo nae saznanje u svrhu praktinog delanja.
48
Na taj
nain je zaokruio bavljenje svim aspektima i elementima praktike flozofje,
ostavljajui u naoj i flozofji legat vaan za svako budue bavljenje normativ-
nim pitanjima politike nauke.
Isto to je uinio i u polju pravne nauke. Tako, dok pie svoju flozofju
prava, koja predstavlja klasino razraunavanje sa pravnim pozitivizmom i drav-
nim razlogom, zaogrnutim u formu revolucionarne celishodnosti, profesor
Tadi istie da je flozofja prava i dalje ostala deo praktike flozofje, ali zbog
razdvajanja (graanskog) drutva i (politike) drave, vie ne u klasinom ruhu
platonsko-aristotelovske flozofje o ljudskim stvarima, jer je phronesis (razbo-
ritost) zamenio Vernunft (um).
49
Zato on odreuje flozofju prava, ire, kao deo
praktike flozofje, kao disciplinu koja iz ljudskog sveta, odnosno socijalnog
ivota istrauje umne principe kojima se usmerava kretanje drutva, u ijem
46 Ljm T o j : Ljm T Izabrana dela S -
2007 m V (Javnost i retorika) . 75.
47 Ljm T . U : Ljm T Izabrana dela
S 2007 m V (Javnost i retorika) . 97.
48 N . 9899.
49 Ljm T N Nj Z 1983 . 18.
se fokusu nalazi problem smisla prava u ljudskom svetu.
50
Jer, ukoliko je, po-
red dobra i opte koristi i pravda veliki cilj politike, onda politika, etika i pravo
sainjavaju jedinstvenu celinu.
51
Ve smo videli da je na tim pretpostavkama
(praktike flozofje) profesor Tadi razmatrao i nauku o politici i negovao jed-
no usmerenje u politikoj flozofji koje je bilo uveliko razmeteno u odnosu na
dominantni isto empiristiki trend u tadanjoj politikoj i pravnoj, ali i uopte
drutvenoj nauci. On je u tom smislu minuciozno razmotrio istoriju nauke o
politici podrazumevanim obrtom od praktine flozofje kao klasine politike
flozofje na modernu politiku nauku i njenu pozitivistiku i scijentistiku ori-
jentaciju.
Time je morao da zahvati u same temelje promene flozofsko-naune pa-
radigme do koje dolazi u Novom veku, njene heuristike i epistemoloke temelje
od praktikog ka teorijskom usmerenju i tako od praktikog ka instrumentalnom
i kalkulabilnom umu i odstupanju od phronesisa ka epistemi, odnosno prevredno-
vanju celokupnog drutvenog saznanja pod pritiskom metodolokog integrali-
zma i njime podrazumevanog podvoenja humaniora pod principe i ciljeve ma-
tematikog i prirodno-naunog saznanja. O tom obrtu u novovekovnoj naunoj
orijentaciji profesor Tadi pie u Filozofji prava: Misao naune strogosti je
usko jednosmerna tako da tenja sistemu koja joj je inherentna nuno dovodi u
pitanje humanu uviavnost i smisao za mogue, verovatno i drugaije. Moderna
nauka se opredelila za istinitije, a siromanije sudove, rtvujui manje istinite,
ali bogatije. Tako je u ime tanijeg suen prostor otroumnijem, a samim tim i
mogunost sabiranja posebnog, odvojenog i razliitog u jedno.
52
Oslanjajui se na ovakav normativni stav u svom velikom opusu, profesor u svom velikom opusu, profesor
Tadi je izvrio jedno sistematsko istraivanje temeljnih pitanja politike egzi-
stencije drutva, pitanja kao to su: temelji i smisao zajednitva, odnos pojedinca
i zajednice, poreklo, karakter i svrha zakona, ponaanje upravljaa, prava i oba-
veze podanika, pitanja autoriteta, vlasti, sile i moi. Tako su njegova razmilja-
nja uvek razmiljanja o temeljnim problemima ljudskog postojanja, on obnavlja
svest o politikim naelima, osnovama i smislu zajednikog ivota, slobodi i
pravdi i vri stalno propitivanje moralnih pitanja politike, pitanja normi i ciljeva.
Zato se njegovo celokupno delo moe svesti na nekoliko temeljnih normativnih
pitanja na koja je pruao odgovore: Koje su to politike vrednosti koje ivot u
zajednici ine vrednim ivljenja u njoj?; Kako se uspostavlja, a kako unapreuje
ugodan, koristan i pravedan zajedniki ivot?; Kako pomiriti naloge slobode i
naloge poretka?; U emu se sadre sloboda i pravda?; Kada je vlast legitimna?
50 N . 23.
51 Ljm T o j . j . 73.
52 Ljm T Filozofja prava j . 171.
ta ini jedan politiki poredak dostojnim podrke, ali i zavisti onih koji ive u
neredu, rasulu, graanskom meteu, dobrovoljnom ropstvu i tiranskoj izopae-
nosti?
Profesor Tadi na tragu aristotelovske praktike flozofje naglaava da se
nauka o politici pita o ljudskom opstanku pojedinca i zajednice i istrauje mo-
gunost oveku dostojnog ivota. Otud i njena vanost i odgovornost, posebno s
obzirom na nesluene razmere moi, koja preti opipljivom opasnou potpune
kontrole ljudske linosti. Tome nas ue netom doivljene moderne strahovlade
i tiranije desnih i levih totalitarnih poredaka i ideologija, kao i skorije prak-
ticirani i dobrovoljnim ropstvom podravani cezaristiki poreci i populistike
diktature. Tamo gde su zdruene volja i mo, tvorei neutaivu volju za mo,
etiki problem postaje pretpostavkom svakog bitnog politikog pitanja. Stanje
neslobode i arbitrarne vlasti jo ponajbolje podsea na neizvesnost budunosti
i ukazuje da sadanje ponaanje odreuje mogunosti sutranjeg ivota. Prevodei Prevodei
helenski izraz phronesis, koji oznaava osnovni organon one delatnosti kojom se
mi bavimo, u svoj prudentia, Rimljani su kao pravniki narod ovaj topos nauke
o politici priklonili pravu, tako da ve od tada politika ili mudrost vladanja, kao
sciencia civilis, i mudrost zakona, kao juris-prudentia, idu zajedno i susreu se
u topici, zajednikom stecitu politike, retorike i jurisprudencije. Sve to obuhvata
istraivanje profesora Tadia, rodonaelnika i doslednog rehabilitatora praktike
flozofje u jugoslovenskoj i srpskoj socijalnoj, politikoj i pravnoj flozofji. Za
to mu duguju, individualno, mnogi njegovi mnogobrojni neposredni i posred-
ni uenici i nastavljai (meu kojima smatram i sebe, koga je misao profesora
Tadia, jo u studentskim danima, usmerila ka normativnoj politikoj nauci i re-
habilitaciji praktike flozofje i kome je akademik Tadi bio i potpisnik referata
za izbor u prvo nauno zvanje),
53
a kolektivno celokupna intelektualna zajednica
i naa drutvena nauka u celini.
53 Njj cj j mjj j Politika teorija studije, portreti, raspra-
ve PN j m 2002.
mr Trivo Ini
5
UDC 17:929 T LJ.
recePcIJA IDeJA rOZe LUKSembUrG
U DeLU LJUbOmIrA TADIA
El bien ms preciado es la libertad
Hay que defenderla con fe y valor
(Varavianka iz 1883. i himna panskog CNT iz 1936)
Meu ranim interesovanjima Ljubomira Tadia (1925) posebno mesto za-
uzima linost i delo Roze Luksemburg (18711919), koja se ubraja meu naj-
autentinije i najozbiljnije pregaoce moderne evropske levice s kraja 19. i poet-
ka 20. stolea. Njen revolucionarni zanos i protagonizam, kao i temeljan, slojevit
i rafnirani teorijski doprinos, nastao u dodiru sa aktivistikim zahvatom koji je
smerao ka radikalnoj izmeni postojeeg politikog i socijalnog stanja Evrope
iji je savremenik, bio je izuzetno privlaan za mladog Tadia, koji je ve za
sobom imao praktino iskustvo i sa nacifaizmom (kao aktivni uesnik u narod-
nooslobodilakom ratu protiv nemakog i italijanskog okupatora 19411945) i
sa boljevizmom u sovjetskoj varijanti (kada je ofcijelni komunistiki pokret u
Jugoslaviji doao u sukob sa Staljinom 1948. godine). Studijski boravak u Pa-
rizu tokom 19561957. godine, gde je stigao iz Sarajeva i na poetku njegove
univerzitetske karijere (od 1. januara 1954, u okviru Pravnog fakulteta u Sara-
jevu), Tadi je iskoristio za predani rad po bibliotekama, nastojei da dopuni i
preispita svoje dotadanje teorijske spoznaje i da asimilira iroku skalu intelek-
tualnog iskustva koje je nastalo u okviru brojnih i sudbinskih konfrontacija koje
su pratile evropsku politiku scenu i, posebno, evropsku levicu prvih decenija
20. veka.
Radei u Nacionalnoj biblioteci svaki dan, pored lektire za izradu doktor-
ske disertacije o pravnoj teoriji Hansa Kelzena (koju e odbraniti 15. decembra
1959. pred profesorima Pravnog fakulteta, Univerziteta u Ljubljani), Tadi je
itao i ranu sovjetsku periodiku (tu je otkrio i
koji je izlazio u razdoblju 19221935, znaajan izvor priloga iz dru-
tvenih nauka i partijske politike ranog SSSR), pratio meusobne polemike so-
vjetskih pravnika, flozofa i politiara predstaljinistikog perioda posebno
54 Sc.
pratei polemike u okviru boljevikog pokreta, kao i teorijsku produkciju onog
dela evropske levice koji se sukobljavao sa Lenjinom i Treom internacionalom.
iva intelektualna scena Francuske tih godina i pristupanost literature, koju
nije mogao da nae u Jugoslaviji, posebno one vezane za sporove na levici nasta-
le o prirodi sovjetskog sistema, staljinizmu, marksizmu uopte, a naroito nakon
iskustava sa pobunama u Poljskoj i Maarskoj 1956. godine, kao i u okviru
Komunistike partije Francuske, uz ve pomenuto bavljenje Kelzenom i ranom
sovjetskom teorijom prava (Paukanis, Stuka, Strogovi, Razumovski, Rajsner,
itd., koje je tih godina i prevodio i o njima pisao), pomogli su mu, kako je jed-
nom izjavio, da bude marksist, a ne dogmatik. U njegovom odnosu i prema
onome to se tada obino nazivalo kao graanska misao, a pre svega tu je bila
liberalna misao u pravu, u ruhu neokantovske flozofje prava Beke kole, bilo
je puno kritikog stava, ali nikada rigidnog, dogmatskog odbijanja dijaloga ili
apriorne negacije. Ta vrsta ranih pravnih studija pomogla mu je, kako je govorio,
da znatno proiri svoje duhovne horizonte, da slobodno i otvoreno flozofski
misli. Pariz toga vremena bio je i ostao izuzetan podsticaj mladom Tadiu. Tu
je Raymond Aron objavio 1957. svoju knjigu LOpium des intellectuels, Boris
Souvarin i druga antistaljinistika levica kritiki analizirala i Lenjina i Staljina,
Albert Camus je 1957. dobio Nobelovu nagradu a pre toga podrao ustanike u
istonoj Nemakoj, u Maarskoj i Poljskoj 1956, itao se Hruovljev tajni go-
vor sa XX kongresa sovjetske partije, vodio se Alirski rat, Sartr je 1957. objavio
Question de mthode i protestovao protiv rata u Vijetnamu i Aliru, Edgar Morin
ureivao od 1954. Arguments, osnovana Situacionistika internacionala 1957,
Moris Merlo-Ponti objavio 1955. Les aventures de la dialectique, nadrealisti jo
uvek polemisali sa staljinistima, pisali i javno delovali Lefevre, Fanon, G. Mar-
cel, Levinas, G. Bataille, itd. Za mladog Tadia posebno su bili dragoceni lini
kontakti sa njegovim profesorima Levi-Brilom i orom Gurviem.
Jo poetkom 1950-ih Tadi se upoznao sa teorijsko-politikim sporom
Roze Luksemburg sa Lenjinom. U Jugoslaviji je, nakon sukoba sa Staljinom
1948, poela da se otvara rasprava o pravoj prirodi sovjetskog politikog modela,
i u tom sklopu je dolo i do objavljivanja spisa Roze Luksemburg Ruska revo-
lucija 1951. godine.
55
U Parizu je imao prilike i da prati izdanja grupe Spartacus
gde su objavljivani, nakon Drugog svetskog rata, i spisi Roze Luksemburg (u
Tadievom zborniku Partija proletarijata, iz 1966, pominje se iz ove edicije knji-
ga Roze Luksemburg Marxisme contre dictature, objavljena 1946. u Parizu, dok
u raspravi Solidarnost i sloboda:o odnosu socijalizma i prava oveka, iz 1964, citira,
55 U m j m m m m mj cj
Sj mcj m 1951 j Dcj mcj -
NJ (j j mj Partija proletarijata Sm
1966).
53 T iECEPCiJa iDEJa oZE LUkSEMUG U DELU LJUoMia TaDia
pored ove, i njenu knjigu La rvolution russe iz iste edicije, iz 1946. godine). Brit-
ke polemike unutar i oko levice u Francuskoj (npr. oko Merlo-Pontijeve knjige
Avanture dijalektike, Sartra i njegovog asopisa Moderna vremena, francuskih
trockista i KP Francuske, itd) samo su izotrile Tadiev sluh za kritike tonove
koji su dolazili iz redova protivnika onog dogmatskog i apologetskog duha ko-
jim se okruivao ofcijelni socijalizam i misao Tree internacionale.
U samoj Jugoslaviji, nakon sukoba vladajue komunistike partije sa Sta-
ljinom 1948, postepeno e se javljati prvi znaci antistaljinistike opozicije i la-
tentne kritike jugoslovenske verzije jednopartijskog sistema (titoizma). Javljaju
se intelektualne grupe i publikacije koje se otvoreno zalau za demokratizaciju
zemlje i za socijalizam koji se nee temeljiti na dogmama Tree internacionale.
Pomenuemo samo asopis Pogledi, koji je u Zagrebu pokrenuo Rudi Supek
1952. godine (izlazio do 1954, kada je praktino zabranjen), asopis Nova misao
u Beogradu (1953 poetak 1954), koji je pokrenuo Milovan ilas, sarajevski
Pregled (obnovljen poetkom 1953, dok su u njemu bili aldarevi, Krei, Ta-
di), itd.
Rana recepcija Roze Luksemburg u socijalistikoj Jugoslaviji obuhvatala
je pre svega njene radove iz oblasti ekonomije (Akumulacija kapitala je objavlje-
na 1955. u Beogradu) i autobiografske spise (pisma iz zatvora). Tek poetkom
sedamdesetih godina prolog veka objavljuju se vie i njeni politiki spisi. Rekli
bismo da to nije bilo sluajno. Jer je za tadanji poredak bilo prihvatljivije da se
njen odluan glas razlike u polemikama na socijalistikoj levici manje uje. Ovo
se posebno odnosi na njene polemike sa Lenjinom (iz 1904. i kasnije, na primer
o nacionalnom pitanju 190809. ili o ruskoj revoluciji 1918), na kritike bolje-
vikog modela organizacije proleterskih partija, kao i na status demokratije u
programima i praksi tih partija. Budui da je komunistika partija, koja je stvo-
rena u Jugoslaviji 1921. godine i u kontinuitetu delovala sve do raspada Jugo-
slavije poetkom 90-ih godina prolog veka, izvorno edo Tree internacionale,
boljevizirana od samog poetka pa do svog kraja, ne treba da nas udi ovo mar-
ginalizovanje, pa i svesno preutkivanje autentine misli Roze Luksemburg.
Ljubomir Tadi je, pedesetih godina prolog veka, meu onima koji su
prigrlili stidljivo nastojanje jugoslovenskog politikog establimenta da se, kroz
sukob sa Staljinom, otvori ka preispitivanju ofcijelnih dogmi koje su dolazile iz
Moskve, i da se elaboriranjem tzv. specifnog jugoslovenskog puta u socijalizam
prihvatanjem ideje samoupravljanja, odkrinu vrata za demokratizaciju zemlje.
Sam e isticati kako je njegova teorijska egzistencija zapoela u vreme sukoba
Jugoslavije sa Informbiroom, i koliko ga je taj otpor inspirisao da to temeljitije
prihvati flozofju kao flozofju slobode, pravo kao odbranu ljudskog dostojan-
stva i Marksov kategoriki imperativ: da se srue svi odnosi u kojima je ovek
ponieno, naputeno i prezreno bie (Poredak i sloboda, 1967, str. 85). On se, svo-
jim temeljnim obrazovanjem i kritikom, antidogmatskom pozicijom u okviru
socijalistike politike kulture, svrstao meu one intelektualce leviare koji e
poetkom 60-ih godina oformiti intelektualnu zajednicu poznatu kao grupa
Praxis i koja e, tokom naredne dve decenije, biti glavna politika i teorijska
opozicija jednopartijskom reimu Josipa Broza Tita. Ova leviarska grupacija,
nastala 1964. godine, sukobljavae se sa reimom sve dok ne bude sudsko-po-
licijskim merama zabranjena 19741975. godine. U grupi Praxis Tadi e biti i
ostati najdosledniji i najradikalniji tuma i protagonista politikog i teorijskog
naslea Roze Luksemburg.
Tadiu je, rekli bismo, temeljna inspiracija postao nauk Roze Luksemburg
kako nema demokratije bez socijalizma niti socijalizma bez demokratije. Sa
ovim naukom krenuo je u analizu sredinjeg koncepta vladajueg, ofcijelnog ili
dravnog socijalizma svoga vremena jednopartijskog sistema komunistikih
stranaka na vlasti, kakav je bio i sluaj sa Jugoslavijom. Rane ezdesete godine
ispunjene su Tadievim interesovanjem za probleme odnosa revolucije i slobo-
de, birokratije u socijalizmu i za teoriju proleterske partije.
Sve su to problemi koje je Tadi uoio u ivom iskustvu svoga vremena,
voen uverenjem da nauka stie svoje dostojanstvo i opravdanje samo ako se
ostvaruje, to znai samo ukoliko uobliava i osmiljava bogatstvo razvitka i
ivota, jednom reju ukoliko postaje t e o r i j a pr a k s e ili praktina teorija, tj.
ukoliko je smetena u kritikoj revolucionarnoj perspektivi, sa pogledom usme-
renim napred, u budunost (Tadi, ivot i revolucionarno delo Roze Luksemburg,
Filosofja, br. 3-4, 1973). Ova metodoloka pozicija Tadia (pored Hegela, Mar-
ksa, Gramija, Bloha) izgraena je i na iskustvima Roze Luksemburg, njenih
polemika sa Kauckim, Berntajnom i drugima kao zastupnika apstraktnog li-
beralizma, apstraktne nauke, vanklasnog koncepta drutva, van istorijskog
procesa, dakle praktinog ivota (Tadi). Tadievo zalaganje za teoriju prakse ili
praktinu teoriju je rehabilitacija (Marksove) dijalektike metode u analizi kapi-
talistike ekonomije, prava i politike, koja razlikuje prirodnu nunost i istorijsku
nunost. U drutvenim pitanjima posreduje ljudska praksa, a ne sudbina, tj. ljudi
sami tvore svoju istoriju. Time je uinjen rez u odnosu na pseudorevolucionar-
ni fatalizam ortodoksnog marksizma Kauckog, koji je socijalizam video kao
prirodnonauni cilj (uporedi npr. spis Kauckog Put ka vlasti). Iz polemika R.
Luksemburg sa pseudorevolucionarnim fatalizmom nemakih socijaldemokrata
i njenih analiza ruske revolucije iz 1905. Tadi izvlai snane metodoloke uvide
o tome kako je radniki pokret iva materija istorije (kao masovni i narodni
pokret), kako klasna borba nije izum partije proletarijata, ve je starija od so-
cijaldemokratije i elementarni proizvod klasnog drutva. On pomno sledi ova
zapaanja R. Luksemburg, ija okosnica je relacija klasa partija i spontanost
organizacija, pa e istai kako nije socijaldemokratija gurnula proletarijat i
klasnu borbu, ve je, obrnuto, proletarijat stvorio socijaldemokratiju radi ko-
or di naci j e razliitih elemenata svoje klasne borbe i stvaranja svesti o svakom
c i lj u koji u toj borbi valja postii. I Tadi, dalje, pie kako je R. Luksemburg
uvek smatrala ogromnom pogrekom uobraenje da je socijaldemokratija po-
stala jedini uvar istorijske delatnosti masa, a osobito je kritikovala miljenje
da neorganizovana masa znai amorfnu gomilu koja predstavlja inertno op-
tereenje istorije. (ibid, Filosofja, str. 162). Ovo stanovite je, prema Tadiu,
okosnica kritike R. Luksemburg i prema kauckijanskom i prema boljevikom
modelu partijske organizacije. U kritici fetiizma organizacije, koju je ispisala
R. Luksemburg, izraava se genijalno naziranje mogunosti birokratizacije i
sektatva u radnikom pokretu, koji se zainju u krilu same organizacije istie
Tadi. Ne moe partija proletarijata, ako hoe da bude avangarda, da fatali-
stiki eka dolazak revolucionarne situacije, kao nekog dara koji pada s neba,
ve ona mora prethoditi razvoju stvari i teiti da se on ubrza, tj. organizacija
mora pulsirati zajedniki sa narodom, ii sa narodom, imati poverenje u narodne
mase. Birokratija i sektatvo u partiji pie Tadi o gleditima R. Luksemburg
javljaju se iz preutnog n e p o v e r e nj a organizacije u klasni pokret proleta-
rijata i izviru iz ukorenjene predrasude konzervativne elite, koja je nesposobna
za kritiko rasuivanje, o inertnoj masi. Tada inicijativa i odluke intelektualnog
i politikog karaktera prelaze u ruke uskog kruga ljudi koji rukovode partijom,
a masi pristalica kako primeuje Roza sa gorinom i ironijom, preostaje da
plaa lanarinu, rastura letke, prikuplja pretplatu za partijsku tampu i organi-
zuje izborne kampanje. U tom sluaju organizacijski centralizam gui sav in-
telektualni i politiki ivot i potinjava milione ljudi rutinskim zadacima. Za
razliku od Lukaa (Istorija i klasna svest), Tadi e braniti ideju spontanosti u
teoriji R. Luksemburg kao sinonima stvaralatva, inicijative i invencije..., koje
se mogu razviti jedino unutar socijalistike demokratije, suprotstavljene ide-
ji birokratske rutinizacije i duhovnog osiromaenja koje ona izaziva. Prema
Tadiu, sama organizacija igra revolucionarnu ulogu ukoliko svesno artikulie
narodne potrebe, ukoliko predstavlja samo izvrni organ revolucionarne klase:
U svemu ostalom, pogotovu ako uobrazi, kako je opominjala Roza, da je ona
jedina pozvana da pie istoriju i da klasa nije nita, partija neizbeno igra ulo-
gu konice u klasnoj borbi. Imaginarna avangarda tada se pretvara u ariergardu
radnikog pokreta: ona ovaj pokret protiv njegove volje zadrava do odluu-
jue borbe. Nema sumnje, Roza Luksemburg je u centralizovanoj organiza-
ciji videla tendenciju ka konzervativnosti (Tadi, ibid, str. 163). Tako nastaje
mogunost subordinacije pokreta vostvu, njegova prinudna homogenizacija,
raa se birokratizovana i sektaka partija koja e svoju odvojenost od pokreta
pravdati istorijskim interesima i potrebama radnike klase, i utoliko licemer-
niju, ukoliko to ini u ime i za dobro klase. Organizacija postaje svrha samoj
sebi a ne sredstvo u revolucionarnoj borbi, naglaava Tadi u ovoj interpretaciji
gledita R. Luksemburg. On e zakljuiti sledee: Marksovi i Veberovi poznati
opisi birokratije i sektatva tano odgovaraju slici ovako osamostaljene politike
organizacije. Iz apstraktne racionalnosti organizacije i njene usmerenosti na ko-
risnu efkasnost i uinak po svaku cenu nastaje rezultat izraen u deobi na aktiv-
no vostvo i pasivnu masu, a samim tim, kao neizbena posledica, i hijerarhijsko
zatiranje demokratije i slobode, osujeivanje renesanse linosti kao jednog od
bitnih ciljeva socijalistike revolucije.
Analiza polemika R. Luksemburg sa Lenjinom o pitanju organizacije na-
vee Tadia da napie i sledee: Kao da je predoseala da iza plamtee buk-
tinje ruske revolucije vreba grozomorni sumrak staljinizma, ona je genijalno
upozoravala u zavrnoj reenici spisa Organizaciona pitanja ruske socijalde-
mokratije: pogreni koraci koje uini jedan zbiljski revolucionarni radniki
pokret istorijski su neizmerno plodniji i vredniji nego nepogreivost najboljeg
centralnog komiteta.
Iz kritike organizacije u delima Roze Luksemburg, kao iz patosa kritike koji
je odlikovao linost i delo Roze Luksemburg (ona je smatrala da je kritika bitan
moment, zalog progresivnog socijalistikog kretanja, a koji se temelji na njenom
poznatom uverenju da je sloboda uvek samo sloboda onog koji drugaije misli)
Tadi je rano izvukao sve konsekvence za jugoslovenski sluaj. Uviajui da
je Komunistika partija (kasnije preimenovana u Savez komunista) fundament
politikog sistema u Jugoslaviji njegovog vremena, Tadi se, nakon doktorata
iz oblasti flozofje prava, okree aktuelnim pitanjima politike teorije drave i
odnosa drave i socijalizma, sagledanim iz specifne optike odnosa proletarijata
i birokratije. Tu je rodno mesto njegovog istraivakog ciklusa posveenog teo-
riji partije, koji ini okosnicu njegove knjige Poredak i sloboda, objavljene 1967.
godine u Beogradu. Ne nastaje taj ciklus samo iz podsticaja koji dolaze od Roze
Luksemburg on se javlja kao sudar sa praktinim iskustvom autoritarnog so-
cijalizma u kome je iveo ali je teorijsko i praktino iskustvo R. Luksemburg
bilo presudno i dragoceno za ovaj Tadiev plodonosan i, recimo i to, opasan rad.
Rizian i opasan jer je vodio otroj konfrontaciji sa postojeim sistemom vlasti,
koji se sa svojim neistomiljenicima ve obraunavao metodom Gulaga (tzv.
Goli otok) ili viegodinjom robijom (kao u sluaju Milovana ilasa).
Pomenuti Tadiev ciklus poinje njegovom raspravom iz 1962. godine, Pro-
letarijat i birokratija
56
(2), u kome razmatra fenomen birokratije uopte, Mark-
sove teze o birokratiji, problem birokratije u socijalistikim dravama, odnos
56 P j jj jm Pregled . 7-8 1962 m -
Humanizam i socijalizam (Z 1963 j) m m Tj
j Poredak i sloboda ( 1967). Pj c Le proletariat et la bureau-
cratie Praxis 1966 ii 4.
birokratije, klase proletarijata i partije proletarijata. Naglasak je na koncepciji
proleterske partije, a pre svega kod Lenjina i Roze Luksemburg. Sa odobrava-
njem se iznose i opirno komentariu polemiki stavovi R. Luksemburg protiv
Lenjina (i Trockog) i socijaldemokratije. Naravno, vrednost Tadieve rasprave
se, pre svega, ogleda u injenici da ona aktuelizuje pomenute polemike iz ugla
njegovog vremena. I tu se ve kree od nove teme: da li je i, ako jeste, u kojoj
meri Lenjinova (boljevika) koncepcija partije i odnosa partije i klase dopri-
nela pobedi staljinistike birokratije u Sovjetskom Savezu i zemljama koje su
sledile njegov put? Bez jasnog i naunog odgovora na to pitanje ini se da su
sva druga objanjenja nastanka birokratije u socijalizmu polovina i nedovoljna,
pa su, prema tome, polovina i nedovoljna sredstva koja se upotrebljavaju radi
suzbijanja birokratskih tendencija pie Tadi. On smatra da, bez obzira na to
kako odgovoriti na pitanje ko je u polemici Lenjina i R. Luksemburg u pravu
(ulazei pri tome u polemiku sa Lukaevim primedbama spisu Ruska revolucija
R. Luksemburg), ono to fascinira jeste okolnost da kritika R. Luksemburg,
koja je upuena Lenjinu, pogaa u sam nerv staljinistiku birokratsku diktatu-
ru. Piui za sarajevski list Osloboenje prilog o godinjici Lenjinove smrti u
januaru 1959. (Lenjinova prisutnost u Naem vremenu), Tadi e ve u tom tekstu
ukazati na posebnu ulogu Roze Luksemburg i pohvaliti je kao velikog mislioca
i demokratu.
Tadi smatra da bi istorijski bilo netano tvrditi da su osnovi staljinistike
ideologije bili postavljeni tek sa dolaskom Staljina na vlast. Te osnove Tadi
vidi i u socijaldemokratskoj ideologiji koja je dolazila iz Nemake (koja je bila
prevladana politiki, ali ne i flozofski sluaj Kauckog, Plehanova, pa i Le-
njina, Buharina, itd. ). U duhu R. Luksemburg Tadi e isticati da je ukidanje
klasnog drutva nezamislivo bez vieg nivoa demokratije i slobode od onog koji
je buroazija dala oveanstvu. Nije cilj proleterske partije da organizuje novu
proletersku dravu koja e zadrati ili, ak, ii ispod tih standarda i time zadr-
ati fatum birokratije, stare oblike otuenja, koji e stvarati sve potrebne uslove
ako ne za buroasku, a ono sigurno za birokratsku kontrarevoluciju (Tadi). I
tu Tadi priziva ono uveno mesto iz Ruske revolucije, gde R. Luksemburg na-
glaava razliku izmeu socijalne osnove i politike forme buroaske demokratije,
injenicu da se ispod slatkog omota formi jednakosti i slobode nalazi oporo jez-
gro nejednakosti i drutvenog ropstva: Istorijska misija proletarijata kada doe
na vlast sastoji se u tome da umesto buroaske stvori socijalistiku demokratiju,
a ne da unitava svaku demokratiju. Dakle, socijalistika demokratija ne poinje
samo u obeanoj zemlji poto su se stvorili temelji socijalistike privrede i kao boini
poklon za poten narod koji bi u meuvremenu verno podrao aku socijalistikih
diktatora. Socijalistika demokratija poinje u isto vreme kad i in unitavanja kla-
sne vladavine i izgradnje socijalizma. Ona poinje u momentu osvajanja vlasti od
strane socijalistike partije. Ona nije drugo do diktatura proletarijata (u tekstu R.
Luksemburg podvukao Lj. Tadi).
Piui ovu raspravu u vreme parole vraanje Lenjinovim normama par-
tijskog ivota, dakle posle XXII kongresa KP Sovjetskog Saveza, Tadi kae
kako pomenutu parolu pozitivno, u marksistikom duhu, moemo shvatiti
samo kao vraanje onim pozicijama koje su naputene pobedom birokratske
kontrarevolucije u komunistikom pokretu, kao vraanje neizvrenim revolucio-
narnim zadacima, kao oivljavanje socijalistike demokratije i radnikih saveta.
Tadi izraava, na kraju, nadu da e jugoslovenska socijalistika revolucija, koja
je pruila otpor staljinizmu, pomoi da komunistiki radniki pokret preodoli
politiku i ideoloku asfkciju. Prvi uslov za njegovo ozdravljenje jeste radi-
kalna demokratizacija komunistikih partija. Ovde Tadi upuuje i na debate
o problemima unutarpartijske demokratije u KP Italije, 19611962, tj. nakon
XXII kongresa KP SSSR. Ali svoju raspravu zavrava jasnom, saetom i opo-
minjuom porukom: Komunistiki pokret suoen je stoga u dananje vreme sa
neumitnom dilemom: proletarijat ili birokratija.Tertium non datur!
Tako je, dakle, bilo na poetku. Za one koji su iveli u Jugoslaviji 1962
1965. bilo je jasno da se partijska birokratija nastoji da odri na vlasti novim pa-
ketom ekonomskih, ali ne i neophodnim paketom politikih reformi. I te eko-
nomske reforme, sa uvoenjem elemenata trine ekonomije kao impulsa protiv
sve izrazitijeg zaostajanja jugoslovenske privrede, kroz godinu-dve pokazae se
kao fkcija jer politiko rukovodstvo zemlje nije moglo pristati na stvarnu auto-
nomiju privrede niti na takvu preraspodelu dohotka u korist preduzea koja bi
ojaala uticaj radnikih, samoupravnih kolektiva u odluivanju. Unutarpartijske
borbe, posebno u tzv. sluaju Aleksandar Rankovi, iz 1966. godine, kao i pri-
preme za donoenje novog ustava (onog iz 1974), jo vie e osnaiti regresivnu
ulogu partijske birokratije i konzervativne struje u SKJ, koju je predvodio njen
predsednik Josip Broz Tito, dovesti do pobede nacionalistikih orijentacija u
politikoj hijerarhiji i do praktine konfederalizacije zemlje. Ovakav politi-
ki poredak titi se sve jaim merama policijske, pravne i politike represije. Ta
represija, opet, izaziva otpor svih demokratskih snaga, pre svega u vidu sponta-
nih radnikih trajkova, nastajanjem tzv. intelektualne opozicije (pojava grupe
Praxis, na primer), raanjem autonomnog omladinskog studentskog pokreta
(koji e 1968. masovnim trajkom na univerzitetima u zemlji dovesti do kona-
nog razlaza mlade generacije sa politikom SKJ).
Tadieva misao intenzivno i uz predani lini politiki angaman prati sva
ova zbivanja u Jugoslaviji, podsticana teorijskim i praktinim protagonizmom
Roze Luksemburg. Godine 1963. on objavljuje vie teza o odnosu solidarnosti
i slobode (pod naslovom Solidarnost i sloboda, u asopisu Filozofja), da bi temu
ire varirao u spisu Solidarnost i sloboda.O odnosu socijalizma i prava oveka (u
zborniku radova ovek danas, 1964, koji najavljuje buduu kolektivnu saradnju
grupe koja e se okupiti oko Praxisa).
57
U ovom spisu (objavljenom i u Po-
redak i sloboda, 1967), Tadi razlae spor izmeu privatne svojine (kao suku-
sa graanskog, buroaskog drutva, njegovog naela slobodne konkurencije ili
neogranienog sticanja i njemu odgovarajueg privatnog ivota, gde se stavlja
znak jednakosti izmeu egoizma i individualne slobode) i ideje zajednice koju
oliava i koju eli da ostvari proletarijat. Proletarijat ne eli individualistiki
shvaenu linu slobodu izolovanih privatnih lica, njegovi interesi nisu zaraeni
partikularizmom i klasnim egoizmom smatra Tadi ve on hoe klasnu, i
jo vie, ljudsku solidarnost, tj. njegovo osloboenje je preduslov opteg ljud-
skog osloboenja, dakle naglaava Tadi univerzalno, a ne partikularno: kao
osloboenje od svakog klasnog drutva. Time se jasno sagledava i odnos prole-
tarijata prema politikoj demokratiji, ulazi u spor sa onima koji prava oveka
bez ostatka svode na ekonomiju i privatno pravo. Posle Marksa i Engelsa Roza
Luksemburg je pie Tadi prva otro istakla znaaj subjektivno-objektivnih
prava za radniki pokret. Ona je uvidela da ta prava predstavljaju revolucio-
narno naslee radnike klase, poto je umela da razlikuje slobodu (kao jedinstvo
solidarnosti i aktivizma radnih masa) od proizvoljnosti i privatizacije. Otuda
se moe shvatiti njena odluna kritika socijaldemokratske koncepcije Kauckog
koji je meao socijalistiku sa buroaskom demokratijom, kao i njena skepsa
naspram boljevikih teza o diktaturi proletarijata, u kojima je videla potcenji-
vanje demokratije.
58
Kritika Luksemburgove smatra Tadi precizno pogaa
i teoriju i praksu staljinizma. Zadravajui se na analizama Lukaevih kriti-
kih primedaba (u knjizi Geschichte und Klassenbewusstsein) na shvatanja Roze
Luksemburg o teoriji partije, uvaavajui Lukaevo uverenje da komunistike
partije rade ono to ne rade tradicionalne buroaske organizacije preobraaju
pasivne objekte u delatne subjekte, pretvaraju posmatrae zbivanja u ive aktere
istorijskog procesa (ime bi revolucionarna efkasnost svesnih boraca zamenji-
vala efkasnost i birokratiju aparata) Tadi je, ipak, na strani Roze Luksemburg.
On istie kako staljinizam ini korak nazad ka tradicionalnom ustrojstvu gra-
anskog drutva, rtvuje revolucionarnu organizaciju dravnom aparatu i tako
irom otvara vrata birokratizaciji ne samo komunistike partije, ve i celog so-
vjetskog sistema. Prodor onog tipa organizacije, koji odlikuje vojnu kasarnu
57 T mjm Sm m f j (oj 1820.
1963). U. .8: Dcj Lm m Lj L. i-
j Lm m m m m m. (-
fj . 3 1963 . 5152). N mjm T j
ovek danas (N 1964 . 93112). Pj c: Solidarite
et liberte Px i 1965 i 4 . 460472.
58 Poredak i sloboda k 1967 . 147148.
i fabriku, sa mehanikom disciplinom koju zahtevaju, u komunistiki pokret
efkasno obezbeuje pie Tadi ma i privremeno, pobedu starog nad novim
drutvom. Staljinistika teorija jaanja drave javna je obznana dovretka ovog
unutranjeg uzmicanja, pri emu je Staljin makijavelistiki umeno koristio re-
volucionarne forme (boljevizacija partije) da bi, koristei zbunjenost pokreta,
mogao proturiti reakcionarnu sadrinu. U takvoj situaciji prognoze Roze Luk-
semburg naglo dobijaju svoju istorijsku potvrdu. I upravo u tom delu teksta Ta-
di u fusnoti upuuje na spis R. Luksemburg Centralizam i demokratija iz 1904.
(iz broure Marxisme contre dictature, ed. Spartacus, Paris, 1946), u kome je ona
dalekovido skretala panju na opasnost od kasarnske i tvornike discipline u
radnikom pokretu i, ukoliko zakae socijalistiko javno mnjenje, na mogu-
nost raanja korupcije, klika i koterija. Tadi se, tako, bez rezerve obraunava
sa staljinistikim tipom partijske organizacije, koji je odnegovao kult linosti
kao izraziti simptom birokratskog voluntarizma naspram koga stoji pasivna i
inertna masa, koja fatalistiki reaguje na poteze mudrog rukovodstva. Sudelo-
vanje u istoriji lanstva komunistike, revolucionarne organizacije svedeno je na
pasivnu egzekuciju zamisli voe i njegovih direktiva. A upravo ovaj momenat
neobino je snano zapazila Roza Luksemburg videi u njemu mogunost za
konstituisanje reakcionarne birokratske elite umesto misaonog centra revoluci-
je.
59
I ovde je Tadi jasan, izriit, pa u nastavku zapisuje kako se, u organiza-
cionom smislu, bit staljinizma sastoji u evoluciji komunistike organizacije od
svesne avangarde proletarijata (koja teorijski prednjai pokretu Marks, tj. miri
teoriju sa praksom) ka birokratskoj eliti nepogreivih voa.
Vraajui se, u zavrnici ovog spisa, opet na paralelu Luka R. Luksem-
burg ,Tadi e rei da je Luka prevideo ono to je R. Luksemburg imala stalno
na umu, naime da radnika partija, ma kakva bila njena organizacija, nema
raison dtre ukoliko ne odrava stalnu i vrstu vezu sa masovnim pokretom klase,
njenim ivim i trajnim interesima. I, najzad, da rukovodstvo partije, ma koliko
bilo misaono, revolucionarno i energino nikada ne moe zameniti niti nado-
knaditi delatnost i energiju klasnog pokreta. U ovom pogledu Roza Luksem-
burg je opravdano izraavala bojazan da se partija ne odvoji od klase. Pa ipak,
miljenja smo da se neke osnovne zamisli Lukaa i Roze Luksemburg toliko ne
iskljuuju koliko dopunjavaju. Razlike su vie u akcentima nego u principima.
Moda je osnovna razlika u tome to je Roza Luksemburg vie isticala znaaj
negativne slobode (sloboda onoga koji misli drugaije), a Luka vie znaaj
pozitivne slobode (slobode delovanja).
59 im . 152. U. T j NoN 18. cm 1988 Pogledi 20.
cm 1988.
Tako se Tadi upisao u one odlune i rane kritiare kulta linosti, eufe-
mizma koji je prikrivao specifnu despotiju onovremenih komunistikih par-
tija nastalih pod okriljem Tree internacionale (ukljuujui i KP Jugoslavije).
Znao je on dobro ta se krije iza te metafore i, u odnosu na svoje savremenike,
ukljuujui i one iz grupe Praxis, najdublje je zahvatio sutinu tog fenomena.
On e kazati kako se u tzv. kultu linosti najbolje manifestuje neizreciva i
nedogledna slabost radnikog pokreta kada se nalazi na fatalistikoj poziciji,
kada voluntarizam i fatalizam predstavljaju lice i nalije jedne te iste medalje,
jer negovanje kulta sainjava pouzdan simptom neverice pokreta u sopstvene
snage, to dovodi do mitolokog verovanja u mo velikih linosti koje same
tvore istoriju. I tako, kada paljivo itamo ovu Tadievu raspravu (tehnikom
close reading), shvatiemo da on cilja na prilike i vreme u kome ivi. Pa kad kae
kako idealistika koncepcija kulta linosti izrasta na tlu vladavine birokratskog
voluntarizma i kako, na paradoksalan nain, uporno vlada i tamo gde se poinju
shvatati negativne posledice te vladavine, i kako borba protiv tog kulta bez
prethodnog saznanja da je on samo simbol jednog sistema drutveno-politikih
odnosa, moe da se zavri u idealistiki umerenom otklanjanju posledica umesto
zbiljskih uzroka ove pojave mi znamo da on misli i na Titovu Jugoslavi-
ju. Pogotovo kada ovoj reenici sledi nastavak u kome kae: Jer bez prevrata,
tj. radikalne promene drutvenih odnosa koji su rodili Staljina i staljinizam,
bez demokratizacije komunistikog pokreta nema i ne moe biti efkasnih socija-
listikih rezultata u borbi protiv kulta linosti. Ukloniti birokratsku samovolju
mogue je samo ako se istovremeno ukloni fatalistiko tle koje je podgrejava
i ona vrsta materijalizma koja sainjava ideoloku osnovu ovih pojava. Otud
Tadiev uvek prisutan pokli u prilog subjektivnih javnih prava, koja mora-
ju biti priznata kao ljudski zakon socijalistike demokratije. Ta prava, misli
Tadi u skladu sa najdubljim razumevanjem pouka Roze Luksemburg i drugih
mislilaca demokratske tradicije (posebno Ernsta Bloha), jesu roena u borbi
protiv apsolutistike autokratije i imaju trajnu vrednost kao orue otpora na-
roda svakoj tiraniji i svakom despotizmu dokle god postoji mogunost njihovog
javljanja, tj. dokle god stari svet ima i najmanju ansu da ugui novo drutvo.
Komunistika ideja solidarnosti uvaava dijalektiku jedinstva razlika individu-
uma i zajednice i uvek denuncira mehaniko-birokratsko podreivanje graa-
nina apstraktnoj dravi. Zato Tadi i pie kako je najvea individualna sloboda
mogua samo u zajednici, ali je i zajednica mogua samo onda ako su pojedinci
njen integralni deo, tj. ako je oni tvore svojom sveu, voljom i interesima, ako
im se ona, kako je Marks isticao, ne suprotstavlja kao apstrakcija. Ovo jedinstvo
raznoliko je, dakle, vre od bilo kakvog jedinstva po svaku cenu zasnovanog na
pokornosti. I kako dalje pie Tadi, takorei u jednom programskom tonu, pra-
va revolucionarna zajednica volja, kao to nas ui istorija svake komunistike
revolucije, moe se konstituisati samo na saglasnosti pojedinaca o istim ciljevima
i interesima, pri emu se odluke o delovanju donose uz istinski (a ne prividno)
aktivno i slobodno uee tih pojedinaca. Tako se svaki individuum objektivira u
zajednici a razile i sporovi izmeu etike i politike imaju ansu da kae Tadi
realno ieznu. Ako je organizacija komunistike partije prototip organizacije
socijalistikog drutva u celini, onda je demokratija unutar komunistikog pokre-
ta bitan, prethodni i nuan uslov ljudske emancipacije. Jer u slici komunistike
partije, njenom moralnom nivou i nainu delovanja, ogleda se budunost celog
pokreta. Sudbina i budunost komunizma zavise od stepena jedinstva slobode
i solidarnosti, tj. od realnog potvrivanja istinske demokratije, drutvenosti i
humanosti koje nadmauju ne samo antisocijalistiku demokratiju, nego i an-
tidemokratski socijalizam. Tadi je, jo krajem pedesetih (posebno u spisu So-
cijalizam u dravnom omotau, u asopisu Pregled, 1959), krenuo u obraun sa
staljinistikom politikom teorijom, ukazujui kako se tip tadanje socijalistike
drave (realnog socijalizma) opasno pribliio politikom drutvu pretkapita-
listikih formacija i, uz svest o posledicama takvog stava, nastavio celo vreme
vladavine jednopartijskog sistema u Jugoslaviji, da sa nesmanjenom upornou i
lucidnou zastupa svoje slobodarske, luksemburgijanske teze.
Teorijom komunistike partije, Tadi se, u istom ovom duhu, bavi i u spisu
Aktuelni problemi teorije komunistike partije.
60
Komunistika partija ima pre-
ma Tadiu karakter revolucionarne organizacije radnike klase koja stoji u
principijelnoj opoziciji prema graanskom drutvu u celini. Takvu poziciju na-
griza pojava revizionistike ideologije u radnikom pokretu (u obliku socijalde-
mokratije, laburizma i trejdjunionizma, i slinih vidova realpolitike). I tu Tadi
uoava i istie teorijsku i praktinu kritiku revizionizma koju prua Roza Luk-
semburg, uz Lenjina takoe. U ovom spisu Tadi ne raspravlja naelne razlike
izmeu Lenjina i R. Luksemburg, upuujui itaoca na svoj rad Proletarijat i
birokratija iz 1962, o kome smo ve govorili. Produbljujui svoje ranije analize
Lenjina i Lukaa, odnosa centralizma i demokratije u partijskoj organizaciji i
teme o kultu voe i cezaropapizmu prevlasti partijskog aparata nad demokra-
tijom, itd., Tadi iznova upozorava da se i u njegovo doba komunistika partija
iz subjekta, ija je osnovna istorijska funkcija kritika postojeeg drutva (misa-
ona i praktina), pretvara u mehanizam slepih sila u kojoj je uloga pojedinaca i
itave klase svedena na funkciju tokia ili, u najboljem sluaju, toka aparata.
Sektaki voluntarizam neminovno se pretvara u fatalizam, vraajui revoluciju
zakljuuje Tadi na polazne pozicije. I u duhu Roze Luksemburg, kojoj
ostaje veran, izriito naglaava kako nema socijalizma bez demokratije, kako
60 ojj Pregled ( Sj1964) m j Poredak i sloboda
. 178192.
istorija staljinistikog sektatva belodano pokazuje kako se ma revolucionar-
nog terora preneo s klasnog neprijatelja na kompartiju kao misaono i politiko
arite revolucije, kako je staljinizam klasian obrazac moderne kontrarevoluci-
je u socijalizmu. Takva evolucija komunistikog pokreta pretvorila je proletersku
partiju iz realne teorijske i politike avangarde radnike klase u konzervativnu
politiku elitu koja se zadovoljava osvojenom dravnom vlau. Nova vladajua
elita tada ima ta da izgubi, pa joj stoga nije ni stalo do daljeg revolucionarnog
preobraaja, tj. do nunog prevoenja politike u socijalnu revoluciju. Zato se,
za Tadia, u zavrnim redovima ovog spisa, danas, posle ovih surovih iskustava
komunistikog pokreta, postavlja problem razaranja eklezijastike hijerarhije
kao organizacioni preduslov za demokratsku i revolucionarnu obnovu socijali-
stike misli i akcije. On, pre svega, trai uklanjanje apriorne monolitnosti u
miljenju, ukoliko se eli postii zbiljsko jedinstvo u delovanju. Tu se poziva na
Gramijevu misao da je tolerancija u diskusiji uslov postizanja intransigencije
u akciji. Drugim reima, problem unutranje demokratije u komunistikom po-
kretu postao je najaktuelniji problem dananjice, pa ako se hoe regeneracija
ovog pokreta, njegovo moralno ozdravljenje i oivljavanje revolucionarne teo-
rije u atmosferi slobodne drutvene kritike, onda od toga treba i poeti. Ova
Tadieva upozorenja eksplicitno se, na kraju ovog spisa, upuuju i vladajuoj
jugoslovenskoj partiji, koja bi morala iz svog sukoba sa Staljinom 1948. izvui
sve radikalne teorijske i praktine konzekvencije.
Godine 1966. Tadi je priredio zbornik tekstova hrestomatiju Partija
proletarijata, koja sadri bitne teorijske priloge autora koji su se tokom isto-
rije modernog socijalizma bavili problemima partijske organizacije (Marks,
Engels, Kaucki, Berntajn, Mihels, Veber, Lenjin, Luka, Trocki, Merlo-Ponti,
Buharin, Staljin, Mao Ce Tung, Grami, Toljati, itd). Tu je, naravno, i polemika
Roze Luksemburg sa Lenjinom, kao i njena razmiljanja o odnosu partije i
sindikata iz rasprave Massenstreik. U uvodnom tekstu, Proleterska partija i njeni
ciljevi (objavljenom i u Tadievoj knjizi Poredak i sloboda), Tadi ponovo afrmi-
e kritike stavove R. Luksemburg o boljevikom tipu politike organizacije,
koristei te spoznaje u analizi teorija i stavova Lenjinovih naslednika. Umesto
bogatog naslea demokratskih instrumenata koje je nudio revolucionarni po-
kret, staljinizam je prema Tadiu zaveo bukvalno prenoenje naela vojne
discipline u politiki pokret, uz obavezno zavoenje teroristikih principa u slu-
aju ma i najmanjeg neslaganja sa politikom generaltaba, kako je Staljin nazi-
vao svoje rukovodstvo. Tako je zavladalo srednjovekovno naelo: Quod principi
placuit, leges habet vigorum. Kominterna je postala prosto orue u rukama
novog boljevikog vostva pie Tadi za sprovoenje spoljne politike so-
vjetske drave, a marksistika teorija doivela pad pod pritiskom ovog dogmat-
skog, neocezaropapistikog sektatva. U vreme velikih debata u meunarodnom
radnikom pokretu tih godina, kada Tadi pie ove redove (sukob Kina SSSR,
Kuba, Alir, evrokomunizam, levica u Treem svetu, pobuna omladinskih po-
kreta oko 1968, itd), obnavlja se pitanje odnosa slobode i partijske discipline,
odnosno problem demokratije u komunistikom pokretu. Ta pitanja Tadi tre-
tira uvek u istorijskoj perspektivi samog pokreta, prizivajui, na primer, iskustva
i pouke boljevizacije nemakog komunistikog pokreta (upuujui itaoca i na
studiju Siegfrieda Bahnea: Zwischen Luxemburgismus und Stalinismus, iz a-
sopisa Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, za oktobar 1961). Ne radi se tu samo
o demokratskim odnosima meu komunistikim partijama, ve iznad svega o
problemu demokratskih odnosa unutar tih partija, naglaava Tadi, zalaui se
za otvorenu kritiku raspravu u njima, bez zaverenikog skrivanja od javnosti i
uz neposredan uticaj radnih masa na takve pokrete, tj. stalno dranje tenzije u
odnosima partije prema klasi. Staljinistika teorija monolitnosti pie Tadi
samo je prividno postizala jedinstvo u redovima komunistikih partija. Ra-
zlike u miljenju koje se slobodno ne mogu ispoljavati oterane su u podzemlje,
a umesto njih stvorena je najira mogunost za delovanje iza politike scene
raznih klika i koterija. Jasno je da Tadi sa ovakvim gleditima nije mogao
raunati na odobravanje jugoslovenske partijske oligarhije i zbog ega je, po-
etkom 60-ih, u roenoj zemlji stekao status politikog disidenta. Dodajmo
jo i to da je i ambasada SSSR u Beogradu 1966. protestovala kod CK SKJ
zbog pojave zbornika Partija proletarijata, i traila zvanino razjanjenje da li
se njegovim objavljivanjem u Jugoslaviji rehabilituje antilenjinizam, trockizam
i antikomunizam.
I kad zaokrui svoj teorijski ciklus o partiji proletarijata Tadi se nee uda-
ljavati od misaonog i politikog naslea Roze Luksemburg, ostae mu, trajno,
jedan od najvernijih privrenika na jugoslovenskom tlu. Trebalo bi puno prosto-
ra da se pomenu i analiziraju svi tekstovi i sve situacije u kojima se Tadi oslanja
na ovo naslee i u kojima priziva primer Roze Luksemburg. Ukazaemo jo
samo na nekoliko takvih sluajeva.
Bavei se, razliitim povodima, problemima intelektualaca i inteligencije
kao socijalnog sloja, a pre svega njihovim odnosom prema socijalizmu i ko-
munistikoj partiji, Tadi e uvek podseati na uzor i misao Roze Luksem-
burg. Za Tadia lino i njegovu generaciju staljinizam je bio uverljiv pokazatelj
perzistiranja starog sukoba inteligencije sa nosiocima politike moi. Istiui
rezerve Kauckog i Lenjina prema inteligenciji kao sloju koji je po mentalitetu
najsrodniji sitnoj buroaziji, jer se istie svojim individualizmom, mlitavou i
nesposobnou za disciplinu i organizovani rad, rezerve koje je prihvatila Trea
internacionala, Zinovjev i Staljin, Tadi pie kako je takav stav doveo do napeto-
sti u odnosima revolucionarne humanistike inteligencije i partije, do zloglasnih
politikih procesa i najcrnje ideoloke diktature u kojoj je svako autonomno
izraeno miljenje predstavljalo politiki delikt. U takvim okolnostima fzi-
ku likvidaciju intelektualaca (komunista) zakonito prati vladavina mranoga,
cininog pozitivizma i neograniena samovolja birokratski borniranog prakti-
cizma. Zato treba odati najvee priznanje Rozi Luksemburg koja je, ukazujui
na shematinost i apstraktnost pomenutih teza o inteligenciji, umela da sagleda
sve kobne posledice koje su se pripremale jo u toku same predigre to je vodila
staljinizmu.
61

Uvek je za Tadia, kao i za R. Luksemburg, bilo neosporno da teorija bez
revolucionarne prakse nema izgleda na ozbiljenje, kao to puka borba proleta-
rijata protiv neljudskih uslova postojeeg drutva nema smisla bez flozofje. Ni
danas kao ni u 1844. godini! (1844. je godina kada je Marks izloio ovu tezu.)
Kritika inteligencija i proleterska klasa su sudbinski upuene jedna na drugu
pie Tadi uveren da, kako citira Marksa, flozofja u proletarijatu nalazi svo-
je materijalno oruje, kao to proletarijat u flozofji nalazi svoje duhovno oruje.
Tadieva odbrana kritike i slobode miljenja, njegova borba protiv delikta mi-
ljenja koji je inaugurisan u krivinom zakonu Jugoslavije 70-ih godina i trajao
do 1990. (famozni lan 133. Krivinog zakona SFRJ), bila je u duhu stavova
Roze Luksemburg. Bila je to neumorna denuncijacija vladavine otuene par-
tijske oligarhije, birokratskog dogmatizma i funkcionerskog miljenja, koja je
nastojala da satera kritiku i slobodarsku misao u geto i demagoki suprotstavi
inteligenciju radnikoj klasi svojom politikom divide et impera.
I u ogledu Politika sile i drutvena kritika
62
u kome ideju javnosti i kritike,
javnu kritiku i slobodu miljenja brani od politike vlasti bez duha, ogrezloj u
samovolji gole sile, cenzorskoj jurisdikciji podozrenja i duhovne torture, Tadi
se poziva na R. Luksemburg da bi jo temeljitije osudio rece arcanae domina-
tionis, inkvizitore i birokratske cenzore staljinizma koji su unizili i porazili soci-
jalizam iji je bio savremenik. Odlaui dolazak novog sveta i novog pokoljenja
slobodnih i jednakih za daleku i neizvesnu budunost, koju treba da pripremi
socijalistika vlada sa neogranienim mandatom, uz suspenziju svih sloboda i
graanskih prava, Tadi istie da je upravo tu ideologiju prozrela i snano iska-
zala Roza Luksemburg u svojoj kritici ruske revolucije, i da se u toj mentalnoj
matrici kriju klice line vlasti staljinistikog tipa u socijalistikom drutvu, vla-
sti koja diktaturu proletarijata petrifcira u diktaturu karizmatsko-birokratskog
tipa, a marksistiku teoriju odumiranja drave pervertira u teoriju jaanja drave
u socijalizmu i zaotravanja klasne borbe. U takvom drutvu, nastavlja Tadi,
61 icj m j j Poredak i sloboda . 198. i T -
j . Lm 1904 Pj cj cjmj (jj
Partija proletarijata).
62 U j Poredak i sloboda . 212227 . Lm . 226.
politika borba ne vodi se humanim sredstvima kako je to predviao Marks,
ve sredstvima okrutnog nasilja kojim se slui svaka lina vlast da bi se odrala
na povrini. Njena neizmerna slabost ispoljava se u neizmernoj tiraniji, u kojoj
politiko ubistvo nije vie kazna ve sakralno rtvovanje oveka zemaljskim i
smrtnim bogovima. Poto se najire sankcionie crimen laese maiestatis, za
promenu vlade ne ostaju druga sredstva osim pueva i dravnih udara. Kreui
se uvek u misaonom i politikom horizontu R. Luksemburg Tadi e, svestan
aktuelne krize socijalizma, biti svestan i toga da drutvena kritika nije apso-
lutno i svespasavajue sredstvo za savladavanje ove krize, ali je apsolutno ne-
ophodna pretpostavka za nastavljanje socijalistike revolucije, ukoliko se njeni
nekadanji protagonisti uljuljkuju u slatkom dremanju na vlasti. Branei znaaj
kulture u oslobodilakoj praksi oveanstva, njenu produktivnu skepsu, Tadi e
uvek afrmisati humanistiku inteligenciju i drutvenu kritiku, znajui dobro da
su one supstitut naprednih drutvenih kretanja a ne njihov surogat, pogotovu
tamo gde je proleterska avangarda pretvorena u konzervativnu politiku elitu i
gde je radniki pokret izgubio vitalnost istorijskog subjekta.
Nakon knjige Poredak i sloboda Tadiev interes za Rozu Luksemburg se ne
gubi. Ona ostaje ne samo trajna inspiracija, ve i mera vlastitog intelektualnog
napora. Moe se slobodno rei kako u celini Tadievog opusa preostaju jo broj-
na druga mesta gde je Roza Luksemburg podrka u argumentaciji ili vuna sila
koja razmie teorijske vidike. Zadraemo se na jo nekim primerima.
Godine 1973. Tadi je glavni urednik asopisa Filosofja (iji je izdava
Filozofsko drutvo Srbije, ali u ijem podnaslovu pie da je to Jugosloven-
ski asopis za flosofju), koji je nezvanina tribina beogradskih disidenata iz
grupe Praxis, protiv kojih se u to vreme vodi estoka kampanja za izbacivanje
sa univerziteta i izgon iz javnog ivota. U broju 3-4 asopisa, za pomenutu
godinu, Tadi objavljuje tematski blok pod naslovom Marksizam Roze Luk-
semburg (str. 155265), u kome, pored njega (ivot i revolucionarno delo Roze
Luksemburg), objavljuju svoje priloge jo i Oskar Negt (Roza Luksemburg),
George S. Haupt Claudie Weill (Dinaminost i konzervativnost ideologije),
Iring Fetscher (Proleterska klasna svest kod Marksa i Roze Luksemburg) i Mic-
hael Lowy (Luka i Roza Luksemburg: teorija partije). Sve su to autori koji su,
ukljuujui i Tadia, u septembru 1973. u Reggio-Emilia (Italija), uestvovali u
radu naunog simpozijuma Prilog Roze Luksemburg marksistikom milje-
nju. I ovaj Tadiev in je lep primer njegove ukljuenosti u globalne rasprave
flozofske prirode i dokaz ugleda koji je uivao kod svojih evropskih kolega.
Prilog koji je napisao iskazuje njegovu privrenost delu i linosti Roze Luk-
semburg, kao i uverenje o tesnoj vezi karaktera i politike (u smislu Fromovog
uenja o revolucionarnom karakteru) koji je ona dosledno demonstrirala.
Tadi naglaava patos linog rtvovanja u sluaju R. Luksemburg, stavljajui
kao moto svog rada njenu misao da rtve spadaju u zanat socijalista i da su
one neto to se samo po sebi razume (iz njenog pisma Walteru Stckeru, od
11. marta 1914. godine). Naglaavajui njen beskompromisni stav u borbi za
ciljeve socijalistike revolucije kao ivotni credo, Tadi pie o ivotnom putu
R. Luksemburg i o njenim glavnim teorijsko-politikim preokupacijama u
duhu svojih prethodnih spisa koje smo ve izloili. Posebno istie njen rad iz
1904, Organizaciona pitanja ruske socijaldemokratije, iji kritiki ton predsta-
vlja neuporedivu anticipatorsku snagu i ivo svedoenje neprestanog i dubo-
kog interesovanja Roze Luksemburg za razvitak i sudbinu ruskog radnikog
pokreta (Filosofja, o.c., str. 157). On ceni to to R. Luksemburg sa jednakom
snagom i odlunou kritikuje uee socijalista u buroaskim vladama, kao
i nacionalistike i nedemokratske pojave u socijalistikom pokretu istone
Evrope, kao to visoko vrednuje njen antimilitarizam iz vremena 19131914.
Za dogaaje u novembru 1918, kada nemaka reakcija pokuava da sprei
revoluciju uz pomo socijalovinista, Tadi e rei da ast nemakog socija-
lizma spasavaju spartakisti.
Tadi u ovom tekstu takoe insistira na znaaju kritike koju je R. Luk-
semburg uputila Berntajnovim pogledima o apstraktnosti nauke o drutvu,
koji polaze od dualizma subjekta i objekta, teorije i istorije, bia i oveka. Tim
povodom Tadi pie i sledee: Rozine rei da je opteljudska nauka u soci-
jalnim pitanjima u klasnom drutvu jedna samoobmana nisu izgubile nita u
svojoj istinosti, uprkos grubim zloupotrebama, vulgarizacijama i neposredo-
vanju to ih neprestano obnavlja staljinistika propagandna mainerija, tvrdei
da je zvanina ideologija konzervativne vladajue elite u staljinistikom siste-
mu istovetna sa revolucionarnom socijalistikom teorijom i interesima rad-
nike klase. Kritika R. Luksemburg upuena Berntajnu, prema Tadievom
zapaanju, polazi od istih razloga kao i Marksova kritika apstraktnog, prirod-
nonaunog materijalizma u Kapitalu: i Roza kao i Marks ukazuju da ap-
straktna nauka naelno iskljuuje istorijski proces, dakle praktian ivot. Otuda
nastaje mistifkacija istorijskih zakona kapitalizma time to se oni prikazuju
kao prirodni i veni, dakle: opteljudski zakoni. Sam Tadi je prihvatao ove
epistemoloke premise R. Luksemburg u svome opusu, i uvek je gledao dosto-
janstvo i opravdanje nauke ba u tome to je ona teorija prakse ili praktina teo-
rija, smetena u kritikoj revolucionarnoj perspektivi, tj. kada je njen pogled
usmeren napred, u budunost. U istom tonu Tadi se saglaava sa ocenama
koje je R. Luksemburg iskazala o Kauckom i njegovoj meavini mehanikog
ekonomizma sa darvinistikim evolucionizmom u drutvenim naukama. Ona
je tano uvidela, kae Tadi, da izmeu prirodne nunosti i istorijske nunosti
postoji principijelna razlika, tj. da u drutvenim pitanjima ne posreduje sudbi-
na (prirodna nunost) ve ljudska praksa. Tu Tadi dodaje i sledee, temeljno
zapaanje: Smena kapitalistikog drutva socijalistikim nije stoga unapred
odreena kao fatalno neizbean ishod svetske istorije, ve kao objektivna mo-
gunost koja je posredovana revolucionarnom praksom. Ljudi svakako ne tvore
svoju istoriju proizvoljnom odlukom, ve u granicama i uslovima koje namee
dotadanji razvitak drutva, ali samo ljudi tvore svoju istoriju! U tome je Marks
bio saglasan sa Vikoom, a Roza Luksemburg sa Marksom.
Nasuprot, kako pie Tadi, pseudorevolucionarnom fatalizmu ortodok-
snog marksizma Kauckog, koji je socijalizam video kao prirodnonauni cilj,
kao prirodnu nunost (setimo se samo one njegove tvrdnje da je socijalna
demokratija revolucionarna partija, ali ne i partija koja pravi revolucije), R. Luk-
semburg e, na osnovu iskustva ruske revolucije iz 1905. i pomenutih epistemo-
lokih premisa, elaborirati svoje koncepcije o strategiji masovnog trajka, uloge
masa i naroda, klase i partije, spontanosti i organizacije u revolucionarnom rad-
nikom pokretu kao ivoj materiji istorije i odluujuem iniocu revolucionar-
nog preobraaja kapitalizma u socijalizam. Ova ideja nije bila pusta propagan-
dna foskula u teoriji Roze Luksemburg, ve je sainjavala sr njenog teorijskog
shvatanja koje je nepromenjeno sauvala do poslednjeg asa svoga ivota pie
Tadi (Filosofja, o.c., str 161).
I u ovom spisu Tadi e se vratiti na kritiku organizacije u delima Roze
Luksemburg, koja je nastala iz ivog posmatranja politike prakse evropskog,
posebno nemakog i ruskog radnikog pokreta koje je izvrsno i izvorno pozna-
vala. Njen poloaj poljske revolucionarke, koja potie iz Rusije i deluje u tada
najmonijoj evropskoj socijaldemokratskoj partiji Nemake, omoguio joj je da,
uz izraziti talenat, dogaaje posmatra sa duhovne uzviice i sa maksimalno mo-
guom objektivnou. Zato je i mogla, smatra Tadi, da vidi da je uspon ne-
make socijaldemokratije praen nizom vapijuih slabosti koje je nosila pome-
nuta reformistika i realpolitika orijentacija njenog rukovodstva (prakticizam,
profesionalna partija, brojnost umesto kvaliteta, opijenost parlamentarnim us-
pesima, sindikalne poluistine, neborbenost, pacifzam suoen sa militarizacijom
zemlje, fetiizacija zakonskog puta i organskog razvitka socijalistikog pokreta
nasuprot romantici revolucije, grobna disciplina i slepa i krotka poslunost
unutar stranke, itd). Epilog takve politike je slom socijal-patriota avgusta 1914,
kada su glasali za ratne kredite. Ni ovog puta Tadi nee propustiti priliku da,
govorei o dalekovidoj kritici koncepcije revolucionarne politike organizacije
sadrane u dva polemika spisa R. Luksemburg (Organizaciona pitanja ruske
socijaldemokratije, iz 1904, i Ruska revolucija, pisan posle pobede boljevika), na-
glasi kako je u njima R. Luksemburg anticipirala evoluciju i posledice organi-
zacionih principa boljevizma. U njenoj kritici boljevikog fetiizma organi-
zacije i uobraenja da je ova organizacija jedini uvar istorijske delatnosti masa
izraena je genijalna anticipacija birokratizacije i sektatva koji se zainju u krilu
same organizacije.
63
Insistirajui na kritici organizacije koju je iskazala R. Luksemburg, Tadi
je eleo da indirektno progovori i o nekim gorkim istinama koje se odnose na
njegovo vreme i na njegovu zemlju. U tom kontekstu, u nastavku prethodnih
razmiljanja, Tadi e se osvrnuti i na stvarno znaenje pojma partija avangarda
proletarijata. Ako partija to istinski eli da bude, ona ne moe da fatalistiki
sedi skrtenih ruku i da joj revolucionarna situacija padne s neba kao poklon.
Avangardnost za R. Luksemburg, pie Tadi znai prethoditi razvoju stvari i
teiti da se on ubrza. A ovo je opet mogue samo ako krv cirkulie izmeu
organizovanog jezgra i narodne mase, ako njihova bila udaraju zajedniki. Bi-
rokratizam i sektatvo u partiji javlja se iz preutnog nepoverenja organizacije u
klasni pokret proletarijata i izviru iz ukorenjene predrasude konzervativne elite
koja je nesposobna za kritiko rasuivanje o inertnoj masi. U tom sluaju, inici-
jativa i odluke intelektualnog i politikog karaktera preuzima uski krug lica koji
rukovode partijom, a masi pristalica, kako primeuje Roza sa gorinom i ironi-
jom, preostaje da plaa lanarinu, rastura letke, prikuplja pretplatu za partijsku
tampu i organizuje izborne kampanje. U tom sluaju, organizacijski centrali-
zam gui sav intelektualni i politiki ivot i potinjava milione ljudi rutinskim
zadacima. To je ono to se upravo desilo ne samo u zemljama tzv. realnog soci-
jalizma, ve i u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata, uprkos njenom modelu
samoupravljanja.
U nizu svojih spisa, kao i ovde, Tadi e uporno denuncirati pomenuto fe-
tiiziranje proleterske partije, njeno pretvaranje u samosvrhu, kada postaje sama
sebi cilj, osamostaljujui se u odnosu na klasu i kada abdicira od toga da bude
sredstvo revolucionarne borbe. Za sliku koju je R. Luksemburg dala o konzerva-
tivnosti i kontrarevolucionarnosti ovog tipa organizacije, Tadi e saeto rei da
ona odgovara poznatom Marksovom i Veberovom opisu birokratije i sektatva:
Iz apstraktne racionalnosti organizacije i njene usmerenosti na korisnu efka-
snost i uinak po svaku cenu nastaje rezultat izraen u deobi na aktivno vostvo
i pasivnu masu, a samim time, kao neizbena posledica, i hijerarhijsko zatiranje
demokratije i slobode, osujeivanje renesanse linosti kao jednog od bitnih ci-
ljeva socijalistike revolucije. S druge strane, on e prihvatiti ideju spontanosti
kao sinonima stvaralatva, inicijative i invencije kojom se R. Luksemburg su-
protstavlja birokratskoj rutinizaciji i duhovnom osiromaenju koje ovakvo po-
naanje izaziva u politici.
63 Filosofja .c. . 162. T Tj j Nauka o politici ( 1988 .
186).
Tu se Tadi konfrontira sa Lukaevim ocenama iz Istorije i klasne svesti o
Rozi Luksemburg, branei je od primedbe da iz njene teorije nikako ne sledi
zakljuak da e se ekonomika socijalizma sprovoditi slepom zakonitou
njenih pokretakih snaga. Spontanost kao sinonim, prema Rozi Luksemburg,
stvaralake slobode, inicijative i invencije, koje se mogu razviti jedino unutar
socijalistike demokratije pie Tadi utoliko znai da sama organizacija igra
revolucionarnu ulogu ukoliko svesno artikulie narodne potrebe, ukoliko pred-
stavlja samo izvrni organ revolucionarne klase.
Meu doprinose Roze Luksemburg demokratskoj misli Tadi e u svojim
radovima ubrojati i to da je ona dala najbolju kritiku i Lenjinove i Kauckijeve
interpretacije pojma diktature proletarijata, nalazei i kod jednog i kod dru-
gog ozbiljne propuste, a pre svega nedijalektiki pristup tom problemu. Dok
Lenjin pie Tadi stavlja naglasak na re diktatura, Kaucki naglaava re
demokratija. Lenjin, kae Tadi, zastupa ideju o diktaturi prema buroaskom
modelu, u smislu jakobinske vladavine, dok Kaucki brani stanovite buroaske
demokratije. Prema Rozi Luksemburg diktatura proletarijata se sastoji u spe-
cifnoj primeni demokratije, tj. u najaktivnijem, bez ikakvih smetnji i ograni-
enja, ueu naroda u politikom ivotu, a nipoto u vladavini partije ili klike,
kada manjina vlada u ime klase. Ova diktatura proletarijata se sastoji, prema
miljenju Roze Luksemburg, u tome to uklanja suprotnost izmeu demokrat-
ske forme i nedemokratskog sadraja buroaske demokratije (Tadi, Nauka o
politici, str 377). I u nekim drugim prilikama Tadi e nas podseati na to kako
je R. Luksemburg u polemici sa boljevicima odluno osporila znaaj jakobin-
skog modela za proletersku diktaturu, nazivajui ga buroaskom diktaturom.
64

Tadi e iz celine Marksove politike teorije zakljuiti da je Marks mogunost
socijalne emancipacije koja vodi ukidanju klasnog drutva, zamiljao u formi
demokratije, ali su neke hazardne interpretacije, usled nedovoljnog promilja-
nja kategorije diktature, omoguile da se klasna diktatura lako svede na linu
diktaturu, a ceo istorijski period prelaza, ispunjen vladavinom bezakonja nad
svima, pa i nad proletarijatom, ostavljaju bez ikakvih vremenskih ogranienja.
Tek na tom tlu mogao je nastati staljinizam kao izopaenje Marksove misli o
klasnoj diktaturi, koji svoju linu diktaturu i teror pri tom opravdava teorijom o
zaotravanju klasne borbe u procesu izgradnje socijalizma. I u nastavku ovih
razmiljanja Tadi precizno govori kako socijalistika teorija i praksa dikta-
ture proletarijata ine bit teorije socijalizma kao posebne drutvene formacije
i njemu odgovarajue socijalistike drave, koja, kao sila i nasilje, ne poznaje
nikakva pravna ogranienja. Boljeviki primer, nakon oktobarske revolucije,
64 U Scj cj jj Praxis . 1-2 1969 -
m j Marx und Revolution (Sm /M 1970).
rasplamsao je u evropskom radnikom pokretu debatu o pojmu diktature pro-
letarijata koja e pisao je Tadi sa novim naglascima biti obnovljena u tzv.
evrokomunizmu. Kritika boljevikog modela dravnog socijalizma nije po-
ticala samo sa reformistikog krila socijaldemokratije, nego i iz redova revo-
lucionarnog socijalistikog pokreta, iji su najistaknutiji predstavnici bili Roza
Luksemburg, Gorter i leva struja u Komunistikoj partiji Nemake (KAPD)
belei Tadi. I u nastavku ovog uvida odmah dodaje kako je u svim tim de-
batama lebdelo pitanje kako je mogua klasna diktatura proletarijata, a da se
ne izmetne u diktaturu jedne partije, ili u linu diktaturu. Mora se rei da je ova
rasprava, barem jednim delom, bila uslovljena, kako je jednom primetio Bloh,
nedovoljnim promiljanjem kategorije diktature u samoj Marksovoj teoriji,to
je moglo da vodi raznim hazardnim interpretacijama.
65
Na taj nain zaklju-
uje Tadi ovaj fragment lina diktatura, ili da se posluimo renikom Roze
Luksemburg, diktatura jedne klike, zamenjuje privremeno vanredno stanje
trajnim vanrednim stanjem ili permanentnim graanskim ratom u kojem se
vlast nalazi sa narodom (Nauka o politici, str. 378).
Zato ovde, govorei o shvatanju demokratije R. Luksemburg, Tadi ose-
a potrebu da istakne kako ona sa valjanim razlozima napada slobodu kao
privilegiju jedne vladajue klase. I ne odoleva iskuenju da citira njenu u-
venu i opominjuu misao: Sloboda samo za pristae vlasti, samo za lanove
jedne partije bili oni ma kako brojni nije sloboda. Sloboda je uvek sloboda
onoga koji misli drugaije. Ovde se radi, misli Tadi, o politikoj slobodi kao
sri demokratije koja osigurava toleranciju drukijeg miljenja bez koje, pre ili
kasnije, mora zavladati najpre duhovni, a zatim i fziki teror kao normalno
sredstvo gospodarenja nad ljudima. A pod terorom, usled njegovih destruktiv-
nih posledica, nezamislivo je bilo kakvo stvaralatvo. Upravo zato su straho-
vlada i stvaralatvo nespojivi (Nauka o politici, str. 377). Slobodna artikulacija
ideja, interesa i potreba je dua socijalizma, uveren je Tadi, i ti kvaliteti ne
mogu da ame pod tutorstvom otuenih i postvarenih politikih tvorevina,
sluei ovima samo kao nova ideoloka i politika formula stabilizacije reda
i poretka, pa e ovom tekstu dodati i sledeu ocenu: Izgleda da niko meu
revolucionarnim socijalistima XX veka nije dublje prozreo ovu tendenciju i
mogunost kao Roza Luksemburg (Nauka o politici, str.442). Tadi e takoe
primetiti kako je ideja spontanosti klase i delovanja odozdo navie formal-
no zajednika i R. Luksembrug i anarhistima, iako je ona bila otar kritiar
anarhistike propagande revolucionarnog ina. Bitno je, pie Tadi, da se
sve odlike postvarene organizacije, osobito odlike discipline koju su stvorile
65 T Dijalektika ilegitimnosti i legitimnosti vlasti u socijalizmu j Xii -
Sj 1980 . 78.
i u svesti radnika usadile kapitalistika fabrika i militaristika kasarna, sve
oblike interiorizacije takve discipline koje se dopunjavaju introjekcijom patri-
jarhalno-porodinog autoriteta, Roza Luksemburg smatra inkompatibilnim
s organizacionim interesima radnike klase koja se bori za osloboenje, dakle,
pukim izrazima represivnog morala, koji uvek uspeno ometa razvitak slobod-
ne samoorganizacije i samodiscipline, to jedino mogu potei s izvora solidar-
nosti i saradnje slobodnih linosti. I tako, iitavajui spise Luksemburgove
(Schriften zur Teorie der Spontaneitt, Reinbek bei Hamburg, 1970) Tadi e
se zduno sloiti sa njenom tvrdnjom da revolucionarna organizacija ne sme
delovati nametanjem gotovih stavova odozgo, jer se novo drutvo ne da kon-
stituisati upotrebom priproste sile. Iz tog, naravno, ne sledi da se spontanost
klase i delatnost organizacije uzajamno iskljuuju ili otro suprotstavljaju. To
samo znai da socijalistika organizacija mora da raskine sa svim obelejima
koji karakteriu buroasku organizaciju i njenu strukturu, jer je ona socijali-
stika ukoliko predstavlja samoorganizaciju veine, najpre u interesu veine,
a zatim, s ukidanjem rada kao klasne osobine, i svih lanova drutva (Tadi,
Nauka o politici, str. 444). Ono o emu je bitno voditi rauna i ono to je kako
pie Tadi trajno valjano u kritici boljevike i socijaldemokratske prakse
koju je izvrila Roza Luksemburg, sastoji se u pouci i opomeni da nema demo-
kratije bez socijalizma, niti socijalizma bez demokratije. Taj doprinos R. Luk-
semburg Tadi dopunjuje sledeim uvidom, takorei kodom vlastite politike
teorije i ivotnog iskustva: Kao to se socijalistiko drutvo ne moe izgraditi,
kako je to mislio Kaucki, pukom praktikom parlamentarizma, ono se ne moe
izgraditi niti onom metodom koja buroasku demokratiju negira sredstvima
buroaske, odnosno sitnoburoaske diktature, prema jakobinskom modelu, da-
kle, metodom politikog terora. Dosadanji oblici organizacije socijalistikog
drutva polazili su od izriite ili preutne pretpostavke o nesvesnosti radnike
klase i svesnosti politike organizacije, koja u svakoj prilici zna ta jeste a ta
nije istorijski interes klase. Takav odnos partije i klase, shvaen kao odnos
uitelja i uenika, voe i voenog, vaspitaa i vaspitanika, okotalog u unutra-
njoj politikoj i drugoj strukturi kao odnos aktivnog vostva i pasivnog lan-
stva koje se pokree na akciju direktivama vostva, objanjava to to je svaka
inicijativa, svaki oblik delatnosti koji nekontrolisano izbija odozdo u korenu
suzbijan kao antisocijalistika praksa. A bez te inicijative samoupravljanje, kao
oblik neposredne demokratije, moe se zamisliti samo u svom karikaturalnom
vidu (Tadi, o. c., str 444).
Insistiranje na sutinskoj vezi socijalizma i demokratije, socijalizma koji je
nemogu bez prethodne asimilacije vrednosti i tekovina buroaske demokratije
jeste stav koji e Tadi uvek zastupati i koji deli sa R. Luksemburg. U intervjuu
Studentskom listu iz Zagreba, u januaru 1988, Tadi izjavljuje da se nikakav
socijalizam ne moe zamisliti bez rehabilitacije politike, tj. buroaske demo-
kratije! Na primer, kada se govori o javnosti i slobodi tampe, slobodi udrui-
vanja, zbora i dogovora i slobodnih izbora sve je to tekovina politike demo-
kratije i njen preduslov, naslee klasinih politikih sloboda. I tu Tadi nastavlja
sledeim reima: Moraju se rehabilitovati najbolje tekovine graanske demo-
kratije kao politike demokratije, jer politika demokratija nije u suprotnosti sa
socijalizmom, nego je pretpostavka njegovog razvitka. Time se vraamo na staru
polemiku Roze Luksemburg i boljevika, a takoe i na ono to je Bloh govorio:
revolucionarni kontinuitet je bitan, ako socijalistika revolucija kida kontinui-
tet sa buroaskom revolucijom, onda ona raskida sa demokratijom i slobodom,
onda imate ovo to imamo danas staljinizam kao konzekvencija.
66
Tadiev spis ivot i revolucionarno delo Roze Luksemburg, koji smo ovde
komentarisali, objavljen je inae kao predgovor izboru iz dela R. Luksemburg,
koji je Tadi priredio za izdavaku kuu Naprijed iz Zagreba, 1974. godine, pod
naslovom Izabrani spisi (skraena verzija moe se nai i u njegovoj knjizi Da li
je nacionalizam naa sudbina?, Beograd, autorovo izdanje, 1986). Tu se Tadi
javlja i kao prevodilac spisa Luksemburgove (Red vlada u Berlinu), koja je ovim
izdanjem konano jugoslovenskoj publici predstavljena i kao politiki mislilac,
iako je bilo ozbiljnih reimskih pritisaka da se ovo izdanje preuti upravo zbog
Tadievog imena i njegovog predgovora.
67
Ovim se, naravno, ne zatvara krug Tadievih luksemburgijanskih tema.
Pomenuemo jo i to da je meu njegovim kontinuiranim istraivakim in-
teresovanjima uvek bilo i pitanje nacije, nacionalizma, internacionalizma. I
ovde se on poziva na iskustva R. Luksemburg i inspirie njenim analitikim
uvidima, bez obzira da li je u pitanju njena otra kritika nacionalizma Poljske
socijalistike partije (PPS) ili, pak, ovinizma i militarizma Kajzerove Ne-
make, ili polemika sa ruskim boljevicima i nemakim socijaldemokratama
o ovim pitanjima. Tadi se sa uvaavanjem odnosi prema njenom stavu da
je Druga internacionala sa povlaivanjem nacionalnim oseajima u strate-
kom nadmetanju sa buroazijom izgubila borbu pre nego to je borba istinski
i poela. Moralni i organizacioni raspad Internacionale usledio je kao zreo
plod formalnim inom glasanja za ratne kredite u trenutku izbijanja rata. Oni
66 T U matici krize (j 1999) . 108. U. k fmj
m jj Odjek (Sj) 1. j 1967 . 6.
67 U. Sj a Mj Sj Nj P (Hereticus . 1-2
2006) j j j Socijalizam ( j m) j
j j j cj m j. i j
j. Pc c j j j
j j Ljm T j m m M j m j
jm jm Sj.
koji su jasno videli kuda ide tok dogaaja bili su lieni stvarnog uticaja na po-
litiku socijalistike Internacionale (Filosofja, o.c., str. 166). Tadi ovde misli
na situaciju uoi i za vreme Prvog svetskog rata, na ponaanje i kritiki odnos
R. Luksemburg prema Internacionali, pominjui, izmeu ostalog, i srpske so-
cijaliste koji su 1914. odbili da glasaju za ratne kredite. Tadi je uvek isticao
kako su dva najznaajnija revolucionara toga vremena Vladimir Ilji Le-
njin i Roza Luksemburg stajali na stanovitu da je jedino Srbija u Prvom
svetskom ratu vodila pravedan nacionalno-oslobodilaki rat. Oni su rat Srbije
smatrali kao izuzetno opravdan oslobodilaki rat (U matici krize, str.131). Sa
Marksom je R. Luksemburg istie Tadi delila uverenje da nijedna nacija
ne moe biti slobodna ukoliko uestvuje u porobljavanju drugih nacija i da so-
cijalizam priznaje pravo svim nacijama da budu slobodne, nezavisne i jednake.
Meutim, pie Tadi, ovo pravo na slobodu, nezavisnost i jednakost mogue
je mislila je ona samo u socijalizmu. Zato je, prema Rozi Luksemburg,
taktika: prvo, nacionalna sloboda i samoodreenje, a zatim borba za ciljeve so-
cijalizma jedan neprincipijelan ustupak nacionalistikim raspoloenjima sit-
ne buroazije i buroazije, ustupak koji neminovno slabi internacionalistiko
jedinstvo proletarijata u njegovoj klasnoj borbi sa buroazijom. Izgleda nam
da nije samo primer Poljske, marala Pilsudskog, ve i svi potonji sluajevi u
istoriji radnikog pokreta dao za pravo Rozi Luksemburg. Naime, kad god je u
politici socijalistikih partija isticana prednost nacionalnog momenta u odno-
su na klasni, socijalizam je bio u defanzivi. Jer svaki nacionalni socijalizam tei
da postane nacionalsocijalizam (Filosofja, o.c., str. 167). Dajui za pravo R.
Luksemburg, Tadi je i ova njena iskustva sa politikom nemake socijaldemo-
kratije u Prvom svetskom ratu (kako socijalisti postaju nacionalisti i ovinisti,
i koliko su oni odgovorni za pad u varvarstvo tokom rata), kao i celinu njenih
pogleda o nacionalnom pitanju, imao uvek u vidu, pogotovu onda kada je pisao
i britko polemisao o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji i ulozi nacionalizma i
ovinizma u raspadu Jugoslavije poslednjih decenija XX veka. Tako u polemici
sa M. Filipoviem (iz 1970) podsea kako R. Luksemburg nije delila Lenji-
novo (i boljeviko) gledite o nacionalnom pitanju i da je za svoje stanovite
navela dosta valjanih razloga, upuujui itaoca na spise R. Luksemburg u
njegovom zborniku Partija proletarijata.
68

U nastavku polemike sa Filipoviem, a u duhu R. Luksemburg, Tadi e
pisati o tome kako je velika i opasna iluzija ako se misli da je nacionalna eman-
cipacija dovoljna sama sebi bez dela ljudskog samoosloboenja kao supstance
socijalizma (bez ukidanja svih odnosa u kojima je ovek ponieno, ugnjeteno,
naputeno i prezreno bie). Gotovo je banalno pie Tadi podseati da
68 T Polemike, Gm j 2000 . 41.
unutar jedne nacije u klasnom drutvu postoji vie nacija sa suprotnim intere-
sima. I, dalje, istie da svesti problem demokratskog i humanog socijalizma na
nacionalnu emancipaciju (a zaboraviti ljudsku) znai jedino to da se naa ljud-
skost i demokratinost osiromae na puku slobodu opredeljenja, tj. pripadnosti
ovoj ili onoj naciji, dakle na odreenje prema kojem je npr. Srbin najvie bie
za Srbina, Slovenac za Slovenca, Nemac za Nemca, ali u kojem nema mnogo
mesta stavu da je ovek najvie bie za oveka. U nacionalnoj homogeni-
zaciji stav je Tadia skriva se integracionistika ideologija konzervativne i
reakcionarne desnice. U ovoj optici Tadi je analizirao i iskustva Komunistike
partije Jugoslavije, od 1923. godine do raspada Jugoslavije u poslednjoj deceniji
XX veka. Tadi se i u ovom segmentu sea iskustava Roze Luksemburg i njenog
istinskog internacionalizma, kao i kritika njenog tobonjeg nacionalnog ni-
hilizma, pa e nas podsetiti kako je Trei kongres Komunistike internacionale
u svojoj rezoluciji bio protiv negiranja znaaja nacionalnog pitanja i otro kriti-
kovao nacionalni nihilizam, luksemburgizam i sline devijacije. Komuniste
onoga vremena zapisuje Tadi su otro osuivali kad god su se usudili da
ukau na opasnost koja preti od svake vrste nacionalizma i ovinizma, a pogoto-
vu na opasnost od povezivanja komunistike levice sa ovinistikom desnicom.
Tako on u svojoj knjizi O velikosrpskom hegemonizmu (Beograd,1992) istie
kako je ivota Milojkovi, na etvrtom kongresu KPJ, odranom u Drezdenu
1928, slino Rozi Luksemburg zastupao gledite o borbi protiv svih oblika
nacionalizma, zbog ega je nazvan likvidatorom. Tada je, naime, Kominterna
(voena doktrinama Lenjina i Staljina o nacionalnom pitanju) nametala razbi-
janje Jugoslavije u ime prava na otcepljenje i doneta odluka o stvaranju nezavi-
snih drava Srbije, Kosova, Makedonije, Hrvatske, Bosne, Slovenije, Vojvodine
i Crne Gore, to e ovi komunisti-naciokrati i ostvariti u nae vreme. Umeo je
Tadi vrlo precizno i beskompromisno da ukae na svaku nacional-ovinistiku
zabludu voa i ideologa KPJ (od Tita, Kardelja, Bakaria, Hebranga, do Tu-
mana, Kuana, Rupela, itd). U jeku rasprava o konfederalizaciji jugoslovenske
federacije, Tadi je 1986. napisao i sledee:
Zalaui se za demokratsku federaciju ja se zalaem istovremeno za po-
litiku demokratiju i demokratsku integraciju koje onemoguavaju prevlast na-
cionalnih (i nacionalistikih) oligarhija u ovoj zemlji. Politika demokratija i
demokratska integracija su mogue samo ukoliko slobodni individuum i gra-
anin (citoyen), a ne neki metafziki entitet, npr. hipostazirana, do neba uzdi-
gnuta nacionalna drava, stoji u njihovim temeljima. Po meni je slobodna do-
movina nezamisliva bez slobodnog graanina, a slobodni graanin je istorijski
rezultat Francuske revolucije, a ne (germanske) konfederacije. Nacistima blizak,
nedavno preminuli pravni flozof Karl mit (Carl Schmitt) je u Pojmu politi-
ke ideal drave video u nacionalnoj homogenizaciji. Ona mu je bila, tavie,
ekvivalent demokratije. mit je u tom duhu hvalio Ataturka to je prognao Grke
i isturio zemlju. Rupelu kaem: ne ostvaruje li se ve neki od mitovih ideala u
pojedinim delovima nae konfederacije?
69
Bio je Tadi, naalost, u pravu. Posle serije graanskih ratova u Jugoslaviji
nakon 1991, u njoj su se ostvarili gotovo svi mitovi ideali, a Slovenija, u kojoj
je sociolog Rupel, postao ministar i naciolog (kako ga naziva Tadi), isterala
je skoro sve Srbe (kao i Hrvatska i Kosovo, i pre njih) iz svoje zemlje. Savezi
sa pseudorevolucionarnim nacionalizmima, koje su praktikovale Kominterna i
KPJ pisao je Tadi otkrivali su slabost socijalistikih projekata ovih orga-
nizacija i njihovu jasnu tendenciju ka konzervativizmu. I dodaje kako se cela
revolucionarna kombinatorika KPJ vremenom pretvorila u kombinatoriku
nacionalne i klasne mrnje okrenute ne samo protiv velikosrpske buroazije
nego i protiv srpske nacije. A posejana mrnja nije mogla doneti druge plodove
osim poveane mrnje, mrnje koja je najpre pretila, a zatim i izazvala agresiju
(O velikosrpskom hegemonizmu, str. 6970). Godine 1993. Tadi ostaje pri uve-
renju da KPJ nije nikada htela Jugoslaviju sem kao prelazno reenje. Razbijanje
Jugoslavije joj je bilo glavni strateki cilj. Krivac za raspad Jugoslavije je tradicio-
nalna politika KPJ (Borba, 17. februar 1993).
Ovde je mesto da ukaemo na jo jedno Tadievo iskustvo u bavljenju
nacionalnim pitanjem u optici Roze Luksemburg. U predgovoru svojoj knjizi
Da li je nacionalizam naa sudbina?, u kojoj su skupljeni njegovi spisi o naciji,
nacionalizmu i internacionalizmu (objavljenoj u privatnom izdanju 1986), Tadi
kazuje kako e italac primetiti da je prvih nekoliko tekstova bilo objavljeno iz-
meu 1967. i 1974. godine, dakle, u periodu kada je kriza u meunacionalnim
odnosima u Jugoslaviji ve bila pokazala prve jasne obrise. Pa, zatim, odmah
nastavlja, sledeim reima: Tada je autor bio sasvim blizu jedne, takorei, luk-
semburgijanske iste klasne, odnosno internacionalistike koncepcije. Ta kon-
cepcija nije u principu bila naputena ni u preostalim tekstovima. Ona je samo
korigovana u njenom apstraktnom obliku ili naivnom uverenju da je dovoljan
apel na internacionalistiki instinkt radnike klase (koji je, preutno, shvaen
kao uroeno svojstvo ove klase) pa da se osujete opasnosti od ovinizma i dru-
tvenog nazatka. S druge strane, autor je danas potpuno svestan injenice da
je i radnika klasa, kao i ostali slojevi stanovnitva, podlona manipulacijama
i indoktrinacijama i da se stoga, i u njeno ime i pozivanjem na njene istorijske
interese, moe sprovoditi najgora ovinistika politika. U tom pogledu treba se
samo prisetiti dalekovidih opomena Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich) iz 1933.
69 Lj. T Polemike . c. . 110. U. j Svet 28. m 1990
Politika 16. 17. 1991.
godine.
70
Moemo rei da Tadi nije mehaniki, nekritiki prihvatao iskustva i
teorijske uvide Roze Luksemburg ve je, suoen sa novim istorijskim iskustvom
i osobenim prilikama jugoslovenskog sluaja, izotrio i obogatio kritiko-anali-
tiki instrumentarij iz te tradicije, ostavljajui iza sebe britke i teorijsko-politiki
relevantne analize.
U ve pominjanoj Tadievoj knjizi Nauka o politici, toj osobenoj sintezi,
sumi njegovih viedecenijskih razmiljanja o politici, jedinstvenom delu jugo-
slovenske politikoloke misli i jednoj od njegovih najboljih knjiga (koja, sem
karaktera rasprave, ima i elemente enciklopedije i didaktikog tiva, pa se ko-
risti i kao univerzitetski udbenik, u vie dosadanjih izdanja), ideje i analitiki
uvidi Roze Luksemburg nisu samo deo ili pozadina autorove argumentacije,
ve i okosnica celokupne Tadieve koncepcije politike. Koncipirajui nauku o
politici kao kritiku politike kao znanja o podvlaivanju, kao skupa recepata za
tajnu vladanja (arcanum dominationis), odbacujui svaki socioloki pozitivizam
i pozitivistike nauke o politici, kojima je strano poimanje oveka kao tvorca
svoga vlastitog sveta, kao slobodnog i stvaralakog bia prakse, Tadi je izgradio
kritiku nauku o politici voenu emancipatorskom intencijom, idejom oslo-
boenja. Politika je, dakle, ljudska praksa koja upuuje na mogunost svesnog
uobliavanja ljudske istorije i ljudskog drutva, na ukidanje svih onih odnosa u
kojima je ovek ponieno, ugnjeteno i prezreno bie.
Otuda ne treba da nas udi kada u zavrnom pasusu Nauke o politici naemo
i ime Roze Luksemburg: Od Prudona do Bakunjina i Kropotkina i, najzad, do
liberterskog marksiste Roze Luksemburg, potie jasna svest i duboko ubeenje
da nikakva, pa ni socijalistika drava ne moe pripremiti svoje vlastito uki-
danje, niti da neka posebna revolucionarna manjina, makar ona bila sastavljena
od bivih radnika, moe delovati za nesvesnu masu, a istovremeno ostati imuna
od iskuenja vlasti i hijerarhije. Ideal drutvene organizacije socijalistikog dru-
tva, prema osnovnom shvatanju liberterske misli, ne moe nikako i nikada biti
predstavljen u likovima fabrike discipline niti u kasarnskim modelima odreda
i brigada. To se, verovatno, moe nazvati politikom naivnou iz koje, vero-
vatno, potie politika neefkasnost i organizaciona slabost anarhizma. Ali prak-
tini idealizam nije predstavljao i nee nikada znaiti nikakvu vrednost za ljude
kojima je ivot u svetu dominacije normalna pojava, a skuena svakidanjica i
bitisanje u njoj prirodna ovekova sredina.
Nije, dakle, Tadieva Nauka o politici prihvatala argumente R. Luksemburg
samo kad je re o koncepcijama politike organizacije (posebno revolucionarne
proleterske organizacije pokreta i stranaka boljevikog tipa), ili o politikom
sistemu socijalizma, demokratiji (buroaskoj ili socijalistikoj), odnosu klasa
70 Da li je nacionalizam naa sudbina?, 1986 . 56.
vlast (diktaturi proletarijata, na primer), o problemu subjektivnih javnih prava,
o socijaldemokratiji, o naciji, o birokratiji, o ideji javnosti.
71
Pre bismo rekli da je
u opusu Roze Luksemburg Tadi pronaao imanentnu teorijsku osnovu za svoj
radikalan kritiki stav u oblasti politike teorije, a pre svega u onom domenu
koji kritiki preispituje teoriju socijalizma i njegovu praksu. Proces formiranja
Tadievog povesno-kritikog metoda, njegovo pozitivno razumevanje postoje-
eg kao ina koji ujedno ukljuuje i razumevanje njegove negacije, tj. shvatanje
svake nastale forme u pokretu kako bi to rekao Marks i s obzirom na njezinu
promenljivu stranu, sigurno je iri i sa podsticajima iz brojnih izvora. Ali je za
njega susret sa milju i delom Roze Luksemburg bio izuzetno produktivan i
vidno obeleio njegovo stvaralatvo, kao i njegovo praktino politiko delanje. U
jednom intervjuu iz 1989. godine Tadi e za sebe kazati i sledee:
Ja sam marksista samo u odreenom smislu, samo u onom u kojem sam
takorei oduvek zastupao ideju da je sredinja misao marksizma kritika svega
postojeeg... Zapravo, moda bi bilo najbolje ako bih ja svoju poziciju defnisao,
kada je re o socijalistikom uverenju, kao poziciju blisku Rozi Luksemburg.
U samom zaetku boljevike ideje Roza Luksemburg je videla njene tragi-
ne konzekvence. Prema toj boljevikoj vrsti socijalizma sam, otkako sam sve-
stan, imao apsolutno jasnu rezervu i u tom pogledu moda sam marksista neke
druge vrste: moda sam neki poseban marksistiki fosil.
72
Tadieva asocijacija
na marksistiki fosil razumljiva je, jer vreme u kojem je izgovorena zaista je
okonalo dugu istoriju ofcijelne leve doktrine poznate kao marksizamlenji-
nizam, koja je toliko zlorabila i zatirala samoga Marksa i njegovo naslee, da
bi u politikom folkloru toga vremena, svako ko bi se deklarisao marksistom,
bio smatran preivelom vrstom iz paleolita. Naime, poznato je da je Maarska
19. avgusta 1989. otvorila granicu prema Austriji, preko koje je hiljade isto-
nonemakih turista krenulo na Zapad i tako pokrenulo lanac dogaaja koji je
u novembru te iste godine doveo do pada berlinskog zida. Uz masovne pokli-
ke Wir wollen raus (elimo napolje), desetine hiljada podanika realsocijalizma
obelodanilo je, padom berlinskog zida, kraj staljinistike utopije. Ako je to bio
kraj ere autoritarnog, dravnog ili staljinistikog socijalizma, to nije bio i kraj
Tadievog uverenja da je Marks i dalje iv i relevantan mislilac i za nae vreme,
kao to nije bio ni kraj istorije (koju je Fukujama najavio tog leta 1989. u aso-
71 T m j m mm XX m . Lm -
j cj j j m cj
mj j cj mj. S cj j
Lm m m m k k m j -
j cj mjj mjj c jm
m m j mj (Nauka o politici . 446).
72 U Start (Z) 19. 1989. ojj j U matici krize 1999.
pisu Te national Interest, a potom i u knjizi 1992) ili neporeciva pobeda liberal-
ne demokratije kao sistema vlasti koji je, navodno, pobedio rivalske ideologije,
ukljuujui i onu koju Fukujama naziva komunizam. Kada je 1968. pisao o
studentskim pobunama u svetu, posebno u Zapadnoj Nemakoj, Tadi pominje
kako su studenti tzv. Slobodnog univerziteta, koji je bio zamiljen kao ideo-
loki bastion i oigledna nastava slobodnog sveta nasuprot komunistikom
totalitarizmu, podigli, s druge strane berlinskog zida, crvene zastave i istakli
slike Marksa, Roze Luksemburg, e Gevare, Ho i Mina, uz zvuke Interna-
cionale, pa dodaje: nijedan svet postojeih institucija ne polae vie istorijsko
pravo i monopol na ljudski napredak i slobodu, ali misao socijalizma i njegove
revolucije jo ivi, uprkos svim berlinskim zidovima i icama koncentracionih
logora, uprkos svim gvozdenim zavesama.
73
Posle svega reenog, nema sumnje da se moe govoriti i o luksemburgi-
zmu Ljubomira Tadia, i to u najboljem znaenju te kovanice. Nakon Lenjinove
smrti, koji je visoko cenio misao i delatnost Roze Luksemburg, nastupaju ko-
horte Staljina koje nastoje na sve mogue naine da ponize i uklone duhovno i
politiko naslee Roze Luksemburg. Poelo je to, poetkom 1924, sa Zinovje-
vom kada je doao na elo Internacionale i kada su Arkadij Maslov i Rut Fier
preuzeli vostvo KP Nemake. Tada je Fierova u uticaju Roze Luksemburg na
grupu Spartakus videla samo bacil siflisa, da bi 1925. ideje R. Luksemburg
pretoila u korpus osuenih i odbaenih doktrina, u tzv. luksemburgizam (Ruth
Fischer, Die Internationale, 1925, VIII, No.3, p.107). Od tada bauk luksembur-
gizma krui levicom. S pravom je, kasnije, Paul Frelih pisao kako je antiluksem-
burgizam, u staljinistikoj skolastici, bio akt vere. Postao je odgovarajui izraz
za mentalitet dravnih i partijskih birokrata, koji nije vodio mase u borbu, ve
je mase drao razoruane i u stanju suanjstva. Staljin je, poetkom tridesetih
godina XX veka, izjednaio luksemburgizam sa trockizmom, sa politikim ne-
prijateljima ili devijacijama, kako za lokalnu (sovjetsku) tako i za meunarodnu
upotrebu i obraune, ukljuujui i fziku likvidaciju najistaknutijih partijskih
ljudi i kadrova.
Tadi se, videli smo, priklonio onima koji su u luksemburgizmu videli re-
vitalizaciju izvorne leve misli, iji se uticaj, kako ocenjuje J. Netl, rairio i van
marksizma, posebno zahvaljujui njenom insistiranju na humanistikim i sa-
moosloboavajuim vidovima revolucionarne demokratije.
74
Za Tadia je Roza
Luksemburg bila najistaknutiji predstavnik revolucionarnog socijalistikog
73 U Susret () . 83 j 1968. V T Izabrana dela m Vii ( Z-
S 2008 . 138.
74 J.P. N Rosa Luxemburg . 2 L ox Uy P1966 . 827.
pokreta
75
, istaknuti komunistiki revolucionar dvadesetog veka
76
, revolucio-
narni marksist
77
, liberterski marksist
78
, neosporni pripadnik plejade praved-
nika i doslednih boraca za istinu i slobodu
79
, zastupnik istinskog internacio-
nalizma
80
, itd. Kad god je mogao Tadi je isticao kako se marksizam Roze
Luksemburg uvek razlikovao od slubenog, funkcionerskog marksizma Ne-
make SDP, kojega je, inae, sarkastino nazivala Ersatzmarxismus, tj. surogat
marksizma. Revolucionari u ije ime je ona govorila bili su lieni svih stvarnih
mogunosti da utiu na zvaninu liniju pokreta. Zato su uvek podvlaili znaaj
krajnjeg cilja nasuprot fetiizaciji pokreta, onoj realpolitikoj fetiizaciji iz koje
je nastalo neprijateljstvo prema teoriji, odvajanje i nezavisnost fatalistike ili
voluntaristike prakse od revolucionarne teorije
81
. Roza Luksemburg nikad nije
bila istie Tadi funkcioner u SDP, ve jedna Aussenseiterin, osoba po strani.
Dan uoi svoje smrti uputila je stranci reda ove rei: Vi tupi panduri! Va
red je sagraen na pesku. Revolucija e se ve sutra ponovo zvuno uspraviti
i na va uas zatrubeti: bejah, jesam, biu!
82
Pravda, sloboda i zalaganje za istinu pie Tadi iziskuju stalne rtve,
pa navodi primere kako osobito veliki pravednici skonavaju ivot kao veliki
muenici (T. Mincer, M. Gubec, G. Babef, L.A. Blanki, Libkneht, e Gevara,
S. Aljende). Od evropskih seljakih ratova do modernih proleterskih revolucija
pie Tadi ne prestaje martirologija onih pravednika ija glava i srce, misao
i ivot, teorija i praksa nisu stajali u protivurenosti. Roza Luksemburg neospor-
no pripada plejadi ovih pravednika i doslednih boraca za slobodu i istinu. ivela
je nepunih etrdeset osam godina i posvetila je sav svoj svesni ivot ciljevima i
idealima besklasnog drutva. Svim svojim biem i do poslednjeg daha stajala je
ova misaona i oseajna ena iza svojih rei nepokolebljivo ba kao i antiki
heroji. Njena nepresuna energija bujno je tekla sa vrela nade da borbe izra-
bljivanih, obespravljenih i ponienih nisu i nee biti uzaludne i to uprkos svim
patnjama i porazima ili zahvaljujui upravo njima! Nisu, dakle, apriorne she-
me jedne bespredrasudne nauke sainjavale tkivo naunog socijalizma Roze
75 Dijalektika ilegitimnosti i legitimnosti vlasti, i . iii . 287.
76 Tradicija i revolucija, i . iii . 155.
77 Poredak i sloboda 1967 . 3.
78 Nauka o politici, i . iV . 504.
79 ivot i revolucionarno delo Roze Luksemburg .c. . 170.
80 O velikosrpskom hegemonizmu . 70; U matici krize . 156.
81 ivot i revolucionarno delo Roze Luksemburg .169.
82 i. . 170.
Luksemburg, ve je patos nade pravednika i borbe obespravljenih za jedan novi,
bolji ljudski svet nadahnjivao i njenu revolucionarnu teoriju i njenu u svemu bo-
gatu i potpunu linost. Nakon ove opte, nadahnute ocene linosti i dela Roze
Luksemburg, Tadi e podsetiti kako je ona, samo dve nedelje pre svoje tragine
smrti, na osnivakom kongresu Spartakusbunda navela sledee Lesingove rei:
Ja ne znam je li dunost da se srea i ivot rtvuju za istinu. Ali ono to znam
jeste dunost da se, ako se istina hoe prouavati, prouava jasno i iskreno, bez
zagonetki, bez ustezanja, bez nepoverenja u njenu snagu... Jer ukoliko je zabluda
grublja, utoliko je put ka istini krai i praviji; tome nasuprot prefnjena zabluda
zauvek nas moe drati daleko od istine, jer nam je tee uoiti da je ona zabluda.
Jedino onaj koji je naumio da oveku donese istinu pod svakojakim obrazinama
i minkama, zbilja rado nastoji da bude njen podvoda, samo to nikada nije bio
njen ljubavnik. I tu se Tadieva pohvala R. Luksemburg okonava njegovim
sledeim, zavrnim iskazom: Danas pouzdano moemo znati da je Roza Luk-
semburg istinu prouavala u Lesingovom duhu i da je bila nemilosrdni protiv-
nik svih podvodaa istine i svih neprijatelja slobode
83
.
U jugoslovenskoj literaturi nije mi poznata ovakva nadahnuta ali precizna,
pozitivna ocena Roze Luksemburg. Ta ocena je i rezultat jednog ozbiljno pro-
miljenog i intimnog doivljenog susreta sa delom i linou Roze Luksemburg,
sa milju i patosom koji su bili trajni pratioci Tadievog rada i izuzetna, inspi-
rativna podrka njegovim istraivanjima u irokom luku od temeljnih pitanja
slobode, demokratije, revolucije, socijalizma do nacionalnog pitanja, internacio-
nalizma, tekuih problema levice i autoritarnih reima naeg vremena i smisla
ljudskog i politikog angaovanja uopte. Ove dve linosti pristalice poretka
slobode spojio je liberterski duh socijalizma, kome je bila strana svaka auto-
ritarnost, i Lenjinova i Staljinova i njihovih sledbenika. Smetajui Rozu Luk-
semburg u levo krilo socijalistike tradicije, od Babefa i Besnih i drugih, do
naeg vremena, Tadi je u jednom intervjuu izjavio i sledee: Roza Luksemburg
je genijalno videla, kao pripadnik ove takorei sankilotske struje, da su boljevici
jakobinci u socijalizmu. Da faktiki postoji konfikt i kontinuitet jakobinske
tradicije u socijalizmu, te da mi, u stvari, pod titulusom diktature proletarijata
imamo jedan tip diktature malograanstva. Ona sloju tzv. profesionalnih revo-
lucionara osigurava, kao jednoj oligarhijskoj grupi, trajnu vlast. To je fenomen
koji me, evo, ve niz godina zaokuplja
84
. Bavei se celog ivota problemom
autoriteta i autoritarnosti, Tadi je uvek ustajao protiv naela principum placita
(onog to je vladaocu milo), te vizantijske tradicije prava koja proistie iz apso-
83 i. . 170171.
84 cj j Student 17. m 1989. V Matici krize
. 197 270.
lutne linosti suverena, i kao pobunjeni ovek u despotiji Brozovog vremena
tvrdoglavo, ubeeno sledio uverenje da demokratija ne mora biti protivna soci-
jalizmu, niti socijalizam, kao to je boljeviki, mora biti protivan demokratiji
85
.
U razgovoru za list Nedjelja, u januaru 1991. Tadi govori o tome da se dru-
tveni poredak u kojem bi u potpunosti bila afrmisana i ljudska sloboda moe
realizovati samo u poretku slobode: To je upravo moja glavna tema i osnovna,
vodea misao Poretka i slobode. Ja sam pristalica poretka, ali ne svakog poretka,
ve poretka slobode. Imate diktatorskih poredaka u kojima red i organizacija
ine sve. Efkasnost reda, organizacije rada, discipline itd. elementi su koji su
potrebni poretku, ali ako se samo na to ogranii, znai ako izbacite slobodu, koja
je vrhovni kriterij i kontrola za red, poredak i organizaciju, onda imate autori-
tarne diktatorske i svakojake mrane poretke.
U poretku slobode susreli su se, tako, Roza Luksemburg i Ljubomir Tadi.
Roza Luksemburg je bila meu prvim martirima novog talasa komunista na-
kon Prvog svetskog rata, koji su razorili ne samo samodovoljnu, oportunistiku
predratnu socijaldemokratiju, ve poljuljali korene autoritarnog, dravnog so-
cijalizma ije je olienje bio staljinizam, i ija je smrt u akciji sluila kao baklja
onima voenim produktivnom skepsom i intelektualnom odvanou da se
uvek kae istina koji su u kontroverznoj debati na levici oko ciljeva i sredstava
uvek stali na stranu slobode i ljudskog dostojanstva. Meu njima je, ponet onim
prvim Blohovim naukom o uspravnom stajanju, i nepatvoreni sabesednik
Roze Luksemburg Ljubomir Tadi.
I na kraju jedno lino seanje, koje takoe neto kazuje o iritirajuem pro-
blemu Roza Luksemburg (Oskar Negt). Kada je u avgustu 1971, na moj predlog
(koji je podrao Rudi Supek), doao u Korulu istaknuti francuski liberterski
marksist Danijel Geren (Daniel Gurin) da uestvuje u radu Meunarodne let-
nje kole, koju je organizovao asopis Praxis, doneo je sa sobom svoju najnoviju
knjigu. Bila je to manja, ali vrlo dobro napisana i interesantna knjiga, iji je
naslov bio Rosa Luxemburg et la spontanit rvolutionnaire (Paris, Flammarion,
1971). U viekratnim razgovorima sa uesnicima kole, flozofma i sociolozima
iz grupe Praxis i sa brojnim univerzitetskim studentima iz Jugoslavije, Geren je
bio prijatno iznenaen naim poznavanjem luksemburgijanskih tema i naim
tadanjim debatama o politikoj organizaciji, socijalizmu, spontanosti i samo-
upravljanju. Mnogi praksisovci su ve bili u kontaktima sa Lelijom Basom (Le-
lio Basso), ilberom Badijom (Gilbert Badia), uzepeom Vakom (Giuseppe
Vacca), Ivonom Burdeom (Yvon Bourdet) i drugima koji su pisali o Rozi Luk-
semburg ili uestvovali u tadanjim debatama o njenom teorijskom i politikom
radu, a studenti su, naravno, bili obaveteni o tome ta je o R. Luksemburg i
85 U matici krize . 232.
spontanosti pisao i govorio Kon-Bendit (Con-Bendit). Verujem da je, od svih
nas, i tada i posle, Ljubomir Tadi ipak bio i ostao najbolji primer razumevanja
i autentine recepcije Roze Luksemburg, da je najdublje proniknuo u njenu mi-
sao, dosledno praktikovao njene poruke i najintimnije usvojio politiku kulturu
luksemburgizma.
I d E o

POLITIKA TeOrIJA,
POLITIKA SOcIOLOGIJA,
POLITIKI SISTem
Dr Vukain Pavlovi
1
UDC 321.01:316.462
316.334.3
mO I POLITIKO ODLUIVANJe
2
Saetak:
T jm j m j jjj
cm j . Njj jcjj -
j j ccj j j m j
j j m j m D ( D). Z
m D ccj m. U m
j D j.
T j j m ccj m P (P-
cc) N c (N ). Zm
m j m S L (S L-
). N j j m.
Kljune rei: m m m m j
jm m mm
UVODNA NAPOmeNA
U irokom spektru razliitih teorijskih koncepcija politike moi
3
neke od
danas najuticajnijih su one koja objanjenje moi lociraju u procesima donoenja
politikih odluka. Tu grupu teorija nazivam decizionistikim teorijama politike
moi, pozivajui se na latinsku re decisio, ije je znaenje odluka. U tekstu koji
sledi bie rei o tri takve koncepcije. Prvu i najuticajniju reprezentuje Robert
1 U . U .
E-m: .c@..c.
2 j - j j - j Konstitucionalizam i vladavina prava
u izgradnji nacionalne drave sluaj Srbije (c j j: 47026) j f
M Sj j j j U -
U P . T mj 30.
2011. .
3 U j Politika mo (j j j Z
) jm j j m. Mj
jj j j Diskursi moi P Z 2011.
88 PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011i DEo: P j cj m
Dal (Robert Dahl). Drugu predstavlja koncepcija koju zastupaju Piter Bakrak
(Peter Bachrach) i Norton Barac (Norton Baratz). Trea je koncepcija koju for-
mulie Stiven Luks (Steven Lukes). Kao to e se neto kasnije u tekstu videti,
Bakrak i Barac smatraju da je Dalova koncepcija moi jednodimenzionalna.
Oni nude teoriju koju nazivaju dvodimenzionalnom koncepcijom moi. Luks
kritikuje oba prethodna stanovita i zastupa radikalnu ili trodimenzionalnu teo-
riju moi.
KONcePcIJA mOI U DeLU rOberTA DALA
Ameriki politikolog Robert Dal svakako spada u red najveih imena de-
mokratske politike teorije druge polovine dvadesetog veka. Mada je njegova
centralna preokupacija problematika demokratije, on nudi i jednu znaajnu teo-
riju politike moi.
U jednom od poslednjih tekstova pisanih na temu moi, Dal sa uenjem
konstatuje da dvadeseti vek nije doneo neki veliki napredak u empirijskom
objanjenju moi. Jedan od razloga ove zagonetke on vidi u injenici da teorijska
interpretacija moi u dvadesetom veku duguje mnogo trojici autora iz devetnae-
stog veka: Karlu Marksu, Vilfredu Paretu i Gaetanu Moski. Svestan razlika koje
postoje meu njima, Dal nalazi i tri bitne slinosti u njihovom shvatanju moi.
Prvo, sva trojica su verovala da drutvima dominira vladajua klasa. Drugo, niko
od njih nije preduzeo sistematsko objanjenje moi. I tree, nijedan od njih nije
imao priliku da istrauje kompleksnost moi u uslovima pune poliarhije.
4

Ovde je prilika da se ukae na jedan od kljunih pojmova u Dalovoj
demokratskoj teoriji politike, na pojam poliarhije. Poliarhija je pluralistiki
model demokratije u kome nema samo jednog i odluujueg centra politike
moi. Umesto toga, mo, to jest kontrola nad procesom donoenja odluka,
razdeljena je na razliite nivoe i grupe unutar itavog drutva. Poliarhije su
reimi u kojima postoji znaajno uee stanovnitva u politikom ivotu i
liberalizacija, a to znai izrazita inkluzivnost i izuzetna otvorenost za politiko
takmienje.
5

Drugi opti okvir u koji Dal smeta svoju teoriju politike moi tie se
karakteristika procesa odluivanja. On razlikuje etiri modela donoenja odluka,
osvrui se na etiri tipa odnosa izmeu lidera i onih koje lideri vode. Jedan je
4 D Toward Democracy: A Journey, Refections: 19401997 y i
Gm S P Uy C 1997 . 802.
5 D Polyarhy, Participation and Oposition Y Uy P Nw H 1971.
kj j : D Poliarhija, participacija i opozicija Vj -
1997.
89 V PMo i PoLiTiko oDLUiVaNJE
model demokratskih odnosa u kome su lideri visoko kontrolisani od obinih
graana. Drugi je model hijerarhijskih odnosa u kome lideri imaju visok nivo
kontrole nad onima koji ih slede. U treem modelu postoje odnosi pregovaranja
ili reciprone kontrole meu liderima. etvrti model je tzv. model tapa i ar-
garepe, odnosno sankcija i nagrada (ponegde se ovaj model naziva price system).
To je model koji se najvie koristi u meunarodnim odnosima i u njemu postoji
kontrola lidera i od lidera (taj model ostaje izvan vidokruga Dalove analize).
Dakle, Dalova teorija moi se fokusira na tri modela ili tipa odnosa izmeu onih
koji vode (leaders) i onih koji su voeni (nonleaders): demokratski, hijerarhijski
i pregovaraki.
6

Po Dalu, mo je previe dugo posmatrana kao moralni problem. On sma-
tra da je potrebno da se mo razmatra kao nauni problem: kako da se izuava i
istrauje, kako da se meri i kako da se analizira.
U vezi sa tim Dal ukazuje na nekoliko najznaajnijih problemskih krugova
i skupova prepreka u vezi sa defnisanjem moi.
Prvi deo problema vezan je za injenicu da politika teorija jo uvek nema
zadovoljavajue, precizne instrumente posmatranja, merenja i analiziranja dis-
tribucije moi. To nam oteava rad na razvijanju pouzdanih teorijskih modela
demokratskih, hijerarhijskih i pregovarakih procesa.
Drugi skup prepreka odnosi se na probleme politike participacije. U vezi
sa tim postoji sve vei raskorak izmeu pretpostavki veine klasinih demokrat-
skih teorija, na jednoj, i aktuelnih injenica politikog ivota, na drugoj stra-
ni. Politika participacija graana se u savremenim drutvima smanjuje, i to u
dvostrukom smislu. Smanjuje se broj graana koji aktivno koriste svoje birako
pravo, i taj broj je u SAD pao ispod polovine. Takoe se smanjuje i broj graana
koji uestvuju u bilo kojoj vrsti politike aktivnosti mimo i van izbora (prema
Dalovoj proceni, taj broj je u SAD pao ispod jedne etvrtine odraslih graana).
Trea vrsta problema vezana je za predispozicije linosti i preovlaujue
obrasce drutvenog karaktera. Razliiti tipovi drutvene i politike organizacije
su meusobno povezani i interaktivni sa predominantnim tipovima linosti i
njihovim karakternim predispozicijama (autoritarnim ili adaptivnim).
7
Glavne elemente svoje teorije moi Dal je izloio u dva teksta, ekspli-
citno namenjena objanjenju ovog pojma. Prvi je objavljen 1957. godine pod
naslovom Koncept moi (Te Concept of Power) u asopisu Bihejvioralna nauka
(Biheivioral Science).
8
Drugi je objavljen deceniju kasnije (1968) pod naslovom
6 D Toward Democracy... . c. . 809.
8 D T Cc Pw Behavioral Science 1957 N. 2 . 201215.
Mo (Power), kao odrednica u Meunarodnoj enciklopediji drutvenih nauka (In-
ternational Encyclopedia of Social Sciences).
9

Na pitanje ta je mo Dal konstatuje da veina ljudi ima intuitivnu pred-
stavu ta re mo znai, ali da jo uvek nema teorijski sveobuhvatno formulisa-
nog koncepta moi koji bi bio dovoljno rigorozan za naunu upotrebu u siste-
matskom istraivanju ovog vanog drutvenog fenomena. On ide ak i korak
dalje, tvrdei da nije ni mogue, bar ne u dogledno vreme, doi do jedinstvene,
konzistentne, koherentne i opteprihvatljive teorije moi.
10
Stoga, smatra Dal,
mnogo je verovatnije da e se nastaviti sa produkovanjem mnotva razliitih teo-
rija moi, koje imaju ogranieno polje dometa, i koje koriste specifne defnicije
moi, korisne za odreeni tip istraivanja, ali razliite u odnosu na defnicije
moi u drugim istraivanjima i teorijskim kontekstima.
Dal stavlja kategoriju moi u porodicu srodnih pojmova koje naziva ter-
mini moi (power terms). Tu spadaju pojmovi kao to su: mo, uticaj, autoritet,
vlast, kontrola.
Poetni korak u odreenju moi jeste njen relacioni karakter: mo je, kae
Dal, odnos meu ljudima.
11
Time se iz pojma moi s pravom iskljuuju odnosi
ljudi prema stvarima. Iz ovoga moemo da zakljuimo da se, recimo, stara i
poznata Bekonova defnicija znanja kao uspostavljanja ovekove moi nad pri-
rodom oigledno ne uklapa u Dalovu defniciju moi. Preiroka je i moe da
poslui samo kao metafora, koja dosta tano ukazuje na osvajaki i izrabljivaki
odnos ljudi prema prirodi, ali ne samo da ne govori mnogo o prirodi same moi,
nego predstavlja i primer pogrene upotrebe tog termina.
U sledeem koraku Dal utvruje osnovna svojstva odnosa moi, u smislu
neophodnih uslova za tu vrstu relacija. Prvo takvo svojstvo je da mora posto-
jati izvesna, makar i najmanja, vremenska razlika izmeu delovanja aktera, koji
realizuje mo nad nekim, i odgovora onog aktera nad kojim se mo realizuje.
Drugo oigledno svojstvo relacija moi je da ne postoji akcija na daljinu, to
jest delovanje izmeu dva aktera koje nije na neki nain povezano (realnom ili
potencijalnom vezom). Trei neophodan uslov podrazumeva uspene pokuaje
aktera A da iznudi da akter B uradi ono to inae ne bi uradio bez tog pret-
hodnog delovanja.
12
Ova tri neophodna svojstva relacija moi moemo saeto
9 D Pw International Encyclopedia of Social Science . y S S Cw Cw
C Mcm ic. 1968 . 405412.
oznaiti kao uslove: vremenske distance (makar i najmanje), povezanosti (makar
i potencijalne) i prethodnog delovanja (makar i kao pokuaja).
Iz svega do sada reenog moemo zakljuiti da Dal gleda na relacije moi
kao na posebnu vrstu ili skup kauzalnih relacija. Kako ocenjuje Slobodan Anto-
ni, odnosi moi za Dala mogu biti posmatrani kao odnosi uzronosti osobene
vrste.
13
Za polaznu osnovu svoje teorije Dal uzima Veberovu uvenu defniciju
moi, a posebno dva kljuna elementa te defnicije: drutveni odnos aktera i
kauzalni karakter relacija moi. Kao to emo odmah videti, Dal, saglasno teo-
rijskom vremenu u kome ivi, nudi svojevrsnu bihejvioristiku reinterpretaciju
i transformaciju Veberove teorije moi. Tu on sledi tradicije moderne amerike
politike nauke, a posebno njene ikake kole (Merriam, Lasswell, Morgent-
hau).
Na najoptijem nivou, termini moi u modernim drutvenim naukama
upuuju na onu podvrstu odnosa meu drutvenim jedinicama u kojoj ponaa-
nja jednog ili vie takvih responzivnih jedinica (R) zavise u odreenim uslovima
od ponaanja drugih, kontrolnih jedinica (C).
14
Kao to se vidi, Dal smeta svoj
teorijski pristup moi u iru bihejvioralnu matricu, unutar koje se na odreeni
tip ponaanja ljudi i njihovih drutvenih jedinica gleda kao na odgovor ili reak-
ciju (the responsive units) prouzrokovanu odreenim izazovima ili stimulansima
drutvenih jedinica koje poseduju mo, a koje on naziva kontrolnim (the contro-
ling units).
Nakon ovoga, a sledei deskriptivno naelo bihejviorizma, Dal opisuje tri
karakteristike moi analizirajui odnos zavisnih i nezavisnih varijabli u politi-
kom sistemu. Politiki sistemi se, po njemu, razlikuju s obzirom na:
Veliinu ili koliinu moi (magnitude of power) tipino pitanje za
analizu politikog sistema, s obzirom na ovu karakteristiku, jeste da li
je kontrola vlasti visoko koncentrisana ili relativno difuzna.
Distribuciju moi (distribution of power) analogno distribuciji do-
hotka, bogatstva i imovine, a tipina pitanja za ovu karakteristiku su:
kakve su karakteristike kontrolnih jedinica (Cs) i responzivnih jedinica
(Rs); kako se Cs i Rs mogu uporediti u pogledu njihovog broja; da li
Cs i Rs tipino dolaze iz razliitih klasa, strata, regiona ili drugih gru-
pa; kakve se istorijske promene pojavljuju u karakteristikama Cs i Rs.
Oblast moi (scope of power) tipino pitanje za ovu karakteristiku
je: da li je mo generalno prisutna u mnogo oblasti ili su oblasti moi
specijalizovane (ili, drugim reima, za koju klasu aktivnosti Rs vae
odnosi moi od strane Cs).
13 S a T c m Nova srpska politika misao 2006 . 1-4 . 9.
Domen moi (domain of power) u smislu protezanja i domaaja moi;
tipina pitanja su: ko su Rs nad kojima Cs ima kontrolu; kakve su nji-
hove karakteristike; koliko su brojni.
15
S obzirom na ove karakteristike postoje razliite klasifkacije politikih
sistema. Na osnovu distribucije moi (koja je najee prisutan kriterijum), naj-
starija i najuvenija je Aristotelova klasifkacija o vladavini jednog, nekolicine i
mnogih. Uzimajui u obzir druge karakteristike i kriterije, mogue je politike
sisteme podeliti na dve suprotne krajnosti: autokratske i konstitucionalne. Mo-
gua je i podela na visokocentralizovane i pluralistike politike sisteme.
Analizirajui mogunosti objanjenja (a naelo eksplanatornosti je takoe
vano za bihejvioralni pristup), Dal stavlja naglasak na sledee faktore:
izvori (resources), sa osnovnom idejom da to su neiji izvori moi vei,
to je vea i njegova mo. Dal podsea na Lasvelovu (Lasswell) listu
izvora moi: ugled, estitost i moralna ispravnost, naklonost, blagosta-
nje, bogatstvo, vetina, prosveenost. Slaui se sa Lasvelom da i sama
mo moe biti izvor nove moi, Dal ovoj listi dodaje jo neke izvore
moi: kontrola nad izvorima informacija, kontrola nad radnim mesti-
ma, popularnost, birokratsko znanje;
vetina (skill), u smislu politike vetine, na koju je jo Makijaveli uka-
zivao, a koja daje prednost jednoj individui nad drugom i u uslovima
priblino jednakog pristupa izvorima moi;
motivacija (motivation), kao faktor koji pokazuje da dve individue sa
priblino jednakim pristupom izvorima moi i slinim nivoom politi-
ke vetine mogu imati razliitu mo zbog razlika u motivaciji ili elji
za moi;
trokovi (costs), ija je visina relativna (tzv. opportunity costs pokazuju da
ista suma novca za izbornu kampanju ima potpuno razliitu teinu za
siromanog i bogatog oveka).
16

U odnosu na mogue klasifkacije tipova moi, Dal nudi sledee kriteri-
jume:
(1) legitimnost moi, to jest u kojoj meri R osea normativnu obavezu da
se pokorava C;
(2) priroda sankcija: da li C koristi pozitivne ili negativne sankcije, nagrade
ili kazne;
(3) veliina sankcija: od najotrije prinude do najblaih oblika;
15 D Toward Democracy . c. . 831833.
16 D Toward Democracy . c. . 8345.
(4) upotrebljena sredstva i kanali: da li C kontrolie R samo sredstvima
informacija koje menjaju namere R-a ili aktuelnim menjanjem situacije R-a ili
njegovog okruenja putem nagrada i liavanja.
17
Po Dalovom miljenju, ne postoji sistem klasifkacije moi koji bi bio op-
teprihvaen, pa ak ni preovlaujui. Uz to, ono to je oznaeno kao mo u jed-
nom tipu klasifkacije, to u drugom moe biti nazvano nekim drugim terminom
iz porodice termina moi uticajem, prisilom i slino.
Ono to karakterie sve tipove moi jeste razlika koja se moe povui iz-
meu dva stanja koja se oznaavaju sintagmama imati ili posedovati mo i vriti
ili realizovati mo. Dal razlikuje ta dva stanja po prisustvu ili odsustvu intencije,
namere. To objanjava na primeru zamiljenog odnosa predsednika SAD i ne-
kog senatora. Ako senator uvek glasa sada za predloge predsednika, jer misli da
e takvim svojim ponaanjem obezbediti predsednikovu podrku kasnije (u slu-
aju da senator izgubi na izborima, pa da zbog lojalnosti i podrke predsedniku
dobije od njega, recimo, mesto u saveznom sudu), njegovo glasanje nije rezultat
nijedne specifne akcije preduzete od strane predsednika. Njegovo glasanje je
uzrokovano njegovim linim oekivanjima i nadanjima, a nije izazvano name-
rama predsednika. Zato bi bilo pogreno rei da senator ima mo nad predsed-
nikom, ak i u sluaju da se opisana oekivanja ostvare. Ako tvrdimo da je re o
moi senatora koji svojim ponaanjem indukuje budue postupke predsednika, a
ne suprotno, onda bismo, na slian nain, mogli da zakljuimo da batler (sobar),
koji budi i oblai svog gospodara, istovremeno ga i kontrolie, a ne da je situacija
obrnuta. Dakle, potrebno je da se istrauju ne samo kakve su predstave, ponaa-
nja i oekivanja R-a, ve kakve su namere koje ima C koji poseduje mo. Postoje
situacije u kojima C ne vri kontrolu nad R, niti ak ulae napore da to ini, ali
moe, modifkujui, na manje ili vie trajan nain, uslove i okruenje, da posti-
gne da R nastavi da se ponaa onako kako odgovara intencijama koje ima C
18
.
to se tie merenja moi (a to je takoe vano obeleje bihejviorizma), Dal
smatra da su napori da se to uradi u politikim naukama zapoeli tek od sredine
dvadesetog veka. Dakle, pre dominacije bihejvioristikog pristupa u politikim
naukama, klasine politike teorije su ostavljale zdravom razumu i intuiciji da
mere mo.
Ponuena su tri, po Dalovoj interpretaciji, modela merenja moi.
Prvi je model teorije igara. To je matematiki model primenljiv na dis-
tribuciju moi u manjim politikim telima i organima. Zasniva se na analizi
glasanja u sistemu u kome svaki lan odreenog tela ima izvesnu apstraktnu ve-
rovatnou da glasa poslednji i da njegov glas ima odluujuu ulogu u dobijanju
pobednike veine. To je tzv. centralna pozicija (pivotal position) odreenog
glasa u odnosu na ishod glasanja. Ovaj matematiki model predlae merenje
moi glasaa pomou verovatnoe da e njegov glas imati odluujuu teinu u
pobednikoj veini.
Drugi je tzv. Njutnov model. Po analogiji sa merenjem snage u klasinoj
mehanici, pobornici ovog modela predlau merenje moi pomou koliine pro-
mena u ponaanju R-a, a koje se mogu pripisati uticaju C-a. to su vee prome-
ne kod R-a, to je vea mo koju ima C. Kako promene kod R-a mogu biti vrlo
razliite, najvanije dimenzije tih promena mogu se identifkovati na sledei
nain: (1) verovatnoa da e se R pokoriti; (2) broj osoba u R; (3) broj razliitih
pitanja, predmeta i vrednosti u R podlonih promenama; (4) koliina promena
u poziciji, stavovima ili psiholokom stanju kod R; (5) brzina kojom se R menja;
(6) redukcija u obimu i skupu ishoda ponaanja koja stoje na raspolaganju R-u;
(7) stepen pretnji ili oekivanih liavanja upuenih R-u.
Trei je ekonomski model. Za razliku od modela teorije igara koji se fo-
kusira na pivotsku (odluujuu) poziciju C, ili Njutnovog modela koji meri
promene kod R-a, ekonomski model ukljuuje trokove obe strane (C i R)
u merenju moi C. Tako kompletno merenje moi u ovom modelu ukljuuje:
(1) oportunitetne trokove kod C za pokuaj da utie na R, koji se nazivaju tro-
kovi moi C-a; (2) oportunitetni trokovi R-a da odbije da se pokori C-u, koji
se nazivaju snagom moi C-a nad R. Ovi trokovi ne ukljuuju samo trokove
u ekonomskom smislu te rei, nego i psiholoke, kao i trokove svake druge
vrste.
19
Dalova koncepcija moi je bihejvioristika i, u tom smislu, deli kako snagu,
tako i sve slabosti bihejvioristikog pristupa u politikim naukama i drutvenoj
teoriji uopte.
Dal je eleo da, u odnosu na ranije teorije moi, ponudi mnogo upotre-
bljiviji teorijski model koji bi omoguio empirijska istraivanja moi. Bihejvio-
ristiki pristup, koji je tada dominirao u politikoj nauci SAD, omoguio mu je
da u svojoj teoriji moi poseban akcenat stavi na deskriptivna obeleja u pona-
anjima aktera u polju moi, kauzalnu dimenziju meu akterima i dogaajima
u relacijama moi, eksplanatorne mogunosti kategorije moi, kao i mogunosti
merenja moi.
Istovremeno je bio svestan i ogranienja sopstvenog bihejvioristikog kon-
cepta moi, posebno u dve dimenzije: prvo, znao je da je u drutvenim poslovi-
ma i politikim odnosima primena eksperimentalnih metoda vrlo ograniena; i
drugo, bio je svestan teine problema i raskoraka u odnosu izmeu konceptual-
ne i operacionalne defnicije moi.
Postoji, meutim, jedno optije ogranienje koje na primeru bihejvioristi-
kog pristupa pokazuje strukturalnu slinost izmeu istraivanja u prirodnim i
drutvenim naukama. Kao to se u najnaprednijim delovima prirodnih nauka,
a posebno u istraivanjima u mikrofzici, dolo do zakljuka da nije mogue
istovremeno utvrditi brzinu i mesto mikroestica (to iskazuju Heisenbergove
relacije neodreenosti, koje pokazuju da to je preciznije merenje brzine, to se
manje zna o mestu mikroestica, i obrnuto), tako se i u drutvenim, pa i politi-
kim naukama, moe doi do sledeeg zakljuka: to je istraivanje rigoroznije
to rezultati imaju manji nivo relevantnosti, i obrnuto to se ele relevantniji
uvidi u drutvenu i politiku stvarnost to empirijsko istraivanje ima nii nivo
rigoroznosti. Bihejviorizam je izotrio dilemu rigoroznost versus relevantnost,
koja ostaje jedna od najznaajnijih nereenih tekoa u empirijski usmerenim
politikim naukama i drutvenim naukama u celini.
DVODImeNZIONALNO I TrODImeNZIONALNO SHVATANJe mOI
Koncepcija moi Roberta Dala, kao i bihejvioristiki pristup moi koji je
dominirao u politikoj nauci na poetku druge polovine dvadesetog veka, doveli
su do dvostruke reakcije. Najpre je grupa autora, kao to su Piter Bakrak (Peter
Bachrach) i Morton Barac (Morton Baratz), ponudila teoriju o dvodimenzio-
nalnom shvatanju moi. Zatim je, neto kasnije, Stiven Luks (Steven Lukes)
ponudio jedno radikalno ili trodimenzionalno shvatanje moi. Na narednim
stranicama bie predstavljene obe ove grupe teorija, ija je zajednika polazna
pretpostavka da bihejviorizam i koncepcija Roberta Dala predstavljaju jednodi-
menzionalno shvatanje moi.
Dva lica moi ili teorija o dvodimenzionalnom shvatanju moi
Bakrak i Barac u svom tekstu o dva lica moi, koji je izazvao veliku panju
poetkom ezdesetih godina dvadesetog veka, polaze od ocene da socioloki
orijentisani istraivai stalno dolaze do zakljuka da je mo izrazito centralizo-
vana, dok politikolozi isto tako uporno zakljuuju da je u njihovim zajednicama
mo u velikoj meri podeljena.
20
Sociologe elitiste interesuje odgovor na pitanje
ko upravlja odreenom zajednicom, a politikologe odgovor na pitanje da li neko
uopte upravlja odreenom zajednicom i ko sve uestvuje u donoenju odluka.
20 P cc N 1962 T Tw c Pw American
Political Science Review 1962 N. 56 . 947952. T j j L
kj jj j : Marksizam u svetu (1980 . 8 .
125137) Nova srpska politika misao (2006 . 1-4 . 5768).
To, po miljenju Bakraka i Baraca, objanjava zato se prvi nazivaju elitistima,
a drugi pluralistima.
Glavna teza njihovog kratkog, ali uticajnog teksta je da postoje dva lica
moi, od kojih sociolozi ne vide nijedno, a politikolozi samo jedno. Jedno lice
moi je ono koje se vidi u ponaanju socijalnih aktera u procesu donoenja od-
luka, i to je ono lice koje vide politikolozi kao to je Robert Dal. Drugo lice
moi je ono nevidljivo, koje se sastoji u tome da se sprei da neka pitanja dou
na dnevni red za odluivanje. Dakle, drugo lice moi trai i pretpostavlja da se
otkrije i analizira dinamika donoenja neodluka.
Bakrak i Barac najpre ukazuju na neke nedostatke u sociolokom ili eli-
tistikom pristupu istraivanja moi i, zajedno sa pluralistima, upuuju mu tri
kljuna prigovora. Prvo, dovodi se u pitanje jedna od osnovnih premisa elitisti-
kog modela da u svakoj ljudskoj instituciji postoji uspostavljen sistem moi ili
struktura moi koja predstavlja integralni deo i vernu sliku stratifkacije datog
drutva, zajednice ili organizacije. Drugo, dovodi se u pitanje i pretpostavka o
stabilnosti i trajnosti elitistikog modela date strukture moi, jer to vodi siste-
matskom iskrivljavanju opisa drutvene stvarnosti. I najzad, tree, zamera se
elitistikom modelu da na pogrean nain izjednaava stvarnu mo s moi za
koju se smatra da je neko ima.
Do ove take se Bakrak i Barac slau sa pluralistima i odaju im priznanje
to su otkrili i prevazili glavne slabe take elitistikog modela moi, bez obzira
na to kakva je vrednost njihovog sopstvenog (pluralistikog) pristupa moi. A
zatim sledi kritika koju Bakrak i Barac upuuju pluralistima.
Glavni pravac te kritike je usmeren na injenicu da pluralisti ne usredsre-
uju svoju panju na izvore moi nego na njeno korienje. Pluralisti nude jednu
decizionistiko-bihejvioristiku teoriju moi, jer mo za njih znai uestvovanje
u donoenju odluka, a ona se utvruje i meri na osnovu ponaanja pojedinaca i
drutvenih grupa, kao i efekata tog ponaanja.
Istraivaki program pluralista sastoji se iz sledeih metodskih postupaka:
(a) odabrati za prouavanje jedan broj vanih (kljunih, a ne rutinskih) politi-
kih odluka; (b) identifkovati lica koja su aktivno uestvovala u procesu odlui-
vanja; (3) stei potpuni uvid o njihovom stvarnom ponaanju za vreme reavanja
sukoba oko mera politike i (d) utvrditi i analizirati specifan ishod sukoba.
21
Uvaavajui doprinos pluralista, Bakrak i Barac ipak ukazuju na dva fun-
damentalna nedostatka u njihovom teorijskom pristupu: Jedan je da model
uopte ne uzima u obzir injenicu da mo moe da se koristi, i da se esto
i koristi, tako to se delokrug odluivanja ograniava na relativno bezbedna
21 P M c D c m Nova srpska politika misao 2006 . 1-2 . . 1-2 .
59.
pitanja. Drugi je da model ne daje nikakve objektivne kriterijume za razlikova-
nje vanih od nevanih pitanja koja se javljaju na politikoj sceni.
22

Nekoliko rei najpre o prvoj primedbi. Bakrak i Barac prihvataju Dalovu
defniciju da se mo koristi onda kada A uestvuje u donoenju odluka koje se
tiu B-a, ali smatraju da to nije dovoljno. Oni ukazuju na to da se mo isto tako
koristi i kada A ulae svoje energije u stvaranje ili uvrivanje drutvenih i po-
litikih vrednosti i institucionalne prakse koje ograniavaju delokrug politikog
procesa na javno razmatranje pitanja relativno bezopasnih za njega samog, uz
iskljuivanje svih drugih.
23
Njihov zakljuak je da u onoj meri u kojoj A uspeva
da ovo postigne, B je praktino spreen da stavi na dnevni red pitanja koja nai-
nom svog reavanja mogu ozbiljno da ugroze A-ov skup preferencija.
24
Dakle, centralna teza kritike koju Bakrak i Barac upuuju pluralistima gla-
si: u onoj meri u kojoj neka osoba ili grupa svesno ili nesvesno stvara ili
uvruje prepreke javnom pretresanju sukoba oko mera politike, ta osoba ili
grupa ima mo.
25

Kao to se iz prethodnih analiza moe zakljuiti, prvi vid fundamentalnih
nedostataka pluralistikog modela moi je, po Bakraku i Baracu, u tome to taj
model ne samo da ne uoava mo formulisanja dnevnog reda politikih pitanja
o kojima se moe raspravljati, nego ne prepoznaje mo i vanost prevalentne
vrednosne matrice i institucionalnog aranmana koji utiu na donoenje ili ne-
donoenje odreenih odluka. Onaj pojedinac ili grupa koji mogu presudno da
utiu na formulisanje politike agende vre selekciju pitanja koja mogu da dou
na dnevni red za odluivanje. Ali takva mo istovremeno sadri i onu manje vid-
ljivu stranu, koja se istovremeno iskazuje i kao donoenje neodluka, to jest kao
selekcija i odbacivanje svih onih pitanja koja, ma kako realno bila drutveno va-
na, ostaju van vidokruga procesa politikog odluivanja. Osnovni razlog za to
lei u injenici da bi se otvaranjem takve vrste pitanja mogle ozbiljno da ugroze
preferencije i interesi onih koji mogu najvie da utiu na donoenje odluka.
Sledea dimenzija ovog istog problema je da se u pluralistikom mode-
lu (pa ak i u znamenitom Dalovom modelu poliarhije) nedovoljno uoava
vanost vrednosnih i institucionalnih faktora. Svaki politiki sistem, kako na
centralnom tako i na lokalnom nivou, kao i svaki oblik politike organizacije,
favorizuje neke interese, a druge marginalizuje. Isto ili slino vai i za dominan-
tni sistem vrednosti. Ilustrujmo to sledeim primerom. Socijalistika drutva
22 P M c D c m .c. . 59 60.
23 P M c D c m .c. . 60.
24 P M c D c m .c. . 60.
25 P M c D c m .c. . 61.
sa politikim sistemom u kome monopol ima jedna politika partija i u kome
dominira kolektivistiko-etatistiki sistem vrednosti i komandni tip ekonomije,
favorizuju jedne, a potiskuju druge interese, sukobe i politike odluke. Kapita-
listika drutva sa pluralizmom politikih partija, liberalno-individualistikim
sistemom vrednosti i slobodnom trinom privredom takoe favorizuju jedne,
a potiskuju druge interese, sukobe i politike odluke. Svaka objektivna kompa-
racija pokazuje da su, kada je re o vrsti i sadraju interesa, sukoba i odluka, u
pitanju vrlo razliiti ishodi. Ili kao to je u politikoj nauci ve izvrsno formuli-
sano: svi oblici politike organizacije favorizuju korienje jednih vrsta sukoba
i potiskivanje drugih, jer organizacija je mobilizacija u cilju favorizovanja. Neka
pitanja se putem organizacije uvode u politiku, dok se druga putem organizacije
izvode iz nje.
26
Kada je re o drugom fundamentalnom nedostatku pluralistikih teorija
moi, Bakrak i Barac ukazuju da Dal i drugi predstavnici ovog pristupa ne daju
zadovoljavajue kriterijume razlikovanja bitnih od nebitnih pitanja, kljuno
vanih od nevanih odluka. Po Robertu Dalu, nuan mada ne i dovoljan uslov
za odreenje kljunog pitanja je da ono bude vezano za stvarno neslaganje u
preferencijama izmeu dve ili vie grupa. No, oevidno je da neslaganja u pre-
ferencijama moe biti i kod manje vanih pitanja. Za Bakraka i Baraca u krug
vanih ili kljunih pitanja ulaze ona koja osporavaju preovlaujue vrednosti ili
utvrena proceduralna pravila igre, a sva druga su manje vana ili nevana.
27

Dakle, samo zahtev za trajnim preobraajem kako naina na koji se vri aloka-
cija vrednosti u politikoj zajednici, tako i same alokacije vrednosti, predstavlja
kljuno pitanje kojim se osporava mo onih koji dominiraju politikim procesi-
ma u nekoj zajednici.
Trodimenzionalno shvatanje moi
Teoriju o trodimenzionalnom shvatanju interesa formulisao je Stiven Luks
u knjizi Mo: jedno radikalno shvatanje (Power: A Radical View), koja je publiko-
vana 1974. godine.
Luks najpre prihvata ocenu Bakraka i Baraca o pluralistiko-bihejviori-
stikoj teoriji moi (najbolje reprezentovanoj u koncepciji Roberta Dala) kao
jednodimenzionalnom shvatanju. Zakljuujem da jednodimenzionalno shva-
tanje moi ukljuuje fokusiranost na ponaanje u donoenju odluka o pitanjima
26 P M c D c m .c. . 61.
27 P M c D c m .c. . 63.
oko kojih postoji opaljiv sukob (subjektivnih) interesa, koja se vide kao izraz
preferencija politike koje nam se otkrivaju kroz politiku participaciju.
28

On zatim kritiki analizira koncepciju Bakraka i Baraca koja predstavlja
dvodimenzionalno shvatanje moi. Lukes im najpre odaje priznanje to su u
odnosu na jednodimenzionalnu koncepciju ukazali panju na drugu, do tada
zapostavljenu dimenziju moi. Ta druga dimenzija, kao to smo prethodno vi-
deli, sastoji se kako u spreavanju da neka pitanja dou na dnevni red politike
agende (donoenje neodluka), tako i u selektivnoj i favorizujuoj ulozi politikih
institucija i procedura, kao i u preovlaujuoj i dominantnoj vrednosnoj matrici
to sve ide na ruku jednoj, a na tetu drugoj vrsti interesa i preferencija. Da-
kle, dvodimenzionalna koncepcija moi skree panju kako na proces donoenja
odluka, tako i na proces donoenja neodluka. Ona takoe ukazuje na vanost
potencijalnih pitanja iju realizaciju spreava donoenje neodluka.
Mada Bakrak i Barac na sopstvenu teoriju gledaju kao na jednu vrstu neo-
bihejvioristikog stanovita, Luks ocenjuje da njihova dvodimenzionalna teorija
moi sadri znaajne antibihejvioristike konotacije, jer formula o donoenju
neodluka ukljuuje pojam nedogaaja, koji je iskustveno teko opaljiv i pro-
verljiv.
Luks takoe analizira tipologiju moi koju nude autori dvodimenzional-
nog shvatanja moi. Prema njegovoj oceni, tipologija ili pojmovna mapa dvodi-
menzionalnog shvatanja moi obuhvata: prinudu, uticaj, autoritet, silu i mani-
pulaciju. Evo kako ih on predstavlja.
29

Prinuda postoji tamo gde postoji sukob oko vrednosti ili naina ponaanja
izmeu A-a i B-a i gde A obezbeuje da mu se B povinuje pretnjom liavanja.
Uticaj postoji tamo gde A, ne pribegavajui ni preutnoj ni izriitoj pretnji
ozbiljnim liavanjima, prouzrokuje da B promeni svoj nain ponaanja.
Autoritet se javlja u situaciji gde se B povinuje zato to uvia da je A-ova
zapovest razlona sa stanovita njegovih sopstvenih vrednosti.
Sila je kad A postie svoje ciljeve uprkos B-ovom nepovinovanju time to
ga liava izbora izmeu povinovanja i nepovinovanja.
Manipulacija je oblik moi A-a u kojem se povinovanje javlja, a da onaj
koji se povinuje, to jest B, nije svestan ni izbora ni tane prirode zahteva koji mu
se postavlja.
U osnovi svih ovih oblika moi lee interesi i to je zajedniki imenitelj jed-
nodimenzionalnih i dvodimenzionalnih teorija moi. Ali ono u emu se ova dva
teorijska stanovita razlikuju jeste da prva teorija ima ue, a druga ire tumae-
nje pojma interesa. Luks to uoava i objanjava na sledei nain: Dok pluralisti
28 S L Power: A Radical View Mcm L 1974 .15
29 S L Power: A Radical View .c. . 17 18.
smatraju interese preferencijama u pogledu mera politike olienim u ponaanju
svih graana za koje se uzima da su u politikom sistemu, Bakrak i Barac vode
rauna i o preferencijama olienim u ponaanju onih koji su potpuno ili deli-
mino iskljueni iz politikog sistema, preferencijama koje se javljaju u obliku
neskrivenog ili skrivenog nezadovoljstva.
30
Tri su glavna razloga zbog kojih Luks smatra da je i dvodimenzionalno
shvatanje moi neadekvatno.
Prvo, zato to je kritika koja se upuuje jednodimenzionalnim teorijama
pluralista nedovoljno radikalna, dakle ograniena i jo uvek vezana za bihejvio-
rizam. Jedan od kljunih pojmova dvodimenzionalne teorije moi, pojam do-
noenje neodluka, takoe predstavlja jedan vid izbora ponaanja. Povezana sa
ovim je i primedba da Bakrak i Barac prvenstveno imaju u vidu individualno
ponaanje, a ne i ponaanje grupa i kolektivnih socijalnih aktera.
Drugi razlog neadekvatnosti dvodimenzionalne teorije je to mo vezuje
samo za stvarne sukobe. To je, uostalom, u suprotnosti i sa njihovim sopstvenim
shvatanjem da manipulacija i autoritet, kao tipovi moi, podrazumevaju slaganje
zasnovano na razlozima, dakle, odsustvo realnog sukoba.
Trei razlog lei u pogrenoj pretpostavci da je odsustvo nezadovoljstva
isto to i stvarna saglasnost. To jednostavno nije tano jer iskljuuje mogunost
lane ili manipulativne saglasnosti.
31
Nakon ovoga, Luks zakljuuje da trodimenzionalno shvatanje moi podra-
zumeva najpre korenitu kritiku kako jednodimenzionalnog, tako i dvodimenzio-
nalnog shvatanja moi zbog njihove usredsreenosti na individualistiko pona-
anje. Trodimenzionalno shvatanje moi mora da obezbedi mnogo vie mesta za
razmatranje mnogobrojnih naina na koje se potencijalna pitanja iskljuuju iz
politike bilo delovanjem drutvenih sila i institucionalne prakse, bilo odlukama
pojedinaca, smatra Luks.
Stiven Luks na sledei nain defnie mo: A koristi svoju mo nad B-om
kada utie na B-a na nain suprotan B-ovim interesima.
32
To nas dovodi do pita-
nja odnosa moi i interesa. U prethodnim komparacijama, kao i u samoj defniciji,
vidi se koliko vanu ulogu u odreenju pojma moi ima kategorija interesa.
Luks ukazuje na tu ulogu kada konstatuje da tamo gde pojedinci ili grupe
utiu jedni na druge, a da meu njima ne postoji sukob interesa, treba da budu
identifkovani kao sluajevi uticaja, a ne sluajevi moi.
33
Komparirajui uti-
30 S L Power: A Radical View .c. . 20.
31 S L Power: A Radical View .c. . 2124.
32 S L Power: A Radical View . c. . 34.
caj, autoritet i mo, Luks dolazi do sledeeg zakljuka: Mo moe, ali ne mora
da bude oblik uticaja zavisno od toga da li postoje sankcije, dok uticaj i auto-
ritet mogu, ali ne moraju da budu oblici moi zavisno od toga da li postoji su-
kob interesa. Konsenzualni autoritet gde nema nikakvog sukoba interesa, prema
tome, nije oblik moi.
34

Ovde, istina, ostaje otvoreno pitanje ta je sa racionalnim nagovaranjem, to
jest ta se deava kad B prihvati razloge koje mu prua A, i pone nakon toga da
deluje onako kako inae ne bi inio da nije bilo nagovaranja. Da li takav sluaj
treba podvesti pod pojam uticaja ili pod pojam moi? Na ovo pitanje Luks od-
govara i sa da i sa ne. Da zato to je racionalno nagovaranje oblik znaaj-
nog uticanja. Ne zato to B autonomno prihvata razloge koje daje A. Skloni
smo da kaemo da za promenu kod B-a nije odgovoran A nego A-ovi razlozi ili
B-ovo prihvatanje tih razloga. Izgleda mi da smo ovde suoeno s fundamental-
nom kantovskom antinomijom izmeu uzronosti, s jedne, i autonomije i uma,
s druge strane
35
.
Sledee pitanje slinoga tipa je da li A moe da koristi svoju mo nad
B-om u B-ovom pravom i istinskom interesu. Ovde je pretpostavka da po-
stoji sukob izmeu preferencija koje imaju A i B, ali su A-ove preferencije
u B-ovom pravom interesu. Evo odgovora koji na to pitanje daje Luks: Na
ovo pitanje mogua su dva odgovara: (1) da A moe da koristi kratkoronu
mo nad B-om (uz opaljiv sukob interesa), ali da ako, i kada, B uvidi ta su
njegovi pravi interesi, odnos moi nestaje; on se sam ponitava; ili (2) da svi ili
gotovo svi oblici planirane ili uspene kontrole A nad B-om, kad B protestuje
ili prua otpor, predstavljaju povredu B-ove autonomije; da je ta autonomija
u B-ovom pravom interesu; i da otuda takvo korienje moi ne moe biti u
pravom B-ovom interesu.
36

