Linux

Linux predstavlja modifikovani klon operativnog sistema koji je zatien imenom UNIX. Unix je ime proizvoda zatieno od strane Bell lab i AT&T korporacija. Linux je pokrenuo Finac, tada student Linus Torvalds. Linux izvorni kod, nadalje (source), moe se slobodno nai na internetu I spada u open source projekte. Znai taj software moe biti slobodno distribuiran, menjan, doraivan.

Distribucija 1984. Richard Stallman je otpoeo sa GNU (Gnu's Not Unix) projektom sa ciljem kreiranja operativnog sistema koji lii na Unix, a moe biti slobono distribuiran. Iz GNU projekta potekla je gcc kompajler kolekcija, bash shell itd. 1991. Linus Torvalds, Finski diplomac, je zapoeo rad na Unix-like sistemu Linux. Linux je samo kernel(jezgro OS-a), dok su file sistem, shell itd. kreacije drugih (esto GNU organizacije). Licenca pod kojom se Linux distribuira je General Public License (GPL) (http://gnu.org/licenses/licenses.html). Zahtev ove licence je da sve izmene koje se prave na nekom GPL kodu budu dostupne zajednici Od 1994. BSD Unix se distribuira pod BSD licencom koja dozvoljava slobodne izmene bez zahteva da izvorni kod bude dostupan drugima. Njegove poznate verzije NetBSD, FreeBSD i OpenBSD projects. On ini I osnovu Darwin tehnologije (na njoj je baziran Mac OS X) Linux distribucija je skup biblioteka i raznorodnih softverskih alata izgraenih oko Linux
kernela. Veina distribucija sastoji se iz tzv. paketa, koji pored fajlova sadre I meuzavisnosti sa drugim paketima. Veina tog softvera je otvorenog koda, pod GNU ili BSD licencom. Moderne distribucije poseduju i preko 30000 paketa!

Neke od LINUX distribustribucija su:

Komercijalne - Red Hat Enterprise Linux (RHEL), Suse Linux Enterprise Server (SLES)

Sa komercijalnom podrkom - Fedora (Red Hat), openSUSE (Novell), Ubuntu (Canonical) Razvijene od strane zajednice - Debian, Gentoo, Arch, Slackware

Komponente OS-a: Linux je viekorisniki, vieprocesni operativni sistem sa potpunimskupom UNIX kompatibilnih alata, projektovan tako da potuje relevantne POSIX standarde. Linux sistemi podravaju tradicionalnu UNIX semantiku i potpuno implementiraju standardni UNIX mreni model. Linux OS se sastoji od:
KERNELA, sistemskog softvera, korisnikih aplikacija, programskih prevodilaca i njihovih odgovarajuih biblioteka (GCC - GNU C Compiler i C biblioteka za Linux) I dokumentacije Unix je multiuser multitasking operativni sistem visokih performansi i sigurnosti, ali nepristupaniji korisnicima. Za razliku od drugih operativnih sistema Unix je zamiljen i izveden tako da predstavlja skup kvalitetnih programa koji izvravaju samo jednu stvar, ali je izvravaju pouzdano i brzo i lako ih je kombinovati. Kombinovanje ovih kockica je jednostavno i veoma korisno iz razloga to programer esto nema potrebe da pie gomilu programa, ve samo da iskoristi gotove visoko izoptimizirane programe, i dovoljno je da napie program koji njima upravlja i povezuje ih. Visoke performanse su rezultat velike iskorienosti hardware-a. Postoji vie Unix proizvoda i to Solaris (Sun), IRIX (SGI), AIX (IBM), SCO UNIX, Linux, OSF, (DEC), besplatna BSD familija (free, net, open) Linux je klon Unix-a koji se besplatno moe nabaviti i to u vie distribucija (zbirki razliitih autora). Linux je jedan od retkih sistema koji je doiveo veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim i nedovoljno stabilnim sistemima. Kod Linux-ovog jezgra (kernel) je dostupan (open source) i izdat pod optom javnom licencom koja se oznaava kao GPL (General Public License). Naziv Linux se odnosi samo na kernel (core) operativnog sistema.

Komponente kernela su sledee: upravljanje procesima - kreira procese i omoguava

vieprocesni rad (multitasking) upravljanje memorijom - kontrolie dodeljivanje memorije i swap prostora procesima, kernelskim komponentama kao i bafersko keiranje upravljanje fajl sistemima (VFS, Virtual File System), apstrakcija mrenih servisa, podrka za hardverske ureaje, podrka za razliite sisteme datoteka, podrka za TCP/IP Moderni operativni sistemi smanjuju direktnu interakciju sa hardverskim komponentama.

Struktura Linux kernela je monolitna tj. jezgro je integrisano u jedinstven program koji se izvrava u kernel modu Meutim, mikrokernel arhitektura je osnov razvoja savremenih operativnih sistema, iako su takvi operativni sistemi generalno sporiji od monolitnih. S druge strane mikrokernel operativni sistemi zahtevaju vrlo mali skup funkcija od samog kernela to im daje odreene prednosti nad monolitnim.