1 Osnovi matemati cke logike i teorije skupova

1
1.1

Osnovi matemati cke logike i teorije skupova

Iskazni (propozicioni) ra cun

Osnovni elementi iskaznog ra cuna su iskazi (re cenice ) i veznici. Iskaz ili re cenica je smisaona usmena ili pismena tvrdnja koja je ili ta cna ili neta cna, ali ne mo ze istovremeno biti i ta cna i neta cna. Za iskaz se ka ze da je prost (za re cenicu da je atomska ) ako sadr zi samo jednu cinjenicu i nije sa cinjen od drugih iskaza. Iskazi se obi cno ozna cavaju sa p, q , r... Veznici omogu cavaju povezivanje iskaza u slo zenije iskaze u skladu sa pravilima za operacije iskaznog ra cuna. Primer 1 Ki sa pada je prost iskaz, a Ki sa pada i vetar duva je slo zen iskaz jer sadr zi vi se od jedne cinjenice. Njega cine dva iskaza i veznik i. Ta cnost odnosno neta cnost slo zenog iskaza se mo ze odrediti na osnovu ta cnosti i neta cnosti iskaza od kojih je izgraen, kao i veznika kojima su ovi iskazi povezani, odnosno operacija pomo cu kojih je slo zeni iskaz dobijen. Ta cnost iskaza se ozna cava sa 1 ( ) a neta cnost sa 0 (). Najjednostavnija operacija nad iskazima je operacija negacije. Negacija je operacija nad jednim iskazom. Negacija iskaza p ozna cava se sa pAko je iskaz p ta can, iskaz p je neta can, i obratno, ako je iskaz p neta can, iskaz p je ta can. Negacija se mo ze denisati i tablicom istinitosti 1. p 1 0 p 0 1

Tabela 1: Tablica istinitosti za operaciju negacije Dok negacija zahteva samo jedan iskaz, operacija konjunkcije (i) zahteva dva iskaza, dakle kombinuje iskaze. Konjunkcija dva iskaza p i q se ozna cava sa pq i ta cna je samo ako su oba iskaza koji je sa cinjavaju ta cna, u protivnom je neta cna. Konjunkcija se mo ze denisati i tablicom istinitosti 2. p 1 0 1 0 q pq 1 1 1 0 0 0 0 0

Tabela 2: Tablica istinitosti za operaciju konjunkcije

1.1

Iskazni (propozicioni) ra cun

Operacija disjunkcije (ili) takoe kombinuje dva iskaza p i q i ozna cava se sa p q a ta cna je ako je bar jedan od iskaza koji je sa cinjavaju ta can, u protivnom je neta cna. Ova se disjunkcija naziva i inkluzivnom disjunkcijom i mo ze se defnisati tablicom istinitosti 3. p 1 0 1 0 q pq 1 1 1 1 0 1 0 0

Tabela 3: Tablica istinitosti za operaciju disjunkcije Pored inkluzivne disjunkcije postoji i ekskluzivna disjunkcija koja se obele zava sa pq (p q ), i koja je ta cna ako je samo jedan od iskaza koji je sa cinjavaju ta can, u protivnom je neta cna. Ekskluzivna disjunkcija je denisana tablicom istinitosti 4. p 1 0 1 0 q pq 1 0 1 1 0 1 0 0

Tabela 4: Tablica istinitosti za operaciju ekskluzivne disjunkcije

Primer 2 Poka zimo kako se nalaze sve istinitosne vrednosti slo zenog iskaza Ki sa pada i vetar duva, ili Petar tr ci. Ako se sa p, q i r redom ozna ce prosti iskazi Ki sa pada, Vetar duva i Petar tr ci, od kojih svaki mo ze biti ili ta can ili neta can, onda je istinitosna vrednosti iskaza (p q ) r data tablicom istinitosti 5. Naredna operacija je implikacija ili kondicional koja se ozna cava sa (). Iskaz p q se cita ako p, onda q . Operacija se zadaje tablicom istinitosti 6. Kao sto se vidi iz tablice p q i q p su iskazi koji imaju razli cite istinitosne vrednosti sto zna ci da je ova operacija nekomutativna (za razliku od konjunkcije i disjunkcije). U iskazu p q iskaz p se naziva antecedentom, a q konsekventom. Jedini slu caj kada je implikacija neta cna je kada je antecedent ta can, a konsekvent neta can. Ako je antecedent neta can, implikacija je uvek ta cna (ex falso quodlibet).

