Zvezde Novog Policijskog Časa - Ben Okri

(0)
(1)
BEN OKRI
Urednik Zoran Hamovi} Likovna oprema Dragana Atanasovi}
Zvezde novog policijskog ~asa

Prevela sa engleskog
Ljubica Brajer
Naslov originala Ben Okri

STARS OF THE NEW CURSEV (1988)
1997
(2)
(3)
U senci rata
Tog popodneva u selo su do{la tri vojnika. Rasterali su sve koze i pili}e. Oti{li su u kafanu od palminog li{}a i naru~ili jednu osu{enu tikvu palminog vina. Pili su usred rojeva muva. Omovo ih je posmatrao sa prozora dok je ~ekao da mu otac ode od ku}e. Njih dvojica slu{ali su radio. Otac je jeftino kupio taj stari grunding od jedne porodice koja je morala da napusti grad kad je izbio rat. Prekrio je radio belim platnom pa je sada izgledao kao feti{ ku}e. Slu{ali su vesti o bombardovanju i vazdu{nim napadima u unutra{njosti zemlje. Njegov otac se o~e{ljao, pa`ljivo napravio razdeljak i stavio malo losiona za brijanje na neobrijano lice. Zatim se jedva uvukao u ve} odavno izno{eni sako. Omovo je gledao kroz prozor; otac mu je smetao. U to vreme, ve} sedmi dan, jedna nepoznata èna sa crnim velom preko glave prolazila je pored njihove ku}e. I{la je seoskim stazama, prelazila preko Ekspres druma i nestajala u {umi. Omovo je ~ekao da se ona pojavi. Najzna~ajnije vesti su pro{le. Spiker na radiju re~e da se te no}i o~ekuje pomra~enje meseca. Omovov otac dlanom obrisa znoj sa lica i re~e, pomalo ogor~eno: Kao da }e pomra~enje zaustaviti ovaj rat. [ta je to pomra~enje? upita Omovo. To je kada na ceo svet padne mrak i kada se doga|aju ~udne stvari. Kao {ta, na primer? Njegov otac pripali cigaretu.
(4) (5)
Mrtvi ustaju, hodaju okolo i pevaju. Zato ne sme{ do kasno da ostane{ napolju, zna{? Omovo klimnu glavom. Pomra~enja mrze decu. Jedu ih. Omovo mu nije poverovao. Otac se osmehnu, pruì mu dèparac od deset koboa i re~e: Isklju~i radio. Nije dobro da deca slu{aju vesti o ratu. Omovo ga isklju~i. Otac prolije malo vina kod ulaznih vrata i pomoli se precima. Kad je zavr{io, uze svoju torbu za spise i nadmeno, ùstrim korakom iza|e iz ku}e. Omovo ga je posmatrao kako kora~a stazom do autobuske stanice na glavnom putu. Kada je stigao mali folksvagen autobus i kada je otac oti{ao njime, Omovo ponovo uklju~i radio. Seo je na prozorsku dasku i ~ekao onu ènu. Poslednji put kada ju je video, promakla je pored ku}e uz burno lepr{anje {iroke ùte haljine. Deca su prestala da se igraju i zagledala su se u nju. Pri~alo se da ona nema senku. Pri~alo se da joj stopala ne dodiruju tlo. Dok je prolazila, deca po~e{e da je ga|aju. Nije se trgnula, nije ubrzala korak, niti se osvrnula. Vru}ina je bila zaglupljuju}a. Glasovi su bledeli i gubili se. Seljani su, posluju}i naokolo, posrtali kao mese~ari. Tri vojnika su pila palmino vino i igrala dame pod sparnim ble{tavilom sunca. Omovo primeti da su, kad god bi deca pro{la pored kafane, vojnici pozivali decu, ne{to im govorili i davali im novac. Omovo str~i niz stepenice i polako pro|e pored kafane. Vojnici se zagleda{e u njega. Kad se vra}ao, jedan od njih ga pozove. Kako se zove{? upita. Omovo zastade, nasme{i se vragolasto i re~e: Heklips. Vojnik po~e da se smeje, isprskav{i Omovovo lice pljuva~kom. Na licu je imao puno vena. înilo se da njegove drugare Omovo ne zanima. Terali su muve i usredsredili pa`nju na svoju igru. Pu{ke im behu na stolu. Omovo primeti da pu{ke imaju brojeve. ôvek re~e:
(6)
Je l ti otac dao to ime zato {to ima{ velike usne?1 Njegovi drugari pogleda{e Omova i nasmeja{e se. Omovo potvrdno klimnu glavom. Ti si dobar de~ko, re~e ~ovek. Za}uta malo. Zatim upita, druga~ijim glasom: Jesi li video onu ènu {to prekriva lice crnim platnom? Nisam. ôvek dade Omovu deset koboa i re~e: Ona je {pijun. Ona pomaè na{im neprijateljima. Ako je vidi{, odmah do|i i kaì nam, jesi li ~uo? Omovo ne htede da uzme novac i vrati se gore u ku}u. Ponovo sede na prozorsku dasku. Vojnici su povremeno pogledali u njegovom pravcu. Postade mu pretoplo i on uskoro zaspa, tako sede}i. Probudi{e ga petli koji su kukurikali malodu{no. Ose}ao je kako se popodne pretapa u ve~e. Vojnici su dremali u kafani. Na radiju po~e{e vesti. Omovo je bez razumevanja slu{ao o nesre}ama toga dana. Spiker podleè mrtvilu, zevnu, izvini se i objavi dalje pojedinosti o borbama. Omovo podiè pogled i vide da je èna ve} pro{la. Oni ljudi napusti{e kafanu. Video ih je kako krivudaju izme|u streha slamnatih ku}a, posr}u}i kroz izmaglicu od vru}ine. @ena je bila dalje ispred njih na stazi. Omovo se sjuri niz stepenice i krenu za ljudima. Jedan od njih je bio skinuo gornji deo uniforme. Vojnik iza njega imao je tako veliku stra`njicu da su pantalone po~ele da mu se cepaju. Omovo je krenuo za njima preko Ekspres druma. Kad su u{li u {umu, ljudi presta{e da slede ènu i po|o{e drugim putem. Izgledalo je da znaju {ta rade. Omovo je ùrio kako bi ènu neprestano imao na oku. Sledio ju je kroz gusto rastinje. Bila je uvijena u izbledeli ogrta~ i imala je sivi {al i crni veo preko lica. U ruci je nosila crvenu korpu. Sasvim je zaboravio da obrati pa`nju na to da li ona ima senku i da li joj stopala dodiruju tlo.
1Engl.
hack - konj koji se iznajmljuje, lips - usne (p.p.).
(7)
Pro{ao je pored nezavr{enih imanja sa rasko{nim natpisnim tablama sa kojih se sada lju{tila farba i sa oronulim ogradama. Pro{ao je pored jedne prazne fabrike cementa: blokovi su izlomljeni leàli u gomilama, a radni~ki ku}erci bili su napu{teni. Pro{ao je pored baobaba ispod kojeg se nalazio o~uvan kostur neke velike ìvotinje. Jedna zmija se spustila sa grane i kliznula u {ipra`je. U daljini, preko ivice grebena, ~uo je glasnu muziku i ljude kako jo{ glasnije pevaju ratne pesme. Sledio je ènu dok nisu do{li do jednog neuglednog logora, dole u ravnici. Nejasne prilike kretale su se u polusvetlu pe}ine. @ena je oti{la kod njih. One prilike su je okruìle, dodirivale je i uvele u pe}inu. ûo je njihove ~udne glasove kako joj se zahvaljuju. Kada se èna ponovo pojavila, nije vi{e imala korpu. Deca sa bolesno ote~enim stomacima i ène u dronjcima, ispratili su je do pola brda. Zatim, nevoljko, dodiruju}i je kao da je mo`da vi{e nikada ne}e videti, vrati{e se nazad. Pratio ju je do jedne muljevite reke. Ona je kora~ala kao da neka nevidljiva sila poku{ava da je odnese odatle. Omovo vide prevrnute kanue i natopljenu ode}u kako se vu~e po tamnoj vodi. Vide kako plutaju izgubljene stvari: vekne hleba u plasti~nim omotima, osu{ene tikve sa hranom, konzerve koka-kole. Kada je ponovo pogledao kanue, bili su se pretvorili u naduvene le{eve ìvotinja. Na obali reke vide neke nevaè}e nov~anice. U vazduhu oseti uàsan smrad. Onda iza sebe za~uje te{ko disanje, a potom da neko ka{lje i pljuje. On prepozna glas jednog od vojnika kako poùruje druge. Omovo ~u~nu u senku drveta. Vojnici pro|o{e. Nedugo posle toga on za~u vrisak. Ljudi sustigo{e ènu. Opkoli{e je. Gde su ostali? viknu jedan od njih. @ena je }utala. Ti, paklena ve{tice! Ho}e{ da umre{, ha? Gde su? Ona je i dalje }utala. Stajala je pognute glave. Jedan od vojnika se naka{lja i pljunu u pravcu reke. Govori! Govori! re~e on, udariv{i je.
(8)
Debeli vojnik joj strè veo i baci ga na zemlju. Ona se sagnu da ga pokupi, i dalje pognute glave. Glava joj je bila bez kose i izobli~ena dubokim brazdama. Na njenom licu, sa strane, bila je jedna modra duboka zasekotina. Vojnik koji je bio nag do pola gurnu je. Ona pade ni~ice i ostade tako, nepomi~na. Svetlost se promenila nad {umom i po prvi put Omovo vide da su mrtve ìvotinje na reci zapravo le{evi odraslih ljudi. Oko tela im se zaplela re~na trava, a o~i su im bile podbule. Pre no {to je mogao da reaguje, za~uo je jo{ jedan vrisak. @ena je ustajala, sa velom u rukama. Okrenula se prema debelom vojniku, sasvim se ispravila i pljunula mu u lice. Ma{u}i velom u vazduhu po~ela je mahnito da zapomaè. Druga dva vojnika ustuknu{e. Debeli vojnik obrisa lice i podiè pu{ku do visine njenog stomaka. Trenutak pre no {to je Omovo ~uo pucanj, sna`no lepr{anje krilima iznad njegove glave prestra{i ga i istera iz skrovi{ta. Tr~ao je kroz {umu vri{te}i. Vojnici po|o{e za njim. Tr~ao je kroz izmaglicu koja kao da se digla iz stena. Dok je tr~ao, ugledao je sovu kako bulji u njega sa jedne kupole od li{}a. Sapleo se o korenje nekog drveta i onesvestio se kada je glavom udario o zemlju. Kada se probudio, bilo je vrlo mra~no. Mahao je prstima ispred lica ali ni{ta nije video. Pomisliv{i da je oslepeo, on po~e da vri{ti, da juri tamo-amo po mraku i natr~i tako na vrata. Kad se povratio od uàsa, ~uo je glasove napolju i radio kako i dalje kr~i o ratu. Prona{ao je put na balkon, sav u ~udu {to mu se vid vratio. Ali kad je iza{ao na balkon, iznenadio se ugledav{i oca kako sedi na jednoj uleknutoj stolici od trske i pije palmino vino sa ona tri vojnika. Omovo otr~a do oca, izbezumljeno upiru}i prstom u pravcu tri ~oveka. Mora{ da im se zahvali{. re~e njegov otac. Oni su te doneli iz {ume. Omovo, sav u bunilu, po~e da pri~a ocu {ta je video. Ali otac, sme{e}i se vojnicima u znak izvinjenja, uze sina i odnese ga u krevet.
(9)
Svetovi koji cvetaju
Bio sam na poslu jednoga dana kada mi pri|e neki ~ovek i upita me kako se zovem. Ne znam za{to, ali nisam mogao odmah da mu kaèm, a on nije hteo da ~eka dok ja okoli{im, ve} se okrenuo i oti{ao. U vreme ru~ka oti{ao sam u buku2 da ne{to pojedem. Kada sam se vratio i ponovo seo za svoj radni sto, neko mi pri|e i re~e da je polovina radnika sa tog odseka otpu{teno. Ja sam bio jedan od njih. Nisam dugo radio na tom odseku i napustio sam posao bez gor~ine. Spakovao sam stvari tog dana i podigao novac koji su mi dugovali. U{ao sam u svoja stara mala kola i odvezao se ku}i. Kada sam stigao, parkirao sam auto tri ulice dalje od stana, jer su putevi bili lo{i. Dok sam hodao prema ku}i, zavrtelo mi se u glavi od prizora siroma{nih stanova i limenih koliba. Naletao sam na vrtloge pra{ine sa neasfaltiranih puteva. Sve je poigravalo i li~ilo na privi|enje na toj svemo}noj vru}ini. Kasnije te ve~eri iza{ao sam da kupim ne{to kuvano za jelo. Na povratku, pri|e mi jedan sused i re~e: Kako ste? Dobro, odgovorih. Jeste li sigurni da ste dobro? Da. Za{to pitate? Pa, re~e sused, zato {to hodate okolo kao da nemate o~i.
2Vrsta restorana u Africi - ku}erak izgra|en od drveta ili cinka u kom se spremaju i posluùju nacionalna jela i u kom sve poslove obavlja uglavnom samo jedna osoba (p.p.).
Kako to mislite? Otkako vam je èna umrla, prestali ste da koristite o~i. Zar niste primetili da su skoro svi ljudi iz dvori{ta oti{li? Kuda oti{li? Pobegli. Na bezbednije mesto. Za{to? To nemojte mene pitati. Za{to vi niste oti{li? Ja sam sre}an ovde. I ja isto, rekoh sme{e}i se. Oti{ao sam u svoju sobu. Jedva da je pro{lo dva sata od razgovora sa susedom, kad za~uh kucanje na vratima. Otvorio sam, a tri ~oveka se ugura{e unutra. Dvojica su imala duga~ke ma~ete3, a tre}i je imao pu{ku. Nisu bili neprijatni niti su se nasilni~ki pona{ali. Samo su traìli da mirno sedim na krevetu i da posmatram {ta oni rade, ako èlim. Gledao sam kako uzimaju moje najpotrebnije stvari i sav novac koji su mogli da prona|u. Usput su ~avrljali o tome kako su putevi lo{i, i kako su vlasti uàsne, i kako ima mnogo kontrolnih rampi. Dok su tako }askali, skupili su moje stvari u gomilu i odneli ih u kamion, kao da mi samo pomaù da se selim. Kada su zavr{ili, ~ovek sa pu{kom re~e: Ovo mi zovemo nau~nom plja~kom. Ako se samo naka{lje{ kad odemo, prosvira}u ti metak kroz o~i, zna{? Klimnuh glavom. Oti{ao je sme{e}i se. Trenutak kasnije ~uo sam kako njihov kamion odlazi po neasfaltiranom putu. Istr~ao sam napolje, a oni su ve} bili oti{li. Vratio sam se u sobu da odlu~im {ta }u dalje. Nisam mogao odmah da obavestim policiju, jer je najblià stanica bila miljama daleko, a ~ak i da sam ih obavestio, od njih zapravo ne bih mogao ni{ta da o~ekujem. Seo sam na krevet i poku{ao da ubedim sebe da sam ba{ sre}an ~ovek {to jo{ uvek imam auto i ne{to novca u banci. Ali,
3Duga~ki
noèvi za se~enje trske (p.p.).
(10)
(11)
