\'

,
,
M, VENE T. BOGOSLA vav
ZBIRKA
v
RESENIH ZADATAKA
IZ MATEMATlKE
1
DVAOESET OSMO IWANJE
ZA VODZA uD1BENID
I NASTA VNA SREDSTVA. BEOGRAD
2IlO1

R , ~ n : ' n (
S\lctOUf Branko\It, profeso(
Pete bcogradske gimnazije, Beograd
U"d"lk
t.arko Jovit
Glavnll odgQVDfnl urtdniil
4r Ptllr Pijlnovic
ZllI::daYata
prof. dl DobrOJu Bjtlclic. direklor
S ljllbavljll u,lIlku
Jovanu

4
PREDGOVOR OSAMNAESTOM IZDANJU
Prvo izdaly'e ove zbirke izaJ/o j e ;z slampe sepfembra 1970. godine. Napisano
je premo nostal/l1om programu ma/ema/ike za I razred gimllGzije (deo ko); s e
odnosi 170 algebru).
TrinaeSIO i celrnoeSlo izdanje je izmenjeno i doplIlljeno poglavljima:
o skupovima, Malemalicka logika ; Kombill fl torika.
U petnaesto izdanje 511 uneN odredeni saddo); iz geomelrije.
Ova, osamnaesla izdonje prilagodeno j e novom nostavnom planll i programll
iz rna/em a/ike prirodno-matemalickog smera gimnazije.
Dopunjeno je sa J 28 novih zadafoka, po se znall10 razlikuje ad prelilodnih
izdanja.
Recenzentu allog adonja, Svetozaru Bronkovicli. profesoru . .Pele beogradske
gimnazije H u Beogradu, zahvaljujem no pailjivom cilanju nlkopisa i pomoCi II
izbonl zadalaka iz skupova i kambinatorike.
Po Id in; se zadoci II ovoj zbirci mogll podelili na dye grupe: lakS; ; s rednji
(80%) i lei; (20%) . Tei; zadaci su oZl1aceni zvezdicom.
Zahvalju}em svoj oj suprozi Nadeidi. koja mi je pomogla 11 pripremi i sreilivanju
rukopisa.
Beograd. septembra / 992. godille AUTOR
PREDGOVOR XXIll DOPUNJENOM IZDANJU
Ovo. dvadesel i /reee izdanje dopunjeno je sa 293 nova zada/ka. U svako
poglavlje dodat je izveslan broj novih zada/aka. Znatne promel1e iZ\lrSene Sli 11
poglavljima: Realn; broj evi. Podudarnost i slicnDst geometrijskihjigllra. So Dvim
dopunama. autor se nada da ce se kvalilel knjige znafno poboljsali.
25. avgust / 995. godine AUTOR
PREDGOVOR XXVI DOPUNJENOM IZDANJU
Ovo, dvadeset i sesto izdanje dopunjeno j e sa 409 novih zadataka. Svako
poglavlje dopunjeno j e novim zadacima.
/zveslon braj novih zodo/aka se prvi PilI javljoju II malematickoj Ii/eraluri.
Oni Sll rezultat ce/rdeselogodi.fnje naslavne prakse aulora. Sa ovim dopllnama.
aulor se nada. daje kvalilel zbirke znatno poboljsan. Da Ii j e Qulor u pravu. sud ce
dati buduci korisnici zbirke.
7. juni 1999. godin. AUTOR
PREGLED SIMBOLA I OZNAKE
{ .... }
N
Z
Q
R
E
<t:
'If
Vx)
3
3 x)
A=>B
A ~ B
II
AIIB
V
AVB
c
u
IZl
x E [a, b 1 iI i a S b s h
x E (a, b) iii a < x < b
skup
skup svih prirodnih brojeva
skup svih celih broj eva
skup svih racionalnih broj eva
skup svih realnih broj eva
pripada
ne pripada
univerzalni kvanlifi kalor
znaei: za svako x
kvanliftkalor egzislencije
znaci: posloji bar jedno x
implikacij a (Iogi eki simbol)
znaei : iz A sledi B; A "" B znaei: iz B sledi A
ekvivalencija (logi cki simbol)
zoaei : A => BiB => A
konjunkcija (logicki simbol)
znae;: A i B
di sj unkcija (Iogicki simbol)
znaei; A iIi B
negacija
inkluzij a
unija skupova
presek skupova
prazan sIrup
znlvoreni interval
otvoren interval

GRCKA AZBUKA
Mala Velika Naziv Mala Vcllla N IVI\
a A air.

"
111
f- -
p B beta

" ."
y r gnma 0
i
0 omlL. nm
.-
-
if n pi
--
I
r-
p I' ro
a 6 della
1--
r E epsil on
~
Z dZCIR a r sigma
'/
H cta r T tau
.-
G 0 lellt v
I
y
I p ~ l l ( " l n
-
:-1
<Il n
X hi
I I jOia
K K kupa
A A I I:unbda
'"
'"
P"
-
-
I'
M 011 w Q omcM:r1
~
~ 4
I
1.
J '
~
\
\

\
1
.......
6

ZADACI
I GLAVA
I . LOGIKA I SKUPOVI
1.1. Osnovne logicke operacije
Primedbc:
1. Simboli: -4, 0, 2, 5, .j3, 1[, e, ... nazivaju se konstante.
2. Simboli : 0, b, c, x, y, z, a, fl, y, A, B, C, ... koji sluze kao zajednickc
oznake za vise objekata nekog skupa (skupova), nazivaju se promcnljive.
3. Znaci: +, . , :, - , U, n , ... korisle se za oznacavanje operacija i
nazivaju se operacijski znaci.
4. Znaci: =, <, >, :S, "', .L, 11, ... koriste se za oznacavanje relacija i
nazivaju se rclacijski znaci.
5. Znaci : 1\ , V, ~ , = > , "" su znaci osnovnih logickih operacija.
6. Konstante i promenljive povezane znacima operacija nazivaj u se
izrazi. Primeri : 2x, 5m+ 3,y-7,0+ 8b, itd.
7. Recenica zapisana matematickim simbolima naziva se formula.
8, Receruca koja ima sarno jednu istinitosnu vrednost T ( tacno) iii J.
(netaeno), naziva se iskaz.
9. Iskazne konstante.L i T, iskazna slova 0, b, s, r, P, Q, ... i svi slozeni
iskazi nastali pomocu znakova logiekih operacija v, fI, ~ , ~ , " nazivaju se
iskazne formule.
Iskazna formula koja je tacna za sve vrednosti iskaznih slova nazi va se
tautologija.
10. Oznaka za reci: "svaki ", "rna koji", "bilo koji" naziva se univcrzalni
kvnntifikator u oznaci V (obmuto slovo A),
Oznaka za reci postoji: "najmanje jedan", "makar jedan", "neki", "bar
jedan" naziva se egzistencijalni kvantifikator u oznaci 3 (obmuto
slovo E) ,
9

\.
Koje su ad sledecih recenica iskazi:
a) 1 + 1 = 2; bl broj 16 je neparan braj; c) paran broj ::iC mOZl! 11<lpisat i
u obliku 2 n, gde je If prirodan braj: d) resenj e jednacine 3 x = 18 je
prirodan broj: e)(1- b)2 2: 0, za svako racionalna a i b: !) fi b> 0 aka
su a i b istag znaka; g) a
1
> 0 aka j e (/ nega!ivan braj: h) - a! < 0
ako je a negalivan broj?
2. Kaji od z,nakova < , >, = , :5,. 2: mozemo stavi!i umesto zvezdice (*)
da bi se dobio tacan iskaz:
a) 4.4: b) 3 * 5; c) 6 51
3. Oat je polinom p(x) = Xl - 6 x + 8:$ O. Odrediti istinilost iskaza:
p{l); P(2); p( 3); pi 4); P(5).
4. Odrediti sve parove (x, y ) za koje je fonnula 2 x + y = 10 iSlinil is-
kaz (x. y E N).
5. Oat je skup A = II. 2, 3;4. 5} . Odrediti vrednosl isti nil0sti sledecih
,v,denja: a) (3 x E A)(x + 3 = 10); b) ('1 x E A )(x + 3 < 10);
0) r:v xE A)(x+ I> x); d)(3 xE Al(x + 3 <5);
e) (3 x E A )(x' = x).
6. Odrediti isti nitosnu vrednost iskaza:
a) ( 1 <2) A (2 <5); b) (I < 3)A ( - 3< - 2):
c) .... ( 1< 2)A(.n<9).
7. Date su fonnule:
a)Sx-4=II(xEN); b)xI6(xEZ); c)x < 7AxEN;
d) x>3A x< 5 A x E N; e)(x < I v x>5)A xE Z. Resiti date for-
mule. odnosno naci sve vrednosti odgovarajucih promenlji vih za
koje je istinitosna vrednost fom1Ul e tacna.
8. Resiti date foonule:
a)xEI I,2,3}; c)x
l
+x < 40AxEN;
e)x<3V(x>SAX<8).
9. tabelu:




I
,
3
, , , , , ,
10 I
1V:r< 4)
-i
I
r(.f<9"%> S)
)
r (-< 7)
1
I
I
tl'" .. .1" .... )
10
10. Dati Sll iskazi p == (:. - -!) =
2 ] 4 5 J'

7 2
2 ] 4 5 ' . " j' 4 5 - S'
Odrediti njihovu !acnost, r a ,.1, nu osnovu toga odreditl IstmHosnu
vrcdnost iskaza:
a) (pAq)V(/ A S); b)( p Vq)V(pA s );
c) (pV r)A q} A (s A ,.); d) ((r V S)A ( pV .r nA 'I:
e)(fJ A (r A (s A p m v p/\ q)V (q A 5.
11. Odredi li iSli ni l05nu vrednos t iskaza
a) (T ... .1. ... T) /\ (T /\ T )A .1; .
b) (((.L A .L)V (T 1\ l.)} V ((.1. v .1.)"'{.1. V T)) ArT v .L).
12. Odredit i iSlinitosne vrcdnosll i iskaza:
3+2x 2- 3x 29
p==--- - -=- zax= OS
3 4 24 ' .
q= 3(5- y)- 2( y -I ) = 1+ 3y, za y = 2.
pa z,atun odrediti istinitosne vrednosli s[edecih iskaza:
a) (pV q)A p; b) (p" q)V q.
L3. Dati su iskazi :
p == (0
1
_ 2a"(+ 60- I )0.50
1
X = 0.5o
S
x- + 3a I X - O,50:x.

q == (a - + lOa+ 25)(0-5)= o j -125.aE Q,
,. = (2x - 3y)(3x+ 3y )- (4):- 5y )' - (6x' + 17 y ' ) =
= 40.ry. x. Y E Q.
Odredi li njihove iSlinitosne -vrednosti . pa nn osnovu toga odredm IS-
tinitosne vrednosli sledecih iskaza:
14.
a)p=-(qVr); b)(pvq)/\(r=>q); c) ( q:;. r)Vp.
Na osnovu iSlinitosnih vredmosti drHih iskaza:
p==2
1
.4
1
=2
7
;
,= (27' '64) ':(216 ' '36) = 6:
S == 2) + 3) = 5); ( == 3
1
+ 3
J
= 3
7
.
Odrediti istinitosnu vrednost sledetih iskaza:
a) pV q) => (sA r; b) (tp:::;. q):;. s )o s/\ t) v pl,
c)(q" s) .. p) .. (s I); d)((sM)"(pV q 0 ( I 0 0 rll
II

15. Dati su iskazi:
a) a:;4x'/ )':(2x' y )' = 2x' y' , x,y E Q);
b) b :; 3x'y' )' :(3x' y )' = x,y E Q);
c) c :; 4/ + 2x' - 4xy - 2x' + 5y' ) =
= :cy' + 14x'y-lOx'y' + 4x' + 20 y', x, y E
d) d :; ( lOx' y' (O,O 16 + 0,4 y ' ) - - 0,4xy )- =
" E Q = 16x- y - , x. y . . . .
Odrediti nj ihove istinit osne vrednosti , pa na osnovu loga odredltl IS-
tinitosne vrednosti sledecih iskaza:
a) (a '" c) V
b) b) '" d A (a '"
c) b d))V c).
16. Ispitali da Ii je iskazna formul a
A = pV q) A pA z )V(qA z taut ologija?
17. Dokazati da je logicka formul a
A = (a /l tautologija.
18. Sastaviti istinitosne tablice za siedece iskaze:
a)(p Vq ) Vq; b)(pVq)V r ; c)pA(qAr);
d) pVC qAr ); e) p A (q V r ); f) (p/l q )V r.
19. Odrediti istinitosne vrednosti iskaza:
a) ( p V q) '" r; b)( p V q) ,., ( q V r);
c) (pV (q,., d) q;
t) pV (p '"
g) (pv ( p"'(qAr ; h) ( pV r);
i) (p A r) ( p'" ( q A r).
20. Dokazati da su istiniti iskazi za sve vrednosti p i q koj e pripadaju
skupu { T, J. }: a) (p '" q) ( p A q) (Ovaj iskaz moze se uzeti
za definicij u implikacije.); b)(p'" q) A ( q'" p)) p q ). (Oval
iskaz se moze uzeti za definiciju ekvivalencij e.) Svaka iskazna for-
mula tacna za sve istinitosne vrednosti iskazanih slova koj a figurisu
u njoj naziva se tautoiogija.
21. Dokazati da su sledece iskazne forrnui e tautologije:
12
a) (pV q)V pV (qV r) i (p A q) A pA (qA r)
(zakon asocijacije za V i A ) ;
b) ( p A q) p V q i (p V q) P A q.
(De Morganovi obrasci);
c) p'" p (zakon refleksivnosti za implikaciju);
d) p ,., p (zakon dvojne negacije);
e) (p V p) p (zakon idenpotencije disjunkcije);
f) (p A p) p (zakon idenpotencij e konj ll nkcije);
g) p /I ( q V r) ( p A q) V ( p /I r ) (zakon distributivnosti A prema A);
h) pV ( qA r ) (p V q)A ( p V r) (zakon distributivnosti V prema /I):
k) p'" q)'" ( q '" r )),., p '" r (zakon tranzitivnosti impli kacijc),
I) p V (p A q) p (zakon apsorpcije - gutanj a - V prema/l );
h) r ).
1.2. Osnovne skupovne operacij e
1. Skup j e osnovni pojam u matematici. Usvaja se bez defin icije u
logickom smislu te reci. Cesto se umesto skup kaic: rnnozina. mnoStvo.
kolekcij a.
2. Relacij a clanstva. Neka jc S dati SkllP, a p jedan objekat iz kol ekcij e
S, tj . p j e clan skupa S pise se simbolicki pE S. Negacijom, relacija p ES
postaj e p $. S, Sto znaci p nije clement S. Znak E pot ice od italijanskog
matemati cara G. Peano ( 1850- 1932), te se relacij a elanstva testo nOLiva
Peanova reiacij a.
3. Podskup skupa (Relacij a "biti dec od "). Ako su A i 8 dva skupa, pa jC
svaki element skupa A istovremeno i element skupa 8 . onda se kau da je A
dec od B iIi podskup od B iIi "paree" od B i pise se A B iIi B:2 A.
Simbilicki
"'J

Ova rel acij a se cesto naziva Kantorova relacija po velikom nemackom
matemati caru G. Cantoru ( 1845-1 918).
4. Presek skupova. Presek (zajednicki deo) datih skupova jC skup
sastavljen od onih i sarno onih elemenat a koj i pnpadaju SVtm daum
skupovima. Simboli cki za dva skupa:
"'J
AAx E B}.
5. Unija skupova. Pod unijom (zdruzivanjem, spojem ill zblrom)
skupova podrazumevamo skup koji je sastavlj en cd ol1lh i 'amo onth
eiemenata koj i pri padaj u bar jednom od zadanih skupo a. Imbolickl za
dva skupa:
"'I
A V x E B}.
6. Razlika dva skupa. Razlika dva skupa A i B u oznaci A \ B je :kup.
ciji su elementi, sarno oni elementi skupa A. koji ne pripadaju kupu B Ova

definicija simbolicki :
,/,/ { }
A \ B <=:) C = XIXE A Ide 8

r . Simetricna razlika. Neka su A i B dva neprazna skupa, a A \ BiB \ A
njihove razlike. Unija skupova A \ BiB \ A naziva se simetri cna razlika.
Simbol icki :
<1</
A6.B <:> ( A \ B)U (B \ A).
go . Komplement skupa. Nekaje II bilo koji podskup skupaE. Razlika
skupa E i rna kog njegovog podskupa II nazi va se komplement skupa A i
oznacava se sa A' , kraee
de}

Tvrdenje da x E A' znaci da x rt:. A.
90. Partitivni skup. Ako je A proizvoljan neprazan skup a P C A) skup
svib njegovih podskupova, onda se P(A) naziva partitivni skup skupa A.
Simbolicki:
dc}

Podskupovi skupa A su i 0 i skup A.
100. Jednakost skupova. Ako je A BiB A, onda se kaze da su
skupovi A i B jednaki (identicni , poklapaju se). Simbolicki:
ok}

11. Uredene dvojke. Neka su A i B dva neprazna skupa a E A i bE B
dati elementi. Kazemo da je (a, b) uredena dvojka (ureden par). ako je
element "a" proglasen prvim, a element "b" drugim u 10m paru. U
uredenom paru (a, b) element a nazivamo prva komponenta. a b druga
komponenta. Ova uredjena para su jednaka ako je taona ekvivalencija:
(x,y)=(a.b)<:> x=a/\ y= b.
12. Dekartov proizvod (Kartezija). Dekartov proizvod nepraznih
skupova A i B u oznaci A x B je skup uredenih parova (x, y) pri cemu je
xE Ai yE B. Krace:
.. ,
AXB<>{(x,yllxE A/\yEB) .
14
Dekartov proizvod nepraznog skupa A sa samim sobom naziva se kvadrat
skupa Au oznaGi A2 = AX A.
R. Dekart (1596-1650) veliki francuski matematicar i filozof, osnivac
analiticke geometrije.
22. Dati su SkllP S = {0,1.2,3) i relacija xES; odrediti x.
23. Oat je skup S = {(A, B),.L,(1,5),(m, I,V,W)}; odredi card S.
24. Ako je Q skup velikih slova latini ce, a R skup velikih slova cirilice
(stampanth), odrediti presek Q n R.
25. Datj eskup P = {0. 1,2, .... , 9}. a) Odrediti skupove Ai B tako da su
nJlhovl el ementi uj edno i elementi skupa Pi da je A = lxlx 3
r
. a
B= {x l x :s 8} ; b) odredltl skupove: AnB i 8 \ A.
26. Dati su skupovi A = ! x I x j e ceo broj fiB = 1 x I x > Ot . Odrediti
A nB.
27. Odrediti koj a su od navedenih tvrdenja tacna a kOJa nelacna '
a) 0 = {0} : b)0E0:c)OE0;d)O=0 .
28. Dati su skupovi A = 1 x I x se sadri i u 121. B = ! x I x se sadrZi u 20t.
C = (x I x se sadrZi u 32 ). Odrediti skupove: a) 11 \ (B UC),
b) IIU(Bn C); c) C U (A nB); d)(AnB) \ C: e) II (B \ C).
29. Datje skup P = {x l x = 2m + 3/\ x = 5m- 3} . a) Odrediti realan para-
metar m tako da skup P ne bude prazan, pa za tako navedenu vred-
nost para metra m odrediti elemente skupa P; b) za koje ce vrednosll
parametra m skup P biti prazan?
30. Dati su skupovi: A = {a.b.c.d}; B = (a,b.4); C = {2.4.c}:
D = {a, b,3); E = {I, b}. Odrediti a, b, c i d znaj uei da je: B CA.
C C A, DC A,E CB.
3 \. Oat je skup S = {O, 1,2 ..... 9). Odrediti skupove
A
J S 2x . I (y2)
={"lx E /\ - -ES} IB= {yy E S/\ --y ES}.zatim
12- x 2
odrediti skupove: A UB. A nB. A \B.B \ A i peA \ B).
32. Datje skup S = {0. 1.2, .. .. 12}. Odrediti skupove
A = S /\ E S) i B = {yly E S /I St.
zatim odrediti i skupove: AUB. An B. A\ B. B \ A i PIA B)
33. Ako je PUQ = {a, b. c,d, eJ,g, h}, pnQ = {c,f.h),
PU {c.d,f} = {a,c. d,f,g. h), QU {aJ.h} = {a.b.c.d,e,f,h}.
odrediti skupove P i Q.
34. Akoje AUB = {1, 2.3, ... . 8}, AnB = {3,6.8}.
AU {1,6,8f = 1I. 2,3, .. . ,8), BU {3.4.6} = {1. 3.4,6,7.8}.
odrediti skupove A i B.
15

35. Dati su skupovi A = (2.5,4), B = {1,2,4,5}. Odrediti koje od relacij a
su tacne: A C B, A = B. A -:J B, A A EB. BE A.
36. Dati su skupovi A = {a,b,c,d}, B = {a,b,c, e}, C = {b,c, d,e,J}. Do-
kazati taenost tvrdenj a
a) ( A u 8)nC = (An C)u( 8 n C);
b) (A UB) n C = (A n C) U(B n C);
c) AU(B n C) = (A U B) n (A UC).
37. Dati su skupovi A = {l.3,4,6,7.8},B = {l , 2, 3,5,8,9}. Odrediti AI'J3.
38. Odredi ti elemente skupova A.B ,C, ako je AU B U C = 11,2,3, 4,5, 6} ,
(A n C) U (B n C) = 0 , A \ B = {1, 3, 5}, C \ B = (2.4) i
(A n B) \ C = 16}
39. Dat je skup S = {a, b.c,d, e,J,g, h, i} i njegovi podskupovi:
A = {a,c, e,J, h} , B = 1a, b.c,J,i}. C = {b,d,e, h}.
1. Odrediti skupove:
a) AUB; b) AnB; c) BUC: d) BnC; e) AUC;
f) An C: g) AU(BUC); h) AU(BnC); i) An (B n C).
-
r. Odreditii skupove:a)A; b)B: c)C; d)Cs(A UB );
e) Cs(A UC); f) Cs(BUC); g)Cs( AnB); h)Cs ( An C);
i) Cs(A U(BUC ; j )Cs(A n(BnC)); k)Cs(A U(B n C
3. Pokazati da je
(A nBnC)U(A nBnC )U(A nB n C) U(A n B n C ) = A.
40. Neka su A i B dva podskupa skupa S. Tada j e:
(I) ( AUB)' = A'nB'.
(2) (AnB)'= A'UB'.
41. Dati su skupovi A = je deJilac bioja 12};
B = je delilac broj a IS} ; C = j e delilac broja 30}.
lzracunati : a) A\ (BUC ) i pokazati da vaii
16
A \ (B UC) = (A \ B) \ C = ( A \C) \ B = (A \ B)n( A \ C);
b) (A nB) \ C = ( A \ C)n(B \ C);
c) (A UB) \ C = ( A \ C )U(B \ C ).
Relacije b) i c) objasniti Ojler-Venovim dij agramom.
42. Dati su skupovi A = {l ,2,3.6}, B = (3,6), C = {1, 3,5}. Proveriti
!aenos! jednakosti A \ (B \ C) = (A \ B)U(A n C).
43. Koristeci definicije operacij a sa skupovima doka!Zati skupovnu j ed-
nakost A \(B \C) = (A \ B)U(A nC). (A,B,C su neprazni skupovi).
44. Odrediti partitivni skup skupa S = {0, {0} }.
45. Dati su skupovi : II = :5 x:5 5), B = < x < 8}, C = {1.14.8}.
Dokazatl da Je:
a) At:..(Bt:,c) = ( AI'J3)t:.. C;
b) Dokazati daj ednakost pod a) vai i za rna koj e neprazne skupove.
46. Dati su skupovi:
A = {ci.,i., o.p,r, s}; B = {e,i, /, m,o, p,s,z} i C =
Proven tl :
card(A UB UC ) = cardA +cardB + cardC - card( A nB)-
- card(A n B) - card(B nC)+card( A n B n C)
(card A znaci kardi nalan broj skupa A).
47. U .skoli 330 uceni ka ut i francuski, 470 ueenika uti engleski ,
420 ucemka uel rusk I , 140 ucenika ut i francuski i engleski ISO fran-
cuski i ruski , 250 engleslci i ruski , a 120 ucenika engleski. francuski i
ruski. Koli ko je ucenika u toj koli? .
48. Oat je skup S = ( 1, 2,S,8,9, IU5) i nj egovi podskupovi
A = {2,8, 9, 15} , B = {1, 2, 11 , 15}, i C = {8, 11, IS}. Odrediti skup
M = A n B)nC )US \ B)U(S\ (BUC)))
49. Ako su A i B neprazni skupovi pomocu tablice pripadnosti uverili se
da su tacna tvrdenja
a) ( A u lf) n (AUB) = l'InB) U(A n iil;
b)(AU B) n (A UB) = B.
50. Data su tri podskupa abecede:
A = {a, b,c, d,e}; B = {b,d,J,g, l11, n} i C = {a,c, d,J, r,s}.
a) Dokazati da vazi ant idi stributivnost
1 A\ ( BUC) = (A \ B) n (A \ C);
2 A\ (B UC) = (A \ B) U(A \ C);
b) Dokaz izvedi i pomocu Ojler-Venovog dijagrama.
51. Neka su A i B dva neprazna skupa. Dokazati da za nj ih vazi zakon
apsorpcij e A U tA UB ) = A i A n (A nB) = A.
\
52.* Oat je skup S = {I ,2,3,4,5,6} i nj egovi podskupovi :
A = (2,4,5) , B = {1,4,5,6} , D = 12,4,5,6}.
Qdrediti
A = C
s
(A), B = Cs(B), D = C,. (D).
Zatim izracunati :
x =
y = (A nB nB j u t!! n Q),
z = (A UD) n (A UD) n (A U B).
17

53. Odrediti elemente skupa A = {a.b.c, d} ako j e
{a. b, 7} n {b,c} = {b,-5}; {a,b, 13} n {b, c} = {b, -5};
{a, b, 13} C A; {b,c, d} C A; {b,c,d} U {a,3} = (a,c, d)}.
54. Neka su A B,C podskupovi skupa S = {a, b,c, d,e} takvi da je:
A nB = {b, d}; A UB = {b,c, d,e}; A n c = {b, c};
AUC = {a,b,c, d}.
a) Odrediti A,B i C;
b) Odrediti simetricne diferencije AMJ, Bt:,c i CM.
55. Dati su neprazni skupovi A,B,C. Pomocu Ojler-Venovih dijagrama
dokazati da je A \ (B \ C) (A \ B) \ C tj. da ovaj zakon nije asocijati-
van.
56. Dati su skupovi: A = se sadrii u 12l, B = se sadrii u 20},
C = se sadrii u 32} . Odrediti skupove:
a) A\ (BUC); b) AUBnC; c) CU(AnB);
d)(B \ C) n A; e) (AnB) \ C; t) A\ (B \ C).
57. Dat je skup uredenih parova: S = {(a, b),(c, a) ,(c, b),(d,b) ,(c,e)} .
Odrediti skup T si metri cnih uredenih parova skupa S.
58. Dati su skupovi A = {a,b.c} i B = {a,p, y}. Neki ucenik je napisao
A x B = {( a,a ),( a,,8 ),( y, c ),( b,a ),(,8 ,b ),( b, y),( c,a ),( c,,8),( c, y)} .
Da Ii je ovo ispravno?
59. Dati su skupovi: A = {a,b,c}, B = {a,p, y}, C = {l , 2}.
Odrediti skupove:
a) AXB; b) (AxB)XC; c) Ax(BxC).
60. Dati su skupovi: S = {a, b,c,d,f}, A = {a,c,d.!} , B = {c,d,e,!}.
a) Odrediti sve podskupove skupa B;
b) Napisati sve elemente skupa P( A);
c) Odrediti p(A)np(B);
d) Odrediti P(C s A)np(C s B).
61. Datje skupE = {I, 2, 3,4, 5}. Odrediti X i Y tako da bude:
18
XC E" {1,2,3} nx = f2,3};
Y C E "y \ (2,4) = (3,5} " Y n {1,2,4} = {2}, pa odrediti X \ Y.
62. Dati su skupovi A = {I, 2, 3,4, 5} i B = {4, 5,6, 7}. Odrediti skup X
tako da bude X \ B = 0 i A \ X = {I , 2, 3} .
63. Odrediti skupove A i B, eiji su e1ementi celi brojevi i zadovoljavaju
relacije: a) AUB = {xii :s; x <7}; A nB = {xii :s; x <4},
6 A i 5 B \ A; b) AU B = {x II :s; x:s; 5},
AnB= {xI2<x<6}, i
64. Dati su skupovi P = {I, 2, 3, 4, 5} i Q = {1, 2, 3, 7}. Odrediti skupove:
a) P 6, Q; b) Q 6, P; c) (P 6, Q) 6, Q; d) (P 6, Q) 6, (P U Q).
65. Dati su univerzalan skupE = {a, b,c, d,e,! ,g} i njegovi podskupovi
A = {b, d,e, g} IB = {a,c,!} . Odrediti njihove komplemente A' iB' .
66. je !! (skup prirodnih brojeva) univerzalan a skup
P - (xj x - 2k , k E N) Jedan nJegov podskup. Odredlll komplement
P' skupa P u odnosu na skup N .
67, Dati su skupovi : A = {nln E N, n :S; 10},
B = {nln E N,2 :S; n:S; 7} i C = {2,3,6}. Odrediti skupove X i Y tako
da vaie relacije:
a) X C A i C U X = B; b) Y e A iBn Y = C.
68. Ako su clementi skupa A prosti cinioci broja 546, a elementi skupa B
prosti cinioci broja 330, ispitati isti nitost relacija:
a) (A \ B)U(AnB)= A; b) (AMJ) n (A nB) = 0;
c) (AMJ ) \ (A \ B)U(A nB) = B.
69. U jednom odeljenju od 30 ucenika odgovaralo je: 19 ucenika mate-
matiku, 17 ucenika fiziku, II uceni ka istoriju, 12 ucenika matema-
tiku i fiziku, 7 ucenika istoriju i matemati ku, 5 ucenika fiziku i isto-
riju i 2 ueenika sva tri predmeta; a) koliko ucenika je odgovaralo is-
toriju, ali ne i matematiku; b) koliko uceni kaje odgovaralo dva pred-
meta od tri moguca; c) koliko ucenika je odgovaralo sarno jedan
predmet?
70. Ako su A, B i C neprazni skupovi, dokazati da vaii:
a) (A \ B)nB = 0;
b) An (A UB) = A;
c) (A UB) n C = (A n C) U(BnC)
(di stributi vni zakon U prema n );
d) (AnB)UC = (A UC)n(BUC)
(distributivni zakon n prema U);
e) (A UB)UC = (A U(B UC (asocijativni zakon unije) ;
t) C\(AnB)=(C\ A)U(C\B) (De Morganov obrazac);
g) C \ (A nB) = (C \ A)U (C \ B) (De Morganov obrazac);
h) A x (B nC) = (A x B)n(AxC);
i) AX(BUC)=( AXB)U(AxC);
j) (AUB)xC = (AxC) U(B XC);
k) (A U B) xC = (A xC)U (B xC).
71. Na jednom kursu stranih jezika svaki uei bar jedan ad tri
strana jezika (engleski, francuski i nemaeki), ito: 18 slu!alaca uei
francuski, 22 uci engleski, 15 uei nemacki.
19

6 sillsalaca uei engleski i francuski , II slusalaca engleski i nemacki.
I slusalac uei sva tri j ezika. Koliko ima slusalaca na tom kursu i ko-
liko njih uei samo dva j ezika?
72. Odrediti skup S tako da budu tacne (istovremeno) sledece fonnul e:
sn {I,3,6,9} = (3,6).
SU {2, 3,9,11} = (2,3.5, 6,9, 11).
S C {3,5,6,7,9, 1 If
{6, 11} cs
Zatim odrediti x tako da bude S \ {I,2,6, 11} = {x,3} .
73. Dati su skupovi A = {a, b, c} i B = {*,O}. Odrediti skup A x B.
74. Dati su skupovi A = {O, I, 2} i B = {a, b,c}. Odrediti skupove A X B,
B X A i naertati njihove grafove.
75. Oat je skup A = {a, b. c}. Odrediti skup A' .
76. Oat je skup A = {1.2,3, 4,5} . Sastaviti sve:
al uredene dvojke (x. y ) elemenata x, y E A takve da j e x < y.
b) uredene trojkc: (x, y, z) elernenata x, y, z E A takve da j e x < Y < z.
77. Oat je skup
A X B = {(a, l);(a,3);( b, I l ;( b,2l;( c, I );(a, 2);( b,3); (c, 3);( c, 2)} .
Odrediti skupove A i B.
78. Dati su skupovi A = {a,b,c} i B = {b,c, d}. Odrediti skupove:
a) (AxA)n(B x B); b) (A X A) n(AxB);
c) (BxB)n(A x B).
79. Datje skup S = (O, I,2, .. . ,12) . Odrediti elemente skupova:
A = S" x: 2 E S}, B = {Y\YE S" E s} i
C = { z\z E S ,,( z: -25) E S}. pa odrediti skupove:
AU(BnC), B\(AnC), P(C \ (AUB i B x A.
80. Oat je skup S = {O,2,4, 6,8, 1O, 12}. Odrediti elemente skupova:
A S ,,(2; S}, B = "(::4 + I)E N} i
20
C = {z\z E S" z: > z}, pa odrediti skupove: (A nB)UC,
(A \ C)n(B\ C), PC(B \ C)U A) i A X C.
,.
1.3. Relacije i funkcij e
Dcfi ni cij a. 1. Relacij a je bi lo koj i podskup Dekartovog proizvoda
neprazmh A i B. Ako j e p C (A X B) i ( t.I' ) E p . onda
kazemo da Je x u relaclJI a y, I zapi slIj emo x p y.
Defi nicij a. 2. Binama relacija p skupa A j e svaki dogol'or. pravlio.
propls kOjlm se svakom paru ( x, y) elemenala (t lanova) skupa A dodelJuJc
T III 1.. '
Definicija 3. Neka je zadan neprazan skup A. Pres likavanje f:A ' -+ A
nazi va se binama operacija.
Oefinicija 4, Neka su A i B neprazni skupovi. Funkcija (pres il kavanJe)
skupa Au skupB Je svaki podskup f skupa A x B koj i ima ova dva svojstva'
10. Skup svih prvih komponenata skupa f jednak je skupu A.
= y,.
Skup A naziva se domen Coblast defini sanosti nmkcij e), a skllpB kodomen
iii antidomen.
81.
82.
83.
Oat j e skup A = {1. 2,3,4,5.6} i u njemu je definisana relaciJ3
p :V( x,y)E A:x p y<:> Y = x+ I.
Odrediti elemente relaeije p i prika-
zati je graficki u skupu A'.
Oat je prikaz (graf) jedne
relacije p u skupu A = (1.2, 3.4) na
slid I. Odrediti sve clanove relacije
p, pa je napisati kao skup. SI. I
U skupu M = (D, I.2, ... , IO) odrediti relaciju p defini sanu na sledeci
naoin:
V ex, y) E M:x p y <o> x+ y= ID.
84. U skupu A = {- 2. -I,O,I,2.3} deftnisane su sledece relaeije.
"'I "'I
a)x p y <o> x<y; b)x p y <o>x=2y;
"'I ""I
e) x p y <o> x' = y'; d) x P y<o> x+ y = 2.
Odrediti odgovarajuce skupove. naenati grafo e i i-pil8n svoJstva IIh
relacija.
85. U skupu A = {-I ,D, I} definisana je relacija p na ' ledeCi
Ve x, y) E A:x p y <0> x' = y '. Da Ii j e relaeija re fl ek. lvna'!
21

86. U skupu S = {xix E N 1\ x 12} definisana je relaeij a p na sledeci
nacin:
V(x,y) E S :xpy > 31( x - y)'
Pokazati daje p relaeija ekvivaleneije. Odrediti klase ekvivaleneije i
odgovarajuci kolicnicki skup.
87. U skupu eelih brojeva Z definisana j e relaeija p na sledeci nacin:
V(x,y)E Z:x p y> x = y (mod 3)*. Pokazati da je p relaeija
ekvivaleneije, zatim odrediti odgovarajuce klase ekvivalencije
kolicDicki skup Z/ p.
I.. U skupu Z eelih brojeva definisana je relaeija p, tako da je:
Vex. y) E Z: x p y > x = y (mod 5). Dokazati da je ova relacija u
stvari relaeija ekvivalencije. Odrediti klase ekvivalencije i kolicnicki
skup Z / p.
D. U skupu S = {l,2,3,4,5,7,9, 11}, relacija p " ima isti ostat ak kod de-
Ijenja sa 4 " je relaeija ekvivaleDcije. Dokazati .
90. U skupu N, relacija p "ima isti ostatak deljenj a sa 7 " je rel aeij a
ekvivalencije. Dokazati, zatim naci kolicnicki skup.
91. U skupu R data su preslikavanja:
f:x .... 3x+5 i g:x .... 4x+ 6.
Izracunati:
a) (f 0 g)( 6); b) (f 0 g}(m); c)(go f)( 6) d)(g 0 f)(m}.
91. Preslikavanja fig, R .... R definisana su sa f(x} = x' - 4x+ 5 i
g(x) = 3x-4. Odrediti: a) f'; b} g'; c) fog; d} go/.
93. Date su funkcije / i g definisane u R:x .... lex) = 2x' - I i
x .... g(x) = 4X' - 3x. Dokazati da za date funkcije vaii,
(f 0 g)(x) = (go f)(x).
.... U skupuS = (a,b,c,d,e,f},jejedan vojnika, dva porucnika b,c i tri
kapetana d,e,f . U skupu S uocena j e relaeija p "mora prvi
pozdraviti". Kakva je to relaeija?
9S. Data je fuokcija x .... lex) = 3x- 2. Dokazati da je presli kavanje
dato ovom fonnulom jedaD-jedaD iDa.
96, Dokazati da su bijektivna (I-I iDa) preslikavaDja:
3 2
a)f(x)=4x-l; b)/(x)=5x-6; c)/(x)=-x--'
4 3
xlyznafi x so sadrti u y iii x je einilac za y. Osim ove oznakc, pilcmo x" O(mod y)
eilamoxkongruonlno 0 po modulu y, znaei y je deljivo sa X. Ova rel acij. so naziva
kODgnlCncijo.
97. Dati su skupovi A = {a, ,B,y,d} i B = {a, b,c.d, e,m} i preslikavanJe
/:A B,f = (a ,B y d).
b d e m
Dokazati da j e / preslikavanje I- I.
98. Dati su skupovi A = (a, b,c) i B = {1, 2, 3) i preslikavanj e
/ = ( a,2) ;(b,2);(c, 2) }. Dokazati daje presli kavanje f konstantno.
99. Data je funkcija / = (a b ed e).
2 4 1 3 5
Odrediti inverznu funkciju f - ' za datu.
. (I 2 3 4 45).
100. Dato Je presli kavanje f =
3 1 2 5
Odrediti : a) / of = /' ; b) f %/ = f ' ; c) f of of of = f '.
101. Date su fUDkcije f = (I 2 3 4) i g = (1 2 3 4).
2 1 43 3 1 2 1
Odrediti : a) f og; b) gof; c) / 'og.
102. Date su funkeije: x -+ f (x) = 3x- 5 i x g(x) = 5x- 3.
Odrediti: a) F'(X) i g - ' (X); b) f og i gof;
C)/ - I og - I if -lo g.
103. AIeo je: a) /(x+ 1) = 5x - 3; b) / (2 x - 3) = 3x+ I:
e) /(3- 2x) = 2x+ 5; d) / ( 1- x) = 3 - 2x, odrediti I( x l.
104. Date su funkeionalne jednaciDe f (x + I) = 3x+ 2 i
g(2x+ 3) = 2 - 3x. Odrediti : a) I ( x) i g(x); b) I 0 g ;
e)/ - I og.
105. Odrediti funkcij u l ex) koja zadovoljava funkcionalnu Jcdnacmu
a) X; b)(x -I)I(x) + I:
e) f(x) + x I(_x_) = 2 .
2x-1
23

106."
Resiti funkcionalne j ednacine:
( X-3 ) x +1
a)f 2x +4 = 3x -l ;
(2X+ 2) 4x+ I
b)f -- = --, ;
x + 3
( X+2 ) x +4
cl f -- = --;
3x + 5 2x -1
( X+ I) x-2
d)f - = - .
x -I x +2
107.
Odrediti funkcije f( x) i g( x). koj e zadovolj avaju sisteme:
a) f (2x + 1) + g(x - l ) = x/\ f( 2x + 1)- 2g(x -l ) = 2x' ;
b) f(2 x + 1)+ 2g(2x + I) = 2x/\ f( + = x;
x -I x -
(X+ I) (X +I )
c)f(x +I)+ xg(x +I) = 2x/\f x -I + g x -I =x- 1.
108.
C) (X- I) 'C) (X -I )
- 2g-;- = x - 2/\} + g-;- = x + l,
(x " 0) tada j e fog = go f = I. Dokazat i.
1.4. Elementi kombinatorike
Primedba 1. Neka je E = {e"e"e" ... ,e,, } dati skup, onda postoji vise
nacina da se od njegovih elemenata. redajuci ih na razne naeine, fonniraju
neki novi skupovi. Pri tome j e vaino utvrditi koliko ee clanova imati ti novi
skupovi i kako ee broj clanova tog novog skupa zavisiti od broja elemenata
pocetnog skupa.
Oblast matematike koj a se bavi problemima ove vrste naziva se kombi-
nator ika.
Primedba 2. Zadaci iz kombinatorike koji se resavaj u pom06u fOimula za
permutacije P(n) = n!, za varij acije V; = n(n- I )(n - 2) ... (n - k + I) i za
kombinacij eC; = nisu u nastavnom planu i programu. vee su namenjeni
boljim ucenicima za razna takmi cenja.
109. Napisati sve pennutacije od: a) cifara 1. 2. 3, 4; b) slova a.b,c. d;
c) reci OVAJ.
24
110.
I I I.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
Napi sati sve permul aeije od eifara 3. 4. 5. 6. 7. koje imaj u 6 na
prvom mestu. a 4 na drugom mesru.
Koli ko ima petocifreni h brojeva koji se mogu formi)'ali od clfara
I , 3. 5, 7, 9?
Koliko pennulaeija od ei fa ra 1. 2, 3 ... . , 8 poeinje: a) sa 5: b) sa 123;
e) sa 8 642?
U koli ko penn ulacij a el emenala 1,2, 3, ... , 8 sloje elementi 2. 4. 5. 6
jedan pored drugog, i 10: a) u dalOm porelku; b) u proi zvoljnom
porelku?
Napisi sve celvoroeifrene broj eve eiji je zbir cifara 10 a elfra
deseliea 5.
Koli ko se cifa)' a uporrebi za numerisanje od prve do 567 slramee
neke knj ige (svaku eifrll raellnali noli ko pUla kol iko se puta po-
javlj llje)?
Date Sll tri razlic ite prave i na svakoj od njih po 5 razlici lih tacaka.
Koliko ima naj visee rrougl ova cija su lemena dale lacke
Datj e skup taeakaS = {A, B,C, D,E.F } lakav da latke A.B.C D pri-
padaju pravoj a, a ratke E i F nj oj paralelnoj pravoj b. Odredtli sve
prave takve da svaka sadrZi tacno dYe taeke iz dalog skupa.
Na Mil anovom rodendanu svi su se rukovali sa Milanom i medu
sobom. Bilo j e ukupno 136 rukovanja. Koli ko je Milan imao gosliju
Da svom radendanu?
119. Kvadrat strani ee 6 cm podeljen je na kvadratne centimetre. Kohko
se duzi, a koli ko kvadala moze uocili na tako dobijenoj slici?
120. Pomocu vage treba izmeriti sve celobrojne te:b ne od I kg do 13
Koli ko nam je najmanje tdgova za 10 potrebno i kolika je lezina lih
legova?
121. U ravni su dale dye klase paralelnih pravi h: p, . p,. P .. .. p, ,, I
q,.q" q, ... . q . P)'ave klase p presecaju prave klase q . Kohko Ie
razli citih paralelograma odredeno ovim pravama (raz!Jtlli paralelo-
grami Sll oni koji imaju bar dva lemena razli6ta).
122. Na koli ko naci na 7 ucenika moze sesti na:
a) 5 razlieitih SlOli ca;
b) 9 razlicitih SlOlica?
123. Koliko se brojeva moZe sastaviti od eifara O. 1.2.3.4.5
uz uslov da se svaka cifra pojavljuje sarno j ednom i da su clfre
j edna uz drugu? (0 je pama cifra) .

124,
125,
126,
127,
128,
Koliko ima cetvorocifrenih prirodnih brojeva napisanib pomoCli
cifara 0, 1,2,3,4,5,8 takvib da se:
a) cifre mogu ponavljati;
b) cifre ne mogu ponavljati; .. .. ?
c) cifre mogu ponavljatl , a broj je deljlv sa 5.
Kol iko ima petocifrenih prirodnih brojeva napisanih pomocu cifara
0,1 ,2,3,4,5,6 takvih da se:
a) cifre mogu ponavljati ;
b) cifre ne mogu ponavlj ati; ." .. ?
c) cifre mogu ponaVljatL a broj l1lje deljlv sa 5.
U neprovidnoj vrecici se nalaze 10 belih, 2.0 i 30 plavih
kuglica. Koliko najmanj e kuglica treba IZVUCI IZ vreclce da blsmo
sigurno imali:
a) tri crvene kuglice;
b) tri kuglice razlicite boje;
c) tri kuglice iste boje.
Na koliko nacina je moguce sastaviti strazu, koja se sastoj i od 5
vojnika i jednog oficira ako ima 40 vojnika i 3 oficira?
Koliko razlicitib cetvorocifrenih brojeva je moguce napi sati korist eci
cifre 1,3 ,5,7,9,0 sarno jedanputa?
129,* Za koje vrednosti n i k j e tacna konjunkcija
V
" +
2
'V
n
+
2
= 8" lI\ C"+
2
'C"+
2
= 4:3?
.1: -1 . k-2 . .1:- 1' .1: - 2
130.* U koUko tacaka se sece 18 pravih, od kojih 5 su paralelne, 6 se seku u
tacki A a 4 u tacki B?
131.* Dato je u ravni 10 crvenih i 8 plavih tacaka, tako da bilo koje tri nisu
kolineame. Koliko ima trouglova sa temenima u datim tackama kod
kojih sva temena nisu iste boje?
132.* Na polici se nalaze 12 razlicitih knjiga, od kojih su 5 iz matematike,
4 iz fizike i 3 iz hemije. Na koliko razlicitih nacina se mogu ra-
sporediti knjige na polici, ako se zna da knjige iz iste oblasti moraju
biti uvek jedna pored druge?
133. Elementi skupa S su tacke takve da su svake tri nekolineame, a svake
cetiri nekomplanarne. Ako je elementima skupa S odredeno dva put a
vise ravni nego pravih, koliko pravih i koliko ravni odreduju ele-
menti skupa S?
20! 102! n! (n - 1)1
134. Skratiti razlomke: a) \8i; b) 100! ; c) (n-l)l; d) (n- 3j!'
26
135, Koliko elemenata skup ako broj svih permutacija od njegovih
elemenata: a) l1Ije Vee! od 1 ODD; b) nije manji od 500; c) jednakje 120?
136, Dat je skup S = {0, I,2,3,4,5}. a) Kol iko se razli cilih
prirodnih. brojeva moze formirati od elemenata skupa S, tako da se
clfre II nj lma ne ponavljaju; b) koli ko ima pamih brojeva odredenih u
zadatkll pod a)?
137, Obrazovati sve varijacije druge i trece klase, bez ponavljanja, od ele-
menata I , 2, 3, 4 i izracunati njihov broj.
138, Koliko se signala moze naciniti sa 5 razli citih zastava, uzimajuci ih
po jednu, po dye, po tri, po cetiri i po pet zajedno?
139. Koliko se brojeva izmedj u 3 000 i 5 000 moze napisati pomocu
cifara 0, 1, 2, ... , 7 ako se oi jedna cifra ne ponavlja u jednom broju?
140. Na koliko naCina se od devet kandidata mogu izabrati cetiri osobe oa
cetiri razlicite duznosti?
141. Odeljenje jednog razreda broji 35 uccnika. Oni su medusobno
razmenili fotografije. Koliko je ukupno razmenj enih fotografija?
142, Koliko se brojeva moze napi sati pomocu elemenata skupa M. koji
cine prosti ci ni oci broja 2 310. ako Iraieni brojevi sadric po dva
razlicita prosta cinioca?
143, Resiti jednacine: a) V,' = 20; b) V/ = 120; c) 2 V/ = V:;
d) V," = V,' (V/ je broj varijacije od n elemenata k-te klase).
144, Dat je SkllP E = (0, l,2,3,4,5}. Koliko se razlicitih prirodnih brojeva
veci h od I 000 moze formirati od elemenala skupa E, tako da cifre
budu razlicite?
145. Napisati sve kombinacije trece i cetvrte klase bez ponavljanJa od
elemenata 1,2, 3, 4,5, 6 i izracunali njihov broj .
146, Odrediti broj razli citih trouglova, koji se mogll dobiti spajanjem svih
temena sestoll gla.
147, Koliko se razlicitih gmpa od po cetiri ucenika moze izabrati od 17
kvalifikovanih, koje ce reprezentovati skolu na matematickom
takmicenju?
148, Na jednom sahovskom tumiru ucestvuje dvadeset sahi tao Saki
treba da odigra partiju sa svakim. Koliko ce biti odigrano partija na
tumiru?
149, Na sahovskom tumiru odigrdno je 45 partija. Ako je svakl SahJS!(l
odigrao partiju sa svakim ucesnikom, odrediti broj uce 'nika
27

150.
151 .
Koliko podskupova ima skup od 6 elemenata?
Koliko nastaje uouglova konstmkeijom svih dijagonala konveksnog
dvanaestougla ako im se temena pokl apaju sa temeIllma dvana-
152.
153.
154.*
155.
156.*
157.
estougl a7
Odrediti broj dijagonaJa: a) konveksnog petougl a; b) konveksnog
dvanaestougla: e) konveksnog dvadesetougla; d) konveksnog n-lougla.
Dokazati tacnost jednakosti:
)C
+C 6 + C 6 +C 6 +C 6 + C6 +C 6 =26.
a
o
' 2 34 S 6 )
b) co' + C I' + C,' = C / + C,' + C ,s.
U skupu od 12 laeaka posloji lacno 6 cetvorki komplanamih lacaka.
Koliko razlici lih ravni odredlljll ovi h 12 lacaka7 lakmicenj e
iz malemalike 1982. god.)
U odeljenju una 16 devojcica i 20 decaka. Za odelj enj sku zaj ednicu
treba izabrati cetiri ucenika, od kojih je bar jedna devojcica. Na koliko
nacina se moze naGiniti izbor7
Koliko ima pelocifrenih prirodnih brojeva ciji je zbi r cifara jednak 57
takmicenj e iz malemalike 1984. god.)
Koliko se razliCitih prirodnih brojeva manj ih od 100 000 moze
fonnirati od cifara 0, I, 2, 3, 4, 57
158.*
Oat je skup 5 = {1,2,3,4,5,6}. a) Koliko se pri-
rodnih brojeva manji h od 600 000 moze nacinili od elemenata skupa 5,
tako da se u njima cifre ne ponavljaj u; b) koliko ima neparnih brojeva
odredenih u zadatku pod a)7
159.
Resitijednacine: a)C
2
" = 105; b) C; = 1511; c) 5C]" = C; .
160.* Za koje vrednosti n je istinito tvrdenje:
<C:; b) C," > C;; C)Ct_1 <C;' 7
161.* Za koje vrednosli n i k je lacna konjunkcija:
W." :V;_I = 10:1)/\ (C; :C:_
I
= 5:3)7
162.* Na liketu sportske prognoze nal azi se 12 susrela. a) Koliko razlicito
popunjenili kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka; b) koliko kolona
treba popuniti ako se "zna" rezultat pet susreta; c) koliko kolona treba
popunili ako se "zna" da sedam susreta nece bili nereseno?
163. U nekom odboru ima 7 liea (clanova). a) Na koliko se nacina mogu
izabrati predsednik, sekretar i blagajnik tog odbora7 b) Na koliko se
nacina svi clanovi tog odbora mogu razmestiti (sesti) na 7 stolica?
164.
165.
166.
167.
168.
169.
Dat je skup S = 10 1234 5} a) Kol ' k 1'-' ' h ..
. ... ' , , , , , . lo se raz ICitl petoclfremh
broj eva, deljl vlh sa 6. ,moze formirali od elemenata skupa S. tako da
se c.lfre ne ponavljaju! b) Kol lko se razli cilih peloeifrenih brojeva
deljl vlh sa 15, moze fomlirati od el emenata skupa 5, lako da se cifre
u tim brojevlma ne ponavljaju7
Zbir broja dijagonala i strani ca konveksnog mnogougla iznosi
153 . Odredll l broj razitcltlh lrouglova, koj i je odreden lememma
ovog mnogougla.
ugao pravil nog mnogougla veci je od odgovaraj uceg
spolj asnjeg ugla za loit ko, za koliko je veci od sopstvene peline.
Odredlll koitko je razlicilib pravih odredeno lemenima ovog
mnogougla.
Izmedu 3 000 i 7 000 oalaze se I 344 broja u koj ima se nij edna cifra
ne yonavlj a. Odredili skup A cij i su elemenli arapske cifre pomocu
kOj lh se mogu napisati pomenuti brojevi .
Dat je skup S = {A,B,C, ... }. Elementi skupa S su lemena
konveksnog mnogougl a, konstrukcijom svih dijagonala mnogougln
dobijeno je 455 razli Citih lrouglova. Odrediti card 5 da ovo vaii.
Elementi skupaS = {A.B,C .. .. } su lacke od kojih su naj vise dYe ko-
lineame a tri komplaname. Odrediti kardinaJan bro) sk upa S
ako je od nj egovih elemenata odredeno 364 razli citih ravni .