Ishodi iz ova dva odgovora su razliiti. Prvi sluaj se moe zloupotrebiti
jer otvara put paternalistikoj tiraniji. Drugi odgovor nudi anarhistiku odbranu
protiv nje, jer sve ili gotove sve sluajeve uticaja pretvara u odnose moi.
Luks se opredeljuje za drugi odgovor, jer se njegove tekoe mogu otklo-
niti u uslovima demokratske participacije kada B autonomno odreuje ta su
njegovi pravi interesi.
Jedna od glavnih poenti Luksove analize moi jeste da je pojam interesa
toliko bitan za defniciju moi, u osnovi i neizbeno vrednosni pojam. Uopte
uzev, govoriti o interesima otvara put donoenju normativnih sudova moral-
nog i politikog karaktera. Tako nije nimalo udno to se razliite koncepcije
interesa o tome ta su interesi nalaze u vezi s razliitim moralnim i politikim
stanovitima.
37
U tom smislu Luks razlikuje tri normativne i politike pozicije.
Prva je pozicija liberala koji uzimaju ljude kakvi jesu i primenjuju na njih in-
terese kakve oni ele i preferiraju. Druga je pozicija reformista, koji uviaju da
politiki sistem ne pridaje jednaku teinu interesima razliitih ljudi, to osuuju
i doputaju postojanje priguenih, potisnutih ili prikrivenih interesa i elja. Naj-
zad, radikalna je pozicija ona koja tvrdi da su i sami interesi i elje ljudi proizvod
sistema koji deluje protiv njihovog pravog interesa, koji bi mogao da doe do
izraaja samo u uslovima njihovog autonomnog i slobodnog izbora.
ZAKLJUNe NAPOmeNe
Pokuajmo sada da, sledei Luksa, rezimiramo specifne odlike sva tri shva-
tanja moi jednodimenzionalnog, dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog.
Jednodimenzionalno shvatanje moi usredsreeno je, dakle, na: (a) po-
naanje aktera; (b) u donoenju odluka; (c) koje se odnose na kljuna pitanja;
(d) kao i na opaljive (neskrivene) sukobe; i (e) povodom (subjektivnih) inte-
resa, shvaenih kao preferencije u pogledu mera politike, koje se otkrivaju kroz
politiku participaciju.
Za razliku od prethodnog, dvodimenzionalno shvatanje moi je usred-
sreeno na: (a) donoenje odluka i donoenje neodluka; (b) oko aktuelnih, ali
i potencijalnih pitanja; (c) oko kojih postoje opaljivi (neskriveni ili skriveni)
sukobi; i (d) povodom (subjektivnih) interesa, shvaenih kao preferencije u po-
gledu mera politike ili kao odreena nezadovoljstva.
Najzad, tree, trodimenzionalno shvatanje politike je usredsreeno na:
(a) donoenje odluka i kontrolu nad dnevnim redom politike; (b) oko aktuelnih
i potencijalnih pitanja; (c) opaljive (neskrivene ili skrivene) i latentne sukobe; i
(d) subjektivne i prave interese.
U emu su onda bitne razlike, a u emu slinosti meu ovim stanovitima?
Ima ih nekoliko i na jednoj i na drugoj strani.
Prvo, jednodimenzionalno shvatanje moi usmereno je iskljuivo na vid-
ljivo ponaanje aktera; dvodimenzionalno shvatanje nudi ogranienu kritiku
iskljuive usredsreenosti na ponaanje; a trodimenzionalno shvatanje daje du-
blju i sveobuhvatniju kritiku iskljuive usredsreenosti na ponaanje aktera u
odnosima moi.
Drugo, sva tri stanovita vezuju pitanje moi za proces donoenja odluka,
ali sa sledeim razlikama: jednodimenzionalno govori samo o donoenju od-
luka; dvodimenzionalno ukljuuje i donoenje neodluka; a trodimenzionalno,
pored donoenja odluka i neodluka, ukljuuje i kontrolu nad dnevnim redom
politike (to, po tvrenju predstavnika ovog stanovita, nije nuno i uvek vezano
za donoenje odluka i donoenje neodluka).
U pogledu karaktera pitanja o kojima se odluke donose, razlike su mnogo
jasnije i oitavaju se pre svega kao razlike izmeu jednodimenzionalnog shva-
tanja, na jednoj, i dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog shvatanja moi, na
drugoj strani. Jednodimenzionalno stanovite ima u vidu kljuna pitanja poli-
tikog odluivanja; dvodimenzionalno i trodimenzionalno govore o aktuelnim
i potencijalnim pitanjima.
Kada je re o sukobima oko donoenja politikih odluka, jednodimen-
zionalno shvatanje uzima u obzir samo opaljive i neskrivene sukobe. Dvodi-
menzionalno shvatanje moi takoe govori o opaljivim sukobima, ali pored
neskrivenih uvodi u igru i skrivene sukobe. Trodimenzionalno shvatanje moi
prihvata usredsreenost na opaljive sukobe obe vrste (neskrivene i skrivene), ali
skree panju i na postojanje i vanost latentnih sukoba, koji se esto ne mogu
opaziti i uoiti.
Najzad, u pogledu interesa ili preferencija aktera, uoava se sledea skala
razlika. Jednodimenzionalno shvatanje moi stavlja akcenat na subjektivne inte-
rese, na koje se gleda kao na preferencije za odreene mere politike, ali i kao mo-
tivaciju za participaciju u politikim procesima. Dvodimenzionalno shvatanje
prihvata prethodno, ali dodaje jo jednu interesnu dimenziju: uz pozitivnu par-
ticipaciju u politikim procesima, ukazuje se i na iskazivanje odreenih nezado-
voljstava. Trodimenzionalno shvatanje moi, za razliku od prethodna dva, pored
subjektivnih uvodi, takoe, i kategoriju pravih ili objektivnih interesa aktera.
S obzirom na pokazanu sutinsku povezanost moi i interesa, moemo pri-
hvatiti zakljuak do koga dolazi Luks, da jednodimenzionalno shvatanje moi
pretpostavlja liberalnu koncepciju interesa; dvodimenzionalno shvatanje moi
se oslanja na reformistiku koncepciju interesa; a trodimenzionalno shvatanje
moi podrazumeva radikalnu koncepciju interesa.
38
LITerATUrA
Antoni, Slobodan (2006), Tri lica moi, Nova srpska politika misao, Beograd, vol. XIII,
br. 1-4.
Bachrach, Peter and Baratz, Norton (1962), Te Two Faces of Power, American Politi-
cal Science Review, No. 56, str. 947952. Tekst je na na jezik preveo Leon Kojen, a
objavljen je u dva navrata: u asopisu Marksizam u svetu (1980, br. 8, str. 125137) i u
asopisu Nova srpska politika misao (2006, br. 1-4, str. 5768).
Dahl, Robert (1998), On Democracy, Yale University Press, New Haven & London.
Dahl, Robert (1957), Te Concept of Power, Behavioral Science, No. 2.
Dahl, Robert (1968), Power, International Encyclopedia of Social Science, ed. By Savid Sills,
Crowell Collier and Macmillan,Inc.
Dahl, Robert (1989), Democracy and its critics, Yale University, New Haven. Prevedeno kod
nas: Robert Dal (1999), Demokratija i njeni kritiari, CID, Podgorica.
Dahl, Robert (1997), Toward Democracy: A Journey, Refections: 19401997, Berkeley, Insti-
tute of Govermental Studies Press University of California.
Dahl, Robert (1997), Polyarhy, Participation and Oposition, Yale University Press, New Ha-
ven, 1971. Knjiga je prevedena i kod nas: Robert Dal, Poliarhija, participacija i opozicija,
Filip Vinji, Beograd.
Lukes, Steven (1974), Power: A Radical View, Macmillan, London.
Pai, Najdan (1994), Predgovor, u: Robert Dal, Dileme pluralistike demokratije, Beograd-
ski izdavako-grafki zavod, Beograd.
Pavlovi, Vukain (2011), Diskursi moi, Politika kultura, Zagreb.
Vasovi, Vuina (1999), Dalova poliarhino-demokratska gramatika, predgovor u: Robert
Dal, Demokratija i njeni kritiari, CID, Podgorica.
Vukain Pavlovi
POWer AND POLITIcAL DecISION-mAKING
Summary:
T x w wc f x c w
y c c c-m. T m m
m f y cc cc
w c-m y w f y
D. T f y D cc
w. T c y w cc w D
y. y w-m cc w y
P cc M ; - m
c y w y S L. T x w
cc m.
Key words: w c w m w c-m
m m mm c .
Dr Zoran Stojiljkovi
9
UDC 329.1/.6(4:497.11):316.75
PArTIJSKe IDeOLOGIJe, eVrOPSKI POLITIKI
PrOSTOr I SrbIJA
0
Saetak:
a m j cj m m -
cj cj m - -
c j. U j j -
m m j Sj j j
j m
m m jm cjm. o -
j j j ( ) c mcj
ccj j mm j
Sj j j cm m jm c-
j .
Kljune rei: j j mj
POLITIKe IDeOLOGIJe
Politiku ideologiju moemo odrediti kao set meusobno povezanih mo- olitiku ideologiju moemo odrediti kao set meusobno povezanih mo-
ralnih i politikih stavova i vrednosti o razvojnim ciljevima drutva i metoda- zvojnim ciljevima drutva i metoda- ciljevima drutva i metoda-
ma kako bi se oni trebalo dostii. Ideologija pomae da se objasni zato ljudi
ine ono to ine, organizuje njihove vrednosti i uverenja i usmerava politiko
ponaanje, odnosno sadri nuno svoju kognitivnu, afektivnu i motivacionu
komponentu.Pitanje imaju li obini ljudi ideologiju? zapravo je pitanje u kojoj Pitanje imaju li obini ljudi ideologiju? zapravo je pitanje u kojoj
meri oni poseduju kognitivnu organizaciju, afektivnu i motivacionu komponen-
tu i kapacitet za delovanje.
39 V U .
E-m: .jjc@..c.
40 j - j U -
Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (c
j: 179076) j f M Sj. T mj 24.
2011. .
Za razmatranje politikog ponaanja i opredeljivanja graana metodski je
jako vano razlikovanje politike ideologije i politike kulture kao irokog kio-
bran, koncepta koji, pored vrednosti, sadri i politike stilove i ponaanja. Ideo- Ideo-
logiju i kulturu, iako nisu strogo razdvojeni fenomeni i u sadrajnom pogledu
u velikoj se meri preklapaju, razlikuje to to su ideologije formalne, eksplicitne
i relativno konzistentne defnicije politike zajednice koje najee uspostavlja
elita, dok je kultura neformalno, implicitno i relativno nekonzistentno razume-
vanje politike zajednice od strane njenih lanova (Vuji, 2001).
Zapravo, politike elite i stranake ideologije koje se od gore nude i
propagiraju potencijalnim biraima jedna su strana, a strukturisanje od dole
politiko-ideolokih orijentacija graana pod uticajem njihovih socijalnih, eko-
nomskih, demografskih i kulturalnih karakteristika druga su strana struktu-
riranja politiko-ideolokog prostora. Pri tome, autoritarne tendencije, anomija
i dimenzije politike alijenacije ili pak ukljuenosti, jesu one posredujue va-
rijable za koje pretpostavljamo da barem jednim delom mogu objasniti poveza-
nosti izmeu socioekonomskog statusa i sociokulturnih identiteta sa odreenim
politiko-ideolokim orijentacijama i stranakim preferencijama.
Nastojei da preciznije odredi strukturu i sadraje ideologije Lipset je,
u svom klasinom delu Politiki ovek, defnisao dvodimenzionalnu strukturu
politikih vrednosti na temelju razlikovanja ekonomskih vrednosti (koje se od-
nose na distribuciju bogatstva i prihoda u drutvu) i kulturalnih vrednosti (od-
nose se na individualne slobode i socijalni poredak). Kulturalne i ekonomske
vrednosti se mogu nai u razliitim rekombinacijama, to dakako polje politike
i politikih ideologija ini sloenim i autonomnim u odnosu na svoje polazne
obrasce.
U preciznijoj analizi politiko-kulturalnih sklopova, brojni autori istiu
kako se u empirijskim istraivanjima najee poistoveuju vrednosti tradicio-
nalnog morala (konzervativno gledite na odnose izmeu polova, seksualnost,
ivot i smrt) sa autoritarnim tendencijama (koje impliciraju averziju prema
kulturalnoj razliitosti i rigidnu koncepciju socijalnog poretka). Smatra se, na
temelju tih nalaza, da su i moralni tradicionalizam i autoritarnost povezani, pre
svega sa desnicom u politikom spektru, to naravno ne znai i da nije mogu,
pa ni redak spoj tradicionalnog autoritarizma sa (leviarskim) egalitarizmom u
raspodeli dobara.
Evolucija ideologija i promena orijentacija
Ideoloke orijentacije skretanje ulevo ili udesno pojedinaca ili grupa su,
prema Jostu i saradnicima (2008, 2009), funkcija promena u kognitivno-mo-
107 Z SjjPaTiJSkE iDEoLoGiJE EVoPSki PoLiTiki PoSTo i SiJa
tivacionim potrebama kao to su potreba upravljanja nesigurnou i pretnjom.
Posledino, svako uverenje je barem jednim delom motivisano subjektivnim
potrebama kao to su: 1) potreba za znanjem i znaenjem, 2) egzistencijalna
potreba za sigurnou i umirenjem, i 3) relacionim potrebama za udruivanjem
(aflijacija) i socijalnom identifkacijom (pripadanjem). Ovaj je koncept nastao
na temelju teorije o upravljanju strahom.
Na osnovu prethodnih razmatranja moglo bi se zakljuiti da su u osnovi zmatranja moglo bi se zakljuiti da su u osnovi
evolucije kljunih koncepata i vrednosti, pored ostvarenih meuuticaja velikih
ideolokih tradicija, upravo radikalno izmenjeni konteksti, i rezultirajua potre-
ba ljudi za razumevanjem, utemeljenjem i pripadanjem, koji onda trae i svoju
politiku i ideoloku (re)interpretaciju.
Tu vrstu prekretnica mogu initi veliki politiki prelomi, poput revolucuje
u Francuskoj 1789. godine, ali i procesi poput (post)industrijske revolucije i
rezultirajuih promena u socijalnom strukturiranju koji za efekat imaju i novu
konstelaciju interesa. Promenjena drutvena stvarnost i perspektiva koju do-
nose procesi tranzicije i globalizacije predstavljaju takoe paradigmatian pri-
mer izazova koji izmenjeni kontekst postavlja, recimo, pred razumevanje uloge
i funkcija (nacionalne) drave ili tumaenja ideja poretka, tradicije ili jednakosti
i socijalne pravde.
Neretko, dekomponovanje osnovnih klasa i drutvenog grupisanja i re-
zultirajue pribliavanje politikih i ideolokih sistema vodi stvaranju prekla-
pajueg politikog konsenzusa (Rols). Tako je, sredinom prolog veka, usposta-
vljen visok stepen saglasnosti, primera radi, oko kenzijanske ekonomske politike
i razvijenih socijalnih funkcija drave blagostanja izmeu socijalliberala, soci-
jaldemokrata i hrianskih demokrata.
Krizne tendencije, nakon energetske krize iz 70-ih godina 20. veka, i za-
otrena ekonomska konkurencija vodile su, povratno, jaanju radikalnih struja
na politiko-ideolokoj desnici dominaciji neoliberalizma i prodoru nove de-
snice, to je razvrgnulo postignuti politiki i ideoloki konsenzus.
Izmenjene okolnosti vode i otvaranju novih pitanja poput rodne ravno-
pravnosti ili socijalno i ekoloki odrivog razvoja koje artikuliu feministiki
i ekoloki pokret. Suprotstavljanje dominantnom neoliberalnom modelu glo-
balizacije, odnosno negativni efekti i dimenzije globalizacije, za odgovor imaju
stvaranje alterglobalistikog kao pokreta pokreta koji, uz brojne unutranje
razlike, traga za alternativnim modelom globalizacije sa ljudskim likom.
U aktuelnom, globalizovanom ekonomskom, socijalnom i politiko-kul-
turnom kontekstu koji odlikuje, pored ostalog, i uruavanje realsocijalizma i kraj
bipolarne podele sveta, u analizi odnosa izmeu drutvene stvarnosti i njenih
ideolokih interpretacija mogue su dve vrste odgovora.
Jedan tip odgovora nude teze o kraju ideologija ili njihovoj prevazienosti.
Drugi, teza o iscrpljenosti starih, konvencionalnih i pojavi novih, alternativnih
ideologija i pokreta.
Jo je sredinom prolog veka ameriki sociolog Danijel Bel, u delu sa indi-
kativnim naslovom Kraj ideologije, formulisao tezu o iscrpljenosti politikih ideo-
logija i nastanku stanja u kome je, bar u zapadnim demokratskim drutvima,
ekonomija porazila politiku. Politike partije se u kompetitivnom politikom
polju takmie u uskom manevarskom prostoru zadobijanja podrke za obe-
zbeenje privrednog razvoja i rasta materijalnog blagostanja.
Nakon pada berlinskog zida i nestanka bipolarne podele sveta, Fransis Fu-
kojama je, 1989. godine, izaao sa jo radikalnijom tezom o kraju istorije, kao
efektu konane pobede liberalne demokratije nad konkurirajuim politikim i
ideolokim projektima.
Na drugoj strani, postmodernistiki diskurs i pristup formulie tezu o
prevazienosti ideologija, odnosno velikih pria ili metanarativa. Nastajue
postmoderno stanje (Liotar) karakterie podeljenost, pluralizam i fragmen-
tacija drutva i rezultirajua individualizacija i konfikt identiteta. Konvencio-
nalne politike ideologije se odbacuju kao beznaajne i prevaziene prie koje
su, eventualno uspeno, interpretirale procese modernizacije. U postmodernom
svetu pretenzija na formulisanje apsolutnih i univerzalnih istina i vrednosti
mora da se odbaci kao arogantna prevara (Hejvud, 2004: 128).
Drugu vrstu odgovora predstavlja teza o nastajanju, ili bolje reeno rene-
sansi alternativnih politikih i ideolokih pristupa poput ekologizma, femini-
zma ili pak kulturnog, pre svega verskog fundamentalizma, kao (neadekvatnog)
odgovora na oseaj ugroenosti tradicionalnih vrednosti zbog irenja dominan-
tnog konzumeristikog modela razvoja i multikulturalizma.
Ekologizam ili zelena politika je politika doktrina iju bazinu karakte-
ristiku ini zamena antropocentrine biocentrinom, odnosno ekocentrinom
pozicijom. Ekocentrina pozicija insistira na tezi da ovek nije (osioni) gospo-
dar prirode ve deo nje, kao i na stavu da socijalno i ekoloki odriv razvoj bazira
na odranju eko-ravnotee i ouvanju neobnovljivih izvora energije i bogatstva
biljnih i ivotinjskih vrsta. Kritika neobuzdanog konzumerizma i rezultirajuih
fenomena, poput zagaenja, kiselih kia, unitavanja ozonskog omotaa i glo-
balnog zagrevanja, stvorili su prvo ekoloke pokrete, a onda, sedamdesetih godi-
na prolog veka, i prve ekoloke zelene stranke.
Posredno, kroz preuzimanje pojedinih elemenata ekoloke paradigme, ze-
lena politika je uticala i na konvencionalne ideologije i nastanak, pored eko-fun-
damentalizma i eko-realizma, i eko-socijalizma ili pak eko-konzervativizma.
Feminizam opet otvara i senzibilizuje prostor drutvenih i politikih
analiza za problem rodne nejednakosti i potrebu emancipacije ena.
Za razliku od ranijih feministikih struja, kao vie korektivnih i dopunskih
pristupa koji ostaju u obzorju osnovnih ideolokih blokova, i bave se reformom
javne sfere i ostvarenjem jednakih prava za ene (liberalni feminizam) ili pak
naglaavaju kao osnovnu vezu izmeu potinjenosti ena i kapitalistikog na-
ina proizvodnje (socijalistiki feminizam), radikalni feminizam polazi od uve-
renja da je rodna razlika i nejednakost ena osnovna i politiki najrelevantnija
drutvena podela.
Rodnu poziciju i perspektivu, odnosno rodnu jednakost, kao politiki is-
plativ cilj preuzele su pragmatino (naravno u prilagoenoj i razblaenoj vari-
janti) sve relevantne konvencionalne politike tradicije.
Renesansa razliitih oblika verskog fundamentalizma krajem prolog veka
moe se tumaiti, pre svega, kao odgovor i negativna reakcija na irenje amoral-
ne moderne i sekularizovane kulture i rezultirajuu krizu temeljnih tradicional-
nih vrednosti, odnosno kao izraz krize laikih identiteta.
Poslednje decenije prolog i poetak ovog veka doveli su, pre svega kroz
nestanak bipolarnog sveta i proces turbo globalizacije, i do neravnotea, kriza
i vojnih intervencija i teroristikih napada.
Specifan izraz tih konfikata i promena, ojaan efektima planetarne eko-
nomske krize nakon 2007.godine, predstavlja sukob verskog fundamentalizma,
ali i konzervativnog nacionalizma sa konceptom i praksom multikulturalizma.
Multikulturalizam se bazira na prihvatanju raznolikosti politikih zajedni-
ca zasnovanih na jezikim, etnikim i rasnim razlikama. No, ono to posebno
karakterie multikulturaliste jeste uverenje da razliite (manjinske) grupe imaju,
umesto mehanizama dobrovoljne asimilacije i integracije, pravo na potovanje i
priznanje i ouvanje svojih kulturnih specifnosti.
Multikulturalizam je, pokazalo se, praktino nespojiv sa etnikim, konzer-
vativnim nacionalizmom koji, posebno u uslovima ekonomske recesije, usposta-
vlja prepreke i kvote za useljavanje i praktino insistira na tome da manjinske
zajednice prihvate vrednosti, stil ivota i budu lojalne veinskoj zajednici.
Izvesna napetost postoji i izmeu liberalne pozicije i multikulturalizma, jer
liberali daju prednost linom identitetu, dok je multikulturalizam ipak specif-
an oblik etnikog, kulturnog ili rasnog kolektivizma i kolektivnog identiteta.
Sve je to dovelo do uspona ne samo radikalne desnice, nego i do stava po-
litiara nesporno demokratske orijentacije, poput nemake kancelarke Angele
Merkel, da je multikulturalizam praktino mrtav.
eVrOPSKI POLITIKI PrOSTOr
Evropske politike familije: tematska pomeranja i politike konsekvence
Planetarna ekonomska kriza, koja je zapoela kao kriza nesigurnih ban-
karskih plasmana, izazvala je masivnu dravnu intervenciju spaavanja banaka
i podsticanja proizvodnje i dovela do aktuelne krize javnih dugova i pretnje
bankrota nacionalnih ekonomija.
Na evropskoj politikoj agendi ve pomenutim modernim izazovima
(migracije, klimatske promene, energetska politika, politika proirenja, spolj-
na politika, terorizam i bezbednost) pridruila se potreba voenja koordinirane
evropske ekonomske i socijalne politike i izrade projekata poput Agende 2020,
ili Evrope 2030.
ini se da su, poetno, krizni kontekst najbolje politiki naplatili desni- ini se da su, poetno, krizni kontekst najbolje politiki naplatili desni-
ari i evroskeptici.
Nakon izbora 2009, novi parlament EP izgleda ovako:
Grafkon 1. Prikaz raspodele poslanikih mandata po politikim
grupama nakon izbora 2009. godine
41

Iako se sadanji saziv EP ne moe sasvim uporediti sa prethodnim, zbog
nastanka novih i preraspodela unutar postojeih politikih grupa, ipak je mogu-
e izvriti odreena poreenja.
41 o j 2009. mj m m c
jmj m j j j j 25. i: www.../

Najvei pad zabeleila je grupa (S & D), koju ine evropski socijalisti, sada
u grupi sa demokratama. Od veih zemalja EU jedino je u Grkoj pobedila so-
cijalistika partija, dok su u Nemakoj, Poljskoj, Italiji i Francuskoj najuspenije
bile vladajue stranke desnog centra.
Jedini porast zabeleila je grupa Zeleni/Slobodna Evropa (GREENS
EFA) za bezmalo dva procentna poena, ali sa ak 12 mandata vie nego u
prethodnom sazivu, ali i evroskeptici iz EFD, pa i ECR. EFD, pa i ECR. pa i ECR. ECR. .
Partije desnog centra u etiri najvee drave EU Francuskoj, Nemakoj,
Italiji i paniji zadrale su svoje pozicije ili su poboljale svoje izborne rezulta-
te. Ove partije su i formirale najveu politiku grupu u Evropskom parlamentu,
Grupu evropskih narodnih partija (EPP), sa ukupnim brojem od 265 MEP-ija
(poslanika EP). Vodee partije na nacionalnom nivou predsednika Sarkozija u
Francuskoj, kancelarke Merkel u Nemakoj i premijera Berluskonija u Italiji
nadmaile su svoje glavne oponente sa znaajnom razlikom.
Posebnu zanimljivost, ali i zabrinjavajuu injenicu, predstavlja rezultat osebnu zanimljivost, ali i zabrinjavajuu injenicu, predstavlja rezultat
Britanske nacionalne partije, to je prvi sluaj osvajanja mandata od strane jed-
ne antiimigracione partije.
Naalost, ovo nije usamljeni sluaj takve vrste na ovim izborima ve je ilu- e ilu-
stracija itavog trenda. U Holandiji je Stranka slobode, ekstremno desniarska U Holandiji je Stranka slobode, ekstremno desniarska
stranka, dobila skoro 15% glasova i osvojila drugo mesto, odmah iza Demohri-
ana koji su najvea stranka u vladajuoj koaliciji. Stranku slobode predvodi Stranku slobode predvodi tranku slobode predvodi slobode predvodi predvodi
Gert Vilders, koji je napravio kontroverzan flm u kojem je otro kritikovao Ku-
ran. Analitiari smatraju da je Vilders dobio podrku biraa koji su nezadovoljni Analitiari smatraju da je Vilders dobio podrku biraa koji su nezadovoljni da je Vilders dobio podrku biraa koji su nezadovoljni
zbog navodnog rastueg uticaja oko 800 000 muslimana u Holandiji.
Ksenofobija je uzela maha i u Maarskoj, gde je krajnje desniarska stran-
ka Jobik Za bolju Maarsku prema procenama agencija, proftirala usled
nezadovoljstva zbog duboke ekonomske krize u koju je zemlja zapala, kao i iz
ogorenja koje vlada prema Romima. .
U Austriji vlada slino raspoloenje, sudei po tome to je krajnje desni-
arska Slobodarska stranka udvostruila broj dobijenih glasova i osvojila 4 man-
data.
Na drugoj strani, poziciju levo od socijalista dri konfederalna grupa
Ujedinjena levica Nordijska zelena levica (GUE NGL), sa podrkom oko 5%
Evropljana, koju povratak krize 2011. godine i serija protesta moe uveati.
Zanimljivo, u EP je ula i vedska novoosnovana piratska stranka koja P je ula i vedska novoosnovana piratska stranka koja je ula i vedska novoosnovana piratska stranka koja
svoj program bazira na slobodnom pristupu internetu i slobodnom korie- e- e-
nju svih internetskih resursa. Ovakva politika se brzo razvija u svim dravama svih internetskih resursa. Ovakva politika se brzo razvija u svim dravama svih internetskih resursa. Ovakva politika se brzo razvija u svim dravama Ovakva politika se brzo razvija u svim dravama
EU (Stojiljkovi i drugi, 2011: 177183).
Na osnovu prethodnih analiza, moe se zakljuiti da e u periodu 2009 osnovu prethodnih analiza, moe se zakljuiti da e u periodu 2009 osnovu prethodnih analiza, moe se zakljuiti da e u periodu 2009 prethodnih analiza, moe se zakljuiti da e u periodu 2009 prethodnih analiza, moe se zakljuiti da e u periodu 2009 analiza, moe se zakljuiti da e u periodu 2009 analiza, moe se zakljuiti da e u periodu 2009 , moe se zakljuiti da e u periodu 2009 moe se zakljuiti da e u periodu 2009 e se zakljuiti da e u periodu 2009 e se zakljuiti da e u periodu 2009 se zakljuiti da e u periodu 2009 se zakljuiti da e u periodu 2009 zakljuiti da e u periodu 2009 zakljuiti da e u periodu 2009 iti da e u periodu 2009 iti da e u periodu 2009 da e u periodu 2009 da e u periodu 2009 e u periodu 2009 e u periodu 2009 u periodu 2009 u periodu 2009 periodu 2009 periodu 2009 2009
2014. godine 12%glasova uEUparlamentuimati euroskeptici i desni ekstremisti, godine 12%glasova uEUparlamentuimati euroskeptici i desni ekstremisti, 12% glasova u EU parlamentu imati euroskeptici i desni ekstremisti,
to e jo vie fragmentirati EU politiku i oteati traenje potrebnog konsenzusa senzusa enzusa
za donoenje odluka o temama kao to su socijalna i rodna jednakost, ljudska socijalna i rodna jednakost, ljudska socijalna i rodna jednakost, ljudska
prava ili korienje elektronskih podataka. korienje elektronskih podataka. enje elektronskih podataka. enje elektronskih podataka. elektronskih podataka. elektronskih podataka. podataka. podataka. .
SrbIJA I NJeNe APSOrPcIONe mOI
Unutar krize, i politika scena Srbije, poput evropskog politikog prostora,
pokazuje tendenciju skretanja udesno. Kumuliranje eksterne krize sa prisutnim
internim razvojnim neravnoteama, kao i frustracije koje izaziva pritisak da se
(faktiki) prizna nezavisnost Kosova, u polje politike su, uz pad prihvatanja EU
kao poeljne destinacije, ponovo vratile etnocentrizam i antizapadnjatvo, kao i
tradicionalizam, egalitarizam, autoritarnu agresivnost i patrijarhalnost. Na sre-
u, i pored prisutnih radikalnih obnoviteljskih grupa, ne i kroz mizoginiju i
poziv na tradicionalne rodne uloge, ve kroz protivljenje istopolnim brakovima
i zalaganje za tradicionalni seksualni moral i porodine i hrianske vrednosti.
Dve su kljune posledice aktuelne krize koja ukljuuje i krizu vrednosnih
i politikih koncepata. Jednu, na partijsko-politikoj sceni, ine ideoloki me-
te, pozajmice i transferi iz razliitih tradicija u nastojanju da se zadobije to
ira podrka biraa. Na drugoj, politiko-kulturnoj strani, to dovodi do sve ra-
sprostranjenijeg nepoverenja graana u politike aktere i institucije i razmaha
politikog cinizma i indiferentnosti. Posledino, bez dovoljnih moi recepcije
modernizirajuih evropskih politikih koncepata i vrednosti, politiki prostor
Srbije je, recimo, bez (politike) alternativne, antikapitalistike i alterglobaliza-
cijske levice i ekolokih i feministikih mrea i inicijativa, a sa (ponovo) rastu-
om ksenofobijom i antizapadnjatvom.
Na meunarodnoj ravni, relevantnim politikim akterima Srbije poeljne
politike mainstream destinacije su samo 3 dominantne grupe u EP narod-
njaci iz EPP, koalicija socijalista i demokrata i liberalna grupa.
Distribucija ideolokih koncepata meu strankama i graanima
Istovremeno, time se otvara pitanje metodskog uporita za grupisanje par-
tija Srbije u odgovarajue politike familije. Grupisanje koje, iza samoprokla-
movanih odreenja, detektuje razloge i logiku programske i praktine evolucije
stranaka.
Najprimerenijom ini nam se petolana klasifkacija Herberta Kiela ba-
zirana na kombinovanju klasine politike dimenzije: levicadesnica sa osom
podela: autoritarno-libertetsko.
Elemente klasifkacije, odnosno politike familije ine: 1) levo-liberalne
partije; 2) socijaldemokrate; 3) hriansko-demokratske i nacionalno-sekularne
partije; 4) trino-liberalne partije; 5) desniarske-autoritarne partije (Kitschelt,
2003: 9).
Klasifkaciji primerenoj veini postindustrijskih zemalja Evrope, dodali bi,
u sluaju Srbije i drutava teke tranzicije, i 6. i 7. element, odnosno politi-
ku familiju tradicionalne, autoritarne i neretko nacionalistike levice, kojoj, u
znatnoj meri, jo uvek u Srbiji pripada SPS, kao i grupu etnikih i regionalnih
stranaka.
Karakteristika regionalnih i etnikih stranaka jeste da se one fokusiraju
na svoje kljuno pitanje na politikoj agendi, ne ulazei u preciziranje pozicije
oko kruga drugih relevantnih pitanja, ak i kada je sopstveni politiki prostor
izrazito konkurentan i fragmentiran.
42
Na drugoj strani, uz svojevremeno marginalno prisustvo u parlamentu sa-
modeklarisanih seljakih stranaka, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS)
je, za sada, jedini uspean primer interesno-grupnog partijskog reprezentovanja.
Istini za volju, 1,600000 penzionera ine i najbrojniju izbornu klijentelu u Sr-
biji.
Tabela 1. Programska orijentacija partija
Sadanja situacija (2011)
GS GJ o
L G17 LDP
k SPo DSS NS SNS
Nc SS
Scj- DS
L SPS
E/ L S
SVM Pj ac
Legenda: GS kljuna stranka; GJ partner u vlasti; O opozicija
Prazno je, za sad, socijaldemokratsko polje a aspiranti na ovu poziciju na-
laze se na levo-libertetskoj ili socijal-liberalnoj (DS), odnosno levo-autoritarnoj
poziciji (SPS).
Na poziciji proevropskih trinih liberala nalaze se G17 plus i LDP. I dok
partije koje se pozicioniraju levo od centra mogu, pre svega DS, da raunaju
i na vie od treine glasova, pozicija graanske, trino-liberalne orijentacije i
42 U m j jc j 76
j 43 c mj.
stranke koje joj pripadaju, moe da rauna tek na desetinu birakog tela. Tu
treba traiti i jedan od razloga zato je G17 plus, unutar Ujedinjenih regina,
zaigrao i na kartu regionalizma.
Perspektivno i, u velikoj meri prenaseljeno, politiko polje ini hrian-
sko-demokratska ili konzervativna, nacionalno naglaena pozicija desnog cen-
tra. Politikoj familiji narodnih i konzervativnih partija pripadaju DSS i NS,
ali i evroentuzijastini SPO. I nacionalno-tvrda pozicija nekadanjih radikala
i nazivom nove stranke Napredna (Toma Nikoli), iskazuje svoju pretenziju
na (pre)pozicioniranje na poziciju desnog centra, koja pokriva bar dve petine
(aktivnog dela) birakog tela.
Oito, i prostor desnog centra razmrvljen je podelama na tradicionaliste i
moderniste, nacional-demokrate i evropejce, liberale i konzervativce, regionali-
ste i centraliste i brojne druge osnove podela.
Na poziciji autoritarne desnice nalazi se, i pored izvesnog redizajniranja
poruka i ulaenja u ustavni luk parlamentarnih stranaka 2006. godine, Srpska
radikalna stranka.
Socijalni rascepi i politiki izbori
Rezultati istraivanja potvruju tezu o jo uvek dominantno slaboj raire-
nosti, privremenosti i artifcijelnosti podele levicadesnica u Srbiji, odnosno
vode zakljuku o izglednom prerazvrstavanju partija na ovoj osi podela, koja bi
korespondirala sa njenim oekivanim rastuim znaajem. Indirektan argument
u prilog ovoj tezi predstavlja i prisustvo prividnog politikog paradoksa veina
birakog tela iskazuje stavovski (ekonomski) leviarski sentiment istovremeno
glasajui za partije centra i desnice.
Dakle, prividno neoekivano, socijalna pripadnost u uem, profesionalno-
-klasnom smislu ne odreuje u znaajnijoj meri opredeljenje za levicu ili desni-
cu, jer je ono relativno kasno formirano i dugo prepokrivano, sa njim nedovoljno
povezanim, nacionalnim i politiko-kulturnim podelama.
Na opredeljenje za levicu, centar ili desnicu najvie, oekivano, utie par-
tijsko opredeljenje (Ck=0,42). Globalno posmatrano, leviari su najee bez
vrste stranake identifkacije (35%), zatim dolaze simpatizeri DS (22%), a
onda pristalice stranaka starog reima radikala (15%) i socijalista (13%). Slinu,
paradoksalnu sa stanovita aktuelnih politikih podela, strukturu ima i podrka
desnici najvie je stranakih neopredeljenih (37%), pa radikala (26%) a odmah
zatim pristalica DS (13%) i DSS (11%).
Politike vrednosti i partijska pripadnost
Jo indikativniji su nalazi o meri prihvatanja konkurirajuih politikih ideo-
logija socijaldemokratske, demohrianske, konzervativne, liberalne, kao i na-
cionalizma i komunizma. Unutar pribline polovine graana koji uspevaju da se
odrede ubedljivo najvie njih dve petine, preferira socijaldemokratiju.
U pokuaju tumaenja ovog nalaza ini se inspirativnom i tanom teza
Wenegera (2000) da se pitanje legitimiteta demokratskih institucija u postko-
munistikim, tranzicijskim zemljama moe suziti na koncept socijalne pravde
i razliite percepcije graana ovih zemalja o socijalnoj pravdi i njenim politi-
ko-ideolokim prezenterima, pri emu socijaldemokratski koncept ima u Srbiji
prepoznatljivost i prednost.
Inae, najvii udeo socijaldemokrata u ukupnom broju pristalica ima DS
32%, a za njima slede, pomalo neoekivano, DSS i G17 plus sa po 29%. Dru-
ga, rezervna ideologija pristalica DS i G17 plus je liberalizam (1014%), a
simpatizera DSS demohrianstvo (12%). Pristalice SPS su gotovo potpuno
podeljene izmeu prihvatanja komunizma i socijaldemokratije, uz neto ipak
vei udeo neokomunista (27%:24%). Pristalice SPO su na ravne asti po pe-
tina, podeljene izmeu liberalizma, socijaldemokratije i demohriana. Unutar
tek polovine radikalskih glasaa, koji mogu da formuliu stav, izjednaen je udeo
(po 15%) pristalica socijaldemokratije i nacionalista. Jedino u sluaju pristalica
LDP socijaldemokratija je drugorangirana ideologija. Unutar LDP liberalizam
je dva puta vie prihvaen od socijaldemokratskog koncepta (47%:23%) (Cesid,
decembar 2006).
Kljunu ulogu u razvrstavanju partija, pa i birakog tela, imaju, meutim, kog tela, imaju, meutim,
podele na osnovu istorijsko-etnikih i kulturno-vrednosnih rascepa. Na osnovu
njih, partije se mogu razvrstati na nacionalno-konzervativnu i graansko-mo-
dernistiku grupaciju. Korelacija izmeu osa nacionalno-graansko (istorijsko-
-etniki) i tradicionalizammodernizam (kulturno-vrednosni rascep) je, naime,
izrazito visoka (C=0,7), pri emu se nacionalno preklapa sa tradicionalnim a
graansko sa modernim, tako da se, uz izvesno uproavanje, moe govoriti o
jedinstvenoj osi: tradicionalni (konzervativni) nacionalizam graanski moder-
nizam (reformizam). Sinergijski efekat ovih osa mogao bi doprineti ukrupnja-
vanju politike ponude i pojednostavljanju partijske scene (Slavujevi, Komi,
Panti, 2003:176).
No, i dalje izrazito sloenu politiko-kulturnu mapu Srbije pokazuje Cesi-
dovo istraivanje iz februara 2010. godine.
Prosean graanin Srbije je nacionalno tolerantan (71%) tradicionalista
(64%), koji je pre za decentralizaciju (39% : 27%) i EU (39% : 25%) nego protiv
njih,pri emu ima ozbiljne dileme oko prihvatanja trine privrede (31% za i
21% protiv uz gotovo polovinu uzdranih) i homofobian je (49% uz petinu
tolerantnih i treinu neodlunih).
Graani Srbije bi se posledino mogli podeliti na moderniste (19%), kon-
zervativce koji se modernizuju moderne konzervativce (19%), koji su oslo-
nac promenama i reformama, autokrate (21%) i nacionaliste (15%), koji im se
objektivno suprotstavljaju, i neodlune (26%). Jo jedanput se potvruje zaklju-
ak da su u Srbiji svi aranmani mogui, odnosno da je klju u rukama neodlu-
nih, odnosno u umeu njihovog prevlaenja na svoju poziciju.
Dolo se i do nalaza koji pokazuju da se DS temelji na podrci graana
modernista i modernih konzervativaca oni ine etiri petine izbornog rezer-
voara ove stranke. Podrka LDP dolazi dominantno iz redova modernista, a SPS
iz redova autokrata. Pristalice SRS dolaze gotovo iskljuivo iz redova nacio-
nalista i autokrata. Pristalice SNS i DSS su u punoj meri raspoluene, pri emu
su ipak autokrate i nacionalisti brojniji od modernista i modernih konzervativa-
ca (Cesid, februar 2010: 1718).
UmeSto zakljUka
Dominantan utisak, u velikoj meri empirijskim nalazima potvren, jeste da
je u Srbiji i meu graanima i meu politikim akterima, krizom samo ojaano,
dominantno stanje mentalne raspoluenosti, politikog metea i ideoloke ka-
kofonije. Logino se otvara pitanje kako ukotviti i ojaati demokratske vredno-
sti i duh tolerancije i dijaloga?
Deo odgovora lei u opredeljenju da se, naravno uz izmenjeni kontekst i
samu demokratsku praksu, promoviu i ire i bazine demokratske vrednosti.
Programatsku osnovu, kao i metodsko uporite za ovu prosvetiteljsku poziciju
prua uverenje da u politikoj kulturi i njenim osnovnim vrednosnim sadra-
jima valja traiti same osnovne podsticaje politikog delovanja graana, u emu
se ogleda njen neprocenjiv znaaj za ukupne politike i drutvene procese.
Za oblast politikog obrazovanja kljune su tri dimenzije politike: odnos
politike i demokratije, odnos graanstva i identiteta i shvatanje odnosa kohezije
i razliitosti u drutvu (Vuji, 2001).
Otvaranjem pitanja utemeljenja i razvoja demokratskog diskursa i plural-
nog i dijalokog, graanskog identiteta i kulture, kao i kritikom renesansom i
obnovom duha solidarnosti i socijalne kohezije, Srbija i njeni graani i politiki
akteri sebi otvaraju ansu da izau iz stanja letargije i duhovne, pa i politiko-
-ideoloke provincije.
Ujedno, time se i formiraju ozbiljne pretpostavke da se moguim i opera-
tivnim uini bazini socijalni i politiki konsenzus oko konstitucijskog, ustavnog
opredeljenja za Srbiju kao evropsku modernu, pravnu, demokratsku i socijalno
odgovornu dravu i drutvo.
LITerATUrA
Bobio, Norberto (1997), Desnica i levica razlozi i smisao jedne politike distinkcije, Narodna
knjigaAlfa, Beograd.
Capaccia, Giovanni (2002), Anti-Sistem Parties: A Conceptual Reass esment, (2002), Anti-Sistem Parties: A Conceptual Reass esment, 2002), Anti-Sistem Parties: A Conceptual Reass esment, Journal of
Teoretical Politics 14(1), Sage Publication, London.
Izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji (ur. I. Mladenovi i M. Timotijevi) (2008),
FES, Beograd.
Cesid, Istraivanja 2005 2010.
Hejvud Endru (2005), Politike ideologije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Gidens, Anthony (1999), Trei put. Obnova socijaldemokracije i put. Obnova socijaldemokracije, Politika kultura, Zagreb.
Goati, Vladimir (2004), Partije i partijski sistemi, OGI, Ni.
Jost, T. J., Federico, M. C., Napier, J. L. (2009), Political Ideology: Its Structure, Functions, Political Ideology: Its Structure, Functions,
and Elective Afnities, Te Annual Review of Psychology, 60: 307337.
Kerlinger, F. N. (1984), Liberalism and Conservativism: Te Nature and Structure of Social
Attitudes. Hillsadale, NJ: Lawrence Erlbaum.
Kitshelt, Herbert (2003), Diversifcation and Reconfguration of Party Sistem in Postindustrial
Democracies, Fridrich Ebert Stiftung.
urkovi, Mia (2007), Konzervativizam i konzervativne stranke, Slubeni glasnik, Beo-
grad.
Markovi, Brana, Stojiljkovi, Zoran (2007), Socijaldemokratija i socijaldemokratske partije,
Slubeni glasnik, Beograd.
Nadi, Darko(2007), Ekologizam i ekoloke stranke, Slubeni glasnik, Beograd.
Michaud, K.E.H., Carlisle, J.E. i Smith, E.R.A.N. (2009), Te Relationship between Cul-
tural Values and Political Ideology, and the Role of Political Knowledge, Political Psy-
chology, 30 (1), str. 2742.
Napier, J.L., Jost, J.T. (2008), Te antidemocratic personality revisited: a cross-national
investigation of working class authoritarianism, Journal of Social Issues, 64: 595617.
Pavievi-Vukainovi, Gordana (2006), Politike teorije i stvaranje zapadnog modernog dru-
tva, Dosije, Beograd.
Petring, A., Henkes, C., Egle, C. (2007), Tradicionalna, modernizovana i liberalizovana soci-
jaldemokratija, Novo drutvo, FES, Zagreb.
Sartori, Giovanni (2002), Stranke i stranaki sustavi, Politika kultura, Zagreb.
Slavujevi, Zoran, Komi, Jovan, Panti, Dragomir (2003), Osnovne linije partijskih podela i
mogui pravci politikog pregrupisavanja u Srbiji, FES-IDN, Beograd.
Stojiljkovi, Zoran (2008), Partijski sistem Srbije, Slubeni glasnik, Beograd.
Stojiljkovi, Zoran i drugi (2011), Politiko grupisanje u Evropi, KAS, Beograd.
Vujai, Ilija (2007), Liberalizam i politike stranke u Srbiji, u: zam i politike stranke u Srbiji, u: am i politike stranke u Srbiji, u: Ideologije i politike stranke u
Srbiji, FES, Beograd.
Vuji, V. (2001), Politika znanost i politiko obrazovanje, Politika misao, Vol. XXXVIII,
br. 1.
Vukomanovi, Dijana (2007), Ideoloka matrica politikih partija u Srbiji (19902007), u:
Ideologija i politike stranke u Srbiji, FES, IDN, FPN, Beograd.
Zakoek, Nenad, iber, Ivan, Kasapovi, Mirjana (1998), Birai i demokracija, Alinea, Za-
greb.
Zoran Stojiljkovi
PArTY IDeOLOGIeS, eUrOPeAN POLITIcAL SPAce AND SerbIA
Summary:
i w
c c cx m
c c c . T c
y q cc c f
S y c c
w E c f -
. T m m cc
S c f y mmc c -
E mm m y -
c c .
Key words: y c f c m.
Dr milo bei
UDC 316.644:321
316.334.3
POLITIKI I SITUAcIONI PreDIKTOrI
POVereNJA U INSTITUcIJe
Saetak:
m cj j j -
j j cj Sj. icj j
j m j jm
cj m - Sj. S -
m c j. j
j j j cjm j
j j mj
j j j cj
jj jm fcjm fcjm -
m. J j cmm
jm m j ccj -
m mj j -
cj. Z m j j oLS
. j c mj
j m j j
j j cj. N j j
j fcj
j cj.
Kljune rei: j cj cj -

UVOD
Poverenje u institucije je neretko predmet politike debate u Srbiji. Sa
druge strane, ne postoji dovoljan broj naunih radova, a naroito ne onih koji
43 Dc U .
E-m: m.c@..c.
44 T mj 31. 2011. .
su empirijskog karaktera. Tema socijalnog poverenja u institucije jeste jedna
od veoma prominentnih tema u politikoj sociologiji, koja dominira naunim
diskursom zemalja zapadnog kulturnog kruga. U istraivakoj praksi, socijalno
poverenje u institucije zapravo se pojavljuje odmah nakon Drugog svetskog rata
i to u Nemakoj, a odmah nakon toga, merenje je preneseno u SAD, da bi na-
kon prvog talasa WWS-a merenje poverenja u institucije postalo sastavni deo
veine longitudinalnih istraivanja u Evropi.
Poverenje je prvenstveno psiholoka kategorija. Osnovna forma poverenja
je interpersonalno poverenje, a, kao takvo, ono se svodi na oekivano ponaanje
drugog(ih) u odnosu na mene(nas). To znai da u samom konceptu poverenja
postoji odreena doza rizika i nesigurnosti budui da se poverenje zasniva na
oekivanom ponaanju drugog-ih, a koje je neizvesno (Lewicki i Bunker, 1996;
Kramer, 1999). Dakle, poverenje se moe tumaiti i kao svojevrstan oblik za-
visnosti (Misztal, 1996), a ovo nam ukazuje na to da se samo poverenje moe
kretati od potpunog poverenja do potpunog nepoverenja, s obzirom na to koli-
ki je stepen nesigurnosti oekivanog ponaanja drugih (Coulson, 1998). Sledi
da ukoliko su oekivanja negativna, utoliko e ona proizvesti negativne ishode
(Luhmann, 2000).
Meutim, poverenje se moe tumaiti i kao etika kategorija (Mansbridge,
1999; Ulsaner, 2001). Po ovoj koncepciji, nae poverenje poiva na pretpostavci
kako to drugi treba da se ponaaju s obzirom na odreene moralne standarde.
Ovakav pristup proistie iz altruistikog stava koji poiva na uverenju da svi mi,
kao ljudski rod, delimo neke zajednike fundamentalne vrednosti.
U teoriji racionalnog izbora, poverenje se moe tumaiti kao svojevrsna
kalkulacija o tome da e benefti kooperacije i poverenje biti eventualno vii
nego rizik koji postoji kada se ulae u kooperaciju (Hindmoor, 1998; Warren,
1999), ili kako to Hardin (1999, str. 26) kae: da bih rekao da ti verujem,
to znai da imam razloga da verujem da e se ponaati kao moj agent oko re-
levantnog pitanja, zato to za takvo ponaanje ima vlastitih razloga (prim. prev.
B.M). Neki autori, u ovom smislu, jo eksplicitnije tumae poverenje kao vrstu
analize rizika (Williamson, 1993, 1996)
Gidens istie da je poverenje mnogo vie od racionalne kalkulacije i da ono
poiva na privrenosti, pa i veri koja je nekad daleko od racionalnih kalkulacija.
Ovde je, svakako, veoma prisutna i emotivna komponenta, a nekad ak i reli-
gijska, u smislu da se poverenje zasniva na stavu da oekujemo da e nas drugi
tretirati na nain na koji bi mi tretirali druge (Newman, 1998; Misztal, 1996;
Warren, 1999).
Naravno, s obzirom na mogunost razliitih pristupa socijalnom poverenju,
neki autori pokuavaju da formiraju viedimenzionalni pojam koji bi ukljuio
nekoliko moguih analitiki razliitih sadraja. Tako npr. Lewicki and Bunker
121 M PoLiTiki i SiTUaCioNi PEDikToi PoVEENJa U iNSTiTUCiJE
(1996) razlikuju tri nivoa poverenja, i to: poverenje zasnovano na kalkulaciji,
poverenje zasnovano na znanju i poverenje zasnovano na identifkaciji.
Meutim, poverenje u institucije se svakako razlikuje od interpersonalnog
poverenja. Ova razlika se nekad defnie kao razlika izmeu partikularizovanog i
generalizovanog poverenja (Putnam, 1995; Newton, 1999, Uslaner, 2002). Neki
autori veoma konkretno govore o razlikovanju poverenja u ljude i poverenja u
institucije (Seligman, 1997). Kljuna razlika je u tome to su institucije bezline.
Osnova na kome poiva poverenje u institucije zapravo je drutvena konvenci-
ja, kojoj poiva na zakonima, pravilima i standardima, kao i etikim kodovima
koji obavezuju zapoljenje u tim institucijama na odreena ponaanja (Giddens,
1990). Na taj nain, na racionalni kalkulus, u odnosu na institucije, obezbeen
je malom dozom rizika, budui da su oekivanja od zaposlenih u institucijama
pod manjim stepenom rizika (Ofe, 1999; Patterson, 1999). U najveem bro-
ju sluajeva, od poetnih konceptualizacija do danas, poverenje u institucije se
eksplicitno dovodi u vezu sa teorijama o socijalnom kapitalu (Coleman, 1990;
Putnam, 1993). Ovaj pristup insistira na konceptu socijalnog poverenja koje
je znaajno kao mehanizam koji obezbeuje saradnju izmeu individua u cilju
ostvarivanja zajednikih ciljeva.
U irem smislu, zapravo, institucije se mogu razumeti kao neka vrsta ga-
rancije samog interpersonalnog poverenja. Gidens (1990) to opisuje kao pove-
zanost izmeu mikro i makro nivoa drutva. Ovi stavovi su karakteristini i za
teorije o socijalnom kapitalu. U njima se insistira na znaaju socijalnog povere-
nja za funkcionisanje institucija, posebno politikih institucija. Na bihejvioral-
nom nivou, socijalni kapital predstavlja skup stavova iz kojih proistie ponaanje
vezano za volonterizam i graanski aktivizam, kao i razliite oblike politike
participacije. To bi znailo da interakcija graana-ki u socijalnom ivotu, preko
dobrovoljnog ukljuivanja u graanske akcije, poveava ukupan nivo socijalnog
poverenja (Brehm i Rahn, 1997). Meutim, postoje i drugaija stanovita koja
eksplicitno opovrgavaju ovu tezu (Hooghe, 2003), a ovo posebno u istraiva-
koj praksi, gde se istie da se ova teza ne moe empirijski braniti (Kaase, 1999;
Uslaner, 2001). Postoje i miljenja da dobrovoljno uee u organizacijama po-
veava ukupan nivo interpersonalnog poverenja, ali da se ovo poverenje ne ge-
neralizuje (Stolle, 2001).
U irem smislu, poverenje u institucije predstavlja osnov sveukupnog dru-
tvenog sistema koji obezbeuje drutveni poredak (Misztal, 1996; Ofe, 1999).
Zahvaljujui institucijama, u drutvu se razvija jedna vrsta generalizovanog
poverenja, koje omoguava efkasno funkcionisanje itavog drutva (Patterson,
1999; Tomas, 1998; Ulsaner, 1999). Efkasnost institucija zapravo obezbeu-
je sveukupno jaanje altruizma i solidarnosti u drutvu, a ovo se dalje prenosi
na interpersonalne odnose i u funkciji je legitimacije itavog drutva (Uphof i
Wijayaratna, 2000; Warren, 2001). Na taj nain, drutvo se ustrojava kao svoje-
vrsna moralna zajednica, garant oseanja sigurnosti pojedinaca u vrednosnom
smislu (Kramer, 1999). I u ekonomskoj literaturi se insistira na znaaju vredno-
sti, ali i institucija koje oblikuju ponaanje pojedinaca (Ben-Ner i Putterman,
1998; Le Grand, 1997; Sen, 1977; Wiseman, 1998).
No, u razliitim drutvima, pojedinci imaju razliit stepen poverenja u insti-
tucije (Levi, 1998; Rothstein, 2000). Poverenje u institucije se u najveem broju
meri etvorostepenom ordinalnom skalom, koja se kree od 1 nemam poverenja
do 4 imam veliko poverenje. Ovakav nain je standardizovan u EVS i WWS,
istraivanja koja su nam na svakih deset godina pruala valjanu evidenciju o ste-
penu poverenja u institucije u zemljama u kojima je vreno istraivanje. Najee
testirana teorija, kada je re o poverenju u institucije, jeste upravo teorija o socijal-
nom kapitalu. Dve su kljune hipoteze koje se testiraju kada je re o poverenju u
institucije; prvo, pretpostavka da e u svakoj od zemalja biti vei stepen poverenja
u institucije ukoliko je vei stepen socijalnog poverenja, i druga, da e poverenje
u institucije biti vee ukoliko su pojedinci dobrovoljno ukljueni u voluntarne
organizacije (Geertz, 1962; Ardener, 1964; Williams, 1988). Rezultati testiranja
ovih hipoteza nisu zadovoljavajui. Pokazalo se da veza izmeu interpersonalnog
poverenja i voluntarizma, s jedne, i poverenja u institucije, sa druge strane, nije
dovoljno snana da objasni poverenje u institucije (vidi npr. Van Deth J.W. ed.
2007). No, neke analize pokazuju da se ove hipoteze mogu mnogo bolje braniti
na agregatnom nego na individualnom nivou (Newton, 1999).
Veliki broj autora danas se bavi problemom opteg pada poverenja u insti-
tucije, i to na globalnom nivou (Nye, Zelikow i King, 1997; Putnam, 2000; Bur-
chell i Leigh, 2002). Ovaj nedostatak poverenja nekad se tumai psiholokim
karakteristikama pojedinca, kao npr. cinizam (Cappella i Jamieson, 1997) ili
nezadovoljstvo (Pinkleton, Austin i Fortman, 1998). Dakle, usled nedostatnosti
teorija o socijalnom kapitalu, alternativni pristupi su sve aktuelniji, i oni se kreu
od procene politike informisanosti i medijskih praksi, do procene efekata re-
ligioznosti kao faktora pada poverenja u institucije (Verba, Schlozman i Brady,
1996).
HIPOTeTIKI OKVIr ISTrAIVANJA
Koliko je nama poznato, do danas niko nije eksplicitno empirijski testirao
relevantnost hipoteza koje proistiu iz teorija o socijalnom kapitalu u Srbiji.
45

45 Z j m m j kcj T 23. -
m 2011. j j cjm j Sj
mj j m.
Nae istraivanje, meutim, ima drugaiji fokus. Usled nedostatnosti teorije o
socijalnom kapitalu da objasni poverenje u institucije, i injenice da se ovi fak-
tori moraju traiti na individualnom, a ne agregatnom nivou, mi smo pristupi-
li traganju za alternativnim objanjenjima poverenja u institucije. Ukoliko se
uzme u obzir specifnost srpskog drutva u poslednjih 20 godina, jasno je da
se u analizu poverenja u institucije moraju ukljuiti politike varijable. Znaaj
politikih faktora za funkcionisanje sistema nije sporan, samo to u konkretnom
totalitetu (itaj Srbija) ima nekoliko specifnosti koje se ogledaju u partitokrat-
skom modelu redistribucije drutvenih resursa. Pokuaemo da ove teorijske
interpretacije ukljuimo u model. Jednako, i u meunarodnoj naunoj javnosti,
poslednjih godina vlada potraga za identifkacijom politikih varijabli koje bi
mogle da objasne poverenje u institucije. Citrin i Luks (2001) eksplicitno kau
da je poverenje u institucije, naroito politike, po svojoj prirodi, politikog ka-
raktera, dok Newton i Norris (2000), u krosnacionalnom istraivanju, identif-
kuju partijsku pripadnost i ideoloku orijentaciju kao kljune prediktore pove-
renja u institucije. Ovo je pristup koji, ini se, najvie odgovara naim uslovima
i koji vredi empirijski testirati.
Drugo, nae je stanovite da, u nedovrenoj demokratiji (imperfect de-
mocracy) srpskog posttranzicionog drutva, situacione varijable igraju znaajnu
ulogu. Ovo najpre usled sloma sistema koji je doveo do generalnog gubitka
poverenja u institucije kao i interpersonalnog poverenja, te ukupnog socijalnog
nezadovoljstva. Ovakav pristup je prisutan i u tranzicionim istraivanjima koje
se bave poverenjem u institucije (Steen, 1996), ali i u nekim zapadnim zemljama
(Been, 2003). Takoe, ovakav pristup se i teorijski snano argumentuje, a po-
treba za uvoenjem situacionih varijabli se javlja jo 80-ih godina. Tako Lipset
i Schneider (1983) insistiraju na tome da, za razliku od interpersonalnog pove-
renja koje je stvar procene integriteta pojedinca, poverenje u institucije prven-
stveno poiva na proceni efkasnosti samih institucija koje treba da ostvaruju
dizajnirane ciljeve. Na ovaj nain, poverenje u institucije se moe testirati kao
funkcija sveukupnog ivotnog zadovoljstva stanjem u drutvu koje te institucije
proizvode (Lipset i Schneider, 1987; Newton i Norris, 2000).
Na osnovu podataka koji su nam bili na raspolaganju i u elji da testira-
mo hipoteze koje poivaju na politikim eksplikacijama, mi smo eksplicitno
postavili i testirali nekoliko hipoteza. Prva hipoteza je usaglaena sa tradicijom
miigenske kole, koja istie da na politike stanove najvie utiu sociodemo-
grafske varijable, budui da ove varijable jesu veoma vane za pozicioniranje
pojedinca i njegovog/njenog perceptivnog polja. Ova hipoteza, prema tome,
glasi: socio-demografske varijable jesu kljune za poverenje koje graani-ke
imaju prema institucijama. Druga hipoteza je vezana za percepciju drutvenih
problema. Ovo je, dakle, pokuaj izgraivanja eksplanatornog modela na osnovu
politikih situacionih varijabli. Pretpostavljamo da e stav prema institucijama
zavisiti od percepcije drutvenih i politikih problema. Stoga ova hipoteza gla-
si: percepcija drutvenih problema je kljuna za poverenje koje graani-ke
imaju prema institucijama. Trea hipoteza je eksplicitno politika, i poiva na
ideji da poverenje u institucije zavisi od partijske identifkacije. Ova hipoteza je,
dakle, u skladu sa interpretacijama partitokratske drave u kojoj stav prema in-
stitucijama jeste u direktnoj korelaciji sa partijama koje su dobile te institucije u
meusobnim raspodelama ukupnih resursa koje proistiu iz vlasti. Prema tome,
ova hipoteza glasi: stav prema institucijama zavisi od partijske preferencije
graana-ki. etvrta hipoteza poiva na tzv. harizmatskom pristupu. Kada je o
institucijama re, ova hipoteza pretpostavlja da stav prema institucijama zapravo
predstavlja refeks identifkacije sa pojedincima koji te institucije personifkuju.
Prema tome, ova hipoteza glasi: poverenje u institucije poiva na identifkaciji
graana-ki sa politikim liderima koji te institucije personifkuju.
Prema tome, nae istraivanje pretpostavlja da e poverenje u institucije u
Srbiji zavisiti od sociodemografskih karakteristika graana, njihove percepcije
drutveno-politikih problema, njihove partijske identifkacije, te identifkacije
sa politikim liderima.
PODAcI, meTOD I mereNJe
Podaci koje smo koristili za ovo istraivanje prikupljeni su u decembru
mesecu 2010. godine. Korien je trostruko stratifkovan uzorak sa sluajnim iz-
borom ispitanika unutar izabranih popisnih krugova. Istraivanjem je intervjui-
sano, licem u lice, 1196 ispitanika, to obezbeuje standardnu greku merenja od
+/ 2,83% sa intervalom poverenja od 95% za vrednosti sa incidencom od 50%.
Po uzoru na Evropsko istraivanje vrednosti, poverenje u institucije je mereno
etvorostepenom lestvicom procene (1 nemam poverenja, do 4 imam veliko
poverenje). U fg. 1 i fg. 2 dajemo distribuciju merenog poverenja u institucije.
Fig. 1. Poverenje u institucije
STaV
imm

j
Um
mm
j
Um
mm
j
U
mm
j
Nmm
V Sj 38 297 312 293 60

P Sj 93 395 264 193 54
S Sj 37 255 353 292 62
S 39 265 389 244 64
Pcj 78 418 306 153 45
Vj Sj 165 486 170 94 84
S
c
315 382 119 82 102
P j 15 161 354 377 93
Z m 86 398 295 187 33
Sm j 104 474 222 101 100
E j 65 325 225 254 131
NaTo 23 108 231 449 189
H 24 109 223 487 158
N -
cj
42 180 189 321 269
Fig. 2. Institucije: kumulativno Veliko i uglavnom imam poverenja %
U funkciji testiranja naih hipoteza, sve institucije su klasifkovane u tri
grupe na osnovu rezultata faktorske analize. Rezultati faktorske analize sa VA-
RIMAX rotacijom priloeni su u fg. 3, 4 i 5.
Fig. 3. Komunaliteti
icj Ecj
V Sj 1000 802
P Sj 1000 683
S Sj 1000 824
S 1000 594
Pcj 1000 634
Vj Sj 1000 579
S c 1000 546
P j 1000 512
Z m 1000 584
Sm j 1000 639
E j 1000 617
NaTo 1000 756
H 1000 806
N cj
1000 640
Fig. 4. Procenat objanjene varijanse
km
icj j
Sm

cj
U %
Vj
km
%
U %
Vj
km
%
1 6517 46547 46547 3341 23866 23866
2 1680 12003 58549 3011 21505 45371
3 1017 7266 65816 2862 20444 65816
Fig. 5. Rotirana matrica VARIMAX
km
1 2 3
V Sj 817 295 216
P Sj 741 220 292
S Sj 857 244 172
S 581 252 439
Pcj 465 180 621
Vj Sj 241 102 714
S c 066 -118 726
P j 618 333 136
Z m 245 307 655
Sm j 158 312 719
E j 318 662 279
NaTo 306 813 037
H 286 849 056
N cj 171 757 192
Na osnovu faktorske analize moe se videti da grupisanje institucija po
komponentama podrazumeva identifkaciju tri kljune grupe institucija. Prvu
komponentu obuhvataju politike institucije i tu spadaju Vlada, Predsednik,
Skuptina, sudstvo i politike partije. Druga komponenta obuhvata meuna-
rodne organizacije, tj. EU, NATO, Haki tribunal i NVO. Trea komponenta
okuplja ideoloke i represivne institucije (koje u literaturi nekada nazivaju tra-
dicionalnim institucijama), i tu spadaju policija, vojska, SPC, sistem obrazovanja
i zdravstveni sistem
46
. U cilju testiranja hipoteza, koristili smo kao zavisne nove
varijable koje predstavljaju faktorske regresione skorove navedenih komponenti.
Osnovne karakteristike novoformiranih varijabli moemo videti u fg. 6 i 7.
46 ifcj m - j j
j . Cj j j
j m Sj j cj m.
Fig. 6. Mere centralne tendencije i mere varijabilnosti
poverenja u institucije
Pj

cj
Pj
m
cj
N 677 677
am .000 .000
Mj -.0249153 -.2648721
S jcj 1.000 1.000
Mmm -2.66281 -2.03634
Mxmm 3.11933 3.74385
i 25 -.7467516 -.7452923 -.5969066
50 -.0249153 -.2648721 .0438910
75 .6734589 .6443505 .6426511
Fig. 7.1. Poverenje u politike institucije
Fig. 7.2. Poverenje u meunarodne organizacije
Fig. 7.3. Poverenje u represivne i ideoloke institucije
Prema tome, nae zavisne varijable predstavljaju faktorske regresione sko-
rove i kao takve emo ih tretirati u daljoj analizi. Kada je re o nezavisnim
varijablama, one su u daljoj analizi specifne s obzirom na konkretne hipoteze
koje budemo testirali.
reZULTATI ISTrAIVANJA
Najpre testiramo hipotezu da su sociodemografske karakteristike znaajni
prediktori poverenja u institucije. Rezultate testiranja ove hipoteze prilaemo u
fg. 8. Od svih sociodemografskih varijabli, koje smo ukljuili u model kao even-
tualne prediktore, kada je re o poverenju u politike institucije, samo tri su sta-
tistiki znaajne, i to, zapoljeni sa stalnim radnim odnosom (B=.280; p < .01)
i kada je re o graanima koji ive u Beogradu (B=.299; p < .01), te kada je re
o graanima koji nisu zavrili srednju i viu kolu (B= -.164; p < .05). Kljuni
podatak jeste da sociodemografske varijable objanjavaju samo 4,6% varijanse
zavisne varijable.
Fig. 8. Sociodemografski prediktori poverenja u politike institucije:
OLS regresiona analiza
N

fcj
S

fcj

k -075 080 -941
Zj m
m m
280** 077 137 3634
299** 088 129 3398
oj: j

-164* 081 -077 -2021
**p < .01 *p < .05 R
2
= .046 F(3) = 10.697; p < .01
Sociodemografski prediktori objanjavaju 6,2% varijanse poverenja u me-
unarodne organizacije (fg. 9). Od identifkovanih varijabli utvrdili smo da ve-
rovatnoa da graani imaju poverenja u meunarodne organizacije raste ukoliko
oni ive u Beogradu (B=.469; p < .05), ukoliko su mlai od 35 godina (B=.207;
p < .05), te ukoliko su fakultetski obrazovani (B=.191; p < .05).
Fig. 9. Sociodemografski prediktori poverenja u meunarodne
organizacije: OLS regresiona analiza
N

fcj
S

fcj

k -216 051 -4248
469* 090 202 5240
S: 18 34 207* 082 095 2532
oj: 191* 096 077 1996
**p < .01 *p < .05 R
2
= .062 F(3) = 15.816; p < .01
Interesantno je da nijedna sociodemografska varijabla nije statistiki zna-
ajna u regresionom modelu kada je re o prediktorima poverenja u ideoloke i
represivne institucije. Drugim reima, mi nemamo jedan sociodemografski fak-
tor posredstvom koga moemo objanjavati poverenje u ideoloke i represivne
institucije.
Druga hipoteza pretpostavlja da od percepcije drutvenih problema zavisi
poverenje u institucije. Percepciju drutvenih problema prikazujemo u fg. 10.
Fig. 10. U kojoj meri su izraeni navedeni drutveni problemi? %
PoLEMi
J
j
m
V
m
M
m
Nj
m
N m
Sm 733 251 .4 .1 10
N 776 211 .5 .1 .8
km 643 316 20 .5 16
kcj 597 321 50 .8 25
N 266 395 154 32 153
Ef cj 256 474 140 23 107
Em j 359 447 121 13 61
m j 220 422 180 33 145
Z 290 395 199 82 33
Pm
( j .)
223 438 227 41 72
240 416 248 61 36
Nmj 595 311 63 10 21
M cj 455 360 132 17 36
P 224 372 220 61 122
Mc j 124 239 299 187 150
j m 482 317 105 34 62
U ovom delu su sve gorenavedene prediktorske varijable koriene kao ne-
zavisne varijable.
47
Kada je re o poverenju u politike institucije, prediktori koji
mere percepciju drutvenih problema objanjavaju 9,4% varijanse, a pojedinano
etiri drutvena problema jesu znaajna kada je re o poverenju u politike in-
stitucije (fg. 11). Tanije, analiza pokazuje da su percepcija ekonomskog razvoja
kao problema (B=-.159; p < .05), rasprodaja dravne imovine (B=-.182; p < .01)
i efkasnost institucija drave (B=-.195; p < .01) negativni prediktori poverenja
u politike institucije, dok jedino kada je re o percepciji meunacionalnih pro-
blema merimo da sa rastom percepcije ovog problema raste verovatnoa pove-
renja u politike institucije (B=.109; p < .05).
47 V 1 4 jj cj.
Fig. 11. Problemski prediktori poverenja u politike institucije:
N

fcj
S
fcj

k 1444 216 6680
Em j -159* 073 -118 -2196
j m -182** 056 -154 -3279
Ef cj -195** 072 -147 -2709
Mc j 109* 043 111 2531
**p < .01 *p < .05 R
2
= .094 F(4) = 15.199; p < .01
Testiranjem znaaja percepcije problema kao prediktorskih varijabli pove-
renja u meunarodne organizacije utvrdili smo da ovim modelom objanjavamo
6,3% ukupne varijanse zavisne varijable (fg. 12). Rasprodaja dravne imovine
kao problema je negativni prediktor (B= -.235; p < .01), percepcija narkomanije
kao drutvenog problema ima prediktorsku vrednost (B= .151; p < .05), dok je
percepcija problema ravnomernog regionalnog razvoja takoe negativan pre-
diktor (B= -.140; p < .05).
Fig. 12. Problemski prediktori poverenja u meunarodne
N

fcj
S
fcj

k
665 277 2401
j m -235** 055 -194 -4309
Nmj 151* 062 101 2424
m j -140* 058 -108 -2408
**p < .01 *p < .05 R
2
= .063 F(3) = 13.363; p < .01
Varijablama koje mere percepciju drutvenih problema u najveoj meri
objanjavamo poverenje u ideoloke i represivne institucije, tanije, na ovaj na-
in objanjavamo 15,5% ukupne varijanse zavisne varijable (fg. 13). Kada je o
samim problemima kao prediktorima re, rasprodaja dravne imovine je jedini
pozitivan prediktor (B= .200; p < .01), dok su meunacionalna pitanja (B= -
.221; p < .01), zdravstvo kao problem (B= -.153; p < .01), bezbednost graana
(B= -.126; p < .01) i problem infrastrukture (B= -.138; p < .01) negativni pre-
diktori poverenja u represivne i ideoloke institucije.
Fig. 13. Problemski prediktori poverenja u ideoloke i represivne
institucije: OLS regresiona analiza
N

fcj
S
fcj

k 1079 196 5510
Mc j -221** 044 -233 -5084
Z -153** 053 -140 -2897
j m 200** 050 174 4025
-126** 052 -113 -2422
Pm -138** 058 -114 -2359
**p < .01 *p < .05 R
2
= .155 F(5) = 21.120; p < .01
Sledea hipoteza pokuava da objasni poverenje u institucije na osnovu
partijske preferencije graana. Partijsku preferenciju za ovu svrhu merili smo
na nain to su se ispitanici opredeljivali da li e sigurno, mogue, verovatno
ili nikada glasati za neku od partija na politikoj sceni. Distribucija vrednosti
nezavisnih varijabli u ovom modelu moe se videti u fg. 14.
48
48 i m j -
cj.
Fig. 14. Da li je sigurno, mogue, verovatno ili nikada da ete
glasati za sledee partije? %
PaTiJa m
DS (Dm ) 133 123 317 426
SNS (S ) 144 98 315 443
SS (S ) 48 48 217 687
DSS (Dm Sj) 52 70 320 558
SPS (Scj j Sj) 38 66 293 602
G17+ 25 48 247 680
LDP (L-m j) 52 48 210 690
JS (J Sj) 29 65 267 639
NS (N Sj) 14 68 297 621
SPo (S ) 17 35 204 744
PUPS (Pj jj ) 42 47 194 717
LSV (L cjm Vj) 15 39 183 763
SDPS (Scjm j Sj) 11 31 223 734
Partijska identifkacija je znaajan prediktor poverenja u politike institu-
cije (fg. 15). Na osnovu tri varijable, kumulativno, partijskom identifkacijom
objanjavamo 17,7% varijanse zavisne varijable. Naravno, u skladu sa pretpo-
stavkom, odnos prema vladajuim partijama odreuje i odnos prema instituci-
jama. Tako su za objanjenje poverenja u politike institucije znaajne tri partije
i to DS (B= .243; p < .01), SPS (B= .224; p < .01) i G17+ (B= .193; p < .01).
Fig. 15. Partijska identifkacija kao prediktor poverenja
u politike institucije: OLS regresiona analiza
N

fcj
S
fcj

k -1080 100 -10849
DS 243** 036 255 6731
SPS 224** 052 170 4294
G17+ 193** 057 137 3357
**p < .01 *p < .05 R
2
= .177 F(3) = 46.742; p < .01
Partijska preferencija se pokazuje i kao snaan prediktor poverenja u
meunarodne organizacije, tanije, partijska identifkacija objanjava 17,4%
ukupne varijanse zavisne varijable (fg. 16). Statistiki, najznaajniji prediktor
poverenja u meunarodne organizacije jeste preferencija u odnosu na LDP
(B= .341; p < .01). Takoe, i opredeljenje za DS poveava verovatnou poverenja
u odnosu na meunarodne organizacije (B= .170; p < .01), a slino je i kada je
re o preferenciji u odnosu na G17+ (B= .129; p < .01) i SPS (B= .119; p < .01).
Sa druge strane, odnos prema JS (B= -.183; p < .01) i SRS (B= -.108; p < .01)
jesu negativni prediktori poverenja u meunarodne organizacije.
Fig. 16. Partijska identifkacija kao prediktor poverenja u meunarodne
N
fcj
S
fcj

k -754 116 -6507
LDP 341** 052 268 6555
DS 170** 036 182 4687
JS -183** 055 -148 -3349
G17+ 129* 060 093 2147
SS -108* 043 -095 -2491
SPS 119* 060 092 1980
**p < .01 *p < .05 R
2
= .174 F(6) = 22.882; p < .01
Sa druge strane, dok partijska identifkacija predstavlja relativno snaan
prediktor poverenja u politike institucije i meunarodne organizacije, pokazalo
se da su ove varijable sasvim nedostatne kada je re o poverenju u represivne i
ideoloke institucije, tj. kumulativno samo 3% varijanse zavisne varijable (fg.
17). Drugim reima, poverenje u represivne i ideoloke institucije se samo u
maloj meri moe objanjavati partijskom identifkacijom. Identifkovani pre-
diktori su DS (B= .120; p < .01), SNS (B= .102; p < .01), SDPS (B= .229;
p < .01)
49
i SPS (B= .132; p < .05). Interesantno je da u ovom pogledu imamo
slaganje izmeu pristalica DS i SNS, iako su ovo dva najznaajnija oponenta
na politikoj sceni.
49 U j SDPS j j fcj
m .
Fig. 17. Partijska identifkacija kao prediktor poverenja u ideoloke
i represivne institucije: OLS regresiona analiza
N
fcj
S
fcj

k -337 131 -2578
DS 120** 039 125 3079
SNS 102** 038 108 2701
SDPS -229** 074 -137 -3097
SPS 132* 059 100 2236
**p < .01 *p < .05 R
2
= .03 F(4) = 6.193; p < .01
Naa poslednja hipoteza pretpostavlja da poverenje u institucije proistie iz
identifkacije sa politikim liderima. Rezultati testiranja ove hipoteze pokazuju
da ona ima najveu eksplanatornu vrednost kada je re o poverenju u politike
institucije. Odnosom prema liderima u stanju smo da objasnimo itavih 28%
varijanse zavisne varijable (fg. 18). Prediktori poverenja, u skladu sa oekivanji-
ma, jesu pojedinci koji personifkuju same institucije koje smo kvalifkovali kao
politike i to Mirko Cvetkovi (B= .227; p < .01), Mlaan Dinki (B= .183; p
< .01) i Boris Tadi (B= .182; p < .01). Posebno je interesantno da je stav pre-
ma Vojislavu Kotunici pozitivan prediktor poverenja u politike institucije (B=
.100; p < .01) a najinteresantniji je nalaz da je Dragan ilas (B= -.147; p < .01)
negativan prediktor poverenja u politike institucije. Da pojasnimo, to zapravo
znai da visok stepen identifkacije sa Draganom ilasom poveava verovatno-
u negativnog stava prema politikim institucijama.
Fig. 18. Identifkacija sa politikim liderima kao prediktor
poverenja u politike institucije: OLS regresiona analiza

N
fcj
S
fcj

k -1192 117 -10214
M C 227** 048 261 4722
M D 183** 042 199 4310
T 182** 042 241 4331
D -147** 037 -187 -3962
Vj kc 100** 033 120 3057
**p < .01 *p < .05 R
2
= .282 F(5) = 39.950; p < .01
Kada je o poverenju u meunarodne organizacije re, identifkacija sa po-
litikim liderima takoe ima znaajnu prediktorsku mo, naime, ovim varijabla-
ma objanjavamo 23% ukupne varijanse zavisne varijable (fg. 19). Najznaajniji
prediktor poverenja u ovom pogledu jeste identifkacija sa edomirom Jovano-
viem (B= .207; p < .01), Mlaanom Dinkiem (B= .143; p < .01) i Mirkom
Cvetkoviem (B= .087; p < .05), dok su identifkacija sa Vojislavom eeljem
(B= -.166; p < .01), Tomislavom Nikoliem (B= -.076; p < .05) i Draganom
Markoviem (B= -.088; p < .05) negativni prediktori, to je i u skladu sa oeki-
vanjima s obzirom na odnos ovih lidera prema zapadu.
Fig. 19. Identifkacija sa politikim liderima kao prediktor poverenja
u meunarodne organizacije: OLS regresiona analiza
N

fcj
S

fcj

k -057 140 -405
m J 207** 040 233 5144
Vj j -166** 033 -215 -5058
M D 143** 046 154 3074
Tm N -076* 032 -102 -2377
D M Pm -088* 038 -102 -2339
M C 087* 042 099 2079
**p < .01 *p < .05 R
2
= .229 F(6) = 24.282; p < .01
Konano, kada je re o poverenju u ideoloke i represivne institucije, iden-
tifkacija sa liderima ima manju, ali jo uvek znaajnu eksplanatornu mo budui
da se ovim varijablama moe objasniti 11% zavisne varijable (fg. 20). Znaajni
prediktori su Ivica Dai (B= .190; p < .01), Dragan Markovi (B= .107; p < .01)
i Rasim Ljaji (B= .107; p < .05), dok visok stepen identifkacije sa edomirom
Jovanoviem predstavlja negativan prediktor poverenja u ideoloke i represivne
institucije (B= -.139; p < .01).
Fig. 20. Identifkacija sa politikim liderima kao prediktor poverenja
u ideoloke i represivne institucije: OLS regresiona analiza
N

fcj
S
fcj

k -703 125 -5644
ic D
190** 043 228 4465
D M Pm 107** 037 130 2856
m J -139** 040 -164 -3486
m Ljj 107* 044 124 2452
**p < .01 *p < .05 R
2
= .112 F(4) = 16.563; p < .01
Konano, u cilju fnalnog testiranja postavljenih hipoteza, formirali smo i
kombinovane multivarijantne modele kako bi identifkovali kljune prediktor-
ske varijable poverenja u institucije bez obzira na to kojoj kategoriji te varijable
pripadaju. Cilj je da se fnalno utvrde prediktori poverenja u institucije s obzi-
rom na hipoteze koje smo gore postavili i pojedinano testirali.
Kada je o poverenju u politike institucije re, kombinovanim modelom
objanjavamo kumulativno 35,4% ukupne varijanse (fg. 21). Najvei potencijal
u predikciji poverenja u politike institucije imaju varijable koje mere stepen
identifkacije sa politikim liderima i to Mirko Cvetkovi (B= .225; p < .01),
Mlaan Dinki (B= .147; p < .01), Boris Tadi (B= .174; p < .01) i Dragan ilas
(B= -.126; p < .01) koji, kao i u osnovnom modelu, jeste negativan prediktor
poverenja u politike institucije. Dalje, tri su sociodemografske varijable znaaj-
ne kao prediktori poverenja u politike institucije u kombinovanom modelu, i
to nezaposlen ne trai posao (B= -.350; p < .01), graani koji ive u Vojvodini
kao negativni prediktori (B= -.284; p < .01), kao i zapoljen sa stalnim radnim
odnosom (B= .207; p < .05). Od prediktora koji mere odnos prema drutvenim
problemima, dva su statistiki znaajna i to ekonomski razvoj, kao negativan
prediktor (B= -.167; p < .01), i siromatvo (B= .211; p < .05). Od svih varijabli
koje mere partijsku identifkaciju, jedino je statistiki znaajna ona koja meri
stav prema Jedinstvenoj Srbiji (B= .174; p < .01).
Fig. 21. Poverenje u politike institucije kombinovani model:
50
N

fcj
S
fcj

k -1422 458 -3104
M C 225** 053 258 4247
M D 147** 045 161 3242
JS (J Sj) 174** 058 128 2998
N
137
-350** 133 -117 -2635
Vj -284** 103 -116 -2756
T 174** 047 227 3722
D -126** 040 -163 -3128
Em j -167** 063 -121 -2670
Z m
m m
207* 092 100 2251
Sm 211* 101 090 2102
**p < .01 *p < .05 R
2
= .354 F(10) = 21.345; p < .01
Kombinovani model objanjava 32,6% varijanse poverenja u meunarod-
ne organizacije (fg. 22). Od osam identifkovanih prediktorskih varijabli, njih
etiri predstavljaju identifkaciju sa politikim liderima i to edomir Jovanovi
(B= .249; p < .01) kao pozitivan prediktor, dok su Vojislav eelj (B= .174;
p < .01), Bojan Pajti (B= -.116; p < .01) i Tomislav Nikoli (B= -.090; p <
.01) negativni prediktori poverenja u meunarodne organizacije. Ovde je jedino
podatak za Bojana Pajtia iznenaenje. Dva su drutvena problema prediktori
poverenja u meunarodne organizacije, i to narkomanija (B= .137; p < .05) i ra-
sprodaja dravne imovine kao negativan prediktor (B= -.176; p < .01). Jedino je
odnos prema G17+ (B= .319; p < .01) znaajan prediktor poverenja u institucije
od svih varijabli koje mere partijsku identifkaciju, a od demografskih varijabli,
jedino to smo utvrdili jeste da ukoliko graani ive u Beogradu, to poveava
verovatnou da e oni imati poverenja u meunarodne organizacije (B= .254;
p < .05).
50 N jm j Sj j m
j j j
. Sm j j jj j j.
Fig. 22. Poverenje u meunarodne organizacije kombinovani model:
N

fcj
S
fcj

k -036 327 -110
G17+** 319** 067 215 4753
Vj j** -174** 034 -227 -5099
m J** 249** 045 274 5536
j m** -176** 057 -148 -3097
j Pj* -116* 047 -124 -2476
Tm N** -090** 034 -120 -2642
* 254* 112 103 2277
Nmj* 137* 063 091 2169
**p < .01 *p < .05 R
2
= .326 F(8) = 23.660; p < .01
Kombinovanim modelom objanjavamo 20,8% varijanse poverenja u ideo-
loke i represivne institucije (fg. 23). Samo su dve grupe varijabli znaajne, i to
percepcija drutvenih problema i identifkacija sa liderima. Od problema smo
identifkovali rasprodaju dravne imovine (B= .176; p < .01) kao pozitivan pre-
diktor, a meunacionalna pitanja (B= .230; p < .01), politiku stabilnost (B=
-.127; p < .05) i zdravstvo (B= -.169; p < .01) kao negativne prediktore. Takoe,
tri su lidera znaajni prediktori u kombinovanom modelu, i to Ivica Dai (B=
.160; p < .01), Dragan Markovi (B= .090; p < .05), dok je odnos prema edo-
miru Jovanoviu negativan prediktor (B= .107; p < .05).
Fig. 23. Poverenje u represivne i ideoloke institucije kombinovani
model: OLS regresiona analiza
N

fcj
S
fcj

k 427 274 1556
Mc j -230** 049 -246 -4653
ic D 160** 043 194 3689
Z -169** 053 -160 -3164
j
m
176** 058 158 3026
m J -107* 041 -127 -2598
D M Pm 090* 040 109 2246
P -127* 064 -115 -1978
**p < .01 *p < .05 R
2
= .208 F(7) = 15.989; p < .01
ZAKLJUNA rAZmATrANJA
Cilj ovog rada bio je testiranje seta hipoteza posredstvom kojih smo po-
kuali da objasnimo poverenje u institucije politikim i situacionim varijablama.
Ovakav pristup proistekao je iz injenice da teorije o socijalnom kapitalu nisu
dostatne u objanjavanju poverenja u institucije. Najpre, sve institucije smo na
osnovu faktorske analize klasifkovali u tri grupe, i posebno testirali hipoteze za
svaku kategoriju grupisanih institucija. Rezultati istraivanja su pokazali da pri-
stup za koji se zalaemo ima svoje empirijsko opravdanje. Komparativni prikaz
eksplanatorne adekvatnosti svih hipoteza koje testiraju poverenje u grupisane
institucije prilaemo u fg. 24.
Fig. 24. Eksplanatorna adekvatnost testiranih hipoteza
poverenja u institucije
Scm
m
D
m
Pj
fcj
ifcj
m
m
km
m
Pj

cj
2
= .046
2
= .094
2
= .177
2
= .282
2
= .354
Pj
m
cj
2
= .062
2
= .063
2
= .174
2
= .229
2
= .326
Pj

cj
-
2
= .155
2
= .03
2
= .112
2
= .208
Kada je re o politikim institucijama najveu eksplanatornu adekvatnost
ima identifkacija sa politikim liderima. Drugim reima, stav prema politikim
institucijama u najveoj meri zavisi od stava prema politikim liderima koji te
institucije personifkuju. Institucije se, prema tome, u znaajnoj meri doivlja-
vaju kao ekspoziture pojedinaca (politiara) koji rukovode ovim institucijama.
Ovakav nalaz zapravo govori da se u savremenom srpskom drutvu politike
institucije ne doivljavaju kao neutralni entiteti koji artikuliu kolektivnu akciju,
to govori o defcitu samih institucija da svojim delovanjem osnae demokratski
i graanski kapacitet drutva. U manjoj, ali i dalje znaajnoj meri, poverenje u
politike institucije moemo objasniti partijskom identifkacijom graana. Da-
kle, poverenje u politike institucije u prilinoj meri zavisi od toga koju politiku
partiju preferiraju graani, ili, drugim reima, politike institucije se neretko
doivljavaju kao partijske ekspoziture, te se stav prema institucijama formira na
osnovu stavova prema politikim partijama. Percepcija drutvenih problema je
nedostatna kao kriterijum na osnovu koga graani formiraju poverenje prema
politikim institucijama. Ovaj nalaz je interesantan, i govori o tome da situaci-
one varijable, koje u velikoj meri optereuju ivote pojedinaca, nisu dovoljne da
na osnovu njih pojedinci formiraju svoje stavove prema politikim institucijama.
I na ovom mestu, ovaj nalaz se moe shvatiti kao percepcija slabosti politikih
institucija u delu koji se tie njihovog kapaciteta da reavaju drutvene probleme
koji su u njihovim ingerencijama. Sociodemografski model je sasvim neade-
kvatan da objasni poverenje u politike institucije. Prema tome, od socijalnih
karakteristika pojedinaca i njihovog demografskog grupisanja u jako maloj meri
zavisi stav prema politikim institucijama.
I kada je o meunarodnim organizacijama re, najveu eksplanatornu
vrednost ima identifkacija sa politikim liderima. Dakle, i u ovom sluaju se
meunarodne organizacije od strane graana doivljavaju kao projekti politi-
kih lidera sa kojima se graani identifkuju. Druga po vanosti za poverenje
u meunarodne organizacije jeste partijska identifkacija, ili, kao i kada je re
o politikim institucijama, poverenje u meunarodne organizacije se deifruje
preko partijske identifkacije i stava koji partije imaju prema tim meunarod-
nim organizacijama. Percepcija drutvenih problema nije dovoljna da objasni
poverenje u meunarodne organizacije, pri emu treba imati u vidu da dve od
tri identifkovane varijable jesu zapravo negativni prediktori, ili, drugim rei-
ma, ukoliko se drutveni problemi percipiraju kao da nisu znaajni poveava se
poverenje u meunarodne organizacije. Gotovo su jednako nedostatne socio-
demografske varijable kao prediktori poverenja u meunarodne organizacije.
Prema tome, stav prema meunarodnim organizacijama se u jako maloj meri
moe objanjavati na osnovu socijalnih i demografskih karakteristika graana.
Dok je, kada je re o politikim institucijama i meunarodnim organi-
zacijama, obrazac prediktorskih varijabli veoma slian, poverenje u ideoloke
i represivne institucije pokazuje neke specifnosti. Kljuna razlika se ogleda
u injenici da najveu eksplanatornu mo poverenja u ideoloke i represivne
institucije upravo ima percepcija drutvenih problema. Meutim, ovde treba
imati u vidu da etiri od pet identifkovanih varijabli jesu negativni prediktori.
To zapravo znai da to je vea percepcija drutvenih problema, to je manje
poverenje u ideoloke i represivne institucije. Dalje, u manjoj meri u odnosu
na percepciju drutvenih problema, identifkacija sa politikim liderima jeste
prediktivna s obzirom na poverenje u institucije. Prema tome, u znaajno ma-
njoj meri stav prema liderima odreuje stav prema represivnim i ideolokim
institucijama, nego kada je to sluaj sa politikim institucijama i meunarodnim
organizacijama. Dalje, s obzirom na znaaj politike identifkacije za poverenje
u politike institucije i meunarodne organizacije, veoma je interesantno da po-
litika identifkacija ima gotovo simbolinu vrednost u objanjavanju poverenja
u odnosu na ideoloke i represivne institucije. Drugim reima, stav prema ideo-
lokim i represivnim institucijama gotovo da uopte nije posredovan partijskom
identifkacijom. Konano, testiranjem hipoteza nismo identifkovali ijednu vari-
jablu koja bi bila prediktor poverenja u ideoloke i represivne institucije, tj. stav
prema ovim institucijama, po naem nalazu, uopte ne proistie iz socijalnih i
demografskih karakteristika graana.
Kombinovanim modelom smo potvrdili nae nalaze na nivou testiranja
specifnih hipoteza. Kumulativno, utvrdili smo da sa prediktorima koji opera-
cionalizuju nezavisne varijable iz etiri hipoteze moemo objasniti 35,4% vari-
jansi poverenja u politike institucije, 32,6% varijansa poverenja u meunarod-
ne organizacije i 20,8% varijansi poverenja u represivne i ideoloke institucije.
Meutim, kombinovani model nam je pruio jo neke korisne informacije koje
vredi prokomentarisati, a koje jednako upuuju na mogue smernice buduih
istraivanja.
Najpre, kada je re o politikim institucijama, interesantno je da identi-
fkacija sa Draganom ilasom poveava verovatnou negativnog stava prema
ovim institucijama. Ovo zapravo upuuje na mogunost da se Dragan ilas u
javnosti percipira na nain da se stav prema njemu formira relativno nezavisno
od stavova prema ostalim politikim liderima koji spadaju u politiku grupaciju
kojoj sam ilas pripada. Dalje, interesantno je da teritorijalna pripadnost Voj-
vodini smanjuje poverenje u politike institucije, to nas upuuje na promilja-
nje eventualnih politikih razloga usled kojih je poverenje u politike institucije
u Vojvodini znaajno manje nego u drugim delovima Srbije. Dalje, analiza je
pokazala da ukoliko neko ima status nezaposlenog lica koje ne trai posao, to
smanjuje verovatnou da e pripadnici ove kategorije imati poverenje u politi-
ke institucije, a ovaj podatak je u skladu sa podatkom da to je vea percepcija
problema ekonomskog razvoja, to je manje poverenje u politike institucije, to
zapravo govori o defcitu politikih institucija da reavaju kljune ekonomske
probleme.
Stav prema meunarodnim organizacijama, kao to smo i u osnovnom
modelu potvrdili, u najveoj meri zavisi od identifkacije sa politikim liderima.
U ovom pogledu najinteresantniji je podatak da pozitivan stav prema Bojanu
Pajtiu poveava verovatnou negativnog stava prema meunarodnim organiza-
cijama. Na osnovu date empirijske evidencije nije mogue objasniti ovaj poda-
tak, ali je svakako, po sebi, taj podatak indikativan i trai dodatnu analizu.
Konano, u kombinovanom modelu, kojim se objanjava stav prema ideo-
lokim i represivnim institucijama, interesantan je stav prema nekoliko drutve-
nih problema koji imaju prediktorsku vrednost. Podaci ukazuju da percepcija
meunacionalnih pitanja i politike stabilnosti jesu negativni prediktori pove-
renja u ideoloke i represivne institucije. Dakle, ukoliko se ovi problemi perci-
piraju kao znaajni, to smanjuje verovatnou poverenja u ideoloke i politike
institucije, ili, drugim reima, ideoloke i represivne institucije se ne doivljavaju
kao institucije koje mogu da ree ove probleme.
Sve analize izvedene u ovom radu imaju za cilj proirivanje teorijskih i em-
pirijskih vidika kada je re o identifkaciji faktora koji su znaajni za poverenje
u institucije. Analize su ukazale da politike i situacione varijable igraju znaaj-
nu ulogu. Dalja istraivanja, po naem sudu, treba usmeriti u dva pravca. Prvo,
potrebna su istraivanja u kojima bi politiki i situacioni faktori bili operacio-
nalizovani i mereni na alternativni nain. Na taj nain bi se obezbedio dodatni
analitiki uvid u kljune aspekte politikih i situacionih varijabli kao prediktora
poverenja u institucije. Drugo, potrebno je jedinstvenim istraivakim dizaj-
nom i korespondentnim modelom sueliti hipoteze koje proistiu iz teorija o
socijalnom kapitalu i hipoteza koje smo predloili u ovom radu. Na taj nain
bi se direktno utvrdio odnos izmeu ovih hipoteza u objanjavanju poverenja u
politike institucije.
LITerATUrA
Ardener, S. (1964), Te comparative study of rotating credit associations, Journal of the
Royal Anthropological Association of Great Britain and Ireland, Vol. 94.
Been, C. (2003), Citizen Confdence in Social and Political Institutions in a Changing
World. Centre for Social Change Research School of Humanities and Human Ser-
vices, Queensland University of Technology, Paper presented to the Social Change in
the 21st Century Conference.
Ben-Ner, A. & Putterman, L. (1998), Values and institutions in economic analysis. In: A.
Ben-Ner, & L. Putterman (Eds.), Economics, values and organization, Cambridge:
Cambridge University Press.
Brehm, J. and Rahn, W. (1997), Individual-level evidence for the causes and consequences.
Burchell, D. and A. Leigh. eds. (2002), Te Princes New Clothes: Why Do Australians
Dislike their Politicians? Sydney: UNSW Press.
Cappella J.N. and Jamieson K.H. (1997), Spiral of Cynicism: Te Press and the Public Good.
New York: Oxford Univ. Press.
Citrin, J. and Luks, S. (2001), Political trust revisited: dj vu all over again? In: John R.
Hibbing and Elizabeth Teiss-Morse, ed., What is it About Government that Americans
Dislike? New York: Cambridge University Press.
Coleman, J. (1990), Foundations of social theory. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Coulson, A. (1998), Trust: Te foundation of public sector management. In: A. Coulson
(Ed.), Trust and contracts: Relationships in local government, health and public services.
Bristol: Te Polity Press.
Current and Previous Participation Experiences, Nonproft and Voluntary Sector Quarterly,
March 2003, vol. 32.
Geertz, C. (1962), Te rotating credit associations: a middle rung in development, Econo-
mic Development and Cultural Change, Vol. 10, April: 241-63.
Giddens, A. (1990), Te consequences of modernity. Cambridge: Polity Press.
Hardin, R. (1999), Do we want trust in government? In: M. E. Warren (Ed.), Democracy and
trust. Cambridge: Cambridge University Press.
Hindmoor, A. (1998), Te importance ofbeing trusted: Transaction costs and policy network
theory. Public Administration, 76, 2543.
Hooghe, L. (2003), Participation in Voluntary Associations and Value Indicators: Te Efect
of social capital. American Journal of Political Science 41 ( July): 999-1023.
Kaase, M. (1999), Interpersonal trust, political trust and non-institutionalised political par-
ticipation in western Europe. West European Politics 22 (3): 123.
Kramer, R. M. (1999), Trust and distrust in organizations: Emerging perspectives, enduring
questions. American Review of Psychology, 50, 569598.
Le Grand, J. (1997), Knights, knaves or pawns? Human behaviour and social policy. Journal
of Social Policy, 26(2), 149170.
Levi, M. (1998), A state of governance. In: V. Braithwaite, & M. Levi (Eds.), Trust and go-
vernance. New York: Russell Sage Foundation.
Lewicki, R. J. and Bunker, B. B. (1996), Developing and maintaining trust in work relation-
ships. In: R. M. Kramer & T. R. Tyler (Eds.), Trust in organizations: Frontiers of theory
and research. Tousand Oaks: CA, Sage.
Lipset M.S. i Schneider W. (1987), Te Confdence Gap during the Reagan Years, 1981
1987, Political Science Quarterly, Volume 102, Number1, Spring 1987.
Lipset, S. M. and Schneider W. (1983), Te Confdence Gap. New York: Te Free Press.
Luhmann, N. (2000), Familiarity, confdence, trust: Problems and alternatives. In: Gam-
betta, D. (Ed.), Trust: making and breaking cooperative relations (p. 94107), electronic
edition, Department of Sociology, University of Oxford, http://www.sociology.ox.ac.
uk/papers/luhmann94-107.pdf
Mansbridge, J. (1999), Altruistic trust. In: M. E. Warren (Ed.), Democracy and trust. Cam-
bridge: Cambridge University Press.
Misztal, B. A. (1996), Trust in modern societies: Te search for the bases of moral order. Cam-
bridge: Polity Press.
Newman, J. (1998), Te dynamics oftrust. In: A. Coulson (Ed.), Trust and contracts: Relation-
ships in local government, health and public services. Bristol: Te Polity Press.
Newton, K. (1999), Social and political trust in established democracies. In: Pippa Norris,
ed., Critical Citizens: Global Support for Democratic Governance. New York: Oxford
University Press.
Newton, K. and Norris, P. (2000), Confdence in public institutions: faith, culture, or per-
formance? In: Susan J. Pharr and Robert D. Putnam, eds., Disafected Democracies:
Whats Troubling the Trilateral Countries? Princeton, NJ: Princeton University Press.
Pew Center for the People and the Press, March 7, 2002, Public Opinion Six Months
Later. Available at http://peoplepress.org/commentary/display.php3?AnalysisID=44.
Nye, J. S., Jr. i Zelikow, D. (1997), Conclusion: refections, conjectures and puzzles. In: Why
People Dont Trust Government, ed. Joseph S. Nye Jr., Philip D. Zelikow, and David C.
King. Cambridge: Harvard University Press, p. 25381.
Ofe, Claus (1999), How can we trust our fellow citizens. In: Democracy and Trust, ed. Mark
E. Warren. Cambridge: Cambridge University Press, p. 4287.
Patterson, O. (1999), Liberty against the democratic state: On the historical and contempo-
rary sources of American distrust. In: M. E. Warren (Ed.), Democracy and trust. Cam-
bridge: Cambridge University Press.
Pinkleton, Austin and Fortman (1998), An Exploration of the Efects of Negative Political
Advertising on Political Decision Making, available at: http://www.sfu.ca/media-lab/ar-
chive/2011/363-summer/Seminar%20Readings/negative%20political.pdf
Putnam, R. D. (1993), Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy.Princeton:
Princeton University Press.
Putnam, R. D. (1995), Tuning in, tuning out: the strange disappearance of social capital in
America. PS: Political Science and Politics, 29: 66483.
Putnam, R. D. (2000), Bowling Alone: Te Collapse and Revival of American Community. New
York: Simon & Schuster.
Rothstein, B. (2000), Trust, social dilemmas and collective memories. Journal of Teoretical
Politics, 12(4), 477501.
Seligman, A. B. (1997), Te Problem of Trust. Princeton: Princeton University Press.
Sen, A. (1977), Rational fools: A critique of the behavioural foundations of economic theory.
Philosophy and Public Afairs, 6, 317344.
Steen, A. (1996), Confdence in Institutions in Post-Communist Societies: Te Case of
the Baltic States, Scandinavian Political Studies, Volume 19, Issue 3, pages 205225,
September 1996.
Stolle, D. (2001), Clubs and congregations: Te benefts of joining an association. In: Trust
in Society, ed. Karen S. Cook. New York: Russell Sage Foundation.
Tomas, C. W. (1998), Maintaining and restoring public trust in government agencies and
their employees. Administration and Society, 30(2), 166193.
Ulsaner, E. M. (1999), Trust but verify: Social capital and moral behaviour. Social Science
Information, 38(1), 2955.
Ulsaner, E.M. (2001), Trust as a moral value. Paper prepared for the European research
conference on social capital: Interdisciplinary perspectives. United Kingdom: Exeter,
September 1520. Accessed at www.ex.ac.uk/shipss/politics/research/socialcapital
Uphof, N., & Wijayaratna, C. M. (2000), Demonstrated benefts from social capital: Te
productivity of farmer organisations in Gal Oya, Sri Lanka. World Development,
28(11), 18751890.
Uslaner, E. M. (2002), Moral Foundations of Trust. New York: Cambridge University Press.
Van Deth J.W. ed. (2007), Citizenshio and Involvement in European Democracies, Comparative
Analysis, Routledge Research in Comparative Politics, London.
Verba, S., Schlozman, K. and Brady, H. (1996), Voice and Equality: Civic Voluntarism in Ame-
rican Politics. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Warren, M. E. (1999), Democratic theory and trust. In: M. E. Warren (Ed.), Democracy and
trust. Cambridge: Cambridge University Press.
Warren, M.E. (2001), Trust in democratic institutions. Paper prepared for the European Re-
search Conference on Social Capital: Interdisciplinary perspectives. United Kingdom:
Exeter, September 1520. Accessed at www.ex.ac.uk/shipss/politics/research/social-
capital
Williams, B. (1988), Formal structures and social reality. In: Diego Gambetta, ed., Trust;
Making and Breaking Cooperative Relations. Oxford: Blackwell.
Williamson, O. E. (1993), Calculativeness, trust and economic organisation. Organisational
behaivour and industrial relations. Journal of Law and Economics, 36(April), 453486.
Wiseman, V. (1998), From selfsh individualism to citizenship: Avoiding health economics
reputed dead end. Health Care Analysis, 6, 113122.
milo bei
POLITIcAL AND SITUATIONAL PreDIcTOrS OF TrUST IN INSTITUTIONS
Summary:
T m m y -
S. T
c cc c y c-
c S c. a y w
y c c . T f -
cy ccy c c c
m mc
c c
x y y fc fc
w . Eqy y c-m-
c w mm c
c c m
. y
oLS y. T w c
c fc c w w
fc cmy x c -
. a c f
m fc c .
Key words: c c y -
c.
Dr boko Telebakovi
51
UDC 316.4.063.3(497:4-672EU)
bALKANIZOVANJe
52
Saetak:
N mjj E m m -
jj E jm m. P j j
m j j m
m j E j j
Gj. M jj c: -
j j j? k m
cj jm ? D -
c m j cj
j E? M -
j j c c?
Kljune rei: E j j
j
Drutvenih promena je uvek bilo, ali izgleda da se drutvo nikad nije toliko
brzo menjalo kao sada. U dananjem svetu jaa proces opteg objedinjavanja
(globalizovanja). To je najuoljivije u sluaju fnansijskog kapitala, koji je po-
stao transnacionalan, zatim u prostoru kulture, u kome se tei brisanju kultur-
nih razlika, i u procesu postepenog gubljenja suvereniteta nacionalnih drava.
Politiko organizovanje mora u vreme postnacionalnog mondijalizma da bude
sasvim drugaije. Za razumevanje drutva dugo je bilo vano ispitivanje odnosa
drutva i drave. Sada se sutina drutva ne moe razumeti ako se ne uzme u
obzir i njegov odnos prema naddravnoj moi, jer se mo proteklih decenija u
prilinoj meri seli iz drava prema sreditu globalne vlasti. Neki u procesu glo-
balizovanja vide pre svega vre povezivanje svih drava, ali ne raanje mega
51 U .
E-m .c@..c.
52 j - j U -
j: 179076) j f M Sj. T mj 27.
m 2011. .
drave, ve svetskog drutva. Drugi smatraju da se radi o stvaranju svetskog
zatvora u kome postoji sve vie zabrana, ali je rizinije iveti nego u ranijim
drutvima, i u kome se potvruju, ak uveavaju politike i ekonomske razlike.
Moni i bogati postaju sve moniji i bogatiji, a veina nemonih i siromanih
gubi ansu da doista izmeni svoj poloaj. Velike razlike uslovljavaju u pojedinim
delovima sveta otpore globalizovanju i usitnjavanju. esto istovremeno posto-
je suprotna kretanja, globalistiko i lokalistiko. Globalisti nekad podravaju
lokaliste, jer je posle usitnjavanja lake ukrupnjavanje. U mnogim podrujima
sveta najvei profti su u kriminalnoj ekonomiji. Kriminal je odavno prevaziao
nacionalne granice. Svetski poredak ne moe da poniti razne suprotnosti, ak
se nekad umesto obeane harmonije pojavljuju estoki sukobi. Moda se vie i
ne pokuava uravnoteenje? Smatra se da su najkreativniji oni koji su sposobni
da se lako prilagoavaju i transformiu. ta s onima koji pate zbog nesigurnosti
i siromatva? Knjiga Hatona i Gidensa o globalizmu ima naslov Na ivici. (Hut- Hut-
ton, W., Giddens, A., 2003) Umeju li svi da se naviknu da ive na ivici? Moda Umeju li svi da se naviknu da ive na ivici? Moda
je mnogo onih koji ne ele tako da ive? Turen misli da e, ukoliko se nastavi
sadanji zamah globalizovanja, doi do sukoba svetskih razmera izmeu snaga svetskih razmera izmeu snaga svetskih razmera izmeu snaga
globalizovanja, koje nastoje da zatite i uveaju svoje privilegije, i svih onih koji
se oseaju ivotno ugroeni globalizovanjem. Da li ugroeni imaju dovoljno
snage da se odupru? Moda i interesi svih globalizatora nisu isti? I tu bi u ne-
kom trenutku moglo da doe do velikog sukoba. Zasad se ne razvija kultura
globalnosti. Dosadanje globalizovanje kao da je rukovoeno parolom posle
mene potop. Neki smatraju da bi bilo mogue i globalizovanje s ljudskim li-
kom. Oni koji upravljaju globalizovanjem ne brinu o tome. Da li bi zaista mo-
glo da postoji drugaije globalizovanje? (Telebakovi, 2011a: 51)
Znai li uvoenje svetskog poretka istovremeno i propast Evrope (bez ob-
zira na irenje Evropske unije), odnosno njeno svoenje na jedan od mnogih
bezlinih okruga svetskog carstva? U svoje vreme je Las Kazas irenje moi okruga svetskog carstva? U svoje vreme je Las Kazas irenje moi okruga svetskog carstva? U svoje vreme je Las Kazas irenje moi ? U svoje vreme je Las Kazas irenje moi ? U svoje vreme je Las Kazas irenje moi
panske imperije na novi svet smatrao unitavanjem Zapadne Indije. Ako je u
Evropi zaet duh Zapada, moda svetski poredak uvodi uruavanjemEvrope , moda svetski poredak uvodi uruavanjemEvrope , moda svetski poredak uvodi uruavanjemEvrope svetski poredak uvodi uruavanjemEvrope svetski poredak uvodi uruavanjem Evrope
u prorokovanu propast Zapada? (Verovatno je ideja svetskog poretka evropski
proizvod. Jo je Tenison ponudio ideju nadnacionalnog i natklasnog parlamenta parlamenta arlamenta
oveka.) Moe li Evropa da bude spasena? Uvek kada je zaboravljala svoj izvor- .) Moe li Evropa da bude spasena? Uvek kada je zaboravljala svoj izvor- .) Moe li Evropa da bude spasena? Uvek kada je zaboravljala svoj izvor- Uvek kada je zaboravljala svoj izvor-
ni duh, davno nastao u Grkoj, izdavala je sebe. Ideja o izjednaavanju zapadne Ideja o izjednaavanju zapadne
civilizacije i istorije pretvorila se u meuvremenu u ideju o jednakosti svetskog meuvremenu u ideju o jednakosti svetskog ideju o jednakosti svetskog
poretka i istorije. Oni, koji jo nisu uklopljeni u svetski poredak, izbacuju se iz
istorije. O jedinstvu Evrope poelo je da se razmilja iz ekonomskih razloga. O jedinstvu Evrope poelo je da se razmilja iz ekonomskih razloga.
Evropsko objedinjavanje se vri paralelno s globalizovanjem. Parola vie nema
drava u Evropi (Es gibt keinen Staat mehr in Europa) se, meutim, sve ree
spominje. Kako u Evropi uklopiti one koji se nikad nisu negde uklapali? Moe
151 TaLkaNiZoVaNJE
li se uspostaviti jako graansko evropsko oseanje? Da li neuspeni pokuaji da
se ue u evropski krug bogatih pokazuju da i Evropa bez granica ostaje duboko
podeljena Evropa Evropa aparthejda? Nekad je u sreditu Evrope postojao u
Berlinu zid. Danas je zid koji treba da razdvoji Evropu pomaknut na istok. On
nije kao berlinski zid vidljiv, ali se njegovo prisustvo i te kako osea. Zar umesto
starog pitanja kako preskoiti zid ne treba postaviti pitanje treba li u Evropi
da postoji zid?
Govor o Balkanu je poeo relativno kasno, tek za vreme otomanske vla-
davine mnogim zemljama evropskog jugoistoka, i poeo je van Balkana. Na zemljama evropskog jugoistoka, i poeo je van Balkana. Na
Zapadu se dugo govorilo o evropskoj Turskoj. Termin Balkan je uao u iru
upotrebu u 19. veku. Moda je to ime odgovaralo Zapadu koji je hteo da bude
prava i jedina Evropa. Doista je cela Evropa Zapad, jer bi inae bila samo jedno
od veih azijskih poluostrva. Ime Balkan je upuivalo na stranu vlast ili na strani
uticaj. Upuivalo je i na oblast koja se dri pod kontrolom (limen), ali zaas
moe da postane ratite. Smatralo se da je na Balkanu jo u vreme cara Teodosi-
ja ocrtana otra granica kulture i varvarstva (limes), koja se mora braniti svim si-
lama. Krstaki i kolonijalni ratovi smatrani su delovima te odbrane. Zaboravljalo
se da je mnogo vekova posle Teodosija kulturniji deo Evrope bio istono od ove
granice.

(Termin vojna krajina ili vojna granica /Militrgrenze/ odgovara li-
menu, a ne limesu. Balkanska vojna krajina izmeu Austrijskog i Otomanskog
carstva pomno se prouava u Beu, dok na Balkanu za nju dugo nije bilo inte-
resa. Kako se i baviti dokumentima o vojnoj krajini kada danas i germanisti
ne umeju da itaju pisanu goticu?) Stranci su eleli da ime Balkan obeleava
nekulturno jalovite, a ne rodno mesto evropske kulture. Zapad je uvek uruavao
druge civilizacije. Veina tih civilizacija ima sredita izvan Evrope. U Evropi su
sredita samo dve civilizacije oslonjene na antiku Grku, Rim i hrianstvo:
zapadne (rimokatoliko-protestantske) i istone (pravoslavne). Zapad Evrope
ne priznaje drugu evropsku civilizaciju i pokuava da je marginalizuje ili uniti.
Ova tenja se retko spominje ili porie, iako je vremenom postala neizostavni
deo zapadne svesti i zapadnog ponaanja. S druge strane, Zapad odavno nije isto
to i Zapadna Evropa. Kae se da je nekad pobeivao Rim, a da sada pobeuje
Zapad. (Ivanovi, . /prir./, 2002: 77) Kako na Balkanu da se odnose prema
pobedniku? Moe li Balkan ostati spoljanji prostor Evrope, pitao je Balibar.
(Balibar, E., 2003: 25) Moe li Zapadna Evropa da dozvoli sebi luksuz da zbog
odravanja limesa prema istonom delu kontinenta Evropa ostane dugorono
marginalizovana u svetu?
Politiki i kulturni razvoj balkanskih zemalja je pod Turcima bio zausta-
vljen. Duhovna istorija, koja je na Balkanu trajala neprekidno dve hijade godina,
nasilno je prekinuta. Zapad je dobio priliku za novo raanje duha renesansu.
Balkanci su vodili upornu borbu za odranje religijske i narodne samosvesti.
Ta borba nije voena samo s Turcima. Samo na Balkanu je prelazak u drugu
religiju znaio i drugaije narodno, a kasnije i nacionalno opredeljenje. Mnogi
su promenili i religijsko i nacionalno opredeljenje da bi ouvali ili popravili svoj
drutveni poloaj. Vreme nacionalnih i religijskih pretapanja nije na Balkanu
prolo. Balkan je prostor burne istorije, mesto koje proizvodi vie istorije nego
to moe da konzumira. (Ekmei, M., 1992: 8) Balkan je, izgleda, evropski
prostor u kome je najtee uskoiti u postistoriju.
Nemaki geograf Teobald Fier je predloio da se umesto o Balkanu go-
vori o Jugoistonoj Evropi. Nacisti su upotrebljavali ovaj pojam za oznaavanje
prostranstva koje e na jugoistoku kontinenta da zaokrui nemaki ekonomski
i politiki prostor. I Karl mit je govorio o velikom prostoru Nemakog rajha,
koji obuhvata zemlje Srednje i Jugoistone Evrope. Putujui 1925. po Dalmaci-
ji, zakljuio je da je, u mnogo intenzivnijem smislu nego Rusija, Balkan granica
Evrope i Azije. (Schmitt, C., 1995: 487) ta s onima koji tu ive? Karl mit je
tvrdio i da, uporedo s usavravanjem sredstava ratovanja, neprijatelja treba pre-
tvoriti u kriminalca. (Schmitt, C., 1950: 298) To je Evropa krajem 20. veka esto
koristila na Balkanu. Potomci izvoaa holokausta su prezrivo govorili o bal-
kanskim varvarima. Balkanci su postali deurni krivci i za evropske nedae i ali-
bi za evropske nepodoptine. Evropeizatori su smatrali da je za uspeh njihovog
balkanskog poduhvata najvanije stvaranje mnotva dravica (Kleinstaaterei).
(Ni Staljin tu nije dozvolio pokuaje ukrupnjavanja, odnosno objedinjavanja
socijalistikih drava Balkana u Balkansku federaciju. I njemu je bilo jasno da
male moe lake da kontrolie. Posle donoenja rezolucije Informbiroa po-
kuaji su prestali.) Stari recept usitnjavanja je na Balkanu ponovo iskorien.
Evropa bez granica je zahtevala Balkan sa to vie granica. Moda je Majal,
koji je 1990. tvrdio da nema vie carstava koja bi mogla da propadnu bio u tom
trenutku u pravu, ali uvek ostaje dovoljno drava koje se mogu razbiti. (Mayall,
J., 1990) Usitnjavanje je bilo lake, bezbolnije tamo gde su unutar granica novih
drava etnike manjine bile malobrojne. Tamo gde su bile brojne, stvorene su
etnike drave neprijateljske prema manjinama, koje su se nale pred dilemom
iseljavanja ili nestajanja. Jugoslaviju je bilo lako razbiti. Ona je objedinjavala
ljude koji su uglavnom govorili srodnim, uzajamno razumljivim jezicima, imali
sline obiaje i sudbine, ali razliita religijska i nacionalna opredeljenja. Poku-
aji stvaranja bratstva i jedinstva nisu u toj dravi uspeli. Iako je De Rumon
Jugoslaviju smatrao prethodnicom ujedinjene Evrope, multikulturna Jugoslavija
je evropskom Zapadu predstavljala kost u grlu. Zato je smatrano da je najbolje
da bude to vie usitnjena i da se u njoj podstakne obnavljanje starih zavada. To
je, naalost, lako obavljeno. Sve to je na Zapadu Evrope odavno zabranjeno,
upotrebljeno je na Balkanu. Divide et impera! Znalo se, recimo, da se svaki rat
na Balkanu lako pretvara u krstaki rat i dihad. Nevolja je to je zla, putena
153 TaLkaNiZoVaNJE
iz Pandorine kutije, teko opet vratiti u nju. Evropa je dozvolila da se i rat, koji
prati globalizam, uunja na kontinent. Ujedinjena Evropa je spremno uestvo-
vala u promovisanju vojnog humanizma. (Habermas je dugo smatrao da pro-
bleme treba reavati iskljuivo humano komuniciranjem. Za Srbe je, meutim,
zahtevao unitenje.) inilo se da je Balkan najpogodnije mesto za odvijanje
mirotvornog rata. Mnogi sada misle da mogu da uestvuju u balkanskom
pokeru. Turska, na primer, sebe ponovo vidi kao vanog igraa na Balkanu.
Na Zapadu je opet u modi da se o Balkanu govori kao o civilizacijskoj
uvredi. Izgleda se ta moda od 19. veka stalno obnavlja. (Mnogi su u Jugoslaviji
smatrali da zapadnu sliku Balkana ne treba ruiti. Velikodostojnicima sa Zapa-
da priani su, na primer, uz viski prostaki vicevi. Na Zapadu je ovo ozbiljno
shvaeno, pa su u vreme raspada Jugoslavije preko interneta kao pomo slate
gomile preraenih viceva, u kojima su estoko ismevani banalizovani stereotipi
predstavnika sukobljenih balkanskih nacija.) Balkanizovanje je decembra 1918.
pomenuo u Njujork Tajmsu nemaki industrijalac Ratenau, koji je strahovao
za sudbinu Nemaca u balkanizovanoj Evropi. Tojnbi je smatrao da termin
balkanizovanje moe dobro da bude upotrebljen za opis stanja na istoku Evro-
pe posle zakljuenja mira u Brest-Litovsku. U svetu se danas balkanizovanje
spominje da bi se opisao haos u novonastalim dravicama i u odnosima meu
njima. Beinski naziva, u knjigama Velika ahovska tabla i Ameriki izbor, veliki
prostor Azije (od Sueca do Ksinjanga) Evroazijski Balkan ili globalni Balkan.
(Brzezinski, Z., 2004: 38; takoe: Beinski, Z., 2001) I za zemlje Balkana se,
kao i za zemlje nekadanjeg Ruskog carstva, esto govori da nisu ni Evropa,
ni Azija. Prva Evropa, Grka, danas je zapadnjacima zanimljiva pre svega kao
turistiko odredite. Kae se da bi na Balkanu svi hteli da pobegnu s Balkana.
Pita se zar bi neko mogao da eli da bude Balkanac. Neki znaju da ne mogu da
premeste svoje stanite u drugi deo sveta. Drugi misle da e im biti priznato da
nisu vie na Balkanu. U hrvatskoj izbornoj kampanji korien je 1997. slogan
Tuman, a ne Balkan.
Smiljen je i termin Zapadni Balkan, za republike druge Jugoslavije, osim
Slovenije, i Albaniju. Zapadu je stalo do odranja pogrdnog imena Balkan. Na
Zapadu moda smatraju da mnoge delove Balkana treba stalno drati u statu-
su zvaninog ili nezvaninog protektorata. Tamo gde se pokua obnavljanje ili
potvrivanje suvereniteta treba zapretiti daljim rasparavanjem, ekonomskim i
vojnim sankcijama, a ako pretnja nije dovoljna, pokazati zube. U mnogim ze-
mljama postoje balkanoloke studije. One su, ak i na Balkanu, uglavnom po-
sveene zapadnoj slici Balkana, koja sa stvarnim Balkanom i njegovim proble-
mima nema mnogo veze.
Iako na Balkanu jo ponegde uvaju iskru prve Evrope, Balkanci su u sta-
nju da najee kritikuju balkanske prilike i balkanski mentalitet. Oni mogu
samokritiki da tvrde da se na Balkanu bezduhovnost i palanaka umalost pri-
hvataju kao neto normalno, da se u balkanskom dijalogu sagovornici vreaju,
psuju, nekad i potuku, a najradije bi se uzajamno potamanili. Na Balkanu se
moe uti da su Turci mnogima ostavili u naslee nerazlikovanje vlasti i vla-
snitva, pa onaj koji na Balkanu ima vlast esto smatra da moe da ima i sve
drugo. Kae se da su varolije uglavnom ostale javalije koje vole laku paru i
lak ivot. Tvrdi se da onog, koji ozbiljno shvata svoj posao, na Balkanu obino
smatraju udakom, a ako je taj posao vezan za miljenje i ludakom. Balkan-
cima nekad svaki napor lii na udaranje prutom po vodi. Neki su oklevali da
grade kue, jer su im prethodne u ratovima bile sruene. Zato neki govore da
je najbolje utroeno vreme ono provedeno u kafani. Balkanci o sebi priaju kao
o kafanskim politiarima, koji danas sa strau podravaju ono to su jue sa
arom osporavali i zaas se sukobe u balkanskoj krmi. Priznaje se da je na
Balkanu zametnuto i obnavljano jezgro evropske duhovne kulture, ali dodaje da
je u ratovima i unutranjim sueljavanjima uvek bilo rasturano i da na Balkanu
sve stalno poinje iznova. Tvrdi se da je Balkancima uvek potreban jo jedan
rat kako bi mogle da budu ispravljene nepravde. Nevolja je to balkanske prie
stranci ozbiljno shvataju i nadograuju. Strani planeri poslednjeg balkanskog
krvoprolia su rado ponavljali i doterivali prie o balkanskom buretu baruta,
jer je bure drevne mrnje bilo lako prikazati kao pretnju svetu i sakriti da je
Balkan deurna rtva. (Moja majka je pre smrti 1999. izraunala da je ivela u
sedam drava, iako se nije iseljavala, i doivela pet ratova.) Podstrekai mrnje
se smeju naivnim Balkancima, koji se samokritikuju, svaaju i dele, dok se drugi
u Evropi hvale, mire i ujedinjuju. ude se ljudima koje je teko pokoriti, ali lako
navesti da sami sebe porobe i da se uzajamno istrebljuju.
Kakve savete nude Balkanu oni koji osporavaju mogunost bilo kakvog
identiteta na Balkanu i smatraju da Balkan treba uvek iznova balkanizovati?
Moda su najei nalik navodnom odgovoru starog Irca koji je, na pitanje o
najboljem putu do nekog naselja, odgovorio da sam ja na vaem mestu, ne bih
krenuo odavde. Ima Balkanaca koji su odbili da uestvuju u apsurdnom biranju
balkanskog puta i odluili da odu s Balkana. Koji je najbolji put za one Balkance
koji su reili da ponu odavde i koji ne mogu da mimoiu Evropu? Po Balibaru,
Balkan je prostor etnikih ienja. Sioran je spominjao da Balkan mnogima
lii na javnu kuu u plamenu. S druge strane, duranim i uspravnim Balkancima
Evropa esto nije vrednosni uzor. Mnogi na Balkanu vide da e njihova kua
morati da se razgradi ne bi li oni dobili mesto u veoj, evropskoj kui. Iako nisu
nimalo sreni zbog razgraivanja, vie ih brine to im se ini da e u novoj kui
uvek iveti u suterenu.
Na Balkanu su poseban sluaj Srbi, koji se dva veka bore za svoju dravu-
-naciju i odustaju od nje kada je imaju, ija je parola neka bude to biti ne
155 TaLkaNiZoVaNJE
moe, s nalijem nek ne bude sve to moe biti. S takvom parolom Srbi su e-
sto bili nebeski narod za koga nema mesta na Zemlji. Srpska novija istorija je na Zemlji. Srpska novija istorija je
puna vratolomnih preokreta i nagomilanih nereenih pitanja. U njoj ima mnogo
primera rtvovanja za opte dobro, ali i brojnih primera spremnosti nekih da
zbog sopstvene vlasti i bogaenja sramote rtvuju sunarodnike, pa i dravu. Na
Zapadu su ak i srpski ratni saveznici o Srbiji mislili isto kao ratni protivnici,
naime, kao o zemlji lopova, ubica, bandita i nekoliko stabala ljiva, kako ju
je svojevremeno opisao ratoborni austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdi-
nand. (Prema: Okey, R., 1986: 148) Srbi su uloili svoju dravu zarad stvaranja
Jugoslavije, ali su i prvu i drugu i treu Jugoslaviju izgleda samo oni smatrali
svojom dravom i mnogi za Jugoslavijom i danas ale. Drugi su je smatrali za-
jednicom sudbine koju treba iskoristiti i napustiti. Mnogi Srbi su poverovali da Mnogi Srbi su poverovali da
su kao deo druge Jugoslavije predvodnici Treeg sveta. Najlake su prihvatali i
druge politike bajke, ali i dobrovoljno noenje bedeva politike podobnosti.
I kada biraju uspravnost (bolje rat nego pakt) i kada plaaju cehove zbog toga,
Srbi imaju uzbudljiv ivot, ali je cena takvog ivota uvek bila previsoka. Viekra-
tno desetkovani, na kraju su prepolovljeni i u mnogim delovima Balkana, gde
su ranije iveli, vie ih i nema. Srpske izbeglice pokazuju da je Berkova izjava
1792, da Evropljanin ne moe nigde u Evropi biti u izgnanstvu, jo uvek daleko
od stvarnosti. Srbi drugih religija okrenuli su se drugim nacijama. Srbi najee
nisu brinuli o svom nacionalnom projektu niti o Srbima koji su ostajali izvan
dravnih granica. Nacija koja hoe da preivi ne moe se stalno predstavljati
kao nebeski narod niti mondijalizam naglaavati na raun opstanka. Srbi su
uvek smatrali da su deo Evrope. Bilo je istina i onih, poput Vladimira Velmar-
-Jankovia, koji su ubeivali da su Srbi najdalje od Evrope. Problem je to je Ju-
goslavija odavno bila viena kao zemlja koja ima mogunost da ue u Evropsku
zajednicu (Brzezinski, Z., 1970: 192), a mnogo decenija kasnije Srbija jo nije ni
kandidat za Evropsku uniju i stalno joj se ispostavljaju novi zahtevi. ak i mlai
Srbi, navikli na jurnjavu i sroeni s internetom i srpgleskim jezikom, jo uvek
su prepoznatljivi po svom za sada neiskorenjivom balkanskom mentalitetu, koji
ukljuuje i neopravdan optimizam. Oni se nadaju da e svetske frme otvoriti na se nadaju da e svetske frme otvoriti na
Balkanu mnogo radnih mesta, jer je radna snaga jeftinija nego na Zapadu. To se
uglavnom ne dogaa, jer ima zemalja u kojima je radna snaga jo jeftinija.
Odnos velikih sila prema ljudima u leprosoriumu balcanicumu dugo
predstavlja samo mranu stranu civilizovanja. Civilizator tu poziva onog koga
civilizuje da se odrekne sebe i kao cilj mu postavlja da postane to sliniji civili-
zatoru. Naravno, civilizator zadrava pravo da procenjuje koliko je neko uspean
u tome. Onaj s etiketom Balkan je uglavnom unapred procenjen kao neuspe-
an. Gidens govori o blokiranim drutvima. (Gidens, E., 2009: 49f) (Pria o Gidens, E., 2009: 49f) (Pria o (Pria o
prvoj Evropi je zaboravljena.) Projekt usitnjavanja balkanskih drava, koji je na-
pravljen van Balkana, ostvaren je. Da li do kraja? Balkanizovati danas znai u
svetu podeliti (neku oblast) na manje uzajamno neprijateljske drave. (Brown, uzajamno neprijateljske drave. (Brown, uzajamno neprijateljske drave. (Brown,
L. (ed.), 1993: I 173a) Slino je odreenje kod Hejvuda. Za njega je balkaniza- Slino je odreenje kod Hejvuda. Za njega je balkaniza-
cija podela politike jedinice na mnotvo sukobljenih entiteta (kao to se esto
dogaa na Balkanu). (Hejvud, E., 2004: 678) Ako bi to stanovite bilo tano, Ako bi to stanovite bilo tano,
Balkan ne bi nikako mogao da izbegne svoju sudbinu, balkanizovanje. Svetski
monici zasad obezbeuju da Balkan ostane balkanizovan, a moda i da se jo
vie balkanizuje. U vezi s balkanizovanjem spominje se i kvango, akronim za kvango, akronim za kvango, akronim za , akronim za , akronim za
kvaziautonomnu nevladinu organizaciju. Kvango-savetnici podstiu balkanizo-
vanje. Ako u nekoj zemlji ne sluaju kvango-savetnike ili dobronamerne stra- Ako u nekoj zemlji ne sluaju kvango-savetnike ili dobronamerne stra-
ne ambasadore stie optuba za izneveravanje demokratskih principa. Balkan je
sada prostor na kome se uz parolu povratka trinomdrutvu i demokratiji esto ada prostor na kome se uz parolu povratka trinom drutvu i demokratiji esto
napreduje ka mafokratiji. Volf i Todorova su ukazali da je Evropa pronala Volf i Todorova su ukazali da je Evropa pronala Volf i Todorova su ukazali da je Evropa pronala
Balkan, jer joj je bio potreban drugi i to u okviru evropskog kontinenta, a ne
samo van njega. (Wolf, L., 1994, i Todorova, M., 1994) Za pravljenje deobe na (Wolf, L., 1994, i Todorova, M., 1994) Za pravljenje deobe na Za pravljenje deobe na
civilizovane i primitivne (ili uglaenije: na moderne i tradicionalne), potrebno
je neke oznaiti kao primitivne i drati se tog stereotipa. Novi oblik stereotipa
moe, u zaotrenom vidu, da vodi kulturnom rasizmu. Problem je to su danas
prikazani oni koji pokuavaju da izbegnu nekulturnu kulturu. (Telebakovi, B.,
2011b) Oni koji su dugo prihvatali stare stereotipe najlake prihvataju nove. Od
stalnog pravljenja politikih podela i brisanja kulturnih razlika nema koristi.
Kada e u Evropi to da otkriju?
Ucenjivako nasilno globalizovanje i evropeizovanje predstavljaju osnov
balkanizovanja. Samo nenasilna izgradnja kosmopolitske svesti mogla bi da
omogui objedinjavanje bez rtvovanja slobode. Jedino zaista emancipovani po-
jedinci bi bili u stanju da preobraze drutvo na pravi nain i bolje urede politiku
zajednicu. Zasad oni koji brinu da Balkanci ne zbace svoju ljuturu mogu da
budu zadovoljni. Mogu li Balkanci prestati da to budu, ako se stalno podstiu
da se dalje potvruju u toj ulozi?
Naivni Balkanci veruju u priu o vitezovima okruglog stola. U Evropi i
svetu nema okruglog stola ni vitekog ponaanja. Balibar govori o odvijanju
svetske preventivne kontrarevolucije, koja vei deo oveanstva izbacuje iz po-
litike zajednice. (Balibar, 2003: 243) U svetskom politikom prostoru nema
opte jednakosti. Svet nije organizovan po demokratskim naelima. Nemaju svi
pravo na prava. Galama o demokratiji esto slui da sakrije injenicu da demo-
kratije doista nema. Da li su demokratske zemlje u kojima je nemogua graan-
ska neposlunost? Zar se u njima preivljavanje ne smatra vanijim od ljudskih
prava? Sve je vie obespravljenih pojedinaca i drutvenih grupa. Mnoge guraju
u oblikovanja atavistikih politikih zajednica u kojima sigurno nee moi da
ostvare svoja prava. Nie bi moda rekao da su podljudi oni koji pristaju da to
157 TaLkaNiZoVaNJE
budu? Politika je uvek sluila i da obezbedi zajedniki ivot nejednakih i sakrije
provaliju izmeu ideala i stvarnosti. Zadatak politike je da obezbedi minimum
potreban za zajedniki ivot i sprei da mnogi zatrae neto vie od minimuma,
ili da ak zahtevaju potpunu izonomiju.
Meunarodne politike nema ukoliko ne postoje granice. Zato je jedan od
poslova politiara da stvaraju granice. Na Balkanu ima mnogo novih granica i
posla za politiare. Voruba je pitao ima li kraja granicama. (Voruba, G., 1994)
Evropa za sada uspeno pretvara svoju poluperiferiju u periferiju. Sme li, ako na-
stoji da bude verna svom izvornom duhu, da prihvati postojanje evropskih zona
dobrog ivota i zona loeg ivota, koje esto postaju zone smrti? Drugaije
reeno, sme li Evropa da sledi globalistiko razdvajanje onih koji zavreuju i
onih koji ne zavreuju da ive? Portorikom dugo vladaju Sjedinjene Ameri-
ke Drave, ali Portoriko nije jedna od saveznih drava. Moda Evropa mnoge
na Balkanu smatra svojim Portorikom, koji dugo treba strogo kontrolisati, ali
ostavljati iza plota?
Na Balkanu se prelamaju svetski, evropski i balkanski problemi. Evropa
nije drava i kao neto to nije drava izvlai se od pravog demokratizovanja.
Slino je i sa svetom. Kako na Balkanu da izau na kraj sa silama koje se ne
mogu do kraja defnisati, ali im se mo i te kako osea? Ako prebrzo uruavaju
svoje drave, ostaju bespomoni. Nije dovoljno da Balkanci razviju kosmopolit-
sku svest i da ele da se oseaju kao graani Evrope. Potrebno je i da ih Evropa
prihvati kao graane.
LITerATUrA
Balibar, E. (2003), Mi, graani Evrope? Granice, drava, narod, asopis Beogradski krug,
Beograd.
Brown, L. (ed.) (1993), Te New Shorter Oxford English Dictionary of Historical Principles,
Clarendon Press, Oxford.
Brzezinski, Z. (2004), Ameriki izbor. Globalna dominacija ili globalno vodstvo, Politika
kultura, Zagreb, CID, Podgorica.
Brzezinski, Z. (1970), Between Two Ages. Amerikas Role in the Technotronic Era, Penguin
Books, New York.
Brzezinski, Z. (2001), Velika ahovska tabla, CID, Podgorica / Romanov, Banja Luka.
Ekmei, M. (1992), Srbija izmeu srednje Evrope i Evrope, Politika, BMG, Beograd.
Gidens, E. (2009), Evropa u globalnom dobu, CLIO, Beograd.
Hejvud, E. (2004), Politika, CLIO, Beograd.
Hutton, W., Giddens, A. (2003), Na ivici: iveti sa globalnim kapitalizmom, Plato, Beograd.
Ivanovi, . (prir.) (2002), Senka Rima nad Vaingtonom, Filip Vinji, Beograd.
Mayall, J. (1990), Nationalism and International Society, Cambridge University Press, Cam-
bridge.
Schmitt, C. (1950), Der Nomos der Erde im Vlkerrecht des Jus Publicum Europeum, Duncker
& Humblot, Berlin.
Schmitt, C. (1995), Staat, Groraum, Nomos, 19161969, G. Maschke, Berlin.
Okey, R. (1986), Eastern Europe 17401985. Feudalism to Comunism, Unwyn Hyman, Lon-
don.
Telebakovi, B. (2011a), Problemi globalizovanja, 2011a), Problemi globalizovanja, Filozofja i drutvo, broj 2, Institut za flo-
zofju i drutvenu teoriju, Beograd.
Telebakovi, B. (2011b), Problem nekulturne kulture, u: 2011b), Problem nekulturne kulture, u: Problem nekulturne kulture, u: u: Estetika i obrazovanje, Zbornik ra-
dova, Estetiko drutvo Srbije, Beograd.
Todorova, M. (1994), Imaginarni Balkan, Beograd.
Voruba, G. (1994), Te limits of borders, u: Swaan, A. de, Social Policy beyond Borders. Te So-
cial Question in Transnational Perspective, Amsterdam University Press, Amsterdam.
Wolf, L. (1994), Inventing Eastern Europe, Stanford, California.
boko Telebakovi
bALKANIZATION
Summary:
P E y
w E m. a m E-
c c
wc f E c
Gc. i c -
: E ? Hw c-
c c w w
c c? C c
E y c c
E my? M m -w -
y w ?
Key words: w E E-
.
Dr branko Vasiljevi
5

Dr Zvonko Gobelji
5
UDC 338.23:336.74(4-672EU)
POLITIKA eKONOmIJA eVrA
55
Saetak:
k m cj j j .
mj EMU j j j -
c j mjm j m -
mm jj . E j m -
j c j j c m mj
c EMU. Nj m
j j. o
j mj c EMU j
m cj. k j j cj mj
m j f j. S m -
cj Sj m j m
j .
Kljune rei: j
Evro, jedinstvena valuta drava lanica Evropske monetarne unije, postao
je u tolikoj meri simbol te integracije, da se njena sadanja kriza u gotovo svim
razmatranjima oznaava kao kriza evra. Novac je, prema Piguovom odreenju,
samo veo, koji prekriva realne ekonomske odnose; u sluaju krize monetarne
unije, on je veo koji prekriva i krizu institucija, ekonomskih politika, odnos sna-
ga politikih aktera, pa i izbor buduih pravaca ekonomske i politike integra-
cije. Naravno, kao i svaki novac, i evro ima sopstveni ivot i vri povratan uticaj
na realne ekonomske odnose i na institucionalna obeleja unije. Ali, da li je
53 U .
E-m: .jc@..c.
54 V U M. E-m: .jc@m.cm
55 j - j U -
j: 179076) j f M Sj. T mj 07.
2011. .
sadanja kriza prvenstveno kriza evra ili kriza unije? Da bismo odgovorili na ovo
pitanje, moramo razmotriti kontroverze evra: da li je on ekonomski ili politiki
projekt; a zatim odrediti i karakter ovog novca i, na kraju, treba zakljuiti o nje-
govoj sudbini i sudbini monetarne unije iji je on izraz.
eKONOmSKe I POLITIKe KONTrOVerZe UVOeNJA eVrA
Uvoenje evra bilo je politiki projekt, to je i razumljivo, s obzirom na
evoluciju evropske integracije.
56
Politika ekonomija integracije, u kljunim
periodima dosadanje istorije evra, jasno uoava i politike aspekte monetarne
integracije, odnosno problem odnosa politike i ekonomske suverenosti i fede-
ralnih oblika integracije: u periodu uvoenja evra, on je bio vezan za gubljenje
monetarne suverenosti, kao jednog od osnovnih obeleja drava u korist supra-
nacionalnog karaktera evra; u periodu krize evra, s jedne strane, reafrmiu se
granice nacionalnih interesa a, s druge, javljaju se zahtevi za produbljivanjem
ukupne integracije na federalistikim naelima. Da li je evro osvojio ekonomski
prostor koji mu je namenjen i razbio politika ogranienja u okviru kojih je
nastao?
Ekonomska teorija se prema uvoenju evra odredila na osnovu analiti-
kog koncepta poznatog pod nazivom: teorija optimalne novane oblasti, koju
je 1961. godine formulisao Robert Mandel
57
. Mada teorija optimalne novane
oblasti nije teorija jedinstvene valute, ve samo teorija proste monetarne unije
58
,
njene odredbe, koje su kasnije modifkovane, dograivane, pa i menjane ak
i od strane samog autora i danas su ostale jedini prisutan analitiki okvir
(Kenen) za ekonomsku analizu monetarne integracije u Evropi. Argumenti za
prihvatanje ili odbacivanje ekonomske racionalnosti uvoenja evra, nasuprot
politikoj, evoluirali su. Dok je, pre uvoenja evra, 1999. godine, razmatranje
bilo isto teorijskog karaktera, sa ciljem dokazivanja ekonomske racionalnosti
evra ili njegovog odbacivanja kao isto politikog projekta, dotle je decenijsko
iskustvo funkcionisanja evra pruilo mogunost da se jasnije sagleda njegova
ekonomska priroda i znaaj.
56 EMU j Nm c. c j m
j j mm m k Nm -
cj jj c j E
j. . Ec 1996 . 2.
57 M 1961.
58 P. . k 2002 . 147. W. m j oCa j mj
mj D . k . 150.
161 Vj Z GjPoLiTika EkoNoMiJa EVa
Ukratko, teorija optimalne novane oblasti tvrdi da drave imaju interes da
formiraju monetarnu uniju, odnosno da uvedu zajedniki novac samo ukoliko su
ekonomski homogene, odnosno, simetrino reaguju na asimetrine okove koji
bi pogaali pojedine drave lanice unije. Ili, kada drave lanice nisu ekonom-
ski homogene, one ulaze u monetarnu uniju ako se efekti asimetrinih okova
mogu amortizovati delovanjem trita, odnosno slobodnim kretanjem rada, pri-
lagoavanjem nadnica i cena ili delovanjem (zajednike) drave, preko fskalnih
transfera. Ukoliko ti preduslovi nisu ispunjeni, dravama je korisnije da ouva-
ju monetarnu suverenost ma koliko ekonomski neracionalno bilo tampanje
sopstvenog nacionalnog novca. Ovo je naroito opravdano u uslovima papirnog
opticaja, kada ne vai zlatni standard u kome je ouvanje spoljanje vrednosti
novca bilo automatsko, odnosno kada drava vodi aktivnu monetarnu politiku i
politiku deviznog kursa. U takvim uslovima, monetarno suverena drava moe
manipulisati spoljanjom vrednou svog novca, odnosno deviznim kursem, u
cilju ostvarivanja konkurentskih prednosti na meunarodnom tritu.
Naputanje monetarne suverenosti, bolje reeno, naputanje nezavisnog
monetarnog odgovora ekonomskim okovima
59
posmatrano je kao troak ula-
ska u monetarnu uniju. S druge strane, korist od uvoenja zajednike valute
trebalo bi da bude sniavanje transakcionih trokova, vea transparentnost cena
i cenovna stabilnost.
Tezu o nemogunosti da evro funkcionie kao valuta Evropske monetar-
ne unije, poto Evropska unija ne ispunjava kriterijume jedinstvene novane
oblasti, posebno su dokazivali ameriki teoretiari.
60
Argumenti o koristi koje
donosi zajednika valuta su validni, ali trokovi su vei i prohibitivni. Unija
nema federalni karakter, sa jakim centralnim budetom, niti je decentralizo-
vana fskalna politika u stanju da koristi funkciju automatskog stabilizatora, a
jo manje da vodi diskrecionu fskalnu politiku pomou fskalnih transfera; niti
je Evropa ekonomski homogena sa stanovita sinhronizacije poslovnih ciklusa;
niti kulturna, jezika i institucionalna ogranienja dozvoljavaju mobilnost rada
u okviru celine integracije; niti karakter drave blagostanja dozvoljava elasti-
nost nadnica i cena u okviru drava monetarne integracije. Na osnovu svih tih
obeleja, M. Feldstein je zakljuio da je evro iskljuivo politiki projekat, sa
neznatnim ekonomskim koristima.
61
59 . Ec 1996 . 2.
60 L. J E. D 2010 . 452. E j
j E j j m
j k m j m. P. km 2010.
61 Mj c j m E m j
. M. 1998 . 4.
Institucionalna struktura evra nije reila nijedan od ovih problema; nije ni
mogla, s obzirom na dostignuti stepen integracije. Umesto toga, Mastrihtskim
ugovorom postavljeni su kriterijumi za lanstvo (kriterijumi konvergencije),
koje su drave lanice morale ispuniti da bi postale lanice kluba evra. Oni su
se odnosili na konvergenciju stopa infacije i kamatnih stopa, na stabilnost i
odrivost javnih fnansija i na stabilnost deviznih kurseva. Monetarna unifka-
cija sprovedena je postupno, mada je evro bilo mogue uvesti i jednokratnom
odlukom; izbegnut je paralelizam valuta u periodu uvoenja; blagovremeno je
formulisana monetarna strategija i operativni koncept Evropske centralne ban-
ke. Da bi se spreila pojava moralnog hazarda, koji je pratio ponaanje drava
lanica u ispunjavanju kriterijuma konvergencije, kriterijumi stabilnosti i odr-
ivosti javnih fnansija su osnaeni kroz Pakt stabilnosti i rasta (1997), koji je
predvideo i sankcije za drave koje ne potuju usvojena fskalna pravila.
62
Mo-
netarna i fskalna ogranienja danas su sastavni deo Ugovora o funkcionisanju
Evropske unije i njegovih aneksa.
Institucionalna struktura evra postavila je okvir u kome su se ponaale
drave lanice. Ona je mera njihovog ponaanja u monetarnoj uniji i njiho-
va preuzeta obaveza, posebno stoga to su lanstvo u monetarnoj uniji i evro
postavljeni kao nepovratan proces.
63
Ona postavlja ogranienja funkcionisanju
evra i trinim procesima kojima on otvara put. Ona je mera i izraz sukoba na-
cionalnog suvereniteta i zahteva integracije, ali moe biti i generator kriza.
64
Nisu sve drave koje su ule u monetarnu uniju ispunjavale uslove opti-
malne novane oblasti. Kasnija istraivanja pokazala su da monetarna unija ima
potencijal za samostalno kreiranje pretpostavki optimalne novane oblasti: da
optimalna novana oblast moe imati endogeni karakter. Vie procesa deluje u
tom pravcu: sa razvitkom integracije iri se diversifkacija proizvodnje, to sma-
njuje mogunost nastanka okova tranje (suprotni argumenti istiu da se ra-
zvojem integracije poveava specijalizacija drava, tako da su okovi verovatniji);
razvoj trgovine, kojim se ublaava nastanak asinhronih poslovnih ciklusa kao
izvor asimetrinih okova; razvoj fnansijskog trita (portfolio diversifkacija
podrazumeva korienje razlika u prinosima na ulaganja u zemlji i inostranstvu
62 Pj mjj j mcj j P j m m-
c. Nm j P j m -
. a. a . P 2004 . 13.
63 i EU c j Lm m j
U cj EU.
64 a j j m
E j cj j cj j . P. km
2011.
kao oblika privatnog osiguranja investitora) i dr. Endogenost optimalne nova-
ne oblasti evra je, meutim, dugoroni proces, sa neizvesnim ishodom.
65
eVrO KAO JeDINSTVeNA VALUTA
Evro od poetka 2002. godine vri sve funkcije novca u zemljama evrozone,
odnosno zemljama koje su ispunile kriterijume za lanstvo u monetarnoj uniji.
Evro je postao jedinstvena valuta u kojoj se meri ekonomska konkurentnost
Evropske monetarne unije kao celine, ali i svih drava lanica.
66
On izraava i
uporeuje cene i utie na njihovo izjednaavanje, smanjujui tzv. efekat granice,
odnosno pojavu da je vea razlika u cenama u geografski bliskim regionima
koje deli dravna granica, nego udaljenim regionima iste drave. Ukljuujui
vei broj proizvoda i usluga u orbitu opticaja, evro realizuje tzv. eksterne efekte
mree, stimuliui razmenu i kreirajui dodatne impulse trgovini unutar mone-
tarne unije.
67
Evro stimulie razvoj kreditnog sistema ne samo kroz smanjivanje
transakcionih trokova, nego i kroz mogunost mobilizacije sredstava i njihove
alokacije bez obzira na dravne granice, a posebno u njegovom najosetljivijem
segmentu fnansijskom tritu, koje je i najpodlonije krizama, jer trpi uticaj
i psiholokih faktora.
Evro je ispunio uslove i za kredibilan svetski novac. U svetskim deviznim
rezervama evro uestvuje sa 25%; u dnevnoj trgovini na svetskim deviznim tri-
tima udeo evra je oko 40%; sa 33% evro uestvuje u ukupnim emisijama drav-
nih i korporativnih obveznica; u manjoj meri on uestvuje u plaanjima treih
drava u meunarodnoj trgovini.
68
U perifernim zemljama evro ima ulogu pa-
ralelne valute; kako u zemljama koje su ve u ekonomskoj ali ne i u monetarnoj
uniji, tako i u zemljama aspirantima na lanstvo. U evrima je 2003. godine u
tim zemljama bilo denominirano 59,9% depozita i 64% kredita, a 2006. godine
72,1% depozita i 78,5% kredita.
69
Preduslov interne i eksterne kredibilnosti evra jeste njegova stabilna kupov-
na mo. Ova stabilnost se po defniciji poveava ukoliko se ire granice njegove
65 V : P. D Gw . P. M 2005.
66 S c j j m j j j -
. Ec 1996 . 11.
67 a. m cj m
mj 200% mj cj. V: a. 2000. w
j j EMU 15 20% jm cj . .
w 2006.
68 H://c../cmy_fc//w/x_.m.
69 EC My 2008 . 98.
primene ali, poto je on fat novac i ukoliko monetarna politika i politika deviznog
kursa Evropske centralne banke uspeno odre stabilnost cena. Evropska central-
na banka defnisala je stabilnost cena kao rast cena potroakih dobara na srednji
rok do ispod, ali blizu 2%. Dosadanji rezultati monetarne politike pokazuju da
je stabilnost cena u evrozoni ostvarena, a stabilizovana su i infatorna oekivanja.
70

Predsednik ECB, an-Klod Trie je, odgovarajui nemakim kritiarima o po-
naanju Banke u uslovima fnansijske krize, izjavio da je ECB i samoj Nemakoj
obezbedila veu stabilnost cena nego to je to uspela Bundesbanka, bolje nego to
je u ovoj zemlji /Nemakoj/ ostvareno u zadnjih 50 godina
71
. Evro je, po miljenju
A. Alesine, izdrao krizu iz 2007 2009. godine zato to je ok, koji je zahvatio
monetarnu uniju bio simetrian, pruajui tako mogunost monetarnoj politici da
ga reava, kroz poveanje likvidnosti sistema i sniavanje kamatne stope.
72

Stabilnost monetarne politike imala je izraz u konvergenciji nominalnih
varijabli u evrozoni. Iako je primetna konvergencija cena, jo uvek prisutne ra-
zlike u stopama infacije i jedininim trokovima rada posledica su injenice da
nadnice i cene nisu feksibilne.
73
Procesi u realnoj sferi su imali svog odraza u
evru i njegovoj unutranjoj vrednosti. U razvoju integracionih procesa menjala
se relativna pozicija drava lanica, odnosno njihova konkurentnost (merena
paritetom cena, odnosno, implicitnim realnim deviznim kursevima u okviru
integracije). Zato je jedinstvena monetarna politika nuno diskriminatorna i
nejednako odgovara potrebama drava lanica.
Ostvarena je i konvergencija kamatnih stopa i to ne samo na kratkoronom
segmentu, koji je vezan za funkcionisanje jedinstvene monetarne politike, dakle
pod uticajem je Evropske centralne banke, nego i dugoronih kamatnih stopa,
posebno na emisije dravnih obveznica. Zato je fnansijsko trite prihvatilo i
realizovalo konvergenciju kamatnih stopa u oblasti zaduivanja drava? Zato to
je implicitno prihvatilo da su sve zemlje lanice monetarne unije solidarno od-
govorne za dugove jedne zemlje, suprotno odredbama o iskljuivanju solidarne
odgovornosti iz Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. To je podrazumevalo
da se u oceni rizinosti investiranja ne uzimaju u obzir ni rizik deviznog kursa
(zbog postojanja jedinstvene valute) ni rizik bankrotstva zemlje.
74
Posledica je
70 EC My 2008 . 48 E Cmm 2008 . 28.
71 Tc mcc EC c c Tm 08. 09. 2011.
72 a. a a. S 2010 . 42.
73 E Cmm 2008 . 6.
74 V j: M. G. ay a. k 2011. G EMU j m-
c cj j cj EU. EEaG (2011)
. 80. o m mj mc cj : EEaG (2011) . 81.
bila konvergencija dugoronih kamatnih stopa, odnosno smanjenje spreda ra-
zlike u kamatnim stopama obveznica jedne zemlje u odnosu na obveznice Ne-
make, kao zemlje sa najniim rizikom u uniji
75
; spred ili premija na rizik meri
stepen rizinosti kojom kreditori ocenjuju jednu zemlju. Dravne obveznice ra-
zliitih zemalja, bez obzira da li su one nemakog ili grkog standarda, postale
su tesni suspstituti, to je smatrano za uspeh integracije.
76
Meutim, smanjenje
premije na rizik stimulisalo je zaduivanje rizinijih zemalja (posebno medite-
ranskih) i neproduktivno troenje pozajmljenih sredstava. Druga posledica bila
je percepcija investitora da bi svako bankrotstvo jedne zemlje dunika vodilo
irenju krize i na druge zemlje Unije; ovo irenje se kolokvijalno naziva zaraza
(Contagion).
Monetarna politika ne moe reavati strukturne probleme, posebno eko-
nomskog rasta, nezaposlenosti, niti relativne odnose konkurentnosti
77
; u po-
stojeoj institucionalnoj strukturi monetarne unije, to je zadatak internih eko-
nomskih politika. Ma koliko one bile ograniene jedinstvenom monetarnom
politikom unije i fskalnim pravilima integracije, one pruaju dovoljno prostora
da se ostvari cilj realne konvergencije zemalja lanica unije. Meutim, rezultati
realne konvergencije su neznatni. Ako bi se sada izraunavali implicitni devizni
kursevi zemalja lanica Evrozone, pokazalo bi se da su june drave izgubile
znatan deo konkurentnosti u odnosu na severni deo, posebno Nemaku
78
, i to
u istom periodu u kome su trokovi pribavljanja kapitala, mereni premijom na
rizik u odnosu na zaduivanje Nemake, za june drave bili izuzetno niski: to
svedoi da je pribavljeni kapital uglavnom korien za neproizvodnu potronju.
Umesto da vre prestrukturiranje privrede i podiu konkurentnost, one su je
smanjivale.
Osnovni problem dosadanjeg funkcionisanja evra jeste nedostatak pritiska
na zemlje lanice da ostvare vee strukturne reforme.
79
To se odrazilo u injenici
75 P jj 2007. m m-
c j m 05%. M. G. ay a. k
2011 . 15.
76 E Cmm 2008 . 95.
77 Pcj /m j/ m c -
m m j j. E Cmm 1990 . 9.
78 M. G. ay a. k 2011 . 13 15.
79 J m j j m c EMU
m cj cj .
a m -
j cj m m j m
mm jj m j f
c c. a. a . 2008 . 5.
da je stopa rasta produktivnosti u Evropskoj monetarnoj uniji kao celini opala:
sa 1,5% u 1990-im godinama na 1% u 2000-im.
80
Nije razvijena komponenta
primene znanja kao osnovni faktor rasta. Trite rada i dalje nije feksibilno, sa
velikim optereenjem koje nosi komponenta socijalne sigurnosti.
81
Zakljuak iz
raspoloivih studija je da evro nije imao statistiki znaajan uticaj na pravac obu-
hvatnih reformi u Evropskoj monetarnoj uniji, bilo da su pozitivne ili negativne.
82

KrIZA I reDIZAJN eVrOPSKe mONeTArNe UNIJe
Od samog poetka stvaranja Evropske monetarne unije ukazivano je na
njenu slabu taku decentralizovanu fskalnu funkciju.
83
U uslovima jedinstve-
ne monetarne politike, ovakvo reenje fskalne funkcije moe imati nekoliko
negativnih konsekvenci. Prvo, ono slabi trini pritisak na formiranje budet-
skog defcita, poto njegov rast nema za posledicu rast kamatnih stopa na dalje
zaduivanje, to bi uticalo na smanjivanje zaduivanja. Drugo, politika koja ne
potuje naelo uravnoteenosti javnih fnansija moe dovesti do zahteva za in-
fatornom politikom centralne monetarne institucije, kako bi se olakao teret
otplate dugova, a na taj nain do rasta kamatnih stopa u zoni kao celini.
84
Tree,
nekoordinisana monetarna i fskalna politika moe dovesti do problema u rea-
vanju asimetrinih okova. Usvojeno reenje, da fskalna politika u nacionalnoj
nadlenosti bude komplementarna centralizovanoj monetarnoj politici u rea-
vanju asimetrinih okova, poto monetarna politika deluje uniformno za sve
zemlje i ne moe reavati probleme asimetrinih okova tranje koji pogaaju
jednu zemlju
85
, moe biti racionalno, jer se i preko nacionalnih fskalnih poli-
tika moe ostvariti funkcija automatskih stabilizatora. Ali, ono je racionalno
samo uz prisustvo mehanizma koordinacije ekonomskih politika ili uz nadzor
i ograniavanje diskriminacionog troenja drava, koje je pruala preventivna
80 E Cmm 2008 . 6.
81 E Cmm 2008 . 82.
82 E Cmm 2008 . 9.
83 E c cm mm m c-
m fm m m m m fm
fcm m m DP. M. 2005 . 1.
84 a. i. M 2009 . 5.
85 Cmm Sy Ecmc My U 1989 . 20. Z
j m j m m f j; j -
j j mj j m j. P. .
k 2003 . 34.
komponenta Pakta stabilnosti i rasta. Meutim, potcenjen je efekat prelivanja,
odnosno mogue posledice ekspanzivne fskalne politike u pojedinim zemljama
na druge lanice ili zonu u celini, kao i mogunost moralnog hazarda, odno-
sno ponaanje pojedinih drava lanica monetarne unije koje prevazilazi okvire
Pakta (ukljuujui i Nemaku i Francusku, 2003. godine).
86
Kriza javnog duga zemalja lanica monetarne unije osnaila je interesova-
nje za problem fskalne funkcije i fskalne politike u uniji. Kao posledica dravne
intervencije usmerene na reavanje fnansijske krize, ali i pada fskalnih prihoda
zbog ekonomske krize, skoro sve lanice Unije zabeleile su budetski defcit i
javni dug vei od dozvoljenog po Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije.
87

Od ukupno 16 lanica evrozone krajem 2010. godine, na 13 zemalja trebalo je
da se primeni procedura prekomernog defcita predviena Paktom stabilnosti i
rasta, poto su probile granicu budetskog defcita od 3% BDP.
88
Posebno kri-
tina situacija bila je u zoni mediteranskih drava lanica, koje su ule u zonu
prezaduenosti: odnos budetskog defcita i BDP bio je krajem 2010. godine
kod Irske 32%, Grke 13,6% i Portugalije 9,47%.
89