ispalo je da uop{te nisam imao prava da se tako ose}am. Nedugo posle odlaska lopova, opet mi neko pokuca na vrata. Ustadoh da otvorim, kad pet vojnika sa ma{inkama upade u sobu. O~ito, lopovi nisu uspeli da pobegnu. Bili su zaustavljeni na kontrolnoj rampi i da bi spasli sopstvene glave kazali su vojnicima da sam im ja ortak. Bez ikakve ceremonije i veoma grubo, vojnici me uvuko{e u dìp. Od predstave o tome kako }e me pogubiti na plaì kao nekog naoruànog plja~ka{a, zavrte mi se u glavi. Kazao sam vojnicima da sam ja taj kog su oplja~kali, ali vojnici po~e{e da me tuku, jer im se u~inilo da sam hteo da povredim njihovu inteligenciju jednom tako providnom laì. Dok su me vodili, s pu{kama uprtim u moja le|a, moj sused iza|e iz sobe. Kad vide da su vojnici sa mnom, re~e: Rekoh vam da nemate o~i. Tada on pri|e jednom od vojnika i, na moje zaprepa{}enje, kaza: Gospodine vojni~e, nadam se da sa njim postupate onako kako zasluùje. Oduvek sam mislio da sa njegovom glavom ne{to nije u redu. Vojnici nas odvedo{e u najbliù policijsku stanicu i sve nas zaklju~a{e u istu }eliju. Pravi lopovi, kojima kao da je sve to bilo zabavno, neprestano su mi se osmehivali. Preko no}i do|o{e vojnici i premlati{e nas kad smo odbili da bilo {ta priznamo. Onda su nas ujutru neki policajci izveli napolje, naterali nas da se skinemo do gole koè i zapovedili da iza|emo na ulicu. Prolaznici bi nas pogledali i ùrno nastavljali svojim putem. Po~eh da vi~em kako sam nevin, ali mi policajac re~e da umuknem. Stajali smo tako goli napolju, pred celim svetom, skoro ~itav dan. Deca su nam se smejala. @ene nas prou~avale. Fotografi su do{li i blicevima svojih fotoaparata zaslepljivali nam o~i. Kad pade no}, do|e jedan policajac i ponudi mi priliku da se izvu~em uz mito. Sav sam goreo od sunca i o~i su mi se zatvorile od pra{ine. Rekoh mu da najpre moram da odem u banku. Lopovi su platili svoje globe i bili oslobo|eni. Ja ostadoh u }eliji za(12)
trpan ljudima koji su se drali cele no}i. Ujutru me jedan vojnik otprati do banke. Uzeo sam ne{to novca i platio svoj deo. Oti{ao sam ku}i i prespavao ostatak dana. Ujutru sam oti{ao da se istu{iram. Idu}i kroz zajedni~ko radni~ko dvori{te, iznenada postadoh svestan odsustva uobi~ajenih zvukova. Iz soba nije dopirala muzika. Nije se ~uo pla~ dece. Nije bilo bra~nih parova koji se sva|aju i vi~u iza crvenih zavesa. U stra`njem dvori{tu bilo je pili}a i pacova. Moj sused iza|e iz toaleta i nasme{i se kada me ugleda. Zna~i, pustili su vas, re~e sa àljenjem. Vi ste jedan zao ~ovek, viknuh. Ljudi vi{e ne izlaze, rekao je, hladnokrvno zanemaruju}i moje re~i. Vrlo je tiho. Dopada mi se ovako. Za{to ste bili tako zli prema meni? Ne verujem ljudima koji nemaju o~i. Mogli su me pogubiti. Zar ste vi bolji od onih koje su ve} pogubili? Zurio sam u njega s nevericom. Oti{ao je i oprao ruke na pumpi i obrisao ih o pantalone. @urno je pro{ao pored mene i oti{ao u sobu. Trenutak kasnije video sam ga kako odlazi. Posle tu{iranja jo{ uvek sam bio pospan. Oti{ao sam u svoju sobu i obukao se. Onda sam oti{ao u prednji deo dvori{ta. Seo sam na klupu i posmatrao ulicu. Okolne crkve nisu pu{tale uobi~ajene molitve i pesme preko zvu~nika. Mujezin je }utao. Ulica be{e napu{tena. Nije bilo znakova panike. Na tezgama je i dalje stajala izloèna roba i prodavnice su bile otvorene, ali nije bilo ljudi. U vazduhu be{e mnogo ptica koje su kruìle oko antena. Negde u daljini ~uo se radio. Na drugoj strani ulice jedna koza se vrtela oko korenja jednog drveta. Petlovi nisu kukurikali. Posle izvesnog vremena, sve {to sam ~uo bilo je jedno zbrkano zujanje u meni, nerazumevanje svega {to se desilo. Ne{to je sve vreme gmizalo po nama i sada, kada je ulica bila prazna, ja ~ak nisam mogao da vidim {ta je to.
(13)
Sedeo sam napolju, brane}i se od komaraca, sve dok nije pao mrak. Tada shvatih da se ne{to dogodilo sa vremenom. Izgledalo je kao da sedim u praznom prostoru bez pro{losti. Vetar nije donosio osveènje. A onda se, iznenada, pogasi{e sva svetla. Bilo je kao da je duh sveta najzad umro. Zamra~enje traja{e dugo. Mnogo sam dana tumarao po mra~nom gradu. Danju sam se vozio okolo traè}i posao. Gde god sam bio, radnici su otpu{tani u velikom broju. Nije bilo {trajkova. Povremeno sam na radiju slu{ao prenose govora Dràvnika. Govorio je o merama {tednje, o zatezanju narodnog pojasa i o velikoj budu}nosti. Zvu~ao je veoma usamljeno, kao da je govorio u nekoj ogromnoj i praznoj sobi. Posle njegovih govora pu{tali su muziku. Ta muzika je tako|e zvu~ala kao da je pu{taju u praznom prostoru. Uve~e sam hodao okolo traè}i prijatelje. Oni su bili oti{li bez ikakvih obja{njenja i nisu ostavili svoje nove adrese. Kada sam oti{ao u njihova zajedni~ka dvori{ta, iznenadio sam se kako su se stvari promenile. Propadanje dvori{ta kao da je bilo ubrzano. Vrata su bila ostavljena otvorena. Pau~ina je visila na ulazima u dvori{ta. Ispred ku}e jednog prijatelja ugledah de~aka kako zuri u mene upla{enim o~ima. Kada po~eh da ga ispitujem kuda su to nestali moji prijatelji, ustao je i pobegao. Vratio sam se svojim kolima i vozio se po gradu traè}i ljude koje poznajem. Tada zaista po~eh da zapaàm {ta se doga|a. Bilo je tu i tamo ljudi po gradu. Izgledalo je da na njihovim licima nema panike. Po~eo sam da mislim da se to svet u stvari prazni. Kada sam malo bolje pogledao te ljude, ne{to ~udno mi pade na um: oni su li~ili na mese~are. Zaustavio sam auto i oti{ao do njih, da ih bolje vidim, da razgovaram sa njima i otkrijem {ta se zapravo doga|a. (Radio i novine su ve} odavno prestali da daju informacije.) Iza{ao sam na ulicu i pri{ao jednoj èni koja je pored puta prìla jam.4 Pogledala me je goru}im, sumnji~avim o~ima.
4Vrsta
tropske krtolaste biljke sli~ne krompiru (p.p.).
[ta se to doga|a u zemlji? pitao sam je. Ni{ta se ne doga|a. Kuda su svi oti{li? Niko nije nikuda oti{ao. Za{to mene pitate? Idite, pitajte nekog drugog? Kad se okrenuh da po|em, vatra se razbukta i osvetli joj lice. Na njenom licu videh neki kosi rukopis. Po ~elu i obrazima behu joj ispisane re~i. Tada primetih da su joj i ruke prekrivene rukopisom. Pri{ao sam bliè da pro~itam {ta pi{e, ali ona po~e da vri{ti. ûo sam gvozdene ~izme vojnika koji su tr~ali ulicom prema nama. Odjurio sam do kola i oti{ao odatle. Na putu ku}i, primetio sam da mnogi ljudi na ulicama imaju ispisana lica. Nije mi bilo jasno kako to ranije nisam primetio. A onda me odjednom zaokupi misao da i moj sused ima re~i ispisane po licu. @urno se odvezoh ku}i. Kad sam stigao, bio je ve} pao mrak. Nisam smeo da rizikujem i ostavim kola tri ulice dalje od one u kojoj stanujem, pa sam ih parkirao ispred dvori{ta. Mislim da mi se istovremeno sa tom oprezno{}u prvi put javila i misao o bekstvu. Broj ptica iznad na{e ulice se pove}ao. Negde u daljini jo{ uvek se ~uo radio. Baterije su mu oslabile. Vetar je svirao kroz dvori{te. Ulicom su lunjali psi lutalice. Sedeo sam napolju i ~ekao suseda. Po{to ga dugo nije bilo, oti{ao sam i pokucao na njegova vrata. Nije bilo odgovora. Oti{ao sam u svoju sobu i jeo, a onda opet iza{ao napolje i seo. Slu{ao sam kako zamiru zvuci sa radija. ûo sam slabe vojni~ke glasove. No} postade jo{ tamnija, a moj se sused nije vra}ao. Slu{ao sam kako vetar savija grane drve}a. Ma~ke lutalice gledale su me u mraku. Oti{ao sam u svoju sobu i prespavao tu no} sa ose}anjem da se ne{to u mojoj svesti kida. Kada sam se ujutru probudio, primetio sam da mi se u misli neprestano kradomice uvla~i usamljeno Dràvnikovo lice. Istu{irao sam se i jeo i oti{ao da pokucam na susedova vrata. On se jo{ uvek nije bio vratio.
(15)
(14)
Spremio sam se da iza|em, ali se na nebu za~u grom. Popodne po~e da pada ki{a. Ulica nabuja od vode. Odvodni kanali kraj puteva behu preplavljeni. Ki{a je ulazila kroz otvorena vrata sobe, padala po tezgama sa uredno izloènom robom i tukla po ve{u koji je ostavljen visio na ìcama. Vetar je vrlo sna`no duvao i tresao na{ krov. Grane na drve}u su se savijale a onda lomile. U daljini sam video dim iznad ku}a. Ki{a je lila dva dana bez prestanka. Moj sused se nije vra}ao. Voda se popela do branika mojih kola. Ki{a je najzad ugasila daleki radio. Dràvnik je preko radija o~ajni~ki govorio o ~i{}enju narodnih {tala. Sedeo sam u svojoj sobi, zato~en ki{om. Slu{ao sam vodu kako bez kraja pada. Moj krov po~e da proki{njava. ûo sam kako mijau~e ma~ka i nadglasava postojani {tropot ki{e. Ponekad je ki{a padala ja~e i uspevala da izbri{e i vreme i se}anje. Uskoro je izgledalo kao da ki{a oduvek pada. U gradu bez ljudi, po~eo sam da slu{am radio prenose kroz ki{u. A onda, drugog dana uve~e, shvatio sam sve. Oti{ao sam do prozora, dok mi je u u{ima jo{ odjekivalo uporno kapanje vode, i pogledao napolje. Tada shvatih da sam privremeno bio zaboravio imena stvari. Ostao sam kod ku}e sve dok ki{a nije prestala da pada. Ostao sam jo{ jedan dan, ~ekaju}i da se voda upije u nabujalu zemlju. I{ao sam i kucao na susedova vrata nekoliko puta, a onda sam u{ao u njegovu sobu. Sve je bilo na svom mestu, ali je izgledalo da je on sasvim i{~ezao. êtvrtog dana usudio sam se da iza|em na ulicu i budem o~evidac katastrofe koja se {irila. Drve}e je popadalo. Ku}e se zdrobile pod silinom vetra i ki{e. Mrtve ma~ke plutale su po odvodnim kanalima. Na nebu nije bilo ptica. Vratih se u sobu. U glavi mi je sve vrvelo od kobnih predznaka. Izvadih kofer i napunih ga svojim papirima i ode}om. Svu hranu koju sam imao spakovah u zadnji deo auta. Ostavih vrata otvorena. Pokucah na susedova vrata, poslednji put. Sedoh u kola i krenuh na put bez cilja kroz ogromnu, neobra|enu zemlju.
(16)
Nije bilo lako iza}i iz grada. Bilo je mnogo barikada na putevima i vojnika posvuda. Zaustavljali su me i pretraìvali kola. Na svakoj barikadi vojnici su stavljali primedbe na hranu koju sam nosio pozadi. Pitali su me kuda idem. Govorio sam da idem da posetim bolesnu majku u selu. Onda bi me pitali da li mislim da ljudi gladuju. Kada bih rekao ne, vojnici su uzimali malo moje hrane i odmahivali mi da pro|em. Kada sam pro{ao poslednju barikadu, imao sam jo{ vrlo malo hrane. Ali to me nije brinulo. Ono {to me je mu~ilo dok sam vozio kroz {umu bio je moj auto koji mi je neprestano stvarao nevolje. Stao bi i ja sam morao da sedim za volanom i ~ekam da se motor ohladi. Kada bih uspeo da ga opet upalim i kada bi ponovo krenuo, bilo je to vrlo nepouzdano. Izgledalo je da }e iznenada sam auto preuzeti upravlja~. Ubrzavao je i usporavao po sopstvenoj nedoku~ivoj volji. Dugo sam vozio po zavojitim drumovima kroz {umu. Uspeo sam da pre|em jedan drveni most koji je ki{a delimi~no razorila. Dugo sam ~uo samo brujanje kola. Ponekad mi se ~inilo da vozim u mestu. Put i {uma kao da se nisu menjali. Nekoliko puta sam pre{ao isti, delom razoreni most. Umorio sam se od vo`nje koja kao da me nije ni pomerila s mesta. Zaustavio sam kola, zaklju~ao sva vrata i malo odspavao. Ose}ao sam se bolje kad sam se probudio. Vozio sam jo{ malo i onda osetio da je razbijena jednoli~nost putovanja. Planinski venci, visoravni sa stepama sivog ambera i ponori pojavi{e se svuda oko mene. Pro{ao sam pored jednog mravinjaka boje gline. Usporio sam zbog ~opora hijena koje su prelazile put. Stigao sam do neke stra}are, koja je zapravo bila benzinska stanica. Vrata su bila otvorena. U dvori{tu ispred ku}ice behu prljava burad sa benzinom i motornim uljem. Zaustavio sam auto i parkirao ga. Pro|oh pored masne ru~ne pumpe i pokucah na vrata. Iza|e jedan starac. Nosio je par sivih tregera preko crne ko{ulje i prljave pantalone ùtosme|e boje. Bio je bos.
(17)
Vi ste prva osoba koju vidim posle dugo vremena, re~e. Zamolih ga da mi napuni rezervoar. Dok je to radio, nije mi se obra}ao. Promenio sam vodu u hladnjaku. Nije imao ulje za ko~nice. Seo sam na klupu i slu{ao {umske insekte dok je on polako i marljivo pregledao auto i pode{avao motor. Kako uspevate da ìvite ovde? Uspevam. Dopada mi se. Platih mu. Kad sam ulazio u kola, starac re~e: Nemojte i}i tim putem. Nisam video nijedno vozilo da se vra}a odande. Ostanite tamo gde moète biti sre}ni. Klimnuh glavom, osmehuju}i se. Zatvorih vrata i upalih kola. Mahnuo sam mu kad sam krenuo. On meni nije odmahnuo. Nepomi~no je zurio u kola. Ulazio sam u {umu. Kasnije sam pregazio jednu kozu koja je prelazila put. Osetio sam kad su to~kovi muklo udarili o njeno telo i stao sam. Telo koze je uz poslednji trzaj ostalo na asfaltnoj prevlaci. Kada sam iza{ao iz kola, za~uo sam divlje povike i ugledao neke ljude kako se pojavljuju iz {ume i jure prema meni. Mu{karci su imali ma~ete, a ène su nosile duga~ke cepanice. Otr~ao sam u kola, ali kada sam hteo da ih upalim, motor je samo zacvileo. Ljudi su se bacili na kola i zgnje~ili karoseriju ma~etama i cepanicama. Razbili su prozor i nekoliko je ruku posegnulo za mojim licem. Auto je iznenada upalio i ja odjurih dok je nekoliko ruku jo{ htelo da mi iskopa o~i. Zaokretao sam na jednu, pa na drugu stranu, i ljudi su popadali, a ja sam se odvezao dalje ne osvr}u}i se. Kasnije sam video krv i komadi}e mesa na krzotinama polupanih prozora. A onda, kao da je ona ki{a {to je padala u gradu po~ela da me sustiè, jo{ ja~a. [uma je je~ala od grmljavine. Munje su poga|ale drve}e. Li{}e je kao pomahnitalo letelo na nemilosrdnom vetru. Kola su mi neprestano krivudala i povremeno mi se ~inilo da ih vetar gura po(18)