II GLAVA
2. UVOD U GEOMETRIJU, VEKTORI
2.1. prava, r.avan. Odnosi pripadanja i rasporeda
Aksiome pripadanja:
Aksioma 1. Svake dYe razlicite tacke odreduju jednu pravu.
Aksioma 2. Svaka prava sadrZi bar dYe razne tacke. Postoj e tri nekoli-
neame tacke.
Aksioma 3. Svake tri nekolineame tacke odreduju jednu ravan.
Aksioma 4. Svaka ravan sadrli bar tri razne tacke. Postoj e cetiri nekorn-
planame tacke.
Aksioma 5. Svaka prava, koj a sa nekorn ravni irna dYe zajedni eke razlicite
tacke, pripada toj ravni .
170. Neka su A, B, C, D eetiri tacke jedne ravni od kojih ni jedna trojka
oije kolineama.
a) Koliko je pravih odredeno datirn tackarna?
b) Koliko je trouglova odredeno ovirn tackarna?
171. Svaka prava koja ne pripada ravni a irna sa tom ravni naj vise j ednll
zajednickll tackll. Dokazati.
172. Ako tacka A ne pripada pravoj p, postoji tacno jedna ravan koja
sadrli tacku A i pravu p. Dokazati .
173. Ako su p i q dYe prave koje se seku, postoji tacno j edna ravan koj a ih
sadrli. Dokazati.
174. Koliko ravni je odredeno sa pet taeaka od kojih rna koj e eetiri nisu
komplaname?
175. Prave a i b rnimoilazne su sa pravom c a medusobno su paralelne.
Ako su tacke A, B i C takve da je A E a, B E b iCE c, koliko je
najvise ravni odredeno tackama A, B, C i pravama a, b i c ?
176. Prave a i b seku se u tacki P. Prave a i c su paralelne, a prave b i c rni-
moilazne. Ako su tacke A, B i C takve da je A E a i A P, BE b i
B P, aCE c, koliko je ravoi odredeno tackama A, B, C i pravama
a, b, c?
177. Prave a i b pripadaju ravni a i seku se. Kakav polozaj prema ravni a
maze imati prava c, koja sece prave a i b?
30
178.
179.
180.
181.
182.
183.
184.
185.
186.
187.
188.
Dato j e 6 tacaka u prostoru. Koli koje ovim tackama najvise odredeno'
a) duzl; b) trouglova? .
Date su cetiri prave koj e se seku u istoj tacki, od kojih rna koje tri
OISU komplaname. Kohko Je ravni odredeno pornocu datib pravih?
Koli ko ravni odredeno tri ma nekomplanarnirn pravarna koje imaju
Jednu zaJedOl eku tacku?
Koliko j e najvise ravni odredeno jednorn pravom i trima tackama
kOJe ne pnpadaju datoj pravoj ?
Dat? je n taeaka u prostoru od koj ih rna koje cetiri nisu komplaname.
Kohko Je ravOl odredeno datirn taekama?
Koji j e najmanji broj tacaka kojima je odredeno 36 pravib?
Date su mimoilazne prave. a i b, tacke A" A" A, na pravoj a, tacke
B, , B,.' B" B, na pravoJ b I tacka evan ovib pravih. Koli ko najvise
razhcltth ravm odreduju date tacke i prave?
Date su paralelne prave a i b i tacke A" A" A" A, na pravoj a, tacke
B, ,B.'.' B, , B 4 pravoJ b I tacka evan ovih pravib. Koli ko je najvise
razhcltlh ravOl odredeno datim tackama i pravama?
Date su prave i b koje se seku u tacki P, tacke A" A" A, razlicite
odP na pravoJ a, tacke B, ,B" B" B" B, na pravoj b i tacka evan
oVlh pravlh. Koli ko je naj vise razli citih ravni odredeno datim
tackama i pravama?
Datoj e 5 razlicitih tacaka u ravDi koj e De pripadaju jednoj ravni. Za
svakl od razli citih polozaja datih taeaka, odredi ti broj pravih koje
one odreduju.
Date su dye paralelDe prave a i b. Na pravoj a date su tackeA BCD
i na pravoj b taeke E , F , G. Koliko j e konveksnib
odredeno tim taekama?
2.2. Paralelnost
Definicija. Prave a i b su paralelne (oznaka: a II b) ako i sarno ako a = b iii
prave a i b pripadaju jednoj ravni i nemaju zajednickib taeaka.
Aksioma paralelnosti. Za svaku pravu a i svaku tacku A, van prave a u
ravni a, postoji tacDo jedna prava p ravni a koja sadrii taaku Ai paralelnaje
pravoj a.
189. Dve razlicite paralelne prave odreduj u tacno jedDu ravan. Dokazati.
31

190.
191.
192.
193.
194.
195.
196.
197.
198.
199.
200,
201.
Ako su abe razliCite prave jedne ravni i ako je prava a paralelna
pravoj b, 'a b paralelna pravoj e, tada je i prava a paralelna pra
voj e. Dokazati .
Date su paralelne prave p i q i nekolineame tacke A, B i C van njih.
Koliko ravni odreduju date prave i date tacke?
Dve paralelne ravni presecene treeom imaju paral el ne presecne
prave. Dokazati .
Date su prave a i b koje se seku. Prava e pripada ravni odredenoj pra-
varna a i b i ona sece bar j ednu od nJlh. Dokazatl.
Neka su a, p i Y tri razne ravni . Ako je a II p, any = a i p n y = b,
tada je a II b. Dokazati .
Ako su dYe prave koje se seku u jednoj ravni paralelne sa dye prave
druge ravni, onda su te ravni paralelne. Dokazatt.
Simetrala ugla pri vrhu jednakokrakog trougla paralelna
je sa osnovicom trougla. Dokazati .
Ako su a, b, e tri prave jedne ravni , vazi :
a) a 1. b II a 1. e '"' bile;
b) a 1. b II ail e'"' b.l. e.
Dokazati .
Koliko je ravni odredeno sa cetiri paralelne prave od kojih ma koje
tri nisu komplaname?
Date su tri prave od kojih su dYe paralelne, a treea je sa jednom mi-
moilazna, a drugu sece. Koliko je ravni odredeno dallm pravama?
Ako jedna ravan sece jednu od dye paralelne ravni, tad a seee i drugu.
Dokazati.
Prava a sece pravu b, a prava e je paralelna sa b. Sve tri prave su
komplaname. Odrediti broj taeaka koje su jednako udaljene od sve
tri prave.
2.3. Duz I ugao
Definiclja 1. Neka je zadata prava a i neka su A i B dYe razne tacke prave a.
Skup svih tacakapravea izmedu tataka A i.B sa tatka",la At B nazlva
se duz i obele:zava se AB. Tatke A I B nazlvaJu se kraJevl duzt.
Definlclja 2. Neka su lOp i [Oq dye poluprave izvesne ravni lC, sa
zajednil!kom potetnom O. Unija polupravih lOp i [Oq nazi va se
32
ugaona linija pOq: Ugaona linija pOq deli skup tacaka ravni 1t koje jOJ ne
pnpadaJu na dva dl sJunktna del a. Ove skupove nazivamo ugaonim oblastima
odredene ugaonom linijom pOq.
Definicija 3. Ugao LpOq je unija ugaone linij e pOq i jedne od ugaonih
oblastI odredenth ovom ugaonom linijom.
202. Duzi AB i CD pripadaju istoj pravoj i imaju isto srediste 0 : tacke A i
C su sa iSle strane tackc O. Odrediti kakve su medusobno duzi AC i
BD, kao i duzi AD i Be.
203. Zbir duzi na dveju duzi jednak je 9 cm, a razlika njihovi h duzi na je
5 cm. !zraeunali duzine ovih duzi .
204. Na polupravoj data su dva odseeka OA = a i OB = b. Tacka M Je
srediste duzi AB. Odrediti duzinu odsecka OM.
205. Date su duz AB i tacka 0 na pravoj AB. Tacke Mi N su
odgovarajueih duzi OA i OB. Odrediti duZinu duzi MN ako je
OA = 3 crn, a OB = 7 cm.
206. Data je duz CD. Konstruisati duZ AB, tako da je AB : CD = 3 : 4.
207. Tacke 0 , A. M. B pripadaju pravoj p. Dokazati istinitost iskaza:
I
a) (AM = ME II OE AB),", OM ='2(OA +OB);
I
b) (AM = MB II OE AB)'"' OM =-IOB -OA I.
2
208. Ako su A, B, C i 0 tacke prdve k, dokazati implikaciju:
209.
20A + OB
(0 - A -C -B II CB = 2AC)'"' OC = .
3
Ako su A, B i 0 tacke prave p, dokazati implikaclJu.
40A + 30B
(O-A-BII MA = 0,75 MBII MEAB)'"'OM=
7
210. Ako su A. B, C i 0 tacke prave I dokazati istinitost i kaza:
nOA+mOB
(O-A-C-BIIAC:m=CB :n)'"'OC=
m+n
(m, nE N).
211. Data je duz AB = 36 cm. Izracunati rastojanje sredita duZi S od
tacke M, koja deli duZ AB u odnosu I : 3.
212. Odrediti ugao koji opisuje velika kazaljka casovnika u tokuJedno& Ia

213.
214.
215.
216.
217.
218.
219.
220.
221.
222.
223.
224.
225.
226.
34
Izracunati uporedne uglove ako je jedan od njih Iri puta veei od
drugog.
Odrediti dva ugla sa paralelnim kracima od kojih je jedan za 40 veei
od drugog.
Razlika dva ugla sa normalnim kraci ma, od kojih je jedan oSlar a
drugi tup, iznosi 30. Odrediti ove uglove.
Odrediti takva dva ugla sa nonnalnim kracima od kojih je jedan Iri
puta veei od drugog.
Prave p i q su paralelne, a I j e nj ihova transver.lala. Odredi li sve
transverzalne ugl ove ako je razlika spolj asnjih suprotnih uglova
I A A
- d (d j e oznaka za pray ugao).
4
Ako j e MN II KL, dokazati da j e
L ABC = L NAB + L BCL (sl. 2).
Poluprave Ox, Oy, Oz, 01, koje pri-
padaju istoj ravni , rasporedene su
ovim redom iduei u pozitivnom
smeru. Dokazati implikaciju:
L xOz = L yOI => L xOy = L zOI.
M A
K
N
B
c
L
Slika 2.
Ova uporedna ugla se odnose kao 4: 5. Odrediti ove uglove u ste-
penima.
Ostar ugao a i sestina nj emu uporednog ugla su komplementni
uglovi. Izracunati ugao a.
U pramenu pravih a, b, e, d sa centrom S, prava a je normalna na b,
prava e j e normalna na d. Odrediti uglove: a = LaSe, {1 = LbSd i
y = LaSd, ako je ugao x = LeSb cetiri petine ugla y = LeSa.
Izracunati zbir dva ugl a, koji su suplementni, sa dva komplementna ugl a.
Izracunati ugao koji je suplementan svojoj sedmini.
Tackom M prave AB konstruisane su dYe poluprave MC i MD, tako
da Je ugao AMC = 54, a ugao CMD iznosi polovinu ugla AMG.
Izraeunati ugao DME.
Na pravoj p dataje tacka O. Poluprave Oa i Ob su sa iste strane prave
p i grade sa njom jednake uglove, a ugao aOb je 40. Poluprava am
normalna je na Oa i poluprava On normalna je na Ob. Izracunati
uglove koji sa pravom p grade poluprave am i On ako se:
a) am i On nalaze sa one strane prave p sa koje se nalaze Oa i Ob'
b) am ian ne nalaze sa iste strane prave p sa koje se nalaze Oa i Ob. '
227.
228. *
229.*
230.
231.
232.
233.
234.*
235.
236.
237.
238.
239.
Prave a i b seku se u tacki O. Tacka a odreduje na pravoj a poluprave
am lan, a pravoJ b poluprave Op i Oq. Ugao map = 72. Polu-
prava Or Je sllnelrala ll gla map, a poiliprava as je nonnalna na Or.
[zraCLlnatl ugao nOs.
D.ve prave seku se u tacki S i obrazuju eetiri ugla. Zbir unakrsnih
ostnh uglova Jednak j e polovini jednog od unakrsnih tupih uglova.
Odredltl merne brojeve svakog od tih uglova.
Prave a i b seku se i obrazuju cetiri ugla: dva 0 tra a i y i dva tupa Pi
O. Izracunati te uglove ako j e 7(a + y) = 5(P + 0).
Razlika ugla a i njemu uporednog ugl a p j e 36. Izraeunat i ugao y
komplementan sa p.
Na pravoj p date SLI eetiri tacke A - B - C - D. Ako je AD = 9 em
izraeunati: '
a) AB + CD; b) rastojanje duzi AB i CD.
Rastojanje sedista dui i od ma koj e tacke izabrane na produzetku te
duzi jednaka je poluzbiru rastojanja te tacke od kraj eva te duE Do-
kazati .
Data su dva uporedna ugla pO" i qOr. Neka su Ox i Oy nj ihove sime-
trale.
a) Dokazati da su uglovi pax i yOI' komplementni ;
b) Ako je ugao pOq = 35, izraellnati ugao ray.
Ugao koji cine simetrala jednog ugla i ma koj a poluprava konstrul-
sana unutar tog ugla iz njegovog temena jednak j e polurazlici ugla na
koji j e dati ugao podeljen tom polupravom. Dokazati .
Ako se saberu polovina, cetvrtina i osmina ugla a, onda se dobija
ugao suplementan uglu a. Odrediti ugao kompl ementan i suplemen-
tan uglu a.
Ako su s, i S2 simetrale dva uporedna ugla, tada j e s, .L S2 ' Dokazati.
Ako su a i {1 kompl ementni uglovi, ugao <5 suplementan sa a i ugao E
suplementan sa {1, odrediti zbir 0 + E.
Uglovi a, {1 i y zadovolj avaj u konjunkciju a - y = d" {1 + Y = d.
Odrediti relaciju koju zadovolj avaju uglovi a i {1. se na nsnovu
dobijene relaeije moie zakljuciti 0 uglovima a i {1?
Uglovi L COD i L AOB il1laj u zajednicko teme a i rasporedeni 5.\
tako da L COD sadrii L AOB. Ako je L AOB = 100 i L COD
140, izraeunati ugao koji cine simetrale L AOe i L BOD.
35

240.
241.
242.
243.
244.
245.
246.
247.
248.
249.
36
Data j e dtiZ AB. Tacka 0 je njeno sredi ste. Tacke M i fIT su sredi sta
I
dtiZi AD i DB. Dokazati da je MN = 2. AB.
Tacke A, B, N, C i D pripadaj u pravoj p. Ako je
A - B - N - C - D i AB = CD, AC = BD, a N je srediste duzi
AD. Dokazati da j e N srediste duzi BC.
Na polupravoj Ox date su duzi OA, DB, DC i OD, tako da kraj prveje
srediste druge, a kraj druge j e sredi ste trece i kraj trece je srediste
cetvrte. Odrediti nj ihove duzine, ako je njihov zbir 30 em.
AB BC
Ako za duzine duzi AB, AC iBC vaiijednakost - + - = I, tada
tacke A, B i C pripadaju istoj pravoj. Ookazati. AC AC
Dato je pet tacaka A, B. C, D iP. za koj e vazi AP = m, BP = m- b,
CD = a, DP = n i CP = a + n. Dokazati da se prave AB i CD seku u
tacki P, i da j e ona spoljaiinj a tacka za duzi AB i CD.
Tacke A i B pripadaju pravoj Ill, a B i C pravoj n.
a) Ako j e AB + AC = BC prave /II i n se pokl apaju. Ookazati .
b) Ako je AC = a, AB = b i CB = a + 2b, prave su razlicite. Ookazati .
Tacke A i B pripadaju pravoj p, a C i D pravoj q. Ako j e
AD= 2AC=6em, CD=g em, AB= AC + CB= 7em, tada se
prave p i q poklapaju. Dokazati.
Ako je L AOB = L A' OB' a poluprave OA iDA' pripadaju istoj pra-
voj, a poluprave DB i DB' pripadaju istoj poluravni sa pocetnom pra-
Yom AA'. Tada simetrala ugla BOB' je normalna na AA'. Dokazati .
Oatje ugao AOB = 48. Poluprava OM deli dati ugao u odnosu I : 5, a
poluprava ON deli njemu uporedni ugao u odnosu I : 2. Izracunati
ugao MON .
Dat je ugao AOB = 45. Konstruisati poluprave OA' i DB'. tako da j e
ugao ADA' = 25 i ugao BOB' = 35. Izracunati ugao A'OB'.
III GL A V A
3. REALNI BROJEV1
3. 1. Pr egled broj eva. Polj e realni h br ojeva
1 . Skup pri rodnih brojeva N = {1,2.3. . .. n. n + I .. .. f. U skupu N
defini sane Sll operacije sabiranj e (+ ) i mnozenje ( ' ).
2 . Skllp celi h br oj eva Z = { ... - 3, - 2.-1 ,0, 1,2.3 .... }. U skupu Z cel ih
broj eva sem operacije sabi ranj a i mnozenj a defini sana je i operaclja
oduzimanj e (- ). tj . zbir, proizvod i razlika dva eel a broj a je ceo broj.
3. Skup raci onalnih br ojeva Q = { : 1m E Z, n EN)}. U skupu Q
defi nisane su operacije: sabiranje, oduzimanj e, mno.zenje i del enje, pri cemu
j e deli lac razlicit od nul e.
4. Skup iracionalnih broj eva I = se nc moie napisati u obliku :' }.
5. Skup r ealnih br oj eva R = QU I . U skupu realnih brojeva vaZe sledeci
skupovni odnosi : N ez C Q C R.R = QUI .
250.
251.
J
n-n . b ' O k'
Ako j e n pri rodan broj. onda je i --- pnrodan rOJ. 0 azatl.
6
Ookazati identitet (IOn + 5)' = 100 n( n + I) + 25, zatim ga formul i-
sati kao pravil o za kvadriranje dvocifrenih broj eva. koji na mestu Je-
di niea imaj u broj 5.
Primer: 35' = 100 x 3 x 4 + 25 = 1225.
lzracunati oa ovaj oaCi n 15'. 25'. 45'. 55'. 75'. 85'. 95'.
252. Ako je b + c = 10, onda je ( lOa + b)( 1 0 a + e) = 100 a(a + I) + be:
Ovaj ideotitet moze se koristiti kao pravilo za mno.zenJ.e
dvoci[r enib brojeva, koj i imaju istu cifru na mestu desetlca, a zblr CI -
fara j edini ca iznosi 10.
Primer: 47 x 43 = 100 x 45 + 7 x 3 = 2 000 + 21 = 2 021.
Izracunati na ovaj nacin: 32 X 38. 54 x 56. 77 x 73. 92 x 98. 22 x 28.
37

253.
.. . ( I )' ( I) I
Dokazatl Identltet a + '2 = a 0 + + 4'
Koristeci ovaj identitet izracunati:
( I)' ( I)' ( I )' (I)' , 3'2 ; 5'2 ; 6'2 ; 8'2 ; 9,5- ;
10,5' .
254.
Ako se kvadrat rna kog neparnog broja lImanji za I, dobijeni broj je
delji v sa 8. Dokazati.
255.
Dokazati da j e broj I 331 kub prirodnog broja.
256.
Ako je zbir eifara dvoeifrenog broja jednoeifren broj , da bi se
pornnozio sa II , dovoljno j e izmedll nj egovih eifara umetnllt i zbir
njegovih eifara. Dokazati .
257. Zbir tri uzastopna eel a broja uvek je deljiv sa 3. Dokazati .
258.
Dokazati da je proizvod od dva uzastopna pam a broja delji v sa 8.
259. Dokazati da je razlika kvadrata dva uzastupna nepama broja delji va
sa 8.
260. Dokazati da se kvadrat nepamog broja moze napisati u obliku
8 p + I (p je prirodan broj iIi nula) .
261. Dokazati da se kvadrat eelog broja ne moze zavrsavati sa dye petiee.
262. Dokazati da je neophodno i dovoljno da bi neki broj bio delji v sa 72
da bude deljiv sa 8 i sa 9.
263. Ako je n eeo broj, tada je broj 11(11 ' + 5) deljiv sa 6. Dokazati .
264. Ako je srednja eifra troeifTenog broja jednaka zbiru krajnjih eifara,
dokazati da je taj broj deljiv sa II .
265. Za svako n, 11 EN, broj n' + II n j e deljiv sa 6. Dokazati.
266.
Dk 'd ' 21n+4
o azatt a Je za svako n E Z razlomak redukovan.
14 n + 3
D k . d' I 2n+ 3
267. o azatJ a Je raz omak --- redukovan za svako n E Z.
5n+ 7
268. Dokazati da je .fj iraeionalan broj.
269. Dokazati da je broj .fj - .,fi iraeionalan.
270. Neka je H skup svih kvadratnih iraeionaliteta oblika
p + q.,fi, gde pE Z i qE Z. Ako xE H i y E H, pokazati da i
x+yEH,x-yEH ixyEH.
38
271.
272.
273.
274.
275.
276.
277.
278.
279.
280.
281.
282.
283.
284.
Dokazati impli kacije:
a) x= 30 - I ~ x(x- 80)+0(5x+ 3)= 1, 0, xE Q;
b) x =o+ ~ x(x - 3a)+a(0+ x )= 9. 0, xE Q;
c)(x =a' + 3/\ y =a' - 3)"" x(x- 2y)+ y ( x + Y)_Ob = 27.
a,xEQ.
Ako je n prirodan broj , onda je izraz n (211 + 7)( 7 11 + I) delji v sa 6.
Dokazati .
Dokazati da su za n E N brojevi:
a) 11 ' - 19 11, delji v sa 6;
b) 11 ' - n, delji y sa 5;
c) n' - n, delji v sa 7.
Dokazati da je 1/ ' - 1/ ( 1/ prirodan broJ) uelj ivo brojem 10.
Dokazati da je proizvod od rna koja cetiri uzastopna prirodna broj a
deljiv sa 24.
Dokazati da je izraz A = n' - 5 n' + 4 n deljiv sa 120, n E N.
Dokazati da je broj B = n' + 20 n deljiv sa 48 za svako n pamo.
Dokazati da broj A = n' + I nije deljiv sa 3. ni za jedan prirodan
broj .
Odrediti cetiri razli cita prirodna broja. ako se zna da je njihov zbir
jednak zbiru proizvoda najmanjeg i najveceg i proizvod ostala dva.
Dokazati da broj n' + 8 n + 15 nije deljiv brojem 11 + 4 za svako n
prirodno.
Ako je n prirodan broj, dokazati da je izraz
n(n' - I)( n' - 5n + 26)deljivo sa 120.
Trocifren broj napisan u brojnom sistemu sa osnoyom 7 ima Iste ~ I
fre, ali u obmutom poretku, koji ima laj broj napisan u brojnom
sistemu sa osnovom 9. Odrediti taj broj.
Data su dya dvocifrena broja. Ako je II njihov proizvod a B prom'od
dvocifrenih brojeva nastalib razrnenom njiho\ ih clfara. tada je
razlika A - B delji va sa 99. Dokazati.
Ako celi brojevi a i b imaju isti ostatak pri deljenju eehm brojem c.
tada razlika a - b je takode delj iva sa c. Dokazati.
39

285.
286.
287.*
288.*
289.
290.
291.*
292.
293.
294.
295.
296.
297.
298.
299.*
40
Ookazati da je broj :
a) 38' + 37 ' delji v sa 75;
c) 9 999 deljiv sa 3, 9, II i 101 ;
e) 79 ' - I delji v sa 10;
b) 99 ' - 74' deljiv sa 25;
d) 67' - I delji v sa 10:
f) 54 - 1 delji v sa 5;
h) 92.t + 9 delji v sa 10; i) 9 " + 14 delji v sa 5:
j) 10' - 3 delji v sa 3 (k prirodan broj).
Primenom osnovnih algebarski h identiteta dokazati jednakost:
5' -3' 8 5'_2
6
17
a) = -7; b) " 6 = 33"
5' + 2 15' + 3' I 5' + 2 . 5- + 2
Ako je n prirodan broj tada je broj 4 n + , + 5" + , + 4" + , + 5" + J , de-
lji v sa 10. Ookazati .
Polinom a' - 2(a - I) - a, delji v je sa kvadratom binom a-I. Do-
kazati.
Ako je 17 ceo broj polinom n' + 2 17 ' - 17 ' - 2 17 ima za cinioee cetiri
uzastopna broj a (17 > I). Ookazati .
Ako se proizvodu od dva uzastopna pama broja doda I, dobija se
kvadrat nepamog broja, koji se nalazi izmedu njih. Ookazati .
Ako razlieita slova oznaeavaju razlieite cifre, odredi ti brojeve II jed-
nakostfma: a) ABC = CDB: b) MAK = 11K A; e) A H = CBDE;
d) ABC = DEeD. _
n' - I
Odrediti sve prirodne brojeve 11 za koje je --prost broj.
5
Odrediti sve prirodne brojeve 11 za koje je:
a) 9/1' - 25 prost broj ; b) 16/1 ' - 121 prost broj.
Brojevi p, p + 2 i p + 4 su prosti. Odredi p.
Svaki prost broj veei od 3 ima oblik 6 k + I iii 6 k + 5. Ookazati .
Kvadrat prostog broja veceg od 3 ima oblik 1211 + 1. Ookazati .
Ookazati da prosti brojevi oblika 3 k + 1 imaju oblik 6/1+ 1.
Odrediti sve proste brojeve p, takve da brojevi p + 10 i p + 20 su
takode prosti .
Brojevi pi 8 p' + I su prosti . Ookazati da j e broj 8 p' + 2 P + I
takode prost.
300. Ako j e p prost broj, tada j e i 8 p' + I prost broj sarno za p = 3. Do-
kazat!.
301. Ookazati da su za rna koji pri rodao broj 17, brojevi 21 n + 4 i 14 n + 3
uzaprnno prosti .
302. Prost broj p> 2 je razlika kvadrata dva prirodna broja. Odrediti ove
broJeve.
303. Ako je 17 ceo broj , dokazati da je n' - n' delji vo sa 12.
304.* Ookazati da je zbir kubova tri sukcesivna cela broja deljiv sa 9.
305.* Ako je zbir tri uzastopna eel a broja neparan broj . dokazali da je njl -
hoy proizvod delji v sa 24.
306.* Ookazati da j e broj A = 17 ' + 317' - n - 3, deljiv sa 48703 n nepamo.
, ,
307. a) Ookazati da je broj A = !!... + !!... +!!... ceo broj ako je n paran
broj .
24 8 12'
b) Za koliko se poveC<! petocifren broj ako rnu se svaka eifia poveC<! za I.
308. Oa Ii su broj evi:
8
s 9 ~ 6
1
6'
a) ; b) 9 ; c) 5 ; d) 7 , potpuni kvadrali ?
309.* Ookazati da je proi zvod cetiri sukcesivna eela broja uvecan za
kvadrat celog broja.
310. Ako je n prirodan broj. ooda je 5
n
+ 5
n
+l + 5
n
+2 deljivo sa 155. Do-
kazati.
311. Ookazati da je broj n(n' + 2) delji v sa 3 za svako 17 E N.
312. Odrediti prirodne brojeve m i 17, (m> 17 ) za koje je zbir brojeva
(m + 17 ) . ( m - 17) , (mn) , In j ednak 245.
313. Ookazati da je izraz 8
n
~ 8
n
+
1
+ 8
n
+' deljiv sa 584. n E N .
314. Zbi r prvih n uzastopnih pri rodni h brojeva jedoak je trocifrenom
broju cije su cifre jednake. Odrediti 17 i tTaZeni trocifreni broJ
315. Ookazati daje za svaki prirodni broj n izraz ,, ' + 1988 n deljiv a 3.
316. Ako su a, b, c realni brojevi za koje vaZi a + b + c = 0 i abc = 1999.
onda je ala + b)(a + c) = 1999. Ookazati.
317. Dokazalidaje izraz 2"+2
n
+'+2"'.neN. delJiv sn 1-1.
318. Ako je n paran prirodan broj, ondaje 17 ' - 199017 deljivo sa 6. Ooka-
zati .
41

319.
320.
321.
322.
323.
324.
325.
326.
327.
lzracunati zbir " , ,
I 999' - I 998
2
+ I 997 2 - I 996 - + .. . + 3 - - 2 - + I - .
Ako je n prirodan broj tada je
(2n- 3)(211-1)(211+ 1)(2n+ 3)+ 16, potpun kvadrat. Dokazati .
Dokazati da su periodicni decimalni brojevi:
a) 0,777 .. . : b) 0.171717 ... ; e) 0,243243243 ... ; d) 2,292929 .. . raeio-
nalni brojevi .
Dokazati da je broj .fi +.Jl7. iraeionalan.
Dokazati da je 11 + ..r;; iraeionalan broj , ako 1'1 nije kvadrat nckog ee-
log broja. + b
a .
Ako je a' + b' = 6 abo (a i b eeli pozitivni brojevi), tada je a _ b Ira-
eionalan broj . Dokazati .
Dokazati identitete (325-330):
a+lal {a,a 2:0
a)--= ;
2 O,a <
1 1
(
3.1', X 2: 0
2.1'+ x
---'--"+.1'+1.1'1= x .
3 -,.1'<0
3
2x-lxl I..J
3 .
3 3x. x < 0
a -Ial {a. a < 0
b)--=
2 O,a 0
(
x-5+l x-51)' (.1'-5-1.1'-51)' ,
330.* + =(.1'-5)- .
2 2
Rditijednacine (331-334):
331. a)lxl=2x-4; b)lx-31=5.
332. a) 1 x - 21 = 2 x + 4; b) 1 x + 21 = 2 x + 4.
42
333.
334.
335.
a) Ixl+lx- 21=x+ 4; b) Ix + 21+lx- 21 = 3.1'+4.
a)-' _ =L b) I I
1.1' 1 2' Ix -Ij x - I
Odrediti intervale 1I koj ima se nalazi realan broj x da bi bile tacne
nejednaci ne (335-338):
a) I xl S 2;
336. a) I x - 21 S 5;
b)lxl2:3.
b)12 x - 31<1.
337.
338.
339.*
340.*
I ?
al 1- x + 31 < 4; b) I':: x + 112: 3.
2 3
3 7 4 4
a) l -x+51>-; b)l-x-6Is-.
2 2 5 5
Akoje /(x)=lx+ 31+1.1'- 31 + l x' - II, tadaje /( -xl= lex).
Dokazati .
. / (X+lx l)' (X-IXI)'
Ako Je (x) = -- + , tada je /( - x) = /(.1'). 00-
kazau. 5 5
3.2. Priblizne vrcdnosti. ApsoJutna i reJativna greka. Graniea
greske. Znacajnc cirre i zaokrugJjivanje brojcva
Primedba I. PribliZni broj a nazi va se broj koji se razlikuj e od tacne
vrednosti x.
Definicija I. Razlikaa = I x - al naziva se apsolutna grclka priblimog broja a.
Definicija 2. Graniea apsolutne greske 6.0 priblimog broja jc svaki broj koji
nije manji od apsaluule greske log broja. tj.l x - al S 6.0<::> -6.a < x - a < a
<::> a - 6.0 S x Sa + 6.0. kraee x = a 6.a.
Definicija 3. Relativna greska. u aznaei 0, pribliZnog braja 0 je kalicnik apso-
lutne greskea i apsalutne vrednasti tacnag (pribliinog) braja( x;-' 0 ia;-' 0). tj .
o = .!!.., odnasna 0 = .!!..., aka se ne zna tacna vrednost broj a.
1.1' 1 lal
Definicija 4. Graniea relativne greske datag pribliinog broja nazi va se svaki
pozitivan bro; 0 ,kaji nije manji od te greske, za koje je 0 S 0 a' iii &/ :S 0.,
J u 1.1' 1
tj. 6.aS 1.1'10 . Posta je .\'=0, prethodna formula postaje 1'>.a=lalO. iii
o = 6.a
lal'
4)

341.
342.
343.
344.
345.
346.
347.
348.
349.
350.
351.
Sa x ", a oznacava se da je a pribli zna vrednost za x. U sledeCim
primerima izracunati apsolutnu i relativnu
a) 5"'4. 6; b) 2.564",2,56; c) 0,88 1"'0, 88:
d) 8 ", 7, 98; e) 54,326 ", 54, 32; f) 0.9991 ", 0, 999.
U kome se intervalu 'alazi braj x ako je:
a) x = 56 m( 0.02 m I. b) x = 75 kg( 0, 003 kg);
c) x = 25 0,006 d) x = 8 km( 0.016 km)?
Odredi lt granicu apsolutne greske naCi njene pri merenj u ld ine ne:
kog tel a ako se zna da se njegova tezina nalazi izmedll 32, 582 kg 1
32,588 kg.
Odrediti relati vnu pribliwih brajeva:
a) 40 m( 0, 006 Ill); b) 40 kg( 0.005 kg);
c) 25 m( 0, 006 m); d) 8 km + ( 0,016 km).
Zatim izracunati gresku u pracentima.
Rastojanje dva mesta na karti iznosi 24,6 cm ( 2 cm). Izracunat'i
rastojanje ta dva mesta u priradi ako j e razmera kartel : 2 500000.
Pretvoriti 3. u decimalan broj ako je granica apsolutne
3
greske /:; a: aJ 0, I; b) 0,01 ; c) 0,001 ; d) 0,000 I.
Izracunati relativnu gresku pribliznih brojeva:
a) 2,5 kg(0,002 kg) ; b) 5.6 m (0,07 m) ;
c)17,5km(14m); d)37,5m(24mm).
Relativna greska pribliznog broja a = 8,64. 0 a = 0.005 . [zraclinati
granicu apsolutne greske pribliznog braja.
Priblizni brojevi: a) 9,6; b) 0,64; c) 15,0; d) 6,4 dobijeni Sli na os-
novu pravila 0 zaokrugljivanju brojeva. U kojim granicama pripada
braj cija je pribliina vrednost data? Kolika je granica relativne
datog braja?
Ako je merena velicina a. apsolutna /:; a, relativna 0 a;
Daci jedDu od veliciDa ako su druge dye date:
a) 6. a = 0,1, a = 5,63; b) a = 6,425, 0 a% = 4% ;
c)6.a=7.8,oa=0,005.
Odrediti koliko pouzdanih cifara ima braj a = 2.3752 ako je relativna
grdka log broja 0 a = 0,01.
352. Koliko pouzdanih cifara ima podalak 427,604 (0,013)?
353.
354.
355.
356.
357.
6; merenj : n dva predmeta utvrde?o da su im duzine a = 5,43
, ) m t b 1,41 (0,01 ) m, ko)e)e merenje tacmje?
r:.
va
tela su izmerena na istoj vagi, pri cemu se dobi lo: Q = 24 5
(k-I
O
k, 05) g; ?Q, = 12.380 ( 0, 05) g. Koje je te[o izmereno i
o t 0 puta.
Odrediti razliku pribliznih vrednosti brojeva a = 5 86- + 0 00005 .
b - 2 746 + 0 0005 . . ' -. ,I
-lik' - , zattm Izracunati apsolutnu i relati vnu gresku
raz e.
Odrediti praizvod brajeva 0,456 0 0005 i 3 35 + 0 0005' I .
gresku praizvoda. " - , Ire all vnu
Date su priblizne vrednosti brajeva
a = 7,2 0,05 ,b = 3,46 0,03, c= 5,09 0,004. Izracunati x = _ a_
/:; x io x.
b +c'
358. Zaokruziti brajeve:
359.
360.
361.
362.
a) 50 864, 196438, 75049 do slotica'
,
b) 65 384, 8 546496, 1487 796 do jedinica treceg reda;
c) 5,436; 83,6073; 0,8965; 8,9987 do stotih;
d) 12.3606; 6,00053; 0,5406 do treceg decimalnog mesta.
Koristeci pravilo pame cifre, zaokruziti do jedini ca sledece bra)eve'
83,5; 254,5; 869.5: 2056,5. .
Rastojanje iz,?edu dva elektricna stuba mereno je cetiri pUla; u
prvom meren)u dobt)eno j e 49.05 m. u drugom 49, 10m. trecem
48.97 1 cetvrtom 48,87 m. lzracunati srednje rastojanje stubova i
zaokruzttt ga u metnma.
Pretvoriti u decimalan braj , pa ga zaokruziti postupno do drugog.
treceg i cetvrtog decimalnog mesta.
Pretvoriti u decimalan braj sledece meSovite raz[ornke:
2
a) 2 - (pa ga zaokruZiti na dva decimalna mesta)'
7 . ,
5
b) 7 '6 (pa ga zaokruZiti do trece vafeee cifre).
45

IV GLAVA
4. PROPORCIONALNOST VELlCINA
4.1. Razmera i proporcija
a
1 . Ako su a i b realni bro.;;; I (b"" 0) , kolicnik a: b = k , odnosno b = k
nazivamo razmerom broje\oa a i b, k je vrednost razmere.
2".lednakost dveju jednaki h razmera a: b = c: d naziva se
Clanovi a i d su spolj asnj i, a b i c unutrasnji clanovi proporclJ e. Vazl
ekvivalencija a: b = c : d <:> ad = be, (abcd "" 0).
3. lednakost tri iii vise jednakih razmera naziva se produzena proporcija.
Vaii ekvivalencij a:
abc d 0
a :m=b:n= c: p=d:q<:>-=-=-=- (a,b,c,d, lI7, n,p,q"" ).
m n p q
36. l zracunati nepoznati clan x u sledecim proporcijama:
V a)x :(2+ x) = 10,5:21; b)( x - 3): 15= 21: 35;
5
c) 15:(2x- I)=- :(x -4); d)(a+ x):(a- x) = p : q.
3
364. Iz proporcija x : y = 5 : 4, y: z = 8 : 15 i z : 3 = 6 : 2 izracunati x.
365. Iz produiene proporcije x: y : 6 = 2 : 5 : 3 izracunati x i y.
366. Iz proporcija a : b = 2 : 3 i b : c = 6: 7 obrazovati produzenu propor-
ciju a: b : c.
367. Iz proporcija:
a) x: y = 8: 5 i y: z = 10: 3;
b) x: y= 3: 4 i y: z = 6: 5;
obrazovati produzenu proporciju x: y: z.
368. Dokazati ekvivalencije:
a) a: b = m: n <:> b : a = n : m;
b)a :b=m:n<:>a:m= b:n.
369. Dokazati ekvivalencije:
46
a) a: b = c: d <:> (a + b): b = (c + d): d;
b)a : b=e :d<:> (a- b): b= (c- d) :d;
c)(a+ b) :(a- b)=(c+ d):(c- d)<:> a : b=c:d.
370.
371.
372.
373.
Dokazati implikacije:
a) :: = 4a - 3b = 4c - 3d
b d Sa + 2b 5c + 2d'
b) '::' = = 3a - b + 2c = a - 2b + 3c
m 17 p 3111-n+2p 117-2n+3p'
c)'::' = a + b+c+ d = .::.
m 17 p q 111 + n + p + q m'
Ak
. abc
o Je - = - = - = 4, izracunati :
m n p
)
a - 3b + 2c
a .
m- 317 + 2/
Dokazati implikaciju:
b)a+b+c
m+n +p
(a+ b + c + d):(a- b+c- d)=
= (a + b - e - d): (a - b - c + d) a : C = b : d.
Dokazati ekvivalencij u:
a c a' + b' ac + bd
-=-<:>
b d ae + bd e' + d'
374. Data j e direktna proporcionainost formulom y = 7 x.
Izabrati cet iri vrednosti x" x" x" x, za x. tako da je
x, : x, : x, : x, = I : 2 : I : 3. Izracunati vrednosti y" y" y, . y. koje
odgovaraju vrednostima xI> x" x" x . Odrediti i uprost iti razmeru
Y, :Y,:Y,:Y.
Ispitati tacnost jednakosti y, : y, : y, : y. = x, : x, : x, : x, .
J
375. Data je obmuta proporcionalnost formulom y = .:.. lzabrati vrednosti
x
x" x,, x, za x, tako da je x, : x, : x, = I : 3: 2. lzracunati vrednosti
y" y" y, obmuto proporcionalni sa xI> x,, x"
Od d
.. .. I I I I . . . dn k .
re It! I uprostltl razmeru - : - : - . Spllatl Je a 0 II
y , Y2 )"
III . II I
-:-:-= x, :x, :x, I y, :Y2 :y, =-:-:-.
x,
47

4.2. Primena proporcija
Primedba. Pri resavanju zadataka primenom proporcij a treba prvo utvrditi
da Ii su velicine x i y direktno iii obmuto proporcionalne. Kazemo da su x i y
direktno proporeioDalne ukoliko je )' = kx, a obmuto proporei onalne ukoliko
k
za x i y vazi y = -.
x
376. Od 66 kg prediva dobije se 165 m tkanine . Koliko se metara tkanine
dobije od 112 kg prediva?
377. Zupcanik ima 54 zupea i pravi 84 obrtaj a u minutu. Koliko zubaca
ima zupcanik ako pravi 126 obrtaja i u prenosu je sa prvim?
378. Radeei dnevno po 8 casova, 21 radnik za 6 dana izradi 720 metalnih
pro fila; za koli ko ee dana 28 radnika, radeei po 7 casova. izraditi
I 260 metalnih profila?
379. Radeei dnevno po 6 casova 40 radnika zavrsi neki posao za 20 dana i
za to prime ukupno 192 000 dinara. Koliko dana treba da radi 50 rad-
nika ako rade po 8 casova dnevno, da bi primili ukupno 160 000 di-
nara?
1380.
L.
ledna prostorija osvetljena je sa 15 sijalica od 60 W. Koliko bi si-
_ jalica od 75 W davalo isto osvetljenje?
I
3111. Za 14 kilograma robe placeno je 980 dinara. Koliko ce se kilograma
robe kupiti za 4 340 dinara?
382, 100 norveskih kruna vredi 12 700 dinara. Koliko ce se kruna dobiti
za 571 500 dinara?
65 radnika iskopa neki kanal za 23 dana. Posle 15 dana 13 radnika
napusti posao. Koliko dana treba onima koji su ostali da zavrse osta-
tak posla?
384. Neki posao 6 radnika moze da zavrsi za 5 dana. Za koliko ee dana
biti gotov isti posao ako posle 2 dana dode jos 3 radnika?
385. Greda duzine 3 m, sirine 20 em i debljine 100 mm kosta 2 000 di-
nara. Koliko ee kostati greda duzine 4 m, sirine 30 em i debljine
110 mm?
386. Od odredene kolicine bakra moze se izvaljati 10 tabli duzine 2 m,
irine 1,5 m debljine 2 mm. Koliko se tabli, duiine 1,2 m, sirine 0,5 m
i debljine 4 mm moZe izvaljati od iste kolil!ine bakra?
48
4.3. Racun rasp odele i mesanja
Primed ba. Resavanje zadataka i z racuna raspodele i mesanja se svodi na
resavanj e linearni h j ednacina ii i na resavanje sistema sto je detaljno
pokazano u resenj ima zadataka.
387. Dva radnika treba da podele premij u od 270 000 dinara srazmemo
svoj im zaradama, koje iznose 650 i 700 dinara po jednom radnom
casu. Koji dec premije pripada svakom radniku?
388. l edan posao su uzela u akord 3 radnika i zaradi la 246 000 dinara.
Prvi radni k j e radi o 15 dana po 6 casova, drugi 9 dana po 8 casova. a
treei 12 dana po 7 casova. Koj i deo zarade pripada svakom radniku?
389, Podeliti duz od 456 m na tri dela cije ee duzine biti redom propor-
. l b" 2 9 . 7
clona ne roJevlma -, - I -.
3 8 12
390. l edna vrsta mesinga je legura bakra, einka i olova, legi ranih po r8-
zmeri 65 : 34 : 3. Koli ko ima svakog metal a u bloku mesinga tdine
456 kg?
391. Sumu od 728 000 dinflra podeli ti na tTi liea lako da svako sledece do-
bij e 20% vise od pretbodnlDg.
392. Iz preostale dobiti na slobodnom rasprolaganju preduzeee podt:!1
1386000 dinara na 2 1 visokokvali fikovanog, 63 kvalifikovana i 126
nekvalifi kovanih radnika po kljucu 12 : 8 : 5. Odrediti pojedinacnu
dobit svakog radnika iz ove tri kategorije.
393.
394.
395.
396.
397.
Drvena greda podelj ena je po razmeli 5 : 3. Veei deo ima duiinu 1.5 m
Odrediti duiinu eele grede.
Tri elektri cna otpora vezana u seriji stoje u razrneri 2 : 3 : 7. Ukupan
otpor j e 24 oma. Koli ki su pojedini otpori?
Fabrika ima 4 pogona. Promet pogona A iznosi 8 000 000 dinara za
5 meseci, pogona B 12 000 000 dinara za 7 meseci , pogoDa C 5 000 000
dinara za 6 meseci i pogona. 0 3 000 000 dinara za 10 mesee!. Kako
treba rasporediti ostvarenu dobit od 5 520000 dinara na pojedine po-
gone, srazmerno prometu i vremenu?
Koliko vode temperature 40 C i vode temperature 25 C treba po-
mesati da se dobije 90 litara vode temperature 30 C?
M1insko preduzeee ima dYe vrste braSna, cd 720 i cd 0 .din I kg.
Koliko treba uzeti cd svake da se doblJe mclavma tetine I _00 kg
cija bi eena bila 640 din. pb kil ogramu?


398.
399.
400.
401.
402.
403.
404.
Jedan zlatar mesa srebro tinoee 600%0 i srebro tinoee 900%0-aobija
600 g fi noee 850%0. Kol iko grama srebra treba uzeti finoee 600%0, a
koliko srebra finoee 900%0?
Koliko treba uzeti sumpome ki selinc j acine 52, a koliko j acine 88%
da se dobije mesavina od 144 litra, jacine 72%?
Ako se pomesaju 6 kg sumporne kiseline jaCine 0,45 i 14 kg jaeinc
0,75, odrediti jacinu mdavine.
Koliko zlata finoee 900%0 i zlata finoee 600%0 treba legirati da se do-
bije 30 kg zlata finoee 800%0?
Cist vazduh je smesa azota (78%) i kiseonika (21 %), a ostal o cine
neki retki gasovi . Koli ko ima svakog sastojka u 546 I vazduha?
Tri paralelno spojena elektricna otpora stoje u razmeri I : 2 : 5. Uku-
pan otpor je 10 oma. Izracunati pojedine otpore.
Vinar hoee da pomesa sa vodom 450 I vina koj e prodaje po I 100 din.
Koliko litara vode mora sipati da bi litar mesavine prodavao po 900 din?
4.4. Procentni i promilni raeun
Primedba. U procentnom raeunu pojavljuju se tri promenljive velicine: p
procenat, G osnovna vrednost iii glavnica i P procentni iznos iii prinos i
stalna velicina 100 (procentni raeun) i I 000 (promilni raeun). U zadacima
glavnica se pojavljuje:
1. Kao cista glavnica G - procentni raeun do sto.
P :p= G: 100;
2. Kao uveeana glavnica (G + P) - procentni racun na sto.
P:p=(G+P):(IOO+ p);
3. Kao umanjena glavnica (G - P) - procentni raeun u sto.
P : p = (G - P) : ( 100 - p).
405. Izracunati 15% rabata od 55 400 dinara.
406. Sa 6% zarade robaje prodata za I 272 000 dinara. Kolikaje nabavna
cena robe?
407. Robaje sa 5% gubitka prodata za 212 135 dinara. Odrediti nabavnu
cenu robe.
408. Amortizacioni fond preduzeca povecan je od 5 620 000 dinara na
5 844 800 dinara. Koliko je poveejlIJje u procentima?
so
409.
410.
411 .
412.
415.
Na dobru ubrano je 13 540 vagona kuku-
luza. Posle susenJa tezlna Istog kukuruza je opala na 10 832 vagona
Kohko Je to u procentima?
Stof)e poj eftini o 12%, 0. za 840 dinara prodaje se jevtimje.
Izracunatl koll ko Je stof kostao pre, a koliko posle pojefiinjcnja?
Norma je prebacena za 22% i proizvedeno je 89 060 jedinica prol-
zvoda. lzracunati nonnu.
Zaj edno sa poveeanjem od 16% trgovina j e primila 7..a prodatu robu
371 200 dlnara. Kohko Je poveeanje?
Na prodaji robe bio j e gubitak 6%. Ako je roba prodata za 376 000
dlnara, izracunati koli ko kosta roba.
o odbitku 12% provizij e primlj eno je 4 224 000 dinara. Kolika je
provizija?
Kaput je kostao pre poj eninjenja 160 000 dinara, a sada kosta 146
160 dinara. Za koli ko j e procenata cena snizena?
416. Robi je sni zena cena za 20% i sada iznosi 4 640 dinara. Kolika Je
bila stara cena?
417. Preduzeee planira dobit od 2 542 000 dinara. a ostvari 2 389480 di-
nara. Kolika j e u procentima ostvarena dobit?
418. Nagrada radni ku po j ednom casu od 6 500 dinara poraste na 7 020
dinara. Koliko je to u proccntima?
419. Pri obradi gvozdenog protil a orpadak iznosi 2,76 kg. a u procentima
8%. Kolika j e td ina protila pre obrade?
420. Sa 4% troskova za robuje pl aeeno 128960 dinara. Kolikaje bila ku-
povna cena robe, a koliko je bilo troskova?
421. Sa povisenjem 15%, nagrada radnika je 2 875 di nara. Koliko je pri-
mao po jednom casu pre povisenja?
422. Uz marzu od 15%, jedan metar stofa prodaje se po 5 980 dinara
Koli ka je nabavna cena?
423. Sa 5% vlage hektolitarska tezina zita je 84 kg. Kolika je hektolitar-
ska tezina zita posle susenj a ako procenat vlage ostane 2.5%?
transportll povree kalira 8%, tako da sada tezi 10 040 kg. Kohko
ki lograma povrea kuplj eno?
425. Na jednom krosu 1I toku trke otpalo je 15%, te su na cilj stigla 102
ucesnika. Koliko je ucesnika stanovalo?
51

426.
427.
428.
429.
430.
431.
432.
433.
434.
435.
436.
PI; kupovini robe za gotovo dobij a se popust od 2, 5%. Ako j e na
racunu 14 040 dinara. Kolika je prodajna cena robe?
Sa gubitkom od 2%, trgovinsko preduzeee proda 15 400 kg povrca za
452 760 di oara. Kolikaje bila kupovna cenajednog ki lograma povrea?
Odrediti 8 2. %0 od 3 246 000 dinara.
8
Posredni cka provi zij a iznosi 636 dinara. a racunat a j e od 424 000 di-
nara. Odredi ti promilnu stopu.
Provizija 7%0 iwosi 602 dinara. Od koj e je sume racunat a?
Troskovi su opteretili robu sa 17%0, tako da roba kosta 292 896 di-
nara. Koliko iznose troskovi?
Sa 2%0 provizij e roba je ll stllpljena za I 251 999 dinara. Kolika j e
bila kupovna cena robe?
Da Ii ee se promeniti povrsina pravollgaonika i za koliko (u procen-
tima) ako mu se duzina poveea za 30%, a sirina smanji za 30%?
l edna knji ga j e za 25% skuplj a od druge knj ige. Za koliko procenata
je druga knjiga jeftinij a od prve knji ge?
Cena nekoj robi poveeana j e za 50%. Za koliko procenata nOVll cenu
treba smanjiti da bi se vratili oa slaru cenu?
Na kontrolnoj pismenoj vezbi bila su data tri zadatka. Pri lome 12%
ucenika nije resilo ni jedan zadatak, 32% ucenika resilo j e j edan iI i
dva zadalka, dokj e 14 ucenika resilo sva tri zadatka. Koliko je ukup-
no uceoika radilo vezbu'!
4.5. Kamatni racnn
Primedba. Ako je K lllog (kapita!), p kamatna stopa, / kamata, I vreme u
godinama, m vreme u mesecima, d vreme u danima, tada je:
/ = Kpl. I = Kpm . / = Kpd .
100' 1200' 36000
437. Stedisa je ulozio 540 000 dinara na stednju sa 7,5% kamatne stope.
Koliko ee kamate dobiti stedisa posle 4 godine?
438. Koliko kamate donosi ulog od 108000 dinara, po 8% kamatne stope
za 4 meseca?
439. Kolika je kamata na dug od 75 000 dinara sa 6% za 80 dana?
52
440.
441.
442.
443.
444.
445.
446.
447.
448.
449.
450.
Kamallla s topa na ulog orocen oa 6 mescci iznosi 75% Kolikl JC
ul og ako Je na kraJu obracunato 45 000 di nara kamale?
Sa koj ol11 kamalnom stopom ul og od 540 000 dinara don<!se la 0
dana kamatu od 4 500 dinara?
Zajam od 840 000 dinara sa 9% kamatne Slope U7..e1 jc 15. mana
Kada Je vraeen dug ako jc na ime kamate placeno 8 400 dinara?
Zaj edno sa 8% kamale za 4 godine dU7 ni k jc ispl alio dug sumom OU
132 000 dinara. Koliki je bi o dug, a koliko je plallo na Im<! kamale')
Sa 6% kamate jedan ulog pora le za 75 dana na sumu 121 500 dl-
nara. Koli ki je 1I 10g?
Po odbit ku 4% kamale za 3 godine duzni k je pri mio 440 000 dinara
Kojll sumu duzni k treba da vrali posle 3 godine?
Zaj edno sa kamtom 9% za 80 dana povcri lac je primio 234 600 dl-
nara. Koliki j e kapital , a kolika kamala?
Po odbitku 7% kamare za 55 dana, banka je isplatila 712 300 dmara.
Od koje slime je racunala kamata i koliko ona iznosi?
Zajedno sa kamatom 6% za 60 dana, duzni k je platio 222 200 dmara.
Koli ki j e kapital, a kolika j e kamata?
Po odbi lku 6% int eresa za I J 0 dana duznik je po rnenicnom z.:lJmu
primio 147 250 dinara. Na koliku sumu glasi mel1lea?
Po odbit ku 7,5% kamale za 40 dana duzmk je pri mlO 440 300 di-
nara. Koliku sumu ima da vral i?

V GLAVA
5. IZOMETRlJSKE TRANSFORMACIJE
5.1. Podudarnost figura
Primedba. U geometrlJl veli ku primenu ima pojam podudarne fi gure:
duZi , uglova, trouglova itd . Dve figure su podudame ako postoji
preslikavanje koje ih dovodi do uzajamnog poklapanja. Ako su dye figure
podudame njihovi odgovarajuci elementi su jednaki . Kod podlldamih
trouglova vazi ekvi valencija'
C!.ABC == C!.AIBIC
I
"" AB = AlB, II BC = B, C
I
II CA = C, A, II
liLA = LAlli LB = LBIII LC = LC
I

Minimalan broj usl ova da dva trougl a budu podudarna daju se sledecim
stavovima 0 podudamosti trouglova.
1. Stay SUS:
AB = AIBIII AC = AICIII LA = LAI => !'lABC == !'lAIBI C
I
.
2. Stav USU:
LA = LAI II AB = AIBI II LB = LBI => !'lABC == !'lA,BIC
I
.
3 .. Stav SSS:
AB = AIBIIIBC =BICIIICA =CI A
I
=> !'lABC == !'lAIBIC
I
.
4. Stav SSU:
AB = AIBIII AC = AIC
I
II LC = LC
I
II AB > AC => !'lABC == !'lAIBIC, .
451.
452.
453.
454.
54
Oznacimo stranice trougla ABC sa: BC = a, AC = b i AB = c,
naspramne uglove sa a, f3 i Y, odgovaraJ'uce visine sa h h i h i
, (/ , h c
simetrale uglova sa sa' S i s y
Dokazati da su trouglovi ABC i A,BIC
I
podudami kada su imjednaki
sledeci odgovaraju6i elementi (451-453):
a) a = a" b = b
l
i h, = b) a = ai' C = c
i
i h, = h b .
,
a) a = a C = cit = t . b) c = c h = hit = t
I' 1 C C'J' I' C C
t
C CI
a)b=b"sy = s" iY=YI; b)c=c"a=a
l

Dokazati da su dva jednakokraka trougla podudama kada su im jed-
naki elementi (a osnovica, b krak jednakokrakog trougla): .
a)a=a"h
b
=h,,; b)b=bl'Y=YI; c)a=a"hu =h
u
,.
455.
456.
457.
458.
459.
460.
461.
462.
463.
464.
465.
466.
467.
Dokazati dasll dva pravougla trollgla podudama kada su im jednaki
elementl (a I b katete, c hi potenllza
a)a=al ib=b,; b)a =a, a=a' c)b=b C=C'
'I' I' \ "
Trouglovi ABC i A,BIC
I
su podudarni ako su D i D unutrasnj e
Tacke strani ce AB i AIBI(A -D - B, A, -D, - B,) i'akoje
LBCD == LB,C,D,. Dokazati da je AD == AID, .
Na visin.i CD koj a odgovara osnovici AB jednakokrakog trougla
ABC uocena Je tacka M, koja je spojena sa temenima A i B. Doka-
zatl da Sll trougl ovi AMC i BMC podudami .
Dokazati da Sll trouglovi ABC i ABC podudami ako su imJ'ednake
. . I 1 I
VISlne CD = CID" uglovi L CAD = C
I
AID i L CED = L C B D
I I I I"
Dokazati da su trollglovi ABC i AlBIC, podudami ako su im jednake
visme CD = CID
I
i duzi AD = A D i BD = B D
I I I \.
Dva jednakostranicna trougla su podudama ako su im jednake
vi sine. Dokazati .
Dva trougla su podudama ako su im jednake po jedna srranica.
vis ina i medij ane, koje odgovaraj u tim strani cama. Dokazati .
Ako je prava s simetrala duzi AB i M E s, tada je AM = ME. Dokazati .
Ako je poluprava D., si metrala ugla xDy, tacka ME 5, tacka A E Dx,
BE Dy, MA .1 Dx i ME 1. Dy tada je MA = ME. Dokazati.
Trougao je jednakokraki ako i samo ako su mu dYe teZisne Iinije jed
nake. Dokazati .
U svakom jednakokrakom trouglu jednake su:
a) visine koje odgovaraju kracima;
b) tezisne duzi koje odgovaraju .,
kracima. Dokazati.
Primenom podudamosti trouglova
izracunati sirinu reke AB ako j e
BC = CD, L 1 = L 2 = 90. Posma-
trae koji se nalazi u taeki E vidi da
tacke A i C pripadaju istoj pravoj,
a DE = 70 m (sl. 3).
B
''\'
51 3 E
Data su dva podudama trougla. Dokazati:
a) njihove odgovarajuce tezisne duzi sujednake;
b) njihove odgovarajuce visine su jednake;
c) njihove odgovarajuce si metrale unutraSnjih uglova su jednake.
55

468. U trouglu ABC sU'anica BC + 2AC, konstrui sana je medijana AD.
TackaE j e srediste duzi DC, aK duzi AC. Presek duzi AE i
DK je tacka O. Dokazati:
a) Trougao ADO je j ednakokrak i;
b) AD j e simetrala ugla BAE.
469. Oat je jednakosu'ani can trougao ABC. Na produzeci ma stranica
AB, BC,CA konsrruisani su odgovarajuci odsecci BC, = AB,
CA, =BC, AB, = CA.
a) Ookazati da je trougao A, B,C, j ednakostranican;
b) Ako j e P presek pravih A, B i C, A, tacka Q presek pravih C, A i
B, C i tacka R presek pravih A, B i B,C. Ookazati da j e trougao PQR
takode j ednakos tranican.
470. U ostrouglom trouglu ABC tacke C, ,A"B, su sredi sta redom
stranica AB, BC, AC. Tacka H j e podnozje visine konstruisane iz
temena A.
a) Kakav j e cervorougao B, C, A,H?
b) Prave AA, i B,C, seku se u tacki K, . Ookazati daj e KB, = KC,;
c) trouglova ABC i A,B,C, se poklapaju. Ookazati .
471. Ako su kraci BA i CA j ednakokrakog trougl a BAC produiena preko
vrha A tako da je AE = AF, tada j e FB = EC( F E AC,E E AB).
Ookazati .
472. Pocev od dva suprotna temena romba konstrui su se na svaku strani cu
jednake duzi. Cetvorougao koji na taj nacin nastaj e j e pravougaonik.
Dokazati .
473. Ookazati da su dva trapeza podudama ako su im j ednake osnovice i
dijagonale.
474. Ova jednakokraka trapeza su podudama ako su im jednake osnovice
i visine.
475.* Oat je ,Paralelogram ABCD i prava p koja sa paralelogramorn ima
sarno Jednu zajednicku tacku i to je teme D. Neka su A' ,B' , C'
podnozja normala konstruisanih iz A, B, C na pravu p. Dokazati da
je AA' + CC' = BB'.
476. Oat je jednakokraki trougao ABC i prava I koja je norma Ina na os-
novicu AB. Ako prava I sece jedan krak u tacki M , a produzetak
drugog kraka uN, tad a je trougao MNC jednakokrak. Dokazati.
477.* Oat je jednakostranican trougao ABC. Svaka od stranica AB. BC,
CA, produzena je preko ternena B,C, A za duz d tako da je
BM = CN = AP = d. Ookazati da je trougao MNP takode j ednakos-
tranican.
56
478.
d
u
trouglll ABC bi lo koja duz jednako je udaljena od druga
va temell a. Ookazat!.
479.*
Oat j e j ednakokraki trougao ABC sa vrhom u A ' " B
480.
481.*
482.*
483.*
484.*
485.
486.
487.
488.
489.
490.
491.
. k ' 'V1SIIlom B Ako
su ,z m a .oJe lacke D osnovice BC konstrllisu: DE l.AB i D/i.
tada Je zb, r BE + CF slalan i J'ednak CB 0 k ' ' ,
, . 0 azal!.
U j ednakokrakom /:; ABC simetrala kraka BC sece produienu 0 no-
VICU AB u tack, D. Na pravOJ CD konstruisan je odsecak CE = DA
D - C - E. Dokazat i: '
1
0
trougao DBC je jednakokraki'
2
0
trougao DBE j e takode j ednakokraki.
U A Bc,D tacke FiE su sredista naspramnih stranica
AB , CD. Odsecc, AE , FC dele dijagonalll BD na tri Jednaka dela.
Ookazat!.
U j e.dnakokrakomtrouglu ABC simetrala krakaBC sece osnovicUAB
u tack, D, tako da Je A - D - B. Kada je na duzi CD racka E lakva da
Je CE = AD , C - D - E, dokazat i da je:
1
0
rrougao DBC j ednakokraki;
2
0
trougao DBE j ednakokraki .
Ako se iz rna koje tacke M koja pri pada osnovici A B jednakokrakog
trougl a ABC konstrUi su nOimalne duzi MD i ME na oba kraka
(D E AC, E E BC), zbir ovih duii je konstantan i jednak visini
trougl a koja odgovara kraku. Dokazati.
Oat je trougao ABC. Na nj egovim strani cama spolja konstruisani su
j ednakostrani cni trouglovi ABM. BCN i ACP. Dokazati da su duii
AN, BP i CM j ednake.
Oznacimo strani ce trougla ABC sa BC = a, AC = b i AB =',
nasprarnne lI glove sa a, f3 i y, odgovarajuce visine sa h . h. i h, .
tezisne duii sa I a' I. i ' " i obim rrougla sa 2s. Konstruis8ti trougao
ABC ako j e on zadat sledecim elemenrima (485 - 491):
a) at c, ' a; b)e,fJ, ' a'
a) a, fJ , h. ; b) fJ, h,,, h,.
a) f3, he' Ie;
b) h . le,e.
a) a + e, h . fJ;
b) a + b, c, y.
a) a + b, h., e;
b) a - b, c. fJ (a > h).
a) e - a, fJ , h,(e >a); b)e, I.,fJ
a) 2s, a, fJ ;
b)s.fJ,h,.
57

492.
493.
494.
Konstruisati jednakokraki trougao ako su dati elementi (a osnovica,
b krak):
b) b, h,,;
c)a+b,f3;
d)b-a, a,(b>a).
Konsturisati j ednakostranican trougao ako su dati:
a) zbir stranice i visine;
b) razlika stranice i visine.
Konstruisati j ednakokrako-pravougli trougao ako su dati:
a) zbir kraka i hipotenuze;
b) razlika hipotenuze i kraka.
495. Konstruisati pravougli trougao ako su dati :
a) kateta i j edan ugao;
b) ostar ugao i tezisna duz koja odgovara hipotenuzi;
c) zbir katete i hipotenuze i ostar ugao;
d) razlika kateta i os tar ugao.
496. Konstrui sati kvadrat ako su dati:
a) zbir strani ce i dijagonale;
b) razlika dijagonale i stranice.
497. Konstruisati pravougaonik ako su dati :
a) zbir stranica a + b i dijagonala d;
b) zbir kraee straniee i dijagonale b + d i stranica a;
c) dijagonala d i razlika stranica a - b (a > b);
d) razlika dijagonale i manje straniee d - b i duza stranica a.
498. Konstruisati paralelogram ako su dati:
a) stranice a, b i visina hu;
b) stranica a i dijagonale d, i d,;
c) duia straniea a, dijagonala d, i ostar ugao a;
d) dijagonale d" d, i visina h
Q