Finansijsko trite je reagovalo zahtevom za vie kamatne stope na nove
emisije dravnih obveznica prezaduenih zemalja, kojima se uglavnom refnan-
sira postojei javni dug; rast kamatnih stopa je poveavao teret javnog duga
do faktike nemogunosti njegove otplate. To je premiju na rizik na obveznice
pojedinih drava podiglo do nesrazmerne visine: dok je prinos na nemake 10-
godinje obveznice krajem 2010. godine iznosio oko 2%, dotle je prinos na ekvi-
valentne obveznice Grke iznosio 15% (na 2-godinje grke dravne obveznice:
25%).
90
Dunika kriza je aktivirala rizik bankrotstva prezaduenih zemalja, ali
i rizik deviznog kursa, kada se sve glasnije poelo govoriti o mogunosti da po-
jedine zemlje, pre svega Grka, napuste evrozonu.
91

86 a j j cj j . Ec 1996
. 17. Scc m fc j m jc m
mm m j. L. Scc 2004 . 17.
87 P fc mj j 2008.
2010. 2% 7% j 69% 84% m . G. Tm
G 2009.
88 G. Tm G 2009.
89 T W S J 01. 10. 2010.
90 i m jj j m m 2-j c
38% j 28. 04. 2010. . V: EEaG (2011) . 79.
91 M. G. ay a. k 2011 . 12. M. j Gj
m m m j; m-
Implikacije krize, koja se kolokvijalno naziva kriza evra, ali je u stvari
kriza institucionalne strukture koja okruuje jedinstvenu valutu Evropske mo-
netarne unije, mnogostruke su i ozbiljne. Prvo, sa produbljivanjem krize, psiho-
loki faktori delovali bi na bekstvo iz evra, odnosno, on bi izgubio kredibilitet
stabilne valute. Drugo, duniki slom pojedinih zemalja onemoguio bi im na
dui rok pristup svetskom tritu kapitala, to bi ugrozilo njihove razvojne mo-
gunosti i izazvalo socijalnu krizu. Tree, investitori koji u portfolijima dre
dunike instrumente zabeleili bi gubitke; to se posebno odnosi na banke,
kao najvee poverioce, iji bi gubici izazvali slom bankarskih sistema, a zatim
i kreditnog sistema. Najzad, kriza bi se proirila i na druge zemlje realnim i
psiholokim mehanizmima, to bi izazvalo slom kreditnog sistema i u relativno
solventnim zemljama. Dakle, kriza ima potencijal da ugrozi opstanak i same
monetarne unije. To bi aktiviralo majku svih kriza
92
, jer bi ponovno vraanje
na nacionalne valute pojedinih ili svih zemalja lanica unije izazvalo krizu glo-
balnog karaktera.
Do sada, kriza je reavana kolektivnom akcijom na sanaciji fnansija pre-
zaduenih drava.
93
Zemlje kojima su sanirane javne fnansije morale su da se
obaveu na stroga fskalna ogranienja i fskalne reforme, kao i na strukturne
reforme, posebno na tritu rada. Zahtevi sanatora bili su usmereni i na smanji-
vanje zaposlenosti u javnom sektoru i smanjivanje minimalne cene rada. Dru-
gim reima, ove mere predstavljaju aktiviranje alternativnog mehanizma prila-
goavanja privrede, svojevrsnu internu devalvaciju u uslovima u kojima se ne
moe aktivirati mehanizam samostalnog deviznog kursa, odnosno realizovati
eksterna devalvacija valute.
Mehanizam sanacije na nivou Evrozone je institucionalizovan formira-
njem Evropskog fnansijskog stabilizacionog fonda ESFS, maja 2010. godine,
koji e (odlukom Evropskog saveta od decembra 2010) od 2013. godine funk-
cionisati pod nazivom Evropski stabilizacioni mehanizam ESM, kao stal-
ni mehanizam za ouvanje fnansijske stabilnosti Evrozone kao celine, a jula
m j m j jj j -
j . M. 2010.
92 . Ec m j j
m j. . Ec 2010.
93 Gj j m cj j fj mj 2010.
110 mj M m -
Nm m j jj j mj fjm
m. G j j 2011. m 109 mj -
j j m m 20%. i Pj
m mj 2011. : i 675 mj Pj -
78 mj .
2011. godine postavljene su osnove funkcionisanja ovog fonda.
94
Pre nego to
se zemlje obrate fondu za sanaciju, njihov dug mora biti restrukturiran, tako da
privatni investitori poverioci snose deo gubitka. Na taj nain se omoguava
tritu da proceni rizik ulaganja i da vri pritisak na obim kreditiranja pojedi-
nih zemalja (kroz adekvatno prilagoavanje zahtevane kamatne stope rizinom
proflu zemlje).
Istovremeno sa formiranjem permanentnog mehanizma sanacije, doneta
je odluka i o uzajamnom makroekonomskom nadzoru zemalja lanica Evro-
zone a, na predlog Nemake, usvojen je i Pakt za evro, koji ima za cilj da se
koordiniraju ekonomske politike zemalja lanica evrozone.
U teorijskim i strunim radovima, kao i u politikim istupima, predlae se
niz reenja, koja bi mogla da doprinesu smirivanju i reavanju krize javnog duga
zemalja monetarne unije, a na taj nain i stabilizaciji evra.
Prvo, zemlje Evrozone trebalo bi da se zaduuju putem emisija evro-obve-
znica. Na taj nain e unija kao celina odgovarati za obaveze svih drava. Argu-
menti za ovo reenje tvrde da se na taj nain mogu sniziti trokovi pribavljanja
kapitala za sve zemlje, da e se smanjiti pritisak trita na pojedine zemlje i da e
na taj nain Evropska monetarna unija moi da ue u konkurenciju sa obvezni-
cama amerikog Trezora i na taj nain da podri jaanje uloge evra kao svetske
rezervne valute.
95
Oponenti emisiji evro-obveznica, naroito u Nemakoj, tvrde
da bi to reenje u stvari znailo subvencionisanje zemalja sa visokim dugom, da
bi Nemaka, pored svog, garantovala i otplatu ukupnog javnog duga Evrozone
i da bi i na kratak rok Nemaka imala znaajne gubitke.
96
Pored toga, emisija
ovakvih obveznica oslabila bi uticaj trita na visinu kamatnih stopa obveznica
pojedinih drava i na taj nain na efkasnu alokaciju kapitala i pojaala bi moral-
ni hazard. Pretpostavka za emisiju evro-obveznica mora biti potpuna integracija
fskalnih politika na nivou Unije.
Drugo, centralizacija fskalne funkcije i pretvaranje monetarne uni-
je u monetarnu i fskalnu uniju. Time bi se omoguilo potpuno kontrolisanje
94 E j j 2011. 700 mj-
j cj 500 mj . M m
j 250 m mm jj j . E -
c mm m jj c m ;
j E c . im mjj j m j -
.
95 E mmm w m T W S J 16. 09. 2011.
96 E c Nm 47 mj j; m
m m (173% j) (331% j)
m j 21 . Dc w m Zm E D
W 13. 08. 2011.
zaduivanja i aktivirale funkcije automatskih stabilizatora i transferna funkcija
na nivou unije (transferna unija)
97
, pa i politika centralizacija, odnosno for-
miranje vlasti koja bi donosila odluke vezane za ekonomsku politiku na nivou
unije, umesto sadanje koordinacije i nadzora. Ova solucija pretpostavlja dalju
evoluciju Evropske unije ka politikoj uniji.
98
Ona priznaje da u okvirima po-
stojee institucionalne strukture evra nije mogue nai reenje jer, po miljenju
biveg engleskog premijera, Gordona Brauna, kriza nije samo vezana za javni
dug, nego i za nedovoljno kapitalizovani bankarski sektor i rastui jaz u konku-
rentnosti drava lanica Evrozone.
99
Tree, sve su jasnija zalaganja da se pojedine zemlje iskljue iz Evrop-
ske monetarne unije ili dobrovoljno izau iz nje. Meutim, sa stanovita prava
Evropske unije, iskljuenje iz monetarne unije nije mogue, kao ni iz Evropske
unije. Drava lanica nema ni pravo jednostranog istupanja iz Evropske mone-
tarne unije, sem ukoliko istovremeno ne istupi i iz Evropske unije; ovo govori o
nepovratnosti monetarne integracije.
100

etvrto, predloene su razliite varijante kompromisnog reenja, koje uz
zadravanje postojeeg stanja tee za veom parcijalnom integracijom i koordi-
nacijom fskalnih politika, do uvoenja zajednikih fskalnih organa za pojedine
zemlje.
101
Ovakvo reenje bilo bi i otpis dela duga prezaduene zemlje, analo-
gno reavanju problema zaduenosti Nemake posle II svetskog rata (1953) ili
Poljske posle demokratskih promena. Mehanizam interne devalvacije ostavlja
u uslovima snienih cena i nadnica rastuu vrednost spoljnog duga, to zahte-
va novi ciklus smanjenja cena i nadnica i tako aktivira zaarani krug interne
devalvacije i javnog duga; jedini nain izlaska iz ovog kruga je otpis dugova
prezaduene drave.
102

97 U Nmj j j j m m cj E m-
j c ccj f cj j Uj j
jj m cm m m c
. E Sc T D W 14. 08. 2011.
98 j m j . D Gw 2006 . 15.
99 T j m j j j mj j m
j j m mm j m
f j . G. w 2011.
100 o m mm Ej j Mj j :
P. a 2009. U mm m c cj
j mj . P. D Gw 2006 . 4.
101 Nm c j cj m -
c j mj. c Gm P D T W S
J 17. 08. 2011.
102 . Ec 2010.
Moe se pretpostaviti, s obzirom na proceduralnu sporost reforme insti-
tucija u Evropskoj uniji, da e se na srednji rok odrati postojei aranmani
evrozone. U tom sluaju, rasplet krize evra uglavnom e zavisiti od pozicije
Nemake. Nemaka ima snaan politiki i ekonomski interes za stabilizaciju
evra. Na politikom planu, treba podsetiti na rei biveg nemakog kancelara,
Helmuta Kola, na proslavi svog 80-og roendana: Danas, ja sam uveren vie nego
ikada da je evropska unifkacija pitanje rata i mira za Evropu i za nas, a evro je deo
nae garancije mira
103
i sadanje kancelarke Angele Merkel: Evro je naa sudbina,
a Evropa naa zajednika budunost
104
. Ekonomski interes Nemake za integra-
cijom je veoma izraen; nemaki izvoz i uvoz, kao i izvoz kapitala, usmereni
su ka Evropskoj uniji, a nemake banke imaju najveu izloenost prema ovoj
oblasti.
105
Meutim, istraivanja pokazuju da preko 60% stanovnika Nemake
nije zadovoljno evrom, smatrajui da im donosi vie tete nego koristi.
106
Sa sta-
bilizacijom privrede posle svetske fnansijske krize, doi e do jaanja nacional-
nog interesa u Nemakoj i njeni zahtevi prema Evropskoj uniji e biti sve jai;
Nemaka e kontrolisati ekonomske performanse drugih lanica sve do novog
institucionalnog aranmana Evropske monetarne integracije.
Predlozi za reformu institucionalne strukture Evropske monetarne unije
ne mogu se posmatrati nezavisno od reformi ili daljeg reavanja strukturnih
problema u evrozoni. Takoe, oni moraju imati u vidu ne samo jaanje dravnih
funkcija, nego i funkcionisanje trita. Delimine reforme, koje ne bi oslobodile
delovanje trita, stvorile bi elemente neke budue krize. Zato je bolje omogui-
ti tritu da doprinese reavanju krize, posebno kroz bankrot neke prezaduene
zemlje, bez obzira to bi to dovelo do gubitaka investitora (posebno banaka) i
privremene stagnacije privreda evrozone kao celine. Evro mora proi kroz krizu,
da bi se oslobodile njegove funkcije. U protivnom, mogla bi se obistiniti progno-
za Miltona Fridmana, da evro nee izdrati ni prvu krizu od svog nastanka.
107
Krizu javnog duga drava Evrozone razotkrilo je trite. Moglo bi se
rei, kretanja na tritu usmeravaju tok krize; ekonomska politika i politika
103 Z a: Gmy T o E T W S J 08. 05.
2010.
104 T W S J 28. 12. 2010.
105 Nm m jm 2011. m mjm M-
(548 mj ) (392 mj); j m
mj j m . T-T M M i C: Gmy
N E T W S J 05. 01. 2011.
106 Z a: Gmy T o E T W S J 08. 05.
2010.
107 M. m 1998.
uopte samo sledi krizu, esto sa protivrenim reenjima, ali uvek je u zaostat-
ku. U sudaru sa tritem, pokazuje se nedovoljno jasna vizija reavanja krize
od strane evropskih lidera koji su, po nepodeljenom miljenju, imali odluuju-
u ulogu u kreiranju evra. Ako je evro bio (i) politiki projekt, onda je nuna
politika volja i u reavanju njegove krize; ak i po cenu dalje federalizacije
Evropske unije.
POUKe ZA SrbIJU
Srbija je jedna od istonoevropskih zemalja s najveim stepenom fnansijske
evroizacije
108
. S obzirom na stepen evroizacije, Srbija je veoma izloena fnan-
sijskim kretanjima u evrozoni.
109
Zakljuno sa junom 2011. godine, u ukupnim
kreditima domaih banaka privredi, krediti denominirani u evrima uestvuju sa
68,1%, a stanovnitvu 69,5%. Tome treba dodati i direktno zaduenje privrede
u odnosu na inostranstvo, koje je samo u 2009. godini imalo dospee od preko
5 milijardi evra. U ukupnim depozitima privrede kod banaka, evro ima uee
od 53,4%, a u depozitima stanovnitva 91,7%. Bankarski sistem Srbije preteno
se oslanja na inostrano fnansiranje: izloenost banaka evrozone (koje su marta
2009. godine potpisale tzv. Beki sporazum o odravanju plasmana u Srbiju
na dostignutom nivou pre fnansijske krize) prema Srbiji bila je u 2009. godini
8,76 milijardi evra. U vlasnitvu inostranih banaka bilo je u 2010. godini 74%
bankarskog sektora Srbije, a 72% vlasnitva je pripadalo bankama poreklom iz
Evropske monetarne unije.
U ukupnom javnom dugu Srbije evro uestvuje sa 58,4% (pre emisije dr-
avnih obveznica u evrima u iznosu od jedne milijarde dolara, septembra 2011.
godine). Doznake iz inostranstva dostigle su, krajem 2009. godine, iznos od 3,5
milijardi evra; najveim delom sa podruja evrozone.
Na Beogradskoj berzi zapaen je veliki odliv inostranog kapitala, posebno
iz zemalja evrozone. Strani kapital je dominantno uticao na obim trgovine na
Berzi: obim trgovine u 2007. godini iznosio je 2,06 milijardi evra, a u 2010.
godini 222 miliona evra, ili samo 12% pretkriznog nivoa. Krajem 2010. go-
dine, uee inostranih investitora u ukupnom trgovanju na berzi iznosilo je
33,6%
110
.
108 j M c NS Sj cj Sj Z m
2010.
109 Pc cj N Sj: ij j f-
jm 2010 ij cj fj m Sj m 2011.
110 ij j 2010. . 15.
Navedeni podaci govore o moguim okovima i rizicima koje domae f-
nansijsko trite moe imati od fuktuacija vrednosti evra, kao i od kretanja ka-
pitala iz evrozone ka perifernim zemljama. Utoliko na znaaju dobija adekvatna
kursna politika dinara, koja je vezana za evro. Na predavanju, koje je odrao u
Beogradu, krajem septembra 2011. godine, R. Mandel je preporuio Srbiji uvo-
enje fksnog kursa dinara u reimu valutnog odbora: Ako se Srbiji dopadne poli-
tika valutnog odbora, onda e joj se dopasti i politika Evropske monetarne unije.
111
U
izboru izmeu fuktuacija deviznog kursa, koji sprovodi Narodna banka Srbije,
i valutnog odbora, ini se da je najbolje reenje usvajanje pravila mehanizma
deviznih kurseva Evropske unije (ERM II), koja predviaju vezivanje domae
valute za evro i to sa odstupanjem od pariteta +/ 2,5% (umesto +/-15%, to je
standard ERM II). To bi domaoj privredi obezbedilo nunu sigurnost, a fnan-
sijskom tritu feksibilnost.
LITerATUrA
Alesina, A. and Peroti, R. (2004), Te European Union: A Politically Incorrect View, NBER
Working Paper No 10342, March.
Alesina, A. et al. (2008), Te Euro and Structural Reforms, NBER Working Paper No14479,
November.
Alesina, A. and Gavazzi, F., Europe and the Euro, 26. 02. 2009. www.nber.org/books/ales08-1.
Alesina, A. and Stella, A. (2010A), Te Politics of Monetary Policy, NBER Working Paper
15856.
Arghyrou, M. G. and Kontonikas, A. (2011), Te EMU soverign-debt crisis: Fundamentals,
expectations ans contagion, European Commission, Economic papers, February.
Athanassiou, P. (2000), Withdrawal and Expulsion from the EU and EMU Some Refexions,
ECB, Legal Working Papers Series, No 10, December.
Baldwin, R. (2006), Te Euro`s Trade Efects, ECB, Working Paper Series, No 594, March.
Brown, G., Saving the Euro Zone, Te New York Times, 15. 08. 2011.
Committee for the Study of Economic and Monetary Union, Report on Economic and Mone-
tary Union in the European Community /Delors Report/, 17. 04. 1989.
EEAG (2011), Te EEAG Report on the European Economy, CESinfo, Munich.
ECB Monthly Bulletin (2008), 10th Anniversary of the ECB.
Eichengreen, B. (1996), EMU: An Outsiders Perspective, October
http://escholarship.org/uc/item/2m6n639.
111 m E j j? Tj 21. 09. 2011.
Eichengreen, B. (2007), Te Break-Up of the Euro Area, NBER Working Paper, No13393,
Septembere.
Eichengreen, B., Europes Inevitable Haircut, Project-syndicate, 12. 09. 2010.
Eichengreen, B., An Ever Closer Union, Foreign policy, 07. 02. 2011.
Eichengreen, B., Te euro: love it or leave it? Vox, 04. 05. 2010a. http://www.voxeu.org/index.
php?q=node/729.
Eichengreen, B. (2009), Viewpoint: Stress Test for the Euro, IMF, Finance and Development,
June.
European Commission (1990), One market, one money An evaluation of the potential benefts
and costs of forming an economic and monetary union, European Economy, 44, october.
European Commission (2008), Euro @10: Successes and Chalenges of the Ten Years of Economic
and Monetary Union, European Economy, 2.
Fatas, A. and Mihov, I. (2009), Te Euro and Fiscal Policy, NBER Working Paper No 14722,
February.
Feldstein, M. (1998), Te Political Economy of the European Economic and Monetary Union:
Political Sources of an Economic Liability, Journal of Economic Prespectives, 11, No 4.
Feldstein, M., Let Greece take a eurozone holiday, Financial Times, 16. 02. 2010.
Milton Friedman interviewed by Radio Australia, 17. 07. 1998. www.abc.net.au/money/va-
ult/extras/extra5.htm.
De Grauwe, P. (2003), Economics of Monetary Union, Fifth Edition, Oxford University Press.
De Grauwe, P. and Mongelli, F. P. (2005), Endogeneities of Optimum Currency Areas,
ECB, Working Paper Series, No 468, April.
De Grauwe, P. (2006), On Economic and Political Union, Lueven, May, www.econ.kulueven.
ac.be/.../degrauwe/...CE.
Kenen, P. B. (2002), What we can learn from the theory of Optimum Currency Areas?, u:
HM Treasury, Submission on EMU from leading academics, London, december.
Kenen, P. B. (2003), Five Years of the ECB, Centrepeace.
McKinnon, R., Optimum Currency Areas and the European Experience, 16. 10. 2001.
http://www.stanford.edu/~mckinnon/.
Krugman, P., Can Europe Be Saved?, Te New York Times, 12. 01. 2011.
Jonnung, L. and Drea, E. (2010), It Cant happen, Its a Bed Idea, It WonLast: US Economists on
the EMU and the Euro, 1989 2002, Econ Journal Watch, Vol. 7, N0 1, January.
Mundell, R. (1961), A Teory of Optimum Currency Areas, American Economic Review, No
51.
Rose, A. (2000), One Money, One Market: Estimating the Efects of Common Currencies on
Trade, Economic Policy, 30, 945.
Schuknecht, R. L. (2004), EU Fiscal Rules Issues and lessons from Political Economy, ECB
Working Paper Series, No 421, December.
Tumpel Gugerell, G., Te Way Forward with Monetary, Fiscal and Macroprudential Policies,
Speech, ECB, 11. 12. 2009.
branko Vasiljevi
Zvonko Gobelji
POLITIcAL ecONOmY OF THe eUrO
Summary:
T c E my q
y . T m EMU c
mm cmm ccy ccm y c-
mm ccy y y mm
y. E cm y
ccy; w fc c c EMU
cy mm m fc. iqy c-
c c y c c. T
c w w m EMU cy
mm c my
. T c
my c fc . C
S m cy c c-
cy m c.
Key words: c .
Duan Pavlovi
112
UDC 336.02:342.5
Ivan Stanojevi
11
303.725.3
POLITIKe INSTITUcIJe I eKONOmSKA POLITIKA:
emPIrIJSKI NALAZI
11
Saetak:
T j j j -
j m m j m
f . o cj m f-
mm mj. Z
j S m cj
f jm j cj
V Sj m m j f S-
Sj m mj cj. Ucj m-
m ( ) m j
mm j .
Kljune rei: m
m f j j -
mm c m
DOSADANJA ISTrAIVANJA I reZULTATI
Pitanje odnosa politikih institucija i ekonomske politike ve nekoliko de-
cenija zaokuplja politike ekonomiste. U stranoj literaturi uraeno je ve obilje
istraivanja koje pokuava da ustanovi na koji nain politike institucije, kao to
su tip reima ili izborni sistem, oblikuju ekonomsku (pogotovo fskalnu) politi-
112 V U .
E-m: .c@..c.
113 S U .
E-m: .jc@..c.
114 j - j U -
P Konstitucionalizam i vladavina prava u
izgradnji nacionalne drave sluaj Srbije (c j: 47026) j f M
Sj. T mj 30. 2011. .
ku koju vodi vlada (Sachs i Roubini, 1989; Weaver i Rockman, 1993; Alesina et
al., 1997; Lijphart, 2003; Poterba i Hagen, 1999; Haggard i McCubbins, 2001;
Persson i Tabellini, 2000, 2003; Blume et al., 2009; Hallerberg et al., 2009; Roc-
key, 2010). Uz izvesna odstupanja (Paton, 2011), veliki broj istraivaa slae se sa
tezom da u parlamentarnom tipu reima, gde se poslanici biraju po proporcio-
nalnom izbornom sistemu, koalicione vlade dovode do vee (esto neumerene)
javne potronje i veeg budetskog defcita. Za razliku od toga, predsedniki
sistemi ili parlamentarni sistemi, gde se parlament i vlada formiraju na osnovu
veinskog izbornog sistema, imaju tendenciju ka umerenijoj javnoj potronji i
izbalansiranijem budetu.
U domaoj literaturi do sada je objavljeno nekoliko studija o uincima
privrede Srbije, od kojih je najvei broj bio usredsreen na reformu ekonomskih
institucija i reformu ekonomske politike (Prokopijevi, 2002, 2010; Begovi i
Mijatovi, 2005; Mijatovi et al., 2008). Meutim, u poslednjih desetak godina
dolo je i do ekspanzije istraivanja o tome kako na privredni razvoj i eko-
nomsku politiku utiu politike institucije, u prvom redu, izborni zakon i oblik
politikog ureenja (Begovi, 2009a, 2009b; Pavlovi i Stanojevi, 2010, 2011a,
2011b; Pavlovi, 2011; Praevi, 2002, 2008a, 2008b).
Budui da se jedan aspekat naeg istraivanja tie tema koje spadaju u po-
litiku nauku, potrebno je navesti da se deo politikologa ve due vreme bavi
temama kao to su partijski sistem, proporcionalni izborni sistem, tip reima itd.
( Jovanovi, 1996, 2004; Pavlovi, 2006; Pavlovi i Orlovi, 2007; Simovi, 2008;
Stojiljkovi, 2008; Orlovi, 2008) Meutim, najvei broj ovih studija uglavnom je
pravnog i deskriptivnog karaktera, dok jedan deo mestimino razmatra politike
efekte politikih institucija (recimo, kvalitet demokratije), usled ega ima ograni-
enu upotrebnu vrednost za vrstu analize kojom se bavimo u ovom tekstu. Nas
ovde, pre svega, interesuju ekonomske posledice dejstva politikih institucija.
U nekoliko prethodnih naih radova, u kojima smo se bavili pitanjem od-
nosa politikih institucija i vladine ekonomske politike, pokuali smo da pro-
verimo da li se dominantni nalazi iz literature mogu potvrditi na sluaju Srbije
(Pavlovi, 2010; Pavlovi i Stanojevi, 2011a, 2011b). Doli smo do zakljuka da
polupredsedniki sistem (koji je karakteristian za Srbiju) nema znaajniji uticaj
na voenje ekonomske politike (Pavlovi, 2010; Pavlovi i Stanojevi, 2010), ali
da tip parlamentarizma i izbornih pravila, po kojima se bira parlament, utie na
ekonomsku politiku tako to stvara sklonost ka vioj javnoj potronji i javnom
zaduivanju (Pavlovi i Stanojevi, 2011a).
Pored ovih zakljuaka, doli smo i do mehanizma kojim objanjavamo
kako proporcionalni izborni sistem stvara vladu koja tei veoj javnoj potronji.
Kao to je poznato, glavni mehanizmi koji se najee navode u stranim istra-
ivanjima kao objanjenje za ovakve efekte parlamentarnog i proporcionalnog
179 D P i SjPoLiTikE iNSTiTUCiJE i EkoNoMSka PoLiTika: EMPiiJSki NaLaZi
izbornog sistema jesu problem zajednikih resursa (common-pool resource pro-
blem) ili fskalnih zajednikih dobara (fscal commons) (Persson i Tabellini, 2003,
26; Wehner, 2010, 14) i Zakon 1/n (Primo, 2007, 43-4; Wehner, 2010, 12). U
naem prethodnom istraivanju doli smo do jednog slinog mehanizma koji
smo nazvali budetska dilema, koji predstavlja varijantu Zatvorenikove dile-
me. Ukratko, mehanizam budetske dileme podrazumeva da, u nameri da izbe-
gnu uzajamno ucenjivanje i raspad koalicione vlade, politiki akteri neprekidno
pristaju na sve vei budetski defcit, veu javnu potronju i vee zaduivanje
(Pavlovi i Stanojevi, 2011a, 236). Kada bismo izmenili politike institucije
(uveli izborna pravila koja ne stvaraju tako velike koalicione vlade), izmenili bi
se i podsticaji za sve veu potronju. (Ovo, razume se, ne znai da su institucije
jedini uzrok visoke javne potronje, te da bi njihovom reformom vlada odmah
bila u stanju da sprovede uspenu fskalnu reformu.)
Mehanizam budetske dileme podrazumeva neku vrstu balansa straha
unutar koga koalicioni partneri, ne elei da rizikuju raspad koalicije, pristaju
na to da jedni drugima izlaze u susret (povodom raznih zahteva, ukljuujui tu i
poveanje potronje), usled ega e vladina politika pre teiti status quo-u, nego
promeni. U tom smislu, koncept budetske dileme veoma je blizak poznatoj teo-
riji o veto igraima Dorda Cebelisa (Tsebelis, 1995, 1999, 2002). Ipak, teorija
veto igraa poiva na pretpostavci o ideolokoj udaljenosti/bliskosti koalicionih
partnera. Drugim reima, status quo je izvesniji to su stranke ideoloki udalje-
nije jedna od druge. Budetska dilema podrazumeva status quo (ili poveanje
potronje) ak i kada su stranke ideoloki bliske jedna drugoj.
Bilo kako bilo, uticaj izbornih pravila na ekonomsku politiku ne iscrpljuje
listu moguih uzroka koja se moe nai u institucionalnom dizajnu. Mogu-
e je zamisliti da izborna pravila ostanu nepromenjena imaju tendenciju da
stvaraju velike vlade koje puno troe ali da se njihov efekat neutralie kroz
institucionalni dizajn koji bi parlamentu ili nekom drugom telu dao ovlae-
nja da naknadno utie na nivo javne potronje. Pretpostavimo da u t
0
realan i
uravnoteen budet (u skladu sa godinjim rastom BDP-a) za narednu godinu
iznosi x. Nakon koalicionih pregovaranja, vlada u t
1
predloi budet koji iznosi
x+y. Ukoliko je skuptina duna da usvoji budet koji predloi vlada, tj. ukoli-
ko nema nikakvu mo podnoenja amandmana ili revizije predloga, utoliko e
usvojen budet u t
2
biti x+y. Pretpostavimo, meutim, da nakon to vlada pod-
nese predlog, skuptina u t
2
ima mogunost da predloi amandmane na budet,
ili upotrebi neki drugi institucionalni mehanizam, kojim je mogue smanjiti
neumerenu potronju koju sadri predlog, tj. da vrate budet na x ili promene
njegovu strukturu na x+z, pri emu z<y, ili ak smanje nivo potronje za y (tada
bi budet u t
2
mogao da iznosi xy). U tom sluaju bi efekti budetske dileme
iz t
1
bili anulirani u t
2
.
U prethodnom istraivanju (Pavlovi i Stanojevi, 2011b) pokuali smo da
istraimo da li u institucionalnom dizajnu u Srbiji postoji pravni prostor za anu-
liranje efekata budetske dileme, tj. da li zakonodavno ili neko drugo telo ima
kapacitet da uravnotei budetsku potronju. Analizom est indikatora, koje
smo preuzeli od Joakima Venera (Wehner, 2010, 4651), doli smo do zakljuka
da u Srbiji ima osnova za tvrdnju kako parlament moe da predstavlja znaajnu
kontrateu izvrnoj vlasti u voenju ekonomske politike. Ipak, podvlaimo da
se nalazi iz naeg prethodnog istraivanja odnose iskljuivo na pravni aspekat
problema. Drugim reima, nai zakljuci predstavljaju analizu zakonskih reenja
koja reguliu odnos zakonodavne i izvrne vlasti u pitanjima ekonomske poli-
tike. Rezultati do kojih smo doli u prethodnoj studiji otuda imaju mali znaaj
za uvid u realno stanje stvari. Strana istraivanja, s kojima poredimo rezultate
dobijene za Srbiju, polaze od pretpostavke da izmeu pravnog okvira i realnog
stanja nema znaajnijih odstupanja, jer se pravna reenja u zemljama koje su
uzete kao uzorak u Venerovom istraivanju u velikoj meri potuju. U sluaju
Srbije takva tvrdnja bi bila preterana, to e pokazati rezultati naeg istraivanja
u ovom i narednom tekstu. Tu e se videti kako postoji znaajna razlika izmeu
zakonskih reenja i realnog stanja stvari.
FISKALNA KONTrOLA I ZAKONODAVNO TeLO
Polazei od pretpostavke da zakonodavno telo moe da predstavlja kon-
trateu izvrnoj vlasti, u naredna dva odeljka elimo da preciznije utvrdimo re-
alan odnos izmeu Narodne skuptine i Vlade Srbije u pitanjima ekonomske
politike. Zbog nedostatka prostora, u ovom tekstu obraujemo samo prva dva
indikatora (od ukupno est) mo podnoenja amandmana (odeljak 3) i rever-
ziju budeta (odeljak 4). Preostala etiri indikatora (feksibilnost izvrne vlasti
tokom izvrenja budeta, vreme za podnoenje budeta i vreme za raspravu,
kapacitet skuptinskih odbora, i pristup informacijama o budetu) bie predmet
naeg narednog teksta.
Svaki odeljak je strukturisan na sledei nain. Najpre defniemo indikator
kojim je mogue odrediti balans izmeu zakonodavnog i izvrnog tela u pitanji-
ma donoenja budeta i fskalnim pitanjima. Potom analiziramo empirijski in-
stitucionalni dizajn, kodirajui prisustvo svakog indikatora na skali od 0 do 10.
Indikatore nismo ponderisali (svima im dodeljujemo podjednaku vrednost).
115

Na kraju teksta uporeujemo vrednosti indikatora dobijenih empirijskom ana-
lizom sa vrednostima dobijenim pravnom analizom.
115 i mj mm Jm V j j
Legislatures and the Budget Process: The Myth of Fiscal Control (W 2010).
mO PODNOeNJA AmANDmANA
Ukoliko zakonodavno telo ima ovlaenja da podnosi amandmane na
predlog budeta, utoliko ono moe da promeni strukturu budeta. Naelno,
postoji nekoliko vrsta amandmanske nadmoi parlamenta nad vladom [brojevi
u uglastim zagradama oznaavaju vrednost koju nosi svako reenje]:
(a) neograniena mo parlamenta, po kojoj on amandmanima moe da
uveava ili smanjuje nivo budeta i menja strukturu potronje; idealna taka
zakonodavne vlasti je ovde uvek konana odluka [10];
(b) mo relokacije: parlament amandmanima moe da povea potronju
za jednu poziciju (recimo, odbranu), ali to mora da se nadoknadi smanjenjem
u nekoj drugoj poziciji (recimo, zdravstvu) [5]; na isti nain moe da se odnosi
prema defcitu [7,5];
(c) parlament amandmanima moe samo da smanjuje nivo budetske po-
tronje, ali ne i da je poveava [2,5];
(d) zakonodavno telo moe u celosti da odbaci ili u celosti da prihvati
budet koji mu predlae vlada [0].
Crte 1. Mo podnoenja amandmana zakonodavne vlasti
(Preuzeto iz Wehner, 2010, 23)
Odnos izmeu zakonodavne (L Legislative) i izvrne vlasti (E Execu-
tive) moe da se predstavi grafki. Pogledajmo crte 1 na kome se vide efekti
neograniene moi fskalno neodgovorne zakonodavne vlasti. Pretpostavimo da
se budet troi samo na dve pozicije, X i Y. Taka E predstavlja idealnu poziciju
izvrne vlasti, dok taka L
1
predstavlja idealnu poziciju zakonodavne vlasti. Ako
je mo legislative neograniena krajnji rezultat e biti L
1
, koji podrazumeva
veu ukupnu javnu potronju u odnosu na E (iako neto manju potronju na
X). Ukoliko bi zakonodavna vlast imala samo ovlaenje da smanji potronju,
utoliko e se izvodljivi skup novog budeta kretati unutar povrine OY
E
EX
E
. To
znai da, iako eli L
1
, parlament moe da dobije samo najbliu taku c
1
, to
predstavlja niu agregatnu potronju u odnosu na L
1
. U sluaju da zakonodavno
telo ima samo mo relokacije izmeu pozicija, ali ne i mo da poveava budet,
konano reenje e morati da bude negde na budetskoj liniji Y
S
X
S
koja prolazi
kroz E, ili ispod nje. Ako parlament preferira L
1
, onda je najblia taka toj ide-
alnoj poziciji s
1
. Kako vidimo, jedino institucije koje podrazumevaju ogranienje
poveanja potronje u oba sluaja (i kod zakonodavne i izvrne vlasti) mogu
da rezultiraju nepoveanjem potronje. Neograniena mo zakonodavne vlasti
mogla bi da rezultira manjom potronjom jedino ako bi skuptina bila fskal-
no konzervativnija od vlade i uvek predlae L
3
. Meutim, takav scenario se ne
moe smatrati izvesnim.
Kako smo pokazali u prethodnom istraivanju (Pavlovi i Stanojevi,
2011b), pravni okvir omoguava Narodnoj skuptini Republike Srbije izmenu
predloga budeta, s tim to izmene moraju biti u okviru maksimuma defcita
utvrenog predlogom Vlade. Ovom indikatoru dodelili smo vrednost od [8,75],
to je veoma visoka ocena za ovaj indikator. Meutim, kada se u praksi sagleda
proces donoenja budeta, dolazi se do drugaijih rezultata. Naime, u praksi se
mo Skuptine Srbije da utie na promene visine potronje pokazala veoma
malom. Pogledajmo najpre tabelu 1. U njoj se nalaze podaci o visini budetskih
prihoda i rashoda koje predlae Vlada i koje je usvojila Skuptina. Iz priloe-
nog se vidi kako Skuptina (uglavnom) ne menja nivo potronje koju predlae
Vlada, te da je trend da se ona neznatno uveava. Iz tabele se, meutim, takoe
vidi da ostvareni defcit u godinama 2008. i 2009. za nekoliko puta nadilazi pla-
nirani defcit. Iz ovoga se vidi da Vlada Srbije ima znaajnu feksibilnost tokom
izvrenja budeta kroz instituciju rebalansa, to je tema kojom emo se baviti u
pododeljku (2.c).
Tabela 1. Razlika izmeu budetskih prihoda, rashoda i defcita
u predlozima zakona u budetu i zakonima o budetu,
i ostvarenih defcita (nakon rebalansa)
Rashodi (mlrd din)
116117
118
119
120

Prihodi (mlrd din)
Defcit (mlrd din/% od BDP)
ostvareni defcit (mlrd din)
116
G P-
Uj P-
Uj P-
Uj o
fc
2011 8968 9258
117
8029 8049 1205 1206 838
118
2010 8218 8218
119
7148 7148 1070 1070 1080
2009 7487 7486 6987 6987 4999 4889 905
2008 6544
120
6544 6396 6396 148 148 508
Uvidom u amandmane koji su podnoeni na predloge Zakona o budetu
za 2009, 2010. i 2011. godinu, moe se videti da skuptinski poslanici vladajue
koalicije retko zahtevaju smanjenje potronje i fskalno odgovornije ponaanje,
ve u skoro nepromenjenom obliku prihvataju Vladin predlog budeta. Opo-
zicija, dodue, esto predlae veliki broj amandmana na budet, ali ini se da
su njeni predlozi vie usmereni na koncesije vladajue koalicije koje se tiu ne-
budetskih pitanja. Recimo, pri usvajanju budeta za 2009. godinu opozicione
stranke podnosile su veliki broj amandmana kako bi sabotirale usvajanje vladi-
nog predloga, zarad stranakih interesa koji nemaju mnogo veze sa budetom.
Naime, Vlada je predlog Zakona o budetu Skuptini dostavila tek 6. decembra
2008. godine
121
, to Skuptini nije ostavilo dovoljno vremena za razmatranje.
Potom su poslaniki klubovi Srpske radikalne stranke (SRS), Srpske napredne
stranke (SNS) i Nove Srbije (NS) podneli veliki broj amandmana na Predlog
zakona. Nastala je neizvesnost koja je Skuptinu uvela u vremenski tesnac, jer se
bliio rok za usvajanje budeta (15. decembar). Zakulisnim dogovorima dolo se
do toga da poslanici SNS i NS povuku svoje amandmane, to su potom uradili
i poslanici SRS.
116 M fj Sj j fj j 2011. .
117 U c fj m ( cj j j-
).
118 Zj jm 2011.
119 U c fj m ( cj j j-
).
120 Pc ://www.j.cm/w///137579
121 ://www.92.///x.?yyyy=2008&mm=12&=06&_=332756
(j 8. j 2011)
Tog dana spekulisalo se da su radikali za odustajanje od rasprave traili od
vladajue koalicije da im ostavi Zemun na miru, odnosno da ne uvodi privre-
mene mere i da nema novih izbora, da im vrati tri mandata poslanika koji su
otili sa Tomislavom Nikoliem, a ije ostavke imaju, i da se sa mesta predsed-
nika Administrativnog odbora smeni Tomislav Nikoli. Nezvanino se moglo
uti da radikale ne zanima da oni dobiju mesto predsednika Administrativnog
odbora, moe da bude i neko iz DS-a, ali ne moe Nikoli. Prema nezvani-
nim informacijama, radikalima je obeano da e dobiti sve to su traili i to je
razlog to su odustali od rasprave i omoguili usvajanje budeta.
122
Na taj nain
budet je usvojen sat i po pre isteka zakonskog roka bez predloga koji bi menjali
nivo potronje. Drugim reima, budet je usvojen u obliku u kome ga je pred-
loila Vlada Srbije.
123
Sa poveanom ulogom MMF-a i Fiskalnog saveta u donoenju budeta
tokom 2011. godine, Skuptina Srbije je jo vie marginalizovana u fskalnim
pitanjima. To se videlo u jesen 2011. godine kada je Skuptina usvojila rebalans
budeta za 2011. godinu. Rebalans je podrazumevao uveanje budetskog def-
cita sa 4,1% na 4,5% BDP-a, posle procene MMF-a da e privredni rast u Srbiji
u 2011. god. biti 2%, a ne 3% kako se mislilo krajem 2010. godine. (Vidi IMF
Press-release br. 11/319 od 31. avgusta 2011.) Ovaj dogovor postignut je uz sa-
glasnost Fiskalnog saveta koji je zapravo bio kljuni igra u rebalansu i predloio
poveanje koje je u saglasnosti sa fskalnim pravilima.
124
Defcit je tako uvean
sa 120 na 143 milijarde dinara. Odluka o rebalansu je krajem avgusta doneta u
pregovorima izmeu MMF-a, Vlade Srbije i Fiskalnog saveta. Skuptina je iz
ovog procesa bila potpuno iskljuena. U Skuptini je, meutim, voena rasprava
o usvajanju rebalansa budeta, ime je pokazano da Skuptina ima nekakav uti-
caj na budetski proces. Tako se, posle kraeg pogaanja uoi skuptinske sedni-
ce, dolo do dogovora o amandmanu kojim je precizirano da se iznos sredstava
za fnansiranje kapitalnih izdataka Vojvodine u etvrtom kvartalu ove godine
transferie budetu te pokrajine u tri jednake rate 1. novembra, 15. novembra
i 1. decembra.
Upravo opisan proces (koji se esto deava u Skutini Srbije), meutim,
ne predstavlja ogranienje neumerenoj potronji koja dolazi iz Vlade Srbije, ve
122 ://www..//P/Uj-..m (j 8. j
2011).
123 Mj j mcj m SNS NS j m-
m.
124 V Sj m Sj M-
m Mmm mj fjj c oc -
Z mm m Z Sj 2011.
://f.// (j 18. 2011. ).
je pre posledica uticaja mehanizma budetske dileme koji smo objasnili u jed-
nom od naih ranijih tekstova (Pavlovi i Stanojevi, 2011a). To znai da glavne
prepreke usvajanju budeta ne dolaze od zahteva da se smanji potronja, ve
da se ona povea. Kada je u oktobru 2011. godine usvajan rebalans budeta
u Skuptini Srbije, dve stranke koje podravaju vladajuu koaliciju, iako same
nisu u Vladi Savez vojvoanskih Maara i Liga socijaldemokrata Vojvodine
zapretile su neglasanjem za rebalans ukoliko Vojvodina ne dobije vie novca.
125

Takvi zahtevi tipino ne dolaze od opozicije, ve upravo od stranaka koje su u
koaliciji ili je podravaju. ini se sasvim normalnim da se ovakvi sukobi deava-
ju u Skuptini, a ne u Vladi, jer pomenute stranke nemaju ministre u Vladi, pa,
za razliku od drugih stranaka koje su imale uvid u dogovor sa MMF-om, nisu
uspele da na vreme obezbede deo sredstava za sebe u novom rebalansu, jer ih
niko nita nije pitao.
Ovaj problem dodatno je podstaknut nedovrenim ustavnim reenjem po
kome budet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje sedam procena-
ta u odnosu na budet Republike Srbije, s tim to se tri sedmine od budeta Au-
tonomne pokrajine Vojvodine koristi za fnansiranje kapitalnih rashoda (lan
184). U ovom lanu se, meutim, ne precizira ko obezbeuje budet Vojvodine,
to Vladi esto slui kao izgovor da uskrati sredstva Vojvodini, to vojvoanske
aktere navodi da svoja sredstva obezbeuju kroz ucenjivanje Vlade.
Premijer, Mirko Cvetkovi, u dva navrata je na razliite naine davao
objanjenje zato Vojvodina nije dobila sredstva predviena budetom. Prvi
put, 2009. godine, upitan zato Vojvodina rebalansom budeta nee dobiti
predvienih 7% budeta Republike Srbije, Cvetkovi je odgovorio: Ustav
propisuje sedam odsto prihoda a ne rashoda budeta [] U Ustavu pie da
Vojvodina treba da ima sedam odsto od budeta, a nae tumaenje je da od
prihoda treba da ima sedam odsto i taj zahtev je zadovoljen.
126
Na taj nain
Ustavom garantovana sredstva namenjena AP Vojvodini skrenuta su ka prio-
ritetnijim budetskim korisnicima. Premijer Cvetkovi bio je jo kreativniji
pri obrazlaganju rebalansa budeta za 2011. godinu pred skuptinskim odbo-
rom za fnansije. Poto je ponovo bio upitan o realizaciji budetskih sredstava
za Vojvodinu, premijer je odgovorio: U rebalansu se ne menja nita kada je u
pitanju tih sedam odsto. injenica je da je Ustavom tako defnisan okvir, ali
125 S j M L cjm Vj j
jjm mm j jj mj Vj
cj. o V Sj mm jm j
jm cj m mj cm-
j .
126 : //www. 92. ///j. ?yyyy=2009&mm=04&=23&_
=357031 (j 29. 2011).
ne i obveznik punjenja tog okvira
127
. Na taj nain premijer je igrao na kartu
nejasno formulisanog ustavnog reenja, prenebregujui injenicu da je Zako-
nom o utvrivanju nadlenosti AP Vojvodine propisano da sredstva za vre-
nje poverenih poslova obezbeuje Republika Srbija (lan 8, stav 3), pri emu
nas i ekonomska i pravna logika navode na zakljuak da bi sredstva trebalo da
obezbedi budet Republike Srbije.
Prema tome, Skuptina Srbije pojavljuje se kao znaajan faktor u povea-
nju budetske potronje u situacijama u kojima skuptinski akteri nisu uspeli da
izvrnom telu (tj. u procesu usvajanja budeta pre nego to on doe do Skupti-
ne) ispostave zahteve za poveanjem budeta. I jedno i drugo pokriva na kon-
cept budetske dileme. Budetska dilema se ne odnosi na proces odgovornog
budetskog procesa, ve upravo obrnuto: ona objanjava podsticaje na neumere-
no i neodgovorno troenje koje se ovoga puta iz Vlade preselilo u Skuptinu.
Ipak, ovaj put su zahtevi ostalih koalicionih partnera za uveanjem morali
da se zaustave na preraspodeli. Naime, zbog fskalnih pravila koja su uvedena
krajem 2010. godine, rebalans budeta za 2011. godinu po prvi put nije mogao
da podrazumeva apsolutno uveanje potronje, ve samo relativno. Naime, po-
veanje za 23 milijarde dinara prihvaeno je samo zbog toga to su, zbog loih
privrednih uslova, podbacili budetski prihodi koji je trebalo da budu nii od
planiranih (vidi tabelu 2 gde se, sa planiranih 804 milijarde, u rebalansu planira-
ju prihodi od 707 milijardi). Poto je novonastala rupa u budetu vea od po-
veanja od 23 milijarde, planirano je da se ona popuni razliitim vrstama uteda
i poveanim prihodima kod korisnika budeta koji imaju samostalne prihode
(Fiskalni savet 2011, 67).
Tabela 2. Razlike izmeu budetskih prihoda, rashoda i defcita
u Zakonima o izmenama i dopunama Zakona o budetu (rebalansu)
Rashodi Prihodi Defcit
Godina Uj Uj Uj
2011. 8245 7073 1427
2010. 8531 7330 1201
2009. 7199 6150 1049
2008. 6960 6502 458
127 ://www.92.///j.?yyyy=2011&mm=10&=11&_=548608
(j 29. 2011).
Predstavljeno grafki (crte 2), odnos izmeu zakonodavne i izvrne vla-
sti za Srbiju izgleda ovako. Take L
p
i E predstavljaju idealne take Skuptine
Srbije, odnosnoVlade Srbije. Pravni okvir predvia da e konano reenje uvek
biti L
P1
ili L
P2
(L
P2
= fskalna odgovornost; L
P1
= fskalno rasipnitvo), to ukazuje
na to da Skuptina uvek ima pravo da promeni odluku izvrne vlasti. U praksi,
meutim, konano reenje je uvek E (ili blizu E), koje se uvek poklapa sa L
E
, to
predstavlja realnu poziciju zakonodavnog tela koje se uvek poklapa sa pozici-
jom izvrne vlasti. Meutim, L
E
je konani ishod samo ako se zanemare efekti
budetske dileme. Taka L
P1
se esto poklapa sa takom L
BD
(L
BD
= potronja
zakonodavnog tela koja uzima u obzir efekte budetske dileme). To znai da e
idealna taka Skuptine biti E+L
BD
, tj. da e potronja morati da se kree unutar
pravougaonika 0Y
BD
L
BD
X
BD
. Taka L
BD
uvek podrazumeva veu potronju od E,
jer E ne uzima u obzir dejstvo stranaka koje podravaju Vladu, ali se same ne
nalaze u Vladi. Kako smo prethodno objasnili, te stranke su izuzete iz procesa
donoenja budeta (ili njegovog rebalansa), te zbog toga svoj deo kolaa moraju
uvek da trae u Skuptini Srbije.
Crte 2. Realan odnos izvrne i zakonodavne vlasti
u Srbiji po fskalnim pitanjima
Zbog beznaajnog uticaja Skuptine Srbije na fskalnu politiku (osim uko-
liko se ne radi o efektima budetske dileme), kako u procesu formulisanja, tako
i u procesu usvajanja budeta, ovaj indikator dobija realnu vrednost [0].
reVerZIJA bUDeTA
Mehanizam reverzije nastupa kada je stari budet istekao, ali novi jo nije
usvojen. To moe da znai da skuptina ima pravo da menja budet, ali da je
isteklo vreme za usaglaavanje. U tom sluaju postoji mogunost za nekoliko
scenarija:
(a) ukoliko Skuptina nije uspela da se usaglasi oko promena, pa se usvoji
vladin predlog ili se raspiu novi izbori, indikator dobija vrednost [0];
(b) ukoliko se odbije ceo budet, ali umesto njega se usvoji deo budeta
(privremeno fnansiranje sa, recimo, 25% od prethodnog budeta koji je neop-
hodan za odravanje minimalnih funkcija drave, administracija, policija, voj-
ska, sudovi itd, indikator se kodira sa [3,3]);
(c) ukoliko se, u nedostatku saglasnosti, usvoji prologodinji budet, indi-
kator se kodira sa [6,7];
(d) ako se usvoji nulti budet
128
, [10].
I ovaj odnos zakonodavne i izvrne vlasti mogue je predstaviti grafki.
Pogledajmo crte 3 na kome L
1
predstavlja idealnu taku fskalno rasipnike,
a L
2
fskalno odgovorne zakonodavne vlasti. Taka E je idealna taka izvrne
vlasti, a R povratak u prethodno stanje (budet od prole godine). Poto L
1
pod-
razumeva veu potronju od E, izvrna vlast moe bezbedno da predloi svoju
idealnu taku. Meutim, ako je L
2
blia R od E, onda izvrna vlast mora da
napravi ustupak i predloi E da bi izbegla reverziju u manje povoljno reenje
R (kriva indiferentnosti oko take L
2
pokazuje da je zakonodavna vlast indife-
rentna izmeu R i E.) Prema tome, potencijal za koncesije, koje zakonodavna
vlast moe da izvue od izvrne vlasti, time je vei to je distanca izmeu L
2
i R
manja, a distanca izmeu E i R vea.
128 N m m m cjm
j cj m . Tc -
j j () j m j j.
j j.
Crte 3. Revizija budeta
(Preuzeto iz Wehner, 2010, 30)
U radu posveenom zakonskim reenjima (Pavlovi i Stanojevi, 2011b)
pokazali smo da, pravno gledano, ovaj indikator za Srbiju ima vrednost [3,3].
Razlog tome je to se u sluaju neusvajanja budeta automatski usvaja trome-
seni budet koji podrazumeva samo 25% prologodinjeg budeta. U praksi,
privremeno fnansiranje u Srbiji nije posledica snage koju poseduje Skuptina
(jer ona skoro nikada ne trai znaajno manji budet od onog koji predlae Vla-
da), nego je uobiajeno posledica nepostojanja skuptinskog saziva. Privremeno
fnansiranje uvoeno je u dva navrata u periodu 20012011. Prvi put u decem-
bru 2003. godine, a drugi put u decembru 2006. godine. Oba puta je razlog bio
pad Vlade i rasputanje Narodne skuptine. Prvi put je privremeno fnansiranje
uvedeno posle pada Vlade Zorana ivkovia. Nakon odranih parlamentarnih
izbora 28. decembra 2003. godine, Vlada Vojislava Kotunice je u martu 2004.
godine sainila predlog budeta koje je ubrzo usvojen u Skuptini tako da je
privremeno fnansiranje trajalo predviena tri meseca.
Slino je bilo i posle pada prve Vlade Vojislava Kotunice oktobra 2006.
godine. Razlika je u tome to su pregovori u vezi sa formiranjem Vlade posle
izbora u januaru 2007. godine trajali neto due, pa je privremeno fnansiranje
bilo na snazi maksimalna dva kvartala. Kada je 15. maja 2007. godine formirana
druga Vlada Vojislava Kotunice, ona je sainila predlog budeta koji je Narod-
na skuptina usvojila 22. juna.
Ovaj indikator u praksi dobija ocenu [3,3], to je isto kao i kod vrednosti
za zakonsko reenje. Razlog za to je to u sluaju privremenog fnansiranja u
realnosti ne postoje odstupanja u odnosu na pravni okvir ukoliko se iz bilo
kog razloga ne usvoji budet za narednu godinu, primenjuje se samo 25% pro-
logodinjeg budeta, to znaajno ograniava mo Vlade sve do formiranja
nove vlade ili postizanja koalicionog sporazuma o novom budetu.
PrIVremeNI ZAKLJUAK
Kako smo najavili na odeljku 2, ovaj tekst predstavlja prvi deo dueg istra-
ivanja o realnom odnosu izvrne i zakonodavne vlasti u fskalnim pitanjima.
Ovde smo se pozabavili samo sa dva indikatora (od ukupno est) kojima je mo-
gue meriti uticaj zakonodavnog tela na ekonomsku politiku koju vodi vlada.
Dok je pravna analiza pokazala relativno veliku mo koju Skuptina Srbije
ima u odnosu na Vladu Srbije (Pavlovi i Stanojevi, 2011b), rezultati analize
prva dva indikatora empirijske analize mo podnoenja amandmana i reverzija
budeta pokazuju da je realan uticaj Skuptine Srbije po pitanju podnoenja
amandmana na dokumente kojima se reguliu ekonomska i fskalna pitanja zane-
marljiv, dok po pitanju reverzije budeta nema znaajnih odstupanja izmeu prav-
ne regulative i prakse (vidi poreenje ocena za prva dva indikatora u tabeli 3).
Tabela 3. Indikatori amandmanske moi i reverzije budeta, pravni
i empirijski rezultati. Maksimalna vrednost indikatora (koja ukazuje
na nadmo Skuptine u odnosu na Vladu) iznosi 10
amm m j
P 875 33
Emj 0 33
Slina diskrepancija se moe oekivati i kod poreenja rezultata za pre-
ostala etiri indikatora feksibilnost izvrne vlasti tokom izvrenja budeta,
vreme za podnoenje budeta i vreme za raspravu, kapacitet skuptinskih odbo-
ra i pristup informacijama o budetu. Kada budemo dobili empirijske podatke
za sve indikatore, moi emo da uporedimo rezultate pravne i empirijske analize
sa rezultatima za druge zemlje. Taj zadatak ostavljamo za nastavak ove studije.
cITIrANA LITerATUrA
Alesina, Alberto i Hausmann, Ricardo, Hommes, Rudolf, Stein, Ernesto (1999), Budget
Institutions and Fiscal Performance in Latin America, u: Journal of Development Eco-
nomics, vol. 59, str. 253273.
Fiskalni savet (2011), Ocena predloga o izmenama i dopunama Zakona o budetu Repu-
blike Srbije za 2011. godinu. Beograd: Fiskalni savet.
Ferejohn, John i Krehbiel, Keith (1987), Te Budget Process and the Size of the Budget,
u: American Journal of Political Science, Vol. 31, No. 2, str. 296320.
Haggard, Stephan i McCubbins, D. Mathew [editors] (2001), Presidents, Parliaments, and
Policy. Cambridge: Cambridge University Press.
Hagen, Jrgen von i Harden, J. Ian (1995), Budget Process and Commitment of Fiscal
Discipline, u: European Economic Review, br. 39, str. 771779.
Hagen, Jrgen von (1999), Fiscal Institutions and Fiscal Performance. Chicago: University of
Chicago Press.
Hagen, Jrgen von (2006), Political Economy of Fiscal Institutions, u: Weingast, Barry i
Wittman Donald [eds.], Te Oxford Handbook of Political Economy. Oxford: Oxford
University Press, str. 464478.
Hallerberg, Mark (2004), Domestic Budgets in a United Europe: Fiscal Governance From the
End of Bretton Woods to EMU. Ithaca: Cornell University Press.
Hallerberg, Mark i Strauch Reiner, Rolf, Hagen, von Jrgen (2009), Fiscal Governance in
Europe. Cambridge: Cambridge University Press.
Jovanovi, Milan (1996), Izborni sistemi: izbori u Srbiji 19901996. Beograd: Slubeni gla-
snik
Jovanovi, Milan (2004), Izborni sistemi postkomunistikih drava. Beograd: Slubeni list Sr-
bije i Crne Gore i Institut za politike studije.
Krehbiel, Keith (1991), Information and Leglastive Organization. Ann Arbor: Te University
of Michigan Press.
Laver, Michael i Schofeld Norman (1990), Multiparty Government: Te Politics of Coalition
in Europe. Oxford: Oxford University Press.
Orlovi, Slavia (2008), Politiki ivot Srbije izmeu partokratije i demokratije. Beograd: Slu-
beni glasnik.
Paton, James (2011), Te impact of proportional representation and coalition government
on fscal policy. (http://www.adamsmith.org/think-piece/economy/the-impact-of-
proportional-representation-and-coalition-government-on-fscal-policy; postavljeno
18. aprila 2011; pristupljeno 14. septembra 2011)
Pavlovi, Vukain (2006), Politike institucije i demokratija. Beograd: igoja tampa.
Pavlovi, Vukain i Orlovi, Slavia (2007), Dileme i izazovi parlamentarizma. Beograd: i-
goja tampa.
Pavlovi, Duan (2011), Ekonomski efekti polupredsednikog sistema u Srbiji, u: Begovi,
Boris et al., Institucionalne reforme u 2010. godini. Beograd: Centar za liberalno-demo-
kratske studije, str. 6374.
Pavlovi, Duan i Stanojevi, Ivan (2010), Predsednik Republike, institucionalni dizajn i
politiki feleri, u: Pavlovi, Duan [urednik], Razvoj demokratskih institucija u Srbiji
deset godina posle. Beograd: Fondacija Heinrich Boll. str. 6572.
Pavlovi, Duan i Stanojevi, Ivan (2011a), Budetska dilema, u: Mihajlovi, Sreko et al.,
Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu. Beograd: Fondacija Friedrich Ebert,
str. 229240.
Pavlovi, Duan i Stanojevi, Ivan (2011b), Politike institucije i ekonomska politika: ana-
liza zakonskih reenja, u: Podunavac, Milan [urednik], Javne politike Srbije. (Zbornik
fondacije Heinrich Boell; u pripremi za tampu.)
Persson, Torsten i Tabellini, Guidno (2003), Te Economic Efects of the Constitutions. Cam-
bridge: Te MIT Press.
Praevi, Aleksandra (2002), Uticaj politikih faktora na makroekonomsku nestabilnost
ta nas ue parlamentarne demokratije?, u: Ekonomski anali, br. 153-4, Beograd:
Ekonomski fakultet.
Praevi, Aleksandra (2008a), Makroekonomska kretanja, politiki faktori i znaaj institu-
cija, u: Ekonomika, br. 3-4.
Praevi, Aleksandra (2008b), Politiki faktori makroekonomske nestabilnosti u Srbiji, u:
Zec, Miodrag i Cerovi Boidar [urednici], Kuda ide Srbija ostvarenje i dometi refor-
mi. Nauno drutvo ekonomista i Ekonomski fakultet u Beogradu.
Primo, David M. (2007), Rules and Restraint: Government Spending and the Design of Institu-
tions. Chicago: University of Chicago Press.
Prokopijevi, Miroslav (2002), Dve godine reformi u Srbiji: proputena prilika. Beograd: Cen-
tar za slobodno trite.
Prokopijevi, Miroslav (2010), Proputena prilika: deset godina ekonomske tranzicije u
Srbiji, u: Pavlovi, Duan [urednik], Razvoj demokratskih institucija u Srbiji deset
godina posle. Beograd: Fondacija Heinrich Boell, str. 73-82.
Riker, William (1962), Te Teory of Political Coalitions. Yale: Yale University Press.
Simovi, Darko (2008), Polupredsedniki sistem. Beograd: Slubeni glasnik.
Shepsle, Kenneth (1978), Te Giant Jigsaw Puzzle. Democratic Committee Assignment in the
Modern House. Chicago: Te University of Chicago Press.
Shepsle, Kenneth i Weingast, Barry [eds.] (1995), Positive Teories of Congressional Instituti-
ons. Ann Arbor: Te University of Michigan Press.
Stojiljkovi, Zoran (2006), Partijski sistem Srbije. Beograd: Slubeni glasnik.
Strm, Kaare i Nyblade, Benjamin (2007), Coalition Teory and Government Formation,
u: Boix C. i Stokes S. [eds. ], Te Oxford Handbook of Comparative Politics. Oxford:
Oxfod University Press, str. 782802.
Strm, Kaare (1990), Minority Government and Majority Rule. Cambridge: Cambridge Uni-
versity Press.
Tsebelis, George (1995), Decision Making in Political Systems: Veto Players in Presidenti-
alism, Parlamentarism, Multicameralism and Multipartism, u: British Journal of Poli-
tical Science, Vol. 25, No. 3, str. 289325.
Tsebelis, George (1999), Veto Players and Law Production in Parliamentary Democracies:
An Empirical Analysis, u: American Political Science Review 93, str. 591608.
Tsebelis, George (2002), Veto Players: How Political Institutions Work. Princeton: Princeton
University Press.
Weaver, Kent R. i A. Rockman, Bert [eds.] (1993), Do Institutions Matter? Government Ca-
pabilities in the United States and Abroad. Washington D.C.: Te Brookings Instituti-
on.
Wehner, Joachim (2006), Assessing the Power of the Purse: An Indexof Legislative Budget
Institutions, u: Political Studies, Vol. 54, str. 767785.
Wehner, Joachim (2010a), Legislatures and the Budget Process. Te Myth of Fiscal Control.
Hampshire: Palgrave. Macmillan.
Weingast, Barry, Shepsle, Kenneth, Johnson, Christopher (1981), Te Political Economy
of Benefts and Costs: A neoclassical Approach to Distributive Politics, u: Journal of
Political Economy.Vol. 89, No. 4, str. 642664.
Duan Pavlovi
Ivan Stanojevi
POLITIcAL INSTITUTIONS AND ecONOmIc POLIcY: emPIrIcAL FINDINGS
Summary:
T x y y w -
w m xc y cy
cmc cy fc cy. T m fc -
m fc cy m mcy. i fc m
y wc w amy x-
c y fc fc cy w w
cc Gm S
w cy fc cy w fc
amy S . T fc y
m y w ( x) c w
m mm .
Key words: ; mm; xc w;
w; cmc cy; fc cy; c cm; -
mm; c ym.
Dr Dragutin radosavljevi
129
UDC 336.1/.5:352.07
OPTINSKe FINANSIJe
10
Saetak:
j m j mj m cj.
o jj m cj Sj
j m j. k cj j
j m j mm
mm m -
j j. k j fj m
j m j c.
Tmj fj m c Sj -
j 1994. . T j Pm cj
m m j m S J-
j j j m cj f j
m m mj j j -
m SJ cjm UN.
k cj m m Sj
j j cj m m
m jm fjm jm mm
m j m m m. oj cj m
m ccj
jm mm j.
k j m
m mj mmj -
j j c j j m .
Kljune rei: j fj fj m

129 D P M fj Sj.
E-m: .jc@..
130 T mj 12. m 2011. .
POJAm I ISTOrIJSKI rAZVOJ LOKALNIH JAVNIH FINANSIJA
Pojam lokalnih javnih fnansija
Termin fnansije, koji je danas opteprihvaen, potie iz latinskog jezika,
od rei fnatio, fnacia pecuniaria, koja je oznaavala zakljuak, sudsku odluku ili
plaanje.
131
Sa razvojem i jaanjem robnonovanih odnosa u upotrebi je re fna-
tiones i fnancie. Iz ovih rei, u Francuskoj, u XV veku, nastaje termin fnances veku, nastaje termin fnances fnances
du roi, koji je u poetku znaio dravni prihodi, zatimprihodi i rashodi, da bi se roi, koji je u poetku znaio dravni prihodi, zatimprihodi i rashodi, da bi se roi, koji je u poetku znaio dravni prihodi, zatimprihodi i rashodi, da bi se , koji je u poetku znaio dravni prihodi, zatim prihodi i rashodi, da bi se
kasnije proirio u svome znaenju na celokupno dravno-novano poslovanje,
tj. na dravnu privredu uopte.
132
Zbog velikog uticaja francuskog jezika, ovaj termin je prihvaen i u drugim
zemljama, ali u obliku jednine, kao fnance, u znaenju novano poslovanje. fnance, u znaenju novano poslovanje. , u znaenju novano poslovanje.
Ipak, do danas nije usvojen jedinstveni naziv za ovu ekonomsku disciplinu.
U zemljama engleskog govornog podruja u upotrebi je naziv Public Fi- Public Fi-
nance i Fiscal Policy. U Francuskoj su u upotrebi dva naziva, Science des fnan-
ces i Finances publiques. U Italiji se upotrebljava naziv Scienza delle Finanze.
U Nemakoj Finanzwissenschaft i Staatsfnanzwissenschaft. U Rusiji Gosudar-
stvenie fnansii.
133
Iako prisutna pod razliitim nazivima, kao ekonomska disciplina, fnansije
predstavljaju jednu od najstarijih naunih disciplina. Najvea zasluga za izdva-
janje fnansija kao posebne naune discipline pripada nemakom nauniku iz
prve polovine XIX veka, Karlu Heinrich von Ray-u, koji je svojim delom Osnovi
fnansijske nauke (1844) izdvojio fnansije u samostalnu naunu disciplinu.
134

Savremene fnansije ine monetarne fnansije (novac, krediti, banke, berze
i dr.), javne fnansije i meunarodne fnansije.
135
Na osnovu toga, moemo za-
kljuiti da savremene fnansije obuhvataju ukupno novano poslovanje u jednoj
zemlji.
Predmet naeg interesovanje su javne fnansije, i iz tog razloga u nastavku
ovog rada e biti rei samo o ovom delu fnansija.
131 a V. P Finansijska teorija i politika Sm mcj i
m j 1974 . 14.
132 Mm kj Lokalni javni prihodi u sistemu javnih prihoda Republike Srbije G-
Pjj 1999 . 16.
133 i. . 17.
134 i. . 17.
135 Z c M J k Monetarne i javne fnansije M
mj 2003 . 271.
197 D joPTiNSkE iNaNSiJE
Javne fnansije oznaavaju aktivnost koju vre dravni i lokalni organi na
osnovu Ustava i zakona, a koja se sastoji u pribavljanju i troenju materijalnih
sredstava radi ostvarivanja optekorisnih ciljeva. Postoje mnogobrojne defnicije
javnih fnansija. Jedna od najeih je da pod pojmom javnih fnansija podrazu-
mevamo naunu disciplinu koja izuava pitanja vezana za prikupljanje i troenje
javnih sredstava.
136
Javna sredstva slue za ostvarivanje dravnih funkcija.
Na osnovu defnicije javnih fnansija moemo izvesti defniciju lokalnih
javnih fnansija, jer i one predstavljaju aktivnost kako dravnih tako i lokalnih
organa na osnovu Ustava i zakona, a koja se sastoji u pribavljanju i troenju ma-
terijalnih sredstava radi ostvarivanja optekorisnih ciljeva. Optekorisni ciljevi
su u ovom sluaju svedeni na lokalni nivo i lokalne neposredne potrebe graa-
na koji ive i rade u lokalnim sredinama, ali su, generalno gledano, za drutvo
u celini najneposredniji i najvaniji, jer se preklapaju sa potrebama pojedinca,
graanina.
Javne fnansije i lokalne javne fnansije se nalaze u tesnoj vezi i ne mogu
jedna bez druge. Intenzitet njihovih veza zavisi od toga da li je drava ureena
kao federacija ili unitarna drava, kao i od toga koji je nivo drutveno-ekonom-
skog razvoja, kakav je politiki i privredni sistem i drugo.
137
Istorijski razvoj lokalnih javnih fnansija
Nastankom drave i pojavom klasa nastala je potreba za fnansijskim sred-
stvima za izdravanje oruane sile, koja je sluila kako za odbranu od neprijate-
lja tako i za dranje u pokornosti porobljenih slojeva.
Elementi fnansija postojali su jo u prvim klasnim, tj. robovlasnikim dr-
avama, kao to su bile Asirija, Vavilonija ili Egipat, na istoku, ili Grka i Rim,
u Evropi.
138
Trokovi robovlasnikih drava fnansirani su u prvo vreme od plena poko-
renih plemena, drava, a tek kasnije od prihoda vlastitih graana. Atina je svoje
prve prihode ostvarila davanjem u zakup rudnik srebra, ali je kasnije, poto je
stekla mo, ubirala prihod od gradova-dravica koje je titila od Persijanaca.
139
Dravni prihodi u Atini, a kasnije i u Rimu bili su dosta slini, kao i me-
hanizmi za naplatu istih, koji su se sastojali u prinudi jaeg nad slabijim. Usled
irenja teritorije, a samim tim i uveanja vojske i administracije, u Rimu nastaju
136 i. . 271.
137 Mm kj . c. . 16.
138 o j j fj fj j 3-4/1991 . 100.
139 Mm kj . c. . 18.
potrebe za novim prihodima, pa se uvode porezi na zemljite, na naslee, na
promet roba, na luksuzne predmete, a prisutan je i prihod od kovanja novca i
glavarina.
140
Karakteristika fnansija u feudalnom ureenju je da se dravni prihodi
preklapaju sa linim prihodima vladara. Poznati prihodi vladara toga doba
su regali, na koje je vladar imao iskljuivo pravo. Regali su bili brojni, ali,
usled velikih prohteva vladara, esto nedovoljni. Iz tog razloga uvode se porezi
koji se javljaju kao sredstvo za obezbeenje dodatnih prihoda. Veliki vladar-
ski nameti uslovljavali su este sukobe izmeu vladara i plemstva. Tako je
u Engleskoj, koja se smatra kolevkom poreza, 1215. godine, doneta Velika , doneta Velika
povelja o slobodama (Magna Charta Libertatum), kojomje englesko plemstvo Magna Charta Libertatum), kojomje englesko plemstvo Charta Libertatum), kojomje englesko plemstvo Charta Libertatum), kojomje englesko plemstvo Libertatum), kojomje englesko plemstvo Libertatum), kojomje englesko plemstvo ), kojom je englesko plemstvo
izvojevalo odluku da se bez pristanka poreskih obveznika ne moe naplaivati
nijedan porez.
141

Velika povelja o slobodama ima presudnu ulogu u razvoju lokalnih
prihoda, jer upravo ona daje pravo veim gradovima u Engleskoj da ubiraju
pojedine poreze. U kapitalistikom ureenju 90% dravnih rashoda podmiruje
se sredstvima prikupljenim naplatom brojnih poreza. Visok udeo poreza u
ukupnim prihodima drave, kao bitno obeleje javnih fnansija kapitalizma,
motivisalo je jednog od najistaknutijih predstavnika graanske politike
ekonomije ovoga veka, Amerikanca Josefa umpetera, da kapitalistiku dravu
nazove poreskom dravom.
142
Karakteristika ovog perioda je jaka centralna vlast, ali je primetno i stva-
ranje lokalnih samouprava. Vievekovna borba naprednih evropskih naroda za
osloboenje od dominacije jednog centra moi, u kome je stolovao suveren,
raspolaui celokupnim dravnim aparatom i budetom, rezultovala je nastan-
kom lokalne samouprave. Lokalnu samoupravu mnogi pravni teoretiari nazi-
vaju jedinom pravom decentralizacijim, a sam termin i pojam samouprava na
kontinent su doli iz Engleske.
143
Termin lokalna samoupava (local government)
144
skovao je engleski f-
lozof, tvorac teorije zakonodavstva, Deremi Bentam, upotrebivi ga po prvi
put 1832. godine, da bi tri godine kasnije, 1835. godine, ovaj termin uao i u
140 i. . 19.
141 i. . 20.
142 J N fjm fj im Z 1988 . 48.
143 S J o o j j (S kj. 8 ) iGZ
1990 . 404.
144 Lc Gm i Ecc Pc Pc am
J M. S (.). (Ww P) 1998 . 1296.
pravno-politiki govor, kada ga je Lord Don Rasel koristio predstavljajui Za-
kon o optim korporacijama donjem domu Predstavnitva naroda.
145
Svaka lokalna samouprava ima svoje organe koji obavljaju poslove uprave
(izvravanje odluka lokalne samouprave, izvravanje poslova koji su povereni ili
preneti od viih nivoa vlasti). Organ lokalne samouprave jeste lokalna uprava.
Lokalna uprava je termin francuskog porekla i oznaava upravne organe u uim
teritorijalnim jedinicama jedne zemlje.
146
Da bi lokalna samouprava fnansirala svoju upravu i vrila svoje nadleno-
sti, koje su joj prenete od centralne vlasti, ona mora imati svoje javne prihode.
Javni prihodi i nadlenosti lokalnih samouprava, sa nastankom i razvojem kapi-
talistikog demokratskog drutva, naglo su se uveavali.
U dananje vreme, nadlenosti lokalnih samouprava u odreivanju, utvr-
ivanju i naplati javnih prihoda belee rast, to se tumai kao decentralizacija
vlasti ili, reeno ekonomskim renikom, fskalna decentralizacija, o kojoj e ka-
snije biti rei.
Istorijski razvoj lokalnih javnih fnansija u Srbiji
Razvoj gradova u srednjovekovnoj Srbiji i njihova fskalna i svaka dru-
ga suverenost gotovo da se podudaraju sa razvojem lokalnih samouprava u
Evropi toga doba. Sa stvaranjem nove drave na poetku XIX veka nastali su veka nastali su
i gradovi i odreeni oblici lokalne i teritorijalne autonomije. Prisutan je vid
administrativno-teritorijalne podele, ali je takva teritorijalna organizacija bila
zasnovana na istim osnovama na kojima je bila i u vreme Otomanske imperije.
Sa razvojem dravne organizacije i sticanjem suvereniteta razvija se i po-
reski sistem. Sistem neposrednih poreza u Srbiji bio je regulisan Zakonom o
neposrednim porezima iz 1884. godine, koji je prvu dopunu imao ve 1885.
godine, a poslednju (dvanaestu) 1907. godine, kojom je uvedeno est poreza:
1. Porez na zemljite,
2. Porez na zgrade,
3. Porez na prihod od kapitala,
4. Porez na prihod od radnji i linog rada,
5. Porez na obrt u radnji,
6. Porez na linost.
147
145 Dj V Dj Jj Dccj j j Sj
C j P N 2006 . 25.
146 S i i j j m Z 1987 . 1517.
147 J j j fj Jj P Z 1985 . 6.
Sa poslednjom dopunom Zakona o neposrednim porezima iz 1907. godine,
na teritoriji Kraljevine Srbije postojalo je sedam poreskih oblika. Pored navedenih,
postojao je i porez na obrt (vrsta dopunskog poreza na prinos od radnje).
148
U to vreme lokalne samouprave dobijaju i odreene prinadlenosti. Zakoni,
kojima se preciznije defniu lokalna samouprava i lokalne javne fnansije, usledili
su poetkom XX veka i to Zakon o okrunim, sreskim i optinskim budetima, XX veka i to Zakon o okrunim, sreskim i optinskim budetima,
iz 1901. godine, Zakon o optinama, iz 1903. godine, i Zakon o ureenju okruga
i srezova, iz 1905. godine.
149
1. decembra 1918. godine stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovena-
ca, a na teritoriji novonastale drave bilo je u primeni pet razliitih poreskih
sistema neposrednih poreza: srpski, austrijski, maarski, turski i crnogorski. Na
teritoriji Srbije je, sve do 1929. godine, bio na snazi srpski sistem neposrednih
poreza. 1928. godine donet je Zakon o neposrednim porezima, koji je 1. januara
1929. godine stupio na snagu.
Iako je 1922. godine donet Zakon o oblasnoj i sreskoj samoupravi, on nije
uspeo da rei problem fnansiranja samoupravnih tela, pa je ostala mogunost da
se, do donoenja Zakona o samostalnim porezima i taksama, ove dabine uvode
budetom uz odobrenje ministra fnansija. I pored ovih ogranienja, oblasna
skuptina je propisivala oblasne takse koje su se plaale za upotrebu, uivanje
i iskoriavanje oblasnih samouprava. Pored ovog prava, oblasne skuptine su
uvodile i lokalne poreze po stopi od 50%, a preko ove stope tek po odobrenju
ministra fnansija.
150
Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podruja i Zakonom o
banskoj upravi, iz 1929. godine, bitno se utie na razvoj fskalne decentralizacije,
jer se pomenutim zakonima dozvoljava banovinama da utvruju vlastite prihode.
Znaajno razdoblje u razvoju lokalne samouprave nastaje donoenjem Za-
kona o optinama i Zakona o gradovima 1933. godine. Ovim zakonima gradovi
i optine su mogli uvoditi prireze na neposredne dravne poreze i gradske op-
tinske posredne poreze troarine i takse.
151
Ako su optinski prirezi na dravne neposredne poreze, u budetu optine,
bili do 50%, saglasnost na budet je davao sreski naelnik uz ovlaenje bana.
Ako su optinski prirezi na dravne neposredne poreze bili preko 50% sagla-
snost je davao ban, a preko ove stope, po odobrenju, ministar fnansija.
152
148 Mm kj . c. . 26.
149 i. . 27.
150 i. . 28.
151 i. . 29.
152 i. . 29.
Nemajui pokrie za svoje rashode, a u nemogunosti da od strane drave
dobiju kompenzaciju za prenete poslove i ustanove, ove su bile prinuene da
zavode dabine, koje su imale najveim delom prohibitivni karakter i stvarale

carinske ograde na granicama pojedinih banovina. U izvesnim banovinama bio
je propisan najvei deo tarifnih brojeva iz Zakona o taksama, a sa sopstvenim
stopama stvoren novi takseni izvor banovskih prihoda. Tako su za iste radnje
postojale dvostruke takse, i dravne i banovinske. Istovetan sluaj bio je i sa
banovinskom troarinom.
153
Ne obazirui se kako na relativno brojne oblike i vrste samoupravnih f-
skalnih prihoda (banovinskih i optinskih), tako i na uoenu tendenciju jaa-
nja samouprave u periodu uoi Drugog svetskog rata, to je posebno dolo do
izraaja u ustanovljavanju banovine Hrvatske kao federalne jedinice, celokupni
fskalni sistem stare Jugoslavije nosio je u sebi karakteristike fnansija jedne uni-
tarno organizovane kapitalistike drave.
154
Nastankom druge Jugoslavije, a sa njom i promene vlasti i drutveno-eko-
nomskih odnosa, dolazi do promena i u fskalnom sistemu.
Imajui u vidu faze drutvenog, ekonomskog i politikog razvoja nae ze-
mlje, moemo rei da su postojale i faze u razvoju fskalnog sistema, a samim
tim i lokalnih fnansija. Na osnovu toga moemo precizno odrediti periode ra-
zvoja lokalnih fnansija u Republici Srbiji:
a) Period druge polovine 1944. do kraja 1946. U ovom periodu prime-
njuju se poreski oblici iz stare Jugoslavije sa izmenama koje su bile u skladu
sa novim idejama socijalne pravde. Poreski sistem imao je za cilj da obezbedi
akumulaciju dravnoj privredi i socijalne promene.
155
Za 1946. godinu uraen je prvi budet, na osnovu Zakona o dravnom
budetu iz 1945. godine. Stvaranje narodnooslobodilakih odbora jo u toku rata
i svesna politika orijentacija na njihovo izgraivanje na mesto starog aparata lo-
kalnih vlasti, doprineli su da se posle osloboenja pravni poloaj, organizaciona
struktura i funkcionisanje narodnih odbora brzo reguliu i dobiju svoju zakonsku
osnovicu.
156
Njihovi budeti u strukturi prihoda Optedravnog budeta u 1946.
godini uestvovali su sa 14,49%, a u strukturi rashoda sa 11,08%.
157
153 M fj kj Jj 19181938 1939 . 37.
154 . o j f m m j J-
j Em 1977 . 69.
155 D J G J fj JP m fm N 1990 j. ii . 269.
156 J Sm m Jj P
1957 . 7.
157 k L fj Jj S m Jj
1964 . 60.
U godinama obnove bilo je neizbeno jae naglaavanje jedinstva budeta i
centralizma nego samoupravnosti lokalnih i republikih vlasti.
158
Republiki or-
gani su odreivali prihode i rashode lokalnih budeta, pa je samim tim u ovom
delu narodnim odborima bila uskraena samostalnost.
Strukturu lokalnih prihoda u ovom periodu inili su: prirezi, takse, troa-
rina i mesni porez.
159
b) Period od 1947. do 1951. Karakteristika ovog perioda je razraen f-
nansijski sistem, kome je u potpunosti podreeno fnansiranje lokalnih organa
vlasti. Taj sistem se odlikovao jedinstvom, centralizmom i administrativnim ele-
mentima.
160
1949. godine dolazi do izmena i dopuna Opteg zakona o narodnim odbo-
rima iz 1946. godine, kojim je dat pravni osnov lokalnom fnansiranju.
Narodni odbori su bili organizovani na tri nivoa: osnovni, koje su inili
mesni i gradski, odnosno rejonski; sreski, kao drugostepeni, i oblasni, kao tree-
stepeni narodni odbori.
161
U periodu od 1947. do 1951. proseno uee lokalnih budeta, odnosno
budeta narodnih odbora, u ukupnim rashodima dravnog budeta, iznosilo je
12,57%, to se moe videti iz sledee tabele.
Tabela 1.
Struktura optedravnog budeta
162

G NJ S
No
1947 100 6627 2169 12,06
1948 100 6117 2679 12,04
1949 100 6909 1963 11,28
1950 100 6247 2387 13,66
1951 100 5747 1944 13,09
P 1947/51 100 6309 2434 12,57
158 J . c. . 16.
159 Mm kj . c. . 32.
160 k . c. . 65.
161 J . c. . 25.
162 k . c. . 71.
c) Period od 1952. do 1953. Kljuni zakonski propisi za sistem prihoda
ovog perioda su Osnovni zakon o drutvenom doprinosu i porezima
163
(donesen
krajem 1951) i Zakon o budetima.
164
U nadlenosti federacije je uvoenje poreza i drugih prihoda. Sa ovim za-
konskim propisima regulisana je raspodela izvora prihoda kojom su smanjeni
sopstveni prihodi narodnih odbora sa 31%, iz prethodnog perioda, na 19,8%.
Istovremeno su porasli zajedniki izvori prihoda na 68,8% umesto 62,2% i do-
tacije na 11,4% umesto 6,8% iz ranijeg perioda. U ukupnoj budetskoj potronji
poraslo je uee lokalnih budeta sa 12,56% u periodu 1947/51. na 15,99% u
periodu 1952/53, a to je imalo za posledicu pad uea republikih budeta.
165
d) Period od 1954. do 1958. 1956. godine izvrena je poreska reforma, iji
su osnovni ciljevi bili ekonomski, a to je da se izvri preraspodela poreskog tereta
kod zemljoradnika i da se komunama kao politiko-teritorijalnim jedinicama
da pravo da utiu preko odreenih fnansijskih instrumenata na kretanje privre-
de u okviru svog teritorijalnog domena.
166
Ovom reformom uvode se takse.
167
Struktura budetskih prihoda narodnih
odbora raste u korist sopstvenih prihoda i to 59,6%, zajedniki prihodi padaju
na 25,5%, a dotacije rastu na 14,9%, to se moe videti u sledeoj tabeli.
Tabela 2.
Struktura budetskih prihoda narodnih odbora
168
(%)
V 1947/51 1952/53 1954/57
1. S 310 198 596
2. Zj 622 688 255
3. Dcj 68 114 149
U 1000 1000 1000
e) Period od 1958. do 1965. Krajem 1959. i poetkom 1960. godine izvr-
ena je budetska reforma na osnovu Zakona o budetima.
Nunost ove budetske reforme proizaao je iz potrebe za preraspodelom
izvora prihoda izmeu razliitog nivoa politiko-teritorijalnih zajednica zbog
163 S NJ . 1/1952.
164 S NJ . 58/1951.
165 k . c. . 159.
166 Mm kj . c. . 32.
167 S NJ . 6/1956.
168 k . c. . 167.
sve veih potreba optina, jer su analize pokazivale da se dinamika stvaranja
budetskih sredstava optina, i pored njihovog stalnog porasta, ne kree u skladu
sa poveanjem lokalnih nadlenosti u procesu decentralizacije.
169
f ) Period od 1965. do 1971. U ovom periodu utvreni su izvori i vr-
ste prihoda drutveno-politikih zajednica, a na osnovu Osnovnog zakona o
fnansiranju drutveno-politikih zajednica iz 1965. godine. Lokalne samo-
uprave ubiraju prihode od optinskih doprinosa, optinskih poreza i optin-
skih taksi.
Najvie proseno uee u ukupnim budetskim prihodima imala je fede-
racija sa 52,0%. Zatim slede optine sa prosenim ueem od 26,4%. Proseno
uee republika bilo je manje od optina i iznosilo je 18,9%. Pokrajine su imale
najmanje proseno uee od skromnih 2,7%.
170
g) Period od 1972. do 1991. Donoenjem ustavnih amandmana 1971. go-
dine dolazi do promena u drutveno-ekonomskom i politikom sistemu. Ustav-
ni amandmani od XX do XLII, koje je Savezna skuptina SFRJ donela na Ustav do XLII, koje je Savezna skuptina SFRJ donela na Ustav XLII, koje je Savezna skuptina SFRJ donela na Ustav
iz 1963. godine, sadrali su dva amandmana koji su imali veliki znaaj za poreski
sistem. To su bili amandmani sa oznakom XXVIII i XXXIV. XXXIV. XXXIV.
Amandmanom XXVIII suavaju se ovlaenja federacije a proiruje f-
skalni suverenitet republika i pokrajina, tj. sada su one subjekti koji odluuju o
poreskom sistemu utvruju izvore i vrste prihoda. Republikim, odnosno po-
krajinskim zakonom utvruje se podela poreza, taksa i drugih davanja izmeu
republika i pokrajina, na jednoj strani, i optina, na drugoj strani. Optine sa-
mostalno odluuju o visini poreza, taksa i drugih davanja koja su njihov prihod
i njima samostalno raspolau.
171
U ovom periodu kod nas se primenjuje meoviti sistem raspodele drutve-
nih prihoda. U tom su sistemu snano naglaeni elementi sistema separacije pri-
hoda, ali ima i elemenata sistema zajednikih prihoda, i to kao sistema plaanja
odozgo prema dole tako i plaanja odozdo prema gore.
172
h) Period od 1992. do 2000. Na poetku poslednje decenije XX veka dola-
zi do raspada SFRJ. 1992. godine nastaje Savezna Republika Jugoslavija od dve
republike, Srbije i Crne Gore. Kao posledica rata i sankcija UN, 1993. godine, u
novonastaloj zajednici, dolazi do potpunog sloma ekonomskog sistema. Krajem
januara 1994. godine stupio je na snagu Program rekonstrukcije monetarnog
sistema i strategije ekonomskog oporavka Jugoslavije, kojim su spreena hi-
169 Mm kj . c. . 42.
170 Mj j SJ 19471972 SZS 1973 . 57.
171 Mm kj . c. . 47.
172 J . c. . 145.
perinfatorna kretanja. Uvodi se novi dinar sa zlatnom i deviznom podlogom i
uspostavlja se stabilan ekonomski i monetarni ambijent.
Na takvim osnovama nastaje i novi sistem fnansiranja jedinica lokalne
samouprave u Republici Srbiji. Osnovna ideja je bila da se komunalna potronja
fnansira iz izvornih prihoda lokalne samouprave, a defnisani poslovi i funkcije
lokalne samouprave iz ustupljenih poreza, a za koje se utvruju jedinstveni nivoi
potronje na bazi jedinstvenih objektivnih kriterijuma.
173

Zakonom o obezbeivanju sredstava jedinicama lokalne samouprave, kao
sistemskim zakonom, kojim je tada bio ureen sistem fnansiranja lokalne sa-
mouprave u Republici Srbiji, bili su defnisani poslovi i funkcije za koje su utvr-
ivani objektivni nivoi potronje na bazi jedinstvenih objektivnih kriterijuma,
kao i nain obezbeenja sredstava za njihovo fnansiranje.
174

Posebnim godinjim Zakonom o ueu optina i gradova u porezu na
promet proizvoda i usluga utvrivan je ukupan obim sredstava koji se ustupa
jedinicama lokalnih samouprava. Istim zakonskim reenjem propisana je i stopa
poreza na promet proizvoda i usluga sa kojom lokalne samouprave treba da
ostvare potreban obim sredstava i to 5% za optine, 10% za gradove i 15% za
grad Beograd.
i) Period od 2001. do 2004. Na poetku XXI veka optine u Srbiji u veli-
koj meri zavise od Republike.
175
Sa sveobuhvatnim drutvenim i ekonomskim
reformama zapoele su reforme i sistema fnansiranja lokalne samouprave. Prva
znaajnija reforma uraena je donoenjem izmenjenog i dopunjenog Zakona o
javnim prihodima i javnim rashodima.
176

Izmenama ovog zakona menja se karakter pojedinih ustupljenih poreza.
Od ukupno 6 poreza, koji su do tada bili u reimu transfernih sredstava, 4
poreza su prevedena u reim ustupljenih poreza (porez od poljoprivrede, porez
na imovinu, porez na naslee i poklone i porez na prenos apsolutnih prava).
Preostala 2 poreza, koja su ostala u reimu transfernih sredstava, i to deo poreza
na zarade u visini od 5% i deo poreza na promet roba i usluga, imala su ulogu
ujednaavanja visine sredstava izmeu jedinica lokalne samouprave.
177
173 S j m f jj -
c Sj 2004 . 3.
174 i. . 3.
175 . Sj Z icj f -
ccj j Jj M 2001 . 59.
176 Z jm m m S S . 76/91 41/92 .
18/93 22/93 . 37/93 67/93 45/94 42/98 54/99 22/2001 9/2002 . 87/2002
. 33/2004 135/2004 . .
177 S . c. . 56.
Pomenutim zakonom izmenjena je i pripadnost odreenih poreza, koje
Republika ustupa optinama i gradovima i to:
porez na imovinu, umesto 25%, optinama i gradovima ustupa se
100%;
boravina taksa, takoe umesto 80%, optinama i gradovima ustupa se
100%;
znaajno poveanje prihoda optine i gradovi ostvaruju i kroz povea-
nje stope poreza na prenos apsolutnih prava sa 3 na 5%.
Od posebnog znaaja za fnansiranje lokalne samouprave je donoenje Za-
kona o porezu na fond zarada,
178
kojim se uvodi porez na fond zarada, kao lokal-
ni porez, koji su jedinice lokalne samouprave mogle da uvode svojom odlukom.
Stopa ovog poreza maksimizirana je na nivou od 3,5%.
179
Posle oktobarskih dogaaja 2000. godine, u sklopu reformskih poteza nove
vlasti, jedno od prioritetnijih mesta zauzimao je Zakon o lokalnoj samoupravi.
180

Zakon je donet u vreme velikih ogranienja nasleenog pravno-politikog siste-
ma, nepovoljnog ekonomskog stanja i velikog siromatva veeg dela populacije.
Pretpostavke na kojima je sainjen deo Zakona o lokalnoj samoupravi, koji
se odnosi na fnansiranje lokalne samouprave, jesu: prihvatanje evropske povelje
o lokalnoj samoupravi, kroz utemeljenje dostignua u razvoju lokalne samo-
uprave u Srbiji, uvaavanje ekonomske stvarnosti Srbije, jaanje fnansijske i
fskalne samostalnosti lokalne samouprave, sistem fnansiranja se bazira na mo-
delu izvornih i ustupljenih prihoda, ugradnja elemenata podrke preduzetnitvu
lokalne samouprave, uspostavlja se fnansijsko izravnanje izmeu Republike i
lokalne samouprave, ugradnja elemenata solidarnosti prema ekonomski slabi-
jim i manje razvijenim lokalnim samoupravama i smanjenje funkcija lokalne
samouprave, ugradnja elemenata solidarnosti prema ekonomski slabijim i manje
razvijenim lokalnim samoupravama i smanjenje funkcija jedinica lokalne samo-
uprave u odnosu na postojee stanje.
Pretpostavke na kojima je sainjen Zakon o lokalnoj samoupravi koji se
tie fnansiranja su sledee:
potovanje reenja evropske povelje o lokalnoj samoupravi;
uvaavanje dostignua u razvoju lokalne samouprave u Srbiji;
uvaavanje ekonomske stvarnosti Srbije;
jaanje fnansijske i fskalne samostalnosti jedinica lokalne samoupra-
ve;
178 Z S S . 27/01.
179 S . c. . 56.
180 Z j m S S . 9/02; 33/04 135.
sistem fnansiranja se bazira na modelu zajednice prihoda i modelu
vlastitih prihoda kao bazinim modelima (izvorni i ustupljeni priho-
di);
jedinicama lokalne samouprave pripadaju javni prihodi ija je osnovica
slabo mobilna i koji su lako uoljivi;
ugradnja elemenata kompetitivnosti i podrke preduzetnitvu jedinica
lokalne samouprave;
fnansijsko izravnanje se uspostavlja izmeu Republike i jedinica lo-
kalne samouprave i izmeu jedinica lokalne samouprave posebno u
gradskim zajednicama;
ugradnja elemenata solidarnosti prema ekonomski slabijim, nerazvije-
nim i manjim jedinicama lokalne samouprave; i
bitno se ne poveavaju funkcije jedinica lokalne samouprave u odnosu
na postojee stanje.
181
Usvajanjem ovakvog koncepta stvoreni su uslovi da se doe do potpuno
novog i koncepcijski drugaijeg osnova fnansiranja lokalne samouprave u od-
nosu na sistem fnansiranja optina i gradova koji je postojao u Srbiji do 2000.
godine. Zakon o lokalnoj samoupravi je proirio i obogatio funkcije lokalnih
zajednica, ojaavi izvore njene ekonomske i fnansijske samostalnosti.
182
Najvanije promene, koje su od znaaja za poveanje obima sredstava je-
dinica lokalne samouprave, jesu da optinama i gradovima pripadaju u visini od
100%, est ustupljenih poreza, koji su u prethodnom periodu pripadali budetu
Republike, i to:
porez na prihode od samostalne delatnosti;
porez na prihode od nepokretnosti;
porez na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari;
porez na dobitke od igara na sreu;
porez na prihode od osiguranja lica;
porez na druge prihode prema lanu 85 Zakona o porezu na dohodak
graana.
Poveano je uee optina u porezu na promet sa 5 na 8%.
183
j) Period od 2004. do danas. Ovaj period karakteriu zakoni kojima je za-
ustavljena dinamika jaanja fskalne samostalnosti lokalnih samouprava. 2004.
godine usvojeni su:
181 a V o j fj m N
S 2003 . 172.
182 S Mcj m Z L m-
j j M 2002 . 136137.
183 S . c. . 6.
Zakon o ukidanju Zakona o porezu na fond zarada,
184
koji je stupio na
snagu 1. jula 2004. godine; i
Zakon o porezu na dodatu vrednost,
185
koji je stupio na snagu 1. janu-
ara 2005. godine.
Prihodi od poreza na fond zarada bili su 100% prihod lokalnih budeta,
a u masi ukupnih prihoda lokalnih samouprava uestvovali su sa 20%. Takoe,
znaajan prihod bio je i od ukupne sume uplaenog poreza na promet roba i
usluga, koji je prestao da vai stupanjem Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Kao privremeno reenje, kojim je trebalo kompenzovati gubitak, bio je godinji
zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budeta Republike Srbije, kojim je
ureeno da jedinicama lokalne samouprave pripadne dodatni udeo u porezu na
zarade u visini od 25%.
U julu 2006. godine Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je Za-
kon o fnansiranju lokalne samouprave
186
, koji je stupio na snagu 27. jula 2006.
godine, a koji je poeo sa primenom 1. januara 2007. godine. Danom poetka
primene Zakona o fnansiranju lokalne samouprave prestao je da vai odeljak
V, Finansiranje poslova jedinice lokalne samouprave sa l. 77-104. Zakona o
lokalnoj samoupravi, koji je pravno regulisao fnansiranje lokalne samouprave
u Srbiji.
Zakon o fnansiranju lokalne samouprave nije poveao masu novanih
sredstvava za lokalne samouprave, to je najavljivano, ve je predvideo vei pre-
nos budetskih sredstava siromanijim optinama na teret bogatijih optina.
Predvideo je, pored izvornih i ustupljenih prihoda, koje je predviao i Zakon o
lokalnoj samoupravi, i transfere. Novina je i poveravanje naplate poreza na imo-
vinu lokalnoj samoupravi (koji je ovim zakonom postao njen izvorni prihod).
Sloena i kompleksna materija fnansiranja lokalne samouprave u Repu-
blici Srbiji je pravno ureena:
Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima;
Zakonom o fnansiranju lokalne samouprave;
Zakonom o budetskom sistemu.
Najvanije odredbe o fnansiranju lokalnih zajednica u Republici Srbiji
sadrane su u Zakonu o fnansiranju lokalne samouprave.
184 Z j Z S S .
27/01.
185 Z S S . 84/2004; 86/2004 -
61/2005.
186 Z fj m S S . 62/06.
LITerATUrA
Bingulac, Z., Jovanovi, M., Krsti, B. (2003), Monetarne i javne fnansije, Megatrend univer-
zitet primenjenih nauka, Beograd.
Blagojevi, O., Razvoj fnansija i fnansijske nauke, Finansije 3-4/1991.
orevi, J. (1949), Nai narodni odbori, Udruenje pravnika NRS, Beograd.
orevi, J. (1957), Sistem lokalne samouprave u Jugoslaviji, Pravni fakultet.
Gori, J. (1990), Javne fnansije, JP tampa, radio i flm Bor, Ni.
Jeli, B. (1990), Nauka o fnansijama i fnansijsko pravo, Narodne novine, Zagreb.
Jeli, B. (1983), Nauka o fnansijama, Informator, Zagreb.
Jeli. B. (1985), Razvoj javnih fnansija u Jugoslaviji, Pravni fakultet, Zagreb.
Jovanovi, S. (1990), O dravi Osnovi jedne pravne teorije (Sabrana dela, Knj. 8), BIGZ,
Beograd.
Kijanovi, M. (1999), Lokalni javni prihodi u sistemu javnih prihoda Republike Srbije, Grafo-
karton, Prijepolje.
Local Government (1998), International Enciclopedia of Public Policy and Administration
Jay M. Shafrity (ed.), Boulder (Westview Press).
Nacionalna strategija razvoja Republike Srbije za period 2007-2012.
Raievi, B. (2001), Lokalni nefskalni prihodi, u Zborniku Inicijativa za fskalnu decentra-
lizaciju sluaj Jugoslavije, Magna agenda, Beograd.
Raievi, B. (2001), Fiskalna struktura Republike Srbije, Zbirka radova Inicijativa za fskalnu
decentralizaciju sluaj Jugoslavije, Magna agenda, Beograd.
Raievi, B. (1977), Osobenosti razvoja fskalnog sistema u uslovima federativnog ureenja Jugo-
slavije, Ekonomski institut, Beograd.
Stipanovi, B. (2004), Finansije lokalne samouprave i fskalno ujednaavanje u Republici Srbiji,
Beograd.
Vigvari, A. (2003), Osnovi teorije dravnog budeta i fnansijski poslovi samouprava, Evropski
pokret u Srbiji, Beograd, i Prometej, Novi Sad.
ZAKONI
Zakon o fnansiranju lokalne samouprave, Slubeni glasnik RS, br. 62/06.
Zakon o javnim prihodima i rashodima, Slubeni glasnik RS, br. 76/91, 41/92 dr. zakon,
18/93, 22/93 ispr., 37/93, 67/93, 45/94, 42/98, 54/99, 22/2001, 9/2002 dr. zakon,
87/2002 dr. zakon, 33/2004 i 135/2004 dr. zakon.
Zakon o lokalnoj samoupravi, Slubeni glasnik RS, br. 9/02; 33/04 i 135/04.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Slubeni glasnik RS, br. 80/02 isprav-
ka, izmene i dopune: Slubeni glasnik RS, br. 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06,
61/07, 20/09.
Zakon o porezima na imovinu, Slubeni glasnik RS, br. 26/2001, Slubeni list SRJ, br.
42/2002-odluka SUS i Slubeni glasnik RS, br. 80/2002, 135/2004 i 61/2007.
Zakon o porezu na fond zarada, Slubeni glasnik RS, br. 27/01.
Zakon o prestanku vaenja Zakona o porezu na fond zarada, Slubeni glasnik RS, br. 27/01.
Dragutin radosavljevi
mUNIcIPAL FINANceS
Summary:
my y fc c. -
c S w c c --
m c -m ym wc -
fc cy. L
my c EU S
Lw fc c -m w
c -m : c ;
c ; ; cm w -
; cm w.
T m c c y -
cm . C y cm f
m .
T x cm c -m c
S. i w c m c c f-
c w c c fc S w
c -m c -m x m
fc c S E.
i c S c fc m m c-
w c -m c-
mccmc y cy. Lc
fc w c c -m
f w m mm
m fc m cc wy.
Lc m S cy c m m. i
c wc
c fc c m m w mc
c w c. T c w c
fc c c -
fc cy-m w.
Cm c cy mm
S c mc
c w cy
c . Lc -m -
y c c y
w m wc m c w m.
T m c y m -
y. Py c w
c w my w w f m
w mc w c m. T y ym
c m m y mcc
m.
T cfc c c-
fc c fc w c
c m w fc
c -m c S.
Key words: c fc c -m fc x
mcy.
Darko Nadi
187
UDC 502.131.1(497.11)2008/2011
330.34
ODrIVI rAZVOJ I PrINcIPI ODrIVOG rAZVOJA U
STrATeKIm DOKUmeNTImA rePUbLIKe SrbIJe
188
Saetak:
U j m j j V S-
j j 2008. 2011. jj
m m jm j c
j. Ujj Nc j j 2008. -
Sj j j j
j j jj j
c m . Mm mj m-
c ccj
j m j m-
c j m m-
Ncm jm j.
m jc m-
j m
j . i m j j
mj j jm m -
jm c V Sj m -
jj c mcj cj Sj.
Kljune rei: j c j -
m j
187 V U . E-m: .-
c@..c.
188 j - j U -
P Sj m m (c-
j: 179076) j f M Sj. T mj
21. 2011. .
POJAm I PrINcIPI ODrIVOG rAZVOJA
Iako u literaturi, domaoj i stranoj, koja se bavi odrivim razvojem postoji
vie defnicija ta se to pod ovim pojmom i procesom podrazumeva, zbog potre-
ba ovog rada moemo izdvojiti (kao operativnu) defniciju koja je data u Nacio-
nalnoj strategiji odrivog razvoja Republike Srbije. Tako se odrivi razvoj def-
nie kao dugoroni koncept koji podrazumeva stalni ekonomski rast koji, osim
ekonomske efkasnosti, tehnolokog napretka, vie istijih tehnologija, inovativnosti
celog drutva i drutveno odgovornog poslovanja, obezbeuje smanjenje siromatva,
dugorono bolje korienje resursa, unapreenje zdravstvenih uslova i kvaliteta ivota
i smanjenje zagaenja na nivo koji mogu da izdre inioci ivotne sredine, spreava-
nje novih zagaenja i ouvanje biodiverziteta.
189
Meutim, ova (politika) defni-
cija odrivog razvoja umnogome proiruje originalno shvatanje odrivog razvo-
ja. Najee navoena defnicija, koja je uspela da izbegne ovakve zamke, jeste
defnicija koja je data u knjizi Naa zajednika budunost (Our Common Future),
nastaloj kao izvetaj Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj iz 1987. godine.
Po toj defniciji, odrivi razvoj je razvoj koji izlazi u susret potrebama sadanjice, a
da ne ugroava sposobnost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe
190
.
Ovo moemo prihvatiti kao zvaninu defniciju odrivog razvoja, iako postoje , iako postoje
mnoga razliita tumaenja ta je to odrivi razvoj i na ta se on zapravo odnosi.
191

Isti sluaj je i sa principima odrivog razvoja, odnosno kriterijuma koji se mora-
ju ispotovati i stalno primenjivati u praksi, socijalnoj, ekonomskoj i ekolokoj,
kako bi proces odrivog razvoja dobio na efkasnosti. Ako samo insistiramo na
Bruntland defniciji vidi se da se u njoj moe uoiti samo princip meugene-
racijske solidarnosti, dok su sve ostale principe, koje u kasnije izloiti, dodali
ekonomisti, sociolozi, politiari, koji su iz svog ugla ili iz ugla svoje profesije
tumaili ovu defniciju. Tako tumaenje ta su i koji su principi odrivog razvo-
ja, dolazi i od Ujedinjenih nacija. Deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju iz Ria
proiruje defniciju odrivog razvoja navoenjem 18 principa odrivosti: ljudi
189 NSo Sj . 1.
190 U N. W Cmm Em Dm.
[ ] G amy 42/187 Nw Y 11 Dcm 1987; ://cc-
-y../c/ESoLUTioN/GEN/N0/514/19/iMG/N051419.?oEm (-
j 10.04.2011).
191 oj : D . M Scj j V j -
j Z 2005 . 399401; P o-
j. Uj Sj T-m 2011 . 325;
M j E 1996 . 171172 D N-
U Nc j j Sj. P j
j Ecc N.62 XViii 2011 . 161167.
215 D NoDiVi aZVoJ i PiNCiPi oDiVoG aZVoJa U STaTEkiM DokUMENTiMa ...
imaju pravo na zdrav i produktivan ivot u harmoniji sa prirodom; razvoj danas
ne sme ugroziti razvoj i potrebe ivotne sredine sadanjih i buduih generacija;
nacije imaju suvereno pravo da eksploatiu sopstvene resurse, ali bez nanoenja
tete ivotnoj sredini van svojih granica; nacije e razvijati meunarodne zakone
da prue naknadu za tetu koje aktivnosti pod njihovom kontrolom izazivaju na
podruju izvan njihovih granica; nacije e koristiti pristup predostronosti radi
zatite ivotne sredine. Gde postoje pretnje ozbiljne ili nepovratne tete, nauna
neizvesnost nee se koristiti za odlaganje trokovno-efkasnih mera za sprea-
vanje degradacije ivotne sredine; u cilju postizanja odrivog razvoja, zatita
ivotne sredine e initi sastavni deo razvojnog procesa, i ne moe se razmatrati
izolovano od njega. Iskorenjivanje siromatva i smanjenje razlika u ivotnom
standardu u razliitim delovima sveta su od sutinske vanosti za postizanje
odrivog razvoja i zadovoljavanje potreba veine ljudi; nacije e saraivati u ou-
vanju, zatiti i obnovi zdravlja i integriteta ekosistema Zemlje. Razvijene zemlje
priznaju odgovornost koju snose u meunarodnoj potrazi za odrivim razvojem
u pogledu pritisaka koje njihova drutva vre na globalnu ivotnu sredinu i teh-
nologija i fnansijskih resursa kojima komanduju; nacije treba da smanje i elimi-
niu neodrivi model proizvodnje i potronje, kao i da unapreuju odgovarajue
demografske politike; pitanja zatite ivotne sredine se najbolje obrauju uz
uee svih zainteresovanih graana. Nacije e pruiti i podsticati uee i svest
javnosti tako to e informacije o ivotnoj sredini biti iroko dostupne; nacije e
doneti efektivne ekoloke zakone i razvie nacionalni zakon o odgovornosti za
rtve zagaenja i drugih oteenja ivotne sredine. Tamo gde imaju vlast, nacije
e oceniti uticaj na ivotnu sredinu predloenih aktivnosti koje e verovatno
imati znaajan negativan uticaj; nacije treba da sarauju u promovisanju otvore-
nog meunarodnog ekonomskog sistema koji e dovesti do ekonomskog rasta i
odrivog razvoja u svim zemljama. Politike ivotne sredine ne treba koristiti kao
sredstvo za neopravdano ograniavanje meunarodne trgovine; zagaiva treba
da, u principu, snosi trokove zagaenja; nacije e upozoravati jedna drugu na
prirodne nepogode ili aktivnosti koje mogu imati tetne prekogranine uticaje;
odrivi razvoj zahteva bolje razumevanje naunih problema. Nacije treba da
dele znanje i inovativne tehnologije za postizanje cilja odrivosti; puno uee
ena je od sutinske vanosti za postizanje odrivog razvoja. Kreativnost, ideali
i hrabrost mladih i znanje autohtonog naroda su takoe potrebni. Nacije treba
da priznaju i podre identitet, kulturu i interese autohtonog naroda; ratovanje
je inherentno destruktivno za odrivi razvoj i nacije e potovati meunarodne
zakone zatite ivotne sredine u vreme oruanih sukoba, i saraivae u njiho-
vom daljem uspostavljanju; mir, razvoj i zatita ivotne sredine su meuzavisni
i nedeljivi.
Suzan Bejker (Susan Baker) smatra da, kada je re o principima odrivog
razvoja, pre svega mislimo na normativne principe koji mogu biti poveza-
ni sa pojmom odrivi razvoj. Tako da, u skladu sa Bruntland izvetajem, kao
principe odrivog razvoja, ona vidi sledee: zajednika ali i deljiva odgovornost,
meugeneracijska solidarnost, solidarnost unutar generacije, pravda, participa-
cija, jednakost polova.
192
Donatan Haris (Jonathan M. Harris), opet, smatra
da je principe odrivog razvoja mogue izvui iz konteksta defnicije odrivog
razvoja kako bi se osigurala njihova apsolutna primenljivost. Tako da on smatra
da su principi odrivog razvoja sledei: smanjivanje socijalne nejednakosti i za-
gaivanja ivotne sredine, odravajui pri tome zdravu ekonomsku bazu, zatita
prirodnog kapitala je od sutinske vanosti za odrivu ekonomsku proizvodnju i
meugeneracijska solidarnost. Iz ekoloke perspektive, kako stanovnitvo, tako i
ukupna potranja resursa mora biti ograniena u meri da odrava integritet eko-
sistema i raznolikost vrsta, socijalna jednakost ispunjenje osnovnih zdravstve-
nih i obrazovnih potreba, kao i participativna demokratija su kljuni elementi
razvoja, i povezane su sa zatitom ivotne sredine.
193
U Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja Republike Srbije kao principi odr-
ivog razvoja navode se sledei: Meugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar
generacije. Zadovoljiti potrebe sadanjih generacija, ali tako da se ne ugroze pra-
va buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Solidarnost unutar generacije
postii demokratski usaglaenom raspodelom raspoloivog prirodnog i stvore-
nog kapitala, tako da se obezbede osnovne ljudske potrebe za sve drutvene gru-
pe; Otvoreno i demokratsko drutvo uee graana u odluivanju. Garantovati
graanska prava, obezbediti pristup informacijama i osigurati dostupnost prav-
de. Obezbediti odgovarajue konsultacije s graanima i uee graana u do-
noenju odluka. Braniti stabilnost demokratskih institucija na osnovama mira,
bezbednosti i slobode; Znanje kao nosilac razvoja. Promovisati prosperitetnu,
inovativnu, konkurentnu i ekoloki efkasnu ekonomiju zasnovanu na znanju,
koja obezbeuje visok ivotni standard i punu i visokokvalitetnu zaposlenost.
Promovisati obrazovanje i razvijanje javne svesti o odrivom razvoju; Ukljuenost
u drutvene procese. Promovisati punu integraciju graana u drutvo, podsticati
jednake mogunosti za svakoga tako to e se promovisati ljudska prava, poseb-
no rodna ravnopravnost i boriti protiv svih oblika diskriminacije afrmativnim
merama za marginalizovane grupe i smanjenjem siromatva. Razlike i podelje-
nost meu lanovima drutva treba svoditi na najmanju moguu meru i stalno se
boriti protiv socijalne iskljuenosti ljudi i siromatva; Integrisanje pitanja ivotne
192 S S m L Nw Y 2006. . 26.
193 J M. H c Pc S Dm G Dm
Em i WokiNG PaPE 00-04 T Uy J 2001 . 21.
sredine u ostale sektorske politike. Promovisati integraciju ekonomskih, socijalnih i
ekolokih pristupa i analiza, te podrati korienje instrumenata kao to je stra-
teka procena ivotne sredine. Podsticati socijalni dijalog, drutveno odgovor-
no poslovanje i javno-privatno partnerstvo; Predostronost. Zahtevati ouvanje
prirodne ravnotee kada nema pouzdanih informacija o odreenom problemu.
Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena tako da prouzrokuje najma-
nju moguu promenu u ivotnoj sredini. Preventivno delovati da bi se spreili
mogui znatni negativni uticaji na ivotnu sredinu, osobito ako bi bila ugroena
dobrobit ljudi i ivotinja; Zagaiva/korisnik plaa ukljuenje trokova vezanih
za ivotnu sredinu u cenu proizvoda. Internalizovati trokove vezane za ivotnu
sredinu, tj. ukljuiti trokove unitavanja ivotne sredine u ekonomske troko-
ve zagaivaa/korisnika, tj. primeniti princip zagaiva/korisnik plaa. Tako se
postie puna ekonomska cena koja pokriva trokove proizvodnje, upotrebe i
odlaganja proizvoda tokom itavog njegovog ivotnog ciklusa; Odriva pro-
izvodnja i potronja. Potovati uravnoteene odnose u eksploataciji prirodnih
resursa i obezbediti visok nivo zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine.
Smanjiti zagaenje ivotne sredine i promovisati odrivu potronju i proizvod-
nju, ali ekonomski rast ne sme da uzrokuje proporcionalni porast degradacije
ivotne sredine.
ODrIVI rAZVOJ I NAcIONALNA STrATeGIJA ODrIVOG
rAZVOJA rePUbLIKe SrbIJe
Reenja koja su data u Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja u skladu su
sa evropskim integracijama: Strategijom odrivog razvoja EU (usvojena 2001.
godine i obnovljena 2006. godine) i Lisabonskom strategijom (usvojio Savet
Evrope marta 2000). Strategija je usklaena s Milenijumskim ciljevima razvoja
(UN) i Nacionalnim milenijumskim ciljevima razvoja u Republici Srbiji, koje je
Vlada Republike Srbije usvojila 2006. godine.
Kako se istie u Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja Republike Srbije,
ova strategija je usklaena i sa sledeim stratekim dokumentima: Nacionalnom
strategijom zapoljavanja za period od 2005. do 2010. godine (usvojila Vla-
da 2005); Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije (Slubeni glasnik RS, broj
78/05); Strategijom razvoja turizma Republike Srbije (Slubeni glasnik RS,
broj 91/06); Strategijom podsticanja i razvoja stranih ulaganja (Slubeni gla-
snik RS, broj 22/06); Strategijom razvoja informacionog drutva u Republici
Srbiji (Slubeni glasnik RS, broj 87/06); Nacionalnom strategijom za reava-
nje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica (usvojila Vlada maja 2002); Strategi-
jom reforme dravne uprave u Republici Srbiji (usvojila Vlada novembra 2004);
Strategijom razvoja socijalne zatite (Slubeni glasnik RS, broj 108/05);
Strategijom lokalnog odrivog razvoja (usvojena na Generalnoj skuptini Stal-
ne konferencije gradova i optina decembra 2005); Strategijom razvoja malih
i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 20032008. (usvojila
Vlada 2003); Strategijom razvoja umarstva Republike Srbije (Slubeni glasnik
RS, broj 59/06); Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom, sa programom
pribliavanja EU (usvojila Vlada juna 2003); Nacionalnom strategijom za borbu
protiv HIV/AIDS-a (usvojila Vlada 17. februara 2005); Strategijom razvoja
strunog obrazovanja u Republici Srbiji (Slubeni glasnik RS, broj 1/07);
Strategijom razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji (Slubeni gla-
snik RS, broj 1/07); Strategijom regionalnog razvoja Republike Srbije za
period od 2007. do 2012. godine (Slubeni glasnik RS, broj 21/07); Strategi-
jom unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji (Slube-
ni glasnik RS, broj 1/07); Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do
2015. godine (utvrdila Vlada Odlukom Slubeni glasnik RS, broj 44/05);
Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije (utvrdila Vlada Odlukom
Slubeni glasnik RS, broj 109/05); Vodoprivrednom osnovom Republike
Srbije (utvrdila Vlada Uredbom Slubeni glasnik RS, broj 11/02); Nacio-
nalnim planom akcije za decu (usvojila Vlada 2004). .
ODrIVI rAZVOJ I PrINcIPI ODrIVOG rAZVOJA U
DrUGIm NAcIONALNIm STrATeGIJAmA rePUbLIKe SrbIJe
Da bismo utvrdili kolika je zaista usaglaenost ostalih nacionalnih strategija
sa NSOR Republike Srbije, pristupili smo identifkaciji na osnovu kljunih poj-
mova koji ine principe odrivog razvoja, kao to su: odrivi razvoj, solidarnost,
ivotna sredina, predostronost, zagaiva plaa, mir, demokratija itd. Na osnovu
(fzike) prisutnosti ovih kljunih termina u pojedinim strategijama analizira
se i njihova funkcionalna prisutnost, odnosno na koga se ti pojmovi konkretno
odnose ili ta oni konkretno objanjavaju i na koje ostale procese upuuju.
U okviru Nacionalne strategije za mlade (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, Slubeni glasnik RS, br. 55/05,
71/05-ispravka, i 101/07), odrivi razvoj se spominje na vie naina i mesta. Prvi odrivi razvoj se spominje na vie naina i mesta. Prvi
put u kontekstu zdravlja mlade populacije, gde se zdravlje mladih predstavlja
kao osnova za odrivi razvoj svakog drutva.
194
Strategija identifkuje koji su to
osnovni rizici po zdravlje mladih, a koji su posledica zagaivanja ovekove ivotne
sredine. Meutim, identifkovani rizici nisu samo specifni za mladu generaciju
ve i za sve ostale generacije na teritoriji Republike. Kao rizici se navode sledei:
194 Nc j m S S . 55/05 71/05- 101/07
. 32.
nedostatak pristupa zdravoj vodi za pie i dobrim sanitarnim uslovima, povrede
vezane za kretanje i saobraaj, zagaenje vazduha (ivotna sredina i ambijentalni
vazduh) i opasne hemikalije i profesionalni rizici. Slian deklarativni pristup Slian deklarativni pristup
je dat i kada su u pitanju iznenadne pretnje po zdravlje u ivotnoj sredini. iznenadne pretnje po zdravlje u ivotnoj sredini. .
Kao takve pretnje navode se sledee: Brojne prirodne nepogode (zemljotresi, Brojne prirodne nepogode (zemljotresi,
poplave, vetrovi, sneni nanosi, klizanje tla, poari i dr.), saobraajne nesree,
proizvodnja i korienje opasnih materija, akcidentalna zagaivanja vazduha,
vode i zemljita, zarazne bolesti i drugo, ukazuju na potrebu osposobljavanja
mladih da prepoznaju rizike po zdravlje u ivotnoj sredini i da preduzmu mere
i aktivnosti za njihovo otklanjanje ili prevazilaenje.
195
Iz navedenog moemo
stei utisak da ova Strategija specifkuje i grupie one rizike koji zapravo nemaju
tu osobinu da pogaaju samo pojedine generacije. Konkretno, mlade generacije
nisu ni manje ni vie izloene ovim vrstama rizika nego druge.
Drugi pristup jeste odnos mladih prema problemima ivotne sredine. U
ovom drugom kontekstu sintetizovan je princip meugeneracijske solidarnosti i
odgovornosti. Mladi imaju interes i obavezu da se bave problemima ivotne sredine i
odrivog razvoja, jer moraju da ive sa posledicama onoga to su im ostavile prethod-
ne generacije i moraju misliti o generacijama koje dolaze. Drugi kontekst korienja
pojma solidarnost jeste u kontekstu izgradnje demokratije, tako da podstiu se svi
oblici solidarnosti, podstie se kultura nenasilja i tolerancije meu mladima , podstie se kultura nenasilja i tolerancije meu mladima. Pri tome
se naglasak stavlja na obrazovanje, i ulogu koju obrazovanje ima ne samo u ra-
zvoju omladine ve i u zatiti ivotne sredine. Obrazovanje o odrivom razvoju je
imperativ vremena i preduslov je za ostvarivanje odrivog razvoja. Rezultat napora
u obrazovanju o odrivom razvoju treba da bude jaanje svesti, sticanje znanja i iz-
gradnja stavova koji su neophodni za prihvatanje odrivih stilova ivota, odrive
proizvodnje i potronje i odrivog upravljanja ivotnom sredinom.
Istovremeno su autori strategije sebi dopustili i niz drugih konstatacija
koje su deklarativne prirode i tiu se stanja ivotne sredine, stanja politike zati-
te ivotne sredine, odnosno ekoloke politike, informisanosti i pravu na javnost
podataka o ivotnoj sredini itd. Sve ove konstatacije jednostavno se ne uklapaju
u smisao ove Nacionalne strategije i odudaraju od njene sutine. Jedini smisao
koje one zapravo imaju jeste da pojaaju efekat prie o odrivom razvoju i i-
votnoj sredini.
U okviru Strategije bioloke raznovrsnosti Republike Srbije (2011) navode se
naela (principi) koji su usmereni ka zatiti biodiverziteta. Kao osnovna naela
navode se: Naelo ouvanja in-situ, Naelo integralnosti, Naelo prevencije i predo-
stronosti, Naelo ouvanja prirodnih vrednosti, Naelo meunarodne saradnje, Na-
195 Nc j m S S . 55/05 71/05- 101/07
. 3639.
elo sistema zatienih podruja, Naelo odrivog razvoja, Naelo odgovornosti za-
gaivaa i njegovog pravnog sledbenika, Naelo zagaiva plaa, Naelo korisnik
plaa, Naelo supsidijarne odgovornosti, Naelo primene podsticajnih mera, Naelo
javnog informisanja i uea javnosti, Naelo zatite prava na zdravu ivotnu sre-
dinu i pristupa pravosuu. Ono to je indikativno u ovim nabrojenim principima
jeste da su oni uglavnom prepisani i objanjeni iz Zakona o zatiti ivotne sredine
Republike Srbije iz 2004. godine. U tom smislu se postavlja pitanje, u emu je
zapravo razlika izmeu principa odrivog razvoja (pl.) i principa odrivog ra-
zvoja (sing.)? Proizlazi da je i princip odrivog razvoja ujedno i princip (samog)
odrivog razvoja, shvaenog kao procesa. Moemo da primetimo da postoji ja-
sna nekonzistentnost u odreivanju pojma naela u odrivom razvoju i pojma
naela u ekolokoj politici. Sam princip odrivog razvoja je u ovoj Nacionalnoj
strategiji objanjen, odnosno defnisan kao: usklaen sistem tehniko-tehnolokih,
ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju, pri emu se prirodne i stvo-
rene vrednosti koriste na ekonomian i razuman nain, sa ciljem ouvanja i una-
preenja kvaliteta ivotne sredine, ukljuujui prirodna stanita i biodiverzitet, za
sadanje i budue generacije.
U Strategiji za uvoenje istije proizvodnje u Republici Srbiji (2008), odrivi
razvoj je defnisan u smislu Bruntland defnicije, kao razvoj koji zadovoljava po-
trebe sadanjosti (intrageneracijska solidarnost), bez da se ugroavaju moguno-
sti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe (intergeneracijska solidarnost),
ali istovremeno se, u kasnijem tekstu, prepisuje tumaenje odrivog razvoja dato
u Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja Republike Srbije, odriv razvoj kao
ciljno-orijentisan, dugoroan (kontinuiran), sveobuhvatan i sinergetski proces
koji utie na sve aspekte ivota (ekonomski, socijalni, ekoloki i institucionalni)
na svim nivoima. Odrivi razvoj je orijentisan na izradu modela koji na kvali-
tetan nain zadovoljavaju drutveno-ekonomske potrebe i interese graana, a
istovremeno eliminiu ili znaajno smanjuju uticaje koji predstavljaju pretnju ili
tetu po ivotnu sredinu i prirodne resurse. Dugoroan koncept odrivog razvo-
ja podrazumeva stalan ekonomski rast, ali takav koji, osim ekonomske efkasno-
sti i tehnolokog napretka, veeg uea istijih tehnologija i inovativnosti celog
drutva i drutveno odgovornog poslovanja, obezbeuje smanjenje siromatva,
dugorono bolje korienje resursa, unapreenje zdravstvenih uslova i kvaliteta
ivota i smanjenje nivoa zagaenja na nivo koji mogu da izdre inioci ivot-
ne sredine, spreavanje buduih zagaenja i ouvanje biodiverziteta.
196
Takoe,
odrivi razvoj u funkciji istije proizvodnje se posmatra u kontekstu omogua-
vanja jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja, dok se od principa odrivog
196 Nc j j Sj . 1; Sj j
j j c Sj (2008) . 13.
razvoja primenljivih u sprovoenju istije proizvodnje spominju samo principi
prevencije i predostronosti koji su u potpunosti identino objanjeni kao i u
Strategiji odrivog razvoja i u Zakonu o zatiti ivotne sredine.
Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020.
godine spominje odrivi razvoj i to samo u jednoj reenici: Sutina je da se en-
dogenizacijom tehnolokog razvoja u institucionalnu strukturu ukupnog drutveno-
-ekonomskog sistema stvore uslovi za konstituisanje poslovnog okruenja za efka-
snije generisanje, implementaciju i ekonomsku valorizaciju inovacija, na osnovu ba-
zinog kriterijuma stvaranje uslova za dugorono odrivi razvoj. ta god ova
reenica zapravo predstavljala, treba istai da ona predstavlja jedan pleonazam
kada je u pitanju shvatanje pojma odrivi razvoj. Za odrivi razvoj se kae du-
goroan odrivi razvoj. Ne postoji kratkoroan odrivi razvoj, i on se ne moe
posmatrati u formi srednjoroan, dugoroan, kratkoroan, ve kao jedan pre
svega politiki, socijalni, kulturni, ekonomski, tehnoloki i ekoloki proces.
U Strategiji naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije za period od 2010.
do 2015. godine, u odeljku Zatita ivotne sredine i klimatske promene, istie
se da ekoloka bezbednost, odrivi razvoj i pitanja ivotne sredine u procesu pribli-
avanja EU jesu deo regionalnih inicijativa i faktor unutranje stabilnosti i eko-
nomskog razvoja, dok u odeljku Informacione i komunikacione tehnologije se
navodi, bez detaljnijeg objanjenja, da Informacione i komunikacione tehnologije
(IKT) su najdinaminija tehnoloka oblast od kljunog znaaja za odrivi razvoj i
napredovanje svakog drutva.
Tri nacionalne strategije Republike Srbije, Strategija razvoja drutveno od-
govornog poslovanja u Republici Srbiji (2010), Strategija javnog zdravlja Repu-
blike Srbije, kao i Nacionalna strategija zapoljavanja Republike Srbije za period
20112020. godine, ne spominju odrivi razvoj i naela odrivog razvoja.
ZAKLJUAK
Ovim radom nisu analizirane (proveravane) nacionalne strategije koje su
ranije navedene da su usklaene sa Nacionalnom strategijom odrivog razvoja
(NSOR). Meutim, imajui u vidu da strategije koje su donoene posle dono-
enja NSOR, ozbiljno se dovodi i to u pitanje. ta se zapravo podrazumeva pod
usklaenou stratekih dokumenata sa NSOR? Ova usklaenost nema svoju
pravnu dimenziju i ja je neu u tom kontekstu tumaiti. Pod terminom usklae-
nost, u sociolokom smislu rei, podrazumevam da razvoj pojedinih segmenata
drutva, ukljuujui u to npr. razvoj zdravstvenih usluga, turizma, zapoljavanja,
nauni, tehniko-tehnoloki razvoj itd. mora biti tako osmiljen i, na kraju, re-
alizovan da vodi i doprinosi smanjivanju zagaivanja ovekove ivotne sredine,
da doprinosi razvoju demokratskih institucija i same demokratije, ukljuujui tu
i uestvovanje u neposrednom odluivanju graana, da omoguava porast stan-
darda i kvaliteta ivota ljudi, kao i tednju prirodnih resursa itd. Dakle, razvoj
onih principa i njihovu primenu i proveru u praksi ekonomskog, socijalnog i
politikog ivota. Sa druge strane, usaglaenost podrazumeva da svaki strateki
dokument, koji je vezan za viziju odrivog razvoja, doprinosi ukupnoj slici ta
to zapravo odrivi razvoj predstavlja za Srbiju. Odnosno, on predstavlja jednu
vrstu mozaika, gde je Nacionalna strategija odrivog razvoja samo glavni motiv
na tom mozaiku. Drugo pojanjenje jeste ta se to podrazumeva pod stratekim
dokumentima. Strateki dokumenti su ona vrsta dokumenata, programa, koje
donosi Vlada Republike Srbije a usvaja Narodna skuptina Republike Srbije,
a koji podrazumevaju defnisanje, planiranje i sprovoenje ciljeva datih u tim
dokumentima. Ciljevi u tim dokumentima se odnose na razne aspekte razvo-
ja drutvenog, politikog, ekonomskog i ekolokog ivota drutvene zajednice.
Dakle, ti ciljevi su usmereni na budunost. Zato je krajnje neprimereno da se u
strategijama poput Strategije razvoja drutveno odgovornog poslovanja u Republici
Srbiji (2010), Strategiji javnog zdravlja Republike Srbije, kao i u Nacionalnoj stra-
tegiji zapoljavanja Republike Srbije ne spominje odrivi razvoj. Odnos prema
ideji odrivog razvoja trebalo bi da bude kljuni segment drutveno odgovornog
poslovanja u Srbiji. Odnos prema buduim generacijama je kljuan u razvoju
planova kako to poslovni sektor pokazuje svoju odgovornost. Ukoliko se odr-
ivi razvoj ignorie u srpskoj poslovnoj sredini, onda sve akcije koje se svode
pod pojmom korporativna drutvena odgovornost gube svoj smisao i sutinu i
postaju neto sasvim drugo. Manipulacija tritem i pre svega manipulacija sta-
novnitvom. Isti sluaj je i sa Strategijom javnog zdravlja, gde bi upravo ona dva
osnovna principa solidarnosti (meugeneracijski i unutargeneracijski) trebalo da
budu favorizovani i da pokau da drava Srbija smatra zdravstvenu politiku kao
kljunu u sprovoenju ideje odrivog razvoja. Shodno tome, cela konstrukcija
je pogreno postavljena, jer se radi o tome da ostale nacionalne strategije treba
da budu usklaene sa NSOR, odnosno da je NSOR temeljna dravna i dru-
tvena strategija a da na osnovu nje i ciljeva koji se u njoj nalaze treba usklaivati
druge nacionalne strateke dokumente. To pokazuje nedoslednost koju je Vlada
Republike Srbije pokazivala u pripremama i u samoj izradi drugih nacionalnih
strategija. Druga kritika jeste to strategije novijeg datuma, one koje su donete
posle donoenja NSOR, uglavnom svoje sektorsko tumaenje odrivog razvoja
iznose u uvodnim napomenama i uglavnog ga prepisuju iz NSOR ili Zakona
o zatiti ivotne sredine Republike Srbije. To pogotovo kad je re o principima
(naelima) odrivog razvoja. Trea kritika govori o deklarativnoj primeni ideje
odrivog razvoja i o nepostojanju stvarnih namera Vlade Republike Srbije da
se principi odrivog razvoja primene u drugim strategijama, odnosno drugim
razvojnim programima Republike. U tom smislu govorim o formalnom a ne o
sutinskom prihvatanju ideje odrivog razvoja, jer se utvruje postojanje trenda da
se odrivi razvoj spominje i u kontekstu gde je on zaista nepotreban ili se spominje
na pogrean nain. Tako se ne moe razumeti na ta se konkretno u pojedinim
strategijama odrivi razvoj odnosi, kakve se obaveze preduzimaju i ko su nosioci
zadueni za implementaciju principa odrivog razvoja u tim strategijama.
LITerATUrA
Markovi, Danilo . (2005), Socijalna ekologija, V preraeno i dopunjeno izdanje, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Nadi, Darko, uvakovi, Uro (2011), Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbi-
je. Politika vizija ili utopija, Ecologica, No.62, XVIII, Beograd.
Harris, Jonathan M. ( June 2001), Basic Principle of Sustainable Development, Global Develo-
pment and Environment Institute, WORKING PAPER 00-04, Tufts University.
ukanovi, Mara (1996), ivotna sredina i odrivi razvoj, Elit, Beograd.
uki, Petar (2011), Odrivi razvoj. Utopija ili ansa za Srbiju, Tehnoloko-metalurki fa-
kultet, Beograd.
Baker, Susan (2006), Sustainable development, Routledge, London, New York.
United Nations. Report of the World Commission on Environment and Development. [on
line] General Assembly Resolution 42/187, New York, 11 December 1987 http://
daccess-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/514/19/IMG/NR051419.
pdf?OpenElement (pristupljeno 10.04.2011)
Darko Nadi
SUSTAINAbLe DeVeLOPmeNT AND PrINcIPLeS OF SUSTAINAbLe
DeVeLOPmeNT IN STrATeGIc DOcUmeNTS OF THe rePUbLIc OF SerbIA
Summary:
T y c cm Gm
S m 2008 2011 m
x wc c c -
m . y N
Sy S Dm 2008 c S
cc m cm m
m c q
y my m E . Hw
ym c c cc -
m c m
c cm y
y my w N Sy S
Dm. T cy c
m c
c m -
. a m
c m cc y
c c c S m
cy cy m c
m c cy S.
Key words: m c
m c cm cy.
Nikola beljinac, mA
197
UDC 323.1:172.15
316.7:32
DA LI Je USTAVNI PATrIOTIZAm mOGU
U mULTIKULTUrNIm DrUTVImA?
198
Saetak:
U m j m c mj -
m j m j m
m . Tj m
m cj. P j -
cj c m m j.
U jj j -
m m j. U jm j
c m
j j cm -
cm j mj m cj m-
m m.
Kljune rei: m mm j-
cj
UVOD
Idejne i institucionalne tekovine multikulturalizma danas su, vie nego
ikada ranije, predmet ustrih akademskih i politikih debata. Zagovornici mul-
tikulturnih aranmana pozivaju na novi drutveni konsenzus o potrebi uvaa-
vanja etnokulturnih raznolikosti, dok sve brojniji kritiari istiu da se radi o
prevazienom teorijskom i politikom projektu koji je za etiri decenije svog
197 a U .
E-m: .jc@..c.
198 j - j Konstitucionalizam i vladavina
prava u izgradnji nacionalne drave sluaj Srbije (c j j: 47026) j f-
M Sj j j j U
U P . T mj
31. 2011. .
postojanja proizveo vie tete nego koristi. Naroito se ukazuje na pogubne
uinke u pogledu integracije dece multikulturalizma pripadnika druge i tre-
e generacije imigranata, mahom muslimanske veroispovesti, koji ive u dra-
vama Zapadne Evrope.
U ambijentu globalnog rata protiv multikulturalizma, u kojem posebno
mesto zauzimaju nastupi Angele Merkel i Dejvida Kamerona, tek povremeno
se iroj javnosti osvetljava druga strana istog procesa: svaka rasprava o sudbini
multikulturalizma istovremeno je odraz krize trovekovnog naslea moderne dr-
ave koja sve tee pronalazi reenje za gorui problem pripadanja (belonging).
Saeto, problem se moe ovako formulisati: ko ima pravo da pripada (naoj) poko ima pravo da pripada (naoj) po-
litikoj zajednici, a kome treba uskratiti pripadnost i na osnovu kojih argume-
nata? Pitanje, naravno, nije novo. Radi se o drevnom pratiocu svakog pokuaja
da se utemelji jedna politika zajednica. Meutim, ono to modernu politiku
zajednicu (nacionalnu dravu) razlikuje od ranijih, predmodernih politikih
formacija, upravo je tip odgovora koji se prua na postavljeno pitanje. Prosveti-
teljstvo nas ui da dobro ureena politika zajednica pretpostavlja horizontalno
polje saglasnosti izmeu njenih lanova koji jedni druge priznaju kao jednake.
Politiko ujedinjavanje, kroz formulu politike nacije, odvija se u teritorijalno
zaokruenom prostoru koji nau politiku zajednicu razdvaja od drugih poli-
tikih zajednica. Teritorijalne granice, na taj nain, omeuju odnose njenih la-
nova dajui im poseban geografski i politiki identitet, ukljuujui i kolektivno
ime.
199
Ovaj proces, meutim, poseduje snaan asimilatorski potencijal u odno-
su na manjine ime se, gotovo zakonomerno, proizvode odnosi marginalizacije
i otuenja pripadnika drugaijih grupa. Oseanja nepripadanja i nelojalnosti
stvaraju ozbiljne legitimacijske defcite to, posledino, dovodi do stanja nepra-
vednosti, nesigurnosti i nestabilnosti.
200

Nevolja je, dakle, kada se drugi nalaze unutar granica politike zajednice.
ini se da savremenim pluralistikim drutvima nedostaje ispravna strategija
ophoenja prema ovoj kategoriji ljudi. Otuda ne udi sveprisutna reafrmaci-
ja fgure stranca u javnom diskursu liberalnih demokratija. Strah od domaih
stranaca postaje okosnica negativnog konsenzusa koji podjednako ugroava
liberalne i demokratske pretpostavke modernosti. Nema sumnje, drave ije
stanovnitvo je podeljeno po etnikoj i/ili religijskoj pripadnosti nalaze se pred
nimalo jednostavnim zadatkom: u jednom koraku, potrebno je odgovoriti na
izazove integracije i drutvene kohezije, uspostaviti stabilnu konstitucionalnu
199 P mcm: c y c y Mc-
m P L 2000 . 180.
200 Pc M P cm mj j m
2006 . 204.
227 N jcDa Li JE USTaVNi PaTioTiZaM MoGU U MULTikULTUNiM DUTViMa?
demokratiju, podstai graansku privrenost, solidarnost i portvovanje. Ukrat-
ko, dravu treba uiniti istinskim domom za sve koji je nastanjuju.
Bez namere da se nekritiki sledi argumentacija samo jedne strane u mul-
tikulturnom sporu, ovaj rad predstavlja pokuaj da se, uz uvaavanje temeljnih
vrednosti konstitucionalne demokratije, ispita jedan mogui pravac pomirenja
kulturnog pluralizma, s jedne strane, i imperativa drutvenog jedinstva i demo-
kratske legitimnosti, s druge strane. Koncept ustavnog patriotizma nalazi se u
sreditu ove normativne solucije. No, pre nego to ustavni patriotizam suoimo
sa zahtevima politike priznanja, napraviemo jedan korak unazad. Za bolje ra-
zumevanje slojevitog sadraja ustavnog patriotizma potrebno je imati uvid u
iri teorijski i drutveni kontekst u kojem se odvijala svojevrsna rehabilitacija
patriotizma nakon Drugog svetskog rata. Stoga naredne stranice posveujemo
velikom povratku patriotizma u iu interesovanja politike teorije.
PATrIOTIZAm U SAVremeNOJ POLITIKOJ TeOrIJI
Savremena politika teorija dugo je bila nepoverljiva prema patriotizmu.
Kako to ispravno primeuje Igor Primorac, u veem delu XX veka, patriotizam
je predstavljao nepresuan izvor inspiracije u knjievnosti, likovnoj i muzikoj
umetnosti, ali se u politikoj teoriji njegov znaaj podjednako zanemarivao i
osporavao.
201
Bez preterivanja se moe rei da je patriotizam u ovom periodu bio
talac bitke izmeu pristalica romantiarskog nacionalizma i kantijanskog libe-
ralizma. Za prve, patriotizam je bio nita drugo do podvala beskrvnih liberala,
dok se za druge radilo o zamaskiranoj varijanti nacionalizma. O slavnim dani-
ma patriotskih postignua moglo se poneto saznati jedino iz udbenika isto-
rije politike misli. U uvodu svog teksta Patriotism Is Not Enough, Marga-
ret Kanovan (Margaret Canovan) slikovito opisuje nain na koji se patriotizam
uobiajeno razumevao sve do osamdesetih godina prolog veka. Priseajui se
tragine sudbine britanske ratne bolniarke Edit Kavel (Edith Cavell), poznate
po svom nesebinom uverenju da treba pomoi svakome ko je povreen u rat-
nim dejstvima za vreme Prvog svetskog rata, makar to bio i neprijateljski vojnik,
Kanovan citira rei koje je ova herojina izgovorila neposredno pred streljanje:
Shvatam da patriotizam nije dovoljan. Ne smem oseati mrnju ili gorinu
prema bilo kome.
202
Njena humanost postala je simbol odbojnosti naspram
velianja ekskluzivne i militantne pripadnosti samo jednom delu oveanstva.
201 Pmc i (.) Pm k Z 2004 . 7.
202 C M Pm i N E Cm Uy P Cm
2000 . 1.
Patriotizam je, da se posluimo reima Elsdera Mekintajera, sa zapanjujuom
lakoom svrstan u red politikih poroka.
203

Premda je vei deo posleratnog perioda protekao u dominaciji deonto-
lokog univerzalizma, akademsko raspoloenje prema patriotizmu umnogome
je promenjeno u poslednjih trideset godina. Prvi razlog pronalazimo u uticaju
komunitarne argumentacije na stanje politike teorije nakon liberalno-komuni-
tarnog spora. Da se podsetimo, komunitarni teoretiari zamerali su liberalima,
izmeu ostalog, i to da ne uzimaju dovoljno u obzir naine na koje drutvo kon-
stituie pojedinca, njegov identitet, moralno i politiko miljenje. Najpoznatiju
kritiku liberalnog (neukorenjenog) sopstva daje Majkl Sandel (Michael Sandel).
Liberalizam, tvrdi Sandel, naprosto zanemaruje injenicu da su delatnosti po-
jedinaca preracionalno determinisane njihovim partikularnim pripadnostima.
204

I mada su pojedini politiki teoretiari snagu komunitarne otrice iskoristili za
oblikovanje umerenih, liberalnih koncepcija nacionalizma
205
, teoretiari poput
Elsdera Mekintajera i arlsa Tejlora (Charles Taylor) dosledno su branili vred-
nost patriotizma kao vrline odanosti posebnim (ne nuno nacionalnim) zajed-
nicama.
Drugi razlog za obnovu interesovanja za koncept patriotizma lei u ur-
gentnoj potrebi da se u posleratnoj Nemakoj pronae odgovarajua zamena
za nepovratno kompromitovani nacionalni identitet. Pristup Osnovnog zakona Pristup Osnovnog zakona
SRN ponudio je dragocenu smernicu za alternativno moralno itanje problema-
tine prolosti.
206
Delegitimizacija nacionalne privrenosti odvijala se uporedo
sa nastojanjima da se, ovoga puta s one strane nacionalizma, ideja univerzalnih
graanskih prava i sloboda posreduje lanstvom u posebnoj politikoj zajednici.
Ustavni patriotizam Jirgena Habermasa (Jurgen Habermas) predstavlja verovat-
no najbolji izdanak obnovljene tradicije graanskog republikanizma. Radi se o
uticajnom pokuaju pomirenja principa liberalnog univerzalizma (racionalno-
-legalnih procedura) i komunitarnog partikularizma (horizonta etikog samo-
razumevanja zajednice).
203 Mj E D j m ? : k J (.) Sm
ffj i jc Z Sj Sm kc 1998 . 452.
204 V jj: S Mc Lm Lm Jc Cm Uy
P Cm 1982.
205 P jm Dj M (D M) o Ny (1995) J
Tm (Y Tm) L m (1993).
206 Dmj N V : m -
: Pc M (.) D mj S
2010 . 200.
Najzad, najnoviji podsticaji za izuavanje patriotizma sadrani su u aktuel-
nim multikulturnim (ne)prilikama kojima smo posvetili prve redove teksta. Po-
jedini teoretiari preporuuju ustavni patriotizam kao prikladnu formu politike
lojalnosti i pripadanja multikulturnim drutvima.
207
Sumarno, argument glasi
ovako: u drutvima koja su komponovana od dve ili vie etno-religijskih zajed-
nica, koncept ustavnog patriotizma uspostavlja neku vrstu graanskog mini-
muma dovoljno inkluzivnog da uvai injenicu kulturnog pluralizma i dovoljno
partikularnog da obezbedi jedinstvo i stabilnost posebne politike zajednice. U
nastavku rada pokuaemo da ispitamo odrivost ovog popularnog argumenta.
USTAVNI PATrIOTIZAm ZA mULTIKULTUrNA DrUTVA
Vratimo se, za trenutak, problemskom pitanju iz uvodnog dela teksta.
Sutina izazova pred kojim se danas nalaze multikulturna drutva sastoji se
u potrazi za pravom merom pluralizovanja njihove politike stukture kojom
se nee potkopati oseaj jedinstva i sposobnost za kolektivnu akciju. Da bi to
bilo mogue neophodno je redefnisati same temelje politike zajednice. Svako
razmiljanje o konstitutivnim principima jedne politike zajednice nosi u sebi
normativni stav o vrednostima na kojima bi trebalo zasnovati njen identitet.
Odgovor na ovo pitanje od kljunog je znaaja za pravedno formulisanje odnosa
izmeu veinske nacije i nacionalnih manjina u multikulturnim drutvima.
Slaemo se sa autorima koji, kao neadekvatne, odbacuju normativne upute
liberalnog proceduralizma slepog na razlike i liberalnog nacionalizma.
208
Prva
strategija zanemaruje injenicu da pripadnici manjine svoj individualni identi- pripadnici manjine svoj individualni identi-
tet konceptualizuju posredstvom grupnog identiteta koji, na taj nain, postaje
nuan preduslov za realizaciju njihove individualne autonomije.
209
Druga stra-
tegija privileguje kulturnu batinu pripadnika veinske nacije, ime se otvara
prostor za proizvoljno razvrstavanje stanovnitva na graane prvog i drugog
reda. Iako kreu iz suprotnih polova politike teorije, obe koncepcije, faktiki
posmatrano, vode ka identinim posledicama u pogledu poloaja manjinskih
207 V: Hm J G c : mjj -
E : Dj S (.) Ncj S
2002; M J-V U m j 2010; Pc M
P cm mj j m 2006.
208 V: Dmj N U mj j-
2007; Pc M Pc j m
2001; P mcm: c y c
y Mcm P L 2000.
209 Dmj N U mj j -
2007 . 153.
zajednica one ostaju liene javnog priznanja. Oito je da, kako tvrdi Nenad
Dimitrijevi, u heterogenim politikim zajednicama treba nai alternativni put
za pristup prethodnom pitanju o odreenju identiteta politike zajednice.
210
Isti
autor reenje vidi u konsesualno kreiranom ustavnom aranmanu koji e biti
sposoban da uravnotei zajednike vrednosti i univerzalizam osnovnih prava, s
jedne strane, te javno priznanje posebnih identiteta (u formi manjinskih prava,
kulturne i/ili teritorijalne autonomije, proporcionalne politike reprezentacije
itd.), s druge strane.
211
Ipak, ovim je samo dopola reena zagonetka zajednikog
ivota u multikulturnim drutvima. Tei deo se sastoji u pronalasku politike
formule koja e sadrati tu, preko potrebnu, ravnotenu taku oslonca. Ustavni
patriotizam se, sve ee, pominje kao poeljan kandidat za ovu vrstu posla.
Roen iz duha nemake krivice
212
, koncept ustavnog patriotizma je, za
kratko vreme, postao prepoznatljiv izvozni proizvod nemake politike teori-
je i flozofje. Prvu upotrebu termina ustavni patriotizam (Verfassungspatrio-
tismus) pronalazimo u govoru Dolfa Sternbergera (Dolf Sternberger) povodom
proslave tridesetogodinjice Savezne Republike Nemake. Sternberger poziva
na staro, prednacionalistiko razumevanje patriotizma koje je povezano sa usta-
vno-politikim pojmom domovine. Politiki patriotizam, primeuje Sternber-
ger, postojao je mnogo pre nego to se, nesrenim okolnostima, uvezao sa naci-
jom i nacionalnom dravom.
213
Taj izvorni patriotizam, kojem Nemaka treba
da se vrati, temelji se na ustavu. Nacionalni oseaj i nadalje je ranjen, ne ivimo
u celovitoj Nemakoj. Ali ivimo po celovitom ustavu, u jednoj celovitoj ustav-
noj dravi, i upravo je to jedna vrsta domovine.
214
Ustavni patriotizam Dolfa
Sternbergera poivao je kako na politikom postignuu, tako i na suparnikom
odnosu prema neprijateljima ustavne demokratije. tavie, nije jednostavno ut-
vrditi koji deo pretee. Stoga moemo rei da se radi o nekoj vrsti militantnog
ustavnog patriotizma iji je cilj da integrie, ali i mobilie prijatelje ustava u od-
brani politikih i pravnih ustanova domovine. Ovaj rudimentarni oblik ustav-
nog patriotizma poseduje jo jednu vanu karakteristiku, nama posebno intere-
santnu. On se i dalje neupitno naslanjao na etniki defnisan graanski status.
Sve nam to govori da ustavni patriotizam, u poetnim formulacijama, nije bio
zamiljen kao neki naroito inkluzivan oblik pripadanja. Postojala je jedna go-
210 i. . 154.
211 i. . 158.
212 M J-V U m j . 24.
213 S D U m : Pmc i (.) Pm k Z-
2004 . 125.
214 i. . 127.
tovo automatska pretpostavka da su ti specifni zahtevi upueni graanima
Nemake ispostavilo se da se u to mi ustavnih patriota nije sumnjalo. Stoga,
bar u poetku, ustavni patriotizam kao oblik politike privrenosti izriito nije bio
reenje za bilo kakvu vrstu multikulturnih neprilika niti odgovor na bilo koji iza-
zov integracije (podvukao NB), i zapravo je ironino da se on razvijao unutar
zajednice sa strogo etnikim odreenjem dravljanstva i ekstremnom verzijom
imigracione politike sa etnikim prioritetom.
215
Ve je naznaeno da najrazvijeniju koncepciju ustavnog patriotizma su-
sreemo u radovima Jirgena Habermasa, prvi put tokom spora istoriara (Hi-
storikerstreit) iz 1986. godine. Kovanicu ustavni patriotizam Habermas upo-
trebljava ne bi li se suprotstavio pokuajima revizionistikog pranja nemakog
nacionalnog identiteta (Volksnation).
216
Habermasova vizija ustavnog patriotizma
neodvojiva je od njegove ire drutvene teorije, posebno teorije modernizacije.
Za razliku od Sternbergerove koncepcije koja gleda u slavnu prolost srednjo-
vekovnog patriotizma, Habermas smatra da nije mogu neproblematian po-
vratak prednacionalnim teorijama patriotizma. Prema njemu, koncepcije koje se
zasnivaju na predmodernim identitetskim formacijama, ukljuujui i Sternber-
gerov ustavni patriotizam, nisu podesne za sve sloenije socijalne odnose svoj-
stvene posttradicionalnom drutvu. Na ovom stupnju razvoja, bezuslovne ob-
like identifkacije zamenjuje otvorena javna deliberacija o kolektivnim identite-
tima koji se ne shvataju kao statine i zatvorene kategorije, jednom za svagda
defnisane. Bitna je neka vrsta kritikog, izrazito svesnog kretanja napred-nazad
izmeu zaista postojeih tradicija i ustanova, s jedne strane, i najboljih univer-
zalnih normi i ideja koje se mogu zamisliti, s druge strane.
217
U ravni drutva
ova promena se odvija kroz preoblikovanje pojma narodnog suvereniteta koji
svoj identitet vie ne temelji na prethodno postojeoj homogenosti porekla ili
naina ivota, ve na konsenzusu postignutom u vezi sa asocijacijom slobodnih
i jednakih graana koji proizilazi u krajnjoj instanci iz procedure koju priznaju
svi.
218
Kako Habermas tvrdi, postnacionalni identiteti najpre bi trebalo da se
pojave tamo gde su nacionalne tradicije dovedene u sumnju. Naravno, na umu
je imao konkretno istorijsko iskustvo posleratne Nemake. Nacistika prolost
215 M J-V U m . c. . 49.
216 D cj Hm j mcj j M Pc
m M afc S Dmccy? o C Pm : Pc T-
y V. 28 N. 1 S Pc . 2000 . 38-63.
217 M J-V U m . c. . 39.
218 Hm J C N iy Px i . 12 N. 1
1992 S Dj : Ncj (. S Dj) J
S SJ 2002 . 37.
tako postaje implicitna referentna taka nemakog ustavnog patriotizma. Ipak,
njegovi kasniji radovi ubedljivo pokazuju da se koncept ustavnog patriotizma
moe razumeti ne samo kao patriotizam za nemaku upotrebu, nego i kao
mogui recept za nedae svih multikulturnih drutava, pa i kao prvi korak ka
kosmopolitskom graanstvu.
219