diù}i njihov zadnji kraj. Ponekad kao da to~kovi vi{e nisu doririvali drum. Vozio sam u vazduhu. Vozio sam kroz mlazeve ki{e. Posvuda se njihalo drve}e i lepr{alo li{}e. I posvuda je po drve}u lila voda. Tu i tamo pojavio bi se neko, sav mokar, iz {ume, pretr~ao bi put i mahnuo mi da stanem. Nisam nikome i ni zbog ~ega hteo da stanem. Vozio sam dalje sa mahnitom usredsre|eno{}u na vo`nju. Ubrzo mi se zamori{e o~i. Ki{a kao da me je premlatila i sve {to sam mogao da vidim bilo je prednje staklo auta i {ume izobli~ene od ki{e. Bilo mi je te{ko da trep}em, a kada bih trepnuo, ose}aj praznine u tom trenutku odvla~io me je u san. Probudio bih se i shvatio da nasumce vozim van druma. Uspevao sam da spavam za volanom. Kada je na {umu pala tamna no}, nisam mogao da razlikujem mrak od ki{e. Ponekad bih iza sebe ugledao svetlo i mislio da je to svetlo nekih kola. Podesio sam ogledalo i na deli} sekunde video svoje lice. Grom je udario ta~no ispred mene. Trenutak kasnije, jedna ra~vasta uàrena munja osvetlila je na mom licu rukopis. Savladao sam jednu krivinu i za~uo zaglu{uju}i prasak u {umi. Ne{to mi je raznelo prednje staklo i sada sam vozio o~iju {irom otvorenih i uprtih u mrak. Insekti mi nalete{e na lice. Vetar, ki{a i komadi}i stakla trenutno me zaslepi{e. Onda videh da je ispred mene preko druma palo drvo. Kola mi se zavrte{e u vrtlogu li{}a i granja. A onda zavlada muk. Dugi jedan trenutak bilo je potpuno mra~no. Ni{ta nisam ni ~uo ni video ni ose}ao. Potom za~uh zujanje motora i istrajnu buku insekata i ki{e. Poku{ao sam da se pokrenem, ali nisam mogao: ~inilo mi se da sam se sav zapleo u kolima. ûo sam poja~ane {kripave zvuke. Bio sam prekriven izmrvljenom zemljom koja je izgledala kao ìva i koja me je bockala. U meni se ne{to smirilo i ja se nekako bez muke iskobeljah sa prednjeg sedi{ta. Kad sam se izvukao iz olupine, video sam da su kola naletela na jedan veliki mravinjak. Posvuda je bilo mrava. Nastavio sam da se probijam kroz ki{u. Nisam mogao da prona|em drum. Ulazio
(19)
sam sve dublje u {umu. Pro{ao sam pored stena obraslih li{ajem. I{ao ispod beskrajne re{etke od granja. Trnje se zabadalo u mene. Nisam krvario. Do|oh do reke. Dok sam je preplivavao, primetio sam da je tekla u pravcu suprotnom od onog kojim se ~inilo da te~e. Kada sam iza{ao na drugu obalu, voda se na meni trenutno osu{ila. Hodao sam dalje kroz grmlje, sve dok nisam stigao u jedno selo. Na ulazu u selo nalazile su se dve palme koje su rasle naopa~ke. Pro|oh izme|u njih i spazih jednog ~oveka kako sedi na stolici ispred kolibe. Kad me ~ovek ugleda, njegovo lice se ozari. Iznenada, on po~e da vi~e kao da nari~e i iz daleka, negde u selu, za~u{e se gromoglasni bubnjevi. ôvek ustade, pri|e mi brzim korakom i zagrli me: êkali smo te, kaza. Kako to mislite? êkali smo te. To ne moè biti istina. Izgledalo je da ~oveka moja primedba veoma vre|a, ali je rekao: Sedim ispred ove kolibe ve} tri meseca. Tebe ~ekam. Sre}an sam {to si uspeo. Do|i, ljudi iz sela te o~ekuju. Poveo me je. Za{to? Vide}e{. I{ao sam za njim }utke. Kad smo u{li u selo, primetio sam da nas prati jedna èna. Kad god bih se osvrnuo, ona bi se sakrila iza drve}a i grmlja. Stalno smo ~istili selo u ~ast tvog dolaska, re~e ~ovek. Pro{li smo pored jednog nebodera sa kog su se sun~evi zraci rasipali kao sa zaslepljuju}eg stakla. Tu }e se odràti sastanak. Kolibe su izgledale ~vrste i ~iste sa svojim oker-belim zidovima. Drve}e iroko i baobab raslo je u urednim razmacima. Grmlje je bujno cvalo. Vazduh je mirisao na cvetove flaminga.5
5Vrsta
biljke, lat. anthurium andreanum (p.p.).
Stigosmo na seoski trg, kad se meni, nekako kao u magli, u~ini da mi je to mesto poznato. Bilo je veoma uredno i ~isto. A onda iznenada shvatih da ni{ta ne vidim. Vi{e nisam ni ~uo ~oveka koji me je vodio. ûo sam pesmu i igru svuda okolo. Uhvati me panika i po~eh da vi~em. Igra i pesma presta{e. Dugo sam tako stajao, vi~u}i u prete}u ti{inu. Posle nekog vremena, kada sam prestao da vi~em, za~uo sam lagane korake kako mi se pribliàvaju. Pomozite mi, rekoh. Tada èna koja je mirisala na karanfili}e, slatkim glasom re~e: ]uti i sledi me. Sledio sam je do mesta koje je mirisalo na koru drveta. Otvorila je vrata i u{li smo. Privukla je za mene jednu stolicu bez naslona. Ja bih seo i na ~vrsti vazduh, toliko sam bio svestan, ali ènino prisustvo me je treznilo. ûo sam je kako se kre}e. Donela mi je hranu i jeo sam. Donela mi je pi}e i ja sam pio. Onda je kazala: Ovo }e biti tvoj novi dom. Zatim sam ~uo kako se zatvaraju vrata. Ubrzo zaspah. Kad sam se probudio, osetio sam kako mi ne{to izlazi iz u{iju. To ne{to gmizalo je po meni celom. Ustao sam i povikao. Vrata se otvori{e i u|e èna i povede me da se umijem. Po{to sam jeo, ona sede pored mene i re~e: ûli smo da dolazi{. Dugo je trajalo. Kako ste ~uli? Sazna}e{. Za{to ste me svi ~ekali? ]utala je. Onda se nasmejala i rekla: Zar nisi znao da te ~ekamo? Ne. Zar nisi znao da dolazi{ ovamo? Nisam. Ali za{to? Da zauzme{ svoje mesto u skup{tini. Kakvoj skup{tini?
(21)
(20)
Stalno smo odlagali sastanak jer ti jo{ nisi bio stigao. Dojadilo mi je da postavljam pitanja. Seljani su brinuli, re~e ona. Kada }e se odràti taj sastanak? Za dva dana. Za{to ne danas? Stariji misle da ti treba vremena da se odmori{ i navikne{ na selo. To je vaàn sastanak. Kakav je to sastanak? Umoran si. Odspavaj malo. Kad ti zatrebam, pozovi me. Onda opet ~uh kako se vrata otvaraju i zatvaraju. U selu je sve imalo glas i sve mi se obra}alo. Zvuci i glasovi su me napadali i u{i po~e{e da me bole. A onda mi se polako vratio vid. Najpre je izgledalo kao da gledam kroz mleko. Kad sam opet mogao jasno da vidim, glasovi su umuknuli. Tada sam selo video druga~ije. Iza{ao sam iz prostorije u kojoj sam boravio i zbunjen hodao unaokolo. Neki seljani su imali stopala okrenuta unazad. ûdio sam se kako mogu tako da hodaju. Neki ljudi su izlazili iz debla drve}a. Neki su imali krila, ali nisu mogli da lete. Posle izvesnog vremena navikao sam se na ~udan izgled tih ljudi. Prestao sam da prime}ujem njihove tri noge i izduène vratove. Ono na {ta nisam mogao da se naviknem bile su kolibe i ku}e okruène zidovima sa prozorima na spolja{njoj strani. Dok sam prolazio, nisam mogao da se ogledam u njima. Neki ljudi su ulazili u prozore i nestajali. Ja nisam mogao da u|em u njih. Posle nekog vremena provedenog u toj {etnji, nisam umeo da se vratim do mesta gde sam bio sme{ten. Hodao sam po selu oslu{kuju}i ne bih li ~uo glas one ène koja je brinula o meni. Zastao sam kod seoske pumpe za vodu i èna je do{la do mene i kazala mi: [ta radi{ ovde? Izgubio sam se. Odve{}u te nazad.
(22)
Po{ao sam za njom. Sada opet vidi{? pitala je okrenuv{i u hodu glavu prema meni. Da. I tada mi se javi sasvim odre|eno i besmisleno ose}anje da je poznajem. Bila je sna`ne gra|e, sa licem izrazite, meni poznate lepote. Nosila je jednostruki ogrta~ sa cvetnim {arama i bila bosa. Koà joj je bila prekrivena belim crteìma. Njene o~i su odavale neku ~udnu svetlost koja je zaslepljivala kao zeleno ogledalo. Ko ste vi? Nije mi odgovorila. Kada smo stigli do jednog debelog drveta, ona otvori vrata u deblu. Unutra{njost je izgledala savr{eno, ~ista i uredna i topla. Ja ne}u unutra, rekoh. Ona okrenu glavu prema meni; lice joj be{e bezizraàjno. Ali ovo je tvoj novi dom, re~e. Nemogu}e. Pretesno je. Nasmejala se, gotovo srda~no. Kad u|e{, vide}e{ da je dovoljno prostrano. Bilo je zaista prostrano, kada sam u{ao. Seo sam na drveni krevet. Posluìla me je hranom iz polovine osu{ene tikve. Pirina~ se micao na tanjiru i li~io na bele crvi}e. Mogao sam se zakleti da je bio umotan u paukovu mreù. Ali bio je sladak i dovoljno ukusan. [olja iz koje je trebalo da pijem curila je sa spolja{nje strane. Kada je èna raspremila sto, pretvarao sam se da spavam. Pre no {to je iza{la, ~uo sam kako kaè: Dobro spavaj i povrati snagu. Ve~eras je sastanak. Podigoh se. Ko ste vi? upitah. Ona tiho zatvori vrata za sobom. Sa~ekao sam malo pre no {to sam iza{ao iz drveta. Namerio sam da pobegnem odatle, ali nisam èleo da se odam. Lutaju}i po selu i traè}i izlaz, ~uo sam kako ljudi igraju, kako neki raspravljaju o zakonima sela, a ne(23)
ki ~itaju duga~ak spisak imena, i ~uo sam divne glasove kako pri~aju pri~e iza drve}a. Ali nikoga nisam video. A onda, kad sam prolazio pored jedne kolibe iz koje je dopirao cilikav smeh stidljivih mladih devojaka, primetio sam da me jedna jednooka koza uporno i netremice posmatra. Ubrzao sam korak. Psi i pili}i zurili su u mene. Imao sam neko sablasno ose}anje da to ljudi pilje u mene kroz o~i ìvotinja. Pro{ao sam pored seoskog `rtvenika. Ispred njega se nalazila mo}na statua boga sa velikim rupama umesto o~iju. Bio sam ube|en da i bog motri na mene. Dugo sam tako lutao traè}i izlaz. ûo sam bestelesne glasove kako govore da veliki sastanak uskoro po~inje. Svetla se nisu izmenila. Do{ao sam do jasminovog drveta punog belih ptica. Iza drveta je bio seoski trg, a iza trga ulaz. Nastavio sam da hodam i stigao do kolibe. Ispred kolibe, na stolici, sedeo je ~ovek sa tri oka na licu. Neprestano je gledao u mene i bio sam prisiljen da ga pozdravim. Nemoj me pozdravljati, re~e on. I dalje je zurio u mene kao da je o~ekivao da ga prepoznam. Njegova tri oka su me zbunjivala i dezorijentisala. Ali kada sam pogled usredsredio na ona njegova dva normalna oka, odjednom sam ga zaista prepoznao. Bio je to moj nestali sused. [ta vi radite ovde? upitao sam. [ta misli{? Ne znam. Jedan vojnik je pucao u mene. Pucao u vas? upitah, iznena|en. Da. Za{to? Da bi me ubio. [ta ti radi{ ovde? Ja? Da. Ne znam. Nasmejao se. Re}i }e ti na sastanku.
(24)
O ~emu }e biti re~i na sastanku? O ìvotu i smrti. Kakvom ìvotu i kakvoj smrti? Ponovo se nasmejao, ali ovog puta praskavije. Oko njegovih usta i u na~inu na koji su mu se pomerale o~i bilo je ne~ega {to mi je polako sve razjasnilo. Ustuknuo sam od uàsa. Bolje nemoj poku{avati da pobegne{, rekao je pakosno. To mi je bilo dovoljno. Dok sam tr~ao prema ulazu, od stvari je nastajao mete`. Onda shvatih da ne tr~im napred, ve} unazad. Pro{ao sam pored oker-belih koliba i zaslepljuju}eg nebodera. ûo sam prodoran vrisak ène. Gromoglasni bubnjevi su se ~uli u divljem zanosu. Kada sam zastao i potr~ao unazad, shvatio sam da, zapravo, tr~im napred. Tada sam video ènu koja je vrisnula i prvi put prepoznao svoju preminulu ènu. Jurila je za mnom u velikom bolu. Mu{karci i ène i bestelesni glasovi i{li su za mnom sa svojim krilima koja im nisu pomagala da lete i svojim stopalima okrenutim natra{ke. Projurio sam pored drve}a koje je raslo naopako i pored kukuruznih polja izvan ulaza u selo. Kukuruzna svilica bila je zlatasta i divna. Seljani su me gonili sve do granice polja. Pre{ao sam reku. Ptice iz {ume navali{e na mene. Dugo sam tr~ao bez predaha dok nisam stigao do svojih kola koja su se slupala kroz granje i razorila mravinjak. Nisam siguran {ta se zatim dogodilo, ali kada sam do{ao sebi, na{ao sam se u slupanim kolima. Bio sam prekriven mravima koji su me nemilosrdno ujedali. Izgledalo je kao da sva ta isavijana metalna olupina raste iz mene i mogao sam da osetim kako se moja krv su{i na sedi{tu. Na licu sam imao posekotine i komadi}e razbijenog stakla. Dugo sam se mu~io da iza|em iz kola. Kada sam uspeo, ose}ao sam se isto onako ulupan kao moj auto i kao da mi je telo ve} bilo umrlo. Teturao sam kroz {umu. Jeo li{}e limunove trave. Probijaju}i se kroz {umu, postao sam svestan da vidim duhove.
(25)
Svanulo je kad sam prona{ao glavni drum. Posle izvesnog teturanja niz drum, ugledao sam kola koja su mi i{la u susret. Ispruìo sam ruku i mahnito mahao, i iznenadio se kada se auto zaustavio. Za volanom je sedeo neki mladi}. Spustio je prozor na svojoj strani, a ja mu rekoh: Nemojte i}i tim putem. Prona|ite mesto na kom }ete biti sre}ni. Ali mladi} me samo letimi~no pogleda, klimnu glavom i nastavi pravo. Gledao sam za kolima sve dok nisu nestala. Onda se odvukoh dalje, s nadom da }u sti}i do stra}are onog starca pre no {to umrem.
U gradu crvene pra{ine
Jer svakome koji ima, da}e se, i prete}i }e mu; a od onoga koji nema, i {to ima uze}e se od njega.
(Matej 25:29)