499. KODstruisati romb ako su dati (d, i d, su dijagonale, a - ostar ugao,
h - visina, a - stranica):
a) d,. a; b) d" d,;
c) a, d, + d, ; d) a, d, - d, (d, > d,).
500. KODstruisati trapez ABCD (gde su osnovice AB = a, CD = b, kraci
BC = c, AD = d i visina koja odgovara osnovici h) ako su dati :
a) a, b, d, h; b) a, b, c, a;
c) a, b, d" d, (d, i d, dijagonale trapeza) ;
d) a - b, h, d" (a> b).
58
501.
502.
503.
Konstrui sati jednakokraki trapez ako su dati:
a) osnovice i os tar ugao;
b) osnovice i dij agonala;
c) zbir os novica, krak i dijagonala.
Konstruisati pravougli trapez ako su dati zbir osnovica i obe diJa.
gonale.
Konstruisati deltoid ako su date obe dij agonale i jedna stranica.
5.2. Ortogonalnost prave i ravni. Ugao pravc i ravni
Dcfinicija. p nonna. lna je na lC (p.llC) ako prava p i ravan 1
IInaJu zaJedntcku taeku P I prava p Je nonnalna na sve prave ravni 1 koje
sadrie tacku P.
Kosijcv stav. Ako prava p prodi re ravan lC u taeki P i ako je pri lome ona
normalna na dvema pravama a i b, koje pripadaju ravni lC i sadrZe lacku P
tada je prava p nonnalna na ravan lC. '
Ugao izmedu pravc i ravni. Ako prava p nije nonnalna na ravan :r. tada
ugao odreden pravom p i njenorn onogonalnom projekciJom p' na
ravan lC nazi va sc ugao izmedu prave p i ravni lC. Ako je prava nonnalna na
ravan, ugao izmedu prave i ravni je pray.
504. Ako su dYe ravni paralelne sa treeorn, one su paraleloe i medu so-
bom. Dokazati .
505. Prava p je paralelna sa ravni lC. Dokazati da postoji jedna i samo
jedna ravan a IllC koja sadrii pravu p.
506. Odrediti geometrijsko mesto taeaka prostora sa osobinom da su sve
tacke podjednako udaljene od kraj eva date duzi.
507. Koji je dovoljan uslov da su prava i ravan uzaj amno nonnalne?
508. Ako prava p sadrii tacke M i M" koje su podjednako udaljene od
krajeva dat e duzi AB; dokazati da je prava p nonnalna na dul AB
509. Odrediti duiinu projekcije duii cij a j e duzina a em i kOJ3 obrazujt a
projekeijom ravni ugao: a) 60; b) 30; c) 45.
510. Iz taeke M konstruisane su duzi MA i UB do ravni :r (A. BE rr)
Obe duzi sa ravni lc zaklapaj u ugao od 45. Odrediti ugao izmcJu
njih ako su njihove projekcije na ravan uzajamno normalne
511. Iz taeke M konstruisana je na ravan lc nonnalnn duz AIM,
duii, MA i MB, koje sa ravni lc obrazuju ugao od 30. a
ugao od 60. Odrediti rastojanje izmedu tal!aka A I B.
9

512. Iz tacke M konstruisane su do ravni n kose duzi ,),fA = 20 em i ME =
15 em. Projekeija prve duzi oa ravan 1r je 16 em. Odredit i projekciju
druge duzi.
513. Prava p prodire ravan:rr u lacki K, a prave a i b pripadaju ravni :rr i
an b = {K}. Ako prave a i b zaklapaju jednake uglove sa projekei-
jom p, prave p, one zaklapaju jednake uglove i sa pravom p. Doka-
zati.
514. Dale su dYe mimoilazne prave p i q i taeka A. KonslTuisali pravu
koja sadrZi tacku A i normalna je sa pravama p i q.
5]5. Dat je jednakokraki trougao osnoviee AB = 6 m i kraka AC = 5 m.
Osnovica pripada ravni n, a vrh C je na rastojanju 2 m od ravni .
Odrediti ugao izmedu ravni :rr i ravni lrougla.
516. Tacka A pripada jednoj slrani pravog diedra. a lacka B drugoj . Pro-
jekeije tacaka Ai B na ivicu diedra su tacke A, i B,. Odrediti uglove
koje duz AB obrazuje sa Slranama i ivieom diedra ako je AA, = BB,
=aem i A,B, : AA, =../2.
5.3. Vektori
Vektor. Orijentisana duz naziva se vektor.
Ureden par taeaka (A,B) odreduje vektor AB, odnosno (A,B) = AB.
Suprotan_ vektor, vektoru (A,B)je vektor(B, A), odnosno (A,B) = -(B, A).
-
Nula vektor je vektor (A,A) = O.
- -
Proizvod realnog broja k i vektora v je vektor k v sa svojstvima
- - -
1. Intenzitet vektora k v je Ik vl=lk 1'1 vb
- -
2. Vektori vi k v su istog pravea,
- -
3. Vektori vi k v su istog smera ako je k > 0 i suprotnog smera ako je k < O.
517. Dati su vektori u i v. Konstruisati vektore jednake:
518.
519.
60
- -
a)3u+2v; b)3u-2v.
Cetvorougao cije dijagonale se uzajamno po love je paralelogram.
Dokazati.
je straniee BC trougla ABC. Ookazati da je
AB+AC=2AM.
520.
521.
522.
523.
524.
525.
526.
527.
Dokazati da je moguce kon 'l '. ..
lezis nim linijama dalog clj e su slranice jednake
Nad vektorima AS i AD k . .
Od .. .. onstruisan je paralelogram ABCD.
redlll dljagonale paralelograma u fu k ... d'h k
_ n Cljl atl ve lora.
Nad vektorima AB i AD konstruisan je paralelogram. 1= ' 1' < k-
... _ _ Zllu, un
eljl AB i AD veklore: OA, OB, OC, aD, gdeje AcnBD = /O} .
Dljagkolnale romba ABCD su AC i BD. lzrazili preko njih vektore kOJi
se po apaju sa sl ranteama romba.
Sredista slranicaAB, BC,CA lrougla ABC su redom lackeC I B
a M j e prol zvoljna laeka ravni lrougla. Ookazali da je " / " "
MA,+ MB,+ MG, = MA+ MB+ MC.
Ako je T tei isle trollgla ABC. lada je TA + TB + TC = O. Ookazali.
Oa Ii sredi sla straniea proizvoljnog Celvorougla lemcna paralelo-
grama?
Oal je pravilan sestougaonik ABCDEF.
a) Ako su A" B" C" D" E" F, sredine nj egovih strana AB BC CD
DE, EF, FA, dokazati da je ' , .
AA,+BB>CC, +DD,+EE,+FF = (j.
, ,
b) Ako je AA, = m, BB, odrediti vcklore
----- --
AC, DD"EE, ,AD,CC, ,FA,AE.
528. U t:.. ABC tacke M i K su sredita Slraniea AB i Be. Ookazali daje:
a) AC = 2MK;
- 1(--)
b)MK="2
BC
+
BA
.
- -
529.
Dal je pravilan Ako 1:.-AB = p, BC = q.
izracunati vektore CD, DE, EF. FA, AD, EA , AC.
-
530. Datje t:.. ABC, gde je AC = a, BC = b. Nad AC konslrui aD Je kvad-
rat ACDE a nad BC, lakode kvadral BCFG. Ako Je AD = P I
-- ---- _._-
BG = q, odredite vektore EF, DF, FG, DE u funkciji a, b, pI q
61

531. Ookazati ekvivalenciju 1\rN = PQ c::- MP = NQ.
532. Oatje kvadrat ABCD, gdejeCE II BD, E E AD (s lika 4). Ookazati:
,
- - - -
aj AC+BD = AD+BC;
- -
- - -
bj AB+BC+CD = AB+CE.
, ,
533, Dat je trapez ABCD. Ako je
M srediste stranice AD, N
srediSte stranicc BC. tada je
- '(--)

,
MN = 2' AB+ DC . Ookazati.
SI 4
534. Oat je jednakokraki pravougli /j, ABC. Nad slranicama su konstrlli-
sani novi jednakokraki pravougli trouglovi BCOp i ABO
l

AkojeCB CA = p, 0 2C = g, izracunati 0 20J' 010) i 0
2
0
1
,
535. Neka b i proizvoljni vektori . Ispitati kolineamost vektora p i q
ako j e:
aj p = b i q = .fib;
b) p = b i q = ,J5b;
c) p = 2.J3b i q = 6b;
d)p = 2a i q=3a+c;
e) p = b+ i q = J3b+
-
536. Neka su a i b proizvoljni vektori. Kada su vektori p = a+ b I
- - -
q = a- b koli neami?
537. Ako je M proizvoJjna tscka u ravni trougla ABC, tada je
- 1 - - -
MI' = '3(MA+ MB+ MC), gde je tacka T trougla. Ookazati.
538. Ako je M proizvoljna tatka u ravni paraJelograma ABeD, tada jc:
4MO =.&4+ MB+ MC+ MD, gde je 0 tacka preseka dijagonala
paralelograma. Dokazati.
62
539. Oatje pmvilan sestougao ABCDEF. Neka su M sredislc duti DE N
sredi,S.::.-. duzi AM, P srcdgte duzi BC. Razloziti vektor NP po
rima AB i AF.
540.
541.
542.
Neka su M. i N sredista neparalelni h strani ca BC i AD lTapeza
ABeD, a F presecnc tacke duzi IvfN j dijagonala .Ie i BD. Tada
. - AB-DC
JC EF = . Ookazati
2 .
Neka su L, M iN stranica AB, Be, CD, DA Ctvorougla
ABCD. Pnmenom vektora dokazati da se duzi MK i NL seku u
tacki S koja polovi svaku od ovih duzi.
U trouglu ABC tacke Pi Q dele, redom, stranice BA i Be u odnosu
BP:PA=3: 1, BQ :QC=3: 1. Pomocu veklora dokazati da je
PQ II AC
543. Oat je cetvorougao ABCD. Neka su E i F sredine strani ca AB i CD.
Tada je:
- 1- 1- - - 1- 1- -
aj EF+-AB+-DC = AC; b) EP+ - BA+-CD = BD'
2 2 2 2 '
- 1- - - -
c) AC+-BD = AD+BC = 2EF;
2
d) Ako je G duzi EF. tada je 4AG = AB+ AC+ AD;
e) GA+ GB+ GC+ GD = O. Ookauni .
544. Dati su vektori ; = (-5,3) i b = (2. - J Odrediti vcktore:
a) a+ b; b)a- b; c)3a+2b; d)2a-4b.
. - - -
545. Oati su vektori a = (m- I)i +(3m+ 4) i b = (m + I) i + (3m+ 4)j,
gde j e m realan parametar. Odredili:
- - -
a) vektor v = 2a- 36 b:
b) za koje vrednosti parametra m vektor v je nula vektor?
546. Vektor razloziti po vektorima ;=(2,-1) i b={-4.3).
Odrediti koeficijente razlaganja.
547. Dati su vektori = (4,-12), b = (5,- 1) = t3,5) . Dokazali da po-
stoje dva realna broja min lakva da je a = mb+ nco
63

- -
..
548. Dati su vektori a=(4,1), b=(5,-I)
c = (3,5). Vektor c razloziti
po vektorima a i b.
549. Datje vektor; = sa pocetkom A,Sx" y,) i krajem A, (x" y,).
Odrediti Dekartove koordinate vektora a.
550. Data su temeoa trougla u Dek3..ltovom koordinatnom sistemu
A( I, - 4), B( 2, 3) i C( - 5, 4). Odrediti Dekaltove koordinate vektora
AC, BC i AB i zatim izracunati njihove intenzitete.
551. Data su temena cetvorougla A( -4, -22, B(5, - i D( - 5, 0).
Odrediti koordinate vektora: AB, AD, AC, BD, BC i CD, zatim
izracunati njihove ioteozitete.
552. U pravouglom koordinatnom apscisa vektora a je 6. Ako je
lal = 10, odrediti ordinatu vektora a.
553. Odrediti y, tako da tacke A( 1,3), B(3, 5) i C( 4, y) pripadaju istoj
pravoj. _
554. Odrediti realan parametar m, tako da vektori C/ = (3,-2) i b = (111,4)
budu kolioeami.
555. Data su tri temena paralelograma A(2, 5), B( - I, 2) i C( 6, I). Odrediti
cetvrto teme 0 paralelograma.
- - -
556. Sila F = 3 i - 4{. razlo!eoa je oa dye kompooente, od kojih je Iedna
data vektorom F, = 2 i + 8 j. Odrediti drugu komponentu si le F.
5.4. Osna i centralna simetrija
5.4.1. OSNA SIMETRIJA
Osna simetrija u odnosu na pravu s je preslikavanje koje proizvoljnu tacku
M preslikava u tacku M' = 0 ,( M), tako da je prava s simetrala duii MM'.
d,!
Prava s je osa simetrije. Simbolicki: 0, (M) = M' "" s simetrala duzi MM '.
557. Koliko osa simetrije (u ravni) ima:
a) kvadrat;
b) prayougaonik;
c) krui:nica;
d) ugao;
e) praya;
f) dui?
64
558.
559.
560.
561.
Odrediti ose simetrije figure koju obrazuju:
a) praya I kruznica;
b) dye prave;
c) dye kruznice;
d) dye koncentricne kruznice.
Koja od oyih figura ima osa simetrije i koliko?
Date. su koncentricne kruznice k(O, r), K(O,R) i prava p. Dokazati
ImphkaclJu: (K n pIA, B} II k n p = {C, D}) => AC = BD.
Date su dye koncentricne kruznice K (0 r) K (0 ). 1. _ ....
K (S)
. . , , , , ,r, I IU ""OIca
J ,r
J
Dokazall Impli kaciju: --
(K, nK
J
= {A,B}IIK,nK
J
= {C,D})=>
=> (AB II CD II AC = BD II AD =BC).
Syaka M koja pripada jednoj od poluravni odredeoom osom
slmetrlJe date duzi AB bliia je onom kraju iste duii koja pripada istoj
poluravOl kOJoJ pnpada I tacka M. Dokazati .
562. Konstruisati trougao najmanjeg obima ako mu dva temena pripadaju
kraclma datog ugla, a trece teme se poklapa sa datom tackom u
oblasti datog ugla.
563. Konstruisati romb ako jedna dijagonala ima duiinu d i pripada datoj
prayoj a, a krajeYi druge dijagonaJe pripadaju datoj pravoj b i datoj
kruzoici K.
564. Konstruisati trougao ako je pozoato: b, he i a + c.
565.* Na obali reke treba da se izgradi vodotoranj, odakle se vodovodom
povezuju naselja A i B sa iste strane reke. Odrediti optimaloo mesto
yodotomja da duzina vodoyoda bude mioimaJna.
566. * Dati su L xOy i praya p. Koostruisati kvadrat cija dva suproma te-
men a pripadaju kracima datog ugla, a druga dva pripadaju datoj pra-
voj p.
567.* U dati trougao upisati trougao oajmanjeg obima cije se jedno teme
poklapa sa datom tackom oa j edooj stranici datog trougla.
568.* Konstruisati jedoakokraki Irougao datog obi rna i visine koja odgo-
vara osoovici.
569. * Simetricoe slike ortocentra trougla u odnosu oa srranice trougla pri-
padaju opisanoj kruZoici oko trougla. Dokazati.
570.* Konstruisati pravougaonik ako su dati jedna srranica i zbir dija-
gonale i druge stranice.
65

571.* Konstruisati pravougaonik ako su date stranice a i razlika dij agonale i
druge stranice d - b.
5.4.2. CENTRALNA SIMETRlJA
CentTalna sirnetrija. U OdDOSU na tacku S je preslikavanje koje proizvoljnu
tacku M preslikava u taaku M' = a.c M) takvu daje S sredi ste duzi MM' .
Tacka S je centar simetrije.
ok!
Simbolicki : a,(M) = M'SM = SM' .
572.
573.
574.
575.
576.
577.
578.
Konstruisati simetricnu sliku datog cetvorougla u OdDOSU oa centar
sirnetrije koji:
a) De pripada cetvorouglu;
b) pripada cetvorouglu;
c) pripada jednoj stranici cetvorougla;
d) poklapa se sa jednim temenom cetvorougla.
Konstruisati simetricnu sliku polukruga u odnosu na centar sirnetrije
koji :
a) De pripada polukruznici;
b) pokJapa se sa centrorn polukruga;
c) pokJapa se sa jedDim krajem precnika polukruga.
Dati L xOy preslikati centralDom si-
metrijom u odnosu Da tacku S (sl. 5).
Dve duzi su centralno sirnetricne
prema jedDoj tacki 0 ako i sarno ako
su paralelne i r ndudame. Dokazati.
Koliko ceDtara sirnetrije irna figura sastavljena od:
a) dye prave koje se seku;
b) dye paralelne prave;
51. 5
c) tri paralelne prave razlicito udaljene jedna od druge?
x
Svaka prava koja sadrii presek dijagonala paralelograma i sece
jednu stranicu, sece i suprotnu stranicu. NjeD odsecakje raspolovljen
preSeCDOrn tackorn dijagoDala. Dokazati .
Date su tacke A, prava a i kruznica K( 0, r). KODstruisati duz MN sa
sreditem u tacki A i krajevirna na pravoj a i kruZDici K.
579. Poplava je uDistila granice pravougaone parcele cija je jedna straDa
tri puta veca od druge. Na jedDoj od duzih strana parcele nalazi se
pumpa za vodu, a na suprotnoj jedno stablo. Takode, Da parceli se
nalazi jedan elektricni stub podjednako udaljen od duzih stranica
66
pravougaonika, a u odnosu na manj e stranice dva puta je bliZi jednoj
od druge. Odrediti granice parcele.
580. U trouglu ABC tacke A,B,C, su sredista stranica trougla. tacka T je
teiiste trougla, a A" B"C, su sredista odgovarajucih duzi TA, TB. TC.
Trouglovi A,B,C, i A, B,C, su simetri cni u odnosu na lacku T. 00-
kazati .
581. Na suprotnim (naspramnim) strani cama AB i CD paralelograma
ABCD konstruisane su duzi AM = CN. Prava MN sadrti presecnu
tacku dijagonala. Dokazati .
582.
583.
584.
585.*
586.
587.
588.*
589.*
Na produzecima stranica paralelograma ABCD konslruisane su lacke
A" B" C" D, , tako da su tacke B, C, D. A sredisla odgovarajucih od-
secaka AA" BB" CC" DD,. Kori sleci centralnu simetriju dokazali
da je cetvorougao A,B,C,D, paralelogram.
Ako su tacke A i B, C i D dijametralno suprotne tacke dveju koncen-
tri cnih krumica, tada su odsecci AC i BD j ednaki i paralelni, iii pri-
padaju jednoj pravoj . Dokazati.
Dve spoljasnje kruzni ce jednakih poluprecnika sa jednom za-
jednickorn tackom odsecaju Da pravoj , koja sadrZi zajednicku lacku,
jednake tetive. Dokazati .
KODstrui sati trougao ako su date sve tri teiicne linije.
Konstruisati pravougaonik ako je dato jedno teme i dYe l.acke na
suprotnim stranicama, koje su si metri cne u odnosu na sredlste pra-
vougaonika.
Dati su kruini odsecak i tacka M u njemu. Konstruisati duz. cijije-
dan kraj pripada luku, drugi tetivi odsecka, a tacka AI Je sredl Ie
duzi.
Dati su u ravni 1:1 ABC i prave p i q (p.L q). Neka su a, i a y dYe
osne simetrije datog trougla. Dokazati da je:. .
a) a p (1:1 ABC) o a y CI:1 ABC) = a ,(1:1 ABC), gde Je a . centralna Sl -
metrija i p n q = (S);
b) p_CI:1ABC) = a. (1:1 ABC), (a= 180).
Ako : u a i a dYe osne simetrij e neke ravni 1C takve da je p 1. q i
p y
p n q = IS}, dokazati :
a) a p 0 a q = a j.;
b) a a = a 0 a p'
p y y
67

590.* Datje trougao ABC. Ako je p_ (a = 180) rotacija oko temena A da-
tog trougla, a a A centralna simetrija istog trougla, dokazati da je
OA=P-
a
5.5. Translacija
Translacija. Nekaje M bilo koja tacka ravni, a vbilo koji Preslika-
vanie koie tacku M preslikava u M', tako da je MM' = v naziva se
:J J Jef. __
translacija (pornak). Simbolicki : T Ii (M) = M' > MM' = v.
591. Dat je kvadrat ABCD. Odrediti njegove slike nastale translacijom
tako da se:
a) terne A preslikava u teme C;
b) teme A preslikava u srediste straniceBC;
c) terne B preslikava u presek dijagonala.
592. Dat je jednakostranicni trougao ABC. Odrediti njegove slike nastale
translacijom tako da se:
a) terne A preslikava u A' (BA' = A'C);
b) stranice AB preslikava u srediste stranice AC.
593. Dataje kruznicaK (0, R) sa precnikom AB. Odrediti translacije koje
preslikavaju:
a) tacku u tacku A;
b) tacku A u srediste poluprecnika OB;
c) tacku B u datu tacku M kruznice.
594. Translacijom preslikati dati trougao ABC za vektor v:
a) v= AB;
- -
b)v=BC;
c) v= CA.
595. Dat je trougao ABC. Translacijorn za vektor u = AA, (AA, tezisna
du:i preslikati dati trougao u t:,. A'B'C', zatim translacijom za
vektor v= AB preslikati trougao A'B'C' u t:,. A'B'C. Odrediti tran-
slaciju za koju se t:,. ABC preslikava u t:,. A'B'C.
596. Dati su trougao ABC i njegova slika t:,. A'B'C', dobijena nekorn
translacijom. Du:i ciji su krajevi centri opisane i upisane kruxnice
68
t:,. ABC jednaka je i paralelna duzi su krajevi centri opisane i upi-
sane kruzmce t:,. A' B'C'. Dokazati .
597.* Konstruisati trougao date stranice a cij a dva temena
pnpadaJu dvema datlm paralelnim pravama, a trece teme trecoj pra-
voj koja sece date paralelne prave.
59S.* Konstruisati jednakostranican trougao date stranice a cija dva temena
pripadaju dvema datim paralelnirn pravama, a trece datoj krufuici.
599.*
600.*
601.*
602.*
603.*
Date su prave '" I, . Konstruisati duz date duzine, paralelnu sa , ,
ciji krajevi pripadaju prav.ama " i I,. '
Dati su Lx Ay i vektor v, koji pripada
tacke B i C tako da B E Ax iCE Ay i da je BC = v iii CB = v.
Preseci dati trougao ABC pravorn, tako da vektor na oyoj pravoj, iz-
rnedu dye stranice trougla, bude jednak datorn vektoru v, koji pripada
ravni ovog trougla.
Date su dye kruznice K" K, i prava p. Konstruisati pravu n paralelnu
sa pravom p, na kojoj kruinice K, i K, odsecaju jednake duzi.
Date su kruznice K(O,r), K,(O, r) i dui AB. Konstruisati duz
paralelnu i jednaku datoj duzi, a da krajevi pripadaju datim kruini-
cama.
604.* Dati su prava p i kruznica K(O, r) . Konstrui sati vektor jed-
nak datorn vektoru v, tako da rnu jedan kraj pripada pravoj p, a drugi
kruZnici K.
60S. Odsecak prave, koji sadrZi srediste jedne stranice trou.gla i
je sa drugom stranicom trougla, Jednak Je POlovlru te stramce I
polovi i treeu straniou trougla. Dokazati.
606. Konstruisati trapez datih osnovica a i b (a > b) i dijagonala did, .
607. Konstruisati cetvorougao ako su date sve ceriri stranice i du:i koja je
odredena sredistirna dYe sup rome stranice.
60S. Konstruisati trougao ako su dati jedan ugao i visine koje polau iz te-
mena druga dva ugla.
609. Konstruisati trapez ako su dati:
a) osnovice i uglovi na veeoj osnovici;
b) razlika osnovica, oba kraka i jedna dijagonala;
c) obe dijagonale. ugao izmedu dijagonala I krak.
69

610. Dokazati da j e:
a) I ... 0 t... = 1 ... ;
AB Be Al
b) Iii 0 tv = lii+ii ;
C)t ijo /_ii=l a;
d) I .... 0 1 ... 0 t ... = ( ...... ;
AB He CA 0
e) Iii 0 tv = I v 0 ' ii-
(I ;; identicno preslikavanje).
5.6. Rotacija
Rotacija. Ako je M bilo koja tacka ravni. tacka 0 data tacka i a orii,entisani
ugao iste ravni. Kazemo daje M' slika ori ginala M doblvena rotaclJom oko
lacke 0 za dati ugao; , ako je OM = OM' i LMOM' =;. Tacka 0 je centar
rotacije, a ugao rotacije. Simbolicki :
def
p . (M) = M' > OM = OM' /\ LMOM' = a.
O.a
611. Oat je trougao ABC i ugao a = 120. Rotirati dati trougao za dati
ugao:
a) ako se centar rotacije poklapa sa jednim tern en om trougla;
b) ako centar rotacije pripada datoj tacki 0 van trougla.
612. Rotirati oko date tacke za dati ugao:
a) jednakostranicni trougao;
b) kvadrat;
c) kruzoicu;
d) pravilan
613. rotaciju datog trougla ABC oko tacke S za 60.
614. Data su dva podudama, orijentisana u istom smeru, trougla sa ne-
paralelnim stranicama, koji pripadaju istoj ravni. Odrediti centar i
ugao fotacije koja preslikava jedan trougao u drugi.
615. Oat je kvadrat ABCD. Neka je K srediste stranice AB, L srediste
stranice BC. Odrediti centar rotacije i ugao fotacije koja preslikava:
- -
a) duz AK u BL;
b) vektor AK u LC.
70
61 6. Trollgao A" B" C, j e sli ka IJ. ABC pri rolacij i za A = 90
0
oko da-
tog centra rotacije. Medij ana A, M, IJ. A,B,C, je nonnalna medijani
AM IJ. AMC. Dokazati .
617. Nad stranicama AB i AC IJ. ABC konstruisani su jednakostrani cni
trouglovi ABE i A CF. Ako se tacke C i E nc nalaze sa iSle strane
stranice AB, a FiB se nalaze sa iste stranc strani ce AC, tada je
EF = BC. Dokazat!.
618. Konstruisati jednakokraki trougao sa vrhorn u daloj lacki A i datim
uglom pri vrhu a, tako da mu temena osnove pri padaju datoj pravoj I
i datoj kruznici K( 0,1').
619. U dati trougao upisati j ednakokraki trougao ako su dati ugao pri vrhu
i polozaj tog vrha na jednoj stranici datog troll gla.
620. Dati su ugao xOy i tacka A u oblasti ugla. Konstruisati jednakokraki
trougao sa vrhom u A i uglom ii = 30, dok os tala dva temena B i C
pripadajll kracima datog ugla.
621.* Konstruisati jednakostrani cni trougao cij a temcna pri padaju trima
datim paralelnim pravama.
622. * Konstruisati jednakostrani can trollgao, tako da mu temena pripadaj u
trima datim koncentricnim kruznicama.
623.* Date su tri paralelne prave. Konstruisati kvadrat, tako da mu temena
pripadajll datim pravama.
624.*
625.*
626.*
627.*
628.*
629.*
Date su tacka A i dye paralelne prave p i q. Konstruisati jednakostra-
nisan trougao cije je jedno teme data tacka A, a ostal a dva pri padaju
datim paralelnim pravama.
Konstruisati kruzni luk ako je dato srediste, odgovarajuci central ni
ugao, a da krajevi luka pripadaju dvema datim pravama.
Konstruisati kvadrat sa jednim temenom u datoj taaki A, a temena B i
D pripadaju dvema datim paralelnim pravama.
Konstruisati kvadrat sa jednim temenom u datoj tacki A, a temena B i
D pripadaju dvema datim koncentricnim kruZni cama.
U dati kvadrat upisati jednakostranican trougao cije jedno teme pri
pada datoj taaki na jednoj stranici kvadrata.
Konstruisati jednakokraki trougao sa vrhom u datoj tacki i uglom pri
vrhu 52 30', tako da mu temena os nove pripadaju dvema datim
krumicama.
71

5.7. Neke vafnije teoreme 0 trouglu, cetvorouglu. mnogouglu i
kruznici
1. Ako su a,/3,y unutrasoji uglovi trougl a, a a"/3,, y, spolj asnji uglovi.
tadaje: a + /3 + y = 180, a, + /3, + y, = 360. /3 = a + y.
2. Ma koja stranica trougla manjaj e od zbira druge dYe, a veca od njihove
razlike.
3. Ako su a,/3,y,o uoutraSnji uglovi, a a"/3"y,, o, spolj asoji uglovi
cetvorougla, tadaje a + /3 + y + = 360 i a , + /3, + y, + 0, = 360.
n(n - 3)
4. Broj dijagonala n - ugla j e D n = 2 .
5 . Zbir unutrasnjih uglova n - ugla je S n = (n - 2) . 180.
.. . . (n-2)1 80
6. UnutrasoJI ugao pravllnog n - ugl a Je a = .
360
7 0. Centarlni ugao pravilnog n - ugla je E = --.
n
360
8. Spoljasnji ugao pravilnog n - ugla je /3 = --.
n
n
630. Mogu Ii memi brojevi unutraSnjih uglova t:rougla da zadovoljavaju ra-
zmere: a) I : 2 : 3; b) 3 : 7 : 8; c) I : I : 2 ? Ako mogu, izracunati
uglove.
631. U trouglu ABC L A = 25, L B = 68. Kroz nj egova temena kon-
struisane su prave paralelne naspramnim stranama. Izracunati uglove
trougla koj i cine ove prave.
632. Odrediti oblik trougla (prema uglovirna) ako je jedan unutrasnji ugao:
a) jednak zbiru druga dva;
b) veei od druga dva;
c) manj i od druga dva.
633. Dva ugla trougla iznose 60 i 72. Odrediti uglove koje obrazuju
visine trougla koje polaze iz temena datih uglova.
634. Odrediti ugao pod kojim se seku simetrale spoljasnjih uglova na hi-
potenuzi pravouglog trougla.
635. Pod koj irn se uglom seku simetrale ostrih uglova u pravouglom
trouglu?
636. Dokazati da se simetrale uglova a i /3 trougla ABC seku pod uglom
I{J = 90 + !.
2
72
637.
638.
639.
640.
641.
642.
643.
644.
645.
646.
647.
U ABC simetrala CD ugla y sece stranicu A B pod uglom
'P - 110 . Izracunatl lI glove trougla ako se zoa da je CD = Be.
U ABC simetrala CD ugla y gradi sa stranicom AB ugao
'P - 100 . Izracunatl unutrasnJe uglove trougla ako je BC = CD.
Simetrala AE ugla a i visina CD grade ugao .n = 500 I .
. .,.. . uou-
trasnJ e uglove troll gla ako je AE = BE.
i y trougl a ABC grade ugao'P. Akojea : cp = I : 2
/3 . y - I . 4. Izracunat l unutraSnJe ugl ove lrougla.
U pravouglom . trouglu ugao koji zahvalajll hipotenuzina visina i hi-
potenuzma tezisna duz je 28. Odrediti ugao izmedu hipotenuzine
tefisoe duzi i simetrale pravog ugla.
U j ednakokrakom trouglu ABC (AB = BC), simetrala ugla BAC i
visma AD kOJa odgovara kraku obrazuju ugao od 18. lzracunati
uglove trougla ABC.
U trouglu ABC (BC > A C) uglovi a i /3 razlikujll se za 30. Ako je D
tacka na stranici BC, takva da je AC = CD. [zracunati LBAD.
lzracunati unutrasnj e uglove trougla, ako je poznato da jedan ugao
. . 2 d I
IZOOSI"3 rugog, odoosno 4 treeeg ugla.
Na produzetku kraka AC jednakokrakog trougla ABC, iza tacke C
data je tacka D, tako da je CD = AC. Dokazati da je trougao ABD
pravougli .
U trouglu ABC unutrasnji ugao kod temena C je 40. Simetrale unu-
trasnjeg i spoljasnjeg ugla kod temena C u preseku sa pravom AB
odredujujednakokraki trollgaoCDE.lzracunati ugl ove trougla ABe.
U pravouglom trouglu hipoteouzina vis ina deli hipotenuzu na dva
odsecka cija je razlika jednaka duzini jedne katete. Izracunati uglove
trougla.
648. Ako se simetrale dva unutrasnj a ugl a seku pod uglom od 135. !ada je
trougao pravougli. Dokazati.
649. U trouglu ABC dati su uglovi a = 44 i y = 78. Na pravoj AB
uocene su tacke DiE, tako dajeD - A - B - E i daje DA = AC i
BE =BC. Izracunati uglove LADC i LBEC.
650. Izracunati unutrasnj e uglove jednakokrakog trougla ako:
a) Visina koja odgovara jednom kraku gradi sa drugim krakom ugao
od 32
b) Visine koje odgovaraju kracima seku se pod uglom od 48;
73

651.
652.
653.
654.
655.
656.
657.
658.
659.
660.
74
c) Visina koja odgovara kraku i vis ina koja odgovara osnovici seku
se pod uglom od 127 0; . .
d) Simetrala ugla na osnovici sa nasprammm krakol11 gradl ugao od
69.
U jednakokrakom trouglu simetrala ugla naoosnovici i vi s ina
struisana iz istog temena grade ugao od 15 . izracunatl unlitraSnj e
uglove tog trougla.
U tupouglom trouglu ABC iz temena A tupog ugla konstmisana je do
preseka sa BC duz AD, koja sa stranicom AB gradl ugao jednak Uglll
kod temena C. Zatim je konstrui sana duz AE kOja sa stranlcom AC
gradi ugao jednak ll glu kod temena B. Dokazati da je trougao ADE
jednakokraki.
Na stranici AB trougl a ABC uocena je tatka D tako da je BD = Be.
Ako je spoljasnj i ugao kod temena B 140, a unutrasnji kod temena
A 35, dokazati da j e AD = DC.
U trouglu ABC spoljasnji ugao kod temena A j e 134,. unutTasnji
ugao kod temena B je 62. l zracunati treci ugao trougla 1 ugao pod
kojirn sa seku simetrale uglova kod temena A lB.
Sirnetrala ugla a trougla ABC gradi sa simetralom y, (spolj asnji
ugao trougla) ugao j ednak uglu fJ. Dokazati .
2
Neka su u trouglu ABC uglovi fJ i y ostri uglovi i neka je fJ > Y. Do-
kazati da je ugao izmedu visine i simetrale ugla iz temena A jednak
fJ-y
2
U trouglu ABC stranice AB i A C produzene su preko temena B i C i
konstruisane su simetrale spoljasnjih uglova koje se seku u tacki O.
Dokazati da je LBOC = 90-
Ako su a, b, c stranice trougla, a I u tezisna duz, dokazati da je
b+c-a b+ c
.::....;-=---=- < I < --
2 Q 2'
U pravouglom trouglu teZisna duZ i visina konstruisane iz temena
pravog ugla obrazuju ugao jednak razlici ostrih glova trougla. Doka-
zati.
U trouglu ABC simetrale uglova a i y seku se u tacki M. lzracunati
ugao fJ ako se zna da je jednak polovini ugla AMC.
661.
662.
663.
664.
665.
666.
667.
668.
669.
670.
671.
672
673.
674.
675.
Ako je M stranice AC, N sredi ste stranice BC trougla ABC,
tad a j e 2 MN - AB 1 MN II AB. Dokazati.
Svaka stranica trollgla manj aje od polovine nj egovog obima. Dokazati .
Zbir vis ina trollgla manj a j e od njegovog obima. Dokazali .
Ako za stranice trougla vazi a < b < c, dokazati :
)
a+b+c a+b+c
a a< ; b) c>---":'
3 3 .
Zbir tei isnih duzi trollgla veci je od poluobima trougla. Dokazati.
Zbir tezisnib duzi trougla veci j e od njegovog obima. Dokazali.
Sredista stranica romba su temena pravougaonika, a sredi sta stranica
pravougaonika su temena romba. Dokazati.
Sredista stranica j ednakokrakog trapeza su temena j ednako-
stranicnog paralelograma. lspitati : kada je ovaj paralelogram romb, a
kada kvadrat.
Sredista stranica cetvoroll gla cij e su dij agonale medusobno nOT-
maine Sll temena pravougaonika. Ispitat i kada je ovaj pravougaonik
kvadrat.
Ako je AA' tezisna duz trougla ABC, tada su tacne implikacije:
BC
a) AA' = - => L A = 90'
2 '
BC
b) AA' > - => L A < 90
2 '
c) AA' < BC => LA> 90. Dokazati.
2
U trouglu ABC prava p II AB i sadrZi presek S simetrala uglova a i p.
Akoje pn AC = {M}, a pnBC = {N), tadaje MN = AM +BN.
Dokazati .
Ako je tacka 0 ortocentar trougla ABC, dokazati da je
L AOB + LC = 180.
Sredisnja duZ MN trapeza ABCD paralelna je sa osnovicama i jednaka
je njihovoj aritmetickoj sredini. Dokazatt.
Dokazati da j e trapez sa jednaki m dijagonalama jednakokrak
Ako se j ednake telive AB i CD kruznice k(O) seku u tacki P 1 ako Je
PA > PB i PC > PD, tada je PA = PC 1 PB = PD. Dokazan.
75

676.
677.
678.
679.
680.
681.
Duzi AM i AN su tangente duzi kruwice k( 0) koje odgovaraju tacki
A. U tacki P na manjem luku MN kruwice konstrUlsana Je tangenta
koja sece ove duZi u tackama B i C. Dokazati da je obim trougla ABC
konstantan i jednak 2 AM.
Zbir unutrasnjih uglova bilo kog n-trougla jednak je (/1 --- 2) . 180.
Dokazati .
Zbir spoljasnjih uglova bilo kog konveksnog n-trougla jednak j e
360. Dokazati.
. . n(n --- 3) .
Broj dijagonala bilo kog n-trougla Jednak Je 2 Dokazat!.
Tri unutrasnja ugla cetvorougla su 75, 105 i 100. Moze Ii se oko
ovog cetvorougla opisati kruznica?
Na datoj kruwici tacke A, B, C dele kruwicu na t ~ i del a. [zracunati
unutraSnje uglove trougla ABC ako se delov! kruZnlce odnose kao
I : 3 : 5.
682. Date su kruwica K(O) i prava a. Konstruisati tangente date kruznice
koje su:
a) paraleine sa pravom a;
b) normaine na pravu a.
683. Konstruisati kruZnicu koja sadrZi dam tacku A i datu pravu b dodi-
ruje u datoj tacki B.
684. Ako su b i c katete, a hipotenuza pravouglog trougla i r poluprecnik
upisane kruZnice, tada je 2 r = b + c --- a. Dokazati.
685. Konstruisati kruZnicu koja dodiruje dye prave koje se seku, i to
jednu od njih u datoj tacki.
686. Konstruisati kruznicu datog poluprecnika, koja sadrZi dYe date tacke.
687.* Konstruisati trougao ako su dati dva ugla i poluprecnik opisane
kruwice.
688.* Konstruisati trougao ako su dati visina i tezisna duz. koje odgovaraju
istoj stranici, i poluprecnik opisane kruwice.
689.* a) Konstruisati kruznicu datog poluprecnika R koja dodiruje datu
pravu h i datu kruznicu k (0, r).
b) Konstruisati kruZnicu koja dodiruje datu kruznicu k (0, R) i datu
pravu h u datoj tacki M.
690.
691.
692.
693.
694.
695.
Kolnstrui sati skup taeaka iz kojih se data duz AB vidi pod datim
ug om a.
Na datoj pravoj p odrediti tacku iz koje se data duz AB vidi pod da.
tim uglom:
a) 45; b) 60; c) 75; d) a .
Konstruisati trougao ABC ako je dato:
a)a,lu,a; b)b, h,, /3; C)C, fc'Y'
Konstruisati proavougli trougao ako je data hipotenuza i njena visina.
Konstruisati jednakokraki trougao ako je data osnovica i ugao pri
vrhu.
Konstruisati jednakokrako pravougli trougao ako je data njegova
hipotenuza.
696.* Konstruisati pravougli trougao datog obima i visine koja odgovara
hipotenuzi.
697. Konstruisati kruznicu koja dodiruje datu pravu p i datu kruwicu
K (0, R) u datoj tacki M.
698. Konstrui sati kruznicu koja dodiruje dYe date kruznice K (0, R) i
K, (0" R,), i to prvu u datoj tacki M.
699. Konstruisati kruznicu datog poluprecnika r koja dodiruj e dye date
kruznice K (0, R) i K, (0" R, ).
700. Konstruisati kruznicu koja sadrZi datu tacku A i dodiruj e dYe date
paralelne prave a i b.
701.* Konstruisati trougao ako su dati jedna stranica, ugao naspram nje i
visina koja odgovara toj stranici .
702. Konstruisati pravougli trougao ako su dati:
a) hipotenuza i ortogonalna projekcija jedne katete na hipotenuzi;
b) ortogonalne projekcije kateta na hipotenuzi.
703. Stranice trougla ABC su: a, b i c, as poluobim trougJa. D o d i m ~ tacke
upisane kruwice dele stranice trougla na odsecke: s - a, s --- b ! S --- c.
Dokazati.
704. Ako je krak jednakokrakog trapeza arinnericka sredina osnovica, u
njemu se moze upisati kruwica. Dokazan.
705. Tezisna duz trougla manja je od njegovog poluobirna. Dokazati.
706. Tezisna duz trougla manja je od poluzbira strunica izmedu kojih se
nalazi.
77

707.
708.
709.
710.
711.
712.
713.
714.
715.
716.
717.
718.
719.
720.
721.
Tezisna duz pravouglog trougla koja odgovara hipotenuzi jednaka je
polovini hipotenuze. Dokazati .
Visina koja odgovara kraku jednakokrakog lrougla obrazuje sa osno-
vieom ugao jednak polovini ugla pri vrhu. Dokazati.
Preenik AB i tetiva AC kmzniee k obrazuju ugao od 30. Tangenla
konstruisana u lacki C sece pravu AB u tacki D. Dokazati da j e lrou-
gao ACD jednakokraki.
Na datoj pravoj odrediti tacku iz koje se dala duz vi di pod dat im uglom.
U trouglu ABC odrediti lacku iz koj e se sve tri straniee trougla vide
pod istim uglom. I
lzracunati periferijski ugao nad kruznim Iukom jednak - kruzne
1
. .. 12
mlJe.
Tackama A i B kruzna Iinija j e podeljena na dva kruzna Iuka koji
stoje u razmeri 5 : 7. izracunati periferij ske uglove koji odgovaraju
kruznim lueima.
Izracunati ugao izmedu tangente i tetive ako teliva deli kruznieu na
dva luka u razmeri 3 : 7.
Dva podudama kruga seku se pod uglom a = 60. Izracunati u
stepenima manji krufui luk odreden presecnim tackama.
lz jedne krajnje tacke precnika kruzniee k konstruisane su tangenta i
seciea koje obrazuju ugao a = 20 30'. izracunati u stepenima manji
Iuk izmedu tangente i seciee.
U tetivnom cetvorouglu dva unutraSnja ugla na jednoj straniei iznose
152 i 134. Odrediti dmga dva ugla cetvorougl a.
Sirnetrale unutrasnjib uglova rna kog cetvorougla uvek obrazuju
tetivni cetvorougao. Dokazati .
U tangentnom cetvorouglu tri uzastopne straniee iznose 5 em, 9 em i
15 em. Izracunati cetvrtu stranicu cetvorougla.
KruZniee k, i k, se dodiruju spolja u tacki A. Ako je prava BC nji-
hova zajednicka spoljasnja tangenta, ugao BAC je pray. Dokazati.
Ako se u tetivnom mnogouglu sa pamim brojem stranica unutrasnji
uglovi oznaceredom saa"a"a
J
, , tadajea, +a
J
+a , + ... =
= a, + a 4 + a 6 + ... Dokazati.
722. Ako se u tangentnom rnnogouglu sa pamim brojem stranica oznace
stranice redom sa a" a" a
J
, , tada je
a
l
+ a
J
+ a, + ... = Q, + a, + as + ... Dokazati .
78
723.
724.*
725.
726.
727.*
Ako je u j ednakokrakom lrouglu osnoviea a j ednaka visini koia
d
. . 5 J
o govara osnovlel, tada je R = - a gde J'e R pol - ik .
_ . 8 ' uprecn oplsane
klUzfllce lrougla. Dokazali .
U pravouglmn sim
7
traia pravog ugla istovremeno j e i sime-
tral a ugla kOJ!. obrazuJu vlsma 1 tezisna duz. koje odgovaraju hipote-
nuzi. Dokazall.
Ako se iz svakog tern en a trougla i njegovog lezista konstrui su nor-
maine duzi na bilo koju pravu koj a ne sece njegove strani ce, onda je
zblr normala IZ temena tn puta veci od normalne duzi iz tezista. 0 0-
kazan.
Za unutrasnje uglove cetvorougla vaii produfua proporeija
a : 2 = f3 : 3 = y : 4 = <5 : 7. lzracunati uglove cetvorougla.
U trouglu ABC izabranaje tacka M. Dokazati daj e LAMB > LACB.
728. * Na strani ei DC dalog kvadrata ABCD dala j e lacka M. Simetrala ugla
BAM sece stranieu BC u lacki N. Dokazati daje AM = DM + BN.
729.* Dat je pravougaon ik ABCD u kome je AB > BC. Tacka B, j e si mel-
riena tacki B u odnosu na pravu AC, a E je presek praviJl AB, i CD.
Dokazati da su trouglovi ADE i CEB, podudarni .
730.* Ako su AM i BN visine trougla ABC, lada je cetvorougao ABMN
tetivni. Dokazali .
731. * Neka su uglovi nalegli uz vecu osnovieu jednakokrakog lrapeza jed-
naki 60 i neka j e manja osnoviea jednaka kraku. Dokazati : da su di-
jagonale ovog trapeza normalne na kraeima. da polove uglove uz
vecu osnovieu i da se seku pod uglom od 60.
732. Neka su D, E iF dodime lacke upi sane kruznice u lrouglu ABC.
Dokazati da su uglovi trougla DEF, 90 - !:., 90 - f!... 2 ' 90 - f,
2 _
gde su uglovi a ,f3 i y uglovi trougla ABC.
733. Simetrale ugl ova trougla ABC, seku opisanu kruznicu oko trougla u
tackama X, Y, Z. Uglovi trougla XYZ su: 90 - %, 90' - %,
90" - 1::. Dokazati . (a , f3 , Y uglovi trougla ABC).
2
734. U trouglu ABC razlika dvej u stranica jednaka je razlici on
koje je podeljeoa treca stranica dodimom lackom uplsane kruZOl ce.
Dokazati.
79

735. Data je poluk.ruZnica precnika AB. Na kruznorn luku date su tacke D
i E. Tetive AD i BE, kao i tetive AE i BD seku se u tackarna F I G
(tacka F ne pripada polukrugu). Dokazati da je FG .L AB.
736. Neka je ABCD kvadrat upisan u krug, a P je rna koja tacka na luku
AD. Ugao DPA je tri puta veci, od rna kog ugla doblJenog spaJanJern
tacke P sa dva uzastopna ternena kvadrata. Dokazati .
737. Ako se u pravilnorn petouglu dYe nesusedne stranice produze do svog
preseka, oba produZetka jednaka su dijagonali petougla. Dokazati .
738. Visina rornba polovi njegovu stranicu. Izracunati ugao izmedu visioa
romba koje same terne tupog ugla.
739. tacke simetrala unutrasnjih uglova pravougaonika su te-
rnena kvadrata. Dokazati .
740. Datje krug sa centrorn O. Tangente konstruisane u krajnjirn tackarna
precnika AB, seku proizvoljnu tangentu u tackarna C i D. Dokazati
da je ugao COD pray.
741. Projekcije dijagonale paralelograrna na rna kojoj pravoj jednaka je
zbiru projekcije dye susedne stranice na istoj pravoj . Dokazati .
742. Ugao izmedu simetrala dva uzastopna unutrasnja ugla cetvorougla
jednak je poluzbiru druga dva ugla tog cetvorougla; a ugao izrnedu
simetrala dva uzastopna spoljasnja ugla jednak je poluzbiru ta dva
unutaSnja ugla. Dokazati .
743. Ostar ugao izmedu simetrala suprotnih unutraSnjih uglova cetvo-
rougla jeclnak je polurazlici druga dva ugla. Dokazati.
744.
745.
746.
747.
748.
749.
80
U trouglu ABC simetrale spoljasnjih uglova kod ternena B i C seku
se u tacki O. Dokazati da je ugao BOC = 900 _ a.
2
U trouglu ABC, razlika uglova y i f3 iznosi 90. Simetrala ugla a
obrazuje sa stranicom BC ugao od 45. Dokazati .
Vis ina koja odgovara kraku jednakokrakog trapeza jednaka je polo-
vini vece osnovice trapeza. Izracunati uglove trapeza.
U pravouglorn trouglu hipotenuza je dva puta veca od jedne katete.
Izracunati ostre uglove trougla.
U trouglu ABC vi sine AF i CE seku se u tacki O. Ako je CO = AB,
izracunati ugao A CB.
U jeclnakokrakom trouglu simetrala ugla na osnovici sece krak pod
uglom, jednakim uglu na osnovici. Izracunati uglove jed-
nakokrakog trougla. .
750. ugla paralelograrna sece jednll njegovu stramcu pod
uglorn kOJ I Je Jednak Jednorn od uglova paralelograrna. Izracunati laj
ugao.
751. Sirnetrala ugla koga ci ne dij agonala i strani ca romba obrazuje sa
drugorn stranicom ugao od 66. Izraeunati uglove romba.
752.* Datj e provougli trougao ABC (ugaoC pray) . Neka Sll AD i BF sime-
trale lI glova (tacka D E BC, F E AC). Tacke MiN su onogonalne
proj ekcij e taeaka F i D na hipotenuzu. lzracunaj ugao MCN.
753. Dat j e trougao ABC. Van trougla konstrui sani su kvadrati ABDE i
ACFG. Ako jeCE n BG = {HI, dokazati daje CE =BGiCJ..BG.
754. Izracunati uoutrasnj i ugao pravilnog mnogougla, ako je razlika broja
dij agonala i straoica 25.
755. Koji pravilan moogougao ima tri puta veci ugao od spolj aSnjeg?
756. Izracunati zbir unutrasnjih uglova u vrhovima petokrake zvezde.
757. Spoljasnji ugao pravilnog mnogougla je devet puta manji od unu-
trasnj eg ugla. lzracunati broj dijagonala log mnogougla.
758. Ako se broj stranica pravil nog mnogougla poveea za 2, tada 'e cen-
tralni ugao smanji za 6. Odredi ti broj dijagonala mnogougla.
759. Koli ko dij agonala ima pravi lni mnogougao, ciji je zblr unutraSnJlh
uglova I
760. Za koliko se poveea zbi r uglova mnogougla, ako se broJ
stranica poveea za 5? .
761.* Ako se broj stranica mnogougla poveea za I I, ooda njegovlh
dijagonala poveea za 199 1. Odredi ti zbl r uglova tog
mnogougla.
762. Na hipotenuzi BC pravougl og trougla ABC date su tacke DiE. takve
. da je BE = AB i CD = AC. Izracunati ugao DAE.
763.* Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea za dva njegov
ugao poveea za 9. Odrediti broj stranica (KlaslfikacloDi
ispit iz rnaternatike za up is na tehnicke I rnaternatlcke fakultete u
Beogradu 1991.)
764. * Tetiva kruga je za 2 manja od precnika, a odstojanje centra kruga ad
tetive za 2 manje od poluprecni ka kruga. Izracunatl duzm.u teu\ e
(prijemni ispil iz malernatike za UPIS oa Beogradskl uDlHfZllelJ
una
.
1991.)

765.* Nekaje u trouglu ABC, AB = AC i ugao kod temena A yet i od 30 i
nekaje D tacka na stranici BC takya daje AE = AD. lzracunati ugao
EDC. (Prijemni ispit iz matematike za upi s na Beogradski uni yer-
zitet, juna 1992.)
766. Dat je jednakostranicni trougao ABC. Ako se sye tri strani ce trougla
produze za duzi jednake stranici datog trougla tako da j e A - B - A
i A - C - B, i C - A - C" tada je trougao A, B, C,
stranicni. Dokazati.
767.* Oko trougla ABC opisana je kruZnica k i u tacki C konstruisana j e
tangenta 1 na nju. Ako praya p para Ie Ina sa tangentom 1 sece strani cu
AC u tacki E, a strani cu BC u tacki D, tada j e cetyorougao ABDE
tetivni. Dokazati .
768.* Oko trougla ABC opisana je kruznica k i u tacki C konstui sana j e
tangenta 1 na nju. Ako kruznica k, koj oj je precnik strani ca AB
trougla ABC, se6e stranica AC i BC u tackama MiN dokazat i da je
duz MN paralelna sa tangentom I.
769. Ugao izmedu krakoya trapeza je pray. Dokazati da j e zbir kyadrata
dijagonala jednak zbiru kyadrata osnoyica. .
770. U prayougaoniku ABCD je AB = 2BC. Na stranici AB dataje tacka
P takya da je LAPD = LDPC. Izracunati taj ugao.
771. U kyadratu ABCD je M srediste stranice CD, a N je srediste stranice
AD. Duz BM i CN seku se u tacki E. Dokazati da je:
a) BMl.CN; b) AE = AB.
772. Dat je paralelogram ABCD. Ako tailka FE AD, F - D - A i
DF = AD. Tacka E E AB, A - B - E i AB = BE. Dokazati da je
F-C-E.
773. Ako se iz rna koje tacke na simetrali datog ugla xAy konstruisu
paralele sa kracima do preseka sa kracima dobiyeni cetvorougao j e
romb. Dokazati .
774. konstruisanih iz tacke preseka dijagonala romba
na nJegoye stramce Jesu temena prayougaonika. Dokazati .
775. Simetrale unutrasnjih ugloya prayougaonika obrazuju kvadrat. Do-
kazati.
776. Ako je manja osnovica trapeza jednaka zbiru krakova simetrale unu-
uglova na vecoj osnovici seku se na manjoj Doka-
zall.
82
777.* Ako je vee a osnoyica trapeza j ednaka zbiru krakova.
lI gloya na manJoj osnovici seku se na veeoj osnovici. Dokazali .
778.* U syakom konyeksnom cervorouglu zbir dijagonala je eci od zbira
dYeJlI naspramlllh strani ca. Dokazati .
779.* U konveksnom cetvorouglu zbir dijagonala je veei od poluobima. a
manji od obima toga cetyorougla. Dokazati .
780. U konveksnom cetyoroll glu zbir dya spoljasnja ugla jednak je zbiru
dva unutrasnja ugla koj i im ni su susedni . Dokazali .
78t. Dat je trougao ABC. Poluprecnik OA kntga opi sanog oko trougla
normal an j e l1a prayu B,C" gde Sll B, i C, podnofj a visina konslrui-
sanih iz temena B i C. Dokazati .
782. U jednakokrakom trouglu ugloyi na osnoyici su dva puta veei od
ugl a pri yrhu. Osnoyica trougl a je stranica praYilnog pelougla upi sa-
nog 1I kruzni ci opisane oko trougl a. Dokazati .
783.* U kruznici k(O,R) upi sani su kvadrat stranice a i jednakostranican
trougao stranice b. Dokazati da j e a' : b' = 2: 3.
784.*
785.
786.*
787.
788.
789.
790.
Ako se iz sredi sta jedne katete prayouglog trougla konstruise nor-
mala na hipotenuzll , tada je razlika kvadrata odsecaka hipotenuze
j ednak kvadratu druge katete. Dokazati.
PoslOji Ii mnogougao koji ima: a) 1710 dijagonal a: b) 1988 diJa-
gonala. Koliko stranica imaju trazeni mnogougloyi ?
Neka je D tacka u kojoj krug upi san u pravougli trougao ABC dod,-
ruj e hipotenuzu AB. Dokazati da tada Yazi jednakost
AC BC = 2AD BD.
Ako se broj stranica konveksnog mnogougla poveea za 5, onda se
broj dijagonal a po vee a za 45. Odredltl broJ srraOlca prvObltnOg
mnogougla.
Oko jednakosrranicnog trougla ABC opisana je a luku
BC data j e proizvoljna tacka M. Tada Je BM + eM - AM. Do-
kazati .
Ako se broj stranica konyeksnog mnogougla. za 5, onda se
broj dijagonala poveea za 1990. Koliko straOlca Ima rnnogoug
ao
sa
takvim osobinama?
Broj dijagonala konveksnog mnogougla je 8 puta veei ad broJa
stranica. Odrediti zbir unutraSnjih uglo a tog mnogougla.
3

VI GLAVA
6. RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI
6.1. Polinomi i opcracijc sa njima
Definicija 1. Neka su ao,a" a" .... a
n
dati real ni broj evi . Presli kavanje P
kojim se realan broj x preslikava u relan broj
( I) aox + a,x-' + a,x- '+ ... +a" naziva se realan pohnom.
Definicija 2. Ako je a
o
'" 0 broj n naziva se step en polinoma P. sto se
zapisuj e n =st P i kaie se da je polinom P n-tog stepena po x.
Polinom (\) je sreden po opadajucim stepenima. Polinom moze da bude
sreden i po rastucim stepenima promenljive.
Bezuov stav. Ostatak r deljenja polinoma P(x) sa x - a, gde j e a konstanta,
jednakje p ea), tj . r = pea).
Ako je ostatak r = pea) = 0, polinom P( x) je deljiv sa x-a.
Potreban i dovoljan uslov da polinomi P( x ) i Q( x) budu identicki jednaki je
da koeficijenti njihovih odgovarajucih clanova budu jednaki.
791. Srediti polinom 2x + 3x' - 4x + 5x' + 2x' + I - x' po rastucim ste-
penima.
792. Sreruti polinome:
a) 5 + 2x - 3x' + 4x + 6x' - 2;
b) x' + 2x' - x + 4 + 2x' - 3x' - 3 - x'
po opadajucim stepenima.
793. Odrediti zbir polinoma 5 + 2x + x' i 6 + 8x + 4x' + 8x'.
794. Pomnoziti polinome x' + 2x - 7 i 2x' - x + 3.
795. Dati 5U polinomi P(x) = x' + 2x' - I i Q(x) = x' + x + I.
Odrediti polinome:
a) P(x) + Q(x); b) P(x) - Q(x); c) P(x) Q(x).
796. Dati 5U polinomi: W(x) = - 2x' + 3x - I; P(x) = 4x' - 5x + 3;
Q(x)=-3x' - 8x+ 7.
Odrediti polinome:
a) W(x) - P(x) + Q(x); b) W(x) + P(x) - Q(x);
c) W(x) - PCx) - Q(x); d) 2W(x) - 3P(x) + Q(x);
e) - 3W(x) + 2P(x) - 5Q(x).
84
797.
798.
799.
800.
DatjepolinomP(x)=(r+I) ' _{r+2)(x'+2 I) S ' d" I'
P(
. .. ' . x - . re lit po 1-
nom x) po opadajuclm stepenima.
Odrediti realne parametre a, b, c, tako da su IJolinom' P( ) . Q( )
'd 'X . d k' I X I X
I enth;no je na I :
a) P(x) = 2x' - 9x' + 13x - 6 i Q(x) = ( x - 2)(a1" + bx + c):
b) P(x) = 6x' - 23x' + 29x - 12 i Q( x) = (x - I)(ax' + bx + c);
c) P(x) = 12x' - 40x' + 27 x - 5 i Q(x) = (31' - I)(ax' + br + c):
d) P( x) = x ' - 2x' + 3 i Q(x) = (x + I)(al" + bx + c);
e) P( x) = 2x' - x ' + x+ 4
i Q( x) = (x + 2)(aT' + bx + c).
Odrediti kolicnik polinoma:
a)(2x' + x- 3):(2x+ 3); b)(3x' + x - IO) :(x+ 2);
c)(2x' + 5x' + 7x+ 4) :(x+ I);
d)(2 x' + x' + x- I) :(x' + x + I),
Odrediti kolicnik polinoma:
a)(a'-b'):(a+b); b)(a' +b' ): (a+b);
c)(a
'
- b
'
) : (a' + ab + b'); d)(x' - 3x' + 3x - I): (x' - 2x + I).
801. Dat je polinom 2a,x' - 4x' + ax - 2a, gde je a jedan parametar.
a) Odrediti parametar a tako da dati polinom bude deljiv sa x - 2:
b) Odrediti vrednost para metra a tako da ostatak deljenja datog
polinoma sa x - 2 bude - 8.
802. Za koje je vrednosti realnih parametara a, b. c polinom F(x) deljiv bl-
nomima: x - I, x + 2. x - 3;
a)F(x)= x' +ax' + bx+c;
b)F( x) = x' - x' +ax' + bx+c?
Koristeci Bezuov stay iii na neki drugi naCin, odreruti ostatak deljenJa
polinoma (803-806):
803. (2x' - x' + 3x' - 4x+ I) :(x - I).
804. (3x - 2x
5
+ x' - 4x - I) :(x+ 2),
805. (x' + 2x' - 3x' + x - I): (x + ) .
806. (2x' - 4x' - 6x' + 2x - 8): (2x - 3).
5