Kakvu vrednost ima (i da li uopte ima) Habermasov ustavni patriotizam
za multikulturna drutva? U opsenom komentaru na tekst arlsa Tejlora Poli-
tika priznanja, Habermas brani tezu da reim ustavnog patriotizma, utemeljen
na razlici izmeu iroko shvaene kulture, koju ne moraju da dele svi graani,
i politike kulture, koju karakterie uzajamno potovanje prava, ostavlja dovo-
ljno prostora za koegzistenciju razliitih kulturnih tradicija unutar jedne poli-
tike zajednice.
220
Svako apriori odbacivanje manjinskih prava, ba kao i njihova
kolektivizacija, prema Habermasu, poiva na nerazumevanju unutranje veze
izmeu pravne i demokratske drave, odnosno privatnih i javnih autonomija
graana. Inspirisan kantijanskom perspektivom, Habermas tvrdi da su graani
autonomni samo ukoliko oni na koje se zakon odnosi mogu sebe videti kao
autore tog zakona. Da pojasnimo. Prava koja bi pripadnicima neke manjinske
grupe garantovala slobodu da slede svoje posebne koncepcije dobrog ivota u
skladu sa standardima njihove kulture (aspekt privatne autonomije), teko da
bi mogla ispravno da se formuliu ukoliko oni kojih se takva prava tiu nisu u
prilici da ueem u javnoj raspravi daju doprinos njihovom usvajanju (aspekt
javne autonomije). Drugim reima, ne postoji pravna drava bez demokratije,
a isti zakljuak vai i u suprotnom smeru jer se demokratski proces mora za-
konski institucionalizovati... princip narodnog suvereniteta zahteva fundamen-
talna prava bez kojih uopte nije mogu legitiman zakon prvo, i pre svega,
prava na jednaku individualnu slobodu izbora i delovanja koja, pak, sa svoje
strane pretpostavljaju obuhvatnu pravnu zatitu pojedinaca.
221
U sledeem ko-
raku, Habermasova argumentacija se dodatno izotrava. S obzirom na to da
se demokratska izrada pravnih normi uvek odvija unutar geografski i socijalno
ogranienog prostora, iz ovog procesa nije mogue izuzeti (niti je to potrebno)
tzv. etika pitanja sva ona pitanja koja se tiu koncepcija dobrog ivota. Ne-
prestana kontestacija razliitih kulturnih tradicija i formi ivota oblikuje hori-
219 i. . 41.
220 Hm J j mj j : Gm Ejm
(.) Mm: j j C m N S
2003.
221 i. . 105.
zont u kojem se odigrava etika interpretacija ustavnih principa.
222
Pomenuti
horizont vrednovanja, katkad i sukobljenih, etiko-politikih diskursa predsta-
vlja polaznu taku naeg zajednikog ivota u multikulturnom drutvu. Ovo je
trenutak u kojem Habermas svoju koncepciju ustavnog patriotizma prekriva
tankom supstantivnom presvlakom koja, prema naem sudu, daje zadovoljava-
jue odgovore na imperative kulturne inkluzivnosti i demokratske legitimnosti.
Etika supstanca ustavnog patriotizma, koja ini okosnicu integracije graana u
politikoj sferi, ipak, ne ugroava princip neutralnosti prava prema manjinskim
zajednicama koje su etiki integrisane na nepolitikom nivou. Razlog je sledei:
Sadrinu ustavnog patriotizma ine samo oni principi i one vrednosti koji za
sve graane imaju neogranieno i nepristrasno vaenje, podjednako u odnosu
na partikularna svojstva predpolitikog jedinstva lanova zajednice (partikular-
ne i nacionalne tradicije), ali i u odnosu na republikansko polje demokratskih
institucija i procesa.
223
Mada je sam Habermas mnogo uinio kako bi pooptio svoju ustavno-
-patriotsku strategiju, najzaajniji prilog razvoju opte teorije ustavnog patrio-
tizma daje nemaki politiki teoretiar Jan Verner Miler (Jan Werner Muller).
Njegova knjiga Ustavni patriotizam prua najiscrpniji odgovor na tzv. genealo-
ku kritiku ovog koncepta.
224
Nesporno je, tvrdi Miler, da je ustavni patriotizam
nastao kao pokuaj reenja za specifne probleme u posleratnoj Nemakoj, ali
se time ne umanjuje njegova sposobnost da putuje.
225
Kako bi to i dokazao,
Miler svoj ustavni patriotizam normativno naslanja na iru teoriju pravde koja
ga snabdeva univerzalnim moralnim sadrajem. Otuda za Milera ustavni pa-
triotizam nije nita drugo do Ideja o pojedincima koji jedni druge priznaju
za slobodne i ravnopravne i saglaavaju se o pravednim osnovama zajednikog
ivota.
226
To ne znai da se od graana zahteva savreni konsenzus oko nekog
postojeeg ustavnog teksta. Konkretni ustavi e, sasvim razumljivo, uvek biti
poprite otrih debata i osporavanja. Meutim, ono to e ove oblike razumnog
neslaganja drati na okupu upravo je privrenost fundamentalnoj ideji ustavnog
patriotizma, crvenoj liniji koja se ne sme prekoraiti: ak i kada se ne slaemo,
mi jedne druge priznajemo kao ravnopravne i jednake uesnike zajednikog
222 Hm J Mcm L S S Lw w V. 47
N. 5 My 1995 . 851.
223 Pc M P cm mj j m
2006 . 148.
224 Pc j m ccj -
m j cfm (mm) jm m m m.
225 M J-V U m . c. . 57.
226 i. . 64.
politikog poduhvata. Poput Habermasa, i Miler naglaava da sporenja ove vrste
nisu odvojena od kontigentnih okolnosti. Naprotiv, ona se uvek odvijaju pod
okriljem odreenih istorijskih i nacionalnih iskustava, to rezultira raanjem
osobene ustavne kulture koja je izraz ostvarenja univerzalnih normi pravde u
partikularnom okruenju. Ustavni patriotizam, na taj nain, postaje zajedniki
jezik za upranjavanje kolektivnog etikog samopoimanja kojim se, u krajnjoj
instanci, odgovara na pitanje Ko pripada?
ZAKLJUAK
Prilikom pregleda literature o ustavnom patriotizmu, paljivijem itaocu
namee se nekoliko naelnih zapaanja. Prvo, o ustavnom patriotizmu su vie
govorili i pisali njegovi kritiari. Autori koji zastupaju ovu koncepciju, ak i kada
izlau afrmativnu argumentaciju, vei deo vremena posveuju odgovorima na
kritike. Drugo, rasprave o ustavnom patriotizmu uglavnom se vode na terenu
nadnacionalne integracije, pre svega na primeru Evropske unije. Ideja ustavnog
patriotizma postaje sve popularniji pokuaj da se graanska privrenost utemelji
na nadnacionalnom nivou.
227
Tree, premda se olako preporuuje kao prijemiv
oblik politike lojalnosti i integracije u multikulturnim drutvima, malo je celo-
vitih studija o odnosu ustavnog patriotizma i politike priznanja. Ako izuzmemo
Habermasov tekst Borba za priznanje u demokratskoj pravnoj dravi, radovi
drugih teoretiara tek u fragmentima problematizuju ovaj odnos.
Na prethodnim stranicama, pokuali smo da, kroz uvid u nosee prin-
cipe ustavnog patriotizma, ispitamo njegovu primenljivost u multikulturnim
drutvima. Miljenja smo da, u poreenju sa konkurirajuim teorijama liberal-
nog proceduralizma i liberalnog nacionalizma, ova koncepcija ima barem dve
komparativne prednosti. Prvo, uvaavajui ivotni kontekst u kojem se formira
individualni identitet, ustavni patriotizam nadograuje legitimacijske defcite
liberalno-individualistikog modela. To ini tako to krutu, legalistiku verzi-
ju graanstva, svojstvenu ovom modelu, proiruje pojmovima politike kulture
(kod Habermasa), odnosno ustavne kulture (kod Milera). Na taj nain jaa svest
o koegzistenciji razliitih ivotnih oblika i potrebi njihove politike integracije.
Drugo, za razliku od nacionalizma, ustavni patriotizam ne postavlja zahtev kul-
turne homogenosti, te izbegava etniki konotiranu verziju narodnog suverenite-
ta. To, meutim, ne znai da ustavni patriotizam nuno dovodi do smrti glavnog
nacionalnog junaka, on mu samo dodeljuje sporednu ulogu.
228
Predmet patriot-
227 V: Lcx J E C Pm Pc V.
50 2002 . 944-958.
228 M J-V U m . c. . 53.
ske privrenosti se decentrira od neupitne i inherentne etike vrednosti nacije,
ka otvorenoj, inkluzivnoj i dinaminoj ustavnoj politikoj kulturi koja posreduje
izmeu univerzalnog i partikularnog.
Zbog prirode multikulturnih izazova, uvek treba zadrati odreenu dozu
akademskog opreza kada se razmatraju naini postizanja stabilnosti i jedinstva u postizanja stabilnosti i jedinstva u
multikulturnim drutvima. Teme koje multikulturalizam uvodi u polje politike
teorije gotovo da ne ostavljaju prostor za bilo kakve defnitivne odgovore. Isto
tako, i sam ustavni patriotizam, upozorava Miler, nije polisa osiguranja, ve pre
opklada na ispravan graanski stav.
229
Stoga se slaemo sa Parekovom tvrdnj-
om da bi svako multikulturno drutvo trebalo pronai sebi primerenu politiku
strukturu koja odgovara njegovoj istoriji, kulturnim tradicijama, te razmerama
i dubini diverziteta.
230
U tom smislu, ustavni patriotizam se moe smatrati
dobrodolom normativnom strategijom samo za ona multikulturna drutva u
kojima relevantnu snagu ne ine etno-kulturne grupe koje osporavaju njegovu
liberalnu supstancu.
LITerATUrA
Dimitrijevi, Nenad (2010), Vrednosti za obezvreeno drutvo: ustavna moralnost posle kolek-
tivnog zloina, u: Podunavac, Milan (ur.), Drava i demokratija, Slubeni glasnik, Beo-
grad.
Dimitrijevi, Nenad (2007), Ustavna demokratija shvaena kontekstualno, Fabrika knjiga, Beo-
grad.
Canovan, Margaret (2000), Patriotism Is Not Enough, Cambridge University Press, Cam-
bridge.
Habermas, Jirgen (2002), Graanstvo i nacionalni identitet: neka razmiljanja o budunosti
Evrope, u: Divjak, Slobodan (ur.), Nacija, kultura i graanstvo, Slubeni glasnik, Beo-
grad.
Habermas, Jirgen (2003), Borba za priznanje u demokratskoj pravnoj dravi, u: Gatman, Ejmi
(ur.), Multikulturalizam: ispitivanje politike priznanja, Centar za multikulturalnost,
Novi Sad.
Habermas, Jirgen (May 1995), Multiculturalism and the Liberal State, Stanford Law Review,
Vol. 47, No. 5.
Mekintajer, Elesder (1998), Da li je patriotizam vrlina?, u: Ki, Jano (ur.), Savremena politi-
ka flozofja, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci.
229 i. . 100.
230 P mcm: c y c y Mc-
m P L 2000 . 195.
Miler, Jan-Verner (2010), Ustavni patriotizam, Fabrika knjiga, Beograd.
Parekh, Bhikhu (2000), Rethinking multiculturalism: cultural diversity and political theory,
Macmilann Press, London.
Patchen, Markell (2000), Making Afect Safe for Democracy? On Constitutional Patriotism, u:
Political Teory, Vol. 28, No. 1, Sage Publications.
Podunavac, Milan (2006), Poredak, konstitucionalizam, demokratija, igoja tampa, Beograd.
Podunavac, Milan (2001), Princip graanstva i poredak politike, igoja tampa, Beograd.
Primorac, Igor (ur.) (2004), Patriotizam, Kruzak, Zagreb.
Sternberger, Dolf (2004), Ustavni patriotizam, u: Primorac, Igor (ur.), Patriotizam, Kruzak,
Zagreb.
Nikola beljinac
IS cONSTITUTIONAL PATrIOTISm POSSIbLe IN mULTIcULTUrAL SOcIeTIeS?
Summary:
T x c c cc c
m m c y mc-
c mcy . T y c m
c m . T f
cc m w c-
my c y. L c
w c m w m cy
c. i f c
cc c m cm-
cm m
m m c mc -
c.
Key words: c m mcm c -
yy y c c.
marko Simendi, mA
21
UDC 141.7 M J.S.
17.036.2
PreDSTAVNIKA VLADA KAO NAbOLJI
ObLIK VLADAVINe U DeLU D. S. mILA
22
Saetak:
oj jm j
jjjm m j ffj D
Sj M. U m j
M jj . Z M :
. . .
U m m m
jm m j m jm m
mm. Pj j mj j mj M
j j j
m m M jj
m .
Kljune rei: D Sj M m -
UVOD
Jedno od optih mesta koja se tiu razmatranja politike flozofje Dona koja se tiu razmatranja politike flozofje Dona se tiu razmatranja politike flozofje Dona
Stjuarta Mila je eklektiki karakter Milovog dela. Tako je sa razlogom. Mil ne eklektiki karakter Milovog dela. Tako je sa razlogom. Mil ne karakter Milovog dela. Tako je sa razlogom. Mil ne
samo da nije poricao da je eklektik, ve je eklektiki pristup uklapanja razliitih eklektik, ve je eklektiki pristup uklapanja razliitih , ve je eklektiki pristup uklapanja razliitih eklektiki pristup uklapanja razliitih pristup uklapanja razliitih razliitih
naela smatrao jedinim valjanim odgovorom na pitanja koja namee realnost jedinim valjanim odgovorom na pitanja koja namee realnost valjanim odgovorom na pitanja koja namee realnost valjanim odgovorom na pitanja koja namee realnost odgovorom na pitanja koja namee realnost odgovorom na pitanja koja namee realnost na pitanja koja namee realnost realnost
(urkovi, 2006: 9). Ipak, sloenost prakse i Milova elja da odgovori na potre- odgovori na potre- na potre-
bu za konkretnim reenjima, od kojih se neretko zahteva da na zadovoljavajui konkretnim reenjima, od kojih se neretko zahteva da na zadovoljavajui reenjima, od kojih se neretko zahteva da na zadovoljavajui se neretko zahteva da na zadovoljavajui neretko zahteva da na zadovoljavajui zadovoljavajui
231 a U .
E-m: m.mc@..c.
232 j - j Konstitucionalizam i vladavina
prava u izgradnji nacionalne drave sluaj Srbije (c j j: 47026) j f-
M Sj j j j U
U P . T mj
31. 2011. .
nain pomire naela koja bi inae bila u sukobu, istovremeno otvara prostor iro- naela koja bi inae bila u sukobu, istovremeno otvara prostor iro- koja bi inae bila u sukobu, istovremeno otvara prostor iro- koja bi inae bila u sukobu, istovremeno otvara prostor iro- bi inae bila u sukobu, istovremeno otvara prostor iro- inae bila u sukobu, istovremeno otvara prostor iro- bila u sukobu, istovremeno otvara prostor iro- istovremeno otvara prostor iro- otvara prostor iro- prostor iro- iro-
kom spektru tumaenja Milove teorije. Grubo razvrstana, ova tumaenja mogu spektru tumaenja Milove teorije. Grubo razvrstana, ova tumaenja mogu tumaenja Milove teorije. Grubo razvrstana, ova tumaenja mogu tumaenja Milove teorije. Grubo razvrstana, ova tumaenja mogu Milove teorije. Grubo razvrstana, ova tumaenja mogu tumaenja mogu mogu
biti tradicionalnog, odnosno revizionistikog tipa. Tradicionalna interpretacija tradicionalnog, odnosno revizionistikog tipa. Tradicionalna interpretacija , odnosno revizionistikog tipa. Tradicionalna interpretacija Tradicionalna interpretacija interpretacija interpretacija
zastupa stanovite da su naela koje Milov eklekticizam pokuava da priblii stanovite da su naela koje Milov eklekticizam pokuava da priblii priblii
sutinski nespojiva, te da su, najblae reeno, nekoherentna, a u najgoremsluaju, nespojiva, te da su, najblae reeno, nekoherentna, a u najgoremsluaju, najblae reeno, nekoherentna, a u najgoremsluaju, reeno, nekoherentna, a u najgoremsluaju, najgoremsluaju, sluaju, sluaju, ,
kako navodi Don Grej, svojevrsna posledica Milove intelektualne izofrenije, navodi Don Grej, svojevrsna posledica Milove intelektualne izofrenije, Don Grej, svojevrsna posledica Milove intelektualne izofrenije, Don Grej, svojevrsna posledica Milove intelektualne izofrenije, Grej, svojevrsna posledica Milove intelektualne izofrenije, intelektualne izofrenije, izofrenije,
odnosno postojanja najmanje dva Mila od kojih svaki nudi razliito, celovito Mila od kojih svaki nudi razliito, celovito od kojih svaki nudi razliito, celovito od kojih svaki nudi razliito, celovito kojih svaki nudi razliito, celovito nudi razliito, celovito razliito, celovito
i posebno vienje jednog ili vie problema (Gray, 1979: 1-2). Sa druge strane, strane, ,
revizionistika tumaenja pokuavaju da odbrane celovitost Milovog dela. Te- tumaenja pokuavaju da odbrane celovitost Milovog dela. Te- pokuavaju da odbrane celovitost Milovog dela. Te- odbrane celovitost Milovog dela. Te- celovitost Milovog dela. Te-
meljne take sporenja dveju kola tiu se odnosa izmeu naela o kojima govori sporenja dveju kola tiu se odnosa izmeu naela o kojima govori dveju kola tiu se odnosa izmeu naela o kojima govori tiu se odnosa izmeu naela o kojima govori se odnosa izmeu naela o kojima govori odnosa izmeu naela o kojima govori izmeu naela o kojima govori izmeu naela o kojima govori naela o kojima govori
Mil: korisnosti i slobode, privrenosti demokratiji i straha od tiranije veine, korisnosti i slobode, privrenosti demokratiji i straha od tiranije veine, i slobode, privrenosti demokratiji i straha od tiranije veine, privrenosti demokratiji i straha od tiranije veine, demokratiji i straha od tiranije veine,
ideje ravnopravnosti i elitizma. ravnopravnosti i elitizma. i elitizma. elitizma. .
Bez obzira na razlike u tumaenjima, odgovori na konkretne drutvene na razlike u tumaenjima, odgovori na konkretne drutvene razlike u tumaenjima, odgovori na konkretne drutvene razlike u tumaenjima, odgovori na konkretne drutvene u tumaenjima, odgovori na konkretne drutvene konkretne drutvene drutvene
izazove bili su prvenstveni zadatak Milovog praktikog eklekticizma. Jedan od prvenstveni zadatak Milovog praktikog eklekticizma. Jedan od zadatak Milovog praktikog eklekticizma. Jedan od Milovog praktikog eklekticizma. Jedan od praktikog eklekticizma. Jedan od
najvanijih izazova ove vrste, kako je Mil bez sumnje smatrao, bila je reforma izazova ove vrste, kako je Mil bez sumnje smatrao, bila je reforma izazova ove vrste, kako je Mil bez sumnje smatrao, bila je reforma ove vrste, kako je Mil bez sumnje smatrao, bila je reforma smatrao, bila je reforma , bila je reforma
parlamenta. Ovakvo je uverenje izrodilo niz Milovih sistematinih razmatranja o . Ovakvo je uverenje izrodilo niz Milovih sistematinih razmatranja o
predstavnikoj vladi, objavljenih u istoimenoj knjizi 1861. godine. Mil itaocima vladi, objavljenih u istoimenoj knjizi 1861. godine. Mil itaocima objavljenih u istoimenoj knjizi 1861. godine. Mil itaocima u istoimenoj knjizi 1861. godine. Mil itaocima itaocima
predoava svoja nastojanja ve u predgovoru ovom delu, govorei o potrebi za svoja nastojanja ve u predgovoru ovom delu, govorei o potrebi za nastojanja ve u predgovoru ovom delu, govorei o potrebi za predgovoru ovom delu, govorei o potrebi za ovom delu, govorei o potrebi za ovom delu, govorei o potrebi za delu, govorei o potrebi za potrebi za za
svojevrsnom novom doktrinomkoju bi zbog vieg stupnja sveobuhvatnosti mo- doktrinomkoju bi zbog vieg stupnja sveobuhvatnosti mo- koju bi zbog vieg stupnja sveobuhvatnosti mo- sveobuhvatnosti mo- mo-
gle prihvatiti i liberalna i konzervativna strana.
233
(Mil, 1989: 7) Ono to ostaje Mil, 1989: 7) Ono to ostaje 7) Ono to ostaje Ono to ostaje to ostaje
nesumnjivo, svakako je osnova Milovih reformatorskih tenji: opredeljenje za osnova Milovih reformatorskih tenji: opredeljenje za Milovih reformatorskih tenji: opredeljenje za tenji: opredeljenje za : opredeljenje za opredeljenje za za za
predstavniku vladu kao najbolji oblik vladavine. Ipak, Milova najbolji oblik vladavine. Ipak, Milova oblik vladavine. Ipak, Milova vladavine. Ipak, Milova . Ipak, Milova Ipak, Milova Razmatranja o
predstavnikoj vladavini se ne mogu itati van konteksta koji pruaju njegova
druga dela, posebno Utilitarizam (1863) i O slobodi (1859). Zato e u ovom
radu biti razmotreni kriterijumi odabira najboljeg oblika vladavine, njihova
meusobna usklaenost, antropoloka osnovanost i mesto u sveobuhvatnijem u sveobuhvatnijem sveobuhvatnijem
korpusu dela najuticajnijeg britanskog flozofa 19. veka. dela najuticajnijeg britanskog flozofa 19. veka. britanskog flozofa 19. veka. flozofa 19. veka. flozofa 19. veka. 19. veka. veka. .
ODLIKe NAJbOLJeG ObLIKAVLADAVINe NAJbOLJeG ObLIKA VLADAVINe
Mil vladavinu, pre svega, smatra sredstvom, te njen kvalitet procenjuje na vladavinu, pre svega, smatra sredstvom, te njen kvalitet procenjuje na svega, smatra sredstvom, te njen kvalitet procenjuje na , smatra sredstvom, te njen kvalitet procenjuje na smatra sredstvom, te njen kvalitet procenjuje na sredstvom, te njen kvalitet procenjuje na procenjuje na na
osnovu usklaenosti sa ustanovljenim ciljevima. Naime, bez obzira na raznovr- ustanovljenim ciljevima. Naime, bez obzira na raznovr- ciljevima. Naime, bez obzira na raznovr-
snost i promenljivost posebnih i pojedinanih ciljeva, opti cilj bilo koje vlade posebnih i pojedinanih ciljeva, opti cilj bilo koje vlade i pojedinanih ciljeva, opti cilj bilo koje vlade koje vlade vlade
sastoji se u zadovoljavanju dveju osnovnih potreba drutva: poretka i napretka. se u zadovoljavanju dveju osnovnih potreba drutva: poretka i napretka. zadovoljavanju dveju osnovnih potreba drutva: poretka i napretka. dveju osnovnih potreba drutva: poretka i napretka.
(Mil, 1989: 16-17) Shvaen trojako, kao poslunost, ouvanje mira i postojeih Mil, 1989: 16-17) Shvaen trojako, kao poslunost, ouvanje mira i postojeih : 16-17) Shvaen trojako, kao poslunost, ouvanje mira i postojeih poslunost, ouvanje mira i postojeih , ouvanje mira i postojeih
dobara svih vrsta i koliina, poredak je svojevrsni preduslov napretku. Dakle, svih vrsta i koliina, poredak je svojevrsni preduslov napretku. Dakle, vrsta i koliina, poredak je svojevrsni preduslov napretku. Dakle, preduslov napretku. Dakle, napretku. Dakle, Dakle, ,
233 P j mm m j m-
m 1867. j
M Dj m (18661868).
239 M SmPEDSTaVNika VLaDa kao NaJoLJi oLik VLaDaViNE U DELU D. S. MiLa
ove dve potrebe su u tesnoj vezi i, u sutini, objedinjene ire shvaenimpojmom potrebe su u tesnoj vezi i, u sutini, objedinjene ire shvaenimpojmom su u tesnoj vezi i, u sutini, objedinjene ire shvaenimpojmom tesnoj vezi i, u sutini, objedinjene ire shvaenimpojmom vezi i, u sutini, objedinjene ire shvaenimpojmom sutini, objedinjene ire shvaenimpojmom , objedinjene ire shvaenimpojmom objedinjene ire shvaenimpojmom ire shvaenim pojmom
napretka.
234
Ipak, u Ipak, u , u Razmatranjima o predstavnikoj vladavini o predstavnikoj vladavini, Mil se ne zadr-
ava na prepoznavanju napretka kao osnovnog kriterijuma za odreenje dobre prepoznavanju napretka kao osnovnog kriterijuma za odreenje dobre napretka kao osnovnog kriterijuma za odreenje dobre napretka kao osnovnog kriterijuma za odreenje dobre kao osnovnog kriterijuma za odreenje dobre osnovnog kriterijuma za odreenje dobre kriterijuma za odreenje dobre
vladavine, ve ga konkretizuje i svodi na unapreenje, kako navodi, kvaliteta , ve ga konkretizuje i svodi na unapreenje, kako navodi, kvaliteta konkretizuje i svodi na unapreenje, kako navodi, kvaliteta i svodi na unapreenje, kako navodi, kvaliteta
ljudskih bia koja ine drutvo nad kojim se vlada, odnosno na razvoj vrline
i inteligencije samih ljudi. (Mil, 1989: 21-22) Prema tome, Mil smatra da se inteligencije samih ljudi. (Mil, 1989: 21-22) Prema tome, Mil smatra da se samih ljudi. (Mil, 1989: 21-22) Prema tome, Mil smatra da se samih ljudi. (Mil, 1989: 21-22) Prema tome, Mil smatra da se ljudi. (Mil, 1989: 21-22) Prema tome, Mil smatra da se Mil, 1989: 21-22) Prema tome, Mil smatra da se 21-22) Prema tome, Mil smatra da se smatra da se da se
kvalitet vladavine moe oceniti na osnovu stepena u kome konkretne dravne vladavine moe oceniti na osnovu stepena u kome konkretne dravne
ustanove svojim radom tee i doprinose razvoju graana koji u toj dravi ive. radom tee i doprinose razvoju graana koji u toj dravi ive. tee i doprinose razvoju graana koji u toj dravi ive.
Druga vana odlika dobre vladavine je, kako Mil navodi, kvalitet same vana odlika dobre vladavine je, kako Mil navodi, kvalitet same vana odlika dobre vladavine je, kako Mil navodi, kvalitet same odlika dobre vladavine je, kako Mil navodi, kvalitet same
mainerije. (Mil, 1989: 23) Ovde Mil govori o potrebi za dobromorganizacijom . (Mil, 1989: 23) Ovde Mil govori o potrebi za dobrom organizacijom organizacijom
dravnog aparata. Navodei primere organizacije pravosudnih i izvrnih organa, aparata. Navodei primere organizacije pravosudnih i izvrnih organa, . Navodei primere organizacije pravosudnih i izvrnih organa, pravosudnih i izvrnih organa, i izvrnih organa, izvrnih organa, organa,
on insistira na tome da su neophodna dobra proceduralna pravila, javnost rada i insistira na tome da su neophodna dobra proceduralna pravila, javnost rada i na tome da su neophodna dobra proceduralna pravila, javnost rada i pravila, javnost rada i , javnost rada i
sloboda rasprave, te odgovarajui testovi za izbor slubenika, poznata pravila za
njihovo unapreenje i druge mere koje tee da obezbede neutralnost i efkasnost unapreenje i druge mere koje tee da obezbede neutralnost i efkasnost i druge mere koje tee da obezbede neutralnost i efkasnost koje tee da obezbede neutralnost i efkasnost tee da obezbede neutralnost i efkasnost obezbede neutralnost i efkasnost neutralnost i efkasnost efkasnost
uprave. U sutini, ovaj se zahtev svodi na klasinu ideju razlikovanja dobrih od . U sutini, ovaj se zahtev svodi na klasinu ideju razlikovanja dobrih od
loih oblika vlasti na osnovu toga da li vladar vlada radi sopstvene ili opte ko- radi sopstvene ili opte ko- sopstvene ili opte ko-
risti, odnosno dobra. Milovim reima, idealna i savrena struktura javne slube savrena struktura javne slube struktura javne slube struktura javne slube javne slube
jest ona u kojoj se interes slubenika posve podudara s njihovom dunou se interes slubenika posve podudara s njihovom dunou interes slubenika posve podudara s njihovom dunou slubenika posve podudara s njihovom dunou posve podudara s njihovom dunou podudara s njihovom dunou s njihovom dunou
(Mil, 1989: 23).
Vano je primetiti da je Milov kriterijum odabira najboljeg oblika vlada- odabira najboljeg oblika vlada- najboljeg oblika vlada-
vine zapravo trolan. Trei deo kriterijuma potie iz Milove utilitaristike f- zapravo trolan. Trei deo kriterijuma potie iz Milove utilitaristike f- trolan. Trei deo kriterijuma potie iz Milove utilitaristike f- utilitaristike f- f-
lozofje. Tako on, u svom delu O slobodi, navodi da smatra korisnost krajnjim navodi da smatra korisnost krajnjim da smatra korisnost krajnjim korisnost krajnjim krajnjim
osloncem svih etikih pitanja, ali to mora da bude korisnost u najirem smislu,
zasnovana na trajnim interesima oveka kao naprednog bia. (Mil, 1998: 43) 43))
Dakle, napredak i razvoj graana o kome Mil govori u Razmatranjima mora napredak i razvoj graana o kome Mil govori u Razmatranjima mora i razvoj graana o kome Mil govori u Razmatranjima mora Razmatranjima mora mora
biti u skladu sa korisnou kao poslednjim merilom. poslednjim merilom. merilom.
Razmotrimo ukratko Milovo vienje korisnosti. Milov utilitarizam, po- ukratko Milovo vienje korisnosti. Milov utilitarizam, po- vienje korisnosti. Milov utilitarizam, po- korisnosti. Milov utilitarizam, po-
sebno u ranijoj fazi njegovog stvaralatva, ne odstupa mnogo od Bentamovog. od Bentamovog. Bentamovog. Bentamovog. .
Prema tome, i Mil meri korisnost (a, prema tome, i moralnost) meri korisnost (a, prema tome, i moralnost) korisnost (a, prema tome, i moralnost)
235
odreenog
postupka u odnosu na to kakve ima posledice po sreu, odnosno u kolikoj meri
ostvaruje najveu sreu najveeg broja ljudi. Zakljuak da je srea sama po sebi
poeljna, Mil brani empiristikim argumentom. U etvrtom poglavlju brani empiristikim argumentom. U etvrtom poglavlju empiristikim argumentom. U etvrtom poglavlju empiristikim argumentom. U etvrtom poglavlju argumentom. U etvrtom poglavlju etvrtom poglavlju poglavlju poglavlju Utilita-
rizma Mil navodi da je jedini dokaz da je neki predmet vidljiv injenica da ga da je jedini dokaz da je neki predmet vidljiv injenica da ga jedini dokaz da je neki predmet vidljiv injenica da ga jedini dokaz da je neki predmet vidljiv injenica da ga dokaz da je neki predmet vidljiv injenica da ga dokaz da je neki predmet vidljiv injenica da ga da je neki predmet vidljiv injenica da ga da je neki predmet vidljiv injenica da ga je neki predmet vidljiv injenica da ga
234 o m
jm j j j
j.
235 Vj m j j
j jj j mj -
m M m j jj mm. Djj :
Ly 1976 . 103104.
ljudi zapravo vide. Jedini dokaz da je mogue uti neki zvuk je da ga ljudi uju;
tako je i sa drugim izvorima naih iskustava. Slino tome, smatram da je jedini smatram da je jedini da je jedini
dokaz tvrdnje da je neto poeljno taj da ljudi to zapravo ele. tvrdnje da je neto poeljno taj da ljudi to zapravo ele. zapravo ele. ele.
236
(Mill, 2003:
211) Potom on nastoji da dokae kako ljudi ne samo da ele sreu, ve da ne da ele sreu, ve da ne ele sreu, ve da ne ne
ele nita drugo. (ibid.) Prema tome, tvrdi Mil, srea je jedina poeljna kao cilj, nita drugo. (ibid.) Prema tome, tvrdi Mil, srea je jedina poeljna kao cilj, drugo. (ibid.) Prema tome, tvrdi Mil, srea je jedina poeljna kao cilj, . (ibid.) Prema tome, tvrdi Mil, srea je jedina poeljna kao cilj, poeljna kao cilj, kao cilj, kao cilj, cilj,
a druga poeljna dobra (razliita zadovoljstva, zdravlje, vrlina, mo, bogatstvo i poeljna dobra (razliita zadovoljstva, zdravlje, vrlina, mo, bogatstvo i dobra (razliita zadovoljstva, zdravlje, vrlina, mo, bogatstvo i bogatstvo i i
sl.) su svojevrsni sastojci sveobuhvatno shvaenog pojma sree, istovremeno istovremeno
bivajui sredstvima za njeno dostizanje. (Bogen & Farell, 1978: 330-331) Tako sredstvima za njeno dostizanje. (Bogen & Farell, 1978: 330-331) Tako za njeno dostizanje. (Bogen & Farell, 1978: 330-331) Tako 330-331) Tako -331) Tako 331) Tako ) Tako
Mil u u Utilitarizmu pie da princip korisnosti ne podrazumeva da bilo koje od podrazumeva da bilo koje od da bilo koje od
zadovoljstava, poput muzike, na primer, ili bilo koje odsustvo bola, poput zdra- , poput muzike, na primer, ili bilo koje odsustvo bola, poput zdra- muzike, na primer, ili bilo koje odsustvo bola, poput zdra- , na primer, ili bilo koje odsustvo bola, poput zdra- odsustvo bola, poput zdra- bola, poput zdra- poput zdra- zdra-
vlja, treba smatrati sredstvima kojima se dostie srea shvaena na kolektivan smatrati sredstvima kojima se dostie srea shvaena na kolektivan sredstvima kojima se dostie srea shvaena na kolektivan shvaena na kolektivan na kolektivan
nain, niti da im zbog toga treba teiti. Ona su eljena i poeljna sama po sebi; niti da im zbog toga treba teiti. Ona su eljena i poeljna sama po sebi; da im zbog toga treba teiti. Ona su eljena i poeljna sama po sebi; sama po sebi; po sebi;
pored toga to su sredstva, ona su deo cilja. (Mill, 2003: 211) toga to su sredstva, ona su deo cilja. (Mill, 2003: 211)
Korisnost, merena pre svega u odnosu na posledice koje ostvaruje po sreu, svega u odnosu na posledice koje ostvaruje po sreu, u odnosu na posledice koje ostvaruje po sreu, sreu, ,
pretpostavljeni je element kriterijuma procene kvaliteta bilo koje vlade. Ipak, element kriterijuma procene kvaliteta bilo koje vlade. Ipak, kriterijuma procene kvaliteta bilo koje vlade. Ipak, kriterijuma procene kvaliteta bilo koje vlade. Ipak, procene kvaliteta bilo koje vlade. Ipak, vlade. Ipak, . Ipak, Ipak, ,
ovaj element dobrog oblika vladavine sam po sebi ne nudi mogunost da na element dobrog oblika vladavine sam po sebi ne nudi mogunost da na dobrog oblika vladavine sam po sebi ne nudi mogunost da na dobrog oblika vladavine sam po sebi ne nudi mogunost da na oblika vladavine sam po sebi ne nudi mogunost da na oblika vladavine sam po sebi ne nudi mogunost da na vladavine sam po sebi ne nudi mogunost da na mogunost da na da na
osnovu njega odredimo odredimo koji je oblik vladavine najbolji. Shvaen izolovano, on je oblik vladavine najbolji. Shvaen izolovano, on oblik vladavine najbolji. Shvaen izolovano, on oblik vladavine najbolji. Shvaen izolovano, on vladavine najbolji. Shvaen izolovano, on vladavine najbolji. Shvaen izolovano, on najbolji. Shvaen izolovano, on
samo upuuje na to to kada se radi o najboljem obliku. Prema tome, mogli bismo
pomisliti da Mil smatra vladavinu prosveenog apsolutnog vladara dobrom i Mil smatra vladavinu prosveenog apsolutnog vladara dobrom i smatra vladavinu prosveenog apsolutnog vladara dobrom i
sasvim opravdanom, pod uslovom da vodi najveoj srei najveeg broja ljudi i opravdanom, pod uslovom da vodi najveoj srei najveeg broja ljudi i , pod uslovom da vodi najveoj srei najveeg broja ljudi i najveoj srei najveeg broja ljudi i srei najveeg broja ljudi i ljudi i i
njihovom razvoju. Ipak, Mil ne samo da poglavlje o kriterijumu dobrog obli- razvoju. Ipak, Mil ne samo da poglavlje o kriterijumu dobrog obli- . Ipak, Mil ne samo da poglavlje o kriterijumu dobrog obli- poglavlje o kriterijumu dobrog obli- o kriterijumu dobrog obli-
ka vladavine zavrava primedbom da je predstavnika vlada idealni i najbolji zavrava primedbom da je predstavnika vlada idealni i najbolji primedbom da je predstavnika vlada idealni i najbolji najbolji
oblik, nego sledee poglavlje zapoinje izriito tvrdei da je zamisao o dobroj poglavlje zapoinje izriito tvrdei da je zamisao o dobroj zapoinje izriito tvrdei da je zamisao o dobroj izriito tvrdei da je zamisao o dobroj tvrdei da je zamisao o dobroj dobroj
despotskoj vladavini najpogubnija kriva koncepcija dobre vladavine, te da bi je
se trebalo to pre osloboditi. (Mil, 1989: 29-30)
Pokuajmo da upotpunimo Milov kriterijum na posredan nain, sagle-
davanjem razloga zbog kojih Mil navodi da bi trebalo smatrati predstavniku
vladavinu idealno najboljim oblikom vladavine. U Razmatranjima, Mil svoj idealno najboljim oblikom vladavine. U Razmatranjima, Mil svoj Razmatranjima, Mil svoj , Mil svoj
zakljuak o superiornosti predstavnike vladavine izvodi negativno, na osnovu superiornosti predstavnike vladavine izvodi negativno, na osnovu predstavnike vladavine izvodi negativno, na osnovu negativno, na osnovu , na osnovu na osnovu
procene da je despotska vladavina pojedinca nepoeljna. Mil se protivi vladavini da je despotska vladavina pojedinca nepoeljna. Mil se protivi vladavini nepoeljna. Mil se protivi vladavini . Mil se protivi vladavini protivi vladavini vladavini
bilo kog pojedinca iz vie razloga. Prvo, takav monarh, pored toga to bi morao pojedinca iz vie razloga. Prvo, takav monarh, pored toga to bi morao iz vie razloga. Prvo, takav monarh, pored toga to bi morao takav monarh, pored toga to bi morao monarh, pored toga to bi morao toga to bi morao to bi morao
da bude dobronameran, morao bi biti i sveprisutan. On bi u svako doba morao
da bude potpuno i ispravno informisan o svim detaljima vezanim za dravnu
upravu i rad administracije. Drugo, monarh bi morao prepoznavati vrline meu prepoznavati vrline meu vrline meu
svojim podanicima, kako bi one koji su najpodobniji birao i zapoljavao u svojoj
administraciji. Dalje, ak i da su ova dva uslova ispunjena, te da postoji pojedi-
nac nadljudske duhovne aktivnosti kome bi se moglo poveriti upravljanje dr- nadljudske duhovne aktivnosti kome bi se moglo poveriti upravljanje dr- duhovne aktivnosti kome bi se moglo poveriti upravljanje dr- duhovne aktivnosti kome bi se moglo poveriti upravljanje dr- aktivnosti kome bi se moglo poveriti upravljanje dr- aktivnosti kome bi se moglo poveriti upravljanje dr- kome bi se moglo poveriti upravljanje dr-
avom, Mil tvrdi da bi sama injenica da se radi o apsolutnoj vlasti proizvela pa- tvrdi da bi sama injenica da se radi o apsolutnoj vlasti proizvela pada bi sama injenica da se radi o apsolutnoj vlasti proizvela pa- radi o apsolutnoj vlasti proizvela pa- o apsolutnoj vlasti proizvela pa-
236 P m Um j .
sivnost onih koji su takvoj vlasti potinjeni. Ovo je posebno opasno po karakter
i sposobnosti graana takve drave. Oni ne samo da bi postali nezainteresovani drave. Oni ne samo da bi postali nezainteresovani . Oni ne samo da bi postali nezainteresovani
za dravne poslove, nego bi, bez odgovarajuih informacija i aktivnog uea u odgovarajuih informacija i aktivnog uea u informacija i aktivnog uea u
vlasti, trpele njihove mentalne i moralne sposobnosti. (Mil, 1989: 30-31) Pre-
ma tome, trei i najznaajniji razlog zbog koga se Mil protivi apsolutnoj vlasti najznaajniji razlog zbog koga se Mil protivi apsolutnoj vlasti razlog zbog koga se Mil protivi apsolutnoj vlasti zbog koga se Mil protivi apsolutnoj vlasti koga se Mil protivi apsolutnoj vlasti apsolutnoj vlasti vlasti vlasti
pojedinca ili bilo kom vidu paternalizma je taj da takva vlast, na kraju, ugroava ili bilo kom vidu paternalizma je taj da takva vlast, na kraju, ugroava taj da takva vlast, na kraju, ugroava takva vlast, na kraju, ugroava vlast, na kraju, ugroava
intelektualni razvoj onih nad kojima se vlada. (Arneson, 1980) onih nad kojima se vlada. (Arneson, 1980) nad kojima se vlada. (Arneson, 1980) (Arneson, 1980)
Ovaj je razlog posebno znaajan upravo zbog toga to proistie iz prvog to proistie iz prvog proistie iz prvog
elementa Milovog kriterijuma odabira najboljeg oblika vladavine. Ukoliko bi- kriterijuma odabira najboljeg oblika vladavine. Ukoliko bi- odabira najboljeg oblika vladavine. Ukoliko bi- oblika vladavine. Ukoliko bi- vladavine. Ukoliko bi- vladavine. Ukoliko bi- . Ukoliko bi-
smo zahtev koji dobrom smatra onu vladu koja za cilj ima razvoj svojih graana
podredili nemodifkovanom utilitarnom zahtevu, odnosno sveli Milov kriteri- nemodifkovanom utilitarnom zahtevu, odnosno sveli Milov kriteri- utilitarnom zahtevu, odnosno sveli Milov kriteri-
jum za odabir najboljeg oblika vladavine na njegov utilitarni element, apsolutna element, apsolutna , apsolutna
vladavina prosveenog monarha bila bi sasvim opravdana. Vladavina izuzet-
no nadarenog pojedinca mogla bi omoguiti graanima vie zadovoljstva (na vie zadovoljstva (na zadovoljstva (na
primer, sticanjemvrednih i brojnih materijalnih dobara), kao i zatitu od raznih , sticanjem vrednih i brojnih materijalnih dobara), kao i zatitu od raznih vrednih i brojnih materijalnih dobara), kao i zatitu od raznih i brojnih materijalnih dobara), kao i zatitu od raznih materijalnih dobara), kao i zatitu od raznih dobara), kao i zatitu od raznih
nedaa (recimo, putem bolje zdravstvene zatite ili pravne sigurnosti).
Nedovoljnost utilitaristikog zahteva navodi nas na zakljuak da, tek uko- utilitaristikog zahteva navodi nas na zakljuak da, tek uko- zahteva navodi nas na zakljuak da, tek uko-
liko shvatimo Milov kriterijum odabira najboljeg oblika vladavine kao trolan,
ostajemo na dobrom putu da prepoznamo predstavniku vladu kao takav oblik. dobrom putu da prepoznamo predstavniku vladu kao takav oblik. putu da prepoznamo predstavniku vladu kao takav oblik.
Ipak, ostaje sasvim opravdano pitanje moe li Mil utvrditi najbolji oblik vla- opravdano pitanje moe li Mil utvrditi najbolji oblik vla- pitanje moe li Mil utvrditi najbolji oblik vla-
davine bez uitavanja utilitaristike osnove u dva zahteva o kojima govori u
Razmatranjima?
Na prvi pogled, ini se da moe. U Razmatranjima se ni korisnost, ni pogled, ini se da moe. U Razmatranjima se ni korisnost, ni , ini se da moe. U Razmatranjima se ni korisnost, ni ini se da moe. U Razmatranjima se ni korisnost, ni se da moe. U Razmatranjima se ni korisnost, ni moe. U Razmatranjima se ni korisnost, ni . U Razmatranjima se ni korisnost, ni se ni korisnost, ni ni korisnost, ni
srea ni zadovoljstvo ne pominju u kontekstu koji bi itaoca mogao navesti na zadovoljstvo ne pominju u kontekstu koji bi itaoca mogao navesti na ne pominju u kontekstu koji bi itaoca mogao navesti na
to da postoji nekakav samostalni utilitaristiki kriterijum, kao ni utilitaristika kriterijum, kao ni utilitaristika , kao ni utilitaristika
podloga zahteva, koje namee kriterijum odabira najbolje vladavine. Taj bi se zahteva, koje namee kriterijum odabira najbolje vladavine. Taj bi se koje namee kriterijum odabira najbolje vladavine. Taj bi se
kriterijum onda ticao iskljuivo napretka. Ipak, to nije sluaj iz vie razloga.
Prvo, vidi se da Mil ne razdvaja korisnost od napretka kada u ve pomenutom , vidi se da Mil ne razdvaja korisnost od napretka kada u ve pomenutom
citatu iz dela O slobodi govori o korisnosti kao o krajnjem osloncu (Mil, 1998: krajnjem osloncu (Mil, 1998: (Mil, 1998:
43). Taj je pasus posebno znaajan i zbog toga to govori o trajnom interesu
oveka kao naprednog bia. Dakle, ovde Mil korisnost dovodi u neposrednu Dakle, ovde Mil korisnost dovodi u neposrednu , ovde Mil korisnost dovodi u neposrednu korisnost dovodi u neposrednu dovodi u neposrednu dovodi u neposrednu u neposrednu neposrednu
vezu sa interesom i napretkom. Ovu vezu pronalazimo i u Razmatranjima, gde napretkom. Ovu vezu pronalazimo i u Razmatranjima, gde . Ovu vezu pronalazimo i u Razmatranjima, gde
tvrdi da su napredak i poredak pojmovi kojima se klasifkuju ukupni interesi pojmovi kojima se klasifkuju ukupni interesi kojima se klasifkuju ukupni interesi klasifkuju ukupni interesi ukupni interesi
drutva. Istovremeno, cilj koji se sastoji od ovih interesa je svojevrsni test dobre . Istovremeno, cilj koji se sastoji od ovih interesa je svojevrsni test dobre interesa je svojevrsni test dobre je svojevrsni test dobre
i loe vladavine (Mil, 1989: 16). Dakle, svodei poredak na preduslov napretku, svodei poredak na preduslov napretku, poredak na preduslov napretku,
Mil izjednaava ovaj test sa zahtevomdobroj vladi da se stara o napretku njenih test sa zahtevomdobroj vladi da se stara o napretku njenih sa zahtevomdobroj vladi da se stara o napretku njenih zahtevomdobroj vladi da se stara o napretku njenih dobroj vladi da se stara o napretku njenih njenih
graana, uitavajui pojam interesa kao najmanji zajedniki inilac korisnosti i zajedniki inilac korisnosti i inilac korisnosti i inilac korisnosti i korisnosti i korisnosti i i
napretka.
Na kraju, ak i kada (verovatno neopravdano) ostavimo po strani pretpo- kraju, ak i kada (verovatno neopravdano) ostavimo po strani pretpo- , ak i kada (verovatno neopravdano) ostavimo po strani pretpo- ostavimo po strani pretpo- po strani pretpo-
stavku o usklaenosti osnovnih Milovih ideja u okviru njegovog sveobuhvatnog usklaenosti osnovnih Milovih ideja u okviru njegovog sveobuhvatnog osnovnih Milovih ideja u okviru njegovog sveobuhvatnog osnovnih Milovih ideja u okviru njegovog sveobuhvatnog Milovih ideja u okviru njegovog sveobuhvatnog sveobuhvatnog
flozofskog korpusa, postoje dovoljni razlozi koji ine opravdanim zakljuak korpusa, postoje dovoljni razlozi koji ine opravdanim zakljuak
o postojanju utilitarne osnove zahteva koje Mil stavlja pred dobru vladavinu postojanju utilitarne osnove zahteva koje Mil stavlja pred dobru vladavinu utilitarne osnove zahteva koje Mil stavlja pred dobru vladavinu
u Razmatranjima. Meutim, iako je jasno da je dopunjavanje dvaju zahteva Razmatranjima. Meutim, iako je jasno da je dopunjavanje dvaju zahteva . Meutim, iako je jasno da je dopunjavanje dvaju zahteva dopunjavanje dvaju zahteva dvaju zahteva dvaju zahteva zahteva
utilitaristikim principom opravdano, te da doprinosi celovitosti i sveobuhvat- principom opravdano, te da doprinosi celovitosti i sveobuhvat- principom opravdano, te da doprinosi celovitosti i sveobuhvat- , te da doprinosi celovitosti i sveobuhvat-
nosti kriterijuma odabira najbolje vladavine, ono sigurno ne podstie meusob- kriterijuma odabira najbolje vladavine, ono sigurno ne podstie meusob- odabira najbolje vladavine, ono sigurno ne podstie meusob- podstie meusob- meusob-
nu usklaenost triju elemenata koji ine Milov kriterijum. elemenata koji ine Milov kriterijum. koji ine Milov kriterijum. Milov kriterijum. kriterijum. kriterijum. .
NeUSKLAeNOST ODLIKA NAJbOLJeG ObLIKA VLADAVINe
I NJeGOVO ANTrOPOLOKO rAZreeNJe
injenica da dobra vlada mora da se, pored napretka, stara i o najveoj srei da dobra vlada mora da se, pored napretka, stara i o najveoj srei dobra vlada mora da se, pored napretka, stara i o najveoj srei vlada mora da se, pored napretka, stara i o najveoj srei mora da se, pored napretka, stara i o najveoj srei stara i o najveoj srei i o najveoj srei
najveeg broja ljudi zahteva dodatnu argumentaciju, kako bi se na verodostojan dodatnu argumentaciju, kako bi se na verodostojan argumentaciju, kako bi se na verodostojan
nain mogla razreiti napetost izmeu, na najoptiji nain shvaenog, principa napetost izmeu, na najoptiji nain shvaenog, principa izmeu, na najoptiji nain shvaenog, principa izmeu, na najoptiji nain shvaenog, principa na najoptiji nain shvaenog, principa
korisnosti i vienja napretka koje se pre svega tie razvoja intelektualnih spo- razvoja intelektualnih spo- intelektualnih spo- intelektualnih spo- spo-
sobnosti graana odreene drave. Ova se napetost, pre svega, sastoji u neraz- pre svega, sastoji u neraz- svega, sastoji u neraz-
reenom pitanju prioriteta u sluaju kada princip korisnosti doe u sukob sa
napretkom shvaenim kao intelektualni razvoj graana. Na primer, ukoliko se
iskljuivo oslonimo na Milov zakljuak da je poeljno ono to ljudi zaista ele, na Milov zakljuak da je poeljno ono to ljudi zaista ele, Milov zakljuak da je poeljno ono to ljudi zaista ele, zakljuak da je poeljno ono to ljudi zaista ele, da je poeljno ono to ljudi zaista ele, je poeljno ono to ljudi zaista ele, poeljno ono to ljudi zaista ele,
mogue je pretpostaviti da e u nekom drutvu biti najpoeljnija materijalna pretpostaviti da e u nekom drutvu biti najpoeljnija materijalna da e u nekom drutvu biti najpoeljnija materijalna najpoeljnija materijalna materijalna materijalna
dobra, te da graani nee biti voljni da ih se (makar i privremeno) odreknu zarad zarad
sopstvenog intelektualnog ili moralnog razvoja. Gledano sa klasinog utilitari-
stikog stanovita, oni nemaju nikakav razlog da pretpostave neodreenu, nepo- neodreenu, nepo- , nepo-
uzdanu i neizvesnu ideju intelektualnog napretka onome ta poznaju i u emu intelektualnog napretka onome ta poznaju i u emu napretka onome ta poznaju i u emu
mogu sigurno uivati. Ovakvo stanovite podrazumeva da nijedno zadovoljstvo podrazumeva da nijedno zadovoljstvo da nijedno zadovoljstvo
nije po sebi poeljnije od nekog drugog, odnosno da, Bentamovim reima, naj-
jednostavnija drutvena igra [push-pin] ima vrednost jednaku muzici ili poeziji, poeziji, ,
a da je vrednija i od jednog i od drugog ukoliko proizvodi vie zadovoljstva.
(Bentham, 1843) Time bi se zadatak dobre vlade sveo na to efkasnije obezbe- Bentham, 1843) Time bi se zadatak dobre vlade sveo na to efkasnije obezbe- , 1843) Time bi se zadatak dobre vlade sveo na to efkasnije obezbe- dobre vlade sveo na to efkasnije obezbe- vlade sveo na to efkasnije obezbe- vlade sveo na to efkasnije obezbe- sveo na to efkasnije obezbe- na to efkasnije obezbe- to efkasnije obezbe-
ivanje onoga za ta graani smatraju da vodi njihovoj najveoj srei, ma ta to njihovoj najveoj srei, ma ta to najveoj srei, ma ta to najveoj srei, ma ta to srei, ma ta to
bilo. Posmatrano iz klasine utilitaristike perspektive, postaje oigledno da naj- Posmatrano iz klasine utilitaristike perspektive, postaje oigledno da naj- iz klasine utilitaristike perspektive, postaje oigledno da naj- klasine utilitaristike perspektive, postaje oigledno da naj- utilitaristike perspektive, postaje oigledno da naj- utilitaristike perspektive, postaje oigledno da naj- perspektive, postaje oigledno da naj- perspektive, postaje oigledno da naj- , postaje oigledno da naj- postaje oigledno da naj- oigledno da naj-
bolja vlada ne bi morala da ima predstavniki karakter, niti da bi u njenomradu vlada ne bi morala da ima predstavniki karakter, niti da bi u njenomradu ne bi morala da ima predstavniki karakter, niti da bi u njenomradu morala da ima predstavniki karakter, niti da bi u njenomradu da ima predstavniki karakter, niti da bi u njenomradu predstavniki karakter, niti da bi u njenomradu karakter, niti da bi u njenomradu karakter, niti da bi u njenomradu , niti da bi u njenom radu
prvenstvo uvek imalo staranje o intelektualnom i moralnom razvoju graana. uvek imalo staranje o intelektualnom i moralnom razvoju graana. intelektualnom i moralnom razvoju graana. i moralnom razvoju graana.
Kako bi svoje stanovite o najboljem obliku vladavine zadrao u utilitaristikim stanovite o najboljem obliku vladavine zadrao u utilitaristikim o najboljem obliku vladavine zadrao u utilitaristikim najboljem obliku vladavine zadrao u utilitaristikim obliku vladavine zadrao u utilitaristikim
okvirima, Mil je morao da pretpostavi da srea graana, ijem ostvarenju treba
da tei dobra vlada, nije samo zbir zadovoljstava proisteklih iz aktivnosti koje proisteklih iz aktivnosti koje iz aktivnosti koje
se meu sobom razlikuju samo po tome koliko ukupnog zadovoljstva mogu da
prue jednom drutvu. jednom drutvu. drutvu. drutvu. .
Modifkacija bentamovskog utilitarizma dopunjavanjem kvantitativnog bentamovskog utilitarizma dopunjavanjem kvantitativnog bentamovskog utilitarizma dopunjavanjem kvantitativnog utilitarizma dopunjavanjem kvantitativnog utilitarizma dopunjavanjem kvantitativnog dopunjavanjem kvantitativnog dopunjavanjem kvantitativnog kvantitativnog kvantitativnog
kvalitativnim razlikovanjem zadovoljstava omoguila je Milu da pretpostavi razlikovanjem zadovoljstava omoguila je Milu da pretpostavi razlikovanjem zadovoljstava omoguila je Milu da pretpostavi zadovoljstava omoguila je Milu da pretpostavi zadovoljstava omoguila je Milu da pretpostavi omoguila je Milu da pretpostavi
postojanje svojevrsne hijerarhije glavnih tipova zadovoljstava u kojoj bi najvie svojevrsne hijerarhije glavnih tipova zadovoljstava u kojoj bi najvie hijerarhije glavnih tipova zadovoljstava u kojoj bi najvie hijerarhije glavnih tipova zadovoljstava u kojoj bi najvie glavnih tipova zadovoljstava u kojoj bi najvie zadovoljstava u kojoj bi najvie u kojoj bi najvie
mesto zauzimala ona zadovoljstva koja su posledica intelektualnog napora. Mil zauzimala ona zadovoljstva koja su posledica intelektualnog napora. Mil ona zadovoljstva koja su posledica intelektualnog napora. Mil ona zadovoljstva koja su posledica intelektualnog napora. Mil zadovoljstva koja su posledica intelektualnog napora. Mil intelektualnog napora. Mil napora. Mil
u drugom poglavlju drugom poglavlju poglavlju Utilitarizma, kritikujui epikurejsku flozofju, navodi da epikurejsku flozofju, navodi da flozofju, navodi da navodi da da
je priznavanje injenice da su odreene priznavanje injenice da su odreene priznavanje injenice da su odreene injenice da su odreene su odreene odreene vrste zadovoljstva sasvim u skladu sa zadovoljstva sasvim u skladu sa sasvim u skladu sa
principom korisnosti, te da bi bilo apsurdno, budui da se kvalitet uzima u korisnosti, te da bi bilo apsurdno, budui da se kvalitet uzima u apsurdno, budui da se kvalitet uzima u , budui da se kvalitet uzima u uzima u u
obzir zajedno sa kvantitetom prilikom procene svih drugih stvari, procenjivanje prilikom procene svih drugih stvari, procenjivanje procene svih drugih stvari, procenjivanje procenjivanje
zadovoljstava zasnivati iskljuivo na kvantitetu. (Mill, 2003: 187) iskljuivo na kvantitetu. (Mill, 2003: 187) na kvantitetu. (Mill, 2003: 187)
Ipak, iako nedvosmisleno odstupa od Bentamovog kvalitativnog odstupa od Bentamovog kvalitativnog od Bentamovog kvalitativnog Bentamovog kvalitativnog kvalitativnog
izjednaavanja, Mil ne nudi detaljnu klasifkaciju razliitih vidova zadovoljstva. , Mil ne nudi detaljnu klasifkaciju razliitih vidova zadovoljstva. detaljnu klasifkaciju razliitih vidova zadovoljstva. klasifkaciju razliitih vidova zadovoljstva. klasifkaciju razliitih vidova zadovoljstva. razliitih vidova zadovoljstva. zadovoljstva. .
Umesto toga, on uvodi razlikovanje viih zadovoljstava, svojstvenih samo ljudi- razlikovanje viih zadovoljstava, svojstvenih samo ljudi- viih zadovoljstava, svojstvenih samo ljudi-
ma, od niih, koja proistiu iz zadovoljavanja jednostavnih fziolokih potreba, proistiu iz zadovoljavanja jednostavnih fziolokih potreba, iz zadovoljavanja jednostavnih fziolokih potreba, zadovoljavanja jednostavnih fziolokih potreba, jednostavnih fziolokih potreba, jednostavnih fziolokih potreba, fziolokih potreba, fziolokih potreba, potreba, potreba, ,
te su svojstvena svim ivim biima. Svako zadovoljstvo koje proistie iz aktivne svim ivim biima. Svako zadovoljstvo koje proistie iz aktivne ivim biima. Svako zadovoljstvo koje proistie iz aktivne ivim biima. Svako zadovoljstvo koje proistie iz aktivne biima. Svako zadovoljstvo koje proistie iz aktivne biima. Svako zadovoljstvo koje proistie iz aktivne . Svako zadovoljstvo koje proistie iz aktivne Svako zadovoljstvo koje proistie iz aktivne
upotrebe intelektualnih sposobnosti, poput stvaralatva ili uivanja u knjie-
vnosti, bolje je od prostog preputanja zadovoljstvima koja nam neposredno
pruaju ula.
237
Predoavanje ovakvih razlika nije samo deklarativnog karaktera. Mil se ovakvih razlika nije samo deklarativnog karaktera. Mil se samo deklarativnog karaktera. Mil se deklarativnog karaktera. Mil se deklarativnog karaktera. Mil se karaktera. Mil se se
ne ograniava na opisivanje, nego nudi osnovnu pretpostavku zamisli po ko- ograniava na opisivanje, nego nudi osnovnu pretpostavku zamisli po kona opisivanje, nego nudi osnovnu pretpostavku zamisli po ko- opisivanje, nego nudi osnovnu pretpostavku zamisli po ko- , nego nudi osnovnu pretpostavku zamisli po ko- nudi osnovnu pretpostavku zamisli po ko- osnovnu pretpostavku zamisli po ko- osnovnu pretpostavku zamisli po ko- pretpostavku zamisli po ko- pretpostavku zamisli po ko- zamisli po ko-
joj bi, u cilju napretka, via zadovoljstva trebalo uvek podsticati. Ova zadovolj- bi, u cilju napretka, via zadovoljstva trebalo uvek podsticati. Ova zadovolj- , u cilju napretka, via zadovoljstva trebalo uvek podsticati. Ova zadovolj- napretka, via zadovoljstva trebalo uvek podsticati. Ova zadovolj- , via zadovoljstva trebalo uvek podsticati. Ova zadovolj- trebalo uvek podsticati. Ova zadovolj- uvek podsticati. Ova zadovolj- podsticati. Ova zadovolj- . Ova zadovolj- Ova zadovolj- zadovolj-
stva imaju apsolutno prvenstvo: bolje je biti nezadovoljno ljudsko bie, nego imaju apsolutno prvenstvo: bolje je biti nezadovoljno ljudsko bie, nego apsolutno prvenstvo: bolje je biti nezadovoljno ljudsko bie, nego apsolutno prvenstvo: bolje je biti nezadovoljno ljudsko bie, nego prvenstvo: bolje je biti nezadovoljno ljudsko bie, nego prvenstvo: bolje je biti nezadovoljno ljudsko bie, nego : bolje je biti nezadovoljno ljudsko bie, nego bolje je biti nezadovoljno ljudsko bie, nego je biti nezadovoljno ljudsko bie, nego je biti nezadovoljno ljudsko bie, nego biti nezadovoljno ljudsko bie, nego nezadovoljno ljudsko bie, nego ljudsko bie, nego
zadovoljna svinja; bolje je biti nezadovoljni Sokrat nego zadovoljna budala. I svinja; bolje je biti nezadovoljni Sokrat nego zadovoljna budala. I nezadovoljni Sokrat nego zadovoljna budala. I Sokrat nego zadovoljna budala. I budala. I . I
ukoliko budala ili svinja smatraju drugaije, tako je zbog toga to oni znaju samo budala ili svinja smatraju drugaije, tako je zbog toga to oni znaju samo ili svinja smatraju drugaije, tako je zbog toga to oni znaju samo svinja smatraju drugaije, tako je zbog toga to oni znaju samo drugaije, tako je zbog toga to oni znaju samo , tako je zbog toga to oni znaju samo zbog toga to oni znaju samo toga to oni znaju samo
za sopstveno vienje ovog problema. (Mill, 2003: 188) Ovakvo razlikovanje razlikovanje
je na tragu antikih antropolokih teorija, posebno onih koje iznosi Platon u antikih antropolokih teorija, posebno onih koje iznosi Platon u antropolokih teorija, posebno onih koje iznosi Platon u antropolokih teorija, posebno onih koje iznosi Platon u teorija, posebno onih koje iznosi Platon u Platon uu
Dravi, odnosno Aristotel u odnosno Aristotel u Aristotel u Politici i Nikomahovoj etici etici. Oba antika flozofa, antika flozofa, flozofa,
pored toga to podrazumevaju postojanje viih i niih zadovoljstava, kao i na podrazumevaju postojanje viih i niih zadovoljstava, kao i na postojanje viih i niih zadovoljstava, kao i na postojanje viih i niih zadovoljstava, kao i na viih i niih zadovoljstava, kao i na niih zadovoljstava, kao i na zadovoljstava, kao i na zadovoljstava, kao i na , kao i na
odgovarajui nain srenih ili spokojnih i umerenih ivota koji iz njih proistiu, nain srenih ili spokojnih i umerenih ivota koji iz njih proistiu, srenih ili spokojnih i umerenih ivota koji iz njih proistiu, srenih ili spokojnih i umerenih ivota koji iz njih proistiu, ili spokojnih i umerenih ivota koji iz njih proistiu, spokojnih i umerenih ivota koji iz njih proistiu, i umerenih ivota koji iz njih proistiu, umerenih ivota koji iz njih proistiu, ivota koji iz njih proistiu, ivota koji iz njih proistiu, koji iz njih proistiu, koji iz njih proistiu, iz njih proistiu, iz njih proistiu, njih proistiu, proistiu, ,
naglaavaju da su samo oni ljudi koji su spoznali oba naina ivota u stanju da su samo oni ljudi koji su spoznali oba naina ivota u stanju da su samo oni ljudi koji su spoznali oba naina ivota u stanju su samo oni ljudi koji su spoznali oba naina ivota u stanju ljudi koji su spoznali oba naina ivota u stanju koji su spoznali oba naina ivota u stanju ivota u stanju u stanju stanju
da posvedoe o kvalitetnijem ivljenju koje nude via zadovoljstva. posvedoe o kvalitetnijem ivljenju koje nude via zadovoljstva. o kvalitetnijem ivljenju koje nude via zadovoljstva. kvalitetnijem ivljenju koje nude via zadovoljstva. ivljenju koje nude via zadovoljstva. via zadovoljstva. zadovoljstva.
238
Iz ovoga Iz ovoga
proistie da nisu svi u stanju da uivaju u svim zadovoljstvima, te da su via
zadovoljstva uslovljena posedovanjem viih intelektualnih sposobnosti. Isto
tako, Mil navodi da je nesporna injenica da oni koji su podjednako upoznati
sa oba [tipa zadovoljstva] i podjednako sposobni da ih procene i u njima uivaju,
bez ikakve sumnje daju prvenstvo onom vidu postojanja koji iskoriava njihove
237 Djj m jm j
m jm M j ffj. i j
j j mj
m m. Z m : Qcy:
1980.
238 Z mj j cj M j -
j jm m P a j : G 1986.
vie sposobnosti. (Mill, 2003: 187) Zbog toga se razvoj viih sposobnosti kao
preduslova viimzadovoljstvima postavlja za prvenstveni cilj dobre vlade i jedan viimzadovoljstvima postavlja za prvenstveni cilj dobre vlade i jedan viimzadovoljstvima postavlja za prvenstveni cilj dobre vlade i jedan zadovoljstvima postavlja za prvenstveni cilj dobre vlade i jedan zadovoljstvima postavlja za prvenstveni cilj dobre vlade i jedan
od kriterijuma po kojima Mil razlikuje dobru vladavinu od loe.
Ono to, ipak, ostaje sporno jeste pitanje arbitra koji bi trebalo da razdvoji
via od niih zadovoljstava, te da proceni kojim zadovoljstvima jedno drutvo
treba da tei kako bi ostvarilo najveu moguu sreu za svakog svog lana. Iako
takvo reenje nije bilo strano antikim flozofma, po pravilu skeptinim prema
bilo kojoj vrsti vladavine veine, savremeni e italac najverovatnije smatrati
neopravdanom zamisao o postojanju male, odabrane grupe ljudi posebnog
kova ija bi procena trebalo da odredi pravac drutvenog razvoja. Ovi ljudi, na
osnovu pretpostavke da raspolau viim intelektualnim sposobnostima od veine,
te da su sposobni za sreniji i ispunjeniji ivot, dobijaju neproporcionalno velik
udeo u utilitaristikoj raunici ukupne sree u jednom drutvu i postaju njen
odluujui inilac. Tako Mil, dajui apsolutno prvenstvo viim zadovoljstvima,
omoguava intelektualnoj eliti da presudno utie na funkcionisanje vlasti
poistoveivanjem krajnjih ciljeva vlade sa kvalitativnom procenom i rangiranjem
zadovoljstava ijem upranjavanju treba teiti i o kojima je takva elita jedina
pozvana da prosuuje. Apsolutni primat kvalitativne procene zadovoljstava u
formuli utilitaristikog principa najvee sree uoava se u proirenju ove formule
u petom poglavlju Utilitarizma, gde Mil za taj princip govori da je puki jeziki
izraz bez razumnog obrazloenja ukoliko neija srea, pod pretpostavkom da
je jednakog stepena (uz odgovarajui izuzetak kada je u pitanju vrsta [te sree])
ne vredi tano onoliko koliko i srea nekog drugog oveka (Mill, 2003: 233).
Nedemokratski karakter na ovaj nain modifkovane utilitaristike raunice je
oigledan,
239
kao to je jasan nedostatak mehanizma zatite manjine u formuli
koja se tie najvee sree najveeg broja ljudi. Strogi Milovi kritiari bi ovde
verovatno primetili da je intelektualna elita zapravo jedina manjina do ije je
zatite Milu zaista stalo.
Ipak, ovakve kritike imaju ogranien opseg. Naime, potrebno je razdvojiti
pretpostavljeni uticaj elite na svakodnevne odluke o praktinim pitanjima koje
jedna vlada donosi od uloge te elite u formulisanju osnovnih principa na kojima
bi jedan dobar poredak trebalo da poiva. U prvom sluaju, formulisanje vladinih
odluka na nain koji, pre svega, tei da zadovolji zahteve nekakve elite svakako
bi bilo pogubno po drutvo. Meutim, Mil, kada govori o najboljem obliku
vladavine, ne ide ovoliko daleko. On od naelnog konsenzusa intelektualne elite
o kvalitetu i primatu viih nad niim zadovoljstvima oekuje da podri ideju
napretka koja se iscrpljuje stremljenjem ka razvoju intelektualnih sposobnosti
239 Z j m M m mj :
1959.
graana. Na taj nain je postavljena stabilna osnova napretku, bez nastojanja da
se iscrpnijom tipologijom i rangiranjem zadovoljstava po poeljnosti precizno
odrede konkretni i pojedinani ciljevi vlade. Ova nepreciznost stvara irok
prostor za autonomno delanje, eksperimentisanje, konkurenciju ideja i druge
slobode koje Mil energino nastoji da zatiti u delu O slobodi. Prema tome, Milov
elitizam u slubi odreenja najboljeg oblika vlade nije nuno nedemokratski, niti
je u bilo kom sluaju neliberalan. On prevashodno slui da podri minimalni
skup principa koji ine predstavniku vladu kao vid organizacije vlasti. Svako
proirivanje ovog skupa zahtevalo bi od vlade da se ponaa paternalistiki ili da
na drugi nain grubo pogazi oblast slobode koju uivaju njeni graani. U bilo
kom sluaju, takva bi vlada bila potpuno neprihvatljiva za Mila.
PSIHOLOKe OSNOVe STAbILNOSTI NAJbOLJeG ObLIKA VLADAVINe
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje odrivosti zahteva koje Mil postavlja pred
dobru vladavinu. Ovo se pitanje postavlja ukoliko njegove kriterijume odabira
najboljeg tipa vladavine shvatimo kao zahteve upuene vladi i prenesemo ih u
polje osnovnog konsenzusa u jednom drutvu. Milovo reenje ovog problema je
specifno i poiva na dvema osnovama: njegovom shvatanju napretka i psiho-
lokoj teoriji. Osnovna odlika Milovog shvatanja napretka je u tome to se on
gotovo poistoveuje sa razvojem intelektualnih mogunosti svih graana jednog
drutva. Takav je razvoj, strahujui od vlasti koja bi se nala u rukama neprosve-
ene mase, Mil postavio kao preduslov za uee u vlasti. Ovde se nameu dva
pitanja. Prvo, nije sigurno da e intelektualna elita biti voljna da se odrekne mo-
nopola na vlast u jednom drutvu i sprovodi politiku koja e voditi obrazovanju i
usavravanju ostalih graana. Drugo, ak i da se elita posveti tom cilju i marljivo
pristupi stvaranju uslova za (samo)obrazovanje graana, ostaje otvoreno pitanje
sposobnosti neobrazovanih graana da uvide znaaj ovakve politike, te da po-
dre intelektualce i daju legitimitet njihovim nastojanjima.
Odgovor na prvo pitanje je jednostavan. Ukoliko vladajui pripadnici inte-
lektualne elite otue vlast u svoju korist, pokuaju da je monopolizuju ili organi-
zuju na bilo kojoj osnovi koja ne podrazumeva razvoj intelektualnih sposobno-
sti njihovih sugraana, takva e vlast, udaljavajui se od ideala najboljeg oblika
vladavine, izgubiti svoj legitimitet. Na taj nain konsenzus o prirodi napretka i
njegovoj neprikosnovenosti postaje deo zatite od uzurpacije vlasti. Vei pro-
blem predstavlja motivacija za prihvatanje bilo kakvih osnovnih principa (pa i
onog koji se tie napretka) koji se ire od intelektualne elite do neobrazovanog
ili nedovoljno obrazovanog stanovnitva. Ovaj je mehanizam prihvatanja deo
Milove psiholoke teorije.
Kada je u pitanju razmatranje (ne)doslednosti Milove teorije, jedno od op-
tih mesta je njegovo udaljavanje od psiholokog egoizma i hedonizma. (Spen-
ce, 1968: 18) Ipak, egoizam ne ugroava praktinu odrivost Milovog najboljeg
oblika vladavine, pod uslovom da je princip najvee sree najveeg broja ljudi
podran egoistinim razlozima. Ovakav je stav mogue braniti i sa pozicija Mi-
love psihologije. Naime, Mil, priznajui postojanje saoseanja, ne pominje neka-
kav prirodni altruizam, ve saoseanje temelji na stepenu prijatnosti proistekle
iz asocijacija na odgovarajua prijatna ili neprijatna stanja drugih ljudi. Prema
tome, budui da Mil smatra da je u osnovi saoseanja egoizam, motivacija za
podrku pojedinaca principu najvee sree moe se zasnivati podjednako na
saoseanju koliko i na njihovoj egoizmom motivisanoj nadi da e se verovatno
nai meu najveim brojem ljudi, te da e uveanje njihove sree postati jedan
od osnovnih ciljeva vlade.
Sa druge strane, hedonizam predstavlja poseban problem, budui da ne
prua dovoljno snano uverenje da e se hedonisti u razumnoj veini situacija
uzdrati od neposrednog i trenutnog zadovoljstva zarad odloenog zadovoljstva
kakvo podrazumeva intelektualni razvoj. Budui da se radi o jednom od osnov-
nih principa dobre vladavine, takva e vladavina u hedonistikom drutvu biti,
najblae reeno, nestabilna. Dakle, stabilnost vladavine zahteva sigurnost uti-
litarizma pravila, umesto beskrajnih prorauna koja podrazumeva utilitarizam
ina. Milova psiholoka teorija odgovara i na ovaj zahtev. Naime, on navodi da
motivacija za odreeno ponaanje moe biti posledica navike. U tom sluaju,
motivisani se akter ne osvre na konkretne proraune o zadovoljstvu koje je
rezultat njegovog delanja, ve postupa po ve utvrenim pravilima ili prihvae-
nim principima. (Spence, 1968: 26-28) Na taj nain, ukoliko graanin prihvati
odreeni skup osnovnih principa, moe se oekivati da e i nastaviti da ih se
pridrava. Ovakvo pravilno postupanje po navici, koje je nezavisno od zadovolj-
stva i bola, Mil prvenstveno smatra sredstvom za postizanje sree, bez obzira na
stepen zadovoljstva koje u konkretnim prilikama proistie iz njega.
240
Teorija
asocijacija takoe podrava stanovite da e manje obrazovani graani prihvatiti
vladu koja insistira na njihovom intelektualnom razvoju ukoliko uvide da su
vie intelektualne sposobnosti kojima raspolae elita izvor objektivno vieg ste-
pena sree.
241
Prema tome, ovekovo opredeljenje ka intelektualnom napretku
je psiholoka neminovnost, sve dok postoje nadareni pojedinci koji zbog svojih
240 o j j m M c. T m
j j jj m
j j c j. Z jj mj : 1992.
241 M m j j . Pm m
j j j j j m -
. V: 1992: 80-81.
sposobnosti imaju mogunost da uivaju u srenijem ivotu. Postizanje vieg
stepena intelektualnih sposobnosti postaje cilj manje obrazovanima, budui da
se asocijativnim putem zadovoljstvo koje oseaju nadareni pojedinci prenosi na
njih, te stvara elju za njegovim dostizanjem. Zato za Mila insistiranje na obra-
zovanju nije samo poziv na demokratizaciju i ureenje drave na osnovama koje
tome najvie doprinose, nego i opis svojevrsne istorijske nunosti.
ZAKLJUAK
Radi celovitosti, Milove kriterijume odabira najboljeg oblika vladavine
potrebno je dopuniti dvama argumentima. Prvi se argument sastoji od poli-
tike prakse i drutvenih prilika Britanije Milovog vremena. Sumnjiav prema
promenama koje bi vlast predale u ruke neobrazovane mase, Mil je pokuao da
ukae na reenje koje bi pomirilo zahteve za ueem irih drutvenih slojeva u
vlasti sa strunou i delotvornou vladavine obrazovanih pojedinaca. Takoe,
konana kontrola vlasti bi bila u rukama graana, koji su uvek u mogunosti
da odbiju da ukau poverenje svojim predstavnicima, ukoliko ovi na neki nain
iznevere njihova oekivanja.
242
Ovaj se rad prvenstveno ticao drugog, Milovog podrazumevanog antropo-
lokog i flozofskog argumenta, iji izraz pronalazimo u njegovim spisima obja-
vljenim nedugo pre i posle Razmatranja o predstavnikoj vladavini: u O slobodi
i Utilitarizmu. U tom smislu nesumnjivo je da Milova fragmentirana antropo-
loka i psiholoka teorija predstavlja osnovu utilitaristikim i progresivistikim
elementima njegove flozofje. Te teorije ne bi trebalo prevideti, izostavljati ili
smetati u pojednostavljene kategorije antropolokog optimizma ili pesimizma,
jer, samo ukoliko je sveobuhvatno razmotrena, Milova flozofja prua snanije
teorijsko opravdanje koncepta predstavnike vlade nego to su Milovi kritiari
esto spremni da priznaju.
LITerATUrA
Arneson, Richard J, Mill versus Paternalism, u: Ethics, Vol. 90, No. 4. (Jul., 1980), p.
470489.
Bentham, Jeremy, Te Rationale of Reward, knjiga III, poglavlje I, 1843 (http://www.laits.
utexas.edu/poltheory/bentham/rr/rr.b03.c01.html, 19. jun 2011) jun 2011)
242 m mj j j j . k M m-
c m j j j mm . Z -
m mj : Vj
2007: 150-172.
Bogen, James; Farrell, Daniel M, Freedom and Happiness in Mills Defence of Liberty, u:
Te Philosophical Quarterly, Vol. 28, No. 113. (Oct., 1978), p. 325338.
Brink, David O, Mills Deliberative Utilitarianism, u: Philosophy and Public Afairs, Vol.
21, No. 1. (Winter, 1992), p. 67103.
Vujai, Ilija (2007), Don Stjuart Mil, u: Teoretiari liberalizma, Slubeni glasnik,
Beograd.
Gibbs, Benjamin, Higher and Lower Pleasures, u: u: Philosophy, Vol. 61, No. 235 (Jan.,
1986), p. 3159.
Gray, John N., John Stuart Mill: Traditional and Revisionist Interpretations, u: , John N., John Stuart Mill: Traditional and Revisionist Interpretations, u: Traditional and Revisionist Interpretations, u: and Revisionist Interpretations, u: and Revisionist Interpretations, u: Revisionist Interpretations, u: Revisionist Interpretations, u: Interpretations, u: u: Literature
of Liberty, vol. II, no. 2 (April-June 1979), Cato Institute. Cato Institute. Institute. Institute.
urkovi, Mia (2006), Politika misao Dona Stjuarta Mila, Slubeni glasnik, Beograd.
Lyons, David, Mills Teory of morality, , Mills Teory of morality, Mills Teory of morality, Teory of morality, Teory of morality, of morality, Nous, Vol. 10, No. 2, Symposiumon Utilitarianism Vol. 10, No. 2, Symposiumon Utilitarianism . 10, No. 2, Symposium on Utilitarianism Utilitarianism
(May, 1976), p. 101120.
Mil, Don Stjuart (1998), Razmatranja o predstavnikoj vladavini, u: Razmatranja o predstavnikoj vladavini, u: Razmatranja o predstavnikoj vladavini, u: , u: u: Don Stjuart Mil
Izabrani politiki spisi, knjiga 2, Fakultet politikih nauka, Zagreb.
Mil, Don Stjuart (1998), O slobodi, Plato, Beograd. .
Mill, John Stuart (2003), Utilitarianism, u: Utilitarianism and On liberty : including Mill s
Essay on Bentham and selections from the writings of Jeremy Bentham and John Austin,
Blackwell, Oxford.
Spence, G. W, Te Psychology behind J. S. Mills Proof , u: Psychology behind J. S. Mills Proof , u: behind J. S. Mills Proof , u: Philosophy, Vol. 43, No. 163,
( Jan., 1968), p. 1828.
marko Simendi
rePreSeNTATIVe GOVerNmeNT AS THe beST FOrm
OF GOVerNmeNT IN J. S. mILL
Summary:
T w cc c
m m m m
J S M c y. T f
c M m m
m: y mxm
. T c xm m
w m w
c m m cc c. y
f y M y
ycy cc m (1)
m x w M
cc m (2) m
m cc cc mm.
Key words: J S M m -
m .
mr arko Paunovi
2
UDC 061.2
321.011.5
321.7
NePrOFITNe OrGANIZAcIJe PrILOG
POJmOVNOm rAZJANJeNJU
2
Saetak:
U m jjm jm j j
m j j j
f. T jm: -
cj j cj. P m mjj
m m m mm m
mm j jj jjj jm neproft-
ni sektor. o jjj jm
m m j j
.
Kljune rei: cj f -
cj j cj
UVOD
U okviru modernog pluralistikog drutva postoje dobre osnove za razvoj
civilnih inicijativa, grupa i pokreta, koji imaju razne nazive (interesne grupe,
grupe za pritisak, nevladine organizacije, drutveni pokreti i slino). Ovaj tip
organizacija koje nisu dravne, ve deluju u drutvu, naziva se jo i organizaci-
jama drutva, neproftnim organizacijama, nevladinim organizacijama, treim
sektorom, udruenjima graana, graanskim inicijativama. Sve organizacije
243 M P U
.
E-m: .c@..c.
244 j - j U -
j: 179076) j f M Sj. T mj 10.
2011. .
koje djeluju u drutvu moemo podijeliti na dravne organizacije (javni sektor)
i nedravne organizacije (privatni sektor). Nedravne organizacije, koje pokreu
graani na osnovu svoje privatne inicijative, nazivamo jo i organizacijama ci-
vilnog drutva.
Sve nedravne organizacije se dele na proftne (komercijalne) i neproftne
(nekomercijalne). Proftne su one organizacije ije delovanje ima za cilj stvara-
nje profta i uveavanje postojeeg kapitala (npr. preduzea u privatnom vlasni-
tvu). Za razliku od njih, neproftne organizacije su one koje ne stvaraju proft,
ili, ako ga stvaraju, ne ulau ga u ponovno uveanje kapitala, ve u razliite druge
dobrotvorne i humane ciljeve (organizacije i udruenja graana). Neproftne or-
ganizacije moe osnovati, pored samih graana, i vlada, pa ih zato dijelimo na
vladine (javne) i nevladine (privatne) neproftne organizacije.
U ovome radu razjanjavamo pojmove koji se najee koriste kao sinoni-
mi za oznaavanje javnog sektora koji ne pripada sferi drave i profta. To su,
pre svega, pojmovi: trei sektor, nevladine organizacije, udruenja graana, gra-
anske inicijative. Po naem miljenju, u skladu sa naim drutvenim, politikim
i ekonomskim okolnostima, mislimo da je kao najsveobuhvatniji i najprihvatlji-
viji da se koristi termin neproftni sektor. On u sebi objedinjuje sve karakteristike
ovih pojmova, ali ih ne asimilira, ve svakome od njih ostavlja da na odreeni
nain istiu neke posebne karakteristike tog sektora.
TreI SeKTOr
Trei sektor (third sector) oznaava postojanje posebne sfere delovanja gra-
ana kroz razne vrste neproftnih, nevladinih institucija i organizacija. To je
sektor koji je nezavisan od drave (prvog sektora), iako se bavi temama i pro-
blemima kojima se bavi i drava sa druge strane, ali to je i sektor iji cilj nije
stvaranje i uveanje profta (kao to je to cilj proftnom sektoru). Budui da ne
pripada ni sferi drave, a ni sferi ekonomije i profta, nastao je termin trei sek-
tor, koji od prva dva sektora preuzima podruja delatnosti i metode rada, ali ne
i ciljeve i svrhu zbog kojih postoji.
Pojam trei sektor uao je u upotrebu nakon izvetaja o flantropiji u
SAD koji je, u periodu od 1973. do 1975. godine, pripremila Komisija za pri-
vatnu flantropiju i javne potrebe. Nakon toga se, tokom 1990-ih, pojam treeg
sektora povezuje sa radom Lestera M. Salamona i Helmuta K. Anheiera (Sa-
lamon, L. and Anheier, H., 1997), sa Johns Hopkins Univerziteta (Baltimor,
SAD), koji su trei sektor odredili kao skup institucija koje se mogu defnisati
kao posebna sfera smetena izmeu trita i drave. Trei sektor je tako shvaen
kao sektor privatnih organizacija s javnom svrhom, ije su sutinske vrednosti
253 PNEPoiTNE oGaNiZaCiJE PiLoG PoJMoVNoM aZJaNJENJU
utemeljene na empatiji, altruizmu, flantropiji, volonterskim dobrovoljnim ak-
tivnostima, reciprocitetu i uzajamnosti.
Poveanje interesa za trei sektor vezano je sa politikom odrivog razvo-
ja i politikom treeg puta, koje zagovaraju reorganizaciju drave i drutva i
participaciju graana u reavanju drutvenih problema, kao i nova partnerstva
izmeu javnog i privatnog sektora u pruanju javnih dobara i usluga. U tom
smislu sva tri sektora se, iako razliita, zbliavaju, povezuju i sarauju, kako bi
se zajednica i graani pribliili odrivom razvoju (drutveno odgovoran proftni
sektor, decentralizovano upravljanje i vladanje, aktivan i robusan sektor graan-
skog drutva).
Koncept treeg sektora istovremeno razlikuje i asimiluje neproftne (nevla-
dine) organizacije, proftne frme i javne institucije. Za razliku od termina ne-
vladine organizacije, gde se posebno istie nezavisnost i autonomnost u odnosu
na dravu i vladu (pravno-politika dimenzija), kod upotrebe termina trei sek-
tor posebno se istie karakteristika neproftnosti (razlika u odnosu na proftne
organizacije) ovih organizacija koje ine trei sektor (ekonomska dimenzija).
Teorije koje objanjavaju ekonomsku ulogu neproftnih organizacija
(Hansmann, 1987) su: teorija javnih dobara, teorija neuspenih ugovora, teorija
subvencija, teorija kontrole potronje, teorija potranje naspram teorija ponude,
teorija uloge donacija, teorija neproftnog u odnosu na preduzetnitvo. Nepro-
ftne organizacije deluju na tritu u konkurenciji sa drugim organizacijama i
dele sudbinu privatnih, proftnih organizacija (Steinberg, 1987). Najuticajniji
teoretiar ekonomske uloge neproftnih organizacija je Burton Weisbrod koji
je u knjizi Te Non-proft Economy (1994) naveo tri glavne karakteristike koje
neproftne organizacije razlikuju od proftnih i koje uglavnom odreuju njihove
aktivnosti. To su: (1) niko nema pravo deliti proft ili viak (dobit) neproftnih
organizacija; (2) neproftne organizacije izuzete su od plaanja poreza na dobit;
(3) neke neproftne organizacije primaju razliite vrste subvencija; donacije koje
dobivaju osoboene su plaanja poreza i izuzete su od mnogih drugih oblika
oporezivanja i pored izuzea od plaanja poreza na dobit (Weisbrod, 1994: 14).
Preispitujui ekonomsku ulogu neproftnih organizacija, Weisbrod zakljuuje
da neproftne organizacije imaju posebnu ulogu koju treba da odigraju u mo-
dernoj, meovitoj ekonomiji i da je potrebno postii bolju ravnoteu izmeu in-
stitucija privatnog preduzetnitva (proftnog sektora), vlade (dravnog sektora)
i neproftnog (treeg sektora).
Takoe, istiui u prvi plan ekonomsku opravdanost razvoja neproftnog
sektora, pravni teoretiar i istraiva neproftnog sektora Leon Irish (1994) uka-
zuje na njegovu efkasnost. Privatne, neproftne organizacije mogu proizvesti
robu i usluge efkasnije i kvalitetnije, uz nii troak, nego to to mogu dravne
organizacije. Prema Irishu, uloga neproftnih organizacija je da poprave pogreke
i promaaje trita i dravnih javnih slubi, te da svojim programima osigura-
vaju pomo u funkcionisanju slobodnog trita (pridonose postizanju socijalne
stabilnosti).
I Kramer (1990) potvruje tezu o prednostima i opravdanosti neproft-
nih organizacija. Odluke u neproftnim organizacijama donose se drugaijom
procedurom i logikom od one koja postoji na tritu ili dravnim organizacija-
ma. Ove organizacije imaju razliite izvore prihoda, rukovoene su drutvenim
vrednostima i interesima javnog mnjenja, razvijaju participaciju i odgovornost
graana za reavanje optedrutvenih problema i javnog interesa.
Ova nova (ekonomska) dimenzija sektora na najbolji nain je prikazana
u studiji Globalno civilno drutvo Dimenzije neproftnog sektora, koja je
uraena na osnovu komparativnih istraivanja (Lester M. Salamon i Helmut K.
Anherier, 1999). Istraivanje je obuhvatilo neproftni sektor (NPS) iz 26 zema-
lja u periodu 19902000. godine. Autori navode da je 1995. godine u 22 zemlje
neproftni sektor potroio sredstva u iznosu od 1,2 triliona dolara, da je te iste
godine u NPS bilo zaposleno 19,7 miliona ljudi (uee stalno zaposlenih kree
se od 0,7 u Meksiku do 18,7 u Holandiji). Istraivanje je pokazalo da je broj za-
poslenih u NPS, u odnosu na ukupan porast zaposlenosti u periodu 19901995.
godine, iznosio 24,4% u NPS, dok je u ostalom ekonomskom sektoru on iznosio
svega 8,1%. Glavni izvori prihoda ovih organizacija su vlastita sredstva, napla-
ta usluga koje daju i obavljanje proftnih delatnosti (51%). Od javnog sektora
(drave) dobijaju 39%, a od donacija i flantropskih davanja (pojedinaca, frmi
i slino) svega 10%. Uee drave u fnansiranju NPS je najprisutnije u ze-
mljama Zapadne Evrope (Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemaka, Irska,
Holandija, panija, Velika Britanija) sa 51% sredstava, dok u zemljama Istone
Evrope (eka Republika, Maarska, Rumunija i Slovaka) ono iznosi 31%, a u
Latinskoj Americi svega 15%.
Ovo istraivanje je pokazalo snaan razvoj neproftnog sektora i njegovu
sve veu globalizaciju. Rast i diversifkacija, formalizam etikih standarda, glo-
balizacija, kao i procesi koji neproftne organizacije vode ka sve veoj profesio-
nalizaciji, komercijalizaciji i partnerstvu sa vladom i proftnim sektorom, daju za
pravo da je termin trei sektor sve opravdaniji.
NeVLADINe OrGANIZAcIJe
Nevladine organizacije (nongovernamental organizations) su organizacije
koje nastaju i deluju mimo vlade (nezavisno od nje). To je pojam koji oznaava
da postoje organizacije koje vlada ne osniva i ne kontrolie. Takvih organizacija
u drutvu ima mnogo i pod ovakvu defniciju mogu da se podvedu sve organiza-
cije koje osnivaju graani na osnovu privatne inicijative, bez obzira da li se radi
o proftnim ili neproftnim organizacijama. Kao pojam najvie je u upotrebu
uao u zemljama u razvoju, nerazvijenim zemljama i zemljama srednje i istone
Evrope. U zavisnosti od istorijskih, drutvenih, ekonomskih i politikih okol-
nosti razvoja neke zemlje, razliito se razvijao i sektor nevladinih organizacija
i tako dobijao razliite nazive. U Nemakoj se za NVO upotrebljava pojam
verein, u Velikoj Britaniji public charities, u SAD nonproft sector, u Francuskoj
conomie sociale.
NVO predstavljaju jedan od oblika interesnih grupa i udruenja graana.
Iako je udruivanje graana stara pojava, nevladine organizacije su ipak feno-
men koji obeleava dananje savremeno drutvo. NVO su ona udruenja graa-
na u koje se oni ukljuuju da bi ostvarili i zadovoljili neke svoje privatne i op-
tedrutvene interese, motive i potrebe. Ta udruenja imaju status pravnog lica
(institucionalizovana su), odvojena su od drave, neproftnog, nekomercijalnog i
nepartijskog su karaktera, zasnovana na dobrovoljnom radu i ulaganju sredstava.
Pravni osnov nastanka NVO i njihovog formiranja nalazi se u pravu oveka i
graanina na slobodu udruivanja i delovanja sa drugim ljudima, koja zajedno
sa osnovnim slobodama i pravima predstavlja poetak razvoja modernog demo-
kratskog drutva.
Najoptija podela NVO moe se izvesti u dva modela. U prvom modelu
sve organizacije u drutvu dele se na dravne organizacije (javni sektor) i ne-
dravne organizacije (privatni sektor). Privatni sektor je podeljen na proftni
i neproftni. Proftne organizacije imaju za cilj stvaranje i uveavanje profta
koji se deli osnivaima, dok namera i cilj neproftnih organizacija nije sticanje
profta, ve pruanje usluga za optu korist. Neproftne organizacije se dele na
organizacije koje slue svim lanovima drutva (javne uslune organizacije) i
organizacije koje slue zatiti i unapreenju odreenih grupnih interesa, tj. slue
samo lanovima odreenih drutvenih grupa (profesionalna, interesna udrue-
nja, klubovi).
Organizacije u okviru nevladinog, neproftnog sektora podrazumevaju jav-
nu korist, odnosno slue blagostanju svojih lanova ili doprinose optem blago-
stanju. U prvom sluaju to su grupe koje se formiraju na osnovu slinih interesa,
sudbine svojih lanova, profesije, godinje dobi i slino. U drugom sluaju to
su grupe iji je primarni cilj opte blagostanje jer pruaju usluge u korist nekih
drutvenih grupa ili vre pritisak u javnosti i vode kampanju radi boljeg rea-
vanja nekog drutvenog problema, predstavljaju interese graana i usmeravaju
javnost prema odreenim ciljevima.
Pored uslunih dravnih organizacija (javni sektor), postoje organizacije
koje ine privatni sektor (privatni proftni i privatni neproftni sektor). Pored
drave (prvog sektora), trita i ekonomije (drugog sektora), postoji i sektor koji
ne pripada nijednom od njih i koji se naziva neproftni, trei sektor. Nevladine
organizacije pripadaju treem, neproftnom sektoru.
Da bi se neka organizacija smatrala neproftnom, dobrovoljnom, nevladi-
nom organizacijom, ona mora da ispunjava sledee uslove (Salamon, L., Anhe-
ier, H., 1992): da ima bar donekle formalnu tj. institucionalizovanu strukturu,
da je institucionalno odvojena od drave, da ostvaruje neproftnu distribuciju
sredstava, da je samosvojna u svom unutranjem ustrojstvu, kontroli i upravlja-
nju, da nije komercijalna, da nije primarno politiki angaovana, da je osnovana
uz dobrovoljnu participaciju graana i dobrovoljna ulaganja.
Postoji vie razliitih kriterijuma za podelu i klasifkaciju nevladinih orga-
nizacija.
Prva vana podela NVO jeste podela na udruenja (universitas personam) i
fondacije (universitas rerum). Udruenja su ona vrsta NVO u kojima ljudi ulau
svoj rad i slobodno vreme za neke korisne optedrutvene poslove, a fondaci-
je su one NVO u kojima ljudi ulau svoja fnansijska ili materijalna sredstva
za ostvarivanje odreenih interesa zasnovanih na dobrovoljnosti, nezavisnosti
i neproftnosti.
Druga podela je vezana za teritoriju delovanja NVO. Tu postoji podela
na nacionalne organizacije, inostrane organizacije i meunarodne organizacije.
Nacionalne NVO su osnovane i deluju samo u svojoj zemlji. Inostrane NVO
su one organizacije koje deluju izvan zemlje u kojoj su osnovane, a meunarod-
ne NVO (meunacionalne) su one organizacije koje deluju kao meunarodna
mrea lanova iz razliitih zemalja (npr. Meunarodna federacija Crvenog kr-
sta, Lekari bez granica, Farmaceuti bez granica).
Trea vana podela je podela NVO s obzirom na podruja delatnosti ko-
jima se bave. Pri ovoj podeli, pored nacionalnih klasifkacija u pojedinim ze-
mljama, postoji i meunarodna klasifkacija koja je prihvaena kao slubena od
strane Ujedinjenih nacija i Evropske unije (Lester M. Salamon and Helmut K.
Anheier, 1996).

Prema ovoj podeli, nevladin sektor je sveden samo na one ne-
proftne organizacije koje ne pripadaju dravi i koje ne proizvode za trite.
U savremenom drutvu NVO imaju sve vei znaaj i u pojedinanim ze-
mljama i na meunarodnom planu. Njihov broj se konstantno poveava. Po-
sebno se istie njihova uloga u razvoju demokratije, civilnog drutva, lokalne
zajednice, socijalne politike, zatite ivotne sredine, meunarodnih odnosa itd.
O tom znaaju i uticaju govore i podaci da su velike meunarodne instituci-
je (Ujedinjene nacije, Evropska unija, Svetska banka, Savet Evrope) osnovale
posebna odeljenja i sektore za saradnju sa NVO. Savetodavni status NVO u
organizacijama kao to su UN, Savet Evrope, Organizacija Amerikih drava,
UNESCO, OEBS i druga regionalna ili specijalizovana meuvladina tela i or-
ganizacije, omoguava njihovim predstavnicima da, pod odreenim uslovima,
podnose izvetaje tim organizacijama, da budu sasluani u njihovim komitetima
i komisijama i da, u odreenim sluajevima, utiu na ciljeve tih tela.
UDrUeNJA GrAANA
Udruenja graana (citizen associations) su grupe ljudi koji se udruuju na
osnovu privatne inicijative radi zadovoljenja zajednikih ciljeva, interesa i mo-
tiva. Ona su deo nevladinog, neproftnog (treeg sektora) i pripadaju sferi civil-
nog drutva. Udruenja svoju osnovu za nastanak i delovanje izvode iz prava na
slobodu udruivanja.
Sloboda udruivanja spada meu konstituirajue principe demokratskog
poretka i pravne drave. Bez podrke udruenih graana pojedinac ima malo
mogunosti da se odbrani od zloupotrebe dravne moi.
O znaaju ove slobode u demokratskom drutvu najsnanije je pisao e-
trdesetih godina prolog veka Aleksis de Tokvil u knjizi Demokratija u Americi
(Tokvil, 2002), gde je posebnu panju obratio na pojavu dobrovoljnog udruivanja
graana u cilju zatite vlastitih interesa i zalaganja za odreene vrednosti. On je
isticao da je sloboda organizovanja i udruivanja jedan od bitnih elemenata slo-
bode oveka kao drutvenog bia udruenja su nain komuniciranja i zadovolja-
vanja raznovrsnih i sve bogatijih ljudskih potreba. Posle line slobode pojedinca,
Tokvilu se inila najprirodnijom sloboda udruivanja pojedinaca sa drugima, pa je
on smatrao da je sloboda udruivanja produetak slobode pojedinca. Udruenja
omoguavaju ostvarenje pojedinanih zamisli i ciljeva: ona ine ostvarivim ono
to bi pojedinano uzev ostalo neostvareno. Ona ukljuuju pojedinca u politiki
ivot, ine ga subjektom, a ne samo objektom politike. U politikim udruenjima
pojedinac se politiki obrazuje; udruenja predstavljaju osnovnu kolu demokra-
tije. Politika udruenja mogu se, dakle, smatrati velikim besplatnim kolama u
koje svi graani dolaze da naue optu teoriju udruivanja (Aleksis de Tokvil,
2002: 472). Pored ovog, Tokvil za udruenja pronalazi jo jedan vaan znaaj i
momenat koji se odnosi na to da ona konstituiu drutvo i spreavaju drutvu i
dravi da ugroava slobodu i prava pojedinaca. On kae da je drutvo u demokra-
tiji razmrvljeno i da je ono vie skup usamljenih pojedinaca nego skup drutvenih
grupa. Nemo pojedinca pred veinom, pred drutvom, pred dravom, moe se u
demokratskom poretku nadoknaditi jedino udruivanjem pojedinaca. Atomizaci-
ju i izolaciju graana mogue je preduprediti kroz udruivanje koje stvara mreu
posredujuih institucija. Iz toga Tokvil izvodi zakljuak da je umee udruivanja
jedno od najvanijih umea za svaku demokratiju: U demokratskim zemljama,
umee udruivanja osnovno je umee; napredak svih ostalih umea zavisi od nje-
govog napretka (Aleksis de Tokvil, 2002: 467).
Slino je pisao i J. S. Mil u studiji O slobodi, gde kae da iz slobode
svakog pojedinca sledi sloboda, u istim granicama, udruivanja pojedinaca, slo-
boda da se ujedine u bilo kom cilju koji ne podrazumeva povredu drugih, ako
su osobe koje se udruuju punoletne i nisu prisiljene ili obmanute ( John Stuart
Mill, 1998: 45). Mil upozorava i na drugu vrstu tiranije, koja je, po njegovom
miljenju, jo opasnija, jer prodire u svakodnevni ivot i porobljava ne samo telo
nego i duu. Tu tiraniju on naziva drutvenom tiranijom.
I danas se u politikoj teoriji smatra da su nezavisne, nevladine organiza-
cije znaajne i nune za funkcionisanje samog demokratskog procesa, za sma-
njenje dravne prinude, za postojanje politike slobode i ljudskog blagostanja
(Robert Dal, 1994: 27). On u knjizi Dileme pluralistike demokratije navodi da,
pored ovih poeljnih svojstava, nezavisne organizacije imaju i negativna svojstva
koja on ubraja u osnovni problem pluralistike demokratije, a to je da im njiho-
va nezavisnost omoguava da priinjavaju tetu. Organizacije mogu iskoristiti
priliku da poveaju ili odraavaju nepravdu, umesto da je smanjuju, da podstiu
uski egoizam svojih lanova na utrb brige za ire drutveno dobro i, ak, da
oslabe ili unite samu demokratiju (Robert Dal, 1994: 27). Upravo zbog toga
to su nezavisne organizacije veoma vane i to u svom delovanju mogu pored
koristi da proizvode tetu, one moraju da budu pod kontrolom, ali i da imaju au-
tonomiju. Ova dijalektika, i nivo sinhronizacije autonomije i kontrole, osnovni
je problem savremene drave.
O problemima koje sa sobom nosi sloboda udruivanja i nezavisne organi-
zacije, davno pre R. Dala, u drugom kontekstu je govorio i J. J. Ruso, smatrajui ih
opasnima za formiranje opte volje. Ruso ih je nazivao parcijalnim ili individu-
alnim drutvima, koja iskazivanjem i jaanjem pojedinanih interesa i parcijal-
nih volja spreavaju iskazivanje opte volje: Vano je, dakle, da bi se dobio izraaj
opte volje, da nema drugih drutvenih grupacija u dravi i da svaki graanin
izraava samo svoje miljenje: takva je bila jedinstvena i uzviena ustanova velikog
Likurga. A ako ima takvih grupacija, treba im umnoiti broj i osujetiti njihovu
nejednakost, kao to su uinili Solon, Numa i Servije (an ak Ruso, 1993: 17).
Sumnjienja prema udruenjima su naroito dola do izraaja u razliitim
revolucionarnim dogaajima koji su potresali evropski kontinent tokom 19. i
20. veka i, na tragu Rusoa, najvie su ih prihvatile komunistike, socijalistike pa
ak i socijaldemokratske partije. Kako tvrdi A. Giddens, ak i danas se u kru-
govima socijaldemokratskih partija smatra da udruenja donose vie zla nego
koristi jer su u usporedbi sa dravnim socijalnim uslugama, neprofesionalci
i amateri, a prema onima sa kojima rade odnose se pokroviteljski (Anthony
Giddens, 1999: 17).
Nasuprot Rusoovim gleditima o ukidanju svih korporacija i parti-
kulariteta kako bi se obezbedila opta volja, kao i nasuprot francuskoj misli,
engleska misao je podravala autonomiju mnotva grupa i interesa i dovela do
pluralistikog shvatanja drutva i slobode. Jedan od kljunih teoretiara toga
doba, Herold Laski, odbacuje pojam opte volje: Ako odbacimo jednu optu
volju ovom idealnom obliku, mi nismo prinueni da raunamo samo s jednim
sistemom udruenja kao metodom kojom se cilj drutva moe najbolje postii.
Svako udruenje, recimo, treba da ima mogunost da utie na socijalni poredak
(Herold Laski, 1934: 82).
Ovi razliiti koncepti znaaja udruenja vezuju se za odnos prema dravi i
njenoj ulozi. U prvom sluaju, gde se udruenja sumnjie za naruavanje jedin-
stva i opte volje, drava ima veeg udela i upliva u drutvo i nastoji da ga to
vie kontrolie, kao i da ograniava slobodu pojedinca. Sa druge strane, u sluaju
poverenja u udruenja i njihovo mnotvo razliitih interesa, vie se polae na
civilno drutvo i njegove pluralistike organizacije.
GrAANSKe INIcIJATIVe
Graanske inicijative (civic initiatives) su spontana reagovanja graana na
pojedinane probleme, koja su trenutna i kratkotrajna, obino uslovljena tre-
nutno ugroenim interesima. Ona se temelje na nenormiranim, autonomnim i
spontanim delovanjima u lokalnoj zajednici. Putem njih graani pokreu rea-
vanje odreenih pitanja pred organima lokalne samouprave ili pak donoenje i
promenu akta kojim se ureuju znaajna pitanja iz nadlenosti optine.
Graani su najpozvaniji da reavaju svoje probleme i probleme zajednice.
Lokalni problemi su graanima najblii, a mogunost njihovog reavanja naj-
vea. Reavanjem ovih problema graani na sebe preuzimaju odgovornost za
funkcionisanje svojih lokalnih zajednica.
Komparativna istraivanja lokalnih zajednica u Evropi (Citizen Action,
19871992) pokazuju da graane najvie mue sledei problemi: zatita ivotne
sredine, prostor, prevoz, stanovanje, obrazovanje, zdravlje, nezaposlenost i kri-
minal. Graani se angauju na reavanju ovih problema, ali da bi ouvali konti-
nuitet i postigli efkasnije rezultate, pokazalo se da je nakon odreenog vremena
potrebno graanske inicijative pretvoriti u vre organizacijske oblike.
Graanske inicijative su samo jedna od formi i nivoa delovanja graana
u sferi civilnog drutva i treeg sektora. Pripadaju najosnovnijem, prvom nivou
graanskog aktivizma i delovanja. Vii nivo graanskog delovanja ine grupe,
organizacije, koordinacije i savezi, drutveni pokreti.
Grupe predstavljaju pokuaj trajnijeg organizovanja i delovanja, i obino se
razvijaju iz inicijativa, ili pak nastaju nezavisno od njih. Ovaj oblik organizova-
nja se due zadrava zbog malog broja lanova i aktivista.
Organizacije su oblici delovanja koji podrazumevaju postojanje unutranje
strukture i dinamike delovanja, podelu poslova, planske aktivnosti i projektno
poslovanje. Delovanje u organizacijama nije vano samo za trenutne probleme,
ve ima razraenu strategiju. Organizacije omoguavaju unutranju dinamiku i
proflisanje grupa kojim se poveava akcioni radijus i efkasnost.
Koordinacije i savezi su vii oblici u strukturi organizovanja iji je cilj da se
kvalitativno poboljaju programi i utvrde neki zajedniki ciljevi, uz zadravanje
autonomnih ciljeva koji su primarno i uzrokovali nastanak grupa. To su trajniji
naini komunikacije i saradnje grupa i organizacija.
Pokreti predstavljaju mreu grupa, organizacija, saveza, koji deluju pove-
zano, osmiljeno i ciljno jasno usmereno. Oni predstavljaju kolektivni napor da
se doe do promena ili da se one zaustave. Pokreti mogu delovati ak i unutar
postojeih organizacija.
Sve ove forme organizovanja graana imaju sledee funkcije:
organizovanje pruanja uzajamne pomoi (ljudi u nevolji) i organizo-
vanje drutvenih i rekreativnih aktivnosti (sticanje raznih novih znanja
i vetina),
sprovoenje kampanja za unapreenje lokalne zajednice,
uspostavljanje kontakata sa lokalnom upravom i samoupravom,
informisanje, pruanje saveta i pomoi pri reavanju odreenih dru-
tvenih pitanja,
unapreenje komunikacije na lokalnoj razini;
socijalna i integrativna funkcija (prostor za upoznavanje ljudi, sticanje
prijateljstva, izlaz iz samoe i izdvojenosti).
Preko raznih vrsta graanskih inicijativa, lokalnih organizacija, mrea, gra-
ani se ukljuuju u programe razvoja svoje lokalne zajednice. Osnovni uslov
za ukljuivanje graana u razvoj lokalne zajednice jeste razvijena demokratska
struktura na svim nivoima. Da bi se to omoguilo i da bi delovanje graana bilo
efkasno, potrebno je demokratsku strukturu i procedure nadopuniti sa vie for-
malnih kanala preko kojih graani mogu da utiu na procese donoenja odluka
(graanska inicijativa, zbor graana, referendum, peticija, graanska alba), ali i
sa vie neformalnih ili poluformalnih, savetodavnih kanala (udruenja roditelja,
organizacije za zatitu ivotne sredine, grupe graana sa razliitim zdravstvenim
problemima i slino).
S obzirom na razvijenost graanskih inicijativa, graani u zajednici mogu
imati tri vrste uticaja i poloaja: slab, osrednji i dobar.
Slab poloaj u zajednici znai da nema puno vidljivih i aktivnih organiza-
cija i grupa u zajednici, da one slabo sarauju i da najvei deo lokalnog stanov-
nitva ne zna za njihovo postojanje.
Osrednji poloaj u zajednici govori o tome da su organizacije i grupe
osrednje poznate u svojoj zajednici i da se mali broj stanovnika ukljuuje u nji-
hov rad. Najvei deo stanovnitva jo uvek ne zna ta one rade, jer se bave samo
nekim pitanjima od vanosti za zajednicu.
Dobar poloaj i uticaj graani imaju u svojoj zajednici kada postoji veliki broj
grupa i organizacija koje dobro komuniciraju i sarauju, kada se najvanija pitanja
zajednice delom reavaju i preko njih, kada je najvei deo stanovnitva ukljuen
barem u neku od inicijativa i grupa, te kada je vei broj pojedinaca edukovan i ima
znanja i vetine za uspean rad u reavanju problema lokalne zajednice.
Ukljuivanje graana u razliite graanske inicijative, neformalne grupe i
organizacije, dovodi do toga da graani poinju vie da se brinu za svoju zajed-
nicu, da poinju pruati usluge irem krugu lanova, poveavaju kontakte i veze,
oblikuju potrebe zajednice, bude energiju i poverenje meu graanima, i time
doprinose njenom razvoju i rastu socijalnog kapitala.
Zajednice sa velikim brojem formalnih i neformalnih inicijativa, grupa, or-
ganizacija i mrea, koje razmenjuju informacije i miljenja o trenutnom stanju u
lokalnoj zajednici i unutar kojih postoji energija i ideje kako da deluju od baze
prema vrhu, smatraju se uspenim zajednicama.
Dok s vremena na vreme graanske inicijative i razne neformalne grupe
i organizacije nastaju i nestaju, trei sektor (sektor formalnih i institucionalno
ustrojenih graanskih, nevladinih i neproftnih organizacija) u celini je trajna
pojava. On je vei, trajniji i uticajniji u ivotu zajednice.
LITerATUrA
Tokvil, de Aleksis (2002), O demokratiji u Americi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,
Sremski Karlovci.
Hansman, Henry (1987), Economic theories of nonproft organization, u: Te Nonproft Sec-
tor: A Research Handbook, Walter Powell (ed), New Haven, CT, Yale university Press.
Istraivanje, Citizen Action, European Foundation for the Improvement of Living and Working
Conditions (19871992), www.eurofound.ie
Stuart Mill, John (1998), O slobodi, Plato, Beograd.
Kolin, Marija (2005), Neproftne organizacije novi socijalni partneri, Argument, Beograd.
Kramer, Ralph M. (1990), Nonproft Social Service Agencies and the Welfare State: Some
Research Considerations, u: Te Tird Sector comparative Studies of Nonproft organiza-
tions, Helmut K. Anheier i Wolfang Seibel (ed), Berlin, De Gruyter.
Salamon, Lester M. and Anheier, Helmut K. (1992), In Search of the Nonproft Sector in
Comparative Perspective An Overview, paper, International Conference of research of
Voluntary and Non-proft Organizations, Indianapolis, USA.
Salamon, Lester M. and Anheier, Helmut K. (1996), Te International Classifcation of
Nonproft Organizations: ICNPO-Revision 1, 1996, Te John Hopkins University In-
stitute for Policy Studies.
Salamon, Lester M. and Anheier, Helmut K. (1999), Global Civil Society Dimensions of
the Nonproft Sector, Te Johns Hopkins Center for Civil Society Studies, Baltimore,
MD.
Dal, Robert (1994), Dileme pluralistike demokratije, BIGZ, Beograd.
Salamon, L. and Anheier, H. (1997), Defning the Non-proft Sector: a cross antional analysis,
Manchester University Press.
Pavlovi, Vukain (2005), Civilno drutvo i demokratija, Jugoslovensko udruenje za politike
nauke, igoja tampa, Graanske inicijative, Fakultet politikih nauka, Beograd.
Weisbrod, Burton A. (1994), Te Nonproft Economy, Cambridge, Harvard University Press.
Ruso, an ak (1993), Drutveni ugovor, Filip Vinji, Beograd.
Paunovi, arko (2006), Nevladine organizacije, Slubeni glasnik Srbije, Beograd.
arko Paunovi
NON-PrOFIT OrGANIZATIONS A cONTrIbUTION
TO TermINOLOGIcAL cLArIFIcATION
Summary:
T cf m m yym -
m c c f.
a : c -m
c c c . i ccc
w c c cmc w c
non-proft sector m cm m cc
m. i cm ccc m w w-
m m w c m m m
cfc ccc c c m.
Key words: c -m -f
c c c .
mr marko Tmui
25
UDC 338.22
330.362
eKONOmSKA POLITIKA U FUNKcIJI
mAKrOeKONOmSKe STAbILNOSTI
26
Saetak:
Pm m j j m
j mm . Em
m c j mj cj mm
m Sj. Z j mjj m
j mj m m j
cj. o cj m mj j
m j. Mm j (
j mj j) j m S-
j cj ( -
) j cj jj cj mcj
j m c . a j-
m m m : j
j c c jj
j f m
j f j cj m c
cj j c mj.
Pc cj j j j
mj Sj j j jj mj
m cm j
j m
Sj jm j. U m -
m m m.
245 a U .
E-m: m.mc@..c.
246 j - j U -
j: 179076) j f M Sj. T mj 31.
2011. .
Kljune rijei: mj cj cj m -
cj m m
UVOD
Srbija je u protekle tri decenije prola kroz niz veoma tekih promjena,
koje su ostavile dubok trag na sve drutvene sfere, a ponajvie na ekonomiju.
Posledice se osjeaju i danas. Kao jedna od prvih postsocijalistikih zemalja
koje su zapoele korjenitu politiko-ekonomsku strukturnu reformu, Srbiju je
na ovom tranzicionom putu pratila veoma burna politiko-ekonomska trans-
formacija, koja je kulminirala ratnim sukobima na prostorima bive SFRJ.
Uvoenje viepartijskog sistema, kao prvog uslova prevazilaenja nedostataka
socijalizma, svaka od suprotstavljenih strana je iskoristila da promovie svoje
politike ciljeve. Ne nailazei na meusobno razumijevanje i politiki dijalog,
stvorili su se uslovi da doe do razjedinjenja i raspada bive SFRJ. Pored veoma
velikog broja ljudskih rtava, koje su pratile raspad drave i koje predstavljaju,
svakako, najvei gubitak na ovim prostorima, privreda je pretrpjela veoma velike
gubitke. Raspadom drave dolo je i do raspada nekada jedinstvenog privrednog
sistema, jedinstvenog trita. Poveanje siromatva bilo je neminovnost, zatim
armija nezaposlenih usled neuspjelog restrukturiranja preduzea (privatizacije),
pad industrijske i poljoprivredne proizvodnje, porast sive ekonomije,... Svaka
od nekadanjih lanica je osjetila posledice raspada, ali ono to je sigurno jeste
da na kraju nije svaka od njih prola na isti nain. Razlike u razvoju postoje, a u
tome su umnogome doprinijele i tranzicione reforme, odnosno nain na koji je
svaka od zemalja pristupila implementaciji reformskog koncepta.
Drugi najvaniji set reformi se ogledao u prelasku sa komandne (planske)
na trinu ekonomiju. Na ovaj nain, uloga drave, koja je nekada bila domi-
nantna, polako prelazi u drugi plan, a prednost se daje tritu i njegovim po-
tencijalima. Ispostavie se da to na primjeru Srbije nije bio nimalo lak zadatak.
Potekoe proizlaze iz niza faktora, u prvom redu ekonomskih, ali i politikih,
kulturnih (u smislu potinjavanja autoritetu dravi, njegovanje kulta linosti,
to veoma oteava minimalizaciju uloge drave na ovim prostorima), itd. U radu
emo svakako najvie panje posvetiti ekonomskim faktorima, ali ih nikako ne
smijemo analizirati odvojeno od politikih. tavie, analiza e nam pomoi da
vidimo, na najbolji nain, povezanost ekonomske i politike sfere, njihovu me-
usobnu uslovljenost.
Uvaavanje savremenih teorijskih koncepata, ali i empirijskih rezultata,
predstavlja dobar poetak zasnivanja reformi, sa konanim ciljem, a to je ma-
kroekonomska stabilnost Srbije i njena uspjena integracija u globalne ekonom-
265 M TmEkoNoMSka PoLiTika U UNkCiJi MakoEkoNoMSkE STaiLNoSTi
ske tokove. Nakon promjena koje su nastupile 2000. godine, oekivao se raskid
sa starim sistemom i uspostavljanje novog naina upravljanja ekonomijom u
cjelini. Meutim, da li potpuni raskid sa starim znai i uspjeno uspostavljanje
novog sistema, novog naina razmiljanja u ekonomiji, ostaje da vidimo. U radu
emo se osvrnuti na neke najvanije reformske poduhvate, koji su imali za cilj
postizanje makroekonomske, a samim tim i politike stabilnosti.
TrANZIcIJA PreDUSLOV mAKrOeKONOmSKe STAbILIZAcIJe SrbIJe
Zavretak Hladnog rata doveo je i do konanog ishoda ne samo meu
sukobljenim zemljama, ve i do konane pobjede kapitalizma nad socijalizmom.
Uspostavlja se novi vid razmiljanja, novi vid djelanja, kako u teoriji, tako i u
praksi. Novi koncepti proimaju sve drutvene sfere. Taj novi talas polako pre-
kriva sve zemlje, postaje globalni. Od velike vanosti za razvoj odreene zemlje
jeste u kojoj mjeri je, i na koji nain, prihvatila i implementirala u svoj eko-
nomski sistem kljune principe globalne ekonomije. Kljuni proces, pomou
koga se pomenuti principi uklapaju u ekonomski sistem odreene zemlje, jeste
tranzicija.
Tranzicija je pojam koji je u zadnjih par decenija ponajvie zaokupljao
panju strune javnosti sa ovog podneblja. Aktuelnost ovog procesa ne gubi na
znaaju ni dvadeset i vie godina kasnije (imajui u vidu injenicu da je Srbija
zapoela proces tranzicije daleke 1987/88. godine), pogotovo ako znamo da, ni
nakon toliko godina, ovaj proces jo nismo priveli kraju. Tranziciju moemo
shvatiti kao jedan kompletan drutveni preobraaj, koji obuhvata sve drutvene
sfere, ali ono to je za nas najinteresantnije jeste preobraaj koji se odnosi na
ekonomiju odreenog drutva. Tranzicija je karakteristina za postsocijalistike
zemlje, ali isto tako i za razvijene zemlje. U razvijenim zemljama se tranzici-
ja ogleda u prelasku iz industrijskog u postindustrijsko, odnosno informatiko
drutvo. Meutim, tranzicija u postsocijalistikim zemljama, u ekonomskom
smislu, najobuhvatnije reeno, predstavlja prelazak iz komandne, centralizovane
privrede u trinu privredu.
247
Smatralo se da ekonomske sisteme socijalizma,
gdje glavnu (dominantnu) ulogu ima drava, karakterie ekonomska neefka-
snost, jer drava nikako ne moe zamijeniti trite, pogotovo kada je u pitanju
247 ... jm cj j mm j j mj
mm j m . cj mj j
cj E. T m m jm j c
m m j j jm jm (
) mm cj jj
jj . C Em cj Em -
2004 . 5.
efkasna alokacija resursa i raspodjela potronih dobara. U pogledu svojine, pri-
stupilo se transformaciji njene strukture, pa ona polako iz dravnih prelazi u
privatne ruke. Cilj je bio poveanje efkasnosti i produktivnosti ovih subjekata.
Kljuni proces svojinske transformacije u postsocijalistikim zemljama jeste pri-
vatizacija.
Efkasnost se, u ekonomskom smislu, sve manje i manje mogla vezati za
postsocijalistike sisteme. Razlog je veoma jednostavan, a to je dominantna
uloga drave u ekonomiji. Drava se javlja i kao proizvoa i kao kupac, kao
poslodavac, ali i kao zaposleni. Na takav nain, ona je sputavala sopstvenu pri-
vredu u razvoju. Poveavao se jaz izmeu socijalistikih zemalja i zemalja iji su
privredni sistemi poivali na trinim principima. Raspadom Sovjetskog Save-
za, kao lidera u razvoju meu socijalistikim zemljama, koncept socijalistikog
poimanja ekonomije drastino gubi na znaaju i taj domino efekat se polako
prenosi i na sve ostale socijalistike zemlje, meu kojima i bivu SFRJ. Ove ze-
mlje prihvataju osnove trine ekonomije i zapoinju proces tranzicije.
Osnovni cilj procesa tranzicije jeste poveanje efkasnosti postsocijalisti-
kih privrednih sistema. Efkasnost se ovdje mora posmatrati sa dva aspekta: prvo,
u pogledu alokacije resursa, gdje se podrazumijeva njihova raspodjela iskljuivo
prema proizvodnim potrebama i za razliite upotrebe, i drugo, kao proizvodna
efkasnost, gdje je cilj da se postigne vei stepen proizvodnje uz manje trokove
za svaku jedinicu ekonomskog sistema.
248
I u jednom i u drugom pogledu efka-
snosti, trite ima nezamjenjivu ulogu.
Efkasnost se, takoe, moe odnositi i na pitanja svojine u socijalistikim
zemljama. Naime, imajui u vidu injenicu da je u tim sistemima dominirala dr-
avna svojina, pitanje efkasnosti se samo namee. Ovo emo, na najbolji nain,
ilustrovati sledeim primjerom: ako znamo da su sva vodea preduzea u socija-
listikim dravama bila u vlasnitvu drave i da su bila nosioci ekonomskog ra-
zvoja tih istih zemalja, sasvim je opravdano zakljuiti da je u interesu tih drava
(vladajuih struktura) da se obezbijedi funkcionisanje tih preduzea, ak i onda
kada ostvaruju gubitke. Na taj nain, preduzea su postala samo servis odranja
vladajuih struktura na vlasti, a nikako inilac ekonomskog rasta i razvoja.
249

Ovakvim upravljanjem od strane drave, otvorio se i problem motivacije zapo-
slenih u tim preduzeima da svojim radom podstiu i poveavaju produktivnost
248 Djj: C j . 9.
249 o j j cjm mmcj f. Um-
jm jj C j mj
cj jj cj jj m . o -
j mcj m j. oc L o mj j
cjm m j c m: C Em cj
c Em 2003 . 33.
preduzea. Ukoliko bi prihodi radnika zavisili od nivoa produkcije preduzea
i njegove efkasnosti, oni bi bili daleko efkasniji u radu, to bi se pozitivno
odrazilo i na efkasnost preduzea. Meutim, situacija je bila sasvim suprotna.
250

Takve okolnosti su dovele do enormnih gubitaka cjelokupne privrede, to je po-
vlailo neminovnu injenicu promjene svojinske strukture, sa ciljem poveanja
cjelokupne produktivnosti i pospjeivanja trine konkurencije. Glavnu ulogu u
tom segmentu ekonomskih reformi imala je privatizacija.
Kao to se moe vidjeti, tranzicija je jedan kompleksan proces, koji zahti-
jeva i uspostavljanje nove koncepcije ekonomske politike, koja e poivati na
trinim principima. Uvaavanje savremenih ekonomskih teorijskih koncepata
predstavlja nuan i neminovan proces ka uspjenom ukljuenju srpske ekono-
mije u svjetske ekonomske tokove. Presudnu ulogu u uspostavljanju, implemen-
taciji i realizaciji ciljeva koji se ele postii ima ekonomska politika, odnosno
drava, kao najvaniji subjekt ekonomske politike.
eKONOmSKI SISTem I eKONOmSKA POLITIKA U ULOZI
mAKrOeKONOmSKe STAbILIZAcIJe SrbIJe
Uspjeh ekonomskih reformi se ogleda u njihovoj komplementarnosti sa
objektivnostima, koje su karakteristine za ekonomski sistem koji se eli refor-
misati. Meutim, pored uvaavanja objektivnih datosti tog sistema, neophodna
je i doslednost, kao i teorijsko-empirijska zasnovanost reformi. Glavnu ulogu u
ovom procesu ima ekonomska politika, odnosno njeni akteri.
Moramo se, najprije, nakratko osvrnuti na neke metodoloke zasnovanosti
sistema, kako bismo na najbolji nain shvatili u emu se ogleda specifnost
teorijskog koncepta sistema u okviru ekonomske nauke i nauke o ekonomskom
sistemu. Na taj nain, proniknuemo u samu sutinu dinaminosti (promjen-
ljivosti) ekonomskog sistema, kao i u uzroke koji dovode do pomenute dina-
minosti. Sistem, kao skup meusobno povezanih elemenata, koji ine jednu
skladnu cjelinu, predstavlja polaznu osnovu, kako drutvenih, tako i prirodnih
nauka. U osnovi ekonomije lei prouavanje ekonomskih procesa i odnosa, koji
se mogu objediniti pod nazivom ekonomski sistem. Za predmet nae analize
od vanosti je da pomenemo ta je to ekonomski sistem. Kao to se moe pret-
postaviti, osnovna odlika ekonomskog sistema jeste postojanje institucionalnog
okvira, zaduenog za donoenje i realizaciju odluka, koje se tiu funkcionisanja
250 Scjm j j c . L M Em cj-
m m c m: C Em cj
c Em 2003 . 21.
ekonomskih odnosa i procesa u odreenoj zemlji.
251
S obzirom na povezanost
politike i ekonomije i njihovu meusobnu uslovljenost, koja se, na najbolji nain,
moe opaziti upravo u funkcionisanju institucija i donoenju i implementaciji
odluka, esta odlika ekonomskog sistema jeste i feksibilnost u postavljanju (ali
i realizaciji) ciljeva ekonomske politike. Postojanje feksibilnosti esto je odraz
neuspjeno uspostavljenih, ili loe realizovanih ciljeva ekonomske politike. Ra-
zlozi su nekada objektivne, ali, naalost, ee subjektivne prirode. Vidjeemo i
zato.
Za razliku od prirodnih nauka, koje se odlikuju egzaktnou svojih re-
zultata, drutvene nauke se ne mogu tim pohvaliti. Drutvene nauke se bave
analizom drutvenih pojava i promjena, kojima u osnovi lei ovjek. Taj socijal-
ni karakter, koji se odlikuje promjenljivou, nestalnou, drutvenim naukama
umnogome oteava donoenje valjanih i egzaktnih zakljuaka. Ekonomija, kao
nauka koja se nalazi na mei izmeu prirodnih i drutvenih nauka, pokuava
da ponudi odgovore na pitanja koja ivot znae. Pokuava da uspostavi egzak-
tne, nepromjenljive zakone. Meutim, kao i druge drutvene nauke, i ekonomija
se odlikuje dinaminou. Dinaminost nastaje kao rezultat mnotva odnosa u
drutvu, kako politikih, tako i ekonomskih, koji zavise jedni od drugih. Najbolji
pokazatelj dinaminosti ekonomije, kao nauke, ali i kao prakse, jeste ekonomska
politika.
Ekonomska politika predstavlja osnov ekonomskog rasta i razvoja svake
zemlje. U zavisnosti od naina na koji se defniu ciljevi ekonomske politike,
zavisi i uspjeh ekonomije u cjelini. Ekonomska politika se defnie na razliite
naine. Meutim, ono to je zajedniko za sve defnicije jeste da je to skup cilje-
va koji se ele postii, potom mjera, instrumenata, odnosno sredstava, kojima e
se ciljevi realizovati, i subjekata, odnosno nosilaca te ekonomske politike, koji su
zadueni za njeno sprovoenje.
252
Kao to moemo vidjeti, ekonomska politika
predstavlja okosnicu razvoja svakog drutva. Meutim, u analizi odreene eko-
nomske politike javljaju se i neke tekoe, nedoumice.
251 P mm mm m fj mm
mj m j jc cjm mmm -
j mmcj j j m -
j. S S Emj Sj C- 2011 . 16.
252 Pj m fcj m m m j -
: Em j cj m m
j m cj. U m m j m-
m mm j m m cj :
fcj . o j m-
c . Em C E-
m 2006 . 146.
esto se u analizi odreene ekonomske politike javlja njeno pojmovno
preplitanje sa politikom ekonomijom, ali i sa politikom, kao vjetinom upra-
vljanja odreenim drutvom, u smislu usaglaavanja odluka i interesa koji se tiu
odreene drutvene zajednice. Od znaaja je naglasiti da je politika daleko iri
pojam od ekonomske politike, te da se ekonomska politika odnosi samo na one
odluke koje su od velikog ekonomskog znaaja za odreenu drutvenu zajed-
nicu. Meutim, imajui u vidu da ekonomska politika umnogome determinie
tok i razvoj cjelokupne drutvene zajednice, njen znaaj (ekonomske politike)
nikako ne treba umanjivati. Naprotiv. Uspjeh politike umnogome zavisi i od
uspjenosti ekonomske politike. Ekonomska politika se moe posmatrati i kao
indikator efkasnosti i dometa politike uopte. Moe da bude njen razvojni, ali
i ograniavajui faktor. Jedan od najvanijih segmenata ekonomske politike je-
ste makroekonomska politika. Makroekonomska politika su sve akcije drave i
njene vlade koje utiu na ekonomiju s ciljem otklanjanja infacije i nezaposleno-
sti.
253
Kao to se moe vidjeti, makroekonomska politika predstavlja i najvaniji
segment ekonomske politike, jer se odnosi na vitalne segmente ekonomije u
cjelini. Kada govorimo o ekonomijama u tranziciji, nailazimo na neke tekoe
u defnisanju ciljeva makroekonomske politike. Naime, dolazi do ... bazine
konfiktnosti dvaju ciljeva postizanja i odravanja makroekonomske ravnotee
i ubrzavanja privrednog rasta: uklanjanje infacije i platnobilansne neravnote-
e, strukturna prilagoavanja i podizanje produktivnosti iziskuju restriktivnu
politiku koja onemoguava privredni rast.
254
Razvijene zemlje nemaju tih pro-
blema, jer imaju razvijen industrijski sektor, kolovanu radnu snagu, koja je vi-
sokoproduktivna, zatim razvijeni sektor usluga, konvertibilnu nacionalnu valutu
i stabilne monetarne tokove.
255
Zbog ovih injenica, neophodno je, pri defnisa-
nju ciljeva ekonomske politike, realno sagledati sopstvene potencijale i uvaiti
objektivne pokazatelje trenutnog ekonomskog stanja, a pri tom, insistirati na
postepenom podizanju kapaciteta domae privrede, sopstvene akumulacije ka-
pitala, kako bi se, gorepomenuta, konfiktnost ciljeva makroekonomske politike
prevazila. Ovdje je uloga ekonomske politike nezamjenjiva.
Ciljevi ekonomske politike predstavljaju sublimaciju vladajuih drutvenih
vrijednosti, pa se u zavisnosti od strukture politiko-ekonomskog sistema, kao i
ideolokih osnova na kojima su poivali (i poivaju), moe govoriti o ekonom-
skoj politici koja je karakteristina za socijalistike sisteme, kao i o ekonomskoj
253 C m: . Mm J Mm cj
Em . 1 j Em ://www.
..c.//_m_mj/m-8.m
254 i.
255 i.
politici koja se odnosi na kapitalistike sisteme. I jedan i drugi tip ekonomske
politike su pokazali svoje prednosti i svoje nedostatke. Meutim, ono to je
bitno naglasiti jeste da je cilj svake ekonomske politike ekonomski rast i razvoj.
U zavisnosti od tipa politikog ureenja, kao i od potreba odreene drutvene
zajednice, ciljevi ekonomske politike mogu biti razliiti. Meutim, moemo iz-
dvojiti ipak one koji su, moe se rei, zajedniki za sve, a to su: 1. ekonomski
rast i razvoj, 2. makroekonomska ravnotea, 3. efkasnost privreivanja, 4. to
vii nivo zaposlenosti radne snage, 5. spoljnotrgovinska ravnotea, 6. otklanjanje
prevelikih regionalnih i granskih dispariteta u razvoju, 6. socijalna ravnotea
i drutvena pravda, 7. zdravo drutvo.
256
Iz navedenog vidimo da ekonomska
politika, posredstvom svojih ciljeva, utie na cjelokupnu ekonomsku aktivnost
odreene drutvene zajednice, odnosno treba da predstavlja jedan vid opteg
drutvenog konsenzusa oko pitanja od nacionalnog ekonomskog interesa. Do-
stizanje konsenzusa umnogome se olakava ako se u kreiranju ciljeva ima u vidu
i njihova komplementarnost.
Makroekonomska politika, kao i ekonomska politika, ima svoje ciljeve. Ipak,
osnovni cilj makroekonomske politike ... je ostvarenje visokih i stabilnih stopa
ekonomskog rasta i zaposlenosti, uz istovremeno odravanje makroekonomske
stabilnosti, u prvom redu cenovne stabilnosti.
257
U cilju realizacije makro-
ekonomske stabilizacije, makroekonomska politika koristi sledee instrumente
... koji podrazumevaju: uticaj monetarnih vlasti centralne banke na mone-
tarne uslove, uticaj kreatora ekonomske politike na fskalnu politiku, politiku
dohodaka, politiku spoljnotrgovinskih odnosa i intervencije na deviznom tr-
itu.
258
Kao to moemo vidjeti, makroekonomska politika determinie tok
ekonomske politike i utie na kreiranje konanih ciljeva ekonomske politike.
Znamo da je cilj svake ekonomske politike njeno djelovanje na dugi rok.
Meutim, zbog njene povezanosti sa politikom, sve se ee govori o ekonom-
skoj politici na kratki rok. Ovoj injenici doprinosi i dinaminost ekonomske
politike, o kojoj smo govorili. Upravo zbog te dinaminosti se i ne moe govoriti
o ekonomskoj politici u dugom roku.
259

256 Djj m: P M m m a S -
1997 . 45.
257 D a P Mmj: c C -
Em 2004 . 135.
258 i.
259 P j kj m m. kjjm
c j j j mm c -
j jj cj m j -
m j m m
j c j m mj. N j
Slabost ekonomske politike se ogleda u tome to ona esto slui za pro-
mociju programskih opredjeljenja raznih partijskih struktura, pa se sve ee
govori o dominaciji politike nad ekonomijom. Tome u prilog govori i injenica
da je drava glavni (ali ne i jedini) subjekt, odnosno nosilac ekonomske politi-
ke. U zavisnosti od odnosa nosilaca politike vlasti prema ekonomskoj politici
zavisi i prosperitet cjelokupne drutvene zajednice.
260
esto je ekonomska po-
litika u slubi odranja vladajuih struktura na vlasti, te kao takva odraz poli-
tikog subjektivizma (veoma izraenog u zemljama u tranziciji), a ne ekonom-
skog objektivizma, karakteristinog za razvijene ekonomije dananjice. Politiki
predstavnici se esto koriste ekonomskim mehanizmima, kako bi realizovali
odreene politike ciljeve. Za razliku od autoritarnih reima, koji nisu imali
potrebe za ovim nainom realizacije svojih politikih aspiracija (centralizacija
moi u raznim oblicima jednopartijskih ili vojnih diktatura, i sl.), u demokrat-
skim politikim sistemima trae se (i uspjeno iznalaze) razliiti legalni i legiti-
mni mehanizmi borbe i osvajanja politike vlasti. Osnovno pravilo demokratije
je da politiari moraju obezbediti podrku glasaa kako bi pobedili na izborima.
Polazei od toga, u uslovima parlamentarne demokratije, kreatori ekonomske
politike mogu da iskoriste ekonomsku politiku radi poveanja sopstvenih an-
si za pobedom na izborima. To je kljuni pravac kojim politika politika utie
na ekonomiju. Poznajui preferencije javnosti vii dohodak i nia infacija, u
predizbornom periodu kreatori ekonomske politike mogu zloupotrebiti mone-
tarnu i fskalnu politiku da bi glasaima pruili ono to glasai oekuju.
261
U
toj injenici se (pored niza drugih inilaca, kako ekonomskih, tako i politikih)
moe traiti i razlog sve veeg zaostajanja srpske ekonomije u odnosu na ostale
zemlje u tranziciji.
m f f j c m
mm j c cj j
fcj. D j Dmj N Tj m
C Em 2004 .
45.
260 Ncc () m m () m -
fj j m m j. T
m c j j
cj. Z j j mmcj j m
m j j m m m m m jm. D
P j . 8.
261 D a P P mm Sj -
cj: k Sj? j m m . M. Zc . C N
m Em 2008 j Em
://www...c.//_m_mj/m-8-4-1.m
INSTITUcIJe KAPAcITeTI I mOGUNOSTI
reFOrmSKIH PODUHVATA U SrbIJI
Danas se ekonomija odreene zemlje ne moe razmatrati bez uporedne
analize institucionalnog okvira na kome poiva. Analizom se pokree kljuno
pitanje odnosa drave i ekonomije, posmatrano s aspekta intenziteta mijeanja
drave u ekonomske odnose i procese. Kao odgovor na ovu dilemu, razvile su
se razne kole miljenja u okviru ekonomije kao nauke. Evidentno je, meu-
tim, da nijedan od poznatih teorijskih koncepata (merkantilizam, fziokratizam,
liberalizam, dravni intervencionizam) nije u potpunosti iskljuivao dravu i
njen uticaj na ekonomiju, ve je postojala razlika u intenzitetu dravnog upliva
u ekonomske poslove. Klackalica drava trite, na kojoj su se privrede na-
lazile tokom dvadesetog veka, nekada bi prevagnula na stranu drave, a nekada
bi prevagnula na stranu trita. Upravo je ova podvojenost bila praena razvo-
jem dva istraivaka programa u ekonomiji: kejnzijanskog i neoklasiarskog.
262

Minimalna drava, ili dominacija drave nad ekonomijom. U zavisnosti od toga
koji e koncept prevladati, i na koji nain, zavisi i ekonomski razvoj drutva u
cjelini.
Drava, posredstvom svojih institucija, umnogome utie na tok ekonomije
i razvoj ekonomske efkasnosti sopstvenih potencijala. Ova injenica i ne treba
da udi, jer drava postaje servis u slubi graana, posredstvom svojih ekonom-
skih funkcija, koje postaju sve kompleksnije. Meutim, otvara se pitanje domi-
nacije drave, posredstvom svojih institucija, nad ekonomijom.
Iako danas sve vie preovladava konsenzus o neophodnosti postojanja in-
stitucija za ekonomski razvoj, ipak ostaje otvorena dilema o neefkasnosti in-
stitucija. Evidentna je povezanost ekonomske efkasnosti drave sa njenim in-
stitucionalnim kapacitetom. Da li manjak institucija znai ekonomski progres,
ili obrnuto, da li postojanje sloenog institucionalnog aparata nuno vodi do
ekonomske stagnacije drutva? Ovo je dilema koja prati jo uvijek zemlje u
tranziciji, meu njima i Srbiju, jer se sve vie govori o redukciji javnog sektora,
sa ciljem poveanja ekonomske efkasnosti drave. Meutim, ima i drugih, ta-
koe danas sve vie prihvaenih stavova. Uputno je ovdje navesti i stav Frensisa
Fukujame koji se zalae za izgradnju novih institucija, pored postojeih.
263
Na
taj nain, doprinosi se poveanju ekonomskog potencijala cjelokupnog drutva.
Meutim, sa druge strane, imamo porast uticaja politike elite, posredstvom
institucija, na donoenje odluka od ekonomskog znaaja, ali prvenstveno u cilju
zadovoljenja linih interesa. To je, takoe, jedna od oiglednih karakteristika
262 i.
263 V m: jm Gj Vj 2007.
zemalja u tranziciji, pa i Srbije. Ovakav uticaj institucija se odraava na cjeloku-
pnu makroekonomsku sliku Srbije, pa, dijelom zbog te injenice, ni danas nismo
u mogunosti da dostignemo BDP iz 1989. godine.
Neefkasnost institucija je posledica neefkasnosti politike uopte. Institu-
cije odreuju okvir za odlunost politike, dok ekonomske institucije odreuju i
granice razliitih redistributivnih politika i drugih pravila i propisa koji utiu na
ekonomske transakcije.
264
Kako je navedeni autor primijetio, politike institucije
oblikuju raspodjelu politike moi, dok ekonomske institucije odreuju okvir
za kreiranje politike i ujedno su mjesto ogranienja politika.
265
Meutim, u po-
stsocijalistikim zemljama situacija je bila drugaija. Ekonomske institucije su
bile u slubi politikih institucija. Na elu politikih institucija nalazi se grupa
koja posjeduje politiku mo elita, koja razvija politiku prisvajanja sredstava
od ostatka drutva samo za sebe.
266
Dakle, na osnovu navedenog moe se za-
kljuiti da je u zemljama u tranziciji, meu kojima i Srbiji, prisutna dominacija
politikih nad ekonomskim institucijama, to se veoma negativno odraava na
makroekonomsku sliku tih zemalja.
U svakom drutvu, svakoj dravi, i pored svih teorijskih mimoilaenja i di-
lema, oigledan je znaaj politikih i ekonomskih institucija. Za nau analizu je
od posebnog znaaja da navedemo da promjene politikih institucija (ali i unu-
tar njih) mogu dovesti do znaajnih ekonomskih ishoda, koji, opet u zavisnosti
od tipa promjena politikih institucija (iz demokratskih u autokratske, ili obr-
nuto) mogu imati pozitivne ili negativne ekonomske efekte. Meutim, posebno
interesantan je sluaj upravo u nekim zemljama u tranziciji (kao to je Srbija),
gdje na jednoj strani imamo prevoenje politikih sistema iz jednopartijskih u
viepartijske, dakle iz autokratskih u demokratske, dok na drugoj strani imamo,
u najmanju ruku, stagnaciju u ekonomiji tih zemalja. Kakav teorijski koncept tu
primijeniti? Odgovor na ovo pitanje je teko dati, meutim, kao jedan od mo-
guih ponudili bismo ocjenu Darona Aemoglua, koji kae da uticaj institucija
na ekonomske ishode zavisi od interakcije izmeu de jure politike moi, ija je
alokacija odreena od strane politikih institucija, i de facto politike moi, koja
je odreena ravnoteom investicija i organizacija razliitih grupa. De facto mo
(vlast) je esto od sutinskog znaaja za odreivanje ekonomske politike i ras-
podjele ekonomskih resursa, ali ona nije alocirana od strane institucija umjesto
toga, ona je u posjedu grupe, kao rezultat njihovog bogatstva, oruja, ili sposob-
264 D acm a Sm M ifc i Sc J
Ecmc 108(4) 515546 2006 . 517.
265 i . 544.
266 i . 545.
nosti da rijee neki drutveni problem.
267
Ovim su, moda, na najslikovitiji nain
predstavljeni aktuelni kapaciteti institucionalnog okvira ekonomskog sistema
Srbije. Moemo zakljuiti, dakle, da institucije (kako politike, tako i ekonom-
ske) predstavljaju samo produenu ruku razliitih organizovanih grupa, kako bi
ih Rajt Mils nazvao elite moi. Ovakav status institucija u Srbiji ne predstavlja
dobru polaznu osnovu za uspostavljanje reformskog koncepta ekonomske poli-
tike, neophodnog za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti Srbije. Napro-
tiv, samo oteava ve teku i neizvjesnu situaciju.
Institucije i institucionalni okvir jesu kamen temeljac za uspjeno i efka-
sno uspostavljanje ekonomskih reformi u zemljama u tranziciji, samim tim i u
Srbiji. Uvaavanje institucionalnog potencijala predstavlja prvi korak ka zasni-
vanju uspjene makroekonomske politike. Srbija je, tokom tranzicionih reformi,
prola kroz niz nedaa, koje smo pomenuli, a koje su ostavile veliki trag i na in-
stitucije, njihov znaaj, potencijal i mogunosti. Meutim, i pored svih poteko-
a, ne smijemo izgubiti iz vida injenicu da su upravo uspjene institucije (kako
politike, tako i ekonomske) garancija za politiku stabilnost, iz koje proizlazi
i ekonomska sigurnost. Stabilne politike (i ekonomske) institucije su jedan od
najznaajnijih preduslova za priliv inostranog kapitala, kome veina zemalja u
tranziciji (ako ne i sve) tee.
Znaaj i neophodnost institucija se ogleda i u injenici da su odgovorne za
kreiranje i realizaciju normi koje se odnose na aktivnosti cjelokupne drutvene
zajednice. To je, ujedno, i jedan od osnovnih stubova na kojima poiva proces
tranzicije, a tie se normi i normativnog okvira a to je deregulacija.
NOrmATIVNI OKVIrI mAKrOeKONOmSKe STAbILNOSTI
Svakako najvaniji stub svake drave jesu njeni zakoni. Zakoni reguliu
funkcionisanje drutvene zajednice u cjelini. Nastali su kao neophodnost da se
suzbije individualni interes, u korist opteg, drutvenog interesa. Za nau ana-
lizu, uticaj i snaga normativne regulative od posebne je vanosti u ekonomskoj
sferi, gdje se stie utisak (a i praksa to potvruje) da su lini interesi najvie izra-
eni. Meutim, ako imamo u vidu povezanost politike i ekonomske sfere, lako
zakljuujemo da je tu sprega politike moi (vlasti), sa jedne strane, i ekonomske
moi, sa druge strane, najizraenija. U tom pogledu, snaga normativne regulati-
ve treba da odigra presudnu ulogu u suzbijanju tih negativnih tendencija.
U zemljama u tranziciji (i u Srbiji), praksa je pokazala da se iskristalisa-
lo nekoliko veoma znaajnih problema. Naime, sveobuhvatna drutvena trans-
267 D acm Jm a. Pc Pw E i am-
c Ecmc w 98:1 267293 2008 . 268.
formacija je otvorila nekoliko znaajnih pitanja: prvo, usklaivanje zakonske
regulative
268
sa principima trine ekonomije, i drugo, usklaivanje zakonske
regulative sa standardima Evropske unije (iju kandidaturu i konano ulanje-
nje oekuje i Srbija). Jedan od najvanijih principa procesa tranzicije, a koji
se tie normativne regulative, jeste deregulacija. Uvaavanje i implementacija
deregulacije jeste jedan od prvih koraka Srbije ka realizaciji ciljeva koji se tiu
ulanjenja u EU.
Deregulacija se esto povezuje sa simplifkacijom procesa u nekoj drutve-
noj sferi. Moe se defnisati kao ukidanje raznih zakonskih propisa i drugih mje-
ra, koje na bilo koji nain negativno utiu na funkcionisanje trinog sistema, tj.
trita. Kao jedan od deset stubova Vaingtonskog konsenzusa, deregulacija ima
veoma vanu ulogu u uspostavljanju trine strukture u zemljama u tranziciji.
Meutim, ispostavilo se da se u Srbiji taj proces pretvorio u svoju suprotnost.
Tranzicioni procesi koji se zasnivaju na radikalnim promenama karaktera eko-
nomije i sistema susreli su se, na samom poetku, s preovlaujuim naporima
zakonodavnog inaugurisanja novih promena, ali istovremeno i sa irokom poli-
tikom akcijom (razliitog idejnog opredeljenja, partijskih tumaenja drutvene
stvarnosti) u zastupanju razliitih interesa i raspoloenja za izgradnju novog
sistemskog okruenja i normativne sistemske regulative, i s duboko ukorenje-
nim raznovrsnim aspiracijama i mentalitetima.
269
Donoenje novih zakonskih
reenja nije pratilo objektivnu ekonomsku sliku Srbije, ve je preraslo u puko
preslikavanje zakonskih reenja EU na ekonomski sistem Srbije, to je imalo za
posledicu da doe do raskoraka izmeu normativnog i stvarnog
270
. Meutim,
i pored neosporne vanosti deregulacije, drava je i dalje zadrala ulogu regu-
latornog mehanizma. Regulatorna drava uvodi niz novih zakonskih reenja
u raznim oblastima (zatita ivotne sredine, prava potroaa, defnisanje svojin-
skih prava, kontrola novih tehnologija), a sve u cilju to uspjenije integracije u
svjetsku privredu. Kada govorimo o regulatornoj reformi, moramo naznaiti da
je rije o promjenama koje imaju za cilj poboljanje kvaliteta regulative. Ona
se moe odnositi na reviziju pojedinanih odredbi, promjenu i modernizaciju
268 N j fcj m j cj. Nj cj
m m j j j -
cj jm j j.
o m m j
m m j m jm
j. k cj j -
j j . V m: a ://www..m../x.
?=2
269 S S Sj cm Z 2007 . 48.
270 i . 47.
regulative i institucija, ili poboljanje procesa donoenja regulative. Za razliku
od regulatorne reforme, deregulacija predstavlja dio regulatorne reforme, koji,
u potpunosti ili djelimino, ukida regulativu u odreenim sektorima.
271
U Srbiji
se proces deregulacije pokuao realizovati uvenom giljotinom propisa, gdje
je samo u jednom danu Vlada Republike Srbije odluila da stavi van snage 208
podzakonskih akata.
272
Na taj nain, prema nekim najavama, srpska ekonomija
je trebalo da utedi dvestotine miliona evra godinje, to bi znatno doprinijelo
makroekonomskoj stabilnosti Srbije. Meutim, i ovaj proces se izvrnuo u svoju
suprotnost.
U Srbiji se uspjenost zakonskih reformi ogledala u broju donijetih zakon-
skih reenja, te njihovoj usklaenosti sa evropskim standardima. Takav pristup
se pokazao kao pogrean, jer su takva zakonska reenja ostala samo mrtvo slovo
na papiru, iz jednostavnog razloga, a to je neuvaavanje objektivnosti ekonom-
skog sistema Srbije. Tako reformisan zakonski okvir je samo otvorio nove mo-
gunosti za iznalaenje novih naina nepotovanja i neprimjenjivanja zakonskih
normi.
273
Zakonska regulativa mora pratiti objektivnu makroekonomsku sliku
Srbije, jer e se samo na taj nain obezbijediti normativna osnova za sprovoe-
nje i realizaciju ciljeva makroekonomske politike. To je, ujedno, i jedan od naj-
vanijih stubova na kojima mora poivati makroekonomska stabilizacija svake
zemlje, samim tim i Srbije.
Moe se zakljuiti da je ostalo jo mnogo otvorenih pitanja, dilema i ne-
doumica koje se tiu normativne regulative neophodne za postavljanje vrstih
osnova ekonomskog rasta i razvoja. Na ovom polju je najprisutnija i najizrae-
nija dominacija subjektivnog u politici, ekonomiji, ekonomskoj politici. Svakako
je najindikativniji primjer proces privatizacije u Srbiji, od koga se toliko oeki-
valo. Ne treba posebno naglaavati negativne posledice koje nastaju kao rezultat,
kvantitativni pokazatelji sve govore. Izgradnji normativne konstrukcije se mora
pristupiti uvaavajui objektivne datosti ekonomije Srbije, kako bi nastala za-
konska reenja mogla uspjeno da prate postojee ekonomske potencijale srpske
ekonomije.
271 V m: k c ://www..m../x.
?=2
272 Tj 03. cm 2009.
273 Nmjj j m j m j
mj j j mj cj f
c m j j m
j j cj j j
j j j j m
mjm m m cm m m. S-
S Sj cm Z 2007 . 49.
ZAKLJUAK
Srbija se nalazi u velikoj ekonomskoj krizi koja se ispoljava na svim makro-
ekonomskim pokazateljima. Smanjenje bruto domaeg proizvoda, izraen pad
investicija, pad industrijske proizvodnje, sve vei spoljnotrgovinski defcit, ogro-
mna nelikvidnost u privredi, poveanje nezaposlenosti, koju prati i poveanje
siromatva, itd. Mnogi istiu da je do ovakve situacije dovela poslednja svjetska
ekonomska kriza. Svakako da se uzroci djelimino mogu nai i u uticaju svjetske
ekonomske krize na srpsku ekonomiju, meutim, uzroci posrnua ekonomije
Srbije su sistemske prirode.
Zakoraenjem u proces tranzicije, Srbija je zapoela put reformskih pre-
obraaja, koji su imali za cilj poveanje produktivnosti i efkasnosti ekonomije,
usaglaavajui ekonomski sistem sa trinim principima, kako bi se poveala
konkurentnost srpske ekonomije na svjetskom tritu. Reforme su zahtijevale
drastine rezove. Nedoslednost u reformama dovela je do poveanja makro-
ekonomske nestabilnosti, odnosno do pada svih makroekonomskih indikatora
u kontinuitetu.
Ekonomski pokazatelji nam govore da se ekonomija Srbije nalazi u veoma
tekom poloaju i da vapi za istinskim reformama. Meutim, prije toga se mora
raditi na ispravljanju nekih sistemskih greaka iz prolosti. U Srbiji je izraena
drutvena kriza, koja vue korijene jo od poetka procesa tranzicije, a koja je
posebno izraena u sferi politike i pravnog sistema, to se negativno odraava
i na ekonomsku sferu. Sve dok se ne promijeni odnos kreatora i nosilaca eko-
nomske politike prema ekonomiji Srbije, dok se ne izgradi jedan domainski
odnos, nee se jo dugo govoriti o nekom uspjehu reformi i ekonomskom rastu
i razvoju. Mora se raditi na izgradnji zdravih ekonomskih institucija, to e
usloviti i ekonomsku politiku koja e uvaiti objektivne datosti srpske ekono-
mije. Sve do tada, neemo biti u mogunosti da govorimo o makroekonomskoj
stabilnosti, ve prije o makroekonomskoj nestabilnosti srpske ekonomije.
LITerATUrA
Acemoglu, D. (2006), A Simple Model of Inefcient Institutions, Scandinavian Journal of
Economics, 108(4), str. 515546.
Acemoglu, D. i Robinson, James A. (2008), Persistence of Power, Elites, and Institutions,
American Economic Review, 98:1, 267293.
Analiza efekata propisa, http://www.ria.merr.gov.rs/index.php?id=2
Babi, B. (1996), Prelaz u tranziciji, Beograd, Prometej.
Cerovi, B. (2003), Ekonomika tranzicije lanci, Beograd, Ekonomski fakultet.
Cerovi, B. (2004), Ekonomika tranzicije, Beograd, Ekonomski fakultet.
Dimitrijevi, B. i Fabris, Nikola (2004), Teorija i analiza ekonomske politike skripta, Beograd,
CID Ekonomski fakultet.
uki, P. (1997), Mo i nemo ekonomske politike, Beograd, Atlantida RS.
Ekonomski renik (2006), Beograd, CID Ekonomski fakultet.
Fukujama, F. (2007), Graenje drave, Beograd, Filip Vinji.
Jaki, M., Makroekonomska strukturna politika i tranzicija, rad preuzet sa sajta Ekonomskog
fakulteta, http://www.ekof.bg.ac.rs/nastava/osnovi_makro_ekonomije/rem-8.htm.
Manser, R. (1993), Failed transitions, New York, Te New Press.
Praevi, A. (2008), Politiki faktori makroekonomske nestabilnosti u Srbiji, u: M. Zec i
Cerovi B., Kuda ide Srbija? ostvarenje i dometi reformi, 3 odjeljak, Beograd, Nauno
drutvo ekonomista i Ekonomski fakultet, rad preuzet sa sajta Ekonomskog fakulteta.
http://www.ekof.bg.ac.rs/nastava/osnovi_makro_ekonomije/rem-8-4-1.htm
Praevi, A. (2004), Makroekonomija principi i analiza, Beograd, CID Ekonomski fakul-
tet.
Soki, S. (2007), Srbija u procesima kapitala, Beograd, Zavet.
Soki, S. (2011), Ekonomija Srbije, Beograd, Cprint.
Tanjug, http://www.tanjug.rs
marko Tmui
ecONOmIc POLIcY IN THe FUNcTION OF mAcrOecONOmIc STAbILITY
Summary:
T c y mc
cmc cy cm mccmc y. Ec-
mc cy m cc ccmy-
c S c. Ecmc w
m cy w c
cmc cy mc cm.
Ecmc w m cy m
cmc cy y cy. Hw cc w
( q c xy cfm) cm-
c cy S ccm fc c (
m c c) c -
c m jc cy cmc
c m. W c y cc
cm cmc cy m w c:
y ccy m
m fc cmc cy w c
c cc fccy x
c c.
T c wc fy y
cmy S m -
m m- cmy w
c q S cmc cy
w c m . T m f
m mm.
Key words: cmy cmc cy
cmc ym.
Vladimir Ajzenhamer
27
UDC 28:321.7
NA rAZmeU KOmPATIbILNOSTI
I NeKOmPATIbILNOSTI ISLAm I DemOKrATIJA
275
Saetak:
Pj m m m m-
j j . oj m j -
m m m cj m m a
cm m cj j j m
j m j jm -
j mm m
mm mcj jm m mjm.
m m mj m j-
m . P -
m j m j
j m. D j
j j mm
m m jm praxis- m
j . S m-
cj m j
m j m j
( m j. m
m j cj) mj
m j
mm mm mcj m .
Kljune rei: im Dmj Dm Sm S
k j S Mm j - a-
m a cm im cjm im
imm
274 S j U .
E-m: m13@.
275 T mj 31. 2011. .
Krajem XVIII veka bitka islamske i evropske civilizacije poela je da se
razreava u korist sve superiornijeg zapada. Taj vievekovni sukob nije pred-
stavljao samo borbu za teritorijalno-vojno-politiku i versku dominaciju, ve je
ujedno bio sudar dva razliita vienja sveta, dve vizije njegovog ureenja. Poraz
u ovoj sveobuhvatnoj civilizacijskoj utakmici nametnue islamu imperativ mo-
dernizacije. Potreba za modernizovanjem javie se kao izraz tenje da se uklone
uzroci poraza i to efkasnije saniraju posledice. Meutim, pitanje moderniza-
cije, isprva posmatrano kao klju za suzbijanje zapadne suprematije, vremenom
e u oima mnogih muslimana, suoenih sa baukom kolonijalizma, prerasti u
kljuno pitanje opstanka. Glavni izazov koji e modernizacija uputiti islamskom
svetu bie usklaivanje islama sa onim receptom koji se na zapadnom primeru
pokazao kao preduslov opteg drutvenog progresa. Taj recept uspenosti isprva
je propisivao zahtev za striktnom sekularizacijom drutva, da bi potom u njega
(posle konanog kraha evropskog apsolutizma) kao kljuni sastojak bila dodata
i nunost demokratizacije. Od tog trenutka, pa sve do danas, problem sekulari-
zacije i demokratizacije ostae gorua tema gotovo svih islamskih drutava.
ta je to toliko sporno u vezi sa demokratizacijom islama da je dovelo do
tako duge i esto jalove civilizacijske polemike? ta u vezi sa sjedinjavanjem de-
mokratskih vrednosti i islamske tradicije izaziva podozrenje ne samo liberalno
nastrojenog zapada ve i mnogih fundamentalistiki orijentisanih muslimana? U
potrazi za odgovorom na ova pitanja moemo krenuti u dva pravca, od kojih je-
dan, voen putokazom teze o organskom jedinstvu islamske vere i politike, zadire
u oblast religije i dogme, dok drugi, voen aktuelnim deavanjima u islamskom
svetu, analizira praxis pojedinih islamskih drava u poslednjih stotinak godina.
276