1 Emokhai je sedeo na zidu ispred ku}e kada su zapo~eli vazdu{ni manevri. Nije imao ni prebijene pare u dèpu i dogovorio se bio s prijateljem da ode u bolnicu i zaradi ne{to novca. Prethodne ve~eri je legao da spava praznog stomaka i tog jutra jo{ ni{ta nije jeo. Prijatelj mu je kasnio. Suvih o~iju, tako da je neprestano morao da trep}e, Emokhai je posmatrao vojne avione kako lete iznad njegove glave. Ve`bali su obru{avanje za popodnevnu paradu. Avioni su jedan drugom presecali put i kruìli tako da obrazuju izvestan poredak. Zastajali su u vazduhu, survavali se kao da }e se sru{iti tu, na gomile ku}eraka, a onda se ponovo dizali u nebo uz savr{enu ritmi~ku kontrolu. Stanovni{tvo grada se divilo tim prizorima. Deca su uzbu|eno vri{tala. @ene, sa dlanovima na grudima, uskliknule bi u ~udu, bez daha. Na Emokhaija avioni nisu ostavljali utisak. Tog dana bio je pedeseti ro|endan vojnog zapovednika. U gradu je sve vrvelo od vojske koje je bilo vi{e
(26) (27)
nego ina~e. Naveliko se govorilo o tome kako }e se predstoje}a proslava godinama pamtiti. Emokhai sko~i sa zida. Vazduh je bio vreo i suv i pun oker pra{ine. Po{ao je do Mame Dò koja je ispred ku}e spremala i prodavala pilav. Ona ga pogleda: Ovaj na{ zapovednik ba{ ume da slavi. Ko ga {i{a, odgovori Emokhai. Posmatrali su avione. Njega je morila suva vru}ina. Iznenadan uàsan smrad pokvarenih jaja dopre s druge strane ulice. Avioni su se obru{avali i raspon njihovih krila bacao je ogromne nepostojane senke na mnogobrojne ku}erke koji su se tu dizali kao neko bujno rastinje. Moè{ li da mi pozajmi{ jo{ pet naira? upita {to je opu{tenije mogao. Mama Dò stavi ruku iznad o~iju da ih za{titi od sunca i `mire}i pogleda u gromoglasne avione. [ta je s novcem koji mi ve} duguje{? Kad do|e Marjomi, plati}u ti. To uvek kaè{. A da mi da{ malo pirin~a? Ona mu odmeri jednu malu porciju u zelenom plasti~nom tanjiru. Jeo je brzo, onako izgladneo, i nisu mu smetali neprijatni mirisi na ulici. Kada je sve pojeo, oprao je tanjir, obrisao ruke i rekao: Sada se ve} bolje ose}am. Zahvali se Mami Dò i po|e da traì prijatelja. Presko~io je jedan odvodni kanal uz drum i sporo se vukao putem punim sme}a, kad spazi ~eli~nu senku aviona koji se obru{avao. On naglo sagnu glavu. Kad je ponovo podiè, avion se, vibriraju}i, vinuo nazad u nebo. Emokhai se pro{uljao pored sportske kladionice Dobri Samari}anin, ~ijem je vlasniku dugovao ne{to novca, i pre{ao jednu prometnu ulicu. Na drugoj strani neki kamiondìja se mu~io oko nemogu}eg tovara jama. Idu}i dalje, Emokhai u|e u ~iste avenije koje su nosile imena bogata{a, vladara i boraca za slobodu. Zatim po|e prema {umovitom podru~ju na kraju grada. To podru~je
(28)
bilo je ogra|eno bodljikavom ìcom. Kroz bodlje on uspe da izvu~e guste pregr{ti rasko{nog bilja. Emokhai je po stoti put udisao taj vazduh poku{avaju}i da utvrdi da li je istina da tu, tako blizu, zapovednik ima mnogo jutara bogato odràvanih farmi marihuane. Zatim on skrenu put jedine sportske kladionice u gradu u kojoj nije ni{ta dugovao. Svi su govorili o paradi u ~ast zapovednikovog ro|endana. On u|e u zadimljenu stra`nju prostoriju gde se dostojanstveno igrala partija pokera. Marjomi nije bio tamo. Vlasnik kladionice mu re~e: Bio je on ovde pre nekog vremena. Imao je tri keca i izgubio sve na fle{. Mislim da je u lo{em stanju. Emokhai napusti kladionicu i ode u kafanu u koju su njih dvojica naj~e{}e odlazili, dve ulice odatle. Kada je razgrnuo crvene i ùte trake zavese, zaglu{i ga buka. Unutra je bilo veoma mnogo ljudi. Sve klupe su bile zauzete i prakti~no nije bilo mesta za stajanje, a vazduh je bio pun muva. Bu~ni glasovi dopre{e do njega. Vlasnik kladionice je za {ankom èstoko raspravljao sa tri prostitutke i jednim kamiondìjom. Muzika sna`nog ritma tre{tala je iz zvu~nika. Gosti su svuda raspravljali o tome koliko zapravo godina ima zapovednik, o tome da li je on dobar vo|a, ili samo jo{ jedan neotkriveni lopov na du`nosti. Emokhai se gurao kroz znojava tela. U kafani je bilo pretoplo, a ventilator na tavanici kao da je samo stvarao jo{ ve}u vru}inu. Prona{ao je Marjomija u jednom daljem uglu, kako sedi na visokoj stolici, s praznom ~a{om, grozni~avo zabacuju}i glavu. Izgledalo je da je sasvim pijan. Bio je mr{av, kost i koà, sa jasno ocrtanim venama na vratu. Dok je tako sedeo, povremeno bi osuo bujicu grdnji, osuda i protivoptu`bi koje su bile istovremeno upu}ene i svakome i nikome. Otkad mu je èna pobegla sa nekim mi{i}avim kamiondìjom, Marjomi nije radio. S njenim odlaskom kao da ga je i sre}a napustila. Ranije je kako-tako, mada opet nesigurno, zara|ivao u kladionici i igraju}i poker. Uvek je bio veli(29)
kodu{an sa tipovima: drugi ljudi, pa`ljiviji, lukaviji od njega, otvorili su prodavnice zahvaljuju}i njegovoj nekada{njoj intuiciji. Ali on vi{e nije bio onaj isti ~ovek. Sada je petljao sa Nostradamusovim proro~anstvima i misticizmom Lobsanga Rampe. I zato {to je bio zbunjen time, po~eo je na silu da isprobava svoju sre}u, do krajnosti, bez pameti, dovode}i sebe u situaciju da se bije sa vojnicima, da vre|a nepoznate ljude u kafani zato {to se ne slaù s njim oko politi~kih pitanja i da se upu{ta u duge filozofske rasprave sa ènama koje vidi prvi put u ìvotu. Ranije je u svojoj odva`nosti bio vesele prirode, a sada je od poti{tenosti u koju je zapao postao svadljiv i odbojan. Stoje}i iza Marjomija, Emokhai re~e: ûjem, prijatelju, da si izgubio sve pare. Marjomi se okrenu, zagleda se u njega, podiè svoju praznu ~a{u, gucnu iz nje, pa re~e: Imao sam tri keca i izgubio na fle{. Lo{a sre}a. Tebi lo{a sre}a. Emokhai se nasmeja i nasloni svoje te{ko telo na {ank. }utali su malo. [ta je bilo s tobom? upita najzad Emokhai. Ni{ta. Ali trebalo je da do|e{ kod mene. Plati mi pi}e. [vorc sam. Trebalo je da idemo u bolnicu. Previ{e je toplo da bismo razgovarali o poslu. Idemo ili ne? Kad ne{to popijem. Emokhai je zurio u njega. Ti si lud, najzad re~e. Marjomi prsnu u praskavi smeh. Na{em zapovedniku je ro|endan. [ta si se ti tako uozbiljio? Emokhai, kome se vrtelo u glavi od vru}ine i iznenadnog napada gladi, potisnuv{i svoje tegobe re~e: Za tebe ne znam, ali ja idem.
(30)
Kuda? U bolnicu. Emokhai napusti kafanu dok su ga usput mu~ile muve i neodoljiv miris izvetrenog palminog vina. Napolju je vru}ina nadma{ila samu sebe. Emokhai nije mogao da di{e. Pre{ao je put i ~ekao. Izvadio je zgu`vanu paklu cigareta i zapalio jednu. Mrzeo je da pu{i na gladan stomak. Okruèn ènama koje trguju na pijaci i domamljiva~ima mu{terija u garaù, vojnicima i vojnim policajcima, razmi{ljao je o Marjomiju. Razmi{ljao je o nepostojanoj naravi svoga prijatelja, o njegovoj neobi~no cenjenoj krvi koja ga je takore}i spasla da ne umre od gladi. Razmi{ljao je o novcu. Marjomi iza|e iz kafane zabacuju}i glavu i za`miri u pravcu Emokhaija. Emokhai ode i stade ispod zaslona jedne tezge ispred koje se nalazio odvodni kanal sa ustajalom vodom. Zagledao se u prazne konzerve koka-kole i stranice iz novina koje su plutale zajedno sa algama. Marjomi polako pre|e put. Je l se ti boji{ smrti? upita ga Emokhai. Isprva, hodaju}i polako iza Emokhaija, Marjomi ne re~e ni{ta. Dok su tako i{li, turbine aviona tutnjale su iznad njih. Emokhai na trenutak vide poklopac iznad glave pilota u zelenoj kabini. Za{to bih se bojao smrti? Jedna kolona automobila sa jo{ desetak prate}ih vozila glasno prozuja pored njih. Za kolonom su i{la luksuzna kola, a za njima naoruàni tenkovi. Pro{li su pored Vrhovnog suda i njegovih bronzanih statua iz vremena stare Carevine. I{li su putevima uz koje su se drevne statue, simboli vlasti, raspadale pod uticajem sunca i pod naletima peska i vetra. Pro{li su kroz jedno podru~je na kom je nekada, pre stotinu godina, bila pijaca na kojoj se trgovalo robljem. Dok su hodali, Emokhai je ose}ao kako mu se nos i plu}a pune pra{inom i zagu{ljivim isparenjima iz vazduha. Pro{li su pored banke u kojoj je, govorkalo se, glavni deoni~ar bio zapovednik. U ulici Ekenva pro{li su pored ~itavog
(31)
lanca supermarketa koji su, kako kaù novine, pripadali zapovedniku, ali su se vodili na ime njegovog nepostoje}eg sina. Emokhai je i{ao te{kim korakom, zagledan u zgrade. Iza njega Marjomi je mrmljao ne{to o tome kako treba prona}i veze za posao. Zvuci muzike iz prodavnica gramofonskih plo~a i iz soba nezaposlenih neènja, panika sirena i dehidriraju}a vru}ina pratili su ih celim putem do bolnice. Emokhai je ~ekao ispod grana jednog neplodnog narandìnog drveta, nekoliko metara od bolni~ke kapije, da ga Marjomi stigne. Marjomi, nestabilan i sav rasejan, posrtao je ulicom prave}i brze pokrete koji ga nisu daleko odvodili. Izraz u o~ima davao mu je povremeno izgled kriminalca. Dovukao se do Emokhaija, spustio mu ruku na rame i pogledao u Memorijalnu bolnicu kraljice Meri, sa spomen-plo~ama, statuama izjedenim od pra{ine, zar|alim kolima hitne pomo}i koja su pokvarena stajala u dvori{tu i natpisnom tablom sa koje se lju{tila farba. Onda re~e: Prijatelju, mora da ne{to nije u redu sa nama. Kako to misli{? Sigurno postoji bolji na~in. [ta to trabunja{? Ima{ skupu krv, ~ove~e. Hajdemo. I tako oni, tog klju~alog popodneva, u|o{e u bolnicu. Sestre su prema njima bile veoma neljubazne i ugurale su ih u ~ekaonicu. Prvo su pozvale Emokhaija. Vuku}i noge, on ode u jednu od sku~enih prostorija za davanje krvi. Marjomi ostade da sedi zabacuju}i glavu, lome}i prste, ùljaju}i se na neudobnoj metalnoj stolici. Kada se Emokhai vratio, po{to je prodao pola litre krvi, bio je veoma bled. Posrtao je prolaze}i kroz vrata ~ekaonice. Zatim se skljokao na stolicu, zatvorio o~i i neujedna~eno disao. Pro{lo je izvesno vreme dok nisu pozvali Marjomija. A pre no {to su ga pozvali, morao je da napravi malo gu`ve. Oti{ao je do jedne sestre i prepirka je zapo~ela. Meni treba novac! vikao je.
(32)
Prodali ste dovoljno za jednu nedelju. Zar mislite da mi to pijemo, ha? odgovorila je sestra i besno oti{la. Marjomi se vrati u ~ekaonicu. Po~e da {eta tamoamo u neobi~nom besu. Bio je u lo{em stanju tog popodneva. Nekada je on bio jedan od neumornih radnika grada. Kad nije bio u sportskoj kladionici, da tamo zara|uje poku{avaju}i da proda tipove, bio je u garaì i poùrivao ljude da u|u u ovaj ili onaj taksi. Tipovao je na osnovu jednog vrlo poverljivog i proizvoljnog sistema brojeva sistema koji se raspao kada ga je napustila èna. Posle toga nije prodao vi{e nijedan tip: stalno su bili proma{eni. Pro~ulo se da on malo vara. Hazarderi po~e{e da ga zadirkuju kako uvek prodaje tipove na koje se nikada sam ne kladi. U garaì je postalo isto tako te{ko: po{to je pao u o~ajanje, po~eo je da kr{i nepisana pravila u tom poslu. Ostali po~e{e da ga smatraju malo nepo{tenim ortakom. Da bi neko bio dobar domamljiva~ mu{terija, morao je imati naro~itu, kontrolisanu strast, maniju za brzim poslom koji se vr{i spontanim izbijanjem energije. On je izgubio svoju èstinu. Postao je bezvoljan i prokleto lenj, prepu{ten slu~aju, ~ovek koji se ne slaè sa sopstvenom predstavom o samome sebi. Tako je on izgledao tog popodneva dok je kora~ao tamo-amo i dok su njegovi pokreti odavali neku mahnitu energiju. Za{to mirno ne sedne{, ha? re~e Emokhai. Izgleda{ kao muva bez glave. Gledaj svoja krvava posla! odgovori mu Marjomi, sedaju}i. Posle nekog vremena iza|e sestra i pozva ga u prostoriju za davanje krvi. Oteturao se za njom. Ravnodu{no, nestrpljivo, reko{e mu da legne na kau~. Zabi{e mu {pric u venu na ruci i izvuko{e malo krvi. Onda mu oko nadlaktice veza{e jak gumeni zavoj i napumpa{e ga. Reko{e mu da stisne pesnicu. Sestrama se ùrilo. Bolnica je bila prepuna povre|enih u plja~kama, u sukobima sa vojnicima, `rtava tu~a sa polomljenim staklom, ljudi
(33)
koji pate od raznih nastupa bolesti, bolesnih i onih na samrti. Pacijenti su leàli natrpani po prolazima i hodnicima, je~e}i i vi~u}i u crveno popodne. Marjomi po~e da mlatara slobodnom rukom. Veoma mu je smetalo {to je gumeni zavoj tako ~vrsto stegnut. Stegnite pesnicu! zapovedi sestra. On je stegnu i oni mu lagano izvuko{e krv u {pric. Od gledanja u krv pripade mu muka; ga|enje mu se videlo iz o~iju. Otvorite o~i! viknula je sestra. On zatrepta i pogleda okolo. înilo mu se kao da sanja. Ili }ete dobiti slomljenu iglu u veni! dodade sestra, smeju}i se. Marjomi ostade budan uz ogroman napor volje. Njegova se krv sakupljala u epruveti, a ù~ mu se popela u usta i on ju je drào tamo dok mu je sve lelujalo pred o~ima na vru}ini u toj bolni~koj prostoriji. Oticanje njegove krvi u staklenu epruvetu uvek bi ga upla{ilo. Kad su zavr{ili, sestra mu je kazala da sad treba da jede mnogo hrane bogate proteinima. I vo}e jedite, re~e mu, ili }e od vas ostati samo kostur sa osu{enom koòm. Marjomi se, ose}aju}i se pre kao da je pao u san nego da se iz njega probudio, otetura iz sobe za davanje krvi, pored ~ekaonice, pravo na ulicu, sa dve naire u ruci. Emokhai iza|e za njim. Ide{, ha? Marjomi mu pokaza dve naire koje je zaradio. Ovo je manje nego {to dobije prostitutka, re~e, tupo zure}i. Zatim iza|e u buku urlaju}ih aviona. Kada se na{ao sasvim na suncu, izgledao je o{amu}en. Treptao je o~ima i posrtao kao da je iznenada oslepeo. Bilo je veoma vru}e. âk su i zar|ala kola hitne pomo}i odbijala o{tre zrake svetlosti. Marjomi ispusti neki ~udan glas, kao da se ponovo punio energijom, a onda krenu kroz vru}inu