Odrediti ostatak pri deljenju polinima P(x) polinomol11 f {x) (807-
811):
807.* P(x) = X200 - 3X
' 99
- 1, f(x) = x' - 4x + 3.
808.* P(x) = X'OOO - 4X
'998
+ 2, f(x) = x' - 2x.
809.* P( x ) = x'ooo - 125x
' 997
+ 5, f(x) = x' - 5x.
810.* Polinom P(x ) pri delenju sa x + I daje os tatak 3, a pri delenj u sa
x - I ostatak 5. Odredi ti ostatak pri delenj ll P(x) sa x' - I.
811.* Ako polinom P{x) pri delenjll sa x - I daje ostatak 6. a pri delenjll sa
x + 2 ostatak -3, odrediti ostatak pri delenj u P{x) sa {x - 1 )( x + 2)
812. Odrediti realan m tako da poli nom
p(x) = x + mx + 3x' - 2x + 8, bude delJl v sa x + 2.
813. Odrediti realan parametar m tako da polinom
p{x)= 9(x - m)'{5x - 16) - (x -12)( 7x -19) ' , bude delj iv sa
x - 3.
814. Za koj e je realne vrednosti parametra n polinom
p{x) = x' - 311x' + 4( /1 ' + I) x - (n' + 5) delj iv sa x - I?
815. Odrediti realne vrednosti parametara a i b da polinom
p(x ) = ax' - bx' - 5x + 4
pri deljenju sa x + 1 daje ostatak 6, a pri delj enju sa x - I daj e osta
tak 2.
816 D
I' () 4 , ,
at Je po mom p x = x + x + ax' + bx + c. Odrediti realne bro
j eve a, b i c tako da pri delj enju datog pol inoma sa: x - I, x 2, x - 3
ostaci deljenja budu redom I, 2 i 3.
817.* Za koje j e realne vrednosti parametra m pol inom
p{x)= mx' + Il x' + 7x + mdelji v sa 2x+ 3?
realne brojeve m i /1 tako da polinom p(x) bllde delj iv
pohnomom f ( x ), zatim odrediti njihov koli cnik Q( x) (818-822):
818. p(x) = 6x' + II1X' + 27 x' + nx' - 5x + 6, f{ x ) = 3x' - 5x + 6.
819. p(x) = 2x' + 5x' - 17 x' + mx + n, f( x) =, 2x' - x - 6.
820. p{x ) = x' - 3x' - 4, f( x ) = x' + II1X + n.
821. p(x ) = x' + II1X' + nx - 3, f{x) = x' - x + I.
822. p(x) = x' + 2x' + 5x' - 4x + m, f ( x) = x' - x + n.
86
6.2. Rastavlj anj e polinoma na ciniocc
Za rastavljanje pol inoma na cini oce koriste se slede ,. 'k " r
. . ". CI za om I .onnule:
I . Dlstnbllll vm zakon - Izdvajanj e ci ni oca ispred za rade
ab ac = a{b c). g
2. Grupisanj e clanova
J ax+ay + bx + by = x(a+ b)+ y {a+ b)={a+ b)(x + 1').
3. Kvadrat zb,ra .
a' + 2ab + b' = (a+ b) ' = (a+ b){a+ b).
4. K vadrat razli ke V
a' - 2ab + b' = {a - b)./= (a - b)(a - b).
5. Razlika kvadrata ,
a' - b' = {a - b){a + b}= {a+ b}(a- b}.
6. Razlika kubova
a J - b J = (a - b){ a' + ab + b').
7. Zbir kllbova
a
J
+ b
J
= {a+ b)(a' - ab + b' }.
8. Kub razli ke
a
J
- 3a' b + 3ob' - b
J
= (a - b)' = (a - b)(a - b)(a - b).
9. Kub zbira
___ a
J
+ 3a' b + 3ob' + b
J
= (a + b)' = (a + b)(a + b)(a + b).
823. Dokazati identitete:
824.
ala' - b' = (a- b)(a+ b);
b)(a - b) ' = a' - 2ab + b';
c)(a + b) ' = a' + 2ab + b';
d) a' . - b J = (a - b)( a" + ab + b'}; /
e) a
J
+ b
J
= (a + b}{a' -ab+ b');
f) (a - b)1 = a
J
- 3o' b + 3ob' - b' ;
g)(a + b)J = a
J
+ 3o' b + 3ob' + b
J
Koristeci formule (a + b)' = a' + 2ab + b' sleva nadesno, odreditt
kvadrat izraza:
a)2x +3y;
d)a- b- c;
g) 3x - J3;
b) 3xy - 4;
e) 100 - I;
b) a..fi + bJ3;
c)a+b+c;
f) I 000 + I;
i).!. x _l..
2 4

825.
826.
Odrediti kub datih izraza:
a) x + 2; b) x - I;
d) ax + by; e) Xl + 3a/;
c)2x-3y;
I a
t)- - -.
2 3
Dopuniti date polinome tako da postanu kvadrati bi noma, zatim ih
oapisati kao kvadrate biooma:
a) x' + 2x+ ".; b) x' -12x+ . . . ;
, , 4 .
d) x - 4mx + ... ; e) a +"5 a + .. . ,
g)I-4p+ . . . ; h)a' -ab+ ... ;
. ) 9 '+4 ' + ' k) '+ ' + .
J 16 x y ... , x y . .. ,
c)a' - 24a + ... ;
t) a' + 2.)5;; + .. . ;
h) 25x' + 1 + .. . ;
I)a' + 0,25 - ... ;
Koristeci formulu a' - b' = (a - b)(a + b), rastavi ti izraze (827-
------
1):
.!.a' -.!. b'
4 9 '
' 1
d)--a"
16 '
b) y' - 25; c) 16-a';
e) 9a' -I; f) 9 x' - (.fj) ';
h) 0,25x' y' - 0,0001.
4 , 9 , 49
b) - x - - y ' c) - m - 36'
25 16' 81 '
e) 144a' -' 25x' ;
t) 169x' y' - I;
g)a' - b'; h)a"" - b"'.
829. a)(a+ b)' -c'; b) ( x' + y)' -I; cHx- 2y)' - 9z';
d)(a - 5b)' - a'b'; e) 0,49a' - ( x - )')' ; f) I - (2x - 5y')'.
830. a)(2a+b)'-(x+3y)'; b)4(a-b)'-(2a+I)';
c)(x + 3y)' - 9(x - y)' ; d) 4(a + b) ' - (5 - e)' .
, ,
, , x y ,
831. a)8la -!6b; c)(3x -I)--25;

S Koristeci formulu a] - b] = (a - b)(o' + ab + b'), rastaviti izraze:
a)x] -1; b) x] - 27; c) 1- 270 ];
d) 64a] - b
6
; e) 343x] - 27 y]; f) 1 0000 ] _ O,OOlb];
g) 125x] - 8.
88
" Koristeci ronnulu a ] + b ] = (a + b)( , _ I ' '.
a a J + h ). raSlavlll Izrazc.
a) x
J
b)a ' b' + c) 8a ] + b];
d) 27 + - \I '. ) I + 0 00 ]
8" e , Ix; l)(x+I) '+ 125;
g) (a + 5) ' + 343.
) 83.Zl Rasta,viti na cioi oce polinome:
L.-J a) 4x- + 4x + I; b) O.Ol x' + XY+25y';
d)-2yz + y' +z'; e)a'-8a'e +16e';
835. Rastaviti na cini oce polinome:
c)a' +0+ 0.25;
9m
2
1)16+ 4+ 3m .
ala' - 6a'b+ 12ab' - 8b] ; b) 27x] + 27x'y+ 9.ry' + y];
c) I + 15m+ 75m' + 125m' ; d) 8x] -12x' + 6x- I;
)
I I , , ,
e -+- a-+a +
a
'
27 3 . , I) 27m' - 108m'" + l44mn' - 64,, '.
Koristeci distriburivni zakon. rasrav,ti na cinioce polinome (836-
838):
--836. ' b S J
t;
a)a-- a; b)12a +18a; c)mr-m'r;
- d) 2a
H
' + 6a"; e) xa
m
+" - xa
m
; I) 2So"'" - ISo" ' .
. 837. a)' 4ab + 12ae - 8ad; b) 2(a + b) + x(a + b); ,
d) a(x + I)-b(x+I). "f
b)m(x-Y)+l1x-I1), r
c)ae+ad- pe - pd; d)a'x +b'y+a'y+ b'X;
e) b(x - 3) + c(x - 3) + 3 - x;
f) p(x+ y + 1) - q(x + y + I)+r( x+ y + I).
Kombinacijom metoda grupisanja i distributivnog zakona. rastaviti oa
cinioce polinome (839- 840):
839. a) a] + 4a' + 4a + 16; b)a] -a'b+ 2ab' - 2b' .
c) x
J
- 3x' + 3x - 9; d) 4a' + 2ab+ 2ac+ be.
840. a) 14ab + l5ac - lOa' - 2lbe;
b) az ' + bz' + az + bz + a + b;
8
' J ' ' 16 ' J' 12
J
'.
c) x- y z - 6xy + x y = - .\ Y .
d) a
J
+ a' b - a'e - abc;
9

e)o'x + o'v - ox - ay + x + y;
" ,
f) ax - + bx- - bx - ax + c-x- - ex.
Rastaviti na cini oce sledece kvadratne trinome (841-842):
) 84l.7 a) x' - IOx + 9; b) 111 ' + 6111- 7; c) 2,x' -I Ox- 12;
L-J d)x' + 7x + 10; e) o' + 50 + 6; f)x- - Il x+ 24.
a) 2x' -5x- 3; b) 2x' - 9x - 35; c) 60' + 110 + 4;
d) 3y' +20y +J2; e) 0' +0-2; f) 6b' -39b + .!.8.
Kombinacijom raznih metoda rastaviti na faktore polinome (843-
853):
a) 0' + -l:. b' - e,' : ."Lb) x' - 2xy + y' - 9;
c) 4 - p- + 2P!L.::: q- ; d) 16m' - 9x' + 12xy- 4/;
e)a' b' + e'-:'" 20be - 25; f) x' -1- 2y - yo.
" b b) " 844. a)a--b-I+a- ; x - y -x+ y,
c) 4a' - Ill ' - 2a + m, d) a' + a' - 4a - 4.
845. a) 2x - 2y - x' + 2_\), - y'; b) 111 ' + 211111 + II ' - x' + 2.\)' - y' ;
., _ , I .,., ,,,,.,-...
846.
c)ax - bx-a- + 2ab- b- ; d) 9+ 6a+a- - b- - 2be - e-.
""'---- _ r'-
a) 7 x' + 2x' - 63x - 8;
c) .;-; - x' y-= ;y- + yJ;
- -------....-
b) x' - x' - x + I;

d) x- y- - X' - y- + I.
847. a) b' + ab' -10 - 4b; b) x' + 2x' - x - 2;
c)a' _a' +a' - I; d) p ' x ' - q' x ' - p ' + q'.
848_ a) x' - x ' + 27x' - 27; b) a'" - I;
c)xJy' - x
J
- y J + I; d)a' b' -aJ + 8b' - 8.
849. a)(x- y)(x' - z')-(x-;- z)(x' _ y ' );
.--.
b) b(b + 3)(b':' 4) - (2b - 7)(b + 3) + b' - 9;
) (x - 3)(x' - x + 1) + (x - 3)(2x - I) - (x - 3)(x' + 4);
d) fx + 1)( 4x - 3) - (x + I )(x' - 4) - (x + 1 )(x' + 2x - 3).
850. a) 5x" + 2 - 20x";
c) 12x'u + J - 27 XU + ';
851. a) x' + 4;
c)a' +a'b' + b';
b)a"b' " -4a"b" ;
d) 4a'" - 100a".
b) x + 4y';
d) I + x' + x' .
852.* a) x' + x + I; b) x' + x' + I.
853.* a) x ' ( y - z) + y'(z - x) + z ' (x _ y );
b)(x + y+ - x' _ y ' - z' ;
c) (x' + 5x)(x' + 5x+ 10) + 24;
d)(x' + 7x)(x' + 7x+ 22)+ 120.
Kori steci BezlI ov Slav, rastavi li na ci ni oce polinome (854-860).
854. P(x) = x' - 2x' - 7x' + 8x+ 12.
855. P(x) = x' - 2x' - x + _
856. P(x ) = x' + x' - 16x' - 4x+ 48.
857. P( x) = x' - 13x' + 36.
858. P(x) = x ' - 3x' - 5x' + 15x' + 4x - 12.
859. P(x) = x' - x' - 13x' + 13x' + 36x - 36.
860. P(x) = x' + 3x' - I lx' - 2h' + l Ox + 24.
861. Dokazati Diofanlove identitcte:
a)(ax+ by)' + (ay - bx)' = (a ' + b' )(x' + y'):
b)(ax - by)' + (ay + bx)' = (0 ' + b' )(x' + y');
c)(ax+ by )' - (ay + bx)' = (0' + b')(x' - y' ).
862. Dokazati Lagranzeve identitete:
a) ( x' + y' )(0 ' + b' ) - (ax + by) ' = (bx - ay) ';
")").".,., b '
b) (x- - y- + 2 -)(0- + b- +c-) - (aY+ 1'+e:)' =
= (bx + oy)' + (ey - bz)' + (az - ex)'.
863. Dokazati identitet:
(0 - b) ' + (b - c)' + (e - a)' = 3(0 - b)( b - e)( c - 0).
864. Dokazati da je polinom P(x ) = x" - x' + x' - x + I pozitlVan za
svako x .
865. Dokazati daje polinom P(x) = 11
6
- II ' + II' + II' - II + I pozItivan
za sve realne vrednosti n.
866. Dokazati identitete:
a) (0 + b + c) ' = a' + b' + e' + 2ab + 2ae + 2bc;
b) (0- b-e)' =0' + b' +e' - 20b - 2ae+ 2bc;
c)(o+b+ e +d)' = , , _ ,
= 2ab+ 20c+ 20d+ 2bc + 2bd+ 2cd+a- + b- +c- +d ;
" , l b ')( ' + b l ) - b"
d)(o'+b' )(o'-o-b- +b ) - (0 - 0 -_ .
)1

e) (x+ y + Z ) ' +(x + y - z) ' + ()' + z- X ) ' + (z+ x - y )' =
= 4( x' + y' + z' ).
867.* Akojea' + b' +c' = u i a+ b+ c = v, tadaje
, , , 1 ' ) D k .
a- +b-+c- +ab+ac +bc = - (u+ ,'-. 0 azau.
2
868.* Ako je a + b = u i ab = v. tada je a
J
+ b
J
= u(u ' - 3v). Dokazati .
869. * Dokazati da je pol ioom
1 , , I I , ' ) k d .
- +a-+ b - - a+ - b" -ab" . varattnnoma.
4 2 2
Kombinacijom raznih metoda rastaviti na faktore sledece polinome (870-
879):
870. X" - X
S
+ x' - I.
871 . 4(ab + cd)' -(a' + b' -c' - d')'.
872. (x + y + z + xyz)' - (xy + yz + xz + I) '.
873. ( x' _ y ' )' + 2(x' + y' ) + I.
874. a
6
+ as + a' + 2a
J
+ a' + a + I.
875. x' -7x
3
y+Sx' y'+3 1xy'-30y ' .
876.* (x' + 4x + 8)' + 3x(x' + 4x + 8) + 2x' .
877.* (x' + x+ I)(x' + x+ 2)- 12.
878.* (x + I)(x + 3)(x + S)(x + 7) + 15.
879.* (x' + x+ I)(x' + x' + I ) -I.
Dokazati da je dati polioom kvadrat drugog polinoma (880-887):
880. 36x + 12x' + I.
881. 4(x+ b)(x+ b-a)+a'.
882.* (x + I)'(x' + I) + x' .
883.* 9(a'+
884.* a'+(a+I)'+(a'+a)'.
885.* x(x - l)(x + I)(x + 2) + I.
886.* (x + alex + 2a)(x + 3a)(x + 4a) + a'.
887.* (a' + I)' - (a' - I) ' (a' + I).
92
6.3. Operacije sa racionalni m algebarskim izrazima
Neka su: A, B, C, D, M polinomi razliciti od nul e.
1. Kolicnik dva cela raeionalna izraza (polinoma) . x . d 1' 1
r " ' . ' pn cemu JC e I ac
raz lelt od Ilule, nazlva se opstt algebarski razlomak, tj .
p
Q' (Q "" 0).
2. razlomka se. ne menj a ako se brojilae i imenilae pomnoze
Jedmm ISUm algebarsklm Izrazom (brojem) razlicitim od nule, tj .
P PM
Q = QM ' (Q, M "" 0).
3. Vrednost opsteg razlomka se ne menja ako se brojilae i imenilae podele
jednim istim polinomom (broj em) razlicitim od nule, tj.
P:M P
Q: M = Q' (Q, M "" 0).
4. Zbir (rafzlika) opstih razlomaka jednakih imeoilaea je identicki jednak
opstem razlomku istog imeni oea, a brojilae je jednak zbim (razliei)
bro i oea, tj .
A B A B
C C = -C- , (C., 0).
5. Proizvod dva opsta razlomka identicki je jednak opstern razlomku ciji je
brojilac jednak proizvodu broioea, a imeoilae jednak je proizvodu
imenioea, razlomaka koji se mooie, tj .
A C AC
B . D = BD ' (B,D" 0).
6. Kolicnik dva opsta razlomka identicki je jednak proizvodu razlomaka
deljenika i reciprocne vrednosti razlomka delioca, tj.
888.
889.
A : C = A . D (B CD"" 0).
BD BC' "
Skratiti razlomke (888-896):
4ab
a) 6a' b;
(x + 2) '
a) a
2a'(x + 2)'
9ab
b) 18ab;
b) x(a;=t- b) ;
2ax+ 2bx
7a'b .
c) .
21ac'
3a'b'(x + y )
c) 'J ' ')'
450-b (x' + 2xy + y-
93

890.
891.
892.
x' - x
I-a' x' - 8x +16
a) - -; b)'::"""---
a -I xy- 4y
c)----
x' + 2x' + x'
(a+b) ' -4 ) a' -9
d) " e "
2a + 2b + 4 ' ab + 3b - a - 3
Sa' + IOab + 5b' x' - I 6a'b - 3a' - 3ab'
a) ., ., ; b) 2 ' , , ; c)
lSa - -15b- I+a x -- x --a-
(a' + b' + c' )' - (a' - b' + c')'
d)
4ab' - 4abc
ab' - a' b
(ax + I ) ' - (x+a) '
e) , '
( l- x )( I- a-)
) n II b2n a
2n
b
m
_ b
nl
a - a " b) _ - - = : ~ _ . . . . . . . : . . __
a) a'n _ 2aln bn + an bln ' a
ln
b
m
+ 2a
n
b
m
+ b
m
'
aTl +) + an + 1
d) " .. s " + ) ,
a -a
a 211 + I _ a
2n
-
1
e)
an - \ + an
x' + x' + I a
4
+ 3a' b' + b' - 2a' b- 2ab'
893.* ) ; b)
a x' + 3x' + 2x' + 2x + I a' + a' b' + b'
894.*
a' + b' - c' + 2ab
a), , , '
a- + c - b + 2ac
a' +1-2a'
b) ,"
I- a -a- +a
a' + 2ab + b' - 4
c) ., .."
a- + 4a- b- + 4
a' bc - b'c + 2b'c' - be'
d) "
4a' b' _(a' + b' - c')'
895.
2 2 2 '"
X - 5x + 6 y - 3 y - lOx - 4ax + 3a -
a) , ; b) , ; c) , b
x--3x+2 y -+ y +2 x- -(a+b)x +a
xlx-31+ x'-9
896.* a) , , ;
2x - 3x - 9x
a' - 4 -Ia- 21
b)" ;
a + 2a- - Sa - 6
x' - 6x' + Ilx - 6
c) 2 ;
(x' - 4x + 3x)lx- 21
x' - 1+ 1 x + 11
d) "
Ixl(x-2)
897.* Dokazati identitet
(a+I)'+a+1
=---"
a+2
a' - (a' + 2a+ 2)'
4
Skratit i razlomke (898- 907):
898. a) (a : + a + I ) ' - (a - I) '.
(a - - a + I ) ' - (a+ I)"
. 3) s)
899 )
.t Y - X Y
. a " "
X Y ( 1- xyj" - x'y'(X _ y )"
)
a' + b' + ab' - 3a' b
900. a "
a' - 2ab - b' '
901.
902.
903.
, b' , ,
a- + - - c- - d - + 2(ab - cd)
a' - b' + c' - d' + 2(ac - bd)"
a' + b' + c' - d' + 2(ab+ bc +ac)
a' - b' - e' - d' - 2( bd+ be + ed)"
x ' + ax' +ax+a - I
x' + bx' + bx + b - I"
, + b' (b " "
904.* a + a - + c')+b(a- +c-)
905.*
906.*
a' - b' + a(b' + c')-b(a' + c' ) "
a' + b' + a' (b + c)+ b' (a + c)
a
J
_ b' + a'( b+ c) - b' (a + c) "
(a + b) ' + (a + b) ' + (a + b) + I
(a + b)' - (a + b)' + (a + b) - (
907.* (a + b + c)' - 5(a + b+ c) ' + 4
(a+ b+ c)' + 3(a + b + c) + 2 "
, + ' ,
b)x xy(x-+Y- )+Y'
, "
x + x-y + y'
b) (mx+ ny)' - (nx + my) '
(ax + by) ' -(bx+ay) ' "
. ( ' "
b) x - ,a-+b- )x- +a'b'
x - +(a+ b)x+ab
908. * Odrediti realne brojeve I, m, n ip da se razlomak
x' + lx' + mx' + IIX + p " "
" , posle skracivanJ3 svede na razlomak
x + 3x- + x - 5
x' - 4x+ 5
x-I

909.*
910.*
911 .*
912.*
913.
914.
915.
916.
917.
918.
919.
96
Skralilili razlomke (909-912):
x' + (8x + 15) I x - 31- 27
A = , .
x"-2x-3+ Ix-31
x ' -6 Ix -51-
25x
A = , .
x" - x - 20 + 21 x - 51
x' - 24 1x - 101- 100x
A = , .
x" -9x -l0-3I x -l01
a' - 16
A = a'-4a'+8a' -16a+16'
Odrediti najrnanji zajednicki sadrZalac polinoma (913-918) :
a) a' - 2a i a' + 2a; b) x' - 2x + I i 3x' - 3;
c) a' + 20b + b' i a' - b' ; d) 2y' - 8 i 3y' + 6y.
ala' -10a + 25, 3a + 15 i 2a;
b) 3a - 3. a' - I i a + 3;
c) 5a - 5b. a' - b' i a' b + ob';
d) 3a - 15. a' - 25 i 5 - 0 ,
a) x' + xy. xy + y' ix' + 2xy+ y' ;
b) 2m' - 4mn + 2n' . 6m' - 6n' i 18m+ 18n;
c) 25a' - lOa + I, 50a' + 20a + 2 i 25a' - I;
d) as - 81a, a' + 18a' + 81 i 45a - 5a'.
a) 4 - x' , x - 2 i 2x' - 8x + 8;
b) a' + 8a' + 16a i a' + 12a' + 48a + 64;
c) 2a' - 2. a' + a' + a + 1 i a' - a' + a-I.
a) 9a + 15. 360' - 100 i - 9a' + 30a - 25;
b) 2ay' - 20, y' - 2y' + Y i 5y' + lO y' + 5y;
c) 4a' + 4ab + b', 4a' - b' i 8a' + b
I
a) 3x' - 12x' + 12x, Sx' + 20x' + 20x' i 3nx' - 12n;
b) 4x' + 4xy+ y', 4x' - y ' i 12x' - 12x'y + 3xy"
3 ":2 2 1
c) 3x - 12x" + 12x, ax + 4ax + 4a i 3bx - 12b,
Uprostiti racionalne izraze (919-950):
3 5 7 x +3 x-I
a) - + - - -; b)--- --;
x x x 4 4
2x + 1 3x + 1 x - 2

)
m+n lIl-n
C --+--'
33 '
e) x - 3 _ x + 3
x -5 x-5
' \
( a) 4a + 3b
10
2a- b
--'
15 '
b)x-3Y _2x - y .
1 I 0' + b'
c)-+-- '
6a 4b' 6ab"
a b 0+ b
a) , + , - --;
ab - b a" - ab ab
)
16x - x' 3 + 2x 2 - 3x
c +-----.
x' - 4 2 - x x + 2 '
12 8'
4m- 5p
1/1 " p mp"
b) a _ _ _ '
0 ' - 9b' a + 3b
I 2 I
d)-,--+--+--
x - x I - x' x' + x'
( 922. a)_I __ 9x+3 +-2_ ,
6; + 3 8x' - 2 2x - I'
a" -a- 6 a- I
b) 5x 3x - I
x' - 6x + 9 x' - 9'
c) ---2'
a' - 4 2- d '
d) , 5 _ 4 - 3y'
2y " + 6y y' - 9
3.
b) a+ 1 2a - I,
a + 2 0' - 4 a - 2 '
923.
Xl + y2 Xl y2
) , + ---' , '---
xy xy - y" x" - xy
a+ I? 2
d)-,--,=-+ , "
fI" 0" - a a -a"
c)6x+5_3(2x-l)+ SOx,
x + 5 . x - 5 x' - 25'
, b .,., z .,
)
a" + a + b" a" - ab + b 2o"b
a + - '
a+b a-b a'-b"
924.
b)
x'y' (x' - b')(b' - y') (a' - x')(a' - y')
--+ + .
a'b' b'(a' - b') a'(a' - b') ,
)
a' - bx 3b - 0 0 + 2x
c , +
o - ab + bx - ax 2a - 2b 3a - 3x
925.
..--.. ) 2x 3x' + 2x + 1 x + 1
a --- +.,;
x-I x' - 1 x" + x + 1
b)
30x' 8 15x+ 5 .
---+ -------;
9x'-x 6x-2 9x' +6x+l'
1 1 2
c) , + , +,;
x +10x+25 x"-10x+25 x"-25
d) 4a' + 9a + 5 _ 1 - 2a 6
a' - 1 a' + a + 1 1 - a
97

9 6
' ) x 3x - 1 2x + I
2 . a -----+ , ;
---7 x-I x - 2 x' - 3x + 2
927.
928.
b
x - 5 x +3 16
) --+ --+ --:----
x -3 x+5 x' -2x -15'
x- I x -7 12
c) --- --+ ----:----
x+1 x + 7 x' +8x+7
X 2x' + 2xy 4xy
a)--+ ., - 2 .,;
2x - y 2xy +3y' 4x +4_\y-3y'
b
3 - 2x 3 + 2x 15x'
)-----+ .
2-3x 2+3x 4-9x'
9x' I 6x
a) 1+ 3x+ --- --- -::-'--
1+3x 1-3x 9x'-I'
b) 5x ,
x+ 5x'
3-15x 10(5x' +2x)
., + 2
I - l Ox + 25x' I - 25x
a' + ax
929. a) - ,:----.::,.
a'x - x
3
a- x
ax+ x'
2x 3
, , +--;
a' - x a+ x
b) 5 + a - 3x I 17 x - 25a
., ., + + "l ., .
3x - 3a x' - a' 2x + 2a 6x' - 6a'
a' - ab a' b + ab'
b) . .
a' + ab ab '
930.
--' - _ .
a-I a+I' ,
3x - 3y x' -y'
d) . , , .
2x + 2y x' - 2xy + y-

x'2 - 1 a'
x' - 1 a 2a' + 2
931. a)--' . .
a'+a x'+x'+x+1 (x-I)"
98
, , ' 2
b x' + y - z + xy a + b - c
) b' 2' . ;
-a -c +2ac x + y-z
x
3
+ 2x' - x- 2
c)-- ---
a+!
a' +a x - 2
x'-2x'-x+2 x+2
m -n);
l;/ m-n \ m+n

x+ 2 2x - I 2'
()
935.
5Y.
. ( x +z x+ y ) z'
c) --- -- . .
z X Xl - yz'
( )
I
, ,
d) I + _a _ . ---=-:c. . .!...=.!c
I - a I + b a + a'
7a 21a'
) 6b' :8"b;
b
4x' y' . 8x' / .
)--
15b'c . 5c'b'
c) x' - 25 . x' + 5x .
., . 2 '
x" - 3x x - 9
b' - y' b - Y
d) 3a' _ 3/ . a' + ay+ y"
a'+b' a' _ b'
e) , . , .
1+ 2m+ m" 1- 2m" + m'
a) -
m n /1/ ' n"
b) : (_x + I);
1- x x - I
. (2X+I 2X-I) 4x
c) 2x _ I - 2x + I : 6x + 3;
d) ax +a .
x' - x + I x + I x' + 1 .
(
X' -X-3
e)
x - 4
x + 2 : , .
)
25x' - 110 x + 121
x" - 2x - 8
a'
2b
b'
4 +a'
y - -
1- - +-
4 - --
a)
y
b)
a a'
c)
a
, '
a-b
I
y
a- -
2 a
a
,
4x'
,
a'x y

- - - 3a - -
5
b' y
x
c)
3a .
a)
b)
b
' '
x
a
4x
- -a
- +-
1- -
5 Y
x
9a'
1+
a' + b' - c'
, ,
2ab
u - v
d)
(a+b)' - c'
e)
3v'
u+2v+-
4a'b'
u-v
99

2a+b 2a-b
2a-b 2a+b
937, a)
4a' + b' 4a' - b' '
939,*
4a' - b' 4a'+b'
I
I+a+ --
I- a
c)----
1+_1_
1- a'
x I
--+1- --
1+ 1. I+x
d) _--'x"--__ _
x I
--+ --
I-.! I- x
x

__ I )( x - y _ I)
x y' x+y
b) .
(
x- y )(x y)'
--+1 - - -
x+ y Y x
ex + y)3
x
3
_ l'
c) ----"'----
x
3
+ l'
x- y
d) _3_xy "------:-__
(x _ y)'
-'---------'-''-- + I
xy

x + y

x - y
x + x' + x
3
+ ... + x
I 1 1 1
-+-2 +,+ ... +-
x x X xn
,
940, a) ( 1 X
Y +xy
2 y) (x y)
--+ . --2+-'
x + y x
2
+ xy , Y x '
b) x - xy _ 2x y- 1 y
(
2 2)
x'y+,i y3_xy'+X
'
y_x
3
'(I--
x
--7}
100
941.
942.
943.
944.

6-3a a+2 a'-4 'a -2'
a) 4a' - 1 . (a 1 a 2)
a
3
- a' - a + 1 . a' - 2a + 1 - 1 - a . a + 1 - a + 1 ;
(
a2+b') ( b')
b) 2a+ : a+--
b a + 2b b a '
c)_2 __ a-2 _ 2 4
30+ 6 2a
2
+ 4a 3a' + 12a+ 12 3o(a+ 2) "
a x + + . )
(
6x - 12) 1 2a
2x - 4 2X'+6x - ax - 3o a' - 4x"
b) x _ 2 '( 1 3X+X')
., ') + .
ax - 2a- X- + x - 2ax- 2a X+ 3
a) ( X+ Y _ X- Y):(X-y+X+Y); .
x - Y x+y x+y x - y
2xy ) . 4xy .
., ') . ? ,
X + Y x - Y x- - y- x' - y-
(
2x 4y y) (
c) , + , , - , : 1
x- + 2xy x- - 4y- xy - 2y-
a) + b' \C;c-
a
'}
b) ((X: +.!):(-;_.!.+,!,)): (X - y)' +4xy;
y x y y x 1+ 2:
x
c) a
2
+ a - 2 (a + 2)' - a' _
an +) _ 3a
n
40
2
- 4 0
2
- a
101

945.
(
z - 2 (z + 4)' -12 I ).z l + 2Z'+2Z+4
a) + --- . l' ,
6z + (z - 2)' z' - 8 z- 2 z - 2z- + 2z - 4
(
, ' ) '
3 30- + 30 +3 a -a a -a-
b) - -- , :-,- - .-- ;
a -I a- - 1 a + 1 3
c 1+ +-- - .
(
8e' m )(m+2e /II)
) m' - 8e, 2e - m 2e m + 2e
946. a)( I- 3x + Y)( I_ 2x + Y): (I + , 3
y
' , );
x - y x +2y x -- 4y-
947.
(
22m ) 2m' + 2m 4
b) , - " +--;
m- - m I - m' m - I m - I
1 - a' 1 + a' _3
a
+ I)(a -
(
9a' + 1 I 1 )
a) - ' .
1-6a+9a' 27a
'
-9a' -3a+I ' 27a' +1
. (27a' - 18a' + 30)
b)( 2a' +3a
4a' + 12a+ 9
3o+24a-I)(2a+3)
2a+3+2a+1' 2a-3 ;
)
3(3-a) 4 6
c + --- --:----
a' - 1 a + 1 a' + 2a + 1
2(5 - a)

d) ( 1 _ 1 - m. 1 - 2m ) . 4m + 2
2 + 4m 8m' + 1 . 4m' - 2m + 1 2m - 1
, .
1- 4m + 4111 -
948. a) ((_3_ + 3x , . x' + xy + Y'): 2x + y ) . _3_;
x - y x' - y x + y x' + 2xy + y' x + y
b) 3x - x' + 2X+4). 2x+ 2 .
x + 2 x - 2 x' - 8 x + 2 . x' + 4x + 4'
102
c) " + .
(
3x + 6 2x' - x - 10 )
2x + 2x-+2x+2 2x' -2x'+2x-2'
I + -
I I 2 4 8 16
949.* a)-- + --+ --+ --+ - _ + __ .
I- x I+ x I+ x' I +x' I +x' l +x
16
'
b) I + I + +
x(x +l ) (x+ I)(x+2) (x+2)(x+3)
1
+ + .
(x+ 3)(x + 4) (x + 4)(x + 5)'
'( )" ., ., ., ') .,
x - x - I - x- - (x- - 1) - x -ex - 1) - - I
c) 2 ., ., + ., ., + , ;
(x + 1) - - x - x-(x + 1) - - I x' - (x+ 1)-
9-x' x' - (2x -3)' 4x' - (x - 3) '
d) '}., - ., 2 + ... ;
(2 x + 3)- - x- 4x- - (x + 3) 9(x - - I)
(
4 '
a -a- +2a-1
e) ., ., .,
(a- + 1) - -a-
, , ' ) , (a - I) - a- a- - 20
a' + 2a' +a' -1 . a' -I
950.*
a) I x' - II + I x + 11 . I
x' + x' b) I x + 21 + I x - 21;
Ix' -II+ x' Ix-1I 1 .. 1- 1 x' - Ixl
c) , . d), ' I I ;
2.e - 1 x - I ' x' - I x - 2 x + I
e) ( x' I x - II 2 .. I x + II + 2x _ 4) : I., - 21
x-I x +l
951. Dokazati imp1ikaciju
a)(x,", - yA x'"' + 1 A y '"' I A y '"' OJ=>
x'-I .[_I __ lj.x- xy, - :, + y = y' + y+ l;
y' + xy 1 I - x - .Y
1--
Y
103

a b
- + -
b a 2 b a - 2b'
b)(o'" 0" b '" 0" 0 '" - b)'" -1-- 1 + -1--1 - - 1- - ,
- +- - + -
o b a b ab
(
x+ y )J ) (X-y) ' ) x+y
c)(x'" 0" y'" 0)'" 3xy - x - y: xy + I = -3-'
I I
952.* a) -----+ -----+ -----
(a- b)(a - c) (b - a)(b - c) b)
x'
b) ,
x - xy - xz - yz
y2 Z2
+ ---:-----'---- + -----
y' - xy + xz - yz ( z - x )(z- y)
0
2
- bc b' - OC c
'
- ab
c) + +
(0+ b)(o+c) (b+c)(o + b) (c +o)(c + b)
953. Pokazati da vrednost izraza
4 4
--.,--- ' --- ----
I I b(abc+a+c)
a+ -- a+-
b
c
ne zavisi od a, b, c.
954. Pokazati da je vrednost izraza
(
X2 + 2x- llx- 2) :(x + 1- 2x' + X+ 2),
3x + I 3x + I
ceo broj za svako x E Z.
955.* Pokazati da je vrednost izraza
(
6a' + 50 - 1+ a + 4) :(30 _ 2 + _3_).
a +1 a+1
neparan broj za svako a E Z \ { - I}.
104
956.* Pokazati da je vrednost izraza
_I _ 64
x' x' 4x'(2x + I)
4 + + 4 _ + I - 2x
x x- x x-
neparan broj za svako xE Z \ {O} .
957. Pokazati da je izraz
I I
a b a'b' ab
I I ' (a+b)'-3ab a'-b"
- + -
a
J
b
J
poziti van ako su a i b supromog znaka. a negativan ako su iSlog znaka 1
ako je a '" 0 1\ b '" 0 " I a I'" b.
958.* Pokazati da vrednost izraza
(
I 21 I )'
I ' + 31 + 2 + I ' + 41 + 3 + I' + 51 + 6
(1-3)'+121
2
ne zavisi od i ako je 1 '" - 1 " 1 '" - 2 " 1 '" - 3.
959.* Pokazati da vrednost izraza
b(abc+a+ c)
I
---: --,(a;>< O. b;>< O. c ;>< 0)
I I
a+ -- a+-
b
c
ne zavisi od a. b i c.
960. Pokazati da je vrednost izraza
(
2 _ k + 4k' + 5k' - 6k + 3) : (2k + I +
k-l k-I
neparan broj za svako k '" I " k E Z.
961. Pokazati da izraz
(
a+b a_b)' (a+b a _ b)'
a-b + a+b - a - b- a+b
ne zavisi od a i b.1 a I'" b.
105

962.*
Pod kojim uslovima je tacna jednakost:
1 1 I
~ + +
x(x - y)(x - z) y(y- x)(y- z) z(z - x)(z - y)
xyz '
b) x' + y' + Z = I;
(x - y)(x - z) (y-z)(y-x) (z-x)(z-y)
b-c c - a a - b
o + + =
(a-b)(a - c) (b- c)(b-a) (e-a)(c-b)
222
=--+--+--;
a-b b-e e-a
d ab + be + ae _ I = O?
)(e-a)(e -b) (a -b)(a- c) (b - c)(b-a)
963. Dokazati identitete:
a) ( ~ _ c - x + , ax ) : (_a_ + e - x + 2) = a - c + x,
e a c- - ex e - x a a + c - x
a"'" 0, c "'" 0, x"'" c;
b) (2a + a' + 9b') : (a + ~ ) _ !!...(I + 3b + 6b) = - a,
3b 0 + 6b 3b a
a"'" 0, b "'" 0, a "'" - 6b.
Uprostiti racionalne izraze (964-981 ):
964.* (y + 3)(x + Y + 3)
xy + 3) ' - x')
y-x +3
x(x+y+3)
2x 3
, , + 3
(y+3)- - x- x+y+
5 y - 3x+ 2 1 17 x- 25(y+ 2)
965. + , , + + , , .
3(x- y- 2) x - - (y+ 2)" 2(x+ y + 2) 6(x- - (y+ 2n
966.
x'-(a+b)' x'+(a+b)'
x(a+b) x(a+b) '
x+a+ b- x -a- b+--'---'-
x +a+b x -a-b
967.
(
x+ y+ b + x + y - b) ' _(x+ y + b _ x + y - b)'
x+y-b x+y+b x+y-b x +y+b
106
968. *
(
I
x + y+ I
, + .
3 3 )
(x+y) + 1 (x+y) ' - x - y +1
{
x+ y _ 2(x+ y )- I) .
x + y +1
x + y+1 6(x+ y) 2( x+ y )-1
969. + ,
x+y+2 (x+ y )- -4 x + y -2
(a + b)' + (c + d) ' (a + b)'
m ! - +
(a+b)( c +d) (a+b)(c +eI)- (e +d)'
971.
972.
(e + d) '
+ ,
(a+ b) - - (a+ b)(e+d)
2 ., ., 2
_
a_ +_a-,-(c:...+......:,:d.!..)_+-'.(e_+:...eI..!..-)- a- - a(e + d) + (e + d)
+ -
a+e+d a - e -d
2a'(e + eI)
a' - (e+ d)"
a' - b(e+ d)
(a- b)(a-c- d)
3b-a a+2(e+d)
-,--.,-, + .
2(a- b) 3(a-c- eI)
9
* 2(a + b) 3(0 + b) ' + 2(a + b) + I ___ a-; +_b_+_ I-,--_
73. - + ,
a+b-l (a+b) ' -I (a+b)-+a+b+1
974.
975.*
1-2(x+ y ) 6 4(x+ y)' + 9(x+ y)+ 5
(x+y)'-I (x+ y )' +x+ y + 1
i- x - y
(y+ 3) ' + x(y + 3)
x(y +3)'-x'
3
+---
x+y + 3
--,y_+_3_-_x-,- _ 2x +
x( y +3)+x' (y+3) ' - x'
976.
5 a+b - 3x I 17x-25(a+ b)
-----+ + + , ' .
977.
3x-3(a+b) x'-(a+b)' 2(x+a+b) 6(x- -(a+b)-)
(
3 2x(a+ b) ,): ,4.t(a+ b) ,.
x +:+b + x - : - b x'-(a+b)" x--(a+b)-
107

(
3 3(X + Y)+3(X+ y )2 +3.( X+Y)'-X-Y).
978. * - , . J
x + y -I (x +yf -I ( x +y) +1
979.
980.
981.
x + y-(x + y)'
3
(
1 _ 3 + , 3 ).
a+b+1 (a+b) J +I (a+b)--a-b+1
{
_ 2(a+b) -I)
a+b b I .
a+ +
(
2 _ 2(a+ b) ). 2(a+ b)' + 2(0+ b) +
(a+ b)' -a- b I-(a+ b) ' (a+ b)'-I
4
+---
o +b-I
_2_ ob _ _ a 20b - b
-,o:!-+.!...-"-b __ + a + b
I I 1 I
- +-- - +--
b 0-2b a b-2a
982. Izracunati vrednost izraza
(I + x)(l + y)( 1 + z) y = 11- P, z = p- m
(l-x)(l-y)(I-z) m+11 II+P p+m
983. Dokazati identitet
I 1 1 1
a b+c.b a+c
1 l ' 1 I
- +-- - +--
a b+c b a+c
la +cl;e b).
2c b
__ --,- - 1, (ob ;e 0, a ;e - b, ;e - c,
a-c- b
984.* Dokazati da je vrednost izraza

konstanta, za abc ;e O.
108
985.*
986.*
987.*
Dokazati implikacij e:
(
b' + c' - o' (o+c-b)(a+b- c)
a) x= A y = A
2bc (a+b+ c)(b+c-a)
A(b;eO,C ;eo,l b+ cj ;eo ) ",( x+ I)(y + 1) = 2;
b)( x + y + z = OA (x ;e y ;e zA xyz;e 0 ",
x
2
+ y'2 +Z2
'" (y- z) ' + (z - x)' + (x - y )' = '3;
(
1 1 I ) be oe ob
c) - + - + - = 0 A (abc ;e 0) "' ,. + ,. +,. = 3;
ab c a' b' c
d)(ac + bc = ab A (a;e 1 A b;e 1 A c ;e I '"
1 I 1 1 - 2c
'" --+ --- --= -------
I-a l-b I-c ( l- a)(I - b)( I- c)
Dokazati implikacij e:
a)(xy + x;e - 1 A yz + y ;e - 1 A zx + z ;e - 1 A xyz = I) '"
x y z
'" + + = I'
xy+x+1 yz + y +1 zx + z +1 '
b) (.qz;e 0 A xyz = I) '"
'" +(y + +(z +;)' - (x + Hz +
c)(a+ b+c= OA (abe ;e OAo;e bA b;< cAc ;eo '"
",(a-b + b- c
cab Aa-b b - c c - o
Dokazati da je za svako 11 E N:
I 1 li n
a)-+-+-+ ... + =--;
12 23 34 n(n+l) n+1
1 1 1 1 n
b)N+ 3. 5 + 5.7 + ... + (2n-I)(2n+ I) 2n+ I;
1 1 1 1 n
c) 2. 4 + 4. 6 + 6 8 + ... + 2n(2n + 2) 2(2n + 2)'
1 1 1 1 n
d)-+-+-+ ... + , 3 2 =- 2n+4'
6 12 20 n- + n +
109

988.* Odredite sume:
3 5 7 2n + I
+ +
nEN,' a)--+--+--., ... ., ."
1'2' 2'3' 3"4- n-(I1+I)-
I 2 3 n
b)--+--+--+ ... + , "
1"2' 3" 5' 5"7' (211-1)-(211+1)
nE N.
Uprostiti racionalne izraze (989-996):
( )
' (I I)'
-
(a+b)'-(a-b)'
989.
(a' + b')' - (a ' - b')'
(
I I)' (I I ),.
;;> + b' - a' - b'
990. a' b' ( I (_I + _I ) + 2
(a + b)' a' b' (a + b) ' a b
991.
I - x' (I-x')(x-x' ) (I-x')(x-x')(x' -x')+
--+ +
I - x x - x' x' _ x
(1- x')(x- x')(x' - x')(x
'
- x')
+ 10
X - X
992.* (a+IW C, + b\)+ (a:b)' C, + b
l
,)+ (a:b) S
I I I
- (b-c) + -(c - a) + - (a- b)
993.* abc
- + iC, -a
l
,) + -:' r
abc
--+--+--
b+c a+c a+b
994.* I I I 3
995.*
110
--+-- + --- ---
b+c a+c a+ b a+ b + c
abc
3+--+--+--
b+c a+c a+ b
I I I
--+--+--
b+c c+a a+ b
996.
2(-a:b+c+a-:+
c
+
a
+ : _
c
)+3
_
__ I I
+ +---
-a + b + c a - b + c a + b - c
997. Izracunati vrednost izraza:
A = 2(x + y + z + xyz) +(1 - x)( 1 - y)( 1- z) + ( I + x)(1 + ),)(1 + zl,
a-I b -I . c -I
998.
999.
1000.
zax =-- Y=--' Z=--
a+ I' b+1 c +I '
. a-b b- c . c - a
Ako Je x = --, Y = -- I Z = --, tada je
a+ b b+c e +a
(J + x)(l + y)( 1+ z) = (I - x)( 1 - y) (1 - z). Dokazati .
Izracunati vrednost izraza
a-x b-x a'+b' ab
A=---+--- ,zax = --.
b-x a-x x ' - (a +b) x+ab a+b
. 1- x I + x .
Ako Je A(x) = --, B(x) = --, tada Je
I+x I- x
A(B(x . B(A(x)) + 1= O. Dokazati.
Ako je a + b + e = 0, dokazati da je (1001-1004):
100t.* a
'
+ b
'
+ e
'
= 3abe.
a'
b' e 3
1003.*
+ +
= -
'( ,
b' -(a-e)' e' - (a -b)'
4
a- - b - c)
a'(a' - 2bc) b'(b' - 2ae) e'(e' - 2ab) 3
1004.*
= -
+ +
a
,
-(b-e)' b' -(a-e)' c'-(a-b)'
8
1005.* Odrediti realan parametar m tako da razlomak
(x+ y+ I/1z)' + (x+ my+ z)' +(mx+ y+ z)'
, , ()' ,
ima konstantnu
(x-y)"+(y-z)-+ x-z-
vrednost, za sve vrednosti x. y i z.
III

988.* Odredite sume:
3 5 7 2n + I
+ +
nEN,' a)--+--+--., ... ., ."
1'2' 2'3' 3"4- n-(I1+I)-
I 2 3 n
b)--+--+--+ ... + , "
1"2' 3" 5' 5"7' (211-1)-(211+1)
nE N.
Uprostiti racionalne izraze (989-996):
( )
' (I I)'
-
(a+b)'-(a-b)'
989.
(a' + b')' - (a ' - b')'
(
I I)' (I I ),.
;;> + b' - a' - b'
990. a' b' ( I (_I + _I ) + 2
(a + b)' a' b' (a + b) ' a b
991.
I - x' (I-x')(x-x' ) (I-x')(x-x')(x' -x')+
--+ +
I - x x - x' x' _ x
(1- x')(x- x')(x' - x')(x
'
- x')
+ 10
X - X
992.* (a+IW C, + b\)+ (a:b)' C, + b
l
,)+ (a:b) S
I I I
- (b-c) + -(c - a) + - (a- b)
993.* abc
- + iC, -a
l
,) + -:' r
abc
--+--+--
b+c a+c a+b
994.* I I I 3
995.*
110
--+-- + --- ---
b+c a+c a+ b a+ b + c
abc
3+--+--+--
b+c a+c a+ b
I I I
--+--+--
b+c c+a a+ b
996.
2(-a:b+c+a-:+
c
+
a
+ : _
c
)+3
_
__ I I
+ +---
-a + b + c a - b + c a + b - c
997. Izracunati vrednost izraza:
A = 2(x + y + z + xyz) +(1 - x)( 1 - y)( 1- z) + ( I + x)(1 + ),)(1 + zl,
a-I b -I . c -I
998.
999.
1000.
zax =-- Y=--' Z=--
a+ I' b+1 c +I '
. a-b b- c . c - a
Ako Je x = --, Y = -- I Z = --, tada je
a+ b b+c e +a
(J + x)(l + y)( 1+ z) = (I - x)( 1 - y) (1 - z). Dokazati .
Izracunati vrednost izraza
a-x b-x a'+b' ab
A=---+--- ,zax = --.
b-x a-x x ' - (a +b) x+ab a+b
. 1- x I + x .
Ako Je A(x) = --, B(x) = --, tada Je
I+x I- x
A(B(x . B(A(x)) + 1= O. Dokazati.
Ako je a + b + e = 0, dokazati da je (1001-1004):
100t.* a
'
+ b
'
+ e
'
= 3abe.
a'
b' e 3
1003.*
+ +
= -
'( ,
b' -(a-e)' e' - (a -b)'
4
a- - b - c)
a'(a' - 2bc) b'(b' - 2ae) e'(e' - 2ab) 3
1004.*
= -
+ +
a
,
-(b-e)' b' -(a-e)' c'-(a-b)'
8
1005.* Odrediti realan parametar m tako da razlomak
(x+ y+ I/1z)' + (x+ my+ z)' +(mx+ y+ z)'
, , ()' ,
ima konstantnu
(x-y)"+(y-z)-+ x-z-
vrednost, za sve vrednosti x. y i z.
III

1007.*
1008.*
Odrediti realan broj m tako da razlomak
Xl - mx' - 3(3 - m) X - I .
___ Ima konslantnll vrednosl
(m-8)x
J
+3(10-m)x'-18x+8-m
za svako x.
Ako je -.!. + -.!. + = 0, dokazati da je (1007-1008):
abc
b+c c +a a+b
--+--+--=-3.
abc
abc a'+b' + c
'
--+--+--=------
b + c a + c a + b abc
2 :2 '2
. mnp.x Y Z d '
1009.* Akoje -=-=-1-+ -+-, = I, ta aje
x Y z a' b' c'
m2 n2 p2 m2 + n2 + p2 .
- , + - , + - , = , 2 ' Dokazatl.
a' b' c' X + Y + z
112
VII G L A V A
7. HOMOTETIJA J SLlCNOST
7.1. Proporcionalnost velicina. Talesova teoTerna
Talesova teorerna. Neka su a i b dye prave koje se seku u tacki S, p prava koja
ih sece redom u tackarna A i B, q prava koja ih sece u lackama A' i B'. Tadajc'
AB SA SB
A'B' = SA' = SB"
gde je k koefieijent proporeionalnosti.
1010. Datu duz AB podel iti na Iri dela proporeionalna duzima clj e su
duzine m, 17 i p.
lOll. Konstrui sati tacke koje dele datu duz AB u datorn odnosu Ill : n, gdc
su m i 17 date dll zi.
1012. Na poillpravoj Ax dal a je tacka B. Konslruisali na ovoj polupravoj
C k
. AB 5
tackll , ta 0 daje - =-.
AC 8
1013. Datu dlli AB podeliti na 5 jednakih del ova.
1014. Ako Sll date duii cije su duzine a i b, konstruisati duz cijaje duiina:
, b'
a e a - b,. d) a -
a) a . b', b) - ' )
b' a+ b a
lOIS. Ako su date duzi cija je duzi na a, b i c, konstrui ali duz cija je
duZina:
1016.
1017.
1018.
1019.
ab a+b a+b
a)-; b)--; e)--.
c c a - c
Tacka C deli duz AB u odnosu AC : CB = 2 : 3. Duzina duzi AC JC
4,8 em. Odrediti duiinu duzi AB i CB.
Data je dui AB = 12 em. Odrediti lacku C(A - B - C).
tako da je AC :BC = 5 : 2.
Tacka C deli duz AB u odnosu A C : BC = 3 : 2. Odredili odnose
AC: AB i AB :CB.
Kraei ugla MON preseceni su paralelnirn pravarna ,/A, i (A i B
su tacke oajedoorn kraku A, i B, oa drugorn). lzracunall duilOu duZl
OA ako su OB + OA = 14 m i OB, : OA
,
= 4: 3.
113

1020. Neka je T teziste trougla ABC. Konstruisane su prave koj e sadrie
tacku T i patalelne su sa AB i AC, i koje seku stranicu BC u tackal113
DiE. a) Odrediti odnose BD :BC i EC : BC; b) Dokazat, da su duzi
BD, DE i EC jednake.
1021. Na jednom kraku ugl a MON , pocevsi od tell1ena. konstrui su se duzi
OA, AB i BC, koje stoje u odnosu I : 2 : 3. Na drllgOll1 kraku konSlrui-
sana je dui OA, = 5cll1.Vazi i BB, II AA, i CC, II AA,. Odrediti
duzinu odsecaka A, B, i B,C,.
1022. Dat je trollgao ABC. Na pravoj BC dat je l1lspored tacaka 0 - B -
- C - E tako da je BD = BC = CEo Neka j e OF li B i EF IIC, a pre-
sek pravih FA i BC je tacka M. Dokazati da je: a) MB :BD =
= MC : CE; b) jednakost MB = MC; c) tacka A teZiste tTougla DEF.
1023. Simetrala unutrasnjeg llgla trollgla ABC deli stranicu naspram le-
mena iz kojeg polazi na dva odsecka koji su proporeionalni sa os-
talim dvema stranieama trougla. Dokazati .
1024. Simetrala spoljalinjeg ugla tTougla ABC deli stranieu naspram te-
men a iz kojeg polazi na dva odsecka, koji Sll proporeionalni sa os-
talim dvema stranieama. Dokazati.
1025. U trouglu ABC konstruisanaje simetrala ugla A. Straniea AB = 8cI11,
AC=14 em, a odsecak BD je za 3 em manji od odsecka DC(B- D-C).
Izracunati stranieu BC.
1026. U jednakokrakom trouglu krakje dodimom tackom upi sane kruznice
podeljen u razmeri 7: 5 (racunajuci od vrha) . Odrediti odnos kraka i
osnoviee.
1027. Straniee trougla ABC su a, b, c. Nekaje BD simetral a ugla B, 0 pre-
sek simetrala uglova B i C. Odrediti odnos 00: OB.
7.2. Homotctija
Ako je 0 data tacka a k dati realan broj razlicit od nule. Preslikavanje u oznaci
ho figureF na figuruF' pri kojem svakoj tacki M figureF pridruzuje tackll M'
figure F' tako da je
OM' =kOM,
naziva se homotetija. Tacka 0 je eentat homotetije, k je koefieijent homo-
tetije. Simbolicki:
'*f. -
ho(F) = F' OM' = k OM.
114
1028. Konstruisati h01l10leti cnu sliku za datu pravu (ugao_ trougao,
kruzniea) ako Je dat a tatka centar hOll1otetije i ako jc:
I I
1029.
1030.
1031.
1032.
1033.
1034.
1035.
\036.
1037.*
1038.*
1039.
1040.
a)k= 2'; b) k=- 2': e)k= 2; d)k=-2.
Konstruisati h0l110t eticnu sli ku datog cet vorougla ABCD ako Je:
I
... k 3
a) A eentar 10l110tet'Je, =-;
2
b) S eentar b0l110tetije i k = - I, gde je S srediste jedne straniee
cetvorougla.
Primenom homotetij e, datu duz AB podeliti na:
a) tri odsecka, koj i su proporeionalni datil11 odseccima III. n, p;
b) pet jednakih delova.
U dati ostrougli /:; ABC upi sati jednakostranican tTougao MNP.
Konstruisati kruinieu koja dodiruje krake datog ugla xSy i sadrii
datu lackll A.
H0l11010gne si metrale uglova dva homoteticna trougla paralel nc su
Dokazali .
Date su dYe kruzniee K(O) i K,(O, ), tako daje K n K, = {MI
i dYe pravc p, q, tako da je pn 'I = {M) . Ako je K n pt A. MI.
K,flp={M, B), Kflq={C,M} i K, nq={M.DI . lada JC
AC II BD. Dokazati .
Date su dYe kruznice. U jednu je upi san cetvorollgao. a u drugu treba
upisati cetvorougao sli can prvom.
U dati trougao upisati trougao cij e su strani ce paralelne trima dalim
neparalelnim pravama.
Konstruisati trapez, ako se duZa osnoviea, jedan krak i visina odnose
kao III : n : p i ako Sll dati ostar ugao izmedll duze osnOVlce , drugog
kraka, kao i dijagonala koja sadrii teme datog ugl a.
Konstruisati jednakokraki trapez date visine ako se krak. razlika os-
noyiea i dijagonala odnose kao Ill: n : p.
Konstruisati paralelogram ako su dati odnos dijagonala. ugao izmedu
dijagonala i vis ina koja odgovara JednoJ stran,cl. ..
. . I I k su dati odnos nJegovlh
U dati trougao up,sat' para e ogral11 a 0 . . .. d
I
I . 'edna straDlea kOJa pnpa a
straniea, ostar ugao jednak ug u troug a I J
bilo kojoj straniei trougla.
115

1041. U dati krui:ni odsecak llpisati pravoll gaonik ako j e odnos dijagonale i
j eclne straniee In : n, a duza strana pri pada tetivi kruznog odsecka.
1042. U dati konveksni kruzni isecak lIpisati :
a) kruznieu;
b) pravougaonik cije strani ee stoj e u odnosu III : 11;
c) kvadral.
1043.* Date su tacke A i B i prava p kojoj ne pripadaj u date tacke. Konstrui
sati krufuieu koja sadrZi date tacke i dodiruj e datu pravu.
1044.* Data je tacka A i prave p i I. Konstrui sati kruznieu koja sadrZi tacku
A i dodiruj e pravu p, a eentar joj pripada pravoj I.
7.3. Slicnost trouglova
Stavovi 0 slicnosti trouglova. Uocimo trouglove /';. ABC i /';. A'B'C' .
1. Ako je oa pri mer L A = L A' /I LB = L B' tada j e /';. ABC - /';. A'B'C'.
2
0 Ak " AB AC
o je oa pnmer LA = L A' /I --= -- tadaj' e /';. ABC - /';. A'B'C'.
A'B' A'B'
3
0 Ak' . AB AC BC
o j eoa pnOler-- = --=-- tada je/';.ABC - /';.A 'B'C'
A'B' A'C' B'C' .
4
0 Ak' . AB BC
ojena pnmer-- = - - /I LA = L A' a uglovi C i C' su iIi oba ostra
A'B' B'C' '
iIi oba tupa, tada j e /';. ABC - /';. A'B'C'.
1045. Tacka D pripada straniei AB trougla ABC, duz DK paraleloa j e stra-
niei AC, tacka K E BC. Odredi ti duziou duzi BK ako je
AD : DB = 5 : 6 i BC = 22.
1046. Ako su dva trougla sli coa, onda su ojihove medij ane proporei onalne
odgovarajucirn straoiearna. Dokazati.
1047. Visine u j eclnom trouglu su obmuto proporeiooalne odgovarajucim
slraoiearna. Dokazati.
1048. Proizvod bilo koje dye straniee trougla jednak j e proizvodu visine
kOja odgovara trecoj straoiei i precoika opisane kruzoiee oko trougla.
Dokazati .
1049. Odsecak koji spaja podnozja bilo koje dye visine datog trougla od-
seea od nj ega trougao slican datom trouglu. Dokazati.
116
1050. Data su dva trougla /';. ABC i /';. A' B' C' Ako su od ' .. .
. h' . ., b' . . , . govarajuee VIStne h
I ,straillee a I a, 0 1011 S IS povrsine PiP' dokaza . . I'k ..
, . , II Imp I aelje:
a) /';. ABC - /';. A'B'C' => ~ =!!....
h' "
a
b) /';. ABC - /';. A'B' C' => ~ = : ! . . .
S' d'
c)/';. ABC- /';. A' B'C' =>.!-.-= a'.
pi d 2
1051. Datje tToligao ABC straniea AB = 20cm,BC = 12em I CA = 16em
Duz MN paralelna je strani ei AB, gde M E BC, N E Ae. Odrediti
dllz lvfN ako je elvl = 3 em.
1052. Odgovarajuce strani ee dva slj cna trougla su 15 em i 6 em visina
koj aodgovara vecoj strani ei je 8 em. 1zracunati visinu koja odgovara
manjoj stramel.
1053. Strani ea trougl a AB = 8 em, a visina koj a joj odgovara iznosi 6 em:
na kom rastojanj ll od temena C treba konstruisati pravu paralelnu sa
AB tako daje njen odsecak izrnedu dveju straniea trouglajednak 4 em?
1054. Dat je jednakokraki trougao osnoviee 3 dm i kraka 6 dm. Odsecak
prave, paralelne osnoviei izOledu krakova, j ednak je odsecku kraka
koji je blizi osnoviei. Odredi ti odsecak prave izrnedll krakova.
lOSS. U trouglu ABC Sll strani ee AB = 15em i AC = IOem. Konstruisana
j e simetrala AD ugla A, D E Be. Dliz DE II AB, E E Ae. Odrediti
duzi AE, EC i DE.
1056. Straniee trougla su 26 em, 38 em i 46 em, a najmanj a straniea njemu
slicnog trougla iznosi 13 em. Odrediti ostale straniee drugog trougla.
1057. Straniee trougla su 27,21 i 18. Odrediti straniee njemu slicnog
trougla ako je koefieij ent slicnosti 5 : 3 i konsrruisat i ovaj trougao.
1058. Straniee trougla odnose se kao 3 : 6 : 5, a Ilajveca strani ea sli cnog
trougla iznosi 3,6 dm. Odrediti obim drugog trollgla.
1059. U trouglovima ABC i PQR L A = L Q, L C = L P, AB = 16 em.
AC = 20 em, QR = 12 em i PQ je veca od BC za 13 em. Odredi ti 0 -
tale strani ee oba trougla.
1060. Dva trougla su sli ena. Zbir dye odgovarajuce visine je 121 cm. a
koeficij ent sli cnosti iznosi 1,75. Odrediti visine.
1061. U trouglu ABC dato je AC=30 em, BC=26 em i visina CH=24em.
Odrediti poluprecnik opisane krufuiee.
1\7