KUrAN I DemOKrATIJA
Prvi diskurs nas vraa izvornim uenjima islamske vere, na koje se naje-
e pozivaju brojni skeptici kada odbacuju i sam pomen demokratizacije isla-
ma. Meutim, na ovom kursu neretko se sreu i brojne apologete, koje tvrde
da demokratija nije samo komplementarna islamu ve da je, tavie, integralna
komponenta Kuranskog nauka. Prvi se pozivaju na islamsko shvatanje suvere-
nosti i erijat, zidajui od njih nepremostiv bedem procesu demokratizacije, dok
drugi prizivaju principe ure i Beje kao znak Alahovog blagoslova istom tom
procesu.
276 V j m j j -
m. Mm mm m mcj
j j m m m m (
) mj j j.
283 Vm ajmNa aZMEU koMPaTiiLNoSTi i NEkoMPaTiiLNoSTi iSLaM i DEMokaTiJa
Ova kontradiktornost zahteva da se poblie pozabavimo i jednim i drugim
argumentima. U prilog skepticizmu govori injenica da nas ve prvi koraci na
putu razmatranja izvornog uenja islama dovode pred, naizgled, nepremostivu
prepreku koja anulira samu ideju demokratizacije. Re je o islamskom poimanju
suverene vlasti. Naime, shvatanje suvereniteta u islamu se znaajno razlikuje
od onog poimanja koje dominira evropskom odnosno zapadnom politikom
tradicijom. Posmatrano u istorijskom kontekstu, oba koncepta (hrianski i mu-
slimanski) u svome zaetku polaze od istog korena, a to je shvatanje da ovo-
zemaljska vlast dolazi direktno od Boga. Po tom uenju, karakteristinom za
srednjovekovnu politiku flozofju, svetovni vlastodrci svoju vlast vre milou
boijom, igrajui ulogu njegovih namesnika na zemlji. U ovom periodu hrian-
sko i islamsko shvatanje suverenosti kree se, dakle, u istim okvirima. Meutim,
primetna je i jedna veoma bitna razlika, koja e kasnije presudno uticati na
meusobno udaljavanje ova dva koncepta. Osnovna razlika, kako to primeuje
dr Miroljub Jevti u svojoj knjizi Religija i Politika: Uvod u politikologiju religije,
sadrana je u injenici da u hrianskom konceptu vlast dolazi od Boga, dok
u islamu postoji direktna Boija vlast: Tu se smatra da Bog direktno vlada
islamskom dravom preko zakona koji je objavio ljudima u Kuranu i ova knjiga
je ustav i osnovni izvor prava u muslimanskoj dravi.
277
Jevti dalje ukazuje na
injenicu da je ovakvo rezonovanje znatno drugaije od hrianskog, u kome
suveren (kralj), iako vlada sa Boijim blagoslovom, ipak samostalno donosi za-
kone, izvlaei iz toga zakljuak da je islamska teokratija mnogo direktnija od
hrianske
278
. Suverenost, kao svojstvo koje oznaava vrhovnu vlast, u islamu
pripada iskljuivo Bogu. Ovo svojstvo muslimanski mislioci oznaavaju pojmom
al hukumija, koji vodi poreklo od arapske rei hukum, koja u prevodu znai vla-
dati ili upravljati (u saglasnosti sa Kuranom i Sunom). Tekst Kurana, ve
samim opisima Boga, jasno stavlja do znanja u ijim je rukama vrhovna vlast:
U muslimanskoj svetoj knjizi Kuranu, Bog se eksplicitno opisuje kao Al Malik,
u znaenju vladar (suveren), odnosno kao Al Malik al Mulk, u smislu nosi-
lac vene vlasti (suvereniteta).
279
Analogno tome, islamska politika i pravna
teorija smatra Boga nosiocem najvie vlasti, vrhovnim i jedinim zakonodavcem.
277 J Mj j P: U j j i -
j 2002 .186.
278 i. .186. (U j m m -
m j mjj -
m m j m c j
mfcj m m jm c
).
279 Pc o im imm Hmj: Pjm m im-
m Hmj Vj 2006 . 20.
Ovakvo poimanje Boga je opteprihvaeno u celokupnoj islamskoj politikoj
teoriji i ono prevazilazi sve podele u muslimanskoj zajednici. Oliver Poteica u
svome lanku Koncept suverenosti Imama Homeinija primeuje sledee: ... mora
biti ukazano da meu islamskim misliocima i islamskim svetenstvom postoji
konsenzus, po tradiciji, da je Alah jedini nosilac suverenosti, da je Alah isklju-
ivi nosilac vrhovne vlasti.
280
Taj konsenzus je na snazi u itavom islamskom
svetu, bez obzira da li je re o sunitima, iitima ili nekom drugom islamskom
pravcu. Poteica dalje naglaava kako se i samo znaenje rei Islam odnosi na
potinjavanje Bogu, dok re musliman oznaava osobu koja se pokorava Bogu,
i doslovce se prevodi kao onaj koji se potinjava. Iz toga evidentno proizlazi
da svaki pojedinac, koji se izjanjava kao musliman, samim deklarisanjem apso-
lutno i neopozivo priznaje Alahov suverenitet, to u ovom kontekstu podrava
teoriju o nespojivosti islama sa konceptom narodnog suvereniteta kao kljunog
obeleja demokratije.
Po islamskom uenju, Alah svoju apsolutnu suverenost iskazuje preko Bo-
ijeg zakona sadranog u Kuranu i Suni verovesnika Muhameda. Zato islamska
drava mora biti zasnovana na Boijem zakonu, tj. ariji (erijatu), i Boiji pred-
stavnici na zemlji mogu upravljati muslimanskom dravom samo na osnovu
ovoga zakona. U tom smislu ... islamska drava je vrsta namesnitva, oblik de-
legiranog predstavljanja Alaha kao suverena, jer je na njegove predstavnike na
zemlji, odnosno vladare, prenet deo Boje vlasti (suverenosti). Ali ak i u ovom
vidu zastupanja (regentstva), suverenost pripada iskljuivo i samo Bogu
281
, te se
takav vid namesnitva moe smatrati marginalnom autonomijom u sprovoenju
Boije vlasti. Pomenuti deo Boije suverenosti prvi je, Kuranskim blagoslovom,
uivao poslanik Muhamed, da bi nakon njegove smrti funkcija namesnika
bila regulisana institucijom halifata.
282
Kako Kuran nije precizirao mehanizam
izbora vlasti, ovo pitanje je bilo preputeno samim muslimanima. I upravo u toj
injenici, tj. u praksi izbora halife zagovornici uroene demokratinosti islama
vide nukleus islamske demokratije. Naime, sam Muhamed, pored toga to je
od Boga izabran da bude Poslanik, bio je i izabran za vou muslimana kroz
postupak koji je u islamu poznat kao Bejah, tj. Beja. Princip beje podrazumeva
da odreena osoba zauzima lidersku poziciju u zajednici, tj. postaje voa onda
280 Pc o kc imm Hmj
www.j.m./D/2006_CP_yc_m.m (Pj 29. 10. 2011)
281 Pc o im imm Hmj: Pjm m im-
m Hmj Vj 2006 . 21.
282 o m j ( ) Mm j
m jjm jjm m mm jc. T j -
m j c imm.
kada mu veina lanova te zajednice iskae svoju podrku. Azizah Y. Al-Hibri,
u radu Islamski konstitucionalizam i pojam demokratije, skree panju da su tako,
u doba Muhameda, i ene poslale Poslaniku svoju delegaciju da ga obaveste o
svojoj podrci i odanosti.
283
Praksa ovakvog izbora voe muslimanske zajednice
nastavljena je i nakon Poslanikove smrti. Evo ta Al-Hibri kae o samom po-
stupku beje ... proces beje halif se odvijao u dve faze. U prvoj fazi odreene
linosti zvane ahl al-hall wal-aqd (oni koji mogu sklopiti ili razvrgnuti/poni-
titi ugovor) bi se uputale u iroke konsultacije da bi postigle/iznudile konsen-
zus i onda izrazile svoju podrku/dale beju potencijalnom halif oko koga su se
sloili. Ovaj izbor je bio jednak nominaciji i imao je veliku teinu. U drugoj fazi
narod bi generalno davao beju odabranom kandidatu.
284
Ipak, iako princip beje esto slui kao konkretan primer demokratinosti
ranog islama (povlai se paralela sa izbornom praksom zapadnih demokratija),
sama institucija halifata je svojim prerogativima bila teko spojiva sa jednim
drugim temeljnim principom moderne demokratije, a to je princip podele vlasti.
S obzirom da je Muhamed istovremeno bio verski poglavar, ef drave i vrhovni
vojni zapovednik, njegovi naslednici-halif takoe su, kao predstavnici Alaha, i
uvari njegovog zakona na zemlji, zadrali sve ove funkcije.
285
Dakle, oni su u
svojim rukama de facto koncentrisali sve tri vlasti: izvrnu, zakonodavnu i sud-
sku. Ova genetska autokratska crta, koja e u buduim vremenima u islam-
skom svetu poprimiti razliita lica, isprva je ipak bila ublaavana principom
savetovanja, tj. ure. Koncept ure predstavlja sastavni deo Sune, i praksa je
kojom se pri donoenju vanih odluka rukovodio i sam Muhamed. U pitanjima
politikog rukovoenja Poslanik se konsultovao sa svojim sledbenicima, i sluao
savete strunjaka za ovozemaljske probleme: U pitanjima u kojima nije stigla
naredba od Alaha d. . savetovao se sa ashabima, cenei njihovo miljenje, ime
im je pridavao vanost. Na Bedru je dogovornom veu prepustio pitanje poetka
borbe, kao i odreivanje mesta za logorovanje, te nain postupanja prema ratnim
zarobljenicima.
286
Koncept ure ostao je do dananjeg dana vaan deo islam-
ske politike tradicije, i u razliitim oblicima prisutan je u mnogim politikim
283 oj j k (60:12) j j j
m j m j m.
284 a-H Y. a im cm jm mj ://www.-
m.cm///000099017.PD (Pj 29. 10. 2011)
285 j m j c m
m m mm j m
mm j.
286 M M aj M Mm (....) m j -
: i fj k c i. . i 2006 . 50.
sistemima islamskog sveta, pa ak i u onim koji su po svome karakteru izrazito
autoritarni. Teko je osporiti stav da upravo ovaj princip predstavlja najplodnije
tlo za razvoj demokratskih ideja u islamu.
No, pre nego to preemo na drugu liniju analize, onu koja se zasniva na
aktuelnom politikom praxisu islamskog sveta, moramo se jo jednom osvrnuti
na islamsko shvatanje suverenosti i prava, ovoga puta upravo sa realpoliti-
kog stanovita. Vano je predoiti da, iako je islamski koncept suverenosti, u
svojoj osnovi, do dananjeg dana ostao dosledan sadraju Kuranske objave, to
ipak ne znai da se on u potpunosti zadrao na srednjovekovnim teorijskim
pozicijama. Naime, tenja da se kompletan ivot vernika regulie Kuranom i
Sunom pokazala je vremenom sve slabosti ovakvog, po svojoj sutini, teolokog
i transcendentnog poimanja suvereniteta. Sa irenjem islamske drave dolo je
i do uslonjavanja drutvenih odnosa, i uskoro Kuran i Suna nisu bili dovolj-
na regulativa. Novi drutveni odnosi neprekidno su proizvodili nove situacije
koje Kuranom i Sunom nisu bile obraene. Ovi izazovi doveli su do dono-
enja novih normi, ali su one interpretirane kao primena tj. prilagoavanje ve
postojeih regulativa na novonastale odnose. Drugim reima, veoma se vodilo
rauna da uenje o Bogu kao jedinom zakonodavcu ne bude narueno, to e do
dananjih dana ostati jedna od glavnih karakteristika islamske jurisprudencije.
U daljem razvoju islama, halife e, kao vrhovni tumai erijata, pravo tumaenja
i primene islamskih zakona preneti dalje na svoje predstavnike, to e dovesti
do nastanka prakse mudtehida (versko-pravnih autoriteta) i mezheba (versko-
pravnih kola), i formiranja koncepta idtihada.
287
Na taj nain Boiji suvere-
nitet je, makar u teoriji, ostao prividno neokrnjen. Ipak, u praksi, on se de facto
osipao i prelazio u ruke njegovih ovozemaljskih predstavnika.
Iako je islam jo od Poslanikove smrti negovao i razvijao praksu posred-
nikog tumaenja i primene erijata, on je uvek ostajao sistem normi i zakona
zasnovan na Kuranu i Suni, i kao takav postae drugi nepremostiv problem
modernizaciji islama. Jasno je da je erijat predstavljao dogmatski temelj islam-
ske drave i samim tim jedino legitimno kormilo kojim se, njome, moe upra-
vljati. Drugaije nije moglo biti jer Prava islamska zajednica mora biti ustrojena
prema boijim zakonima, a svaki akt javnih vlasti mora biti zasnovan na erija-
tu.
288
S druge strane, modernistiki trendovi, koji su pomogli uspon zapada,
ve su odavno legislativnu vlast podarili isprva evropskim monarsima, da bi je
potom, sa krahom apsolutizma i prevladavanjem koncepta narodne suverenosti,
preneli u ruke izabranih narodnih predstavnika. Time su na zapadu, ruku pod
287 m j c m () j j -
c m m jc j j m j .
288 J . . 313.
ruku, istina u duem i na momente prekidanom evolutivnom toku, izvrena dva
kljuna modernizacijska procesa: sekularizacija i demokratizacija. I oba su imala
isti preduslov prenoenje legislativne vlasti sa verskog (boijeg) autoriteta na
oveka. Zapadni sekularizam e zakonodavnu vlast isprva prepustiti jednom
oveku monarhu, da bi je potom proces demokratizacije preneo na itav na-
rod, tj. njegove ovlatene predstavnike. U islamu, meutim, i jedno i drugo bilo
je nezamislivo. Istina je da su praksa mudtehida i idtihada pruale ljudima
mogunost da tumae (delimino i po sopstvenom nahoenju) boiji zakon, ali
to nije bilo ni priblino isto ideji da ovek sam donosi zakone kojima ureuje
sopstvenu dravu i drutvo. Ta ideja je mnogima delovala ne samo kao suprotna
duhu islamskih normi, ve i kao potpuna negacija same vere, jer je upravo po-
koravanje erijatu i odricanje od sopstvene slobode u zamenu za njega u Kuranu
nazvano islamom.
289
Ipak, novija istorija je postavila svoje izazove islamskom konceptu suvere-
niteta. Tokom borbe za osloboenje od kolonijalne vlasti, dolo je do prodora
modernistikih ideja, to je za posledicu imalo prihvatanje evropskih politiko-
-pravnih modela od strane sve veeg broja islamskih drava. Ove drave na-
putaju tradicionalnu formu zakonodavstva, utemeljenu na verskim autorite-
tima, i usvajaju ustav kao najvii pravno-politiki akt, a sa njime i institucije
vlasti zasnovane na evropskom politikom modelu. Usvajanjem ustava otvoren
je prostor za transfer suvereniteta, i mnoge islamske drave proglasile su narod
glavnim nosiocem suverene vlasti. Meutim, to i dalje nije znailo potpuno pri-
hvatanje evropskog koncepta suverenosti. Jevti, u pomenutoj knjizi, vri kom-
parativnu analizu onih odredbi kojima se, u ustavima islamskih drava, defnie
nosilac suverene vlasti, i na osnovu te analize izvodi podelu na tri grupe drava:
Prva je ona u kojoj je ustavom jasno odreeno da je Bog, tj. Alah, nosilac suve-
rene vlasti. Druga, u kojoj je suverenom odreen narod ili drava... ali gde je ve
samim ustavnim tekstom jasno naznaeno da svoja suverena prava narod moe
vriti samo u skladu sa zakonima koje je dao jedini stvarni nosilac suvereniteta,
Bog. I trea grupa... nosioca odreuje najblie nainu na koji se to ini u Evropi
i Americi, ali gde se ustavnom odredbom o islamu kao dravnoj religiji moe
zakljuiti mnogo ta o suverenitetu naroda i granicama u kojima se on moe
kretati.
290
No, ovaj problem ve prelazi u domen drugog diskursa i njime emo
se detaljnije pozabaviti kada budemo govorili o praxisu savremenih islamskih
drava.
Iz svega navedenog evidentno je da je islamski koncept suverenosti, od
svojih Kuranskih poetaka do danas, pretrpeo izvesne modifkacije. Ipak, dublja
289 i.
290 i. . 190.
analiza i procena prave prirode tih promena prevazilazi okvire ovoga rada. Jedno
je sigurno, ustavna praksa i koncept narodnog suvereniteta islamskog sveta se, u
mnogim sluajevima, bitno razlikuje od evropskog shvatanja pomenutih princi-
pa. Osnova tih razlika jeste uvek prisutno priznavanje suprematije islama, makar
samo kao dravne vere, to za sobom povlai mogue zahteve za bespogovor-
nim potovanjem Kuranskih normi, ime se zapravo stvara jedno vrzino kolo.
Taj zaarani krug moda najbolje oslikava Homeinijeva teza o islamskoj dravi
kao politikom predstavnitvu, stvorenom na osnovu narodne volje, radi sprovo-
enja Boijih zakona.
291
Njome se krug zatvara upravo tamo gde je i poeo.
POLITIKA reALNOST SAVremeNIH ISLAmSKIH DrAVA
Drugi diskurs u razmatranju odnosa islama i demokratije udaljava nas (u
onoj meri u kojoj je to mogue) od sholastikog pretresanja osnova vere i
pozivanja na dogmatizam. Ovaj znatno feksibilniji pristup temelji se na posma-
tranju praktinih politika modernih islamskih drava, i analizira nain na koji
su te drave razreile tenziju izmeu dogmatizma i modernizma. Ovaj pristup
je na samom startu suoen sa, pomalo haotinom, lepezom arenolikosti jer su
se razliite drave nosile sa pomenutim problemom na razliite naine. Turska
je, na primer, u doba Kemala Ataturka, u nastojanju da se to vie priblii evrop-
skoj civilizacijskoj matrici, i da time anulira pretrpljeni istorijski poraz, povukla
radikalne rezove u pravcu totalne sekularizacije, ne samo islamskog drutva i
drave, ve i u pravcu same svesti muslimana. S druge strane, novonastale arap-
ske drave su, u veini sluajeva, nastojale da ostanu na srednjem kursu, dekla-
rativno uvaavajui islam ali obilato preuzimajui elemente zapadnog politikog
praxisa. Don Espozito ovaj proces opisuje na sledei nain: Iako odvajanje
vere od politike nije bilo totalno (kao to u stvari nije ni u mnogim sekularnim
zemljama na Zapadu), uloga islama u dravi i drutvu kao izvora legitimiranja
vladara, drava i vladinih institucija je bila znaajno umanjena. Veina vlada
je zadrala umerenu islamsku fasadu, ugraujui poneko pozivanje na islam u
svoje ustave kao, naprimer, da vladar mora biti musliman ili da je erijat jedan
od izvora zakona, ak i kada to u stvarnosti nije bio.
292
Interesantno je da su
ove drave tokom borbe za sticanje nezavisnosti obilato koristile upravo islam-
sku scenografju (islamske simbole, slogane, stranke i subjekte) kako bi jae
legitimirale otpor kolonijalizmu. Ali kada je kolonijalna vlast jednom uklonje-
na, period izgradnje modernih arapskih drava obeleen je upravo presudnim
291 o Hmj c .
292 E L. D im m XX j ://www.m./m/
m__m__xx_jc.PD (Pj 29. 10. 2011)
uticajem zapadnog sekularnog modela. Izuzetak od ovog trenda bila je novofor-
mirana Kraljevina Saudijska Arabija, u kojoj e erijat biti zadran kao potporni
stub apsolutizma, nainivi tako od kralja vrhovni svetovni i duhovni autoritet,
koji svoju vlast realizuje i kroz erijat i kroz kraljevske dekrete.
293
Ipak, u veini
arapskih drava zakonodavna praksa postala je vie evropski orijentisana: Za
razliku od islamske tradicije, u kojoj je pravo bilo u nadletvu uleme (verskih
strunjaka), moderne reforme bile su proizvod vlada i parlamenata. U mnogim
sluajevima, ulema nije igrala nikakvu ulogu, ili je, u najboljem sluaju, igra-
la onu marginalnu.
294
Drave u kojima e ovakva modernizacija najvie uzeti
maha bile su Egipat, Liban, Tunis i Alir, dok je sa nearapskim muslimanskim
zemljama takav sluaj bio sa Iranom do 1979.
No, za razliku od Kemal Pae, koji je bio reen da sprovede jednu sve-
obuhvatnu reformu koja e od Turske nainiti modernu republiku po uzoru
na velike evropske demokratije, arapski svet e mahom sekularizaciju izvriti u
pravcu jaanja autokratije novonastalih monarhija i revolucionarnih naciona-
listiko-socijalistikih reima. Na tom primeru e postati jasno da erijat ni-
kako nije jedina prepreka istinskoj modernizaciji islamskog sveta, ve da je to
u podjednakoj meri (a ako ne i vie) tradiciono autokratsko naslee arapskog
sveta.
295
I ne samo arapskog! Isti razvoj situacije se odvijao i u najmnogoljudni-
joj muslimanskoj zemlji sveta Indoneziji, gde je Sukarno takoe zaveo laiki
autoritarni reim. Ispostavilo se, dakle, da ukidanje (ili preutno zanemarivanje)
erijata ni izbliza nije bilo dovoljno da islam uini konkurentnim razvijenim
evropskim silama. Sekularizam je predstavljao samo prvu rtvu koju je moder-
nizacija islama iziskivala. Drugi korak, koji je bilo nuno nainiti da bi se islam-
ski svet uveo u novo doba, bio je demokratizacija i liberalizacija. Taj korak veina
islamskih drava nije bila tako lako spremna da uini. ak i kada neke od njih
budu ukinule svoje monarhije, novi revolucionarni reimi e se zadovoljiti time
da uvedu potemkinovske demokratije. Espozito primeuje sledee: U veini
muslimanskih zemalja na vlasti su autoritarni reimi, koje podravaju vojska
i snage bezbednosti. Mali je broj vladara koji su na taj poloaj doli izbornim
postupkom veina njih su kraljevi odnosno vojni ili bivi vojni ofciri. Tamo
gde postoje parlamenti i politike stranke oni su uglavnom potinjeni aktuelnoj
293 k j j -
jm m j j j mmj j
cj.
294 E .
295 Z : Dm Ly Wy a T N a mcc? J Dm-
ccy T J H Uy P V. o j im1 Nm 1 Jy
2010.
vladi ili vladajuoj stranci.
296
Slinog miljenja je i profesor Ahmet Alibai: U
muslimanskom svijetu zastupljeni su gotovo svi tipovi politikih sistema, mada
najmanje onaj koji je danas najpoeljniji: ustavna demokratija koja garantira
najvie politikih sloboda i prava svojim graanima.
297
Dakle, novoformirane
demokratske institucije uglavnom e ostati bez stvarne vlasti dok e narod ostati
uskraen za osnovne demokratske vrednosti line slobode i jednakosti. Jedan
od ekstremnijih primera takvog zastranjivanja bio je reim irakog predsedni-
ka Sadama Huseina, ali prepoznatljivu autokratsku crtu imali su i tzv. umereniji
arapski lideri, poput egipatskih voa Nasera, Sadata i Mubaraka.
Neke islamske drave e problem modernizacije pokuati da razree na
drugi nain. One e pitanje demokratizacije odvojiti od problema sekularizacije,
i pokuae da pomire naizgled nepomirljivo erijat i demokratiju. Najkonkret-
niji primer ovakvog pomirenja jeste Iran u kome je, nakon ukidanja monarhije
1979. godine, formirana Islamska Republika. Ovaj kompleksni politiki sistem,
koji e ostatak sveta skeptino nazvati iranskim politikim eksperimentom, i
pored oigledne prevage teokratskih institucija, vremenom je pokazao da ipak
ima nezanemarljivi i nemali demokratski kapacitet. Meu pomenute drave
mogla bi se uvrstiti i Islamska Republika Pakistan, u periodu diktature generala
Muhameda Zije ul-Haka.
298
Za vreme njegove vladavine izvrena je islamiza-
cija pakistanske republike, koja je do tada samo deklarativno bila islamska, i
uveden je erijatski zakonik. Takoe, potrebno je pomenuti i Libiju, tj. Veliku
Socijalistiku Narodnu Libijsku Arapsku Damahiriju u kojoj je do skora na
snazi bila meavina italijanskog i francuskog civilnog zakonodavstva i erijata.
299

Ipak, Pakistan i Libija predstavljaju vie neuspeli pokuaj kombinovanja demo-
kratije i erijata nego to su reprezentativni primer fuzije sutinskih osobeno-
sti zapadne kulture i islama. Islamizacija je, za vreme Muhameda Zija ul-Hak,
bez sumnje aktuelizovala do tada redovno zapostavljani prefks dravnog imena
296 E L. D C 2002 . 726.
297 a am P mmm mjm a m j S-
j Uj imjj iZ H 2004 . 782.
298 G Mm Zj -H j m m 1977. -
j mj Zf a j . Nj
mcj j m cj ...
299 N j m j m-
m. Nm j j c Mm Gf j j m
m cm m j m-
j. U Zj j Gf j j j mj -
j mj j j mm cjmm. i m m
j Gfj Lj mj m mm j j jj
m m j m .
slamska, ali je ukidanje demokratskih institucija koje je potom usledilo svelo
sufks Republika na puku deklarativnu formu. S druge strane, svakom objek-
tivnom posmatrau jasno je da je Libija bila demokratija jedino u glavi njenog,
sada ve pokojnog, autokratski nastrojenog lidera. Stoga je potpuno opravdano
oznaiti iranski politiki eksperiment kao jedini konkretan pokuaj istinskog
kalemljenja demokratije i islama.
300

Pria o modernizaciji (tj. sekularizaciji i demokratizaciji) islama ne moe
se zakljuiti a da se ne pomene i najnoviji trend koji sve vie zahvata islamski
svet. Re je o talasu islamizacije koji od kraja 70-ih pa do danas stie sve vie
pristalica meu muslimanima irom planete. Ovaj proces koji, ini se, sve vie
uzima maha, iznikao je pre svega na izneverenim oekivanjima i gorkom razo-
aranju muslimana u ideoloke zablude XX veka, pre svega one nacionalisti-
ke i socijalistike.
301
Aktuelni reimi, poput Naserovog, obeavali su uzdizanje
arapskog feniksa iz sopstvenog pepela, da bi na kraju dugo oekivana katarza
gotovo u potpunosti izostala. Tako se iekivanje preporoda pretvorilo u ekanje
Godoa: Sa protokom vremena ideje islamskog socijalizma doivele su krah u
veini zemalja. Sve to, povezano sa porazima u ratu sa Izraelom, razbilo je veru
u ispravnost puta kojim se do tada ilo. Religiozne i do tada razoarane mase
jedini izlaz videle su u propovedima imama. Za njih je uzrok svemu bila bez-
bona politika vladajuih grupa.
302
Na taj nain je islam zapoeo svoje ponovno
buenje u muslimanskoj politici, osvajajui iznova ne samo prostore siromanih
i ratovima unesreenih muslimanskih zemalja (Avganistan, Irak, Palestina), ve
i onih stabilnijih i modernijih (Egipat, Liban, Alir, Tunis i Turska) to je, kako
to primeuje Alibai, predstavljalo rukavicu baenu u lice onih koji su verovali
da vera treba biti na margini, a ne u centru javnog ivota.
303

Vano je istai da se novi talas islamizacije bitno razlikuje od onoga iz
perioda borbe za nacionalno osloboenje. Ta razlika nije samo u intenzitetu
koji je danas, nesumnjivo, znatno silovitiji. Ona se, pre svega, ogleda u injenici
300 k j mj m j c
m cj j j j -
m 1979 m m jm m cj
Lc S (: Lc H S a Dm cj cj -
mj Vj 1998 V D D c mj
m im i S m . 22 j 4/2008).
301 N m m Mm j jjj
jcjj m cj m c cm (j -
m j Gm a N) m
j mmm.
302 J . . 316.
303 a .
da je aktuelna islamizacija iskrenija i da se odvija u ve formiranim nacional-
nim dravama. Nasuprot njoj vie ne stoje omraeni evropski kolonizatori ve
dogmatski raspoloeni sekularisti. To je dovelo do pojave svojevrsnog islami-
stikog paradoksa, koji od potonjih sve vie ini antidemokratsku i represivnu
silu. Naime, irom islamskog sveta, islamisti nastoje (a ponegde im to i polazi
za rukom) da osvoje vlast legalnim demokratskim putem. Oni se kandiduju i
ostvaruju zavidne rezultate na lokalnim i parlamentarnim izborima. Espozito
skree panju da islamisti sebe danas doivljavaju vie kao progresivne i razvojne
snage muslimanskog drutva nego kao reakcionare i fundamentaliste: Islamisti
dovode u pitanje program drave i iznose alternativne vizije drutveno politi-
kih promena, za koje tvrde da istovremeno ukljuuju islam i dovode do razvoja,
tako to dravnu politiku uklapaju u islamske drutvene vrednosti.
304
Espozito
primeuje da se na taj nain ... islamizam oslobodio etikete protivnika razvoja
i postavio se kao pomiritelj dravne vizije drutva i njegovog razvoja i naina na
koji samo drutvo sagledava sebe i svoje ciljeve.
305
Nasuprot tome, uvari seku-
larnosti (otelotvoreni najee u vojnom tj. ofcirskom koru) sve ee poseu za
nedemokratskim tj. nasilnim sredstvima kako bi spreili islamiste da dou na
vlast.
306
Paradoks je oigledan islamisti na taj nain postaju vee demokrate od
sekularista!!! Postavlja se pitanje da li je tako neto zaista mogue? Da li je mo-
gue biti i islamista i demokrata? Islamski svet je pun kontradiktornosti, i lako
se moe ispostaviti da je odgovor na ovo pitanje ujedno i klju za ono drugo,
sutinsko pitanje: Mogu li islam i demokratija uopte ii zajedno?
UmeSTO ZAKLJUKA
Ukoliko u obzir uzmemo prethodno navedeno, uvaavajui argumentaciju
oba diskursa, i onog verskog i potonjeg praktinog, tj. realpolitikog, utoliko je
evidentno da u islamskom svetu, kao i u samom islamu (kao verskoj, kulturnoj
i civilizacijskoj matrici), postoji, uprkos svim kontradiktornostima, vie nego
dovoljan kapacitet za pokretanje i uspeno sprovoenje istinskih demokratskih
promena. Aktuelno arapsko prolee i talas jo uvek nedovrenih revolucija koje
potresaju arapske drave du Afrike i Bliskog istoka mogao bi biti jedan veliki
korak u tom pravcu. Ipak, jo uvek je rano govoriti o tome. Arapski svet je pun
304 E . . 597.
305 i.
306 J jj m j j m (iS)
j j a jjj j cjj m m
j m mm m. N
j j cj j j iS-.
iznenaenja i iznenaujuih obrta, te ruenje jednog nedemokratskog reima
moe lako biti uvertira za uspostavljanje neke druge,podjednako nedemokrat-
ske vlasti. Stoga, ono to je na prvom mestu potrebno jeste dobra volja. Pre svega
verskih i politikih lidera, kako vladajuih, tako i opozicionih (revolucionarnih),
od kojih zavisi ne samo demokratizacija islamskih drava ve i forma te de-
mokratizacije. Kako smo videli, u zadnjih pola veka, deo islamskog sveta ulae
znatne napore ne samo da oponaa, ve i da iznae oblik demokratinosti koji
bi izmirio modernost i tradiciju, vrednosti zapada i vrline islama. Demokratija
koja se iz tih napora bude rodila moda nee biti slika i prilika svoje starije
evro-amerike sestre, ali uz malo truda ugradie u sebe njene najbolje kvalitete,
pridodajui im svoje osobenosti. Na taj nain proftirao bi ne samo islam, ve
i itav svet u globalu. Ali to je, kako smo rekli, pitanje dobre volje. Samo ona
moe preobratiti skeptike oba civilizacijska kruga i uveriti ih da je demokratska
metamorfoza mogua i bez gubitka vere, identiteta i vrednosti. A ukoliko ipak
prevlada skepticizam, utoliko ostaje i dalje nada da e obian narod svojim pri-
merom pruiti nepobitan argument u kom smeru eli da ide. Upravo nam jedan
takav primer navodi uveni pisac Amin Maluf: Svaki put kada su Iraani imali
priliku da glasaju, milioni su ih izlazili na izbore, izlaui svoj ivot opasnosti. Je
li poznat ijedan drugi narod koji bi pristao da stoji u redovima ispred glasakih
mesta znajui sa sigurnou da e tamo biti automobila-bombi? I onda kau da
taj narod nije hteo demokratiju?
307
Da li je potrebno rei neto vie od toga?
LITerATUrA
Al-Hibri, Azizah, Islamski konstitucionalizam i pojam demokratije.
Alibai, Ahmet (2004), Politike prilike u muslimanskim zemljama, Atlas islamskoga svijeta,
Sarajevo, Udruenje Ilmijje IZ u BiH.
Belin, Eva, Te Robustness of Authoritarianism in the Middle East, Comparative Politics,
Ph.D. Program in Political Science of the City University of New York, Vol. 36, Number
2, January 2004.
Diamond, Lary, Why Are Tere No Arab democracise?, Jornal of Democracy, Te Johns
Hopkins University Press,Vol.1, Number 1, January 2010.
Espozito, L. Don, Islam i sekularizam u XX veku.
Espozito, L. Don (2002), Oksfordska istorija Islama, Clio, Beograd.
307 M am Pm L 2009 . 51.
Holger, Albrecht, Schlumberger, Oliver, Waiting for Godot: Regime Change without De-
mocratization in the Middle East, International Political Science Review, Sage Publi-
cations Ltd, London,Vol. 25, No. 4, October 2004.
http://www.bosanskialim.com/rubrike/tekstovi/000099R017.PDF
http://www.sim.ba/dokumenti/islam_i_sekularizam_u_xx_stoljecu.PDF
Imam Homeini (1990), Islamska vlast (Velajet-e-Fagih), Meunarodna politika, Beograd.
Jevti, Miroljub (2002), Religija i politika uvod u politikologiju religije, Institut za politike
studije, Fakultet politikih nauka, Beograd.
Linc, Huan, Alfred, Stepan (1998), Demokratska tranzicija i konsolidacija demokratije, Filip
Vinji, Beograd.
Maluf, Amin (2009), Poremeenost sveta, Laguna, Beograd.
Motahari, Motreza, Ajatolah Moderasi (2006), Muhamed (s.a.v.s.) uzvieni moral Bojeg
poslanika: Izbor iz biografje, Kulturni centar I. R. Irana u Beogradu.
Poteica, Oliver (2006), Islamska republika Imama Homeinija: Pojam suverenosti u delima
Imama Homeinija, Filip Vinji, Beograd.
Poteica, Oliver, Koncept suverenosti Imama Homeinija, www.starisajt.nspm.rs/Debate/2006_
CP_poteyica_homeini.htm)
Prijevod Kurana, Meihat islamske zajednice u Srbiji, Novi Pazar, 2009.
Vuievi, Duan, Drava u senci damije politiki sistem Islamske Republike Iran, Srp-
ska politika misao, Beograd, vol. 22, broj 4/2008.
Vladimir Ajzenhamer
ON THe bOrDer beTWeeN cOmPATIbILITY AND INcOmPATIbILITY
ISLAm AND DemOcrAcY
Summary:
T q cmy im Dmccy m c-
y . T m cc y w
c a c c m-
cc ac M E. i cy
cc w mcm
c Mm mm W mc-
c. i y m w
im mccy m w m cmm
cmc c. T f c
c y imc c c xc-
y m. T c c -
y c x imc y.
T y m c. a m
f w y m m cc-
w c c c c-
c c m
Dmccy cmy im...
Key words: im Dmccy Dm Scm Sy
Q S S Mmm j S -c -
m a m cm imc c im-
m.
I I d E o

meUNArODNA
POLITIKA I
meUNArODNI ODNOSI
Dr Dragan ukanovi
1
UDC 327(497.11):341.17
mr Dragan ivojinovi
2
STrATeKA PArTNerSTVA rePUbLIKe SrbIJe
Saetak:
U m mj j j
Sj : Nm m km -
m ijm m cm. P j-
mm mm m. U m
j jm
m j c
cc j .
Kljune rei: Sj j
cj j j Sj
UVOD
Posle promena od 5. oktobra 2000. godine i turbulentnog perioda kroz
koji je naa zemlja prola tokom 1990-ih, saradnja sa drugim dravama i pro-
nalaenje saveznika i partnera postali su jedan od glavnih zadataka novih vlasti.
Iako se u poetku pogled enjivo upuivao preko okeana, itav san o nekom
novom srpsko-amerikom saveznitvu, poput onog iz vremena Hladnog rata,
doiveo je, to iz objektivnih, to iz subjektivnih razloga, svoj poraz.
4
Sa dru-
ge strane, i odnosi sa Evropskom unijom ili su mnogo sporije nego to se to
1 D D j i m
. E-m: @y.cm. j j j 179029 j
f M Sj.
2 M D j j U .
E-m: .jc@..c.. j - j
U Politiki identitet Srbije u regionalnom i
globalnom kontekstu (c j: 179076) j f M
Sj. T mj 11. 2011. .
3 T mj 31. 2011. .
4 o m -m m m-
H : D j US Y C W:
iq M Cmy : Lj T E. 125 Y D-
300 PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011ii DEo: M m
oekivalo, uprkos tome to je opredeljenost za lanstvo Srbije u EU bila taka
oko koje je postojao konsenzus svih Vlada Srbije, od 2001. godine pa naovamo.
5

Meutim, posle jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova i Metohije, naj-
novijih deavanja na Severu pokrajine, straha od novih uslovljavanja u naim
odnosima sa Evropskom unijom, kao i problema sa kojima se sama EU suoa-
va, neka druga partnerstva dobijaju na znaaju. Tu se, pre svega, istie saradnja
sa Ruskom Federacijom, Narodnom Republikom Kinom i nesvrstanima. Kad
se svemu ovome doda i uvena maksima sadanje vlade o etiri stuba spoljne
politike Srbije, stvari postaju jo zamrenije i nejasnije. U tom smislu, u ovom
radu se pokree pitanje ta zapravo predstavljaju strateka partnerstva Srbije
i koliko su ona doprinela ostvarenju ciljeva spoljne politike Republike Srbije,
odnosno sveukupnom boljitku zemlje. Razmatraju se tri strateka partnerstva
koja je Republika Srbija potpisala do sada: Sa Narodnom Republikom Kinom,
Republikom Italijom i Republikom Francuskom. Prvi deo rada bavi se pojmom
stratekih partnerstava u meunarodnim odnosima. U drugom delu opisuju se,
u najkraem, potpisana strateka partnerstva, dok se u treem delu rada daje
ocena naih stratekih partnerstava, kao i nekoliko prognoza u vezi sa budu-
nou nae spoljne politike. Glavna hipoteza rada je da su strateka partnerstva
Srbije, uprkos velikom znaaju koji njihovo potpisivanje ima po poboljanje
spoljnopolitikog poloaja Republike Srbije, daleko od onoga to bi savezi inae
trebalo da donesu. Ona nose veliki potencijal ali je za njihovo potpuno ostvare-
nje potrebno da se poklopi mnogo razliitih inilaca od kojih samo neki zavise
od naeg ponaanja i nae politike.
OAJNIKI TrAeI SAVeZNIKe:
6

rePUbLIKA SrbIJA I KOmPLeKS 1990-IH
Kako u programskim obraanjima ministara spoljnih poslova tako i u
istupima drugih zvaninika, potraga za saveznicima je bilo neto u ta je novo
rukovodstvo SR Jugoslavije/ Dravne zajednice Srbija i Crna Gora/ Republike
mc w T USa S cy Pc Scc Uy
2008 . 165171.
5 o jm cjm Sj 1804. : N Dj S-
S D D j (.) Sj Sj: j
m E Sj 2010. Z j cj 5. -
2000. 278319.
6 oj j mj oj Sj
1985. . m j Sj Sjm m m jjj
a M.
301 D D jSTaTEka PaTNESTVa EPULikE SiJE
Srbije ulagalo ogromne napore. Ipak, vreme je pokazalo da su ti napori vrlo
esto bili uzaludni, odnosno da se do saveznika dolazilo presporo i da je njiho-
va podrka bila daleko ispod onoga to smo mi oekivali. Komar koalicionih
vlada i trokovi njihovog odravanja (kako u smislu novca tako i u pogledu
vremena i energije koji su na to utroeni) na unutranjoj sceni, kao i nepovoljne
meunarodne prilike, uinile su da potraga za saveznicima zapravo vrlo esto
bude potraga za unutranjim konsenzusom i svojevrsno bekstvo od stvarnosti.
Takoe, svemu ovome treba pridodati i jedan obrazac koji je, kad je u pitanju
spoljna politika Republike Srbije, mogue uoiti. Naime, ini se da su kom-
pleks 1990-ih i strah da zemlja ponovo ne ostane sama bili glavne ideje vodilje
u ovim naporima. U tom smislu zemlja je lutala, bez mnogo jasnih okvira, sve
ee se vodei kratkoronim interesima a sve ree osmiljenim stratekim ci-
ljevima. Najvanije je bilo ne ostati sam, bez obzira na to ta se sa druge strane
nudilo, odnosno ta je sve zemlja morala da rtvuje za tako neto. Spoljnopoli-
tiki odluioci su nedostatak strategije i jasnog usmerenja zemlje esto pravdali
potrebom za voenjem pragmatine spoljne politike, koja mora doneti brze i
konkretne rezultate, istiui pri tom u prvi plan oteane uslove i sueni mane-
varski prostor u kojem deluju. Da stvar bude gora, vremenom je ta proklamo-
vana pragmatinost nae spoljne politike postala jako vidljiva, a naroito onda
kada su se u jednom trenutku preklopila tri jako velika problema za nau zemlju:
1) problem jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova i Metohije; 2) svetska
ekonomska i fnansijska kriza i 3) usporavanje procesa evropskih integracija.
Bezbednosna dilema saveza, koja kae da u savezima uvek postoji strah da e
raditi ono to ne eli, odnosno upasti u klopku, ili e pak, sa druge strane,
ostati sam, odnosno biti naputen, postaje jedan zaarani krug iz koga nikako da
izaemo.
7
Tako, ako bismo uli u vri savez sa nekim, postoji velika opasnost
da radimo neto to inae ne bismo radili, dok, sa druge strane, ako ne uemo,
postoji stalni strah da emo ostati sami i niiji, to je neto to po svaku cenu
pokuavamo da izbegnemo. Kao posledicu svega ovoga imamo situaciju da je
Republika Srbija prvo proklamovala tzv. stubove spoljne politike, pratei neku
buduu ili sadanju raspodelu moi u svetu, a od avgusta meseca 2009. godine
pristupila i potpisivanju sporazuma o stratekim partnerstvima s nekim od naj-
monijih drava Evrope i sveta.
8

7 o j m : G H. Sy T Scy Dmm a-
c Pc W Pc . 36 . 4 1984 . 461 495; : G H. Sy ac Pc
C Uy P ic 1997 . 180 192. k Sj j c -
j ( m. D. .) j jj j m j
m j mj. V: G H. Sy ac Pc . 181.
8 U j Pc 6. 2011. j j-
(EU j k SaD) m Z P m m-
POJAm STrATeKOG PArTNerSTVA
U meUNArODNIm ODNOSImA
Strateko partnerstvo je jedan od onih pojmova kojim se danas oznaava
mnogo toga bez previe razmiljanja ta taj pojam zapravo znai. Mnogi poznati
svetski udbenici iz meunarodnih odnosa ne pominju uopte ovaj pojam, a
ni kod nas nita nije bolji sluaj
9
. ak i u knjigama i tekstovima koji se bave
j Sj j j : T
m . M m c jm
mm mj j jm m . P-
mm m m m mj . Sj j -
.. V: j M ij: Z P m m j
P 6. 2011 : 06/02/11
://www..//Tm-j/Sj-j--Sj/C--
-----..m. i j Sj j
mj cj Sj j j 12. j 2009. . kcj j
m Sj m T-
j j mj k cj
jj j. o j m m j Sj m
jm m Em jm m cjm Sjjm
amm Dm. T j
j Sj. V: D i Lc P j
j Sj M m . 3 2009 . 342 364. (c j
348) j Sj (N k) j T
k j m m m mjm. Nm j
N 18. 2009. T j j 2004.
j Sj m j M-
V j m cj jj Sj m
m m j j P. Nm -
m 20 25 k m jm m
mj mm m m c j T m -
m Sj. V: k Sj TS 18. 2009 :
25/10/11 ://www..////y/9/Sj/100041/k+%C5%a1+
+Sj.m; j j : M j S. J
j Sj M Sj 2. m 2011 : 2/11/11
://j./x.?=cm_c&=w&=98791&im=27
9 V . J S. G J P i P Lm
Nw Y 2010 N E; C ky J S L. W Pc: T
TmWw C L 20102011 E; S Sm
J y Pc ow T G W Pc ox Uy P Nw
Y 2011 E; aw Hyw G Pc P McM L 2011;
Gm E Jfy Nwm T P Dcy i P
L 1999; M Gf Ecyc i G P-
c E. L 2008; Mc Gm y E G c L
E. G i Dmcy Cm L 2002.
savezima i saradnjom u meunarodnim odnosima kojima strateka partnerstva
nesumnjivo pripadaju, uopte nemamo ovakav termin.
10

Jedan od retkih izuzetaka u naoj literaturi je tekst poznatog dramaturga
Jovana irilova, koji se u okviru svoje rubrike u NIN-u dotakao i znaenja i po-
rekla ovog pojma.
11
Gospodin irilov tvrdi da je ovaj termin iz ekonomije uao
u meunarodne odnose i da ga je uveo bivi ruski premijer Jevgenij Primakov
1998. godine prilikom svoje posete Indiji.
12
Po njemu, ova sintagma je zgodna
jer se njome proglaavaju zajedniki ciljevi izmeu dveju ili vie drava, dveju
ili vie meunarodnih organizacija, a da se ne potpisuje neki ozloglaeni pakt,
kompromitovan raznim paktovima pred Drugi svetski rat ili Hladni rat kasnijih
decenija.
13
Budui da je tekst nastao ba negde u vreme potpisivanja naeg stra-
tekog partnerstva sa Republikom Francuskom, gospodin irilov tvrdi da nije
nita udno to strateko partnerstvo potpisuju jedna velika sila i jedna zemlja
manje moi jer tako zapravo ovaj pojam lii na ono to je inae u izvornom smi-
slu i znaio, a to je da se sklapalo i sklapa izmeu velikih i monih preduzea sa
velikim kapitalom i nekim manjim koje je specijalizovano.
14

U pogledu svetske literature, a pre svega one na engleskom jeziku, treba
pomenuti lanak Luisa Blanka, doktoranta univerziteta Bilefeld u Nemakoj,
na smeru za meunarodne odnose. I po njemu, ovaj termin potie iz ekono-
mije i injenica da se odomaio u nauci o meunarodnim odnosima samo
govori o tome da je termin vaan i da za klasine saveze iz vremena Hladnog
rata danas ima sve manje mesta, uprkos injenici da su neki od njih i danas
prisutni.
15
Blanko smatra da prave uzroke za procvat stratekih partnerstava
treba zapravo traiti u modalitetima baziranim na ideji nieg stepena for-
malizacije i institucionalizacije kao to su G grupe ili grupa BRIKS koje,
iako su usmerene na razliite ciljeve, mogu biti odraz trenutnog scenarija
kada zemlje u razvoju nastoje da steknu to vie moi u sistemu, kada su veze
10 V m j j 2009. W Pc j j
m S V: S M. W
ac U W W Pc 61 . 1 Jy 2009 . 86 120; V
: C P a ax Ecyc Hc T ac c
Nw Y 2007 Sc E.
11 V: J S NiN 14. 2011 . 29.
12 i . 29.
13 i . 29.
14 i . 29.
15 V: L c Sc P: Nw m ac i
: 25/10/11 ://www.wcw./2011//WiSC_
2011-523.
izmeu severa i juga u ekspanziji i kada multilaterarizam postaje princip ko-
jim se rukovode spoljne politike veine drava.
16
U traganju za korenom ovog
pojma, odnosno njegove upotrebe u nauci o meunarodnim odnosima, on
pronalazi da je zapravo period kada je on poeo da se koristi bio poslednja
decenija prolog a da se zapravo pravi procvat u njegovoj primeni desio tek u
prvoj deceniji dvadesetog veka.
17
Krei put ka pravoj defniciji ovog pojma,
on, izmeu ostalog, navodi Ratlidovu enciklopediju politike ekonomije iz
2001. godine u kojoj se strateko partnerstvo izmeu drava odreuje kao po-
litiki instrument iji je cilj da olaka ekonomske odnose izmeu ukljuenih
strana.
18
U mnogo optijoj defniciji Emersona podrazumeva se da ono znai
ukljuivanje dva aktera koji poseduju mo i u stanju su da zajedno preduzmu
strateke akcije.
19
Posle mnogo navoenja razliitih defnicija, za koje mi u
ovom tekstu prosto nemamo dovoljno prostora, Blanko kae da je strateko
partnerstvo odnos saradnje. Iz tih razloga odnos koji se defnie kao takav ne
moe biti uspostavljen izmeu neprijatelja. Ali imajui u vidu da je prijatelj-
stvo redak fenomen u meunarodnim odnosima, strateko partnerstvo moe
uspostavljati bilo koji meunarodni akter sve dotle dok ne opaaju jedni druge
kao neprijatelja.
20
Smatrajui da ne postoji opteprihvaena defnicija ovog
pojma i da to tako treba i da ostane (imajui u vidu svojevrsnu nunu otvo-
renost ovog pojma i njegovu ad hoc prirodu), treba imati u vidu da to vie
zainteresovanih strana deli neke vrednosti i to su blie odnosima prijateljstva,
to e biti sposobnije da razviju zajednike strateke ciljeve i uspostave dublje
strateko partnerstvo.
21
Takoe, Bobo Lo, jedan od najboljih poznavalaca rusko-kineskih odnosa,
u svojoj knjizi Axis of convenience osvre se na ovaj pojam i po njemu jedna od
prepreka defnisanju (stratekog partnerstva prim. aut.) je to se on stalno
koristi. Tokom 1990-ih, rusko vostvo je ovaj pojam primenjivalo u svaki odnos
od znaaja ali i veliki broj onih koji to nisu bili. Bio je to jedan nain sticanja
legitimnosti, koji je esto sluio kao maska za nedostatak sadraja sa stvaranjem
iluzije znaaja. Na strategijska partnerstva se gledalo kao na nain da se mak-
16 i . 1.
17 i . 2-3.
18 i . c. . 7.
19 Mc Em T E : E U N
a C E Pc S 2001; N m: i . 7.
20 i . c. . 19.
21 i . c. . 20.
simizira prostor za manevar na globalnoj skali.
22
Po njemu, to podie ugled
nacije kako u meunarodnim odnosima tako i u sopstvenim oima.
23
Na primer,
za Kineze to znai da odajete priznanje nekom vanom partneru, to je poka-
zatelj napretka u odnosima i potencijalni izvor ireg uticaja. to je najvanije, to
je konzistentno sa kineskom temom harmoninog sveta. Kineska mrea stra-
tekih partnerstava sa drugim velikim silama Sjedinjenim Dravama, Evrop-
skom unijom (i njenim vodeim dravama), Rusijom, Indijom i ak Japanom
proklamuju njenu posveenost miroljubivom i konstruktivnom angaovanju.
Takva partnerstva joj omoguavaju da igra aktivniju ulogu u meunarodnim
poslovima.
24
Upozoravajui na opasnost da preveliki broj ovakvih partnerstava,
koje neka zemlja uspostavi, moe da oslabi vrednost samog koncepta, Bobo Lo
se pita kako razlikovati stvarno strateko partnerstvo od njegove imitacije. Po
njemu, treba biti veoma oprezan i ne postaviti lestvicu ili suvie visoko ili suvie
nisko. Nemogue je na primer da su partneri saglasni o svakom pitanju, sve vre-
me. ak i najvri savezi, kao to je specijalni odnos izmeu Sjedinjenih Dr-
ava i Britanije, ima svoje tenzije i razlike. Sa druge strane, razumno je oekivati
odreenu zajedniku viziju, kako sveta uopte tako i uloge partnera u njemu.
Defnisati neki odnos kao strateki podrazumeva dugorono uzajamno obave-
zivanje, koje bi bilo dovoljno otporno na povremena nazadovanja (u odnosima
prim. aut.) i nesporazume. Iako postoji prostor za taktiki oportunizam, ovo
ostaje nestabilna osnova za konstruktivnu politiku i ne treba preterivati sa tim.
Na slian nain, upotreba ovakvih sporazuma u instrumentalne svrhe kao vid
uticaja na neku treu stranu ne treba da donesu disproporcionalni uticaj jer bi
u tom sluaju bilateralni odnosi postali previe podloni promenama u meuna-
rodnom okruenju. Konano, strateki odnos, koji je uspostavljen u dobroj veri,
zasnovan je na irokoj konzistentnosti ciljeva odnosno svrhe kojoj slui. On us-
peva ili propada u zavisnosti od toga koliko su obe strane sposobne da pronau
trajne zajednike interese i da ih pretvore u dugoronu, sutinsku saradnju.
25

Dakle, strateko partnerstvo je jedan vid saradnje drava u meunarodnim
odnosima, saradnje koja nema onako vrste obaveze na kakve vas, recimo, tera
uspostavljanje saveznikog odnosa, ali ipak obavezuju strane ugovornice da se
prema zemlji sa kojom imaju ovakve sporazume odnose sa dobrom verom i
potovanjem, imajui u vidu zajednike interese, zajednike vrednosti i zajed-
22 V: L T ax Cc: Mcw j Nw Gc
Cm H L i W D. C. 2008 . 40.
23 i . 40.
24 i . 4041.
25 i . 41.
niko delovanje koje, u poslednjoj instanci, predstavljaju samu sutinu jednog
stratekog partnerstva.
rePUbLIKA SrbIJA I STrATeKA PArTNerSTVA
Republika Srbija ima potpisana tri ugovora o stratekom partnerstvu. Prvi
sa Narodnom Republikom Kinom, od 20. avgusta 2009, zatim sa Republikom
Italijom, tri meseca kasnije, i Republikom Francuskom, od 8. aprila 2011. godi-
ne. U pripremi je potpisivanje stratekog partnerstva sa Ruskom Federacijom.
26

to se tie samih ugovora, jedini potpuno dostupan javnosti je sporazum koji
je potpisan sa Narodnom Republikom Kinom, pa e o njemu i biti najvie rei.
27

Kad je u pitanju ovaj sporazum treba odmah naglasiti da se sam sporazum
sastoji od deset lanova. U prva tri lana istie se tradicionalno prijateljstvo dva
naroda i dve drave kao i da je iskustvo steeno u uspenom razvoju bilateralnih
veza pokazalo da razliito istorijsko naslee, drutveni sistem, ideologije i mo-
deli razvoja ne predstavljaju prepreku razvoju meudravnih odnosa. Imajui
sve ovo u vidu, a u cilju daljeg unapreenja bilateralnih odnosa, dve zemlje se
odluuju da uspostave strategijsko partnerstvo koje e, izmeu ostalog, doprine-
ti i unapreenju harmonije u svetu. Postignuta je saglasnost o jaanju dijaloga na
svim nivoima, kako na nivou najviih dravnih organa tako i na nivou partija. Taj
e dijalog biti voen na jaanju uzajamnog poverenja i ravnopravnosti. U lanu
IV Republika Srbija potvruje svoju privrenost politici jedne Kine, priznajui
da u svetu postoji samo jedna Kina, da je Vlada Narodne Republike Kine jedi-
na zakonita vlada koja predstavlja celu Kinu, kao i da je Tajvan neotuivi deo
Kine. Srbija nee uspostavljati zvanine odnose niti obavljati zvanine razmene
sa vlastima u Tajvanu. Srbija se protivi svakom obliku nezavisnosti Tajvana i
podrava ponovno ujedinjenje Kine mirnim putem.
28
Kina se za ovakav stav
Srbije revanirala ve u naredna dva lana (V i VI), kada je u prvom od njih
podrala glavne prioritete spoljne politike Srbije, a u drugom potvrdila poto-
vanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije
29
. Kina je, naime, izrazila
stav da je najbolji nain da se rei problem Kosova izrada plana prihvatljivog za
26 V: J C Z m m j Sj
P : 20/10/11 ://www..//P/Z-m-
-m--j--Sj..m
27 V: Zj j Sj N k jj
j : 15/09/11 ://www../mwc/.
?c=304500&=20090820103401&=c&1=0
28 i . c.
29 i . c.
obe strane, koji bi potovao Povelju Ujedinjenih nacija, naela meunarodnog
prava, te odgovarajue rezolucije Saveta bezbednosti.
30

Sedmi lan se odnosi na privrednu saradnju dve zemlje i u njemu se, pored
zalaganja za unapreenje trgovinske i ekonomske razmene, istie da e dve
strane prepustiti vodeu ulogu svojim odgovarajuim vladinim resorima, kao i
Meovitoj komisiji za ekonomsku i trgovinsku saradnju, i podsticati preduzea
dve zemlje na saradnju.
31
Naroito vano za Srbiju je to to se u ovom lanu
posebno istie podrka preduzeima dveju zemalja da ubrzaju saradnju u oblasti
izgradnje mostova, elektrana, puteva i drugih infrastrukturnih projekata u Sr-
biji, kao i da e se aktivno zalagati da ojaaju saradnju preduzea u prioritetnim
oblastima kao to su komunikacije, petrohemijska industrija, energetika, visoke
i nove tehnologije, industrijska proizvodnja i prehrambena industrija
32
. Osmi
lan stavlja u zadatak dvema stranama potpisnicama da pojaaju svoju, kako se
istie, tradicionalnu kulturnu, prosvetnu, sportsku, naunu i tehnoloku, kao i
vojnu i policijsku saradnju, i da e produbiti razmenu u prioritetnim oblastima
kao to su turizam, civilno vazduhoplovstvo, zdravstvo, radio i televizija i ostala
sredstva informisanja, i da e podsticati prijateljsku komunikaciju meu mladi-
ma i nevladinim organizacijama dve zemlje.
33
U lanu IX istie se neto to i jedna i druga zemlja, a pogotovo Narodna
Republika Kina, uvek istiu u prvi plan, a to je podrka Ujedinjenim nacijama,
njihovim ciljevima i principima. Posebno pada u oi reenica koja kae da dve
strane se zalau za jaanje uloge i autoriteta UN i Saveta bezbednosti, kao i
potovanje razliitosti civilizacija i modela razvoja u svetu. Dve strane su spre-
mne da intenziviraju meusobnu saradnju u okviru UN i drugih meunarod-
nih organizacija, da blagovremeno obavljaju razmenu miljenja i konsultacije o
meunarodnim pitanjima od uzajamnog interesa, kao i da se zajedno zalau za
izgradnju harmoninog sveta, trajnog mira i opteg prosperiteta
34
.
30 i . c.
31 i . c.
32 i . c.
33 i . c.
34 i . c. mm j j j
cj N k H j jm m
c j j . V m : Y Z Sw
k T Hm Scy Hm W: C Pcy Dc H
J C Pcy i Uy Nm Uk : 10/10/11 ://
www.m.c./c/cm/f/f-26-m-cy---
m-w.. k m D am j m-
m m (j j m j m ) j
mm j j j j mcj . V:
U poslednjem, desetom lanu zajednike izjave, dve strane se osvru na
aktuelnu fnansijsku krizu i zalau za to da Meunarodna zajednica treba dalje
da jaa koordinaciju u pogledu makroekonomske politike, da se suprotstavlja
trgovinskom protekcionizmu, da produbljuje saradnju u oblasti fnansijske re-
gulative, podstie to skoriji oporavak svetske privrede, svede na najmanju meru
tetu koju je kriza nanela zemljama u razvoju, kao i da zajedniki odgovori na
ovaj globalni izazov.
35
Sledee strateko partnerstvo Republike Srbije bilo je ono koje je potpisa-
no sa Republikom Italijom na samitu Vlada Srbije i Italije, 13. novembra 2009.
godine. Deklaraciju o stratekom partnerstvu potpisali su predsednik Vlade Re-
publike Srbije Mirko Cvetkovi i njegov italijanski kolega Silvio Berluskoni
36
.
Kako su preneli nai mediji, taj dokument predvia podrku ubrzanju pune
integracije Srbije u Evropsku uniju, privilegovane bilateralne odnose i razmenu
strunjaka u svim sektorima. Predvia se takoe jaanje ekonomskih odnosa,
ukljuujui ohrabrivanje italijanskih kompanija da iskoriste nove investicione
mogunosti u Srbiji i uestvuju u procesu privatizacije, kao i saradnja u vie
oblasti.
37

Tree i poslednje partnerstvo koje je Republika Srbija sklopila sa nekom
dravom je ono potpisano sa Republikom Francuskom, u Parizu, 8. aprila 2011.
godine. Sporazum su potpisali ministar spoljnih poslova Republike Srbije Vuk
Jeremi i francuski ministar za evropska pitanja, Loran Vokijem, u prisustvu
predsednika Sarkozija i Borisa Tadia.
38
Ovim sporazumom predvia se da
e dve strane pojaati saradnju kako bi se pomogla priprema Srbije za evrop-
ske integracije, posebno u harmonizaciji srpskog nacionalnog zakonodavstva sa
evropskim zakonodavstvom. Prema navodima sporazuma, saradnja dve zemlje
podrazumeva i poboljanje administrativne strukture i sposobnost javnog sek-
tora u Srbiji, kao i uvoenje evropskih normi i korienje evropskih fnansijskih
C Zm J am C w E Tw m -
? : S E. H C i L
2010 . 156165. (c j 157)
35 V: Zj j Sj N k jj
j .
36 V: S ijm 92 13. 11. 2009; : 25/10/11 ://
www.92.///x.?yyyy=2009&mm=11&=13&_cy=11&_
=392354
37 i . c.
38 V: S cm 92 8. 04. 2011; : 25/10/11
://www.92.//.?_cy=905&yyyy=2011&mm=04&=08&
_=504991
instrumenata.
39
Vaan deo sporazuma odnosi se i na saglasnost dve strane da
pojaaju politiki dijalog oko spoljnih poslova i zajednike bezbednosti EU sa
ciljem da se olaka uee Srbije u zajednikim akcijama i upravljanje operaci-
jama koje sprovodi EU.
40
Ne treba zaboraviti ni vojnu saradnju koja je takoe
pomenuta, pogotovo onaj deo koji se odnosi na saradnju u spoljnom humani-
tarnom angaovanju i angaovanju u odravanju mira. Imajui u vidu koliko
je vana borba protiv organizovanog kriminala i krijumarenja, sporazum se
dotie i toga, predviajui saradnju i u ovim oblastima. Nita manje nije vaan
onaj deo sporazuma koji se odnosi na ekonomsku saradnju dve drave, gde se
posebno naglaava znaaj ohrabrivanja investiranja, posebno u oblasti velikih
infrastrukturnih projekata, energije i drugih vanih oblasti privrednog ivota.
U svemu ovome, projekat izgradnje metroa u Beogradu ima znaajno mesto i
istaknuto je da e u tome Francuska biti strateki partner Srbije.
41
Posle ovih,
da ih tako nazovemo, tvrdih tema, pomenuta je naravno i saradnja u oblasti
kulture, zatite ivotne sredine, nauke i tehnike (razmena studenata i naunih
kadrova, mogunost osnivanja francusko-srpske gimnazije u Beogradu).
42
Poto
je sporazum pisan u vreme kada su neke evropske zemlje imale pritube na broj
azilanata iz Srbije, u samom dokumentu se naglaava da e se zajedniki delo-
vati kako bi se osigurala bolja kontrola migracija, ukljuujui efkasno funkcio-
nisanje procedura readmisije.
43
SPOrAZUmI O STrATeKOm PArTNerSTVU
rePUbLIKe SrbIJe I NAA SPOLJNA POLITIKA
Iako je svaki od ovih ugovora pria za sebe, jasno je da je njihov glavni cilj
bio da Republika Srbija dobije povlaeni poloaj u odnosima sa tim zemljama
i da se te drave postave kao neka vrsta naih privilegovanih partnera. Po reima
predsednika Srbije Borisa Tadia, potpisivanjem tih sporazuma... podignut je
meunarodni kredibilitet i legitimitet Srbije u meunarodnoj zajednici.
44
Mili-
ca Delevi, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, tvrdi da
su potpisana strateka partnerstva pokazatelj njene transformacije (Republike
39 m Sj c 92 8. 04. 2011; : 25/10/11
://www.92.//m/x.?_=504967&=10
40 i . c.
41 i.
42 i.
43 i.
44 J C Z m m j Sj.
Srbije prim. aut.) u pouzdanog i predvidivog partnera... Pouzdanost, predvi-
divost i potovanje ugovornih obaveza najbolje vas kvalifkuje da budete neiji
partner. Veoma je vano da se drimo ugovornih obaveza da bi bili prepoznat-
ljivi kao pouzdan partner
45
.
Strateka partnerstva su takoe imala za cilj da nas poveu sa najmonijim
zemljama sveta i da smanje nau zavisnost od pojedinih drava i da otvore nove
prostore za nau privredu i, uopte, nau spoljnu politiku. Naime, u nedavnom
intervjuu, a reagujui na najnoviju krizu koja potresa Evropsku uniju, predsed-
nik Tadi je izjavio da imamo bojazan da bi kriza iz Grke i Italije mogla da
nas pogodi. Mi idemo ka EU koja je kristalizovan sistem ljudskog drutva, ali ne
znai da nisu ranjivi... Srbija je zbog toga razvijala politiku alternativnih stubova
sa Kinom, Rusijom, Japanom i Brazilom.
46
Odgovarajui na kritike da je takva
politika ugrozila nae odnose sa Evropskom unijom, predsednik je to katego-
riki odbio istakavi da je veoma vano da se diversifkuje na izvoz i da iz krize
treba izvui pouke za budua vremena.
47
Da li emo zaista izvui neke pouke ostaje da se vidi. U jednoj predizbor-
noj godini i okolnostima teke ekonomske krize u svetu, kao i u samoj zemlji,
bie vrlo teko praviti nekakve velike spoljnopolitike proboje. Naa oajnika
potraga za saveznicima, sa kojom je poela protekla decenija, zavrila se potra-
gom za stratekim partnerima deset godina kasnije. Uprkos mnogobrojnim
pozitivnim stranama tih partnerstava, Srbija nije uspela da do kraja ostvari sve
to je zacrtala. Moda neki od naih stratekih partnera prosto nisu dovoljno
jaki da bi nam pomogli u onolikoj meri koliko mi oekujemo, a moda je za-
pravo stvar takva da, bez obzira na iskazanu dobru volju, oni objektivno ni ne
mogu da nam pomognu. Uprkos veri u pomo drugih, kao i sve snanijih glaso-
va koji trae alternativu dosadanjoj spoljnopolitikoj orijentaciji zemlje u vidu
nekakvog plana B i okretanja Istoku, ini se da smo potpuno zaboravili da, u
meunarodnoj politici, Bog pomae onima koji pomau sebi.
48

45 V: S Sj j Sj 21. 2011; : -
20/10/11 ://www..////y/9/P/880022/S%C5%a1
++%C5%a1+Sj.m
46 V: T: P m ij G 92; : 9/11/11 ://www.92./
//j.?yyyy=2011&mm=11&=08&_=556054
47 i.
48 V: D Mjm Tj Uj j SaD Sj
2009 . 62.
LITerATUrA
Blanco, Luis, Strategic Partnership: New Form of Association in International Relations;
izvor: internet 25/10/11 http://www.wiscnetwork.org/porto2011/papers/WISC_
2011-523.pdf
Cerovina, Jelena, Zavren sporazum o stratekom partnerstvu Rusije i Srbije, Politika;
izvor: internet 20/10/11 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Zavrsen-sporazum-
o-strateskom-partnerstvu-Rusije-i-Srbije.sr.html
ukanovi, Dragan, Laevac, Ivona (2009), Prioriteti spoljnopolitike strategije Republike
Srbije, Meunarodni problemi, br. 3.
Kina strateki partner Srbije, RTS, 18. avgust 2009; izvor: internet 25/10/11 http://www.
rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/100041/Kina+strate%C5%A1ki+partner+Srbije.
html
Lo, Bobo (2008), Te Axis of Convenience: Moscow, Beijing and the New Geopolitics, Chatham
House, London, Brookings Institution, Washington D. C.
Mirajmer, Don (2009), Tragedija politike velikih sila, Udruenje za studije SAD u Srbiji,
Beograd.
Mitrinovi, Biljana, Intervju: Zdravko Pono, pomonik ministra spoljnih poslova etiri
stuba su realnost, a ne na izbor, Politika, 6. februar 2011; izvor: internet 06/02/11
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Strategija-spoljne-politike-Srbije/Ce-
tiri-stuba-su-realnost-a-ne-nas-izbor.sr.html
irilov, Jovan (2011), Strateko partnerstvo, NIN, 14. april.
Snyder, Glenn H. (1997), Alliance Politics, Cornell University Press, Ithaca.
Strateko partnerstvo sa Italijom, B92, 13. 11. 2009; izvor: internet 25/10/11 http://www.
b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=13&nav_category=11&nav_
id=392354
Strateka partnerstva ansa Srbije, Radio televizija Srbije 21. april 2011; izvor: internet
20/10/11 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/880022/Strate%C5%A1
ka+partnerstva+%C5%A1ansa+Srbije.html
Strateko partnerstvo sa Francuskom, B92, 8. 04. 2011; izvor: internet 25/10/11 http://
www.b92.net/video/videos.php?nav_category=905&yyyy=2011&mm=04&dd=08&n
av_id=504991
Tadi: Prete nam Italija i Grka, B 92; izvor: internet 9/11/11 http://www.b92.net/biz/
vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=11&dd=08&nav_id=556054
Zajednika izjava Republike Srbije i Narodne Republike Kine o uspostavljanju strategij-
skog partnerstva; izvor: internet 15/09/11 http://www.predsednik.rs/mwc/default.
asp?c=304500&g=20090820103401&lng=cir&hs1=0
Zhimin, Chen and Armstrong, John (2010), Chinas relations with Europe Towards a nor-
mal relationship?, in: Shaun Breslin, Ed., Handbook of Chinas International Relations,
Routledge, London.
ta predvia sporazum Srbije i Francuske, B92, 8. 04. 2011; izvor: internet 25/10/11
http://www.b92.net/info/dokumenti/index.php?nav_id=504967&start=10
Dragan ukanovi
Dragan ivojinovi
STrATeGIc PArTNerSHIPS OF THe rePUbLIc OF SerbIA
Summary:
T c c -
c S mm w T P c
C c iy c c. T f
x cc c
. T c c
c w c
w cmm
cy.
Key words: c S; c ; cy;
cy jc; S cy.
Dr maja Kovaevi
9
UDC 061.1EU
341.217
OPADANJe mOI INIcIJATIVe
eVrOPSKe KOmISIJe
50
Saetak:
J jjj cj E mj j j
cj jj E j
(EU). U j m -
cm mj mj m -
c cj cj m cj E mj
c j m U L.
Pj cj j j m cj E m-
j mj mm c j
jjm cj EU.
Kljune rei: E j E mj cj c -
j
UVOD
Jedna od najznaajnijih funkcija Evropske komisije je vrenje prava ini-
cijative za usvajanje zakonodavnih akata i politika Evropske unije (EU), i ovaj
rad ima za cilj da ukae na neke od faktora koji su znatno doprineli opadanju
ove njene moi koja traje do danas. U prvom delu rada razmotriemo formalnu
i neformalnu mo nadnacionalne inicijative u svetlu liberalnog meuvladinog
pristupa i novog institucionalizma, drugi deo e biti posveen razmatranju moi
inicijative Evropske komisije do usvajanja Ugovora iz Lisabona, dok e trei deo
ovog rada biti posveen novinama koje je Ugovor iz Lisabona doneo po ovom
pitanju.
49 Dcj U . E-m: mj.c-
c@..c.
50 j - j U -
j: 179076) j f M Sj. T mj 21.
2011. .
FOrmALNA I NeFOrmALNA mO NADNAcIONALNe INIcIJATIVe
U SVeTLU LIberALNOG meUVLADINOG PrISTUPA I NOVOG
INSTITUcIONALIZmA
Pravo inicijative (a u irem smislu i odreivanja politikog dnevnog reda
agenda setting) predstavlja poseban aspekt nadnacionalnog delegiranja, u ovom
sluaju uloge nadnacionalnih institucija u vrenju inicijative u voenju politike.
Vrenje inicijative moe biti formalno i neformalno. U EU, formalno se sastoji
od prava Evropske komisije (ali i drugih nadnacionalnih institucija i zemalja
lanica, o emu e biti vie rei u treem delu ovog rada) da, upuujui Savetu i
Evropskom parlamentu predloge koje e oni lake usvojiti nego na njih uloiti
amandmane, formalno strukturiraju izbore koji stoje pred zemljama lanicama
u Savetu. Vrenje neformalne inicijative se sastoji u sposobnosti da se odreuje
politiki dnevni red same organizacije, ne kroz formalna ovlaenja, ve kroz
sposobnost defnisanja i upuivanja predloga oko kojih se moe uobliiti kon-
senzus.
Endrju Moravik
51
delegiranje prava inicijative vidi kao instrument za po-
stizanje efkasnosti nadnacionalnog odluivanja. Kada postoji opti konsenzus
o sutinskim pitanjima, on moe biti efkasnije primenjen ako se Komisiji daju
ovlaenja vrenja inicijative. Kao pouzdani izvor nezavisnih predloga, ona treba
da obezbedi raspoloivost svih tehnikih informacija koje su potrebne za odlui-
vanje, a kao neutralni arbitar da vri funkciju smanjivanja broja predloga koji e
biti razmatrani. Ovo poslednje je naroito bitno imajui u vidu opasnost poja-
vljivanja beskrajnog broja inicijativa jer se, u veinskom odluivanju, veine mogu
postizati oko vie alternativnih predloga po istom pitanju, a vlade, primenom
veta, mogu biti u nemogunosti da ih svedu na jedan prihvatljiv predlog. U ovim
okolnostima, pravo inicijative moe imati odluujui znaaj u pogledu toga koji
e predlog prevladati. Tako delegiranje prava inicijative Komisiji omoguuje da
se izbegne dugotrajno i ponovno kruenje od jednog do drugog predloga.
Po Moraviku, veina zemalja je sklona da nadnacionalnu instituciju sma-
tra neutralnijom od bilo koje zemlje lanice, ime se obezbeuje i spreavanje
usvajanja odluke koja bi mogla biti nepravedna u odnosu na pojedine zemlje, a
to posebno vai za manje zemlje lanice kojima mogu nedostajati administra-
tivni kapaciteti da pripremaju i procenjuju odluke. I on se slae da mogunost
izbora izmeu vie odrivih predloga daje Komisiji znatnu formalnu mo inici-
jative, a ova mo je posebno velika onda kada zemlje lanice ne ele status quo,
to doprinosi optoj podrci zajednikom delovanju i kada postoje razlike u
51 Mc a. Pc Pw E Cmmy: a L i-
m ac J Cmm M S V. 31 1993 . 511512.
315 Mj koPaDaNJE Moi iNiCiJaTiVE EVoPSkE koMiSiJE
miljenjima vlada ime zameniti status quo. Onda kada bi vie predloga moglo
dobiti podrku vlada, uticaj Evropske komisije u izboru predloga je odluujui.
Svakako najbolji teorijski okvir za prouavanje nadnacionalnog uticaja na
odluivanje predstavlja institucionalizam racionalnog izbora, budui da posve-
uje posebnu panju moi koju ima predlaga, kao to je Evropska komisija, da
utie na ishod politike i onda kada mo donoenja konane odluke lei negde
drugde. Prema Mark Polaku, mo inicijative zavisi od nekoliko faktora.
52
Prvi
takav faktor su svakako institucionalna pravila koja defniu pravo inicijative, od-
nosno pravo predlaganja zakonodavnih akata, a koje u EU pripada (i) Komisiji
inei od nje formalnog predlagaa. Pored toga, znaajna su i institucionalna
pravila koja odreuju nain glasanja, budui da je mo predlagaa vea onda kada
postoji veinsko odluivanje, kao i onda kada institucionalna pravila koja defniu
pravo ulaganja i usvajanja amandmana odreuju da je tee uneti amandmane u
predlog nego ga usvojiti.
Bez obzira na procedure odluivanja o predlogu i njegovim eventualnim
izmenama, jo jedan faktor utie na mo inicijative, a to je distribucija preferenci-
ja izmeu predlagaa i njegovih zakonodavnih principala. Tako, na primer, ukoliko
Evropska komisija moe da saini predlog koji e imati kvalifkovanu veinu, to
dovodi do optimalnog rezultata. Meutim, ukoliko su preferencije Komisije i
veine lanica (ili, u najmanju ruku, blokirajue manjine) potpuno razliite, tada
predlog koji bi mogao postii kvalifkovanu veinu ne bi odraavao preferencije
Komisije i ona ga nee predloiti sve dok je status quo, po njenom miljenju,
bolji od toga. Izmeu ove dve situacije je mogu niz razliitih opcija u kojima bi
Komisija mogla izai sa predlogom koji, po njenom vienju, nije optimalan, ali
je bolji od status quo-a. U svakom sluaju, mo Komisijine inicijative zavisi kako
od njenih preferencija, tako i distribucije preferencija izmeu zemalja lanica po
svakom pitanju.
Najzad, uticaj predlagaa na konaan ishod e zavisiti i od nestrpljenja ra-
zliitih aktera da obezbede dogovor o odreenoj politici. Teoretski je mogue za-
misliti da neke zemlje lanice glasaju strateki u Savetu tako to stalno iznova
blokiraju Komisijine predloge kako bi je naterali da saini predlog koji je blii
njihovim preferencijama, to stvara svojevrsnu igru ekanja. U toj igri, najmanje
uticaja na ishod ima onaj kome je najvie stalo da se u to kraem roku postigne
kompromis, a ako je Komisija ta koja je zainteresovanija da se usvoji regulativa
u odreenoj oblasti, to e uticati na umanjenje njene moi predlagaa tako to
e pristati na vee ustupke.
52 Pc M.a. D cy E Cmmy i-
o 51 1 W 1997 . 121128. V : c . i-
m Cmm Exc Dc: Emc ay E i
P (EiP) V. 2 (1998) N 6.
Sa druge strane, zemlje lanice takoe imaju trokove odlaganja postizanja
odluke, a te trokove ini odlaganje koristi za koju se oekuje da e proizai iz
odluke. Tako, ako su zemlje lanice (ili one koje imaju kvalifkovanu veinu)
veoma zainteresovane za novu odluku, vea je verovatnoa da e usvojiti predlog
Komisije, nego se upustiti u postizanje konsenzusa o amandmanima.
Na osnovu ovih faktora se mogu odrediti uslovi u kojima Evropska komi-
sija uiva najveu mo formalne inicijative: onda kada uiva ekskluzivno pravo
inicijative, onda kada je lake usvojiti nego izmeniti njen predlog, kada razlike u
preferencijama zemalja lanica mogu biti efektivno iskoritene, i kada je veina
zemalja lanica nezadovoljna status quo-om i nestrpljiva da usvoji novu politi-
ku.
mO INIcIJATIVe eVrOPSKe KOmISIJe DO USVAJANJA
UGOVOrA IZ LISAbONA
U EU mo predlagaa varira u zavisnosti od vrste pravnog akta koji se
predlae, kako variraju i procedure odluivanja i usvajanja amandmana. U najve-
em delu istorije Evropske ekonomske zajednice (EEZ), do usvajanja Jedinstve-
nog evropskog akta ( JEA), pravni akti su usvajani procedurom konsultacija, a, u
skladu sa Luksemburkim kompromisom, dominirala je praksa postizanja kon-
senzusa. Ako ga predstavimo donekle pojednostavljeno, ovaj sistem je u praksi
funkcionisao tako da je Komisija uivala iskljuivo pravo inicijative, predlog je
upuivan Parlamentu na neobavezujue konsultacije, a potom Savetu gde je bila
potrebna jednoglasnost i za usvajanje Komisijinog predloga i za njegovu izme-
nu. Tako je, iako je predlog Komisije bilo teko izmeniti, bilo teko i usvojiti ga
jer je svaka zemlja lanica mogla da uloi veto. Stoga je, kada se analizira stvarno
funkcionisanje EEZ, mo Komisije da sutinski odreuje politiki dnevni red
sve do usvajanja Jedinstvenog evropskog akta bila minimalna.
Procedura saradnje koju je uveo JEA, kao i procedura konsultacija, kada
se primenjuje sa veinskim glasanjem, otvaraju vrata za stvarnu mo Komisijine
inicijative jer je dovoljno da ona saini predlog o kojem se moe postii kvali-
fkovana veina budui da predlog moe biti izmenjen samo jednoglasno, to
promenu Komisijinog predloga ini teko izvodljivom. Procedura saradnje je
uvela i ogranieno pravo inicijative Evropskog parlamenta, koji moe predloiti
izmene koje, ako ih Komisija usvoji, postaju sastavni deo nacrta regulative i kao
takvi mogu biti usvojeni kvalifkovanom veinom u Savetu, a izmenjeni samo
jednoglasno.
Kao to smo ve napomenuli, u proceduri konsultacija iz Rimskog ugo-
vora, Komisija je praktino mogla direktno sa Savetom da postie dogovor o
predlogu, ali je njeno pravo inicijative bilo znaajno umanjeno injenicom da
je morala da obezbedi podrku svih zemalja lanica za svoje predloge zbog pri-
mene jednoglasnosti. U proceduri saradnje, Komisijina faktika mo inicijative
je bila najjaa, jer ne samo da je uobliavala prvobitni predlog, ve, ukoliko su
preferencije Komisije i Parlamenta bile srodne, tada je ona podravala amand-
mane Parlamenta, ime je Savet bio doveden u poziciju da samo jednoglasno
moe da odbaci takav amandman, dok predlog moe da usvoji kvalifkovanom
veinom. Ova procedura, po Cebelisu i Garetu
53
, je stvorila uslovnu mo inici-
jative Evropskog parlamenta. Da bi ova mo bila efektivna, bilo je neophodno
da Komisija i Parlament imaju sline preferencije i da budu u stanju da saine
predlog koji e Savet usvojiti kvalifkovanom veinom. Pravo Parlamenta da od-
baci stav Saveta davalo mu je mo da privoli i Komisiju i Savet da usvoje njegove
amandmane kojima moda nisu skloni, kako bi izbegli jednoglasno odluivanje
u Savetu. Iako ukinuta Ugovorom iz Lisabona, u periodu izmeu 1987. i 1997.
godine, bila je iroko koriena. Njeno uvoenje je svojevremeno znailo da je
Komisija, iako je njena mo inicijative uveana, morala da vodi vie rauna o
stavovima Parlamenta, i dotadanji tradicionalni dijalog Komisije i Saveta je
zamenjen trijalogom.
Procedura saodluivanja, ustanovljena Ugovorom iz Mastrihta, uvela je
znaajnu novinu u pogledu prava inicijative Evropskog parlamenta: on moe
veinom glasova izmeniti Komisijin predlog (iako Savet izmene predloga sa
kojima Komisija nije saglasna mora usvojiti jednoglasno), a ako Savet ne usvoji
takav predlog saziva se Odbor za usaglaavanje, kojeg ine predstavnici Saveta i
Evropskog parlamenta, a Evropska komisija samo uestvuje u njegovom radu.
Posledica ove procedure je da, u toj fazi odluivanja, Komisija prestaje da bude
posrednik izmeu Saveta i Parlamenta koji mogu prei na direktne pogodbe,
a Parlament moe staviti veto na predlog sa kojim nije saglasan, to znai da
Komisijino formalno pravo inicijative postoji samo do sazivanja Odbora za usa-
glaavanje, a onda prestaje. Saodluivanje je, Ugovorom iz Lisabona preime-
novano u redovnu zakonsku proceduru (lan 294. Ugovora o funkcionisanju
Evropske unije), Parlamentu donelo bezuslovno pravo veta, kao i pravo da sa
Savetom pregovara o sadrini konane odluke. Uloga Komisije u Odboru za
usaglaavanje svedena je na prisustvovanje i preduzimanje neophodnih inicija-
tiva radi pribliavanja stavova Evropskog parlamenta i Saveta, a njena kontrola
nad daljom sudbinom predloga je znatno umanjena. Ova procedura je u proces
odluivanja u EU uvela jo jedan element, a to je intenziviranje neformalnih
institucionalnih kontakata izmeu Parlamenta i Saveta. Sa druge strane, inje-
53 T G. G G. T i imm S-
m E U i o 55 2. S 2001 . 357390.
nica da Komisija nema uticaja u konanim fazama odluivanja presudno je uti-
cala na optu ocenu o umanjenju njenog uticaja u zakonodavnom postupku po
proceduri saodluivanja.
54
Poloaj Komisije je dodatno otean injenicom da je
povean broj aktera koje njen predlog treba da zadovolji ne samo da u saodlu-
ivanju predloge upuuje i Parlamentu i Savetu, ve za svoje predloge mora da
obezbedi i veinu u Parlamentu i kvalifkovanu veinu u Savetu.
Ipak, ne treba potceniti mo koju Evropska komisija i dalje ima u zakono-
davnom procesu. Prvo i najvanije, ona je i dalje ta koja upuuje prvi predlog, i
nain na koji e ga uobliiti ostaje od izuzetnog znaaja. Drugo, ona i dalje ima
bar kratkoroan uticaj u postupku jer Savet, pre sazivanja Odbora za usaglaa-
vanje, mora jednoglasno odluivati o amandmanima Parlamenta koje nije podr-
ala Evropska komisija. U praksi je Komisija esto ta koja pomae Parlamentu u
defnisanju amandmana, to joj donekle omoguava da sprei da njeni predlozi
budu znaajno izmenjeni. Sa druge strane, Komisija moe imati interes da pod-
stie Parlament da uloi odreene amandmane koje, zbog politike osetljivosti
pitanja, nije smela sama da predloi u poetnom predlogu. Uopte uzev, ukoliko
se preferencije Komisije i Parlamenta podudaraju, utoliko one ine moan savez.
Tako, na primer, i u drugom itanju, Komisija moe, kroz formulisanje aman-
dmana Parlamenta, ponovo vratiti u igru neke od elemenata njenog prvobit-
nog predloga koje Savet nije zadrao u svom zajednikom stavu, to, naravno, ne
znai da Parlament samo sledi interese Komisije.
Jo jedan oblik uticaja Komisije u saodluivanju ogleda se i u njenom pravu
na davanje miljenja na amandmane Parlamenta nakon prvog itanja. Naime,
praksa pokazuje da je mnogo vii stepen usvajanja onih amandmana koje je
Komisija prihvatila.
55
Dalji uticaj Komisije tokom itavog procesa se ogleda i
u njenoj ulozi u uobliavanju kompromisnog teksta. Iako Savet i Parlament
ostvaruju sve tenju saradnju, od Komisije se i dalje esto trai da predloi kom-
promisni tekst koji bi dalje bio razmatran. Ovo moe objasniti zato Komisija
esto ne pokuava da izbegne fazu usaglaavanja. Iako je Komisija esto stvarni
autor predloenog teksta, on e se najee pojaviti kao predlog predsedavajueg
Savetom, iz jednostavnih politikih razloga u Savetu uvek vie ansi da bude
usvojen ima predlog predsedavajueg nego predlog Komisije. Zbog toga se, pre
svakog sastanka Odbora za usaglaavanje ili COREPER-a, odravaju nezvanini
54 T G. G G. 2001 i.; C. Cc E Cmm-
: y c fc? J E Pc Pcy y 2004 V.
11 i 1 . 118; G G. m Lxm Cmm Cc: Dc
M E U Ec S V. 14 N 3 . 289308.
55 m a. T E Cmm C-c a c c-
c E i P
(EiP) V. 7 (2003) N 10 . 7.
sastanci izmeu Komisije, predsedavajueg i Generalnog sekretarijata Saveta,
na kojima se uobliava konaan predlog.
Osim iz funkcija koje su joj dodeljene ugovorom, uticaj Komisije proizlazi
i iz dodatnih faktora. Ne treba zaboraviti da ona uestvuje u svim fazama i svim
nivoima procesa odluivanja. Nakon to podnese predlog, njeni predstavnici
prisustvuju sastancima nadlenog odbora Evropskog parlamenta, kao i njego-
vim plenarnim sednicama, sastancima radnih grupa Saveta, COREPER-a, kao
i sednicama samog Saveta, i u svakoj prilici Komisija ima mogunost da brani
svoj predlog i, ukoliko je potrebno, posreduje izmeu strana koje imaju razliite
stavove, podnosi svoje strateke predloge i izvetaje Evropskom savetu i na me-
uvladinim konferencijama, to joj sve prua znaajnu prednost u raspolaganju
informacijama.
UGOVOr IZ LISAbONA: DALJe OPADANJe mOI INIcIJATIVe
eVrOPSKe KOmISIJe
Ugovor iz Lisabona ne daje Evropskom parlamentu nezavisno pravo ini-
cijative, ali jaa poloaj ove institucije u odnosu na Evropsku komisiju: naime,
ukoliko Evropski parlament zatrai od Komisije da podnese odgovarajui pred-
log, a ona to ne uini, sada je u formalnoj obavezi da ga obavesti o razlozima
eventualnog neprihvatanja (lan 225, Ugovor o funkcionisanju Evropske uni-
je). Na ovaj nain se poveava pritisak na Evropsku komisiju da postupa po
predlozima Parlamenta, to je odmah nalo odraz u izmenjenom meuinstitu-
cionalnom sporazumu Evropskog parlamenta i Evropske komisije.
56
U okviru
posebnog odnosa ove dve institucije, predvien je i redovan dijalog njihovih
predsednika o kljunim pitanjima i znaajnim legislativnim predlozima, u
okviru kojeg e predsednik Evropskog parlamenta biti pozivan na sednice Ko-
misije
57
, to e svakako poveati upliv Parlamenta na predloge Komisije. Kada se
tome doda proirenje primene novoimenovane redovne zakonske procedure na
nove oblasti, jasno je da e Komisija jo vie morati da vodi rauna o stavovima
Parlamenta kako bi obezbedila podrku za svoje inicijative.
56 V : M J. T E U c w T-
y L GLoaL JEaN MoNNET/ECSa-WoLD CoNEENCE 2010
T E U Ty L 25-26 My 2010; V :
16 E Pm c 20 oc 2010 mw
m w E Pm E Cmm
(2010/2118(aCi))
57 11 E Pm c 20 oc 2010 -
mw m w E Pm E Cm-
m (2010/2118(aCi)).
Pored toga, kada zakonski akt ulazi u proceduru usvajanja u skladu sa
redovnom zakonskom procedurom na preporuku grupe zemalja lanica, na
preporuku Evropske centralne banke ili na traenje Suda pravde ili Evropske
investicione banke, ne primenjuje se odredba po kojoj u redovnoj zakonskoj
proceduri Komisija podnosi predlog Evropskom parlamentu i Savetu. Evropski
parlament ili Savet mogu traiti miljenje Komisije i ona ga moe dati na sop-
stvenu inicijativu, ali nisu obavezni da uzmu u obzir njeno miljenje (lan 294,
taka 15 Ugovora o funkcionisanju EU).
Na suavanje autonomne moi inicijative Evropske komisije utie i odred-
ba po kojoj najmanje milion graana Unije, iz veeg broja drava lanica, moe
pokrenuti inicijativu kojom pozivaju Evropsku komisiju da, u okviru svojih
nadlenosti, utvrdi predlog o nekom pitanju za koje graani smatraju da ga
je neophodno regulisati pravnim aktom Unije u cilju primene Ugovora (lan
11, stav 4, Ugovor o Evropskoj uniji). Ovom odredbom se dodatno poveava
broj aktera koji mogu od Komisije traiti da podnese neki predlog. Meutim,
Komisija moe iskoristiti graansku inicijativu kao sredstvo uveanja sopstvene
neformalne moi. Naime, mo neformalne inicijative svih institucija EU zavisi
od vie faktora. Prvo, uticaj nadnacionalnog aktera je najvei u uslovima visoke
neizvesnosti u pogledu buduih kretanja, i asimetrine distribucije informaci-
ja u korist nadnacionalnog aktera. Drugo, nadnacionalni uticaj je najjai onda
kada su transakcioni trokovi pregovaranja alternativnih reenja i trokovi e-
kanja visoki. U tim uslovima nadnacionalni akter moe uveati svoju mo kako
uobliavanjem predloga nagodbe zemalja lanica koje su nestrpljive da postignu
dogovor, tako i delujui kao posrednik tokom nagodbe. Tree, a to moe biti
iskorieno za graansku inicijativu, uticaj nadnacionalnih aktera je tim vei
to su vie u stanju da razviju transnacionalnu mreu podrke i mobiliu nacio-
nalne aktere da vre pritisak na vlade zemalja lanica u pravcu eljenog ishoda.
Kada je re o ovom poslednjem, mo Evropske komisije je dodatno uveana
injenicom da, imajui u vidu preteno regulatorne funkcije koje se vre na ni-
vou EU, ona koordinira itave mree eksperata, to joj daje dodatni manevarski
prostor. U procesu pripreme novih inicijativa, bilo zakonodavnih bilo politikih,
Komisiji pomae izmeu 300 i 400 privremenih ekspertskih komiteta i oko
150 stalnih savetodavnih grupa.
58
Praktian rad na nekom predlogu najee i
poinje u okviru ovakvih komiteta iji lanovi su nacionalni predstavnici, ali i
drugi eksperti, koji ne samo da obezbeuju dodatnu strunost, ve predstavljaju
i mesto razmene politikih ideja i procenjivanja moguih reakcija u telima Sa-
veta, na primer. Budui da Komisija u ovakve komitete poziva i predstavnike
58 E M. T E Cmm EU xc aENa W
P WP 02/30 . 18.
organizovanog interesa i nevladinog sektora uopte, na taj nain obezbeuje iru
drutvenu podrku svojim inicijativama. Sastancima ovih komiteta predsedava
predstavnik Komisije, i ona je ta koja poziva predstavnike nacionalnih vlada da
uestvuju u radu, fnansira trokove njihovog boravka, i od njih se oekuje da
deluju ne kao predstavnici svojih vlada ve kao strunjaci za odreenu oblasti. U
praksi se dogaa i jedno i drugo: oni su predstavnici svojih vlada i tako Komisija
stie dodatni uvid u moguu reakciju, ali, za razliku od funkcionisanja radnih
tela Saveta, uesnici ovde nastupaju i kao strunjaci.
Mo inicijative Evropske komisije je dodatno ograniena pravom nacio-
nalnih parlamenata da kontroliu kompatibilnost legislativnih predloga sa prin-
cipom supsidijarnosti (lan 6 Protokola br. 2 o primeni naela supsidijarnosti i
proporcionalnosti). Svaki nacionalni parlament ili svako vee tog parlamenta
moe, u roku od osam sedmica, uputiti miljenje u kome e obrazloiti zato
smatraju da predlog nije u skladu sa principom supsidijarnosti. Ukoliko ova
miljenja ine najmanje jednu treinu od ukupnog broja glasova dodeljenih na-
cionalnim parlamentima
59
, predlog mora biti preispitan. U sluaju da ova mi-
ljenja ine najmanje prostu veinu, Komisija mora obrazloiti svoju eventualnu
odluku da ne povue takav predlog, a o konanom ishodu e odluiti Evropski
parlament i Savet (lan 7 Protokola br. 2 o primeni naela supsidijarnosti i pro-
porcionalnosti). Time je po prvi put nacionalnim parlamentima praktino data
mogunost da blokiraju predloge Komisije.
Najzad, Ugovor iz Lisabona je dodatno oslabio ne-ekskluzivno pravo ini-
cijative kojim je Evropska komisija raspolagala u oblasti Zajednike spoljne i
bezbednosne politike. Dok su, po lanu 22 Ugovora o Evropskoj uniji, zemlje
lanice ili Komisija mogli da upute Savetu pitanje ili predlog iz oblasti zajed-
nike spoljne i bezbednosne politike, nakon usvajanja Ugovora iz Lisabona to
mogu initi zemlje lanice i visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu
politiku (lan 30 Ugovora o Evropskoj uniji). Visoki predstavnik to moe uini-
ti na svoju inicijativu ili podran od Komisije, ime se mo inicijative Evrop-
ske komisije u ovoj oblasti znatno umanjuje, tim pre to je visoki predstavnik
za spoljne poslove imenovan od strane Evropskog saveta i deluje kao mandatar
Saveta (lan 18 Ugovora o Evropskoj uniji).
59 T c j -
76. U cj EU j
.
ZAKLJUNA rAZmATrANJA
Tokom istorije evropske integracije, EK je u razliitim periodima vrila
razliiti uticaj. Tako je, na primer, raspored snaga i odnos politike volje zema-
lja lanica, olien u Luksemburkom kompromisu, uprkos tadanjem formalno
ekskluzivnom pravu inicijative Komisije, doveo do toga da se u Savetu prakti-
no nije glasalo do sredine 80-ih godina prolog veka.
60
Potom je, zahvaljujui
okolnostima, sposobnosti predsednika i pojedinih komesara, uivala mnogo vei
uticaj, uspevala da se nametne ekspertizom, posredovanjem u odnosima sa dru-
gim akterima i upornou, jaajui tako ono to inae ini njenu snagu: pravo
inicijative i razgranatu mreu odnosa sa drutvenim i interesnim grupama. Us-
pevala je da zadri snanu inicijativu tako to je, i kod nepostojanja konsenzusa,
iznosila predloge za meusobne nagodbe, ili uobliavala predloge koji su ili
u susret rastuim problemima u odreenoj oblasti, a u uslovima nesavrenih
informacija. Tipian primer za ovakvo delovanje Komisije je njena aktivnost u
promovisanju programa dovravanja unutranjeg trita do 1992. godine pod
vostvom ak Delora, lansiranje studija o trokovima ne-Evrope, stvaranje
irokog saveznitva sa znaajnim ekonomskim akterima, kao i snana inicijativa
u realizaciji programa kroz usvajanje velikog broja mera.
Autori su gotovo jednoglasni u oceni da od poetka 90-ih godina prolog
veka, a posebno od usvajanja Ugovora iz Mastrihta, uticaj Evropske komisije u
institucionalnom sistemu EU opada.
61
Navedimo samo neke primere opadanja
uticaja. Uspostavljanje novih institucija, kao to je Evropska centralna banka,
ime je znatno ogranien uticaj Komisije u oblasti fnansija i monetarne po-
litike, ili imenovanje Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku,
koji predstavlja direktnu konkurenciju Komisiji u svim oblastima koje imaju
veze sa spoljnom i bezbednosnom politikom. Takoe, vremenom je jaala ulo-
ga Evropskog saveta, izmeu ostalog i kao predlagaa novih politika, ime je
Komisija izgubila primat u toj oblasti. Pored toga, procedurom saodluivanja
60 Pc i. T Ty L: M Cm ac T Cm
J E Lw V. 15 N 3 Smm 2009 . 349407.
61 V: C D. T C Sc U: E Pc
Cmm M Lw w 30:1769 1993; km H. M a. E i
c 1990: Mm S E Cmm aENa W P WP
6/04 2004; C. Cc E Cmm: y c f-
c? J E Pc Pcy y 2004 V. 11 i 1; H a. T W
P E Gc: a S W i- Dc-
-M H J M W P N. 6/01; Jcq J.P. T Pc i-
c Cmm M Lw w 41: 383391 2004; G G. m
Lxm Cmm Cc: Dc M E U Ec
S V. 14 N 3 . 289308.
uvedena je mogunost da tokom procedure usaglaavanja Savet kvalifkovanom
veinom usvoji predlog koji je razliit od Komisijinog, ime je narueno i jedno
od osnovnih pravila institucionalne ravnotee da Savet moe izmeniti predlog
Komisije samo jednoglasnom odlukom.
Ugovor iz Lisabona je svakako umanjio mo inicijative Evropske komisije
u formalnom pogledu. to se tie njene neformalne moi, napomenuli smo da
ona zavisi od vie faktora, ali nema nagovetaja da bi Komisija mogla znatnije
da unapredi svoj poloaj u tom pogledu. Poloaj Evropske komisije je dodatno
otean ne samo daljim jaanjem meuvladinih inicijatora kakav je, na primer,
Evropski savet, ve i umanjenjem njene vidljivosti u javnosti.
62
Po tom pi-
tanju predsednik Evropske komisije je dobio jake konkurente: predsednika
Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku. Obe
nove pozicije imaju snagu koju im obezbeuje Evropski savet. Za Komisiju je
posebno sloeno pitanje poloaja visokog predstavnika za spoljnu i bezbedno-
snu politiku koji, iako je lan Komisije, predsedava Savetom za opte poslove i
uestvuje u radu Evropskog saveta.
LITerATUrA
Burns, C., Codecision and the European Commission: a study of declining infuence?,
Journal of European Public Policy, February 2004, Vol. 11, Issue 1, p. 118.
Craig, P., Te Fall and Renewal of the Commission: Accountability, Contract and Admini-
strative Organisation, European Law Journal, Vol. 6, No 2, June 2000, p. 98116.
Curtin, D. (1993), Te Constitutional Structure of the Union: a Europe of Bits and Pieces,
Common Market Law Review 30:17-69.
Dinan, D. (2010), Menjanje Evrope: Istorija Evropske unije, Slubeni glasnik, Beograd.
Egeberg, M., Te European Commission the evolving EU executive, ARENA Working
Papers, WP 02/30, str. 1113.
Franchino, F., Institutionalism and Commissions Executive Discretion: an Empirical Anal-
ysis, European Integration online Papers (EIoP), Vol. 2 (1998) No 6.
Garrett, G., From the Luxembourg Compromise to Codecision: Decision Making in the
European Union, Electoral Studies, Vol. 14, No 3, p. 289308.
Hritier, A., Te White Paper on European Governance: A Response to Shifting Weights
in Inter-institutional Decision-Making, Harvard Jean Monnet Working Paper No.
6/01.
Hiks, S. (2007), Politiki sistem Evropske unije, Slubeni glasnik, Beograd.
62 M J. . c.
Hooghe, L., Images of Europe: Orientations to European Integration among Senior of-
cials of the Commission, British Journal of Political Science, Vol. 29, No 2, Apr. 1999,
p. 345367.
Hooghe, L., Serving Europe Political Orientations of Senior Commission Ofcials,
European Integration online Papers (EIoP), Vol. 1 (1997) No 8.
Jacqu, J.P. (2004), Te Principle of Institutional Balance, Common Market Law Review,
41: 383391.
Kassim, H., Menon, A. (2004), European Integration since the 1990s: Member States and
the European Commission, ARENA Working Papers WP 6/04.
Lequesne, C., Rivaud, P., Te Committees of Independent Experts: expertise in the service
of democracy?, Journal of European Public Policy 10:5, October 2003, 695709.
Monar, J. (2010), Te European Unions institutional balance of power after the Treaty of
Lisbon, paper presented at GLOBAL JEAN MONNET/ECSA-WORLD CON-
FERENCE 2010 Te European Union after the Treaty of Lisbon, Brussels, 25-26.
Moravcsik, A. (1993), Preferences and Power in the European Community: A Liberal In-
tergovernmentalist Approach, Journal of Common Market Studies, Vol. 31, str. 476
524.
Moravcsik, A. (1995), Liberal Intergovernmentalism and Integration: A Rejoinder, Jour-
nal of Common Market Studies, Vol. 33, str. 611628.
Pernice, I., Te Treaty of Lisbon: Multilevel Constitutionalism in Action, Te Columbian
Journal of European Law, Vol. 15, No 3, Summer 2009, p. 349407.
Pollack, M.A., Delegation, agency, and agenda setting in the European Community, Inter-
national Organization 51, 1, Winter 1997, str. 99134.
Rasmussen, A., Te Role of the European Commission in Co-decision A strategic facili-
tator operating in a situation of structural disadvantage, European Integration online
Papers (EIoP), Vol. 7 (2003) No 10.
Tsebelis, G., Garrett, G., Te Institutional Foundation of Intergovernmentalism and Su-
pranationalism in the European Union, International Organization 55, 2. Spring
2001, p. 357390.
Zbornik radova (2010), Ugovor iz Lisabona: sigurna luka ili poetak novog putovanja?, Beo-
grad, Slubeni glasnik.
maja Kovaevi
eUrOPeAN cOmmISSIONS DecLINING POWer OF INFLUeNce
Summary:
o E Cmm m m c x-
cc w c c E-
U c c. ac c L-
m Nw im w m
m w w
E Cmm w m Ty m
Ty L. T cfm E Cmm-
w w y c c
m c m w y EU
.
Key words: E U E Cmm c-
-m c.
Dr Slobodan Zeevi
6
UDC 341.217(4-672EU)
061.1 EU
PrOceS FeDerALIZAcIJe INSTITUcIONALNOG
SISTemA eVrOPSKe UNIJe
6
Saetak:
Pc jjj P 1951.
m Ej jc j j 59 .
j m jm j E-
j j m
cj j m j j
j j XViii . Pc cj j j
m mjm m jm. D -
m m c
Uj c j -
Ej j j f c
m Uj m m. S c
Uj m j c .
ic j j
E 2004. j j jj -
m j m m -
m. Z j cf E
m cj.
Kljune rei: cj E j cj
E jc
UVOD
Proces ujedinjenja evropskih drava, pokrenut u Parizu 1951. godine ugo-
vorom o Evropskoj zajednici za ugalj i elik, traje ve 59 godina. Re je o kreativ-
nom graditeljskom naporu da se na podruju Evropskog kontinenta pronae
63 E j Em .
64 T mj 23. mj 2011. .
alternativno reenje za postojei model vladavine zasnovan na naciji, religiji i
dravnom suverenitetu koji je ustanovljen jo u XVIII veku.
65

Naime, jo uvek dominirajui nacionalni model vladavine je, putem prime-
ne naela dravnog suvereniteta, trebalo da dovede do jednakosti meu drava-
ma i nemeanja u unutranje poslove. U praksi pak, u Evropi je zapravo dolazilo
do dominacije velikih nad malim dravama i do sukoba interesa, koji se reavao
diplomatskim ili vojnim sredstvima. Katastrofalne posledice do kojih su doveli
I i II svetski rat, kako na humanitarnom, tako i na materijalnom planu, bile su
nagovetaj da je pozivanje na naciju i na dravni suverenitet nedovoljno da bi
se obezbedio mir i ekonomski prosperitet. Ratom poruene i ekonomski ras-
cepkane evropske drave su izgubile ekonomsku i politiku snagu i kredibilitet
na meunarodnoj sceni, ostavi u senci teritorijalno i populacijski velikih sila
poput Sjedinjenih Amerikih Drava i nekadanjeg Sovjetskog Saveza. Stoga
se ideja o stvaranju federalnih veza izmeu drava irila u evropskim politikim,
privrednim i intelektualnim krugovima ve od 1945. godine. Ova zamisao je,
pak, naila na otpor kod dela vladajuih nacionalnih struktura koje su elele
da sauvaju poluge vlasti, ali i da zatite nacionalni identitet starih evropskih
drava. Suoavanje sa realnou je usledilo ve 1948. godine na Hakom kon-
gresu proevropskih pokreta. Zbog neslaganja britanskih delegata sa federalnim
inicijativama preovladao je koncept osnivanja regionalne meunarodne orga-
nizacije. Tako je 1949. godine osnovan Savet Evrope, evropska meunarodna
organizacija koncipirana za razvoj saradnje meu evropskim dravama na planu
potovanja ljudskih prava, u oblasti pravosua i kulture. Savet Evrope kao takav
nije ugroavao dravni suverenitet, a nije ni imao nadlenosti u oblasti privrede,
spoljnih poslova i odbrane. Vrlo brzo se pokazalo da koncept saradnje u okviru
meunarodne organizacije ne moe da odgovori ekonomskim i politikim iza-
zovima sa kojima su evropske drave bile suoene u XX veku.
Tok evropske integracije je zapoeo u ekonomskoj sferi potpisivanjem
ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik u Parizu 1951. godine,
a zatim i ugovora o Evropskoj ekonomskoj i Zajednici za atomsku energiju u
Rimu 1957. godine. Oblast ekonomije je bila najpogodniji teren za pokretanje
integracionih procesa, jer je doprinosila razvoju ratom opustoenih evropskih
drava, dok je istovremeno u manjoj meri ugroavala dravni suverenitet. In-
stitucionalni model, predvien ugovorima o osnivanju Zajednica, trebalo je da
zadovolji dva po prirodi suprotstavljena cilja. Da se ustanove institucije ujedi-
njene Evrope nadlene u razliitim oblastima privrednog i drutvenog ivota
65 a. Pc L L-L c m E Cj P 2007
. 12.
329 S ZPoCES EDEaLiZaCiJE iNSTiTUCioNaLNoG SiSTEMa EVoPSkE UNiJE
koje bi bile u stanju da efkasno donose odluke, a da se pri tome ne obezvlaste i
ne marginalizuju stare evropske drave i nacije.
Osnovni institucionalni etvorougao uspostavljen ugovorom o Evropskoj
ekonomskoj zajednici iz 1957. godine, koga su inili Evropski parlament i Ko-
misija kao nadnacionalni, Savet ministara kao meudravni i Sud pravde kao
sudski organ postoji i u dananjoj Evropskoj uniji. Meutim, sistem o kome
je re u proteklom vremenu je bio podvrgnut periodinim reformama koje su
dovele do njegovog evoluiranja. Vane institucionalne promene u evropskom
institucionalnom sistemu su bile izvrene Jedinstvenim Evropskim Aktom iz
1987. godine, ugovorom o Evropskoj uniji iz Mastrihta iz 1993. godine, ugovo-
rima o izmenama ugovora o osnivanju donetih u Amsterdamu 1999, Nici 2003.
i Lisabonu 2009. godine. Pored prethodno pomenutih, bile su predviene jo
dve sutinske reforme evropskog institucionalnog sistema i to na osnovu nacrta
ugovora o osnivanju Evropske odbrambene i politike zajednice iz 1953. godine
i ugovora koji ustanovljava Evropski ustav iz 2004. godine, a koje nisu usvojene
zbog otpora u pojedinim dravama lanicama.
Prouavanje evolucije institucionalnog sistema Evropske unije neminovno
otvara sloena teorijska i praktina pitanja koja se odnose na prirodu Unije i
njen budui razvoj. S tim u vezi treba imati u vidu da su preuranjeni zakljuci,
koji su se javili u srpskoj nauci u vezi sa prirodom Evropskih zajednica i Evrop-
ske unije, imali udela u kasnijem nerazumevanju i potcenjivanju vanosti evrop-
skih integracionih procesa, kao i u nepripremljenosti i kanjenju Jugoslavije i
Srbije u procesu evropske integracije.
Pitanje evolucije institucionalnog sistema Evropske unije i njenog razvo-
ja od sutinskog je znaaja za narode i drave Evrope. ta bi se dogodilo ako
bi se ekonomski i politiki sistem Evropske unije raspao, tj. ako bi se ponovo
uvele dravne granice, ako bi se ograniio protok robe, ljudi, kapitala i sputalo
slobodno pruanje usluga, ako bi bio ukinut evro kao jedinstvena evropska
valuta, ako demokratsko ureenje i potovanje ljudskih prava vie ne bi bili va-
ei evropski standardi? Da li bi u uslovima nestanka Evropske unije mogao da
se sputa agresivni nacionalizam i sprei rat u Evropi i da li bi evropske drave
mogle samostalno da se ravnopravno takmie sa modernim ekonomskim silama
poput Sjedinjenih Amerikih Drava, Rusije, Kine i Indije? Da li bi u odsustvu
Evropske unije uopte postojao stvarni politiki i ekonomski suverenitet evrop-
skih drava u dananjem globalizovanom svetu, koji je obeleen dominacijom
teritorijalno velikih drava sa brojnim stanovnitvom?
IZVOrNI PrObLem IZJeDNAAVANJA eVrOPSKIH ZAJeDNIcA
I eVrOPSKe UNIJe SA meUNArODNIm OrGANIZAcIJAmA
U teoriji je bilo zastupljeno shvatanje prema kome su Evropske zajedni-
ce regionalne meunarodne organizacije zaduene za razvoj privredne saradnje
drava lanica.
66
Drugi teoretiari su izneli neto iznijansiran stav, imajui u
vidu odreene specifnosti institucionalnog sistema Zajednica u smislu posto-
janja Evropskog parlamenta, u koji ulaze lica neposredno birana u dravama
lanicama, i Komisije, koje ine struna lica kao meunarodni slubenici, da su
Zajednice meunarodne organizacije sa naddravnim obelejima.
67
Ovo stano-
vite je zapravo bilo zasnovano na uoavanju i podvlaenju nekih od karakteri-
stika institucionalnog ustrojstva Evropskih zajednica. U prethodnom izlaganju
je konstatovano da su Evropske zajednice bile, a i da je dananja Evropska unija
osnovana meunarodnim ugovorom kao instrumentom meunarodnog javnog
prava. Ugovore o osnivanju su zakljuile drave lanice u skladu sa pravilima i
postupcima meunarodnog javnog prava koji podrazumevaju pregovore ovla-
enih predstavnika drava, potpisivanje ugovora i njihovu ratifkaciju. Izmene
ugovora o osnivanju su takoe obeleene meudravnim pregovorima u okviru
meuvladinih konferencija lanica Unije. Pored toga, pristalice teze izjedna-
avanja Zajednica i Unije sa meunarodnom organizacijom su imali u vidu da
drave lanice nisu izgubile svoj suverenitet i da je organ odluivanja u institu-
cionalnom sistemu Zajednica bio Savet u kome su bili zastupljeni predstavnici
drava lanica (dravni ministri) koji su pregovarali i glasali na osnovu uputsta-
va nacionalnih vlada. tavie, izvorno Evropske zajednice nisu imale tradicio-
nalne nadlenosti kojima raspolau federalne drave u oblasti spoljnih poslova,
odbrane, pravosua i unutranjih poslova, ve iskljuivo u oblasti privrede. Za
sprovoenje komunitarnih propisa bio je nadlean nacionalni dravni aparat.
68

Iako na prvi pogled ubedljivi, prethodno izloeni argumenti u vezi sa pri-
rodom Evropskih zajednica i Evropske unije nisu zapravo u dovoljnoj meri uzi-
mali u obzir istorijski kontekst u kome je pokrenuta evropska integracija, njene
sutinske ciljeve, mogunost irenja nadlenosti Evropskih zajednica i Evropske
unije, kao i federalni potencijal koji je bio ugraen u institucionalne odredbe
ugovora o osnivanju Zajednica i Unije.
66 . M Sm mcj 1997 .
93 j.
67 V. Dmj . Sj M 1988 . 130; o. V. D-
mj M cj iV j1988 . 17 18.
68 S. H P m E j S 2007 . 55.
ISTOrIJSKI KOreNI eVrOPSKOG PrOceSA FeDerALIZAcIJe
U razumevanju prirode institucionalnog sistema Evropskih zajednica i
Evropske unije potrebno je imati u vidu istorijski kontekst u kome su ove tvore-
vine nastale. Usled poraavajueg dejstva I i II svetskog rata na narode i drave
Evrope, ve 1946. godine je sazrela ideja o stvaranju federalnih veza izmeu
evropskih drava, to se odrazilo kroz osnivanje vie proevropskih organizacija
i pokreta.
69
Meutim, zbog neslaganja Velike Britanije sa evropskim federal-
nim konceptom, 1949. godine osnovan je Savet Evrope kao tipina meuna-
rodna organizacija ovlaena da razvija saradnju drava lanica u oblasti zatite
ljudskih prava, krivinog i graanskog prava i kulture.
70
Odluke organa Saveta
Evrope (Komitet ministara) donosile su se na osnovu saglasnosti svih predstav-
nika drava ime se potovao dravni suverenitet kao jedno od sutinskih naela
na kome je zasnovano meunarodno javno pravo. Iskustvo sa Savetom Evrope
je, meutim, pokazalo da koncept saradnje u okviru meunarodne organizacije
nije mogao da zadovolji potrebe i ambicije evropskih drava i to stoga to nijed-
na meunarodna organizacija osnovana na evropskom tlu nije bila u stanju da
jemi mir, niti da razvije i afrmie evropske drave kako na ekonomskom, tako i
na politikom planu u meunarodnim okvirima. Da bi evropske drave postale
ravnopravan partner svetskim silama, poput Sjedinjenih Amerikih Drava ili
Rusije, bilo je neophodno da meu sobom izgrade vre veze i institucionalizu-
ju zajedniki nastup. Stoga je u deklaraciji francuskog ministra spoljnih poslova
Roberta umana iz 1950. godine, na kojoj je utemeljena Evropska zajednica za
ugalj i elik, izmeu ostalog pisalo da stavljanje proizvodnje uglja i elika pod
zajedniku nadlenost Visoke vlasti, ije odluke obavezuju Francusku, Nema-
ku i druge drave pristupnice, predstavlja prvu stanicu ka Evropskoj federaciji
neophodnoj za ouvanje mira.
71
Iz prethodno iznetog proizlazi da su osnivai
Evropske zajednice za ugalj i elik zapravo bili svesni da je integracija u oblasti
teke industrije samo prvi korak u jednom ambicioznijem procesu izgradnje
specifne evropske federalne tvorevine, kao i da je irenje nadlenosti evropskih
institucija kako u oblasti privrede tako i na druge oblasti deo dugorone strate-
gije razvoja. Istorijski posmatrano, ovo irenje nadlenosti nije bilo pravolinij-
sko ve je bilo obeleeno usponima i padovima. Na primer, predlog ugovora o
Evropskoj odbrambenoj i politikoj zajednici iz 1953. godine je odbaen jer je u
tom trenutku bio previe ambiciozan kako zbog oblasti nadlenosti novih Za-
69 D. S E P 1996 . 41 j.
70 P. M. D L am c P 1998 . 14.
71 J. D L U Mc 5 P
1995 . 15.
jednica (odbrana, spoljna i unutranja politika) tako i zbog izraenih federalnih
osobina institucija Evropske politike zajednice.
72
Meutim, ovaj neuspeh nije
zaustavio proces evropske integracije jer je ve 1957. godine osnovana Evropska
ekonomska zajednica sa zadatkom da uspostavi opte evropsko trite koje se
odnosi na sve vrste industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.
73
Sa osnivanjem
Evropske unije ugovorom iz Mastrihta iz 1993. godine, nadlenosti novostvore-
ne Evropske unije se ire na oblast spoljnih poslova i odbrane kao i pravosua i
unutranjih poslova
74
, ime Unija bar prividno pokriva polja delovanja federalne
drave. Ovaj federalni privid je, pak, proistekao iz injenice da su se u oblasti
spoljnih poslova i odbrane, kao i pravosua i unutranjih poslova, jo uvek ko-
ristili institucionalni mehanizmi meudravne saradnje.
75
U tim oblastima su,
naime, kljunu ulogu imali meudravni organi, kao to su Evropski savet i
Savet ministara, u ijem se okrilju odluivalo jednoglasno, dok su Komisija i
Evropski parlament ostali na margini procesa donoenja odluka. Ugovorom o
Evropskoj uniji iz Mastrihta uinjen je jo jedan vaan korak u pravcu fede-
ralizacije Unije u monetarnoj sferi.
76
U tom smislu bio je utvren program u
trajanju od nekoliko godina za uvoenje u opticaj jedinstvene evropske valute,
koja bi ukinula one nacionalne. Pored toga, predvieno je osnivanje Evropske
centralne banke koja bi rukovodila jedinstvenom evropskom valutom. Proces o
kome je re je predstavljao sutinski prenos ekonomskog suvereniteta od drava
lanica ka organima Unije. Pored toga, ugovorom iz Mastihta je ustanovljeno
dravljanstvo Evropske unije
77
na osnovu koga njeni graani i danas uivaju
odreena prava poput prava na slobodu kretanja i rada na njenoj teritoriji, pravo
glasa na izborima za Evropski parlament, pravo uea na lokalnim izborima u
dravi lanici u kojoj borave ili, pak, pravo na specifnu diplomatsku zatitu na
teritoriji treih drava.
72 P. M L U P P 2005 . 34 j.
73 L m Mc amm Nc x cm L cm
c 2002.
74 L. C J. L. C a. G P. m L U D-c 6
P 2006 . 55 56.
75 P. M L U P P 2005 . 51.
76 P. M L U P P 2005 . 51.
77 Nj 17 U Ej jc.
PrOceS FeDerALIZAcIJe INSTITUcIONALNOG SISTemA
eVrOPSKe UNIJe
U teoriji postoji shvatanje evropskog federalizma kao procesa kojim se on
kao takav razlikuje od shvatanja o federaciji kao saveznoj dravi.
78
Model sa-
veznog federalizma je karakteristian po ustavnoj preciznosti, pravnoj jedno-
stavnosti i striktnoj politikoj obaveznosti. Model dinaminog federalizma, pak,
odlikuje suivot politikih zajednica koje koegzistiraju kao autonomni entiteti
ujedinjeni u zajedniki poredak za ouvanje nezavisnosti. Bez obzira na teorij-
ske rasprave, analiza uzroka nastanka i razvoja institucionalnog sistema Evrop-
ske unije ukazuje na postojanje procesa njegove federalizacije.
Razlog zbog koga su se Evropske zajednice i zbog koga se Evropska unija
bitno razlikuje od meunarodnih organizacija lei u ustrojstvu evropskog in-
stitucionalnog sistema. Naime, institucionalni sistem Zajednica je predvideo
osnivanje Komisije kao nadnacionalne institucije iji su lanovi samostalni i
pravno nezavisni u odnosu na drave lanice. Komisija poput vlada u dravama
ima nadlenost da predlae zakonodavne akte. Ipak, za razliku od nacionalnih
vlada, Komisija nije mogla da donosi izvrne akte koji upotpunjuju i pojanja-
vaju zakonske akte, sem ako joj tu dunost ne poveri Savet.
79
Prema odredbama
ugovora iz Lisabona, zakonodavnim aktima Unije Komisiji mogu da se povere
izvrne nadlenosti, tj. pravo da svojim aktima koji nisu zakonodavni upotpuni
ili pak delimino izmeni one elemente zakonodavnog akta koji nisu sutinski.
80

U institucionalnom sistemu Zajednica organ odluivanja je bio Savet kao tipi-
no meudravna institucija koja okuplja ministre, tj. predstavnike vlada drava
lanica.
81
Meutim, evolucija institucionalnog sistema je ila u pravcu irenja
oblasti gde se odluke u Savetu donose kvalifkovanom veinom na utrb jed-
noglasnog odluivanja
82
, ime se relativizovao dravni suverenitet. Ugovorima
iz Lisabona iz 2009. godine odluivanje kvalifkovanom veinom u Savetu je
postalo pravilo, a jednoglasno odluivanje izuzetak.
83
78 S. Sm E j m c jc i
j Ecj a 1998 . 51 52 53.
79 Nj 211 U Ej jc.
80 290 1 U cj E j.
81 16 U Ej j.
82 J. D U cmm LGDJ 4 -
P 2002 . 337.
83 16 3 U Ej j.
Najupeatljiviji primer federalizacije institucionalnog sistema Zajednica
i Unije uoava se na planu evolucije u nainu izbora lanova i nadlenostima
Evropskog parlamenta. U ovu instituciju su u poetku delegirani lanovi iz na-
cionalnih skuptina drava lanica, ali je ugovorom o Evropskoj ekonomskoj
zajednici ovo reenje bilo predvieno kao privremeno.
84
Od 1979. godine je
uveden postupak neposrednog izbora lanova Evropskog parlamenta na optim
parlamentarnim izborima koji se odravaju u dravama lanicama, ime je oja-
ana demokratska legitimnost ove institucije.
85
S obzirom na to da su njegovi
poslanici dobili politiki legitimitet neposredno od naroda, Evropski parlament
je pojaao pritisak na drave lanice da mu dodele nadlenosti kojima raspolau
skuptine u federalnim dravama. Naime, problem je bio u tome to je izvorno,
prema ugovoru o Evropskoj ekonomskoj zajednici, Parlament imao samo save-
todavnu ulogu.
86
Ipak, institucija o kojoj je re se uporno borila za irenje svojih
ingerencija. Tako je 70-ih godina prolog veka Evropski parlament stekao nad-
lenosti u budetskoj sferi,
87
80-ih godina je stekao pravo da izdaje saglasnost
na prijem novih drava lanica u Zajednicu i na zakljuivanje sporazuma o pri-
druivanju. Donoenjem ugovora o Evropskoj uniji iz Mastrihta 1993. godine,
Evropski parlament je postao organ koji daje saglasnost Savetu za zakljuivanje
najznaajnijih meunarodnih sporazuma u oblasti privrede. Meutim, to je jo
vanije, ugovorom iz Mastrihta ova institucija je stekla nadlenost zakonodav-
nog koodluivanja sa Savetom u postupku usvajanja zakonodavnih akta.
88
Na taj
nain je zakonodavni postupak u oblasti privrede poprimio federalna obeleja.
Danas je postupak usvajanja zakonodavnih akata Unije jo vie priblien fede-
ralnom modelu u smislu da jedna vrsta evropske vlade (Komisija) predlae veu
naroda (Evropskom parlamentu) i veu drava (Savetu) zakonodavne akte.
89

Ipak, da bi akt bio usvojen potrebna je saglasnost oba vea, ime se delimino
odstupa od federalnog modela gde vee naroda, po pravilu, ima poslednju re u
zakonodavnom procesu.
Zakonodavna delatnost Unije u privrednoj sferi je bila vrlo obimna poseb-
no na planu ujednaavanja proizvodnih i ekolokih standarda. Evropska unija
84 L. C J. L. C a. G P. m L U D-c 6 -
P 2006 . 133; P. M L U P P 2005 . 298.
85 a E m m m m -
m 20.9.1976 JoCE . L 278 28.10.1976.
86 D. Sm L ym jq cmm PU 3 P 2001 . 227.
87 D. Sm L ym jq cmm PU 3 P 2001 . 227.
88 Nj 251 U Ej jc.
89 289 U cj E j.
je tokom 90-ih godina prolog veka u proseku donosila preko 120 propisa go-
dinje, uzevi u obzir samo uredbe i direktive, a ne ubrajajui odluke.
90
Vrhunac
zakonodavne aktivnosti se odigrao izmeu 1987. i 1993. godine, kada je usvoje-
no preko 300 propisa usmerenih na zavretak stvaranja unutranjeg trita. Po-
jedini teoretiari procenjuju da Evropska unija postavlja preko 80 odsto pravila
koja upravljaju proizvodnjom, distribucijom i razmenom roba, usluga i kapitala
na tritima drava lanica.
91

PrOceS FeDerALIZAcIJe PrAVNOG POreTKA ZAJeDNIcA
I eVrOPSKe UNIJe
Sledei vid federalizacije Zajednice i Unije uoava se na osnovu prouava-
nja pravne prakse Suda pravde. Naime, Sud pravde se nije zadovoljio nadleno-
u da obezbedi potovanje prava nastalog primenom ugovora o osnivanju ve
je otiao korak dalje dinamino tumaei ovo pravo u toj meri da su na osnovu
prethodno pomenute interpretacije postavljeni temelji evropskog federalnog
pravnog poretka.
92
U tom smislu, Sud pravde evropskih Zajednica je vrlo rano
u pravnoj praksi podvlaio specifnosti osnivakih ugovora Zajednica
93
u od-
nosu na tzv. obine meunarodne ugovore. U presudi Van Gend en Loos
94

Sud naglaava da ugovor Evropskoj ekonomskoj zajednici predstavlja vie od
sporazuma koji stvara meusobne obaveze meu dravama, jer Zajednica uspo-
stavlja novi pravni poredak meunarodnog prava, u iju korist su drave u odre-
enim oblastima ograniile svoja suverena prava i iji su subjekti ne samo drave
lanice ve i njihovi graani. U presudi Costa/Enel
95
Sud naputa termin
meunarodno pravo u opisivanju pravnog sistema uspostavljenog ugovorima
Zajednica da bi utvrdio da Zajednica ima sopstveni pravni poredak. U pojedinim
skorijim presudama Sud zakljuuje da ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajedni-
ci, iako zakljuen u obliku meunarodnog ugovora, u stvari predstavlja osnovnu
90 S. H P m E j S 2007 . 88.
91 S. H P m E j S 2007 . 25.
92 N j m : S. H P m E j S
2007 . 139 140.
93 J. D U Mc 5 P
1995 . 195; P. M L Cmm L U P 2 -
P 1996 . 57; D. Sm L ym jq cmm PU P 1997 . 36.
94 CJCE 5.2.1963 V G L f. 26/62 c. . 3.
95 CJCE 15.7.1964 C/E f. 6/64 c. 1141.
ustavnu povelju jedne pravne Zajednice.
96
Ipak, neuspeo predlog ugovora o
uvoenju evropskog ustava iz 2004. godine, koji nije proao na referendumu u
Francuskoj i Holandiji 2005. godine, upuuje nas na zakljuak da Unija nema
ustav. Meutim, prema shvatanju Suda pravde, u ovom trenutku razvoja Unije
osnivaki ugovori vre funkciju ustava. Sud ne smatra da su konstitutivni ugo-
vori izgubili svoju inicijalnu prirodu, ve podvlai njihove specifnosti odnosno
injenicu da predstavljaju osnovu potpunog i hijerarhijski ureenog pravnog
poretka nalik onome koji imaju drave, tako da ugovori za Uniju imaju analo-
gnu pravnu vrednost ustavu.
97
Novi iskorak u pravcu federalizacije pravnog poretka Evropskih zajednica,
odnosno Evropske unije, Sud pravde je napravio koristei se teorijom o direkt-
nom (neposrednom) dejstvu komunitarnog prava u dravama lanicama. Sud
pravde je jo u presudi Van Gend en Loos podvukao da je komunitarno pravo
specifno i samostalno u odnosu na meunarodno i nacionalno pravo drava
lanica. Za razliku od meunarodnog prava, koje u naelu nije izvor unutranjeg
prava,
98
pravo Zajednice se ne odnosi samo na drave lanice ve i na njihove
graane i pravna lica. Dakle, komunitarno pravo ne samo da propisuje obaveze,
ve stvara i prava u korist pojedinaca koja ulaze u njihovu pravnu batinu.
99

Stoga bi dravljani drava lanica mogli da se pozivaju na norme komunitar-
nog prava pred svojim nacionalnim sudovima u sporovima protiv drave, ali i
drugih pojedinaca u cilju ostvarivanja svojih interesa. Sud pravde dalje osuu-
je dualistiki sistem unoenja normi meunarodnog prava u unutranji pravni
poredak. Za ovaj sistem bile su opredeljene pojedine drave lanice Zajednice
poput Italije, Velike Britanije, Irske i Nemake. Prema dualistikom konceptu,
meunarodni i nacionalni pravni poredak su radikalno odvojeni i nezavisni, te,
da bi se meunarodna norma primenjivala na nacionalnoj teritoriji, potrebno je
njeno pretvaranje odnosno uvoenje u unutranje pravo pomou nacionalnih
zakonskih ili podzakonskih akata.
100
Italijanski sudovi su posebno bili vezani za
dualistiki sistem, jer je do njihovog ujedinjenja dolo relativno skoro posle niza
vekova podela i strane dominacije, te je smatrano da se dualizmom titi nacio-
96 CJCE 23.4.1986. P c L V f. 249/83 c. 1339.
97 P. M L Cmm L U P 2 P-
1996 . 57.
98 J D U Mc 5 . 246.
99 CJCE 5.2.1963 V G L/am fc f. 26/62 c. .
3.
100 S. Z E j cj E 2003 .
263; . V P E j iMPP 1986 . 53; P. M L Cmm-
L U P P 1998 . 278.
nalni suverenitet.
101
Sud pravde je odbacio primenu dualistikog koncepta u
odnosu izmeu komunitarnog i prava drava lanica smatrajui da se komuni-
tarno pravo integrie u pravne sisteme drava lanica po stupanju na snagu ugo-
vora o osnivanju, te se samim tim i namee njihovim sudskim organima.
102
Naelo direktnog dejstva prava Zajednice nije imalo teorijski ve dale-
kosean praktini znaaj. Naime, ugovori o osnivanju Zajednica, za razliku od
ustava federalnih drava, nisu predvideli veu pravnu snagu odredbi komuni-
tarnog prava u odnosu na nacionalne norme drava lanica,
103
to je znailo da
Sud pravde Zajednice nije imao mogunost da poniti nacionalnu normu koja
je u suprotnosti sa komunitarnim pravom, za ta je bio nadlean Vrhovni sud u
federalnom ureenju. Bez obzira na prethodno izneto, Sud pravde je smatrao
da se u skladu sa naelom direktnog dejstva, norme prava Zajednice integriu
u unutranji pravni poredak drava lanica, ime se iskljuuje pojava ili opsta-
nak normi unutranjeg prava koje su suprotne komunitarnom pravu. U presudi
Costa/ENEL-a Sud pravde zapravo utvruje naelo prvenstva komunitarnog
prava nad nacionalnim pravom drava lanica.
104
Sud zakljuuje da ovakav od-
nos izmeu komunitarnog i nacionalnog prava postoji jer su Zajednice usposta-
vile sopstveni pravni poredak, u iju korist je u odreenim oblastima ogranien
suverenitet drava lanica.
Sud pravde se energino zalagao za primenu naela prvenstva prava Za-
jednice u odnosu na nacionalno pravo drava lanica iz vie razloga.
105
Prema
miljenju Suda, prethodno pomenuto naelo obezbeuje jednoobraznu primenu
komunitarnog prava u svim dravama lanicama i spreava da intenzitet njegove
primene varira od drave do drave, ime bi bilo dovedeno u pitanje ostvarivanje
ciljeva predvienih ugovorima o osnivanju. Naelo prvenstva, dakle, doprinosi
snazi primene komunitarnog prava kao jedne skladne i logine celine. Pored
toga, naelo prvenstva obezbeuje neopozivost obaveza koje su preuzele strane
potpisnice ugovora o osnivanju, jer bi u suprotnom preuzete obaveze drava
lanica bile relativne s obzirom na to da bi ove mogle da ih izigraju usvajanjem
potonjih nacionalnih zakona suprotnih ugovorima o osnivanju i komunitarnom
pravu uopte. Naelo prvenstva ne znai da postoji klasina hijerarhija u odnosu
101 J. S G. L Tc J.-. D f PU P 1994
. 108.
102 CJCE 5.2.1963 V G L/am fc f. 26/62 c.
. 3.
103 D. Sm L ym jq cmm PU P 1997 . 407.
104 CJCE 15.7.1964 C/E f. 6/64 c. 1141.
105 J. S G. L Tc J.-. D f PU P 1994
. 106.
izmeu komunitarnog i nacionalnog prava.
106
Komunitarne norme u odreenim
oblastima pobeuju nacionalne norme jer su drave lanice upravo u tim obla-
stima prenele svoje nadlenosti na organe Zajednice odnosno Unije.
Dejstvo naela prvenstva komunitarnog prava Sud pravde vidi u obavezi
nacionalnih sudova drava lanica da u prisustvu nesaglasnosti izmeu normi
komunitarnog i nacionalnog prava u celosti primenjuju komunitarno pravo,
107

ignoriui suprotne odredbe nacionalnog prava bez obzira na njihov rang u na-
cionalnom pravnom poretku (ustav, zakoni, podzakonski akti, pojedinani akti)
i bez obzira na vremenski trenutak donoenja nacionalne norme (prethodna ili
potonja norma u odnosu na komunitarno pravo).
NASTAVAK PrOceSA FeDerALIZAcIJe UNIJe SADrAN
U UGOVOrImA IZ LISAbONA IZ 2009. GODINe
Ugovorima iz Lisabona iz 2009. godine o Evropskoj uniji i o funkcionisa-
nju Evropske unije, Uniji su dodeljene nove federalne osobine. Naime, do tada
sloeno unutranje ustrojstvo Unije, koja je poivala na tri stuba tj. na Zajedni-
cama u okviru kojih se vrila ekonomska integracija, Zajednikoj spoljnoj i bez-
bednosnoj politici i Saradnji u oblasti pravosua i unutranjih poslova, zamenje-
no je postavkom da Evropska unija kao jedinstveni entitet evropske integracije
deluje u oblasti privrede (ostvarivanje unutranjeg trita), Zajednike spoljne i
bezbednosne politike i Saradnje u oblasti pravosua i unutranjih poslova. Time
je Evropska zajednica, u okviru koje se od 1957. godine odvijala ekonomska
integracija drava lanica, prestala da postoji. Ugovorima iz Lisabona je tako-
e izvrena jasnija podela nadlenosti izmeu Unije i drava lanica.
108
Pored
toga, ugovori iz Lisabona priznaju Evropskoj uniji status pravnog lica, tj. punu
pravnu sposobnost da zakljuuje meunarodne ugovore sa drugim dravama i
meunarodnim organizacijama.
109
Time Evropska unija stie sposobnost koju
imaju federalne drave, poput Sjedinjenih Amerikih Drava ili Ruske federa-
cije, da u potpunosti uestvuje u meunarodnim odnosima. Ugovori iz Lisabona
predviaju irenje normativnog delovanja primenom redovnog zakonodavnog
postupka (donoenje normativnih akata na predlog Komisije u Evropskom par-
lamentu i Savetu koji odluuje kvalifkovanom veinom) u oblasti pravosua
106 J. S G. L Tc J.-. D f PU P 1994
. 106.
107 CJCE 9.3.1978 Smm f. 106/77 c. . 629.
108 i U cj E j.
109 47 U Ej j.
i unutranjih poslova.
110
tavie, Uniji se daje ovlaenje da uspostavi poseb-
nu policijsku jedinicu koja bi pomagala nacionalnim pograninim policijama u
nadgledanju granica.
111
U oblasti spoljne politike i bezbednosti zadrani su klasini mehanizmi
meudravne saradnje. Meutim, uinjen je napor da se obezbedi jedinstveno
zastupanje interesa Unije na meunarodnoj sceni. U tom smislu, Evropski savet
kao vrhovni politiki organ koji je okupljao efove drava ili vlada lanica Unije
je, prema ugovoru o Evropskoj uniji iz Lisabona
112
, postao klasina evropska
institucija.
113
Evropski savet se na spisku institucija Unije pominje odmah iza
Evropskog parlamenta. Pored toga, sistem rotiranja efova drava ili vlada la-
nica Unije na mestu predsedavajueg Evropskog saveta zamenjen je uvoenjem
stalnog predsednika Evropskog saveta, koga biraju njegovi lanovi kvalifko-
vanom veinom na dve i po godine (mandat moe da se obnovi jednom).
114

Praksa e da pokae da li e postati uobiajeno da se predsedniku Evropskog
saveta produi mandat ili e, poput predsednika Evropskog parlamenta, biti
promenjen po isteku dve i po godine. Predsednik Evropskog saveta ne moe da
obavlja nijednu nacionalnu funkciju,
115
to znai da ovaj vie nee biti nosilac
izvrne vlasti u jednoj od drava lanica. Na mesto prvog stalnog predsednika
Evropskog saveta imenovan je bivi belgijski premijer Herman Van Rompuj
(Herman Van Rompuy).
116
Inae, oko pitanja stalnosti funkcije predsednika
Evropskog saveta voene su rasprave jo u okviru Evropske konvencije koja je
pripremala predlog ugovora o Evropskom ustava iz 2004. godine.
117
Pristalice
tradicionalnog sistema rotacije su smatrale da izabrani predsednik Evropskog
saveta ne bi raspolagao dovoljnim autoritetom u odnosu na predsednike drava
i vlada lanica Evropske unije. Oni koji su bili skloni reenju o uvoenju mesta
stalnog predsednika su, pak, isticali da rotirajui predsedavajui nije bio dovolj-
no nepristrasan u arbitriranju, kao i da nije raspolagao neophodnim vremenom
da bi obavio zadatke koji su mu bili povereni, imajui u vidu njegove brojne
obaveze u matinoj dravi. Izbor je na kraju iao u korist stalnosti predsednike
110 V j U cj E j.
111 77 U cj E j.
112 9 U Ej j.
113 a. Pc L L-L C m ? E Cj P
2007 . 28.
114 15 5 U Ej j.
115 15 6 U Ej j.
116 i 10.03.2010. //:www..
117 P. M L U P N 6 P 2005 . 230 231.
funkcije, koja bi trebalo da dovede do efkasnijeg zastupanja stavova Unije na
meunarodnoj sceni. Pored prethodno iznetog argumenta, potrebno je imati u
vidu da bi u Uniji sa 27 lanica primenom sistema rotacije velike drave poput
Nemake i Francuske ekale 14 godina na svoje predsedavanje.
118
Stoga je za
njih moda i bilo bolje reenje da pokuaju da nametnu svog kandidata za stal-
nog predsednika Evropskog saveta. U tampi se pominjalo da je dobar profl za
mesto predsednika lice koje je ve obavljalo funkciju efa drave ili predsednika
vlade na nacionalnom nivou.
119
Tako je u novembru 2009. godine i dolo do
kandidature biveg belgijskog premijera Van Rompuja, za koga se smatra da je
imao podrku nemake i francuske vlade.
120

Potreba za jedinstvenim i efkasnim zastupanjem spoljnopolitikih stavova
Unije na meunarodnoj sceni dovela je do uvoenja funkcije Visokog pred-
stavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku ugovorom iz Amsterdama iz 1999.
godine. Ovo lice je ujedno bilo i generalni sekretar Saveta. Namera je bila da se
prevazie do tada postojea konfuzija jer su stavove Unije na meunarodnom
planu zastupali predsedavajui Evropskog saveta, predsedavajui Saveta mini-
stara, Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku, predsednik Komi-
sije, komesar za spoljne poslove, komesar za proirenje a ponekad i predsednik
Evropskog parlamenta. Prema predlogu ugovora o Evropskom ustavu iz 2004.
godine, Visokog predstavnika je trebalo da zameni ministar spoljnih poslova
Unije koji bi istovremeno bio i potpredsednik Komisije, a koji bi dobio nad-
lenost da podnese predloge odluka u oblasti spoljne politike Savetu sa ili bez
podrke Komisije.
121
Predlog ministra nije imao istu teinu kao i predlozi za-
konodavnih akata Komisije. Meutim, ako bi predlog ministra spoljnih poslova
podrao Evropski savet, o njemu bi u Savetu ministara moglo da se odluuje
kvalifkovanom veinom.
122
U vezi sa prethodno iznetim, treba imati u vidu da
Savet u oblasti spoljne politike, po pravilu, odluuje jednoglasno.
U ugovorima o reformi institucionalnog sistema Evropske unije iz Lisa-
bona se odustalo od uvoenja funkcije ministra spoljnih poslova Unije. Tvor-
ci prethodno pomenutih ugovora su se opredelili da zadre funkciju Visokog
predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
123
Visokog pred-
118 a. Pc L L L c m ? E Cj P
2007 . 29.
119 P. M L U P N 6 P 2005 . 231.
120 i 11.03.2009 //:www.f.
121 iii 299 E .
122 P. M L U P N 6 P 2005 . 334.
123 18 1 U Ej j.
stavnika imenuje i smenjuje Evropski savet kvalifkovanom veinom uz sagla-
snost predsednika Komisije. Visoki predstavnik je istovremeno i potpredsednik
Komisije. Prema ugovorima iz Lisabona, Visoki predstavnik vodi spoljnu i bez-
bednosnu politiku Unije.
124
Svojim predlozima isti doprinosi utvrivanju spolj-
ne politike i izvrava je kao ovlaeni predstavnik Saveta.
125
Funkcioner o kome
je re stalno predsedava formacijom Saveta spoljni poslovi. U vrenju funkcije
Visokom predstavniku pomae diplomatska sluba Unije zaduena za spoljno-
politike aktivnosti. Sluba je sainjena od funkcionera iz slubi sekretarijata
Saveta i Komisije, kao i od diplomatskih slubenika drava lanica otposlanih
u diplomatsku slubu Evropske unije.
126
Sluba Evropske unije, o kojoj je re,
deluje u saradnji sa diplomatskim slubama drava lanica. Kritiari ugovora iz
Lisabona ukazivali su na injenicu da izmeu odredbi o nadlenostima Visokog
predstavnika u ugovorima iz Lisabona i odredbi o ministru spoljnih poslova u
predlogu Evropskog ustava, gotovo da i nema razlike.
127