(34)
i pra{inu. Neprestano je ne{to mrmljao sebi u bradu i posr}u}i i{ao napred, pomalo smeten. Vrti mi se, re~e. Samo polako, odgovori Emokhai, ~vr{}i nego ikad. Hajdemo u kafanu. Moram ne{to da popijem. Ja idem ku}i. Za{to? I meni se vrti. Ti si ko bik. Otkud tebi da se vrti? [ta je s paradom? Kako {ta? Treba da odemo i oku{amo sre}u. Kasnije }emo o tome da razgovaramo. Vrti mi se. Sada }emo o tome da razgovaramo. Ide{ ili ne? Naravno da idem. [ta mogu da uradim sa ove dve proklete naire? Zna~i, bi}e{ tamo, ha? Da. Ali moram ne{to da popijem. Nije mi dobro. Video sam kako mi krv oti~e u epruvetu. I ja isto. Avioni koji su brujali iznad njihovih glava poja~a{e Emokhaijevu glad. Marjomi je kora~ao ispred njega, sapli}u}i se o kamenje. Moramo da prona|emo posao, re~e Emokhai. Nema posla u ovom gradu. Moramo da prona|emo neku vezu. Gde? Upravo su bili stigli do Vrhovnog suda, do njegove zgrade koja se ve} àrila, kad sa neba po~e ne{to lebde}i da pada. Isprva oni to nisu primetili. Ali kada je gomila papirnatih traka sa uàrenog neba pala na Marjomijevo rame, on ~udno kriknu, pogleda gore i onda pade u nesvest, u spe~enu pra{inu na zemlji. Pljusak konfeta i papira padao je iz aviona i sve je to li~ilo na silaènje insekata u biblijskim proro~anstvima. Ose}aju}i se kao da je do{lo do invazije, kao da je objavljen no(35)
vi rat, Emokhai otr~a do svog prijatelja koji se onesvestio kad su pale te papirnate trake. [ta je s tobom? re~e dodiruju}i Marjomijevo rame. U trenutku dodira Marjomi otvori o~i. Izgledao je kao prepla{ena ìvotinja. Onda, u iznenadnom besu, on sko~i na noge. U o~ima mu se video jed. Bio je zle volje. Izmu~en pogled treptao je u njegovim o~ima. Klatio se jedva stoje}i na nogama i drào se za glavu. Gledaju}i oko sebe paranoidno uko~enim pogledom, on re~e: Idem u kafanu. Posrtao je ulicom ne zahvaliv{i se prijatelju na brizi, ne osvr}u}i se i ne o~istiv{i ~ak ni crvenu pra{inu koja mu se zalepila i na potiljku, i na drugoj strani lica i svuda po izbledelim farmericama. Emokhai je posmatrao svog druga kako odlazi. Onda se zagleda u papirnate trake {to su u piruetama padale na zemlju. Podiè jednu. Na papiru je bio utisnut portret zapovednika, vojnika koji je navodno spasao grad za vreme opsade u ratu. Ispod portreta ispisana je bila re~enica: @elimo Vam sre}an ro|endan. Avioni su ponirali, svuda {alju}i senke. Konfete su i dalje padale u slapovima. Goli{ava deca tr~ala su okolo trude}i se da sakupe {to vi{e traka. Emokhai je ùrio ku}i. Pro{ao je pored bezobli~nog smetlji{ta koje kao da je svakoga dana bivalo sve ve}e. I{ao je ku}i po neumornom ble{tavilu sunca, pod senkom papirnatih traka koje su padale po kolibama od blata i koje su tiho tapkale po glavi sve one stanovnike geta koji su ùrnim ili laganim koracima i{li svojim poslom. 2. Kada je stigao ku}i, Mama Dò mu je kazala da je dolazila Dede. Nije ostavila poruku? Rekla je da }e kasnije opet do}i.
(36)
Emokhai u|e u svoju sobu. Bio je èdan. Pogleda u plasti~nu zelenu kofu koja je stajala pored kredenca i vide da nema vode za pi}e. Od dna pa sve do ruba, kofa je bila obloèna crvenim talogom. Vodovodne cevi u njihovom dvori{tu niko nije popravio od kako su popucale jo{ pre tri godine, samo dve nedelje po{to su bile postavljene. Emokhai iza|e napolje i kupi kofu vode od vlasnika aluminijumske cisterne iz susedstva. Kada se vratio, sede na drveni krevet. Iz stra`njeg dvori{ta dopirao je smrad od nu`nika u kom se koristila voda iz kofe. Prozori nisu mogli da se otvore i memljivost sobe skoro se mogla osetiti u ustima. Emokhai udahnu duboko, razmi{ljaju}i o novcu. Zagledao se u registar imena uglednih ljudi iz njegovog grada. Registar je bio poprskan crvenom pra{inom. Razmi{ljaju}i tako o novcu, Emokhai zaklju~i da je nemogu}e obogatiti se na po{ten na~in. Gde ima novca ima i kra|e, re~e on sebi. Ustao je, iza{ao iz sobe, doneo malo vode sa bunara i okupao se. Obrisao se u sobi i obukao za paradu. Pogledao se u ogledalu na zidu. înilo mu se da je pristojno obu~en. U izno{enom sakou, sa krstom oko vrata, sa satom koji nikada nije radio i u farmericama koje su mu bile tesne, izgledao je zapravo kao ~ovek koji poku{ava da sakrije svoj o~aj. Kad je iza{ao napolje, po~eo je opet da se znoji. Sunce je nemilosrdno peklo. Mama Dò, sa detetom vezanim na le|ima, sedela je na maloj stolici. Ogrta~ je spretno savila izme|u nogu. Znoj je sa nje kapao u veliki tiganj u kom je cvr~alo biljno ulje i u koji je ona spustila loptice samlevenog pasulja za akaru6 koju je spremala za ve~eru. Ostala njena deca, gola i sva pra{njava, igrala su se po ulici dugim uskim zastavicama i papirnim trakama od kojih su pravila lan~i}e oko vrata. Mama Dò, re~e Emokhai, ako Dede opet do|e, kaì joj da me pri~eka. Ona klimnu glavom.
6Vrsta
slanih poga~ica, obi~no sa pasuljem. (p.p.).
(37)
Emokhai napusti zajedni~ko dvori{te. Sunce je samo sipalo svoj sjaj boje r|e i vatru. Avioni su se obru{avali slobodnim padom, a njihova metalna krila zelenela su se na nebu oker boje. Duga~ke uske zastavice lebdele su iznad ku}a. Dok je tako hodao ispod ujedna~enog brujanja aviona koji su kruìli na nebu, pomisao da je zapovedniku zaista ro|endan, najednom ga, neo~ekivano, ba{ razveseli. Emokhai postade svestan sve ve}e gu`ve vojnih vozila. Iznad pro~elja banke stajale su zastave i ~estitale zapovedniku. Jedne novine su na naslovnoj strani objavile uve}anu fotografiju zapovednika kad je bio beba beba koja }e jednoga dana spasti grad. Kamioni guseni~ari zaora{e drumove koji su podrhtavali pod {kripom povorke automobila i oruànih kamiona {to su ludo jurili. Dìpovi sa milicijom pozadi zaglu{ili su ulice bukom. Na onom delu trga gde nije bilo vozila skupilo se mno{tvo sveta. Prodavci hrane, sa posudama na glavama, zastali su da posmatraju paradu. Sindikat èna koje trguju na pijaci, iza{ao je u punom broju, nose}i plakate sa ro|endanskim ~estitkama upu}enim zapovedniku. Plesa~i iz unutra{njosti zemlje, izvo|a~i saltoa iz malih zaliva koji su nekada predstavljali prolaz za trgovinu robljem, tako|e su se pojavili sa zastavama. I plesa~ice iz Agbora, sve ène, ma{u}i plavim maramicama iznad svojih glava, do{le su da daju podr{ku vladi. Do{le su i neènje, u sve~anim odelima, brada posutih pra{inom. Be{e tu oko svega i kru`na odbrambena linija od gusto pore|anih vojnika sa pu{kama ~vrsto stisnutim ispod pazuha i bi~evima koji su visili sa njihovih metalnih pojaseva. Vojna muzika koja se orila i tre{tala, nadglasala je sve druge zvuke u gradu. Ispred svake statue i spomenika na trgu stajao je vojnik. Statue su ~esto predstavljale okrutne likove iz davne pro{losti: kraljeve, kraljice, tirane, vladare koji su trgovali robljem i koji su terorisali svoj narod potvr|uju}i taj teror neverovatnom mreòm sujeverja i stravi~nih obreda.
(38)
Emokhai je hodao kroz galamu bubnjeva i limenog orkestra, pretraùju}i po tom mno{tvu ljudi, poku{avaju}i da prona|e nemirnu Marjomijevu glavu. Emokhai se nasme{i pri pomisli na svog prijatelja. Marjomi: ìroskop ustalasale gomile, tih kao ma~ka. Marjomi koji je mogao da zaradi za ìvot prodaju}i krv u Memorijalnoj bolnici kraljice Meri i prazne}i dèpove ljudi. Marjomi: razdraèni agent koji se kune da su vlasti poku{ale da ga otruju samo zato {to je bio iskren. Emokhaiju se u~ini da je video nekog ko li~i na njega, nekog sa jednom kra}om rukom i glavom koja je nemirna kao glava gladnog pileta. Pro{av{i polako pored jednog vojnika, udi{u}i miris znoja sa njegove u{tirkane ù}kastosme|e-zelene uniforme i miris vreline njegove pu{ke, Emokhai kliznu u gu`vu i dodirnu Marjomijev lakat. Sasvim nepoznati ~ovek okrenu namrgo|eno lice prema Emokhaiju koji se brzo izvini i pobeè ponovo u gu`vu. Marjomi: to je ba{ li~ilo na njega - da ga ~ovek vidi u drugim ljudima a da to zapravo ne bude on. Emokhai iznenada shvati da se Marjomi ne}e pojaviti na paradi. Po~e vojna ve`ba. Vojnici pore|ani u tri linije, naki}eni, sa urednim ~inovima, mar{irali su u oblacima crvene pra{ine. Mar{irali su ujedna~eno kao roboti, levadesna, u ~izmama prekrivenim pra{inom, sa pu{kama koje su se sijale na èstokom suncu. Jedan oficir, sa {tapom ispod pazuha, sve ih je pregledao. Vojnici su se znojili, su{ili se, ponovo znojili, i taj beskrajni proces dade njihovim licima izraz neke gladne surovosti. Avioni su zujali na nebu. \aci izvedeni u gomilama, u velikom broju, skapavali su od vru}ine na nemilosrdnm suncu. Po~asna paljba zapara vazduh. Emokhai se probijao kroz {aroliku gomilu sve dok nije stigao do grupe ljudi, jedinih koji se nisu pla{ili, ili su bili dovoljno glupi da razgovaraju dok se peva nacionalna himna. Jedan zdepasti ~ovek u belom safari odelu i sandalama izgleda da je predstavljao sredi{te grupe. Govorio je ma{u}i rukama tako da je li~io na vetrenja(39)
~u, probadaju}i vazduh, slu~ajno ru{e}i ljudima {e{ire sa glava i mrmljaju}i izvinjenje, dok mu se pena skupljala u uglovima usana. Emokhai se progura bliè. Od bubnjeva je podrhtavala zemlja, a od zemljotresnih duva~kih instrumenata cvokotali su mu zubi. [ta on umi{lja da radi, ha? glasno re~e zapenu{eni. Nekoliko sme|e-crvenih glava okrenu se u njegovom pravcu. Crvene o~i su ga posmatrale i upiljenim pogledom odmerile ga od jeftinih sandala do kose obojene pra{inom, i spoznale sve {to su èlele da znaju, te prestale da obra}aju pa`nju na njega. Zapenu{eni nastavi: Zar svaki ro|endan mora da bude velika parada samo zato {to je on vojni zapovednik? Da bacaju pra{inu na grad. Da struù ionako lo{e puteve tim svojim ~udovi{nim vozilima. Koliko on to ima godina kad ~itav grad treba da stane zbog njega! Krug oko tog ~oveka se pro{irio. Na trenutak je li~io na ludaka, i stoga postao zanimljiv drugima. Odjeknu{e trube. Mno{tvo svetlosnih zraka u mlazevima zablje{ti sa tribine. Zapovednik se pope na drveni podijum, a znojava gomila je klicala. Vojnici u~vrsti{e svoje redove oko bine. Zapenu{eni je bio neumoljiv. Vidi ga samo. Naduvena budala! Debeo kao svinja! Pun hrane otete narodu od usta. Jo{ kad pomislim da je za vreme rata oplja~kao jednu na{u banku. Mi smo ludi. Svi mi koji prelazimo preko tog besmisla ludi smo! vikao je, sve ja~e, glasom punim neke surove energije. Svaki put kada bi podigao ruke, ispod pazuha su mu se videli nepravilni krugovi od znoja. Kad bih bar imao tako retku krv kao {to je Marjomijeva, razmi{ljao je Emokhai dok se primicao tom ~oveku. Odagnav{i od sebe sliku gomile koja ga napada, Emokhai samo {to nije dodirnuo ~oveka, kad on prosu jo{ jedan kre{endo uvreda. Orkestar, zasvirav{i jo{ glasnije kada je zapovednik narodu poslao pozdrav stravi~nog autoriteta, vojnom muzikom na~ini gromoglasnu
(40)
buku. Metalne ~izme praskale su po zemlji ustostru~enom energijom. Bilo je zadivljuju}e posmatrati preciznost s kojom je sve to izvo|eno. U sredini terena, gde se vijorila nacionalna zastava koja je polako ali sigurno trulila, nehajno su mahala deca. Mahala su malim crvenim zastavama na za{iljenim {tapi}ima. Mahala su bez svrhe i bez ikakve veze sa muzikom koja je tre{tala. Jedan oficir zaurla komandu. Oglasi{e se trube. Zapovednik pri|e mikrofonu. Opet se oglasi{e trube. Zapovednik podiè ruku zapovediv{i truba~ima da prestanu da sviraju. Zatim, ponovo mahnuv{i rukom, dade znak gomili da se sti{a. @eleo je da ga ~uju. Po njegovom drànju videlo se da je nekada bio bokser. ôvek u safari odelu isisavao je ostatke hrane iz zuba. Emokhai je znao da mora da bude brz. Vojni zapovednik koji je izdaleka li~io na bradavi~astu svinju, nastavio je da govori. Govorio je nagla{avaju}i svaku re~ i polako, a ipak niko nije mogao da razume {ta on to govori. Deca su mahala zastavicama. Zapovednik na~ini odse~an pokret rukama. Lice mu se sijalo. Avioni koji su do malo~as izgledali kao ta~kice na nebu, spusti{e se uz grmljavinu motora. Svetlucave papirne trake plovile su ka podijumu, iznad zapovednikove glave i posvuda iznad paradnog terena. Zapovednik pobesne zbog te gre{ke i po~e ljutito, iz sveg glasa, da izdaje nare|enja koja su bila pogre{no shva}ena. Orkestar zasvira. Ako je zapovednik imao drànje boksera, onda je njegov protivnik bio haos koji je on sam stvorio s ciljem da vlada. Deca su mahala. Emokhai dota~e ~oveka u safari odelu. Dodir je bio dovoljan. Zatim se pa`ljivo progura kroz gomilu neprestano drè}i onog ~oveka na oku. Bio je dovoljno daleko kada je ~ovek otkrio da je pokraden i pobesneo. Tr~ao je tamo-amo. Onda mahnito po~e da pretraùje zemlju. Kada je gomila navalila na ~oveka, Emokhaiju postade jasno za{to su deca mahala zastavicama tako neujedna~eno. A kada se ~ovek ponovo pojavio, sa odelom