1062. U kruznici poluprecnika 32,5 em upisan j e lrollgao ABC Slrane
AC = 60 cm i BC = 52 cm. Odrediti vi sinu CH trollgl a.
1063.* Vis ina CD jednakokrakog trougla ABC sa vrhom C secc opi sanu
kruznicu u tacki E. Dokazati sli cnost trollglova DBC i BCE i taenost
jednakosti BC 2 = CD . CE.
1064. Krak jednakokrakog trougla je 12 cm, a visina koja odgovara osno-
vici j e 8 cm. Odrediti polupreenik opi sanc kruzniee.
1065_* Tackom K na precniku AB kruzniee konstrllisana je prava I , nor-
malna na ovaj precnik . Proi zvolj na tack a M krll zni cc spoj cna JC sa
tackama A i B. Prave MA i MB sekll pravll I 1I odgovarajllcim
tackama C i D.
a) Dokazati jednakost KC . KD = AK . KB;
b) Tacka E simetricna je tacki B 1I odnosli na K. Dokazat i da je
t!.KAC -t!.KDE.
1066.* U t!. ABC za lIglove a , f3 i straniee a, b i c vazi impli kaeija
f3 = 2 a b' = a(a + c). Dokazati .
1067. Stranice paralelograma su a i b, a veca visina jednaka j e manjoj
stranici. Odrediti drugu visi nu.
1068_ Straniee paralelograma su 16 em i 12 em, a zbir njegovih vis ina je
24,5 cm. Izracunati visine.
1069. Visine paralelograma su 4 em i 6 em, a obim 30 cm. Izracunati
stranice paralelograma.
1070.
I '
Prava p sadrii jedno teme romba i na produZeeima drugih dvejll
straniea odseea odsecke. Dokazati da je straniea romba geometrij ska
sredina ovih odsecaka.
107y* U trapezu ABCD L BCA = L CDA; dokazati da je dijagonala AC
geometrijska sredina osnovica trapeza.
1072_ Dijagonale trapeza presecnom tackom podeljene Sll u odnosu m : n, a
srednja linija trapeza j e s. 1zracunati osnovice trapeza.
1073_ Osnoviee trapeza 5U a i b, a visina h. Odrediti rastojanj e presecne
tacke dijagonal a do vece osnoviee.
1074. Osnovice trapeza su a i b, a krak c. lzracunati pomocli njih duzinu x,
za koju treba produziti krak c do preseka sa drugim krakom.
1075. Na geografskoj karti rastojanja izmedu tIi mesta su 6 cm, 5 em, i 4,5 em.
118
Najvece od ovih rastojanja u prirodi iznosi 15 km. Odrediti
rastojanje u prirodi i razmeru karte.
1076. Utvrdit i kada Sli sli cna:
a) dva kvadrata:
b) dva romba:
e) dva pravougaoni ka:
d) dva paralelograma;
e) dva trapcza.
1077. Strani ee petougla su: 3, 5 em; 1,4 em; 2.8 em; 2, I em i 4.2 em
NaJmanJa stramea nJ emu siI cnog petougla Je 1,2 em; izratllnali os-
tal e stranlee ovog pelOugla.
107S. Najveca straniea petougl a iznosi 14 em. a obim 46 em. Izracunall
obim njemu sli cnog petougla, ako je njegova najveca maniea 21 em.
1079. Dve odgovarajllce strani ee slicnih mnogouglova 17.110Se 35 em i 14 cm
a razlika njihovih obima je 60 em. Izracunat i njihovc obi me. '
10SO. U j ednakokrakom trouglu osnovice 12 em i kraka 18 cm upisana je
kntzniea i konstrui sana je tangenta paralelna osnoviei . IzraClInalI
duzinu odsecka tangente izmedu krakova trougla.
lOSt. StTaniee trougla odnose se kao 2 : 3 : 4. a obim njemll slicnog trougl"
iZll osi 83, 7 elll . Izraellnati strani ee drugog Irougla.
IOS2. Strani ee cetvorougla odnose se kao 20 : 15 : 9 . 8, a zbir dYe mllllje
straniee njelllu slicnog eetvorougla je 25.5 em. Odredlti stramcc
drugog cervorougla.
IOS3. KOl1strui sati t!. ABC akoje dalO:L II = a. L B = f3 i visi naCC
I
= h .
1084. Konstruisati jednakostranican trougao date visi ne h.
108S. Konstruisati trougao sli ean dalOm ako mu je data tezisna duz.
IOS6. Konstruisati trougao sli ean datom ali dva puta vecih slraniea.
1087.* Konstruisati trougao ako su data dva ugla i tezisna duz kOja
odgovara straniei na kOJoj Sll nal egli dall uglovi.
108S.* KOl1stntisati trougao ako su dati jedna stranlea. jedan ugao na njOj I
razmera dye druge straoiee.
1089. Poluprecniei dveju kntzni ea su R i r, a njihovo eemralno :astojanjc
d (d > R + r ). lzraclInati rastojanj e presccnc tacke zajedI1l ck Ih unu-
trasnjih tangenata od datih krumiea.
1090 . PIimenom sli cnosti trouglova dokazati da teziste delI "aku tei!. nl!
duz u odnosu 2 : I.
109\. Dokazati da je konstaman proi zvod odsecaka kOJe ortoeentar Irougla
gradi na istoj vi ini.
119

1092.* Neka je E srediste straniee AB kvadrata ABCD. OW'editi u kojoj ra
zmeri duz DE deli dijagonalu AC.
1093.* Na osnoviei AB jednakokrakog trougla ABC data je tacka M, tako
da je AM = k. Odrediti rastojanje tacke M od krakova ~ ABC u
funkeiji a, b, k, gde je AB = a i AC = BC = b.
1094. U jednakokrakog trougla cija je osnoviea a i krak b, ugao na osnovici
72. Dokazati da je b = ~ a (a + b) .
1095. Data je kruznica k i tacka M van nje. Iz tacke M konstruisana je tan
genta ( i seciea s, tako da je s n k = {A, B} a Ink = {T} . Ako je
MA = 4 em i ME = 9 em, izracunati MT.
1096. U jednakokrakom trouglu eentar upisane kruzniee deli visinu koja
odgovara osnoviei u razmeri 12:5, krakje 60 em. Izracunati osno
vieu.
1097. Datje jednakokraki trougao ABC sa vrhom B, osnoviee b i krakoma.
Ako su AN i CM simetrale uglova A i C, odrediti duz MN.
1098. U trouglu ABC prava CD je simetrala ugJa C, tacka E pripada stra
niei BC, B-E -G,DEIIAC, B -D - A. Ako jeBC =a, AC=b,
izracunati DE.
1099. TaokaF E AD straniei paralelograma ABCD, A - D - F. BF sece di
jagonaJu AC u E i stranieuDC u G. Ako jeEF = 32 em, i GF =24 em,
izracunati BE.
7.4. Primena slicnosti kod pravouglog trougla
Ako je trougao ABC pravougli L C = 90, a i b katete, c hipotenuza, h hipo
tenuzina visina CC', p i q duZine odsecaka Be'i AC' na hipotenuzi, tada
vaZi: a' = pc, b' = cq, h' = pq, a' + b' = c'.
1100. Ako je ~ ABC pravougli trougao sa pravim uglom C, C/, b, c redom
duZine straniea BC, CA, AB, h duZina vi sine CG', p i q i duzine
odsecaka BG' i AG' na hipotenuzi, tada vazi:
(1) t1 ACC' - t1 ABC, t1 CBC' - ~ ABC i 6. ACG' - t1 BCG'
(2) a' = pc, b' = cq, h' = pq. Dokazati.
1101. Za svaki pravougli trougao vazi a ' + b' = c', gde su a i b duzine
kateta, c duZina hipotenuze. Dokazati.
1102. Ako su a i b duzine kateta, h duzina visine, koja odgovara hipotenuzi,
d
I I 1
0k
,
ta aJe-=-+-. 0 azaU.
h' a' b'
120
1103. Kruzniee (0, R) i (0" r) su spoljaiinje sa zajednickom tatkom T.
Konstrui sana je spoljasnja zajednicka tangenta AB. Dokazau:
1 da je duzina I tangente AB geometrijska srcdina pre nika kruZniee:
2 da se duz AB vidi iz tacke T pod pravim uglom;
3 daje 00, tangent a kruzniee precnika AB.
1104. U pravouglom trouglu katete su a i b, njihove projckcije na hipote.
nuzi c su p i q hipotenuzi na visina h. Odrediti ostala cetiri elementa
ako su data dva:
a)b= 156em,q= 144 cm;
b) p= 225em, q= 64em;
e)a= 136cm, h= 120cm;
d)a = 130 em. b= 312em;
e) p = 16 el11, q = 9 em.
1105. Kat ete pravouglog trougla su 12 em i 35 em. Odrediti medijanu kOJa
odgovara hipotenuzi.
1106. Oat je jednakokraki trougao osnoviee 36 dm i kraka 30 dm. Odredlli
visinu koja odgovara osnoviei.
1107. U jednakokrakom tfOlIglu vis ina deli krak na odsecke duZine 7 em I
2 em, racunajuci od vrha. Odrediti osnovieu trougl a.
1108. Obim romba iznosi 100 mm, jedna dijagonala 30 mrn. Izracunati
drugu dijagonalll romba.
1109. Osnoviee jednakokrakog trapeza su 21 em i II em, a visina je 12 em.
Odrediti krak.
1110. Dve kruznice, poluprecnika 15 em i 20 em. seku se .I.zracunou
njihovu centralnu razdaljinu ako je duzina njihove Z3Jcdmcke tcll\e
24 em.
1111. Precnik kruzniee upisane u jednakokrakom trapezll je gcometriJska
sredina osnovica rrapcza. Dokazati.
1112. U jednakokrakom lrapezu osnoviea 16 em i 9 em upisnna JC
kruiniea. [zracunali poluprecnik kruzniee.
1113. U svakom pravouglom trouglu zbir b teta jednak Je zbiru hlpolenuze
i precnika upisane kruinice. Dokazall.
1114. Srednja linija jednakokrakog trapeza iznosi 4 dm. a visina 3 dm
Izracunati dij agonalll trapeza.
121

1115. U pravouglom trapezu razlika kvadrata dijagona la jednaka je razli ci
Intadrata osnovica. Dokazat i.
1116. Konstruisati geometrijsku sredinu za dye date duzi a i b.
1117. Date su dYe duzi cij e su duzine a i b. Konstruisati duz duzine:
a)x = + b';

11IS. Konstruisati odsecak duzine x ako j e x = a.Jk , gde je a duzina date
duzi, a k pozitivan broj .
11l9.* Konstruisati odsecak x ako je x = + cd, gde Sll a, b, c, die date
duzi. e
1120. Konstruisati duz cij e su duzine redom fi , .fIi, 117 u odnosu na
datu jedinicnu duz,
llit. Konstruisati duz cij e Sll duzi ne redom:
a) x= + b';

I I I
c)-=-+-;
x
2
0
2
b
2
I I I
d)-=---'
xl a
2
h
2
'
e)x' =a' +ab;
f) X' = b' - ab;
gde Sll a i b (a < b) dui.ine datih duzi.
1I22. Konstruisati kvadrat jednak:
a) zbiru dva data kvadrata;
b) razlici dva data kvadrata.
1I23.* Konstruisati kvadrat jednak:
a) zbiru dva data pravougaonika;
b) razlici dva data pravougaolllka.
1124.* Odrediti stranicu pravilnog:
a) osmougla i
b) dvanaestougla u funkciji poluprecnika R opisane kruznice.
1125.* Konstruisati kvadrat jednak razlici dva data jednakostranicna trougla.
122
1126.-
1127.
112S.*
1129.
1130.-
Konstrllisati kvadrat jednak zbiru dva data rornba.
Ako su stranice trougla AS.C : a = 2pq, b = p ' - q', c = p' + 1/ ' .
gde su p I,q (p > q) rna kOJI celt brojevi , lada je !Tougao ABC pra.
vougl !. DOKazat!. (TakvI trouglovl se nazlvaJu Pitagorini .)
S,lI a i b katete, a c hipotenllza pravouglog trollgla, tada je
I,; + Ii. = 51; , gde su la ' I. I Ie teziSne duzi trougla. Dokll7.ati .
su ;1 i b ?sno\ice, c i d kraci, a d, i d, dijagonale trapeza. tada JC
d,- + di = c + d' + 2ab. Dokazat!.
Prilllenolll Pitagorine teorellle i slicnosti trouglova dokazati da JC
povrsina trollgla P:
I abc
a)P=vs(s-a)(s-bj(s - c), b)P='4R' cJP=sr.
gde Sll a, b i c stranice, s poluobim, i P povrsina lrougla. a R I r
poillprecnici opi sane i lIpisane kruznice trougla.
1131. Ako Sll a, b i c srranice trollgla ABC i ugao ri < 90. lada je
a' = b' + c' - 2cb, (Kamoov obrazac),
gde je b, ortogonalna projekcija stranicc AC na stranicu AB. Dokazau.
1132.* Ako su a, b i c stranice trougla ABC i ugao A > 90, onda JC
a' = b' + c' + 2cb" gde je h, ortogonalna projekciJa stranice riC
na AB. Ookazati .
1133. Secice AB i CD krui nice k(O, R ) seku se u tacki P. Tacke A, B. C, D
pripadaju krui.ni ci k. Proizvod odsecaka PA i PB. odnosno PC ! PD.
konstantan je. Ookazati.
1134. Ako se tetive AB i CD kruznice k(O,R) seku u tacki P, tada JC
PA . PB = PC , PD. Dokazati .
1135. Ako se tetive AB i CD knlznice k(O,R) seku u tacki P. tada JC
PA ' PB =PC PD. Dokazati .
1136. Secica AB kruznice k(O. R) i tangenta ( konstruisana u taNI .111
krllzni ce k seku se u tacki P. Dokazati da je PM' = PA . PB.
1137.* Datu dui AB = a tackom M podeliti po zlamorn presekll (:;.:crio aweaJ.
Primcdba. _ Ako je neka dll z podeljena na dva nejednaka dela tako da je \
dec geometrij ska sredina cele duii i manjeg dela. kaie se da Je la duz
podelj ena po zlatnom preseku.
113S. Iz spoljaSnj e taake P kruznice k( 0, R) konstruisane su m?gcnma dll.l
x i secica s, koja sa kruinicom k odsecke kOjl u ra
zmeri 11/ : n. Ako je duZin8 telive nB setle! Q, odrcdltltangenmu dUL T

1139. lz spolj asnje tacke P kruzlliee k(O, R) konstrui sana je seciea s cij a je
dliZina a. Tangentna duz konstrui sana iz iste tacke je
duzine 2a. [zracunati duzinu tetive x koja pripada seciei s.
1140. Straniee tTougla ABC su: BC = 15 em, lie = 13 em i AB = 4 em.
Odrediti oblik trougla i izracunati visinu koja odgovara straniei AB.
1141:* Dve dijagonale pravilnog petougla sekll se u tacki M . Dokazati da su
obe dijagonale tackom M podeljene po zlatnom preseku.
1142.* Dal je pravougaonik ABCD, gde je AB = 2AD. Lz temena A kon-
struisana je noml ala na dijagonalu BD, koja sece CD u
I
tacki E. Tada j e duz DE = - DC. Dokazati .
4
1143.* Dat je paralelogram ABCD. Prava p sadrii terne C i sece dijagonalu
BD u tacki F, a stranieu AD u tacki E, tako da je BF = 4DE. Doka-
zati da je AE = 3DE.
1144. Date su dYe kruZnice k(O, r) i k, (0,,1',), koje se seku u tackama A i
B. Tangentne duz i konstruisane iz ma koje tacke P prave AB na
krumice k i k, j ednake suo Dokazati .
1145. Ako j e u jednakokrakom trouglu osnoviea jednaka visini koja joj
odgovara, a = lIa = 8 em. Izracunati poluprecnik opisane kntmiee.
1146. U trougao date straniee 30 em i odgovarajuce visine 10 em, upi san je
jednakokrako pravougli trougao. tako da je hipotenuza paralelna da-
toj straniei, a teme pravog ugla pripada datoj straniei . Izracunati hi-
potenuzu.
1147.* Dat je pravougaonik ABCD. Iz jednog temena konslruisana je nor-
mala na jednu dijagonalu, koja deli pray lI gao u razmeri 3 : I.
Izracunati ugao izmedu ove norma Ie i druge dijagonal e.
1148. U jednakokraki trougao osnoviee 18 em i kraka 27 em upi sana je
kruinica. Izracunati rastojanje dodimih tacaka na kraeima.
1149. U kruznieu poluprecnika r upisan je jedna\(okraki trougao, kod koga
je zbir osnoviee i visine jednak precniku kruzniee. Izracunati visinu.
1150. U trougao os novice 12 em i odgovarajuce visine 9 em upisan je po-
lukrug. Precnik polukruga paralelan je datoj straniei, krajnje tacke
precnika pripadaju drugim dvema stranieama trougla. Polukrug do-
diruje datu stranicu. Odrediti poluprecnik polukruga.
1151. Poluprecnik kruznog isecka je r, a njegova najveca tetiva a,
Izracunati poluprecnik kruzniee upisane u kruzni isecak.
1152.
1153.
J 154.*
1155.*
1156.*
1157.
Iz ma koje tacke van kruzni ee konstrui sane su t"nge t . X'
. u n a I na
kruznl eu, tako da medusobno obrawju pray ugao. Tangenl na duz je
12 dm, a tetlva Je 10 dm. izracllnatl poluprecni k kruzni ee.
Poluprecnik kruzniee je 8 dm, teti va AB J'e 12 dm U tae'k' I k
'" . I I on-
Je ta.ngenta IZ tacke B teti va BC paralelna sa tangentom.
Odredltl raslOJanJe tangente i tetive BC.
Teti ve AB i Ae kruga k su jednake, a tetiva AD sece BC 1I tacki E.
Ako Je AC 12 I AE = 8, izracunati AD. (prij emni ispit IZ male-
matlke za UPIS na Beogradski univerzitel, juna 1992),
Ako j e u trouglu ABC lIgao kod temena A dvapul veci ad lIgla kod
temena B, a srramea AC = 2, AB = 3, izracunari stranicu Be.
(prijernni ispit iz matcmatike za upi s na Beogradski uni verzilet, sep-
tembra 199 1, god.).
U kruznom isecku poluprecnika R. upi sana j e kruzni ca poluprecnika
T
, ' k ' 2 D k . d . 1 I I
r. etlva tsec a Je a. 0 azall a Je - = - + - ,
r R a
U trouglu osnoviee a i vis ine II upi san j e pravougaonik obima 2s. cija
dva temena pripadaju osnoviei rrougl a, a dntga dva srranicama
trougla. [zracunati straniee pravougaonika u funkeiji od a, h is.
1158. U trouglu straniea a = 13 em. b = 15 em i c = 14 em upisan je kvad-
rat, tako da mu dva temena pripadaju osnoviei c a preostala dva
stranieama a i b. l zracunati srranieu kvadrata.
1159. U trouglu strani ea a = 30 em, b = 26 em i c = 28 em upi san je pra-
vougaonik obima 50 em, tako da mu dva temena pripadaj u 0 noviei
c, a druga dva stranieama a i b. Izracunati stranice pravougaonika.
124 125

VIII GLAVA
8. TRlGONOMETRlJA PRA VOUGLOG TROUGLA
8.1. Trigonometrijske runkcije ostrog ugla.
Osnovne trigonometrijske identicnosti.
Resavanje pravouglog trougla
Ako je trougao ABC pravougli LC = 90, LA = a , LB = {J ,a i b kat etc c
hipotenuza, tada vaze sledece definicije:
o . a 0 b 30 a
i . sm a = -, 2 . cos a = - , . tg a = -
c c b
b
4. ctg a = - ,
a
c c
5 seca=- 6. coseca= - .
. b ' a
Osnovne trigonometrijske identicnosti:
1. sin ' a + cos ' a = I,
sin a
2. tga =--,
cosa
cosa
3. ctga = -.- ,
sma
4. tg a ctg a = I ,
tg a
5. sin a = --;0=====
~ I + tg' a
I
6. cos a = .
~ I + tg'a
1160. Date su katete pravouglog trougla: a = 8 cm i b = 6 cm. Odrediti
vrednosti svih trigonometrijskih funkcija uglova a i {J.
1161. Date su stranice a = 4 cm i b = 3 cm pravougaonika ABCD. Odrediti
odgovarajuce vrednosti svih trigonometrijskih funkcija ugla koj i di-
jagonala obrazuje:
a) sa vecom stranicom;
b) sa manjom stranicom pravougaonika.
1162. Izracunati vrednosti trigonometrijskih funkcija nagibnog llgla dija-
gonaie kocke prema osoovi.
1163. Dati su hipotenuza c = 24 em pravouglog trougla i sin a = 0,8.
Izracunati katete.
1164. Taogens jednog od ostrih uglova pravouglog trougla izoosi 0.75. a
manja kateta je 18 em. Odrediti dmgu katetu i hipotenuzu.
126
1165.
1166.
1167.
1168.
1169.
1170.
1171.
t 172.
1173.
1174.
Proverit i taenost j cdnakosti:
a) sin 54 = cos 36;
b) cos 75 30' = sin 14 30';
c) cos ( 30 - a) = sin (60 + a ). 0 < a < 30.
Izracunati vrednost izraza:
a) ( sin 60 + sin 30 )( si n 60 - si n 30 );
b) 4 sin 30 + 2 cos 30 - 3 tg 30;
c) 2 sin 60 + 4 cos 60 - tg 60.
Ako j e a = 30, dokazati da je:
4 - sin a 25 2
, + = 0
I- sin a 4 cos- a I +sin a .
Ako je a = 30, izraCll nati vrednost izraza:
a) cos 2 a + sin a; b) sin 2 a - cos a ;
c) tg 2 a - tg a; d) cotg 2 a + cotg a.
Dokazati impli kacij u:
IJ. sin a + cos {J
a + fJ = 90 "" = tg a.
cos a + sin {J
. 9 sin a - 3 cos a . .. 00 90'
Ako Je. = 2. odredltl 19a I ugao a ( < a < ).
2sm a + cosa
Odrediti vrednosti ostalih trigonomerrijskih funkcija ako je (1171 -
1172):
a) sin a = 0,6;
a) tg a = 0,225;
a' - 4
b) ctg a = ~ .
6a
b) cosa = -,--;
a- + 9
sin a + cos a
Odrediti vrednosl izraza: 3 .
7 5cos a - sm a
ako je sin a = - i 0 < a < 90.
25
Dokazati sledece j ednakosli ( 1174- 1180):
sin'a +cos' a +sin ' a cos 'a = I.
,, ' - 9
c) sin a =-, -
Cl +
1175. sin ' x = cos' x - cos ' x + sin ' x.
1176. tg' a - sin ' a = tg' a sin ' a.
1177. cotg' a - cos' a = cos ' a cOlg ' a .

1178.
1179.
1180.
1181.
1182.
1I83.
1184.
1185.
1186.
1I87.
1188.
1189.
1190.
1191.
1192.
128
sin a I + cos a
=
1 - cos a sin a
(
I + tg x + _ 1_)( 1 + tg x - _ 1-) = 2tg x.
cos x cos x
cos' a ( tg a + 2)(2 tg a + 1)- 5sin a cosa = 2.
Kakav je trougao za cije ostre uglove vazi jednakost
sin 1 a + sin' p = I?
Dokazati j ednakost
tg x ' tg (90 - xl = I, 0 < x < 90.
Dokazati da je:
a) cos ' 18+ cos ' 36 +cos ' 54 + cos ' 72 = 2;
b) tg 1 tg ZO tg 3 ... tg 89 = I.
Ak
. a b' b
o Je x = --+ tg a I y = a tg a + --, dokazati da je:
cos a cosa
x
2
_ y2 = a
2
_ b2.
. cos a
Ako Je x = --P' y = cos a tg p, z = sin a , izracunati vrednost
cos
. A ' , 1
lZfaza = x- - y- + z .
Odrediti sin a i cos a ako je:
a) 2 si n a + 3 cos a = 3; b) 3 sin a + 4 cos a = 5;
c) si n a + cos a = .J2.
Dato je tg a + cotg a = m. lzracunati zbir tg ' a + cotg 1 a.
Ako je sin a - cos a izracunati sin 4 a + cos' a .
Odrediti osnovne elemente pravouglog trougl a ako su dati hipote-
nuza c = 50 cm i ugao a = 28 24'.
Izracunati os tale osnovne elemente pravouglog trougla ako su
poznate katete: a = 304 cm i b = 297 cm.
Odrediti ostale osnovne elemente pravouglog trougla ako je dato (1191 -
1I9S):
a) Hipotenuza c = J5 ern i ugao a = 48;
b) kateta a = 30 em i ugao a = 42 6'.
a) Hipotenuza c = 65 em i kateta a = 16 cm;
b) kateta a = 70 cm i b = 24 cm.
1193.
1194.
1195.
1196.
1197.
1198.
1199.
1200.
1201.
1202.
1203.
1204.
120S.
1206.
1207.
a) Kateta a = 28, IS cm i ugao P = 58;
b) kateta b = 18 m i ugao P = 36 36'.
a) Kateta a = 261 cm i hipotenuza c = 461 em'
b) katel a a = .Jl7 cm i b = 2.fi em. '
a) Kateta a = ..fj cm i ugao p = 35 20';
b) hipotenuza c = 26 em i ugao p = 49 49'.
U dati su krak b = 53,3 em i ugao na osno-
VICI a = 54 42. OdredllI ugao pn vrhu i osnovicu.
U jednakokrakom trouglu dati su osnoviea a = 30 cm i krak
b = 113 cm. Odrediti uglove.
U jednakokrakom trouglu dati su ugao pri vrhu y = 46 48' i krak
b = 20 cm. Odrediti osnovicu i ugao na osnoviei .
U pravilnom devetouglu poluprecnik upi sanog kruga je r = 8 em.
Izracunati stranicu devetougla i poluprecnik opisanog kruga.
U pravi lnom desetouglu straniee a = 6,341 cm odrediti poluprecnik
opisanog i upisanog kruga.
Stranica romba je a = 12 cm i ugao a = sr. Odrediti dija-
gonale romba.
Drvo baea senku dugu 5,5 cm, a Suncevi zraci padaju pod uglom od
48. Odrediti visinu drveta.
Iz dveju tacaka A i B pravog puta AB = 400 m tacka C van tog puta
vidi se pod uglovima L CAB = 60 i L CBA = 45. Izracunali rasto-
janje tacke C od pUla AB.
Ova puta ukrstaj u se pod uglom od 75. Jedno meslo udaljeno je od
jednog pUla 6 km, a od raskrSca pUleva 12 km. Koliko je to meslo
udaljeno od drugog pUla?
Dve sile P = 4372 N i Q = 5642 N su uzajarnno normalne.
lzracunati ugao koji zaklapa sila P sa rezultantom sila P i Q, kao i
vel icinu rezultanle.
Sa svetionika visine 120 m iznad mora vidi se brod pod depresionim
uglom od 15 30'. Koliko je brod udaljen od svetionika?
Odrediti uslove pod kojima vrlejednakosti i dokazati ih (1207-1213):
1 + sin a cosa I sin 1 a - 2cosa - I I
--:----:-- + + ,., = 1 I
eos )a -sin )a sin a+cosa cos-a-SIn a Ig a-
129

sin' a+cos' a
1+2cos'a 2
=
1208.
(sin a - c0sa)(I- sin acosa)
, ( ,
cos- a tg-a - I) tga + I
sin a
cos a
tg' a + I
1209.
=
cos a + sin a
cosa - sin a
tg' a - I
1210. (sin a + sin (3) ' + cos' a cos' f3 = (sin a sin f3 + I) '.
12l1. (cos a + cos f3)' + sin' a sin f3 ' = (cos a cos f3 + I) '.
3
1212.. 6 = ( tg a + ctg a)'.
I - sin 6 a - cos a
1213 . (tg'a + 1- tga):( 1- ctga + ctg'a) = tg ' a .
ctga tga
130
I X GLA V A
9. LINEARNE JEDNACINE I NEJEDNACINE
9.1. Linearna jednacina sa jednom nepoznatom
1. Jednacina
(I) ax= b
je oblik lineame jednacine sajednom nepoznalom, gde je x nepoznata.
2. Broj r je jednacine (I) ako je ar = b.
3. Akojea ,. 0 jednacina (I) imajedinstveno resenje x = = b.
a a
4. Ako je a = 0 i b,. 0, jednacina (I) je i nema
5. Ako je a = 0 i b = 0, jednacina (I) je neodredena i ima beskonacno
mnogo reenja.
6. Jednacine P(x) = 0 i Q(x) = 0 su ekvivalentne ako je tacna formula
P(x) = 00 Q(x) = O.
1214. Dokazati da su ekvivalentne jednacine 23 - 9 x - II = 24 - 15x i
4x
2
- (3 - 2x)(2 + x) = (2x + 1)(3x - 2).
1215. Da Ii su ekvivalentne jednacine:
62- 2(2(2(2x+ 1)+ 1)+ 1)= 0 i
15- 2(3x- 4(x-5(2x+5)+ 3)- 2)= 3(4x- 9)?
1216. Dokazati da su ekvivalentne jednacine:
4x+ 19- 6x= 12+ 5xi 1-5(4(3(2x-I)- 2)- 3)+4= O.
1217. Pokazati da je nemoguca jednacina
x-4 3-x
1---=--.
2 2
1218. Dokazati da je jednacina
1 + 3x 6x+ 5 3x
_____ = - neodredena.
3 15 5 '
1219. Da Ii su ekvivalentne jednacine
x + 2 = 2x - 3 i (x - 5)(x + 2) = (x - - I)?
131

1220. jednacina
x + 8 = 4x - , x - 2 %)
ima beskonacno mnogo
1221. po x jednacine:
a)5(x - I) - 4(x- 3) = - 20;
b) 10x - 2(2S- 3x) - 3 = 8(2x- 6) - S;
c)3x + 5(x + 2)(x - 2) = 5(x - I)(x + I) + 6.
1222. po y jednacine:
a) 1,3(y - 0,7) - 0,12(y + 10) = Sy - 9,7S;
b) 5(y + 2)(2y + 3) - 2(y - 1)(Sy - 4) = 7S;
c)(6y - 3)(2y+ 1) - 5(2y+ I)' +(3y-I)' =(y-I)' .
1223. Resiti po x j ednacine:
a) 1- 4x(x + 3)(2x + 9) + (2x + S)l = 0;
b) (2x + 3)' - (I + 2x)(2x - I) = x' - (x - I)';
c)( Sx - I)' - S( 2x + 4)( 2x - 4) = I + S( x - I)'.
x(Sx -l ) - (x - 4)(Sx- 2) - (3x - 11)(Sx+ 38) = O.
1225. (x -I)(x - 2)+ (x- 2)(x - 3) - 2(x+ I)(x - 8) = O.
1226. (x + 8)'+(x+3)' = (x +1 2)'+(x-S)'.
1227. (\3x + 3)' - (Sx + 10)' = (12x - 3)'.
---
1230.
1231.
--
Sx(3x + 10) - (8x + 3)' = (3+ 7 x)(3 - 7 x).
(2x + S)l - 4x(x + 3)(2x+ I = O.
(x - 0,1)' - 3x(x - 2,1 1) = 7,033 - (2x+ 6,8)(x - 0,8).
Rlesiti jednacine:
x + 2 x-I
a) - S- - 3 = -2- - X;
c) 2 - 3u + u _ 4u + 3 = _ 2 L
8 4 2'
b)2+
y
+
17
S
3y-7 = 0;
4
9z + 7 ( 2 - z)
d) 4 - 1- -
9
- =7z.
1233.
1234.
1235.
1236.
Resiti jednacine (1232-1 234):
3(x+ I) 2( x - 3) 2 I 31 x
a) - + x - =-+4'
2 S 10 '
b)y_(3
Y
+ 1_ 2
Y
-7) = S- y + 6
S 2 2 '
c) SI ; I _ C +t _ 31 I) = I I;
d) (z+ 1)--(z-11)=-(2z-S).
@Is
3 2
S 4 II
x
7x I
7
1+ -
- +
1+ Sx
- + 6x
I
4 2 2
a)--+
---- = -
2 6
24 12
3'
10 - 7 x I + x
2x-
x - --
I
3
+
3
= I;
b) --x+
2 2 3
6 - x x 3+x
1- -- - - --
c) __ =-3_+
x
_ 2 4 =3.
2 2
1,3 - 3x 1,8-8x_ 0,4 - Sx.
a) 2 - 1,2 - 0,3 '.
0,18 y - 0, OS 9'
b) 12y - = 0,4y+ 8, ,
, O,S
0,02 - 2z
c) 002
,
I 2(2 - 3z)
7 - = 2,5.
2 0,01
Ispitati konjunkcije:
a) x + 3 0/\ x' - 9 = 0;
b) x' - x + 1#-01\ Xl + 1= 0;
c) Sx - 6 0/\ 2Sx' - 36 = O.
.. A 0 A - 01\ B #- 0 jednacine:
Koristeci ekvivalenclJu - = "" - ,
B
x-3
a)--=O'
x + I '
d) 2x + I = I;
x -I
x+1 x(x-2) _ .
b)-= 0; c) , -0,
x' + I x - 4
6x-1
e) - =3.
2+x
133

po x jednacine:
x- 3 3x- I
a)--+--=2;
x + 3 3x+ I
2x- 9 3x
b)--+--=2'
2x- 5 3x - 2 '
9x+l I- x 2x+5
c)---3= +--;
4x - 3 20x - 15 4x - 3
29 4 3 2
----=
24 x- S 2x- 16 3x- 24
. esiti po y jednacine:
a)3
y
-I_6
y
+5+ 9 '11
y-4 3y+9 5y+15 45'
b)
4 y - I _ 5 y 6 y - 4 Y + I
.
y -4 3y -12 5y-20 2y-S'
Ily+5
2y-l 12(2y-l)
y - 3 I
--'---+ -.
4- 8y 6
esiti po z jednacine:
I 5- z 7 z -I
a) + =-----
Sz - 16 Sz - 4z' 8z 2z( z - 2)'
z - I
b)2z'_IS
) 6Jz +5
0 -1z +3
4z + I 2 3
- + --+ --=---
4z ' -36 z+3 2z-6
7 - 3z = 12z ' + 30z - 21 ""
3-4z 16z'-9
3(2x+ I)
-'----'-= 0
4x' - 9 .
I
1240. --+--
4x-6 8x+12

1241. \ IOx-18
I 4 5
12x' -27
/
1 242: i I
--+ =0.
2x+3 ISx-27 9(2x-3)
3(x+l) 1
12x' - 20x + ISx' - 50 6x = O.
18x' - 30x
./
1243: 2;t--l x'-3x-4
"';x - 3 x' + x-12
x+ 16
--=0.
x+4
2
O. 1244. -, -4 - -'-, --- -.,... , ---
y - y -4y+4 y +5y+6
134
;.-:;:J ) 6 2(y+14) 4y+ 11
y'-4y-12= y'+3y+2 '
1+4 9-31-21' 13-31
1246. -- +--=0.
1+4 16-1' 1-4
1247. Pokazati da jednacine:
x+1 I 2 I
a) + +-=0'
S - x' 2x' - x' x + 2X' + 4x' x' '
x 2x- 3 x'
b)----=--;
x-2 x+2 4-x'
, emaju resenje.
Resiti po x jednacine:
1+3x 1-3x 12 2 3 S+9x
a) 3x _ I + I + 3x = 1- 9x' ; b) 6x + I - I - 6x = 36x' - I;
f) 3 4 7
U x'+20x+25 + 4x'+4x+1 (2x+5)(2.r+l )
. d)} I _ 3 4
9-4x' 9+12x+ 4x'
1249. Resiti po y jednacine:
3 0,75y - 2 y+ 2
a) , = 1 , 7 2
4y-12 y -6y +9 Y -9y +2 y - 7
b) 4y I 3
1- 6y+ 12y' - Sy' 2(1- 4y') 2 - Sy+ 8y'
c) I ___ .::..5-::--.:.
y
--_ = __ -
15y-IO 27 y' -54y'+36y-8 18 y'-24y+8
1250. Resiti po x jednacine (1250-1259) :
a)lxl+2(x-3)=6; b) lx -
2
1=4;
c) 13x - 21 + x = 2; d) 21x + II + x - 3 = 0:
e)lxl+lx-ll= I; f)lx+21+lx-
3
1=5;
g) I x-II + I x - 21 + I x - 31 = IS;
h)lx-21+lx-II=lx+21; k)2+l x-
6
1=lx-
4
i;
1) I x - 21 + 1 x - 31 + 21 x - 41 = 9;
m) I x + 11 - 1 x 1+ 31 x - 11- 21 x - 21 = x + 2.
13S

1251. a) 7;
c) 6;
e) Ilx+ 21- = 8;
1252. x + 4.fi = 3x.fi - 4.
1253. 2x( ..J5 - I) = 3 - x..J5.
b)l x +41-lx-71= II;
d) Ix+41-lx-41= 8;
f) Il x - 61- 81 = 10.
1254. (2x-3)' -(x.fi)' = 2(x -.fi)(x-I).
1255. (2x..J5-I)'-(4x-..J5) ' = (2x - 3..J5)'.
x+ 2 x +.fi
1256. .fi _ I = .fi + I .
xJ3 + .fi 2x.fi - J3
1257. J3-.fi = J3+.fi .
2J3-.fi I-.fi
x = 3.fi-J3
1258.
I I
72-15 = JIO-I
I I x
.fi+..J5
1259.
1260. Rditi po y jednacine:
3-'!' I
3
Y I y-"3 I
a)--I -;=--1 -"3;
3 3
- y+-
4 4 =_4_.
2 3 3 '
1261.
136
3+- y+-
y 3
-+y -+y
4 4
y +I-1
y+l_y -1
y- I 7
C)y+l_y_I="2;
y-I y +1
y- I y+ 1
d) y+ I = 2"
1+--
y -I
po x jednacine (1261-1267) :
I I
a) 1- I - 2; b) I = 3.
1-- 1---
I-x I
I--
x
1262.
1263.
1264.
1265.
1266.
1267.
1268.
S
-x+!
_6 __ +
x
-
S
_ 7'----+ x - 2
__ '--'11'---:-___ = X - 21.
8
16
---..,--- =-
2+ ----;--
I
3+ 3
S
4+ - -
x+ 1
2
37
=
I
- +
49
!
S
7(x- 3) 5(x - 3) x - S
- (x- S)
2
1 I
l - x+9 2-x-11
3
l- x+3
7
4--x
2
S
x-3
--+x+2
3
IS
4 +S
=
4
__ =-S ___ = x -12.
3
4
-x-12
..:.5 __ +
x
_
1
+
6
9 6
4
-x+5
_S--+x- 3
+S.
_-,-4 ___ + x- 3
7 +x -16
__ = __
7 3
Reiti po x jednacine:
3x- 5 5x - 3
2x 2x-4 - 4- - - 6- h-3
a)----+ 5= -3-:
3 3 4x - 3 _ 2x-
9 4
1269. Reiti po x jednacine (m je realan paramelar):
a) m(mx+ I) = 2(2x- 1); b) m'x- m' - 4 = 4m(x-I);
c)m'x+ 4= m(x+4); d) 10+ 3(x-2)=mx+ 3.
137

1270.
1271.
1272.
1273.
1274.
1275.
1276.
1277.
1278.
1279.
1280.
1281.
138
Rcliti po x jednacine (a je realan parametar) :
a) I - 30 + 5x = ax - 2a + 4X; b)(x + a)' = x(x + a) + 4a' ;
e)+- a
l
,)+a'(x-;)=2.
po y jednacine (a, b, c realni parametri) (1271-1279) :
a) (3y - 2c)' - (y - 2c)(2y + c) = 7 y' - 12c';
b) (2y+a)' = 4(y+ I)( y -I)+ 4(y+ 1,25a');
e) y(y - b) - c' = (y - b)(y + b) - cy;
d)a(b- y)+ by+ab=a' + b' .
(a' + 2b' )( x - a) = (2a' + b' )( x + b).
y(a-y)+(b-y)'=a'+3b'.
(x-a)' - (x- b)' + 3(a- b)' = O.
4( x - a - I)' + 5( x - 30 - 2)' = (3x + I)' .
a'-I)x-I)' +(2ax-I)' = a' + I) x+ I)' .
3ax-(2x- 30)' = (2x+a)(5a- 2x).
4a' - (3x- 2a)' = (5a - x)(5x + 30) - (2x + 3a)'.
(2x- 3b)' = (x+ 6b)(x- 9b)( 8x - 12b) - (3b)'.
po x jednacine (a, b, c, m su realni parametri) (1280-1291).
a)_3 ___ 2_= 3x-7m
x-m x+m x
2
_m
2
'
b)(a+b)x _ (a-b)(a-x) (2x+a)(a-b)
a-b a+b a+b
)
b - x c - x arc - 2x) a - x a + x 2ax
e --+--= ;d) - ____ = __ _
a+x a-x a'-b' b-a a+b a'-b'
2a+x x-2a ax-2
aj--+--= .
a + 2 a - 2 a' - 4 '
nx-3.
n + 3 n - 3 n' - 9 '
3x- 2 x- I 2
e) , +--+-=0
a-2a a-2 a'
d) 2a - x _ 2a + x _ 2ax = O.
1-2a 2a+1 4a'-1
1282.
1283.
1284.
1285.
1286.
1287.
a+b a-b
--x-4ab=- - x.
a- b a+ b
a+b b-a a'+b'
--x=--x+---
a-b a+b 2
I I
(a'+a)x - a' +a -
1 x I x
---:- + --- --= --:----
(a+I) ' a' +a a+1 a' +2a+1
a a-b b
-= +---
x x+ 2a- 4b x- 2a+ 4b
2 3a-4x
3a
3a + 2x 9a' - 4x' 9a' - 12ax+ 4x'
2 2a- y 2a+ y
1288. --+ -0
y+4 y' -16 y' - 8y+ 16- .
a+2b 2az+5bz+b' bz+b'
1289. --- + --:;,,------,-
z+a 2z ' -2a' 2z"-4az+2a'
1290.
a-4x
a'-5a+6
a-4x
a'-a-6
4
o.
o.
1291.* a) + + ---+ ---
ax-a' ax-ab bx-ab bx -b'
4
b) a+1 3ax-5
a(x+3) a(x' +2x-3) x -I'
e) 2m-5 _3_= 3x+4
(m-l)(x+ 2) x+ 1 x' + 3x+ 2
d) x - I _ ax
a- 3 a' + 30+ 9
2lx-a'
a' - 27
1292. Rditi po v jednacinu (M, n, w realni brojevi):
M=n(v+w)
v-w
1293. po I jednacinu (R, r, p realni brojevi):
tr+ p R
-=-
tr-p "
o ,
139

1294. Re.siti po s jednacinu (P, r realni brojevi):
P = r:rr (r + s).
1295. Re.siti po r jednacinu (v, h realni brojevi):
3v = h-(3r - h),
1296. Pokazati da je re.senje jednacine (po x):
= (x- m)(m- I) + x(m+ I) ,
m+1 m+1 m-I
1297.
1298.
1299.
pozitivno (m dati realan broj za koji vaii m;'; 0 i I m I;.; I),
Pokazati da je jednacine (po x):
ax+b ax-b 2ax+4
2 ' + , = ,
x - ax x- + ax x
2
_ a
2
pozitivno ako su dati realni brojevi a istog znaka i ako je x'" 0 i
I x I '" a,
n' - x' x - 2 3 x-I
Data je jednacina + --= - - -- (n E Z \ (O}),
nx x 2 11
Pokazati da je date jednacine paran broj,
Ako je n E Z \ {O,- I}, onda je jednaci ne:
x-I 2x+n' (n+2 )' .
--- + = neparan broJ, Dokazati .
n'+n n+1 n+1
=
a' - x
x+a'
ne zavisi od datih realnih brojeva a i b, (a '" b '" 0, x'" a' ).
1301. Pokazati da jednacine
3m 4.x;- 3m 2
=
9m
2
- 12mx + 4x
2
9m
2
- 4x' 2x + 3m
ne zavisi od realnog pararnetra m ako je m'" 0 i I x I '" m.
2
1302. Pokazati da resenje jednacine (a, b, e, realni parametri)
bx-e bx-a
-----=1
be ab
ne zavisi od parametra b.
140
x-I
D
.. d X' 2x a
1303. * ata Je Je na"ma - -;-, --_
a- a+2a+4
broj .
-2' gde je a dati realan
a-
a) datu j ednacinu po x.
b) Za je vrednosti broja a reknje date jednacine pozitivan b .?
c) Kohko treba da bude a da bi jednacine bilo x = O? roJ.
1304.
jednacine po x (m, n, p realni parametri):
x m+ 1 1 In
x+ - - -
m
__
m m m
-+ 1 -+ I
np
2 2
b) -L _ _ n _ _
-1 p-x x'
x - -I
p'
= O.
1305.*
jednacine po x (a, b, e i In realni parametri), (1305-1313):
x - ab x - ae x - be
--+--+--=a+b+e.
a+b a+e b+c
1306.
* x - a x - b x - e ( 1 I 1)
--+--+--= 2 -+-+-.
be ae ab abc
a + b - x a + e - x b + c - x 4x
1307.* + + + = 1.
b a a+ b+c
e
x + b x - b b + x x - b 2x
1308.* - - +--= - +-
a+b a-b (a+b) ' a'-b' a'
x+a+2 a- x +2 2(x'-2x+2)+2a(a-x+5)
1309.* =
x' _a' - 4a - 4 x-a-2
x+a+2
1310 1 1
. + , ' , b
(x-a-b)(x+a+b) x +a- +b -2ax- 2bx +2a
2
=----
(x+a+b)"
13ll.* x+a+ b
x-a-b
, b')
x-a- b 2(x'-ax-bx+ab)+ 3(a- + .
x +a+b= x' -a'-2ab - b' .
x+ 1
1312.* 2mx(m + 1) + 3x
x
o.
+ , 9
m
'
- 27 m - 3 m- + 3m +
1313.*
m(x' + 8)+ 6 +_m_=_, _m_+_2 __
8-X' x-2 x' +2x+4
141

1314.
1315.
1316.
1317.
1318.
1319.
1320.
1321.
1322.
1323.
1324.
Rditi jednaljine po x (1314-1317):
3- x 8- x 2 - x 10- x x + 2 5 - x
--+ --+--=-----+-- .
8 - x 6- x 4 - x 8 - x 6 -x 4 - x
3x - 3
2x' - 2
2x + 2 5( x - I)
=
3x' + 6x + 3 12x' - 24x + 12 .
x +1 x+2 x +3 3( x' -2x' +6)
--+--+--= .
x -I x -2 x -3 ( x -I)(x -2)(x -3)
3+ 2x 5+ 2x 2( 2x' -I)
--- = 1---'---'--
1+ 2x 7 + 2x 7 + 16x + 4x'
po x (a, b, c, m ill S/I rea/l1i broievi) (1318- 1341):
3
2 3x -7(a+ b)
---= ---'---'"
x -a-b x +a+b x' -(a+b)"
a-x a+x 2ax
=----
m+n-a a+m+n a' -(m+n)"
2(b+c)+x x-2(b+c) (b+c)x-2
-'---'--- + .
b+c+2 b+c-2 (b+c)'-4
3(a+b)+ x x -3(a+b) (a+b)x-3
--'-_-'--_ + _-..0.._"":'
a+b+3 a+b-3 (a+b )' -9 '
3x- 2 x-I 2
------+ +--=0.
(b+c)(b+c-2) b+c-2 b+c
2(m+n)-x 2(m+n)+x 2(m+n)x =0
1-2(m+n) 2(m+n)+1 4(m+n)'-1 .
I + I + I + I = O.
a(x-a) a(x-b-c) (b+c)(x-a) (b+c)(x-b-c)
1325.. x-I (m+ n)x _ 2lx- (m+ n)'
m+n-3 (m+n) ' +3(m+n)+9 - (m+n) ' -27 .
1326. (a+ b-I)(2x+a+ b) = (x-a- b)(a+ b-I) + x(a+ b+ I) .
a+b+1 a+b+1 a+b-I
1327.. (m+ n)x+ b + (m+ n)x- b _
(m+n)'-(m+n)x (m+n)'+(m+n)x - (m+n) ' -x"
142
x + b' b' - x
(lI1 +n) ' - x x +(m+n)'
1328.
1329.* __ __ _
(m+ n)' + b'
(m+ n)' - x' .
4x - (a +b) 2
9(a+ b) ' - 12(a + b)x+ 4x'
1330. x + (111+ n)x
9(a + b)' - 4x' 2x+ 30+ 3b'
2( m+ 11)' + 3(m+ n)+ 5x
2( m+ n) - 5 2(111 + 11 )+ 5
4(m+ n)' - 25
1331.. (111 + I1)X + x
3(II1 + n)-2 3(II1 +n)+2
x( 5m+ 5n+ I)+ m+ n- I
9( m+ n)' - 4
1332.* 2(a+ b)(a + b+ I)x+ 3x x + x+ 1
(a+ b)' - 27 a+ b- 3 (a + b)' + 3(a+ b)+ 9 = O.
1333
x - a x - b X- c 3x
. --+ - -+-- = - --
1334.
1335.
1336.
1337.
1338.
1339.
b+c c+a a+ b a+ b+c
b- c a - d a-d b- c
-----+--- --= 0
x - a x - b x- c x -d .
1 1
111- - x - -
__ x _ _ = ---.!!l.. _ _
1 x I m
111+ - x +-
x m
x
a+ --
a - b a+ b
---
x a - b
a- - -
a+ b
I a
=-
a+ b a - b 2
ax ab
a a+b 2a -b
+ =--
bx +a' a' + b' x -a
x - a
a+b a - b
a b

- - a - - b
x x
143

1340.
1 2 1
3- x+4 2x+ - 2- x+ 1
2 + __ 5 =....:.5 __
10 3 10
1 1 3
6 - x-3- - x+ 1
2 2 + _5 __ .
12 120
1341.* --+--- 1: --- + 1 =- .
[
a+1 x+1 1 [a+1 a(x+1) 1 x
ax+l 1 I ax+1 2
1342.
1343.*
1344.
1345.*
1346.
1347,*
x+ - x+ -
a a
j ednacine po x(o, h, c realni parametri) , ( 1342- 1349):
2x-a

1 1
Q- - x--
__ x __ = __ a __ _
1 x 1 a
0+- x+-
x a
x-a x-b x-c
--+--+--=3-
h+c c+a 0+ b
x
2(a+b a-b) {a+b a-b)
a-- - .---- +(2-0 1+----- =0.
a x b ax ab
(a+bJa+_x )_(a_bJa __ x )=2_J_1
'a-h a+b a+b
,(_ a_ + _ b_ + _C_) + 3
'x- 2a x- 2b x- 2c
1348.'
1 1 1
a+ b+c.
--+--+--
x-2o x-2b x-2c
1349.'
-
144
1350.* Rditi jednacinu l(ftx = I, ako je f(x)
b+ax
jednacine po x(a, b, c realni brojevi), (1351-1353):
aax ccx
1351.
----=----
C
cx- 1 a ax -I
a+x a-x
+ 1352,-
Ol + ax + x
2

x-a
1353.-
x -o-l
x-o-I
x-0-2
x-b
x-b-I
Ja
x - b- I
x-b-f
9.2. Primena Iinearnih jednaci na sa jednom nepoznatom na
rdavanje raznlh problema
1354. Zbi r dva broja j e 45, a njihov kol itnik jednak je 7 : 8. Odrcditi ave
brojeve.
1355. Zbir dva broja je 47. Ako veci podelimo manjim, dobija se
2, a ostatak je 5. Koji su to brojevi?
1356. lmenilac jednog razlomka je za 2 veci od brojioca. Ako se oduzme
1
od brojioca i imenioca razlomka I, dobije se 2" Odrcdili razlomak.
1357. Brojilac jednog razlomka je imenioca. Ako brojiocu dodamo 5. a
imeniocu 15, razlomak postaTe Odrediti razlomak.
1358. Razlika dva broja je 13,86. Ako vecem broju premestimo decimalni
zarez za jedno mesto ulevo. dobije se manji broj. Odrediti brojeve.
1359. Cifra jedinica jednog dvocifrenog broja je za 3 .. veCa ad. de-
setica. Ako podel imo taj broj zbirom cifara. dobl]a se 3. a
ostatak je 4. Odrediti laj broj .
1360. Cifra jedinica jednog dvocifrenog broja je 2.
umanjimo za proizvod njegova susedna dva broJ3 doblJa se I . KOJI]c
laj broj?
1361. Zbir cifara jednog dvocifrenog b,"?ja je 8:. Ako razrneni:
mesta, pa prvi broj podelimo dru81m. doblJe se 2. iii asta
je 10. Koji je to broj?
145

1362. Otae ima 45 godina, a sin 22. Kroz koliko ce godina otae biti dva
puta stariji od sina?
1363. Kcerka je za 18 godina mlada od majke, a pre 5 godina bila je ad
majke 4 puta mlada. Koliko je godina majei , a koliko kcerei ?
1364. Odrediti taka v ceo poziti van broj da razlika proizvoda dva sledeca
broja i prethodna dva bude 600.
1365. Rastojanje izmedju dva mesta A i B voz je presao tako da je: polo-
vinu puta brzinom 80 km/c, trecinu puta srednjom brzinom
60 km/c, a ostatak, tj. puta srednjom brzinom 40 km/c.
Odrediti rastojanje izmedu me.sta A i B ako se zna da j e voz proveo
23 casa na putu.
1366. Autobus je presao rastojanje izmedu mesta A i B brzinom 90 km/e, a
od B do A brzinom 60 km/c. Odrediti srednju brzinu autobusa na ce-
lom putu u odlasku i povratku.
1367. Druga kosmicka' brzina veeaje od prve za 3,3 km u sekundi, a treea
je veca od druge za 5,2 km u sekundi. Proizvod prve i treee kosmieke
brzine brojno je veei od kvadrata druge brzine za 4, 12. Odrediti sve
tri kosmicke brzine.
1368. Dva planinara, od kojih jedan prelazi 5 km/c a drugi 6 km/ c, krenu
istovremeno jedan drugome u susret iz dva mesta udalj ena 55 krn.
Posle koliko casova ee se sresti?
1369. Iz jednog mesta polazi u 6 casova kamion brzinom 60 kmlc, a 2,5
casa kasnije iz istog mesta i istim praveem polazi automobil brzinom
80 km/c. Kada i gde ee automobil stiei kamion?
1370. Dva tela kreeu se po kruznici , ciji je obim 728 m, jednovremeno iz
iste tacke u supmtnem praveu. Jedno puelazi u svakoj sekundi 30 tn,
drugo 22 m. Posle koliko ee se sekundi ona sresti?
1371. Dva kombajna mogu da poznju izvesnu povrsinu polja zasejanu
psenieom za 3 casa i 15 minuta. Jedan od njih bi poznjeo istu
povclinu za 7 casova. Koliko bi vremena bilo potrebno drugom kotn-
bajnu za taj posao?
1372. Bazen se puni kroz dye slavine za 3 casa. Sarno jedna slavina napu-
nila bi ga za 4 casa i 20 minuta. Za koje bi vreme napunila bazen
druga slavina?
Posloje lri kosmifke brzine. Telo koje dobije prvu kosmifku brzinu postaje satelit ZeOlIjC;
lelo koje dobije drugu kosmifku brzinu postaje satelit Sunea; telo koje dobije treell ko-
smifku brzinu oslobada se Sunfeve teie i ulazi u zvczdani prostor.
146
1373.
1374.
1375.
1376.
1377.
Jedan bazen moze se kroz jednu slavinu napunit i za I cas i 20 ml-
nula, a kroz drugu s lavInll Ispramiti za 2 casa i 10 minuta. Za koje
vreme bt se napunlo bazen kad bl obe slavine bi le otvorene?
14 560.dinara podeliti na :3 liea, tako da svako sledece li ce dobije
20% vtse od prethodnog. Koltke de love dobija svako lice?
Za odlican pl asman na takmicenju nagradena su cetiri ucenika nagra-
dom od 36 000 dinara. Koliko dobije svaki ucenik ako se nagrada
deli u razmeri 1,5 : 2 : 2,5 : 3?
Ako se strana jednog kvadrata poveea za 2 cm, se poveea
za 16 em 2. Odrediti srranicu kvadrata.
Povrsina jednog pravougaonika je za 125 cm 1 veea od povrsine
kvadrata nad manj om strani com. Odrediti stranice pravougaonika
ako se razliku j u za 5 em.
9.3. Linearna funkcija i njen gralik
Oelinicija 1. Funkcija x -'> f(x) = kx + 11 , (k, 11 E R) nazi va se lineama
funkcija.
Delinicija 2. Realan broj a je nul. funkeije ako je f(a) = 0.
Ako je f(x) = 0, tada je kx + n = 0, pa je x = % = a. Dakle nul a lineame
funkcije je - f' tj . f( -f) = k( - %) + n = 0, tack. A( - % ,0 )je tacka preseka
grafika lineame funkeije i ose Ox.
Ako je x + 0, y = n, tacka B( 0, n) je presek grafika lineame funkcije i ose:;
Dakle n je odsecak na osi Oy. Za n = 0 graftk linearne funkclJe sa
koordinatni pocetak.
1378. Dati su skup A = {x I x < 611 x E N) i zakon preslikavanja f for-
mulom y = 2x - I, x E A. Odrediti antidomen funkclJe, zanm pnka-
zati f kao skup uredenih parova.
1379, Neka je f preslikavanj.e skupa R -+ R odredeno
f(x) = 3x - 2. Izracunall : f( - 2); f( - I), f(O), JU(
J(3 - f(O)); fU(x); fU( - x)).
1380, Neka je f realna lineama funkcij a odredena forrnulom= 0)).
J(x) = ax + b (a. b realni broJevl). pokazatl daJe feb) fU(
147

1381.
1382.
1383.
1384.*
1385.*
1386.
1387.
1388.
1389.
148
Ako je I(x) = 3 - x, pokazati da je l(f(x = x.
Konstruisati u istom koordinatnom sistemu i pokazati sta imaju za-
jednicko, a u cemu se razlikuju grafici sledecih funkcija
I I I I I
a) y = '2 x; y = '2 x + 2; y = '2 x + 4; y = '2 x - 4; y = '2 x - I;
I
y=--2.
2x
I I
b) y = '2 x + 3; y = - '2 x + 3; y = x + 3; y = - x + 3; y = 2x + 3;
y = - 2x+ 3.
Prouciti promene i graficki prikazati sledece linearne funkcije:
- I
a)y=.!. x -I; b) y= - 2x+ 6; c) y= - x - 2;
2 I 2