Na mesto Visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednosnu politi-
ku, odlukom Evropskog saveta iz 2009. godine, postavljena je Britanka Ketrin
Eton.
128
Smatra se da je ovo reenje zapravo kompenzacija za Veliku Britaniju
s obzirom na to da njen kandidat Toni Bler nije izabran za predsednika Evrop-
skog saveta usled protivljenja nemake i francuske vlade.
NeDoVReNI eVRoPSkI FeDeRalIzam
129
Iako Evropska unija poseduje odlike i primenjuje institucionalne tehnike
federalizma, u ovom trenutku njenog razvoja bilo bi preuranjeno poistovetiti je
sa klasinom federalnom dravom iz vie razloga.
130
Kao prvo, iako je ugovorima
iz Lisabona Unija dobila status pravnog lica u meunarodnim odnosima i iako
124 18 2 U Ej j.
125 18 2 U Ej j.
126 27 3 U Ej j.
127 a. Pc L L L c m ? E Cj P
2008 . 29 30.
128 i 10.03.2010 //:www.f.
129 U m m m S. Sm j j Zj-
c/Uj f m m jcm S.
Sm E j m c jc i j
Ecj a 1998 . 145 j.
130 P. M L U P P 2005 . 22 23.
su jasnije podeljene njene i nadlenosti drava lanica,
131
nijedna odredba ugo-
vora o osnivanju ne defnie Uniju kao federalnu dravu niti je drave lanice
smatraju takvom. Identitet nacionalnih drava je u Uniji zatien, jer mogu da
se povuku iz Evropske unije ukoliko to smatraju svrsishodnim.
132
Drave lani-
ce su zapravo svesne zajednikog interesa, tj. nemogunosti da samostalno ou-
vaju stvarni ekonomski i politiki suverenitet u savremenom globalizovanom
svetu, te su u pojedinim oblastima prenele nadlenosti na Uniju, a da se transfer
o kome je re ne smatra neopozivim.
Kao drugo, Evropska unija nema jedinstvenu spoljnu i odbrambenu poli-
tiku koju u federalnim dravama sprovode centralni organi. Dodue, ugovorima
iz Lisabona iz 2009. godine uinjen je napor u pravcu efkasnijeg zastupanja
Unije na meunarodnoj sceni u smislu uvoenja stalnog mesta predsednika
Evropskog saveta
133
i potpredsednika Komisije, koji je ujedno Visoki predstav-
nik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
134
Pored toga, stvorene su
osnove za osnivanje diplomatske slube Evropske unije.
135
Bez obzira na po-
mak o kome je re, u institucionalnom smislu, predstavnici drava zastupljeni
u Evropskom savetu i Savetu ministara nisu izgubili kontrolu nad spoljnom i
odbrambenom politikom, jer se u okviru ovih institucija najvanije odluke do-
nose jednoglasno.
136
Koliko je njihov nadzor jo uvek prisutan vidi se i iz izbora
relativno bledih linosti bez dovoljno politikog autoriteta na funkcije predsed-
nika Evropskog saveta i Visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bez-
bednosnu politiku u vidu gospodina Van Rompuja i gospoe Eton.
137
Ugovori
iz Lisabona, pak, otvaraju vee mogunosti strukturne saradnje u oblasti odbra-
ne.
138
Re je o predlogu da drave lanice, koje to ele, uestvuju u programima
zajednikog naoruavanja i u uspostavljanju nacionalnih vojnih snaga koje bi u
svakom trenutku bile na raspolaganju Uniji.
Najvei stepen federalizacije Unija je postigla u oblasti ekonomije. Naime,
na osnovu primene ugovora o osnivanju stvoreno je jedinstveno evropsko trite
bez granica i carina gde se slobodno kreu roba, ljudi, kapital i u ijim okvirima
131 5 U Ej j.
132 S m m 50 U Ej j j
c j Uj.
133 15 U Ej j.
134 18 2 U Ej j.
135 27 3 U Ej j.
136 31 1 U Ej j.
137 i 10.03.2010 //:www.f.
138 42 6 46 U Ej j.
se slobodno pruaju usluge. Pored toga, institucije Evropske unije su izradile
obimno privredno zakonodavstvo koje se neposredno primenjuje u dravama
lanicama. Ustanovljena je i Zajednika evropska poljoprivredna politika koja
je omoguila prehrambrenu samodovoljnost i nezavisnost Unije i od nje stvorila
svetsku poljoprivrednu silu.
139
Na kraju, Evropska unija je ustanovila jedinstvenu
valutu kojom rukovodi Evropska centralna banka a koja je postala konkurentska
valuta amerikom dolaru na svetskim fnansijskim tritima. Prethodno izneto,
meutim, ne moe da prikrije injenicu da Unija nema federalne poreze i kon-
sekventan federalni budet koji bi joj omoguio da primeni Kenezijanska eko-
nomska naela, odnosno da fnansira javne radove i zajednike nauno-tehno-
loke projekte ime bi intenzivirala privrednu aktivnost u zoni evra.
140
Evropska
unija, takoe, jo uvek nema klasinu federalnu vladu zavisnu od parlamentarne
veine koja bi samostalno mogla da vodi ekonomsku politiku i da adekvatno
reaguje na svetske ekonomske potrese i krize. Stoga je Evropska unija u ovom
trenutku podruje relativne monetarne stabilnosti, ali i podruje koje nema di-
namian ekonomski rast poput Kine ili Sjedinjenih Amerikih Drava.
ZAKLJUAK
Pojednostavljeno posmatrano, prethodna analiza predstavlja Evropsku
uniju kao neto vie od meunarodne organizacije i neto manje od klasine
federalne drave. Pojedini autori se opredeljuju za neto precizniju defniciju
Evropske unije kao Unije drava, koja je specifna jer je obeleena federalnim
i konfederalnim odlikama i tehnikama.
141
I pored federalnih institucionalnih
reenja o kojima je bilo rei, u okviru Unije je zastupljeno i dogovorno dono-
enje vanih odluka od strane drava lanica (prijem novih lanica u Uniju,
izmena ugovora o osnivanju, odluke u oblasti spoljnih poslova), to ukazuje da
nisu odbaene ni tehnike odluivanja koje se primenjuju u konfederalnom siste-
mu. Pored toga, Evropska unija dozvoljava dravama lanicama da ne uestvuju
u pojedinim integracionim procesima i zajednikim programima od sutinske
vanosti (jedinstvena valuta i odbrana, na primer), to je opet nezamisliv nivo
dezintegracije sa stanovita klasine federalne drave.
Iz prethodne analize proistie da je institucionalni sistem Evropske uni-
je preko pedeset godina u dinaminom evolutivnom procesu. Proces evrop-
ske integracije je uslovljen dvema na prvi pogled nepomirljivim potrebama i
139 J-C. L q c cmm E Dc P 2007 . 18.
140 P. M L U P P 2005 . 23.
141 P. M L U P P 2005 . 14 j.
tenjama. Da bi odgovorile na savremene ekonomske i politike izazove drave
lanice Unije su prinuene da idu u pravcu sve veeg prenosa svojih nadlenosti
ka Evropskoj uniji, kao i da izgrauju efkasan institucionalni sistem Unije sa
federalnim odlikama. S druge strane, lanice Unije istovremeno tee da ouvaju
nacionalni identitet i suverenitet. Krajem XX i poetkom XXI veka dole su
do izraaja sutinske razlike u shvatanju budunosti Evropske unije. Francu-
ska i Nemaka su naelno opredeljene za ideju o postupnoj izgradnji evropske
federalne drave, dok Velika Britanija eli da vidi Uniju iskljuivo kao iroko
podruje slobodne razmene, u koje bi bile ukljuene i drave sa oboda konti-
nenta poput Turske i Ukrajine. Institucionalna reenja, koja bi trebalo da ostvare
devizu iz predloga Evropskog ustava iz 2004. godine, a koja je glasila ujedinjeni
u razlikama, nisu unapred data niti ih je mogue pronai na drugim kontinen-
tima. Zbog istorijskih i kulturnih specifnosti Evrope prethodno pomenuta su
bila i bie plod kreativnog napora vie generacija.
LITerATUrA
Pecheuil, A. (2007), Le traite de Lisbonne-La constitution malgres nous, Edition Cujas, Paris.
Sianski, D. (1996), Federalistika budunost Evrope, Prosveta, Beograd.
Simon, D. (2001), Le systeme juridique communautaire, PUF, 3 edition, Paris.
Simon, D. (1997), Le systme juridique communautaire, PUF, Paris.
Bureau, J-Ch. (2007), La politique agricole commune, Editions la Decouverte, Paris.
Sauron, J-L. (2008), Comprendre le traite de Lisbonne, Gaulino editeur, Paris.
Boulouis, J. (1995), Droit institutionnel de L Union europeenne, Montchrestien, 5 edition,
Paris.
Rideau, J. (2002), Droit institutionnel de l Union et des communautes europeennes, LGDJ, 4
edition, Paris.
Shapira, J. (1994), G. Le Tallec, J.-B. Blaise, Droit europeen des afaires, PUF, Paris.
Cartou, L. (2006), J. L. Clergerie, A. Gruber, P. Rambaud, L Union europeenne, Dalloz-pre-
cis, 6 edition, Paris.
Cartou, L. (1996), L Union europeenne, Precis-Dalloz, 2 edition, Paris.
Rai, O. (1998), V. Dimitrijevi, Meunarodne organizacije, IV izdanje.
Manin, Ph. (2005), L Union europeenne, Pedone, Paris.
Manin, Ph. (1998), Les Communauts europennes, L Union europenne, Pedone, 4 edition,
Paris.
Moreau, Ph., Defarges (1998), Les institutions europennes, Armand Colin, 3 edition, Paris.
urovi, R. (1997), Meunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd.
Vukadinovi, R. (1986), Pravo Evropske unije, IMPP, Beograd.
Hiks, S. (2007), Politiki sistem Evropske unije, Slubeni glasnik, Beograd.
Samardi, S. (1998), Evropska unija kao model nadnacionalne zajednice, Institut za evropske
studije, Edicija Analize, Beograd.
Zeevi, S. (2003), Evropska unija institucije i pravo, Evropski univerzitet, Beograd.
Dimitrijevi, V., Stojanovi, R. (1988), Meunarodni odnosi, Beograd.
Slobodan Zeevi
THe PrOceSS OF FeDerALIZATION OF THe eU INSTITUTIONAL SYSTem
Summary:
T c fc E c P
1951 y y E C S Cmm-
y y 59 y. i c cc-
f f E c
x m
y y 18
cy. T c
E c y w f c c-
c . i cmy
cmc c c U cy mm
c m w cy cm-
c E U fc
ym U w ccc. o
U mm m m m -
y. i
wc m m EU C
2004 y c c
c. D c c cfc-
E y w m c f
.
Key words: E E U
E Cmmy c.
blao m. radovi
12
UDC 355.02(497.11:4-672EU)
339.923:061.1EU
ZAJeDNIKA beZbeDNOSNA I ODbrAmbeNA
POLITIKA eVrOPSKe UNIJe I SrbIJA NAKON
UGOVOrA IZ LISAbONA
1
Saetak
Zjm m mm m
U L E j m -
j m . P m cj-
j j jc j-
m c j Uj
j j cm jm jm
m mm m j j j
m. N m j jm j
mm j c
j c -
c m c Uj jj
m
fj jjm j j
SaD NaTo m
cjm cj jm c
m m mjm jj m. k
j j m j
m -
c j cj . N m m m
m mm jm jm Uj
Sj j m cj mjj
j c m m m .
142 M. U m
m j. E-m: c@y.cm
143 P j M Sj
jm j . T mj 12. 2011. .
Kljune rei: j m -
-
j E j/Uj Sj.
Nadnacionalna ekonomska struktura Evropske unije (EU/Unija) u vidu
monetarne i carinske unije moe biti ouvana politikom unijom njenih lanica,
prevashodno u sferi bezbednosti i odbrane. Isto tako, stvaranjem bezbednosne i
odbrambene unije stvaraju se preduslovi za stvaranje i pune politike unije. Da
li zaista oblast zajednike bezbednosne i odbrambene politike Unije moe da
bude generiui inilac politikog zajednitva Unije i korak ka supranacional-
noj tvorevini? Pitanje postavljeno mnogo puta ali bez jasnih odgovora. Mnogo
puta zapoinjano ali isto toliko puta se od njega odustajalo. Veliki zalozi, mno-
go interesnih sfera, nedovoljna integrisanost, na kraju manjak politike volje i
prepoznavanja vlastitih nacionalnih interesa. Kuda i kako dalje? Deo odgovora
je dao Ugovor iz Lisabona stupanjem na snagu 2009. godine. Tanije, on je od-
krinuo prostor spoljnopolitikom, bezbednosnom i odbrambenom zajednitvu
na neodreeno vreme, kako bi mu to isto vreme bilo najbolji sudija i najbolji
uitelj. Novoskovani naziv Unija, koji arbitrira i u dokumentima i u kolokvi-
jalnom govoru, ukazuje emu stvarno Unija tei. A kako e evropske stvari ii
u Srbiji?
Sve to ini Unija ostavlja trag i na Srbiju kao i na njene ambicije za lan-
stvo u Uniji. Na drugoj strani, projekcije eljenog u Srbiji se nee zavriti samo
na retorikim i institucionalnim usklaivanjima zarad potencijalnog lanstva.
Sve vie jaa svest, naroito kod njene politike elite i institucija, da je mnogo
vie od lanstva vaan put ka lanstvu. Put Srbije ka Uniji bi za nju trebalo da
znai dosezanje najviih evropskih standarda po sopstvenoj meri, tj. svih onih
standarda koji su u najboljem interesu Srbije. Oblast bezbednosti i odbrane,
koja po reformskim rezultatima prednjai u odnosu na mnoge oblasti u srpskom
drutvu, mogla bi svoj potencijal da ugradi i u proces pridruivanja Uniji. To se
prvenstveno odnosi na uvid, uee i eventualno uticaj na Zajedniku bezbed-
nosnu i odbrambenu politiku Unije, koja je u nastanku.
STVArNOST ILI UTOPIJA UNIJe
Ugovornim odrednicama, poevi od Ugovora iz Mastrihta (1993),
Evropska unija je stvarala okvire za nastanak spoljnopolitikog, bezbednosnog
i odbrambenog delovanja. Ti okviri nisu znaili i njihovu operacionalizaciju, tj.
njihovo produbljivanje akcionim planovima, kao u sluaju vaee Evropske stra-
tegije bezbednosti (2003), ija je operacionalizacija ograniavana obrazloenjem
349 M. ZaJEDNika EZEDNoSNa i oDaMENa PoLiTika EVoPSkE UNiJE i SiJa ...
da je potrebnije da ona ostane samo vizija. Zbog ega je Unija toliko ekala sa
artikulacijom svoje bezbednosne i odbrambene politike i delovanja?
Vie puta je naglaavano da drave lanice Unije nisu izgradile svest ili
uobliile interese o potrebi prenoenja dela suvereniteta na Uniju koji se od-
nosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Drugi argumenti se tiu
oslonca Unije na vojne snage SAD posednute na prostoru lanica Unije i njihov
stalni uticaj putem nezaobilazne i vodee uloge u NATO, kao i znaajnim ame-
rikim privrednim prisustvom. Noviji argumenti idu uporedo sa fnansijskom, a
sve vie ekonomskom krizom, koja ne samo da dovodi do smanjenja budetskih
izdvajanja lanica Unije za odbranu ve, dovodei u pitanje evrozonu, u pitanje
dovodi i sam projekat Unije.
144
Zbog novih trendova u ekonomiji neki autori su
miljenja da je EU promaen koncept ... i neodriv sistem i da e se pre ili
kasnije raspasti prvenstveno zbog svoje infacione monetarne politike i trinog
intervencionizma.
145
Ovo su neke od sitnica koje idu u prilog odbijanju Unije,
a ponajvie njenih lanica, da u potpunosti preuzme odgovornost i proiri hori-
zonte ne samo vojnog delovanja ve i njenog angaovanja po drugim politikim,
ekonomskim i bezbednosnim pitanjima.
Unija je svesna i svojih ogranienja koja se ogledaju u odsustvu supra-
nacionalnosti kao institucionalne karakteristike, nekoherentnosti, uslovljenosti
zagovaranim multilateralizmom pri donoenju odluka i sloenim procedurama
koje su dodatno optereene odnosima lanica Unije, ogleda se i u zavisnosti od
unutranjih prilika i nacionalnih politika, kao od uticaja spoljnih inilaca meu
kojima su najizrazitiji, sa jedne strane, bezbednosna politika sa SAD i NATO,
a sa druge energetska politika sa Ruskom Federacijom. Nita manje znaajna
pitanja su i ona koja se odnose na stabilizaciju unutranjih prilika novoprimlje-
nih ali i starih lanica, proirenje Unije na zemlje Balkana, politika uslovljavanja
prema Turskoj, uee u mirovnim operacijama i misijama upravljanja krizama,
odnosi sa drugim regionima i dravama i dr.
Pre bismo mogli rei da je Unija jo uvek uspean balanser i dobar igra na
razmeu strana sveta i dve velike sile, nego to je globalni akter. Realistikom
politikom kalkulacijom utroka i dobiti (eng. cost beneft) Unija potvruje
144 Nm j j j c j j
j j c a-
M ( 2011) j fj
Gj.
145 S Sj m EU m mj
mj EU cj m -
c j . V: j oj EU mj m
j ://www.jc./ 2011/01/28/j-jc--
-mjc-m/ (j 10.10.2011)
da vodi racionalniju politiku nego to bi bio sluaj da sledi ono to joj se suge-
rie, naroito imajui u vidu kritike opaske koje dolaze od SAD. To potvruje
da je svesna svoje nemoi odnosno trenutnih ogranienih kapaciteta, naroito
na meunarodnom planu. Zato se u navedenom vide uzroci ustanovljavanja
Evropske slube za spoljnu politiku (eng. European External Action Service) i
prostor koji je dat spoljnopolitikom, bezbednosnom i odbrambenom aspektu u
Ugovoru iz Lisabona. Sa druge strane, kritiki raspoloeni analitiari i predikti-
ari sumnjaju da e navedena reenja znaajnije doprineti globalnoj akterizaciji
Unije i smatraju da e ista samo jo vie dovesti u sukob nadlenosti na liniji
Evropski savet, Savet, Komisija, Evropski parlament, drave lanice i rasplam-
sati borbu interesa,
146
to je u suprotnosti sa koherentnou i zajednitvom koje
se projektuje i naglaava.
Da li je ideja nadogradnje oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene po-
litike Unije i njihovo eventualno uvoenje na supranacionalni nivo komunitar-
nog prava Unije samo utopija? Istorinost ljudske prakse, a naroito integraci-
ona dinamika Unije, ukazuju da bez utopistikih ideja ne bi bilo ni napretka, ni
razvoja sveta. Drugi e rei da je istorija svedok da su mnoge utopije donosile
samo promaaje, krize i sukobe. Argumentaciju za ove tvrdnje moemo nai u
sluaju Srbije koja je na utopistike ideje potroila itav 20. vek, vie od polovine
stanovnitva i ogromna materijalna i kulturna dobra. Meutim, da li je ita ljud-
sko stvoreno, a da pri tome nije bilo izvesnog rizika? U riziku je i ansa za uspeh
koliko i neuspeh. ta e prevagnuti na tasu istorije u najveem sluaju zavisi od
ljudi, od nas samih. Ni Unija nije izuzeta iz ovih odrednica. U ovom trenutku je
ini 27 drava, koje su joj pristupile sa entuzijazmom, politiko-ekonomskom
kalkulacijom i nadom u bolje sutra. Bar se tako artikuliu stavovi u zvaninim
nastupima. Ovoga puta emo zanemariti one stavove na institucionalnim mar-
ginama koji tvrde da svest njihovih graana nije u potpunosti sazrela kada je u
pitanju sagledavanje posledica i koristi tako formirane Unije, kao i tvrdnji da
mnogi graani aktuelne Unije nisu odobravali pristupanje novih lanica, zbog
pretpostavke o umanjivanju njihovih ansi. U svakom sluaju, da li e ideja ili
utopija o evropskom projektu opstati ili ugasnuti zavisi od odgovornosti, svesti i
savesti samih lanica i njenih graana. Isto vai i za njenu samostalnost i samo-
dovoljnost naroito u delu spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.
146 N N jj j c EU U L-
M m .3/2010 . LXii i m
. 412.
beZbeDNOSNI I ODbrAmbeNI IDeNTITeT UNIJe
Nadnacionalnost spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, koja je do-
bila obrise i ansu na neodreeno vreme Ugovorom iz Lisabona, u odnosu na
nacionalne osobenosti ovih politika postae prihvatljive kada se svest o nede-
ljivosti izazova, rizika i pretnji, od teorijskih i aklamativnih stavova, pretoi u
sastavni deo miljenja, ponaanja i delovanja unutar bezbednosne kulture Unije.
Da li e tome pomoi institucionalno i strukturno organizovanje Unije
naroito u sferi spoljnih i bezbednosnih poslova, dobijanje statusa subjekta me-
unarodnog prava, jaanje dvoeirske uloge Visokog predstavnika ili jaanje
vojnih i civilnih kapaciteta lanica Unije koje bi dovelo do formiranja jedin-
stvene, supranacionalne spoljnopolitike i/ili bezbednosne strukture (npr. Mi-
nistarstava ili Evropske armije) ili bi to moglo da se desi pod uticajem naglih
dogaaja
147
ostaje da se vidi?
Odricanje od bezbednosti i odbrane u ime nadnacionalne tvorevine je uvek
osetljivo politiko pitanje za svaku dravu, pa bila ona i lanica Unije. Iskustvo
Unije govori o neuspenim pokuajima stvaranja bezbednosnih i odbrambenih
zajednica, to govori u prilog injenici da se temelji Unije nalaze u ekonomiji,
a ne u bezbednosti. Iz takvih temelja iznikla je ekonomska graevina u kojoj
je pitanje spoljne politike i bezbednosti samo eho pitanje koje u sutini ima
drugi forum NATO, sa kojim Unija deli 21 dravu lanicu.
U prilog navedenom ide neuspeno stvaranje bezbednosnog i odbram-
benog identiteta putem ratifkacije Evropske odbrambene zajednice estorice
osnivaa 1952. godine.
148
Zatim, nastojanje De Gola i Adenauera poetkom
60-ih godina prolog veka da stvore politiku i bezbednosnu uniju kao najvi-
e ostvarenje kontinentalistike vizije Evrope i pokuaju da umanje sve sna-
niji uticaj SAD i geopolitikog atlantizma na evropske integracione tokove.
Ostavkom Adenauera 1963. godine Fueov plan propada, a povlaenjem De
Gola 1969. godine sa politike scene nestaje i poslednja prepreka za ulazak
atlantistiki opredeljene Velike Britanije u evropsku zajednicu drava, dolazi
do potiskivanja kontinentalistike vizije unije, pretvaranje evropske zajednice
samo u zonu slobodne trgovine i poetak intenzivnijeg kontrolisanja integra-
cije od strane SAD pre svega u ekonomskom pravcu, sa to manje politikog,
147 Lc P. mf a W Efcy C y T U N Mc 10
1962 Sy Mmm N. 7 a Pmy Sy o m S My E-
m ://www.-./mf_7.m (j 14.08.2011)
148 Pm c 24.08.1954. j fj m j
E m jc j j -
mj.
a jo manje bezbednosnog ujedinjenja.
149
Ponovna izgradnja bezbednosnog i
odbrambenog identiteta EU putem stvaranja Evropskog identiteta odbrane
(eng. European Defence Identity) pokuana je 1992. godine na inicijativu SAD
korienjem institucionalnog okvira NATO. U prilog amerike argumentaci-
je iao je slab uinak EU na terenu (Balkan) ime je ponovo ojaana pozicija
atlantista koji su tvrdili da se vea bezbednosna uloga Evrope najbolje moe
realizovati daljim razvijanjem evropskog stuba NATO. Meutim, obrazovanje
Evropskih kombinovanih zdruenih namenskih snaga (eng. European Combi-
ned Joint Task Forces), sa kojima bi EU mogla da koristi ogromne vojne efek-
tive NATO, ukljuujui i transportne kapacitete SAD u sluajevima kada rea-
vaju bezbednosne pretnje u koje SAD nisu htele da se meaju, zanemarivalo je
pitanje o tome koliko e donoenje odluka u Evropi moi da bude nezavisno
od SAD ako se oslone na resurse NATO.
150
Danas, razvoj zajednike bezbednosne i odbrambene politike predstavlja
korak vie ka obrazovanju bezbednosnog identiteta Unije. Prema konstruktivi-
stima, ovako postavljen identitet morao bi da bude zasnovan na zajednikim
normama koje su vezane i koje odreuju taj identitet. Odnosno, Unija treba da
poseduje ili bar da tei stvaranju strateke kulture. Ne treba zaboraviti i ulogu
institucija i to ne samo kao instrumenta drave ve i kao relativno samostal-
ne politike strukture, koje su sposobne da u uslovljenosti (eng. co-binding)
sa dravama stvaraju i utiu na integracione procese dostizanja zajednikih i
usklaenih ciljeva i politika (komunitarizaciji) kroz sloeno ukrtanje unijskog
i nacionalnog. Za one geopolitiki orijentisane debatnike najvaniji zakljuak
je da zajednika bezbednosna i odbrambena politika Unije, u ovom trenutku,
nema za cilj da potisne SAD sa evropskog kontinenta, da je uravnoteuje,
niti da ugrozi njenu kljunu ulogu u oblasti odbrane. U prilog navedenom ide i
delovanje zemalja koje najvie modeluju evropski bezbednosni identitet, poput
Francuske i Nemake, a koje se zalau za ravnoteu u evroatlantskim odnosi-
ma i partnerstvu sa SAD. Na drugoj strani, i sama Unija nastoji da svoju zajed-
niku bezbednosnu i odbrambenu politiku uskladi sa NATO-om.
Unija je potroila mnogo dragocenog vremena u traganju umesto u real-
noj izgradnji vlastitog bezbednosnog i odbrambenog identiteta. Otuda i toli-
ke inicijative koje su mahom dolazile od SAD, tj. NATO struktura. Problem
bi mogao da bude i u nerealnom odreivanju bezbednosnih prioriteta koji su
149 M G j E j: im m
m i cj 8/2010 S . 89.
150 a k j E mj
Z Vj . 1/2009 . LXi M . Sj Mj
c o . 212.
je usmeravali ka ideji Unije kao vojne sile. Istovremeno, Unija (tada EZ) nije
shvatala kako je brzo meka bezbednost zamenila tradicionalne bezbednosne
izazove, naroito na kontinentu. Tanije, svoja polazita u vezi nastajue krize u
bivoj SFR Jugoslaviji temeljila je na hladnoratovskim pretpostavkama da su u
pitanju etniki sukob i konstitutivna sporenja koja su eskalirala u rat.
151
Me-
utim, iza navedene potrebe za dravotvornou bili su i proft i kriminalizacija
politikih elita koje su vodile rat. Zato je i najvei neuspeh EZ, koja se u formi
preinaene EU pojavljuje ponovo na prostoru bive SFR Jugoslavije tek posle
rata za Kosovo 1999. godine, u tome to svoje teite u jaanju civilne moi
nije sa vie panje usmerila ka mekoj bezbednosti, to je i danas od posebnog
znaaja (borba protiv organizovanog kriminala, krijumarenja ljudi, ljudskih or-
gana, droge, naoruanja, borba protiv korupcije, pranja novca i sl.)
DIHOTOmNOST SrbIJe I UNIJe
Bezbednost Unije je bezbednost Srbije, a bezbednost Srbije je bezbednost
Unije. Da ova reenica ne bi bila samo fraza i deo politikog marketinga bez
utemeljenja ona bi trebalo da bude potvrena praksom. A da li je tako? Da li
je Srbija, koja se opredelila za lanstvo u Uniji svojom politikom, strategijskim
dokumentima i politikim stavovima veine politikih subjekata, deo bezbed-
nosnog prostora Unije pa da utie na njenu bezbednost. Upravo nedeljivost bez-
bednosti, nemogunost da se od Unije napravi utvrenje (eng. Fortress Euro-
pe) i zaustave rizici, kojima se bavi meka bezbednost, na granicama jedne ili
druge politike zajednice su poetni argumenti za navedenu tvrdnju.
Meutim, bezbednost o kojoj je re ima svoja dva kraja srpski i unijski.
Zajedniko im je to su oba evropska, ali im nije zajednika bezbednost. Unija
je svoju zajedniku bezbednosnu i odbrambenu politiku objavila Ugovorom iz
Lisabona, postavljajui spoljnopolitiko delovanje kao prostor za nastavak inte-
gracije radi dostizanja koherentne spoljne politike i efkasnog delovanja. ta je
uinila Srbija i ta joj je initi, kako bi ukrtanjem svoje i unijske bezbednosti ne
samo doprinela dostizanju potrebnih standarda motivisanih ulanjenjem u Uni-
ju, ve i potvrdila reenicu sa poetka teksta? U kojim delovima proklamovane
politike je mogue delovanje Srbije?
Istorijsko iskustvo i posledice presedanskih dogaaja 90-ih godina 20.
veka po Srbiju su se odrazili na njeno sagledavanje trendova integracija na tlu
Evrope, izazvavi oprenost i heterogenost unutranjih stavova. Udaljavanje od
evroatlantizma, posebno nakon jednostranog proglaenja nezavisnosti od strane
151 a k j E mj
Z .c. . 23.
privremenih institucija samouprave u pokrajini Kosovo i Metohija (14.02.2007),
potvreno je odlukom Narodne skuptine Republike Srbije o neutralnosti u
odnosu na svrstavanje u vojne saveze (NATO).
152
Meutim, utvrena neutral-
nost do danas nije doivela svoju konceptualizaciju. Na drugoj strani, Srbija je
svoje spoljnopolitike tenje usmerila ka evropskim integracijama i nastavila sa
pribliavanjem Uniji iako su 22 drave lanice Unije priznale jednostrano pro-
glaenu nezavisnost Kosova, krei tako meunarodno pravo, pravo Evropske
unije i ustavni poredak Srbije.
Uz oscilacije, naroito od 2006. godine, Srbija je uspela da veinu posta-
vljenih rokova za pravno usklaivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravom
Unije ispuni.
153
Tako su dokumenta, poput Strategije bezbednosti (2009) i Stra-
tegije odbrane (2009), u najveem delu u saglasju sa stavovima Unije po pitanju
izazova i uzronika krize. Meutim, kljuno bezbednosno pitanje za Srbiju, tj.
jednostrano proglaenje nezavisnosti Kosova i Metohije, jeste sporno pitanje sa
Unijom, izuzimajui 5 od 27 lanica Unije (Grka, Kipar, Rumunija, Slovaka
i panija). Do izraaja dolazi i nedoslednost zalaganja Unije za meunarodno
pravo korienjem Ahtisarijevog plana za osnovu organizacije lokalne vlasti na
Kosovu i Metohiji iako isti nije usvojen na sednici Saveta bezbednosti UN. Za-
tim, percepcija institucionalne i javne Srbije da misija EULEKS-a potpomae
odravotvorenje Kosova nepotovanjem tzv. est taaka koje su i bile uslov
za saglasnost Srbije da Unija preuzme deo ingerencije od civilne misije UN na
KiM, u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, neposredno pre proglaenja neza-
visnosti tzv. Kosova.
Navedeno pitanje je bilo uzrok da Srbija, odnosno DZ Srbija i Crna Gora,
od 2004. do 2010. godine, nije potpisala ili podrala 124 deklaracije Unije od
830 koje su joj ponuene, meu kojima su najbrojnije one koja se tiu zemalja
poput Rusije i Kine
154
iako je u procesu pridruivanja, a naroito u procesu pri-
stupanja, poeljna usaglaenost stavova zemlje kandidata sa stavovima Unije,
jer se time pokazuje i praktina spremnost za lanstvo. Navedeno pitanje je
152 o ( 6) j cj N -
j Sj 26.12.2007. . V: ://
www.m../-.115.m?ScTx=cj
153 M Sm Z j j
Sj jm c j EU Z
m jj Sj Ej j i j -
j M . Sj Mj oES Sj 2010 .7291.
154 V: ://www.c../x.?=cm_c&w=c&=460%3
aj----100-cj-&c=23%3ac&im=25&= (j -
08.10.2011.)
uvelo Srbiju u dihotomnu vezu sa Unijom to moe da uputi da Unija nije samo
mirovni projekat ve moe da ima i konfiktni potencijal.
155
Srbija se neutralnou, kao izrazom suverene volje, iskljuila iz saveza u
oblasti odbrane (kolektivna odbrana), to u praktinom smislu nije prepreka za
meunarodnu saradnju, ukljuujui i vojnu saradnju. Ovakvu bezbednosnu po-
litiku neki autori oznaavaju kao politiko svrstavanje i vojno nesvrstavanje
156
,
to znai da ona ne bi bila smetnja Srbiji da zadri status vojne neutralnosti i
prilikom dobijanja statusa kandidata i punopravnog lanstva u Uniji, naroi-
to zbog politike prakse Unije sa neutralnim lanicama. Ugovor iz Lisabona
predvia potovanje specifnosti nacionalnih odbrambenih politika
157
, na osno-
vu ega bi Srbija mogla da koristi kodifkovanu feksibilnost, tzv. diversifko-
vanu integraciju
158
, u oblasti bezbednosti i odbrane. Primenom ovog principa
Srbija bi mogla istovremeno da nastavi sa integracijom, da bude angaovana u
specifnoj oblasti (npr. prevencija sukoba, upravljanje krizama, reforma sistema
bezbednosti i odbrane) i da zadri svoju specifnost nacionalne bezbednosne i
odbrambene politike.
Fleksibilni oblici saradnje su moda i najloginiji put za prevazilaenje
blokada u razvoju bezbednosne i odbrambene politike Unije, imajui u vidu
posebno izraenu heterogenost statusa, interesa, ambicija i kapaciteta drava
lanica, kao i jednoglasnost kao nain donoenja odluka. Pojaana saradnja, kon-
struktivna uzdranost i blia saradnja
159
su pojmovi koji odslikavaju tenju da se
bezbednosna i odbrambena politika smesti u jedinstveni sistem spoljne akcije
Unije, a da istovremeno drave lanice mogu da zadre nacionalne specifnosti.
Ugovorom iz Lisabona su predviene nove feksibilnosti u vidu stalne strukturne
saradnje koja podrazumeva misije koje drave uesnice te saradnje preduzimaju,
155 M k m P j 04/2008 i-
j . 1108.
156 Dj V cj E j P
j G (XXi) Viii . 21 . 3/2009 i j . 172.
157 D 2 (PoViSioNS oN THE CoMMoN SECUiTY aND DEENCE PoLiCY) 42 -
2. 2. U L. V: C Ty E
U Ty c E U ofc J C 83/38 V. 53
30.3.2010 ://-x../LxUS/LxUS.?=oJ:C:2010:083:ULL:EN:
PD (j 11.10.2011.)
158 D j m m m
j mjj . V: Dj V oc f j
j m EU P j G (XXii) iX .
2/2010 i j . 368.
159 i .c. . 370375.
a iste nisu operacije Unije,
160
zatim stavljanje na raspolaganje Uniji nacionalnih
civilnih i/ili vojnih kapaciteta ili multinacionalnih snaga lanica kako bi doprinele
ciljevima, odnosno misijama koje Unija utvrdi i saradnje u oblasti evropske od-
brambene industrije, tj. u oblasti rada Evropske odbrambene agencije (sve lanice
sem Danske). I pored toga to su navedene opcije rezervisane za lanice Unije,
Srbija pomnim praenjem razvoja primene navedenih feksibilnosti moe una-
preivati vlastite kapacitete i utvrivati polja svog eventualnog ukljuivanja i
angaovanja u budunosti, posebno iz ugla mogueg stvaranja politike, pa onda
i bezbednosne zajednice na temeljima sporazuma lanica Unije.
Nastojanje Srbije da doprinese meunarodnim misijama, koje predvodi
Unija, omogueno je stvaranjem formalno-pravnog okvira tokom 2010. godine.
Naime, Visoka predstavnica Unije za zajedniku spoljnu i bezbednosnu politi-
ku, Ketrin Eton, 26. marta 2010. godine je Savetu uputila preporuku da je, na
osnovu odredbi Ugovora iz Lisabona, ovlasti da otvori pregovore o zakljuiva-
nju Okvirnih sporazuma o ueu sa 20 zemalja. Savet je usvojio ovu odluku
26. aprila 2010. godine, nakon ega je visoka predstavnica uputila i formalni
predlog Srbiji, koja je potpisivanjem Komplementarnog sporazuma o razmeni
poverljivih podataka izmeu Unije i Srbije (26.04.2010)
161
stvorila pretpostavke
za potpisivanje i Okvirnog sporazuma o ueu u operacijama EU za upravlja-
nje krizama (08.06.2011). Navedenim sporazumima je omoguena struktur-
na saradnja u oblasti zajednike bezbednosne i odbrambene politike Unije i
utvren je pravni okvir koji ureuje mogue uee Srbije u vojnim i civilnim
operacijama pod vostvom Unije. Na ovaj nain Srbija je postala jedna od 20
zemalja potpisnica ovog sporazuma
162
, ime stie mogunost za podizanje i vla-
stitih i bezbednosnih kapaciteta Unije u smislu vee efkasnosti i feksibilnosti u
reagovanju na budue krize.
Do donoenja neke nove strategije bezbednosti Unije
163
ili prekompono-
vanja uloge Visokog predstavnika i Evropske slube spoljnih poslova Srbija bi
160 42(6) L Pm . 10 j j j.
(m ..)
161 Sj Dcj E j c Sj V: ://www../m-
j/jj-/1039/E+j++Sj++m+++Sj+
+m++mm+mjm+EU.m (j 12.10.2011.)
162 P Sj j c j aj a a aj
Hc Dm E ij J J a k M-
j M N Z SaD H C G .
163 V: S c & J Cm (.) E y w C-my -
y CSDP Em P 49 j 2011 T y i i
m : ://www.m./m/49. (j -
11.10.2011.)
mogla da uestvuje u stvaranju i izgradnji strateke kulture
164
Unije. Za poetak,
mogla bi da inicira stvaranje balkanske strateke kulture u oblasti bezbednosti i
odbrane, zbog relativne slinosti, zajednike bezbednosno-odbrambene tradi-
cije i regionalne saradnje, koja je jedan od uslova za lanstvo u Uniji. Na tragu
toga je i zagovaranje formiranja Balkanske borbene grupe, kao konkretizacije
uea u zajednikoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici Unije.
165
Razvijenom bilateralnom saradnjom, praenjem integracionog procesa
unutar Unije, dobrim poznavanjem funkcionisanja sistema odluivanja i nosi-
laca odreenih inicijativa u oblasti zajednike bezbednosti i odbrane, Srbija bi
mogla posredno (moda ak i lobiranjem) da utie na defnisanje akcija ili sta-
vova Unije, koji se donose putem kvalifkovane veine.
166
Mesto i uloga Komi-
sije, i po nadlenostima i po vetom rasporedu komesara na obodima Evropske
slube za spoljne poslove i dalje e drati primarnu odgovornost nad znaajnim
aspektima spoljnih odnosa EU
167
, posebno u delu koji se odnosi na zemlje
Balkana i nad instrumentima u pogledu proirenja Unije, susedstva i razvoja.
Ostaje pitanje da li e interesne razlike, kakofonija,
168
razlike u komunitarnoj i
politikoj kulturi unutar Unije, sa politikim i globalnim kontekstom u poza-
dini, uticati na funkcionisanje zajednike bezbednosne i odbrambene politike
Unije i u kojoj meri one mogu biti iskoriene u interesu Srbije.
Problem koji imaju i Unija i Srbija jeste merenja konkretnih pokazatelja
koristi i uticaja usled angaovanja u meunarodnim misijama. Do sada su ta
merenja uglavnom bila u maglinama politike opravdanosti, privida i ispunja-
vanja poeljnog ponaanja mahom po kriterijumima i konceptima velikih sila
ili razvijenih zemalja. Kako e od politikih aklamacija ili podrki Unija doi
do realnih pokazatelja po principu utroka i dobiti ostaje da se vidi. Zato je za
Srbiju dobro da prati i merenje uinka bezbednosti koje e sprovoditi Unija,
prvenstveno zbog sve veih fnansijskih problema koji se mogu odraziti i na
164 S c mjj j jj jj -
cj . V: Dj V
cj E j .c. . 169.
165 Ej M S N Dj k j Z -
j m cj Sj EU 20102020 C c-j
mj 2010. i j: ://www.ccm-.//cm/ _j_-
__.
166 31.2. U EU. (m ..)
167 N N jj j c EU U L-
.c. . 409.
168 j (. m) mj. V: ://www.-
./?=-&c=j j j
cj EU.
pokrivanje trokova uea Srbije u eventualnim aranmanima zajednike bez-
bednosne i odbrambene politike Unije.
ZAKLJUAK
Razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike Unije, kao ivog
organizma, imaemo priliku da pratimo u godinama koje dolaze. Sposobnost
da prevazie probleme Unija je dokazala, nekada sa vie nekada sa manje us-
peha. Evropski biciklista nastavlja svoju trku sa vremenom, prostorom i sa
evropskim projektom. Koje su krajnje granice i dometi evropskih integracija u
ovom trenutku niko ne moe da kae. Moda je u tome i problem. U neposto-
janju vizionarske i prediktike misli. Misli koja se unutar Unije, a posledino i u
njenom bliem okruenju, svela na posledino reagovanje, praktino miljenje,
realnost na terenu, birokratsku uravnilovku. Vreme e pokazati u kojoj meri
je ideotvornost o Uniji utopija bez upotrebne vrednosti, odnosno koliko je rea-
listinost sagledavanja evropske integracije sposobna da ideju o Uniji pretvori
u stvarnost.
Trezvenim i realnim pristupom, misaonim sagledavanjem i kritikim vred-
novanjem prilika u Uniji Srbija moe da izbegne nepotrebni oportunizam, pro-
nae svoje mesto, interes i poziciju u ili sa Unijom. Uvaavajui i u realnoj meri
upravljajui interesima i uticajima vanih meunarodnih subjekata oblikovae
slobodu svog delovanja zarad izbegavanja posledinosti pritisaka koji mogu vo-
diti sukobima. Menjanjem i unapreivanjem vlastitih kapaciteta prema svojim
potrebama, Srbija je na putu da ouva i ugradi svoje vrednosti u evropske in-
tegracije i opstane kao faktor politike stabilnosti, ekonomske odrivosti i bez-
bednosti u regionu, Evropi i svetu.
LITerATUrA
Bezbednosni i odbrambeni aspekti prikljuenja Republike Srbije Evropskoj uniji, 2010, Zbornik
radova, Institut za strategijska istraivanja Ministarstva odbrane Republike Srbije i
Misija OEBS u Republici Srbiji, Beograd.
Biscop, Sven & Coelmont, Jo (eds.) (2011), Europe deploys towards a Civil-military strate-
gy for CSDP, Egmont Paper, n 49, june, Te Royal Institute for International Relati-
ons Brussels, Belgium, Internet: http://www.egmontinstitute.be/ paperegm/ep49.pdf
urkovi, Mia (2010), Geopolitiki okvir proirenja Evropske unije: Izmeu kontinenta-
lizma i atlantizma, Izazovi evropskih integracija, br. 8, Slubeni glasnik, Beograd, str.
8392.
Fati, Aleksandar (2009), Karakteristike novog bezbednosnog ustrojstva Evrope usmera-
vanje Zapadnog Balkana, Vojno delo, br. 1, god. LXI, Medija centar Odbrana Mini-
starstva odbrane Republike Srbije, Beograd, str. 1532.
Kneevi, Milo (2008), Bezizglednost evropskog apsolutizma, Politika revija, br. 4, Insti-
tut za politike studije, Beograd, str. 11011118.
Konsolidovana verzija Ugovora o Evropskoj uniji i Ugovora o funkcionisanju Evropske uni-
je, Consolidated versions of the Treaty on European Union and the Treaty on the
Functioning of the European Union, C 83 of 30.3.2010 (Treaty of Lisabon), http://
eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:FULL:EN:PDF
Mievi, Tanja (2009), Pridruivanje Evropskoj uniji, Biblioteka Evropska unija, knjiga 8,
Slubeni glasnik, Beograd.
Novii, aklina (2010), Novine u spoljnoj i bezbednosnoj politici EU posle Ugovora iz
Lisabona, Meunarodni problemi, br. 3, vol. LXII, Institut za meunarodnu politiku i
privedu, Beograd, str. 397417.
Ognjanovi, Radivoje, EU-samorazarajui sistem, 28.01.2011, Internet: http://www.slobo- http://www.slobo-
danjovanovic.org/2011/01/28/radivoje-ognjanovic-eu--samorazarajuci sistem/
Ugovor iz Lisabona, sigurna luka ili poetak novog putovanja?, 2010, Zbornik radova, Biblio-
teka Evropska unija, knjiga 16, Slubeni glasnik, Beograd.
Vukevi, Dejana (2009), Bezbednosna politika i strateka evolucija Evropske unije,
Politika revija, Godina (XXI) VIII, vol. 21, br. 3, Institut za politike studije, Beograd, XXI) VIII, vol. 21, br. 3, Institut za politike studije, Beograd,
str. 167190.
Vukevi, Dejana (2010), Oblici feksibilne saradnje u oblasti spoljne, bezbednosne i od-
brambene politike EU, Politika revija, Godina (XXII) IX, vol. 24, br. 2, Institut za
politike studije, Beograd, str. 367388.
Blao m. Radovi
tHe CommoN SeCURItY aND DeFeNCe PolICY
oF tHe eURoPeaN UNIoN aND SeRBIa aFteR tHe tReatY oF lISBoN
Summary:
W Cmm Scy Dc Pcy Ty L-
E U my m qm cm-
jc w. T EU w mm
m cmc y c cy cmm-
y m jc c m
c cy c cmm
cy c cy wc m cmmm.
o w y c mm c
m c c m c
c cmx c y
y w EU mm c E-
cy y c c cmc f-
c c. Exy w c cc cy cy w
US NaTo y cy w
cc w mm c
c mm . Hw w y
E jc m w w
ccm y w-
y mm c. i
m w c cc w
m c EU S f
c m y c-
m cc cc .
Key words: Cmm Scy Dc Pcy E c
cy y cy cc E U S.
mA Goran Tepi
169
UDC 316.495.6
mr Nemanja Duverovi
170
TeOrIJA reAVANJA SUKObA:
OSNOVNI KONcePTI I PArADIGme
171
Saetak:
a m m j m
c j j c
m mjj m j j
j . P jm fcjm
j c j
m m m -
m m j jm m. U j
j j m c -
j j jm j
j.
Kljune rei: cj j -
mcj j j m
m mm m m j -
Od nastanka sociologije, kao opte nauke o drutvu, vodi se gotovo nepre-

kidna rasprava o drutvenim ulogama i funkcijama sukoba. Dok su jedni isti-
cali disfunkcionalnost i destruktivnost sukoba i zalagali se za njihovo ukidanje,
drugi su ih proglaavali osnovom drutvenog razvoja. No, savremeni teoretiari
drutva uglavnom se slau da konfikti sami po sebi nisu ni pozitivno ni nega-
169 S U .
E-m: c@m.cm
170 a U .
E-m: mj.c@..c.
171 j - j U -
j: 179076) j f M Sj. T mj 31.
2011. .
tivno vrednosno odreeni, ve neutralni, a naini njihovog reavanja mogu biti i
funkcionalni i disfunkcionalni, i konstruktivni i destruktivni.
Reavanje sukoba (Confict resolution)
172
je vrlo stara, ali istovremeno i re-
lativno mlada oblast. Praksa reavanja sukoba je stara koliko i praksa sukoblja-
vanja, tj. sama ljudska civilizacija, ali teorija i nauno istraivanje ove oblasti
poinju se razvijati tek u drugoj polovini XX veka.
173
Teoriju reavanja suko-
ba (TRS) moemo odrediti kao skup multidisciplinarnih, interdisciplinarnih i
transdisciplinarnih naunih pristupa reavanju (sloenih) sukoba.
174
Kao anali-
tika i normativna oblast, teorija reavanja sukoba uzima nasilne ili destruktivne
sukobe za svoju temu, s ciljem to tanijeg razumevanja njihove prirode i etiolo-
gije, kao i pronalaska to boljeg naina njihovog prevazilaenja. Ona se ne bavi
samo simptomima, ve i uzrocima sukoba.
175
Cilj TRS nije eliminacija konfi-
kata, ve pretvaranje njihovih nasilnih ili potencijalno nasilnih formi reavanja
u nenasilne, tj. mirne procese drutvene i politike promene. TRS batini do-
stignua mnogih naunih disciplina koje se bave sukobima i nainima njihovog
reavanja, od antropologije i sociologije do meunarodnih odnosa i studija mira.
Ona poseduje specifnu terminologiju i obuhvata razliite paradigme, pristupe,
teorije, metode, analitike modele, itd.
172 Tm j (cfc ) m jmj j:
Tj ( ) j m j jm -
m j ;
U j j j
;
S j jj j m ( TS).
V: H M o mm Tm W, Cmy Cfc -
: T P Mm Tm Dy Cfc Py P Cm-
1999 . 60.
173 o j j j : H M . Cmy
Cfc : T P Mm Tm Dy Cfc
. c . 3964; D J. D S S y i S-S Jc S
(.) H Cfc ayy Nw Y 2009 . 117.
174 i j m m f m
j (j) j j c
m j mjm -
jm j jj.
175 H M . Cmy Cfc : T P Mm
Tm Dy Cfc . c . 44.
363 G T Nmj DTEoiJa EaVaNJa SUkoa: oSNoVNi koNCEPTi i PaaDiGME
SUKOb KAO OSNOVNI POJAm TrS
Osnovni pojam TRS je svakako (drutveni) sukob.
176
Za veinu sociologa,
socijalnih psihologa, politikologa i teoretiara mira (i sukoba) ovaj socijalni fe-
nomen predstavlja nezaobilaznu temu prouavanja. Od zaetaka sociologije do
danas nastala su mnoga odreenja sukoba.
Pripadnik formalno-socioloke kole L. fon Vize (Leopold von Wiese),
sukob, uz takmienje i opoziciju, svrstava u disocijativne procese (vrednosno
negativno odreene). Sukob je ekstremni disocijativni proces; on, meutim,
ukljuuje vrlo velike varijacije u intenzitetu antagonizama, poev od krenja pra-
vila do otvorene borbe.
177
Svi asocijativni i disocijativni procesi, prema Vizeu,
proizlaze iz tri glavna izvora: emocionalno obojenih nagona (impulsa), interesa
i objektivne situacije.
Verovatno najobuhvatniju socioloku defniciju sukoba dao je ameriki so-
ciolog L. Kozer (Lewis Coser): Drutveni sukob predstavlja borbu oko vredno-
sti i polaganja prava na retke poloaje, sredstva i mo u kojoj su ciljevi protivnika
da neutraliu, onesposobe ili unite svoje rivale.
178
Teoretiar reavanja sukoba, D. Sendol (Dennis J. Sandole), defnie sukob,
tj. manifestni konfiktni proces (manifest confict process), kao situaciju u kojoj
najmanje dva aktera, ili njihovi predstavnici, tee ispunjenju svojih percepcija
meusobno nespojivih ciljeva, podrivajui, posredno ili neposredno, sposobnost
druge strane da postigne svoj cilj.
179
Ovaj proces obuhvata sledee faze: inici-
ranje, eskalaciju, upravljanje, deeskalaciju i reavanje sukoba. Ako sukobljene
strane daju prednost kompetitivnim nad kooperativnim sredstvima reavanja
sukoba, manifestni konfiktni proces moe prerasti u agresivni manifestni
konfiktni proces (aggressive manifest confict process), situaciju u kojoj naj-
176 a j m m m m-
m. Mm m TS m m
j f cj (j cj m -
m ) m . V: H M
. Cmy Cfc : T P Mm Tm
Dy Cfc . c . 23.
177 M P Scj i: Pm m j i j -
1999 . 186.
178 L. C T c Sc Cfc L 1986 . 8 : M P
Scj i: Pm m j . c . 214.
179 D J. D. S Pm T M Cfc Cfc -
: Cc C? : D J.D. S H Mw (.)
Cfc Ty Pcc: i ac Mc Uy
P Mc 1993 . 6.
manje dva aktera, ili njihovi predstavnici, tee ispunjenju svojih percepcija me-
usobno nespojivih ciljeva, fziki oteujui ili unitavajui svojinui/ili fziki
povreujui, unitavajui, ili na neki drugi nain nasilno eliminiui suprotsta-
vljenu stranu.
180

B. Majer (Bernard S. Mayer) smatra da sukob obuhvata tri dimenzije: ko-
gnitivnu (opaanja, verovanja), emocionalnu (oseanja) i bihejvioralnu (ponaa-
nje). Kao skup opaanja (kognitivna dimenzija), sukob je ubeenje ili shvatanje
da su neije potrebe, interesi, elje ili vrednosti nespojive sa potrebama, intere-
sima, eljama ili vrednostima drugih. Za postojanje sukoba, smatra Majer, do-
voljno je da samo jedna strana ima percepciju o nespojivosti ciljeva (subjektivna
dimenzija). Konfikt takoe obuhvata i emocionalnu reakciju (strah, gorina,
bes, itd.) na situaciju ili odnos koji karakterie nesporazum i antagonizam. Ova
oseanja su takoe i indikator sukoba. Aktivnosti, kojima izraavamo naa ose-
anja, artikuliemo opaanja i uverenja, i zadovoljavamo potrebe na nain koji
potencijalno ugroava mogunosti i sposobnosti drugih da to isto ine, ine tre-
u bihejvioralnu dimenziju sukoba. Konfiktno ponaanje moe biti nasilno,
destruktivno, ali i pomirujue i konstruktivno.
181
Sumirajui ove defnicije dolazimo do zakljuka da je sukob izraz hetero-
genosti interesa, vrednosti i verovanja, a predstavlja tenju ispunjenju nespoji-
vih ciljeva, dveju ili vie razliitih [drutvenih] grupa.
182

Sukob nije isto to i spor. Dok je sukob dugoroan i poiva na stvarnim
drutvenim uzrocima neslaganja, spor se odnosi na privremene nesporazume
iji uzroci nemaju vei drutveni znaaj.
183
Neto drugaije odnos sukoba i spora
tumai J. Galtung. On smatra da je spor situacija u kojoj dva (ili vie) aktera tee
istom cilju koji samo jedan akter moe postii. Ovako defnisan, spor predstavlja
elementarnu formaciju, tj. osnovu sukoba (pored dileme).
184

Oruani sukob (armed confict) je ua kategorija i odnosi se na konfikte
u kojima suprotstavljene strane koriste nasilna, tj. oruana sredstva. Program
istraivanja sukoba vedskog univerziteta Upsala (Uppsala Confict Data Pro-
gram) defnie oruani sukob kao suprotstavljenost oko vlasti i/ili teritorije, gde
180 im . 7.
181 o Mjm j : S. My T Dymc Cfc -
: a Pc G Jy- P 2000 . 2.
Tm Dy Cfc . c . 1920.
183 Djj c m jm : H Gy M. -
Ecyc Cfc aC-CLio S 1997 . 74.
184 V: J G Mm m m. M j ccj S-
J XXi 2009 . 107.
je upotreba oruanih sredstava izmeu dveju ili vie strana, od kojih je bar jedna
drava, prouzrokovala najmanje dvadeset pet smrtnih sluajeva (kao posledi-
ca otvorene borbe) u jednoj kalendarskoj godini.
185
Dejvid Singer i A. Smol
(Alvin Small) u svojoj studiji Korelacije rata (Correlates of War Project) u oru-
ane sukobe ubrajaju meudravne i vansistemske ratove. Meudravne ratove
defniu kao oruane sukobe koji podrazumevaju uee najmanje jedne vlade
(drave) na svakoj od sukobljenih strana, pri emu je u borbama stradalo hilja-
du ili vie ljudi. Vansistemske ratove, u koje ubrajaju imperijalne i kolonijalne
ratove, odreuju kao oruane sukobe u kojima vlada (drava) predstavlja samo
jednu sukobljenu stranu, i koji prouzrokuju najmanje hiljadu smrtnih sluajeva
po akteru u toku jedne godine.
186
Odreenje nasilnog sukoba (violent confict) razlikuje se od defnicije
oruanog sukoba po tome to obuhvata i jednostrano fziko nasilje nad ci-
vilima (npr. genocid), kao i eksploatativne i represivne drutvene odnose koji
prouzrokuju ljudsku patnju i smrt (npr. aparthejd). Interdisciplinarni program
istraivanja uzroka krenja ljudskih prava Univerziteta u Lajdenu (Te Interdis-
ciplinary Research Program on Causes of Human Rights Violations) defnie nasilni
sukob kao krizu koju karakterie erozija politikog legitimiteta drave i rast
prihvatljivosti nasilnih politika i aktivnosti razliitih grupa i organizacija.
187

Iako je ustaljeno miljenje da se nasilni sukobi uglavnom vode zbog mate-
rijalnih resursa, esto su njihovi uzroci nematerijalne prirode. Negacija potreba i
vrednosti je u osnovi skoro svih duboko ukorenjenih (deep-rooted) i dugotrajnih
(protracted) sukoba.
Termin duboko ukorenjeni sukob odnosi se na sve one sukobe koje nije
mogue reiti u okvirima postojeeg politikog i drutvenog sistema (npr. sukob
protiv globalnog terorizma). Reavanje takvih sukoba zahteva korenitu prome-
nu normi, institucija i politika i njihovo prilagoavanje potrebama jedne ili vie
185 Z jj fcj : U U Dm Pc Cfc
c: Df i 26.10.2011 ://www.c../c/c/f/.
186 P m m S j j j j
j : . U f
m j mj jm-
j j c . N
c j . k. J.
H j m j /cj
j m (m ymy). P j jm
jm . V: H M . Cmy
Cfc : T P Mm Tm Dy Cfc .
c . 2233. C W i 28.10.2011 ://www.cw./.
Tm Dy Cfc . c . 2233.
suprotstavljenih strana. Duboko ukorenjeni sukob moe nastati i kao posledica
neprimerenog i pogrenog reavanja obinih i potencijalno funkcionalnih su-
koba.
188

Dugotrajni sukob nastaje kao posledica negiranja onih elemenata koje
razvoj svih ljudi i drutava zahteva i ijem ispunjenju svi tee, a to su sigur-
nost, samobitnost identiteta, drutveno priznanje identiteta i delotvorno uee
u procesima koji odreuju uslove sigurnosti i identiteta, kao i drugih potreba
razvoja.
189
Potrebe reavanja ovakvih sukoba prevazilaze granice konvencional-
nog reavanja sukoba i nuno zahtevaju transformaciju drutvene i politike
strukture.
OD PreVeNcIJe DO POmIreNJA
Prevencija sukoba obuhvata aktivnosti koje se preduzimaju radi izbega-
vanja pretnje ili primene sile i drugih sredstava prinude. Te aktivnosti obino
podrazumevaju izgradnju poverenja, bezbednosti, mere ranog upozorenja i pre-
ventivno razmetanje mirovnih snaga. Prevencija se moe preduzeti pre eska-
lacije nasilja u sukobu ili posle potpisivanja mirovnog sporazuma, kako ne bi
dolo do ponavljanja nasilja.
190
Provencija sukoba (confict provention) predstavlja uklanjanje kauzalnih
uslova [sukoba] i snano podsticanje kooperativnog okruenja.
191
Za razliku od
prevencije, ovaj koncept u svoj fokus stavlja drutvene odnose suprotstavljenih
strana i iri spektar aspekata drutvene stvarnosti koji na njih utiu (politiki,
ekonomski, kulturni, itd.). Provencija bi se mogla defnisati i kao strukturna
prevencija.
Sporazumno okonanje sukoba (confict settlement) podrazumeva postiza-
nje sporazuma izmeu sukobljenih strana koji im omoguava da okonaju orua-
ni sukob. Iako impliciraju reenost, sporazumno okonani sukobi se esto pona-
vljaju zbog toga to sami sporazumi uglavnom zanemaruju dublje uzroke sukoba
(drutvena struktura i kultura). Tako su neki mirovni sporazumi doveli do prekida
oruanih dejstava, ali su nametnuli nove oblike nasilnih struktura koje su potom
prouzrokovale nove vrlo nasilne sukobe (npr. Versajski sporazum).
188 J Cfc: P P ox 1990 . 1516.
189 E E. a Dj m f: D : m N-
(.) Tj j 2006 . 2.
190 V cj : ax P. Scm T Gy Ey W-
Cfc P Tm Sy 1998 . 12.
191 J W. Cfc: P . c . 18.
Upravljanje sukobom (confict management) se ponekad pogreno izjedna-
ava s celokupnom oblau reavanja sukoba, ali je zapravo samo deo te oblasti
i obuhvata procese ublaavanja, ograniavanja i obuzdavanja nasilnih sukoba.
Upravljanje sukobom se uglavnom bavi procedurama deeskalacije konfikata
ili prevencijom dalje eskalacije
192
Cilj upravljanja sukobom je uspostavljanje
odnosa izmeu sukobljenih strana koji omoguavaju otpoinjanje procesa rea-
vanja ili transformacije sukoba.
Reavanje sukoba (confict resolution), u irem smislu, odnosi se na sve (ne-
nasilne) procese i metode reavanja sukoba, izmeu pojedinaca, grupa ili drava.
U uem smislu, reavanje sukoba je koncept slian upravljanju sukobima, ali pod-
razumeva i bavljenje dubljim uzrocima sukoba. Primenom ovog koncepta tei
se eliminaciji nasilnog ponaanja, promeni neprijateljskih stavova i elemenata
drutvene i politike strukture koji uzrokuju nasilan sukob.
Transformacija sukoba (confict transformation) je koncept posebno pri-
menljiv na asimetrine sukobe, gde je cilj promena nepravednih i nepravinih
drutvenih odnosa. Ona podrazumeva dubinsku (korenitu) reformu strana u
sukobu, njihovih meusobnih odnosa, kao i promenu same konfiktne strukture.
Teoretiari se slau kada je u pitanju defnicija pojma i sadraj ovog pristupa, ali
se ne slau kada je u pitanju njegovo mesto u teoriji. Naime, sporno je to da li
transformacija sukoba predstavlja zaseban pristup sukobima ili je samo posledi-
ca evolucije koncepta reavanja sukoba.
193
192 k ac C y c c cc cfc :
D J. D S S y i S-S Jc S (.) H
Cfc ayy Nw Y 2009 . 247.
193 k. M (C Mc) m j mcj
c j j j m jj m. o
j mcj :
i j mcj j mmj ( j m)
c j j m j -
m j .
o c j j jj cm -
j .
i j j mj j -
j .
i j mcj mj m ( m m) mm -
m cm j .
N M j m j mcj :
j m cm m m m cjm -
m m. Tmcj j c m c m
(grass roots).
Pc j m m j j.
j f . Tmcj f j.
(m j mj .).
Kreativna transformacija ili transcendencija sukoba (transcend method)
jeste proces prevazilaenja protivrenosti koje su dovele do sukoba, pri emu se
ostvaruju ciljevi svih sukobljenih strana, ali uz njihovu deliminu modifkaciju.
Do transcendencije dolazi kada strane shvate da protivrenost i nije toliko veli-
ka (koliko je percipirana) i da se ciljevi mogu redefnisati, a da se od nekih moe
i odustati. Ovaj koncept poiva na principima nenasilja, kreativnosti i empatije
i dijalogu svih aktera sukoba, i unutranjih i spoljanjih.
194

Dijalog
195
je sutinski horizontalan odnos koji podrazumeva komunikaci-
ju izmeu svih aktera. Strane u sukobu prvo moraju da vode unutranji dijalog,
da bi razjasnile sopstvene stavove i pretpostavke, pa tek onda spoljanji. Dijalog
najee podrazumeva i uee spoljanjih aktera i sastoji se od niza seminara/
radionica u kojima uestvuju razliiti predstavnici sukobljenih strana (predstav-
nici vlasti, graanskog drutva, vojske, akademske zajednice, itd.). Cilj dijaloga
je postizanje opteprihvatljivog reenja sukoba do koga dolaze same sukobljene
strane. Spoljanja strana ovde ne predlae reenja i njena uloga se svodi na olak-
avanje sukoba (facilitacija). U dijalogu, posrednik bi trebalo da koristi metodu
ispitivanja (questioning dialogue) i nikako ne sme da se uputa u raspravu i iznosi
predloge proklamacijom (proclaiming debate).
196
Slino dijalogu, reavanje problema (problem-solving) je pristup kojim se
sukobljene strane motiviu da preformuliu i rekonceptualizuju sukob s ciljem
pronalaenja kreativnog i optekorisnog reenja.
197
Ovaj koncept insistira na
tome da sredstva pravno-politikog aparata uglavnom nisu dovoljna za reenje
sukoba, jer se ne bave njegovim uzrocima ve samo posledicama. Don Barton
o jm j c jj M j -
m. j m m c j
. D j m . Cj mcj j -
m j (j. mcj) j m -
c m. V: C Mc Beyond Resolution: What Does Confict
Transformation Actually Transform? i 26.10.2011 ://www.m./m/
c/c/CM83PCS.m
194 V ccj : J G Tc Tm: a i-
c Cfc W P P L 2004.
195 G. .
196 V j : J G Mm m m. M j
ccj . c . 155; J G Tc Tm: a ic C-
fc W . c . 139.
197 Dm m j m j c j m cj -
cj jj m jmm -
cm m j m jm m
. a. D. . Gm j m mm m : E L
J J J (.) Ecj m m ii ZUNS 1998 . 217.
( John Burton) smatra da je reavanje problema pristup suprotan suzbijanju
problema. Pod suzbijanjem problema on podrazumeva represiju nad prekri-
ocima zakona, tj. pristup zloin i kazna.
198

Teoretiari reavanja sukoba uglavnom smatraju da konvencionalna sred-
stva reavanja sukoba, kao to su pregovaranje, posredovanje, mirenje, arbitraa i
sudsko poravnanje, ne daju oekivane rezultate. Meutim, teorija i praksa rea-
vanja sukoba je ipak nezamisliva bez tehnika pregovaranja i posredovanja.
Pregovaranje je proces kojim suprotstavljene strane, kroz meusobnu dis-
kusiju, tee sporazumnom okonanju sukoba. R. Fier (Roger Fisher) i V. Uri
(William Ury) razlikuju dva osnovna modela pregovaranja: poziciono pregova-
ranje i pregovaranje zasnovano na interesima. Prvi pristup je visoko kompetiti-
van. Jedna strana iznosi svoju poziciju, suprotstavljena strana iznosi kontrapo-
ziciju i obe strane tee ispunjavanju svojih zahteva uz potpuno zanemarivanje
zahteva druge strane. Dakle, suprotstavljene strane ne postiu okonanje sukoba
zajedno, ve jedna protiv druge. Drugi pristup, koji Fier i Uri smatraju boljim,
poznat je i kao principijelno pregovaranje. Ovde je fokus na osnovnim interesi-
ma sukobljenih strana, a ne na pozicijama. Strane u sukobu kroz pregovore tee
pronalaenju meusobno kompatibilnih interesa.
199
Posredovanje (medijacija) je proces u kome, za razliku od pregovaranja,
uestvuje i trea strana medijator. Medijator doprinosi efkasnijoj komunikaciji
strana u sukobu, pomae pri analizi uzroka sukoba i formulisanju sporazuma, ali
ne uestvuje u procesu donoenja odluka. Postoje tri pristupa ili vrste medijacije:
medijacija kao formulisanje (mediation as formulation), medijacija kao olakavanje
komunikacije (mediation as facilitation), manipulativna medijacija (mediation as
manipulation). Medijacija kao formulisanje je pristup u kome medijator upravlja
celokupnim procesom. Njegova uloga je u tome da suprotstavljenim stranama
predloi osnovu ili formulu reenja sukoba. Medijacija kao olakavanje komu-
nikacije se zapravo svodi na pruanje dobrih usluga. Uloga medijatora u ovom
pristupu sastoji se u obezbeivanju i uspostavljanju komunikacije meu stranama
u sukobu.
200
Manipulativna medijacija je trei pristup koji promovie medijatora
198 V: J Cfc: P . c . 2829.
199 o cm j j m m :
Wm Uy G Y: N am W G i m
H P Nw Y 1991 . 749; H Gy M. Ecyc-
Cfc . c . 210211.
200 am k (am C) j j mm. m c
m j j. cj mj :
D jj j j mcj m jm -
m;
Sj m mcjm;
kao nespornog upravljaa pregovorima. On koristi sva raspoloiva sredstva (i pret-
nju silom) da utie na ishod konfikta, izgled i sutinu sporazuma. Pored ove tri
vrste posredovanja, koje pripadaju diplomatiji prvog koloseka, postoje i nezva-
nini medijatori, pripadnici civilnog drutva koji praktino ne poseduju nikakvu
vojnu, niti ekonomsku mo (diplomatija drugog koloseka).
201
Postizanje ili uspostavljanje mira (peacemaking) je proces u kome suko-
bljene strane tee (najee pregovorima) sporazumnom reenju sukoba. Odr-
anje mira (peacekeeping) podrazumeva rasporeivanje meunarodnih oruanih
snaga s ciljem razdvajanja sukobljenih strana. Ovakva vrsta intervencije naje-
e se izvodi nakon postignutog primirja. Nametanje mira (peace-enforcement)
predstavlja nametanje reenja sukoba od strane aktera koji nije neposredan ue-
snik u sukobu. Izgradnja mira (peacebuilding) je dugoroni proces koji se bavi
drutvenim kontekstom (strukturom) i odnosima koji su doveli do sukoba. Cilj
izgradnje mira je uspostavljanje ili obnavljanje normalnih drutvenih i politi-
kih odnosa meu bivim sukobljenim stranama.
Pomirenje je verovatno najvaniji uslov tranzicije od postignutog ka odr-
ivom miru. Jedino pomirenje moe izgraditi meusobno poverenje i obezbediti
meusobne garancije odrivosti mira Ipak, pomirenje je verovatno najtee
dostian uslov jer zahteva duboku kognitivnu promenupromenu uverenja,
ideologija i emocija, ne samo meu vladajuim elitama nego i meu veinom
[stanovnitva]
202
Dakle, pomirenje podrazumeva prevazilaenje neprijatelj-
stva i nepoverenja meu podeljenim zajednicama ili grupama.
203
a j jj m m;
j jj j j. .
V: Tm W am C: c Pcm P Pc S Jour-
nal of Confictology . 1 . 1 Cm Pc U o Cy Jy 2010
. 46; H M ., Cmy Cfc : T P Mm
Tm Dy Cfc . c . 5253.
201 o m m mjcj : Jc S-m mj
j mcj j j mjcj jj? : m N a
j (.) U j mm m U -
c ic o Pm 2007 . 1729; Mj
Pj : E L J J J (.) Ecj m m ii ZUNS -
1998 . 140143.
202 Yc -Sm-T ic: Wy cc? : Yc -Sm-T
(.) m Cfc cc ox Uy P ox 2004 . 34;
m N P mj Gj 2011 V j 5 U -
2011 . 362.
203 o mj j : H Gy M. Ecyc-
Cfc . c . 74233; H M . Cmy Cfc -
: T P Mm Tm Dy Cfc . c . 1922.
OSNOVNe PArADIGme reAVANJA SUKObA
Kako bismo uopte mogli valjano da pristupimo reavanju nekog sukoba
prvo ga moramo razumeti. Prvi korak ka razumevanju i reenju sukoba jeste
njegova detaljna analiza. Naime, pod analizom sukoba podrazumevamo proces
istraivanja i razumevanja konfiktne realnosti iz razliitih perspektiva.
204
To-
kom neto vie od pola veka postojanja teorije reavanja sukoba, njeni teoretiari
i praktiari razvili su i usvojili razliite paradigme, analitike pristupe, koncepte
i modele.
Prema D. Sendolu, u okvirima TRS postoje najmanje etiri relevantne pa-
radigme: politiki realizam, politiki idealizam, marksizam i radikalna (nemark-
sistika) misao.
205

Politiki realizam poiva na pretpostavkama da je ljudska priroda bioloki
negativno odreena (antropoloki pesimizam), da u meunarodnim odnosima
ne postoje odgovarajui mehanizmi reavanja sukoba (eksplanatorni realizam),
da je samoodbrana osnovni cilj, tj. da moramo uiniti sve to je u naoj moi
kako bismo zatitili nae osnovne interese (preskriptivni realizam), kao i da je
ceo svet potencijalno borilite (deskriptivni realizam). Ova paradigma posmatra
reavanje sukoba kao visokokompetitivan proces koji se zasniva na odnosima
moi, rivalstvu, konfrontaciji i ishodima nultog zbira (zero-sum, win-lose).
Pristalice politikog idealizma se slau sa realistima da su uestalost su-
koba i intenzitet nasilja alarmantno visoki (deskriptivni realizam), ali se ne slau
po pitanju uzroka sukoba (eksplanatorni realizam) i naina njihovog reavanja
(preskriptivni realizam). Idealizam pronalazi uzroke sukoba u raznim sferama
oveka i drutva (individualna, drutvena/nacionalna, meunarodna i global-
na), ukljuujui tu i steene (nauene) reakcije na opstrukciju ciljnog ponaanja
(frustracija agresija). Opseg reakcija na nasilje je vrlo irok, od protivnasilja
(samoodbrana) do nenasilnih procesa politikih, ekonomskih i drutvenih pro-
mena kojima se uklanjaju uzroci i uslovi koji su doveli do nasilnih sukoba. Ova
paradigma daje prednost kooperativnim nainima reavanja sukoba (bez rival-
stva, konfrontacije i ishoda nultog zbira) i tei postizanju konstruktivnih reenja
(win-win). Razlike izmeu realizma i idealizma se mogu sumirati kroz sukob
prirode i socijalizacije (nature vs nurture).
204 Sm (.) W W Cfc S & S ac Z
L 2000 . 17.
205 V: D J. D. S Pm T M Cfc C-
fc : Cc C? : D J.D. S H Mw
(.) Cfc Ty Pcc: i ac . c . 36.
Poput realizma, marksizam naglaava neizbenost (socioekonomskih)
sukoba. S druge strane, slino idealizmu, insistira na strukturnim promenama,
posebno sistema vlasnitva nad sredstvima proizvodnje i proizvodnih odnosa. I
po pitanju ljudske prirode marksizam je slian liberalizmu jer naglaava znaaj
drutvenog okruenja i procesa socijalizacije ljudska priroda je promenljiva jer
se formira pod uticajem okruenja (suprotno realizmu).
Nemarksistika radikalna misao deli s realizmom interesovanje za bio-
loku prirodu ljudi (znaaj ljudskih potreba), a s idealizmom (i marksizmom)
zalaganje za strukturne promene i prilagoavanje drutvenih institucija ljud-
skim potrebama (okruenje po meri ljudske prirode). I nemarksistika misao i
marksizam posmatraju reavanje sukoba kao proces u kome se eksploatisane i
obezvlaene (manjinske) drutvene grupe bore protiv pristalica statusa quo (od
koga jedino one imaju koristi), s ciljem uspostavljanja novih drutvenih odnosa.
No, za razliku od marksizma, nemarksistika radikalna misao deli i stanovite
idealizma da se jedino kooperativnim procesima reavanja sukoba moe postii
pravedno i odrivo reenje.
Ove etiri paradigme ine multiparadigmu teorije reavanja sukoba.
206
Ona
sadri etiri osnovne perspektive (realizam, idealizam, marksizam, radikalna mi-
sao)
207
i dva osnovna pristupa (kompetitivni i kooperativni) reavanju sukoba.
Sukobljene strane uglavnom pristupaju reavanju sukoba uzimajui u obzir
samo svoje interese, a da pri tom potpuno ili delimino zanemaruju interese
druge strane. Ovaj pristup reavanju sukoba se svodi na takmienje (kompetici-
ju) izmeu suprotstavljenih strana. To je najei, ali svakako ne jedini pristup.
TRS poznaje bar pet pristupa koje karakterie razliit nivo zainteresovanosti za
sopstvene i interese druge strane: takmienje, kapitulaciju, reavanje problema,
povlaenje i kompromis (tabela 1). Svi ovi pristupi u svojoj osnovi imaju ili kom-
peticiju ili kooperaciju, ili i kompeticiju i kooperaciju u odreenom odnosu.
206 V. k J. J . V S : mcj C -
j J E 2006 . 77.
207 V mm j : o P. cm Pc i-
Nw Y 2008 . 2197.
Tabela 1. Pet pristupa reavanju sukoba
208

1 0 mj
0 1 cj
1 1 j m
0 0 j
mm
Strane u sukobu najee vide svoje interese kao dijametralno suprotne. Te
borbe interesa uglavnom se zavravaju pobedom jedne i porazom druge strane
(win-lose),
209
kompromisom (delimino zadovoljenje interesa obe strane kojim
zapravo nijedna strana nije u potpunosti zadovoljna) ili porazom obe strane
(lose-lose). Teoretiari reavanja sukoba (D. Barton, K. Miel, J. Galtung, E.
Azar, itd.) uglavnom insistiraju na transformativnom pristupu sukobima, iji je
cilj postizanje opteprihvatljivog i odrivog reenja (win-win), dok takmiarski
pristup smatraju neprihvatljivim.
210

208 i: H M . Cmy Cfc : T P M-
m Tm Dy Cfc . c . 6.
209 o j ( m) m jj j
j. V. k J. J . V S : m-
cj . c . 469.
210 k c m m j j m j
j m . Djc mj
: m j ( jm) j jc j
m (j). Pm
j c j j (j j
j m ). Mm -
j m m j j jc
j. (-). i c j
c j j j. D j
j j jm. k m
j j m j (w-w) m
m m
j () . V: H M . Cmy
Cfc : T P Mm Tm Dy Cfc .
c . 78; a a M. Cmm P Dmm: a Sy Cfc
C T Uy Mc P 2009.
INTereSI, VreDNOSTI I POTrebe
Jedna od osnovnih ideja TRS je i razlikovanje pozicija, interesa, vrednosti
i potreba strana u sukobu. Stavovi i zahtevi koje strane iznose u pregovorima
jesu pozicije koje mogu poivati na interesima i potrebama. Interesi su ono to
elimo da postignemo u odreenoj situaciji, a potrebe su ono to moramo da
postignemo, ono ije zadovoljenje je nuno. Pozicije i interesi se mogu menjati
i od njih se moe i odustati, ali ne i od osnovnih potreba (opstanak, bezbednost,
identitet, itd.). Negacija osnovnih potreba esto dovodi do nereivosti suko-
ba. Meutim, potrebe jedne strane retko kada zaista ugroavaju potrebe druge
strane. tavie, esto se potrebe sukobljenih strana mogu zadovoljiti tek meu-
sobnom saradnjom i zajednikim naporom (npr. bezbednost). Kada se sukob
prevede na jezik potreba, ishod koji zadovoljava potrebe obeju strana moe biti
postignut.
211

Pristup reavanju sukoba koji poiva na teoriji o ljudskim potrebama ra-
zvio je D. Barton, jedan od prvih i najvanijih teoretiara reavanja sukoba.
Sledei A. Masloua (Abraham Maslow)
212
i druge teoretiare ljudskih potreba,
Barton je doao do zakljuka da postoje izvesne ontoloke potrebe ijem is-
punjenju ljudi streme i da svaki drutveni poredak koji onemoguava njihovo
zadovoljenje nuno vodi frustracijama i antisocijalnom ponaanju pojedinaca
i/ili grupa. Ovaj pristup polazi od pretpostavke da se ljudske motivacije dele na
one koje su neophodne za opstanak i razvoj ljudske vrste, one koje izraavaju
kulturnu posebnost i one koje su privremene i prolazne, tj. na univerzalne, kul-
turne i privremene motivacije. Prvu vrstu motivacija Barton naziva potrebe,
drugu vrednosti, a treu interesi. O interesima se moe pregovarati (jer su
oni uglavnom materijalni, a time i promenljivi), ali ne i o vrednostima (koje se
vrlo teko i sporo menjaju) i potrebama. Pored osnovnih biolokih potreba (hra-
na, sklonite, itd.), tvrdi Barton, postoje i osnovne potrebe neto vieg nivoa,
kao to su opstanak, identitet, razvoj i bezbednost (zajednice).
213

Osniva i utemeljiva studija mira, Johan Galtung, takoe temelji svoj pri-
stup reavanju sukoba na teoriji o osnovnim ljudskim potrebama. Svi sukobi
su, tvrdi Galtung, jednaki u svom nastanku (roeni jednaki) i imaju jednako
pravo na svoj razvoj, kroz transcendenciju (prevazilaenje) i transformaciju. Ne
Tm Dy Cfc . c . 9.
212 V Mm j jm m: am Mw M
Py H w 1954.
213 o j j j : J W. Cfc:
P . c . 3648.
postoje sukobi vieg i nieg nivoa, jer svi su oni podjednako znaajni akterima
koji u njima uestvuju. Sukobi nisu nekakva vrsta igre u kojoj se moe izgubiti
ili pobediti, ve esto borba (ne nuno nasilna, a poeljno nenasilna) za op-
stanak, blagostanje, slobodu, identitet, odnosno borba za osnovne ljudske potrebe.
Svako bie tei nekom cilju. Samo ono to je neivo nema cilj. Dakle, ivot i cilj
su nerazdvojivo povezani. Gde postoje ciljevi postoje i protivrenosti, u okviru
jednog organizma (aktera) ili izmeu vie njih. Samo postojanje protivrenosti
ve moe biti osnov sukoba. Prevencija sukoba je, navodi Galtung, besmislena.
Meutim, prevencija nasilja je vrlo znaajna i korisna.
Akteri esto imaju problema da pravilno formuliu i iskau svoje ciljeve.
Ponekad iskazi (politikih elita) ne odgovaraju u potpunosti stvarnim ciljevima
(graana), a neretko nemaju nikakvog drutvenog utemeljenja. Ovakve formu-
lacije i iskazi ciljeva su poznati kao interesi. No, apsolutni prioritet meu cilje-
vima imaju oni koji poivaju na osnovnim ljudskim potrebama. Oni su vaniji
i od vrednosti i od interesa. Mi biramo vrednosti i taj izbor je posledica nae
slobode (osnovna ljudska potreba), a vrednosti uopte postaju deo naeg identi-
teta (opet potreba). Sa potrebama je drugaija situacija. Mi ne biramo njih, ve
one biraju nas. Zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba omoguava postojanje
i razvoj ljudskog ivota. Odricanjem sopstvenih ili negacijom tuih potreba taj
ivot prvo prestaje da bude ljudski, a potom prestaje i da bude ivot. Bilo kakva
prepreka zadovoljenju potreba nije nita drugo do nasilje.
214
Shodno tome, o
potrebama se ne moe pregovarati, ali o interesima i vrednostima moe.
Iz perspektive ljudskog ivota, zadovoljavanje osnovnih potreba i ono to
iz toga ishodi su jedini legitimni ciljevi. Ciljevi, kao to su poveanje (vojne)
moi ili teritorije drave (nacionalni interesi) su najee nelegitimni, ali ne
nuno, jer i oni mogu poivati na potrebama (npr. sloboda ili opstanak). Upravo
je ova podela, na legitimne i nelegitimne ciljeve, kljuna za uspeno reavanje, tj.
transformaciju i transcendenciju sukoba.
ZAKLJUAK
Teko je proceniti kolika je stvarna efkasnost pristupa i modela TRS, s
obzirom na to da su njihovi nosioci uglavnom lieni politike, vojne i ekonom-
ske moi. No, jedan od teoretiara reavanja sukoba, D. P. Lederak ( John Paul
214 G f j j j . k -
m j jm j
: (cj: m) j (cj: m)
(cj: j) (cj: j). V: J
G C Vc J Pc c . 27 . 3 i Pc -
c i o 1990 . 291305.
Lederach), navodi etiri zamke (jaza) koje ovakvi pristupi moraju izbei da bi
se smatrali uspenima: jaz meuzavisnosti, jaz pravednosti, procesno-strukturni
jaz i jaz autentinosti (izvornosti).
Prvi jaz odnosi se na predstavnike sukobljenih strana koji uestvuju u
procesima reavanja sukoba. Naime, ovakvi kontakti su najee horizontalno
drutveno odreeni i karakterie ih ekskluzivnost vojnici se sastaju iskljuivo
s vojnicima, politiari s politiarima, predstavnici NVO s predstavnicima NVO,
itd. Pri tom se zanemaruju vertikalni drutveni odnosi kontakt politiara i
graana, vojnika i predstavnika graanskog drutva, itd.
Jaz pravednosti je posledica sklonosti da se prihvate sporazumi koji zna-
ajno smanjuju ili ukidaju direktno nasilje, ali zanemaruju nasilne strukture koje
su u samoj osnovi sukoba. Neposredno nasilje prestaje ali se potrebe za dru-
tvenim, ekonomskim, verskim i kulturnim promenama retko zadovoljavaju,
stvarajui jaz izmeu oekivanja od mira i onoga to je postignuto.
215
Drugim
reima, jaz pravednosti je razlika izmeu oekivanog smanjenja strukturnog
nasiljai stvarnog ishoda.
216
Trei jaz odnosi se na dvostruku prirodu pojma mir (proces i stanje/
struktura). Mirovni sporazumi esto dovode do stvaranja novih institucija, po-
zicija, dravnih struktura, itd. Ove promene su veoma znaajne, ali njih, smatra
Lederak, moraju pratiti i promene stavova, novi drutveni odnosi i kultura mira.
Dakle, do ovog jaza dolazi kada mir prestane da bude proces, i kada se svede na
stanje.
Kada je mirovni sporazum posledica elja i ideja spoljanjih aktera, a ne
sukobljenih strana, dolazi do jaza autentinosti. Mir je autentian kada je odraz
ciljeva (interesa, vrednosti i potreba) i aktivnosti unutranjih aktera sukoba.
217
Kako bi akteri reavanja sukoba izbegli spomenute prepreke, potrebno je,
pre svega, da primene odgovarajui teorijski okvir, odnosno da poznaju TRS. U
prouavanju sukoba i njihovog reavanja, gde postoji mnotvo razliitih subjek-
tivnih percepcija, ideolokih i vrednosnih stanovita, osnovni problem je prona-
laenje adekvatnog objanjenja sukoba iz koga moemo dedukovati recept za
215 W G G km a Ncc C
cfc m c- : C W J G (.) H-
Pc Cfc S ox 2007 . 125.
216 im.
217 V j j : W G G km a
Ncc C cfc m c- : C-
W J G (.) H Pc Cfc S . c . 124
128; J P Lc T M im: T a S Pc ox
Uy P ox 2005 . 4149.
njegovo uspeno reenje i time izbei politike koje mogu voditi disfunkcional-
nim i destruktivnim reenjima.
Tradicionalna sredstva reavanja sukoba (sudsko poravnanje, arbitraa, pri-
mena sile, itd.) proizvod su poretka koji poiva na rigidnosti institucija, usta-
ljenim normama ponaanja, flozofji moi, politikim elitama, itd. Nasuprot
njima, TRS je nauno utemeljena oblast koja nastoji da spozna pravu prirodu
konfikta i sukobljenih strana (njihove interese, vrednosti i potrebe) i primeni
sredstva reavanja sukoba koja e voditi konstruktivnim, opteprihvatljivim i
odrivim ishodima.
LITerATUrA
Bar-Siman-Tov, Yaacov (ed.) (2004), From Confict Resolution to Reconciliation, Oxford Uni-
versity Press, Oxford.
Burgess, Heidi and Burgess, Guy M. (1997), Encyclopedia of Confict Resolution, ABC-CLIO,
Santa Barbara.
Burton, John (1990), Confict: Resolution and Provention, Palgrave, Oxford.
Fisher, Roger and Ury, William (1991), Getting to Yes: Negotiating an Agreement Without
Giving In, Random House Publishing Books, New York.
Fisher, Simon (ed.) (2000), Working With Conficts Skills & Strategies for Action, Zed Books,
London.
Galtung, Johan (1990), Cultural Violence, Journal of Peace Research, vol. 27, no. 3, Interna-
tional Peace Research Institute, Oslo.
Galtung, Johan (2009), Mirnim sredstvima do mira. Mir i sukob, razvoj i civilizacija, Slubeni
glasnik i Jugoistok XXI, Beograd.
Galtung, Johan (2004), Transcend and Transform: An Introduction to Confict Work, Pluto Pre-
ss, London.
Kegli, Jr., arls V. i Vitkof, Judin R. (2006), Svetska politika: trend i transformacija, Centar
za studije Jugoistone Evrope, Beograd.
Laslo, Ervin i Jul Ju, Jong (ur.) (1998), Enciklopedija mira tom II, ZUNS, Beograd.
Lederach, John Paul (2005), Te Moral Imagination: Te Art and Soul of Building Peace,
Oxford University Press, Oxford.
Maslow, Abraham (1954), Motivation and Personality, Harper and Row.
Mayer, Bernard S. (2000), Te Dynamics of Confict Resolution: A Practitioners Guide, Jossey-
Bass Publishers.
Miall, Hugh, Ramsbotham, Oliver and Woodhouse, Tom (1999), Contemporary Confict
Resolution: Te Prevention, Management and Transformation of Deadly Conficts, Polity
Press, Cambridge.
Mitchell, Christopher, Beyond Resolution: What Does Confict Transformation Actually Trans-
form?, Internet, 26.10.2011, http://www.gmu.edu/programs/icar/pcs/CM83PCS.
htm
Nakarada, Radmila (2011), Putevi pomirenja, Godinjak 2011, godina V, broj 5, Univerzitet
u Beogradu Fakultet politikih nauka, Beograd.
Nakarada, Radmila (ur.) (2006), Reader Teorije i praksa reavanja sukoba.
Nakarada, Radmila i Baljetbo, Ana (ur.) (2007), Uloga posredovanja u meunarodnim sukobi-
ma, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka i Fundacio Internacional Olof
Palme, Beograd.
Pei, Mihailo (1999), Sociologija I: Predmet, metod i teorije, Institu za politike studije, Be-
ograd.
Rapaport, Anatol and Chammah, Albert M. (2009), Prisoners Dilemma: A Study in Confict
and Cooperation, Te University of Michigan Press.
Richmond, Oliver P. (2008), Peace in International Relations, Routledge, New York.
Sandole, Dennis J. D, Byrne, Sean, Sandole-Staroste, Ingrid and Senehi, Jessica (eds.) (2009),
Handbook of Confict Analysys and Resolution, Routledge, New York.
Sandole, Dennis J. D. and van der Merwe, Hugo (eds.) (1993), Confict Resolution Teory and
Practice: Integration and Application, Manchester University Press, Manchester.
Schmid, Alex P. (1998), Tesaurus and Glossary of Early Warning and Confict Prevention
Terms, Synthesis Foundation.
Webel, Charles and Galtung, Johan (eds.) (2007), Handbook of Peace and Confict Studies,
Routledge, Oxford.
Woodhouse, Tom (2010), Adam Curle: Radical Peacemaker and Pioneer of Peace Stu-
dies, Journal of Confictology, vol. 1, no. 1, Campus for Peace, Universitat Oberta de
Catalunya.
eLeKTrONSKI IZVOrI
Correlates of War, Internet, 28.10.2011, http://www.correlatesofwar.org/
Uppsala Universitet Department of Peace and Confict Research: Defnitions, Internet, 26. 10.
2011, http://www.pcr.uu.se/research/ucdp/defnitions/
Goran Tepi
Nemanja Duverovi
cONFLIcT reSOLUTION THeOrY: mAIN cONcePTS AND PArADIGmS
Summary:
T c m m yc m m
Cfc f c f c m
cc m cy mc cc-
c . i f y f
cy cfc w c y y f c-
fc cq. Tc c w
m m w c m m y.
i cc c cfc
y c cc cm.
Key words: cfc cfc cfc cfc -
cfc m m m -
m mxm -mx cc m y.
marina Ili
218
UDC 327:341
INSTITUcIONALNO PreLIVANJe
I NASTANAK meUNArODNIH reImA
219

Saetak:
V mj cj j m-
m cj m m m
m j jm m. i j
mj m m m -
m j j j
m j. Pj j j m -
j j
j jm jm mjm
m m. kc c -
j mj mj m m
j j j j
m j jj m j m
.
Kljune rei: m m j m m
m m m c j
cm
Dinamiku meunarodne saradnje u savremenom svetu upotpunjuje proces
institucionalnog prelivanja: skup uzronih uticaja koje meunarodne institu-
cije meusobno ostvaruju i koji se odraavaju na njihov nastanak, razvoj i efka-
snost. Koncept prelivanja potie iz neofunkcionalne paradigme, koja se zasno-
vala na radovima Ernsta B. Hasa (Haas), i podrazumeva pozitivnu ili negativnu
propratnu pojavu neke pojave ili procesa, a najpoznatiji primer je an Moneova
(Monnet) zamisao o ostvarivanju integracije zemalja u jednoj oblasti koja se
218 Sc U . S -
j U L 2 cj C m
j (CEaPS). E-m: m.c@..c.
219 T mj 29. 2011. .
dalje razvija i prenosi i na ostale oblasti, rezultirajui stvaranjem Evropske unije.
Najnovija neofunkcionalna istraivanja donose saznanja o propratnim, institu-
cionalnim pojavama iz jedne zemlje koja utiu na oblikovanje oekivane eko-
nomske stope rasta susednih zemalja.
220
Talas demokratskih revolucija, poznat
pod imenom Arapsko prolee, smatra se naroito relevantnim prilogom tezi o
mogunostima koje nosi institucionalno prelivanje.
221

Sr savremenih istraivanja meunarodnih odnosa ine teorijske i empi-
rijske studije o meunarodnim institucijama, organizacijama i reimima. Polje
istraivanja meunarodnih reima je imalo svoje uspone i padove pratei njiho-
vo stvaranje, delovanje i menjanje koje se deavalo u praksi. Burne debate su se
vodile i vode se naroito oko porekla i naina nastanka meunarodnih reima,
gde nekoliko teorijskih struja daje svoja razliita shvatanja o ovoj temi, stvara-
jui na taj nain brojne metodoloke probleme njenim istraivaima. Meu-
tim, novija istraivanja ulau ogromne napore da prevladaju ovakvu jednolinu i
uproenu sliku realnosti i da postupak nastanka jednog meunarodnog reima
objasne posmatrajui uticaje koji nastaju u meusobnom, institucionalnom do-
diru. Dobijeni su potpuno novi uvidi o dinamici i statici meunarodnih rei-
ma
222
, vrstama reima u savremenom svetu
223
, faktorima koji odreuju uspeh ili
neuspeh njihovog funkcionisanja
224
. Posebno se istie studija Tomasa Geringa
(Gehring) i Sebastijana Obertura (Oberthr), koja otkriva etiri opta uzrona
mehanizma institucionalnih interakcija: prenos znanja, ustanovljene obaveze,
uticaji na ponaanje i funkcionalna povezanost krajnjeg cilja upravljanja institu-
cije. Osnovna pretpostavka jeste da je savremena praksa meunarodnih odnosa
prerasla dosadanja shvatanja o stvaranju meunarodnog reima, te da ih je
neophodno dopuniti novim uvidima. Cilj ovog teksta je da ispita mogunosti
koje teza Geringa i Obertura moe da bude polazna osnova za tezu o institucio-
nalnom prelivanju i da na taj nain prui potpunije uvide u proces nastanka
meunarodnog reima.
220 Jf Pm i S Ecmc Gw (Dm Wm
C 2011). 22.10.2011. ://w.wm./Ecmc/H/2011/Pm-
D.
221 T a S Cc Efc M-mcc.cm 23.02.2011. ://
www.m-mcc.cm/c/-cc-fc-----28575/
222 Tm G Dymc i m. i i E-
m Gc (/M: P L P ic 1994) . 398430.
223 Jc Dy i m : m y i o-
V. 40 . 3 (Smm 1986) . 599639.
224 a L Scc m 19.01.2010
://cmc.w.//5379
383 M iiNSTiTUCioNaLNo PELiVaNJE i NaSTaNak MEUNaoDNiH EiMa
U prvom delu autor e pruiti uvid u konceptualno odreenje meuna-
rodnog reima i izloiti kljune elemente koji tvore jedan meunarodni reim.
Zatim e, u drugom delu, razmotriti postojea teorijska shvatanja vezana za pro-
blem stvaranja i nastanka reima i ukazati na njihove manjkavosti, da bi u tre-
em delu preao na popunjavanje postojeih shvatanja tezom o institucionalnom
prelivanju i novoj dinamici istraivanja meunarodnih reima.
TeKOe KONcePTUALNOG ODreeNJA meUNArODNOG
reImA I eLemeNTI ZA NJeGOVO DeFINISANJe
Sedamdesete godine XX veka obeleio je veliki broj radova okupljenih oko
teme meunarodnih reima. Pokazalo se da su do tada vladajue paradigme
previe ograniene kako bi objasnile narastajue kompleksan, meuzavisan svet,
pun izazova koji zahtevaju zajedniku, usklaenu akciju drava, pa su meu-
narodni reimi na taj nain dospeli u fokus istraivaa meunarodne politike.
Meunarodna istraivaka scena je procvetala, a ponuene su vrlo kvalitetne
teorijske i empirijske studije o brojnim pitanjima iz ovog polja.
Meutim, elei mnogo, teoretiari su propustili da obave primarnu stvar,
a to je da defniu ono o emu piu. Meunarodni reim je i dalje kontrover-
zan pojam koji se koristi toliko neodgovorno i neprecizno, da nekada pokriva
celokupnu saradnju koja se odvija u meunarodnom polju, a nekada je samo
sinonim za meunarodnu organizaciju.
225
Reim je pojam sa puno znaenja i aspekata. Moe odreivati oblik vlada-
vine (monarhija, republika, diktatura) ili biti sinonim za trenutnu vlast u nekoj
zemlji. Takoe, koristi se da pokae period tokom kojeg je odreen sistem ili
odreena administracija preovlaivala, pa tako u istoriji nalazimo Stari reim,
odnosno politiki i drutveni sistem Francuske pre Revolucije. I u sprskom, kao
i u engleskom i francuskom jeziku, ovaj termin se esto upotrebljava u negativ-
nom, peorativnom kontekstu: da oznai diktatorsku, faistiku ili slinu vlast,
pa tako moemo itati o Kastrovom reimu, Sadamovom reimu, Hitlerovom
reimu i sl. U sociologiji, termin reim se koristi da oznai preovlaujui dru-
tveni sistem ili obrazac. U geologiji se odnosi na vremenska razdoblja razvitka
nekog podneblja, a u geografji je poznat izraz reim reke koji se odnosi na
formule, instrumente i proraune aluvijalnog kretanja reke i menjanja njenog
korita na godinjem nivou.
Stefan Hagard (Haggard) i Bet Simons (Simmons) razliite defnici-
je meunarodnih reima razvrstavaju u tri osnovne kategorije. U prvu grupu
225 a a. S C C: m cc w : i-
o V. 36 . 2 (S 1982) . 299.
spadaju autori kao Donald Puala (Puchala) i Rejmond Hopkins (Hopkins),
koji odreuju reim kao ponaanje po obrascu, tvrdei da reim postoji u svakoj
substantivnoj oblasti meunarodnih odnosa.
226
Gde god da postoji pravilnost
u ponaanju, neke vrste principa, normi ili pravila, mora postojati i neka vrsta
reima. Meutim, postojanje ponaanja prema obrascu ne mora nuno da znai
da se tu negde nalazi i meunarodni reim. Ovo je vrlo iroka defnicija, a takve,
po pravilu, uvek rizikuju da se bilo kakvi oblici saradnje u meunarodnoj areni
poistovete sa meunarodnim reimom. Ona nam ne omoguava da zakljuimo
kako reimi deluju, zauzdavaju ili utiu na ponaanje. Zato je ovaj pristup, u
najveoj meri, naputen.
Vrlo uticajna i rasprostranjena defnicija Stivena Krasnera (Krasner) po-
kuava da pronae srednje polje izmeu poretka i eksplicitnih obaveza, i na taj
nain ini drugu grupu pristupa defnisanja meunarodnih reima. Naime, on
naglaava normativnu dimenziju meunarodne politike, defniui reim kao
skup implicitnih ili eksplicitnih principa, normi, pravila i procedura odluivanja oko
kojih se okupljaju oekivanja aktera u odreenoj oblasti meunarodnih odnosa.
227

Uprkos naporu autora da objasni kompleksnu hijerarhiju pojmova koji ine ovu
defniciju, nejasna je razlika izmeu principa i normi, a opet, norme je teko
razluiti od pravila. Autori su, ne bez razloga, imali estoke primedbe na ovu
defniciju i na odreenja normi i principa koje je dao Krasner. Nemogunost
injenja jasne razlike vri jake uticaje na interpretacije i shvatanja stabilnosti i
promena reima.
Trea grupa defnie reime mnogo restriktivnije, kao multilateralne spo-
razume meu dravama koji imaju za cilj regulaciju njihove akcije u odreenoj
oblasti. Ovaj pristup najjae zagovara Oran Jang (Young), koji shvata reime
kao niz dozvoljenih radnji oivienih jasnim naredbama, tj. zapovestima, koji naje-
e sadre pravila za odreivanje ili upravljanje njihovom promenom. I pored toga
to mu esto priivaju etiketu formalizma, kritika koja se, izmeu ostalog, e-
sto upuuje studijama meunarodnog prava, ovaj pristup je znaajan jer panju
usmerava na nastanak i evoluciju teksta koji konstituie meunarodne ugovore.
Vaan je i zato to jasno razdvaja normativni konsenzus od defnicije reima,
tretirajui ga radije kao uzronu ili konstitutivnu varijablu koja moe biti kori-
sna pri objanjenju meunarodne saradnje.
228
226 S H a. Smm T i m : i-
o V. 41 . 3 (1987) . 493.
227 S D. k Sc C m cqc : i -
m (.) S D. k (C Uy P 1983) . 2.
228 H Smm T i m . 495.
Zakljuak rasprave ove tri grupe defnicija meunarodnih reima jezgrovi-
to je izrazio Artur Stajn (Stein), istraiva bezbednosnih reima, koji je smatrao
za potpunu anomaliju da koncept reima objanjava fenomen samo u odree-
nim delovima istraivakog polja, a u drugima postaje potpuno nekoristan.
229

Nepostojanje saglasnosti povodom defnisanja meunarodnih reima ne donosi
nita dobro. Radikalne kritike sveobuhvatnosti i nepreciznosti postojeih odre-
enja istiu da su zato reimi na vrlo klimavim nogama, jer sva ona unose vie
konfuzije nego pojanjenja, a jedna od krajnosti je i dovoenje u pitanje samo
postojanje ovog fenomena meunarodnih odnosa.
Svi problemi vezani za ovaj pojam, sve kontroverze, razliite asocijacije i
neodgovorne primene, potiu upravo od nepostojanja saglasne, dovoljno obu-
hvatne, ali i dovoljno selektivne defnicije meunarodnih reima. Date su previ-
e iroke ili previe uske, i unose zabunu u inae tanane razlike i odnose izmeu
meunarodnih institucija.
Izvoenje radne defnicije meunarodnih reima
U zborniku radova pod imenom International Regimes, urednika Stivena
Krasnera, na jednom mestu su okupljeni autori i istraivai meunarodnih re-
ima, razliitih teorijskih pozicija i pravaca. Karakteristino za ovu zbirku tek-
stova je to to su se, uprkos meusobnim razlikama, svi istraivai okupili oko
jedne defnicije koju je dao upravo prireiva ove zbirke. Meunarodni reimi
su principi, norme, pravila i procedure odluivanja oko kojih su okupljena oekivanja
aktera samih reima, u odreenoj oblasti meunarodnih odnosa.
230
Oran Jang kritikuje Krasnerovu defniciju po tri osnova. Prvo, ova defni-
cija se oslanja na elemente koji se konceptualno teko razlikuju jedan od drugog,
a u stvarnom svetu se, vrlo esto, i preklapaju. Drugo, defnicija pokazuje uzne-
mirujuu elastinost pri primeni na postojee meunarodne reime. Tree, ova
defnicija je konceptualno vrlo tanka, te ne uspeva da povee koncept reima sa
nekim veim sistemom ideja koji bi pomogao da se rei dvosmislenost ove def-
nicije i ponudio odreenu pomo i navoenje u formulisanju kljunih pitanja i
hipoteza koje se tiu meunarodnih reima.
231

Trea kritika upuena Krasnerovoj defniciji od strane Janga je vrlo zani-
mljiva, i neposredno je vezana za drugi deo ovog rada. Naime, zakljuak koji se
229 S C C: m acc W . 300.
230 k i m . 1.
231 o Y i m: Tw Nw Ty i : W P-
c V. 39 .1 (1986) . 106.
moe izvui iz konceptualne tananosti defnicije meunarodnih odnosa jeste
da je nemogue stvoriti zadovoljavajuu defniciju drutvenog fenomena ne-
zavisno od neke teorije o tom fenomenu. Ovo shvatanje nije neuobiajeno u
teorijama meunarodnih odnosa, a ni u metodolokim krugovima. Kao to smo
ve napomenuli, paradigmatska i teorijska opna se ne moe izbei ni u jednom
istraivanju, bilo koja tema da je u pitanju. Kenet Volc (Waltz) je prvi put pri-
menio ovaj argument kod tekoa odreivanja koncepta moi, tvrdei da se pi-
tanje znaenja moe reiti samo kroz artikulaciju i paljivu primenu teorija.
232

Smatra se da u odsustvu valjano artikulisane i visokorazvijene teorije me-
unarodnih reima, jedino to moemo da uinimo, a to se ini razumnim,
jeste da formuliemo odgovarajuu radnu defniciju.
233
Ovakav stav naizgled
reava problem, i predstavlja laki put u raspetljavanju klupka oko defnisanja
reima. Metodoloka pravila ispravnog shvatanja, defnisanja i razumevanja ne-
kog predmeta podrazumevaju, pored ostalog, da defnicija mora da jasno i ne-
dvosmisleno, sutinski i akuratno oznai predmet, tako da svima bude jasno ta
se pod njome podrazumeva. U politikoj nauci postoje brojni pojmovi koji se
smatraju spornim, tj. ija su istraivanja zapela kod njihovog tanog i preci-
znog defnisanja, ili jednostavno primenjuju strategiju ignorisanja, guranja pod
tepih.
Reenje ovog, za neke teko reivog problema lei u primeni prvog, op-
teg zakona istinitog zamiljanja predmeta, koji kazuje da se predmeti mora-
ju zamiljati onakvi kakvi zaista jesu. Dakle, imamo sree da postoje relativno
izdvojeni oblici meunarodne saradnje drava koji ne mogu da se svrstaju u
meunarodne organizacije, a po prirodi stvari poseduju odreeni oblik institu-
cionalizacije. Vodei rauna da konkretna defnicija meunarodnih reima mora
biti pozitivna, predmetna i sadrajna, svestrana, sutinska, sloena i razvojna,
ekvivalentna, tj. srazmerna i akuratna
234
, reime odreujemo kao vrstu meu-
narodnih institucija koja propisuju pravila ponaanja i naine donoenja odluka za
svoje uesnike u samo jednoj i odreenoj oblasti meunarodnih odnosa koja zahteva
zajedniku akciju i koordinaciju. Mogu biti vie ili manje formalni, organizacij-
ski ustrojeni, ali je kljuna karakteristika da obaveznost i primena njihovih pravila
proistie iz zajedniki postignutih sporazuma iji rezultati predstavljaju viestru-
ku korist za uesnike pojedinano. lanice meunarodnih reima su uvek drave,
dok su strane koje sprovode aktivnosti meunarodnih reima vrlo esto privatni
232 a Hc P My V T i -
m (L: Cm Uy P 2004) . 13.
233 S Hc My T i m . 13.
234 Sm Mj i j o mj (-
: S 2006) . 152.
entiteti i kompanije.
235
U radu meunarodnih reima mogu uestvovati i na rad
meunarodnih reima delovati meunarodne nevladine organizacije, globalni dru-
tveni pokreti i grupe.
Elementi defnicije meunarodnog reima
Zbog ve pomenutih pojmovnih zabuna, jer su autori defnicija propustili
da ih argumentuju u celini i objasne koncepte koje su koristili, smatramo da bi
bilo podobno dodatno podvui koji su to kljuni pojmovi koji ine jedan meu-
narodni reim i na taj nain ga odvajaju od ostalih meunarodnih institucija i
viestranih oblika saradnje u meunarodnim odnosima.
Puchala i Hopkins su retki izuzeci i izlau pet osnovnih karakteristika
svakog reima, koji umnogome objanjavaju i nau defniciju, tj. njene sastavne
delove.
236

a) Reim je fenomen koji proistie iz stavova. Ovo je kljuna odlika sva-
kog meunarodnog reima na kojoj emo insistirati do kraja ovog rada. Svaki
reim proistie iz privrenosti reavanju problema uz pomo principa, pravila i
normi koje oslikavaju pravna pravila. Zato su reimi, kao takvi, subjektivni, pro-
istiui iz shvatanja, oekivanja ili ubeenja njegovih aktera povodom toga ta je
legitimno, odgovarajue ili moralno ponaanje. Meutim, shvatanja, uverenja i
ideje nikako nisu jedini razlog nastanka i odlika reima; jedino shvaeni u odno-
su sa sistemskim, geografskim ili funkcionalnim ciljevima i faktorima moemo
u potpunosti odgovoriti na pitanje zato je neki reim nastao. U ovome nam
jedino sinteza realistike i konstruktivistike epistemologije moe pomoi.
b) Meunarodni reimi ukljuuju naela koja se tiu odgovarajuih pro-
cedura donoenja odluka. Ova odlika nas upuuje na to da ne identifkujemo
reim sa glavnom, supstantivnom normom koja ga tvori, ve sa irim spektrom
normi koje ustanovljavaju procedure za postizanje ciljeva meunarodnog rei-
ma. To nam prua odgovor na pitanja ne samo o normama reima, ve i o tome
ko uestvuje u reimu, koji interesi u njemu dominiraju ili emu je dat prioritet,
koja su to pravila koja slue da zatite i ouvaju dominaciju u procesu odlui-
vanja. Reim je samo okvir za procedure donoenja odluka u odreenoj oblasti
meunarodne saradnje.
235 o Y m ymc: m : i-
m (.) S k (C Uy P 1983) . 93.
236 D J. Pc ym . H i m: m -
c y : i m (.) S k (C Uy P 1983)
. 6263.
c) U svakom reimu deluje odreeni elitni sloj drave lanice koji u stvari
i ini njegove praktine aktere. Vlade drava su prvi, zvanini lanovi veine
meunarodnih reima, iako u njihovom radu mogu uestvovati meunarodne,
transnacionalne, a ponekad i subnacionalne organizacije. Konkretnije, uesnici
meunarodnih reima su najee birokratske jedinice ili pojedinci koji deluju
kao deo vlasti meunarodnog supsistema, stvarajui, osnaujui ili delujui
na bilo koji drugi nain u skladu sa normama. Uloge pojedinaca i birokratije su
povezane sa meunarodnim umreavanjem i komuniciranjem, a sami pojedinci,
pridravajui se odreenih normi i pravila upravljaju odreenom, specifnom
oblasti meunarodnih odnosa, stvarajui i odravajui reime.
d) Transparentnost ponaanja aktera i oekivanja u okviru reima su jedna
od njegovih kljunih karakteristika. Uopte, jasnost, predvidivost i dostupnost
su odlike svakog oblika multilateralne saradnje. Ona omoguava da se u pot-
puno razliitim i, po pravilu mranim, tajnim i nepristupanim oblastima, kao
to su nuklearno naoruanje, ljudska prava, investicije i meunarodna trgovina
sa kretanjem kapitala, nude informacije i na osnovu njih formiraju zakljuci,
planovi i delovanja. Zato je od velikog znaaja posvetiti naroitu panju izgrad-
nji mehanizama u okviru reima koji e doprinositi to veoj transparentnosti
u okviru njega.
e) Reim moe biti savreno isplaniran i dizajniran, ali neuspean zato
to nema legitimitet. Od neophodne je vanosti da ga same drave lanice
prihvate, i da mu kroz razliite oblike ratifkacije daju legitimitet i oznaku
kontinuiteta. One e to uiniti samo ako reim reava probleme u odreenoj
oblasti meunarodnih odnosa ili im donosi konkretne koristi. Molba koju je
ovde neophodno uiniti jeste da se koristi shvate iroko, kroz prizmu sinteze
realizma i konstruktivizma. Koristi ne moraju biti samo materijalne, dra-
ve mogu jako puno da proftiraju samo od injenice da se pridravaju nekih
principa, ideja, ideala i pravila. Brazil ili Kanada, dve zemlje koje uvek potuju
princip meunarodne saradnje i multilateralne diplomatije, proftiraju od tog
reima miroljubivih i saradljivih drava u skoro svim oblastima, poev od me-
unarodne bezbednosti.
f ) Specifna oblast koju meunarodni reim pokriva jeste njegova kljuna
odlika. Reim se, po pravilu, uvek okuplja oko jednog pitanja ili polja u meuna-
rodnim odnosima, koncentriui svoju panju i snage na njegovo reavanje. To
je uvek oblast u kojoj drava sama ne moe da egzistira ili joj njeno izolovano
ponaanje donosi odreenu korist. Opredeljujui se za samo jedan problem ili
temu, meunarodnom reimu tako nije potrebna glomazna birokratska struktu-
ra, a za ona pitanja koja ne trpe veliki uticaj spoljanjih faktora, ve mogu da se
smatraju relativno konstantnim, kao to su to potanski saobraaj, reni saobra-
aj, pravo mora, lov i ribolov, najbolje je da budu ureena reimom.
TeOrIJSKO-meTODOLOKA SHVATANJA POreKLA
I STVArANJA meUNArODNIH reImA
U disciplini meunarodnih odnosa ne postoji jedinstvena teorija meuna-
rodnih odnosa, ve istraivai zauzimaju razliite poetne pozicije koje potom
opredeljuju njihova ontoloka i epistemoloka razumevanja. Ni polje meuna-
rodnih reima ne predstavlja izuzetak.
Na sceni je prisutan veliki broj pristupa, polazita, paradigmi, shvatanja
i teorija o meunarodnim reimima, koja su esto vrlo duboko i nepomirljivo
sukobljena. To predstavlja osnovni problem nemogunosti zahvatanja pojava i
problema, svih njihovih oblika, dimenzija, elemenata i faktora, razloga nastan-
ka, nestanka, menjanja, funkcionisanja. Stvar dodatno uslonjava i neoprede-
ljenost autora za odreeni pravac, ili njegovo odricanje od istog u kasnijim
radovima i delima. Zato je vrlo teko izvriti jednu postojanu klasifkaciju
teorijskih pristupa meunarodnim reimima, a da ona istovremeno bude re-
alna i odriva.
Jednu od najboljih klasifkacija pristupa meunarodnih reima daju nam
Hasenklever, Mejer i Riterberger (Hasenclever, Mayer, Ritterberger).
237
Prema
kriterijumu eksplanatornih varijabli koje ove teorije naglaavaju, one mogu biti
podeljene na moi zasnovane, na interesima zasnovane i na znanju zasnovane
pristupe meunarodnim reimima. Tri su osnovna faktora po kojima se vri
ova klasifkacija: stepen institucionalizacije koji zastupaju, efektivnost reima i
njihova elastinost. Na moi zasnovane teorije (power-based theories) pretpo-
stavljaju da drave ne mare samo za apsolutivne, ve i za relativne dobiti. Oni
su najmanje spremni da odaju priznanja meunarodnim reimima o uzronoj
povezanosti sa meunarodnim institucijama, iako priznaju da je saradnja meu
dravama zasnovana na reimima realnosti koju je potrebno objasniti. Na in-
teresima zasnovane teorije (interest-based theories), iako sposobne da osete
razliku izmeu efekata razliitih stepena moi, ove teorije naglaavaju ulogu
meunarodnih reima u pomaganju dravama da realizuju zajednike interese.
Na taj nain, one posmatraju drave kao racionalne egoiste, zabrinute samo
za apsolutne dobiti. Na znanju zasnovane teorije (knowledge-based theories)
fokusirale su se na porekla interesa i akcentovale ulogu uzronih i normativnih
ideja.
Ove razliite teorijske kole istraivanja meunarodnih reima nude svoja
objanjenja njihovog porekla i nastanka. Teorije zasnovane na moi, ili realizam,
panju usmeravaju na ulogu moi u stvaranju i odranju reima, kao i posle-
dice koje oni stvaraju na njenu raspodelu u meunarodnom sistemu. Teorije
237 Hc My T i m . 17.
zasnovane na interesima, ili neoliberalizam, svoje shvatanje zasnivaju na rei-
mima kao mehanizmima koji olakavaju postizanje optimalnih rezultata tako
to smanjuju nesigurnost i neizvesnost meunarodnog, anarhinog sistema. Teo-
rije zasnovane na znanju, ili kognitivne teorije, naglaavaju njihovu drutvenu
konstruisanost i uticaj ideja, normi, identiteta i diskursa na njihovo stvaranje i
oblikovanje.
Tabela 1. Teorijske perspektive posmatranja meunarodnih reima
Realizam Neoliberalizam kognitivizam
Centralna varijabla Mo iNTEESi ZNaNJE
metateorijska ori-
jentacija
aCioNaLiSTika aCioNaLiSTika
ELEkTiViSTika
(c)
model ponaanja
MakSiMiZaCiJa
ELaTiVNiH DoiTi
MakSiMiZaCiJa
aPSoLUTNiH DoiTi
iGaNJE ULoGE
Institucionalizam SLa SEDNJi Jak
Izvor: Hasenclever, Andreas, Peter Mayer and Volker Rittberger, Teories of International
Regimes (New York: Cambridge University Press, 1997), 6
Realistiki pristupi meunarodnim reimima teorije zasnovane na moi
Realisti smatraju da priroda anarhije u meunarodnom sistemu tera dra-
ve da vode brigu oko relativnih dobiti, tj. njihova pozicija prema poziciji drugih
drava u sistemu. Drave e zato teiti da sklope sporazum koji ih stavlja u
bolju poziciju u odnosu na druge i, uprkos potencijalnim rizicima koje donosi
saradnja, drave e se zbog ovih relativnih dobiti odluiti da stvore meunarod-
ni reim.
Teorija hegemonske stabilnosti je, u sutini, jedini odriv pokuaj realisti-
kih teorija reima da objasne njihov nastanak i funkcionisanje. Ona snano po-
vezuje nastanak reima sa postojanjem dominantne drave u odreenoj oblasti
meunarodnih odnosa i na taj nain objanjava kada i zato nastaju meunarod-
ni reimi. Inspirie se ekonomskim analizama arlsa Kindlebergera (Kindle-
berger) o Velikoj depresiji, u kojima tvrdi da je za stabilnost svetske ekonomije
neophodan jedan stabilizator.
238
Osnovna pozicija teorije hegemonske stabil-
nosti, primenjena na meunarodne reime, jeste da se reimi ustanovljavaju i
odravaju od aktera koji su nosioci izvora moi i da reimi slabe i postaju manje
efkasni kada ta mo biva ravnopravnije rasporeena meu njihovim lanovi-
ma.
238 C P. k T W D: 1929-1939 (y: Uy C-
P 1973) . 45.
Dankan Snidal (Snidal), jedan od predstavnika realistike teorije meu-
narodnih reima, pravi dve struje ove teorije hegemonske stabilnosti u zavisno-
sti od prirode hegemona. Model blagonaklonog hegemona opisuje hegemonsku
dravu koja sama obezbeuje kolektivna javna dobra, u ovom sluaju efkasan
meunarodni reim, dok su ostale drave uopteno osloboene odgovornosti i
pomoi u njegovom odranju. Druga varijanta koju Snidal obrauje jeste model
prinudnog hegemona i ono to je drugaije u ovom modelu jeste izrazito asime-
trina veliina aktera u datoj oblasti saradnje. Ovaj model predvia da hegemon
moe i koristi svoju mo da natera druge da takoe doprinose koliini dobara,
na taj nain to im naplauje za kolektivna dobra koja su nastala pod njegovim
vostvom.
239

Moderna realistika perspektiva o meunarodnim reimima pokuava da
pokae kako realizam predstavlja mnogo adekvatniji nain za razumevanje sa-
radnje meu nacijama, nego to to uspeva njegov glavni takmac, neoliberalizam.
U neoliberalnoj perspektivi anarhija se svodi na stanje u kome nema vrhovne
vlasti koja e obezbediti da se obeanja i ispunjavaju i, u takvoj situaciji odsustva
odgovarajue institucije, drave e vrlo teko saraivati zbog straha da ne budu
prevarene od strane svojih partnera. Meunarodna anarhija zapravo ne iziskuje
da se drave ponaaju kao racionalni egoisti i Greko (Grieco) je uloio veliki
napor da objasni kako injenica da su drave osetljive na raspodelu dobiti ne
mora nuno da znai da su one zainteresovane samo za relativne dobiti. U Gre-
kovoj teoriji, drave nisu sebini maksimizatori korisnosti, ve pre odbrambeni
pozicionalisti. Drave ne brinu ekskluzivno za relativne dobiti, ve da u njihovu
raunicu korisnosti ulaze i apsolutne dobiti. Pod odreenim okolnostima, rela-
tivni gubici mogu biti zanemareni zarad apsolutnih dobiti.
Neoliberalni pristupi meunarodnim reimima
teorije zasnovane na interesima
Predstavlja glavnu struju analize meunarodnih reima, jer joj pripada
najvei broj autora iz ovog polja. Zapoinje afrmacijom kljunih pretpostav-
ki strukturalnog realizma. Anarhija je najvaniji kvalitet prirode meunarodne
strukture, a drava je njen centralni akter, koja svoje interese ostvaruje vojnom
silom. Pristupaju meunarodnim reimima kao striktno interesno zasnovanim
fenomenima meunarodnih odnosa. U takvom okruenju, odnosi moi nuno
utiu na saradnju, ali i konstelacija interesa i preovlaujuih oekivanja.
239 Dc S T Lm Hmc Sy Ty : i o-
V. 39 N. 4. (am 1985) . 579.
U okviru neoliberalnog pravca izdvajamo etiri razliita pristupa istrai-
vanju meunarodnih reima. Prva dva se mogu smatrati najistijim predsta-
vnicima racionalistikog naina teoretisanja meunarodnih reima. Oslanjajui
se na moderne ekonomske teorije institucija, funkcionalna ili ugovorna teorija
(contractualist theory) istrauje uticaje meunarodnih reima na njihove sposob-
nosti da sarauju u situacijama koje podseaju na situaciju Zatvorenikove dileme
(Prisoners Dilemma) i razvija funkcionalne argumente za stvaranje i odra-
vanje reima.
240
Situaciono-strukturalni pristup (situation-structuralism) pro-
iruje perspektivu koju usvaja ugovorna teorija reima, obraujui itav spektar
stratekih situacija u kojima se moe saraivati u okviru reima, i analizira uticaj
razliitih konstelacija interesa na verovatnou njihovog stvaranja, kao i na nji-
hov institucionalni oblik. Problemsko-strukturalni pristup (problem-structural
approach) i Jangov model institucionalnog pregovaranja (institutional bargai-
ning) se ne mogu olako smestiti pod kapu neoliberalno-racionalistikih teorija,
ali ipak najvie pripadaju neoliberalnim teorijama meunarodnih reima.
Funkcionalnu teoriju meunarodnih reima razvio je Robert Kohejn (Ke-
ohane) i njena osnovna postavka je da reimi nastaju od strane drava kao in-
strumenti za uveanje odreenih (sebinih) ciljeva.
241
Oni ne utiu na promenu
interesa aktera, ili bar ne neophodno, ve stvaraju nove, drugaije strategije koje
su za aktere mnogo racionalnije. Reimi smanjuju transakcione trokove, tj.
trokove povezane sa pregovaranjima, osmatranjem, praenjem i podupiranjem
sporazuma. Stvaranje reima, sa druge strane, nije besplatno, jer je i osnova sva-
kog reima upravo meunarodni ugovor iji dogovor opet proizvodi transakcio-
ne trokove. to je verovatnije da e reim biti efkasan, to je vea verovatnoa da
e on i biti stvoren, a ranija iskustva sa reimima i ona sa dobrim partnerima
utiu na volju aktera da stvore nove.
240 Z m j j m m mm -
j . oj m j j j (jc
) j cj m j m mcj ( j j
m ) m
. U m m m :
Pcj j jc mj m . omj-
j m . a m j j j cj
mm 20 .
a j jj 5 . a j
mc j j. U m m j
m c m cj m
cj j j. o cj mj cj:
j c j m m mjj
j.
241 Hc My T i m . 37.
Situaciono-strukturalni pristup meunarodnim reimima smatra da
problem kolektivne akcije (ili saradnje) u meunarodnim odnosima nastaje
kada slepo povinovanje imperativima individualne racionalnosti, paradoksal-
no, dovodi do rezultata koji se nalaze ispod Pareto optimuma efkasnosti.
242

Da bi se reila dilema, nije dovoljno samo da akteri postanu svesni situacije i
da se sloe da moraju da sarauju. Kako bi stabilna saradnja postala mogua,
neophodno je da oekuju da e se ponovo sresti u budunosti. Deo uloge
meunarodnih reima je da stvaraju i daju podstrek ovom oekivanju. Pratei
ovu logiku, oni razlikuju tri vrste reima: reimi saradnje, reimi usklaivanja
i reimi ubeivanja.
Model institucionalnog pregovaranja zagovara Oran Jang, jedan od pioni-
ra istraivanja meunarodnih reima. Ovaj model se zasniva na interesima ak-
tera koji su sebini i istovremeno suoeni sa mogunou postizanja zajednikih
dobiti na osnovu efektivnog usklaivanja njihovog ponaanja i tekoama uspo-
stavljanja odreenog skupa normi i pravila u tu svrhu. U stvarnom svetu akteri
obino nisu ba sigurni u to koje su strategije na raspolaganju njima i nihovim
partnerima, a vrlo su nesigurni i po pitanju rezultata koji mogu proistei iz bilo
koje mogue kombinacije strategija. I, na kraju, oni nisu uvek sigurni kako se
ovi rezultati odnose na njihove kljune interese. Jedan od Jangovih krucijalnih
argumenata je da ovi uslovi akteru stvaraju mogunost da se angauje u integra-
tivnom, radije nego distributivnom pregovaranju. Prva i jedina briga drava se
premeta od raspodele fksnih isplativosti do saradljivog stvaranja proirenih
korisnosti.
243

Naglasak na vremenu i nepredvidivosti budunosti je kljuni faktor koji
olakava sporazume izmeu sebinih aktera. Pregovaranje se uvek odigrava pod
velom neizvesnosti i u njegovom modelu upravo je neizvesnost uslov koji omo-
guava stvaranje reima. Institucionalno pregovaranje moe uspeti samo onda
kada postoji ugovorna okolina, drugim reima, okolnosti koje karakterie od-
sustvo zone sporazuma. Takoe, spoljanji okovi ili krize poveavaju verovat-
nou za uspeh pregovarakih napora oko stvaranja reima. Kao otkrie ozonske
rupe iznad Antarktika 1985. godine, koje je pomoglo pregovaraima da promene
fokus svojih zajednikih interesa i da izau iz orsokaka, koji se obino javljaju
kod institucionalnog pregovaranja. Mogunost da sporazumi budu prihvaeni
od svih autora kao povoljni (radije nego efkasni) i jasnoa i vidljivost reenja
koji proizlaze iz njegove jednostavnosti ili opte prepoznatljivosti, efektivni i
odseni mehanizmi kojih se mora pridravati i da institucionalno pregovaranje
242 j P-f m j j j
jm j m m .
243 Hc My T i m . 68 82.
ima veu verovatnou za uspeh kada se pojavi efektivno vostvo, dok e u odsu-
stvu takvog vostva ono najverovatnije propasti. Ovu ulogu mogu igrati drave,
meunarodne organizacije, nevladine organizacije ili pojedinci.
Kognitivni pristupi meunarodnim reimima
teorije zasnovane na znanju
Zasnovani na konstruktivistikom pristupu istraivanja meunarodnih
odnosa, njihova osnovna pretpostavka je da saradnja ne moe biti u potpuno-
sti objanjena bez oslanjanja na ideologiju, vrednosti aktera, verovanja do kojih
dre i znanja koja su im dostupna. Saradnja je odreena percepcijom i pogre-
nim percepcijama, sposobnostima da obrade informacije i uenjem. Znanje i
ideologija, ukljuujujui i znanje koje reimi obezbeuju dravama, mogu da
izmene interese aktera u meunarodnoj areni. Teorije meunarodnih reima
koje se baziraju na znanju najee se meu sobom dele na slab kognitivizam i
jak kognitivizam.
244

Slabi kognitivisti tvrde da zahtev za stvaranjem meunarodnog reima za-
visi od percepcije aktera o meunarodnim problemima. Oni naglaavaju ulogu
naunika i drugih eksperata, koji ne samo da stvaraju nove uvide u uzrone
odnose, ve i aktivno promoviu te promene u prostoru javne politike. Ove epi-
stemike zajednice znaju kako i kada da utiu na ove procese kreiranja politike
agende i meunarodnih reima. Jako istiu ulogu uenja u formiranju i menjanju
meunarodnih reima. Nove informacije, take gledita i razumevanja mogu da
utiu da akteri zamene svoje strategije kako bi postigli osnovni, nepromenjeni
cilj, ili mogu da redefniu sam sadraj nacionalnog interesa, to bi podrazume-
valo uspostavljanje novih ciljeva i traganje za odgovarajuim strategijama.
Jaki kognitivisti imaju ideju da drave igraju uloge u meunarodnoj are-
ni, a njihovo ponaanje se ne moe objasniti logikom korisnosti kako to rade
racionalistike teorije, ve samo logikom podesnosti. One ne preispituju svoje
pojedinane ciljeve i preferencije, pa onda kalkuliu koji e tok akcije preduzeti
kako bi na najbolji mogui nain ostvarili ove ciljeve, ve e postavljati pitanja:
Ko sam ja? Kakva je ovo situacija? Koja je moja uloga u drutvu? U okviru jakog
kognitivizma moemo razlikovati ak etiri posebna pravca na osnovu take
oslonca koju zauzimaju: mo legitimacije, mo argumenata, mo identiteta i mo
istorije u meunarodnoj politici.
244 i . 137.
INSTITUcIONALNO PreLIVANJe I ObJANJeNJe
NASTANKA meUNArODNIH reImA
Izlaganje postojeih teorijskih shvatanja o nastanku meunarodnih reima
ne govori nam mnogo toga. Od njih smo nauili vanost svesnosti i moi u
stvaranju reima, koji najee nastaju kao odgovor na meunarodni ok, stvo-
ren nekim novim istraivanjem, otkriem ili studijom. Govore nam i da su re-
imi politike tvorevine, stvorene u cilju prevazilaenja opaenih problema koji
nastaju iz neodgovarajue regulisane ili nedovoljno usklaene dravne akcije.
Zakljuak se moe prikazati Kohejnovom analogijom reima i trita: Vlade
zemalja bi trebalo da saekaju dok odreeni problem ne naraste, tj. postane
aktuelan i akutan, a onda da stvaraju reime za njegovo reenje. Visoke cene
izgradnje reima pomau da se oni ouvaju, jer iako opadne zadovoljstvo ili
priliv oekivane koristi od njegovih lanica, one e ga radije odravati u ivo-
tu, na nekom nivou ispod optimuma, nego ga pustiti da umre da bi bio ponovo
sagraen.
245

Jednostavno, teorijska shvatanja, koja su sada u opticaju, nisu sposobna da
izgradnju reima objasne idui dalje od toga da njegov oblik i snaga zavise od
toga ko ga eli, ko mu se suprotstavlja i zato i kako se reavaju sukobi interesa,
ciljeva i mogunosti koje poseduju njegovi akteri (makers, breakers and ta-
kers
246
). Smatramo zato vrlo uputnim savet Ferona (Fearon) i Venta (Wendt) o
tome da postojee paragidme i pristupe meunarodnim odnosima treba posma-
trati kao analitika sredstva, i ne uputati se previe u ontoloke i epistemoloke
rasprave, jer disciplina meunarodnih odnosa nema nikakva sredstva u rukama
da rei ove probleme koji su preteno flozofske prirode, sa jedne strane, a sa
druge, zbog toga to one odvlae panju od stvarnih problema u meunarod-
nim odnosima koji ekaju reenje.
247
Ne moe se nastanak ili odsustvo reima
objasniti iskljuivo time ko je, kada i zato igrao koju ulogu i koje sporazume
su postigli. Ponaanje drava ne proizlazi samo iz strukturalnih faktora, tj. ras-
podele moi, niti se ono moe objasniti samo oslanjanjem na njenu unutranju
politiku ili interese. Neophodno je ii dalje i istraiti nove poglede na stvara-
nje meunarodnih reima koji odgovaraju stvarnim, empirijskim situacijama u
meunarodnom svetu. Jednom od znaajnih pomaka u ovom pravcu moe da
245 o. k a my: C c w c
cmy (Pc: Pc Uy P 1984) . 103.
246 S k Sc C m cqc . 6.
247 m ax W m . Ccm: a Sc Vw
H (.) W C a. Smm (L:
SaGE Pc 2002) . 53.
pomogne otkrivanje uzronih mehanizama izmeu meunarodnih institucija
koje identifkuju Gering i Obertur u tekstu Te Causal Mechanisms of Interaction
between International Institutions.
Institucionalna interakcija postoji ako jedna institucija (izvor) utie na
razvoj ili rezultate druge (ciljne) institucije. Neophodno je da taj uticaj mo-
emo da poveemo sa drugom institucijom i da budemo sigurni da se on ne
bi desio u njenom odsustvu. Logino slede tri koraka koje je potrebno prei:
a) ustanoviti instituciju izvor, koja je nezavisna varijabla, zatim b) ustanoviti
ciljnu instituciju koja je subjekt uticaja, pa tako zavisna varijabla i c) ustanovi-
ti uzrono-posledinu vezu izmeu ove dve institucije.
248
Hipoteze Geringa i
Obertura predstavljaju polaznu osnovu za ideju o institucionalnom prelivanju
u stvaranju meunarodnih reima. Kroz etiri mehanizma interakcije, koje su
autori identifkovali (prenos znanja, ustanovljene obaveze, uticaji na ponaanje i
funkcionalna povezanost krajnjeg cilja upravljanja institucije), jasno je prikaza-
no kako drave prenose mehanizme saradnje iz jedne institucije u drugu i kako
postojee institucije stvaraju nove reime i utiu meusobno na funkcionisanje
i ostvarene rezultate.
Na primer, uzroni mehanizmi interakcije, koji se odvijaju kroz obaveze
preuzete lanstvom u reimu, ukazuju na to kako su meunarodni ekoloki re-
imi postepeno potisnuli nadlenost Svetske trgovinske organizacije (WTO),
tako to su, od svog ustanovljenja sedamdesetih godina XX veka, otro reagovali
protiv postojeeg reima meunarodne trgovine svaki put kada bi ovi promo-
visali trgovinu na tetu ekologije. Sa druge strane, ovaj mehanizam uzronosti,
koji su Gering i Obertur ustanovili, objanjava, na primer, nastanak reima za-
tite severnoistonog Atlantika (OSPAR), koji raspolae mnogo veim nad-
lenostima i efkasnijim sredstvima od Meunarodnih konferencija Severnog
mora, od kojih je nastao, a koje su se odvijale osamdesetih godina XX veka.
Proces institucionalnog prelivanja obuhvata najee pozitivan proprat-
ni efekat funkcionisanja jedne meunarodne institucije, koji predstavlja uzrok
nastanka druge institucije (organizacije ili reima) ili neke njene odluke. Tako
je mogue da pravila jednog reima podstaknu stvaranje novih reima ili novih
pravila u okviru postojeih. Na primer, na osnovu obaveza koje proizlaze iz pot-
pisivanja Kjoto protokola, Evropska unija je 2005. godine ustanovila prvi cap-
and-trade sistem emisije ugljen-dioksida, na osnovu ranije donetog Evropskog
programa klimatskih promena (ECCP).
248 Tm G S o T C Mcm ic
w i i : E J i V. 15
. 1 (2009) . 125156.
Sa druge strane, mogue je da jedan reim inicira pravila u nekom reimu
koji funkcionie u potpuno drugoj oblasti, i da na taj nain ova pravila posta-
nu sastavni deo prvog. Na primer, sloeni reim izvorima sadnog materijala
(plant genetic resources) obuhvata Meunarodnu konvenciju za zatitu novih
vrsta biljaka, dva sporazuma u okviru Organizacije za hranu i poljoprivredu
Ujedinjenih nacija (FAO), Sporazum Svetske trgovinske organizacije o as-
pektima trgovine intelektualnom svojinom (TRIPS) i Konvenciju o biolokoj
raznovrsnosti.
Moguno je i da reimi vremenom evoluiraju tako da potpuno nestanu
u prvobitnom obliku, i da se rastoe u jedan ili vie novih reima. Poznat je
primer Konferencije iz Bazela o meugraninom prenosu opasnih otrova koja
je bila okida za stvaranje nekoliko regionalnih reima koji su imali mnogo
stroe norme. One su, potom, izvrile povratni uticaj na dalji razvoj Kon-
vencije iz Bazela. Poznat je i primer trostrukog prelivanja u polju zatite
prava intelektualne svojine, kada je najpre stvorena Svetska organizacija za
intelektualnu svojinu (WIPO), koja je zatim svoja pravila prenela u Opti
sporazum o carinama i trgovini (GATT), da bi na kraju nastao Sporazum o
aspektima trgovine pravima intelektualne svojine (TRIPS) u okviru Svetske
trgovinske organizacije (WTO). Pravo intelektualne svojine belei donoenje
odluka na ovu temu u ak etiri razliita meunarodna reima: biodiverzitet,
izvori sadnog materijala za hranu i poljoprivredu (IT PGRFA), javno zdravlje
i ljudska prava.
UNEP Regionalni program mora, osnovan 1974. godine, inicirao je stva-
ranje Akcionog plana za Mediteran i potpisivanje Konvencije iz Barselone i
njenih protokola. Meunarodni reim slobodne trgovine, poznat i kao Breton
Vuds sistem (Bretton Woods system), uticao je na stvaranje itavog niza me-
unarodnih organizacija, sporazuma, i novih reima koji zahvataju specifne
oblasti meunarodne trgovine: Meunarodni monetarni fond (MMF), Meu-
narodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Svetska banka (WB), brojne or-
ganizacije i reimi za zatitu ivotne sredine, socijalne probleme, upravljanje i
knjigovodstvo. Iz pomorskog bezbednosnog reima, stvorenog na osnovu kon-
vencije Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS), nastali su brojni reimi,
od kojih su neki: Spreavanje protivzakonitih radnji protiv bezbednosti pomor-
ske navigacije 1988. godine (SUA), Bezbednosna inicijativa protiv irenja (PSI),
Meunarodni brodski i luni sigurnosni kod (ISPS Code), Junoazijska regio-
nalna saradnja za luku bezbednost 2008. (SARPSCO) i sl.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju OEBS (OSCE), koja je
nastala tokom Hladnog rata, predstavlja jasan primer institucionalnog preli-
vanja. Stvorena kao najvea ad hoc organizacija Ujedinjenih nacija, predstavlja
najveu meuvladinu organizaciju koja se bavi bezbednou. Brojei 56 lanica,
OEBS obuhvata kontrolu naoruanja, ljudska prava, slobodu tampe i slobode
izbora, a naroito je razvila mehanizme u pravcu ranog upozorenja, prevenci-
je sukoba, upravaljanja krizom i postkonfiktnom izgradnjom. OEBS je razvio
ogromnu mreu lokalnih i regionalnih organizacija koje deluju u zemljama la-
nicama. Samo u reimu zatite ljudskih prava iz OEBS-a je potekao Helsinki
komitet ljudskih prava, iji je najpoznatiji i najuspeniji ogranak osnovan 1992.
kao Britanska helsinka grupa ljudskih prava, koja je vremenom postala samo-
stalna od svoje matice. Iz Helsinkog komiteta ljudskih prava prelivanjem je
nastala i meunarodna nevladina ogranizacija Human Rights Watch, koja ima
svoje kancelarije irom sveta.
Postoji jo mnogo primera institucionalnog prelivanja kao poetne osno-
ve za stvaranje i nastanak meunarodnih reima. Ovaj analitiki okvir moe biti
upotrebljen za istraivanje brojnih institucionalnih interakcija kao, na primer:
izmeu NATO-a i Bezbednosne i odbrambene politike EU, odnosi razliitih
reima ljudskih prava, Svetske trgovinske organizacije (WTO), Politike jedin-
stvenog evropskog trita i Sporazuma iz Lome (Lom Treaty), izmeu Svetske
trgovinske organizacije i Meunarodne organizacije rada (ILO), kao i mnogih
drugih. Takoe, ovaj okvir moe biti samo polazna taka za mnogo dublje i
razraenije analize mehanizama i putanja kojima putuju uticaji od jedne insti-
tucije do druge, od jednog reima do nekog novog.
Koncept institucionalnog prelivanja obezbeuje istraivaima skup mo-
dela koji naglaavaju mogue uzrone veze izmeu institucija, pa na taj nain
olakavaju pristup realnim, empirijskim situacijama institucionalnih interakcija.
Ovi modeli mogu biti osnova za analizu interakcija u razliitim situacijama, u
velikoj meri, kao to i vrlo dobro poznat model teorije igara pomae u analizi
formiranja, funkcionisanja i oblikovanja meunarodnih institucija. Zajedno, ova
dva modela mogu tvoriti osnovu za mnogo obuhvatniju teoriju institucional-
nih interakcija. Ono to nam koncept institucionalnog prelivanja donosi u polje
istraivanja nastanka meunarodnih reima jeste nova taka oslonca koja dopu-
njuje manjkavosti postojeih teorijskih pravaca u ovoj oblasti.
ZAKLJUAK
Pred savremenim istraivanjima meunarodnih reima nalaze se brojni
problemi. Najpre injenica da, iako brojna zajednica istraivaa sa puno radova
i tekstova, jo uvek nije uspela da doe do opteprihvaene defnicije meuna-
rodnih reima koja bi ih jasno i nedvosmisleno odvojila od meunarodnih in-
stitucija i meunarodnih organizacija. U ovom radu je data radna defnicija me-
unarodnih reima koja pretenduje da pokrije nedostatke postojeih: ona istie
zajedniki postignute sporazume izmeu njegovih lanica, specifnu oblast de-
lovanja i iroko shvaene koristi koje iz njega proizlaze. Sa druge strane, na pita-
nje kako i zato nastaje meunarodni reim, u postojeim teorijskim pristupima
odgovoreno je vrlo usko, apstraktno, jer se vodilo rauna, pre svega, o njihovim
poetnim ontolokim i epistemolokim pozicijama. I dalje nam realizam, neoli-
beralizam i kognitivizam ne govore mnogo o nastanku jednog reima, tek nam
daju neto vie od polaznih osnova za dalju analizu, mada smo zakljuili da i na
njih treba gledati iskljuivo kao na analitike alate, a ne na paradigme koje nam
kroje sudbinu. Ovaj rad je pokuao da odgovor na postavljeno pitanje pronae
u uzronim efektima meusobnih institucionalnih interakcija, koji su postavili
dobar osnov za razvoj koncepta institucionalnog prelivanja. Ovaj koncept se
zasniva na pozitivnim uticajima koje jedna institucija stvara u pravcu izgradnje
druge institucije (reima) ili novih pravila u okviru postojeih. Kratke analize
postojeih primera iz prakse meunarodnih reima, bez ulaenja u samu sutinu
svake ponaosob, jer za to nije bilo prostora, pruile su dovoljan dokaz u prilog
koncepta institucionalnog prelivanja u procesu analize nastanka meunarod-
nih reima. Ovaj rad moe biti dobra polazna osnova za razvijanje jedne sloene
teorije institucionalnih interakcija, ali i za dublju iskustvenu analizu nastanka
postojeih reima.
LITerATUrA
Donnelly, Jack, International human rights: a regime analysis. In: International Organiza-
tion, Vol. 40, no. 3 (Summer, 1986), 599639.
Fearon, Games and Wendt, Alexander (2002), Rationalism v. Constructivism: A Skeptical
View. In: Handbook of international relations, edited by Walter Carlsnaes, Beth A.
Simmons, 52-73, London: SAGE Publications.
Ghering, Tomas (1994), Dynamic International Regimes. Institutions for International Envi-
ronmental Governance. Frankfurt/M: Peter Lang Pub Inc.
Gehring, Tomas and Oberthr, Sebastian (2009), Te Causal Mechanisms of Interacti-
on between International Institutions. In: European Journal of International Relations,
Vol. 15, no. 1, 125156.
Haggard, Stephan and Simmons, Beth A. (1987), Teories of International Regimes. In:
International Organization, Vol. 41, no. 3, 491517.
Hasenclever, Andreas, Peter Mayer, and Volker Rittberger (2004), Teories of International
Regimes. London: Cambridge University Press.
Kindelberger, Charles P (1973), Te World in Depression: 1929-1939. Berkeley: University of
California Press.
Krasner, Stephen D. (1983), Structural Causes and Regime consequences. In: International
regimes, edited by Stephen D. Krasner, 1 21. Cornell University Press.
Liverani, Andrea, Succes and failure in international regimes. Published 19.01.2010.
http://climatechange.worldbank.org/node/5379
Miller-mccune.com. Te Arab Springs Cascading Efects. Published 23.02.2011., http://
www.miller-mccune.com/politics/the-cascading-efects-of-the-arab-spring-28575/
Milosavljevi, Slavomir i Radosavljevi, Ivan (2006), Osnovi metodologije politikih nauka.
Beograd: Slubeni glasnik.
Puchala, Donald J. and Hopkins, Raymond F. (1983), International Regimes: lessons from
inductive analysis. In: International Regimes, edited by Stephen Krasner, 61 93, Cor-
nell University Press.
Putnam, Jef (2011), Institutional Spillovers and Economic Growth, B.A. Tesis, Williams
College. Found 22.10.2011. http://web.williams.edu/Economics/Honors/2011/Put-
namFinalDraft.pdf
Snidal, Duncan, Te Limits of Hegemonic Stability Teory. In: International Organizati-
on, Vol. 39, No. 4. (Autumn, 1985), 579614.
Stein, Arthur A., Coordination and Collaboration: regimes in an anarchic world. In: Inter-
national Organization, Vol. 36, no. 2 (Spring 1982), 299324.
Young, Oran R. (1986), International Regimes: Toward a New Teory of Institutions. In:
World Politics, Vol. 39, no.1, 104122.
Young, Oran R. (1983), Regime dynamics: the rise and fall of international regimes. In: In-
ternational Regimes, edited by Stephen D. Krasner, 93115, Cornell University Press.
marina Ili
INSTITUTIONAL SPILLOVer AND INTerNATIONAL reGIme creATION
Summary:
T c c m cmy -
m y. L ccc q m
f w m f c
c cm m y w
f m. a xm x -
c m c: m -
m cm cm. Cc
c c
cmy m m c-
y c mcm c y
cmm w.
Key words: m m
m m cm c-
m.
I I I d E o

NOVINArSTVO I
KOmUNIKOLOGIJA
Dr rade Veljanovski
1
UDC 316.774:347.23
32.019.5
meDIJI IZmeU bIZNISA, POLITIKe
I ODGOVOrNOSTI PremA JAVNOSTI
2
Saetak:
U mjj j j m mj -
j. Mj j
j j mj
m mm j. k c m-
mj m jj m j
j m j jm ?
o m : mj
ccj j j m mj
mj . Cj j j
j mj j -
m mcj
c m. mjj m m
j jm m m
cj mj j m j m
jm .
Kljune rei: mj ccj j m-
j
Nekoliko pojmova i njihova korelacija odreuju ovu temu. Mediji, kao
posrednici u procesu masovnog komuniciranja, odavno su postali i privredne
organizacije i taj njihov korporativni karakter sve vie jaa. Istovremeno, mediji
su, kao strukturni elementi javne sfere i kao institucionalni okvir za promociju
miljenja, stavova ideja, poprite politikih uticaja, esto spregnutih sa intere-
1 V U .
E-m: .j@..c.
2 j - j U -
j: 179076) j f M Sj. T mj 22.
2011. .
406 PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011iii DEo: N mj
sima kapitala. U takvim okolnostima javni interes i odgovornost prema njemu
postaju sve vie zamagljeni, a osnovna uloga medija esto iskrivljena do te mere
da zahteva redefniciju. Pitanje: jesu li mediji pre svega sredstva masovnog ko-
municiranja sa svim funkcijama koje doprinose otvorenosti drutva, njegovoj
demokratizaciji i ukljuenosti graana u drutvene procese ili su to prevashod-
no biznis organizacije, u ijem je delovanju proft osnovni motiv, sve vie ima
smisla. Pogotovo, to je vidljivo da se oba cilja teko mogu podjednako uspeno
ostvarivati. Ili, kako bi rekao Roland Lorimer (Rowland Lorimer): Mediji kao
doprinos daju informacije i analize unutar irokog konteksta u kojem se razni
pojedinci i grupe takmie u interpretiranju stvarnog znaenja dogaaja. Katkad
se pri davanju ovog doprinosa ima na umu javni interes, a ponekad su vie po
sredi vlastiti interesi. (Lorimer, 1998: 64)
Pretpostavka da su mediji odgovorni prema javnosti i da im je opti interes
osnovni motiv postojanja i rada polazi od, u osnovi, utopijske vizije ovean-
stva u kojoj se nedvosmisleno zna ta je dobro, a ta ne i pri emu e se svi, pa
i medijski poslenici, pridravati bazinog pravnog i moralnog naela: ne ini
drugome ono to ne eli da drugi tebi ini. Istina bi u takvom poimanju stvari
trebalo uvek da bude na prvom mestu. S druge strane, praksa je odavno pokaza-
la, a istraivanja potvrdila, da su u osnovi ljudskog delanja interesi. Oni su pre
svega pojedinani, grupni pa tek onda zajedniki, optedrutveni.
Trenutni interes, dakle, moe uticati na shvatanje pojma odgovornosti i
na odnos prema obavezi koja iz njega proizlazi. Kada u medijima svakoga dana
otkrivamo sadraje, poruke, stavove koji izazivaju nae podozrenje, za koje, uko-
liko smo prethodno dobro informisani, moemo da konstatujemo da su neisti-
niti, nekorektni, neprofesionalni, biemo u pravu ako zakljuimo da tu ima ne-
dovoljnog znanja novinara, da novinarska i urednika panja nisu bili na visini
ili da ima i oigledne zle namere. Ali takoe neemo smeti da prenebregnemo
mogunost da takav nain pisanja sledi neki konkretan interes, koji je suprotan
optem, javnom interesu, a koji ima mo da se izrazi i bude javno posredovan.
Novac i vlast su pojmovi ije je znaenje jasno svima. Nije potrebno ubei-
vanje da interesi, koji tee proftu i odravanju vlasti, spadaju u najjae. Njihovi
nosioci su i u praksi i u teoriji oznaeni kao najistaknutiji centri moi kojima je
penetracija u javnu sferu nain opstanka i zato ih je nuno stalno posmatrati u
odnosu na medije i uticaje koje njihovim posredstvom ostvaruju.
Nema slobodnog demokratskog drutva bez slobodne javne sfere, a takve
sfere nema bez slobodnih medija iako postoji bilo iji monopol nad njima, rekao
bi Habermas. Ovakvo promiljanje, pogotovo ako je re o politikoj komuni-
kaciji, kao kljunu formulu za slobodan protok informacija i poverenje u njih
vidi autonomiju medija u odnosu na okruenje i podrku civilnog drutva. Po-
sredna politika komunikacija u javnoj sferi moe da olaka deliberativni proces
407 VjMEDiJi iZMEU iZNiSa PoLiTikE i oDGoVoNoSTi PEMa JaVNoSTi
legitimizacije u sloenim drutvima jedino ako samoregulisan medijski sistem
ouva nezavisnost prema svojim socijalnim okruenjima i ako anonimne publi-
ke obezbede povratnu vezu izmeu informisanog, elitnog diskursa i aktivnog
civilnog drutva. (Habermas, 2007: 6)
Za ovakav pristup, meutim, potreban je drutveni konsenzus koji podra-
zumeva optu ukljuenost. Ali iskustvo pokazuje da i u drutvima sa najviim
stepenom demokratije i opteg napretka, nedovoljno uverljivo zvui oekivanje
da e se ba svi podrediti optem dobru i javnom interesu. S druge strane, posto-
je i teorije po kojima je baviti se preduzetnitvom za sopstveni interes, i u tome
imati uspeha, ravno optem dobru.
rObNI KArAKTer meDIJA I meDIJSKIH PrOIZVODA
Miljenja po kojima su medijski proizvodi, pa i sami mediji, roba kao sva-
ka druga, sve su prisutnija i u medijskoj teoriji, a pogotovo meu medijskim
preduzetnicima. Takav odnos rui regulatorne okvire, namee deregulaciju i
prenaglaava stav o trinom karakteru informacija, medija, kulturne i umet-
nike produkcije. Jedna od sutinskih pretpostavki, koju podravaju komer-
cijalni medijski sistemi kao privatno vlasnitvo, jeste miljenje da je medijska
industrija ista kao sve ostale industrije i da su medijski proizvodi isto to i ostali
potroaki proizvodi. (Croteau, Hoynes, 2006: 27) Autori navode izjavu koju
je Mark Foler (Mark Fowler), predsednik Federalne komisije za komunikacije
3

u vreme Reganove administracije, dao u okviru rasprave o medijima: Televizija
je samo jo jedan tehniki ureaj. To je toster sa slikama. (Croteau, Hoynes,
2006: 27) Njegove pristalice su, sledei ovu misao, upitale: Ako mi dozvolimo
da zakoni ponude i potranje odrede cenu i raspoloivost tostera, zato bismo
radili bilo ta drugaije sa medijskom industrijom? Istraivai medija Krote i
Hojnes konstatuju da u savremenoj medijskoj teoriji, pogotovo u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, dominiraju dva osnovna pristupa, dva modela miljenja.
To su Market model i Model javne sfere
4
. Po njima, Market model pretpostavlja
da su graani u najveoj meri potroai koji imaju potencijalni interes kupovine
masmedijskih proizvoda kao i bilo kojih drugih. Vagajui argumente pomenutih
modela, autori uoavaju: Prvo, centralna uloga reklamiranja, u raznim oblicima
u medijima, stvara jedinstvenu trinu vezu koja mora da bude uzeta u obzir
kada se procenjuju mediji. U nekim okolnostima medijsko trite je neosetljivo
na publiku. Drugo, mnogo vanije, mediji ne mogu da budu smatrani samo
3 Cmmc Cmm (CC) SaD.
4 T M M T Pc S M (C Hy 2006).
kao produkt koji e biti korien od potroaa. Umesto toga, model javne sfere
sugerira da su mediji izvori za graane sa vanim informativnim, edukativnim i
integrativnim funkcijama. (Croteau, Hoynes, 2006: 27)
Sve manje se uvaavaju upozorenja da, iako su i informacije i mediji roba,
ipak nisu kao svaka druga roba, da je u njihovom sluaju nuna vea drutvena
panja pa i regulatorni stav drave. Zato Krote i Hajnes, smatrajui teorijski
model javne sfere drutveno celishodnijim od market modela, direktno zaklju-
uju: Medijska industrija se razlikuje od ostalih industrija u vanom pogledu.
Zato to mediji proizvode kulturna i politika dobra koja imaju razliite svrhe
od mnogih drugih dobara. Model javne sfere zamilja medije kao resurse graa-
na, koji nisu jednostavno potroai roba. (Croteau, Hoynes, 2006: 29)
Krajem devedesetih godina prolog veka, Forum za informatiko drutvo
5

zahtevao je od Svetske trgovinske organizacije da prizna da su kulturna dobra i
medijske usluge znaajno drugaiji od drugih proizvoda i da treba da budu izu-
zeti iz globalnih sporazuma o slobodnoj trgovini i uslugama. Poslednja decenija,
meutim, daje indicije da ovaj apel nije bio mnogo delotvoran. Naprotiv, jaaju
pritisci za potpunom liberalizacijom medijske sfere i za deregulisanim ponaa-
njem medijskih preduzetnika.
Broj medija narasta do nesluenih granica i to ostavlja utisak medijskog
pluralizma, demokratizacije medijskih sistema i drutava u celini, iri moguno-
sti komuniciranja i stvara privid potpune otvorenosti i dostupnosti informacija.
Teoretiari Patrik Barvajz (Patrick Barwise) i Dejvid Gordon (David Gordon)
ukazuju na sledeu dilemu: Sudei po obimu medijskih industrija, izgleda da
su svi ukusi i sve nijanse miljenja na neki nain opslueni. Da li je to istina? Da
li dobijamo medije kakve elimo ili dobijamo medije za koje drugi odlue da ih
elimo? Rupert Mardok (Rupert Murdoch) je oblikovao San, koji je onda obliko-
vao ostale tabloide prema ukusu manje imunog sloja stanovnitva, zarad prodaje
koju iskljuivo podstiu senzacije. Da Mardok to nije uradio, da li bi neko drugi
primetio ovu prazninu na tritu i popunio je? (Brigs, Kobli, 2005: 303)
Neto slino ranije je utvrdio Lorimer, analizirajui rast medijskog car-
stva Aksel pringer (Axel Springer), koje, sa oko 170 svojih izdanja, uglavnom
tampanih medija, iri svoju arenu produkciju i u zemljama u tranziciji. Uspeh
pringerovih novina poivao je na pristupanijem novinarskom stilu od onog
koji je do tada negovala nemaka tampa. Po tradiciji, ona je bila intelektual-
na, dubokomislena, visokomoralistika, kulturno-literarna, flozofska... Formu-
lu pringer najpre su inili grozan naslov, ogranieni renik i preokupiranost
skandalom. Bila je to umirujua meavina zabave, romana u nastavcima, rebusa,
5 im Scy m 2000: 60-69 m am Cy P 2005: U
j mj 338.
horoskopa, lokalnih dogaanja, prepuna tekih kliea i uopte velegradskog ro-
mantizma. (Lorimer, 1998: 139)
Skandal, dakle, i nizak kvalitet medijske ponude u velikoj meri jeste u
osnovi rasta medijske industrije, kao roba koja se lake prodaje od informa-
tivnih, dokumentarnih, a pogotovo edukativnih ili visokokvalitetnih umetni-
kih sadraja. Evropski dravni intervencionizam olien u stavu prvog direktora
BBC Dona Rita ( John Reith) da televizija u nae domove ne sme da unese
nita vulgarno i tetno (ingler, Viringa, 2000) potiskuje se i u samoj Evropi
pod snanim pritiskom amerikog neoliberalizma, koji i u medijskoj praksi i
teoriji prenaglaava znaaj trita i profta.
Na jednom broju amerikih univerziteta, na kojima se studiraju mediji i
novinarstvo, studenti ue da je televizija prevashodno biznis organizacija i da
raditi u njoj znai pre svega razmiljati o zaradi. Radio se, kao medij, na ovim
univerzitetima esto ne prouava, jer on ne moe da donese proft kao tampa
ili televizija. Uoavajui ovu tendenciju i posmatrajui je u kontekstu jaanja
medijske industrije, pogotovu uz primenu novih tehnologija, Robert Meke-
sni (Robert Mc Chesney) govori o komunikacionoj revoluciji koja bi trebalo
da nastaje kroz kritiko poimanje savremenih procesa uz mogunost stvara-
nja medijske politike koja anticipira budunost. Kao i Lorimer kada analizira
sadraje medijske produkcije Aksel pringer, tako i Mekesni uoava porast
populizma u medijima, prouzrokovanog zahtevima biznisa i kritiki se osvre
na injenicu da ovu pojavu toleriu i ljudi koji se bave naukom. Ja sam tvrdio
da smo danas usred, moda, najvanije komunikacione revolucije u stoleu, da
gledamo dramatino poveanje participacije populizma u medijima kao rezultat
stvorene politike i da je to imperativ koji naunici komunikolozi prihvataju u
svojim istraivanjima i nastavi. (Mc Chesney, 2008 :7) Populizam, kao oblik
iskrivljavanja svesti i predstave stvarnosti, Mekesni vidi kao deo politike, a ne
ureivakog koncepta koji se oteo komercijalnim medijima radi podsticanja
proftabilnosti, to ukazuje na smiljeno usmeravanje programskih sadraja ka
ostvarivanju politikih i komercijalnih interesa. Taj pristup stvarnosti, koji obu-
hvata i odnos prema medijima i njihovoj ulozi, autor sublimira u nekoliko teza:
Neoliberalizam, grubo reeno, upuuje na doktrinu da proft treba da upravlja
to je mogue vie drutvenim ivotom i bilo ta da se nae na putu stvaranja
profta sumnjivo je i osuujue. Biznis je dobar. Vlada je loa. Veliki biznis je
veoma dobar. Velika vlada je veoma loa. Porezi na bogatstvo su loi. Drutvena
potronja namenjena siromanima i radnikoj klasi, su jo gori... Nema takvih
stvari kao to je drutvo samo individue u surovom takmienju jedna sa drugom
i njihova najua porodica. (Mc Chesney, 2008: 15)
Mekesni i u medijskoj sferi vidi ponaanje po kome ekstremna i rastua
nejednakost nije samo prihvatljiva nego i neophodna da bi imuni mogli da
budu jo bogatiji, pa da investiraju u rast, a to je onda batina za siromane da
budu spremni da rade jo vie i produktivnije. U svojoj knjizi, Politika ekonomija
medija, on kritikuje stanovite po kome je trite superioran nain za ureivanje
ljudske egzistencije i osnova svih ostalih sloboda, kao i miljenje po kome je
ljudska komunikacija kroz vlade i sindikate loa jer e na dui rok stvari uiniti
gorim udaljavajui ih od istog trita.
Zanimljivo je da upravo dok se uticaj deregulacije i jaanja medijskog bi-
znisa sve intenzivnije preliva iz Amerike na Evropu i ostale delove sveta, u sa-
moj Americi opada, na primer, sluanost komercijalnog radija, a raste sluanost
PBS
6
radija i gledanost PBS televizije. Ali to je mogue u bogatoj zemlji ija
srednja klasa, pored vieg obrazovanja i selektivnijih potreba, ima i ekonomsku
mo kojom moe dobrovoljno da subvencionira kvalitetniju medijsku ponudu.
U zemljama istroene i osiromaene srednje klase nema mogunosti za samof-
nansirajuim aktivnostima u odnosu na medije.
Uz jaanje deregulacije, u mnogim zemljama i dalje opstaje vrlo obimna
regulacija koja utvruje pravila u medijskoj sferi. Ipak, teko je ne uoiti da je uz
zakone, dravu, regulatorna tela advertajzing (advertising) najjai regulatorni
faktor. Najpoznatiji svetski listovi odavno vie od polovine svoga prostora na-
menjuju reklamama, a ima primera u kojima su novinarski tekstovi nusproizvod
na svega tridesetak ili manje procenata prostora. Za razliku od Amerike, gde
ogranienja nema, Evropa se jo dri sa svojih 20 odsto programa komercijalnih
televizija i 10 odsto programa javnih servisa koji mogu biti namenjeni oglaa-
vanju, ali jaaju pritisci da se ovo izmeni. Istraivai Adam Brigs i Pol Kobli
konstatuju: Oglaavanje je postalo presudno za mnoge komercijalne medij-
ske institucije, kao primarni izvor prihoda. tavie, oglaivai namenski ciljaju
potroae iji kvalitet i kvantitet mere istraivai publike. Takva istraivanja
popularnosti utvruju ko prati koje medije i koje su cifre u pitanju, pa stoga i
verovatnou da e ovi gledaoci pravilno razumeti advertajzing povezan sa ovim
medijima. (Brigs, Kobli, 2005: 298)
Brigs i Kobli zakljuuju da oni koji imaju najvie prihoda potencijalno
mogu da investiraju i dalje i kontroliu velike delove sadraja razliitih medija,
unutar bilo kojeg nacionalnog trita. Takvi oblici kontrole sasvim sigurno ne
doprinose objektivnom informisanju i drastino potiskuju teme od opteg in-
teresa, zamenjujui ih popularnim, traenim sadrajima. Tako, uz pozivanje
na interes i oekivanja ciljnih grupa, dolazi do konstrukcije stvarnosti koja je,
manje ili vie, skrivena promocija odreenih uskih interesa.
6 Pc c Sc SaD j 1967. c -
m j j E.
Sve to to su iskusile razvijene zemlje polako stie i do zemalja u tranziciji.
I u regionu Balkana se sve vie osea da, ako neki medij nekoga ekonomski pro-
movie, prema njemu slabi kritiku distancu. Ta pojava sadri i prividan para-
doks. Poznata beogradska televizija B 92 profesionalno se istakla istraivakim
dokumentarnim serijama najvieg dometa, za koje se moe tvrditi da su bile u
javnom interesu i veoma verodostojne. Razotkrivanje primera korupcije, pri-
vrednog kriminala i, u tom kontekstu, sprega pojedinih biznismena i politiara,
povealo je gledanost ove televizije. Ali u ovom sluaju bolji rejting nije privu-
kao i vie oglaivaa. Naprotiv! Pomenuti serijali i uz njih emisije o nacionali-
stikim divljanjima fudbalskih navijaa na stadionima, smanjili su priliv novca
od reklamiranja do te mere da je ova stanica morala da potrai spas u traenju
novog vlasnika. Ovakvi primeri, na prvi pogled, dovode u pitanje tezu da mediji
imaju dvostruku komercijalnu funkciju, jer istovremeno promoviu prodaju roba
i usluga, ali i prodaju itaoce, sluaoce i gledaoce oglaivaima. Da li je mogue
da oglaivai zaobiu medij kome raste rejting i iz kojih razloga? Na primeru B
92 se vidi da je to mogue. Ako medij previe istrauje i objavljuje informacije
o manipulacijama, kriminalu, sivoj ekonomiji, povezanosti politike i biznisa u
neistim poslovima, moe mu se dogoditi da doivi bojkot neprincipijelne so-
lidarnosti onih koji fnansijskom i politikom moi raspolau. Drugim reima,
tako potreban medijski angaman na vanim drutvenim temama, istraivaki
novinarski rad koji daje rezultate i otkriva istinu, moe se mediju vratiti kao
bumerang i naterati ga da od takvog ureivakog koncepta odustane.
HrIDI PreKOmerNOG ObJeDINJAVANJA meDIJSKOG VLASNITVA
Koncentracija vlasnitva je takoe jedan od fenomena koji se iri uprkos
regulatornom okviru Evrope, koji zahteva odreena ogranienja u cilju ouvanja
medijskog pluralizma i izbegavanja dominantnog uticaja na javnu sferu. Sve je
vidljivije poputanje pred onima koji koncentraciju opravdavaju kao raciona-
lizaciju i bolje korienje resursa uz potpuno ignorisanje negativnih drutve-
nih posledica. Visoka koncentracija u industriji medija vodi, takoe, suavanju
vidika, smatra Roland Lorimer i objanjava da uzrok tome nije usko gledite
novinara, ve to to informacije dolaze iz manjeg broja izvora, na internacional-
nom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. U vlasnitvu nad medijskim
kompanijama izraen je trend da vee kompanije kupuju one manje. Ovo ubr-
zano vodi sve veoj korporativnoj koncentraciji u medijima, a, posledino, jaa i
oligopolska praksa. (Lorimer, 1998: 124) Lorimer navodi ekonomsku recesiju
kao uzrok ubrzavanja koncentracije, ali drugi istraivai naglaavaju paradoks
da i pri recesiji broj medija raste. I Mekvejl (Mc Quail) je odavno upozora-
vao da zagovornici medijskog pluralizma previaju ekonomsku koncentraciju
u medijskoj sferi kao neizbenu protivrenost stvarnom pluralizmu. injenice
potvruju da se stvaraju multinacionalni i multimedijski monopoli, ali ba zbog
njih je sve slabiji glas javne zabrinutosti zbog politikih i ekonomskih opasnosti
od tih monopola... Do smanjivanja javne relevantnosti ovih pitanja dolazi i zbog
zalaska ideologije, nakon koga je tee da se dokae kako je vlasnitvo medija od
strane velikih kompanija pretnja njihovoj slobodi. (Mekvejl, 1994: 126)
Koncentracija moe iskoriavanjem resursa da stvori veliki broj listova i
kanala, ali to uopte ne mora da povea raznovrsnost, a pogotovo kvalitet sa-
draja. Nisu vie problem samo Mardok, Berluskoni, Bertelsman, pringer. I u
zemljama u tranziciji jaaju domai medijski monici koji ele da kontroliu to
vei deo medijskog trita. U Srbiji su predstavnici medijske industrije uspeli
da zaustave donoenje zakona o medijskoj koncentraciji i javnosti vlasnitva.
7