(41)
u dronjcima, bio je razjareniji nego ikad. Kleo je takvom èstinom da su deca prestala da ma{u i zagledala se u njega. Psovao je lopova, psovao prokleti grad i drao se na svakog ko bi ga pipnuo. Avioni se obori{e nisko i zaglu{i{e njegove psovke. Zapovednik je na podijumu primao odlikovanja, spomen-medalje i poklone od dràvnih mo}nika. Oko vrata su mu visile ùte trake i medalje iz odseka za finansije, slu`bene pohvale sa dràvnih univerziteta, koje su sastavili i cenzurisali njegovi sopstveni nadzornici. Primio je zlatne lan~i}e od tajnih udruènja i multinacionalnih preduze}a. Muzika se orila. Kada je ~as darivanja pro{ao, on ode i otkri bronzanu statuu sa svojim likom koja }e stajati tu, pored ostalih statua {to su bledele na suncu. Avioni dolete{e opet. Deca sagnu{e glave. Emokhai se sagnu zajedno s njima. A kada su ponovo pogledali gore, vide{e kako neki papiri}i padaju iz aviona kao lepljive pahuljice sa neba. Zapovednik zapo~e ùstar govor, dok su deca svako od njih sa ponekom upalom bila sasvim zbunjena. Orkestar je gromoglasno svirao sve~ani mar{, a muzi~ari su mar{irali oko terena prema izlazu. Zapovednik lakim korakom si|e stepenicama sa podijuma i krenu prema limuzini. Kola, zelena, za{ti}ena od metaka, sa zatamnjenim prozorima, automatskim telefonima, friìderom i garniturom stonih boca od bru{enog stakla sa ~epom, imala su oblik strele i izgledala savr{eno udobno. A|utant otvori zadnja vrata. Zapovednik pozdravi svoje oficire, koraknu i, pognuv{i se, u|e u vozilo. Proslava tek be{e zapo~ela. Ostali dràvni slu`benici u|o{e u svoja kola. Prate}a vozila uklju~i{e sirene. Kolona polako napusti teren na kome se odvijala parada. Zapovednikova limuzina je bila u sredini povorke. I dok su njegova kola tako prolazila, ljudi nisu mogli da ga vide. Nisu mogli da vide u {ta se on onda pretvorio, kakve su tajne fizi~ke izopa~enosti prekrile njegovo lice i kakve su bile njegove nakaznosti. Deca su mahala.
(42)
Bilo je tako toplo da su prestala da se znoje. Mahala su zastavicama kao da su, sasvim beznade`no, poku{avala da privuku zapovednikovu pa`nju. A potom, kad su se razi{la preko terena, svako svom domu, ponela su sa sobom one papiri}e {to su pali iz aviona i papirne trake kao uspomene na godinu u kojoj je zapovednik proslavio pedeseti ro|endan. Emokhai napusti mesto parade zajedno sa decom. Idu}i ulicama, ose}ao je neku nejasnu gor~inu, ose}ao je potrebu da ne{to {utne. Svuda su bili oblaci pra{ine. Kada je iza{ao iz pra{ine, ~inilo mu se kao da se smanjio, kao da je postao senka, jo{ nevidljiviji. Na putu ku}i on ispred kladionice nalete na Marjomija. Bio je pijan, grozni~av, i lice mu je izgledalo izmu~eno. Neprestano je zabacivao glavu i istovremeno trzao rukom. S njim je bila neka mr{ava èna koju Emokhai nikada ranije nije video. [ta je bilo s tobom ? upita Emokhai. Gledaj svoja posla. Ali ~ekao sam te na paradi. Bio sam zauzet. [ta si radio? Gubio pare, re~e mr{ava èna pre no {to je Marjomi progovorio. Umukni, zna{? re~e Marjomi èni. Emokhai ju je prou~avao. Nije bila privla~na. Imala je ko{~ato lice i upale o~i. Nosila je tesnu plavu haljinu koja je nagla{avala njenu ko{~atost. Ljutit izraz na njenom licu nekako ~udno slagao s Marjomijevim nemirom. Zna~i ti si se kockao dok sam te ja ~ekao, ha? Marjomi nervozno zabaci glavu. Ovog puta sam izgubio na ~etiri keca. Sve pare? Ne sve. Sve, re~e èna. Umukni!
(43)
@ena po|e napred i zastade. Posmatrala ih je obojicu. Zatim prezrivo okrete glavu i ode. Jo{ uvek mi se vrti, kazao je Marjomi kada èna vi{e nije mogla da ga ~uje. Idi ku}i i odmori se. Ne mogu. Za{to ne moè{? Zato {to sam siguran da }e se ne{to dogoditi. [ta to? Ne znam. Ne{to dobro. [ta ako padne{ u nesvest? Usta}u. Ti ludi{, zna{? Znam. Ispao si nitkov {to nisi do{ao na paradu. [ta sam propustio? Emokhai mu pokaza nov~anik koji je ukrao. Marjomi poseè za njim, ali Emokhai povu~e ruku. Mogli smo imati dobar dan. Marjomi slegnu ramenima. Moram da na|em posao, rekao je, moram da letim pod zastavom. Kakav posao, kakva zastava? Zastava mo}i. Emokhai vrati nova~anik u dèp. Ti si neozbiljan, re~e i po|e. Marjomi ga uhvati za ruku i, gledaju}i iskreno u njega grozni~avim o~ima, re~e: Sestra je rekla da moram dobro da jedem. Pa jedi onda. Sutra idem u bolnicu. Emokhai je gledao u bledo lice svog prijatelja, skoro samu kost i koù. Onda pomalo ljutito re~e: Pa? Kako mogu dobro da jedem kad nemam posao? Emokhai oseti da mora da se savla|uje. Kakve to veze ima sa mnom?
(44)
Marjomi oslobodi Emokhaija svog neobi~no ~vrstog stiska. Zabacuju}i glavu i promeniv{i drànje, on re~e: Pozajmi mi dve naire. Emokhai po~e da se smeje. Bio je ogor~en, bio je besan i imao je èlju da udari Marjomija, ali umesto toga on se smejao. Marjomi je ravnodu{no zurio u njega, kao da izaziva Emokhaija da bude zao, da bude nasilan. Mehani~kim pokretima, kao da nije bio svestan onoga {to radi, Emokhai izvadi ukradeni nov~anik i dade Marjomiju dve naire. Marjomi stavi novac u dèp, potap{a prijatelja po ramenu i re~e: Hajde da ne{to popijemo. Tog trenutka Emokhai kao da se iznenada oslobodio ~ini. O~i ga zabole{e od jakog svetla. Bio je zbunjen. Idem ku}i, re~e ne pomeraju}i se. Ali vide}emo se kasnije. Marjomi klimnu glavom i otetura se do one ène koja ga je nestrpljivo ~ekala pored kioska. Kad se Emokhai okrenuo da vidi kako izgledaju kao par, oni su ve} bili oti{li. Kad se pribliìo svojoj ulici, ustanovio je da je njegov kraj pun vojnika. Iskakali su odostrag iz vojnih kamiona. Divljali su po otrcanim bordelima na dva sprata koji su izgledali kao da }e se sru{iti pod teìnom tog jeftinog bludni~enja. Vojnici su uglavnom bili pijani i pona{ali se prosta~ki, a sve u ~ast zapovednikovog ro|endana. Emokhai pro|e pored jednog redova koji je za sobom vukao neku ènu. @ena, ukru}enog vrata, histeri~no se smejala. Emokhai je oti{ao u svoju sobu i izru~io sadràj nov~anika na krevet. Gorko se razo~arao onim {to je prona{ao. U nov~aniku je bilo nekoliko poslovnih kartica, tri naire i mnogo bakarnih nov~i}a. Emokhai opsova. Onda po~e da se smeje. Trebalo je da zna. Trebalo je da zna da oni koji previ{e pri~aju, koji previ{e galame, koji suvi{e vole da kritikuju, uglavnom nemaju ni{ta. Emokhai iznese bedni nov~anik u dvori{te i baci ga pre(45)
ko zida u gomilu gnjilog sme}a. Vrati se do ku}e i zaklju~a vrata. Kad je prolazio pored sobe svog suseda, na trenutak je ugledao zapovednikovo lice na malom televizijskom ekranu. Emokhai zastade. Zapovednik je govorio o svojim pobedama za vreme rata. Njegovo naduveno lice sijalo se od znoja. Emokahi je, stoje}i tako pored susedove sobe, s licem priljubljenim uz prozor sa re{etkama, gledao malo televiziju. Onda postade svestan ~udnih zvukova koji su dopirali iz radionice za hemijsko ~i{}enje, druga vrata odatle. Vlasnik hemijskog ~i{}enja, jedan rozenkrojcer, pevao je samoglasnike. Napolju se ode}a koja se su{ila na ìci ukrutila od oker pra{ine. Emokhai ode ispred ku}e i stade da posmatra avione. Mama Dò je oti{la na pijacu, u ranu ve~ernju kupovinu. Njena tezga je bila prazna. êkaju}i Dede, bore}i se sa pra{inom, on oseti glad. Slu{ao je umiruju}e samoglasnike iz hemijskog ~i{}enja. Odlu~i da ode i ne{to pojede. Kad je iza{ao iz zajedni~kog dvori{ta i po{ao u najbliù buku, pade mu u o~i da je sav ìvi svet buba{vabe, ma~ke, psi, li{}e zakr`ljalog narandìnog drveta bio zatrpan pra{inom. Prona{ao je buku, tiho jeo i, ose}aju}i se bolje, oti{ao. Napolju ga do~eka{e svetla. I, o~ima koje su se bile usredsredile na hranu u mra~noj buki, on kao da vide grad po prvi put. Gledao je crvenu pra{inu i, na vrhovima limenih krovova, video crteè imperije uni{tene tokom istorije. Razmi{ljaju}i o fudbalskim timovima na koje bi mogao da se kladi, i{ao je prema kafani u koju je naj~e{}e zalazio, u nadi da }e tamo popiti ne{to sa Marjomijem. Na samom ulazu u kafanu za~u neki ènski glas kako ga poziva s druge strane ulice. Okrenuo se i, ose}aju}i se istog trenutka vedrije, on shvati da je to Dede. Gde si bila? upita je kao da je jo{ samo pre deset minuta bio sa njom. Tebe sam traìla, re~e ona prelaze}i ulicu. Ona je nekada bila Marjomijeva devojka, pa je onda pre{la u Emokhaijeve ruke. On se od nje prili~no br(46)
zo umorio. Izlazili su zajedno mesec dana. Njene navike su ko{tale mnogo vi{e nego {to je Emokhai mislio da ona zasluùje. Najvi{e vremena je provodila ~itaju}i ameri~ke magazine. Seksualno je bila nezasita i kada su bili sami ni{ta drugo nisu radili. Nije stizao da obavi svoje poslove. Njegov sistem brojeva, izveden iz Marjomijevog, po~eo je da se raspada na sedmicama. Izgubio je posao. Ona, na drugoj strani, odbijaju}i da bilo {ta radi, {etkala se po prljavom zajedni~kom dvori{tu u ve~ernjoj haljini koju su izjeli moljci. Onda, jednoga dana kad su se posva|ali, on otkri da je ona potencijalni ubica. Uzela je no` i bacila ga tako sna`no da bi ga, da ne be{e sre}e, prikovala za orman raspoloviv{i mu srce. Kada je iza{la iz njegovog ìvota, prvo se potrudila da mu ojadi sobu. Nisu govorili dve godine. A onda su, nedavno, povezali niti starog prijateljstva i postali srda~ni jedno prema drugom. Dugovao joj je pedeset naira. Dok je prelazila put, Emokhai ju je posmatrao. Imala je okrugle nau{nice, a na usnama razmazani crveni ru`. Ono {to je ostalo od njene lepote bilo je zatrpano salom. Imala je podvoljak. O~i su joj skoro poprimile boju gradske pra{ine. Na licu joj se neprestano ogledao sarkazam. U hodu je namerno njihala svojim pozama{nim kukovima. Emokhai, kako je? Dobro. Posmatrao ju je. Kada mu je pri{la, obavio joj je ruku oko struka, ali ga ona odgurnu. Idem ne{to da popijem, re~e on. Stajala je neodlu~no ispred kafane. Emokhai u|e, a trakaste zavese za{u{ta{e za njim. Miris prosutog palminog vina probudi u njemu è|. Ne okre}u}i se da vidi da li je Dede u{la za njim, ode do {anka i naru~i dva piva. Ja ne pijem pivo, re~e ona iza njega. [ta onda? Staut.7
7Jako
crno pivo (p.p.).
(47)
On promeni narud`binu. Kada je pi}e stiglo, potraì{e slobodan sto. Kafana je bila puna kao nikad. Ljudi su, sa pi}em u jednoj i cigaretom u drugoj ruci, stajali pored zidova. Svetlo je bilo prigu{eno. Ventilator se na tavanici sporo okretao, jedva pomeraju}i pra{inu na svojim krilima. Sa svih strana su dopirali glasovi u neujedna~enim talasima. U jednom uglu nekoliko mu{karaca se trudilo da privu~e pa`nju jedne prostitutke. U drugom uglu, nekoliko prostitutki trudilo se da privu~e pa`nju dva poslovna ~oveka. Ljudi su se silovito smejali. Razuzdane {ale izdvajale su se me|u ostalim glasovima. Emokhai se gurao kroz gu`vu, prosipaju}i pi}e po tu|im cipelama i pantalonama. Niko to nije ni primetio. Kad Emokhai stiè do jednog udaljenijeg ugla u kafani gde je bilo prostora za stajanje, on ugleda onu mr{avu ènu koja je ranije bila sa Marjomijem. Stajala je pored {anka. Imala je zelene nau{nice i purpurne usne. Bila je u crvenoj haljini, tesnoj na kukovima i dosta izazovno izrezanoj pozadi. Govorila je prili~no gnevno, kao da je vikala na barmena, a njeni pokreti, nagla{eni dugim crvenim noktima, bili su o{tri kao u divlje ma~ke. Emokhai skoro stiè do nje kad shvati da tu, me|u ostalima sedi i Marjomi na visokoj stolici, u pocepanoj ko{ulji, sa flasterom na vratu, glavom na rukama, a rukama na {anku. Izgledao je kao neko ko uzaludno poku{ava da pobegne od uragana prebacivanja. I za{to si i{ao da se bije{, ha? Ostavi me na miru. Za{to si se tukao s trojicom, ha? Zaveì. Ho}e{ da umre{? Je l ti dosta ìvota? A tvoja majka? Odlazi. Odakle ti pare? Opet si i{ao u bolnicu? Jedi govna. Sad sigurno samo mokra}a te~e kroz tebe.
(48)