Ispitati promene i konstruisati grafik sledecih funkcija :
a)Y=lxl-l; b)y=lx-Ii; c)y=2-lxl;
x
d)y=12-xl; e)y=x-Ixl;
Ispitati promene funkcije:
Ixl
y=x+-
x
i konstruisati njen grafik.
Oat je skup funkcija y = (4m - 6) x - (3m - 2), (m realan broj).
a) Odrediti m tako da funkcija ima nulu x = 2.
b) Za nadenu vrednost m ispitati promene i konstruisati grafik funk-
cije.
Datje skup funkcija y = (k - 2) x - (k - I), gde je k real an parame-
tar. Odrediti parametar k tako da njen grafik bude paralelan sa
grafikom funkcije y = 2 x - 6. Za dobijenu vrednost k ispitati funk-
ciju i konstruisati njen grafik.
U skupu funkcija y=(0-4)x-(30-10) (0 realan parametar)
odrediti parametarotako da tacka M (I , 2) pripada grafiku
Za nadenu vrednost parametra 0 ispitati funkciju i skicirati nJen
grafik.
Date su familije funkcija y= (2m- 5) x + 7 i y = (10 - m) x - 3. Za
koje su vrednosti parametra m grafici ovih funkcija paralelni?
1390.
1391.
1392.
U skupu funkcija y = ( m - 2) x - 3(m - 3), gde je m realan parame-
tar, odrediti In tako da j e x = 5, Y = 7.
U skupu funkcija I(x) = (a - 2) x - 2 a + 3 odrediti parametar 0
tako da grafik funkcij e odseca na y - osi odsecak duiine 5.
Ispitati promene i ski cirati grafi k funkcij e:
x( x' -I) x - I
a) y =x-2+ Ix' -Ii b)y = x -I xl+ -:-I-x- _-I-I
Ix + Ii-l x -II
c) y = -'-------
2
e) y = I x I + I x - 21;
{
x-I - oo <x <-2 }
d) y = - 2x+5 3!> x<+oo
f) l y l= x+ lx - 31
1393. Dato je preslikavanj e I : x -+ I x 1- 2x, skupa:
A = {x I x E R II - 2 !> x !> 4} na skup B. . .
a) Predstaviti ovo preslikavanj e u pravouglom koordmatnom slstemu.
b) Odrediti skup B.
1394. Dato je preslikavanj e I : x -+Ixl- 4, skupa
A = {xlxERII- 4!> x !>4} na skup B. . .
a) Predstaviti to preslikavanje u pravouglom koordmatnom SISlemu;
b) Odrediti skup B.
1395. Data je realna funkcija I (x) = ax + b. _
Dokazati da je I(x + 3) - 3J(x + 2) + 3J(x + I) - I(x) - o.
1396. Odrediti realnu funkciju J koj a zadovolj ava
a) J(x- 2)= x+ 3; b) 1)= c) J(2x)=x+ I.
Zatim konstruisati grafik doblJene funkcIJ e.
1397. Date su linearne realne funkcije formulama:
a)/(x)=.!.x-l; b)J( x)= x +3; c)J(x) = 2x-4;
2
d) I(x) = - x + 2;
I
e) I(x) = '3 x + I;
f) I(x) = 5- x.
I d ' funkcijama i konstruisali
Odrediti inverzne funkcije I - atlm
grafike funkcija J i J - I .
. . fik funkcije (1398--1404):
ispitati promene i konstrUlsatl gra I
1398. y=..Jx2 -IOx +25.
r-7"----:-
1399.* y= _ 2x+ 1 - + 6x + 9.
149

1400.
1401.
1402.-
1403.-
1404.
1405.
1406.
1407.
1408.
1409.
1410.
1411.
1412.
y=lx+Wx-
4
1.
y = I2x - 41- 1 x - II + 2x - 4.
Y = I x + 21-12x - 41- 2x + J.
f(x) = I x- 11- 21x- 41- 2x- 6.
f(x) = h- 5 - I x-II+ 21 x- 31
. fu k .. 'onnulom 5x - 3y - 4 p+ 3 = O. Odredi ti rcal nn broj
OataJe n clJa I ' b d
p lako cia nj en grafik: a) sadrii koordmatm poectak; ) a otscca oa
yos; 5.
Oala je lineama funkcija fommlom (2p + I)x+ (3 p - 5)y + .4p = 0,
p realan paramelar. Odrediti realan parametar p tako da JC grafik
date funkcije : a) prava paralelna sa x-osom; b) prava paralcJoa sa
..,.asom.
Data je lineama funkcija fonnulom
(3m- 2n+5)x-(m- n)r+ 2m-5n+ 1 = 0, (m, n E R) . ..
Odrediti realne brojeve III i n tako da se grafik dale funkclJc poklapn
sa simetralom: a) J kvadranta; b) U kvadranta.
Oala je funkcija fonnulom Ax+ By+ 6 = 0, (A, B E R).
realne brojeve A i B tako da njen grafik sadrii tacku M(I ,2) I daJt
paralelan sa grafikom prave y = x+ 5.
Oat je pramen pravih 2x + y+ 4+ k(x - 3y - 10) = 0. Odrcditi cen.
tar pramena.
U pramenu pravih 2x+ y+ 4 + k(x - 2y - 3) = 0, odrediti onu pravu
pramena fiji je grafik paralelan sa grafikom prave y = x+ 7.
U skupu funkcija y = (m- 2)1 xl-3(m- 3), gde je m realan broj.
Odrediti realan broj m tako da tacka P( 5, 7) pripada grafiku dale
funkcije. Za tako dobijeno m ispitari promenc i konstruisati grafik.
U skupu funkcija y = (m- 4)1 x 1- (3m - 10), m realan broj . Odrediti
parametar m tako da je x = I, y = 2. Za nadenu vrednost parametra m
ispitati funkciju i konstruisati njen grafik.
9.4. Sistem linearnih jednacina
DeOnJclJa 1. Konjunkcija jednacina x+h y =c A a x+h,y=c
z
pO
. . d I I I 2 _ .
nCJ>C?ZDatim x I y: g e su 0pa2 hI . b
2
,c" c
2
zadati realni hrojevi, pri cemuJ(
bar Jedan od broJeva 01 ,a2 hI' b
2
, C
1
,C
2
razli ei t od nule naziva se sistem ad
dve jcdnaeine sa dYe nepoznate. '
150
Definicija 2. Ureden par realnih brojeva (a, (3) naziva se rdenje sistema ako
. aa+b{3=c, I\a, a+b,{3=c,.
Jel l _ ..
sistema alx+ bl y =cl Aoz.t+ c
2
izraleno preko delenni.
nanala
fl y ..... 0 d .
x= -,Y=-,u;J! , g eJc
l!. l!.
6=la
l
tl ,=l c'
2 b2 C
1
I. Ako j e tl ;J! 0, sistem ima jedinslveoo --t' -t .
(6 l!. )
2. Ako je tJ. = 0, fl J = 0, 6. y = 0, sistem je neodredcn i ima
mnogo
)0. Ako je fl = 0, .6. J ;J! 0, .6. y ;J! 0, sistem je ncmoguc i nema re!enja.
1413. Da Ii je uredeni par ( -2, 3) rdcnje datog sistema po x, y:
2.t+3y=51\3x+y=-3?
1414. Oa Ii je uredena trojka (4, 3, 2) dalog sistema po x. y, =:
x+ y+ z = 9/\ x+ 2y + 3z = 16/\.t+ 3y + 4= = 21?
1415. Gausovom melodom rditi sledece sisteme po x, y:
a) 2x + 3y = 7 A 3x- 6y = 7; b)5, + 2)' = 29 A 3y- x = I;
c) 3x + 5y= 1/\ 3x- 2y= 8: d) 3x + 2y = 26 /\ 6x - 3}' =3.
1416. Metodom zamene sledece sisleme po x, y:
a)2x+y =- 1I\4x+3y=l; b)x-2y =71\2x- y =-.8;.
c)5x + y= -} A IOx+ 2y= - 2; d) x+ 2y = SA 3x + 6), - I).
1417. Grafifki sledece sisleme po x, y:
a)x+ y =5/\x- y = I; b)x+ y =3/\x- y = I;
3 d) + . -IAx- y =5
c)x+2y =8A y =- X; x )- .
2

Rditisistemepox,y(1418-1426): _ .
1418. a) 3(x - I ) + 5(y-l)= - 4A 5(x+ 3)- 3(y+ 1)- 64,
_b)4(x+ 2)-7(x- y)= 7 A 7('<+ y)+ 10(.,- 2) = 79;
c (x - I)(y+2)-(x-2)(y+5)=OA
A (x+ 4)(y - 3) - (x+ 7)(y - 4) = 0; 2) _ 3x' -14)'+ 15.
d)(x +3)(x -I )=4y+x'+5A(X-3)(3x+ -
151

1419. 3x+4( x - 3) = 3(3y - 3)- 37 /\ 3y + 2(x- 4) = 5(y+ 2)- 28.
1420. (x+ 2) ' - (x - 3)(x + 3)-JY+ 5);') 0/\
/\(2y- W - y( 4y- 3)+ ,3x- 3
4
= O.
1421. 2(x+ 1)(5y- 6) = (5x+ 7 )(2y - 3)/\ (x + 8)(y+ I) =
= (y+3)( x +5).
1422. (x+ I I):(x+ 6) = (y+ 12):(y + 7)/\ (y+ I):( x - I) = y: x.
J423. / (3x+ 2y+ I 1):(2x + y - I) = 2/\
/\(Sx-3y +4):(6x +3y +3)= 3:4.
1424. (2x-3):(y +3):(x- y +2)=5 :6:3.
1425. (5x+3) :(5-2y):(3x- y+4)= 1:3:2.
1426. (3x- 1):(4y- 3):(6x - 2y - I) = 2:5 : 4.
--
Reiti date sisteme po x, y:
y+2 y-4 x
a)-----= -/\ (y- 1)- 2x= - 3;
6 2 3
5x - I 3 y - I I I - x I I + y
b)-6-+I0= 3/\ -6-+-4-= 3;
. c) x + I + Y - I = 4/\ x - 2 _ y + 3 = _ 2'
3 4 3 ,
3 - 4x 7 - 5y x + 7 2x - 3y
d)--+--=5x- 18/\ --- = 3y-4.
6 2 5 4
Reiti sisteme po x, y(1428-1437):
1428. a) 4+1x + y- 9x = y+ 2x _ 3x- I /\ 2y + I _ 5- 4x =
V 4 12 3 6 15 20
y+2x
=12;
b)
8x-5Y +l 4x-7y+5 6y-5x-4
- - /\
V 12 6 . 9
3x - y 8x + y + I 2x - y + I
/\-
2 3 6
1429. y_x_
5x
-
4
=3- Ily+17 Ax+ 9Y+II_ 3y+4 =6.
2 4 4 7
1430.
5x-3y 2y-3x 2x-3y 3y-4x
3 5 =x+IA 3 - 2 =y+1.
lS2
1431.
x- I _ 1+ Y =.! _ x + 2y /\ x - 2 + = y+ 4 _ 4x - Y
4 2 6 6 3 IS S I S
1432.
x+2y x-2y (7-2
Y
)
-4---2-= 1- /\3x-2y=8.
7+x 2x- Y Sy-7 4x -3
1433. ------3y =-S/\--+---18=-Sx
5 4 2 6 .
1434.
1435.
1436.
1437.
1438.
1439.
1440.
1441.
1442.
I I ( I ) I 6x - 0,3 y I
20
y
-
0
,8 4
x
+
2
,S = 2
2
/\ 2 1
2
= 2( I + x).
y -4 y -4 x- 4 7y x - 3
o 5x- --= 0 3x- --/\ 0 Sy--- = _ __ ,
' S ' 2 ' 6 12 3
2(x- y) 8x 3y-IO 3x+4 y 5x y -1 7
---+16=-- /\--+ -=-- __ .
3 ' IS S 4 8 6 12
(' + x{% y - 1)=S+%XY -2(I+ X)/\( X-I)2+(2
Y
+ I)' =
=(x+-2y)' -2(l+2y)(x-I).
Uvodenjem novih nepoznatih reiti sledece sisteme po x, y:
14 24 7 18
a)-+ -= 10/\ ---=-5;
x y x Y
5 2 7 I
b)-+-= 7/\---=3;
3x 5y 6x lOy
S 4 4 S _ 41 .
c) + =2/\--+--- -,
x+2y 2x+y x +2y 2x+ y 20
4 I 18 2,5 = I.
d) + =1/\ +1
x + y -I x-y+I x + y-I x- y
Reiti date sisteme po x, y(1439-1458):

4x 2y , 4x 2y
2 5 I 7
-+-= 7/\---=-3.
5x 3y lOx 6y
_7_+_5_= 8 5/\_4 __ I.
x-2 y-3 ' x -2 y -3
I 6/\_8 __ 1,1.
x- y x+ Y , x- Y x+ Y

1443.
1444.
1445.
1446.
1447.
1448.
1449.
1450.
1451.
1452.
1453.
1454.
1455.
1456.
154
2 5 793
-...:....- + = 8 II --'---
2x- 3y 3x- 2y 3x- 2y 2x - 3y 3
6 3 9 6
---=111 + = 5.
x + y -I x- y+ I x + y - I x- y + I
_
----=3=--_ 2 6 2, 5
+ =711 1.
x+2y -2 2x- y -3 x +2y - 2 2x- y - 3
5 5
+5x-4y +I=IIII +3(5x-4y +I)=31
3x-2y-2 3x-2y - 2 .
a' b' a' b'
-+-= a+ bll ---= a- b.
x y x y
a b a' b' a- b
--+--= 111-----=--
x+ Y x- Y x+ Y x- Y 2 '
I I III I I
10 = 11---=-+-+-
x+--"::"::'-'- x + 8 Y x 2x 5y xy'
4x-5y 6x-ll y
I 7
_ 1 _ _ 3 8 1- _ 1_ - S'
x- Y x+ Y
3 + 2 =]211 5 14
4x+ 3y 4x- 3y 55 4x + 3y 4x- 3y 55
6 2 5 4 4
2x+y-1 2x-y+3 '2"2x+y_1 y-2x-3=3.
y+1 + x+2 = x'+ y'+IO
x-y x+y x'_y,II2x+5
y
=1.
,5 + 7 _2.= JO 112x-y- 10
x +5xy xy+5y' xy x'y+5xy' 2 =
= 3x+ y-15
3
z-2 x'+xz+2z'-1
x+2z x-2z- 4z'-x' 113x-Ilz=85,
y-x
x+2 x-2 4-x' 6 5
1457. 2 = x - y+ 60
5x - y - 3 25x' - 9- 6y- y' II 2x+ y= 13.
x + Y __ 2x+ y+5 x+7
1458.
xy - x-y+ 1 x' +xy-x- y x+y_xy_ y' "
2x -18y+23 3
II ,
9x- -16+ 6xy+y' 2x+y+4'
Resiti date sisteme po x, y (1459- 1466) :
1459.* I x + II + I y - I I = 5 II I x + I I = 4 y - 4.
1460.* Ix - tI+l y- 51 = I II Y = 5+l x - II.
1461.* 3Ixl+5y +9= Oll2x-l yl = 7.
1462.* Ix+ yl= J lll xl + lyl= I.
1463.* 2x - 3Iyl = l 11lxl+2y = 4.
1464.* 12x + 3yl = 511 12x- 3;1 = 1.
1465.* Ix- 21+ y + 3 = 7 II x - 2 -l y + 31 =-1.
1466.* 12x -ll- y = 211 x - 14 - yl =-1.
1467. Resiti date sisteme po x, y:
a) x = 2 II Y = 3 II x + Y = 5;
b) x - y = 3 II x + Y = 5 II 2x + 3 y = 1 I;
c)2x+ y =Ollx + y =-I II3x - 2y=7;
d)x+ y =-I II2x + y =Oll x + 2y =- 4.
1468. Primenom Gausovog algoritma reSiti sledcce sisteme linearnih
jednacina po x, y, z:
a) x + 2 y - 5z = 6 II - 2x + Y + 2z = 5 II - 3x + 3 y - 4z = 8;
b)x+ 2y+ 3z = I II 2x + 4y - 6z =- 211 - ,10+ 2y+ 6z =4;
c)x+ 2y + 3z = 3211 2x + y + 3z = 3111 3x + 2y + z= 28;
d) x + y + z = 9 II x + 2 y + 3z = 16 II x + 3 y + 4z = 21;
e) 5x + 2 Y - 2 z = 3 II 3x - 4 Y + 5z = 10 II 7 x - 3 y + 6z = 19;
f) 3x- 5y + 2z = - 511 6x + 2y - 3z = 23 II 4x - 3y - z = 8;
g) - x - 2y + 14z = 8 II 2x - 5y + 7 z = 9 II 4x- 2y - 3z = 24.
Resiti date sisteme po x, y, z (1469-1498).
1469. a) x + y = 16 II x + z = 22 II Y + z = 28;
b) 3x + 5y = 17 II 2x + 3z = 5 II 5y - 3z = 8;
155

1470.
1471.
1472.
1473.
1474.
1475.
1476.
1477.
1478.
1479.
1480.
1481.
1482.
156

d) 3x+ 2y+ z= 3A 2y- z= 2A 3z - 2y= - 4.
4x- 2y- 3z = 17 A x+ 2y- 7 z = 18A 2x- 5y+ 8z =-13.
5x+ y-4z = -45A 2x- 3y+ z = -27 A 3x+ 2y+ 3z = 22.
2x+ 3y- z = II A 4x- y+ 5z = 15A x- 2y+ 3z = 2.
I I I I I I
x+-y+-z=14A-x+y+-z=8A-x+-y+z=8
3 3 4 4 5 5
.::+ E+ = 25A'::+ E+ = 23A':: + E+ = 28.
462 234 342
0,2x+ O,ly+ 0,3z = 7 A O,4x+ O,5y+ 0,6z = 23A
AO,Sx- 0,7 y+ 0,9z = -8.
I I I I I I
l-x-2-y+2z=-2-A3-x+y--z=9-A
2 2 2 2 2 2
I I
A2x+l-y--z=8.
2 2
y+z _ 6z+x = 2A y-2x + 6z+5x = OA
5 2 3 4
y+6 x-2 2-z
A-----=--.
7 21 3
z+4 y+9z+2 x-4 3y-3x 2x-z
-4- 20 =-S-A 7 --2-= y+2A
5y-z 2z-2x
A =5.
2 3
18x+ 2y- 5z + 15 8x- y+ 4z
---'---=OA
6 13
4x+2 9x-2y+z-1 y+2x
A--- =--A
3 9 4
A 4x-5y+ 2 _ 5x- 2y- 3z + 1= z- 2x-5y
2 13 7'
4x+3y+z _ 2y+2z-x+ I x-z-5
10 15 = 5 +5A
9x+5y-2z 2x+y-3z 7y+z+3 I
A - = +-A
12 4 11 6
5y+3z 2 2z+3y-z 3x+2y+z
A + z- - + y_1
4 12 6 .
(x+ y+ 2):(x- z+ 3):(2x+ y+ z - 9):(z - y+ 5) = 5:4 :3:2.
(2x+ y+ z):(3x+ z-I):(Sy+ z + 1):(2x+ y- 8) = 4:5:3:4.
1483. (x+ 2y+ 3z):( 4x- 2y+ z - 3):(x+ 2Y-4z):(x- y+ 3) =
= 4:3 :2 : 1.
1484. (II Ox+ 4y - z):(20 y - 60x- z):(JOx - 20 y+ 2z + 20):
:(z- 4y- 40) = 5:4: 3: 2.
5x-y-z Ilx-3y-2z 2x-7y+Sz x+y+4
1485.
3 4 6 12
1486. x+2y+3z = y+2z+3x = 2x+3y+z = y - x+3
7 2 3 5
1487. x+3y-4z = x- y+23 = x+2y+3z = 4x-2y+z-3
2 5 4 3
x Y z
14886=3=18A3x+Sy +z=34.
1489. (x+2y):(3y+4z):(5x+6z)= 7:8:9Ax+ y - z= 126.
1490. (2x+ y):(3x+z):(y+z)= 1:3:4A2I x+3I y+43z= 160.
1491. (x-2y) :( 2x-3z):(2y +3z)= 1:3 :SA20x+3Iy+6z=97.
x- y 5x-z 4y-z
1492. --= --= --A 7 x+ 6y- 3z + 144 = O.
3 2 12
1493.
1494.
1495.
1496.
1497.
x-a y-b Z-c
--= --= --A Ax+By+Cz+D = O.
m n p
(3x+ 1):(Sy- 2) = I : 3A (Sy- 2):(z+ I) = 3: IA
1
AO,5y+- z- O,Sx = 7,S.
3
(2x+ 7)(11- y) = (2y+ 5)(10- x)A (2y- 5)(7+ z) =
= (2z+ 6)(y-I)A (2z-10)(x+ I) = (2x- 3)(z-l).
4(5x- 4 )(y- I) = (4x - 3)(5y - 8)A 4(3x- 2)(z - 2) =
=(4x-3)(3z-I)A 2(3y-IO)(z-4)=(2y-7)(3z-9).
y+z 6z+x y -2x 6z+S
x
_
OA
a)-- =2A--+ 4 -
5 2 3
y+6 x-2 2-z
AT-
21
=-3-;

4 20 5
3y-3x 2x-z 5y-z 2z-2x=5:
A 7 --2-= 3
157

1498.
1499.
1500.
158
)
3+x y-l z+2 I-x y-I 21-z
c
2 3 6 3 5 15
I\x+ y+z= 3;
d)
x+y+z x+y-z 2x+3y-3 z
+4/\ = -1\
3 3 10 3
x -2 y-2
A--+-- =z- 4.
2 3
)
3y-2z 2z-x 2x+y
a x- 3I1..y---=311.2---=3,
2 3 4
y-2z x-2z 6x-7y
b)x+--=SAy+--=Sl\z+ S'
2 3 2'
)
2x+y y+2z 2z-x
c = 1/\ =2A =5'
z+1 2x+2 3-y'
x+y x+z y+z
I'
z+2 y+6 x+ 4'
e) x + y + z = 1/\ x + y + z = 2 1\ x + y + z = 3-
14-x- y x+z-I.5 x-y+z'
f) 4.:..::x_-_3::..<.Y-,+-,2:..:.z = I 1\ 5(
2
z - 3 x) = 1 1\ 8 Y - 3 x = I.
3,5x+y-3 3x-2y+2,5z 4y+z+2
Uvodenjem novih nepoznatih resiti sledece sisteme po x, y, z:
6 4 5 3 8 5 9 12 10
a)-+ - + -= 4/\ -+ -+ - = 4/\ -+ - - - = 4;
xyz xyz xyz
2 3 4 1 3 4 5 19 4 5 6 1

x y z 12 x y z 24 x y z 2
1 4 11 5 6 3
---=--/\
x+2y y+z 10 x+2y x-z 2
8 3
A----- = l;
y + z x- z
7 6 21 5 15 6

x+ y x+z x+ y y+z y+z x+z
Resili sledeee sisteme (1500-1506):
(3y-5X3, - 2) (2y- 5)(,- 2) A(3x - 4)(2 - z)
(3x- 8)(z + I)A (x- 3)(y+ 6) (2x- 9)(2 - 5y).
1501.
1502.
1503.
1504.
1505.
1506.
1507.
1508.
1509.
- - 2) (2x- 1)(3y- 4)0 (2z - 9)(5x+ 4) =
- (;' 1)(5x 4)A (3.<+ 2)( 4, -7) = (6y- 5)(2z - 5).
_-'--_+ =10 5 + 8
2.1:+3y 3y+4z 3y+4z 3x+4z 1/1..
40 21
1\ = 1
3x+4z 2x+3y .
4xy+ 2xz - 2yz = -3xyz 1\ 3xy- xz+ yz = _xyz/\
I\xy+ xz + yz = xyz.
I
3xy- 4xz - 3yz = '2xyz/\ 4x),+ 3xz+ 4yz = xyz /\
/\2xy- xz- 2yz = 2xyz.
y+z-x_z+x-y=x+y-z xyz

7 I I 5 J
2 6 I 5 6 4
+--+--=-/\ +--+
x+ y+ z 2x- y y- 32 6 x+ y+ z 2x- y
I 15 2 3
+--= 1/\ 7
y-32 x+y+z 2x-y y-32 .
Rditi date sisleme po x, y, z, f:
a) x+ y= 20/\ x= 2z /\ z + f= 12/\ 2y- 3,= 0;

/\2x+ y-2Z-f= O/\x+ y-Z- 1= 0;
c) x + Y + Z + f = J /\ 2x - Y + 3z + Sf = 4/\
/\ -x+ 2y- Z+ f=- 6/\x+ y-z- f= - J;
d) x+ 2y+ 3z + 4f = 30/\ 2x- 3y+ 5z - 2f = 3/\
/\3x+4y-2.1-I= 1/\4x- y+6z-31= 8.
Izracunati determinanle drugog reda:
b)l : :1; d)l!
l
a-b I I. la-b -21
n , g) ,
I a+b ab a-b
., y'l
h) , .
y x'
Koristeci delerminanle drugog reda, rditi sislem jednacina po x, y
a)2x- y =4I\x+ y=5;
b)x- 2y= 3A 3x+ 13;
159

1510.
1511.
1512.
1513.
1514.
ISIS.
1516.
1517.
1518.
160
c) 3x+y=SI\2x-y=5;
d)x+y=4Ax - y=2.
Rditi dale sisteme po x, y (a, h, c, m, n, ... realni paramelri) (1510-
1534)
a}mx+y= I A2x+y =2;
b)ax + 2y= IA 8x + ay = 2;
c) 2ax - 3by= 12abl\ax+ by = ob;
d)ax- 9y = 14aA 2ax+ 3y = 7a.
a) mx +ny =m! + n! I\mx - ny = m
2
_nl;
b) mx- 2y= 3/\ 3x+ my = 4;
c) rn.1'+(m- 3)y= 2m+ 3/\ 2mx- 3(m- 3) y = 1-11(,
y=a - bAb
l
x +ay =h2;
e)(a- J)x + (0 + I)y= 20/\ 4x + 5y = a + I;
f)(a + 2)x+(a - 2)y= 16A 2x+ 4y= a - 2.
x y x y 2
a);;+'b= I A
Ja
+ 6b ='3;
x -a y - b x y
b)-- + --= I A-+ -= I'
b a a b '
x Y I x Y 1
c) a+h + a-b = o-b/\ a+b - a - b = o+b;
x y 12ab x y 2a
2
+I Sb
l
d) a _ 3b - a + 3b = 0
2
- 9b
1
/\ a - 3b + a + 3b = 0
1
- 9b
1

X Y , 'lab x y 2ac
--+--= 1
a-b a+h a-b a-c a+c o-b
x y 6ac y x 4ab
-----= A-----=
0 - 2b 0+2b 02_4b
2
a-3c a+ 3c a
l
_9c
1
(a+ c)x +E= = I.
ac b b DC
X Y a+ b x y a-b
--+--= l'
a+b a-b a
1
_b
1
a+b a-b o-b
, b'

bababa
ax b) x y_
_+ y=-/l.-+--o.
b Q a b
1519. al x +ay=a+b/\(a+b)x+
1510.
ISll.
1522,
ISlJ.
1524.
1525.
1516.
1517.
IS1B.
1519.
ISlO.
1531.
ISll .
ISll.
1534."
a
, , ,
ar+ by = a - + b-I\a-x+ b
2
y = ,,1 -ob(a- b)+ bl,
b
1
_a
2
x-(a+b)y= b A(b-a)x+oby=b
1
,
ar-{a- b)y= _b1,
a
1
+ b! ,
a(x+ y) -b(x- )') = A(a+b)( I -")-b( I -
o+b o+b'
x-o+ 2b y b x Y x+ Y
+-=-1\-+-=_
b ccobbcoc'
I , I
ar+- y =a-I\-x+oy=a
l
,
a a
2x-b 2y-o 2x-o 2y+b o+b
-----= 21\--+--=_
o b b
2
0
2
ri'
L __ 3_,,_ = (a-b/ 1\=:+1:= +.:..":::b:,..'
a-b a+ b a+b 0 b ab+h2'
x+y+2 x+y-2 ol- l
= A =--
x - y - 2 a-I x - y+2
--==-- + = lob 1\ _"_ + L = 2ac
a-b a+b al_b
1
O - C a+c a!-c
1
'
=:.=...:+ y+b = 21\ x-a + y -c = 2,
a+b a+c b+c a-b
x+y a x+c a+b
-=--A--=--.
x-y b-c y +b a+c
x y x y x Y
-+-= 1--11-+-= 1- -,
ab cab c
Dat je siSlem (k + l )" + (k - 2' = 2k+ IA (k+ 8),,+(* - S)y =
= 2k + 3. Odrediti realan broj k tako da sistem bude neodreden, za
ti m odredi x tako da bude y> 0,
x y :r), 4ab,
a)-+--=21\-- --= 2 2 '
a + b a-b o-b a+b a-b
, b'
b)
x+y x - y x+ y :r-y_o - ,
-+--=21\---- ,
a b b a ab
161

1535.*
20 3b 20 3b a b a' + b'
c)-x- - y+ 1 = -+ -A-x- _ y= "--.:.,.::_
b 0 babo ob '
d)-X---y_=2ab/\ x
a-b a+b a l +ab+b1
+ -:----'- y-:-

Dat je linearni sistem po x, y (m, n realni parametri):
x y x- y
--+--=2mA--=4.
m+n m-n mn
2a.
Pokazati daje sistema pozili vno ako j e mn:;t: 0 Am:;t: n.
1536.'
1537.*
1538.*
1539.
1540.
Oat je linearni sistem po x, y (a i b realni parametri):
x+ y x - Y x y
--A--+--=2o
0
2
+ b
l
2ab 0 + b a - b .
Pokazati da je sistema pozitivno za svako
ob;:c 0/\ a ;r:!; h.
Pokazati da su sistema po x, y (n realan parametar):
x y 8n x y 2 + 811 l
-1- - -2-n - -1-+-2-n = 1 - 4nl A -I -- -2- n + -2n-+-1 =
nepami brojevi za svako n E Z.
Uvodenjem novih nepoznatih resiti sisteme po x, y (a, b, II realni
parametri):
2n 1 IOn 3
a)-----=IA--+--= I;
x + ny x- ny x+ ny x -ny
b a a - b b
2
a
2
b)--, - ,=--A- -, + ,=2.
x - a y + b- ab x-a" y+b-
Oat je sistem po x, y (a, b reami parametri):
(a- I)x+ by= I Aax+ 2by= b.
Odrediti parametre a i b tako da je sistem neodreden.
Oat je sistem po x, y (a reatao parametar):
x+(a- I)y= I A(a-l)x - 3(a- l)y= 2a+ I.
Za koje vrednosti parametra a sistem j e nemoguc?
1541. Oat je sislem po x, y (a parametar):
ax + y =a-I A6x +(a-l }y =4.
Odrediti realan parametar a tako da je:
a} sistem neodreden;
b) sistem nemoguc.
162
1542.
1543.
1544.'
1545.'
1546.
1547.
1548.
1549.
Dat je sistem po x , y (m, parametar):
2x+ (m- I)y= 3A(m+ I)x+ 4y= - J
Odrediti paraJ!letar m tako da je:
a) sistem neodredcn;
b) sistcm nemoguc.
Dat je sistem po x, y (k realan parametar):
(k + 2)x+ (k -7)y= 7 A4x- 5y= 8 + k.
Odrediti parametar k tako da sistem Ima jedinstveno
U sistemu j cdnac! ina po x, y:
(p - q)x+ (3p - 5)y= 2pqA (p+ q)x+ (q - 7)y= 6pq.
(p, q realni parametri) odrediti parametre p i q tako da sislem ima
beskonacno mnogo resenja.
date sisteme (a, h, c, d, m, ... su realni parametri) (1545- 1549) :
a) mx+ y+ z = 1/\ x+ my+ z= rnA x+ y + mz= ml;
b)(b+c)(y+ z) -ax+ (c - b)= 0
I\(c+a)(z + x)- by+ (o- c)= 0
A(o+ b)(x+ y )- cz + (b -a)= O,(a+b+c;:tO);
c) x+ay+a
1
z +a
1
= Ol\ x+ by + b l z + b
1
=011
Ax+cy+ClZ+C
1
= O.
(c+a)y+(a+ b)z = (b+c)x+2a
'
A
A(o+ b)z + (b+ e)x = (c+a) y+ 2b
1
II
A(b+ c)x + (c + a) y = (0 + b)z + 2c).
oy+ bx= c/\cx+az = bA hz +cy= a.
2 1 1 -d1
x+y+z=l/\ax+ by+cz=d/\ax+by+cz- .
y + z +u =a+6Az+u+x=a+4Au+x+y=
=a+2/\x+ y +z=a.
. . d X' a rdavanj e raznih
9.5. Primena sistema linearmh Je na ... ma n
problema
. tom se maze javttl U
obli k lineame nejednacine sa Jednom nepozna
Jednom od oblika:
O)ax>b, (2) ax 20 b. (3)ax<b, (4)ax';b.
gde su a, b realni brojevi x nepoznata ..
163

Za feS3vanje nejednacine ( I) v3ii sledece:
1, Za a > 0 ima za svaki realan broj x >!!..;
a
2Z 0' " b
. a a < 1ma za resenJe SVakl rea tan broj x <_;
n
3, Za a = D. b < 0, su svi realni brojevi:
4, Za a = O. b > 0, nema resenj a.
1550,
1551.
1553.
1554.
1555.
1556.
1557.
1558.
1559.
164
Dva, braja imaj u da je z.bi r cetvoros trukog prvog broja i za 4
uveca!10g drugog ,Jednak a razl ika trostrukog pr .... ag broja i
polovme drugog broJa Jednaka Je 22. Odredit i a ve brojcvc.
Aka se dva braja ll vecaj u za 3, dobij cni zbirovi 5C odnose kao I : 2. a
aka se, broj podeli plvim, dobija se koli cnik 2. a ostat akje 1
Odredlt! ave brojcve.
Razlika, zbir i proi..zvod dva braia odnose se kao I . 3 6 Od d"
J . :. rc III
ave brojeve.
br?j ioca i imenioca j ednog razlomka podeli nlzlikom
Imemoca I broJloca, dobija se 6. a ako se od broj ioca i imenioca
razlomka oduzme 3, dobija se k. Odrediti razlomak.
Ako se uveci broji lac j ednog razlomka za I a imenilac za 3, dobij a
sc razlomak -, a aka se oduzme 5 od imcnioca j broj ioca raz lomka,
I 3
dobij e se i Odrediti razlomak.
Odrediti sve parove celih brojeva (x, y) cij i je zbi r jednak proizvodu.
Jedan splav sastavljen od dva metal a ima teiinu a kg. Posle pota-
panja u vodu splay je laksi za b kg. Odrediti po kol iko kil ograma od
svakog metala sadrii splay ako se zoa da prvi metal gubi u vodi p%
od svoje (dine a drugi meta l q%.
Svaki prost neparan broj moze se predstaviti sarno na jedan natin -
kao razlika kvadrata dva prirodna broja. Dokazati.
Na koliko se naeina broj 105 moze predstaviti u obli ku razlike kvad-
rata dva cela broja? Napisati sve te oblike.
Ova radnika mogu da zavrne neki posao za 8 casova. Oesi lo se da je
51
prvi radio 6 Casova, a drugi 9 easova i da Sll zavrnili 56 dec posla. Za
koliko easova maZe svaki odvojeno da zavrli laj posao?
1560.
1561.
1562.
1563.
1564.
1565.
1566.
Oya radnika rreba da lavrSc jed.an Ako rade zajedno,
taJ posno za 12 dana. Ako radl prvo Jedan radnik 9 dana pa zatim
d
'6 d ... 2 '
rugl ana, zavrslce sarno "3 posla. Za koliko ce dana zavrSiti taj
posno svaki od nj ih kada sam radi?
Ak? P?deli j cdan ?vocifren broj zbirom svojih cifara. dobije se
koll .cmk -" . a JC I . se tom broju doda 9. dobija se broJ
napi san ISll m Clframa Obmulltn redom. Odrediti taj broj.
Cifra deseliea jednog dvoeifrcnog broja je za 5 veea od cifre jcdi
ni ea. Ako promenc meSla njegovc eifre i dobijeni broj se podeli da-
tim, dobije se kol icnik 2. a oSlatak je 7. Odredili prYi broj.
Zbil" cifara jednog dvocifrenog broja je s. Ako cifre ra7.mene mesla.
dobiveni broj je za m veei od prvog. Koji je laj broj ?
Pre celiri godine a lae je bia 7 pUla stariji od sina. a posle 4 godme
biee 3 pUla slariji od sina. Koliko godi na ima sada OIac, a koliko si n?
Zbir godi na majke i keerke je 46. Posle 10 godina majka ce biti 2
pula sTarija od kecrke. Koli ko godina sada ima majka a koliko kterka?
Ova traklora raz!ieire snage mogu da pooru jednu parcelu Z.1 a dana.
Za jedan dan jedan Iraklor poore p% od povrSine koju poore drugi.
Za koliko dana moze svaki traktor sam da poore celu pareelu.
1567. Dva aUlomobila krecu istovrelT1eno iz dva razli Cita mesta A i B t ije je
rasloj anje el krn. Ako se krec u jedan drugom u susrel, sTeeu se posle a
caso\'3. a aka se kreeu u islom prnvell, stignu se poslc b tasova. Ko-
liko kilomelara prelazi svaki od automobila?
1568. Obim jednakokrakog trougla je p em. a osnoviea mu jc veca cd
kraka 7..a rem. Izracunati siraniee trougla. Da Ii 7.Bdatak uvek Ima
reSenj e?
1569. Zbir Iri broja je 80. Ako se pOOeJi prYi broj drugim. dobija
kolicnik 3, a ostalak je 3, a ako se podeli treei prvim. dobije sc IStl
koli cnik. a ostatak je isti. Odrediti brojeve.
1570. Zbir eifara troeifrenog brojaje 16. Ako izmene mesta cifrn dese.tica
jedinica, dobija se broj za 72 manji od drugog. a ako podeh
broj sa cifrom desetiea. dobiju se koli cnik 16. a ostutukJe 7. Odrcdill
troeifren broj sa ovi m osobinama.
1571. Odrediti tTi broja ako su dali zbirovi za s\'aka dva od njih.
165

1572. Tri radnika obavljaju neki posao. Prvi i drugi radnik zavrsi li bi taj
posao za m dana; drugi i treei za n dana; a treei i prvi za p dana. Za
koliko bi dana svaki od njib sam zavrsio taj posao?
9.6. Linearne nejednacine sa jednom nepoznatom i njihovo
resavanje
Resiti date nej ednacine po x (1573-1575):
1573.
b) 3(x- 2)+ 9x<2(x + 3)+ 8;
c)2x(2x-S)-(2x+ I) ' <-I;
d) 9(4x+ I) ' - 4(6x- 2)(6x+ 2)<43.
3x - I x + I x b) Sx - I 3x - 13 Sx + I
1574. a)-S---2-<1-
7
; -4-- 10 <-3-;
x -I 5(x+ I) 2x- 21 3x-14 S
c) 5 - -- 2 + . d\i - -
I.> 4 8''->!j 4 9 72
1575. a)lx-31:51; b)12x+31<S; c)13-2xl>S;
e)lx+
1576. Odrediti najmanji ceo broj koji zadovoljava nejednacinu:
4 7 II 4
20- x-2S->42-+ 3-x.
IS 18 18 IS
1577. Odrediti najveei ceo broj koji zadovoljava nejednacinu:
3x -i x +9 2x+4 9x+1
--+--< ---
12 II II 12
1578. Resiti date nejednacine po x (m je realan parametar):
a) mx> 3;
b) m(x-I) < x+ 2;
c) 2x- m>mx- 3;
d) m(mx- S) < 4x-1O;
e)x-m>(2-x)(m-I).
1579. Resiti date konjunkcije (sisteme):
a) 2x + 3> x + I" x + 3> 2x - 6;
b) 0, 41+ f x- 1,2/\ Sx+ 17 > 9x- 63;
166
7 + 51x
18
, , ,x - I I - 2x
c)(x - 1)- + (x- 2)- 2( x - 3)- - 1/\ - +
3 3
x - 3 I
>--- _.
- 6 2'
I + x x - 3 2x- 7
I d) 2(2x+ I ) > 3 - -5-/\ -9- > 1+-
2
- ;
V2 l x + I x + 2 x - 3 x - 4 x - 2 x - 5
) e)-----<--+--/\-->I+--.
/ - L 5 4 3 2 3 15
Resiti nejednacine po x (1580- 1581):
15.80! a) (x - I )(x - 4) > 0; b) (x + 3)(x - 5)!S 0;
- x - 2 x +3
c)-->O; d)--!SO.
5- x x - 4
x - I 3 5 - 2x I
I58}/' a) --<-; b) --<-;
J x - 2 2 5+ x 2
6 - x 2x- 3
c)--<- 2; d)--> 3.
3-x 4-x
1582. Odrediti skup celih broj eva (x, Tn, y E Z) za koji su pozitivni izrazi :
5 - x 5 - 2m 9 - 2y
)
. b) ' c)--.
a-
x
-' 4+7m' 4y-1
1583. Odrediti skup celih brojeva (x. Tn, y E Z) za koji su negativni sledeci
Izrazl :
1584.
1585.
1586.
a) 5x - 4 b)(8m-l)(II- 2m); c)(3y+ 7)(4y-IS).
5x-7'
Resiti nejednacine po x:
x-I b) (2x + I)' > 0;
a)- 2 -<0; x- 5
x + 3
d) I x -Ii < 0;
x
e) I x -II < I;
x
Resiti dvojne nejednacine po n:
n-I 3n+ 10
a) - 3 < --< S b) 1 < < 2.
(
X - 1) '
)
>0' c ,
x+2
x
1)-<2.
x+2
I
, n+ 7
n + 3 d edti parametar k tako da nJen
U funkciji y = (2k + 4) x + k. - 0 r i da pri lome bude ra-
grafik sece }'-osu ispod koordrnatnog P
SlUea.
167

1587.* Data je funkcija:
3- 2k 2k + I 5-k 2k+2
1 y = X+--' 2 y=--,'+ __ ,
1;+5 3-k' k+ 1 3- n
a) Odrediti parametar I; taka da njen grafi k sccc y-asu iznad ko.
ardinatnog pocerka i da pri lome bude rastuca.
b) Odrediti parametar k da funkcija bude raslUea.
c) Odrediti parametar k taka da funkcija bude opadaj uea.
1588. Za koj e vrednosti parametra m jednacina:
m(x -3)+2x=0
1589.
1590.
1591.
1592.
1593.
1594.
1595.
1596.
168
ima rdenje po x manje od 2.
U jednacini :
2(a - 3x) + x = 4a - lO(x - a) + 36
odrediti parametar a tako da resenj e jednacine po x bude nega tivna.
Odreditl sve realne vrednasl i parametra m za koje jednaCi na:
m(x-3)+3=m
2
x
ima resenje po x veec od 2.
a-2x 2-ar
U jednacini --- --= a - 2, ( a rcalan broj) odrediti rClll an
broj a tako da fesenje po2 x bude vece od -2.
U
'd .. a + x a a x ( 1 b ') d d"
J C naCl111 --+ - = --+ -- a rea an rOJ. a re It I rca
x x x- I x-I
Ian broj a taka da jednacine po x bude veec od 6.
Za koje vrednosti real nog broja n jednacina
x 2x- n
--+ , = I, ima resenje manj e od I?
x-2n x+-2nx
Data je jednacina po x (b realan broj),
9b'-8 4 -3b- 4b+ Jb'x
+ = 2
2x+4 2-x; x-4
Resiti jednacinu po x, a zalim odrediti realan broj b taka da je x < I.
Za koje vrednosti parametra m sistem jednacina po x,
mx+ y=mAx- y=2
ima negativno resenje (x < 01\ Y < O)?
Odrediti realan parametar a tako da rdenje sistema
az - 4y=a+ lA 2x+ 2ay= - I
po x, y zadovoljava konjunkciju x> OA y < O.
1597.* U sistemll jednaCina:
(m+ I)x- my= 4/\ 3.'1'- 5.1'= m
odrediti realan parametar m tako dn po x, )' zadovoljava
rciaciju :
x- y < 2.
1598. Oat je sislem:
1599.
16()() .*
1601.
1602.
1603.
16(J4,*
1605.*
11.'(- y=5/\ 2.'1'+ 3ny= 7.
Odrediti realan paramel ar /I lako da po x, y zadovoljava
konjunkciju x> OA Y < O.
Za koje realne vrednost i parametra III sistema po
x, y:
mx-2y=3/\3x +my=4
zadovoljava konj unkciju x > OA Y < O?
Odrediti parametllf III tako da sistcm:
mx + (111- 2)y= 2A 2x+ 3y= - 3
ima reknj a po x, y koja zadovoljavaj u konjunkciju y> I A x > y.
Oat je sistem:
{a+ 3)x- 2(,,+ 3)y= 12 - 3oA(,,+ J)x+(,,+3)y= -I-a.
Odrediti sve cele vrednosti parametrn a :za kaje je resenje Sistema po
x. y negativno.
Dill je sistem jednacina po x, y:
3(m- 3)x - (m- 3)/ = 19 - 4mA (m- 3)x - 2(m- 3}y = 3- 3m.
gde je In realan parametar. Odredili sve cele vrednosti parametra mz.a
koj c je konjunkcija.
Dokazati ekvivalenciju I x I:s oA a > 0 <::> - a:S x So. ,
..' h d zadatka rclil"i nejedn
actne
:
Primcnom ekvivalencIJc IZ pret a nog
')1...2:J<2; b)12X+31<1;
2x+ 3] 2.'(- 3
e)IX-
2
IS I;
x+2 x-2
Resit i
.){.<+I)lx-21 <-I;
x
2
+ 2
{x+ 2)!x- 31 >_ l.
bl x' + 6
169

nejednacine (1606-1619):
x x -3 9-x
1606.* ----->---
x+ 3 x x' + 3x
2 - x x + 2 7 x - X
3
--+--< , .
x+ 1 x -I x"-I
1607.*
3 x 3(x+3)'-x(9+2x')
-+-> , .
x 3 3x" + 9x
1608.*
4 x I
1609.* + < , .
4x' - 9 2x - 3 2x" + 3x
4x x I
1610.* + , <0.
9x' - 4 3x + 2 3x" - 2x
1611.*
I I x' - 2
-+--<---
x x+ I x' + x
1612.*
2 3 9 3 I-I 1-3
a)--> ; b) < ; c)--<-- .
2y-13y-4 12m-14m+3 41+541-3
1613.*
x' +IOx+25 0
a) , ;
3x + 1
a' - 9
a) 2 > 0;
a + 3a
1614.*
1615.
1616.
1617. Ixl-2Ix-61<2x+6.
1618. a)15-xl+12x+41>2x+10;
1619. a) Ix+ 41-lx-71 $ II;
c) Ix+ 4Hx- 41 8;
)
x2-5x+4 0
e > .
Ix-Ik3- x) - ,
2 3
g) Ix-31-1 +lx-31+2 $0;
170
b) x' + 5x > o.
x-2
3a
3
-a
2
-3a+1
b) 1- 3a > o.
31xl+2
b) I I < 3.
x -I
b) IX-II-Ix+ 51 > 6;
d) Ix- 21+lx-71 < 9;
2 3
f)--+-->O
Ixl-I Ixl+2-'
b) 4 5
IX-ll+ 1 IX-II- 2
1620. Dokazati implikacije:
a)(a<b)=>(a<a:b <b}
<c}
c)(b>a>O/\c>O)=> ->--.
(
a a + c)
b b+c'
d) (a > 0 /\ b > 0 /\ :: $ => (:: $ a + c $
b d b b+d d'
e)(a> 0/\ b>O/\ c >O)=>a' + b' + c' ?:ab+ac+ bc.
1621. Dokazati da za aritmeticku sredinu A, geometrijsku G i harmonijsku
H vazi nejednakost H $ G $ A.
1622. Aleo su a i b pozitivni brojevi dokazati nejednakost:
a b

b a
1623.* Ako je a + b + c = I, a> 0, b > 0 i c > 0, lada je:
(I - a)( 1 - b)( I - c) ?: 8 abc. Dokazati.
Ako je a + b + c = 6 (a, b, c E R), tada je:
a' + b' + c' 12. Dokazati.
1625.* Ako su a, b i c merni brojevi stranica .tTougla. roda je
abc (a + b - c)(b + c - a)(a + c - b). Dokazau.
9.7. Graficka interpretacija sistema Iinearnjh S.B
dye nepoznate. problema linearnog progrSlOJrBoJB
1626. U Oxy _ ravni srafirati oblasti u kojima vaZe sledece nejednakosti:
a)x>-3; b) y /\2; c)x-y+3?:0;
1627. U Oxy _ ravni oblasti u kojima vaZe konjunkclJe:

b) x $ - 3/\ 2x- y+ 4?: 0/\ 3x- 3y+ 5< 0;
c)x+ y>l/\x-2y<0/\x- y<l;
d) $ 4/\ 1>1 $ 2; > 3-
e) 2x - y < 1/\ x + 2y> 111 2x - 2y $ III 2x + 2y-
171

1628. Maksimizirati funkciju L = .'. + y, uz ogranicenja:
x - y S 3/\ x :5 4/\ x + 2 Y 10/\ x - Y - 2/\ x 0/\ Y O.
1629. Minimizirat i funkciju L = 2x - y. uz ograni cenj a:
x - y S 1 /\ 2x + y :5 II /\ Y - 2x S 3 /\ Y S 5 /\ x + )' I /\

1630. Naci najmanje i najvece vrednosti funkcij a L, = x + y i
L, = - 2x - y u oblasti:
3x+ 2y > 6/\ x- 2ys 2/\ -3x + 2y S 6/\ x O.
1631. Grafi ckom metodom naCi opti malno resenje sledecih zadataka
linearnog programiranja:
172
a) x + 4 y S 24/\ 3x + Y S 21 /\ x + y S 9 /\ x 0/\ )' 2! 0,
L = 2x + 5y-+ max;
b) - x + 3)' S 9 /\ 2x + 3y S 18/\ 2x - y S 10/\ x 0 /\ Y 0,
L = 4x+ 2y-+ max;
c) 2x + )' 2! 20 /\ 2x + 3 y 30 /\ x 2! 0 /\ Y 0,
L = 3x + 2y -+ min;
d) 20x+ 3yS60/\ y S7 /\
L = 3x + y -+ max;
e) 5x + 2y:5 100/\ 6x + )' 2! 30/\ x + 2y 20 /\ x 2! 0 /\ 6:5 y:5 3D,
L, = 2x + y -+ max i L, = x = 2 y -+ min.
X GLAVA
10. RAOO ZADACI'
1632. po x jednacinu 2x + I x - II = 5.
1633. Oat je sistem jednacina po x, y (a realan parametar):
3x+ y = 13/\ x- y= 7 V (a- 2)x-5y = 10.
Odrediti parametar a tako da sistem ima resenj a.
1634. Odrediti uglove onog pravouglog trougla za koji vaii formula
(a + b)' = 8P, gde su a i b katete, a P povrsina lrougla.
1635. Rastaviti na Cinioce:
(a+ b+c)(ab+ bc+ac)-abc.
1636. U dati jednakostranicni trougao ABC upisati trougao KLM su
stranice normalne na stranice datog trougla, tako da K E AB,
LEBC, MECA.
1637. Dokazati da je broj as - a deljiv sa 30 za svako celo a.
1638. Dati su pravougaonik KLMN, tacka P u pravougaoniku i Q van
pravougaonika, tako da su tTOuglovi LMP i MNQ
Dokazati da je duz PQ jednaka dijagonali datog pravougaonika.
1639. Ako je I x I'" I, y '" 0, y '" -x, vaii identitet:
x' - I . _1_ -I] ' 1- xi - y' + y y' + Y + I
y' + xy I I - x' Y
1- -
Y
Dokazati .
1640. Ako je I(x) + = x' (x'" 0), izracunati /(2). .
C - 90
0
)CD je visina IZ ternen. C.
164\. U pravouglom trouglu ABC (L - . d . BD dokazati da je
Ako je N duZi CD i M sredlste UZI ,
AN.l MC.
. d e
1642. Ako M tacka u trouglu ABC, dokazatl a J
AM + ME < AC + CB.
- .' I"van"c i sislemalizaciju celolupnos
Ovi ladaci sluu Z8 ponavljanje, prod"! i meduopJlinskim 18km .
nastavnog gradiva. Uglavnom su na run.
enjima iz malcmalike.
173

1643.
1644.
1645.
1646.
1647.
1648.
Dokazati implikacij u:
( y - x) ' +(z - x)' +(z - y)' - ( y + z - 2x)' -(z + x- 2y)' -
- (x + y- 2z)' = 0,.. x= y= z.
Dokazati da je:
(
b-' + a-I )-' + (a-' +
abo' + ba- ' 2
(a = 0, 0).
ay -bx cx-az bz-cy
Ako je a 0, b 0, c 0 i c = b = a , onda je
= I = .:.. Dokazati .
a b c
Neka su M i N sredista stranica BC i CD paralelograma ABCD.
Prave AM i AN seku dij agonalu BD u tackama K i L. Dokazati da je
DL=LK =KB.
Koliko ima celih brojeva izmedju 100 i 10 000 kod koj ih su tacno tri
cifre jednake?
x
Reiti jednacinu po x, x + I x I =
1649. Pokazati da vrednost izraza:
x x a
A=-+-----
a b-a a+b
a' (b - a)
ne zavisi od a i b za x , ab 0 iI a I b.
b(b + a)
1650. Akoje: (I)a+b= x + y
(2) a
'
+ b' = x' + y '
dokazati daje a
3
+ b
'
= x' + y]
1651. Dokazati da je izraz:
1 1 a+b a-b
A = --+ --+ ----- + --=----=--
a-b a+b a' +ab+b' a' -ab+b'
jednak nuli jedino za a = O.
b)
1652.* Dat je trougao ABC sa uglovima LCAB = 60 , L ACB = 90
tacka M na stranici BC. Ako je CM = pi MN = q, izracunati ve-
licinu x = AM u funkciji velicina p i q.
174
1653"
1654"
1655.
1656.*
1657.
1658.
1659.
1660.*
1661.
1662.
1663.
Ako se stranica AB par?lelograma ABCD produii preko temena B za
dui BE = 1
B
, a .stramca. AI:! preko temena D za DF = AD, tada
tacke E, C I F pnpadaj u IstOj pravoj . Dokazati .
U trougl u ABC konstruisane su simetrala spolj anj eg ugla u temenu
A koja sece naspramnu stranicu u tacki D i visioa AE. Ako je
AD = 2AE, dokazati da je tada L B - L C = 60
0

Ako se dvocifren broj podeli cifrorn jedinica, dobije se kao koli cnik
cifara jedinica, a ostatak cifara deseti ca. Odrediti taj broj (obrazloziti

Date su prava i dYe take van prave, obe sa iste strane prave. Konstrui
sati trougao tako da mu jedna stranica pripada datoj pravoj, a da su date
tacke podnozja visina koje odgovaraju dvema stranicama trougla.
Dokazati ekvi vaJencij u:
(
!!.. = !!. = =-).;:> (a' + b' + c')(p' + q' + ,.') = (ap + bq + cr )'.
p q r
Dat je pravougli trougao ABC( L ACB = 90
0
). Nad nj egovim
katetama konstruisani su kvadrati ADKC i CBHE. Dokazati da je
zbir rastojanja tacaka D i H od prave AB jednak duzini hipotenuze
AB.
Konstruisati grafik funkcije:
,...--=---
y = x' - 2x + I - x' + 6x + 9.
Razlika cetvrtih stepena dva broja od kojih prvi pri .deljenju sa 5 daje
ostatak I, a drugi pri deljenju sa 5 daj e ostatak 2, deljlva je sa 5. Deka
zati. ax+ b
Neka su ab c d x celi broi evi. Ako se razlomak -+ d maZe skra-
, , , , J ex.
titi sak, ondajead - bcdeljivo sak, pri cemu jek ceobroj. Dokazab.
jednacinu po x (a dati realan broj ):
x ax 2a' + 3a + 5x
---+ =
2a-52a+5 4a' - 25
a zatim odrediti real an broj a tako da je x < - I.
Reiti jednacinu po x (a dati real an broj):
4a' 30+ 3 2a' 3
--=--+ = +-,
3x + 4 x' - 1 3x' - 3 x -I
a zatim odrediti realan broj a tako da je x > 2.
175

1664. li neami sistem po x, y (a dati realni broj) :
(a - 2)x + (a + 1)' = 20 A 4x + S)' = a + I.
a zatim odrediti realan broj a tako da jc tacna konjnnkcija
x 2: 0 A y:S: 0 u skupu celi h brojcva.
1665. sistem po x, y (a dati realan broj):
(a+ 2) x+(a- 2) y= 16 f\ 2x+ 4)' =0 - 2,
a zalim odrediti realan broj a tako da je tacna relacija y = 3x.
1666. Data je lineama jednacina po x (a dati realan broj):
9a' - 8 4-30' a(4+Jax)
=.
2x+4 x-2 x
2
-4
b) at"
30- 2
x x(5o+1)+(a-l)
+-'-=
30+ 2
- 4
jednacinu. a zatim odrediti real an broj a tako da je x < 1.
1667. Prava MN je zajednicka tangenta kruznicn K i K kOj'
. . ! 2'
se sek"u II taekama A I B (M 1 N su dodime locke). Izracunati zbi r
LMAN+LMBN .
1668. U razredu kraju godine niko nije dobio oeenu
odhcan IZ matematlke. Svaki ucenik bio je vrlo dobar svaki
dovoljan, a svaki deveti nedovoljan. Broj ucenika je 20
I 40. Koliko je ucenika dobilo oeenu 3 i koliko je bilo ucenika u
razredu?
1669," Akojea+ b+c= 0 i a
2
+ b
2
+c
z
= I, + b
4
+ c
4

1670." Konstruisati grafik fllnkcije I yl = x + I x - 31
1671." Dokazati da je n ) + l In (n EN) deljivo sa 6.
1672 " . . . . . a
J
+ I
. Odredltl sve cele broJeve za kOJe Je --takode ceo broj .
a-I
1673. Aka su x, y. i z takvi brojevi da je x + y + z = 0 dokazati da je zbir
kubova ova tri broja delj iv sa 3.
1674.' Odredjtj J(x) j g(x) ako je:
Jl
x
: 1) + g( 2x + I) = 2xA Jl
x
: I) - g(2x+ I) = x. (x I).
1675. Odrediti sva celobrojna rdenja jednacine + xy + y2 = 1.
176
1676.
1671.
1618.
1679.
1680.
1681."
1682.
1683.
1684.
1685.
1686.
1687.
U jednakokrakom UOUgl ll ABC, gdc su osnovica AD::: 18 1.-
I e
. .. em a II..H:tC!
BC = ; =) eill, uplsan JC pravougaonik Cijc su slraniCe t" . 3
tako da dva .tcmcna pripadaJu osnovici AB, a dmga dva
lzracunatl stramee pravougaomka.
U jednakokrakom IfOliglu ABC, gde je osnoviea AB ::: 30 em, a kraci
AG = BC ::: 2S em upisan j e kvadrat straniee x, tako dn mu dvu tc-
mella pripadaju osnovici a drugs dva kracima AG i Be.
stranicll x kvadrata.
Romb je upisan 1I jednnkokraki trougao ABC, tako da mil jc jedno Ie
me A, a dYe stnmice pripadaju pravama AB i AC. Ako je AC = 6cm,
Be = 8 COl, izracunati stranicu romba.
Deltoid sc sastoji iz dva jcdnakokraka trougla cija zajednicka 05no-
vica 40 em, a krnei po 25 em i 52 elil. Izracunati dijagonale
deltoida.
Osnovica traugla je c = 56 em, odgovarajuca visinn he = 15 em i
teiisna linij a I r: = 17 em. Izracunati stranice a i b lrOugl
u
.
Ako se polinom )'2 + my + 2 podeli sa y- \, kol icnik je J( 1'). a
oSlatak R. Aka se isti polinom podeli sa y+ I, kolitnik Je g(y) a
ostatak r. Odrediti realan broj III tako do je R = r.
Polinom P(x) = X4 + 2x
J
+ ax
l
+ 2x + b je kvadrat drugog poll
noma, gde su a i b rea lni brojevi. Odrediti drugi polinom i realne bro
jeve a i b.
U jednaeinama odrediti rcalne brojevc A, B, C i D takoda oni vate za
svako x (1683- 1687):
x+3 A Bx+C
=-+ ,
(x+1)(x
2
+ 1) x+1 x'+
1
A B 0+ 0
=-+-+ ,
x- I x + I x' + I
x+2 ABC
= - + - + -.
xJ _ 2X2 X X X - 2
6
A B C(+D
-+-+, I
x+1 x-I .'C+
x
+
x' + Xl - X - I
C ;-+ D
x x- I (x- Ir (x-1)'
x{x - I)'