1.1

Iskazni (propozicioni) ra cun p 1 0 1 0 1 0 1 0 q 1 1 0 0 1 1 0 0 r pq 1 1 1 0 1 0 1 0 0 1 0 0 0 0 0 0 (p q ) r 1 1 1 1 1 0 0 0

Tabela 5: Tablica istinitosti za primer Ki sa pada i vetar duva, ili Petar tr ci p 1 0 1 0 q pq 1 1 1 1 0 0 0 1 qp 1 0 1 1

Tabela 6: Tablica istinitosti za operaciju implikacije Primer 3 Ako Cezar je otkrio Ameriku, onda Kolumbo je bio vojskovoa je ta can iskaz jer je antecedent neta can. Meutim ta can je i iskaz Ako Cezar je otkrio Ameriku, onda Beograd je glavni grad Srbije. Poslednji veznik je (), i njime se uvodi operacija ekvivalencije koja se zadaje tablicom istinitosti 7. Iz tablice se vidi da je iskaz p q je ta can ako oba iskaza p i q imaju istu istinitosnu vrednost. Ekvivalencija se cita ako i samo ako sto se mo ze kra ce zapisati i sa akko. p 1 0 1 0 q pq 1 1 1 1 0 0 0 1

Tabela 7: Tablica istinitosti za operaciju ekvivalencije Na osnovu navedenih tablica istinitosti za veznike, odnosno operacije, uvek se mo ze formirati tablica istinosti za bilo koji slo zeni iskaz. Primer 4 Istinitost iskaza [p (q r)] p ispitana je tablicom 8.

1.1

Iskazni (propozicioni) ra cun p 1 0 1 0 1 0 1 0 q 1 1 0 0 1 1 0 0 r qr 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 1 0 0 0 0 p (q r) [p (q r)] p 1 1 1 0 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0 1 0

Tabela 8: Tablica istinitosti za primer [p (q r)] p Ako je neki slo zeni iskaz uvek ta can, odnosno ako su vrednosti u tablici istinitosti za neki iskaz uvek 1, onda se takav iskaz naziva tautologijom. Bez obzira na cinjenice (istinitosnu vrednost prostih iskaza) tautologija je uvek ta cna. U svakodnevnom govoru postoji mnogo na cina da se ka ze isto. Sli cno je i u iskaznom ra cunu. Mogu se formirati razli citi izrazi od prostih iskaza i veznika koji mogu imati isto zna cenje, tako sto ce za iste istinitosne vrednosti prostih iskaza imati identi cnu istinitosnu vrednost, odnosno istovremeno biti ta cni ili neta cni. Ako su p i q dva slo zena iskaza koja imaju identi cne istinitosne vrednosti, onda ce tablica istinitosti za iskaz p q uvek imati vrednost 1 (ta cno), odnosno predstavlja ce tautologiju. Za takva dva iskaza p i q ka zemo da su logi cki ekvivalentna. Primer 5 Iskaz Objekat X je kvadrat ili objekat X nije kvadrat je tautologija bez obzira na to kakav je zaista objekat X. Svi naredni iskazi su tautologije: 1. p (p) 2. (p q ) [(p q )] 3. (p q ) [(p q )] 4. (p q ) (p q ) 5. (p q ) (p q ) Tautologije 2 i 3 su poznate pod nazivom De Morganovi zakoni. Primer 6 Za iskaz 4, poka zimo da je tautologija tablicom 9.

1.1

Iskazni (propozicioni) ra cun p 1 0 1 0 q pq 1 1 1 0 0 0 0 1 pq 1 1 0 1 (p q ) (p q ) 1 1 1 1

Tabela 9: Tablica istinitosti za tautologiju (p q ) (p q ) Takoe, tautologije su i: 1. (p) p 2. p q q p 3. p q q p 4. (p q ) r p (q r) 5. (p q ) r p (q r) 6. p (q r) (p q ) (p r) 7. p (q r) (p q ) (p r) 8. (p q ) p q 9. (p q ) p q 10. p p p 11. p p p 12. p q p 13. p q q 14. p p q 15. q p q Ako je istinitosna vrednost iskaza uvek 0, iskaz se naziva kontradikcija. O cigledno, ako je p tautologija, onda je p kontradikcija. Ako se u tautologiji p koriste samo veznici , i , onda se iz nje mo ze dobiti kontradikcija q ako se svaki od iskaza od koji je sastavljen iskaz p negira, svaki veznik u iskazu p se zameni sa , a sa . Tada je p q tautologija, i ka ze se da je q iskaz koji je dobijen iz iskaza p pomo cu dualnosti. U na celu princip dualnosti proisti ce iz De Morganovih zakona.