Pa {ta? Za{to ne na|e{ posao? Gde? Budi fizi~ki radnik. Nemam snage. Emokhai stavi ruku na Marjomijevo rame i re~e: Isuvi{e si lenj. Marjomi podiè pogled i lice mu se razvedri. Emokhai! re~e kao da svog prijatelja vidi prvi put posle mnogo godina. Gde si bio? [ta misli{? Tu sam bio. Ovde? Ne. Tu negde. Prijatelju, plati mi pi}e. Ova me èna samo mu~i. Ko te mu~i? re~e mr{ava èna. A onda, okrenuv{i se prema Emokhaiju, dodade: I{ao je u bolnicu danas. Opet. Znam. Otkud zna{? I{ao sam sa njim. Ona pogleda obojicu. Dede se ugura izme|u njih. Marjomi, kako je? re~e ona. Marjomi je dugo i bez re~i zurio u nju. Na licu mu se ogledala zbunjenost. Emokhai naru~i jo{ jedno pi}e. Kada je pi}e stiglo, on ga dade Marjomiju, a onda se okrenu ka Dede i re~e: Do|i kasnije kod mene. Zbog ~ega? Da ti vratim novac koji ti dugujem. Daj mi sada. Kod ku}e mi je. Ona ga znala~ki pogleda. Ho}e{ li do}i? Ona klimnu glavom. Emokhai se osmehnu. Sve to vreme mr{ava èna je pridikovala Marjomiju. Grdila ga je {to se potukao, prigovarala {to izgleda kao kostur, {to mu je ode}a prljava, {to nije o~e{ljan, {to mu je brada kao ~ekinja, {to previ{e pije. Marjomi je sedeo pogr(49)
bljen, izmu~ena lica, nekontrolisano zabacuju}i glavu. Usne su mu drhtale. Neprestano je pio. Kada je popio pivo, naru~io je jo{ jedno i traìo da mr{ava èna plati. Ona je odbila. Pi}e je posluèno. Barmen zatraì novac. Marjomi je zurio u devojku. Ho}e{ da opet idem u bolnicu? Radi {ta ho}e{, re~e ona isisavaju}i ostatke hrane iz zuba. Zna~i, ne}e{ da plati{? Ne. Nisam ja tvoj rob. A ti, Emokhai? Ho}e{ li ti da plati{ za mene? Ja nemam para, prijatelju. Marjomi je piljio u njega. Svi su }utali. Ja }u da platim, re~e Dede tiho. Marjomi nije skidao pogled sa Emokhaija. Ne èlim tvoj novac, re~e on. Za{to? upita Dede. Zato {to ne èlim. Zar moj novac vi{e nije dobar za tebe? Idi i daj ga onom svom kamiondìji. Kom kamiondìji? Zamenio si je sa svojom ènom, re~e Emokhai. Ista je kao ona, samo donosi nesre}u, re~e Marjomi i pljunu. Onda, bez ikakvog razloga, po~e da vre|a Dede. Kazao je da je predebela, da je ba{ onaj tip èna koje vole kamiondìje i vojnike. Nastavio je da govori dok nije postao sav grozni~av, mutnog pogleda, zajedljiv, a barmen mu je dodijavao traè}i novac za pi}e. Marjomi je samo vikao, proklinju}i, psuju}i zapovednika, vre|aju}i mr{avu ènu koja ga je, rekao je, podse}ala na jednu od groznijih sestara u odeljenju za davanje krvi. A kada je po~eo da vi~e na ostale goste, prigovaraju}i im zbog mrzovoljnih lica, ljudi po~e{e opasno da se zanimaju za njihovu grupu. Kaìte svome prijatelju da umukne, re~e jedan od pijanih gostiju, ili }emo ga sabiti u pra{inu.
(50)
Marjomija to ohrabri. On nastavi da vi~e, unose}i im svoj bolesni lakat u lice, sve dok Dede, koja to vi{e nije mogla da podnese, ne tresnu ne{to novca na {ank i kaza Marjomiju da u}uti. Ti si sve deblja, re~e on. Puni{ se kao automobilska guma. Dede ga pogleda {irom otvorenih o~iju, stavi kusur u nov~anik i onda mu lupi {amar. On je zgrabi i htede da je udari kada ga Emokhai uhvati za ruku. Jedan razroki ~ovek se progura do njih. Pipni je i mrtav si, zapreti i vrati se dru{tvu sa kojim je pio. Dede popije svoje pi}e i po|e. Emokhai ju je zadràvao, ali ona ga nije ni slu{ala. Gurala se kroz gu`vu. Jedan iz dru{tva onog razrokog zgrabi je za grudi. Emokhai mu pri|e. Izgledalo je da }e se potu}i. Ali po{to je Dede napustila kafanu, imao je pre~a posla. On poùri napolje i stiè je ba{ kad je htela da u|e u taksi. Do|i kod mene kasnije. Molim te, ha? Ona u|e u auto i zalupi vratima. Taksi ode. Nije se osvrnula. Kada se Emokhai vratio u kafanu, u njoj be{e dosta mesta. Gomila ljudi se okupila oko onog udaljenog ugla. A iz sredine zida od ljudskih tela dopirao je Marjomijev vri{tav i mahniti glas. Emokhai se progura napred. Marjomi je o~ito sipao bujicu kleveta i aluzija, nazivaju}i vojnog zapovednika lopovom i sve stanovnike dràve kukavicama. Mnogi se glasovi podigo{e protiv njega, prete}i mu. Mr{ava èna je stajala tu pored njega i bespomo}no sve posmatrala. Ba{ me briga ako svi vi pripadate tajnim udruènjima kukavica! vikao je Marjomi. Najgore {to moète da uradite je da me ubijete! I ubi}emo te ako se ne bude{ pazio, re~e neko. Vidi mu lice, kaza Marjomi. Smiri se, Marjomi.
(51)
Pusti me, Emokhai, drao se Marjomi. Mrzim tu tvoju ènsku. A onda, kao da ga niko nije prekidao, povi~e: Svi ste vi kukavice, ~lanovi sifili~avih bratstava, demoni i duhovi, podmitljivci, sebi~ni i pohlepni, budale, svodnici, trgovci robljem, dupelisci! Bivalo je sve gore. Barmen se sasvim razbesneo. Njegova obzirnost je popustila. Sve zbog jednog jedinog pi}a! drao se Marjomi. I svi moji prijatelji, ènska, svi me napu{taju! Emokhai naru~i pivo u nadi da }e to smiriti njegovog prijatelja. Ali Marjomija vi{e ni{ta nije moglo da smiri. Napetih ìla na vratu on je vikao: Da li neko èli krv? Umukni, reko{e ljudi. Ako neko èli krvi, proda}u pola litre za jednu nairu! ûvaj svoju jeftinu krv, re~e neko. MOJA KRV NIJE JEFTINA! zaurla Marjomi. Barmen poja~a muziku i ugu{i Marjomijev sablasni glas. Usne su mu se micale, o~i {irile, vene na vratu iskakale, ali niko nije ~uo {ta govori. Emokhai poku{a da ga umiri, ali ga Marjomi sna`no gurnu i baci u gomilu. Ljudi se razbesne{e. Krenu{e prema Marjomiju, kome kao da se dopala ideja da dobije batine, i Emokhai je morao da upotrebi svu svoju mo}, sav svoj takt, da ih odvrati od toga. Marjomi, u me|uvremenu, postade jo{ sumanutiji. Neprestano je ispu{tao neki ~udan, poluvri{tavi krik kao da je poku{avao da se probudi iz vrele no}ne more, iz neke stravi~ne halucinacije. Izgledalo je kao da je sasvim poludeo. Uzmite mi krv, neprestano je ponavljao. Do{lo je dotle da je od trzanja i vrpoljenja na visokoj stolici pao dole, udario glavom o ivicu {anka i po~eo da se bacaka i bori na podu kao da su svi ljudi sveta nasrnuli na njega. Bila su potrebna petorica da ga savladaju. Kad su ga sasvim prikovali za pod, barmen mu pri|e i re~e:
(52)
Ako ne umukne{, ti luda~e, izbaci}emo te napolje. I moè{ tamo i da ostane{. Nemam ja ni{ta protiv tebe, ali prevr{io si svaku meru. Dok mu je znoj curio u o~i i dok je treptao kao da se bori sa nesvesticom, glasom prestra{enog, poslu{nog deteta on re~e: Dobro mi je sada. Pusti{e ga. On ustade, otrese pra{inu sa sebe i po~e mirno da pije. Mr{ava èna ga je posmatrala vedrijim o~ima. Nije ni{ta govorio. Niti se njemu ko obra}ao. Emokhai ga potap{a po ramenu i poùri da ~eka Dede koja }e mo`da do}i. 3 Kada je stigao ku}i, po~istio je sobu. Presvukao je krevet. Odvojio opran od prljavog ve{a. Slu{ao je neku muziku na tranzistoru dok je prebrojavao sitni{ koji je ~esto ubacivao u crnu ~izmu. Igrao se svojim sistemom brojeva i do{ao do nekih proizvoljnih prognoza za fudbalske utakmice iz naredne nedelje. Slu{ao je pome{ane zvuke muzike i suseda rozenkrojcera kako peva samoglasnike, kad za~u kucanje na vratima. Slobodno! re~e. Dede upade u sobu sme{e}i se. I {ta je bilo s tvojim glupim prijateljem? Nemoj da razmi{lja{ o njemu. Od bede je poludeo. On je budala. Suvi{e je ponosan. Pa {ta ako sam neko vreme izlazila s vojnikom? Pusti ga. Ona sede na jedinu stolicu u sobi. Za{to nikada ne do|e{ kod mene? upita. Te{ko je. Nemam para. [ta je s novcem koji mi duguje{? Vrati}u ti. Kada?
(53)
Uskoro. ûjem da si opet i{ao u bolnicu. Pusti bolnicu. Sva ta krv. Pusti krv. Ona za}uta. On je odmeri pogledom. Primetio je da sedi razmaknutih nogu. Jo{ uvek ~ita{ one bezvezne magazine? Ne ti~e te se. On joj pri|e i sede joj na kolena. Lepo je mirisala. Lice joj je bilo puno, grudi ponosne, kosa mirisna. Ali primetio je i bore na licu od svih nevolja, od suvih vetrova i crvene pra{ine. Poslednje {to je o njoj ~uo nije bilo da je izlazila sa jednim vojnikom, ve} da ih je imala petoricu. Kaù da je od njih mnogo zaradila i da je zapo~ela neki posao. Tako|e se pri~a da je sa sastanaka odlazila ku}i hodaju}i kao da izme|u nogu ima rakove. Mu{karci su po~eli da je izbegavaju. Ona po~e prekomerno da se goji. Ali on je bio èljan ènskog tela i kad joj je dodirnuo lice, shvatio je, uàsnuv{i se, da ve} dugo nije bio sa ènom. Zar me ne}e{ ponuditi nekim pi}em? [ta èli{? Staut, rekla je. On uze dve prazne boce i ode do prodavnice u susedstvu u kojoj su prodavali alkohol i petrolej za lampe. Kad se vratio, ona je sedela na krevetu. U sobi je bilo toplo. Avioni su zujali iznad pra{njavih limenih krovova. On otvori pi}e, nasu njeno u ~a{u i dade joj, dodirnuv{i joj laktom butine. On je pio iz fla{e. Ona isprazni svoju ~a{u u jednom gutljaju, a zatim se ispruì na krevetu. On ustade i zaklju~a vrata. Nije izgledala poèljno. I ruke su joj bile debele. Butine su joj izgledale previ{e te{ke. Vrat joj je zarastao u salo. Dok ju je tako posmatrao, udisao je miris sobe kao da mu je strana. Crvena
(54)
pra{ina se pritajila u vazduhu, prodrla u ode}u, u sijalicu i poprskala zidove. Ona nije izgledala poèljno, ali on je hteo da je poèli. Zamislio ju je nagu, zamislio kako se uzbu|uje i ose}ao kako ulazi u nju, svu toplu i vla`nu. Pri{ao joj je sme{e}i se, upitao je kako je, govorio o svemu, samo ne o onom {to, kako je zavaravao sebe, najvi{e èli. Tek kad je odgurnula ruke koje je stavio ispod njenog ogrta~a i kada mu je prstima stisnula vrat, shvatio je koliko je u stvari èljan ène. [ta je bilo? pitao je skidaju}i njene prste sa svog vrata i uporno drè}i ruku ispod njenog ogrta~a, ne`no joj miluju}i noge. Udarila ga je kolenom u rebra i na trenutak on ugleda belinu njenog donjeg ve{a. Udarac ga je zaboleo i hteo je da je istu~e, kad primeti neobi~no prazan izraz na njenom licu, kao da nije bila svesna {ta bi joj on mogao uraditi. Zato poku{a da joj se pribliì na ne`niji na~in. Upita je kako joj je majka, kako je na poslu (bila je progla{ena vi{kom, on je to znao) i uop{te, kako ìvi. Nije ni{ta postigao. Ponovo joj pri|e, zadràvaju}i dah kao da bi zbog njegovog disanja ona mogla, ko zna iz kog razloga, da se predomisli. Zavukao je prste ispod njenih ga}ica i mazio je po stidnim usnama. Nije bila vla`na. Sasvim neobja{njivo, on postade svestan aviona koji su brujali iznad njih. Kao da su leteli sve niè i niè. Kada je najzad shvatio da je suva, prestao je. [ta nije u redu? upitao je. Upla{io se. Prestra{io se da uop{te ne moè da je uzbudi. Poku{a ponovo. Ona je leàla mirna i bezvoljna. Pogledala ga je tako postrance, a onda ustala. Zna~i, ne}e{ mi dati novac? Sutra. Tvoje sutra nema kraja. Sutra. Idem kod sestre. Pokupila je svoje stvari. On poku{a da je zaustavi. Drào ju je otpozadi, ljubio joj mesnati vrat i poku{avao da je vrati u krevet. Na kraju je i uspeo. Izborio se da se
(55)
popne na nju i poku{ao je da je natera da ostane u tom poloàju. Zatim poku{a da otkop~a pantalone i strgne joj ogrta~. Ona ga je neprestano ljuljala izbacuju}i ga iz ravnoteè. Borio se s njom i znoj mu je kapao na njene grudi. Znoj mu je bio crven i ~inilo mu se da se znoji krvlju. Odjednom ona sna`no viknu i iznena|uju}om snagom zbaci ga sa sebe. Onda ustade, {irom otvori vrata i stade nasred sobe sa rukama na bokovima. On klonu sav razo~aran i stade da je posmatra. Idem, izjavi ona. On ustade iz kreveta. Ona iza|e iz sobe lupkaju}i potpeticama. I{ao je za njom ulicom, pored bordela, pored mehani~areve {upe, pored gomila sme}a, i putem se nisu obra}ali jedno drugom. Avioni su kruìli oko grada. I odraslima i deci ve} je dojadilo njihovo beskrajno razmetanje. Dokle }e jo{ proslavljati zapovednikov ro|endan? re~e ona ogor~eno. Za{to me tako mu~i{, ha? Ona ga pogleda kao da ga uop{te ne poznaje. Jedan avion koji je nisko leteo na trenutak baci senku na nju. Ona pogleda gore, pa onda opet u njega. Usne su joj bile iskrivljene, ~vrsto stisnute kao da je govor ~in koji zahteva izuzetan napor. Zar nisi ~uo {ta su mi vojnici uradili? Emokhai se zbuni. [ta su ti uradili? Zar nisi ~uo? Svi su ~uli. Na~in na koji je to izgovorila, nagla{avaju}i svaku re~, izmeni iskrivljenu pri~u koju je ~uo. Smeten on re~e: ûo sam. Zar misli{ da sam ja od drveta? On ne re~e ni{ta. Bio je upla{en. Hteo je da se vrati. Odjednom vi{e nije èleo da ga vide sa njom. Gledala ga je bez topline, a on je u njenim o~ima video mreìcu crvenih i zelenih krvnih sudova. Dolazi}u kod tebe, rekla je.
(56)