1688.* Resiti jednacinu po x (m realan broj):
m(x' + 8) + 6 m m + 2
------+--=
8 - x' x - 2 x' + 2x+4
a zatim odrediti realan broj m tako da je I x 1< 4.
1689.* Resiti jednacinu po x (11/ dati realan broj) :
2mx(m+ 1)+ 3x x x+ I
- --+ , = 0,
m' - 27 m - 3 m' + 3m + 9
a zatim odrediti realan broj m tako daje I x I < 2.
1690.* Resiti jednaCinu po x (a realan broj);
x+a+2 a-x+2 2(x' -2x+2) +2a(a - x+S)
x -a-2 x + a + 2 x' - a' -4a -4
a zatim odrediti realan broj a tako da je I x I < I.
1691.* Resiti jednacinu po x (a dati realan broj):
a+1 3ax-S 4
=
ax +3a ru;' +2ax-3a x -I '
a zatim odrediti realan broj a tako da je I x I < 2.
1692.* Resiti jednacinu po x (m dati realan broj ):
2m- S 3 3x+ 4
(m-I)(x+2) x+1 x' +3x+2 '
a zatim odrediti realan broj m tako da je I x I < 1.
1693.* Prava a sece pravu b, a prava e je paralelna sa b. Sve tri prave Sli
komplaname. Odrediti broj tacaka koje su jednako udaljene od sve
tri prave.
1694.* Dokazati identicnost:
a'b' b' e' e'a'
----'----+ + = ab+ae+ be.
(a-e)(b-e) (b-a)(e-a) (e- b)(a- b)
1695. Ako unutrasnji uglovi cetvorougla cine razmeru:
a) 3 : 4 : 5 : 6;
b) 5 : 7 : 11 : 13,
onda je cetvorougao tetivni . Dokazati .
1696.* Dati su polinomi P( x) = x' - 3x + 2, Q(x) = x' + 3x + 2. Odrediti
polinom P(Q( x, zatim dokazati da je deljiv sa x' + 3x + I.
178
1697.* Dat je polinom P(x) = x' + mx' + nx' + px + 8. Odrediti realne
brojeve 111, nip tako da ovaj polinom bude deljiv sa
(x- I )(X' + 6x+ 8).
1698.* U polinomu P( x) = x' + ax' + bx + e, odrediti realne brojeve a, b i c
da bude deljiv sa (x - I)]
1699.* U polinomu x' + niX' +2x' + - 3x + p, odrediti realne bro-
jeve 111, nip da bude delJlv sa x + I.
1700. Ako je P(x) = 2x + 3, Q(x) = 4x + 9, tada je P(Q(x = Q(P(x .
Dokazati. I - X , .
1
701. Data J'e funkcija f(x) = --. Izracunatl fU(x.
I + X
1702. Dat je pravougaonik ABCD, zatim je konstruisana prava AMNF.
koja sece dijagonalu BD u M, stranice BC i DC U H..I P. . .
a) Dokazati daj e duz AM geometrijska sredma MP I MJV'
b) Dokazati da je proizvod DP . BN stalna vehcma I ne zaVISI od
izbora secice.
. .. CH J'ednaka stranici A8.
1703.* Dat je trougao ABC u kome Je visma . . dn
a) U dati lrougao ABC upisati pravougaomk tako da mu Je 'k
a
. . AB ' I i da se straDlce pravougaom a
slranica pripada slranlCI troug a .'
odnose kao 111 : n, gde su i n date ( pisanih) pravougaonika
b) Dokazati da je oblm SVlh tako nasta I u
konstantan i jednak 2AB. k ..
. k . ti grafik fun clJe
1704.* U istom koordinatnom slstemu onstrUiSa
i y = x -I x l
5 ." . ada'u sva resenja sistema
a) Osenciti oblast raVDl xOy kOJoJ pnp J
3/\ y < x -I xl .
5 18 ' C(I03)pripadaJugrafiku
b) Da Ii tacke A(5,O), B ( - I, - 5) I ,
3
funkcije y = - x - 3. . _ _ = d. Dokaza
u
Ak
' 4 + b
54
+ e' + d' = 4abcd, lada Je a - b - C d b'
1705.* 0 Je a .' bid a I
. Ini broJevl a. ,c _ ?
1706.* Koji uslov zadovolj avaJu rea d) ' aD najmanju vredno t.
a' + d' - 2b(a + C - b) + 2c(c - un M . N a tangenma dui kon-
\707.* Konstruisati krufuicu koja I
P ' a duzmu a.
struisana iz date tacke 1m .' ,+x-
3
1'= 10.
. . Y za kOJe Je X)
1708. Odrediti sve cele broJeve x I
179

1709. Turista je 105 km. Oa je dnevil o prelazio po 6 km manje, na
putu bi proveo dva dana vise. Koliko kilometara dnevno j e prelazio
turista.
1710. Vozeci ravnomemo 15 minuta biciklistaje presao polovi nu pUla AB.
Orugu polovinu je vozio 6 kmlh manje od prvobitne brzine. Tako je
ceo put od A do B presao za 33 minuta. Odrediti brzinu kretanj a bici -
klisre i duzinu puta AB.
1711 Ak
' , I 7' - . I
0 je x- + - , = , Izracunarl x+ - .
x - x
1712. Oat je razlomak ciji j e imenilac za 1998 veti od nj egovog broji oca.
I
Ako se datom razlomku dod a -, dobij a se razlomak kojij e za rri puta
5
veci od prvog razlomka. Odredili imenil ac i brojilac datog razlomka.
1713. Odrediti razlomak koji je jednak razlomku 40 i kod koga je zbir bro-
jioca i imenioca jednak I II . 71
1714. Ako je x realan broj i ako j e x + = 3, odrediri :
)
' I , I x
ax+-" b)x+-.
x x
1715.* Resiti jednacinu .J x' + 2x + I + .JI- 2x+ x' = 2000.
s ,
1716.* Akoje nE N, radaje jednako 0 iii lakode pripada
skupu N. Ookazati. 120 24 30
1717. Zbir cifara dvocifrenog broja je II , a ako cifre zamene mesla novi
broj je za 5 veci od trostrukog trazenog broja. Odrediti raj broj.
1718.* Cifra desetica trocifrenog broja, ciji je zbir cifara IS, jednaka je 5.
Zamenom mesra cifara stotica i jedinica dobijeni broj je za 39 veci
od dvostrukog prvog broja. Odrediti taj broj .
1719.* Odrediti skup tacaka (x, y) u Oekartovoj ravni koji zadovoljavaj u
relaciju x+lxl= y+lyl.
1720. Tezisne duzi koje odgovaraju karetamao i b, pravouglog rrougla su
. Ok 'd . t+tb 5
t. I '.. 0 azaU a vazl = -
0- + b
2
4
1721. Rditi sistem nejednacina y < x + I" x + 2 y :5 2" y 2: - 2.
180
1722.
1m.
1724.
1725.
1726.
1727.
1728.
1729.
1730.
Okruzno takmicenj e 1994/95.
Prvi razred
Dokazali. da broj koji se u dekadnom zapisu pise koriscenjem jedino
Clfara 2 I 6, DlJ e razhka kvadrala dva cela broja.
Oat je beskonacan skup S parova prirodnih brojeva. Dokazati da u
10m skupu postoje parovi (0, b) i (x, y) takvi da je a:5 xi b:5 y.
Kako treba izabrali predznake + iii - ispred brojeva pa da vrednost
izraza I 2 .. . I 995 bude sto bliia nuli?
Ako svaka dijagonala cetvorougla ABCD polovi njegovu povrSinu.
dokazati da je A BCD paralelogram.
Nad stranicama Irougla ABC na spoljnu stranu konstruisani su jed-
nakostrani cni trouglovi ADB. BEC i CFA. Dokazati da su duzi AE.
BF i CD podudame i da se seku u jednoj lacki.
Rcpublicko takmiccnje Novi Sad - 16. marl 1996.
Prvi razred
Za vrhove dva stuba visine II i 15 merara, koji su na rastojanju od
9 m, zakacen je kanap duzi ne 15 m. Na kanap leZak reg I
pusten da kli zi, sve dok se teg ne nade u najOlzoj tach Na kOjoj VI-
sini ce se nalazili tada teg?
Ako su 0 b c i d pozitivni realni brojevi lakvi da je
, , ,
50+ b 60+ b . 70+ b _ 8 d 'zracunalI 90+ b
--=-- I --- , on a, l 9c+d
5c+d 6c +d 7c +d
Neka je 11 prirodan broj i d delitelj 2n ,. Da Ii n
'
- d moZe biti potpun
kvadrat?
Ali-Baba se nalazi u peci ni 1I kojoj ima zlata i dijamanara. Ki logram
zlata kosI a 20 dinara, a kil ogram dij amanata kosta 60 dmara
20
; ;-
spolaganjll mu se nalazi jedan kovceg. Pun kovceg zlara IkeZ
l
g.
,,' 40 k Tetina praznog ov.ega je
a pun kovceg dij al1lanala tezi g. k K I' k lata i koliko
zanemarljiva. Ali-Baba moze da ponese 100 g .. 0 1 ?
dijamanata treba da pones
e
Ali-Baba da bl naj vIse pro limo.
Okrufno takmicenje iz matematilce 21.2.98.
Prvi razred
b
}
. skup ..1= {19,20 .....
9
I.
1731. Koliko troclanih podskupova {a, ,c 1m3
takvib da je 0 + b + c deljivo sa 3 ?

1732. Neka su a i b realni brojevi za koje vazi
a) - 3ab' = 8, b ) - 3a'b = J6I.
1733.
1734.
1735.
1736.
1737.
1738.
1739.
1740.
182
Naci a' + b'.
Dokazati da je tacka S centar upisanog kruga trougla ABC aka i
sarno ako je a AS+ b BS + cCS = 0, gde su G, b i c duzine odgovara.
Jucih stranica.
NaCi sve slozene brojeve n E N koj i ne dele proizvod svih prirodnih
brojeva manjih od n .
Neka je dat !lABC sa uglovima LA = 500, LB = 60
0
, i tacke D i
na stranicama AB i BC redom, tako da je LDCA = LEAC = 30' .
Odrediti LCDE.
Rcpublicko takmicenje Kragujcvac - 14. mart 1998.
Prvi razred
. .. . .. .4' 2 4
a) Rastavltl na ClDloce Izraz: x + x- y + y .
b) Ispitati da Ii je broj 9' 99' + 3' 998 + I prost.
Neka su a b, c dati razlici ti brojevi iz R \ {O} , i neka je dat izraz
I ,
V(x,y) = _ ,a-b) (c - x)(c- y) -
(a-xHa - y)-
- (c-a)'(b - x)(b- y ,
gde x,y;e a. Dokazati da postoje izrazi I(x) i g(y) (tj . takvi da I ne
sadrZi y, a g ne sadrii x), tako da se izraz V(x,y) moze, za svaka
x, y E R, x;e y, x, y;e a, prikazati u obliku
I
Vex, y) = -(f(x) - g(y)) .
x - y
Dat je izraz *1*3*3'*3)*'''*3'99'*3' 99'. Arkadije i Branislav nai-
zmerucno zamenjuju po jednu zvezwcu sa + iIi sa - . Branislav na-
stoji da broj koji se dobije, posle zamene i poslednje zvezdice, bude
deljiv sa 7. Moze Ii Arkadije da ga spreci u tome ako on prvi igra?
Dat je trouga ABC. Odrediti sve tacke M u njegovoj ravni, taka da
trouglovi ABM, BCM i CAM imaju jednake povrsine.
Dokazati da osmougao kome su svi unutrasnji uglovi jednaki i kome
su duzine svih stranica racionalni brojevi ima centar simetrij e.
1741.
1742.
1743.
1744.
1745.
1746.
1747.
1748.
1749.
1750.
Okruzno takmi cenjc iz matcmatikc 20.2.1999.
Prvi razred - A kategorija
Oat je konveksan petollgao A, A, A A A . Neka su B B B B
d'" . A A A A J " S I I ) I 4 sre-
'B ". ' ), A)A" A,A, redom. Oznacimo a /vi i N
sre Ista UZI , 4 I B,B). Odrcdlte odnos duzi na duzi ,\lIN i A A
Oat je pol inom I ,.
P(x) = X"lOO - 2 OOOX
' 999
+ 2000x' '''' _ ... + 2 OOOx' - 2000x+ 2000
IzraclInati P( 1999).
Koliko ima parova (x, y) racionalnih brojeva, tako da je
2x'+5y'=I ?
Datje skup A. Medll nj egovim podskllpovima definisemo relaciju- :
X, yeA, X - Y X n Y ;e 0 . lspitati da Ii je - refleksivna,
simetricna, asimetri cna iIi tranzi tivna.
Neka je M unutrasnj a tacka paral elograma ABCD. Dokazali da JC
MA + MB + MC + MD manje od obima paralelograma.
Okruzno takmicenje iz matcmatikc 20.2.1999.
Prvi razred - B kategorija
Ako je n prorodan broj yeti od dya, dokazat i da je broj
n" - 128n
6
+ 4096
(n)-4n'+8n-8) '
potpun kvadrat prirodnog broja.
Dat je polinom
P(x) = x)OOO _ 2000X' 999 + 2000x'''' - ... + 2000x' - 2 ooox + 1000.
Izracunati P( 1999).
Neka su tacke K i L redom sredista stranica CD. i AD kvadrata
ABeD, as presecna tacka duzi BK i CL .
a) Dokazati da je cetvorougao ABSL telivni.
b) Dokazati da je trougao ASB jednokraki.
Datje skup A. Medu nj egovim podskupoYima relaciju-;
X, YeA, X _ Y "" X n Y ;e 0. Ispitati da 11 Je - reflekslvna,
simetricna asimetricna iIi tranzitivna.
, . b . . 4 '+ I I 6p' + I
Naci sve proste brojeve p takve da su I rOJeYI p
prosti.
I 3

RES E NJ A
I GLAVA
1. LOGIKA I SKUPOVI
1.1. Osnovne Jogicke operacije
1. Sve navedene recenice su iskazi.
2. a) =. ~ ~ ; b) <; c) >.
3. p( I) = I' - 6 . J + 8 = 3> 0; netacan;
p(2)= 2' - 62+ 8 = 0; tacan itd.
4. Kako je x = 1
0
; Y II x> 0 II 10 - y > 0 => y < 10; posto je y EN i
. 10 - y. .
y < 10 => Y = 1,2, 3, ... ,9 a x E N I X = -2-' onda je y = 2, 4, 61 8,
a x= 4,3,2 i l. Traieni parovi su: (4,2); (3,4); (3,4); (2,6) i (1,8).
5. a) 1.; b) T; c) T, T, T.
6. a) T; b) T; c) 1..
7. a) Broj 3 je jedino resenje;
b) Svi eeli brojevi x delioei broja 6. To su: I, 2. 3, 6.
c) To su brojevi: 1,2, 3,4, 5, 6;
d) Jedinstveno resenje x = 4;
e) Data formula ima vise resenja. Sva resenja date fonnule je sirup
AU B, gde je skup A = {0,-I,-2,-3, ... J, a skup B = (6,7,8, .. }.
8. a)x=I,2,3; b)x=-3V x =3; c)x=I,2,3; d)x=6, 7.
9.
x 2 3 4 5 6 7 8 9
f(X> 7V x<4) T T T .1. .1. .1. .1. T
T
f(x<911x<5) T T T T .1. .1 .1 .1 .1
f(3x< 7) T T .1 .1. .1 .1 .1 .1. i 1.
f(x'=X'X) T T T T T T T T 1
'164
10 i
T '
----'
1.
1. J
T I
10. p =T, q=T, r = 1., s= 1..
a) T; b) T; c) 1.; d) T.
11. a) 1.; b)T.
12. a) T; b) T. P =T, q =T.
13. P =T, q = 1., r = T; a) T; b) 1.; c) T.
14. P = T, q = 1. , r = T, S = 1., t = 1.
a) T; b) T; c) T: d) T.
15. a =T; b =1.; c =T: d =1..
a) 1.; b) 1.; c) T.
16. Prvi nacin: Sastaviti istinitosne tablice za formulu A, pa na 05nO\1I
toga izvesti zakljucak. Kako su kolona L leva strana i kolona D dcsna
strana u ekviva-
lenciji, fonnula
A je tautologija.
Drugi nacin: Ako
pretpostavimo da
fonnula A nij e
tautologija, onda
postoje neke isti-
nitosne vrednosti
slova p, q, z za
koje je A = 1..
Tada bi postojale
sarno ove mogu-
cnosti:
p q I : pVq qA:
T T T T T T T T \ T
I-t-+--'-+--+--T--i-
I
...,
T T .l. i T 1. 1. 1. .l i T I
1 1. ; T
T .1 1.
1. 1 T
11. 1 1 TT i T t
a) (pV q)1I z = T i (pll q)V (qll z)= 1.;
b) (p V q) II z = 1. i (p II z) V (q II z) = T.
Razmotrimo oba slucaja. .. , .
a)(p V q) II z = T ako je p V q = T i z = T, tada Imamo trI mogucnosu.
1. p=T, q=T i z= T;
2. p = 1., q = T i z = T;
3. p = T, q = 1. i z = T. . d' etpostavka
U sva tri slucaja je (pll z) V (q II z) =T, sto znatl aje pr
pod a) nem?guca. . _ ko'e V q = J. i : =T.
AnabzlfajUel slucaj b) (p V q) II z -1. a j P
imamo tri mogucnosti:
1. p V q = 1. i z = T,
2. p V q = T i z = 1.,
I 5


3. pVq=.Li:=.L, .
a tada je uvek (p /I :) V (p /I :) = .L, pa Je pretpostavka b) nemogu-
ca. Odakle zakljucujemo da fonnul a.4 ne moze imati nikad istin itosllu
vrednost.L. Dakle, fonnula .4 je tautol ogij a.
17.
Prvi nacin: Pomocu tabli ce istini tosti za fOImul u A.
0 b
o ob - b - to 0 b)
a" -'b II
,
T T T i
!
i i
T
T i i T T T T I
TI i T T i i i
,
i i T T
I
i i T
Drugi nacin: Ako pretpostavimo da formula A nije taut ologij a, onda
postoje dye mogucnosti :
a) b) = T i 0/\
b) b) =.L i
- Analizirajmo slucaj a) . Da bi bilo 0 b) = T treba da je a = T,
b = .L, onda je a /I = T. Dakle. pretpostavka pod a) je netacna.
Analizirajrno slucaj b). Da bi vaii lo 0 b) =.L treba da je: a = T,
b = T; 0 = .L, b = .L i a = .L. b = T. U sva tri slucaja nije a /I = T,
dakJe, pretpostavka pod b) je netacna. Znaci fonnula A je tautologija.
18. a) Iskazi pi q su dye osnovne promenlji ve velici ne od kojib treba
a)
b)
p q pVq (pVq) .Vq
P
q r pVq (pVq )V r
T T T T
T T T T T
T i T T
T T i T T
i T T T
T i T T T
i i i i
T i i T T
sastaviti
sve moguce kombina-
i T T T T
eije od T i .L. Tabliee istinitosti za
i T i T
T
iskaze p.q,pV q I (pVq)Vq
date su u tabeli a), i to za
svaki i i T i T
iskaz u odgovarajucoj koloni is-
i i
tim redom.
i i i

--
19.
20.
21.
22.
B.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
b) Tabl iea za (p V q) V r je nesto slozenij a. pa je bro)
nosll 8. Jer se Jav lJ aJu tn osnovne promenljive, te se u tablici
sti javlja 8 vrsta. Tabliea istinitosti datog iskazaje tabela b).
mog
uc
istinit o
Analo gno prethodnom zadatku sastaviti tab lieu istinitosti za svaki is-
kaz.
Tabli e
a istini!Osti za fonnu lu pod a) data je tabelom.
p
q -q
poq pA-'q - ( pA-q) ( poq)<> - (pA_q)
T ' T
i T i T
I
T
T i T i T i T
i
T i T i T T
i i T T i T T
Dakle,
ova formul a je taulologij a.
Anal o
gno prethodnom zadatku sastaviti tabli ce istinilOsli itd.
1.2. Osnovne skupovne operacije
x = 0, 1,2,3.
= 4. card S
QnR
{A, B, H . O, P,C, E, T, K, M}.
a) A = {3
4567 8} B = {O, I,2 .. .. ,8};
, , ) , , ,
b) A
AnB
nB= {3,4,5,6,7 ,8}, B \ A = {O, I, 2}.
= N, Ij . skup prirodnih brojeva.
tvrdenja su netacna. a) Sva
a) {3,
6, 12}; b) A; c) {I,2,4,8, 16,32}; d) 0; e) A.
a)P=
{7}; b) skup P je prazan za svako 2.
0= I, b = 2, c = 3, d = 4.
A={
B= {
O,4, 6,8.9}, 8}
O, 2,4}. A U B = {O,2,4.6, 8.9} , A n B = {O,6, ,
A \ B
peA \
A={
= {6,8, 9}, B \ A = {21. 91l
B) = {0, {6}, {8}, {9}, {6,8}, {6,9}, {8,9}. {6,8, .
O,6, 12}, B = {O, 2,6,8} itd.
P= {
a,c,J,g,h} : Q = {b,c, d,e,j, h).
A={
2, 3,4,5,6,7, 8}, B = {1),6,8}.
I 7

35. Prva i peta u tacne, osmle su nelacne.
36. l3ez upuistva .
37. \ \H =
38. A = {l , 3.4.5,6}. B = {6}, C = {2,4}.
39. 1 a) AU B = {a, b, c, e,f, h, i};
b) AnB= {a. c,f};
c)BUC= {a,b.c, d,e,f.h,i} ;
d)BnC= {b} ;
e) AUC= {a,b,c,d,e.j.h};
f)AnC={e,h};
g) AU(BUC)= {a,b. c,d,e,f, h, i};
h) An(BnC)= {a. b. c,e,f, h}:
i) AU(BnC)=0.
2a) A = {b.d,g,i} ;
b) B = {d.e, g.h};
c) E = {a,c,f, g. i};
d)Cs(AUB)= {d,g};
e)Cs(A UC)= {g,h};
f)Cs (BUC)= {g};
g)Cs(A nB)= {b, d, e,g,h, i};
h) Cs(A n C) = {a, b,c, d, j , g, i) ;
i)Cs(A U(BUC= {g};
j) C s (A n (B n C)) = S;
k) Cs( A U (B n C)) = {d, g,i);
J
O
Kako je A n B n C = 0; A n B n E = 0; A n 13 n C = {a, c,f};
A n B n E = 0, tvrdenje je tacno.
40. Ovde treba dokazati da za uniju i presek dva skupa vaze de Mar
ganovi zakoni. Dokaz rnozemo izvesti na vi se nacina: graficki , ra
cunski i pornocu tablice istinitosti.
188
Dokaz obrasca ( I):
Prvi nacin: Koristeci Ojler-Venove dijagrame (sl. 6) dokaz se laka
izvodi .
Drugi nacin: Koristeci sirnbole matematicke logike, definiciju, unije,
preseka i jednakost skupova, imamo lanac ekvivalencija:
x E(A x E S /\ (A UB)

xES /\ -'(xE AUxEB)



x E (A' n B'). Kraj dokaza.
'(JjJ '(]JJ
........... ./
/
(A u B)'= A' n B'
51. 6
Treci nacin: Pomocu tablice istinitosti :
.rEA x EB xE(A UB) xE(A UB)' xEA' x EB' xE A' ns' '
T T T .1 .1 .1 .1
T ,
.1 T .1 .1 T .1
.1 T T .1 T .1 .l
.1 .1 .1 T T T T
Dokaz obrasca (2):
Prvi nacin: graficki prikaz resenja koristeCi Ojler-Venove dijagrame
(sl. 7).
(.A n B)' = A'u B'
.,. .'
Drugi nacin: Koristeci simbole matematicke logike i definlclJe, unlJe,
preseka i jednakosti sku po va imamo:
x E (A U B)' xE S II (A nB)
xE S /\ -'(xE A nB)
189
,
I



(xES fI xft A)V (x E S fI xft B)

x E (A' U B'), sto je i trebalo dokazat i.
Treei nacin: Dokaz je prikazan tabelom:
x E A x EB xE (A nB) x E( A n B) xE A x EB x E (A un)l
T T T .l .l .l .l i
T.l .l T .l T T I
.l T .l T T.l T I
.l .l .l T T T T
Jz tabele se vidi da je kolona x E (.4 n B)' ima istu istinitosllll vrc-
dnost, kao i kolona x E (A' U B '), sto je i trebalo dokazati .
41. A = {1,2,2,4,6, 12}; B= {1, 2, 3,6,9, 18}; C= {I,2, 3,6, IO, IS,30} .
42. Razlika B \ C = {6}, A \ (B \ C) = {I,2,3} . Kako je .4 \ B = {l,2} i
AnC={l,3}, to izJa:zj da je (A \ B)U(AnC)={I ,2)
U{I,3} = {l,2,3}. Data skupovna jednakost je tacna.
43. Polazimo od ekvivalencije, odakle sledi lanac ekvivalencija:
xE(A \(B (x E A fI xft(B \ C
(xE A fI B fI x ft C
(xE A fI (xftBV x E C
(xE A fI xftB)V (xE A fI xEC)
(xE A \ B)U (x E A n C)
Kraj dokaza.
44. Skup Sima dva elementa. To Sll 0 i {0} . Partitivan skup je
peS) = {0, {0}, {{0}}, {0{0}}}.
45. a) Skup A = ( 1, 2,3,4,S},skupB = {2,4,6,7) . RazlikaB \ C = {2,6,?),
a A \ (Bt.C) = {4,S}, a razlika (Bt.C) \ A = {6.7,8}. Odatle sledi
(I) At.(Bt.C) = {4,S.6,7,8}. Razlika A \ B = {1,3,S} i B \ A = {6, 7} .
Simetricna razlika At.B = {l,3,S,6,7}. Razlika C \ (At.B) = {4,8) i
(At.B) \ C = {S,6,7}, odakle
190
(2)(At.C)t.C = {4,S,6,7,8}.
Iz (I) i (2) sledi da je data jednakost tacna.
b) Dokazje prikazan sledeeom tabelom pripadanja. Iz kolone L (leva
strana) i kolone D (desna strana) sledi da je tvrdenje tacno.
A n
E E
E E
E
E


E

E
Fl!
Fl!
Bez uplltstva.
770 ucenika.
46.
47.
48. M = {S,7,9, IS}.
49. Bez uplltstva.
C
E

E

E

E
Fl!
BlJ.C
I.
AlJ. B
0

E
Fl!
E
E


Fl!
E
Fl! E

E
E
E

Fl! E
Fl!
E
E
E
Fl!
E
E
E


e
50. a) L = {a, b,c,d,e} \ {b, d,f , g, IIl, n}U{a,c,d,f ,r,s} = la, b,c, d,e} \
{a,b,c,d,j,g,IIl,n,r,s) = Ie} .
D = ({a, b,c,d,e} \ {b,d,f,g,IIl, n})n( {a,b,c,d} \ {a,c,d,J,r, s}) =
{a,c,e} n {b,e} = Ie}.
Kako je leva strana L jednaka desnoj D, tvrdenje je tacno.
51. Dokaz se izvodi po definiciji, tj.
(xE (xE AV x E AnB)
xE AV (xE A fI x E B) x E A => AU(A nB) = A.
Drugi zakon: xE (A n(A UB xE Afl xE (AUB)
xE A fI( x E AV x EB) x E A => An(AUB)= A.
52. A = {1,3,6},B = {2,3},D = {l,3},x = {I ,2,3,4,S) iii
x = {l,2, 3,4,4,6} = A, y = {2,3,6}, z = P,2, 6}.
53. A = {-S,3,7, 13}.
54. A = {b,c,e,f} ,B = {b, d,e},C = {a, b,f).
55. Tvrdenje je tacno.
56. A = {1,2,3,4,6, 12),B = {I,2,4,S, IO,20},C = {I,2,4,8. 16,32}.
a) A\(BUC)= {3,6, 12}; d)(B \ C)nA=0.
57. T = {(b,a);(a,c);(b,c);(b,d);(e,c) .
58. Nije, jer (y,c)ft AxB vee (y,c)EBXA; (P,W!. AxB vee
(P,b)EBxA.
191

59. a) AxB =
{(a, a );(a, ,8);(a, y);( b,a );( b,,8);( b, y);(e. a );( e,,8);(e, y)};
b) (Ax B)XC =
{a, a ), 1 ); a,a ),2 ); b, a), I); b, a ),2);e,a) , I );e, a ),2) ;
a,,8), I ); a, ,8),2); b,,8), I); b, (3), 2); e, (3) ,I ); e,,8). 2);
a, y), I );a, y),2); b, y), I ); b, y).2); e, y), I ); e, y),2)} .
60. a) Imamo 2' = 16 podskupova, tj. dva tri vijalna 0 i B, 4 jednoclana,
6 dvoclanih, 4 troclana, i to su svi elanovi skupa PCB);
b) peA) ima takode 2' = 16 podskllpva;
c) p(A)n P(B) = {0, {e}, {d}, {I). {e, d), {e,!}, {d,!}' {e,d,f}};
d) pCs,.on(C,B)) = {0,{b}}.
61. X I = {2,3} iii X, = {2,3.4} iii X
J
= {2.3,S} iii X, = {2,3,4,S}.
Y = {2,3,5}; XI I Y =0, X , \ Y = {4}; X , \ Y = 0; X, \ Y = {4}.
62. X I = {4,5}, X , = {4,5,6}, X
J
= {4,5,7}, X, = {4,5,6,7}.
63. a) A = {1,2,3,4,5). B = {1,2.3,4,6}.
b) A = {2, 3,4,5}, 8 = {1, 3,4,5} .
64. a) PllQ = {4,5,7} ; b) QllP =PllQ = {4,5, 7} :
c) (PllQ)tlQ = P; d) {l,2,3}.
65. A' = {a,e,f} = B, 8' = {b, d, e, g} = A.
66. P' = {x lx E N\ P}={xlx=2k-l , kEN}.
XI = {4,5, 7}, X, = {4,5,6, 7},
X, = {3,4, 5,6, 7} itd.
Y
I
= {2,3,6}, Y, = {2,3,4, 6},
Y
J
= {2,3,5,6} itd.
68. Skup A = {2,3, 7, 13},
a B = {2,3,5,11}, sve tri
relacije su tacne.
69. a) 4; b) 18; c) 5 (sl. 8).
M
SI 8
70. Pri dokazivanju skupovnih jednakosti koristi se definicija j ednakos
ti
192
ok!
dva skupa, tj. A = B.." A B II B A (dva skupa su j ednaka ako, i
sarno ako, svaki clan jednog skupa je clan i dmgog skupa i obraUlol
Dokaz skupovne jednakosti pod f). Data jednakost je:
(Vx)(xE C \(A n8)"" xE (C \ A)U(C \8).
(Koristiti definiciju unije, preseka i razlike skupova.)
( V'x)(x E C II x$. x E (C\A)V x E (C\ B).
(Ponovo se kon ste definI C1Je unIJ e, preseka i razlike skupova.)
(V'x)(x E C II E A II X E 8 :> (x E C II x $. A)V (x E C i\ X $. B)
(V'x)(x E CII (X $. AV x$.B) :>(x E Ci\x $. A)V(x E Ci\x$.B)
(F) ( V'x)e i\ :> (c II V (c i\
Formllie x E A,x E 8 ,x E C oznacene su redorn sa abc. Kako ' e
(F) tautologija, se lako proverava, ovim je dOkazaoa
povna Jednakost pof f). Sheno se dokazujll i ostale.
Dokaz skupovne jednakosti pod h) :
A x(B nC) = (A X 8)n(A xC), ako i sarno ako
(V'x)(xE Ax(BnC):> xE(Ax8)n(AxC. Ovde smo koristili
jednakost skllpova. U sledecem koraku cerna koristiti definiciju
Dekartovog proizvoda. Cinjenica da neki element x pripada Dekarto-
yom proizvodu nekih skupova znaei da je x ureden par, recimo
x = (y, z) tj . Da prva koordinata y pripada prvom skupu, a druga z
dmgom skupu. Dakle, jednakost koju dokazuj emo tacna je ako vaZe
ekvivalencije:
(V'y)(Vz)(yE A II z E B n C) :> (y, z) E A x B lI(y,z) E Axe.
defini cij a Dekartovog proizvoda i preseka.)
(V'y)(Vz)(y E A II (z E B II z E C)l
:>( y EAII z E8 )II(y E AIIzEC).
definicij e preseka i Dekartovog proizvoda.)
Ako sa p oznacimo y E A, sa q z E C i sa r z E C, za dokaz date sku-
povne jednakosti treba dokazati da je iskazna formula .
p II (q II r) .." (p II q) II (p II r) tautologij a. Sto se lako dokazuJe po-
mocu tab Lice.
71. Na kursu ima 38 dva jezika uci 15
72. S = {3,5,6,II},x = 5.
73. A xB = {(a,.);(a,O); (b,*);(b,O); (c,. ); (c,D)}; (51. 9).
(0,0) (b, Dl (C,Ol
- - - - - - -?" - - - - - -?" - - - - - "I
I I I
I I
:( 0, * I J ___ *
______ ..0------ I I
: I AxB
0
0
-
* 0-
B
SI. 9
193

74. AxB = {(O,a);(O,b);(O,c);( I ,a);( I,b); (l,c);(2,a) ;( 2, b) ;(2,c)
B x A = {(a, 0);(a, I);(a,2);(b, O) ;(b, I) ; (b,2);(c, 0);(c, 1);(c,2).
Njihovi grafovi dati su na slici 10.
,------------------
o C C 0"""'=----------0 2
1
<>"""=---=:,....,..----.-::0 b b 0""""':::------------'0 1
o o a a O,...c::"'----------...-:.o 0
Ax B Bx A
L-____________
SI. 10
75. A' = Ax A = {(a,a);(a, b) ;(a,c);(b,a);( b, b);(b,c);(c,a);
(c,b);(c,c )} .
76. a) (1,2);( 1,3);( 1,4 );( 1,5);( 2, 3);(3,4 );(2,5); (3,4);(3,5); (4,5).
b) (1,2,3);( 1,2,4 );( 1,2,5);( 1, 3,4 );( 1, 3,5);( 1,4,5);
(2,3,4 );(2,3,5); (2,4,5); (3,4,5).
77. A = {a,b,c};B = {l,2,3} .
78. a)(A x A)n(B X B) = {(b,b) ; (b,c);(c,c);(c, b) }.
b) (A x A)n (A x B) = {(a, b); (a,c);(b, b);(b,c);(c, b );(c,c)).
79. A = {l ,4,7,IO},B = {O, IO},C = {IO,12}, AU(BnC) = A,
B \( AnC)= {10},
P(C\( AUB= {0,12},
B x A = {(O,I); (0,4);(0,7);(0,10);( I 0, 1);( 10,4); (10,7 );( I 0, 10)}.
80. A = {0,6,12},B = {0, 6,12},C = {6,B, IO,12}.
1.3. Relacije i funkcije
81. P = {( 1,2);(2,3);(3,4);( 4,5);(5,6);
(sl. II).
SI. II
194
,.
3
2
,.
A
(.,
A x A =A
l
.,}

.,
s
2 3
82. P = {( I, I );(2,2);( 3, 3);( 4,4 );( 1,2);( 1,3);( 1,4 );(2,4);(3,4).
83. p = {( 0, I 1, 9);(2,9);( 3, 7 );( 4,6);(5,5);( 6,4)0,3);(8,2);(9, I);
(IO, IO)}.
84. a) P = {( -2,-1); (-2, 0);( -2, 1);( - 2,1);( -2,2);( - 2,3);( -1,0);
, ... ,( 2, 3;) ;
c) p = {( - 2,- 2); (-I, -I );(0,0);( I, 1);(2,2);( -I, I );( -I, I); (- 2,2;)};
refleksivna i simetri cna.
d) p = {( - 1,3); (0,2 );( I, I );(2,0);( 3, -I )) simetricna.
85. Relacija p = {(-I,-I ); (0, 0); ( 1, 1)
VxE A je (x,x)E p(-I,-I)E p,( O,O)E p,(I , I)E p, pa je reflek-
sivna (51.12) . Na grafu svaki element 0 ,
skupa A ima petlju, te nam ta petJja po- 0 0 0
kazuJe da Je p reflekslvna.
SI. 12
86. I Relacija p je refleksi vna, jer je "Ix E S:3I(x - x) '" 310 (nula je de-
Ij iva sa svakim brojem, pa i sa 3). .
2"Relacija p je simetricna ako je 31(x- y) '" x -: y = 3k, ooda Je
y-x= -(x- y) = -3k = 3(-k), tj. 31y-x, paJe
31x- 31y- x i x,y E S.
3 Relacija je tranzitivna ako je: .
_
x - z = x- y+ y - z = 3k + 3m= 3(k + m) = 3n, tJ. 31(x - .,,), ..
paje 31(x - y) /I 31 (Y- z) '" 31(x - z); x,y,z E S, zoael pJe relaclJa
ekvivalencije. . d k .
Relacija p j e razbila (rastavila) skup S na tn po s upa.
So = {3,6, 9,12} = {xlx = 3k,kES},
S, = {l,4,7, IO} = {xlx = 3k+l,kES}, .
S = {2 5 BII} = {xlx = 3k+2,kES} , tJ. . I .. Prvu
2 , , , .. r en na tri klase ekvlva enclJe.
skup S je pomocu relaclJe p rastav J . u u klasu ekvivalencije cine
klasu cine brojevi skupa S delJlvl sa 3,t g t tak I i trecu kJasu cine
clanovi skupaS, koji pri delJenJu sa 3 aa je kolienicki skup u
brojevi koji pri delJenJu sa 3 daJu ostata , P
oznaci S / P = (So,S, :...(s_1. _13_)_ . _------::'
M
I I ' o----P o--Y
!XllXllil
0
-0 0--0 u
,t II
SI. t3
195

87. Analogno prethodnom primeru pokazuje se da j e p relacija ekviva_
iencije. Klase ekvivalencije su:
Z. = {0.3.6 ... } = {3klk E Z};
Z, = { ... - 5.-2. 1.4.7 ... } = {3k + Ilk E Z} i
Z, = {-4.- 1. 2.5.S ... } = {3k + 21k E Z}. paj e kolitni tki skup:
Zip = {Z"Z, .Z,}.
88. Dokaz da je data relacija klasa ekvivalencije izvodi se kao u prethod.
nom zadatku. KJase ekvivalcncij e su:
Z. = {5klk E Z} = 0; Z, = {5k + Ilk E Z} = I;
Z, = {5k + 21k E Z} = 2; Z, = {5k + 31k E Z} = 3 i
Z, = {5k+4IkE Z} =4.
Prema tome. kol il! ni cki skup je
Z I p= {Z Z,.Z,.Z, . Z.} = {o.i.i.3.4}
89. Klase ekvivalencije su: 2 0 = {4}; 2, = {1,5,9}; 22 = {2} ; i
Z) = P,7, ) I}; a kolitnicki skup je
ZI p= {Z Z"Z,.Z,} = {i.i.3. 4}.
90. Svaki se prirodan broj moze napisati u obliku n = 7 q + r, gde je
r = 0,1,2, 3,4,5,6. Ta re lacija je refleksivna, simetrit na i traDzilivna.
Klase ekvivaiencije imaju za predstavnike r. Imamo 7 klasa ekviva
91.
92.
196
lencije: 0, I, 2, 3, 4.5, 6:

0= (0,7. 14 ... } = {n= 7q+ 0},

1= {1. IS.15 ... } = {n = 7q+ I}.

2 = (2,9.16 ... } = {n = 7q + 2}.
6 = {6.13.29, ... } = {n = 7q+ 6}.
Kolil!nicki skup NIp = {a, i,i, 3,4,;, (;}.
a) (f. g}6 = 95; b) (f. g)m = 12m+ 23;
c)(g.f)6=9S; d)(g.f)m= 12m+6.
a) f' = ff = fix' -4x+5) = (x' -4x+5)'-
- 4(x
2
-4x + 5)+ 5= x - 8x} + 22X2 - 24x+ 10;
b)g'=9x-16; c)f'g=4x'-20x+26'
, .
d)g .f =3x - 12<+11.
93. poznato je da proizvod funkcija nije komulativan ali za ove dye vafi
6 (' '
tj .(f.g)x=32x -4Sx +ISx'-I;
(go I)x = 32x
6
- + 18x
2
-I. Dakle, vali log = go f.
94. Ta reJacijaje ni jedan covek nc pozdravlja samog
sebe. Ta reiaclJa nLJe nL slmemena, jer ako x pozdravi prvi y, y ne
pozdravi prvi x. Relacija je antisimetricna. Ako x mora da pozdravi
prvi y, y mora prvi da pozdravi z, 10 x mora prvi da pozdravi z. Rela.
cija p je tranzilivna.
95. Primedba 1. Presiikavanje je I-I Gedan -jedan) ukoliko razlicirim
likovima XI ,X2 uvek odgovaraju razlicite slike I(x, )J(x!). Ij . za sve
x"x
2
iz domena vati implikacija
(I) x, .. x, f(x,)" fix,).
Cesto se za dokaz koristi kontrapozicija impl ikacijc (I), Ij .
(2) f ( x,) = fix,) x, = x,.
Za data pres Likavanje, ako se pimeni (2) imamo:
3x - 2 = 3x - 2 3x = 3x, 0 x, = x,. Dak1e,preslikavanjeje I-I.
I 2 I .
Primedba 2. PresLikavanje je ako svaki realan broj 0 je slika bar jed
nag realnog broja x, Ij . 'Va E R,(3 x E = o. Jednafina
0+2 . ER
I(x) = a u dalom slui!aj u je 3x- 2 =ao x =)' zalsta za 0
postoji x ERda je 0 = I(x).
Provera: I(x) = I( a; 2) = 3. 0; 2 - 2 =0.
99. r' = (2 4 I 3 5).
obcde
100.
lOt.
)f' =( 12345).
a 23 145'
(
1234)
,)fg= 131 2;
(
12345).
b)
f
' - Old.
- 12345
(
1234).
b)g.f = 42 12 Old.
191

102 )/
-'( x+5 -I x+3
. a x)=-3-,g (x) =-5-:
b) log = I(g(.<)) = 1(5x- 3) = 3(5x- 3)- 5 = 15x- 14.
go 1= (g(l(x = g(3x-5) = 15x- 28;
c)
1
_' g-' - X+ 28 I - I 5.0+ 2
o og=-3-'
103. a) 1(.') = 5x - 8; b) I(x) = 3X; I I : c) I(x) = 8 - X;
d) I(x) = h+ I.
104.
105.
106.
107.
108.
198
)1
13-3-'
a (x)=3x-l , g(x)= 2 ; b)/
-' _5-> og ___ .
2
I
Ako se uvede smcna - = I dala jednacina
x
(\) f(x) + 2f(;) = x, svodi sc na oblik f( + 2f(t) = 7 iii

Iz (I) i (2) dobija se I(x) = 2 - x' (x" 0).
3x
I 4..\"-2 1
b) I(x) = -(x" 0;1): c) /( = --(x" -: 1).
I -x x-I 2
a)/(x)= x+2
6x+4'
3-x
b)/(x)= Ilx-6;
9x-1O
2-7x
c)/(x)= ;
13x-5
d)/(x)=--.
3x- 1
a) I(x) = -I), g(x) = + 3x+ I):
x
2
-4x+l x
2
-3x+l
b)/(x)= I ,g(x)= ,(X" I):
-x x-I
2x
c) I(x) = -2, g(x) = -, (x" 1;2).
x-I
I
I(x)=-, g(x) = I,/og = gol = I.
x
1.3. Elementi kombinalorike
109. 1234213431244123
12432 1423 1424132
1324231432144213
1342234132414231
14232413341243 12
1432 243 I 3421 4321.
110. 643576453764735
6437564573 64753.
111. P(5) = 5' = 120.
112. a) 7! = 5040; b) 51 "" 120: c) 4! = 24.
til. a) 5! = 120; b) 5! ,4' = 2880.
114.
115.
116.
117.
118.
Ima 15 brojeva, i to 5u:1054, 1450.405 1, 4150, 2053,2350, )052.
3250, 11 52,1351,315 1,2251,2 152,1252, 5050.
Medu 567 brojeva ima 9 jednocifrenih, 90 dvocifrenih i 468 tToci-
frenih. Dakle, 9 1 + 902 + 4683 = 1593 ciffe.
Najvise troug!ova ima aka su svake tri tar!ke sa raznih pravih neko-
linearne. Tada trouglove dobijamo medusobnim povezivanjem.
Takvih trouglova ima 5 5 5 = 125, iii taka 510 za osnovicu uzimamo
du1 oa jednoj od pravih, takvih trouglova ima 1010 = 100 sa osoo-
vicam oa jednoj pravoj - ukupno 3' \ 00 = 300. Prema tome, najveei
meguci broj trouglova je 125 + 300 "" 425 trouglova.
Irna ukupno IOpravih: AE, AF,BE, BF.CE, CF, DE.DFipravea ib.
Ak
. b'l .. d ' b ' k . n(n+ I) 136
o Je I on gosuJu. ta a JC rOJ ru ovanJa = c:>
n(1I + I) = 16 17 Q 11 = 16 VII + 1 = 170 n = 16, bilo Ie 16 gostiju.
Milan 17-ti.
119. Odaberimo bilo koju pravu kvadratnc mrefe. Kako je na njoj 7
taeaka, to je ukupan broj duzi (7 '6): 2 = 21. Kako lakvih pravih ima
14 _ 7 horizontalnih i 7 vertikalnih. ukupan broj dutije 21\4+ 294.
Od uoeenih du:!i 6 ima 1 em, 5 du!i 2 em, 4 dufi ima 3 em, 3 dufi
4 em, 2 du:li 5 em i sarno I duf 6 em. Ukupan broj kvadrata je:
6'6+5'5+ 44+ 33+ 2 ,2+ )1 = 91 kvadral.
120. Potrebnoje 3 tega, i to od 1,3 i 9 kg,jeT je 1=1 ; 2=3-1 ;
3=3: 4=3+1: 5=9-3-1: 6=9-3: 7=9+1 - 3; 8=9-1: 9=9:
10=9+1: 11=9+3 - 1; 12=9+3 i 13=9+3+1.
199

121.
122.
123.
124.
Aka prave klase p presecemo pravama klase q imamo
2
duti od kojih je svaka osnovica jednog paraleiograma. Na svakoj
pravoj k1ase p imamo 6
5
= 15 duzi od kojih se svaka moze kombi.
novati sa svakom duzi iz prethodne klase. Ukupan broj paTaIclo.
grama j e 1545 = 675.
a) Stolice " hiraju" dake na 76 54 3 = 2 520 naei na'
b) Baei "biraju" stol ice oa 9-8'76' 543 = 18 1 440'nacina.
Aka hi 0 mogla biti on pocetku, lada se broj pamih cifara moze
poredati oa 4! naei na, pri cernu svakom od lih rnsporcda odgovara 31
rasporeda parnih cifara, tj . bi la bi 4! 3! + 144 rasporeda. Kako 0 ne
moze biti nn pocetku. treba oduzeti 2! 31 = 12 rasporeda, pa Je
trazeni broj 144-12= 132 rasporeda.
a) 566 6 = 1080; b) 554'3 = 300; c) 566'2 = 360.
125. a)67777=14406; b) 6' 65-4-3=2 160;
c) 6'7'775= 10290.
126.
127.
128.
129.
130.
131.
132.
200
a) 10 belih + 30 plavih + 3 crvene = 43 kugl ice;
b) 30 plavih + 20 crvenih + I bela = 51 kugJi ca;
c) 2 bele + 2 crvene + 2 plave + 1 = 7 kugl ica.
.(:) = 1974024 nacina.
V.6 - V
1
5
= 300 razliCitih brojeva.
n=11,k=7.
124.
Od 10 crvenih tacaka maze se konstruisati 10 9 = 45 duzi sa crve-
2
nim krajevima. Svaka od tih duzi moze se kombinovati sa 8 plavih ta-
g 7
caka tako da dobijamo 45 8 = 360 trouglova. Slicno imamo - = 28
2 .
plavih duxi i 28 10 = 280 trouglova sa dva pl ava i jcdnim crveOim
temenOffi. Ukupan broj trazenih trouglova je 360 + 280 = 640.
Knjige iz matematike medusobno se rasporeduju na 543' 2 1 = [20
natina, iz fizike 4321 = 24 nacina i i2 bemije 3 2 1 = 6 oacina.
Kako sa oblastima ima 6 mogucih rasporeda
MFH, MHF.FMH,FHM,HFM,HNF
to je ukupan broj 6 120 246 = 103 680 rasporeda.
133.
134.
135.
136.
137.
138.
139.
140.
Na osnovu pretpostavke imama
n(n - I )(n- 2) n(n - I )
6 = 2 2 ;o n = 8. DakJe, 28 pravih, 56 ravni.
a) 380; b) 10 302; c) n; d) (n- 2)(n-I).
a) n!< lOaD:::::> ns6; b) n!>500=:- n>6; c) n2:5.
a) P(6)- P(5) = 6
'
- 5! = 600;
b) 5!+51+51-4! -41=3 12.
V
Z
4
= 4'3= 12, 1221 31 41
13233242
1424 34 43.
V s + V s + V + V S + V S = 325
I 2 1 .
2V/ = 27 65 = 420.
3024.
141. ViS = 35 34 = 11 90.
142. Elementi skupa M su: 2,3,5,7,1 J, broj Irazenih brojevaje 20.
143.
144.
145.
146.
147.
148.
149.
ISO.
151.
a) Datajednacina ekvivalentna je jedna6ni lI(n - I) = 54. Kako su n
i n - 1 uzastopni prirodni brojevi , ona je tacna za n = 5 i n - 1 = 4, tj.
jednacina ima j edinstveno u skupu prirodnih brojeva n = 5.
b) Data jedoacina ekvivalentna je jcdnacini n(n- 1)(n - 2) = 6 54.
kako su n, n - 1 i n - 2 tri uzastopna prirodna broja 10 je n = 6,
n- 1 = 5 i n - 2 = 4::::- n = 6;
c)n=5; d)n =5.
TraZeni brojevi su cetvorocifreni 8
4
, petocifreni 8
5
,
8
4
= V.6 _ V
l
6 = 300, 8 : =V
S
6 - V
4
6
= 600. (Od
Braj svih trafenih prirodnih brojeva je 300+600+600= 1500. u-

1 3 1.2.3
c: = 20.
c1
1
= 2380.
c;o = 190.
n(n - I) = 45 ekvivalentna je jednafini n(n- 1) = 109;
ojena jedinstvino rdenje je n = 10.
64 podskupova.
= 220.
201

152. a) C; - 5 = 5; b) - 12 = 54; c) Ci o-20 = 170;
d}C: -n= n(n-I) -n= n(ll- 3).
- 2 2
154.
ISS. (\6)(23
0
) + + = 54 060.
156. Postoje sarno sledece mogucnosti da se broj 5 kao zbir 5 pri.
rodnih brojeva: 5=5+0+0+0+0, 5=4+ 1 +0+0+0, 5=3+2+0+0+0,
5=3+1+1+0+0, 5=2+2+1+0+0, 5=2+1 +1+ \ +0 i 5=1+1+1+1+1. U
svakom od ovih slucajeva izracunavamo broj svih mogucih Ta
sporeda (radi se 0 pennutacijama sa ponavljanjem) i od njega oduzi
mamo broj onih rasporeda koj i pocinju nulom:
5! 5! 5! 5! 5! 5! 5!
-+-+- +--+--+- + - -
4! 3! 3! 2!'2! 2!'2! 3! 5!
(
41 4! 4! 4! 4! 4!)
- -+- +-+- + -+- = 70. Dakle 70brojeva.
3! 2! 2! 2! 2! 31 '
157. Trazeni brojevi mogu biti jedllocifreni BI> dvocifrcni B
2
, trocifreni
B
l
, cetvorocifreni B4 i petocifreni B s' a OV\ rasporcdi od dalih brojeva
su varijacije sa ponavljanjem, pa je:
-,
B
I
=V1 -l=5,
- 6 -6
B
2
=V
2
-VI =6
2
_6
1
=30.
-6 -6
B
3
=V
J
-V2=6)-6
2
=180,
-6 -6
-Vl = 6
4
_6
l
= 1080,
-6 -6
Bs =Vs-V. = 6
s
_6
4
= 6480.
Ukupno prirodnih brojcvaje: 5 + 30+ 180+ 1 080+6480=7775 (gde
su oduzeti brojevi koji pocinj u sa nulom).
ISS. a) 6!-5!=600; b) 5!+5!+5!-41-41-4! =288 .
159. a) Data jednacina ekvivaJentn21 je jcdnacini n(1I- 1) = 15 '14, odakle
sledi daje n= 15 iii n-} = 14, paje n= 15;
b) n =31; c) n =23.
160. 8)n<9; b) 11>9: c)k< l p.
161. k=6,n=15.
162. b) 3
7
=2187; c)3
s
2
7
=31104.
\63. a) 210: b) 7!=5 040.
202
\64. a) Svi petocifreni .b.rojcvi koj i se fonni rati od clcmcnata skupa
S mogu se gradltl kao pennutacljc bez ponavlj anja ad sledccih
podskupova skupa S. SI = {1,2,3, 4,5} ; S 2 = {0,2, 3,4,5};
S, = {0. 1.3,4,5):S, '" {0. 1.2, 4,S): S, = {O, I.2.3,5) ;S, = {O, I,2,3,4) .
.broJcv, sa.6 moraj.\J biti pami i delj ivi sa 3. a brojevi
deljlvi .sa 3.moraj u '.ma.tl takve je nj ihov zbir takode delj iv sa
3, zaklJucuJcmo da Jcdmo SkUpOVI SI I S sadrie takve cifre. Od svih
pcrmutacija koje se mogu fonnirati od elemenata skupa S dolaze u
obzir sarno onc koje se zavrbvaju brojem 2 iii brojem 4 i njih ima
4!+41 =48.
Analogno, permutacije elemenata skupa S dolaze u obzir sarno kad
zavrSavaju brojevima 0,2 i 4, ali pennutacije kojc pocinju nulom a
zavrSavaju se sa 2 i 4 nisu petocifreni brojevi, pa ih treba oduzeli.
Broj pennutacija koje zavrSavaju sa 2 i 4 je 2(4! - 31) =36. Ukupan
brej petocifrenih brojeva delj ivih sa 6 j e
4! +4! +4!+2(4!-3!)=108.
b) 4! +41 +4!-3! =66.
165. Na osnovu pretpostavke slcdi da je
n(n - 3)
+11= 153';:'11(11-1) = 181 7 <:::> n = 18, tj . mnagougaoje
2
osamnacstougao.
Brej razlicitih trouglova koji su odredcni tcmenima osarnnaestougla
je C = (I:) = 81 6 trouglova.
166. Ako je a" a P" spoljaSnji ugao pravilnog mnogougla, na
osnovu pretpostavke je
=R .;:.(n-2)1800 _360 <:>n_2=IO<:>n=12.
5 5n n
Mnogougao je dvanaestougao. Broj razlititih pravih je
C = = 66 pravih.
167. To su l!e:tvorocifreni brojevi koji pocinju sa 3.4,5 i 6, a to su varija-
cije trecc klase od n clcmenata, rj.
4 V
1
" = 1344.;:. n(n _ 1)(11- 2) = 366 <:> 11(11- 1)(,,- 2) = 8 7 6 <:>
n= 8. Skup A ima devct cifara. A;::: {0.1.2, . .. ,8}.
168. c; ;::: 455-=- n(II-1)(n _ 2) = 2730 <:> lI(n-I )(n- 2) = 1514 '13 0
n= 15v n-I = 14 V n- 2;::: n= 15. Card S ;::: 15.
169. c; = 364 n(lI- I)(n- 2);::: 21S4 -=- n(n-I)(n- 2) = 14 \31 2
(:> n= 14v 1/-1 = 13v n - 2= 120 n= 14. Card S= 14.
203

II GLAVA
2. UVOD U GEOMETRlJU. VEKTORI
2. 1. prava, ravan, odnosi pri plldanja i rasporcda
170. a) Broj razli6tih pravih odredenih darim tackama je:
C
(4) 43 6 '
, = 2 =-= , lIosu:(A,BlCa" (A,ClCa, (ADlc.
I 2 ." ].
(B,Cl C a .. (B,D) C a" (C,D) C a
o
'
174. Broj ravni odredenih sa 5 nekomplanamih taeaka je
C
' (5) 543 100d d" . 1
)= 3 =1-2-3= . re III sveravm ana ogno zadalku 151.
175. Odredeno je 6 ravni, i to: {a, b} C at . {A, B,C} C {a,G) C a J>
(b,Cl C a" (e,A} E a" (e,B} E a
o
'
176. Odredeno j e 5 ravni. ito: ta,C} C 7r I' {A, B,C} C Jf I' {a,b} C it l'
{b,C) C It,, {c,B} C 1t
s
'
177. c C a.
178. a) IS duzi; b) 20 trouglova.
179. 6 ravoi.
180.
181.
182.
183.
184.
204
3 ravoi.
ceriri.
" =( n) = n(n- 1)(n-2)
C} 3 6 '
n(n - I) .
Iz uslovs = 36 Je n(n- 1) = 72, odnosno n(n- I) = 9'8,
2
odakle izlazi daje n = 9 (taeaka).
2.2. Paralelnost
Prava a sa svaka m ad tacaka Bl ,B1, B),B.,C adreduju po jednu ra
van i prava b sa svakam ad taeaka AI ' A
2
, Al.e adreduju po jednu.ra
van, Ij . 9 ravni. Zatim, troj ke taeaka (C,AuB
l
); (C, AI' B) lid.
odreduju 12 ravni, dakle odredeno j e ukupno 21 ravan.
185. 15 ravni.
186. 18 ravni.
187. Neka su tacke A,B,C,D,E. Aka su cet iri lacke na istoj pravoj kojoj
ne pri pada peta, tada ima 1+4=5 pravi h. Aka su dye trojkc
koli neame, rccimo A,B,e i A,D,E, lada ima 2+2'2=6. Ako posloji
sarnO jedna trojka kolineamih taeaka. lada irna I + I + 32 = 8
pravih. Ako nema trojki koli neamih laeaka, tada ima U = 10
pravih. 2
188. Svaka dUl prave a sa jednom duii prave b odreduju jedan eelvoro-
ugao. Na pravoj a sa datim tackama A,B,C,D moguce je uociti
6 duii. na pravoj b sa taekama E,F,e moguce je uoeiti 3 duzi .
Dakle, ima ukupno 6 3 = 18 tetvorouglova.
191. Osam.
198. Nj ihov broj odret1en je obrascem C; = = = 6. Ako su date
prayea, b,e,d, njimaje odredeno 6 ravni, ito: {a,b) C T! I' {a,e} C
{a,d} C;r}. {b, e} C {b,d} C 1t S' {e, d} C T! ,.
199. Dve.
201. DYe taeke.
2.3. Du!, ugao i t rougao
202. Po pretpostavci je
AO =OB ACO = OD AO-CO =OB -OD AC=BD(s1.l4).
A c o D B
51 14
2'" Po pretposlayci je

203. 7 em i 2 em.
204. OM =o+b.
20S. tacka O-A-8 (51. 15), tadaje
MN = ON -OM = lOB- l oA = l(OB-OA)= 2 em.
2 2 2
205