1.2

Pro sireni iskazni ra cun

Primer 7 U De Morganovom zakonu p q (p q ) desna strana se mo ze dobiti iz leve pomo cu dualnosti. Redosled izvr savanja logi ckih operacija kojima se formira slo zeni iskaz zasniva se na slede coj hijerarhiji: najpre se izvr sava operacija , zatim , zatim , i . Za slo zene iskaze mogu se koristiti i zagrade da bi se ovaj redosled izmenio odnosno da bi se istaklo koji su argumenti odreenog operatora. Primer 8 Iskaz p q r p q s mo ze se napisati i kao ((((p) q ) (r)) p) (q s)

1.2

Pro sireni iskazni ra cun

Uvoenjem promenljivih u iskaze, i tzv. kvantikatora dobija se pro sireni ili kvantikovani iskazni ra cun. Ukoliko se u tvrenju pojavljuje promenljiva, ono se naziva otvorenim iskazom (re cenicom) koja postaje iskaz kada promenljiva dobije odreenu vrednost (bude instancionirana ). Kvantikatori uz otvorene re cenice pokazuju da li su oni ta cni za svako x (univerzalni kvantikator x) ili za neko x (egzistencijalni kvantikator x). x(P (x)) zna ci da je otvorena re cenica P (x) ta can iskaz za svaku vrednost promenljive x. x(P (x)) zna ci da je tvrenje re cenice P (x) ta cno bar za jednu vrednost promenljive x. Primer 9 Ako je P (x) otvorena re cenica x je kvadrat, a Q(x) re cenica x je pravougaonik, onda je x(P (x) Q(x)) x(P (x) Q(x))

1.3

Skupovi

1.3

Skupovi

Skup se zadaje preko svojih elemenata. Skupove ozna cavamo velikim, a elemente malim slovima abecede. Skup A koji sadr zi elemente a, b i c se ozna cava sa A = {a, b, c} Redosled elemenata u skupu je nebitan. Skup se mo ze zadati nabrajanjem elemenata, ali i navoenjem osobina koje kvalikuju elemente. A = {x|S (x)} sadr zi sve elemente x koji imaju osobinu opisanu re cenicom S (x). Primer 10 Skup svih kvadrata mo ze se zadati sa: A = {x|x je kvadrat} ili A = {x|x je pravougaonik i x ima jednake stranice} Skup koji ne sadr zi ni jedan element naziva se praznim skupom i obele zava se sa . Ako element a pripada skupu A, onda se pi se a A, a ako ne pripada, onda se pi se a / A. Izmeu dva skupa A i B postoji relacija inkluzije : A B ukoliko je svaki element skupa A istovremeno element skupa B . A B x(x A x B ) Za skup A se tada ka ze da je podskup skupa B . Dva skupa su meusobno jednaka A = B ako va zi A B i B A, odnosno ako su elementi skupa A istovremeno elementi skupa B i obratno. A=B ABB A Za dva skupa A i B mo ze se denisati operacija unije kojom se dobija novi skup C = A B ciji su elementi svi elementi skupa A i svi elementi skupa B : A B = {x|x A x B } Unija ima slede ce osobine: 1. A B = B A

1.3

Skupovi

10

2. A (B C ) = (A B ) C 3. A A = A 4. A = A Za dva skupa A i B mo ze se denisati operacija preseka kojom se dobija novi skup C = A B ciji su elementi istovremeno elementi i skupa A i skupa B: A B = {x|x A x B } Presek ima slede ce osobine: 1. A B = B A 2. (A B ) C = A (B C ) 3. A A = A 4. A = Unija i presek imaju slede ce osobine: 1. (A B ) C = (A C ) (B C ) 2. (A B ) C = (A C ) (B C ) Za dva skupa A i B mo ze se denisati i razlika skupova A\B , koju cine svi elementi skupa A koji nisu istovremeno i lementi skupa B : A\B = {x|x A x / B} Ako je A S onda je S \A komplement skupa A u odnosu na S i ozna cava se sa CS A ili CA. Primer 11 A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {2, 3, 6, 7} A B = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7} A B = {2, 3} A\B = {1, 4, 5}