Rezultat toga je u velikoj meri afera nastala oko kupovine Veernjih novosti
od strane VACa. Na videlo je konano izbilo vlasnitvo 70 odsto kapitala tog
najtiranijeg lista, koje je godinama bilo skriveno za javnost uz blagoslov drave.
Sama drava, meutim, nezakonito poseduje 30 odsto vlasnitva.
8
Na pitanje,
na kojim iniocima poiva stalni rast broja medija, teoretiari Patrik Barvajz
i Dejvid Gordon navode razne uzroke. I u recesiji ima potroaa koji su sve
bogatiji. Ljudi imaju sve vie slobodnog vremena pa vie konzumiraju medijske
sadraje. To esto dostie i do osam sati sedenja pred televizorom. Kablovska i
satelitska tehnologija, kao i digitalizacija ine medije sve dostupnijim. Tome se
dodaje jo jedan vaan uzrok ekspanzije medija: vlade obavljaju deregulaciju i
privatizaciju i dozvoljavaju privatnom kapitalu pristup oblastima koje su nekada
bile dravni monopol, kao to su radiodifuzija i telekomunikacije.
U okolnostima ekspanzije medijske industrije mogui nain opstanka ve-
likog broja medija jeste stalno sniavanje trokova proizvodnje, to se u najveoj
meri odraava pritiskom na programski personal. Ve pomenuta koncentraci-
ja medija, kao oblik racionalizacije, dovodi do ovakvih posledica: Prvi efekat
pritiska spajanja medijskih kua na sadraj vesti tipino dovodi do budetske
7 j Z jm jjj j j
j 2008. j cj j
jj m Sj m 2009. Pj j j acjcj mj
(aSMEDi) j j jj mj j. P j
c j .
8 U Sj Z jm mj j m () mj.
14 2. Z : o j m -
j mj c j j
m j j j c m m f j
m j m m jm j -
j. i j TV j .
restrikcije koja esto rezultira smanjenjem osoblja, redukcijom i zatvaranjem
skupih meunarodnih agencija vesti. Zbog toga to su meunarodne vesti izgle-
da od malog interesa za kljunu populaciju. U ovakvom sluaju, korporativne
uprave bi mogle da racionalizuju takve poteze. (Bennet, 2007: 225)
Radna mesta u medijima su sve nesigurnija, a oni koji opstaju moraju da
rade sve vie, to potpuno demotivie bavljenje najzahtevnijim novinarskim for-
mama. Otud oskudica istraivakog i analitikog novinarstva i dokumentarnih
sadraja, to opet smanjuje doprinos osvetljavanju tema za kojima postoji javni
interes. Kada se na to nadovee konvergencija, koja je u najrazvijenijim drava-
ma uveliko u toku, ostaje samo romantino seanje na vremena kada je novinar
bio mislilac, literata, ovek sa dovoljno slobodnog vremena da istrauje i prove-
rava. Dovoljno je zaviriti u redakciju BBC koja priprema on-line izdanje. Raditi
svaki prilog u sve tri verzije: pisanoj, audio i video i biti u stanju da u velikoj trci
sa vremenom to uradi sam, raunajui tonsku i video montau i da sve bude na
visokom profesionalnom nivou, to sigurno navlai osmeh na lica rukovodilaca i
vlasnika medija, ali za stvaraoce sadraja to je izrabljivanje. Jo je gore to se niko
ne pita u kakvo to ozbiljnije istraivanje drutvenih pojava moe da se upusti
novinar koji tako radi i kakve to posledice proizvodi po ostvarivanje meuna-
rodno afrmisanog prava graanina da zna.
Digitalizacija iri mogunosti interpersonalnog, ali i masovnog komunici-
ranja do nesluenih granica ili razmera koje je samo Makluan (Mc Luhan) na-
sluivao, a Nikolas Negroponte (Nicholas Negroponte) praktino uvodio u ivot.
Uskoro emo imati sve u personalnom raunaru, na mobilnom telefonu i ko zna
kako jo. ta emo to imati? I na to pitanje, ne razumevajui ga sutinski, novim
tehnologijama fascinirani praktiari, ali i teoretiari, odgovaraju: pa televiziju na
zahtev, elektronske vodie, interaktivnost, konvergenciju, digitalnu dividendu sa
dodatnim servisima, mogunost da zaustavimo sliku u ivom programu... Gde je
tu sadraj? Kako e on da se proizvodi, po kojim standardima, s kojim novcem,
kada televizijskih programa bude moglo da se emituje deset puta vie nego sada.
Biznis i tehnologija su neumoljivi. Ne treba sumnjati da e medijski preduzetnici
nastojati da iskoriste sve to omoguava tehnologija, makar se veina programa
pretvorila u permanentne rialiti ou seanse, ako ni o emu drugom, onda o njima
samima. To moe da naglasi paradoks, da imamo jo vie kanala i medija, a manje
raznovrsnosti i sadraja od javnog interesa. Ima dodue i pomirljivih konstatacija
koje uviaju loe strane komercijalizacije medija, ali i nove konotacije proirivanja
medijskog trita, o emu govori Pol Star (Paul Starr). Veza izmeu komercijal-
nih medija i demokratije uvek je imala dve strane. Trgovina oboje iskrivljuje i pro-
iruje javnu sferu; podsticaj da privue vie italaca, slualaca ili gledalaca ponekad
proizvodi nesmotren senzacionalizam, a ponekad angauje nove grupe koje mogu
da uestvuju u javnoj debati. (Starr, 2004: 395)
Oko samog pojma javni interes, u kontekstu medija, esto ima sporenja i
nerazumevanja. Postoje miljenja da je ta ideja nedokuiva i da izmie defniciji.
Ipak, ima teoretiara koji, uprkos fuidnosti pojma, uspevaju da mu daju mogui
okvir i znaenje. Slaui se da je koncept javnog interesa nejasan i kontroverzan,
Denis Mekvejl smatra, ipak, da bez postojanja takve pretpostavke o oekivanim
javnim zadacima medija, nema ni smisla baviti se drutveno-normativnim na-
elima. (Mekvejl, 1994: 96) Meutim, ako se ova pretpostavka prihvati, smatra
Mekvejl, postaje korisno, ak neophodno, da se uoblii makar provizorna verzija
klasifkacije bitnih kriterijuma delatnosti medija. Pregled normativnih naela
prema kojima bi trebalo da se ravnaju organizacija i delatnost medija, ipak se
zasniva na pretpostavci da se od njih uglavnom oekuje da slue javnom in-
teresu ili optem blagostanju bez obzira da li su dizajnirani u skladu sa tim
oekivanjima ili ne. U praksi to znai da se mediji ne izjednaavaju sa ostalim
preduzeima ili uslunim delatnostima ve da esto treba da ispunjavaju ciljeve
od ireg i dugoronijeg znaenja za drutvo u celini. To se posebno odnosi na
politike i kulturne ciljeve. (Mekvejl, 1994: 95)
meDIJI IZmeU VLASTI I GrAANA
Politika, meutim, ostavlja manje jasnu sliku nego biznis i trite. Naelno,
ona je ee na strani onih vrednosti koje doprinose otvorenosti i demokratizaciji
medijskih sistema i samih medija. Stvarno, skriveno od oiju javnosti, politika je
mnogo blia biznisu i podrava ga i u sukobu sa medijima i u ekspanziji u odnosu
na njih. Lorimer konstatuje da uticaj vlade na masovne medije postoji i u politi-
koj ravni, jer su, kako kae, politiari vredni vesti, a dnevno pokrivanje politikih
dogaaja sutinski je deo sadraja masovnih medija. On govori o suparnitvu iz-
meu pojedinaca i stranaka koje se nairoko prikazuje u medijima i konstatuje
da: izbalansirano pokrivanje vladajue stranke i opozicionih partija zahteva od
praktiara medija umee da ovim oprezno barataju. (Lorimer, 1998: 53) Kada
ova umenost medijskih poslenika izostane dolazi do konfikata koji se na relaciji
politika mediji najee zavravaju na raun medija, a time i na tetu javnosti.
Ponaanje vlasti i politiara prema donoenju, izmenama i sprovoenju medijskih
zakona, prema regulatornim telima, prema statusu i izboru rukovodeih kadrova
u javnim servisima, u veini drava u tranziciji u potpunosti ilustruje konstataciju
Sandre Bai i Marka Tompsona (Mark Tompson) u studiji o javnim servisima,
da je odnos vlada tranzicionih drava prema promenama u medijskim sistemima
besramna taktika odugovlaenja. (Hrvatin, Tompson, Jusi, 2008: 10)
Da li su visoka naela libertetske misli o demokratskoj ulozi medija manje
ostvarljiva u dananjoj realnosti?
Mediji komunikacije, tvrdim, moraju imati za cilj da opunomoe plura-
litet graana, kojim ne gospodare ni nedemokratske drave, ni nedemokratske
trine sile. Mediji treba da slue javnoj upotrebi i uivanju svih graana, a ne
privatnoj dobiti ili proftu politikih monika i biznismena. (Kin, 1995: 9)
Da li je ovo miljenje Dona Kina, koje je vie izriit zahtev, ve zastarelo,
budui da je izreeno pre dvadesetak godina? Je li vreme da se odbaci i Lorime-
rov stav saopten nekoliko godina kasnije, po kome se tendencija demokratiza-
cije u elektronskim medijima sadrala u tome to su to bile neutralne i nepri-
strasne organizacije u vlasnitvu javnog sektora, koje su poslovale na bezbednom
rastojanju i od vlade i od biznisa, pod rukovodstvom reprezentativnih upravnih
odbora. (Lorimer, 1998: 115) Znai li to da promene u medijskoj sferi dovode
do nesluenog ubrzanja koje kao vihor moe odneti najvanije principe koji su
nastajali do samog kraja dvadesetog veka?
U pokuaju da zaokruimo elemente za pojam odgovornog odnosa medija
prema javnosti, uvaavajui demokratska naela o kojima je bilo rei, moemo
ponovo da se osvrnemo na Denisa Mekvejla, koji, navodei ta naela, i sam
konstatuje da time ne nudi nita novo, ali preferira vrednosti kao to su: nepo-
stojanje cenzure; jednako pravo graana da imaju slobodan prijem i dostupnost
do vesti, politikih pogleda, obrazovanja, kulture; sloboda informativnih medija
da dobijaju informacije iz relevantnih izvora; nepostojanje prikrivenog uticaja
vlasnika medija ili oglaivaa na selekciju vesti; aktivna i kritika ureivaka
politika prilikom prezentacije vesti i miljenja i kreativna i nezavisna izdavaka
politika u odnosu na umetnost i kulturu; sistematska javna kontrola nosilaca
javnih funkcija i adekvatno informisanje o njihovim aktivnostima; podravanje
aktivnog i informisanog drutvenog ivota i sistema. (Mekvejl, 1994)
Ako svako od ovih naela osmotrimo kroz prizmu savremenog odnosa bi-
znisa i politike prema medijima, nije naroito teko zakljuiti da javni interes nije
uvek na prvom mestu i da ponaanje politiara, ali i samih medija, prema javnosti,
pati od nedovoljno odgovornosti. Kao da nam se pred oima rui Mekvejlova
medijska teorija koja se zasniva na tri oslonca: slobodi, jednakosti i zajednitvu, pri
emu zajednitvo on vidi kao solidarnost, saradnju, integraciju, a protiv izolacije,
fragmentacije, individualizacije i privatizacije. Privatizaciju Mekvejl u ovom slu-
aju pie pod navodnicima, jer on nije za dravno vlasnitvo nad medijima i protiv
privatnog vlasnitva, ali jeste za odgovorno vlasnitvo koje uvaava javni interes.
Drugim reima, teko je biti protiv savremenih tendencija: privatizacije, digitali-
zacije, konvergencije, pa ni koncentracije. Pitanje je kako da sve te pojave dobiju
prihvatljiv oblik za iru javnost, a ne samo za one kojima donose novac i mo.
Mediji ve u skoroj budunosti moda nee postojati u obliku u kome ih znamo
danas. Ali time nee ieznuti potreba za odgovornom informativnom i u tom
smislu integrativnom, kohezionom ulogom medija, koja je nuna za drutvenu
zajednicu. Neki medijatori e i ubudue biti neophodan okvir drutvene debate,
one vrste javne komunikacije koja tei da ukljui sve graane.
Koji putevi, eventualno, mogu da dovedu do boljih reenja?
U mnogim zemljama se uveliko govori o javnim fondovima iz kojih se sti-
muliu medijski sadraji kojima se zadovoljava javni interes, a koji po svojoj pri-
rodi nisu komercijalni. I sami mediji se mogu odricati zarade i funkcionisati kao
neproftni ili kao mediji civilnog drutva, ukoliko je jasno da je njihov sadraj
nuan za ostvarivanje komunikacionih potreba graana, pogotovo na lokalnom
i regionalnom nivou. Javni fond je u tom sluaju drutvena ili dravna interven-
cija kojom se mogu nadomestiti sredstva neophodna za redovno funkcionisanje.
Ovo jeste dobar nain za obezbeivanje drutveno odgovornih medija koji nee
potonuti na medijskom tritu, pod teretom borbe za zaradu.
U jednom broju razvijenih zemalja, pre svega Velikoj Britaniji i Americi,
nastaju i jaaju akteri civilnog sektora koji se bave analizom delovanja medija uz
nastojanje da se uspostavi njihov odgovorniji odnos prema javnosti. U Britaniji
to su: Voice of the Listner and Viewer (Glas slualaca i gledalaca), Camaign for
Press and Broadcasting Freedom (Kampanja za slobodu tampe i elektronskih
medija), Public Voice (Glas javnosti). Sline organizacije u Americi su: Center for
Media Education (Centar za medijsku edukaciju), Cultural Environmental Mo-
vement (Kulturno-ekoloki pokret), Citizens for Independent Public Broadcasting
(Graani za nezavisne elektronske medije. (Briggs, Cobley, 2005: 340) Delova-
nje aktera civilnog drutva kao permanentnih posmatraa, analitiara i kritiara
medija, moe u savremenom drutvu, koje tei viim razinama demokratije, da
doprinese veem uvaavanju profesionalnih, etikih i demokratskih standarda.
U evropskoj regulatornoj viziji jaa podrka medijima tipa javna sluba,
uprkos zalaganjima da oni nestanu sa medijske scene. Zalaganje da mediji, pre
svega televizija, budu mnogo vie izvori znanja nego zabave, kao i obrazovanje za
medije koje se uvodi u kolske programe, moe da bude veoma delotvorno. Na
vanost distribucije znanja od strane medija, posebno onih koji imaju karakter
javne slube, ukazuje teoretiarka Barbara Tomas. Mediji su integralni aspekt,
jer oni imaju presudnu ulogu u distribuciji znanja ukljuujui popularno znanje
svakodnevnog ivota... Neophodno je razvijati brend preduzea javnog servisa
tako da sadraj bude lako prepoznatljiv u izobilju ostalih medijskih sadraja i
servisa. (Tomas u Lowe, Hujanen: 32/35) Zanimljivu mogunost drutvenog
uticaja na sadraj medija nagovetavaju i najnoviji trendovi u Evropi, da na javne
prihode koji se tradicionalno koriste za fnansiranje javnih radio i televizijskih
stanica, kao to je pretplata, mogu raunati i komercijalni elektronski mediji ako
imaju programe koji po svojoj funkciji i sadraju zadovoljavaju kriterijume jav-
nog servisa. Tako se mediji stimuliu da stvaraju raznovrsne, a visokokvalitetne
programe.
Upornije i doslednije insistiranje na javnosti vlasnitva u medijima i ogra-
niavanju koncentracije moe da destimulie nesavesne vlasnike da zloupotre-
be medijsko preduzetnitvo. Mogunost da javnost imenom i prezimenom zna
vlasnike medija, kao i koji deo dohotka oni prihoduju od sfere biznisa, a koji od
drave, takoe moe biti brana manipulacijama.
Ovo su neke od mogunosti koje su, tamo gde su primenjene, i do sada
dale odreene rezultate. U sluaju da se i od njih odustane i ne ini nita, moe
nam se dogoditi da verodostojnost medija bude svedena na verodostojnost ad-
vertajzinga, a to je delatnost koja se, u najveoj meri, svodi na tehnike ubeiva-
nja, koje su, po svojoj prirodi, esto manipulativne.
LITerATUrA
Bai Hrvatin, S. Tompson, M. Jusi, T. (2008), Razjedinjeni propadaju, Javni radio-televi-
zijski servisi u multietnikim dravama, Mediacentar, Sarajevo.
Bennett, L. (2007), News, Te Politics of Illusion, Pearson Longman, New York.
Brigs, A. i Cobli, P. (2005), Uvod u studije Medija, Clio, Beograd.
Croteau, D. and Hoynes, W. (2006), Te Business of Media, Corporate Media and the Public
Interest, Pine Forge Press, London.
Ferrell Lowe, Gregory, and Hujanen, Taisto (2003), Broadcasting & Convergence: New Arti-
culations of the Public Service Remit, Nordicom, Goteborg.
Habermas, J. (2007), Politika komunikacija u medijskom drutvu Da li demokratija jo J. (2007), Politika komunikacija u medijskom drutvu Da li demokratija jo
uvek poseduje epistemioloku dimenziju?, asopis za upravljanje komuniciranjem CM,
5: 5-26, Beograd.
Kin, D. (1995), Mediji i demokratija, Filip Vinji, Beograd.
Lorimer, R. (1998), Masovne komunikacije, Clio, Beograd.
Mc Chesney, Robert (2008), Te Political Economy of Media, enduring issues, emerging dilemas
Monthly Review Press, New York.
Mekvejl, D. (1994), Stari kontinent novi mediji, Nova, Beograd.
ingler, M. i Viringa, S. (2000), Radio, Clio, Beograd.
Starr, P. (2004), Te Creation of the Media, Political Origins of Modern Communications, Basic
Books, New York.
rade Veljanovski
meDIA beTWeeN bUSINeSS, POLITIcS AND PUbLIc AccOUNTAbILITY
Summary:
i m y cc mm
fc m w m c c-
. M y c c fcy
c qy c c
mcc m. Hw m m
y c w w m
y m m m cc -
c c ? T c w m f -
c: w m cc cy cy -
y c m m m .
T w jc m c c
m y
c cm m m m-
c c c w. T c
c c c wy -
mcc yc m c
xmy c .
Key words: m w cc c -
mccy.
I V d E o

SOcIJALNA POLITIKA
I SOcIJALNI rAD
Dr Petar Nastasi
1
UDC 613.81:616.89-008
Dr Ana ekerevac
2
364.692:663.51:615.015.6
PrINcIPI SOcIJALNO-PSIHOLOKOG
DIJAGNOSTIKOVANJA ALKOHOLIZmA
U SOcIJALNOm rADU
Saetak:
U m m c jj jj -
m jm jj m (
) m jc c . o -
j jj m
j m m cj-
cj m mcm/m m-
mm. Pm m c fcj
m j j c jj j
c. i mc jm
jj m jjj jjj
j m j f j.
P j c fcj
mjj cj
j (mmj m) mjj -
j j jj
m cjm m.
U j j c jj mj
j cjm mm mm
jj.
1 Dc U .
E-m: .c@..c.
2 U .
E-m: .cc@..c.
3 j - j U -
j: 179076) j f M Sj. T mj 31.
2011. .
422 PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011iV DEo: Scj cj
Kljune rei: m m jj -
m cj m
Sveobuhvatno razumevanje kompletnog dijagnostikovanja i tretmana al-
koholizma koji se neizbeno nameu zbog velike tete i kompleksnosti alko-
holizma i kao adikcije i kao telesne i psihijatrijske bolesti moe se postii
ukljuivanjem sistemskih principa u psihosocijalni i kliniki rad.
Polazei sa stanovita opte teorije sistema, alkoholizam se, kao i druge
zavisnosti, ne shvata kao poremeaj, iju prirodu odreuju samo svojstva i zbiva-
nja u pojedincu (Gai, 1992). Alkoholizam se vidi kao poremeaj interakcija u
sistemu. Njegovo zapoinjanje, trajanje i odravanje je mogue zbog postojanja
meuigre ili interakcije alkohola sa elementima sistema (Nastasi, 1998, 2004).
Izmeu elemenata sistema kao to su: pojedinac sa svojim psiho-biolokim
osobenostima, alkohol kao farmakoloki psihoaktivna supstanca, zatim pijenje
alkohola kao prihvaeno socijalno ponaanje, socijalno okruenje sa svojim to-
lerantnim stavovima odvija se odreena sinhronizacija i prilagoavanje meu-
sobnih uticaja sa ciljem da se odri (i transmituje) jedan oblik socijalnog pona-
anja tzv. pijenje alkoholnih pia, koje nosi socioloku i medicinsku odrednicu
drutveno prihvatljivo ili umereno pijenje. Meutim, ono to predstavlja izvor
sociopatolokih pojava povezanih sa pijenjem jeste podsticanje i tolerisanje pi-
jenja uz istu tendenciju da se ouvaju svi navedeni elementi sistema i odnosi
meu njima, ak i uz sve opasnosti od preteranog i rizinog pijenja alkohola,
pa ak i uz postojanje alkoholizma kao tekog oblika pijenja alkohola sa svim
odrednicama bolesti i sa svim ogromnim tetama koje donosi (Nastasi, 2004).
Ekosistemski pristup ukazuje da je kod odreenog broja pojedinaca ili
socijalnih sistema mogue nastajanje hipersinhronizacije u meusobnom do-
punjavanju i preplitanju ovih faktora, ime se omoguuje brzo i kontinuirano
stvaranje alkoholizma u sistemu, na primer, nekom individualnom ili porodi-
nom sistemu.U sistemskom smislu govorimo o procesima prilagoavanja ili o
patolokoj stabilnosti (homeostazi) sistema.
Takav mokri sistem funkcionie na sve niem nivou, ali, sa druge strane,
zavisnost i kao poremeeni odnos odrava elemente sistema na okupu, odnosno
odrava sistem kao celinu i odrava njegovu patoloku stabilnost. Ta inter-
akcijska komponenta alkoholizma povezana je i najznaajnija u porodici zbog
postojanja intenzivnih meusobnih emocionalnih odnosa lanova porodice.
Ovi emocionalni odnosi su kljuni za odvijanje procesa, meusobnog esto vrlo
patologizovanog prilagoavanja u porodici (porodini homeostatski procesi).
Razumevanje ovih homeostatskih procesa u porodici od kljunog je zna-
aja za leenje alkoholizma, koje je znaajno efkasnije uz uee porodice. Me-
utim, od znaaja su i interakcije pojedinca sa vanporodinim grupama, koje se
423 P N a cPiNCiPi SoCiJaLNo-PSiHoLokoG DiJaGNoSTikoVaNJa aLkoHoLiZMa
pokazuju kao kljune za proces nastajanja i odravanja adikcija (Nastasi, 2004).
Savremeni ovek pre svega pripada roditeljskoj porodici, pa zatim onoj koju sam
zasnuje, pa samim tim i porodici svog branog partnera, svom radnom mestu,
lan je udruenja i komunicira sa najrazliitijim drutvenim krugovima. Dakle,
pojedinci ive u veem ili manjem broju veoma razliitih socijalnih mree (A.
ekerevac, 2009).
U pijenje alkoholnih pia (i/ili uzimanje odreenih psihoaktivnih sup-
stanci), kao prihvaenu drutvenu pojavu, ukljueni su i oni koji piju i oni koji
ne piju, tako da se sasvim jasno pojavljuje kontinuum. Na jednom kraju tog
kontinuuma je nulto pijenje, tj. apstinenti, a na drugom, suprotnom kraju tog
kontinuuma su tzv. teki pijai, teki korisnici ili zavisnici od alkohola, da-
kle, oni koji ispoljavaju patoloki obrazac korienja alkohola. Postojanje ovog
kontinuuma i taka do koje e neki pojedinac, porodica ili neka druga ljudska
grupa, stii odreeno je osobinama sistema i delovanjem sistemskih procesa,
meu kojima su najznaajniji ve pomenuti mehanizmi homeostaze. Sa dru-
ge strane, identifkuju se faktori rizika za zapoinjanje i intenziviranje pije-
nja/uzimanja i stvaranje zavisnosti (pijenje i alkoholizam roditelja, agresivnost
i sociopatija roditelja, loe ekonomsko stanje, natproseno dobro ekonomsko
stanje, nisko samopotovanje, stresovi, pijenje u vrnjakoj grupi i dr.). Inter- Inter-
akcijom faktora rizika i mehanizama homeostaze (u kojima su osim osobina
porodice, znaajne i osobine drutvene sredine), njihovom meuigrom i sinhro-
nizacijom determinie se pomeranje, napredovanje na opisanom kontinuumu.
Do odreene take izgleda da je mogue spontano prekidanje i zaustavljanje
procesa i vraanje unazad na prethodnu taku kontinuuma, ali u jednom mo-
mentu ostvaruje se uklapanje ili hipersinhronizacija vie sistemskih procesa
i zaustavljanje nije mogue.
Razvija se, dakle, zavisnost/alkoholizam kao kompleksan simptom, od-
nosno vrlo kompleksan i heterogeni psihosocijalni poremeaj, koji se odlikuje:
stvaranjem promena u biolokom sistemu pojedinca sa registrovanjem
oteenja;
predvidljivim i poznatim oblicima njegovog telesnog i psiholokog
disfunkcionisanja sa znacima bolesti;
poremeajem odnosa sa bliskim osobama;
pojavom disfunkcija kod tih bliskih osoba (roditelji, braa i sestre, su-
pruge, dece);
poremeajima u odnosu sa socijalnim okruenjem.
Kretanje pojedinca na kontinuumu, tj. razvoj zavisnosti omoguen je pro-
cesima odravanja, ili procesima prilagoavanja, to vodi destruktivnom is-
hodu, ukoliko se ne dogode promene u sistemima oko njega (pojedinca).
U dijagnostikovanju zavisnosti od alkohola najjasniji su medicinski krite-
rijumi, ali odavno je jasno da oni nisu jedini, niti dovoljni kriterijumi, niti da su
medicinski simptomi i znaci jedini elementi alkoholizma. Dakle, dijagnostiko-
vanje alkoholizma nije i ne treba da ostane samo medicinski postupak. Pore-
meaji socijalnog ponaanja i poremeaji porodinih odnosa uvrteni su u ele-
mente dijagnoze (American Psychiatric Association, 1994; Svetska zdravstvena
organizacija, 1992), ime je stvorena mogunost ranijeg postavljanja dijagnoze i
ranijeg poetka leenja. Meutim, to podrazumeva postojanje jednog aktivnijeg
stava i kompleksnijeg, tanije reeno, multidisciplinarnog i multiresorskog pri-
stupa u identifkaciji i postavljanju socijalno-psiholoke dijagnoze alkoholizma.
Naime, savremeno dijagnostikovanje alkoholizma je PROCES, koji ima svoje
trajanje, a primenjuje se metodologija pravljenja mozaika od elemenata koji
ine dijagnozu, zatim prognozu i izbor naina leenja. Ovaj proces je multidi-
menzionalan, i podrazumeva sagledavanje i analiziranje funkcija pojedinca u
vie razliitih sistema koji se nalaze u interakciji.
Di j agnost i ki proces moe se odvijati u vie raznorodnih institucija/
ustanova, na primer, kod lekara opte medicine u primarnoj zdravstvenoj zatiti,
kod psihijatra u specijalizovanim psihijatrijskim ustanovama, ali i u centrima za
socijalni rad, socijalno-psiholokim slubama, NVO, kolama, u preduzeima i
dr. Nekad se to odvija kao pojedinana intervencija, a ponekad kao sled inter-
vencija u kontinuitetu u jednoj ustanovi. Konana dijagnoza mora da predstavlja
integraciju svih prikupljenih podataka i stvaranje mozaika.
Zbog toga, osim klasinog medicinskog pretraivanja i psihijatrijskog pre-
gleda, neophodno je da se u ovom procesu sagleda i i nterakci j ski aspekt
di j agnoze. Taj aspekt oznaava procenu poremeaja ponaanja i disfunkcija
u interpersonalnim odnosima. U ovoj taki locirana je kljuna razlika izmeu
klasinog medicinskog modela bolesti i ekosistemskog pristupa zavisnosti od
alkohola. Intervju koji se vodi mora da bude izrazito aktivan i da sadri elemen-
te cirkularnog postavljanja pitanja radi simultanog prikupljanja anamnestikih
podataka i motivacionog intervenisanja za prihvatanje leenja. Dijagnostikova-
nje i motivisanje, i na kraju sam tretman alkoholizma, predstavljaju proces koji je
nedeljiv i treba da se odvija u kontinuitetu. U tom procesu samo se iz didaktikih
razloga mogu defnisati i razlikovati sledee faze ili procedure:
Faza identifkacije problema;
Faza skrininga i dijagnostike;
Faza zapoinjanja leenja;
Faza odreivanja vrste leenja (terapijski sporazum);
Faza evaluacije i procene motivacije i toka zapoetog leenja.
Polazei od gorenavedenog PROCESA, ponekad je teko odrediti kad za-
poinje leenje. U kojoj taki i u kom momentu susretanja lekara (i/ili drugih
zdravstvenih saradnika i strunjaka) sa zavisnikom i njegovom porodicom se za-
vrava i prestaje dijagnostikovanje, a kad zapoinje leenje? U kontekstu razma-
tranja pijenja alkohola i alkoholizma kao ekosistemskog procesa, leenje se shvata kao
zaustavljanje patolokog procesa i otklanjanje posledica tog procesa, pa leenje moe
zapoeti u svakom trenutku susreta sa pacijentom i njegovom okolinom. Ekosistemski
pristup omoguuje da se dijagnostikovanje i leenje zapone to je ranije mogue. Zbog
toga ponovo naglaavamo, razlikovanje faza u procesu dijagnostikovanja i leenja
samo je uslovno.
FAZA IDeNTIFIKAcIJe I SKrININGA
Ova faza esto zapoinje i pre kontakta sa lekarom (bilo opte prakse ili
sa psihijatrom). Poetak identifkacije moe biti oznaen pojavom neke vrste
ozbiljne ili dekompenzovane krize u sistemu alkoholiara ili u sistemu oko
alkoholiara. Konkretno se to ogleda u onome to se u klinikom radu naziva
neposredni m povodom za traenje neke vrste intervencije kod zavisnika
ili u njegovom sistemu, koja ne mora biti striktno medicinska. Dakle, radi se o Dakle, radi se o
dogaajima koji se mogu identifkovati i izvan zdravstvenih ustanova.
Tu spadaju:
1. Dogaaji iz domena pojaane socijalne vidljivosti alkoholizma, kao to su:
radna neefkasnost i prekraji radne discipline, vie puta ponavljana vonja pod
uticajem alkohola, tue i drugi ispadi na javnom mestu, viestruko ponavlja-
no brano i porodino nasilje, ozbiljne pretnje ili nasrtaji na integritet drugih
osoba ili demoliranje stvari ili objekata, injenje krivinih dela usled zavisnosti
od upotrebe alkohola. Ova vrsta identifkacije moe se dogoditi i u ranoj fazi
zavisnosti, ali, naalost, mnogo ee potrebno je viestruko ponavljanje ovakvih
dogaaja da bi usledio pritisak i zahtev za leenje.
2. Dogaaji iz oblasti porodinih posledica alkoholizma, kao to su brane
disfunkcije, zahtev za razvod, zlostavljanje i nasilje supruge i zanemarivanje i
zlostavljanje dece sa mogunou pojave simptoma ili ozbiljnog povreivanja
dece. Dakle, radi se o dogaajima koji ne vode pacijenta i njegovu porodicu u
zdravstvene ustanove i u ovakvim situacijama od znaaja je strunost i aktivnost
drugih eksperata: psihologa, socijalnih radnika, defektologa, kao i pravnika u
centrima za socijalni rad, sudija, policajaca koji e spajati pacijenta i njegovu
porodicu sa zdravstvenom ustanovom (ustanovom za leenje), odnosno uklju-
ivanje sekundarne mree. Zbog vrenja krivinog dela pod uticajem alkohola
izrie se sankcija obavezno leenje alkoholiara.
3. Dogaaji iz oblasti zdravstvenih oteenja, koji se registruju u zdravstve-
nim ustanovama, kao to su: telesni ili psihijatrijski poremeaji kod zavisnika, na
primer: epileptiki napadi, CVI, ciroza jetre, povrede u saobraajnim udesima ili
druge povrede, tee intoksikacije alkoholom, pogotovo adolescenata.
Identifkacija zavisnosti od alkohola u ovakvim medicinskim sluajevima
ne bi trebalo da bude teka i nakon uspostavljanja dijagnoze leenje bi odmah
moglo da pone. Dijagnoza se esto medicinski i uspostavi prilikom pruanja
medicinske pomoi (konkretno reeno dijagnoza se napie i potpie na otpusnoj
listi), ali lekari iz ovih ustanova najee ne zauzimaju proaktivan stav prema
napisanoj i potpisanoj dijagnozi alkoholizma i ne preporuuju obavezno javljanje
u ustanovu za leenje alkoholizma. Dakle, ukljuivanje u leenje zavisnosti od
alkohola po medicinskom modelu, i pored jasne dijagnoze, nije obavezan niti
zagarantovan ishod susreta lekarpacijent upravo zbog otpora i odbijanja od
strane samog bolesnika.
Neophodno je dodatno konfrontiranje pacijenta sa prikupljenim podaci-
ma i nalazima i ono ima za cilj da pacijent povea vlastito prepoznavanje svojih
problema vezanih za alkohol. Odgovornost za odluke pacijenta u vezi sa prihva-
tanjem leenja lee na njemu, ali je zadatak strunjaka da pacijenta ohrabri i po-
vea njegovu motivaciju za leenjem. Naime, svaki dolazak pacijenta u bilo koju
zdravstvenu ili drugu ustanovu, zbog problema povezanih sa pijenjem, odraava
postojanje esto vrlo ozbiljnih problema i/ili njegovu zabrinutost, ali naalost i
postojanje samo izvesne poetne, esto nedovoljne i problematine motivacije
da se problem smanji ili rei. Strunjak treba da prepozna ta je problem i
pokae pacijentu da su preterano pijenje i problemi zbog kojih se obratio lekaru
ili nekom drugom strunjaku (nesanica, nervoza, visok krvni pritisak, porodini
konfikti, problemi na poslu, razvod, nasilje u porodici itd.) u stvari povezani.
Ipak, mnogi pacijenti e na konfrontiranje sa problemima, i pored prepoznava-
nja i uvida, negirati postojanje alkoholizma. To znai da reavanje problema ili
leenje najee nee zapoeti i zavisnost se nastavlja produbljivanjem i umno-
avanjem problema.
4. Sistemska dijagnoza alkoholizma porodini nivo
Prema ekosistemskom pristupu, alkoholizam je defnisan kao bolest poje-
dinca, porodice i drutva. Dakle, to zahteva ekosistemsku analizu, to u prak-
tinom smislu znai sistemsku dijagnozu alkoholizma ili dijagnozu porodice.
Alkoholiarska porodica defnie se kao sistem u kojem alkoholizam postaje
centralni organizacioni princip porodinog ivota. Ona je prototip disfunkcio-
nalnog sistema, poremeen u vitalnim oblastima svog ivota. Komunikacije u
alkoholiarskim porodicama trpe znaajne promene: konfuzne su, sadrajno
osiromaene, nesaglasne i nejasne. Atmosfera u porodici je emocionalno nesta-
bilna, to potencira oseanje nesigurnosti i meusobne udaljenosti, koje se jo
vie produbljuje agresivnim istupima i nasiljem. Nedostatak topline i uzajamno-
sti dovodi do emocionalne deprivacije svih lanova, a naroito dece. Borba oko
budeta i kontrole fnansija odslikava borbu za mo i kontrolu nad relacijama,
ali nekada predstavlja i pravu borbu za golo preivljavanje. Po nekim autori-
ma, alkoholiarska porodica je prototip zlostavljajue porodice (P. Nastasi, S.
Filipovi, R. Panoski, 2007; N. egarac, M. Brki, 1998; B. Gai i saradnici,
1998).
Porodine uloge trpe znaajne promene: partner koji ne pije preuzima na
sebe vie porodinih uloga, najodgovornije dete preuzima brigu o ocu alkoholi-
aru i ulazi u ulogu roditelja, tj. ono je tzv. dete-roditelj. Deca iz alkoholiarskih
porodica imaju probleme identifkacije i mogu biti loe socijalizovana (V. Trbi,
2000).
Ovaj kratak opis porodice sa problemom alkoholizma sasvim jasno i ubed-
ljivo naglaava znaaj dijagnostikovanja, nazovimo to nemedicinskih simpto-
ma i znaaj dijagnostikovanja alkoholizma i izvan zdravstvenih ustanova.
U tom smislu, neophodno je inaugurisati principe dijagnostikovanja poro-
dice i izvan zdravstvenih ustanova. Dakle, ugraditi jo jednu znaajnu kockicu
u dijagnostiki mozaik, koja bi predstavljala sistemski/porodini dijagnostiki
postupak.
U tom dijagnostikom postupku, fokusiranom na porodicu, treba koristiti:
zajedniki porodini intervju, tokom kojeg socijalni radnici/savetodavci/terapeuti
vode intervju sa pacijentom i lanovima porodice i procenjuje kako verbalne,
tako i neverbalne komunikacije, ali i itav niz psihosocijalnih instrumenata i
procedura iz oblasti socijalnog rada u zdravstvu.
Terapijsko pravilo istaknute Beogradske kole porodine terapije alkoho-
lizma glasi: proces motivacije i pripreme za leenje moe imati od jedne do
sto seansi. Dakle, pacijent moe da prihvati reavanje problema povezanih sa
pijenjem ili leenje od prve, a moe od 16-te seanse. Drugim reima, pacijenta
i njegovu porodicu treba pridobijati za saradnje i pripremati za leenje, strpljivo
podrivajui njihove ideje o nepostojanju problema ili o tome da ipak problem
nije tako straan, ideju o kontrolisanom pijenju i mogu ja to sam/a (B. Ga-
i, 1992:103-122; B. Gai, 1980; B. Gai, 1986:264-278). Ova kola poro-
dine terapije ima vrsto strukturisan pristup u procesu motivacije. Organizuju
se sastanci sa veim brojem lanova porodine i socijalne mree (network-se-
anse). Koncepti ove kole odavno se iroko primenjuju u terapijskim, preva-
shodno specijalizovanim psihijatrijskim ustanovama, dakle u zdravstvu. Pored
dijagnostikog karaktera, ovi intervjui sadre i elemente konfrontacije sa ciljem
stvaranja uvida i prihvatanja kompleksnog leenja (P. Nastasi, Z. Stankovi,
1992; Z. Stankovi, P. Nastasi, 2009).
Ovi principi, zasnovani na primeni ekosistemskog pristupa, treba da one-
mogue beskrajno trajanje homeostatskih procesa koji odravaju alkoholizam
u porodici i u socijalnom okruenju i trae sinhronizovano angaovanje vie
agencija i/ili ustanova u jednoj zajednici (pre svega u lokalnoj zajednici), kao
to su centri za socijalni rad i druge slube socijalne zatite, sudovi u proce-
su sankcionisanja porodinog nasilja i zatite dece od zlostavljanja, policija, a
na kraju i na poetku ove mree treba da se nalaze zdravstvene ustanove svih
profla (primarna zdravstvena zatita, psihijatrijske slube, zavodi za javno zdra-
vlje, medicina rada i saobraajna medicina). To podrazumeva striktnu primenu
mrenog socijalnog rada u dijagnostikovanju i reavanju problema povezanih sa
zloupotrebom alkohola i alkoholizmom, kao i motivaciju i produni /rehabili-
tacioni tretman zavisnika.
Prednosti i nedostaci mrenog socijalnog rada
Mrea je, prema Braunu, splet socijalnih odnosa (Bulinger, H. i J. Novak,
2004). Poznavanje socijalnih mrea: mikro (primarne), makro (sekundarne) i
mezo (tercijarne) jednog klijenta predstavlja polaznu taku za strategiju socijal-
nog radnika. Prevencija zloupotrebe alkohola moe biti efkasna ako je korien
sveobuhvatni pristup.
Prednosti umreavanja slubi su:
Strunost i zajednika odgovornost za klijente.
Meusobna razmena informacija i podela poslova poveavaju efka-
snost rada zaposlenih.
Poveanje uspenosti u preventivi i kurativi.
Konkurencija strunjaka za istu ciljnu grupu na tritu. Konkurencija strunjaka za istu ciljnu grupu na tritu.
Saradnja izmeu razliitih sektora drutva je neophodna. Ipak, ne mogu se
zanemariti opasnosti i granice mrene analize:
Vie saznanja o klijentu omoguava veu kontrolu nad njim;
Ako se funkcije mree posmatraju jednostrano, samo kao pomo jer
one utiu i na kvalitet ivota;
U tradicionalnim mreama ene se vraaju tradicionalnim ulogama
pruanja pomoi;
Pojedinci i porodice vrlo esto za svoje probleme ne mogu da nau
adekvatne slube.
Specifni problemi umreavanja slubi su:
1. Razliite organizacione strukture mogu usporavati aktivnosti strunja-
ka u prevenciji i leenju alkoholizma (na primer, u jednoj organizaciji
je jednostavan postupak odluivanja, u drugoj nije);
2. Opasnost od birokratizovanih struktura (ekerevac, 2002).
Dakle, neophodno je angaovanje strunjaka nemedicinskog profla na
svim mestima potencijalnog identifkovanja alkoholizma i u vezi sa svim go-
renavedenim dogaajima koji su od znaaja pri identifkaciji problema pijenja,
uspostaviti praktinu primenu ekosistemskog pristupa to znai dodatno produ-
bljivanje dijagnoze i identifkovanje svih problema koje je pijenje ili alkoholizam
proizveo, sa ciljem da se adekvatno, odmah i neposredno uradi konfrontiranje i
prui podrka za reavanje problema.
eLemeNTI PrISILe U LeeNJU ALKOHOLIArA
Vrlo esto prisilne mere (sankcije) prekidaju odravanje alkoholizma u po-
rodici i u socijalnom okruenju. Alkoholiari esto vre krivina dela pod utica-
jem alkohola, zbog ega je neophodno izricanje sankcija (kazne, mere upozore-
nja, mere bezbednosti). Svrha mera bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili
uslova koji mogu biti od uticaja da uinilac ubudue vri krivina dela (lan 78.
Krivinog zakonika). Ako je krivino delo uinjeno usled zavisnosti od upotrebe
alkohola i ukoliko i dalje postoji ozbiljna opasnost da e uinilac vriti krivina
dela, utoliko se primenjuje mera bezbednosti obavezno leenje alkoholia-
ra. Ova mera bezbednosti je, po pravilu, sankcija dopunskog karaktera. Ona se
moe izrei uz kaznu zatvora, novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opome-
nu i osloboenje od kazne (Z. Stojanovi, 2009). Mera bezbednosti, obavezno
leenje alkoholiara, kada se izrie uz kaznu zatvora (izvrava se u zavodu za
izvrenje kazne zatvor, u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj
ustanovi), moe trajati kao glavna kazna, ali i krae ukoliko je prestala potreba
za daljim leenjem. Ukoliko je mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholia-
ra izreena uz neku drugu kaznu ili je izreena oslobaajua presuda leenje se
sprovodi ambulantno i ne moe trajati due od dve godine. Uinioca krivinog
dela, ukoliko se ne podvrgne leenju, sud e prinuditi na leenje u zdravstvenoj
ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.
ZAKLJUAK
Simptomi i problemi koji se pojavljuju zbog zavisnosti od alkohola prvo
se pojavljuju u oblasti socijalnog ponaanja, odnosno socijalnog funkcionisanja,
i u oblasti porodinih odnosa, a mnogo kasnije u oblasti psihike i telesne dis-
funkcionalnosti. Zavisnici od alkohola ne pokazuju jasnu spremnost i uvid da
svoje probleme izazvane pijenjem prepoznaju, niti imaju stabilnu motivaciju za
reavanje problema pijenja, ve, mnogo ee, uopte ne pokazuju tu motivaciju,
ak kada doivljavaju jasno psihijatrijsko ili telesno oteenje, a jo manje kada
postoje socijalni ili porodini problemi (nasilje u porodici, gubitak posla, saob-
raajni incidenti i sl.). Dijagnostikovanje po medicinskommodelu je pouzdano, Dijagnostikovanje po medicinskommodelu je pouzdano, ovanje po medicinskom modelu je pouzdano,
ali ipak nije niti dovoljno niti pravovremeno.
Nemogunost blagovremenog dijagnostikovanja i leenja alkoholizma,
po principima medicinskog modela, dovodi do ozbiljnih problema i oteenja
lanova porodice alkoholiara (posebno dece) i njegovog socijalnog okruenja,
to zahteva inaugurisanje principa sistemskog/porodinog dijagnostikog po-
stupka, koji bi se zasnivao na principima mrenog socijalnog rada i principima
multisektorske saradnje.
Osim medicinskog telesnog i neuropsihijatrijskog dijagnostikovanja
nuno je posmatranje i procena poremeenog ponaanja kao kriterijuma za
rano utvrivanje dijagnoze (koncept dijagnoze kao mozaika), a potom i za
primenu metode leenja ponaanja.
Potrebno je uspostaviti praktinu primenu ekosistemskog pristupa, to
znai dodatno produbljivanje dijagnoze i identifkovanje svih problema koje je
pijenje ili alkoholizam proizveo, s ciljem da se adekvatno, odmah i neposredno
uradi konfrontiranje i prui podrka za reavanje problema.
Kod bolesti zavisnosti ponaanje postaje obavezna, praktino glavna oblast
dijagnostikog procesa i potom terapijskog delovanja. Suinski, povoljni rezul-
tati leenja zavisnosti od alkohola nisu mogui bez promene ponaanja uslovlje-
nih terapijskom metodom.
Savremeno sistematizovanje socijalnog ili ekosistemskog modela bolesti
zahteva ostvarenje znaajnih preduslova, pre svega promenu stavova u leenju
alkoholiara. Od trenutka zapoinjanja leenja, po ovom modelu, odgovornost
za leenje prenosi se na alkoholiara i njegovu socijalnu sredinu.
Prema medicinskom i socijalnom modelu pacijent je obavezan da se lei,
da prihvati ulogu bolesnika, ali i injenicu da je uloga bolesnika privremena,
da se povinuje svim zahtevima i pravilima leenja i da ulae napore za svoje
ozdravljenje, to u leenju alkoholizma prerasta u zahtev za odgovornim pona-
anjem i prekidom pijenja, pre svega.
Kompleksni terapijski programi za leenje alkoholiara ne mogu se sma-
trati dovoljno efkasnim ukoliko ne obuhvataju, kao jednu od kljunih terapij-
skih ciljeva, menjanje i razbijanje raznih aspekata meusistemske patoloke
homeostaze (izmeu biolokog, porodinog i socijalnog sistema). U leenju al-
koholizma, tokom proteklih 50-ak godina, razvijene su mnoge tehnike bihejvior
terapije, socioterapije i sistemske porodine terapije, u kojima se insistira na
razdvajanju i ukidanju udruenog delovanja signala iz razliitih sistema oko
pojedinca-adikta, koji su upravo tako udrueni uslovljavali pojavu recidiva.
Mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara izrie se za lice koje je
uinilo krivino delo usled zavisnosti od upotrebe alkohola. Ovo je najee
sankcija dopunskog karaktera, dakle, izrie se uz kaznu zatvora, novanu kaznu,
uslovnu osudu, sudsku opomenu ili oslobaanje od kazne.
LITerATUrA
American Psychiatric Association (1994), Diagnostic and Statistic Manual of Mental Dis-
orders, Fourth Edition (DSM-IV). Washington D. C.: American Psychiatric Asso-
ciation.
Bulinger, H. i J. Novak (2004), Mreni socijalni rad, Univerzitet u Banjoj LuciFilozofski
fakultet, Banja Luka.
ekerevac, A. (2002), Metode i tehnike socijalnog rada I, praktikum, FPN, Beograd.
ekerevac, A. (2009), Socijalna politika i mreni socijalni rad u prevenciji bolesti zavisno-
sti. U: Sedmak T., (editor), Zbornik radova, XXV Savetovanje o bolestima zavisnosti,
Smederevo, p. 2439.
Gai, B. (1986), An Ecosystemic approach to alcoholism: Teory and Practice, Contempo-
rary Family Terapy, Vol. 8 Number 4, 264278.
Gai, B. (1980), Tretman porodine i socijalne mree alkoholiara. Sistemska terapija al-
koholizma, Alkoholizam, XX, 34.
Gai, B. (1992), Belgrade systemic Approach to the Treatment of Alcoholism: Principles
and interventions. Journal of Family Terapy, 14; 2: 103122.
Gai, B. i saradnici (19851989), Porodina terapija alkoholizma: promene porodinih ulo-
ga. Zavrni izvetaj nauno-istraivakog projekta HHS 665 Yugoslavia-USA.
Nastasi, P., Filipovi, S., Panoski, R. (2007), Fiziko i emocionalno zanemarivanje i zlostav-
ljanje u porodici alkoholiara. U: Sedmak T., (editor), Zbornik radova, XXIII Saveto-
vanje terapeuta bolesti zavisnosti, Apatin, Srbija, p. 6880.
Nastasi, P. (2004), Zavisnost bolest, poremeaj, leenje. U: oric B.,urednik, U: oric B.,urednik, ovek i lek,
Institut za mentalno zdravlje, Beograd, p. 127139.
Nastasi, P. (1998), Alkoholizam i meugeneracijsko prenosenje, Tehnis, Beograd.
Nastasi, P., Stankovi, Z., Miovi, R. (1992), Mogunosti primene porodine terapije na
klinikom psihijatrijskom odeljenju, Psihijatrija danas, 24(12): 738.
Stankovi, Z., Trbi, V., Nastasi, P., Mladenovi, I. (2009), Dijagnostiko-terapijske smernice
za alkoholizam, Institut za mentalno zdravlje, Beograd.
Stojanovi, Z. (2009), Krivino pravo opti deo, Pravna knjiga, Beograd.
Svetska zdravstvena organizacija (1992), ICD-10 Klasifkacija mentalnih poremeaja i po-
remeaja ponaanja: kliniki opisi i dijagnostika uputstva, Zavod za udbenike i na-
stavna sredstva, Beograd.
Trbi, V. (2000), Opis alkoholiarske porodice, Zadubina Andrejevi, Beograd. Zadubina Andrejevi, Beograd.
egarac, N., Brki, M., Nasilje u porodici mogunosti zatite i prevencije. U: Milosavljevi
M, editor (1998), Nasilje nad decom, Fakultet politikih nauka, Beograd, p. 79121.
Petar Nastasi
Ana ekerevac
PrINcIPLeS OF SOcIAL-PSYcHOLOGIcAL DIAGNOSTIcS
OF ALcOHOLISm IN SOcIAL WOrK
Summary:
T y cymc cc mc
cm cc wc mc -
cm ( c) c
my cy. i m cc
c cm c f
y my c c y
c mc/c ymm. acc
cc fc c c w y -
c c c m c
c. i m c mc c -
c cm m c cfcy m jc-
w w my fc -
m. i cy fc c fc
c c c
c y (mmcy cm) .. c
cy c m c -
my c .
T cc m y c c m
m c w cm
m.
Key words: cymc c cm cm -
c c w cm.
Dr branislava Knei
UDC 304
Dr mira Lakievi
5
364.4
PrObLemI ISTrAIVANJA U ObLASTI
SOcIJALNe POLITIKe I SOcIJALNOG rADA
6
Saetak:
ij cj cj jm
m mm cj j
j m j
jm cj j c m jm
m m m. U cj -
cm m cj . fc -
cj j jm cj m
j -m -
-m m j j j -
m cj jj mjj c j
j -
m cj j -
m m . Zj cj j -
-m cj j j m
cj jm mjj cj
j c j j.
Kljune rei: cj j cj cj -
cj m j
UVODNe NAPOmeNe
Istraivanja u oblasti socijalne politike i socijalnog rada neopravdano su
zapostavljena u naem drutvu, to je paradoksalno s obzirom na to da potrebe
4 V i m c j .
E-m: c@.
5 U .
E-m: m.cc@..c.
6 T mj 24. 2011. .
za istraivakim radom nikad nisu bile toliko izraene koliko poslednjih deceni-
ja. Drutvo u tranziciji, kakvo je nae, suoava se sa novim socijalnim pojavama,
problemima i tekoama koje nisu dovoljno spoznate, prouene i analizirane
kako s aspekta razvoja i upotpunjavanja socijalno-politike teorije, tako i obo-
gaivanja prakse. Razloga za ovakvu situaciju ima vie, navodimo nekoliko, po
nama, najrelevantnijih: nedovoljna institucionalna razvijenost, odn. odsustvo
kompetentnih nauno-istraivakih instituta i zavoda u oblasti socijalne poli-
tike i socijalnog rada, nedovoljna alokacija sredstava za ove potrebe, nedovolj-
na obuenost kadrova za analitiko-istraivaki rad, kao i slaba motivisanost i
vrednovanje ovakvog rada u ustanovama i institucijama koje se bave socijalnim
pojavama i problemima (pre svega mislimo na centre za socijalni rad, kao i dru-
ge institucije socijalne zatite i socijalnog rada). Ovaj nepokriveni istraivaki
prostor nadomeuje se samoinicijativnim ukljuivanjem istraivakih ustanova
iz drugih, srodnih oblasti, kao to su ekonomski, socioloki, psiholoki, pedago-
ki, i drugi instituti drutvenih i humanistikih nauka ili centri i zavodi (geron-
toloki, demografski, defektoloki). Ovakva situacija ne doprinosi afrmaciji i
razvoju kako nauke o socijalnoj politici, tako i socijalno-politike prakse.
Nauka je, kao to je poznato, deo kulture jednog naroda. Saznavanje istine
o oveku je onaj oblik ljudskog stvaralatva koji ima ogromnu vrednost, sam po
sebi, potpuno nezavisno od svoje instrumentalne upotrebe. Rad na nauci, kako
za onog koji otkriva naune istine, tako i za onog koji se sa njom upoznaje, ima
sam po sebi svoj duboki humani smisao, jer obogauje i oplemenjuje ljudski
ivot, zadovoljava jedno od osnovnih ljudskih potreba, potrebu za znanjem, za
razumevanjem svega onog to se zbiva u nama i oko nas.
Smisao naunog znanja i humanistike erudicije jeste da se pomogne prak-
si da bude neto vie od nadahnute improvizacije i, manje ili vie, bolno i skupo
uenje na grekama koje su se mogle na vreme predvideti i izbei. Poznata je
misao da je praksa bez teorije slepa, a teorija bez prakse prazna.
Nauno-istraivaki rad nije samo znaajan faktor sveukupnog drutvenog
razvoja, ve i nuan preduslov toga razvoja, o emu postoje brojni empirijski do-
kazi. Tako, na primer, istraivajui korelacione odnose izmeu ulaganja u nau-
no-istraivaki rad i porasta proizvodnje za 17 vrsta industrijskih grana u SAD
i Velikoj Britaniji, engleski ekonomista Freeman ustanovio je visok koefcijent
korelacije izmeu izdataka za nauno-istraivaki rad i stope rasta proizvodnje
i to: 0,95 za Veliku Britaniju i 0,76 za SAD.
Jo krajem sedamdesetih godina prologa veka, na naunom skupu o mestu
i ulozi naunog rada u naem drutvu, koji je organizovala Srpska akademija
nauka, ukazano je na posledice neadekvatnog odnosa drutva prema nauno-
-istraivakom radu. Bez nauno-istraivakog rada drutvo nema odreenu
svest o tome kuda ide, koje ciljeve eli da realizuje, kojim smerom treba da se
435 k M LPoLEMi iSTaiVaNJa U oLaSTi SoCiJaLNE PoLiTikE ...
razvija, kakve vrednosti treba da ostvari, kako vaspitavati decu i omladinu, za
kakav budui ivot i za kakav budui oblik drutvene organizacije se treba za-
lagati. U drutvu koje ivi bez ideala, koje nema svesti o budunosti, vlada opa-
san duhovni vakuum u sadanjosti. Taj vakuum mogu da ispunjavaju i koriste
reakcionarne ideologije koje se obraaju najtamnijim i najagresivnijim ljudskim
nagonima i koja naroito tee da oive rasistika i nacionalistika oseanja. Je-
dan od karakteristinih vidova ovog vakuuma je iroko rasprostranjen nihilizam
i revolt protiv svega postojeeg, ili, sasvim obratno, mirenje sa svim postojeim
kao besmislenim. Bez istraivakog rada sve teorije o tome kakav treba da bude
ovek i kakvo treba da bude drutvo koje izgraujemo su utopijske i fktivne.
Bez istraivanja, novih saznanja o optim tendencijama razvoja, najverovatnijim
buduim stanjima, nikakva praksa u savremenom drutvu nije mogua, pa ni
ona koja treba da stvori humanije drutvo kome se tei.
Da bi socijalna istraivanja bila validna i usmerena ne samo prema praksi,
nego i upotpunjavanju i razvoju teorijskih osnova socijalne politike i socijalnog
rada, neophodno je poznavanje i ovladavanje metodologijom socijalnih istrai-
vanja, koja, naalost, u nas nije dovoljno teorijsko-empirijski razvijena, odn. tek
je u zaecima razvoja, budui da je u poslednje vreme primetno interesovanje
kompetentnih naunih radnika iz ove oblasti za tu tematiku.
Poznavanje metodologije za istraivae socijalnih pojava neophodno je iz
vie razloga:
Da bi se mogao lake uoiti i formulisati istraivaki problem;
Da bi se lake mogla pratiti referentna literatura;
Da bi se istraivanje projektovalo sa ciljem da se doprinese reavanju
problema;
Da bi se izbegao subjektivizam prilikom postavljanju istraivakih pi-
tanja i hipoteza;
Da bi se mogao napraviti adekvatan nacrt istraivanja i plan analize
podataka;
Da bi se odabrale adekvatne metode i tehnike za prikupljanje podata-
ka;
Da bi se rezultati istraivanja mogli objektivno, validno interpretirati,
na osnovu ega se mogu dati preporuke za dalji rad, nastavak ili dovr-
etak odreenog tretmana, odn. reavanje problema. I, to je na kraju i
na poetku, da bi se razvijala sama nauka;
Da bi se ostvarila komunikacija sa javnou putem objavljivanja istra-
ivakih rezultata; i
Da bi se realizovali programi evaluacije.
Specifnost metodologije socijalnih istraivanja, a pre svega istraivanja u
oblasti socijalnog rada, ispoljava se u prihvatanju naela metodolokog pluraliz-
ma, koji doputa svaku mogunost osim one da je neko reenje jedino mogue,
zauvek vaee, postojano i nepromenljivo. Otuda potie bogatstvo razliitih pri-
stupa koji se koriste u praksi socijalnog rada, pa se metodologija istraivanja u
socijalnom radu bavi: 1. Opisom razliitih metoda, strategija i taktika istraivanja
koje pomau socijalnom radniku da se rukovodi istraivanjem i praksom u smislu
flozofske paradigme koja stoji u pozadini odreene metode; 2. Opisom razliitih
programa, odn. faza istraivakog procesa s pozitivistike i fenomenoloke per-
spektive, s posebnim naglaskom na rigoroznost provoenja postupka koji se ruko-
vodi razliitim tradicijama; 3. Opisom razliitih metoda za prikupljanje i analizu
iskustvene evidencije u socijalnom radu, ukljuujui pri tom tehnike kvalitativne i
kvantitativne analize (A. Halmi, 2001:155). Dakle, diferencija specifka socijalnih
istraivanja prevashodno je interdisciplinarnost, zbog kompleksnosti i osetljivosti
prirode predmeta istraivanja, koji je neophodno sagledati, analizirati, prouavati
sa vie aspekata, vieslojnih uzroka, uslova i faktora, kako bi krajnji rezultati i za-
kljuci bili nauno utemeljeni i validni, odn. metodoloki korektni.
DeFINISANJe POJmA SOcIJALNIH ISTrAIVANJA
U metodolokoj teoriji postoji veliki broj razliitih i slinih defnicija na-
unog istraivanja. Ovde samo navodimo pojam naunog istraivanja koji nam
se ini prihvatljivim s aspekta predmeta ovog rada. Nauno istraivanje je siste-
matsko prouavanje predmeta, pojava i procesa, zasnovano na primeni naunih
instrumenata za prikupljanje, obradu i analizu podataka i naunih metoda za
izvoenje zakljuaka o svojstvima predmeta istraivanja (S. Brankovi, 2007:30).
Upravo zato to istraivanje mora biti sistematsko i svrsishodno, ono se mora
unapred projektovati i planirati.
Projektovanje istraivanja se razlikuje zavisno od sloenosti predmeta, vre-
menskog zahvata i metodolokog pristupa.
Za potrebe opisa razliitih vrsta projekata razlikuju se:
Projektovanje sloenih, fundamentalnih istraivanja, koja se karakteriu
sledeim obelejima:
Za predmet imaju kompleksne pojave;
Realizuju se u duem vremenskom periodu (nekoliko godina);
Kombinuju vie metoda, ukljuujui i teorijske;
Sprovode se angaovanjem itavih istraivakih timova;
esto su multidisciplinarna;
Sastoje se od vie pojedinanih projekata.
Projektovanje pojedinanih, jednokratnih istraivanja karakterie:
Mnogo ui predmetni opseg: esto su to odnosi dvaju ili vie svojstava
nekog predmeta (varijabli u statistikom smislu);
Ispituju odnose uslovljavanja ili uzronosti meu nekim pojavama;
Vremenski krae traju;
Sprovodi ih manji broj istraivaa, a esto je to samo jedan autor koji
moe da koristi pomo drugih istraivaa (npr. doktorski radovi).
Bitna svojstva svakog naunog istraivanja su: da predstavlja saznavanje
novog o predmetu istraivanja (i potvrda ve postojeeg saznanja je novo sazna-
nje); da je sistematino i dobro organizovano, jasno predmetno i ciljno usme-
reno; da je sloeno, strukturirano, smisleno i konzistentno; da se zasniva na
meusobnoj povezanosti teorije i drutvene prakse.
Osnovna komponenta istraivakog rada, bez koga se ono ne moe zami-
sliti, jeste miljenje. Najznaajnija svojstva nauno-istraivakog miljenja su:
sasvim odreena i jasna predmetnost; nauna osnovanost; loginost i smisle-
nost; kritinost; konzistentnost i koherentnost; prodornost; realistinost, objek-
tivnost; sistematinost; celovitost i doslednost.
Projektovanje je, dakle, smisaona, umna, kreativna i struna aktivnost u
kojoj posebno dolazi do izraaja obdarenost, talenat, imaginacija, nadahnue
i druge sposobnosti istraivaa. Pored kreativnog, intelektualnog rada, proces
projektovanja sastoji se i od strunih i rutinskih aktivnosti i postupaka koji se
odvijaju po odreenim pravilima.
Polazei od ovih optih defnicija, neophodno je da preciznije odredimo
pojam socijalna istraivanja. Ako pod socijalnom politikom, u najirem zna-
enju, podrazumevamo svesnu drutvenu delatnost koja ima za cilj podizanje
nivoa socijalne sigurnosti graana, smanjenje siromatva, odn. ujednaavanje
startnih pozicija u drutvu i smanjenje socijalnih nejednakosti, ostvarivanje so-
cijalne pravde i humanizacije drutva redistribucijom dohotka od strane drave
u sferi radnih, ivotnih i drutvenih uslova, predmet istraivanja u oblasti soci-
jalne politike ine svi konstitutivni elementi navedene defnicije. Konkretnije
reeno, predmet istraivanja u oblasti socijalne politike mogu biti sva podruja
koja ona obuhvata (nedovoljno poznate pojave, problemi, procesi, odnosi, funk-
cije, dimenzije, itd.), kao to su: sistem socijalne sigurnosti (penzijsko i inva-
lidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, osiguranje za sluaj nezaposlenosti),
oblast zapoljavanja, obrazovanja, deje i socijalne zatite, socijalni aspekti sta-
novanja, sistem zdravstvene zatite i zatite boraca, ratnih vojnih invalida i ci-
vilnih invalida rata, kao i pojave koje se nalaze u uzrono-posledinom odnosu
sa socijalnim razvojem. Ovde se pod pojmom socijalnog razvoja podrazumeva
iri koncept, koji obuhvata proces kvantitativnog rasta i kvalitativnih promena
u sferi radnih, ivotnih i drutvenih uslova ljudi (M. Lakievi i A. Gavrilovi,
2008:8). Dakle, radi se o najirem konceptu zadovoljavanja ljudskih potreba i
ostvarivanju njihovih socijalnih prava.
U fokusu istraivanja u socijalnoj politici mogu biti i aktuelne socijalne
pojave i problemi, ukljuujui i njihove socioekonomske aspekte (ivotni stan-
dard, potroaka korpa, infacija, zarade i sl.), kao i sociodemografske dimenzije
(na primer starenje stanovnitva, morbiditet, natalitet, mortalitet, divorzijalitet,
apsentizam, radnoaktivna populacija, itd.), koje su tesno meusobno povezane,
uslovljene i proete. Kao to se moe uoiti, lepeza istraivakih tema, pojava i
problema u oblasti socijalne politike vrlo je iroka i usko povezana sa ekonom-
skim, pravnim, politikim, demografskim, etikim, etnolokim, kulturolokim,
istorijskim i drugim, pre svega, drutvenim, humanistikim naukama. Iz ovo-
ga se namee zakljuak da socijalna istraivanja, po svojoj sutini i osnovnim
karakteristikama, treba da budu multidisciplinarna, zbog kompleksnosti samih
pojava, problema i tema koje su u njihovom fokusu (M. Lakievi, 2001:13).
Kada se govori o istraivanjima u oblasti nauke o socijalnom radu, situacija
je gotovo identina, jer su tesno povezana sa humanistikim naukama, posebno
psihologijom, pedagogijom, andragogijom, gerontologijom, medicinom i dru-
gim naukama i naunim disciplinama koje imaju za svoj predmet prouavanje
oveka, njegovog funkcionisanja u manjim i veim drutvenim grupama, kao i u
aspektu ostvarivanja prava, zadovoljavanja potreba, itd. Naravno da multidisci-
plinarni pristup ne iskljuuje monodisciplinarna prouavanja razliitih i brojnih
tema iz oblasti socijalnog rada (M. Lakievi, 2002:156). Ovde pod socijalnim
radom podrazumevamo posebnu profesionalnu delatnost koja ima zadatak da
prua pomo pojedincima, porodicama i drutvenim grupama u cilju prevlada-
vanja problema i boljeg prilagoavanja drutvenoj zajednici, odn. razvoja lino-
sti, grupe i zajednice.
Dakle, kad govorimo o socijalnim istraivanjima ne mislimo na drutvena
istraivanja, nego na jednu konkretnu oblast drutvenih istraivanja, a to je so-
cijalna politika, socijalni razvoj i socijalni rad.
Specifnosti situacije u oblasti socijalnih istraivanja u nas ogledaju se u
sledeem:
Evidentan je raskorak izmeu potreba za istraivakim radom u svim
segmentima socijalne politike i objektivnih mogunosti drutva, odno-
sno nauno-istraivakih institucija, da se te potrebe zadovolje;
Nedovoljno jasna teorijsko-metodoloka utemeljenost istraivakog
rada;
Paradoksalnost u smislu da se polje istraivakog rada sve vie iri, po-
trebe za istraivanjima vrlo su izraene, s jedne strane, a mogunosti
da se te potrebe zadovolje vrlo su ograniene, s druge strane. Otuda
je nuno, kao i uvek kada su u koliziji potrebe sa mogunostima, sa-
initi program prioriteta, odnosno izvriti selekciju nedovoljno pro-
uenih socijalnih pojava, i obezbediti prioritet urgentnim tematskim
podrujima istraivanja, kao to su trgovina ljudima, zlostavljanje dece,
ena i starih, vrnjako nasilje, diskriminacija vulnerabilnih grupa, itd.,
uz prethodno institucionalno i sistemsko utemeljenje slubi i nauno
kompetentnih kadrova, koji bi takve projekte uspeno realizovali.
Svedoci smo aktuelnih, ponekad i radikalnih, sistemskih i strukturalnih
drutveno-ekonomskih i socijalnih promena, koje su u osnovi izmenile prilike
u drutvu. Naa saznanja o tome dobrim delom ili nisu dovoljna ili su preva-
ziena. Akumulirali su se brojni socijalni problemi, koji nisu samo posledica
drutvenih okolnosti, ve postaju i uzrok teke situacije u kojoj se danas nae
drutvo nalazi. Osiromaenje drutva, visoka nezaposlenost, teak i poniavajui
poloaj penzionera, problem mladih, kriminal i asocijalne pojave, osiromaenje
javnih slubi, naroito socijalnih, iziskuju ozbiljan multidisciplinarni, nauno
utemeljen i kontinuiran istraivaki rad. Navedene pojave, koje su i meusobno
povezane, dovode do regresije u socijalnom razvoju, prevashodno su uslovljene
nepovoljnom situacijom u oblasti ekonomije, ali ovi problemi deluju povratno i
na sam ekonomski razvoj.
Osnovne polivalentne ustanove socijalne zatite u lokalnoj zajednici, centri
za socijalni rad, nedovoljno se posveuju analitiko-istraivakom radu, zbog
poveanog obima rutinskih i administrativnih poslova koji su im nametnuti u
novom sistemu socijalne zatite. Struni radnici navedenih ustanova s pravom
istiu da provode svoje radno vreme u teskobnim prostorijama, zatrpani zah-
tevima za, manje-vie, hitno reavanje, prerano gube strune ambicije, bez na-
roite materijalne stimulacije, malo piu, moda malo i itaju, a sasvim sigurno
ne sistematizuju svoja dragocena znanja i retko objavljuju tekstove u strunim
asopisima, jer im to niko ne vrednuje.
Pretpostavke istraivakog rada u oblasti
socijalne politike i socijalnog rada
Da bi se ovako nepovoljna situacija prevazilazila neophodno je obezbedi-
ti bitne pretpostavke nauno-istraivakog i struno-analitikog rada u oblasti
socijalne politike i socijalnog rada, odnosno socijalnih istraivanja. Te osnovne
pretpostavke su, po nama, teorijsko-metodoloke, materijalne, organizacione,
kadrovske.
TeOrIJSKOmeTODOLOKe PreTPOSTAVKe
Svako istraivanje, pa i istraivanje u oblasti socijalne politike i socijalnog
rada, mora da se zasniva na teorijskim osnovama. Teorijske osnove podrazu-
mevaju poznavanje teorije, odn. nauke o socijalnoj politici i socijalnom radu
(defnisanje pojmova, kategorijalnog sistema, poznavanje teorijskih koncepcija,
specifnih metoda, tehnika i vetina socijalnog rada, funkcija, odnosa, karakte-
ristika socijalnih pojava i problema i sl.), s jedne strane, kao i poznavanje osnova
metodologije kao nauke koja prouava metode i tehnike nauno-istraivakog
rada. Potrebno je, na ovom mestu, podsetiti na probleme u praksi, gde se me-
todologija, neretko, svodi i poistoveuje s pojedinanim metodama i tehnika-
ma istraivanja. Metodologija kao nauka o putevima dolaenja do naunih
saznanja iz flozofskih i epistemolokih osnova otvara mnoga pitanja pravila i
postupaka, kojih istraiva mora biti svestan prilikom izbora pristupa, metoda
i tehnika prikupljanja podataka i njihove obrade i tumaenja. I jedno i drugo
je u nespojivoj vezi, meusobno proeto i tesno povezano i kao takvo uslov
bez kojeg se ne moe zamisliti validan, uspean i znaajan nauno-istraivaki
rad. Na primeru defnisanja pojmova u svakodnevnom govoru i u nauci, moda
je najlake uoiti znaaj i ulogu teorijsko-metodolokih pretpostavki naunih
istraivanja. Empirijski podaci, koje smo prikupili, vredni su onoliko koliko smo
koristili nauno prihvaene postupke.
Pod teorijsko-metodolokim pretpostavkama socijalnih istraivanja po-
drazumevamo teorijsko osmiljavanje i koncipiranje doktrina socijalne politi-
ke i socijalnog razvoja, preciznije defnisanje pojmovno kategorijalnog sistema,
unapreivanje i razvoj metodologije istraivakih postupaka primerenih osobe-
nostima i posebnim zahtevima istraivanja u ovoj oblasti, uz uvaavanje optih
istraivakih i metodolokih principa, od kojih su posebno znaajni sledei:
1. Javnost, proizlazi iz nae drutvene stvarnosti. Ono doprinosi kriti-
kom odnosu prema istraivanju i njegovim rezultatima;
2. Objektivnost, zavisi od pravednosti u postupanju, nepristrasnosti u
procenjivanju, kao i promiljenosti u postupanju;
3. Kontinuiranost, obezbeuje se neprekidnom kontrolom svih faktora
koji uestvuju u istraivanju;
4. Odmerenost, odreuje se prema vrsti istraivanja, prema cilju istrai-
vanja, prema uslovima za istraivanje i prema intelektualnom i meto-
dolokom kapacitetu istraivaa i saradnika;
5. Egzaktnost, obaveza prema socijalno-politikoj nauci. Da bi se ona
obezbedila neophodno je izbegavati svaku, ma i najmanju improviza-
ciju u prouavanju predmeta istraivanja;
6. Doslednost, oznaava principijelnost u svim fazama procesa istraiva-
nja;
7. Taktinost, zasnovana je na potovanju linosti svih koji uestvuju u
prouavanju postavljenog problema;
8. Nenametljivost, poseban princip socijalnog istraivanja. Nametanje
stavova istraivaa je neefkasno i neodrivo;
9. Kreativna generalizacija, izuzetno znaajna intelektualna kompo-
nenta socijalnog istraivanja. Kreativna generalizacija podrazumeva
uoptavanje zakljuaka istraivanja, dovodei rezultate istraivanja u
meusobnu vezu i uzajamno proimanje, uzrono-posledine odnose;
i
10. Specifnost. Oblast socijalne politike, kao i svaka druga drutvena
pojava, ima odreene specifnosti koje se moraju imati u vidu prili-
kom socijalnog istraivanja.
Materijalne pretpostavke
Bez obzira na to o kojoj vrsti istraivanja se radi, svako istraivanje je skupo
(naroito empirijsko) i ne moe se uspeno realizovati bez materijalnih sredsta-
va. Da bi se ovaj problem prevaziao, korisno je udruivanje sredstava odnosno
participacija razliitih korisnika rezultata istraivanja, potencijalnih naruioca
(na primer vladin i nevladin sektor, donacije, sponzorstvo, konzorcijum nauno-
-istraivakih institucija i sl.). Pod materijalnim uslovima se ne podrazumeva
samo obezbeivanje materijalnih sredstava. U materijalne uslove ubrajamo i sve
obaveze neophodne za uspean rad koji oslobaa istraivaa svih sporednih na-
pora i omoguava mu punu intelektualnu koncentraciju na problem istraiva-
nja. Ovde mislimo, pre svega, na: posete odgovarajuim socijalnim ustanovama,
nabavku literature i relevantne dokumentacije, ureenje prostorija, obezbeenje
sredstava za rad (potroni materijal), naknade saradnicima, trokove prezen-
tacije rezultata istraivanja, promocije i objavljivanja studije. Kontakti sa in-
stitucijama, studijska putovanja, edukativni seminar ii druge forme dodatnog
specijalistikog obrazovanja za realizaciju socijalnih istraivanja i konsultacije sa
istaknutim naunim i strunim radnicima poveavaju efekat stvaralatva.
Organizacione pretpostavke
Istraivanja u oblasti socijalne politike i socijalnog rada su, po svojoj pri-
rodi, kompleksna, najee primenjena i interdisciplinarna, zbog ega je neop-
hodno da se dobro organizaciono pripreme. Dobra organizacija istraivanja
pretpostavka je njegove uspene realizacije. U tom smislu, veoma su korisne
preliminarne konsultacije istraivaa i saradnika na terenu i drugih uesnika u
realizaciji projekata istraivanja. Socijalna istraivanja mogu da se organizuju i
na irem nivou (regionalnom, internacionalnom, interresorskom i slino).
Kadrovske pretpostavke
Bez odgovarajueg kadra ne moe se oekivati uspeh ni u jednoj oblasti
naunog istraivanja. Prvi faktor u procesu naunog saznanja svakako je ljudski
faktor. Svaki dobar strunjak moe da razmilja o unapreenju svoga posla (da
istrauje), ako se metodoloki orijentie i organizuje. S obzirom na sloenost
i delikatnost socijalnih istraivanja poeljno je da linost istraivaa poseduje
odreene intelektualne kapacitete, organizacione sposobnosti, kao i odreeni
smisao, talenat za istraivaki rad, stvaralaku matu, motivisanost, strpljenje,
upornost, a korisno je, svakako, i iskustvo koje se stie radom, poput latinske
izreke kova postaje kovanjem ili, kako Nemci kau, majstor postaje ve-
banjem. Neke od pomenutih osobina istraivai, naroito mladi, mogu stei
predanim, marljivim radom i samoedukacijom, odn. strunim obrazovanjem i
ovladavanjem metodologijom naune discipline kojom se bave. Istraivanje ne
moe da bude samo privilegija nadarenih, izuzetno sposobnih i genijalnih poje-
dinaca. Razvoju nauke, teorije i prakse doprineli su i brojni talentovani i vredni
anonimni istraivai koji su razvijali i upotpunjavali fond znanja o odreenim
socijalnim pojavama i problemima. Mislimo da su u pravu oni koji smatraju da
je nauni poziv jedan od najuzvienijih, ali i najteih poziva, jer trai itavog
oveka, zaokuplja sve njegove misli, angauje sve njegove duhovne i telesne sna-
ge... jer je rad na nauci teko i kompleksno zanimanje, koje pretpostavlja mnoge
osobine kod onoga koji hoe da mu se posveti... (ami M., 1990:7).
Edukacija mladih strunjaka i obuka za istraivaki rad koji rade u insti-
tucijama u oblasti socijalne politike i socijalnog rada i obuka za istraivaki rad
od posebnog su znaaja kako za razvoj naunog fonda znanja o socijalnoj po-
litici, tako i unapreivanje prakse, koja, kao to smo ve naveli, esto ide ispred
teorije.
KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI PrISTUP SOcIJALNIm ISTrAIVANJImA
U naunoj literaturi, od sedamdesetih godina dvadesetog veka, vode se
rasprave o mogunostima, znaaju i relacijama kvantitativnog i kvalitativnog
istraivanja u drutvenim naukama, to nije mimoilo ni socijalnu politiku i so-
cijalni rad. Razlika izmeu kvantitativnog i kvalitativnog istraivanja nije samo
u primeni metoda, tehnika, postupaka i instrumenata prikupljanja i obrade po-
dataka. Radi se i o drugaijem flozofskom pristupu istraivanju i ukratko emo
podsetiti na te razlike.
Kvantitativno istraivanje zasniva se na flozofji logikog pozitivizma, po
uzoru na prirodne nauke, koji pretpostavlja da su socijalne injenice o nekoj
objektivnoj stvarnosti odvojene od oseanja i uverenja oveka.
Kvalitativna se oslanjaju na hermeneutiku, tj. saznavanje kroz razumevanje
i opis, tumaenje znaenja koje neka situacija (kontekst) ima za pojedinca i nje-
govo ponaanje, to pretpostavlja da postoje viestruke realnosti koje su socijal-
no konstruisane kroz individualna i kolektivna odreenja situacije.
Kvantitativni pristup socijalne pojave i probleme posmatra kao ureenu
stvarnost koju je mogue u potpunosti egzaktno saznati i na taj nain sloenost,
viedisciplinarnost, razvojnost, dinaminost i suptilnost pojava pojednostavljuje.
Strogi zahtevi u primeni kvantitativnih istraivanja (preciznost u odabiranju
uzorka, postavljanje hipoteza, testiranje teorija i statistiki postupci i dokaziva-
nje povezanosti, znaajnosti, standardizovani instrumenti i insistiranje na ne-
pristrasnosti i objektivnosti istraivaa...) i nastojanje da se sve svede na broj i
statistike pokazatelje primedbe i kritike su pristalica kvalitativnih istraivanja.
A kvalitativna istraivanja polaze od istraivakih pitanja (induktivni pristup)
umesto deduktivno postavljenih hipoteza, izuavaju stvarnost onakva kakva je
holistiki kao celovit problem, nastojei ui dublje u problem u kontaktu sa
ljudima i situacijama koje istrauje ne istiui nepristrasnost i vrednosnu neu-
tralnost nauke.
Dok kvantitativna istraivanja zahtevaju reprezentativne uzorke, za kvali-
tativni pristup uzorak je, uglavnom, manji i namerni (biraju se pojedinci i pojave
koje su atipine, nove, neistraene), analiza podataka je kvalitativna, to ne is-
kljuuje mogunost primene i kvantitativne analize. Konkretni primeri najpo-
uzdanije ukazuju na neistraene pojave, a znaaj pojedinanih sluajeva dobro
je poznat u drutvenim naukama jer opisuju i kazuju ono to brojevi i statistika
ne mogu.
Najjednostavnije, razlike izmeu kvantitativno kvalitativno uoavaju
se u: pristupu, ciljevima, kljunim pojmovima, nacrtu istraivanja, metodama,
tehnikama i instrumentima, ulozi istraivaa i konteksta u prouavanju, kao i u
analizi podataka.
Podsetiemo na metode i postupke i ulogu konteksta u istraivanju ova
dva pristupa.
Kvantitativna istraivanja na osnovu jasno defnisanih ciljeva, hipoteza, in-
dikatora, tehnika, postupaka, standardizovanih instrumenata (upitnika, testova,
skala), vode do obrade podataka i cilja da objektivno opie i objasni drutvene
pojave i po mogustvu dokae uzrono-posledine veze.
Kvalitativna istraivanja polaze od uoptenijeg i slobodnijeg nacrta, otvore-
nog prema svim aspektima pojave koju istrauje, koji se moe razvijati i menjati
tokom istraivanja, bez standardizovanih instrumenata (npr. dubinski intervju,
fokus grupe, studija sluaja, kvalitativna analiza), s ciljem da opiu i razumeju
pojave iz perspektive subjekta ispitivanja. Dok se za kvantitativna obino kae
da su verifkatorna (da potvruju ili odbacuju hipoteze), kvalitativna, uglavnom,
vode novim istraivanjima i otkriima (eksplorativna).
U kvantitativnim istraivanjima istraiva prikuplja podatke putem una-
pred pripremljenih (najee standardizovanih) instrumenata, nastojei da se
dri po strani u cilju objektivnosti, dok se istraiva u kvalitativnim ukljuuje
u pojave koje prouava drei se okvirnih pitanja, smatrajui da je ljudsko pona-
anje uslovljeno sredinom u kojoj se odvija i da se ne mogu izvoditi univerzalne
od konteksta slobodne generalizacije.
Iako prikupljanje podataka metodama i tehnikama kvantitativnog istra-
ivanja nije uvek garancija egzaktnosti i objektivnosti, pristalice istog kritikuju
istraivae kvalitativnog kao meke naunike zbog nekorienja krutih, strogih
kriterija i pravila i prikupljanja podataka proetih subjektivizmom. Nije po-
trebno detaljnije objanjavati kako statistike analize i brojani opis istraivane
pojave moe dovesti do pogrenih zakljuaka i generalizacija ako istraiva ne
poznaje i ne uoava svu slojevitost i viedimenzionalnost pojave koju izua-
va. Nauno saznavanje i zakljuivanje, s obzirom na prirodu socijalnih pojava
i procesa, ne moe biti drugo nego poznavanje nunih i dovoljnih uslova pod
kojima su te pojave verovatne. Postojanje korelacija ne treba defnitivno shvatiti
kao dokaze o kauzalnim odnosima izmeu pojava, ve samo kao pokazatelje
osnovanosti postavljenih istraivakih pretpostavki i cilj saznavanja datih pojava
ne moe biti stvaranje teorija o izvesnim trajnim i nepromenljivim odnosima.
(Knei, 2001: 207-208) Nalaenje korelacija ne znai ili ne mora da znai i
uzrono-posledinu vezu. Dublje i bolje razumevanje pojedinanih pojava, koje
nude kvalitativna istraivanja, mogu biti dopuna kvantitativnim ili im pomoi u
defnisanju novih problema istraivanja.
Udruujemo slaganje sa autorima koji istiu znaaj slojevitog, dubljeg i
nijansiranog opisa neposredne stvarnosti, koja se opire uoptavanjima i izmie
kvantitativnim istraivanjima, a to su dovoljni razlozi da se odbace predrasude
o nenaunosti kvalitativne metodologije. Prevazilaenje iskljuivosti u raspra-
vama kvantitativno kvalitativno u pravcu komplementarnog pristupa najbolje
je reenje za sve drutvene nauke (Brankovi, S., 2009; Halmi, A.,1996; Savie-
vi, D., 2011; i dr.).
I kada su u pitanju socijalna istraivanja pristupi nisu, i ne mogu se po-
smatrati kao meusobno suprotstavljeni. Socijalne pojave i problemi imaju i
kvantitativne i kvalitativne dimenzije i koji e se pristup odabrati ili koji e
dominirati zavisi od: prirode predmeta i cilja istraivanja, naune zaviaj-
nosti, osposobljenosti i naklonosti istraivaa. Iskustvo nam kazuje da je u
istraivanju pojava koje su nauno zapostavljene i nedovoljno prouavane, o
kojima imamo malo podataka, koje su osetljive, suptilne, poverljive i privatne,
koje se tiu koe ispitanika, uloga kvalitativnih metoda i postupaka neza-
menljiva i nemerljiva.
Primera radi, viedimenzionalna pojava nasilja u porodici, ne samo u nas
nego u veini sluajeva i u svetu, istraivana je samo na enama, i na uzorku,
koji se olako proglaava reprezentativnim po principu zdravorazumskog a ne
naunog jezika. Nisu malobrojni oni koji bi na sluajnom uzorku iz metodo-
logije najlake pali. I rezultati dobijeni na takav nain, koji se uzimaju zdravo
za gotovo, nisu jedini nedostatak istraivanja tzv. kvantitativnim metodama i
standardizovanim instrumentima.
U eri kompjuterizacije i priuenih istraivaa, kompjuterski programi izba-
cuju mnotvo statistikih podataka, tabela i grafkona, bez socijalnih, ekonomskih,
kulturnih i ostalih uslova istraivane pojave koji daju ogoljen prikaz predmeta
istraivanja, odn. odreenog socijalnog problema ili pojave. Bez teorijsko-meto-
doloke utemeljenosti iskustveni podaci se liavaju postojeeg naunog saznanja
i ne mogi ni da otkriju niti da objasne dublje veze i odnose unutar sloene poja-
ve. Rezultati takvih sporadinih istraivanja neretko imaju jednokratnu upotrebu
(najee, da opravdaju utroena sredstva i zadovolje oekivanja naruioca).
Svako istraivanje, pa i istraivanje npr. nasilja u porodici uz: rasprostra-
njenost, trajanje i oblike, ima aktere (rtve i poinioce), a svojim motivima i
interesima koji proizvode posledice i svoj sociokulturni kontekst, to bi trebalo
imati na umu prilikom izrade projekta istraivanja kao i eventualnog preuzi-
manja i korienja inostranih instrumenata za prikupljanje i analizu podataka.
Razumljivo je da je svaki aspekt nasilja u porodici kompleksan i da istraivanje
i samo jednog dela te pojave moe i trebalo bi da podrazumeva korienje i
kvantitativnih i kvalitativnih metoda i tehnika.
Da bi npr. nasilje nad starima istraili dobro je poi od dubinskog intervjua
ili fokus grupa kako bi otkrili ta, na koji nain i na kojim mestima i od koga
trpe nasilje. Na osnovu tih saznanja se moe istraiti pojava primenom stan-
dardizovanog upitnika na reprezentativnom uzorku uz analizu (kvantitativnu i
kvalitativnu) zdravstvene dokumentacije, izvetaja socijalnih, gerijatrijskih i sl.
izvetaja i sudskih presuda.
Od pria pojedinaca bi trebalo poeti, jer je mnogo nepoznatog ili tee
uhvatljivog to se odvija u porodici i to prethodi zlostavljanju. Navedenim
primerom smo pokuali probleme istraivanja koliko toliko uiniti vidljivim,
jer je nasilje u porodici (bez obzira ko su rtve) sastavni deo sloene situacije u
porodici ali i u drutvu.
Poznato je da su predmet istraivanja, pristupi, metode i tehnike u tesnoj
vezi sa pogledima i predrasudama istraivaa na problem iz ega proizlaze i
mnoge slabosti.
Slabosti istraivanja mogu biti:
nedovoljna teorijska utemeljenost,
orijentisanost i oslanjanje samo na kvantifkaciju i kada nije neophod-
no,
zapostavljanje kvalitativnih istraivanja i neadekvatna metodoloka
zasnovanost istih.
Nastojanje da se sve svede na broj i statistike pokazatelje uskrauje mo-
gunosti da se istraivanjem dopre do slojevitosti, sloenosti i suptilnosti odno-
sa kako u porodici tako i u mnogobrojnim socijalnim pojavama (kriminalitet,
narkomanija, samoubistvo, siromatvo, korupcija, invaliditet, nezaposlenost,
izbeglitvo...).Treba rei i priznati da prostor kvalitativnog pripada sferi naj-
subjektivnijeg a metodolog, od dara i sposobnosti, tu sakuplja poene i nauna
priznanja. Kvalitativno i kvantitativno nije lako dovesti u blizinu i zato su retki
oni kojima to poe za rukom i u istraivanju socijalnih pojava.
Postoji mnotvo istraivakih pristupa, metoda (kvalitativnih i kvantita-
tivnih) i tehnika istraivanja u prouavanju socijalnih pojava koje su po svojoj
interdisciplinarnosti bliske sa: sociologijom, psihologijom, pedagogijom, andra-
gogijom, gerontologijom i dr. Isto tako, jedna metoda moe biti koritena u vie
nauka, s tim to svaka nauka i nauna disciplina, pa tako i socijalna politika i
socijalni rad, te metode prilagoava svom predmetu. Ponaanje uopte, pa i na-
silniko, devijantno i delinkventno, ne odvija se po linearnim uzrono-posledi-
nim obrascima nego ponaanje oblikuju misli, motivi, oseanja, uverenja... i po-
trebno ga je, kao i svako istraivanje, sagledati razvojno i celovito. Za empirijsko Za empirijsko
istraivanje je karakteristino da prikupljaju podatke o direktnim i indirektnim
manifestacijama pojava pomou razliitih metoda i tehnika.
Metode i tehnike istraivanja se mogu razvrstati prema razliitim krite-
rijumima. Neemo se posebno baviti tim kriterijumima nego navodimo klasi-
fkaciju metoda za prikupljanje podataka, za koju mislimo da moe zadovoljiti
potrebe istraivanja socijalnih pojava. Istraivanja socijalnih pojava se zasniva-
ju na sledeim metodama prikupljanja empirijskih podataka: ispitivanje, po-
smatranje, eksperiment, studija sluaja, biografski metod, sociometrija i analiza
dokumenata unutar kojih se mogu koristiti neke od sledeih tehnika: inter-
vju (dubinski i fokus grupe), anketa, test i kvalitativna analiza dokumenata.
Neophodno je napomenuti da nijedna od njih nije sama po sebi ni kvalitativna
ni kvantitativna. Primena prilagoena predmetu koji se istrauje i specifnoj
strategiji ini ih kvalitativnim ili kvantitativnim. Socijalne pojave i procesi od- Socijalne pojave i procesi od-
vijaju se u razliitim sociopolitikim, ekonomskim, kulturnim, sredinskim, itd.
okolnostima u kojima dolazi do razliitih odnosa ovek drutvo i njihovo
prouavanje nemogue je kako kao jedinstvene pojave tako i primenom jednog
pristupa. Dobro defnisanje istraivakog predmeta vodi ka metodu istraivanja
i metodama prikupljanja podataka. Imajui u vidu svako konkretno istraivanje Imajui u vidu svako konkretno istraivanje
neophodno je opredeliti se za odgovarajue metode prikupljanja podataka i za
odreene postupke i instrumente. Prema tome, od tog izbora, koji podrazumeva
i afnitete i profesionalnu osposobljenost istraivaa, zavisi produbljenost i obu-
hvatnost istraivanja.
eTIKI PrObLemI ISTrAIVANJA
Pitanja vezana za etike probleme istraivanja uopte, i posebno kod so-
cijalnih istraivanja, nadilaze granice prikupljanja podataka o ispitanicima kao
i njihovu obradu i interpretaciju rezultata. esto se sreu u literaturi rasprave i
sporovi oko manipulacije i obmana u istraivanjima. Mnoge pojave i problemi,
koji spadaju u predmet socijalnih istraivanja, zadiru u privatnost i istraiva je
duan da prui objanjenje o cilju prikupljanja podataka kako bi ispitanik slo-
bodno odluio da li eli izneti podatke o sebi, svojoj porodici ili okolini. Osetlji-
vost i suptilnost pojava i privatnost pojedinaca stavlja pred istraivae moralnu
odgovornost i potovanje odreenih pravila prilikom istraivanja, odnosno:
istraivanje se mora sprovesti u skladu sa naunim standardima;
mora se voditi rauna da istraivanja ne nanose tetu ispitanicima (za
oekivati je i drutvu u celini), bilo da ih diskriminie zbog rasnih, ver-
skih, polnih, etnikih itd. razlika;
istraiva je duan da ne falsifkuje nego tano navede dobijene rezul-
tate; i
istraiva je duan zatititi privatnost i poverljivost ispitanikovih poda-
taka.
Odgovornost prema ispitanicima podrazumeva da im se iznesu detalji o
istraivanju (ko, kako i zato istrauje predmet, cilj i uvid u rezultate), koji bi
mogli da budu odluujui za njihovu spremnost za uee. Ali isto tako, istrai-
va ne bi trebalo da iznosi podatke koji bi mogli da ugroze valjanost istraivanja.
U istraivakoj praksi, meutim, ne tako retko, susreemo se sa znaajnim odstu-
panjima od navedenih pravila, to navodi na zakljuak da je neophodno osnovna
etika naela socijalnih istraivanja ugraditi u aktuelni kodeks profesionalnog
delovanja kako socijalnih radnika, tako i drugih pomauih profesija koje se
bave istraivanjima u oblasti socijalne politike i naroito socijalnog rada.
* * *
Umesto zakljuka elimo da naglasimo da je odnos drutva prema soci-
jalnim istraivanjima odnos prema oveku i zadovoljavanju njegovih potreba,
odnosno identifkaciji i sveobuhvatnom sagledavanju njegovih problema sa
kojima se gotovo svakodnevno suoava u linom, porodinom i drutvenom
funkcionisanju. Ostvarivanje pretpostavki za razvoj istraivakog rada, koje smo
prethodno analizirali, istovremeno je i preduslov socijalnog napretka, razvoja i
blagostanja kako dananjih tako i buduih generacija. Dugorone, strateke pro-
jekcije drutveno-ekonomskog i socijalnog razvoja drutva nije mogue uraditi
bez razvijenog socijalnog istraivanja.
LITerATUrA
Brankovi, S. (2009), Metodi iskustvenog istraivanja drutvenih pojava, Megatrend, Beo-
grad.
Halmi, A. (1996), Kvalitativna metodologija u drutvenim znanostima, Pravni fakultet, Za-
greb.
Knei, B. (2001), Obrazovanje i resocijalizacija metode merenja, Zavod za udbenike i na-
stavna sredstva, Beograd.
Lakievi, M., Gavrilovi, A. (2008), Socijalni razvoj i planiranje, FPN i igoja tampa,
Beograd.
Lakievi, M., Knei, B. (2011), Istraivanje u socijalnoj politici i socijalnom radu, FPN i
igoja tampa, Beograd.
Savievi, D. (2011), Uvod u metodologiju andragogije, Visoka kola strukovnih studija za
obrazovanje vaspitaa Mihailo Palov, Vrac.
ami, M. (1990), Kako nastaje nauno delo, Svjetlost, Sarajevo.
branislava Knei
mira Lakievi
PrObLemS OF reSeArcH IN THe FIeLD OF SOcIAL POLIcY AND SOcIAL WOrK
Summary:
c f c cy c w wc
x m c c jfy c -
cy m y w c
m c m wc w w
j . T c c c -
ym c cy .. fc c
f fc m y x
w cfc c yc c w
f cy c c cy ym f-
c fc c fc m -
c c fc cc qm
cy c c. T mc c c
c-cmc c m
cy c wc c c c-
cc m
-m m.
Key words: c c c cy c w c m
c c.
Drenka Vukovi
7
UDC 364-146:330.342.2(497.11)
(Ne)USPeH SOcIJALNIH reFOrmI
8
Saetak:
Scj m mj j m c c
m Sj j cj. S cj f-
m m m m 2000.
j j j m m. P
cj j c cj
j m mm (m) m
mm cj . a -
j m
. Pm j -
m m j c
() cj m c
j m cm cj-
m m m m m.
Kljune rei: cj cj m Sj cj -
c m
KONcePTUALNI OKVIr I PrObLemI
Period krize, ratova i sankcija krajem prolog milenijuma, praen je izra-
zitim politikim, ekonomskim i socijalnim problemima u Srbiji. Visoka stopa
nezaposlenosti, problemi u isplati zarada i socijalnih prinadlenosti, masov-
no siromatvo i nereena pitanja izbeglitva, ukazuju na sistemske nedostatke
i ogranienja ranije koncipiranog modela socijalistike drave blagostanja.
7 U .
E-m: .c@..c.
8 T j -m j Politiki identitet Srbije u regio-
nalnom i globalnom kontekstu (c j 179076) U
j f M Sj. T mj
17. 2011. .
Nakon promena 2000. godine, pristupilo se reavanju najurgentnijih socijalnih
problema (isplata zaostalih penzija, dejih dodataka, socijalne pomoi) iz pri-
kupljenih donatorskih sredstava i pomoi meunarodnih fnansijskih institucija
(Vukovi, 2009).
Intenzitet promena kretao se od velikih obeanja, preko zapoetih i ne-
dovrenih sistemskih trasformacija. Tome su u znatnoj meri doprinele tekoe
u procesu privatizacije, politika nestabilnost, este promene vlada, nedostatak
odlunosti i podrke za radikalne reformske zahvate, kao i negativni efekti veeg
paketa reformskih zakona. U meuvremenu je dolo do smanjenja sredstava
iz donacija i kredita, to je uslovilo dalje pogoranje stanja na polju fnansijske
odrivosti sistema socijalne sigurnosti i porasta budetskih izdvajanja. Velika
obeanja i ambiciozni projekti nisu dali oekivane rezultate, to se odrazilo na
porast nezadovoljstva, produbljivanje krize i opreznosti na radikalnom reform-
skom putu.
Izgradnja institucionalnog okvira na osnovama aktivne socijalne politi-
ke podrazumeva promenu uloge glavnih aktera i uvoenje trinih zakonitosti.
Ogranienje paternalistikih funkcija drave u regulisanju, fnansiranju i obe-
zbeenju prava i usluga u socijalnom sektoru zahteva svoenje njene uloge na
izgradnju valjanog institucionalnog okvira adekvatnom zakonskom regulati-
vom.Na pojedinca se prenosi odgovornost u donoenju odluka i snoenju rizi-
ka za posledice pogrenog izbora. Praktina primena navedenih principa znai
jaanje line odgovornosti za socijalni poloaj i preusmeravanje uloge drave na aanje line odgovornosti za socijalni poloaj i preusmeravanje uloge drave na
pokrivanje osnovnih rizika i obezbeenje minimuma sigurnosti.
Prihvaeni koncept aktivizacije zasnovan je u politici reformisanja eta-
bliranih Welfare u Workfare reime, kojima se socijalna politika preusmerava u
mere integracije na tritu rada. Kriza zatitne drave blagostanja i proboj
neoliberalnih uenja istakli su u prvi plan efkasnost trita i nametnuli promene
u pravcu smanjenja zavisnosti od pomoi drave. Politika izdanih socijalnih
davanja i neadekvatna lina angaovanost, preoblikovana je merama obavezne
integracije korisnika u trite rada. Podizanje line odgovornosti, ogranienje
novanih naknada i reformisanje programa dravne pomoi siromanima, pred-
stavljaju optu karakteristiku koncepta aktivizacije u razliitim modelima dra-
ve blagostanja (Vukovi, 2009: 58).
Nastojanja da se u tranzicionim uslovima redefnie uloga drave u socijal-
noj sferi nailaze na ozbiljne tekoe, otpor i nerazumevanje, i to pre svega zbog
injenice da je u uslovima krize u Srbiji veliki deo stanovnitva doveden u stanje
zavisnosti od dravnih programa pomoi i subvencioniranja izdataka sredstvima
iz budeta. To zahteva mere preraspodele i redistributivnu ulogu drave kao
suprotnost zakonima trita i proklamovanim ciljevima reformi. Predstavljena
kao jedina valjana opcija, politika socijalnih reformi u protekloj deceniji bila je
453 D V(NE)USPEH SoCiJaLNiH EoMi
viestruko osporavana, i to pre svega sa stanovita nove uloge drave, sistemskih
promena i pogoranja nivoa ivotnog standarda stanovnitva.
Javna intervencija se tie kapaciteta drave da svojom regulativom, fskal-
nom i monetarnom politikom, kao i razliitim programima, defnie delovanje
privrednih subjekata, ali i da utie na uslove ivota graana. Od javne interven-
cije se eksplicitno ili implicitno oekuje da utie na (bolju) alokaciju ekonomskih
resursa i kvalitetniji ekonomski rast ili na neke specifne ekonomske promene.
Ona takoe podrazumeva to da bi trite, postojei odnosi moi, institucije i
drugi aranmani doveli do neeljenih ili preteih nejednakosti, iskljuenosti ili
graninih uslova ivota ukoliko drava ne bi intervenisala u skladu sa odree-
nom idejom ravnotee i razvoja (Ruica, 2919: 31).
Politika ublaavanja negativnih efekata globalne ekonomske krize 2008.
godine potvrdila je opravdanost kritika neoliberalne razgradnje socijalnog si-
stema, aktuelizovala Kejnsovo uenje i uinila poeljnim socijaldemokratski
pristup socijalnoj dravi. U Srbiji je svetska fnansijska kriza pokazala slabosti
i dugoronu neodrivost ekonomskog i socijalnog sistema. Period dinaminog
privrednog rasta (20012008), po prosenoj stopi od 5,4%, prekinut je krajem
2008. godine. U 2009. godini zabeleen je pad GDP za -3%, zaposlenost je
smanjena za 8,3% u poreenju sa prethodnom godinom, stopa nezaposlenosti je
poveana na 16,6%, a zarade su ostale na priblino istom nivou. U 2010. godini
je dolo do blagog oporavka privrede i rasta GDP od 1,2%, a infacija je dostigla
stopu od 10,3%. (Ministarstvo fnansija, Bilten 2010).
Prosene zarade, stope rasta BDP-a po stanovniku i stope nezaposlenosti
2001 2003 2005 2007 2009 2010
P - 11 500 17 443 27 759 31 733 34 142
DP c. ( %) 450 270 600 740 -260 200
S * 1223 1463 1850 1808 1664 1720
* Anketa o radnoj snazi
Izvor: Republiki zavod za statistiku
Konsolidovani javni prihodi u 2010. godini bili su realno manji (0,3%),
rashodi su poveani (0,7%), a fskalni defcit iznosio je 4,4% GDP (sto etiri
milijardi dinara). U strukturi javnih rashoda preovlauju izdaci za penzije (29%)
i zarade u javnom sektoru (23 %). Ukupan spoljni dug bio je 23.800.000.000
evra (79,6% GDP), dok je javni dug 12.200.000.000 40,7% GDP (Narodna
banka Srbije, Analiza duga, 2011). Kratkorone mere za ublaavanja negativnih
efekata krize bile su delimino uspene u ouvanju fskalne stabilnosti. Kontrola
trokova republikog budeta, promene u raspodeli sredstava, zamrzavanje pen-
zija i zarada u javnom sektoru (2009 2010) doveli su do ciljanog smanjenja
defcita. Stend-by aranmanom sa MMF obezbeena je fnansijska podrka Sr-
biji u vrednosti od 2.870.000.000 evra za 2009. i 2010. godinu, to je uticalo na
pregovore sa drugim meunarodnim fnansijskim organizacijama i stabilnost
domaeg bankarskog sistema.
Ekonomska kriza i mere tednje dovele su do usporavanja procesa socijal-
nih reformi u Srbiji, a u nekim sluajevima i odustajanja od planiranih prome-
na. Strateko opredeljenje ka izgradnji fnansijski odrivog sistema, nedostatak
sredstava u fondovima osiguranja, i velika budetska izdvajanja, refektuju se na
porast siromatva i smanjenje nivoa i obima dravnih programa pomoi. U izra-
di programa aktivne socijalne politike Vlada je koristila usluge Svetske banke,
Meunarodnog monetarnog fonda i grupe domaih eksperata neoliberalne ori-
jentacije. Kriza je pokazala manjkavosti usvojenog modela promena i proble-
me u obezbeenju osnovnih rizika. Aktuelne debate o daljem razvoju sistema
socijalne sigurnosti kreu se u pravcu preispitivanja onoga to je postignuto,
odgovora na izazove evropskih integracija i zahteve koji se tiu sticanja statusa
zemlje kandidata i lanstva u EU (Vukovi, Perii, 2011).
SADrAJ I cILJeVI PeNZIONIH reFOrmI
Reforme penzijskog sistema dominiraju u agendi socijalnih reformi u Sr-
biji u protekloj deceniji, sa jasno ispoljenom tendencijom promena i u nared-
nom periodu. Osnovni pravci reformi bili su usmereni na otklanjanje mehani-
zama kojima je obezbeen visok nivo naknada i irok krug prava. Tokom 2001.
godine, izvrene su parametarske promene u skladu sa sugestijama eksperata
Svetske banke, neoliberalnih strunjaka i iskustvom zemalja u okruenju. Uve-
dene novine uticale su na konsolidaciju fondova i smanjivanje nivoa isplaenih
penzija u proteklom periodu. U dosadanjem toku reformskih procesa izvrene
su promene u okviru obaveznog (dravnog) penzionog sistema, uvedeno je do-
brovoljno osiguranje, dok su promene u okviru II stuba odloene, s obzirom na
procene da bi previsoki tranzicioni trokovi u jednom periodu zahtevali dodatna
budetska izdvajanja.
Mere fnansijske konsolidacije penzijskog sistema podrazumevale su da-
lji rad na njegovom reformisanju i strukturnom unapreenju, iji su strateki
pravci, mere i aktivnosti sadrani u Strategiji za smanjenje siromatva u Srbiji
(SSS, 2003). Ciljevi strukturnih reformi penzionog sistema defnisani su kao:
obezbeenje stabilnih i dovoljno visokih penzija za sve; stvaranje fnansijski
odrivog penzijskog sistema; poveanje domae tednje i ubrzanje privred-
nog razvoja; poveanje pravednosti penzijskog sistema i proirenje mogunosti
izbora od strane penzijskih osiguranika Parametarska reforma javnog sistema
trebalo bi da dovede do fnansijske konsolidacije postojeih penzijskih fondova,
prvenstveno fonda zaposlenih, dok bi formiranje privatnog penzionog osigura-
nja trebalo da obezbedi dopunske penzije i tednju za bri ekonomski rast, kao
i dugoronu odrivost penzijskog sistema u nepovoljnim demografskim uslovi-
ma (SSS, 2003: 113).
Kao vaan korak dugorone penzijske reforme, SSS predvia uvoenje
privatnih penzionih fondova zasnovanih na individualnoj tednji i fundiranosti
kapitalom, kao dopunu javnom sistemu meugeneracijske solidarnosti. Pri-
kupljena sredstva na individualnom raunu od uplaenih doprinosa obezbeu-
ju vii nivo sigurnosti u starosti i isplatu dodatne penzije. Ublaavanje rizika
privatnih ulaganja podrazumeva razvijeno fnansijsko trite i dobro regulisan
nadzor, kako bi se osigurala sredstva za isplatu penzija u starosti. Mere za pod-
sticanje radne aktivnosti pripadnika starijih generacija predstavljaju sastavni
deo promena sa dugoronim efektom i one ukljuuju podizanje starosne gra-
nice, odlaganje vremena penzionisanja i pored steenih uslova, zapoljavanje i
nakon ostvarivanja prava na penziju, uveanje penzija itd.
Penzijski sistem u Srbiji reformisan je donoenjem novog Zakona o pen-
zijskom i invalidskom osiguranju 2003. godine, izmenama i dopunama 2005.
godine, i najnovijim promenama krajem 2010. godine
9
. Parametarske reforme
u okviru dravnog, obaveznog PAYG sistema obuhvatile su podizanje starosne
granice za odlazak u penziju, promenu formule obrauna i indeksacije penzije,
pootravanje uslova za ostvarivanje prava na invalidsku i prevremenu penziju,
i ukidanje nekih benefcija
10
. Krajem 2010. godine usvojene su promene pen-
zijskog osiguranja, o kojima je bilo rei u pregovorima sa MMF-om tokom
2009. godine (Vukovi, Perii, 2010). Predloene promene Vlade, usvojene
juna 2010. godine, naile su na otre reakcije sindikata, a najavljeni su i protesti
zbog toga to nije konsultovan Ekonomko-socijalni savet. Nakon pregovora sa
sindikatima, i pritiska MMF, Skuptina je 29. decembra usvojila izmene Za-
kona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sutina promena tie se uslova za
penzionisanje na osnovu punog staa osiguranja i minimalnih godina ivota,
benefciranog staa i indeksacije penzija.
Sistem obaveznog penzijskog osiguranja u Srbiji zasnovan je na tekuem
fnansiranju (PAYG), to znai da su sva zaposlena i samozaposlena lica, pri-
padnici slobodnih profesija i poljoprivrednici obavezni da uplauju doprinos u
9 Z jm m j S S . 34/03 85/05 5/09
107/09 101/10.
10 V j V D. (2009) Scj : U -
. 8587.
dravni fond penzijskog i invalidskog osiguranja
11
. Stopa doprinosa po osnovu Stopa doprinosa po osnovu
obaveznog penzijskog osiguranja iznosi 22%
12
i ona se ravnopravno deli izmeu
zaposlenih i poslodavaca (po 11%). Za osiguranike koji ostvaruju pravo na be-
nefcirani radni sta poslodavac uplauje dodatne doprinose. Prikupljanje sred-
stava u nadlenosti je poreske uprave, koja ih rasporeuje penzijskim i drugim
fondovima obaveznog osiguranja. Kako bi ublaila probleme izbegavanja uplate
doprinosa Vlada je 2010. godine donela Zakljuak o povezivanju staa uplatom
neizmirenih obaveza za doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u perio-
du od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009. godine.
Korisnici penzija (februar, 2011)
S i P
j
j
j
j
j
j
j
j
%
*
zaposleni
713 982 25 606 321 259 20 424 314 120 16 380 1 349 361 22 224 63
samostalne
delatnosti
27 178 25 122 16 849 21 599 14 946 15 744 58 973 21 739 61
poljoprivred-
nici
183 298 9 014 13 305 9 425 25 192 6 416 221 795 8 743 25
* Neto zarada u februaru 2011. godine iznosila je 35 538 RSD
Izvor: Republiki fond PIO
Penzije su najvea stavka u dravnim rashodima Srbije, i pored reformi
(20012010) koje su imale za cilj fnansijsku stabilizaciju fondova osiguranja.
Vlada je Revidiranim memorandumom o budetu predvidela smanjenje socijal-
ne pomoi i transfera stanovnitvu sa 17,6% BDP (2011) na 16,8% (2012), od-
nosno 15,9% GDP u 2013. godini. Prema prognozama Svetske banke, u Srbiji
se moe oekivati pad nivoa penzijske potronje kao procenat BDP-a, sa 12,7%
u 2010. na 11,8% do 2015, i 10,7% BDP u 2020 (WB, 2009).
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predvieno je ostvari-
vanje prava na starosnu, invalidsku i porodinu penziju, kao i prava na novanu
11 Z jc Sj j j 1. j 2008. j-
j 55 000 j (j m Z jc Jj)
jm m .
12 Zm m cj j S S .
84/04 61/06 5/09 f : j j
22% j 123% 15% j j
j 358%.
naknadu za telesno oteenje, pravo na tuu negu i pomo i naknadu pogrebnih
trokova u sluaju smrti osiguranika (Vukovi, 2009: 90). Pravo na starosnu
penziju moe da ostvari osiguranik (l.19): (1) kada navri 65 (mukarac), od-
nosno 60 (ena) godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja; (2) kad
navri 40 (mukarac), odnosno 38 (ena) godina staa osiguranja i najmanje 58
godina ivota; (3) kad navri 45 godina staa osiguranja.
Izmenama zakona u 2010. godini promenjeni su uslovi za ostvarivanje
prava na penziju na osnovu staa osiguranja kod ena (stav 2). Minimalna
starosna granica poveana je sa 53 na 58 godina, a potreban sta sa 35 na 38
godina. Prema usvojenom Zakonu, promene staa e se odvijati postepeno od
2013. godine do 2021, svake godine po 4 meseca, a minimalna starosna granica
od 2013. do 2016. godine po 4 meseca, a od 2017. do 2023. godine po 6 meseci.
Kod mukaraca nije bilo promena u pogledu najmanjeg staa osiguranja, tako
da je zadrano reenje od 40 godina, dok e se pomeranje godina ivota odvi-
jati kao kod ena. Drugi deo promena odnosi se na sticanje penzija po osnovu
benefciranog radnog staa. Zakon predvia podizanje minimalne starosne gra-
nice sa 53 godine na 55 godina ivota, u periodu od 2011. do 2016. godine, za
poslove na kojima se sta osiguranja godinje uveava 2 do 4 meseca. Izmenama
zakona u 2010. godini promena minimalne starosne granice predviena je i za
korisnike porodinih penzija (udovice, udovce).
Penzione reforme u Srbiji pratile su i rasprave o privatizaciji penzionih
fondova i mogunostima primene koncepta Svetske banke o tri stuba osi-
guranja. Prihvaeno je reenje o parametarskim promenama u okviru obave-
znog osiguranja (I stub) i uvoenju III stuba (dobrovoljno privatno), dok je
uvoenje II stuba odloeno zbog visokih tranzicionih trokova, nerazvijenosti
trita kapitala i defcita u fondu obaveznog osiguranja. Zakon o dobrovoljnim
penzijskim fondovima i penzijskim planovima
13
donet je 2005. godine i nji-
me su regulisana pitanja: organizovanja i upravljanja dobrovoljnim penzijskim
fondovima; osnivanje, delatnost i poslovanje drutva za upravljanje; poslovi i
dunost kasodi banke. Narodna banka Srbije vri nadzor i obavlja druge poslove
od znaaja za funkcionisanje dobrovoljnih penzijskih fondova.
Dobrovoljno osiguranje je nedovoljno razvijeno i ostvaruje se preko pri-
vatnih penzionih fondova. Od 2006. godine Narodna banka Srbije je izdala 9
dozvola za rad drutava za upravljanje. Na kraju treeg kvartala 2010. godine
14

poslovalo je 8 drutava za upravljanje, u kojima je bilo 144 zaposlena. Ukupan
broj korisnika usluga (lanova) fondova iznosio je 168066, ili za 2,5% vie u
13 Z jm jm m jm m S
S . 85/05.
14 Pj c.
poreenju sa treim kvartalom u 2009. godini. Vlasnici drutava za upravljanje
su osiguravajue kompanije, banke i penzijski fondovi.
Prema podacima Narodne banke Srbije, neto imovina dobrovoljnih
penzionih fondova (DPF) na kraju treeg kvartala 2010. godine iznosila je
9.200.000.000 evra, i zabeleila je rast za 39,2% u odnosu na prethodnu godinu,
kao rezultat poveanih uplata doprinosa i ostvarenih prihoda fondova. U struk-
turi imovine DPF u 2010. godini, u stranoj valuti (evrima) bilo je 36,1% ukupne
imovine, a u dinarima 63,9%. Najvei udeo imaju dravne dunike hartije od
vrednosti (61,2%), od ega su 19,6% obveznice stare devizne tednje, i 41,6%
trezorski zapisi (Narodna banka Srbije, Izvetaj: 2010).
reZULTATI I OceNe reFOrmI
Kompleksna evaluacija rezultata socijalnih reformi u protekloj deceniji
nije vrena, a procene efekata pojedinih segmenata sistema socijalne sigurnosti
preputena je vladinim analitiarima, savetnicima i ekspertima, koji su dobro
plaeni. Meunarodne institucije (UNDP, Svetska banka) i Evropska unija su
fnansirale znaajan broj projekata i podrale rad nevladinih organizacija, ali su
krajnji efekti uloenih sredstava problematini. Najvie panje bilo je posveeno
pisanju izvetaja sa stanovita sagledavanja stanja, a u nekim sluajevima i pra-
vdanja zakonskih promena i mera na planu smanjenja fnansijskih izdataka.
Izuzetak je jedan broj studija (Centar za liberalno-demokratske studije,
Fakultet politikih nauka, Fond za razvoj ekonomske nauke)
15
i knjiga u kojima
su obraena pitanja i problemi funkcionisanja socijalnog sistema i pojedinih seg-
menata (trite rada, penzijski sistem, zdravstvo, siromatvo i socijalna ukljue-
nost). Uraen je i itav set sektorskih strategija, sa jasno defnisanim ciljevima
i prioritetima, i akcionim planovima za njihovu implementaciju. Od posebne
vanosti je objavljivanje dokumenta Vlade o obavezama na putu pridruivanja
Evropskoj uniji
16
, kao i niz saoptenja i biltena relevantnih dravnih institucija
17
.
Ono to u veini sluajeva nedostaje jesu rezultati empirijskog istraivanja sta-
vova korisnika prava u reformisanom sistemu osiguranja (penzijsko, zdravstve-
no, osiguranje nezaposlenih) i programa dravne pomoi (fnansijska podrka
15 Mj . (.) (2008) m Sj: . : C -
-m j; V D. a M. (2011) Scj m j
: U .
16 V Sj o U E mj P c j
cjm jj mjj m c Sj.
17 o m j : V D. P N. (2010) P H C L-
m C c S 2010. 2011.
porodici, socijalne zatite). Praznina je delimino upotpunjena objavljivanjem
rezultata istraivanja
18
stavova graana Srbije o tranziciji i ulozi pojedinih akte-
ra u kreiranju socijalne politike, osiguranju osnovnih rizika i obezbeenju mi-
nimuma sigurnosti.
Konceptualni okvir reformi u Srbiji, kao to je navedeno, u osnovi je podra-
zumevao promene uloga glavnih aktera i izradu novog institucionalnog okvira
delovanja. U sluaju drave/Vlade reformisanje sistema ostvareno je promena-
ma zakonodavnog okvira u pravcu pootravanja uslova za ostvarivanje prava,
kako bi se ograniio broj korisnika novanih transfera i usluga. Decenijsko isku-
stvo je potvrdilo izraena strahovanja da e se broj siromanih poveati i da e
u uslovima krize porasti oekivanja pomoi od strane drave. Na drugoj strani,
trite se prihvata kao nunost koja u socijalnoj sferi znai jaanje nejednakosti
i produbljivanje razlika. Aktivizacija, iji je cilj ukljuivanje pojedinca na trite
rada, za veinu korisnika programa dravne pomoi je neostvarljiva u uslovima
rekordne nezaposlenosti.
Reagovanje graana na tvrdnju Vlada treba da zadovolji osnovne
potrebe graana u sluaju bolesti, siromatva i nezaposlenosti
j cj Pc
P 1 120 62
Um 243 13
N 276 15
Um 72 4
U 102 6
U 1 813 100
Izvor: Fridrich Ebert Stiftung, 2010: 38
Prezentovani rezultati istraivanja potvruju stav da graani Srbije u dravi
vide kljunu agenciju, organizatora i alokatora podsticaja, potpora, programa i
razliitih usluga. Napori da se to prikae kao batina socijalizma tani su, ali ipak
samo u irem kontekstu evropske kulture i tradicije. I ne samo to, ak i u ovom
tzv. tranzicionom periodu (20002010) obnove kapitalizma, i neki kljuni poli-
tiki akteri kao to su politike partije, i to one reformske, ne dovode u pitanje
ulogu drave ili njene kljune javne programe (penziono, zdravstveno osiguranje
i osiguranje za sluaj nezaposlenosti, socijalnu zatitu) (Ruica, 2010: 38). Otuda
ne treba da predstavlja iznenaenje podatak da se ak 75% ispitanika istraivanja
19

18 c E S Dm cj cjm m.
19 ij : cj c E C m-
j (CSiD) C j cj mj 1 813 -
j Sj k Mj.
potpuno ili uglavnom slae sa stavom da Vlada treba da zadovolji osnovne
potrebe graana u sluaju bolesti, siromatva i nezaposlenosti. Ovo se jednim
delom moe tumaiti kao ostatak socijalistike prolosti, ali je to ujedno i poeljno
stanje za veinu siromanih graana Srbije.
Reagovanje graana na tvrdnju Samo najtei sluajevi treba
da dobiju socijalnu pomo, ostali treba sami da se snalaze
j cj Pc
P 652 36
Um 272 15
N 367 20
Um 211 12
U 312 17
U 1 813 100
Premisa aktivizacije, koja se oslanja na veu odgovornost pojedinca za
stanje u kome se nalazi, i pronalaenje reenja preuzimanjem rizika i posledica
u sluaju pogrenog izbora, takoe je diskutabilna, ili, bolje rei, neprihvatljiva za
veinu ispitanika. Ako se to odnosi na najtee sluajeve, koji bi trebalo da dobiju
socijalnu pomo, 36% ispitanika se sa tim stavom potpuno slae, a 17% se uopte
ne slae. Na drugoj strani, broj neodlunih koji se niti slau niti ne (20%) ili se
uglasnom slae sa iznetim stavom (12%) ukazuje na znaajna pomeranja u per-
cepciji uloge drave i odgovornosti pojedinca za svoj socijalni poloaj.
Ko treba da brine o zapoljavanju (u %)
j Pm jj

j
D
j m
fcj m
m
P 62 62
Um 11 11
N

18 18
Um 4 4
U 5 5
U 100 100
Za ocenu efekata i rezultata dosadanjeg toka tranzicionih promena u soci-
jalnoj sferi od posebne je vanosti shvatanje uloge trita, odnosno drave u za-
poljavanju. U skladu sa osnovnom premisom aktivne socijalne politike, ree-
nje problema korisnika dravnih programa je u radu, koji obezbeuje adekvatni
nivo sigurnosti pojedincu i izdravanim lanovima porodice. Pokazalo se da
je preputanje sudbine zakonima trita prihvatljivo za 38% ispitanika, odnos-
no da 73% smatra da drava treba da brine o otvaranju novih radnih mesta,
prekvalifkaciji i pomoi nezaposlenima. Kao i u prethodnim sluajevima, teko
je prihvatiti stav da je trite najbolji i najpravedniji regulator u socijalnoj sferi.
Zakljuak, koji se namee na osnovu navedenog istraivanja, jeste da se
prenaglaeno shvatanje uloge drave kao regulatora i organizatora javnih in-
tervencija preklapa sa batinama socijalizma, evropske tradicije i aranmana,
kao i stvarne uloge drave u naoj tranziciji (20002010). Ono je svakako i deo
pasivnog otpora graana itavom nizu reformi u kljuu neoliberalizma i uticaja
stranih agencija. Ove reforme su (bar inicijalno) ugrozile njihove okvire orijen-
tacije, sisteme vrednosti, kao i situiranje u novom socioekonomskom aranma-
nu (Ruica, 2010: 45).
Navedene zakljuke treba tumaiti u kontekstu promena nakon deceniju
dugog uveravanja u ispravnost i neprikosnovenu vrednost liberalizacije, priva-
tizacije, politike, ekonomske i socijalne transformacije. Kada su obeanja po-
stala nedostina i daleka, a realnost surovija, ivot pojedinaca je postao sve tei.
Strategija preivljavanja iz vremena koje je trebalo zaboraviti postaje aktuelna,
a razoaranje i besperspektivnost prevarenih i gladnih u bolje sutra kao rezultat
uspenih reformi raste.
LITerATUrA
Fridrich Ebert Stiftung (2010), Kako graani Srbije vide tranziciju istraivanje javnog mnje-
nja, Beograd.
Mijatovi, B. (ur) (2008), Reforme u Srbiji: dostignua i izazovi, Beograd: Centar za liberalno-
-demokratske studije.
Ministarstvo fnansija, Bilten javnih fnansija decembar 2010, Beograd, januar 2011.
http://www.mfn.gov.rs/
Narodna banka Srbije, Sektor dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji Izvetaj za tree
tromeseje 2010. godine, http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/62/62_2/index.
html
Ruica, M. (2010), Drava i/ili trite neoliberalizam i/ili socijaldemokratija, u: Kako gra-
ani Srbije vide tranziciju istraivanje javnog mnjenja, Beograd: Fridrich Ebert Stif-
tung.
Vlada Republike Srbije (2003), Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji, Beograd: Vlada
Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije (2008), Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije, Beograd:
Vlada Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije, Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siro-
matva. Pregled i stanje socijalne iskljuenosti i siromatva za period 20082010. godi-
ne sa prioritetima za naredni period, Beograd, mart 2011. http://www.inkluzija.gov.
rs/?p=5216
Vlada Republike Srbije, Odgovor na Upitnik Evropske komisije, Beograd, januar 2011. http://
www.seio.gov.rs/upload/documents/upitnik/odgovori_na-upitnik_ek.zip
Vukovi, D. (2009), Socijalna sigurnost, Beograd: Univerzitet u Beogradu Fakultet politi-
kih nauka.
Vukovi, D., Arandarenkno, M. (2011), Socijalne reforme sadraj i rezultati, Beograd: Uni-
verzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka.
Vukovi, D., Perii, N. (2010), Pensions, Health Care and Long-term Care Republic of Ser-
bia, 2010. European Commission: DG Employment, Social Afairs and Equal Op-
portunities, 2010.
Vukovi, D., Perii, N. (2011a), Pensions, Health Care and Long-term Care Republic of
Serbia, 2011. European Commission: DG Employment, Social Afairs and Equal Op-
portunities, 2011.
World Bank (2009), Srbija; kako sa manje uraditi vie, Suoavanje sa fskalnom krizom putem
poveanja produktivnosti javnog sektora, Izvetaj br. 48620, YF, 23 maj 2009.
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, Slubeni glasnik RS,
br. 85/05.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Slubeni glasnik RS, br. 34/03, 85/05, 5/09,
107/09 i 101/10.
Drenka Vukovi
(UN)SUcceSS OF SOcIAL reFOrmS
Summary:
Sc m m c
c S c. T c mw
m f f y mcc
c 2000 w y -
m. T m c w cc
c c cy cmc w cc
m () m c .
ay fc cm qcy
cc m fcc cc. m
w c xc c
cm
c ()cc c m. T
m fcc c cc-
ym cmc w jc E-
c.
Key words: c m S m -
c.
Dr milan Petrikovi
20
UDC 364.4:17
174:364-43
DeONTOLOKe HImere SAVremeNOG
SOcIJALNOG rADA
21
Saetak:
Smf jj m m m-
j j cj
m j j jm m ffjm
m j mj cj j j -
j mc m -
cj. T m j deontolo-
gije (f j )
cj mm
m -
j cj jm m . J j
j m j m
jj ffj m cj -
m m j ffj j
m c m j j
m izvora morala, naina uspostavljanja morala, delatnih obli-
ka morala i moralnih principa i svrha, m j
m .
Kljune rei: j cj
UVOD
Opta epistemoloka nerazvijenost nauke socijalnog rada, u sintezi sa svo-
jim krajnje sloenim predmetom izuavanja, praktino ishoduje krupnim teo-
rijsko-metodolokim nepoznanicama iz domena etike socijalnog rada, to se
20 V U .
E-m: m.cc@..c.
21 T mj 28. 2011. .
moe u ilustrativnoj formi pokazati, na, u ovom tekstu, u istraivanje uzetih
deontolokih aspekata. Sagledavanje ovekovog rodnog totaliteta, sa pozicija
nauno fundiranog socijalnog rada, ija se esencija ogleda u humanom tretma-
nu najrazliitijih modusa ljudske egzistencijalne (de)humanizacije, u skladu sa
logikim zakonima svestranosti i celovitosti, nuno mora da se saznajno po-
zabavi i kompleksnom kategorijom moralnosti. Naalost, taj pokuaj jo uvek
predstavlja Ahilovu petu za nauku socijalnog rada, s obzirom na to da ona u
korpus svojih naunih disciplina nije na ozbiljan i sistematizovan nain uspela
da razvije i uvrsti flozofski zasnovanu etiku saobraznu svom specifnom istra-
ivakom habitusu.
Posle vie od jednog veka, tokom kog se u kontinuitetu razvija nauka so-
cijalnog rada, ovde podvuen etiki diskurs, ostaje na krajnje skromnom nivou
simplifkovanih tumaenja ekstremno sloenih moralnih pojava i procesa ima-
nentnih esencijalnom tkivu univerzalne delatnosti socijalnog rada, u iju nutri-
nu neposredno i najdirektnije zadiru socijalni radnici, bavei se ovekom kao
moralnim subjektom u vrelu najrazliitijih egzistencijalnih zadatosti.
22
Drugim
reima iskazano, u globalnim okvirima humanistika socijalnog rada nije dosegla
epistemoloku zrelost valjanog razvoja etike socijalnog rada, to se najdirektnije
odraava i na teorijsko-operacionalnu nemogunost davanja celishodnih odgo-
vora na etiri, u istoriji etike, postulirana paradigmatina pitanja (shvaena kao
njena temeljna osnova) koja se odnose na: izvore morala, naine uspostavljanja
morala, delatne oblike morala, kao i na moralne principe i svrhe.
Umesto njihovog doslednog teorijsko-metodolokog apsolviranja u nau-
nim okvirima socijalnog rada, celokupna moralna problematika, jo vie proti-
vurenija, zahvaljujui specifnim ljudskim problemima kojima se bavi, krajnje
nespretno i saznajno neuspeno pokuava da se sagleda samo sa deontolokih
pozicija. Elementarna etika pismenost (inae vrlo krhka i siromana u oblasti
socijalnog rada kako teoretiara, tako i praktiara) dovoljna bi bila za razlui-
vanje ovog apsurda, i njegovo nadrastanje kroz misaoni sud da fokusiranje samo
etikih kategorija dunosti nije kvalitativno dostojna sadrina koja bi omoguila
vaspostavljanje misaono zrelih sudova u ovoj humanistikoj sferi.
23

U tom kontekstu, ovaj tekst sa epistemolokih pozicija i provocira neoprav-
dano prihvatanje i ustaljivanje u teoriji i praksi socijalnog rada saznajno-deonto-
lokih himera, koje se viestruko negativno odraavaju na teorijsko-metodoloke
koncepte socijalnog rada. Bavei se vie spoljanjom formom misaono-steril-
nih modernih obrazaca, savremena nauka socijalnog rada prenebregava svoju
22 E. G Cc Sc Ty E W Sy a 2009.
23 m : M P E m mc ffj m
Scj m 2011.
467 M PDEoNToLokE HiMEE SaVEMENoG SoCiJaLNoG aDa
unutranju sutinu, padajui u zamke teorijsko ispraznih spekulacija i vulgarnih
fkcija, s kojima u skladu se njeni poslenici u nas, prosto uslovljeni svojom inte-
lektualnom nemoi i nepoznavanjem flozofski fundirane etike socijalnog rada,
mire sa shvatanjem da deontologija, kao samo jedan segment etike, usmerena ka
kategoriji dunosti, moe da prui sve mogue i bezbrojne odgovore na obilje u
potpunosti neistraenih moralnih pitanja u ovoj oblasti.
Da nevolja bude vea, u naoj nauci socijalnog rada ni njegove deontoloke
osnove nisu u korelaciji sa iskustvom flozofskog doumljivanja razvijene, to
tek doprinosi uslonjavanju ovde fokusiranog problema saznajnih obmana i
pogrenih teorijskih paradigmi, koji se dalje refektuje u potvrdi injenice pre-
dajne mudrosti da jedno zlo nikada ne ide samo, to u praksi rezultuje poraznom
injenicom da se sva etika naunost svodi na etike kodekse socijalnog rada.
Dakle, sloena moralna iskuenja, kao stoerna osnova delatnosti socijalnog
rada,
24
bivaju zarobljena i uproeno svedena, iskljuivo i samo u okove nor-
miranih dunosti, s ime se mire i svojim laicizmom podravaju kako nauni
poslenici, tako i njegovi praktini nosioci socijalni radnici.
Epistemoloka nedozrelost i samoobmanjivanje ove vrste, koji sobom po-
vlae niz negativnih teorijsko-metodolokih posledica, koje se direktno odraa-
vaju na saznajni kvalitet i naunu autentiku socijalnog rada, svakako su dovoljan
razlog da se kauzalni faktori od znaaja za ovaj problem, u polaznoj formi, otvo-
re na ovom mestu, to je svakako prvi korak u doslednijem teorijskom suoava-
nju sa njim.
25

eTIKA SVrHOVITOST PrOFeSIONALNOG KODeKSA SOcIJALNOG rADA
Semantika geneza termina deontologija nalazi se u teolokoj sferi dokazi-
vanja postojanja Boga, pri emu se on odnosi na moralni dokaz o potrebitosti
ljudskog uma da pretpostavi postojanje istog, kao osnove moralnog sveta. Ovaj
termin, deontologija, izveden je od grkih rei (deon dunost i logos-nauka) na-
uka o dunostima, koju je prvi put u flozofji upotrebio engleski flozof Deremi
Bentam (17481832) u delu Deontology, obeleavajui njome teoriju morala u
celini.
Inae, u flozofji se da sresti uslovna podela etike (flozofje morala) na nje-
na dva sastavna dela, i to: 1. moralna aksiologija, koja izuava fenomen moralnih
vrednosti i 2. ovde potencirana deontologija uenje o dunostima, koje se bavi
24 J. P G. w M. W . a f k c E-
y 8 2007.
25 m : Hm Nw ac Ec C Pf-
P Mcm 2005.
moralnim zakonima, propisima, zahtevima, nalozima i uputstvima. Deontologija
je produkt moralne svesti oveka, koji je determinisan moralnim uverenjima, in-
teresima i znanjima ljudi, zahvaljujui emu moralni subjekt transformie svoju
individualnost u interpersonalni svet moralnog optenja sa drugim ljudima.
U tom procesu moralnog optenja razliitih delatnih subjekata raa se po-
sebna forma drutvene vrednosne svesti, koja poiva na moi obaveznosti za
regulaciju konkretnih tipova egzistencijalne prakse. Tim procesom moralne
vrednosti dobijaju karakter relativno obavezujueg socijalnog odnosa ljudi, koji
preferira postavljanju i vaenju odreenih vrednosno-moralnih sistema stavova
u drutvu u celini ili njegovim pojedinim delovima. Na taj nain uspostavlja se
objektivni karakter moralnosti, koji miri u sebi opte i pojedinane, ovekovoj
prirodi, saobrazne potrebe ljudi i zajednice, pri emu se uobliavaju nalozi mo-
ralnih dunosti, koji mogu da se odnose na sve lanove drutva ili pripadnike
pojedinih profesija. U tom smislu, naloene moralne dunosti se odnose na moral-
nu regulaciju ponaanja, to znai da izraavaju karakter moralnih potreba, naloga,
zapovesti, normi, jednom reju moralnih obaveza.
Profesionalno-struna priroda socijalnog rada, usmerena ka najrazliitijim
aspektima meuljudskih odnosa, dovodi do toga da se socijalni radnici nepo-
sredno u ivom kontaktu suoavaju sa sloenom biti moralnih dunosti, kao
osnovnim regulativnim oruem uspostavljanja moralnih veza oveka, prema sa-
mome sebi, prema drugim ljudima i zajednici u celini. Bolje rei, ovi strunjaci
se ee bave zanemarivanjem, odbacivanjem i krenjem moralnih meuljudskih
obaveza, tj. u raznim formama izvrgavanja postojeih normi, pravila ponaanja
i propisanih dunosti konkretnog prostora i kulture. Odsustvo neizvravanja
dunosti (uslovljeno stepenom zrelosti, karakterne strukture, moralne imputa-
bilnosti i sl.) vrsta je indikatora za strunu intervenciju socijalnih radnika, poto
ta egzistencijalna forma ovekove moralne neostvarenosti povlai sobom razne
posledice, kako po njega, tako i druge ljude u njegovom obitavalitu.
Postulirajui moralnu odgovornost, institucionalno organizovan profesio-
nalni socijalni rad u formi etikog kodeksa praktino samopropisuje obaveze i
dunosti ponaanja svojih nosilaca socijalnih radnika, ustanovljavajui njiho-
vu profesionalnu etiku ili profesionalni moral. Ovaj kodeks (od semantikih
korena latinske rei codex, to znai deblo, trupac, panj na kome su se u pro-
losti beleile zakonske norme, pravila i dunosti) normativno ureuje moralitet
delatnih odnosa, koji nastaju u specifnoj profesionalnoj sferi socijalnog rada,
zasnovanog na raznovrsnim oblicima uzajamnog ponaanja ljudi (kao moralnih
delatnika) uspostavljenih u procesu obavljanja strunih dunosti. Dakle, etiki
kodeks socijalnih radnika ustanovljava organizacione norme, unutranja pravila,
propise i zahteve za valjano obavljanje profesionalne delatnosti ove struke, to
imperativno postavlja kao zadate ciljeve neophodna znanja i umea, vetine,
napredovanje i usavravanje, nain meuljudske komunikacije i mnoge druge
aspekte svojstvene ovoj delatnosti.
U ovom kontekstu, nuno je podvui injenicu da je socijalni rad krajnje
osobena i ekstremno zahtevna profesionalna delatnost u smislu moralne osetlji-
vosti, iskuenja i teine, poto se najneposrednije bavi ljudskim (ne)moralom
26
,
to je dovoljan razlog za ozbiljno fundiranje etikih paradigmi profesionalnog
kodeksa. Pogotovu kada se uvaava argument opte ovekove odlike moralnog
nesavrenog delatnika, sklonog moralnom greenju, ne samo u strunoj prime-
ni profesionalnog znanja i strune kompentencije, umeu i organizaciji, nego i
u mnogim drugim, socijalnom radu, imanentnim situacijama, koje komplikuju
razliiti delatni odnosi individualnih karakterologija, kako u uim profesional-
nim okvirima, tako i u irem odnosu te profesije prema drugim profesionalnim
drutvenim grupama i zajednici u celini.
Profesionalni etos socijalnog rada uoblien u etikom kodeksu, u stvari,
u sebi sintetie univerzalne moralne vrednosti, poput slobode, asti i dostojan-
stva ljudske linosti, socijalne pravde, opteg blagostanja i dobrobiti sa krajnjim
ciljem moralnog usavravanja oveka, koji je ujedno i vrhovna svrha etike kao
flozofske discipline. Kao moralni orijentir, etiki kodeks socijalnih radnika
nastoji da normativno formalizuje neophodnu moralnu kulturu meuljudskog
komuniciranja u svom profesionalnom domenu, koji se nalazi u konstantnom
protivstavljanju, sa jedne strane, onog Hegelovog razvoja moderne samosvesti,
a, sa druge strane, mnogih moralnih dilema i problema, prokljualih u kon-
fiktnosti socijalnog egoizma, i njemu srodnog, otuenog i razruenog sistema
moralnih vrednosti (konkretno danas u Srbiji), u koji neminovno zalazi pro-
fesionalni socijalni rad.
DeONTOLOKA erISTIKA NUSUr-OVOG eTIKOG KODeKSA
U NAOJ PrAKSI SOcIJALNOG rADA
Mnogo puta potenciranu tezu o epistemolokoj neizgraenosti etike soci-
jalnog rada i brojnim saznajnim himerama, kako u nas, tako i u svetu, publiko-
vanu u razliitim teorijsko-saznajnim kontekstima humanistike socijalnog rada,
ilustrujem na ovom mestu, na primeru teorijski diskutabilne moralno-deonto-
loke osnove, NUSUR-ovog etikog kodeksa SAD-a. Dovoljan razlog osvrta
na pomenuti kodeks jeste njegova postuliranost u nau praksu socijalnog rada,
u formi etiko-normativnog akta, koji je, tokom reformskih promena, zvanino
26 D.M. M P. E. G T Sc c Ec L S
2009.
ustanovilo Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike, kao nadlena
institucija Republike Srbije.
27
Inae, NUSUR-a (Nacionalno udruenje socijalnih radnika) je najvea
profesionalna organizacija socijalnih radnika na svetu, nastala 1955. god., uje-
dinjavanjem sedam organizacija socijalnih radnika. Okuplja vie od 160.000
lanova, u 56 regiona irom Amerike, Portorika, Devianskih ostrva, koji u pro-
gramskoj formi tee ispunjavanju sledeih ciljeva:
a) osnaenju i ujedinjenju profesije;
b) promociji prakse socijalnog rada;
c) unapreenju dobra socijalne politike,
d) postuliranju dva osnovna principa: promocije visokih standarda u praksi
i zatite korisnika usluga.
28
esta citiranost i uzimanje za uzor NUSUR-ovog etikog kodeksa, kao
valjanog obrasca za konstituisanje profesionalnih kodeksa socijalnih radnika
svuda u svetu, pa i u nas, preporuuje isti, kao zahvalno tivo pri razmatranju
epistemoloko-etike biti moralnih prava i dunosti socijalnih radnika. Ovaj
kodeks, u formi propisanih pravila, kao neposrednih, krajnje uproenih re-
feksija sloene moralne problematike, sa kojom se struno suoavaju socijalni
radnici, ne poiva na svrhovitoj teorijsko-flozofskoj osnovi, koja bi trebalo da je
jemac ozbiljnosti praktinih regula, kojima se socijalni radnici, preplavljeni eti-
kim kontroverzama, rukovode u praksi. Identino simplifkovanim pristupima
moralnoj problematici, esto u potpunosti lienih saznajnog iskustva flozofski
zasnovane etike u naoj nauci socijalnog rada, i ovaj kodeks je lien ozbiljne eti-
ke paradigme, iji je supstitut vanetika improvizacija esto proeta misaonim
varkama, kojom se sutina praznom formom zamenjuje.
U predgovoru ovog kodeksa potencira se misija profesije socijalnog rada,
za koju se kae da se nalazi u setu osnovnih vrednosti, a te osnovne vrednosti su
fondacija, jedinstvene svrhe i perspektive socijalnog rada
29
, i ine je: a) sluenje;
b) socijalna pravda; c) dostojanstvo i vrednost pojedinca; d) vanost ljudskih odnosa;
e) integritet; f ) kompetencija. U pojmovno-kategorijalnom aparatu etike f-
lozofje morala (koliko je meni poznato) ne postoji postuliran pojam nekakve
misije, nasuprot kome datiraju teleoloki ustrojene lekseme, kojima se jezikom
27 m : M P j cj j
E m Scj m j cj j 2010
65. . 1838.
28 C Ec T N ac Sc W a y 1996
NaSW D amy.
29 E Nc j cj Scj m -
j cj j 2005 . 4 . 182.
etike operie i saznajno komunicira u domenu jednog od fundamentalnih eti-
kih pitanja koje se bavi svrhama morala. Pri tom, pojam misije, svojstven internet
naunim stranicama, brzog i povrnog informisanja, bez aksioloko-etikih
naunih pojmova, u ovom kodeksu se sagledava kao sadraj osnovnih vrednosti,
koje obuhvataju fondaciju, jedinstvene svrhe i perspektive socijalnog rada, to je
kolski primer vanaksiolokog pristupa
30
(koji je, sa etikim, vrlo bitan segment
flozofje) u nauci socijalnog rada.
Iz ovih paradigmatinih aksioma NUSUR-ov etiki kodeks proflie 6
svrha, koje, zajedno sa vrednostima, ine, preciznije reeno, trebalo bi da ine,
polazne etike paradigme, tj. flozofsku osnovu, koja je stoer kako strune de-
latnosti, tako i etikog fundusa moralne problematike, prisutne u socijalnom
radu. U pitanju su:
1) Kod koji identifkuje osnovne vrednosti na kojima se zasniva misija
socijalnog rada;
2) Kod koji objedinjuje iroke etike principe koji predstavljaju osnovne
profesionalne vrednosti i ustanovljavaju set specifnih etikih standar-
da koji bi trebalo da koriste kao vodi kroz praksu socijalnog rada;
3) Kod koji je dizajniran da pomogne socijalnim radnicima u identifko-
vanju relevantnih razmiljanja kada se pojavi konfikt ili dilema u vezi
sa profesionalnom etikom;
4) Kod koji prua etike standarde zbog kojih drugi ljudi profesiju soci-
jalnog rada smatraju odgovornom;
5) Kod koji oblast socijalnog rada, misiju, vrednosti, etike principe i eti-
ke standarde pribliava mladim socijalnim radnicima;
6) Kod koji artikulie standarde koje profesija socijalnog rada moe kori-
stiti u razmatranju toga da li se socijalni radnik poneo neetino.
Elementarno poznavanje flozofski zasnovane etike dovoljan je uslov za
razluivanje injenice da ovde pobrojane vrednosti (pojedinano ili sve zajed-
no) ne mogu da se pojme kao kljuni putokazi za etiku misiju socijalnog
rada, pod kojom ja podrazumevam moralnu svrhovitost etikog kodeksa. Naj-
vie to moe jeste da se uz visok stepen logike tolerancije, pored decidirano
potenciranih pomenutih vrednosti i principa (pojmovno-kategorijalno obele-
enih u etici), u ovom kodeksu, samo raspoznaju i anticipativno naslute i dru-
ge etike kategorije poput moralnih normi, obaveza, dunosti, moralnih motiva,
uverenja, moralne imputacije, krivice, moralnog preispitivanja, moralnog samo-
ocenjivanja i ocenjivanja, moralnog sankcionisanja, kanjavanja i sl. Do njih
30 m : M P N cj -
j Scj m j cj j
2009 . 64 . 930.
ovaj kodeks i nije mogao da dopre, iz prostog razloga to se teorijski ne teme-
lji na saznanju flozofske discipline etike, zahvaljujui ijem iskustvu nauka
socijalnog rada jedino valjano bi mogla da, sa etikih pozicija, defnie svoj
predmet, principe, vrednosti, moralnu teleologiju, to u stvari potencijalno
ini epistemoloku bit etikog kodeksa.
Odsustvo ovih elementarnih znanja iz oblasti flozofski zasnovane etike
refektovalo se upravo u koncipiranju kodeksa o kome je re, gde njegovi kreato-
ri, sasvim precizno, potvruju moj stav, sami ukazujui odakle proizlazi njegova
formalnost i povrnost, koja spreava razborito sudovanje ophrvano misaonim
himerama o sutini i svrsi ljudske moralnosti. U delu o svrhama NUSUR-ovog
kodeksa doslovno pie: Pored ovog kodeksa postoji jako puno izvora informa-
cija o etikom razmiljanju koji mogu biti korisni. Socijalni radnici bi trebalo
da posmatraju teoriju o etici i principe uopteno, teoriju socijalnog rada i istra-
ivanja, regulative, zakone, politiku agencije i druge relevantne kodove etike,
prepoznajui da bi, pored ostalih etikih kodova, oni trebalo da razmatraju NU-
SUR-ov etiki kodeks kao njihov primarni izvor.
31
Dakle, umesto da primarni izvor za obrazovanje kao i profesionalno os-
posobljavanje socijalnih radnika za razumevanje kompleksne kategorije morala
bude ta teorija o etici koja se u nauci zove flozofja moralnog uenja, koja podra-
zumeva etiku kao delatnu praksu (a ne kao spekulaciju, apstraktnu ispraznost), na
osnovu ijih flozofsko-epistemolokih paradigmi bi kodeks socijalnih radnika
morao da se ustanovi, ovde se proteira svakoj logici stran stav. A to je, kao to
sam i podvukao, misaoni apsurd (jalova, pogrena misao), u skladu s kojim se
kao glavno etiko uenje (bez obzira na to to se odnosi na primenjena moral-
na naela u praksi) proglaava zbirka odreenih propisa ponaanja, liena svake
flozofske vieslojnosti i dubine, dok se teorijski zasnovano etiko uenje i prin-
cipi socijalnog rada uzimaju kao sporedni, dopunski, marginalni etiki kodovi.
Drugim reima, kao vrhovno teorijsko polazite tog etikog kodeksa uzima se
zapravo sam taj kodeks, i njemu odgovarajue regulative, zakoni, nekakva politika
agencije, i sasvim nejasni drugi relevantni kodovi.
To uzrokuje pomenutu eristiku prazninu
32
i besmisao, po kojima se po-
tencijalno kompleksan odnos prema moralu u socijalnom radu, zasnovan na
flozofji i njenoj oblasti deontologiji (disciplini o moralnim obavezama i du-
nostima), vulgarno suava i minimizira, na krajnje pojednostavljen segment,
prihvaen u ovoj ispraznoj formi etikog kodeksa zbirku normiranih propisa,
31 E Nc j cj c. . 184.
32 m : M P N j-f mjj -
cj m j Scj m -
j cj j 2006 . 49 . 145159.
kojima se tehniko-administrativno ureuje odnos socijalnih radnika prema kli-
jentu, kolegama, profesiji, njegove odgovornosti kao profesionalca i ostatku drutva.
Praktine posledice pokuaja ove vrste da se, bez etike, etiki fundira ko-
deks socijalnih radnika, jesu i materijalne greke, saznajne iluzije i varke, izazva-
ne nepoznavanjem osnovnih flozofsko-pojmovnih kategorija, u koje, na ovom
mestu, u odsustvu prostora neu dublje zalaziti.
33
Samo kao ilustraciju ovde na-
vodim preinaavanje etikih kategorija: moralne samosvesti, moralnog saznanja
i moralne odluke, u kodeksu normirano samorazumevanje i samoodluivanje,
34

koje u obzir ne uzima kljune etike pojmove slobode, slobodne volje i slobodnog
izbora. Takoe, u delu kodeksa koji se odnosi na neetino ponaanje socijal-
nih radnika, nijedne rei nema o moralnoj zasluzi, moralnom samoocenjivanju,
ocenjivanju drugih, savesnom preispitivanju, stidu, kajanju, pratanju i moralnoj
sankciji.
35
Kako i da bude, kada se tim elementarnim pojmovima, kao osnovnim
reima saznajnog jezika etike, ne opti (ili se to vrlo retko i pojednostavljeno
ini) u teoriji i metodologiji socijalnog rada?!
Kodeks nacionalnog udruenja socijalnih radnika SAD-a, koji sam ovde
uzeo za injenino potkrepljivanje krajnje ograniene, u pojedinim segmentima
i pogrene etiko-deontoloke zasnovanosti socijalnog rada, ne bi zavreivao
dalju panju, da on od nadlenog Ministarstva Republike Srbije nije verifkovan
kao deontoloka vodilja zaposlenima u oblasti socijalne zatite u nas. Vrednosno
rasulo srpskog drutva, koga nije imuna ostala ni nauka socijalnog rada, vaskrslo
je, u nauno-istraivakom smislu bezvredne, ispodprosene i, u krajnjem slua-
ju, prosene poslenike, koji u odsustvu znanja, kreativne razboritosti u subjektiv-
no-kritikih osvrta, u odnosu na obilje, u javnom mnjenju plasiranih informaci-
ja, slepo prihvataju i saznajno veruju u sve ono to se kao nauna graa nametne,
od, u kvalitativnom smislu, vrlo sumnjivih naunih autoriteta iz sveta.
Lieni, konkretno, poznavanja etike kao flozofske discipline, to je u
skladu sa zakonima logike nuan uslov valjanog fundiranja etikog kodeksa
socijalnih radnika, pomenuti kvazieksperti uesnici stratekih reformi siste-
ma socijalne zatite (pa naravno i institucionalnog ustrojstva socijalnog rada)
u Srbiji, nisu imali drugog naina, nego da bukvalno prepiu pomenuti kodeks
i ponude ga kao vredan etiki putokaz socijalnim radnicima. Toj metodologi-
ji prostog prepisivanja izmie injenica sloenosti moralnog fenomena, koji je,
osim univerzalnih kulturolokih kodova (jezikih, obiajnih, mitolokih, religij-
33 m : S a. L. C L. Cc Em o
Ec C W D.C. Ec c C 2006.
34 NUSU- : E 1.02.
35 i : E 2.11.
skih, vrednosnih), koji u ovom sluaju tvore na jedinstven (kao i svaki drugi)
etnopsiholoki divorcitet.
Drei se sigurnih epigonih obrazaca, sa intelektualno-inferiornih pozicija
doslednog verovanja u navodni etiki sadraj, koji pri tom uopte ne poznaju,
pored par socijalnih radnika (koji takoe ne poseduju saznajno iskustvo flo-
zofje morala, ili pak minimalno raspolau njime), ovaj Kodeks iz Amerike su,
za socijalne radnike u Srbiji, u nau praksu implementirali pravnici, sociolozi,
psiholozi, apsolutno pri tom ne vladajui elementarnim pojmovima etike soci-
jalnog rada. Da nevolja bude vea, kvantitativno (oko interesa) ujedinjena veina
onih koji se ne bave etikom, a navodno prave etike kodekse socijalnih radnika
na nacionalnom nivou u Srbiji, nihilistiki se odnose prema manjini onih koji
istrauju i publikuju etike sadraje. To ishodi naunim teatrom apsurda, sa ne-
sagledivim teorijsko-metodolokim posledicama u ovoj na dravnom nivou
vrlo bitnoj humanistikoj sferi socijalnog rada, u ijim se okvirima praktikuje
spektar projektovanih mera socijalne politike,
36
primarno usmerenih ka margi-
nalnim, i u smislu zadovoljavanja elementarnih egzistencijalnih potreba, socijal-
no ugroenim slojevima stanovnitva.
eTIKe SImPLIFIKAcIJe PrOFeSIONALNOG KODeKSA
DrUTVA SOcIJALNIH rADNIKA rePUbLIKe SrbIJe
Pored NUSUR-ovog etikog kodeksa, nai socijalni radnici u svom pro-
fesionalnom strunom radu mogu da se moralno rukovode i Kodeksom profesi-
onalne etike, koga je 2008. god. ustanovilo Drutvo socijalnih radnika Srbije, kao
preraeno izdanje svog prvog Profesionalnog kodeksa iz 1974. god. Ne ulazei
ovom prilikom u razmatranje slobodnog izbora socijalnih radnika u Srbiji, kome
36 im m c E cj
PN- m cj m cj
() j c jm j mcj
j m j m j mm
cj m jm. Mm m j-
m m mj m m m j -
jj cj c w - j
j m mj m mjm cj .
i j m cj m-
cj m j m j j j cj
- j
cm. P mm cj m m -
m: j j jj j m
m H j cjm j jm
m m j j?! Pm. . M.P.
e se od ova dva vaea kodeksa prikloniti, kao ni u razloge njihovih zasebnih
datiranja, samo se sa deontolokog stajalita osvrem ovom drugom, kodeksu
Drutva socijalnih radnika Srbije.
Identino ve kratko vreme analiziranom NUSUR-ovom etikom kodek-
su, i ovaj na kodeks fundamentalnu flozofsku zasnovanost nadometa ne-
kakvim programima izrade tekstova kodeksa koji su obuhvatili niz strunih
konsultacija odgovarajuih institucija u zemlji i podrunica i lanova Drutva
socijalnih radnika, kao i konsultacija vie eminentnih strunjaka raznih profla.
S tim konsultacijama sa eminentnim institucijama i strunjacima namee mi se
pitanje njihove ozbiljnosti ako se vre van naunog prostora, koji, kada je Srbija
u pitanju, logikom upuuje na FPN u Beogradu i Smer socijalne politike i soci-
jalnog rada, pa blie na njemu izuavanu disciplinu Etiku socijalnog rada!
Kreatori ovog etikog sadraja u pokuaju razreavaju moju dilemu svedo-
ei da su zapaeni doprinos u izradi tekstova dali kodeksi socijalnih radnika iz
drugih demokratskih zemalja u kojima postoji tradicija profesije socijalnog rada
i strunih udruenja pre svega Velike Britanije i SAD-a, ali su u obzir uzeta
i iskustva skandinavskih zemalja i Kanade. Nasuprot uvodnom ukazivanju na
vrlo diskutabilne demokratske izvore etikog kodeksa, u biti izline i ovom
kontekstu nepotrebne ideoloke primese, smatram vanom flozofsku (znai
dublje i sutastvenije promiljenu) pojmovno-kategorijalnu i predmetnu osnovu
koja bi morala da bude garant etike teine i valjanosti deontoloki propisanih
normi za struno ponaanje socijalnih radnika.
Elementarno znanje (kako etiko, tako i politikoloko) konsultovanih
eksperata svakako bi spreilo danas omiljenu misaonu foskulu, saznajnog ni-
voa himere, sadranu u preambuli ovog kodeksa o srpskom drutvu koje iz-
grauje nove vrednosti i odnose; kao i bizarnu elju da zajedno sa strunim
renikom adresarima ustanova i Centara za socijalni rad, tekstovima pozitiv-
nih propisa i protokolima Kodeks uine nezaobilaznim prijateljem svakog
strunog radnika. Shvatajui modni trend izraavanja, primeren, kako tvorci
ovog kodeksa sami kau, osavremenjavanju kodeksa u cilju pokazivanja ste-
pena zrelosti profesije socijalnog rada u Srbiji umesto raskonog stila ove
vrste, ba zarad mog stepena zrelosti, preferiram etikoj sutini, koja bi umesto
prijatelja u kodeksu fundirala etiki utemeljene postulate, norme, zakone, duno-
sti, pravila ponaanja i ostale stoerne etike kategorije imanentne flozofski
zreloj deontologiji socijalnog rada! Meutim, u vrednosnom raskolu misao-
no-demokratske slobode prisutne u nas, ovo identifkovanje etikog kodeksa
sa prijateljem socijalnog radnika, moda se slobodnije uzeto moe sagledati
kao savremeno otkrie novina. Jer etiku vieslojnost prijateljstva, dodue
ne ovako kreativno kao u kodeksu, davno je kao izraz meuljudskog morala
promiljao u flozofji npr. Ciceron!
Ovaj Kodeks, kau njegovi tvorci zahvaljui svom, citiram, modernizmu
kroz defnisanje obaveza lanova, utemeljuje Drutvo socijalnih radnika Srbije
kao strunu asocijaciju. Smatram da nije dobro struno utemeljenje profesional-
nog Drutva socijalnih radnika preko kodeksa bazirati na modernizmu s obzi-
rom na njegovu odliku prolaznog, trenutno rairenog trenda mode i pomodarstva.
37

Postoje mnogo bitnije drevno zaete etike paradigme socijalnog rada koje su
u svojoj istorijsko-civilizacijskoj datosti uvek prisutne, savremene i univerzalno
vaee.
Tragikomina je (sa moralnih i sa saznajnih osnova) injenica da se autori
ovog kodeksa pozivaju na program naune discipline Etike socijalnog rada na
FPN-u, koju je moja malenkost sticajem okolnosti u protekle dve decenije do-
sledno izgraivala i u korpus naunih disciplina, u fundiranom obliku uvrstila, a
da pri tom ni u formi konsultacije nisam kao prvopozvani u ovoj sferi mogao da
se pozabavim pitanjem kodeksa!
Da saznajno-logiki dometi etiara ovog ranga budu u potpunosti jasni i
razgolieni u misaonom apsurdu pomogao je njihov iskren u odsustvu osnovnog
znanja pomalo alostan stav da kodeks koji su oni u odsustvu etike pismenosti
konstruisali, pored osnovne namene razvijanja uspenosti strunih aktivnosti
socijalnih radnika, sticanja jasnog identiteta struke kao dokument, podvlaim,
moe doprineti i razvoju teoretske misli. Zar treba mnogo truda za episte-
mioloko potiranje ove logiki apsurdne teze u njenom, kako bi flozof rekli,
misaonom pobaaju i izdajstvu, zamene sadraja i forme, gde se van etike
laiki uoblien normativni sadraj uzima za teorijsko izvorite i inspiraciju
same teorije flozofje morala u socijalnom radu, koja bi, da je uvaavano zna-
nje i struna kompentencija, u stvari, morala da bude paradigmatino polazite
u izradi ovoga kodeksa!
Posledini izdanak, kao neminovna posledica ovakvih spekulacija u do-
menu etikog kodeksa najavljuje se i sistem licenciranja, koji e irom otvoriti
vrata prisutnom i u socijalnom radu uvreenom laicizmu, gde e se priueni
kvazipoznavaoci moralne problematike, na osnovu ovakvog kodeksa i njegove
flozofske dubine, sebi za pravo dati da procenjuju i kao supervizori moralno
ocenjuju strune postupke socijalnih radnika. Stiu se svi uslovi za teak apsurd,
ije kontroverze e, u odsustvu naunog i profesionalnog digniteta delatnosti
socijalnog rada omoguiti mnogim zainteresovanim intelektualnim profterima,
koji u bukvalnom smislu ne vladaju osnovnim pojmovima iz njegove moralno-
-delatne sfere, da po slubenoj i ideolokoj podobnosti reavaju sloene eti-
ke dileme socijalnog rada. Neznanje kojim se rukovode u svom kvazietikom
37 m : M P Sm m cj Scj-
m j cj j 2006 . 53 . 6785.
pristupu socijalnom radu, posle nekoliko seminara i dobijenih licenci, od
sumnjivih (po stepenu naunog nivoa) nadlenih institucija, dalje e u svojstvu
predavaa prenositi na socijalne radnike, pripremajui ih preko sterilno prepri-
avanih priica iz prakse zabavnih etikih kvizova, kao idealno savremenih
didaktikih modela, za dobru praksu.
Konstruktivna je izneta teza u predgovoru ovoga kodeksa o primenjenoj eti-
ci, s tim to se mora razluiti esencija pojma primenjene etike sa flozofskog diskursa, s
im u vezi treba pojasniti i stav da se kroz kodeks prua osnovna literatura mladoj
struci a studentima prilika da se upoznaju sa svojom buduom strukom, i pripreme
za njene izazove i dileme. Isuvie smelim smatram tvrdnju da je kodeks osnovna
literatura za mladu oblast socijalnog rada, uprkos poznavanju etike orijentacije
njenih zagovornika. Zarad istine, pre bih se okrenuo istoriji etike misli i njenim
zaista vrednim anticipacijama za humanistiku socijalnog rada i struno osposo-
bljavanje
38
kako studenata, tako i socijalnih radnika praktiara, i, to je vrlo vano,
naunih delatnika i reformatorskih stratega u ovoj oblasti!
39

