UGAO ZRAENJA ANTENA

Ugao zraenja antene odreuje pod kojim uglom u odnosu na osu zraenja antene, ona emituje signal koji nije slabiji od 3 dB u odnosu na najjai signal antene. Ovaj ugao moete zamisliti kao snop radio talasa (isto kao to baterijska lampa pravi snop svetla). Evo primera preseka zraenja kod nekih vrsta antena koje su esto u upotrebi. Grafikone tumaite tako to je horizontalni ugao zraenja prikazan kao da antenu gledate odozgo, a vertikalni ugao zraenja je prikazan kao da antenu gl edate sa njenog desnog boka. OMNI ANTENE imaju kruno zraenje po horizontalnoj ravni. To znai, da emituju signal ravnomerno u krugu od 360 stepeni oko sebe. Ove antene se koriste za pristupne take u mrei jer podjednako dobro mogu da prime signale iz svih pravaca. Vertikalni ugao ovih antene je dosta ui: od 15 stepeni i manji. To znai da, ako je antena postavljena visoko (na zgradi na primer), a klijent je blizu nje ali nisko ispod, on moe imati problema sa prijemom jer je van snopa zraenja te antene.

SEKTORSKE ANTENE imaju horizontalni ugao zraenja manji od OMNI i to obino 180, 120, 90 ili 75 stepeni. One pokrivaju znatno ui "sektor" od omni antena ali i dalje dovoljno irok da mogu da prihvate veliki broj klijenata. Koriste se u situacijama kada pristupna taka prima korisnike sa ueg prostora jer se time radio energija skoncentrie upravo na prostor gde se nalaze klijenti a i ne rasipa se bespotrebno. esto se sektorske antenekorsite kao zamena za omni, tako to se vie njih postavi u krug tako da pokrivaju pun krug oko sebe. Svaka se povezuje na zaseban beini ureaj i tako se dobija signal koji pokriva isti prostor kao i omni ali je znaajno jai. Vertikalni ugao zraenja ovih antena je i dalje uzak ali je neto iri nego kod omni antena iste dobiti.

USMERENE ANTENE imaju za cilj da to vie usmere zraenje radio talas, odnosno da ga skoncentriu na uzak prostor i tako ostvare to veu dobit. Ove antene se koriste kod klijenata, jer oni imau samo jedan cilj, da se spoje sa jednom jedinom takom - pristupnim vorom mree. to je ui ugao zraenja usmerene antene, to je vea njena dobit, odnosno dobija se bolji signal. Isto vai i za vertikalni ugao zraenja.

Ako se pitate zato je ugao zraenja antena razliit od modela do modela, objasniemo ukratko: konstrukcijom antene kojom se utie na ugao zraenja antene direktno se utie na njenu dobit. Antena koja ima veu dobit, ostvaruje vei domet.

Evo o emu se radi. Omni antena zrai svih 360 stepeni u krug oko sebe. To znai da rad io energija koju predajnik emituje u antenu, biva ravnomerno rasporeena u prostor svuda oko nje. Ako nam je potrebno da spojimo dve take, korienje omni antene predstavlja puko traenje radio energije, jer ona nju emituje i tamo gde nam nije potrebna. A ko koristimo usmerenu antenu, dakle onu kojoj je ugao zraenja ui, mi usmeravamo emitovanu radio energiju tamo gde nam je potrebna. Praktino to znai da dobijamo jai signal tamo gde smo usmerili antenu, a oslabljen na onoj strani na koju antena ne zrai . Zbog toga se u svakodnenovm govoru esto govori o pojaanju antene. Antena zaista nita ne pojaava jer je ona pasivan element. Meutim, zbog njene karakteristike da usmeri radio energiju na ui prostor ona postie isti efekat kao da smo signal pojaali. Praktino, to je ugao zraenja antene ui to je njena dobit vea. Tako recimo, ako umesto omni antene stavimo sektorsku koja zrai 180 stepeni, ugao zraenja smo smanjili na polovinu a dobit antene je uveana dva puta, jer e signal u prostoru koji pokriva zraenje antene biti dva puta jai. U karakteristikama antene se obino navode i ugao zraenja i dobit antene, jer to podjednako vane informacije. Osim dobiti emitovanog signala, antena ima istu dobit i prilikom prijema i to je u stvari i ini najvanijim elementom u radio sistemu. Kliko je usmerenost antene vana prilikm emitovanja signala, jer omoguava da energiju usmerimo tano tamo gde nam j epotreban, tako usmerenost antene ima veliki znaaj u prijemu jer nam omoguava da primimo samo onaj signal koji nam je potreban. Ako u prostoru postoje i drugi signali, ako su van ugla zraenja antene, oni e biti dodatno oslabljeni. Tako korienje usmerene antene moemo da smanjimo nivo smetnji koje dolaze sa strane. Dobit antene se izraava u decibelima, o emu moete proitati u lanku ta je decibel. esto zbunjuje to to postoje antene naizgled istih karateristika ali razliitog pojaanja. Uzmimo za primer omni antenu. Na tritu moete kupiti omni koja ima dobit od 3 db pa sve do 18 dB. S obzirom da je to omni, njen ugao zraenja je 360 stepeni i ne smanjuje se. Odakle onda dobit? Tajna je u tome da se ugao zraenja ipak smanjuje, samo mi to zaboravljamo. R ekli smo da svaka antena zrai i u horizontalnoj i u vertikalnoj ravni. Zraenje omni antene koje nas interesuje, i na koje obraamo panju, je u horizontalnoj ravni i kod raznih konstrukcija ono se ne menja. Ali se zato menja ugao zraenja u vertikalnoj ravni. Kod antena manje dobiti taj ugao je veliki, bude i 60-tak stepeni, a kod antena sa velikim pojaanjem se smanjuje i na recimo nekih 7 - 8 stepeni. esto se na ovo zaboravi pa nastanu problemi, jer, ako se omni antena velike dobiti postavi previsoko onda je njen ugao zraenja premali i korsinici koji su prenisko ne mogu da uhvate signal.