1.3

Skupovi

11

Primer 12 Dokazati: A\(B \C ) = (A\B ) (A C ) x A\(B \C ) xAx / (B \C ) x A (x / B x C) (x A x / B ) (x A x C ) x (A\B ) x (A C ) x (A\B ) (A C ) Elementi skupova mogu biti i drugi skupovi. Na primer: A = {{a}, {b, c}} je skup koji cine dva elementa: skup {a} i skup {b, c}. Partitivni skup skupa A je skup svih njegovih podskupova: P A = {X |X A} Primer 13 Partitivni skup skupa: A = {a, b, c} je skup: P A = {, {a}, {b}, {c}, {a, b}, {a, c}, {b, c}, {a, b, c}} Ako skup A ima n elemenata, P A ima 2n elemenata. Pod ureenim parom (a, b) podrazumevamo skup od dva elementa u kome je a prvi, a b drugi element. Postoje i ureene trojke (a, b, c), cetvorke (a, b, c, d), itd. Ureeni par (a, b) nije isto sto i dvo clani skup {a, b} jer je za razli cite elemente a i b {a, b} = {b, a}, ali (a, b) = (b, a). Pod Dekartovim proizvodom dva skupa A i B u oznaci AB podrazumevamo skup ureenih parova u kojima je a A i b B A B = {(a, b)|a A b B } Primer 14 A = {a, b}, B = {c, d, e} A B = {(a, c), (a, d), (a, e), (b, c), (b, d), (b, e)} A A = {(a, a), (a, b), (b, a), (b, b)} Dekartov proizvod skupa sa samim sobom A A ozna cava se i sa A2 .

1.4

Binarne relacije

12

1.4

Binarne relacije

Svaki podskup R Dekartovog proizvoda A B je binarna relacija izmeu elemenata skupa A i elemenata skupa B . Ako su a A i b B u relaciji R, pi se se (a, b) R ili aRb. Inverzna relacija relacije R je R1 B A takva da je (x, y ) R1 (y, x) R Ako je A = B tada je R A2 binarna relacija na skupu A. Ako za relaciju R na skupu A va zi: (a A)((a, a) R) relacija je reeksivna, (a, b, c A)((a, b) R (b, c) R (a, c) R) relacija je tranzitivna, (a, b A)((a, b) R (b, a) R) relacija je simetri cna, (a, b A)((a, b) R (b, a) R a = b) relacija je antisimetri cna (a A)((a, a) / R) relacija je antireeksivna. Ako je R A2 reeksivna, simetri cna i tranzitivna relacija, onda je R relacija ekvivalencije (primer je paralelnost pravih). Ako je R A2 reeksivna, antisimetri cna i tranzitivna relacija, onda je R relacija poretka (primer je poredak slova u abecedi). Ako je na skupu A zadata relacija poretka skup A je ureen skup. Ako su svaka dva elementa skupa u relaciji poretka (meusobno uporediva) skup A je totalno ureen skup. Antireeksivna relacija poretka je relacija strogog poretka. Ako je E ureen skup gde je relacija poretka i ako je A E i A = onda je M E majoranta skupa A ako je (a A)(a M ) (A je ograni cen odozgo, sa gornje strane ). Ako je pri tome M A, tada je M maksimum skupa A (max A). Ako je E ureen skup i A E i A = onda je m E minoranta skupa A ako je (a A)(m a) (A je ograni cen odozdo, sa donje strane ). Ako je pri tome m A, tada je M minimum skupa A (min A). Skup mo ze imati samo jedan minimum (maksimum). Ako su m1 i m2 minimumi m1 m2 i m2 m1 , onda va zi m1 = m2 zbog antisimetri cnosti. Supremum skupa A E , u oznaci sup A je minimum majoranti, ako postoji. Inmum skupa A E , u oznaci inf A je maksimum minoranti, ako postoji. Skup ima najvi se jedan supremum i inmum (jer mo ze postojati samo jedan maksimum i minimum). Ako skup ima maksimum, onda