DeONTOLOKA GeNeZA SOcIJALNOG rADA
OD ISPrAZNIH KODeKSA DO FILOZOFSKe SUTINe
Kratko sagledavanje teorijsko-flozofske osnove etikih kodeksa, na ije
norme su upueni socijalni radnici u nas, u potpunosti potvruje moju tezu o
krajnje pojednostavljenom nivou etikih pristupa, sloenoj moralnoj problema-
tici u oblasti socijalnog rada. Kao direktni produkt, globalno (kako u nas, tako i
u svetu) jo uvek nerazvijene flozofje morala u nauci socijalnog rada, za primer
uzeti kodeksi (NUSUR-ov i Kodeks Drutva socijalnih radnika Srbije) ostaju
na skromnom nivou vanetikih sutina. Ove zbirke profesionalnih normi za
praktino ponaanje socijalnih radnika ostaju na ispraznom frazeolokom nivou
etikih simplifkacija i administrativnih pravila, koja, u odsustvu vladanja poj-
movno-kategorijalnim aparatom flozofski zasnovane etike, ne mogu da dopru
do latentne biti raznovrsnih deontolokih aspekata dunosti.
Oba kodeksa, po identinom obrascu etike neutemeljenosti, u preambu-
lama otkrivaju svoju teorijsko-flozofsku slabost, olienu u saznajno-limitiranim
improvizacijama upotrebe laikih etici nepoznatih pojmova za fundamen-
talne moralne kategorije, to spada u red ozbiljnih materijalnih greaka u nauci.
38 D. H . D Hc Ec Pc Ec Dc M
Sc W Ec Sc W N. 2 2008.
39 m : M P jm j
m cj Scj m j cj j
2008 . 58 . 6184.
Umesto teleolokih zadatosti, NUSUR-ov etiki kodeks ima nekakvu misiju,
u okviru koje se ukazuje na samoodluivanje, bez njegovog (sa pozicije flozofje
morala) obaveznog sagledavanja u korelaciji sa slobodnom voljom i slobodnim iz-
borom, moralnim motivima, namerama i odlukama, od kojih u stvari direktno zavise
i moralni postupci. Isti je sluaj i sa drugim osnovnim etikim pojmovima, od su-
tinskog znaaja, za bolje razumevanje od strane socijalnih radnika, svakojakih
postupaka ljudi sa kojima dolaze u struni kontakt, kojih prosto nema u ovom
kodeksu, koji tako ostaje siromaniji za pojmove moralne vrline, moralnih vred-
nosti, moralnog karaktera, imputacije, moralnog samoocenjivanja, moralnog preispi-
tivanja, kajanja, stida, pratanja i sl.
Naspram tome to se sree u predgovoru Kodeksa socijalnih radnika, koji
je ustanovilo drutvo socijalnih radnika, prisutne su ideoloke foskule o de-
mokratskim principima, novim vrednostima naeg drutva, modernizmu, kao
i danas posebno aktuelnom trendu podsticanja i unapreenja saradnje i koor-
dinacije socijalnih radnika iz dravnih institucija sa svim domaim i stranim
vladinim i nevladinim organizacijama koje se bave socijalnim aktivnostima.
40

Stidljivo i nasumice uz put, u delu o Optim pravima i dunostima socijalnog rad-
nika ovoga kodeksa, olako se, u biti frazeoloki, samo pominju fundamentalni
etiki pojmovi slobode, solidarnosti i humanih meuljudskih odnosa. A ti pojmovi
su, u stvari (izmeu ostalih), sutinski u oblasti moralnih dimenzija socijalnog
rada i njegovog deontolokog koda.
Navedene i jasno argumentovane injenice me uvruju u stavu da ovakva
vanetika zasnovanost etikih kodeksa najdirektnije proizlazi iz opte flozofske
nerazvijenosti nauke socijalnog rada, ijim nosiocima kod nas, u odsustvu au-
tentinog pristupa i znanja, ne preostaje nita drugo, do duhovna submisivnost,
u skladu s kojom, beskritiki prepisuju i bezvredne kvazietike sadraje, naiv-
no doivljavaju kao izraze visokih naunih dometa. Kao odgovor tome, branim
u ovoj oblasti saznajno uverenje da etika socijalnog rada mora poivati na flozof-
sko-moralnom iskustvu istorije etike i njemu saobraznim (drugim) istorijsko-civili-
zacijskim izvorima, to je jedini siguran garant za nadrastanje ustaljenih etikih
himera kroz utemeljavanje deontologije socijalnog rada.
Dakle, decidirano ovde podvlaim deontologiju socijalnog rada, kao ivi
izdanak flozofski zasnovane etike socijalnog rada, koja predstavlja jedan od
vie bitnih etikih segmenata, iji pojmovno-kategorijalni kvalitet jedino moe
da predstavlja osnovu valjanih etikih kodeksa. Deontologija je, u osnovi, kao
flozofska oblast koja se bavi ljudskim dunostima, primarno teorijsko izvorite
40 P: M P Scj Sj m m
cj S m ffj -
. iX 2008 . 1 . 7788.
etikih kodeksa, to znai da ona mora biti ira, bogatija i teorijsko-flozofski
sadrajnija od etikih kodeksa kao skupa normi, na koje se ne sme svesti i po-
greno s njima poistovetiti. Kada se ova injenica ima u vidu, postaje apsolutno
jasna, u svojoj bespredmetnosti, zabluda laika u teoriji i praksi socijalnog rada,
koji kvazietiku socijalnog rada svode u opsege etikog kodeksa!?
Iz reenog se moe zakljuiti da deontologija socijalnog rada mora da, u
skladu sa flozofjom morala (etikom), epistemoloki postulira moralne zakone,
propise, zahteve, norme, naloge i uputstva, kao stoere ovekovih moralnih obaveza
i dunosti; dovodei ih, pri tom, u sklad sa moralnom sveu i saveu oveka, koji
su voeni njegovim individualnim uverenjima, interesima i znanjima u procesu in-
terpersonalnog moralnog optenja i regulative. Razvijajui pomenute esencijalne
pojmove budue deontologije socijalnog rada, saznajna logika nametnue njihovu
dijalektiku povezanost i sa ostalim elementarnim etikim pitanjima poput svrho-
vitosti morala, njegovih naina uspostavljanja i delatnih oblika iskazivanja, ime se
zaokruuje totalitet ovekove moralnosti u domenu ove humanistike profesije.
LITerATUrA
Code of Ethics, of Te National Association of Social Workers, Approved by the 1996, NASW
Delegate Assembly.
Etiki kodeks Nacionalnog udruenja socijalnih radnika, Socijalna misao, asopis za teoriju i
kritku socijalnih ideja i prakse, Beograd, 2005.
Ferdinand, J., Pearson, G., Rowe, M., Worhington, F. (2007), A diferent Kind of ethics, Et-
hhnography, vol. 8.
Granter, E. (2009), Critical Social Teory and the End of Work, Surrey, Ashgate.
Harrington, D., Dolgof, R. (2008), Hierarchies of Ethical Principles for Ethical Decision
Making in Social Work, Ethics and Social Welfare, vol. 2.
Hugman, R. (2005), New Approaches in Ethics for the Caring Profesions, Basingstoke, Palgra-
ve Macmillan.
Mertens, D.M., Ginsberg, P. E. (2009), Te handbook of Social Research Ethics, London,
Sage.
Petrikovi, Milan (2010), Bivstvujua askeza socijalnog rada u uenju Eriha Froma, Socijalna
misao, asopis za teoriju i kritiku socijalnih ideja i prakse, Beograd.
Petrikovi, Milan (2008), Bukvar etikih pojmova futuristiko pitanje savremene nauke socijal-
nog rada, Socijalna misao, asopis za teoriju i kritiku socijalnih ideja i prakse, Beograd.
Petrikovi, Milan (2009), Nauka socijalnog rada u apsurdu van-aksiolokog vrednovanja, Soci-
jalna misao, asopis za teoriju i kritku socijalnih ideja i prakse, Beograd.
Petrikovi, Milan (2006), Nunost teorijsko-flozofskog utemeljenja etike socijalnog rada na-
spram eristike besplodnih deontolokih sadraja, Socijalna misao, Socijalna misao, asopis
za teoriju i kritku socijalnih ideja i prakse, Beograd.
Petrikovi, Milan (2006), Snobizam savremenog socijalnog rada, Socijalna misao, asopis za
teoriju i kritku socijalnih ideja i prakse, Beograd.
Petrikovi, Milan (2008), Socijalna politika Srbije kao rtva nemone vlade i monih nevla-
dinih organizacija, Srpska slobodarska misao, asopis za flozofju, drutvene nauke i
politiku kritiku, god. IX, Beograd.
Petrikovi, Milan (2011), Etika, epistemoloki zameci flozofje morala, Socijalna misao, Beo-
grad.
Seligson, A. L., Choi, L. (2006), Critical Elements of an Organizational Ethical Culture, Was-
hington, D.C. Ethics Resource Centre.
milan Petrikovi
DeONTOLOGIcAL cHImerAS OF cONTemPOrArY SOcIAL WOrK
Summary:
Smf c xmy cmx m m
my y m cy m
cc c w my c y
c y m y my c
w c m c xm
mf c . a yc xm
c y (c y w -
) f c w y mm
wy c c c c m -
c c w c.
T y cc wy cm c cm
cy ymc m y m w
cc c w c c m
m y y wc m c y
f c mm c
m m m m c m m
m c mm
c mc cy.
Key words: y c w c c c.
Anita burgund, mA
1
UDC 316.356.2: 615.851
Dr Jasna Hrni
2
364-785
Dr Petar Nastasi
141.72
rODNA PerSPeKTIVA U SISTemSKOJ SISTemSKOJ
POrODINOJ TerAPIJI
Saetak:
j j m j
j j m j jm m jm m jm m
m m. S j m-
- m j j
mj j-
c j cj. m j
j j j. P
j j m -
cj j. Smm m
j jm j
j m -
j j j c.
Kljune rei: j m-
- m mm
Sistemski porodini pristup ne posmatra problem pojedinca izolovano, ve

ga razmatra relacijski, transgeneracijski, kako u okviru porodice, tako i u odnosu
na druge sisteme kojima porodica i pojedinac pripada, ukljuujui i kulturu i
41 i U .
E-m: .@..c.
42 Dc U .
E-m: j.cc@..c.
43 Dc U .
E-m: .c@..c.
44 T j j Rodna ravnopravnost i kultura graanskog statusa: isto-
rijska i teorijska utemeljenja u Srbiji (c j 47021) j f M -
Sj. Pmj 31. 2011. .
drutvo. Coleman i saradnici smatraju da multikulturalna perspektiva pretpo-
stavlja da je ponaanje individue organizovano unutar i od strane njegovog ili
njenog konteksta... Sutinski procesi koji se tiu afekta, kognitivnog razvoja,
ili percepcije zajedniki su za ljude unutar istog konteksta (Coleman i sar.,
2003:227). Razumevanje problema je velikom merom odreeno razumevanjem
konteksta u kojem se problem desio. Socijalni kontekst poslednjih decenija ima
trend brzih promena. Preispituju se tradicionalne uloge, vrednosti i raspodela
moi u porodici (Bogard, 1992). Vane teme, kao to su partnerski konfikti,
razvod, nove meovite porodice, uloga maehe i ouha, neverstvo i paralelne
emocionalne veze, sada se smetaju u znaajno izmenjene socijalne relacije. Te-
rapeut se suoava sa potrebom za uvoenjem itavog seta novih pretpostavki i
stavova u odnosu na partnerstvo i porodicu.
Rod predstavlja socijalni konstrukt (Haddock i sar, 2003), odnosno kultu-
roloki odreene norme i uloge koje se pripisuju mukarcu i eni. U naoj kulturi
se, tradicionalno, sa mukou povezuju instrumentalne kategorije (racionalnost,
nezavisnost, stoicizam, postignue), a sa enskou ekspresivne kategorije (ose-
ajnost, zavisnost, briga za druge, orijentacija ka drugima). Rodni identitet se
formira kroz odnose sa drugima. Identiteti odslikavaju sadanjost, ukljuujui i
vezu sa prolou, a s druge strane sadre potencijal za prevazilaenje stvarnosti,
to podrazumeva i okrenutost ka budunosti (Panti, 2003). Uslov za razot-
krivanje konstrukcije identiteta je razumevanje drutveno-kulturnog konteksta
koji predstavlja okvir u kojem se odvijaju identifkacija i formiraju identiteti,
koji ukljuuje norme, vrednosti i znanja. Vrednosti su relativno trajniji standardi
pomou kojih procenjujemo vanost odreenih pojava ili ideja, uporeujui
razliite alternative i opredeljujui se za one koje smo, najee pod uticajem
svoje kulture, skloni da prihvatimo kao poeljnije, odnosno vrednije (Golubo-
vi, 1981:198). Prvi kontekst u kome se rodni identitet razvija jeste porodica.
Ako terapeut tei da svoje iskustvo uini relevantnim u odnosu na iskustvo
savremenih parova i porodica, znaajno je da im pomogne da sebe sagledaju i
izvan svojih linih svetova, prema spoljanjim socijalnim ulogama i uticajima koji
oblikuju njihove privatne svetove, ukljuujui i rodne uloge. Ukoliko terapeut ne
uvai injenicu da su akcije, oseanja i prihvatanja lanova porodice izloeni i
uticaju socijalnih konstrukcija njihovih uloga i identiteta, krajnji rezultat nee
biti neutralnost, ve pogoranje situacije nejednakosti (Hare-Mustin, 1987).
Cilj ovog rada je prikaz razvoja sistemskog porodinog pristupa kao teo-
rijskog i terapijskog okvira koji uvaava klijenta u odnosu na njegovu rodnu
ulogu.
483 a J H P NoDNa PESPEkTiVa U SiSTEMSkoJ PooDiNoJ ...
rODNO PITANJe U SISTemSKOJ POrODINOJ TerAPIJI
Znaaj roda i rodnih razlika godinama nije bio u fokusu teoretiara si-
stemskog porodinog pristupa, ali su se mnoga teorijska razmatranja implicitno
doticala roda.
Novi pristup razumevanju rodnih uloga u SPT se moe prepoznati ve
kod Bowena (1978), jednog od njenih osnivaa. On nije prihvatao ekskluzivitet
ranog simbiotikog odnosa majkadete, koji zastupa psihodinamski pristup, ve
je proirio emocionalne procese u koje je dete ukljueno na porodicu kao jedi-
nicu. Smatrao je da se u procesu porodine projekcije, sa roditelja na dete, pre-
nose ne samo individualna oseanja i problemi u funkcionisanju, ve porodine
i kulturne vrednosti, koje utiu na formiranje rodnih uloga kod deteta. Ipak,
on je defnisao idealno ponaanje odrasle osobe kao orijentisano na principe,
usmereno na cilj, neosetljivo na nagrade i kritike okoline, nevezano za druge i
voeno sopstvenom voljom, to je opis vrednosti pre svega mukog dela popu-
lacije (Goodrich, 1991).
Strukturalna porodina terapija polazi od postavke da svaka porodica ima
strukturu, koja se otkriva kroz porodine akcije, a koja moe da utie na porodicu
nabolje ili nagore. Porodice razvijaju svoje strukture i obrasce interakcije u cilju
podravanja individuacije svojih lanova, uz istovremeno odravanje njihovog pri-
padanja porodici. Porodica ima svoja generika pravila, koja ukljuuju hijerarhiju
i komplementarnost uloga. Porodica ima i idiosinkratika pravila, koja proistiu
iz iskustva svake konkretne porodice. Minuchin, jedan od prvih teoretiara ovog
pristupa, naglaava razvojnu funkciju porodice, koja zahteva adekvatne promene
porodine strukture (Minuchin, Fishman, 1981). Strukturalne promene se vre
pomou granica, pregovaranja i modifkacija. Adaptacija na stres, koju porodica
razvija, veoma je vana funkcija, s obzirom na stalne promene sa kojima se susree.
Porodice koje imaju otvoreniju strukturu bolje funkcioniu i bre se oporavljaju
od onih koje imaju zatvoreniju strukturu. Uspena adaptacija zavisi od transfor-
macije struktura kroz pregovaranje o granicama, za ta svaka porodica ima gene-
rika i idiosinkratika ogranienja. Generika ogranienja su univerzalna pravila,
kao to je hijerarhija moi kod porodica sa decom. Idiosinkratika ogranienja
su sastavljena od individualnih oekivanja i namera svakog lana. Normalna ili
funkcionalna porodica je ona koju karakteriu hijerarhijski organizovani supsiste-
mi i feksibilnost granica i uloga lanova porodice u kriznim situacijama (Minu-
chin,1974). Patoloka ili disfunkcionalna porodica ima difuzne i slepljene odnose
(umreene porodice) ili preterano rigidne i distancirane odnose (dezangaovane
porodice). Umreene porodice svaku promenu doekuju ekscesivnom brzinom i
intenzitetom, dok dezangaovane porodice ne reaguju i ostaju rigidno u svojim
pozicijama i u kriznim situacijama (Minuchin, Fishman, 1981).
Ovi koncepti ukazuju na potrebu feksibilnog defnisanja rodnih uloga u
cilju odranja funkcionalnosti i adaptibilnosti porodice. Tako kada mu, koji je
glavni snabdeva u porodici, dobije otkaz, ena se moe vie posvetiti karijeri,
dok e se on posvetiti odgajanju dece.
Haley, jedan od najistaknutijih predstavnika strukturalne porodine tera-
pije, posebno razmatra odnose moi u porodici (Haley, 1980; Okun, Rappaport,
1981; Hrni, 1995). Ovi odnosi se reguliu hijerarhijom, koja obuhvata ni-
voe moi i statusa saglasne sa hijerarhijskim odnosima, kao i relevantna pravila.
Funkcionalne porodice imaju hijerarhijsku organizaciju du generacijske linije,
tako da su roditelji vieg, a deca nieg hijerarhijskog nivoa. Disfunkcionalne
porodice se nalaze u konfuznoj hijerarhijskoj organizaciji, u kojoj jedan lan jed-
nog hijerarhijskog nivoa konstantno stvara koaliciju sa lano(vi)m(a) iz drugog
nivoa hijerarhije, ime se stvara trougao.
Fokus na odnose moi Haley-a otvorio je mogunost razmatranja uloge
roda u porodici, koje u patrijarhalnom drutvu dovode do razlika u moi izmeu
ena i mukaraca u prilog mukaraca (Rozenfld, 2005). Ovakvi odnosi se re-
produkuju na decu. Tako se otac i sin mogu pozicionirati na lestvici moi iznad
majke i kerke, stvarajui koaliciju, ili majka moe da napravi koaliciju sa sinom
u pokuaju da kompenzuje svoju nemonu poziciju u porodici. U obe situacije,
sin je kljuna fgura za ouvanje porodice, i tako uhvaen u porodinu priu i
onemoguen da se zaista osamostali. Uravnoteavanje moi meu polovima u
okviru porodice moe biti kljuno za raspetljavanje zamrenih hijerarhijskih
odnosa.
Strukturalni porodini terapeut u radu sa porodicama ispituje est aspe-
kata porodinog funkcionisanja: porodinu strukturu, feksibilnost porodi-
nih obrazaca funkcionisanja, porodinu rezonancu, ivotni kontekst porodice,
razvojni stadijum u kome se porodica nalazi i nain na koji porodica koristi
simptom identifkovanog pacijenta (Minuchin, 1974). Terapeut se upoznaje sa
porodicom i njenim interakcijskim obrascima i vrednostima i dobija uvid i u
hijerarhijsku organizaciju i podelu uloga u porodici, i na osnovu toga razma-
tra mogunosti intervenisanja. Terapeut je u radu preteno direktivan, to nosi
rizik da iz sopstvenog konteksta i potreba namee porodici odreene ciljeve.
On moe da promovie reenja u okviru patrijarhalnog modela ili sa stanovita
ravnopravnosti polova iako porodica ne deli njegove vrednosti. Moe se dogo-
diti da terapeut ne uspe da se pridrui porodici i ostvari radnu koaliciju zbog
snanih otpora koje ima prema porodinim vrednostima.
Strateka terapija smatra da je simptom rezultanta ponavljanih, neade-
kvatnih pokuaja da se ree postojee tekoe (Watzlawick i sar., 1974). Istra-
uju se porodini obrasci funkcionisanja i porodine uloge u kojima moe le-
ati uzrok disfunkcionalnih obrazaca. Simptom se moe pojaviti usled rigidnih
pogleda na svet, koji onemoguuje razmatranje alternativa za reavanje proble-
ma. Osoba ne vidi nain da izmeni svoje ponaanje u cilju zadovoljenja svojih
potreba i potreba porodice.
Posebna panja se daje hijerarhijskim odnosima koji su diskriminiui i
koji ograniavaju sposobnosti reavanja problema porodice. Diskriminacija se
moe odnositi na rasu, veru, pol ili nacionalnu pripadnost. Ipak, u porodinom
terapijskom procesu se porodici ne nameu vrednosti niti se uzima u zatitu
osoba koja je po bilo kom osnovu diskriminisana, ve se istrauje ta takva vrsta
odnosa znai za tu porodicu. Tako, ukoliko terapeut primeti da je mu dono-
silac svih vanih odluka, a ena zavisna od njega, ne treba da stane na stranu
ene i da se ponaa kao njen spasilac u borbi protiv mua. On treba da nastoji
da sauva svoju neutralnost i uvidi znaenje ovakvog ponaanja u porodinom
kontekstu.
Terapeut preuzima kompletnu odgovornost za terapijski proces i generie
promenu. On treba da ima dobru procenu i veliko iskustvo, kako bi se izbegle
pogrene procene i nanela teta porodicama. Intervencija ili direktiva koju za-
daje porodici treba da bude zasnovana na uvianju povezanosti simptoma sa
sistemom, ukljuujui i vanporodine sisteme, i da bude uvremenjena. Kreiranje
situacije u kojoj se porodica osea slobodno da postavlja pitanja bez osuivanja,
da ui komunikaciju, da razmatra interakciju izmeu lanova i svoje uloge u
njoj je zahtevan zadatak za terapeuta, jer treba da razmilja, istrauje i dovodi u
vezu sve sisteme kojima klijent pripada i sve uloge u kojima se nalazi. Ovakav
pristup omoguava razmatranje i preispitivanje rodnih uloga u kontekstu u ko-
jem nastaju.
U simboliko-iskustvenom modelu rast predstavlja centralni koncept
(Whitaker, 1977). Rast se odreuje kao integracija novih iskustava kroz sve i-
votne cikluse i ukljuuje proces izgradnje linih, profesionalnih i rodnih identi-
teta. Ukazuje se na fenomen kulturoloki nevidljivih nosilaca simptoma, koji
su, iako disfunkcionalni i sa relacijskog i sa sistemskog aspekta, dobro uklopljeni
u postojee kulturoloke modele (Milojkovi, Srna, Miovi, 1997). To moe
biti portvovana majka iji ivot gubi smisao kada joj deca odlaze iz poro-
dice pa manifestuje depresivne simptome, ili uzorna ena koja, usled svoje
visoke anksioznosti, nikada ne naputa kuu. U ovim primerima rigidno def-
nisane rodne uloge onemoguavaju rast i razvoj. Njihovo poreklo moe biti u
destruktivnim porodinim mitovima i tradicionalnim verovanjima, koji se pre-
nose transgeneracijski (Whitaker, 1977). Brane i porodine uloge se delegiraju
deci, koja kasnije u svojim porodicama i brakovima odravaju lojalnost prema
verovanjima iz prolosti, koja ih spreavaju da se adaptiraju u sadanjosti. Tako
bi u naem primeru portvovane majke, transgeneracijska poruka mogla biti:
ena nakon roenja deteta treba da se posveti porodici, jer je prirodno da majka
odgaja decu, a da otac ekonomski obezbeuje porodicu. Sa tim u vezi je destruk-
tivni mit da e razvoj, pa i zdravlje deteta biti ugroeno ako majka nije stalno
prisutna. Majci se tako zatvara mogunost da funkcionie u jo nekoj ivotnoj
ulozi, esto i da zatrai pomo u vaspitanju deteta od drugih sistema (porodice
porekla, obdanita, dadilje...). Tako se prenosi transgeneracijski stres, kao poro-
dini destabilizator koji na kraju dovodi do nastanka simptoma u porodici.
Simboliko-iskustveni model ukazuje da brak moe biti disfunkcionalan
i kada postoji komplementarnost branih uloga i pozicija. Jedan od partnera
moe funkcionisati aktivno, nezavisno i teiti samoostvarenju u profesiji, dok
drugi partner, pasivan, zavisan i posveen porodinim odnosima, moe razviti
simptom jer ne funkcionie autonomno. Porodica takoe postaje disfunkcio-
nalna ukoliko postoji snaan pritisak na lanove da slede odreene uloge kako
bi bili prihvaeni od strane porodice, to onemoguava njihovu diferencijaciju i
samoaktualizaciju.
Sa druge strane, u zdravoj, funkcionalnoj porodici, koja ima propustlji-
ve granice, lanovi porodice imaju slobodu izbora povremenih uloga, koje nisu
rigidno defnisane polnom pripadnou. U naem primeru majka bi se mogla
posvetiti karijeri, a da to ne izazove negativnu reakciju porodice i ire drutvene
sredine. Fleksibilnosti rodnih uloga na taj nain omoguava prevazilaenje do-
minantne patrijarhalne kulture.
U terapijskom procesu, porodici se pomae da stekne uvid u fenomen in-
terpersonalne ekspanzije simptoma, kada simptom jedne osobe u interakciji,
koji ga podravaju i podstiu, sa drugima postaje sve izraeniji (Roberto, 1992;
Whitaker, Keith, 1981). Stvara se alternativni okvir za simptom, ime se reor-
ganizuje porodino opaanje kako relacijski, tako i transgeneracijski. Porodici
moe pomoi i korienje genograma, koji grafki prikazuje lanove porodice
i njihove znaajne odnose kroz tri generacije. On pomae osveivanju relacij-
skih i transgeneracijskih obrazaca i vertikalnog prenoenja uloga. Porodica na
ovaj nain moe da uvidi u kojoj meri je problem odreen prihvatanjem domi-
nantnih socijalnih konstrukata od strane proirene porodice. Sticanjem uvida
u sopstvene uloge, kako brane tako i porodine, porodici se daje ansa da ih
modifkuje i u njih integrie nove potrebe.
Kontekstualna terapija tei integraciji znaajnih premisa svih psihotera-
pijskih pristupa. Poseban znaaj se daje pristupima koji vrednuju etiku odnosa,
odnosno uzimaju u obzir interese svih osoba na koje terapija moe potencijalno
uticati (Milojkovi, Srna, Miovi, 1997). Promatraju se i uvaavaju vrednosti
drutva, kulture i obiaja iz kojih porodica dolazi, koje ine sastavni deo nji-
hovog ivota, kao i problema sa kojim porodica dolazi na terapiju. Terapeut
ispituje porodine ideje o obavezama i pritiscima koji su prisutni kroz genera-
cije u porodici, i preispituje njihove uloge u nastanku emocionalnih simptoma
(Piercy,1986). Razmatraju se i obaveze i pritisci vezani za rodne uloge. Na osno-
vu funkcionisanja nevidljive mree porodinih odnosa, zasnovane na genera-
cijski ustanovljenim rigidnim obrascima, terapeut kreira tehnike prilagoene za
svaku individuu i njen naueni obrazac funkcionisanja. Kontekstualni terape-
ut ima sposobnost da prepozna razliku izmeu interakcijskog konfikta ovde
i sada i konfikta izmeu individua koji je baziran na projekcijama porodica
porekla (Boszormenyi-Nagy, Krasner, 1986). Kontekstualna terapija, vie od
drugih pristupa u sistemskoj porodinoj terapiji, razmatra aktuelno porodino
funkcionisanje kroz refeksiju prethodnih generacija (Boszormenyi-Nagy i sar.,
1986). Nekada naizgled razdvojeni nivoi transakcijskog ponaanja mogu imati
vezu ako se posmatraju kroz vie generacija. Tako in nasilja u porodici moe
ostati nejasan porodici i terapeutu ako se trenutak kada se dogodilo posmatra
izdvojeno od konteksta. Istraivanje irih porodinih odnosa moe da pokae da
iri porodini sistem i porodica porekla pokazuju istu emu porodinog nasilja i
za njega vezanih rodnih uloga.
Kontekstualni terapeuti naglaavaju znaaj porodine etike. Pojam etika
odgovarajuih razmatranja se odnosi na relacije u porodici u kojima se interesi
svakog lana, ukljuujui i njegov lini stav, uzimaju u obzir od strane svih
ostalih. Pouzdanost u porodici vide kao bilateralni proces povezanosti izmeu
lanova. Biti pouzdan partner i roditelj znai biti odgovoran za lino uee u
porodici, pokazati odgovorno ponaanje kada je to potrebno i pokazati brigu
za pravedno uee kako u porodinom teretu, tako i u porodinim dobitima
(Boszormenyi-Nagy, Krasner, 1986; Krasner, 1992). To ne znai da svako radi
sve, ve da se porodica uspeno restrukturie ukoliko je u datom trenutku
jednom lanu potrebna pomo u obavljanju njegovih poslova ili je potrebno
zameniti neke od uloga. Porodica vraa svoju ravnoteu tako da se svaki lan
osea zadovoljnim. Ovaj pristup omoguava prihvatanje i podravanje prome-
ne u rodnim ulogama u cilju odranja zadovoljstva lanova porodice.
Uknjienje je etiki koncept koji se odnosi na ravnoteu uzajamnog dava-
nja u nekom odnosu, koji moe biti simetrian (partnerski odnos) i asimetrian
(roditeljski odnos). Potenim se smatra odnos davanja koji je ravnopravan, ali ne
nuno i simetrian. Porodino naslee moe da slui kao primer za uspostavlja-
nje odnosa davanja, ali i da namee neke obaveze, koje sputavaju konstruktivna
reenja. Tako su u patrijarhalnom sistemu vrednosti obaveze ene prema poro-
dici vee od obaveza mukaraca, i sankcije za njihovo nepotovanje su izraziti-
je, to vodi neravnopravnim odnosima unutar porodice. Zdrava i funkcionalna
porodica ima zadatak da se oslobodi od svojih roditelja (Boszormenyi-Nagy,
Krasner,1986) u onoj meri u kojoj je to u funkciji prosperiteta porodice i njenih
lanova. lanovi porodice stiu zasluge kroz pouzdane akcije i tendencije uza-
jamnog neeksploatisanja. Ovakav koncept implicira da se zasluge ne stiu kroz
polnu pripadnost koja podrazumeva razliito vrednovanje mukog i enskog
pola.
Ukoliko ovi etiki principi nisu ispotovani, utoliko u porodici dolazi do
razliitih vidova disfunkcija. Neki od tih oblika mogu se manifestovati tek u sle-
deoj generaciji kroz vertikalnu nevidljivu lojalnost prema roditelju na nain
koji destabilizuje sadanje partnerstvo. Tako kerka pasivne i zavisne majke iz
patrijarhalne porodice moe, kada se sukobi sa roditeljima, zbog lojalnosti pre-
ma njima, manifestovati anksiozne i depresivne simptome u sopstvenoj porodi-
ci. Da bi se negativna i sputavajua oseanja zamenila razumevanjem, uvidom
i stvaranjem sposobnosti za kreiranje drugaijeg dijaloga u sadanjem partner-
stvu, moe se primeniti tehnika oslobaanja odgovornosti. To je proces preis-
pitivanja roditeljskih (rodnih) uloga po vertikali (roditelja i njihovih roditelja) u
neosuujuem kontekstu.
POrODINA TerAPIJA I FemINIZAm
Ipak, razmatranja rodnih pitanja u okviru sistemskog porodinog pristupa
nisu bila fokus interesovanja teoretiara sve do sredine 80-ih godina prolog
veka, kada se pod uticajem feminizma zapoelo preispitivanje odnosa porodi-
ne terapije prema rodu (Evanimber-Black, 2011). Radovi Virginije Goldner
su skrenuli panju na vanost rodnih uloga u porodinim procesima. Ona je
kritikovala dotadanji pristup u kome se ignorisalo rodno pitanje, a odnosi moi
u porodici se razmatrali pre svega du generacijske linije (1988). Ona naglaa-
va da se uporedo sa generacijskom pripadnou, u analiziranju i procenjivanju
porodice izdvaja rod i rodna pripadnost kao jednako znaajan fundamentalni
organizacioni princip porodinog sistema, tako da je uvaavanje ovog principa
u daljim istraivanjima u teoriji porodine terapije nuno i neophodno. Odnose
ene i mukarca u porodici karakterie paradoksalna, nekonzistentna hijerarhija
moi koja je odraz preplitanja sveta porodice i sveta rada (1985).
Mogua ogranienja i zamke partnerske i brane terapije dobijaju ideo-
loku dimenziju. Smatra se da rodna nejednakost i uverenja vezana za rodnu
ulogu utiu na funkcionisanje porodice na razliite naine, kao to su ponaanje
u roditeljskoj ulozi, ispoljavanje oseanja, afrmisanje u profesionalnoj ulozi, or-
ganizovanje vremena, uravnoteavanje moi, itd. Ipak, ne treba zaboraviti da je
promena rodnih uloga u cilju poveanja funkcionalnosti porodice mogua samo
ako je u skladu sa eljama i sposobnostima lanova porodice.
U istraivanjima, samorefeksiji i u terapijskom procesu, preispituju se kon-
cepti lojalnosti, bliskosti, ljubavi, nasilja, u svetlu rodnih uloga mukaraca i ena
(Goodrich, 1991). Razmatraju se uticaji kulturolokih ideja o rodu na ogrania-
vanja, dozvole, izbore i raspodele moi. U terapijskom kontekstu, terapeut treba
da prepoznaje da je i on sam, kao i njegovi klijenti, neizbeno pod uticajem
dominantnih rodnih pria socijalnih struktura u ijem okruenju svi ive. Pre-
ispituje se centralna vrednost porodice i braka u porodinoj terapiji. Pokazuje
se da su hijerarhijski odnosi izmeu generacija kljuni samo u porodicama sa
muem /ocem, dok samohrane majke esto uspostavljaju funkcionalne i bliske
odnose sa svojom decom bazirane na konsenzusu. Razmatraju se alternativni
ivotni stilovi, ukljuujui samohrane majke, ene koje ive same, domainstva
u kojima su emocionalni i/ili seksualni partneri istog pola (Goodrich, 1991;
Silverstein, Goodrich, 2003). Istrauju se i preispituju tradicionalni koncepti o
nepovoljnom razvoju heteroseksualnosti kod dece u homoseksualnim brakovi-
ma (Istar Lev, 2010).
POSTrODNI PrISTUP
Pokazuje se da i preterano naglaavanje rodnih razlika, kao i njihovo igno-
risanje, odrava stanje rodne neravnopravnosti. Postrodni pristup se zalae za
preispitivanje, pre nego za naglaavanje, polnih razlika (Knudson-Martin, Ma-
honey, 1999). Ukazuje se na znaaj koji za lini razvoj imaju intimni, meu- . Ukazuje se na znaaj koji za lini razvoj imaju intimni, meu-
sobno podstiui odnosi, za koje je kljuna podjednaka mo obe strane da bi
se oblikovao odnos na konstruktivan nain. Govori se o relacijskom razvoju,
u kome osoba stie sposobnost da bude u odnosu sa drugim, koji podrazumeva
sposobnost da se osoba usmeri ka drugome, kao i sposobnost da uini sebe vid-
ljivom drugome. Oba su podlona kulturnim uticajima, koji sugeriu razliitu
orijentaciju i ponaanja mukarca i ene. Mukarci lake ine sebe vidljivima od
ena, dok se ene lake usmeravaju ka drugima. Bowen (1978) je smatrao da je
razvojnim procesima kljuna diferencijacija, uenje da se odgovori nezavisno od
emocionalnog polja dok se istovremeno odrava povezanost sa osobama koje ga
ine. Kako diferencijacija raste, osoba je sve nezavisnija od emotivnog sistema u
kome se nalazi. Knudson-Martin i Mahoney (1999) se nadovezuju na ovaj kon-
cept dodajui da je, da bi se postigao dalji rast i razvoj, potrebna diferencijacija
ne samo od porodice porekla, ve i od kulturalnog modela. Terapeut pomae
klijentu da prepozna prethodno nevidljive obrasce rodnih uloga koje ih ogra-
niavaju, i da prevladaju anksioznost koja nastaje pri isprobavanju novih naina
razmene sa suprotnim polom.
ZAKLJUAK
U interakcijama i sistemima vrednosti svake osobe, veliku ulogu imaju
usvojene rodne uloge koje se transgeneracijski i kulturalno prenose. Kroz pre-
gled nekih pravaca i kola u okviru sistemske porodine terapije prikazan je
nain na koji sistemski terapeuti razumeju i uvaavaju rodne razlike, stavlja-
jui ih uvek u kontekst sadanjih potreba i problema porodice. Feministika
kritika je dovela do dovoenja u fokus rodnih razlika i u porodinoj terapiji, i
do preispitivanja dotadanjih pristupa rodu. Savremeni terapijski modeli razvi-
jaju se u pravcu objedinjavanja starih i novih pristupa. Povezivanje ideja, sada
ve klasinih sistemskih kola, zasnovanih na uvaavanju postojanja hijerarhije
i tradicionalnih uloga u partnerskim odnosima, sa feministikim pristupom i
postfeministikim pokretom, daje pravac razvoju savremene porodine terapi-
je. Otvaraju se vrata radu sa alternativnim ivotnim stilovima. Za porodinog
terapeuta postaje vano da preispita u kojoj su meri njegove line vrednosti i
uverenja uslovljene patrijarhalnim sistemom, kao i koliko koreliraju i sa klijen-
tovim sistemom vrednosti i da li su mu suprotstavljena. On pomai klijentu da
se diferencira i od kulture i tako omogui sopstveni relacijski razvoj.
U ovom radu se kroz prikaze shvatanja rodne uloge u porodinoj terapiji
pokazalo koliko je znaajno, za uspean terapijski proces, da se preispitaju tera-
peutova shvatanja i ubeenja o rodnim ulogama u kojima klijenti funkcioniu.
Poznavanje rodnih razlika i uvianja njihovog mesta u ponaanju i relacijama
klijenata omoguava terapeutu da kreira intervencije koje e koristiti klijenti-
ma u zadovoljenju njihovih potreba i podsticanju njihovog linog i relacijskog
razvoja. Dalja razmatranja i istraivanja novih pristupa rodnom pitanju i alter-
nativnih reenja rodnih odnosa su i dalje potrebna, jer rodne razlike nisu pre-
vaziene niti nepostojee i one i dalje odreuju velikim delom naa ponaanja,
mogunosti i izbore.
LITerATUrA
Bograd, M. (1992), Values in confict: challenges to family therapists thinking. Journal of
Marital and Family Terapy; 18:24556.
Boszormenyi-Nagy, I., Grunebaum, J., Ulrich, D. (1991), Contextual Terapy. In: Gurman,
A., Kniskern, D. (eds.), Handbook of Family Terapy, Vol 2. New York: Brunner/Mazel,
str. 5476.
Boszormenyi-Nagy, I., Krasner, B. (1986), Between give and take: A clinical guide to con-
textual therapy. New York: Brunner/Maze.
Bowen, M. (1978), Family therapy in clinical practice. New York: Aronson.
Coleman, H. L., Norton, R. A., Miranda, G. E., McCubbin, A. (2003), Challenges to the
development of culturally relevant, empirically supported treatment. U: Pope-Davis,
D. B., Coleman, W. M., Toporek, R. L (eds.), Handbook of multicultural competencies in
counselling and psychology. Tousand Oaks, CA: Sage; str. 22746.
Goldner, V. (1988), Generation and gender: normative and covert hierarchies. Family Pro-
cess; 27:1731.
Golubovi, Z. (1981), Porodica kao ljudska zajednica. Zagreb: Naprijed.
Goodrich, T.J. (1991), Women, power and family therapy: whats wrong with this picture?,
In: Goodrich, T.J. (ed.), Women and Power. Perspectives of Family Terapy. New York:
W. W. Norton, str. 133.
Haddock, S. A., Zimmerman, T. S., Lyness, K. P. (2003), Changing gender norms. In: Walsh,
F. (ed.), Normal family processes (3rd ed.) London: Te Guilford Press; str. 301336.
Haley, J. (1980), Leaving Home: Terapy of Disturbed Young People. New York, McGrow Hill.
Hare-Mustin, R. T. (1987), Te problem of gender in family therapy theory. Family Process;
26:1527.
Hrni, J. (1995), Dej Hejli jedan od osnivaa porodine terapije. Engrami, 17, 3-4:143
152.
Imber-Blac, E. (1995), Te Evolution of Family Process: Contexts and Transformations.
Family Process, 50:267279.
Istar Lev, A. (2010), How queer! Te development of gender identity and sexual orientation
in LGBTQ headed families. Family Process; 4 (3):26890 4 (3):26890
Kaiser, T. L. (1992), Te supervisory relationship: An identifcation of the primary elements
in the relationship and an application of two theories of ethical relationships. Journal
of Marital and Family Terapy; 18:283296.
Knudson-Martin, C., Mahoney, A. R. (1999), Beyond diferent worlds: a postgender ap-
proach to relational development. Family Process; 38(3):32540.
Milojkovi, M., Srna, J., Miovi, R. (1997), Porodina terapija. Beograd: Centar za brak i
porodicu.
Minuchin, S. (1974), Families and Family Terapy. Harvard: University Press.
Minuchin, S., Fishman, C.H. (1981), Family Terapy Techniques. Cambridge: Harvard Uni-
versity Press.
Okun, B. F., Rappaport, L. J. (1981), Working with Families: An Introduction to Family therapy.
North Scituate, Massachusetts: Dixbury Press.
Panti, D. (2003), Budunost tranzicije u Srbiji zavisno od promena vrednosti. U: Promena
vrednosti i tranzicija u Srbiji: pogled u budunost okrugli sto. Beograd: Fridrih Ebert
Stiftung, Institut drutvenih nauka, Libra. Preuzeto sa: http://ekonomskapi.edu.zu/
download/ tranzicija
Piercy (1984), Te true believer and eclectic. Family therapy Networker, 21, January-Febru-
ary.
Roberto, L. (1992), Transgeneralizational family therapies. New York: Guilford Press.
Rozenfld, S. (2005), Rod i mentalno zdravlje: da li vie psihopatolokih fenomena pokazuju
ene, mukarci, ili poednako (i zato)? U: Dimitrijevi, A. (ur.) Savremena shvatanja
mentalnog zdravlja i poremeaja. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
str. 321338.
Silverstein, L.B., Goodrich, T. J. (2003), Feminist Family Terapy: Empowerment in Social
Context. Washington, D.C: Te American Psychological Association.
Watzlawick, P., Weakland, J., Fisch, R. (1974), Chang: Principles of Problem Formation and
Problem Resolution. New York: W. W. Norton.
Whitaker, C. A., Keith, D.V. (1981), Symbolic experimental family therapy. In: Gurman, A.,
Kriskern, D. (eds.), Handbook of family therapy. New York: Brunner/Mazel; str.187
224.
Whitaker, C.A. (1977), Te Technique of Family Terapy. In: Sholevar, G.P. (ed.), Changing
sexual values and the family. Springfeld, Ill: Charles Tomas, str. 132170.
Anita burgund, Jasna Hrni, Petar Nastasi
GeNDer PerSPecTIVe IN SYSTemIc FAmILY THerAPY
Summary:
T c m ymc my c
c c m c c
. Sc c my y ymc-x-
m cx m w ymc my
c c w c
c cc w c .
m c fc m
my y. P c c w
c c c -
m. M c m c w
c ym w -
c my.
Key words: Sc c my y ymc x-
m cx m mm
c.
mr Sanja Trgovevi
5
UDC 616.8-009.11-031:364-786
mr Dragana Kljaji
6

Dr Goran Nedovi
7
SOcIJALNA INTeGrAcIJA KAO DeTermINANTA
KVALITeTA IVOTA OSObA SA TrAUmATSKOm
PArAPLeGIJOm
8
Saetak:
Scj cj jj m c j
mj. j c -
: c cj j
jcj j -
m cjm ( m cjm). P cjm
cjm m jj -
-m jc -
. Pm cj cj -
j m j
mj j cj cjm m.
Mm m j cj
j m cjj
cj. V j mm mjm m m
j jj
c j jc j
j j j j . o mm
jm m jj j
j m m j m -
m j. o
mm j j cj j
45 a U .
E-m: cc@y.cm
46 P V mc j j.
E-m: jjc76@m.cm
47 V U cj cj -
cj. E-m: .@.
48 T mj 31. 2011. .
c m mjm m mcjm. Scj-
cj j jj cj c c -
j .
Kljune rei: cj cj j
KVALITeT IVOTA POJAm
U sutini ovekove linosti, nezavisno od vremenske epohe, statusa, obra-
zovanja, vere ili rase, lei jedinstvena elja da ivot proivi u zadovoljstvu. Pojam
kvaliteta ivota je kompleksan i zavisi od brojnih uslova, tako da se njime bave
razliite naune discipline, od medicine, sociologije, teologije do ekonomije. Ter-
min kvalitet ivota prvi put pominje Pigou 1920. godine u knjizi o ekonomiji
i dobrobiti, dok prvo dokumentovano korienje ovog termina u medicinskoj
literaturi sreemo prvi put pre 40 godina u oblasti transplantacione medicine.
Kako veina ljudi kao vrhunski kvalitet izdvaja zdravlje, javila se potreba za
defnisanjem kvaliteta ivota povezanim sa zdravljem (HRQoL health related
quality of life). Tokom narednih dekada, broj istraivanja o kvalitetu ivota se
poveava, a Svetska zdravstvena organizacija (WHO) daje defnicije kvaliteta
ivota. Prema WHO, kvalitet ivota se defnie kao stanje kompletnog fzikog,
mentalnog i socijalnog blagostanja i predstavlja multidimenzionalni koncept
koji obuhvata fzike i psihosocijalne aspekte.
Za mnoge kliniare kvalitet ivota u vezi sa zdravljem je novi termin, ali
svakako ne i novi koncept. Na osnovu rezultata, dobijenih uobiajenim klini-
kim merenjima, dobijamo vane informacije o stanju obolelog organa ili sistema
organa, ali takva merenja retko ukazuju na funkcionalne poremeaje (fzike,
emocionalne i socijalne) do kojih bolest dovodi, a koji su od velikog znaaja za
bolesnike u njihovom svakodnevnom ivotu. Da bi se dobila kompletna slika
zdravstvenog stanja obolelih, pored uobiajenih klinikih merenja, neophod-
no je sprovesti i merenje kvaliteta ivota u vezi sa zdravljem. Procena kvaliteta
ivota naroito je vana kod bolesnika sa hroninim bolestima, poremeajima
i oteenjima, s obzirom na to da ciljevi terapijskih intervencija ne podrazu-
mevaju samo otklanjanje ili ublaavanje simptoma, ve i pomo bolesniku da
to optimalnije ivi sa svojom boleu, to jeste jedan od osnovnih zadataka
rehabilitacije. S druge strane, merenje kvaliteta ivota, zajedno sa drugim kli-
nikim indikatorima, omoguava laki izbor prioriteta u planiranju terapijskih
postupaka, kao i procenu efkasnosti primenjenih medicinskih, defektolokih,
fzioterapeutskih, sociolokih i dr. tretmana. Takoe, HRQoL je jedan od indi-
katora kvaliteta pruene nege bolesnicima.
495 Sj T D kjj G NSoCiJaLNa iNTEGaCiJa kao DETEMiNaNTa ...
Sam pojam kvalitet ivota (QL) u celini pokriva razne koncepte kvaliteta
ivota, ukljuujui one u vezi sa zdravljem (HRQoL), ali i subjektivno blagosta-
nje (SWBsubjective well-being). HRQoL, s jedne strane, opisuje kakve teko-
e su nastale zbog loeg zdravlja u odnosu na psihiko i fziko funkcionisanje,
uee u ivotnim oblastima, ali i zdravstveni status. SWB, s druge strane,
obuhvata ukupno zadovoljstvo ivotom, zadovoljstvo ivotnim postignuima,
kao i pozitivnim i negativnim uticajima na kvalitet ivota. Tradicionalno, na
kvalitet ivota se posmatra kognitivno, i odnosi se na linu procenu pojedinca
u odnosu na svoje tenje i postignua. U sutini, ivotno zadovoljstvo je u vezi
sa subjektivnom perspektivom i sve vie se smatra efkasnim nainom za priku-
pljanje podataka o QL.
Prisustvo bilo kakvog telesnog invaliditeta kod osobe moe znaajno da
utie na njen psihofziki i socijalni integritet. Procenjivanje uticaja telesnog
invaliditeta na aktivnosti socijalnog ivota odslikava kakvo je funkcionisanje i
blagostanje te osobe iz dana u dan i u razliitim domenima ivota, to zapravo
predstavlja procenu kvaliteta ivota. Izuavanje kvaliteta ivota kod hroninih
stanja, kao to je invalidnost, od izuzetnog je znaaja jer nam omoguava pra-
enje prilagoavanja svom invaliditetu, funkcionisanje sa invaliditetom, kao i
opte blagostanje i zadovoljstvo svojim ivotom, ali i za praenje dostupnosti
zdravstvene i socijalne zatite i, u krajnjoj liniji, potovanje ljudskih prava. Pro-
cena sopstvenog kvaliteta ivota od strane osoba sa invaliditetom je preduslov
i prvi korak u strategiji poboljanja kvaliteta ivota ove populacije (uoavanje
tekoa, pravljenje akcionih planova i sprovoenje najadekvatnijih moguih ak-
tivnosti za poboljanje kvaliteta ivota.
Pojam kvalitet ivota kod invalidnosti prihvaen je kao koncept koji se
tie poboljanja celokupnog ivljenja osoba sa invaliditetom. Ovako koncipiran,
ukljuuje opti deo, zajedniki za celu populaciju, i poseban deo, koji je specif-
an samo za osobe sa invaliditetom, a koji ukljuuje primarne dimenzije:
1. Fiziko stanje podrazumeva procenu telesnih funkcija, opteg fzikog
blagostanja, simptoma bolesti, nusefekte terapeutskih procedura i to
onako kako ih doivljava osoba sa invaliditetom;
2. Funkcionalno stanje odnosi se na svakodnevno, uobiajeno funkcioni-
sanje, poput kretanja, oblaenja, kupanja, sve do ispunjavanja obaveza
u kui i van nje, porodici i socijalnim ulogama;
3. Psiholoko stanje refektuje kako pozitivna, tako i negativna emotivna
stanja, kogniciju, samokontrolu, oseaj tuge, sree, nemoi i sl.;
4. Socijalno stanje ine subdomeni socijalnih interakcija, podrke, uea u
slobodnim i drutvenim aktivnostima.
Na taj nain, koncept kvaliteta ivota kod invalidnosti ukljuuje sve aspek-
te ivota, intrapersonalne, interpersonalne i ekstrapersonalne, koji su vrlo usko
povezani.
Sutina pojma kvaliteta ivota kod osoba sa invaliditetom jeste poboljanje
i unapreenje celokupnog ivljenja tih osoba, koje se ostvaruje kroz tri nivoa:
ostvarenje osnovnih ljudskih potreba, doivljavanje satisfakcije u aspektima koji
su vani za neku osobu i postizanje viih nivoa linog uivanja i ispunjenosti.
Tabela 1. Domeni kvaliteta ivota Svetske zdravstvene organizacije
PoDUJE
j
j
iZiko ZDaVLJE
j m

j m
PSiHiko ZDaVLJE
m
j
mj
mjj mj ccj
NiVo NEZaViSNoSTi
j
aD
mc m
c
SoCiJaLNE ELaCiJE
cj
cj

okUENJE
fj
f
j :
j
m cj j
m cj/ m
f j ( m)
DUHoVNoST
ELiGioZNoST
PESoNaLNa VEoVaNJa
j
j
KLASIFIKAcIJA, ISHODI I UeSTALOST POJAVe
POVreDe KImeNe mODINe
Kada medicinski strunjaci, pacijenti ili njihove porodice razgovaraju o oz-
biljnosti povrede, oni prvenstveno koriste termine potpun i nepotpun prekid
kimene modine. esto se termin kompletna povreda poistoveuje sa termi-
nom potpuno prekinuta, to se moe potvrditi radiolokim snimkom. Termin
nepotpuna povreda pretpostavlja da kimena modina nije u potpunosti pre-
kinuta. Meutim, konfuzija se javlja kada pacijenti imaju kliniki ispoljene ma-
nifestacije potpune povrede a kimena modina nije u potpunosti prekinuta.
Iz ovih razloga defnicije o teini povreda su se znatno izmenile u poslednjih 40
godina. Godine 1969, klasifkaciju povreda kimene modine objavio je Frankel
et al. U ovoj klasifkaciji, pacijenti sa senzornom funkcijom tri ili vie nivoa ispod
nivoa povrede klasifkovani su kao nepotpuna povreda. Godine 1982, American
Spinal Injury Association (ASIA) objavila je standarde za neuroloku klasif-
kaciju povreda kimene modine, koja je postala prihvaen jezik za opisivanje
nivoa povrede (senzornih i motornih). Tokom 1992. godine, ASIA je doivela
reviziju i objavljena je skala oteenja (AIS). Ova revizija tano defnie potpune
i nepotpune povrede. Sadanja klasifkacija, koja prua standardizaciju za sva
motorna i senzorna oteenja, naziva se Meunarodni standardi za neuroloku
klasifkaciju povrede kimene modine (ISCSCI). Upotreba ovih standarda
omoguava: bolju prognozu motornog oporavka ekstremiteta, zasnovanu na
praenju oporavka miine snage i motornog nivoa, praenje efekata lekova na
osnovu motornog i senzitivnog skora i praenje efekata rehabilitacije na osnovu
ocena funkcionalnog merenja.
Osobe sa traumatskom paraplegijom zadobile su povredu tokom ivota,
koja je pogodila torakalni, lumbalni ili sakralni segment kimene modine. Na-
stupila je lezija neuralnih elemenata u spinalnom kanalu, koja moe biti deli-
mina ili potpuna i dati kliniku sliku parapareze ili paraplegije. Kod paraplegije
je ouvana funkcija gornjih ekstremiteta, a u zavisnosti od visine lezije moe
biti oteena funkcija trupa, donjih ekstremiteta i karlinih organa. Od visine
oteenja, kao i od teine same povrede zavisi prognoza, rehabilitacija kao i
budui nain ivota ovih pacijenata. Najnoviji podaci iz februara 2011, publiko-
vani u Te National Spinal Cord Injury Statistical Center in Alabama, koji koriste
procene dobijene iz nekoliko studija, govore da je godinja incidenca povrede
kimene modine u SAD 40 sluajeva na milion stanovnika, to predstavlja
novih 12000 sluajeva svake godine. Broj osoba koje ive u SAD sa povree-
nom kimenom modinom u 2010. godini kretao se oko 265000. Podaci takoe
pokazuju da povrede kimene modine najvie doivljavaju mlade osobe. Od
1973. do 1979. godine prosena starost u momentu povreivanja iznosila je
28,7 godina, a veina povreda se dogodila izmeu 16. i 30. godine. Meutim,
kako prosena starost stanovnitva postaje vea, tako se i prosena starost u
momentu povreivanja poveavala, pa je u 2005. godini iznosila 40,7 godina.
Uzroci povrede kimene modine ukljuuju traumu, vaskularne poremeaje,
tumore, infekcije i razvojne poremeaje. Trauma moe biti rezultat nesrea sa
motornim vozilima, pada, sportskih povreda (ronjenje u plitkoj vodi, jahanje,
ekstremni sportovi i sl.), industrijskih nesrea, prostrelnih rana, napada i drugih
razloga. Povrede kimene modine mogu nastati kod oslabljene kotano-mii-
ne strukture (npr. kod reumatoidnog artritisa ili osteoporoze), ili ako je kimeni
kanal koji titi kimenu modinu postao preuzak (kod kimene stenoze) usled
normalnog procesa starenja. Takoe, pacijenti koji imaju druge zdravstvene pro-
bleme, koji su skloni padu, ili imaju slabost ili nespretnost (npr. kod modanog
udara), mogu biti podloni povredama. Direktna povreda, kao to su poseko-
tine, moe da dovede do povrede kimene modine, naroito ako su kosti ili
diskovi oteeni. Fragmenti kosti (iz polomljenih prljenova) ili fragmenti od
metala (kod saobraajne nesree ili povrede vatrenim orujem) takoe mogu da
otete kimenu modinu.
Podaci objavljeni u februaru 2011. godine, gde su sublimirane informacije
u nekoliko poslednjih godina, govore da su od 2005. godine udesi sa motornim
vozilima najei uzronik nastanaka SCI (40.4%). Sledei najei uzronik
predstavljaju padovi, a na treem mestu se nalazi nasilje (pre svega prostrelne
rane). Nasilje je kao uzronik dostiglo vrhunac izmeu 1990. i 1999. godine,
pa je sa 13,3%, koliko je iznosio procenat pre 1980. godine, skoio na 24,8%
tokom devedesetih godina. Danas, trend povreivanja aktom nasilja smanjen
je na 15%, to i dalje predstavlja ogroman faktor rizika od tekog povreivanja
kimene modine.
Mogunost oporavka nakon lezija kimene modine zavisi od obima po-
vrede kimene modine i nervnih korenova. Donovan i Bedbruk su utvrdili 3
glavna faktora koji utiu na mogunost oporavka: 1) stepen patolokih promena
kao posledica traume; 2) prevencija daljeg oteenja u okviru mera zbrinjavanja i
3) prevencija dodatnog oteenja nervnog tkiva od hipoksije i hipotenzije tokom
akutnog zbrinjavanja. Leenje lezija kimene modine poinje fazom akutnog
tretmana, odnosno periodom od povrede do stabilizacije frakture (akutna faza),
i faze rehabilitacije, koja podrazumeva postupke od inicijalnih pokuaja vertikali-
zacije do pripreme za otpust iz rehabilitacione ustanove faza mobilizacije.
Vaan aspekt dugoronog rehabilitacionog plana jeste obuka pacijenta
za doivotno staranje o svom defcitu. Ovo zahteva reintegraciju u zajedni-
cu i odravanje optimalnog zdravstvenog nivoa tokom rehabilitacije. Aspekti
su brojni: stanovanje, ishrana, transport, fnansije, odravanje funkcionalnih
vetina i dalje obuavanje i ukljuivanje u socijalne i rekreativne aktivnosti.
Odravanje optimalnog zdravstvenog stanja podrazumeva, izmeu ostalog, i
borbu protiv komplikacija nastalih usled povrede (infekcije urinarnog trakta,
kontrakture, bol, depresija, hronine bolesti, bolesti srca, gojaznost i dijabe-
tes), dok socijalna reintegracija podrazumeva povratak u radnu i porodinu
sredinu, drutvene kontakte, profesionalnu orijentaciju, prekvalifkaciju ili/i
zapoljavanje.
U Srbiji ima izmeu 700000 800000 osoba sa invaliditetom (oko 10%
ukupne populacije), ali ne postoji centralizovana i sveobuhvatna baza podataka
o tanom broju osoba sa povredom kimene modine. Prema podacima Babovi-
a (2010), incidenca se kree oko 12,1 povreenih na milion stanovnika.
SOcIJALNA INTeGrAcIJA KAO PreDIKTOr KVALITeTA IVOTA
Tekoe socijalne integracije, kao generiki termin i pojam, odnose se
prvenstveno na tekoe koje su vezane za somatopsihika oteenja, odnosno
poremeaje ponaanja u interakciji sa socijalnom okolinom. Meutim, on ne-
dvosmisleno upuuje i na ulogu drutva i socijalne sredine, kao jednog veoma
bitnog generatora tekoa u socijalnoj integraciji. Veina ljudi sa motorikim
poremeajima ima problem da aktivno uestvuje u obavljanju svakodnevnih i-
votnih aktivnosti i participira u drutvenoj zajednici na nain na koji bi elela
ili na nain na koji je to obavljala pre pojave invalidnosti. Dakle, nije presudan
samo kliniki tok bolesti, vaan je i kvalitet i relevantnost rehabilitacije, podrke
zdravstvene zatite, opteg zdravstvenog stanja pojedinca, kao i podrke ue i
ire drutvene zajednice. Pojam integracije moe se povezati sa pojmom ravno-
tee u funkcionisanju oveka kao biopsihosocijalne strukture. Uopteno, inte-
gracija se moe defnisati kao organizacija delova u jednu celinu (strukturu) koja
harmonino deluje u postizanju zajednikih ciljeva: ona pretpostavlja ravnoteu
u interakciji elemenata koji ine neku strukturu. Integracija, sama po sebi, ima
razliite nivoe i oblike, tako da je i sam pojam socijalne integracije veoma kom-
pleksan. Prema Lakievi (2000), socijalna integracija je proces ovladavanja i
preuzimanja uloga u socijalnim aktivnostima i pribavljanje satisfakcija iz socijal-
nog ivota, to je neophodno za razvoj i funkcionisanje linosti. Proces interak-
cije drutvene zajednice i pojedinca veoma je aktivan i traje itav ivot. Kvalitet
tog odnosa predstavlja krajnji cilj u procesu rehabilitacije lica sa traumatskom
povredom kimene modine. Neosporno, on obuhvata i proima ostale vidove
rehabilitacije, kako medicinsku, tako i profesionalnu. Pod socijalnom integra-
cijom podrazumeva se potpuno ukljuivanje u drutveno-ekonomski i kulturni
ivot zajednice, a odnosi se na porodinu, radnu i drutvenu sredinu. Iz tog ra-
zloga, porodica, kolektiv, drugi subjekti i drutvo u celini imaju pravo i moralnu
obavezu da osobama iz ovih grupa, pored zatite, prue i odreenu podrku,
kako bi se oni u to veoj meri ili u potpunosti integrisali u ivot zajednice, jer
od tog uspeha zavisi uspeh kompletnog procesa rehabilitacije.
Socioloka istraivanja u poslednjih 25 godina pokuavaju da tano defni-
u status fziki oteene osobe. Na gradskom podruju New Yorka tri godine su
raena antropoloka istraivanja vezana za drutvene odnose osoba sa povredom
kimene modine. Zakljuci govore da su to lica sa nedefnisanim drutvenim
statusom: nisu ni bolesni, ni zdravi, nisu ni socijalno aktivni, a nisu ni drutveno
uklonjeni. Status ljudi iz ove populacije predstavlja simbol invalida kulture
amerikog drutva. Ova perspektiva je proirena i na druge nevolje sa kojima
se susreu paraplegiari: akutni gubitak prihoda, statusa, komplikacije bolesti i
pojava teih stanja i bolesti.
POTrebA I mOGUNOST DrUTVeNe INTeGrAcIJe
Produeni ivotni vek i napredna medicinska saznanja i tehnologije dovele
su do porasta broja lica sa hroninim bolestima, poremeajima ili invaliditetom.
Prevalenca invalidnosti raste snano svake godine. Politika u oblasti zdravstvene
zatite se takoe menja i vie panje se posveuje problemima koji se ne odnose
samo na bolest, ve i njen uticaj na funkcionisanje pojedinca u svakodnevnom
ivotu i drutvenoj zajednici. Podaci iz literature mogu nam dati opte odred-
nice koji su najvei uzronici promenjenog i umanjenog kvaliteta ivota osoba
sa motorikim poremeajima, meutim, oni nisu sasvim relevantni za Srbiju, iz
vie razloga. Oni se mogu odrediti u nekoliko osnovnih parametara: materijalni
uslovi, neinformisanost, predrasude, stil ivota, arhitektonske barijere, stav ue i
ire drutvene zajednice.
Analiza literature ukazuje da je socijalna integrisanost faktor koji je naje-
e povezan sa terminom zadovoljstvo i blagostanje. Takoe, navode se injenice
da je socijalna ukljuenost vei prediktor kvaliteta ivota od stepena same po-
vrede. Uprkos svemu, najvei broj osoba sa SCI smatra da nema oseaj pripad-
nosti drutvenoj zajednici. Istraivanja raena u Velikoj Britaniji, takoe, govore
u prilog tome da je kvalitet ivota ljudi sa traumatskom povredom kimene
modine procenjivan na visokom nivou, ukoliko su odnosi sa porodicom i prija-
teljima bili fuentni i kvalitetni. Aktuelnost ove teme posebno dobija na znaaju
ako sagledamo stope incidence, dob povreenih, kao i materijalne tekoe sa
kojima se susree pojedinac, porodica, ali i zdravstveni fondovi. Profesionalna
rehabilitacija predstavlja jedan od generiuih faktora za drutvenu integraciju
osoba sa traumatskom paraplegijom. injenica je da je ona direktno odreena
kompletnom interakcijom izmeu faktora povrede, oteenja, linih faktora ali
i faktora sredine. Po defniciji, to je usmerena intervencija koja olakava po-
vratak na posao ili spreavanje gubitka posla, a njen uspeh uslovljen je razlii-
tim pozitivnim i negativnim faktorima. Medicinska rehabilitacija kod osoba sa
traumatskom paraplegijom mora biti praena profesionalnom rehabilitacijom
i ne sme se odlagati. Najpoeljnije je preklapanje ovih, uslovno reeno, dveju
rehabilitacija, odnosno sinhronizacija rehabilitacionih sekvela. Kao takva, ona
predstavlja uspean odgovor kada je u pitanju prevencija skraivanja produene
nesposobnosti za rad. Ona moe da ubrza povratak na rad, da podstakne pove-
anje produktivnosti rada, da doprinese smanjivanju potrebe za prevremenim
penzionisanjem, kao i umanjivanju direktnih i indirektnih posledica povreiva-
nja. Osoba koja je radnoaktivna i fnansijski nezavisna, lake ostvaruje pozitivne
kontakte, kako na radnom mestu, tako i unutar drutvene zajednice, podie sa-
mopouzdanje i veru u sopstvene mogunosti, psiholoki je stabilnija i ima veu
dozu optimizma, lake ostvaruje brane i porodine veze, a kvalitet svog ivota
ocenjuje na veem nivou.
Sportske aktivnosti su takoe jedan od naina socijalne reintegracije osoba
koje su doivele traumatsku paraplegiju. Fizika aktivnost podie nivo preosta-
lih telesnih sposobnosti, smanjuje mogunost nastanka komplikacija osnovne
bolesti i time produava ivotni vek, podstie samovrednovanje, samorealizaciju
i nivo socijalnih kontakata. Meutim, ona je zavisna kako od pojedinca, tako i
od uea drutvene zajednice. Problemi na koje nailaze osobe sa ovom vrstom
invaliditeta odnose se na injenicu da je u medijima slabo zastupljena ova pro-
blematika. Oni nemaju informaciju, pre svega, gde, kome i kada da se obrate
ukoliko ele da se bave sportskim aktivnostima. Takoe, optinske organizacije,
koje su registrovane za sport i rekreaciju invalidnih osoba, u veini sluajeva
nemaju specijalistiki obueno struno lice iji je zadatak da organizuje, osmisli
i sprovodi plan svog rada. Osim ovoga, est problem je i obezbeivanje sportskih
terena na kojima bi se sprovodile svakodnevne sportsko-rekreativne aktivnosti
osoba sa paraplegijom, kao i neposedovanje prilagoenih rekvizita za pojedi-
ne aktivnosti, to je direktna posledica nedovoljnih materijalnih izdavanja iz
budeta.
Arhitektonske barijere predstavljaju posebno znaaj deo ivota osoba sa
paraplegijom. Prilazi javnim objektima, zgradama, bolnicama, liftovi, adaptira-
na radna mesta, adaptirani stambeni objekti, autobusi, parking mesta i sl. ine
socijalni ivot ovih ljudi nemoguim. Prvenstveno, ovaj deo se odnosi na ulaga-
nja vlade i dravnih institucija. Bez reenih arhitektonskih problema teko je i
pomisliti na bilo koji oblik socijalne integracije osoba koje su zadobile povredu
kimene modine i iji je ivot odreen za kretanje u invalidskim kolicima.
UmeSTO ZAKLJUKA
Socijalna integracija u svojoj osnovi ima konceptualni okvir, a to je dru-
tveno umetanje. Rezultat je niza procesa, a obuhvata iroki aspekt aktivnosti
kao to su: funkcionalna rehabilitacija, obrazovanje, profesionalna orijentacija,
struna obuka, a zaokruena je profesionalnom rehabilitacijom (ili strunom
reintegracijom). Procedure, sredstva i rezultate socijalizacije, to se tie sadr-
aja, procesa i rezultata ukljuivanja i integracije ukljuuju, kao jedno od
najvanijih, pitanje zaposlenja. Postoje razliiti pristupi u vezi sa doprinosom
zapoljavanju ljudi iz ovih drutvenih grupa, a to je, izmeu ostalog, sledee:
a) mogunosti da se razviju sposobnosti koje doprinose razvoju i formiranju
linosti; b) mogunosti razvoja odnosa sa ostalim lanovima drutva; c) podra-
zumeva postojanje i funkcionisanje drutva koje pomae funkcionisanje i inte-
grisanje i dovodi do g) socijalne integracije oveka.
Meutim, i pored potrebe za socijalnim ivotom osoba sa paraplegijom,
koji se najbolje uspostavlja kroz rad, drutvena zajednica ne nudi podjedna-
ke mogunosti za zaposlenje osobama iz ovih drutvenih grupa i osobama bez
oteenja. Razlozi su nekada subjektivni a nekada objektivni. Profesionalna re-
habilitacija ovih osoba pretpostavlja prvenstveno pripremu za obavljanje odre-
ene vrste rada u skladu sa svojim sposobnostima, vetinama, interesovanjima,
kao i potrebama na tritu rada. Odsustvo i marginalizacija ovih osoba iz soci-
jalne sredine prouzrokuje otuenje, degradaciju i neuspeh u ostvarivanju linog
identiteta, to poveava zavisnost od okruenja (porodinog, institucionalnog,
socijalnih davanja, milosra i sl.).
Evidentno je da je preduslov drutvene integracije uzajamno prihvatanje i
priznavanje jednakosti svih lanova u drutvo, tj. njihova uzajamna veza izmeu
prava i odgovornosti, koji ine osnovu funkcionisanja drutvene zajednice (po-
rodice, kole, posla, socijalne sredine).
Shodno tome, sistemi obrazovanja i obrazovni faktori treba da pripreme
sve lanove, koji sainjavaju ljudsko drutvo, da slobodno i odgovorno una-
preuju svoja znanja i stavove kroz: porodicu i drutvo, sistemsko obrazovanje
(sveobuhvatno i struno), struno-fnansijsku integraciju u skladu sa interesima
pojedinca, mogunostima, akcijama u oba smera, meusobnim upoznavanjem i
prihvatanjem. Meusobno prihvatanje dovodi do uklanjanja inhibicija, a uskra-
ivanje nekih prava (kao to je pravo na obrazovanje, rehabilitaciju, integraciju i
sl.) dovodi do poveanja zavisnosti i poveanja inhibicije.
LITerATUrA
Babovi, D. (2010), iveti uspravno posle povrede kimene modine. Beograd: Batatisak.
Cardol, M., Brandsma, J. W., Groot, I. J. M., Bosoe, G. A. M., Haan, R. J., Jong, B. A. (1999),
Handicap questionnaires: what do they assess? Disability Rehabilitation, 21:97105.
Cella, D. F., Tulsky, D. S. (1990), Measuring quality of life today: metolological aspect. On-
cology, 4:2938.
Cella, F. D. (1992), Quality of life: the concept. Journal of Palliative Care, 8(3):813.
Davern, M., Cummins, R. A., Stokes, M. A. (2007), Subjective wellbeing as an afectiveco-
gnitive construct. Journal of Happiness Studies, 8:429449.
DeVivo, M. J., Go, B. K., Jackson, A. B. (2002), Overview of the national spinal cord injury
statistical center database. Journal of Spinal Cord Medicine, 25:335338.
Diener, E., Suh, E. M, Lucas, R. E., Smith, H. L. (1999), Subjective well-being: three deca-
des of progress. Psychological Bulletin, 125:276302.
Dijkers, M. (2007), Whats in a name? Te indiscriminate use of the Quality of life la-
bel, and the need to bring about clarity in conceptualizations. International Journal of
Nursing Studies, 44:153155.
Frankel, H. L., Hancock, D. O., Hyslop, G., Melzak, J., Michaelis, L. S., Ungar, G. H.,
Vernon, J. D. S., Walsh, J. J. (1969), Te value of postural reduction in the initial ma-
nagement of closed injuries of the spine with paraplegia and tetraplegia. Paraplegia,
7: 179192.
Gartner, A., Joe, T. (1987), Images of the Disabled, Disabling Images. New York: Praeger.
Gobelet, C., Luthi, F., Al-Khodairy, A. T., Chamberlain, M. A. (2007), Vocational reha-
bilitation: A multidisciplinary intervention. Disability and Rehabilitation, 29 (17):
14051410.
Hammell, K. W. (2004), Exploring quality of life following high spinal cord injury: a review
and critique. Spinal Cord, 42:491502.
Jovanovi, M. (2011), Invalidnost i kvalitet ivota. Socijalna misao, 18(2): 151160.
Jovi, S. (2004), Neurorehabilitacija. Beograd: Filip Vinji.
Kovaevi, V., Stani, B., Mejovek, M. (1998), Osnovi teorije defektologije. Fakultet za de-
fektologiju Sveuilita u Zagrebu.
Lakievi, M. (2000), Metode i tehnike socijalnog rada III. Beograd: Udruenje strunih rad-
nika socijalne zatite.
Marino, R. J., Barros, T., Biering-Sorensen, F., Burns, S. P., Donovan, W. H., Graves, D. E. et
al. (2003), International standards for neurological classifcation of spinal cord injury.
Journal of Spinal Cord Medicine, 26 (Suppl 1): S50S56.
Martin Ginis, K., Latimer, A., Arbour-Nicitopoulos, K., Bassett, R., Wolfe, D., Hanna, S.
(2011), Determinants of Physical Activity Among People with Spinal Cord Injury: A
Test of Social Cognitive Teory, Annals of Behavioral Medicine, 42(1):127133.
McDowell, I. (2006), Measuring health: a guide to rating scales and questionnaires. New York:
Oxford University Press, 3.
McHorney, C. A. (1999), Health status assessment methods for adults: past accomplishments
and future challenges. Annual Review of Public Health, 20:309335.
Moons, P., Budts, W., De Geest, S. (2006), Critique on the conceptualisation of quality of
life: a review and evaluation of diferent conceptual approaches. International Journal
of Nursing Studies, 43:89122.
Mortenson, W., Noreau, L., Miller, W. (2010), Te relationship between and predictors of
quality of life after spinal cord injury at 3 and 15 months after discharge. Spinal Cord
(serial on the Internet), 48(1):7379.
Murphy, K. P., Molnar, G. E., Lankasky, K. (2010), Employment and social issues in adults
with cerebral palsy, Archives of Physical Medicine and Rehabilitation, 81: 807811.
Neufeld, S., Lysack, C. (2010), Te risk inventory for persons with spinal cord injury: De-
velopment and preliminary validation of a risk assessment tool for spinal cord injury.
Disability & Rehabilitation, 32(3): 230238.
Revecky, D. A., Kline Leidy, N. (1998), Questionnarie scaling: models and issues. In: Staqu-
et, M., J., Hays, R. D., Fayers, P., M., ed, Quality of life assesment in clinical trials. Met-
hods and practice, New York, Oxford University press, p.157168.
Richards JS, Osuna FJ, Jaworski TM, Novack TA, Leli DA, Boll TJ. (1991), Te efectivene-
ss of diferent methods of defning traumatic brain injury in predicting post-discharge
adjustment in a spinal cord injury population. Arch Phys Med Rehabil, 72: 275279.
Schottler, J., Vogel, L., Chafetz, R. S., Mulcahey, M. J. (2010), Patient and caregiver knowledge
of severity of injury among youth with spinal cord injury. Spinal Cord 48(1), 3438.
Spinal Cord Injury Facts and Figures at a Glance, publication of the National Spinal Cord
Injury Statistical Center, Birmingham, Alabama, February 2011 Available at https: /
/www.nscisc.uab.edu
Trgovevi, S., Kljaji, D. (2011), Mogunosti socijalne integracije osoba sa invaliditetom,
Prvi meunarodni skup studenata specijalne edukacije i rehabilitacije Specijalna edu-
kacija i rehabilitacija, Zbornik radova, str. 28-43, Beograd: Fakultet za specijalnu edu-
kaciju i rehabilitaciju.
Villef, I., Crosta, M., Ravaud, J. F., Group, T. (2003), Disability and a sense of community
belonging: A study among tetraplegic spinal-cord-injured persons in France. Social
Science & Medicine, 56:321332.
Ware, J. E. Jr. (2003), Conceptualization and measurement of health-related quality of life:
comments on an evolving feld. Archives of physical medicine and rehabilitation, 84:
S4351.
Ware, J. E., Sherbourne, C. D. (1992), Te MOS 36-Item Short Form Health Survey (SF-
36). Medical Care, 30 (6): 472483.
WHO (1998), Te world health report: life in 21 centry-a vision for all. Geneva.
World Health Organization (1993), WHOQoL Study Protocol. WHO (MNH7PSF/93.9).
Sanja Trgovevi, Dragana Kljaji, Goran Nedovi
SOcIAL INTeGrATION AS DeTermINANT OF THe QUALITY OF LIFe OF PerSONS
WITH TrAUmATIc PArAPLeGIA
Summary:
Sc cc m c
c c. i c cm
c c c : c -
c w m
( ). Sc
m cm c c-cmc
c cmmy m my w c -
m. T m c my
fc mc-ycc m ..
cc c w c m. Hw
y cy c m
y m fc c .
Mjy w m m cy
c cy y c c
c cmmy m m /
cy m ccc y. P
w mc w j w ccc
m c wc c
cm cc c .
m mm m m
cm wc w ccmy m fc-
cmc. Sc f -
c w fcy f qy
.
Key words: c qy .
Veljko Simi, mA
9
UDC 304:338.124.42008/2011
UTIcAJ eKONOmSKe KrIZe NA SOcIJALNU
POLITIKU SrbIJe U PerIODU 20082011
50
Saetak:
U m cj m cj-
Sj 20082011. jj
mj m j j c j jj
m j cj : jj -
m j m cj -
j cj j
c c.
Kljune rei: cj m -
m j cj cj -

UVOD
Nakon decenija razvoja produkovanog kapitalizmom i globalnom ekono-
mijom, baziranog na liberalnim principima, svetska ekonomija se nala na rubu
opstanka. Suoena sa krizom i narastajuim socijalnim problemima,odrivost
onih institucija, koje su civilizacijske tekovine, drava zbog nedostatka sredstava
mora da smanji socijalne izdatke i time ogranii svoje socijalne funkcije. Proces
globalizacije, koji sa sobom nosi povezivanje, na svetskom nivou, u oblasti fnan-
sija, ekonomije, privrede, informacionih tehnologija i dr. doveo je do zavisno-
sti malih ekonomija, kao to je srpska, od meunarodne fnansijske institucije
(MMF, Svetska banka, i dr.). Imajui u vidu da se Srbija, nakon dvadeset godina
tranzicije, ratnih razaranja, neuspenih i aferama praenim privatizacijama, na-
la u nezahvalnoj poziciji da sa poprilino nerazvijenom ekonomijom, unite-
49 S j U .
E-m: jmc16@m.cm
50 T mj 31. 2011. .
nom proizvodnjom i nestabilnom politikom situacijom doeka krizu svetskih
razmera.
Sa narastajuim brojem nelikvidnih preduzea, optereenih nametima
koje je drava ubirala, iz kojih je fnansirala trokove javnog sektora i socijalnih
programa, drava je dola u situaciju da smanji svoje socijalne izdatke i svede
svoje funkcije na minimum.
Izazovi koji su postavljeni pred vladu Srbije su brojni, a po svojoj veliini
naroito se izdvajaju:
smanjenje rashoda u javnom sektoru,
rastua nezaposlenost,
pad BDP-a (bruto drutvenog proizvoda),
trajkovi radnika,
narastajua beda, osiromaenje i siromatvo graana, itd.
Drava se kao faktor sigurnosti i stabilnosti nala pred izazovom globalnih
razmera. Promene nastale na doktrinarnom nivou drave dovele su do smanje-
nog uticaja nacionalnih vlada i do gubitka upravljanja nad kormilom broda
koji tone. Kakve e posledice doneti mere koje je vlada preduzimala u saniranju
efekata Svetske ekonomske krize pokazae vreme koje dolazi.
ZAPOLJAVANJe I NeZAPOSLeNOST
Karakteristike trita radne snage u Srbiji u periodu pre nastanka krize
su bile nepovoljne niska stopa ekonomske aktivnosti (neznatno iznad 50%)
i tendencija rasta stope nezaposlenosti uz oscilacije po godinama. Ukupna za-
poslenost se, prema anketi o radnoj snazi, poslednjih godina kretala izmeu 2,6
i 2,800000. U periodu od 1997. do 2007. godine, stopa zaposlenosti stanovni-
tva varira bez jasne tendencije rasta. Godine 2007. stopa zaposlenosti iznosila
je 51,5%, dok je u istom periodu u svih 27 zemalja EU bila 64,5%. U 2007. i
2008. godini je dolo do prekida viegodinje tendencije smanjenja zaposlenosti,
odnosno do njenog laganog rasta. U aprilu 2008. godine zaposlenost je dostigla
2,840000, odnosno stopa zaposlenosti bila je 53,7. Meu zaposlenima, 658000
je bilo angaovano u neformalnom sektoru ekonomije. Broj zaposlenih u 2009.
godini manji je u odnosu na prethodnu godinu za 5,1%. Mada su podaci o stopi
nezaposlenosti razliiti: Republiki zavod za statistiku izraunao je u oktobru
2009. godine da stopa iznosi 16,6% (izvor: Anketa o radnoj snazi), a aprila 2010.
godine stopa je iznosila 19,2%.
51
51 M L Scj m cj j Sj Z Scj -
m j 2011 . 107127.
509 Vj SmUTiCaJ EkoNoMSkE kiZE Na SoCiJaLNU PoLiTikU SiJE U PEioDU 20082011
Pored niskog nivoa, nepovoljna karakteristika zaposlenosti u Srbiji je i
stalno smanjenje zaposlenosti u modernom sektoru ekonomije, u takozvanoj
velikoj privredi, a poveanje zaposlenosti na manje kvalitetnim, povremenim
sezonskim poslovima. Iako se nezaposlenost u Srbiji smanjivala u periodu na-
stanka krize, ona je i dalje na relativno visokom nivou.
Tabela 1. Stopa nezaposlenosti u Srbiji
GoDiNa PoCENaT
2003.
1463
2004.
185
2005.
208
2006.
209
2007.
181
2008.
136
2009.
166
2010.
192
Izvor: Anketa o radnoj snazi, Saoptenje 29 RSZ iz 2008. godine,
za 2009. i 2010. godinu
Kao to pokazuje tabela broj 1, u odnosu na 2005. i 2006. godinu primetna
je tendencija smanjenja stope nezaposlenosti. Meutim, smanjenje broja neza-
poslenih nije rezultat zapoljavanja tih lica, jednim delom zbog metodolokih
razloga, a delom zbog prelaska ove kategorije lica u kategoriju neaktivnih lica
(promena u nainu evidentiranja i raunanja nezaposlenih). Jo jedna nepovolj-
na karakteristika nezaposlenosti u Srbiji je visoko uee, preko 70% dugotrajno
nezaposlenih (71% nezaposlenih u tom statusu su due od jedne godine, 54%
due od dve godine, a ak 10,6% nezaposleno je preko 10 godina). Takoe,
nepovoljna je okolnost to je u strukturi nezaposlene populacije visoko uee
mladih (aprila 2008. godine udeo mladih od 15 do 29 godina iznosio je ak
38,6%), naroito onih koji prvi put trae posao.
Visoka stopa nezaposlenosti, koja je tranziciona i strukturalna, odraava
se negativno na radnoaktivnu strukturu stanovnitva, imajui u vidu da je visok
udeo takozvane izdravane populacije, odnosno procenat aktivnih u ukupnom
stanovnitvu iznosi 46%. Odnos aktivnog i izdravanog stanovnitva nepovolj-
niji je nego u drugim evropskim zemljama, ne samo zbog visoke stope nezapo-
slenosti, nego i zbog visokog uea penzionera (preko 20%), kao i zbog znatnog
broja (preko 120000) izbeglih i raseljenih lica iz bivih jugoslovenskih republika
i sa Kosova.
Posledice visokog nivoa nezaposlenosti, nelikvidnosti privrede, visokih
cena infacije su pad zarada, rast trokova ivota i njihovo visoko uee u struk-
turi potronje domainstva, odnosno pad ivotnog standarda.
U 2009. godini, nominalno, zarade su rasle, u poreenju sa 2008. godinom
vee su za 8,5%. Realno, zarade su imale pad od 0,1% (statistiko saoptenje
RSZ br. 355 od 30.12.2009). Od 2008. godine, za veinu domainstava u Srbiji
najvanija strategija preivljavanja je smanjenje trokova ili njihovo odlaganje.
Domainstva mahom odlau potronju svih artikala, osim hrane. Empirijska
istraivanja i njihovi rezultati pokazuju da u velikom broju sluajeva graani
Srbije odustaju od kupovine trajnih potronih dobara, odee, nametaja, odlau
se i zdravstveni trokovi, investicije u porodini biznis i slino.
52

SIrOmATVO
Jedan od najozbiljnijih socijalnih problema savremenog sveta je siroma-
tvo. Siromatvo kao sloen, viedimenzionalan, trajan globalni problem za-
okuplja panju meunarodnih organizacija i institucija, pre svega univerzal-
ne meunarodne organizacije, Ujedinjene nacije, kao i nacionalnih vladinih i
nevladinih organizacija. Generalna skuptina UN je 1996. godinu proglasila
Meunarodnom godinom za iskorenjivanje siromatva. U Milenijumskim ci-
ljevima razvoja (UN, 2000) navedeno je da je iskorenjivanje siromatva jedan
od najznaajnijih ciljeva. Drave lanice UN obavezale su se da e prepoloviti
populaciju iji je prihod manji od 1 amerikog dolara dnevno do 2015. godine.
Ostvarenje ovog cilja bie prolongirano zbog svetske ekonomske krize.
Istraivanja siromatva ukazuju da je siromatvom u Srbiji vie pogoeno
gradsko nego seosko stanovnitvo.Vei rizik za siromatvo imaju nezaposleni,
porodice sa vie lanova, porodice industrijskih radnika, stare osobe, invalidne
osobe, porodice sa jednim roditeljem, pri emu materijalno obezbeenje siro-
manih ne moe obezbediti minimalne egzistencijalne uslove. Ministarstvo za
socijalna pitanja je polovinom 2002. godine sprovelo anketu koja prua neto
povoljniju sliku.
Prema anketi merenja ivotnog standarda, 10,6% stanovnitva u Srbiji, ili
oko 800000 ljudi, ivi ispod granice siromatva. Dve najugroenije starosne gru-
pe su mladi nezaposleni i stare osobe sa minimalnim penzijama. Velike porodice
(sa troje i vie dece / zavisnih lanova) suoavaju se sa 50% verovatnoe za ivot
ispod granice siromatva. Ljudi sa niskim stepenom obrazovanja (koji ive u
gradskim podrujima) primaju nie plate u zvaninom sektoru 2/3 prosene
m j 2011 . 107127.
plate, i samo polovinu prosene plate u nezvaninom sektoru. Oni ine oko
polovinu ukupnog broja nezaposlenih i suoavaju se sa veom mogunou da
postanu viak tokom restrukturiranja kompanija i/ili privatizacije.
53
Ekonomska kriza poveava rizik za pojavu siromatva koje je u Srbiji ras-
prostranjeno mnogo vie nego u zemljama EU i neto manje u poreenju s
periodom do 2000. godine. Zbog kompleksnosti fenomena siromatva, opte
i neravnomerne njegove regionalne rasporeenosti, posledica do kojih dovodi,
prvi put posle ratnog razvoja drutva sainjena je Strategija za smanjenje siro-
matva, kojoj je prethodilo prouavanje svih relevantnih aspekata ove pojave u
naim uslovima. Siromatvo kao posledica ekonomske krize prisutno je u svim
zemljama sveta, negde u veoj, a negde u manjoj meri. Karakteristike pojave
siromatva u Srbiji su:
iroka rasprostranjenost;
Koncentracija pojave u tradicionalno nerazvijenim podrujima na jugu
i jugoistoku zemlje;
Stvaranje novih oblika siromatva (radnici u viku);
Naglaena zastupljenost u seoskoj populaciji (za razliku od prethod-
nog perioda, do 2000. godine, kada je proces bio obrnut);
Obrazovni nivo, ruralna pozicioniranost i udeo starakih domainsta-
va su odluujui elementi koji poveavaju rizik siromatva;
Visoka korelacija sa nezaposlenou.
U vezi sa pojavom siromatva treba pomenuti i socijalno raslojavanje sta-
novnitva, nejednakosti u raspodeli dohotka. Najvee socijalne nejednakosti ja-
vljaju se izmeu radnoaktivne, zaposlene i nezaposlene populacije, zatim u struk-
turi zaposlenih postoje takoe znaajne nejednakosti u odnosu na ostvarene za-
rade, koje nisu uvek rezultat uloenog rada i produktivnosti. Procenjuje se da u
Srbiji postoji oko 5 do 10% ekstremno bogatih, ak i po svetskim standardima
bogatstva, koji su, u veini sluajeva, do bogatstva doli nezakonitim putem,
bavei se vercom, kriminalom, sivom ekonomijom i sl., dok se na drugoj strani
nalazi veina populacije koja je osiromaila ili se nalazi na dnu drutvene lestvice
u stanju apsolutnog siromatva i bede. Ovakvi retrogradni procesi drutvene slo-
jevitosti obeleje su veine drutava u tranziciji, kod nas se ovakvi trendovi sporo
zaustavljaju i mere dravne intervencije su spore i nedovoljno efkasne.
U tesnoj korelaciji sa pojavom siromatva i socijalne nejednakosti jeste i
socijalna ukljuenost, odnosno iskljuenost naroito drutvenih grupa koje su
socijalno iskljuene, kao jedna znaajna dimenzija ljudskih prava i socijalne
53 a c S m m Z Scj
2009 . 108121.
politike. Socijalnu ukljuenost kod nas nije mogue pouzdano statistiki pratiti
i analizirati zbog problema nastalih usled odsustva ili nepotpunog evidentiranja
bitnih socijalnih indikatora kritinih drutvenih grupa (stara populacija, izbegli-
ce, korisnici socijalnih pomoi, romska populacija, nezaposleni i sl.). Siromatvo
i socijalna nejednakost su potencijalni faktori drutvene iskljuenosti, odnosno
procesa koji onemoguuje da oni koji su u riziku od siromatva i drutvene is-
kljuenosti dobiju mogunost i sredstva koja su potrebna za potpuno uee u
ekonomskom i kulturnom ivotu i postizanju ivotnog standarda koji se smatra
normalnim u drutvu u kojem ive.
oBRazoVaNje
Obrazovanje ima strateku vanost za razvoj drutva u potpunosti. To po-
kazuju i analize meunarodnih organizacija i institucija, kao to su Svetska banka
ili Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Razliita istraivanja
(iz ekonomske ili socioloke perspektive) pokazuju da vii nivo i kvalitet obrazo-
vanja u drutvu pozitivno utie na produktivnost, inovativnost, demokratinost i
dr. Da bi obrazovanje moglo da ostvari takav doprinos, neophodno je da obrazov-
ni sistem u jednoj zemlji bude kvalitetan, efkasan, dostupan i ravnopravan. Kao
osnovni zadatak sistema obrazovanja postavlja se zahtev da svaki pojedinac razvije
svoje potencijale, da se osposobi da upotrebljava svoje znanje i da ga unapreuje.
Stie se utisak da drava posmatra obrazovanje kao troak, a ne kao investi-
ciju u dugoroni razvoj. Obrazovanje doprinosi ekonomskom razvoju direktno
kroz poveavanje i poboljavanje kompetencija radnosposobnog stanovnitva,
u smislu da poveava produktivnost zaposlenih, smanjuje mogunosti due ili
trajne nezaposlenosti; kroz efkasniji transfer tehnologije i znanja iz obrazov-
nog sistema (posebno visokog obrazovanja) i nauke, ka privredi i drutvu. Pored
toga, pojedina istraivanja pokazuju da je vii stepen obrazovanja populacije po-
vezan sa manjim trokovima koje drava ima za druge delove javnog sektora kao
to su zdravstvo, socijalna zatita, sudstvo ili unutranji poslovi manje bolesti,
socijalnih potreba, kriminala.
U Srbiji je teko pronai validne podatke, a samim tim je teko proceniti
uspenost razliitih nivoa formalnog obrazovanja koji se zasnivaju na svetskim
(OECD, Svetska banka) i evropskim (Savet Evrope) indikatorima koji se, mo-
da najvie u Evropskoj uniji, koriste za procenu uspenosti pojedinih aspekata
obrazovnih sistema na svim nivoima nauno-istraivaka delatnost, struno
obrazovanje i usavravanje itd.
Obrazovanje spada u bitne socijalne funkcije jedne drave i bez ulaganja,
pogotovo u razvoj novih tehnologija, nije mogue ostvariti projekcije drutveno-
-ekonomskog i socijalnog razvoja. Tokom poslednjih nekoliko godina u Srbiji se
odvija proces reforme obrazovnog sistema u cilju poveanja kvaliteta i efkasno-
sti obrazovnih programa. Bolonjska deklaracija treba da uini obrazovni sistem
efkasnijim i racionalnijim, da se smanji duina studiranja na visokokolskim
ustanovama, to je u interesu ne samo drutva nego i populacije mladih.
54

Bitan segment obrazovnog sistema je i obrazovanje odraslih, imajui u
vidu da je obrazovna struktura u Srbiji nepovoljna. Ovom vidu obrazovanja se
ne posveuje dovoljno panje i ne tretira se kao strateki vana komponenta
ekonomskog i drutvenog razvoja, ve kao lini interes. U Srbiji ima 18 kola za
osnovno obrazovanje odraslih, za ovu populaciju ne postoje adekvatni udbenici
prilagoeni njihovom uzrastu, odnosno ivotnoj dobi, kao ni osposobljeni pro-
svetni radnici za rad sa njima.
SISTemI SOcIJALNe SIGUrNOSTI
Opte je poznato da su sistemi socijalne sigurnosti ak vaniji nego ikada
u ublaavanju socijalnih uticaja krize. Srbija se suoava sa brojnim specifnim,
reformskim izazovima u oblasti socijalne sigurnosti.U kontekstu procesa pristu-
panja i pridruivanja Srbije Evropskoj uniji, serijom novijih studija, analizirani
su sistemi socijalne sigurnosti (socijalna zatita i socijalno osiguranje).
Posebno je uoljivo da je, bez obzira na status odnosa sa EU, nainjen
pomak ka formulisanju evropski orijentisanih strategija borbe protiv siromatva
i socijalne iskljuenosti. Izgleda da postoje slabosti u njihovoj implementaciji,
a naroito u praenju i proceni. Ipak, upravo ove iroke strategije, prilagoene
kriznim uslovima, treba da predstavljaju osnov svakog budueg odgovora na
socijalne implikacije krize.
PeNZIONO I INVALIDSKO OSIGUrANJe (PIO)
Invalidske penzije su vane i obino se zasnivaju na proceni nivoa invalid-
nosti i nesposobnosti za rad, koju vre medicinske komisije. Porodine penzije
takoe postoje i odnose se na penzijska prava lanova porodice preminulog osi-
guranika. Postojanje specijalnih kategorija starih osoba, koje primaju vie penzi-
je, predstavlja problem, ne samo sa stanovita pravinosti, nego i odrivosti jav-
nih prihoda. U pitanju su penzionisani dravni funkcioneri, policijski slubenici,
ratni veterani i njihove porodice. U Srbiji, profl onih koji ne primaju penzije ili
m j 2011 . 107127.
ije su penzije vrlo niske, prilino je konzistentan to su poljoprivredni radni-
ci svih vrsta, lica sa nedovoljno godina staa, lica koja se bave poljoprivredom
osnovnih potreba i lica sa niskim zaradama. U pitanju su dominantno ene.
Povrh toga, nova potencijalno iskljuena grupa su samostalno zaposleni koji
neredovno primaju prihode i koji neredovno uplauju doprinose. Industrijski
radnici sa niskim i neredovnim dohocima, kao i Romi, takoe su pod rizikom,
imajui u vidu nivoe njihovih doprinosa tokom itavog radnog veka.
Penziono i invalidsko osiguranje u Srbiji odlikuju niske stope zamene i
sveukupan odnos uplatioca doprinosa prema penzionerima se pogorava, kao
rezultat demografskog starenja i uveanja broja starih u odnosu na lica starosti
od 16 do 64 godine, broj aktivnih radnika za platu na formalnom tritu rada
je nizak. Pored toga to je baza uplatilaca doprinosa niska, sa stanovita njiho-
vog broja, mnogi zaposleni dobijaju relativno niske prijavljene plate, na koje se
uplauju niski doprinosi, u kombinaciji sa gotovinskim isplatama, upravo da bi
se izbeglo plaanje visokih doprinosa.
Tabela 2. Budetska izdvajanja za PIO fond
G ijj
cm (%)
2007. 1596
2008. 1943
2009. 2528
2010. 2817
2011. 2726
Iz tabele br. 2 moe se zakljuiti da su budetska optereenja od strane
PIO fonda, od poetka ekonomske krize, rasla iz godine u godinu to je posle-
dica stalnog nerealnog poveanja penzija kojima je vlada obezbeivala socijalni
mir. Nerealan odnos penzija i plata doveo je do takve situacije da se drava
Srbija dodatno zaduivala kako bi popunila budetsku prazninu, nastalu kao
posledica nerealnih visina penzija.
SOcIJALNA ZATITA
Ukljuivanje Srbije u evropske integracione procese u cilju breg ekonom-
skog i drutvenog razvoja podrazumeva, izmeu ostalog, i kvalitet ivota njenih
graana. Efkasan, funkcionalan i transparentan sistem socijalne zatite treba da
blagovremeno identifkuje potrebe graana i pomogne im u novim drutvenim
okolnostima, posebno ranjivim i marginalizovanim pojedincima i grupama, da
svoje potrebe zadovolje na adekvatan nain. Dosadanji sistem socijalne zatite
karakteriu etiri meusobno povezana problema:
Nizak nivo korienja usluga i davanja socijalne zatite;
Promenljivi i esto niski standardi usluga socijalne zatite;
Nedovoljna informisanost graana i povezanost sa civilnim sektorom;
Birokratski komplikovana procedura i obimna administracija u po-
stupku za ostvarivanje prava.
Promene u sistemu socijalne zatite poinju od same koncepcije modela,
njegovog defnisanja, organizacije, proirivanja oblika zatite, reformisanja me-
todologije rada, proirivanja kruga korisnika usluga, utvrivanja novih kriteriju-
ma za ostvarivanje prava iz domena socijalne zatite, povezivanje sa korisnicima
prava na usluge po osnovu drutvene solidarnosti u drugim podsistemima soci-
jalne politike, monitoringa, evaluacije, itd.
Potronja za socijalnu pomo i deju zatitu u Srbiji je znatno nia nego u
drugim zemljama u regionu. U 2005. godini Srbija je potroila 1,4% BDP-a na
novana davanja i usluge socijalne pomoi i deje zatite i dodatnih 0,6% BDP-a
na borake naknade. Potronja za materijalno obezbeenje porodice (socijalna
pomo) u 2005. godini iznosila je samo 0,14% BDP-a, to predstavlja nisku po-
tronju. Poreenja radi, navodimo da se u Hrvatskoj za ove potrebe troi 0,26%
BDP-a (u planu je poveanje), Slovenija troi 0,6% BDP-a, a Bugarska 0,26%
BDP-a.
Izdvajanje vee koliine materijalnih sredstava za socijalnu zatitu trebalo
bi da doprinese ostvarivanju stratekih ciljeva, formulisanih u Strategiji reforme
socijalne zatite, kao to su:
Garantovanje adekvatnog nivoa socijalne zatite;
Podsticanje zapoljavanja i potovanja prava radnika;
Obezbeenje zatite najranjivijih drutvenih grupa;
Promocije jednakih mogunosti graana;
Zabrana socijalnog iskljuivanja i diskriminacije;
Evropske saradnje u procesima migracije stanovnitva.
ZDrAVSTVeNA ZATITA I ZDrAVSTVeNO OSIGUrANJe
Zdravlje kao univerzalna vrednost i ljudsko, civilizacijsko pravo predsta-
vlja okosnicu kvaliteta ivota i pretpostavku socijalnog i drutvenog razvoja. Na
zdravstveno stanje stanovnitva uticali su, pored znaajnog starenja populacije, i
nepovoljna socioekonomska kretanja poslednjih godina.
Nacionalni ciljevi u politici zdravstvene zatite usvojeni su jo 2002. godi-
ne, uz sledee osnovne principe:
Ouvanje i unapreenje zdravstvenog stanja stanovnitva i zdravstve-
nog potencijala,
Pravedan i jednak pristup zdravstvenoj zatiti za sve graane Srbije i
poboljanje zatite ranjivih grupa,
Centralizacija resursa i fnansiranja,
Vea efkasnost, kvalitet sistema i razvoj specifnih nacionalnih pro-
grama,
Defnisana uloga privatnog sektora u obezbeivanju zdravstvenih
usluga.
Na osnovu ovih prioriteta formulisana je zdravstvena strategija bolje
zdravlje za sve u treem milenijumu, sa nizom reformskih projekata. Tekue
reforme usmerene su na menadment u zdravstvu, fnansiranje, ljudske resurse,
kvalitet i organizaciju zdravstvenih institucija, kao i novo zakonodavstvo.
Finansiranje zdravstvene zatite u Republici Srbiji u osnovi je zasnovano
na Bizmarkovom modelu, poto se preko 90% sredstava za ostvarivanje pra-
va iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuje iz sredstava doprinosa za
obavezno zdravstveno osiguranje. Meutim, Zakonom o zdravstvenoj zatiti
predvieno je i fnansiranje zdravstvene zatite iz budeta Republike za lica koja
nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a koja su izloena po-
veanom riziku obolevanja (neosigurana lica, izbeglice i interno raseljena lica sa
teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, primaoci socijalne pomoi
i drugi), to je inae karakteristika Beveridevog modela. Stoga se moe rei da
je u Srbiji prisutan meoviti sistem fnansiranja, koga karakterie javan izvor
fnansiranja, jer se fnansiranje najveim delom ostvaruje iz sredstava doprinosa i
iz budeta Republike. Obaveznim zdravstvenim osiguranjem osiguranim licima
obezbeuje se pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade u skladu
sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju (Slubeni glasnik RS, br. 107/05 i
109/05). Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeuje se i sprovodi u Repu-
blikom zavodu za zdravstveno osiguranje. Pored obaveznog, Zakon o zdrav-
stvenom osiguranju ureuje i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Uredbom o
dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju (Slubeni glasnik RS, br. 108/08 i
49/09) propisane su vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, uslovi, nain
i postupak organizovanja i sprovoenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Zdravstvena zatita u Republici Srbiji fnansira se i sredstvima iz donacija, kao i
direktnim plaanjem od strane korisnika zdravstvene zatite (participacija i pla-
anje usluga koje se ne obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigu-
ranja). Raspodela fnansijskih resursa i plaanje davalaca usluga, ukupni rashodi
za zdravstvenu zatitu mogu se podeliti na javne i privatne.
55
55 S Sj P j S 2010.
Tabela 3. Budetska izdvajanja za
zdravstvenu zatitu
G ijj
cm (%)
2007. 052
2008. 061
2009. 048
2010. 0008
2011. 0007
U tabeli br. 3 prikazana su budetska izdvajanja za zdravstvenu zatitu.
Moe se primetiti da su izdvajanja za zdravstvenu zatitu znatno smanjena u
poreenju sa periodom pre nastanka svetske ekonomske krize. Realno posma-
trajui, nizak nivo budetskih prestacija moe biti posledica premetanja priori-
teta drave po pitanju uloga koje e vriti u kriznom periodu, a postoji mogu-
nost da su se izdvajanja za zdravstvo smanjila zbog sve vee privatne inicijative
u pruanju zdravstvenih usluga i jakim lobijima unutar vlasti.
ZATITA Dece I POrODIce
Srbija je 2004. godine usvojila Nacionalni plan akcije za decu koja je za-
snovana na dokumentu Svet po meri deteta, koji defnie strateke ciljeve do
2010. godine. U okviru Nacionalnog plana istaknuta su etiri osnovna principa
prava deteta: pravo na ivot, nediskriminaciju (ravnopravnost), participaciju i
integrisanost. U ovoj oblasti mnoga pitanja su sa aspekta zakona dobro reena,
ali je izostala implementacija u praksi. Uzmimo, na primer, podatak da je pred-
kolskim vaspitanjem u Srbiji obuhvaeno samo 37% dece. U gradovima je taj
procenat vei i iznosi 47%, dok u seoskim podrujima iznosi samo 15%.
Meu populacijom dece najugroenija su deca romske nacionalnosti, koja
u oko 70% sluajeva zavre osmogodinju kolu od upisanih u prvi razred. Preko
80% ove dece je siromano, a takoe i drugi znaajni socioekonomski indika-
tori ukazuju na neprihvatljivu diskriminaciju kojoj su izloeni. Romska deca, u
nedostatku pomoi drave, esto ive u nehigijenskim stanovima i imaju ogra-
nien pristup svim uslugama, to izaziva marginalizaciju ove ranjive grupe. Ova
pojava nije jedinstvena samo za populaciju Roma, ve pogaa i druge ugroene
kategorije stanovnitva kao to su: deca bez roditeljskog staranja koja ive u
institucijama, deca sa invaliditetom, deca izbeglica i raseljenih lica i deca rtve
zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije i nasilja.
Tabela 4. Budetska izdvajanja za deju zatitu
G ijj
cm (%)
2007. 358
2008. 383
2009. 401
2010. 424
2011. 462
U tabeli br. 4 mogu se videti da su budetska izdvajanja za deju zatitu,
primetno je poveanje sredstava koja se alimentiraju iz budeta za deju zatitu,
to se javilo kao posledica reformisane politike u pogledu vrednosti i ciljeva
socijalne zatite.
ZAKLJUAK
Ako uzmemo u obzir da se Srbija pre nastupanja svetske ekonomske krize
nalazila u periodu tranzicije i privatizacije kao njenog sastavnog dela, koja je
kao proizvod imala visoku stopu nezaposlenosti, moemo zakljuiti da je Srbija
bila u nepovoljnijem poloaju u odnosu na druge ekonomski razvijenije dra-
ve. Obezvreen rad u periodu tranzicije, kao nain sticanja sredstava za ivot,
dodatno je dezavuisan stanjem na tritu rada u uslovima svetske ekonomske
krize (visoka stopa nezaposlenosti), to ima za posledicu nemogunost ljudi za
poboljanje uslova rada u privatnom sektoru. Deindustrijalizacija i premetanje
fokusa sa sektora proizvodnje na sektor usluga dovelo je do poveane nezaposle-
nosti, uzimajui u obzir da proizvodna delatnost zapoljava vie ljudi od uslune.
Svetska ekonomska kriza, koja je imala za posledicu restriktivan odnos drave
prema socijalnim davanjima, i doprinela je da se ve loa pozicija ugroenih ka-
tegorija stanovnitva znatno pogora. Na prvom mestu, prema naem miljenju
potkrepljenom validnim pokazateljima, krucijalan problem Srbije u uslovima
svetske ekonomske krize je nezaposlenost kao socijalni problem, koji kod nas
pogaa veliki broj stanovnika i produkuje niz drugih socijalnih problema, kao
to su siromatvo, loi uslovi stanovanja, nedostatak osnovnih materijalnih sred-
stava za obezbeenje povoljnih uslova ivljenja.
Loe reformisan sistem zdravstvene zatite, uvoenjima participacija i
otvaranjem prostora za privatnu inicijativu, u uslovima niskog drutvenog stan-
darda graana, doveo je do situacije da graani zbog pomanjkanja sredstava ne
mogu sebi da obezbede adekvatnu zdravstvenu negu i zatitu.
Na kraju, mogli bismo da zakljuimo da se svetska ekonomska kriza ne-
gativno refektuje na sva podruja drutvenog ivota i rada u Srbiji, na sveuku-
pni drutveno-ekonomski i socijalni razvoj tako to usporava ili onemoguava
ostvarivanje nacionalnih stratekih ciljeva i programa oporavka i prosperiteta.
Osim toga, kriza generie i nove tekoe, protivurenosti i socijalne probleme
od kojih su neki nezabeleeni na ovim prostorima ili su u predtranzicionom
periodu bili iskorenjeni.
LITerATUrA
Crnobrnja, Mihailo (2007), Ekonomija tranzicije, FEFA, Beograd.
Arandarenko, Mihail (2003), Razvoj socijalne politike u Srbiji i Crnoj Gori, SCEPP, Beograd.
ekerevac, Ana (2005), Meunarodna socijalna politika, Fakultet politikih nauka, Beograd.
efer, Berislav (1998), Socijalna sigurnost i prava po osnovu rada, Socijalna politika u tranzi-
ciji, Centar za prouavanje alternativa, Socijalna misao, Beograd.
Espring-Anderse, Gosta (2002), Why We Need a New Welfare State, Oxford University Pres,
New York.
From, Erih (1980), Zdravo drutvo, Izdavako radno drutvo Rad, Beograd.
Habermas, Jirgen (2002), Postnacionalna konstalacija, Otkrovenje, Beograd.
Hajek, Fridrih (1988), Poredak slobode, Global Book, Novi Sad.
Hayek A., Friedrich (1978), Constitution of Liberty, Chicago, University of Chicago Press.
Hejvud, Endru (2004), Politika, Klio,Beograd.
ILO (2001), Social Security-a New Consensus, ILO,Geneva.
ILO (2003), Global Employment trends, Geneva.
Koncepcija razvoja Srbije do 2000. godine (1996), Ekonomski institut, Beograd.
Lakievi, Mira, Gavrilovi, Ana (2008), Socijalni razvoj i planiranje, Fakultet politikih na-
uka, Beograd.
Mijatovi, Boko (2005), Reforma radnih odnosa i trita rada, u: etiri godine tranzicije u
Srbiji, CLDS.
Nenadi, Slobodanka (2005), Drava blagostanja, Centar za unapreivanje pravnih studija,
Beograd.
Pavlovi, Vukain (2003), Demokratija i drutvene promene, igoja tampa, Beograd.
Pejanovi, Sneana (2007), Vrednosne osnove socijalne politike, Defektoloki fakultet, Beograd.
Pejanovi, Sneana (2008), Socijalna politika, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju,
Beograd.
Privatizacija privatnog sektora u Srbiji (2007), FES, Beograd.
Ruica, Miroslav (1986), Socijalna politika kritika teorijskih osnova, Beograd: VSR.
Ruica, Miroslav (2008), Povratak drave blagostanja?, Evropske sveske.
Skuptina Srbije (2010), Plan razvoja zdravstvene zatite RS, Beograd.
Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji (2003), Ministarstvo za socijalna pitanja, Beo-
grad.
Vidojevi, Zoran (2010), Demokratija na zalasku, Slubeni glasnik, Institut drutvenih na-
uka, Beograd.
Vujadinovi, Ljiljana (2010), Fenomen i politika stanovanja i kompetitivnost drutvenog siste-
ma, Filozofski fakultet Niki.
Vukovi, Drenka (2005), Socijalna sigurnost i socijalna prava, FPN, igoja tampa, Beograd.
Zbornik radova (2009), Socijalna politika i kriza, Beograd.
Zbornik radova (2010), Drava i demokratija, Slubeni glasnik, Beograd.
Zbornik radova (2010), Savremena drava, struktura i socijalne funkcije, igoja, Beograd.
Zbornik radova (2011), Socijalne reforme sadraj i rezultati, Beograd.
Veljko Simi
THe INFLUeNce OF ecONOmIc crISIS TO THe SOcIAL POLIcY
OF SerbIA IN THe PerIOD 2008-2011
Summary:

T w y mc cmc c c
cy S 2008-2011. T c my -
w c w wc cm-
c cy c: mym mym
y c ym c cy y
c c w c c -
c c m.

Key words: c cy cmc c mym y
c c cy c w c.
V d E o

OSVrTI, PrIKAZI,
receNZIJe
Aleksandra Krsti
IZVeTAVANJe O GLObALNOJ KrIZI
NOVINArSTVO U GLObALNOm DObU
( j: Sm C, Global Crisis Reporting Journalism in the Global Age,
o Uy P U km 2009)
Profesor Sajmon Kotl predaje na Katedri za medije i komunikacije u koli
za novinarstvo, medije i studije kulture na Univerzitetu Kardif u Velikoj Britani-
ji. Bavi se istraivanjem produkcije vesti, a posebno posredovanim konfiktima.
Na ovu temu objavio je vie knjiga, meu kojima su: Posredovani konfikti: novi
izleti u medije i studije o konfiktima (2006), Rasistiko ubistvo Stefana Lorensa:
medijski prikaz i transformacija publike (2004), Medijska organizacija i produkcija
(2003) i Vesti, publika, odnosi i mo (2003).
Cilj Kotlove knjige Izvetavanje o globalnoj krizi Novinarstvo u globalnom
dobu jeste da predstavi, dublje analizira i uporedi izvetavanje medija u svetu,
u kojem se danas sve vie govori o globalnoj krizi i mnogim njenim vidovima.
Od klimatskih promena, preko svetskog siromatva, do rata protiv terorizma i
humanitarnih katastrofa, autor na teorijski i praktian nain predstavlja stoere
savremenog medijskog izvetavanja, najee stereotipe, predrasude, ekonomske
i politike uticaje, ali i greke u profesionalnom novinarstvu, kao i naine na koji
mediji oblikuju i komuniciraju poruke izazvane globalnom krizom dananjice.
Autorova namera je da itaoci ove knjige bolje razumeju ulogu medija u global-
nim izazovima, pre svega konfiktima koje ti izazovi stvaraju. Studije o globalnoj
krizi su u ovoj knjizi smetene u kontekst razumevanja novinarskog izvetava-
nja, potkrepljene relevantnim studijama sluaja, paradigmama, ali i reprezen-
tativnim fotografjama naslovih strana najuticajnijih tampanih medija, kao i
prikazima sinopsisa TV emisija o izvetavanju o aktuelnim svetskim krizama.
Globalna kriza, prema teoretiarima politike, predstavlja pojavu ili feno-
men koji ne poznaje nacionalne granice i odnosi se na klimatske promene i
druge ekoloke pretnje, na rat protiv terorizma i nove militarne oblike, zatim na
siromatvo i drutvene nejednakosti, kao i na prisilne migracije. Ovo su i teme o
kojima mediji sa velikim interesovanjem izvetavaju, i teme koje su od presudne
vanosti za shvatanje pozicije medija u nainu na koji oni izvetavaju o ovim
krizama, ili ih, pak, sami stvaraju. Ova knjiga zato pokuava, upravo u kontekstu
524 PN GoDiNJak . 6 DECEMa 2011V DEo: o cj
globalne krize, da objasni nain na koji mediji komuniciraju o savremenim kon-
fiktima i krizama dananjice. Autor i sam kae da ova knjiga pokuava da ubaci
malo svetla na tamnu stranu globalnog drutva, ali i na sposobnost medija da
odre nivo globalne svesti i kosmopolitizma.
Knjiga Izvetavanje o globalnoj krizi Novinarstvo u globalnom dobu pode-
ljena je na 9 celina, sa obiljem originalnih istraivanja autora ali i drugih velikih
istraivanja i teorijskih radova svetskih komunikologa i teoretiara politike, kao
i sa velikim brojem fotografja na kojima su prikazani iseci iz novina, naslovne
strane prestinih svetskih tampanih medija koji prikazuju konkretne primere
novinarskog izvetavanja o raznim vidovima globalne krize.
U prvom poglavlju, pod nazivom Globalna kriza, koja kriza?, autor daje
prikaz osam momenata svetske krize, odnosno primere kojima se potkrepljuje
njegova tvrdnja da dogaaji u svetu, koji imaju globalne razmere, imaju jednu
karakteristinu interpretaciju u svetskim medijima. U primerima o izvetavanju
o opasnosti od zagaenja ivotne sredine ugljen-monoksidom i ostalim opasnim
materijama, autor konstatuje da su klimatske promene nekada bile preokupa-
cija manjeg broja strunjaka, a da su danas s razlogom postale legitimna javna i
politika briga (Cottle, 2009:3). U ovom poglavlju itaocima se ukratko pred-
stavljaju i drugi primeri izvetavanja o momentima svetske krize, kao to su tajni
video snimak ubistva biveg irakog voe Sadama Huseina koji je obiao svet
putem interneta, preko primera fotournalizma sa ostrva Tenerife u paniji gde
se iskrcalo 88 emigranata iz Afrike i ije su slike objavljene u svim velikim svet-
skim medijima, zatim preko izvetavanja o pandemijama u avionima, prirodnih
nepogoda, zemljotresa, do vesti o siromatvu i zloupotrebi ljudskih prava. U tom
smislu, autor pokuava da ove pojave i fenomene razmatra u svetlu medijskog
izvetavanja, kako tradicionalnih tako i novih medija. U ovom poglavlju Kotl
takoe razmatra teorije globalnih kriza, globalnog rizika i globalizacije autora
poput oa, Gidensa, Beka i Baumana, koji su svako sa svog naunog stanovita
doprineli teorijskom razumevanju pojma globalne krize. Sam Kotl ovde kae
da su mediji na sloen nain postali deo kruenja, konstruisanja i izazova glo-
balne krize koja, sutinski, ne moe potpuno da se defnie kao globalna kriza
bez irokog udela medija i njene elaboracije u tom medijskom okviru (Cottle,
2009:24).
U drugom poglavlju, Novinarstvo u globalnom dobu, autor daje prika-
ze savremenih studija novinarstva kroz paradigme i teorije o meunarodnim
komunikacijama i medijskoj globalizaciji. Ovo poglavlje je, kako i sam autor
kae, mapa najvanijih teorijskih pristupa i debata koje su vane za dalju ana-
lizu izvetavanja u globalnom dobu. Teoretiari su okupljeni oko dve vodee
paradigme globalne dominante, koja kritikuje tradiciju politike ekonomije,
i globalne javne sfere, koja je zapravo grupisana oko savremenih disciplina
525 a kiZVETaVaNJE o GLoaLNoJ kiZi NoViNaSTVo U GLoaLNoM DoU
poput studija kulture, antropologije i onoga to se naziva globalnim drutvenim
umreavanjem. Dok teoretiari globalne dominante ispituju funkcionisanje
trita i korporativnih interesa u kreiranju dananjih kulturnih industrija, teo-
retiari globalne javne sfere istrauju kretanje kulturnih znaenja i diskursa
identiteta. Teorijski uvid u ove dve vodee paradigme je vaan za razumevanje
nastajanja globalnih medija i toka komunikacije koji se oblikuju izuavanjem
globalnog izvetavanja. Ipak, Kotl se u ovom odeljku ne zadrava samo na vode-
im svetskim teorijama, ve ide dalje od zapadnjaki orijentisanih paradigmi
i daje uvid u takozvana periferna gledita, pod time podrazumevajui teorije
globalnih medija iz perspektive manje zapadno orijentisanih delova sveta, po-
put Indije ili nekih drugih lokalnih kultura. Takoe, Kotl u ovom teorijskom
delu analizira i uticaj savremenih tehnologija proizvodnje i distribucije vesti na
profesionalno novinarstvo, odnosno na okolnosti koje utiu na novinarsko izve-
tavanje i profesionalnu preokupaciju novinara. Citirajui Haena i Skotona,
koji kau da danas postoji sve vea potreba medija da objave prvi, to postaje
vanije od toga da objave tano, Kotl navodi etiri glavne tendencije koje imaju
uticaj na promenu uloge medija usled korienja novih tehnologija i trenda glo-
balizacije: potreba za izvetavanjem 24 sata 7 dana u nedelji, uticaj interneta i
novih medija na tradicionalno novinarstvo koje bi, po pravilu, trebalo da neguje
kredibilne izvore informacija i objektivno izvetavanje, uloga mobilnih telefona
i kamera u sve rairenijoj pojavi graanskog novinarstva i uticaj novih multime-
dijalnih tehnolokih dostignua u proizvodnji vesti. U svetlu ove etiri tendecije,
za dublje razumevanje promene profesionalne orijentacije i uticaja na medije,
koristi primer istraivanja britanske medijske kue BBC i naina na koji savre-
mene tehnologije i multimedijalni novinari utiu na ekonomske i novinarske
aspekte rada ove svetske kue. Globalizacija ima uticaja i na pojam izvetavanja
iz inostranstva, u kojem se, zahvaljujui globalizaciji, briu krute granice izmeu
onoga to je domae i strano. Potkrepljujui konkretnim primerima i ispitujui
sutinu globalnog uticaja na novinarsko izvetavanje, autor jednostavnim jezi-
kom i praktino prikazanim primerima ovde zapravo otvara konkretna pitanja o
ulozi medija u izvetavanju o globalnim krizama. On ispituje ulogu fotografja,
ideja i retorike kao inioce koji utiu na oblikovanje javnog mnjenja o globalnoj
krizi. Spektakularne slike, dramatini tekstovi i emotivni naboji mogu da isto-
vremeno budu i afektivna i informativna snaga medija u konstruisanju i krue-
nju globalne krize. (Cottle, 2009:38)
U poglavlju pod nazivom (Ne)prirodne katastrofe: raun smrti i ritualizaci-
ja katastrofe ukazuje se na pojam prirodnih nepogoda ili prirodnih katastrofa,
kojima autor daje prefks takozvane, zato to ih razmatra u svetlu nepogoda
koje su drutveno proizvedeni fenomeni u smislu njihove drutvene konstruk-
cije u okviru medija (Cottle, 2009:44). Tu se, pre svega, misli na ureivaku
odluku u medijima da li, koliko i na koji nain e se izvesna lokalna nepogoda
objaviti u vestima i postati globalni problem. Ovaj uvid nas kao itaoce na-
vodi da kritiki promiljamo o razlici izmeu lokalnog i globalnog i o nainu
na koji mediji stvaraju globalne krize. Primer koji najbolje oslikava medijski
tretman jednog od aspekata globalne krize prikazan je u CARMA Internatio-
nal istraivanju o est humanitarnih katastrofa, koje otkriva zaista neverovatne
podatke: uragan Katrina u SAD odneo je najmanji broj rtava, ali je u poree-
nju sa drugim prirodnim nepogodama u Gvatemali, na primer, upravo on imao
najvie prostora u medijima u ak 50 odsto svih ispitanih uzoraka medijskog
izvetavanja. U poreenju sa zemljotresom u Kamiru, koji je odneo 90.000
ljudskih ivota, mnogo slabiji zemljotres u Bamu dobio je podjednaki medij-
ski tretman. Ovo istraivanje ukazuje na veliku povezanost medija i ekonomije,
zbog toga to mediji neretko imaju interes da s aspekta ekonomije izvetavaju o
ovakvim ljudskim nesreama. 17 procenata lanaka o uraganu Katrina odnosi
se na ekonomske teme i taj uragan je privukao panju medija zbog ekonom-
skog uticaja na svetsku industriju turizma. (Cottle, 2009:46). Uzimajui u obzir
profesionalne kriterijume za izvetavanje o prirodnim katastrofama, autor citira
Galtunga i Rua koji su, u svom istraivanju o nepogodama u Kongu, na Kubi i
Kipru, naveli da meu te kriterijume, izmeu ostalog, spadaju uestalost, znaaj,
nepredvidivost i, tek na pretposlednjem mestu, znaenje za ljude (pre toga se
navode znaaj za elitne nacije i za elitu). Ovi kriterijumi nam bolje objanjava-
ju nain na koji mediji uestvuju u drutvenoj konstrukciji dogaaja, odnosno
nain na koji dogaaji postaju vesti. To dovodi i do pitanja na koji nain i zato
neki dogaaji u svetu postaju subjekat ritualizacije komunikacije, ime se sagle-
davaju emotivni, traumatini i tragini aspekti katastrofa u izvetavanju medija.
Primeri medijskog uticaja na dalji tok dogaaja i kada se katastrofe zavre od-
nose se na bombastine naslove o meunarodnoj pomoi, sa ukazivanjem na
emotivnu konotaciju, pre nego na objektivno izvetavanje o tanom broju rtava
ili samom uzroku katastrofe. Ekonomski, ali i politiki uticaj na izvetavanje
medija o ovakvim krizama potkrepljuje injenica da se na naslovnim stranama
svetske tampe nalaze slike predsednika, premijera i drugih zvaninika koji po-
seuju ugroena podruja. Ovo Kotlovo oslikavanje ritualizacije komuniciranja
u globalnim krizama daje dublji uvid ne samo u prikazivanje medijskog odnosa
prema njima, ve odnosa elita prema niim drutvenim grupama, ali i vetako
jaanje nacionalnog identiteta, ideale moralnog zajednitva, i retoriku simbola.
U tom smislu otkrivamo da izvetavanje o prirodnim nepogodama ne ostaje
samo u okviru novinarstva kao profesije, ve mnogo dublje prelazi u sfere antro-
pologije, komunikologije, sociologije, psihologije, javne sfere.
Autor analizira i pristup medija prema ekolokim temama koje su po-
slednjih godina dobile sve veu panju javnosti. Kada je re o retorici tampe,
kada se izvetava o klimatskim promenama, postavlja se pitanje promenjenog
diskursa tampe u poslednjoj deceniji. Ove teme danas zauzimaju visoko mesto
na listi prioriteta izvetavanja svetskih medija. Ipak, autor dovodi u vezu izveta-
vanje o ekolokim katastrofama i klimatskim promenama u vezu sa politikom i
ekonomskom pozadinom, u kojoj se nalaze interesi uticajnih drutvenih grupa.
U tom smislu, empirijsko istraivanje izvora vesti i komunikacijskih strategija
moe da pojasni istraivanje naina na koji razne interesne grupe mogu da po-
veaju svoj uticaj na to da se o odreenim ekolokim temama izvetava vie ili
manje.
Peto poglavlje, Izazvane migracije i ljudska prava: antinomije u posredovanoj
etici brige, analizira pojavu prisilnih ili izazvanih migracija, koje se ne odnose
samo na imigrante koji trae azil zbog politike diskriminacije ili ekonomskih
uslova ivota u zemlji odakle potiu, ve i sve ee, u savremenom svetu, biva-
ju prisiljeni da napuste svoja poljoprivredna dobra zbog velikog siromatva sa
kojim se suoavaju, u poreenju sa jazom u odnosu na gradove ili centralizaciju
drave. Odnos medija prema izbeglim i raseljenim licima prikazan je kroz tri
studije sluaja, odnosno izvetavanja medija o izbeglicama u Kanadi, Australiji i
Velikoj Britaniji. Mediji esto posru u izvetavanju o izbeglicama kao o politi-
kim azilantima, ne poznajui razliku u terminima, ali i sam renik izvetavanja
medija o ovim temama ume da bude provokativan i tabloidni. Mediji, naroi-
to tampani, esto imaju tendenciju da azilante prikazuju u negativnom svetlu,
to nije sluaj sa televizijom, koja, iako dramatino i esto veoma emotivno,
prikazuje dublju pozadinu i line prie izbeglih. U tom kontekstu, debata o
izvetavanju o azilantima dovodi u pitanje i takozvanu prihvatljivu distancu u
reportaama o ovim temama, gde se posebno aktuelizuje Silverstonova defni-
cija te distance i naini na koji mediji treba, koristei prihvatljivu distancu, da
izvetavaju o potresnim priama izbeglih i raseljenih lica. Ipak, porast izvetaja
i zanimanja medija za teme o ljudskim pravima simptomatian je za savremeno
doba, ali ga neki autori dovode i u vezu sa samom spoljnom politikom odreene
zemlje u kojoj taj medij postoji (ICHRP).
Novi ratovi i globalni rat protiv terorizma: o unutranjem nasilju naziv je e-
stog poglavlja Kotlove knjige, u kojem autor analizira rat posredovan medijima
(mediatized war), jer govori o teroristikim, vojnim i policijskim operacijama u
kojima su mediji (kao sredstvo komunikacije) imali veoma vanu ulogu u po-
sredovanju izmeu rata i javnosti (npr. Bin Ladenovo obraanje video kasetama,
video snimak Sadamovog ubistva itd). U tom smislu analizira se rat kao spektakl
posredovan medijima, ali u tom spektaklu paljivo su izabrani i delovi odnosno
dogaaji koji e se preneti javnosti. Tako su, za razliku od rata u Iraku i Iranu od
2001. naovamo, u senci ostali unutranji ratovi, i esto mnogo krvaviji oruani
sukobi u nekim dravama Afrike ili Azije. Autor ovu pojavu naziva tiinom
skrivenih ratova the silence of hidden wars i objanjava je na sledei na-
in: Kada mediji shvate da humanitarne uzbune diu ljudi i politika, pre nego
prirodne sile ili nepredvidive nesree, oni se onda ponaaju tako da shvataju to
manje vanim za izvetavanje ili previe komplikovanim. (Cottle, 2009:115)
Informacioni rat je takoe jedan od fenomena ne samo u medijima, ve i u
voenju bitki, a kojem rukovode nacionalni, meunarodni i globalni interesi, a
globalni rat protiv terorizma vodi se pre svega preko televizije, u kojem su sve
ei televizijski primeri ljudskih pria vojnika koji ratuju, sa namerom da se
kod gledalaca izazove saoseanje, razumevanje i opravdanje onoga to oni na
terenu rade.
Sedmo poglavlje, Efekat CNN-a i umor od saoseanja: istraivanje iza zdra-
vog razuma, na veoma interesantan i ivopisan nain objanjava ta je to i da li
postoji efekat CNN-a, razgraujui ga kroz teorijske prikaze mnogih naunika
koji prate izvetavanje ove amerike korporacije, posebno od rata u Zalivu na-
ovamo. CNN efekat znai da ovaj medij, nainom svog emotivnog, afektivnog,
saoseajnog izvetavanja, proizvodi reakcije kod izvrne vlasti i nagoni je na ak-
ciju u odnosu na objekat izvetavanja (najee u ratnim sukobima u svetu). Naj-
bolji primer ovog efekta prikazan je u krilatici CNN-a, War on Terror (Rat
protiv terorizma), kojom su u zasenak pale sve druge globalne humanitarne
krize i u centar panje je stavljena amerika stvarnost posle 11. septembra 2001.
Ipak, mnogi autori ( Jakobsen, Hokins) tvrde da je upravo ovom samocentrino-
u CNN proizveo negativan efekat prema drugim vanim globalnim politikim
agendama i dogaajima. U tom smislu, javlja se fenomen umora od saoseanja
(compassion fatigue), pre svega kada se misli na veliko osipanje meunarod-
nog izvetavanja i izazivanje kod javnosti onog oseaja dosade, prezasienosti
i umora od preokupacije medija da se bave iskljuivo jednom krizom. Razlika
izmeu news reporting frame (ugao izvetaja) i reportage frame (ugao
reportae) pomae da shvatimo krucijalnu razliku i odnos medija prema izve-
tavanju o dogaajima, a samim tim i nain na koji CNN izvetava o globalnim
krizama: prvi je klasian novinarski pristup u kojem se injenicama i slikama
doputa da vode priu, dok se u drugom dodaje novinarski emotivni naboj uz
unapred smiljeni efekat koji isti dogaaj treba da proizvede kod gledalaca.
Humanitarne nevladine organizacije, mediji i promena odnosa u moi komuni-
kacije naslov je osmog poglavlja, u kojem se ispituje nain na koji organizacione
promene humanitarnih organizacija menjaju i odnos medija prema njima, ali i
koliko nove tehnologije imaju uticaja da preokrenu mo iz ruku tih organiza-
cija u ruke medija, vlasti, donatora ili onih koji tu pomo dobijaju. Kako se sve
vie razvija NVO sektor i raste broj organizacija u svetu, tako se sve one bore
da svoju poruku iskomuniciraju preko medija, zbog ega NVO sektor posta-
je globalno bojno polje za pridobijanje medija koji e izvetavati o njihovim
aktivnostima. Sa druge strane, mediji su ee zainteresovani da izvetavaju o
skandalima unutar tih organizacija, to, prema nekim teoretiarima, due ostaje
u seanju publike od stvarnih napora humanitarnih organizacija u pruanju po-
moi ugroenim grupama. Upotreba novih medija i informacione tehnologije
pomae NVO sektoru da komuniciraju svoju poruku iroj javnosti, ali sadanji
trend je da se te organizacije sve vie obraaju tradicionalnim medijima kako bi
bile sigurne da je njihova poruka preneta na ispravan nain.
U poslednjem, devetom, poglavlju, Izvetavanje o globalnim krizama: za-
kljuci, autor sumira izlaganja i debate o savremenim svetskim krizama i nain
na koji se one interpretiraju u medijima, osvrui se na uticaj takvog medijskog
izvetavanja na iroku javnost u svetu koji postaje sve vie povezan, meuzavi-
san i voen krizama.
Ova knjiga je napisana jednostavnim jezikom, razumljivim i akademicima,
i naunicima, i novinarima, ali i irokoj javnosti, samim tim to kombinuje i
teoriju i praksu i na svako postavljeno pitanje i dilemu daje jasan, nedvosmislen
i precizan odgovor, objektivno sagledava savremeno profesionalno novinarstvo i
njegov odnos prema svetskoj krizi, trudei se da na argumentovan nain prikae
sve izazove sa kojima se suoava izvetavanje o globalnoj krizi. Kotlova knjiga
je nesumnjivo jedna od nezaobilaznih studija o kriznom izvetavanju i odlian
prikaz savremenog novinarstva u svetu u kome ivimo.
mr Vojin Vidanovi
bOGATI I SIrOmANI KrATKA ISTOrIJA
GLObALNe NeJeDNAKOSTI
(P j: Mc Mc The Haves and Have Nots. A Brief and Idiosyncratic
history of global inequality, c Nw Y 2011)
Kao to je naunoj javnosti poznato, prof. dr Branko Milanovi je jedan
od najistaknutijih istraivaa Svetske banke za prouavanje globalne nejedna-
kosti, o emu je objavio knjige prevedene na vie jezika (ukljuujui i kineski).
Poslednjih godina dr Milanovi je profesor po pozivu na univerzitetima Don
Hopkins, Merilend, Ol Souls, Oksford i Karlos III u Madridu. Njegovo po-
slednje delo, Bogati i siromani saeto istraivanje istorije globalne nejednakosti,
predstavlja savremeni presek globalnih, nacionalnih i regionalnih aspekata ne-
jednakosti. Knjiga je nastavak napora autora da drutvene nejednakosti i siro-
matvo analizira, ne samo kroz prizmu nejednake distribucije prihoda, ve da
ukae da je neophodno drutvene nejednakosti povezati sa unutardrutvenim
pitanjima stabilnosti, razvoja, drutvene pravde, represije i ljudskih prava, ali i sa
fenomenima globalizacije i meunarodnih migracija.
Iako prevashodno ekonomista, autor govori o socijalnim posledicama ne-
jednakosti kroz prizmu istorijske perspektive trajanja u vremenu, geografske
distribucije i geopolitike, to ini njegov stil jedinstvenim i prepoznatljivim. Stav
autora je da nejednakosti nisu samo rezultat trita, kako se esto sagledava u
neoliberalnoj teoriji i praksi, ve i drutvenih i politikih podela moi i da je
stoga mogue uticati na njih, ali i pratiti njihov razvoj u istorijskom kontekstu.
Knjiga je organizovana u tri velike celine Nejednakost meu pojedin-
cima unutar nacije, Nejednake nacije nejednakost izmeu zemalja sveta
i Nejednak svet nejednakost meu graanima sveta, koje se pojedinano
sastoje od jednog uvodnog tematskog eseja i vie primera. Iza svakog od po-
jedinanih poglavlja knjige stoji dugogodinji znaajan i veliki istraivaki rad.
Pored linog naunog doprinosa temama, autor objanjava i kljune teorije
ekonomije koje stoje iza razmatranja koncepta nejednakosti Paretovog gvo-
zdenog zakona distribucije, razvoja Gini indikatora i Kuznjecove U krive ra-
zvoja. Autor raspravlja o upotrebljivosti ovih teorija i indikatora u savremenim
okvirima, posebno teorija da su nejednakosti pratea pojava razvoja. Svakako je
znaajno autorovo opaanje da je opstajanje ovako visoke nejednakosti, uprkos
meunarodnoj liberalizaciji kapitala, u suprotnosti s predvianjima neoliberal-
nih modela.
U prvom delu autor se bavi najee poznatom formom nejednakosti
nejednakostima unutar nacije, uslovljenom njenim razvojem, istorijom, soci-
jalnom mobilnou stanovnitva. Ovo je istovremeno tip nejednakosti koji nas
se najvie tie kao uporednih lanova iste zajednice.
U primerima ilustrovanim tzv. vinjetama autor stavlja odreene fktivne i
stvarne dogaaje u kontekst tada aktuelnih drutvenih dogaaja, omoguavajui
time uvid u jasnu istorijsku dimenziju nejednakosti.
Meutim, autor se ne zaustavlja samo na merenju nejednakosti prihoda
izmeu stanovnika odnosno klasa, ve posebnu panju posveuje regionalnim
varijacijama nejednakosti unutar jednog drutva kao moguim uzrocima ne-
stabilnosti, ime se istie vanost ujednaenog razvoja kao faktora kohezije i
stabilnosti. Izuzetno zanimljivim se pokazalo kvantifkovano i argumentovano
razmatranje koliko su socijalistika drutva doprinela smanjenju unutarnacio-
nalne nejednakosti u odnosu na savremena kapitalistika drutva, odnosno koli-
ki je uticaj vrste ekonomskog sistema na porast odnosno opadanje nejednakosti.
U smislu drutvene kritike socijalizma postavlja se pitanje nejednakosti nove
klase sa njenim nematerijalnim privilegijama i luksuznim ivotom koji je oduda-
rao od proklamovane ideologije to moe biti lekcija iz luksuza i savremenim
liderima i eliti.
Drava kroz redistribuciju raspolae instrumentom preraspodele bogatstva
kojom treba da sprei da nejednakost u platama postane suvie velika. Jedan deo
bogatstva najbogatijih domainstava prenosi na najsiromanija, preko poreza
na dohodak ili poreza na dodatnu vrednost, koji omoguavaju da se fnansiraju
deiji dodaci i druga socijalna davanja i naknade drave. Otud posebno treba
istai analizu dobitnika fskalne redistribucije znaajnu u vremenu u kome se
pod pritiscima globalizacije redistributivna uloga drave smanjuje. Siromani su
svakako dobitnici od direktnih dobro ciljanih transfera kojima se poveava nji-
hov prihod, i koji su potrebni u svakom drutvu, ali nema ni gubitnika. Naizgled
pogoena redistribucijom kao glavni izvor poreskih prihoda, srednja klasa je
dobitnik od ulaganja u obrazovanje i zdravstvo koje omoguava socijalni razvoj,
sigurnost i socijalnu mobilnost. Socijalno korisna redistribucija je izraz ideolo-
gija, vrednosti i principa svakog drutva, i predstavlja njegovu supstancu koju
ne bi trebalo umanjiti zarad iskljuivo ekonomskog razvoja, kako teoretiari
globalizacije to esto predstavljaju.
Za istraivae nejednakosti i studente ekonomskih nauka, izuzetno kvali-
tetnu ilustraciju predstavlja opis lika i dela dva studenta nejednakosti Vil-
533 Vj VoGaTi i SioMaNi kaTka iSToiJa GLoaLNE NEJEDNakoSTi
freda Pareta i Simona Kuznjeca, sa ijim teoretskim i praktinim dostignuima
autor diskutuje kroz itavu knjigu.
U drugom delu Nejednake nacije autor se bavi pitanjima koja su doprinela
uslonjavanju merenja nejednakosti meu nacijama industrijskom revolucijom i
globalizacijom, porastom broja nacija posle dekolonizacije i pada Berlinskog zida,
ali i uporedivosti novanih i paritetnih cena. Svakako, porast prihoda velikog broja
ljudi unutar Kine i Indije ima znaajan efekat na smanjenje siromanih i blagosta-
nje u ovim zemljama, kao i na globalno smanjenje nejednakosti.
Autor kritiki razmatra globalizaciju i ideju da e najvei dobitnik od glo-
balne ekonomije i transfera znanja biti upravo siromane nacije. Kao idejnu
protivteu navodi Lukasov paradoks tendenciju da se kapital vraa u zemlje
porekla ili iskljuivo vioj dohodovnoj klasi. Ovakvo suprotno kretanje od pro-
klamovanog uslovljeno je usporenim transferom znanja ka siromanim zemlja-
ma usled visokih cena njenog uvoenja, potrebama specijalizovane ekspertize
i radne snage iz razvijenih zemalja, ime se dobija uveani povraaj kapitala.
Kada je i transfer tehnologija i znanja uspean, ostaje injenica da raspolaganje
potroakim dobrima poput mobilne telefonije i interneta ne ini automatski
siromanu osobu bogatom ukoliko njegovo drutvo ne napreduje u smislu eko-
nomskog i socijalnog razvoja.
Za savremeni pogled na svet, esencijalni deo predstavlja tumaenje klasnih
razlika i nejednakosti iz ugla marksizma. Insistiranje na klasnim razlikama i
klasnoj borbi svakako je bilo aktuelno u vreme kada je Kapital pisan, meutim,
danas su meunarodne lokacione razlike u nejednakosti u porastu znatno vie
od klasnih razlika unutar jednog drutva. Primenjujui pomenutu metodologiju
podele populacija zemalja na petoprocentne ventile, autor izraunava da su
najsiromaniji Amerikanci bogatiji od 2/3 svetske populacije, a najbogatiji sta-
novnici zemalja u razvoju su uporedivi tek sa najsiromanijim Amerikancima.
Dakle, danas je srena osoba koja radi u relativno bogatom drutvu bez obzira
na klasnu pripadnost.
U pogledu nejednakosti i eksploatacije radne snage, zemlje u razvoju po-
staju novi proletarijat umesto marksistike radnike klase. Meutim, izgleda
da ni meusobna solidarnost ovih zemalja (Azije, Afrike i Latinske Amerike)
nije mogua usled rastuih razlika meu njima, posebno u odnosu na vodee
lanice pre svega Indiju i Kinu. Lokaciona premija je tolika da 60% moguih
prihoda postaje fksirano za mesto roenja. Pored mesta roenja, klasa roditelja
i socijalna mobilnost unutar drutva sa po 20% utiu na mogunosti prohoda,
tako da samo 20% ostaje na raspolaganju radu i linom uspehu. Ovakva konste-
lacija mogunosti za napredak nivoa prihoda stvara potrebu da zemlja i pojedi-
nac ubrzano napreduju, ili da se emigrira, ime se izvor sve masovnijih ilegalnih
emigracija locira upravo u nejednakostima u globalnim razmerama.
Meusobno postojanje ova dva podeljena sveta globalno bogatih i global-
no siromanih, dovelo je do pojave socijalno neodrivih migracija, ijem razume-
vanju autor posveuje posebnu panju u knjizi Dva lica globalizacije (Arhipelag,
Beograd, 2007). U tom kontekstu izdvojio je postojanje vruih taaka migra-
cija na planeti, lokacija na kojima je najvea razlika u dohocima izmeu nacija i
time predstavljaju take enormnih migracionih pritisaka. Pre svega se to odnosi
na granice SAD i Meksika, Maroka i panije, Turske i Bliskog istoka, Libije i
Italije. Za prevashodan motiv emigracije mladih navodi se besperspektivnost
siromanih drutava, ali se opisuje i brutalan nain na koji EU brani Medite-
ranski zid irok pojas Sredozemnog mora uz pomo slube FRONTEX.
Ovde se, vie nego u bilo kom drugom primeru datom u knjizi, vidi podeljenost
na globalizovan svet slobodan za protok robe i nemogunost kretanja ljudi, i
istie se zebnja da e u svetu, sa rastuim nejednakostima, broj emigranata sa
tekim iskustvima, koja neretko zavravaju i smru, nastaviti da raste.
Autor u poslednjem delu svoje knjige, Nejednaki svet, navodi da sa glo-
balizacijom distribucija dohotka prevazilazi nacionalno pitanje, u okviru opte inter-
akcije nacija. Ova posebna oblast interesovanja autora detaljno je obrazloena
u knjizi Odvojeni svetovi merenje meunarodne i globalne nejednakosti
(UNDP, 2006), koja je na suptilan i kvalitetan nain iskoriena kao istraivaka
podloga za ovu knjigu.
Rezultat obimne analize podataka za period 1988. do 2005. pokazuje visok
stepen globalne nejednakosti, koja je u porastu i skoro je duplo vea od nacional-
nih. Na globalnom nivou odnos u koliini svetskih prihoda koje poseduje 10%
planetarno najbogatijih i 10% planetarno najsiromanijih je 1:80. Na nivou 5%
najbogatijih i najsiromanijih razlika je jo izraenija i ide do 1:200. Jaz izmeu
polarizovano razvijenih i nerazvijenih zemalja ubrzano je produbljen. U smislu
projekcije budueg trenda nejednakosti, prema shvatanju autora, mogue je da
je najgore prolo, zahvaljujuu rastu najmnogoljudnijih nacija Indije i Kine, te je
mogua promena ovog trenda u stagnirajui ili blago opadajui. Pojedini autori
smatraju da je merenje globalne nejednakosti nerazumno jer nema adresanta
globalne vlade. Iako nema socijalne obaveze vlasti, globalna nejednakost vodi
socijalno neodrivim emigracijama a lokalna politikoj nestabilnosti.
Svakako jedan od znaajnijih sumarnih zakljuaka koje italac moe dobiti
iz ove knjige jeste da je lokalno siromatvo sve vie odraz globalnih nejednakosti
a ovako visoka nejednakost vodi do globalne nestabilnosti kako pokazuju pri-
meri emigracija, globalnih infektivnih bolesti, piratstva u Somaliji. Autor istie
da je kosmopolitska obaveza jednaka prema lokalnoj i globalnoj nejednakosti,
odnosno da su potrebne mere kojima e se umanjiti globalno uzrokovano siro-
matvo i nejednakost, koliko je vano i umanjenje nacionalnih razlika. Stvarna
antimigraciona borba podrazumeva poboljanje ivotnih uslova u zemljama po-
535 Vj VoGaTi i SioMaNi kaTka iSToiJa GLoaLNE NEJEDNakoSTi
rekla odnosno smanjenje razlika izmeu nacija i jaanje globalne srednje klase,
koja je tek u razvoju.
Dilema globalizacije je kako umanjiti velike razlike u prihodima izmeu
nacija u svetu koji se souava sa sve ogranienom socijalnom mobilnou usled
zasienosti nacionalnih trita rada i ekonomske krize, i sa ideolokom krizom
nepostojanja jasne razvojne ideje za manje razvijene zemlje, nedostatkom jasnog
recepta uspeha. Kljuni izazovi zato jesu upravo u pronalaenju naina da se
Afrika i Latinska Amerika razviju, a Kina na kvalitetan nain ukljui kao primer
razvoja, bez ostraenih ideologija i konfrontacija.
Trebalo bi da se kapital industrijski razvijenih drava investira u drave u
razvoju, ime bi industrijalizacija u tim dravama dovela do poveanja dohotka.
Neoliberalni model predvia vie prepreka takvom htenju da se postigne za-
jedniki cilj. Trita kapitala su nesavrena banke i investitori daju novac na
zajam samo pod uslovom da je on rentabilan i bez velikog rizika, to je danas sve
manje izvesno. Investiranje u drave u razvoju postalo je rizino zbog politikih
dogaaja, klimatskih katastrofa ili zbog nedostatka iskustva u upravljanju inve-
sticionim projektima u tim dravama.
Znaajna je i analiza razvoja drutva, u smislu naglaska da sa veim stepenom
razvoja drutva ulaganje u ljudski kapital kroz obrazovanje i redistribuciju dobija
dodatno na znaaju, jer smanjuje nejednakosti. U smislu poimanja odnosa nejed-
nakosti i razvoja istie se postojanje dobre i loe nejednakosti odnosa zahtevane
redistribucije sredstava i uticaja transfera na ekonomsku efkasnost, nejednakost i
ekonomski razvoj. Male nejednakosti svakako mogu biti i podsticajne u uslovima
socijalne mobilnosti i konkurencije. U tom smislu, autor u knjizi razmatra vred-
nosni koncept ekonomske pravde, u kome se i manja ekonomska dobit, koja je
pravednije distribuirana, u drutvu smatra poeljnom nad isuvie nejednako dis-
tribuiranom dobiti. U tom smislu je stanovnitvo voljnije da prihvati siromanije
ali i egalitarnije drutvo, od izrazito socijalno nepravednog.
Svakako posebno mesto zauzima analiza tekue globalne ekonomske kri-
ze, odnosno njenih uzroka u SAD, koje autor pre svega vidi u dugogodinjoj
stagnaciji srednje klase. Politiki nepoeljnu stagnaciju srednje klase kao pro-
motera Amerikog sna politiari su pokuali da ree jeftinim kreditima ko-
jima se zadravao prividno visok nivo potronje. Dug amerikih domainstava
se konstantno uveavao sa 48% BDP-a ranih 80-ih godina 20. veka na gotovo
sto procenata u vreme izbijanja krize 2008, odnosno duplirao se u relativno
kratkom periodu. Ujednaeniji i stabilniji razvoj u prethodnim dekadama ne bi
zahtevao mere kojima se danas odrava socijalni i politiki aranman i izvesno bi
potedeo svet krize.
U ovom pristupano napisanom ali nauno zasnovanom i elaboriranom
delu, autor uspeva da pokae da je nejednakost istorijska kategorija povezana sa
razvojem drutva, ime je uinio znaajan iskorak u isticanju vanosti globalne
nejednakosti. Iako je istorijsko-ekonometrijska perspektiva pokazala da je ne-
jednakost manja nego npr. u vreme velikih carstava starog i srednjeg veka, svaka-
ko je zabrinjavajui dokazani visoki trend globalnih i nacionalnih nejednakosti,
koje su u porastu posle Drugog svetskog rata.
Treba razumeti opravdanost autorovog zahteva za jasniju i usmereniju
borbu protiv globalne nejednakosti i zahvaliti na detaljnoj i jasnoj predstavi
razliitih ekonomskih i socijalnih aspekata savremenog sveta, kao i istorijske
perspektive njihovih uzroka. U korienom jeziku i dijalogu sa razliitim eko-
nomskim autorima, flozofma i sociolozima, vidi se bogato obrazovanje, ko-
smopolitski, nauno-istraivaki duh i istorijsko obrazovanje, esto neophodno
da bi se razumela viedimenzionalnost savremenog, naizgled unipolarnog sveta.
Ovakav savremeni pristup autora svakako je rezultat njegovog bogatog
istraivakog, a u novije vreme i predavakog iskustva. Bogatstvu literarnog stila
i izraza doprinela je manje poznata injenica da gospodin Branko Milanovi,
od sredine 80-ih godina 20. veka, u mnogim domaim i stranim asopisima
komentarie drutvena i politika zbivanja na Balkanu i svetu.
Lini momenat sadran je u kratkom izlaganju duge istorije nejednakosti, uz
objanjenje zato su studije nejednakosti esto bile nepopularne, odnosno retke
u naunim krugovima sve do poslednjih decenija. U bogatim drutvima ovakve
studije nisu popularne jer postavljaju pitanja prikladnosti i legitimnosti prihoda.
Prve studije Svetske banke na ovu temu nosile su eufemistiki naziv studija
jednakosti. U socijalizmu je bavljenje ovom temom takoe bilo neprikladno, jer
bi prikazalo postojanje klasnih i meuljudskih razlika.
U tom smislu, i danas vlada kontrast izmeu primetne brige za borbu pro-
tiv siromatva i stvarnog reenja problema izraenih nejednakosti. Ova pone-
kad samo deklarativna borba za smanjenje siromatva i nejednakosti najee
ostavlja raspodelu dohotka i strukture moi netaknutim i time samo privremeno
odreeni broj stanovnika pomera dalje od siromatva, ostavljajui drutveni pro-
stor u kome se produkcija siromanih nastavlja. Treba posebno istai autorovu
hrabrost da se dri ove, u modernim okvirima, sve znaajnije teme. Kako je
knjiga u ovom trenutku raspoloiva samo na engleskom jeziku, od posebnog
znaaja je da je jedan renomirani domai izdava preuzeo na sebe obiman posao
prevoda i objavljivanja ovog dela u Srbiji, ime e ono postati dostupno domaoj
javnosti i zauzeti znaajno mesto kao dopunska ili uvodna literatura i predmet
akademske rasprave.
C o N T E N T S
Contents (Serbian) ..................................................................................................... 3
ADDreSS ON THe OccASSION
OF THe mIODrAG JOVIcIc FUND AWArD
FOr cONTrIbUTION IN THe AreAS
OF cONSTITUTIONAL LAW AND POLITIcAL SYSTem
Milan Podunavac
Fear and Courage ................................................................................................... 9
POLITIcAL PHILOSOPHY OF LJUbOmIr TADI
Dragoljub Miunovi
Tank You, Ljubomir Tadi ................................................................................. 19
Jago ureti
A Contribution to Understanding of Academic Work and Political
Biography of Professor Ljubomir Tadi ............................................................... 25
edomir upi
Libertarian Critique of Authoritarian Ideologies
and Rules in the Work of Ljubomir Tadi ........................................................... 31
Ilija Vujai
Rehabilitation of Practical Philosophy in the Work of Ljubomir Tadi ............... 43
Triva Ini
Reception of Rosa Luxemburgs Ideas in the Work of Ljubomir Tadi ............... 51
ParT I POLITIcAL THeOrY, POLITIcAL SOcIOLOGY,
POLITIcAL SYSTem
Vukain Pavlovi
Power and Political Decision-Making ................................................................. 87
Zoran Stojiljkovi
Party Ideologies, European Political Space and Serbia ...................................... 105
Milo Bei
Political and Situational Predictors of Trust in Institutions ............................... 119
Boko Telebakovi
Balkanization ..................................................................................................... 149
Branko Vasiljevi Zvonko Gobelji
Political Economy of the Euro ........................................................................... 159
Duan Pavlovi Ivan Stanojevi
Political Institutions and Economic Policy: Empirical Findings ........................ 177
Dragutin Radosavljevi
Municipal Finances ............................................................................................ 195
Darko Nadi
Sustainable Development and Its Principles in Strategic Documents
of the Republic of Serbia .................................................................................. 213
Nikola Beljinac
Is Constitutional Patriotism Possible in Multicultural Societies? ...................... 225
Marko Simendi
Representative Government as the Best Form of Government
in J. S. Mill ......................................................................................................... 237
arko Paunovi
Non-proft Organizations A Contribution to Terminological Clarifcation ... 251
Marko Tmui
Economic Policy in the Function of Macroeconomic Stability .......................... 263
Vladimir Ajzenhamer
On the Border Between Compatibility and Incompatibility
Islam and Democracy ........................................................................................ 281
ParT II INTerNATIONAL POLITIcS
AND INTerNATIONAL reLATIONS
Dragan ukanovi Dragan ivojinovi
Strategic Partnerships of the Republic of Serbia ................................................ 299
Maja Kovaevi
European Commissions Declining Power of Infuence ..................................... 313
Slobodan Zeevi
Te Process of Federalization of the EU Institutional System ........................... 327
Blao M. Radovi
Common Security and Defence Policy of the European Union
and Serbia After the Lisbon Treaty.................................................................... 347
Goran Tepi Nemanja Duverovi
Confict Resolution Teory: Main Concepts and Paradigms ............................. 361
Marina Ili
Institutional Spillover and Emergence of International Regimes ...................... 381
ParT III joURNalISm aND CommUNICatIoN
StUDIeS
Rade Veljanovski
Media Between Business, Politics and Public Accountability ............................ 405
ParT IV SoCIal PolICY aND SoCIal WoRk
Petar Nastasi Ana ekerevac
Principles of Social-Psychological Diagnostics of Alcoholism
in Social Work ................................................................................................... 421
Branislava Knei Mira Lakievi
Problems of Research in the Field of Social Policy and Social Work ................. 433
Drenka Vukovi
(Un)success of Social Reforms ........................................................................... 451
Milan Petrikovi
Deontological Chimeras of Contemporary Social Work ................................... 465
Anita Burgund Jasna Hrni Petar Nastasi
Gender Perspective in Systemic Family Terapy ................................................ 481
Sanja Trgovevi Dragana Kljaji Goran Nedovi
Social Integration as Determinant of the Quality of
Life of Persons With Traumatic Paraplegia ....................................................... 493
Veljko Simi
Te Infuence of Economic Crisis to the Social Policy
of Serbia in the Period 2008-2011 ..................................................................... 507
ParT V reVIeWS
Aleksandra Krsti
Global Crisis Reporting Journalism in Global Age ........................................ 523
Vojin Vidanovi
Rich and Poor A Short History of Global Inequality ..................................... 531
Contents (English) ................................................................................................. 537
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
32+36
GODINJAK / Univerzitet u Beogradu.
Fakultet politickih nauka ; glavni i
odgovorni urednik Ilija Vujacic. - God. 1,
br. 1 (dec. 2007)- . - Beograd (Jove Ilica
165) : Fakultet politickih nauka, 2007 -
(Beograd : Cigoja stampa). - 24 cm
Dva puta godisnje.
ISSN 1820-6700 Godisnjak (Fakultet
politickih nauka Beograd)
COBISS.SR-ID 145774604

Godisnjak FPN

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Godisnjak FPN

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 1820-6700

UDC 32:929 T Lj.

UDC 141.7 T Lj.

111 Z SjjPaTiJSkE iDEoLoGiJE EVoPSki PoLiTiki PoSTo i SiJa

V Sj 38 297 312 293 60

Od nastanka sociologije, kao opte nauke o drutvu, vodi se gotovo nepre-

Sistemski porodini pristup ne posmatra problem pojedinca izolovano, ve

You might also like