I kad se okrenula, on primeti kako jedan avion slobodno pada kroz vazduh. Motor mu je bio uga{en i dok se avion prevrtao u vazduhu niko nije ni pomislio da mu se motor ovoga puta stvarno pokvario. Gledao je kako avion pada, hipnotisan celom tom smelom {alom. Zatim se motor upali i avion se vinu opisuju}i luk. Emokhai se okrenu da odgovori Dede i kada je kraji~kom oka video kako se avion ru{i na slamnate ku}e u getu, nije mogao da shvati {ta to svojim o~ima gleda. Trenutni prasak mu je odjekivao u u{ima. Dede je i{la dalje, kao da ne ~uje zaglu{uju}u lomljavu metala o ku}e koje su se ru{ile. A onda, u trenutku kada je nestajala iza ugla, obavi je ogroman oblak crvene pra{ine, maltera i dima. Kad Emokhai ponovo pogleda {ta se zbilo, vide kako zadnji kraj aviona {tr~i povrh razorenih koliba i drvenih ku}ica. Na nebu su drugi avioni mirno leteli u poretku, kao ptice u avgustu, kao ~aplje na po~etku haramate. 4 Kasnije u toku ve~eri do{le su vojne trupe i probudile stanovnike te ulice. Do{li su da uklone avion i sahrane svog druga. Vojnici su te ve~eri bili naro~ito sumanuti. Terali su ljude iz ulice zlostavljaju}i ih kad god su smatrali da je to neophodno. Stanovnici su stajali sa svojom decom i raznolikom imovinom oko sebe, kao izbeglice u sopstvenom gradu. Potrajalo je malo pre no {to je stigla vatrogasna slu`ba. U tom kraju nije bilo struje. Vojnici su se latili posla oko evakuacije kao da je ta ulica bila ratna zona. Mama Dò koja nije mogla da prona|e sina glasno je kukala traè}i ga. Na televiziji je zapovednik, istovremeno i vedar i zami{ljen, za{ti}en s jedne strane Vrhovnim dràvnim sudijom, a s druge biskupom, otkrio jo{ jednu statuu sa svojim likom pred velikim skupom ljudi ispred Memorijalne bolnice kraljice Meri. Statua izra|ena od bronze
(57)
i izlivena u Rimu, nimalo nije li~ila na zapovednika. Posle otkrivanja statue gomila po~e da kli~e. [aputalo se da je zapovednik i{ao u onu ulicu da vidi avionsku nesre}u. I ako ga niko nije video, ako ni{ta nije mogao da u~ini u vezi s tim nemilim doga|ajem, to je bilo zbog njegovog glavnog protivnika, haosa, koji je on sam stvorio da bi mogao da vlada. Avion je ostao tako zaboden u ku}e cele no}i. A zbog evakuacije i raspoloènja u kome su bili vojnici, Emokhai odlu~i da spava negde drugde. Te no}i, ostavljaju}i svoju imovinu iza sebe kao neko ko po svaku cenu namerava da zapo~ne novi ìvot, ali bez ikakvog zavaravanja da }e u tome uspeti, on je traìo Dede po gradu. Traìo ju je po kafanama i bordelima za koje je ~uo da ona u njih zalazi i pije, dok joj se veliki stomak samo trese od usiljenog smeha. Nije je prona{ao. Odlu~i da potraì Marjomija. U kafani mu je vlasnikova supruga, jedna smeùrana i suva èna, ispri~ala {ta se dogodilo. Ispri~ala mu je o Dede, kako su je na putu ku}i napali vojnici. Kada je videla da }e je napasti, prerezala je sebi vrat brija~em. Pri~a je doprla do njihove kafane i Marjomi je, sav grozni~av i izmu~en, vri{tao kako treba od njega da se uzme krv. Oni su imali istu krvnu grupu. Stavili su Marjomija u taksi i brzo ga odvezli u bolnicu. Bilo mu je to drugi put toga dana. Emokhai smesta ode. Kada je stigao u bolnicu do~ekala ga je jedna medicinska sestra preterano napadnog izgleda kojoj kao da je dodijalo sve na ovom svetu i koja mu nije dopustila da vidi Dede i Marjomija. Sedeo je u ~ekaonici i ~inilo mu se kao da tako sedi ve} danima. Spavao je, probudio se i odlu~io da pro{eta. Hodao je otmenim ulicama u kojima su se skupi hoteli uzdizali iznad prostranih ledina i gde su polja afri~kih ruà skrivala luksuzna igrali{ta za golf. Stigao je do {ume i oti{ao do ~uvareve ku}ice u kraju za koji se verovalo da zapovednik u njemu ima bogato odràvane farme marihuane. No}ni ~uvar je bio
(58)
~ovek sa jednim okom i licem na kome su vremenske prilike ostavile traga. On radoznalo pogleda Emokhaija i re~e: [ta èli{? Ho}u da kupim malo trave. Kakve trave? One od koje se lepo sanja po danu. No}ni ~uvar se nasme{i. Ovakav kakvog me vidi{, re~e on, ja imam suvi{e mnogo zvanja. Ja sam najprekvalifikovaniji ~uvar na svetu. A da li se bunim? Ne, re~e Emokhai. Sedim ovde od jutra do ve~eri, sanjare}i pazim na ove farme. O~i su mi zatvorene za sve {to se de{ava. A da li se àlim? Ne. Jesi li dolazio ovamo ranije? Ne. Sedi onda. Emokhai sede na stolicu. Starac, sa onim jednim okom mudrim i vedrim, po~e da govori. Govorio je bez nekog odre|enog razloga. Govorio je kao da mu je Emokhai stari prijatelj koji je jednostavno iskrsnuo iz no}i i svratio kod njega. Starac je govorio o zapovednikovoj ìvinarskoj farmi, o hotelu do kog je najblistavija kolekcija kola dovozila nevidljive goste na zabave od kojih se svake no}i ljuljao grad. Pri~ao je o ubijenima, o neobeleènim grobovima nestalih dràvnih neprijatelja, i o farmama napravljenim i za{ti}enim zapovednikovim novcem. Re~e: Sinko, mi ìvimo u zlim vremenima. Ja sam odìveo svoje. Sada samo sanjam. ]utao je neko vreme. [ta si ti ono hteo? Malo trave. O, da. On posegnu i uze sveànj trave iz igla ku}ice. Odmeri izvesnu koli~inu li{}a. Re~e:
(59)
Ako te uhvate, dobi}e{ doìvotnu robiju, zna{? Znam. Emokhai uze li{}e uvijeno u par~e novine, plati starcu i ode. Kada se vratio u bolnicu, na du`nosti je bila neka druga sestra. Ona mu re~e da moè da vidi Dede pod uslovom da je ne probudi. Dede je bila na krevetu, jo{ uvek u komi, okruèna epruvetama. Posmatrao je kako mirno di{e i plakao. Marjomija nije bilo. Sestra re~e da je oti{ao. Emokhai ostade kraj Dede sve dok mu sestre nisu kazale da iza|e iz sobe. On nije hteo, pa su morale da pozovu portire da ga izbace. Jedan sat kasnije Emokhai napusti bolnicu. Nije imao pojma gde }e provesti no}. Lutao je po sve mra~nijem gradu, dok mu se stomak bunio. Tumarao je ulicama punim otpadaka sa proslave zapovednikovog ro|endana. I{ao je od kafane do kafane traè}i Marjomija. Najzad ode do Marjomijeve sobe u getu, daleko u gradu. Kada je stigao, nai|e na {irom otvorena vrata. Marjomi je spavao na krevetu, obuven. Emokhai zatvori vrata, upali sve}u i stade da bdi nad usnulim prijateljem. Divio se pitomoj surovosti njegovog duha. Marjomi je spavao dubokim snom, stisnutih usana, lica sa koga je potpuno i{~ezao izmu~eni izraz. Spavao je kao da je ba{ za njega izmi{ljen san. Emokhai je strpljivo ~ekao da mu se prijatelj probudi. Preturao je po gomili knjiga razbacanih po sobi. Bilo je knjiga o magiji, alhemiji, o pisanju pisama, knjiga o proricanju budu}nosti, o tome kako se razgovara sa duhovima, jedno kompletno uputstvo za hiromantiju i {esnaest lekcija dopisnog kursa pod naslovom Kako iskustvo pretvoriti u zlato. Marjomi se iznenada probudi. Ugleda Emokhaija kako ~vrsto sedi na stolici i nasme{i se. Jeli su pasulj i gari8 potopljen u vodi, }utke. Kada su zavr{ili, Emok8Jelo
hai uklju~i spiralu za teranje komaraca i oni iza|o{e ispred ku}e ponev{i tranzistor. Slu{aju}i muziku, Emokhai se sklup~ao, a Marjomi je posmatrao nebo. Pu{ili su marihuanu sa zapovednikovih tajnih farmi i tiho pu{tali dim u no} crvenog grada.
pripremljeno od mlevenog korena kasave (p.p.).
(60)
(61)
U ko{maru sveta
Ben Okri pripada krugu naturalizovanih engleskih pisaca koji su u nekoliko poslednjih godina obogatili svetsku knjièvnost. Mada jo{ uvek nije postigao internacionalnu slavu jednog Salmana Ru{dija ili Kazua I{igura, Ben Okri se kvalitetom svojih proznih knjiga, kao i Hanif Kurei{i, recimo, sve ja~e isti~e na zvezdanom nebu engleske beletristike. îni mi se stoga da je pravi ~as da se sa knjièvnim svetom ovog pisca upoznamo upravo sada, kada je objavljivanje nekolicine njegovih pri~a u vode}im srpskim ~asopisima (Re~i, Mostovima, Letopisu Matice srpske) skrenulo pa`nju ovda{nje publike na njegov autenti~ni, ekspresivni svet. Zbivanja proza Bena Okrija sme{tena su u Afriku. Na nekim mestima on }e direktno imenovati Lagos, pa se moè sa puno prava smatrati da nam govori polaze}i od vlastitog doìvljaja ìvota u savremenonoj Nigeriji. Slika savremene Afrike koju nam ovaj pisac prikazuje u {est uzbudljivih, podjednako uspelih proza (formalno one variraju od pri~e, preko pripovetke, do novele) je dramati~na, onespokojavaju}a, mra~na. Junaci Okrijeve proze naj~e{}e su mladi}i, gubitnici bez ideala, bez nade i {ansi da promene svoju ìvotnu pri~u. Ko{marna stvarnost siroma{tva, diktatorskih reìma, policijskog nasilja, militaristi~ke osionosti, op{te i neumitne apokalipse prepli}e se kod Okrija sa ko{marnim snovima i halucinacijama koje njegovi mladi junaci doìvljavaju iz dana u dan. Mada voli da se sluì pripovedanjem u tre}em licu, Ben Okri svoj hladni realizam, koji se ~esto bliì naturalizmu, dramatizuje upotrebom ja-pripoveda~a u pri~i Svetovi koji cvetaju i noveli Zvezde novog policijskog ~asa, jer mu to omogu}ava da op~injavaju}e tragi~an utisak postigne punu silinu. Ve} na po~etku prve pri~e Okrijev gubitnik }e dobiti otkaz na poslu, ubrzo }e biti oplja~kan, potom i poslan u zatvor upravo u dru{tvu onih koji su ga oplja~kali. Sve {to se ovom liku zatim de{ava svedo~i, na umetni~ki na~in, o apsolutnoj bespomo}nosti pojedinca u haosu savremenog afri~kog dru{tva. Arhai~ni eti~ki ideali su, o~ito, uni{teni i zabo-
ravljeni u doba kolonijalizma, a novi nisu izgra|eni, te je sve dozvoljeno i mogu}no. îni se da ljudski ìvot ne vredi ni pi{ljiva boba. Artur, junak pri~e po kojoj je ova knjiga naslovljena, preprodavac je sumnjivih lekova, a prate}i momente iz njegove karijere, ~italac iznutra upoznaje primitivizam urbane Afrike. Posebno je interesantan odlazak Arturov u grad njegovog detinjstva i posmatranje sudbina generacijskih drugova, me|u kojima i onih ~iji su o~evi nare|ivali uvo|enje policijskih ~asova. U dosta opse`noj prozi Ben Okri transparentno pokazuje virtuoznost u baratanju duòm formom i okretnost u spajanju i proìmanju realnih i oniri~kih prizora. Gubitnik je i Emokhai, glavni junak pripovetke U gradu crvene pra{ine, kao i njegov nesre}ni prijatelj Marjomi i devojka koju razmenjuju, Dede. Prijatelji se, naime, izdràvaju prodajom vlastite krvi, kockanjem, dèparenjem, a sve u senci vojne hunte i militarnih manevara. U ovoj odli~noj pri~i, kao i u ostalim, engleski pisac se kloni moralisanja ili pou~avanja. On izbegava tzv. direktni anga`man, ve} naizgled bez vlastitog stava suo~ava ~itaoca sa {krtom, nemilosrdnom izvesno{}u nesre}e. I peva~ i kompozitor Ed iz pri~e Kada se svetla vrate je tipi~an Okrijev gubitnik. Njegovi nesporazumi i raskid sa devojkom Marijom, opseàn opis napornog poku{aja da joj se nekoliko nedelja kasnije vrati, krstarenje haoti~nim ulicama grada, kona~no lin~ iz finala pri~e, dalje su slike iz albuma jednog uàsnog sveta i doba. Od prokomentarisanih pri~a unekoliko se razlikuju uvodna i poslednja u knjizi. Prva, U senci rata, po ~injenici da je glavni junak de~ak Omovo, svedok apokalipti~nog stanja, a druga, [ta je video skuplja~ palminog vina po upotrebi obrasca narodne pri~e u koju je Okri uspe{no smestio simbole i situacije savremenog sveta, odnosno fantasti~ne, posmrtne doìvljaje skuplja~a palminog vina. (Simboli tog druga~ijeg sveta su upozoravaju}e vlasni~ke table pobodene u krajolik afri~ke divljine.) Interesantno je, s tim u vezi, da je ova pri~a sadràjno sli~na pri~ama naturalizovanog australijskog pisca Vongara (ina~e poreklom iz ovih na{ih krajeva). îtaocu Okrijevih pri~a odabranih za ovu knjigu ubrzo }e pasti u o~i njegova deskriptivna tananost, sposobnost da razvija naraciju leèrno ali ubedljivo, majstorstvo u upotrebi detalja, ali i dinami~nost i prirodnost njegovih dijaloga. Po svemu tome, kao i po ose}aju za zaokruènost pripovedanja, Okri je skoro tipi~ni engleski pisac, a to {to u nekim od pri~a
(0)
(1)
naslu}ujemo uticaje afri~ke narodne pri~e, u drugima dikensovsku ili eventualno kafkijansku atmosferu, dodatna je potvrda ozbiljnosti njegovog umetni~kog pristupa. Mo`da se, ipak, i pored svega re~enog i onoga {to ovom prilikom nije prime}eno, Hemingvejevo pripovedanje ukazuje kao najva`niji podsticaj za Okrijevo razumevanje pri~e. U srazu tradicionalnog i modernog Ben Okri se opredeljuje za moderno, a Zvezde novog policijskog ~asa svoju surovu umetni~ku istinu upisuju i na nebo u pam}enju na{ih ~italaca. Vasa Pavkovi}
Sadràj
U senci rata (5) Svetovi koji cvetaju (24) U gradu crvene pra{ine (45) Zvezde novog policijskog ~asa (67) Kada se svetla vrate (87) [ta je video skuplja~ palminog vina (110) U ko{marnom svetu (147) Vasa Pavkovi}
(0)
(1)

Zvezde Novog Policijskog Časa - Ben Okri

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zvezde Novog Policijskog Časa - Ben Okri

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

(0)

Urednik Zoran Hamovi} Likovna oprema Dragana Atanasovi}

Zvezde novog policijskog ~asa

Naslov originala Ben Okri

hack - konj koji se iznajmljuje, lips - usne (p.p.).

Svetovi koji cvetaju

no`evi za se~enje trske (p.p.).

tropske krtolaste biljke sli~ne krompiru (p.p.).

biljke, lat. anthurium andreanum (p.p.).

U gradu crvene pra{ine

slanih poga~ica, obi~no sa pasuljem. (p.p.).

crno pivo (p.p.).

pripremljeno od mlevenog korena kasave (p.p.).

You might also like