1.5

Funkcije

13

je supremum jednak tom maksimumu, a ako ima minimum, onda je njegov inmum jednak tom minimumu. Primer 15 1. Da li je relacija R denisana sa aRb a2 b2 gde je poredak na skupu celih brojeva takoe relacije poretka (a) na skupu prirodnih brojeva, (b) na skupu celih brojeva? (a) jeste (b) nije - nije antisimetri cna aR(a) (a)Ra, a pritom a = a. 2. Dat je skup A = {a, b, c, d}, njegov partitivni skup je P A, a R je inkluzija. Dokazati da je R relacija poretka i na ci (a) min P A, max P A (b) skup majoranti, minoranti, sup, inf , max i min za skup A1 P A: A1 = {{a}, {a, b}, {a, c}} Inkluzija je poredak: X X - reeksivnost X Y Y Z X Z - tranzitivnost X Y Y X X = Y antisimetri cnost min P A = max P A = A Majorante za A1 su {a, b, c} i {a, b, c, d}. Minorante za A1 su {a} i . max A1 ne postoji. min A1 = {a} sup A1 = {a, b, c} inf A1 = min A1 = {a}

1.5

Funkcije

Ako svakom elementu x nepraznog skupa X odgovara ta cno jedan element nepraznog skupa Y onda postoji jednozna cno preslikavanje ili funkcija f koja f skup X preslikava u skup Y . To zapisujemo kao f : X Y ili X Y . Pri

1.5

Funkcije

14

tome je X denicioni skup, odnosno domen, a f (X ) = {f (x)|x X } Y je skup vrednosti, odnosno antidomen. Ako su f : X Y i g : Y Z dva preslikavanja, onda preslikavanje g f : X Z , takvo da je (x X )g f (x) = g (f (x)) predstavlja proizvod ili kompoziciju preslikavanja f i g . Dve funkcije koje preslikavaju skup X u skup Y su jednake ako va zi (x X )(f (x) = g (x)) Funkcija F preslikava skup X na skup Y i naziva se surjekcija ako je f (X ) = Y : svaki element skupa Y je slika bar jednog elementa skupa X . Ako za funkciju f va zi f (x1 ) = f (x2 ) x1 = x2 onda je f injekcija ili preslikavanje 1-1. Ako je f preslikavanje na i 1-1 onda se ono naziva obostrano jednozna cno ili bijekcija. Ako je f obostrano jednozna cno preslikavanje skupa X na skup Y , onda postoji funkcija koja preslikava skup Y na skup X , koja svakom elementu y Y pridru zuje element x X , takav da je y = f (x). Ovo je inverzna funkcija nkciji f i ozna cava se sa f 1 . Tada va zi f 1 (f (x)) = x. Primer 16 X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c} 1 x f (x) a 2 b 3 Ni surjekcija ni injekcija a

X = {1, 2, 3} Y = {a, b} x 1 f (x) a 2 b 3 Surjekcija a

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c, d} x 1 f (x) a 2 b 3 Injekcija c

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c}

1.6

Binarne operacije x 1 f (x) a 2 b 3 Bijekcija c

15

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c} y a f (y ) 1 b c Funkcija inverzna prethodnoj 2 3

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c} Z = {, } 1 x f (x) a 2 b 3 c b y a g (y ) b c

x a (g f )(x)

c Kompozicija funkcija g f

1.6

Binarne operacije

Binarna operacija na skupu A je funkcija koja preslikava elemente skupa A A u skup A. Za (x, y ) A A postoji z A takvo da je z rezultat (kompozicija) operacije primenjene na ureeni par (x, y ) z=x y

Skup A je zatvoren u odnosu na binarnu operaciju ako za svako (x, y ) A A, z = x y takoe pripada skupu A. Ako je x (x x x y=y y) e=e x = x x operacija je komutativna z=x (y z ) operacija je asocijativna

x = x, e je neutralni element x = e, x je inverzni element elementa x i obratno

Primer 17 O skupovima bojeva bi ce detaljnije re ci u narednom odeljku. Ovde cemo ih samo iskoristiti kao ilustraciju navedenih osobina binarne operacije za dobro poznate operacije sabiranja i mno zenja brojeva.

1.6

Binarne operacije

16

Skup neparnih brojeva nije zatvoren u odnosu na operaciju sabiranja (zbir dva neparna broja nije neparan). Skup prirodnih brojeva je zatvoren u odnosu na sabiranje i mno zenje, ima neutralan element za mno zenje (1), nema za sabiranje (0 ne pripada skupu prirodnih brojeva), nema inverznih elemenata ni za sabiranje ni za mno zenje. Skup celih brojeva ima oba neutralna elementa (0 i 1), inverzne za sabiranje, ali nema inverzne za mno zenje.