2 Nekaje A-O-B, ondaje:
MN = MO+ON = +OB) = 5 em.
o MAN B
SI. 1 S
206. AB :CD = 3;4 Q AB = lCD, odakle zakljucujemo da Ireba duzCD
4
podeliti nn 4 jednaka dela. od kojih Iri poslednja odgovaraju duii AB,
207. a) Iz(AM = MBAOE AB)
'" (OM = OA + AM AOM = OB- MB)
'" 20M = OA+OB + AM - MB OM = 1.(OA +OB).
2
b) Iz (AM = MBAOE AB)
= MA-OAAOM =OB- MB)
::::;0 20M = OB-OA ::::;0 OM = 1 10B-OAL jeT je uvek OM >0. a
2
OB - OA > 0 iii OB - OA < 0 u zavisnosti od izbora lacke O.
208.
(OC = OA+AC AOC = OD-CD ACD = 2AC) '"
(20C =OA+OB+AC - CBACH = 2AC)
20C = OA+OB-AC '" 30C = OA+OB+OC - AC
30C = OA+OB+OA '" OC = 20A+Oo.
3
209. PoSta je (0 - A -B)A MA = 0, 75MB AM E AS::::;o
(OM = OA + MA A OM = OB- MB A MA = 0,75MB)'"
20M = OA+oB+1MB - MB '" 80M = 40A+4B- MB '"
4
80M = 40B+ 3OB+OB- MB '"
80M = 40B+ 3OB+OM + MB - MB '"
70M = 40B+30B '" OM= 40B + 30B.
7
210. Kako je (0- A -C - B)A AC:m= CB:/I) =-
(OC =OA + AC AOC =OB-CBA AC = mCB
n
/lOC + maC = /lOA + /lAC + mOB - mCB A AC = mGB =-
n
OC(m+ II ) = "OA + nAC + mOB-nAC =- DC = 1I0A + mOB
m+" ,
lime je dok.az zavr'en.
211. Kako je AS = SB = 18 em, konjunkeija
AM+ MB = 36A AM:MB = AM = 9AMB = 27 em, ondaje
p(S, M) = 9 em.
!12.
1Il.
214.
lIS.
216.
21 7.
220.
ll!.
222.
30.
135 i 45,
110 i 70,
105 i 75.
45 i 135.
Idi Id.
8 8
80, 100.
a=72".
Kako je ugao y unakrsan
sa uglom a (slika 16), to su
uglovi x i y komplementni .
tj, x = 40 a y= 50. Prema
tome, a = (3 = 50; Y = 40. 51. 16
,
d

223. Kako je a+rp= 180, P+{) = 180
0
, ip+{)=90, to je
a + {J + rp + {) = 360
0
, odnosno a + {J + 90= 360, odak1e je
a+p=270'
224. a = 157'30'.
225. LDMB = 99.
226. a) 20'; b) 20'.
227. L"Os = 126.
228.
229.
36; 36 i 144; 144,
a = y= 75', P=d = 105'.
207

230. a=108, {J = 72, y= 18.
231. a) 3 em; b) 7.5 em.
232.
233.
234.
235.
237.
239.
242.
243.
244.
245.
246.
248.
249.
208
Neka je 0 sediste duii AB ; M ma koja tacka na produzetku dUi;
tada je: MA = MO + OA, MB = MO - BO. Njihov zbir je:
MA+ MB= 2MO'" MO= MA+ MB
a) LpOq+ LqOr = 180", 1 L
P
5q + lLqO,' = 90
2 2
<;;> LpOx+LyOr = 90;
b) LrOy = 72 30'.
,
Neka je CO simetrala ugla ACB i CM proizvoljna poluprava kon-
struisana u oblasti ugla, tada je: LMCA=LACO+LOCM,
LMCB = L BCO - LOCM, a njihova razlika
LMCA -LMCB = 2LMCO '" LMCO = l(LMCA -LMCB).
2
Suplementan {J = 84, komplementaran y= 6.
o+f=270.
120.
2 em, 4 em, 8 em. 16 em.
Pomnoziti pretpostavku s AC itd.
12 pretpostavke da je AB = b, AP = III i BP = 111- b sledi da tacka P
pri pada pravoj AB. Iz CD ;: a, i DP = Il i CP = a+ n sledi da P pri
pada i pravoj CD.
a) Zbir dve straniee trougla veei j e od treee straniee itd.
Iz prerpostavke da je DA = 2AC sledi da je AC =:' kako .i
e
AC + AD = CD = 9. Tacka A,C iD pripadaju istoj pravoJ, lZ.
AC +BC = 7 sledi da je CB;: 4, znaci da A,C i B pripadaJu IslOJ
pravoj itd.
84 iii 52 i ii 128 iIi 96.
105 iii I S' iii 35 iii 55.
II I G L A V A
3. REALNI BROIEVI
3.1. Pr egled broj eva. Polje realnih broj eva
250. Broj iJac razlomka postupno se na sledeCi natin:
n' - n = n( n' - I ) = n(n- I )(n+ I ).
Posto j e n prirodan broj, to su i n -I,n i n+ I tri sukeesivna pri rodna
broj a. Proizvod tri uzastopna prirodna broj a uvek je delj iv sa 6, pa je
(n- I) n( n+ I ) . .
6 uvek pnrodan broJ.
254. Oznacimo sa 211 + I rna koj i neparan broj. Onda je:
(2n+ 1)2 - 1 = 4n
2
+ 4n = 4n(n- I).
je n prirodan broj, to su n i n + J dva sukeesivna prirodna broja,
a nj ihov proizvod je uvek paran broj, tj. n(lI+ I);: 2k, kEN, paje
proizvod 4n( n+ I) = 4 2k = 8k delj iv sa 8 za ('fIk EN).
lSS. Kako je I33 1= I OOO+300+30+ 1=
10 )+3'10
1
' 1+3' 10'1
2
+1)=(10+ 1) =1 1
1
, timeje dokaz za-

256. Neka je da! dvoci fren broj lOa + b, gde je 0 < a + b < 10. Proizvod
( I Oa +b)' II =(IOa + b)( IO+I)= I OOa+IO(a+b)+b, time jc
dokaz zavden.
Primer: 24 11 = 264; 34 11 = 374; 621 1 = 682.
257. Neka su broj evi n, n+ I, n + 2 tri sukcesivna eela broja, onda je nji-
hova suma n + (n+ 1)+ (n+ 2) = 3n + 3 = 3 (n+ I), Ij. delj iva sa tri o
158. Neka su 2n i 2n + 2 dva sukeesivna paroa braja, njibov proizvod je
2n (2n+2) = 4n(n+l) = 2k,paje4n(n+I);:8k delj ivsa 8 za
( \fnE N ).
259. Neka su sukeesivni nepami brojevi 2n - 1 i 2n+ I, onda je
(2n+I}2_ ( 2n _I )2 ;: 4,, 2+4n+I-4n
2
+4n - l=8n, Ij. deljivo
sa8za ('fInEN).
260.
Ako bilo koji neparan broj oznat'imo sa Ie, dobija se
k = 2n+ 1 e = (2n+ I) = 4 (n(n+ 1)+ I. Kakoje:
n (n + I) = 2p tada je Ie 2 = 8p+ 1 (p = 0,1,2,3, ... ), odnosDo
k' -1 9 2 '
- , , 5,49, .. .
209

261.
262.
263,
264.
265.
266.
210
Da bi se kvadrat celog broja a zavrsavao sa 5, mora bili obli ka
a = IOn+5(nE N) Q = (IOn+5) 20 2 = 100n
2
+ 1001/+
0
2
= 100(n
2
+ n) + 25, D. broj 0
2
zavrSava se sa 25.
Aka je A E Z, i aka je on deijiv sa 8 iii 9, cnda j e:
A A A A

g 9 g 9
A = 72(m-n) = 72k, gdeje m-n = k E Z.
P . A
Je 72 = k E Z, D aka je A deljiv sa 8 i 9, onda je deljiv i sa 72.
Obmuto. aka je:
A A
-=r=>-=8r=r EZ iii
72 9 I
dokaz zavrsen.
A A
- = p:::>-= 9p=r E Z
72 8 "
Dati izraz maze se transfonnisati u identicnn izraz:
n(n
2
+5) 1 = 1/ (71
2
- \)+ 6 = 1111- 1)(11+ I) + 6 =
n(n - I)(n+I )+6n.
ci me je
Ovaj izraz je zaista deljiv sa 6, jeT proizvod (n-l)n(lf+ I) od Iri
sukcesivna eela brojaje delj iv sa 6, a 611 je ocigJedno deljivo sa 6.
Trocifren broj je oblika 100x+ IOy+ Z, x,)"z E N . Kako je po
pretpostavci y= X+ z, tadaje:
100x+ IOy+ z = IOOx+ 100x+ z)+ z = IIOx+ lI z = II ( IOx+ z).
Dobijeni broj je oeigledno deljiv sa 11.
Dati izraz se postupno Da sledeci naeill :
n' + I ln= n(n' -1+ 12)= nn-I)(n+ 1)+ 12) =
n(n- I)(n + I) + 12n, odnosno sledi tvrdenje.
Dati razlomak moze se postupno transfonnisati na sledeci oaein:
02"ln::..:.+...:4 = I4n+3 + 7n+ 1= 1+ 7n+ I = 1+ 1 =
14n+3 14n+3 I4n+1 14n+3 14n+3
7n+ 1
= 1 + Razlomak Je redukovall , razlomak
1 7n+ 1
2+ --
7n+ I
--'-,,-je takode redukovan, paje i dat i razlomak redukovan.
1
2+--
7 n+ I
267. Za II == Odali razlomak poslaje lj. redukovanje. Akoje razlomak
2n+ 3 d d . . 511+7 n+ I
_ re ukovan, la a je redukovan I razlomak - = 2 + __
5n+7 11+1 2//+3 211+3
Ako je razlomak -- redukovan, tada je redukovan i razlomak
2 +3 I 211+3
= 2 + --, ei me je dokaz zavrSen.
n+1 n+1
268. Treba prvo dokazati Icoremu: ako je Ol delji vo sa 3, ondaje 0 deljivo
sa 3. Uo6mo da se svaki ceo broj a moze napisati u jednom od ovih
oblika:
1
)" {9'"
a= 3n+1 9n : +6n+1 ,(n ceobroj ).
3n+2 9n"+ 1211+4
PoSto je, prema pretpostavci, 0
2
delj iva sa 3,0
2
mora biti jednako 9n 1,
odakle sledi da j e 0 = 3n, odnosno a je dcljivo sa 3. Dokaz da je Jj
iracionalan broj izvcSccmo metodom svodenja na protivureenosl.
Pretpostavimo suprotno, odnosno da je ..fj kolicnik neka dva eela
braja p i q :.J3 = p , gde su p i q uzajamno prosti brojevi , Ij . da je I
q
njihov najveci zajednicki fsktor, jer u prativnom mogli bismo
razlomak p prethodno skratiti i prcci na takav slutaj. Tako, poiazimo
q
od pretpostavke:
(*).[3 = P; p, qE Z,p, q su uzajamno prosti. Na osnovu (- )
q
dobijamo p = q.fj p' = 3q!. U tom slucaj u pl j edeljivosa3. paje
i p deljivo sa 3 (pret hodna leorema). Dakle, imamo p = Jr,r
Tadaje 9r2 = 3q! q! = 3r!. odakle sledi daje q deljivo sa 3, Ie Je L
p deljivo sa 3 (prethodna teorema). Prema lOme, pi q
fakt.or 3, nisu prosti. smo do
To Je kraJ dokaza da je.J3 Q.
269. Neka je .fj - .J2 = r (r racionalan broj), odakle sledi : 1
\-r
..fJ =..fi +r '" 3 = (..fi +r)' .. 3 = 2+.fir,+r' ",..fi
.fi
r -I Q " . 1
Leva stranajednacine 2 E I , desna E , tj. lC8Cl ona an
broj jednak. je racionalnom, je nemoguce.
211

270. Kakoje x E H i y E H, onda jex = PI + ql J2 i Y = PI + q2J2, zbi r
x + y = (PI + P2) + (QI + Ql).fi = p' + Q' J2 E H . Analogno se po.
kazuj e da x- y E H i X' y E H.
272. Primcdba I. Broj f (l1) je deljiv sa 2, ako i samo ako j c delj iv u
svakom od slucaj eva 11 = 2k i 11 = 2k + 1.
273.
212
Primcdba 2. Broj f en) je delji v sa 3 aka i sarno ako je deljiv u
svakom od slucaj eva 11 = 3k, n = 3k + \ i n = 3k + 2.
Potrebno j e dokazati da je dati izraz delji v sa ciniocima broja 6, tj . 2 i
3. Za dokaz da j e dati broj deljiv sa 2 primenimo primedbu I.
2k (4k + 7)( 14k+l )
Za n=2k, imamo 2 = k( 4k+7)(14k +I)E N,
za n = 2k + I dobija se
(2H 1)( 4H 9)( 14k + 8) = (2k + 1)(4k + 9)(7 H 4)E N .
2
Za dokaz daje deljiv sa 3 koristimo primedbu 2.
Za n = 3k, 3k(6k + 71(21k + I) = k(6k + 7)(2Ik + I)E N;
zan= 3k+ I,
( 3k + 1)(6k + 9)(2 IH 8) = (3k + 1)(2k + 3)(2IH 8)E N,
3
zan=3k+2,
(3k+ 2)(6k+ 11 )(2Ik+ IS) =(3k + 2)(6k+ 11)(7k+S)E N,
3
Cime je dokaz zavrSen. oj
Primedba 3. Broj f(ll) je deljiv sa 5, ako i sarno ako je deljiv u
svakom od slucajeva: Il = 5k, n = 5k + I, n = 5k + 2, Il == 5k + 3,
n = 5k +4, (nE N). . ..
Primedba 4. Broj fen) je deljiv sa 7, ako i sarno aka je delJlv U
svakom od slucajeva: n=7k, n=7k+l, n=7k+2,n==7k+3,
n= 7k+4, n= 7k+S,n= 7k+6, (nE N).
a) Dati izraz se u oblik:
n
l
-n-I8n == n(n-I)(n+ 1) - 18n itd.
b) Dati izraz se transformge na sledeci naCin: .
n
S
_ n == n(n - 1) = nCn - I)(n + 1)(n
2
+ 1), i iskoristi se prunedba 3.
c) se dati izraz svede na oblik n 7 - n = n(nt> - I) == .
n(nl _ l)(n3 + 1)= n{n-l)(n+ -n+ 1)(n
2
+n+ I), pa se IS'
koristi primedba 4.
274. Kako j c
li S _ n == n(n
4
-I) = n( n - 1)(11+ 1)( n
2
- 4+ 5) =
= n(n - I)(n + I)(n - 2)( n + 2) + Sn(n - I)(n + I).
Prvi sabirakje delj iv sa 10, jer se medu nj egovim ciniocima nalaze 2 i
5, drugi sabirak j c ot igledno delj iv sa 10. t ime j e dokaz zavrSen.
275. Proizvod n( n + 1)( n + 2)( n + 3) je delj iv sa 8, jer je proizvod svaka
dva pama broj a, tj:
n(n+I ) =2k, (n+I )(n +2 )= 21, (n+2)(n+ l) =2m. k .l,mE N .
Proizvod svaka tri uzastopna parna brojaj e deljiv sa 3, samim tim dati
proizvod je deljiv sa 3 8 = 24.
276. Cinioci datog izraza su 5 uzastopnih celih brojeva, tj.
A = (11- 2)(n - 1)I1( n+ I)(n + 2). Ovaj proizvod je delji v sa 3,5 i 8,
pa je deljiv i sa njihovim proizvodom 120.
m. Za n= 2k,
B = 8k(k' +S) = 8k(k' - 1+6) = 8kk -I)(k + 1) +6) =
8k(k-I)(k+I)+48k. .
Kako je proizvod k(k -l)( k + I) deljiv sa 6, (tri uzastopna cela broja)
prvi sabirak je deljiv sa 48, a drugi j e ocigledno deljiv sa 48.
278. Ako je n = 3k , A = 9k 2 + I, ptvi sabirakj e delji v sa 3, drugi. nije. Za
n = 3k + 1 A = 9k 1 + 6k + 2, A nije deljivo sa 3, ostatak Je 2. Za
n= 3k+ i.A = ge + 12k +5i u ovall\ slucaj u A nijedelji vo sa 3.
279. Neka su trai:eni brojevi x, y, 1I i v (1 $ x < Y < /I < v). Na osnovu
pretpostavke imamo jednacinu x + y + u + v == xv + yu . ..
(x- 1)( v- I) + ( y - I)(u - I) = 2. Kako su x,y, II i v prirodm brOjeVl
imamo tri mogucnosti: . . .
1
0
Ako je(x- 1)( v- I) = Oil ( y -l)(I1- \) == 2, odakle prOl zlazl daJe
x = 1, Y = 2, Ii = 3, v proizvoljno; ..
2" Ako je (x - 1)( v-I) = I A (y -I)(u - I) = I, doblJase
ed
. d vol Java'
x= y= II = v= 2, ovo m ullm, neza a .' .
3
0
Ako je (x- l )(v- 1) == 2 A (y- I)(rl-I) = 0 ne dolazl U obztf.
280. Dokaz sledi iz jednakosti n 1 + 8n + 15 = (n + 4) 2 - I.
281. Za dokaz iskoristiti jednakost n(n1-1)(n% -5n+
= (n - 3)(n-2)(n-l) n (n+ 1)+ 20 n(n- I)(n+ .
213

282. Ako su X, Y. z (x,Y, z < 7) cifre tog broja, tada je
7
2
x+ 7 y + z = 9
2
z+ 9y +xe y= 8(3x-5z).
Dakle, y je deljivo sa 8, kako je y < 7, mora biti y = 0, pa je 3x = Sz.
Odatle. oa osnovu x < 7, Z < 7, dobija se x = 5, Z = 3. Trazeni broj je
5-7'+0,7+3+248
283. Ako i oa = (lOa + b)( IOc+ d), a b = (J Db + a)(JOd + c), uoci ,azlik.
A-B itd.
285. a) Primcni ident itet a ) + b
J
= (a+ - ab + b
2
) ;
b) Slicno kao pod a);
c) 9999 = 100' -I = (100+ 1)( 100- I) itd.;
d)67' -I = (67 ' + 1)(67 ' + 1)(67+ 1)(67- I)itd.
287. Dati broj se moze napisati u obliku:
4" (8 + 2)+ 5" (25+ 5) itd.
291. a) AB = 16,C = 2,CDB = 256;
292,
293,
294,
295,
296,
214
b) AK = 25, MAK = 625;
c) AB = 39,C = 2, DECD = 1521;
d) A = 7,B = 4,CBDE = 2401.
n
J
_I (1I-l)(n
2
+ 11+ I) .
Sarno za n = 6. (uputstvo: --= ,n - 1 = Slid.)
5 5
a) 2; b)3.
Kako su p, p + I, p+ 2 tri cela sukcesivna broia, 10 jedan od njih
deLji v sa 3. Zato mora da je p = 3, jer su tada brojevi p. p+ 2,
prosti. Akoje p+ 1 deljiv sa 3(p> 3)tadaje p+4 =(p+ 1)+3, OIJC
prost broi.
Prirodan broi veci od 3 moze irnati jedan od obl ika: 6k,6ktl:
6k + 2, 6k + 3, 6k + 4 i 6k + 5. Kako su brojevi 6k, 6k + 2, 6k t3 1
6k + 4 slozeni , onda su brojevi oblika 6k + I i 6k + 5 prosti .
Na osnovu prethodnog zadatka irnamo:
(6k+ I) ' = 36k'+ 12k+l = 12k(3k+ I) +I= 120+1, gde je
k(3k + 1) = n ceo broj. Takode j e
(6k +S) ' = 36k' + 60k + 25= 12(3k' +5k+ 2)+ I" 12m+ I, gd
e
je m= 3k
1
+5k+ 2 ceo broj.
297. Kako je E N, moze biti .neparan iii paran. Ako uzmerno da je
neparan, tJ. k = 211+ I, tadaJe 3k + I = 3(2n+ 1)+ I = 6n+ 4 slozen
broj, zato k mora biti paran broj , pa ce biti za k = 2n. 3k + 1 = 6n+ I,
a to je prost broj. Na pro
31 = 3'10+1= 6'5+ 1.
298. Prost broj moze biti: 1 3; r 3k + I; 3 3k + 2. Pretpostavku zadalka
zadovoljava prvi slucaj p = 3, tj. P + 10 = 13, P + 20 = 23. U drugom
slucaju, p+ 20 = 3k+ 21 je slozen, a u trecem slucaju
p + 10 = 3k + 12 j e takode slozen.
299. Ako su p i 8p2 + I prosti, tadaje p = 3, jerza p = 3k + 2 i p = 3k + I,
broj 8p2 + I je slozen. Za p = 3,
8p2 + 2p+ 1 = 8.3
2
+2,3+ I = 79 je takode prosl broj.
300, Za p = 3, 8 p 2 + I = 73 je prost broj . Treba dokazati ako je p "# 3, da je
8p2 + 1 slozen broj . Neka p nij e delji vo sa 3. Ij. p= 3k I. Tada
8p2 + I = 8(3k 1) 2 + I = 3{24kl 16k+3), dakle, ako je
30!.
JOl ,
303,
304,
p = 3k I, !ada je 8p2 + I sloZen broj. Broj 8p2 + 1 je prost sarno 7a
p = 3.
Nekaje prirodan broj d najveCi zajednicki del itelj datih brojeva. Tada
je 21n+4=dk. 14n+3 =dm, gde su k i m prirodni brojevi.
Mnoi:enjem prve jednacine sa 2, a druge sa 3, dobija se42n+ 8 = 2dk
i42n+9= 3dm.
Razlika ovih jednacina je (3m- 2k)d = I. Odavde sledi da je d = I.
Dakle dati brojevi za rna koji prirodan broj n irnaju najveCi zajednicki
deliteij d = I, znaci da su oni uzajamno prosti.
Neka j e x
2
_ y2 = p, gde su xi y prirodni brojevi, tadaje .
(x+ y)(x - y ) = po I, odatle je x+ y = pA x - y= I. RclenJe ovog
sistema J'e x= p+ 1 y = p-l. Dakle, rna koji prosl broj moZe se
2' 2
. p+ l . p-I
predstaviti kao razli ka kvadrata dva cela broJa 2 I 2 '
Kakoje '1 4 _ '12 = n2(n- I)(n + I), dalje se dokaz svodi na zadatak
189,
Neka su uzastopni celi brojevi n-I,n, n+ llada
j
: .
(n-l )] + n
l
+(n+ 1) 3 = 3n(n2 + 2). Uoci mogucnostl
'1= 3k, n= 3k+ l, n= 3k+2 itd.
215

305. Poslavljene uslove zadovoljava broj A = 2n ( 2n + 1) ( 2n + 2) ::::
= 4n(n+ 1)(2n+ 1). Vidi upUISIVO zadatka 272.
306. Broj A se svodi na oblik A = (n- 1)(11+ 1)(11 + 3). Za II = 2k + J
A = 8k(k + J)(k + 2). k ,k + 1, k + 2 su tri uzastopna cela broja itd. '
307.
30S.
309.
.. .. 11 (11+ l)(n+2)
DatI Izraz se svod! na obhk A = za 1/ = 2k
6 ' .
k (k + 1)(2k+ I) . . .
a) A = 6 , (k ceo broJ). V!d! uputstvo zadatka 189.
b) I I III.
a) S" = Su =(S' ) ";
c) 5" = sU = (5 ' )';
b) 9
9
' = 9
1
l'+1 =

(9
9
nepamo);
d) 7" =7
u
=(7')' .
Neka su uzastopDl i brojevi n. II + I, 11 + 2 i n + 3, tada je
n(n + I)(n + 2)(n+ 3) + I = (n' + 3n)(n" + 3n+ 2)+ I =
= (n
2
+ + 2(n
2
+ 3n)+ 1 = 11
2
+ 3n)+ 1) 2 = e, k jc ceo broj.
310. Dati izraz se moze na ave cinioee
S" + S,, "2 = 5"( 1 +5 + 25) ;;; 31S". Kako su cinioci dalog
izraza 5 i 31, oni su uzajamno prosti, to je dati izraz delj iv sa nji hovim
proizvodom 5 31 = ISS.
311. Za n = 3k, n( n
2
+ 2) = 3k(9k
2
+ 2). deljivo sa 3.
Za n = 3k+ I, n(n' +2) =(3k + 1)( 9k ' +6k+ 3)=
= 3(3k + 1)(3k ' + 2k + I) delj ivo sa 3.
Za n = 3k + 2, n(n' + 2) = (3k + 2)(9k' + 12k + 6)=
= 3(3k + 2)(3e + 4k + 2) je deJji vo sa 3. Kraj dokaza.
m
312. Na osnovu pretpostavke je ( m+ n) +( m- n) + mn+- = 245.;;.
m m n
o 2m+mn+ - = 2450 - (n+ 1)2 = 245.
Kako je = t tojf: k(n':1) 2 = 5'7
2
Odatlej e k = 5, 11+ I = 1 iii
n
n = 6, a mn = nk = :5. 6
2
= 30. Dakle, m= 30, n = 6.
313. 8" + 8,,+1 + 8,,+ 2 = 8,, - 1( 8+ 8
2
+ 8
1
) = 584 8"- ' .
314.
n(n+ l ) f b
Kakoje l +2+3+ .. ,+ n= 2 ,a trocl ren rOJ
216
IOOx+ 10x+ x = I l l x, imamo
n(n+ 1)
2 = 111x e:> 11( 11 + 1)= 2 ' 3' 37x e:> 36 37 iii 37 38.
Kako 38 nijedcljivo sa 3, kaojedina moguCnost ostaje x = 6, n = 36, 666.
315. Kako je 11 1 + 1988n = n ) - 11 + 1989n = lI(n- 1)(11 + 1)+ 1 989n. prvi
sabirak je deljiv sa 3,j er je proizvod Iri uzastopna ccl a broja. a drugije
otigledDo delji v sa 3.
316. Ako jea+ b+ c = O. onda jea +b= - ci a+c = - b, paje
a(a+ b)(a +c) = a( - b)( -c) = abc = 1999.
317. je 2" +2"+1 + 2"" 2 = r( I+ 2+4)= 2"7 = 14' 2"-' , pa je
tvrdenj e tacno.
318. Kako je n
1
- 1990n = 17
1
- n - 1989n=lI(n- I)( n+ I)- 3663n.
Proizvod tri uzastopna eela broj a deljiv je sa 6. je n paran broj i
3, 663n j e de lj ivo sa 6. Kraj dokaza.
319. Ako se odgovaraj uce razl ike kvadrata rastave on cinioce dati izraz
post. je 1999+1 998+1997+ ... +3+2+1=1999000.
320. je
( 211 - 3X2n - 1)(211 + 1)(2n+ 3)+ 16 = (4n
2
- I X4n2 - 9)+ 16 =
= 16//
4
- 4011
2
+ 25 = (411 2 - 5)1. Kraj dokaza.
321. a) Neka je x = 0,777 ... raeionalan broj , ako prcthodnu jednacinu
pomnozimo sa 10 dobija se l Ox = 7 + 0, 717 ... = 1 + x, odade
9x = 7 <:> x = 2., je raeionalan broj ;
9 .
b} Neka j e x = 0, 171717 ... racionalan broj. Ako pomno:bmo ovu
jednac!: inu sa 100 dobija se 11
100x= 17, 171717 ... <:> 100x = 11+x <:> 99x = 17<:> x= 99;
d 227
999 37' ) 99
322. Nekaje.fi + m = r (r racionalan broj). Odatle sledi
..fl7 = r - .fi '" 17 = r' - 2r.fi + 2 '" 2T.fi =
r2 _ 15<:> J2 = r 2 - 15. Kako j e leva strana ove jednaCine ira-
. 2r ka f2+.fi7 =r je
Clonalan broj, a desna raciooalan. pretpostav -
Dakle .fi + m. je iraciona1an broj .
217
-

323.
324.
325.
326.
330.
Neka je x+..r;; = r (r racionatan broj), lada je ,In = r - II, je
nemoguce, jer je na levoj strani jednakosti iracionalan, a na desnoj
racionalan broj.
Iz pretpostavke dobija se da je a + b = 2hob i a - b = 2.fGb.
a+b r.;
Kolicnik postednje dye jedna.cine --= r7 =" 2 E I.
a- b 2vab
0+101 a+a :!a 0+101 a-a
a)Zaa>O --= --=-- =0" zaa<O --=--=0.
- , 2 2 2' '2 2
2x+lxl 2x+ x 3x
3 +x+lxl=--3-+x+x=3+2x=3x,
2x+lxl 2;.: - x x
za x<O +x+lxl=---+x-x=- .
. , 3 3 3
(
X-5+IX-51)' (.,-5-IX-51)'
2 + 2
= ( X-5:X-5)' +(X-5;X+5)' =(2.<; 10)' +0' =(x-5)'.
Zax<S,
(X-5:IX- 5
1
)' =(X-5;X+5)' +
+(X-5:X-5)' = 0,+(2x;IO)'=(X_5)"
331. nJ x=4; b) x=-2 v x=8.
332. Ii r=-6; b) x=-2.
333.
334.
2
a)x= - -vx=6; b) x= 'O.
3
a) x= - 2vx= 2; b) x> l.
335. 0) x E [- 2,2); b) x E
336,
337.
338.
218
0) x E [-3,7J; b) x E ( 1,2).
0) -14 <x<2;
17)U{ I b).!.?<x<.!2
a) x E{- CO, -'3 - , 2 - - 2 '
3.2. Pribli fne vrcdnosti. Apsolutna i relativna grdka. Granies
Znacajnc cifre i zaokrugljivanje brojeva
341. a) Apsolutna greska a =lx-al= 0,4, a relalivna
0=.".= 0,4 = 0,08;
x 5
b) a = 0,004,0 = 0.00156: c) a = 0,001;0 = 0.001 135.
342. II) 55,98 m< x <56,02 m; b) 74,997 kg< x <57.003 kg;
c)24,994< x <25,006; d)7,084 km< x<8,016 km.
343. Kllko je 0+ 6.0 = 32.588 kg, 0- 6.0 = 32,582 kg, oduzimanjem se
dobija 6.0 = 0,003 kg.
344. Iz formule x::=::: 0 + 6.0 sledi 0 = 40 m, 6.0 = 0,03 m, pa je relativnll
l!.a 0,03
0 = - = --= 0,00075, II proccntualnll
" lal 40
Or = 100-15" %= 0.075%.
b) 0, 01 25%; c) 0,024%; d) 2%.
345. 123 km (250 m).
346. .) 0,7; b) 0,67;
347.
0,002
a)-- = 0016'
2,5 ' ,
c) 0,667; d) 0,6667.
b) 0,0 125; c) 0,008.
348. lIa =Ialo" = 8,64 ' 0,005 = 0,0432.
349. a) Neka je a = 9,6 priblifna vrednosl broja x. Granica grdke
aproksimacije ove priblifne vrednosti iznosi a = 0,05, pa je
l:uJ=::: 9,6 0,05. Graniea relat ivne ove priblifne vrednoSli je:
o = i\a = 0,05 = 0 00520833. paje 0" %< 0,51
Q 96'
b) 0"%< 0,79; c) 6"%< 0,04: d) 0" %< 0,79.
3S0. Primcnom obrasea fla =Jal' 15 Q dobija se :
.)6 b)i\a=0,257; c)a=1560.
" lal 5,63
219

351. su prve dve cifre, jer je l1a = 0,024. Tvrdenje !:ledi izobrasca

352. Cetiri.
353. /)" = 0.005 ... , /j. = 0,007. je prva mercnje.
354. c5 Q1 = 0.005 ... , dfh = 0.007. Dmgo merenjcje t<lcnije 5 pUla.
355. a- b= 3, 12. b) = 0,001, 00-> = 0,2%.
356. 1.5; 0,3%.
357. x= 0,84;: 0,01, 0, = 0.011; 0.00926.
358. a) 50,900; 196400; 75 000; b) 65 400, 8 546 500, 1487800;
c) 5,44, 83,61. 0.90; d) 12,361; 6,00 1; 0,541.
359. 84,254,870; 2056.
360. 49 m.
361. 0,33; 0,333: 0,JJ33.
362. a) 3,29; b) 7.833.
220
IV GLAVA
4. PROPORCIONALNOST VELlCINA
4.1. Razmera i proporcija
363. a)x=2; b)x = 12; c).t=5;
d)x = a(p-q)
p +q
364. x= 6.
365. x=4,y=10.
366. Date proporcije ekvivalentne su proporcijama:
(I) a:2 = b;3
(2) b:6=c;7.
Proporcija ( I) ekvivalenlnaje proporciji (3)0:4 = b: 6. Proporcije (2)
i (3) mogu se napisal i kao produ1ena proporcija
a: 4 = h: 6 = c: 7, odakle slcdi :
a:b:c=4:6:7.
367. a)x:y:z= 16;10;3; b)x:y:z=9;12;IO.
369. a) Prvo dokafimo irnplikaciju:
310.
(I) a;b=c;d=>(a+b) ;b=(c+d)d.
Dokaz se izvodi lancem ekvivalencija:
o cae 0+ b c+d
a:b=c:d (:) - =- (:) -+ I =- + I (:) -=-,
b d b d b d
odakleje (0 + b):h = (c + d)d.
Implikacija (a + b): b = (c + d):d::> o:b =c:d
(2) se takode dokazuje lancem ekvivalencija:
(a + bl ob = (c + d);d Q (a + b)d= b(c +d) Q
(::::) ad + bd= be + bd :) ad= bc(:) a:b =c:d.
Iz implikacija ( I) i (2) sledi tatnosl impJikacije a).
Dokaz cerno izvesli nizom ekvivalencija:
a c 4a 4c 4a 4c 4o-3b 4c-Jd
b='d=>b=-;;=-b-
3
=-;;-3=> b = d Q
4a-3b=E.
4c-3d d
221

371.
373.
Znaci imamo takode niz ekvivalencija:
a c Sa Sc Sa 5c 5o+2h 5c +2d
T,=;;:)b=d:)t;+2=d+
2
<::::> b = d
'" (2) 5a+2b
5c + 2d d
4o-3b 4c-3d
Iz(l)i(2)je =--.
5a+2b 5c+ 2d
.)4; b) 4.
a c a
2
+ b
2
ac + bd . .
Dokaz impli kacije - ::: -:;::::> ::: 0 ,sc Izvodl na sledeci
nacin. b d ac + bd c + d-
IZ:: = E- = k sledi da je a = kb j c = kd, odakle j e:
b d
0
1
+b
1
eb
1
+ hl b\k
1
+ \) b .
=--'-''-- = ::: ::: -; znac]
ac+bd k1bd+bd bd(.e+l) d
ac+bd k'bd+bd bd(k'+ I) b
::: = =-
c
1
+d
2
k
1
d
1
+d
2
d1(e+ l ) d
a C 01+b
2
!:lc+bd
Dakl e:-=-=:> =-, 2 '
b d ac+bd c' +d
a1+b
1
ac+bd a b
Dokaiimo i impli kaciju ---= 1 1 :::::) - = -d .
ac+bd c +d c
UeCima niz ekvivalencija:
, b' bd
_a'...:+,-,,- ac + (' b')(' d' ) ( bd)'
- = <;::) a + - c + = ac + .........
ac+bd c
2
+d
1
a c
o2d! + b
2
c
1
+ 2abcd <=> (ad - be)l = 0 Q ad = be (::) b = d'
374. Tacna je.
375.
376.
222
Tvrdenj a su laCna.
4.2. P;rimena proporcija
a d t 66 kg prediva dobija se 1 165 a cd
11 2 kg prediva dohij a se "'" x m tkanme.
su velicine u kg ix m direktno proporcionalne je
strelicama) velicine, onda je:
377.
378.
x ,1 65= 11 2,66,
odakle se dobija x = 280 m.
Zupcanik ima t 54 zupca i. pravi. I 84 obrtaja. a zupcanik
x zubaca I pravi "" 126 obrtaja.
Kako su obmuto proporcionalni broju obrtaja. to je
oznaceno suhcama, to Je:
.d4=84 , 126,
odakle se dohija x = 36 zubaca.
Kad I 21 radni k radeCi po I 8 h za i 6 dana izradi i 720 profila .onda
ce "" x radni ka radeCi po "" 7
h
za x dana izraditi 1260 profiJa.
Velicina x dana i velicina y radnika su obmuto srazmcme, velicine
x dana i z casova su takode obmuto srazmeme i, fla kraju, x dana i
I profila j e direktno proporcionalno (to je oznaceno strclicama), pa
se dobij a slozena proporcija:
,, 6=8,7
= 2L28
1260 ,720
6821 1260
iz koj e je x = = 9 dana.
728720
379. Analogno prethodnom zadatku dobija se ema:
I 40 rudnika t 20 dana I 6 h 1 192 000
"" 50 radni ka x dana - 8 h + 160 000
i odavde slozena propordja x: 20 = 40: 50
= 6,8
= 160 000, 192 000, pa j"
20 40 6 160000
x = 10 dana.
50 8 192000
380. 12 sij alica.
381. 62 kg.
3llZ. 4 500 kruna.
383. Posle 15 dana j e 13 radnika. Znaci da 15 dana 65 radnika
lreba jo 10 dana da rade, pa da posao zavr!e. lJ.:
-l.- 65 radni ka t 8 dan.
52 radnika x dana
223

384.
385.
386.
387.
388.
389.
390.
391.
Od kl I d
65 8
a esc IproporclJa
52 .
Iz I 65 radn!ka t 8 dana
"" 52 radmka x dana
I d
.. 3 9 63
s e I proporcIJ8 x: = 6 : x=9 = 2 dana.
4 400 dinam.
25 tahli.
4.3. Racun podele i mebnja
Aka sa x deo premije prvog radnika, onda je 270000 - x
deo drugog radnika. Po pretpostavci, ovi delovi treba da stojc
razmeri brojeva 650 i 700, 5tO se izrai.ava proporcijom:
x:(270 000 - x) = 650 :700.
Posto druge razmere skratimo sa SO i primcni mo osnovno
svojstvo proporcije. dobijamo jedna6nu:
14x = 13270000 = 13x
27x= 13 270000"" x= 130000.
Dea premije prvog radnika je 130 000 dinara, a deo dmgog je
270000 - 130000 = 140 000 dinar .
Neka su x, y i z zarade sva tri radnika. One su direktno proporcionalne
brojevima dana i brojevima casova, odnosno ukupnom hroju casova:
x:y:' = 150 6:98:127
iii
x:y:z = 90:72:84.
Poto drugu razmeru skratimo sa 6, dohija se proporcija:
x:15=y: 12 =z: 14 =k.
Zarade radnika su x= 15k, y= 12k, Z = 14k, a po us10vu zadatka
njihov je zbir jednak ukupnoj zaradi.
15k + 12k + 14k = 246000 = k = 6000.
Zarada prvog radnika x = 15k = 90 000 dinara, drugog radnika je
y = 12k = 72 000 dinara i treceg z = 14k = 84 000 dinara.
128 m, 216 m. 112 m.
Cu = 287,28 kg, Zn = 155.05 kg, Pb = 13.68 kg.
x20 6x .
Aka prvo lice dobije x, onda drugo lice dabije x + 100 = 5' a Irete
6x 6x 20 36x

5 5 100 25
Na osnovu prclposlavke dobijll sc jcdnaCinn:
6x 36x '8
000 x =2oo 000.
. 5 25 '
Prvo lice dobija x = 200 000 dinara, drugo 6x = 240000 dinara. a
5
trece 3;;'( x:: 288 000 dinara.
392. Grupa visokokva lirikovanih dobij.: 252 000 dinllra. a svaki radnik ove
grupe po 12 000 dinara, grupa kva1ifikovanih - 504 000 dinara. svaki
radnik po 8 000 dinara i treea grupa - 630 OOOdinar3, po radniku 5 000
dinam.
393. 2,4 m.
394. Ukupanotpor jeR=R, +R2 - R1. Otpori su R
I
=4oma,R
1
=6emai
R) = 14 oma.
395. Debit po pogonima: A - I 380000 dinara. B-2 070 000 dinara.
396.
397.
398.
399.
C - 1 035 oeo i pogon D - 1 035 000 dinara.
Aka je x kolic ina vode u lil rima 40" C, lada je:
40x + 25(90 - x) = 90 30;:>x= 30.
Treba 30 1 vode ad 40 C i 60 1 ad 2SO C.
Vrednost x kg pr\' e vrsle iznosi x 720 dinara. Vrednosl ( I 200 - xl kg
druge vrste iznosi (1 200 - x) 480 dinam. Vrednosl 1 200 kg
mesavine iznosi I 200 .640 dinara. Zbi r vrednosti pomeSamh vrsta
jednak je vrednosti mesavine:
72:c + (1200 _ x)48 = 1200 64, odakl e se dobija x = 800.
Od prve vrste treba uzct i 800 kg, a od dmge vrslC 400 kg
Analogno prethodnom zadatku je:
600., + 900( 600 - x) = 600 850, x = 100.
Srebra finoee 60D"/"" treba 100 grama, a srcbm finatc 900<1. 500
grama.
I . dn X' 52 x ( 144 - x)S8 _ 14472 dobiJ' a se daje:c = 64.
zJe aa ... - 100
100 100 ..
Dakle, treba uzeli 641 jacine 52%, 80 I pme 88%.
2
'
-,

400.
401.
402.
403.
404.
405.
26
Izjcdnacinc 6 0.45 + 14 D, 75 = 20x nalazimo da J'cJ'aCi mt Ill es".'
= 066 .dne
x , .
Ako sc IlZme x kg 9001"". onda jc ( 30 - x) kg zlala fi noee
60CF.I',:, . Kako su koll cmc C1Slog :.dala pre i pos le Icgimnja jcdnake
sl eduJe: .
0,9x + 06( 30 - x ) = O.g 30 ' ''' x = 20.
Aka se deo vazdllha sa azal om oZllac i sa N. kiseanik sa 0 i OSlalt
sastojci sa X. tadaje:
. 78 21 I
N O +X =5461 N :O:X =-:-: -
100 100 100'
odakle se dobije da je N = 439,92.0 = 11 8,44 i X = 5, 64.
U b
.. d , . I I I I
potre IJe na",!nu - = - ... - +- .
R R, R. R)
R, = 17 = 34 oma i R
j
== 85 0ma.
Ako je x kol icina dodalne vade, bite:
9OO(450+x) = 450IIOOe> x = 100.
4.4. PraceUltni i promilni rae un
Napomena. - U procemnom racunu pojavJjuj u se tri promenlj ive
vel icine: procena! (P) , asnavna vrednosl iii glavnica (G) i procen!ni
iznos iii prinos (P) , a pored (lvih i stalna velicina. broj 100 (ili I 000).
U zadacima glavnica se poja.vljuje:
a) kao eisla glavnica (G) od koje se izracunava prinos. U ovom slutaju
zadatke resavamo procentni m racllnom od S(Q:
b) kao uvecana glavnica (G + P) - eisla glavnica uvecana za prinos.
U ovom slucaju zadatke resavamo procentni rn mcunam na slO;
c) kao umanjena glavnica (G - P) eisln glavnica umanjena za prinos.
U ovom slucaju zadatke rdavamo procenlnim racunam U SIO. . .
U sva In slucaja iz dye date od trij u promenlj ivih veliti nil G,P I pi
broja (l Oa iii I 000) mozemo izracunati tTecu nepoznalu veli t inu.
15 dinara rabata dabija se a d glavnice 100 dinara, P dinara
dobija se ad glavni ce 55 300 dinara. su prinosi (P i 15) dlrektn
O
proporc ionalni giavnicama (55 400 i 100), sledi proporcij a:
P : 15=554oo:100,
5540015 .
odakle je P = 100 = 83 10 dlllara.
PoSta su P j P proporcionalni uvecanoj glavnici
G + P = 1272 000 1100 + P = 106, sledi:
P:p = (G + P): (I OO + p ),
iii
P :6=1272000 : 106,
od:.tkle dobijamo:
12720006
P = 106 = 72 000 dinara.
Nabavna ccna je G == 1272 000 - 72 000 = 1200000 dinara.
407. Po!to su Pip direktno proporcionalni umanjcnoj glavnici (G _ P) I
(100-p), sled;:
P:p=(G -P) :(IOO- p)
iii
P:5=212135:95,
odakle dobij amo:
212 135 5
p = 95 = 11 165dinara.
Nabavna ceoa jc 212 135 + J I 165 = 223300 dinara.
408. Prv; iznosje cista. a drugi uvecana glavnica, paje prinos:
p = 5 844 800 - 562 000 = 2248 000 dinarn.
Fond j e povecan od 5 620 000 dinara na 224 800 dinara. Fane je
povecan od 100 dinara na p. paje:
p: 224 800 = 100 5620000,
odakle jc:
2248000
p= 5620000 4%.
409. r rva suma je cista. a druga suma umanjena glavnica, paje prinos:
P= 13540-10832 = 2 708,
a procenat:
1002708 = 20%.
G 13540
410. Pre pojefti njenja I m 7 000 dinara, posle pojeftinjenja
6 160 dinarn.
411. Poznata je uveeana glavnica, pa je:
G= (G + P)loo =73000.
100 + p
227

412.
413.
414.
415.
416.
417.
418.
419.
Proizvodnja G + P = 89060 jedinica.
Nanna G = 73 000 jedinica.
51 200 dinara.
Paznala jc umanJena glavni ca. pa se iz proparei}c:
(G - P):( 100 - p) =- G: 100 iii 37 000 : 94 =- G - IDa dohije Ja jc cena
koStanja G =- 400 000 di nara.
Provizija je 576 000 dinara.
8.65%.
5 800 dinara.
94%.
8%.
34.5 kg.
420. Kupovna cena je bi la 124 000 dinara. a 4 960 dinara.
421. 2 500 dinara.
422. 5 200 dinara.
423. 82 kg.
424. 109JJkg.
425. 120 ucesnika.
426. 14 000 dinara.
427. 30 dinara.
428. 28968; 23 376; 62 01 6.
429.
430.
431.
432.
228
1,5%.
86 000 dinara.
4 896 dinara.
PoSto je I 251 99.9 uveeana glavnica, lada je:
_1 251999 2 =2499.
P - 1002
Kupovna cena robe je I 249500 dinara.
'33.
m.
m.
H6.
437.
438.
439.
440.
441.
442.
443.
l' ovr5i na datog pravougaomka P, = abo PovrSina novog
P
1
=- 1.30 0.7 h = O,9 lab =- O.91P. Dakle, P, manje jc od za 9%.
Neka je .T - cena prvc knjige, y - cena drugc knjigc. Prcnw uslovu
zadatka x=y + 0,25y=I,2Sy. Odatle jc y=""'::"" = O,80x. Ij.
O
m 1.25
y=8 -
Akoie X stara cena, a ynova cena
j
coda jc y = l.sx .. x =- tj.
:c =-"3 y:; 0,667 y. odnosno za 33"3% trntcno smanJcnJc
Aka je x brej uccnika koji je radio veibu. lada jc
T X + 14 =- x. oda\'dej\!x = 2Sucenika.
100 100
4.5. Kamatni raf un
Primedba: .
Iznos od t 100 dinara naraslc na t p dmnra ,m t I godmu;
iznos od K dinara naraSle na I dmara 7 .. .1 t godinu.
Kako su ove veliCine di reklno proporcionalne 10 je:
Kpl
= 100'
Ako je K tllog (kupital), p kama Ina slopa,
godinama 1, tada je:
I kamata. vreme u
J = Kpl = 540000 . 7,5 . 4 = 162 000 di nara.
100 100
je mesec 12-ti deo godine, bite:
1 = K P'n/ = 10800084 =2880 di nara.
1200 1200
POOIO je dan 360-li deo raunske godine, blce:
1 = K p . d = 75000 6 80 = 1 000 din"".
36000 36000
Primenom obrasca:
K = I 200 I dobijamo da je K = 120000 dinara.
pnt
10%.
25. april a. 8 4
'e kamala na lllJ dug
Aka sa x sumu dugs. onda J 100
Tada sledi jednacina:
229

444.
445.
446.
\'84
x+' 100 = 132000dinara.
odakle je x = 100000 dinara.
Dakle, dugje 100000 dinara. a kamala 32 000 di nam.
Primedba. - Ovde je kapital uvecan za kamatu, ol1da kamalu i kapi lal
izracunavamo inleresnim racunima na SIO.
Ako jc u10g x, ooda je interes na taj dug:
x675 .\"675
. pa slcdi jednanacina x + = 121 500, odakl c je
36000 36000
x = 120000 dinarn.
. . .\"4 3 ..
Ako sa x oznacl mo SUIll U duga, ondaJc trogodls11Ja kamala na
100
taj dug. Radi toga duznik je primio x - x . 4 . 3. slO iznosi 440 000
. 4 100
dinara. pa sledi j ednacina: x - .\ ' . 3 = 440 000. odaklc jc
100
x = 500 000 dinara.
Primedba.- Ako j e kapi tal umanjen za kamatu, onda sc kamata i
kapital interesnim racunom u
Kapital je 230 000 dinara, a kamata 4 600 dinara.
447. 7700 dinara.
448. K = 220000 dinara, I = 2 200 dinara.
449. J 50 000 dinara.
450. 444 000 dinara.
V GLAVA
5. IZOMETRIJSKE TRANSFORMACIJE
5.1 , Podudarnost fi gura
451. a) Prvo dokazati podudarnost pravougJih trougJova BEC I B E C
(EpodnoijevisinehA).odaklc sledidajeLC=LC
,
itd. I I I
b) Dekazati podudamost oba para pra vouglih lrouglova na koje visina
". deli trougao; odatlc slcdi podudamosl trouglova ABC i AIBIC, .
452. a) AkojeCE=I, iCIE, su
. ' r I I
podudarm (SSS); odatle JC ugao B jednak uglu B, ild.
b) Pravougli trougae CDE. gde jc CD = "e. a C = 1, i Irougno
C,D,E I su poduclami: odatle sJedi cia su ugJovi AEC j A,E l ei jednaki .
Trougl ovi AEC i A,E,C, Stl takode podudarni itd.
453. a) Trouglovi ACF i " ,C,F, su podudami (SUS); odatle sledi da Je
a =a , itd.
b) Trouglovi ABQ i A,B,Q, su podudami BQ = sf! ild.
454. a) Pravougli trouglovi ABO i AIBrD, su podudami (AD = h. ); odalle
sledi da je LB = LBI itd.
455. Pravougli trouglovi ABC i AIB,C
I
su podudami (SUU) itd.
456. Trouglovi BCD i B,C lD, su podudami , paje DB == D,B, i odavde j e
AB - DB == A, B, - D,B
"
y. AD == A,D
,
.
457. Pravollgli Irouglovi ADM i BDM su podudami (SUS); OOatle sledi da
je AM = ME i L MAD = - L MBD itd.
466. Posmalrajmo trouglove ABC i fDC (51. 3).
je: BC = CD (pretpostavka).
Ll = L2 = 90 (pretposlavka).
L3 = L4 (unakrsni);
ladaje flABC = flCDE::::;> BA = DE = 70 m.
467. Bez uputstva.
468. Bez Uputstva.
469. Bez Uputstva.
230 231

470. a) Cet vorougao B,C1A/1 j c Irapez;
47 1.
472.
473.
474.
475.
476.
477.
478.
232
b) Cetvorougao AC1A,B, j c pa11l Ie!ogmm. nJcgove dijagonalc se
polovc.
Iz podudamosti Iroll glova BAF i CAE sledi Ivrdcnj e.
Neka je ,-1 = Ali = CF = CG. Tvrdi mo da j e cClvoroli gao FOII
pravougaoni k Za isla /:1AH ;;:: nCFG (zas to?). Odalle sledi da je
EH = FG. Iz podudarnosli trouglova BEF i DGI-! sledi da jt:'
EF = HG. Daklc, ccrvorougao EFGH je paralelogram.
Medut im. LAEH + LBEF = 90, jer jcLAEH = 90- LA,
L BEF = 90- LB. LA + L b = 180. paj eLFEI-I = slo znll cida
j e laj paralelogram pravougaonik.
Konsrruise se CEII BD i C,D.II B
1
D,cetvorouglovi BECD i 8 1I C IDI
su paralclogrami , 11ACE :; 11A
I
C
I
D
I
itd.
Bez uputslva.
Aka jc CM .l BB' tada j c Irougao CMB podudaran sa trouglom AIl ' D, pa
je BM = AA' . CClvorougao MCC 'B'j epravougll ollik CC' = MB' ild.
Neka j e prava Cx II AB i neka je
J n x = {D} (sI. 17). Tada su
trouglovi MCD i CDN podudanti
j er je:
CD =CD.LCDM = LCDN =90,
L NCD = LCAB, LABC = LMCD
(uglovi sa paralclnim kracima).
lz podudamosti sledi da j e
CM = CN, pa je LTougao MCN
jednakokraki .
, 0
M
,
,
51. 17
Troug)ovi BNM,CNP, APM Sli podudami jer je
AM = 8N = CP = a + d (a stranica trougla ABC), . lova
BM = CN = AP = d i LB = LC = LA. Iz podudamosl
l
troug
sledi tvrdenj e MN = NP = PM.
. k ' BE.lAD i CHAD,
Neka je AD lei isna duz trougla ABC I ne a J C ' . eDE
FE AD, E E AD. Iz podudamosl'i pravougli h trouglo
va
BDE I
sledi daje BE =CF.
479. Neka j e D1-I18B
1
(H EBB
I
) , tada jc DH =FB
I
Jz podudamosll
trouglova BDE i BDH i iz prethodnc jcdnakosli sledl
DE = DN = FBI' Dakle: BE +CF = FBI +CF = CB
1

480.
481.
482.
483.
484.
1 DB = DC (Tacka D pripada sll nelrali DF duzi BC), te je Do8eD
jednakokraki.
r LDBC = LOCB = LBAC LDAC = LBCE. Posto j e
BC = AC (po pretpostavci) i E
CE = DA (po pretpostavci),
tada je
I1DAC == !l.BCE (I stav)
BE = DC; a kako je
DC = DB :!> BE = BD i Iro-
ugao DBE j e jednakokraki (sl. 18).
D
A
SI 18
Posmalraj mo trouglove FBM i EDN (sl. 19). Kako je
B
FB = ED = J.. AB L I = L2 (naizmeni cni ), L3 = L4 (sa paraJelni m
, '
kracima), tada j e MBAf :; IJ.EDN (II slav) =- BM = ND. Posma-
traj mo takode trouglove: AFL i PBM, gde je EPJ! BD. Kako
AF = FB (po pretpostavci), L5 = L 3 (saglnsni). L6 = {sagiasl1I l.
lada je t!v1FL;: tJ.FBM (II stay) =- FI. = 8M. JC PI. = M" .
imamo 8M = JUN = ND. sto j e trebalo dokazati.
DEC C
,
"
E
SI. 19
51 20
1 Tacka D Es (s j e simetrala duzi BC) (51. 20), pa je DB = DC.
Trougao DBC je jcdnakokraki .
2 M DC '" Me (1) itd.
MFHA' (FE AA'). tada
Ako JC AA' visinajednakokrakog a? .
su trouglovi AMF i EME podudaml (zaJIO. ) lid.
. C'M trouglove ASP I ACM
Posmatrati Irouglove ABN I B ,zall
m

485. a) Neka je E sredi ste stTanice BC. Pomocni trougao ABE se laka
konstrui se, jer su mu poznate sve tri stranice c. I ).
2 "
b) POl11ocni trougao ABE se moze kOnShl.lisat i, jer Sll mu poznatedve
stranice i jedan ugao (c, I u' fJ).
486. a) Ako je D podnozje visi ne h., pomocni h'ollgao ABD se laka
konstrllise. Poznati Sll kat eta h. i ostar llgao a.
b) Iskori stiti llputst vo pod a).
487. a) Neka je D podnozje visine h<. Pomocni pravougli trougao BCD se
bko konsh'ui se (h" fJ) . Kmznica k(C, Ie) nBD = {E). Taeka E jc
srediste stranice AB itd.
b) Neka je E podnozje visine h . Pomocni pravollgli trollgao ABE se
moze konstrlli sati (poznata je kateta h. i hipoteLlll za c). Ako je D
srediste stTanice AB, kruznica keD, I, ) n AE = {C}.
488. a) Neka je AE = 0 + c. Pomocni trougao AEC se moze konstruisati ,
jer su poznati stranica 0 + c, ugao E = fJ i visina h . Simetrala s duzi
- 2 '
EC seee stranicu AE u taeki B itd.
b) Neka j e BE = 0 + b. Pomocni trougao BEA se moze konstruisati
(ugaoE = r,o+ b,c)itd.
2
489. a) Neka j e AE = b + a. Pomocni trougao ABE se moze konstmi sati
pomocu 0 + b, c, h, itd.
b) Pomocni trougao ABE se moze konstruisati pomocu poznatih
elemenata c, 0 - b, fJ. Simetrala dll Zi AE sece pravu BE u tacki C itd.
490. a) Pomocni trougao AEC se moze konstruisati pomocu poznatih
elemenata: AE = c - 0 , ugao E = 90+ fJ, h itd.
2 c
b) Pomocni trougao AET se moze konstruisatijer su poznate njego
ve
stranice AE = AT = 10 ' ET = 1 e' gde je T teziste trougla, a E
srediste stranice AB itd.
491. a) Nekaje dat raspored tacaka M - A - B - N na pravoj p tako daje
AM = b i BN = a; tada je MN = 2s. Mozemo konstruisati pom
ocnl
234
tTo ugao ,'vINe, jer je ugao M = i ll t;aO N = %. Tacke A i B
pripadaju duzi MN i si metralama duzi MC, odnosno NC itd.
b) Iskoristiti anali zu zadatka pod a) .
492. a) Pomocni pravougli tTougao ABD moze se konstru isati , poznaUl mu
je hipotenuza 0 i kateta AD = h, itd.
b) Bez uputstva.
c) Pomocni rroll gao AlvfC se moze konstrllisati jer su stranica
MC = CI + b, ll gao A'I = Ii, a ugao C = 180- 2,8. Simetralc duzi AM
2
i MC sekll se u tacki B itd.
493. a) Pomocni pravougli trOll gao BDE moze se konstmisati jer su poznat)
kateta DE = a + h, ugao B = 75 i ugao E = 15. Presek simetrale ,
dllZi BE i dll Zi DE odreduj e ieme C tTougla itd.
b) Trougao BDE moze se konstrll isati jer Sll pozna!i stranica
BE = 0 - h, ll gao f3 = 60 i ugao E = 105 i!d.
494. a) Pomocni pravougli trougao ACE se moze konstruisati . Poznati su elc-
menti !lACE: katet a CE = CI + c, ugaoC = 90
0
i ugaoE = 22 30', lid.
b) U pravouglom trouglu CEA kateta CE = c - 0, ugao , = 90 i
ugao E = 67 30'; pa se lako konstruise itd.
495. b) Iskoristiti da j e tezisna duz koja odgovara hipotenuzi jednaka
polovini hipotenuze itd.
c) Pomocni pravoll gli trougao ACF j e odreden katetom CF = a + c i
uglomF = fJ itd.
2 . .
d) Ako su dati razlika katela b - 0 (b > 0) i ugao a, pomocm !rougao
ABF je odreden katelOm AF = b - 0, uglom A = a i uglom F = 135.
496. a) POl11ocni pravougli trougao ABE je odreden ka!etom AE = a + d.
uglom A = 90 i ll glom E = 22 30' itd.
b) Pomocni pravougli trougao BEC je odreden BE d - Cl.
uglom B = 90 i uglom E = 67 30': BC je s!ramca kvadrala lId.
497. a) Trougao AEC je odreden stranicom AE = (I + b. stranicom AC =
i uglom E = 45. Simetrala duzi CE u preseku sa AE odreduJu !eme
itd.
b
k '. t' jer su pozna!e katt:!a
) Pravougli trougao ABE moze se onslrulsa I - k"C ' d
AB = ai katetaBE = b + d. Simetralasduii AE seceDE u lac 1 It
235

498.
499.
500.
501.
502.
503.
506.
236
c) Trougao AMC se moze konstruisati : poznati . u: . stranica
AM = a - b, stranica AC = d i llgao I'l'l = 135. Presek simetrale s
duii MC sa pravorn AM odrduje terne B pravollgaonika itd.
d) Pravougli trollgao ABN je odreden katetama AB = a i BN = d - h,
te se lako konstruise. Simetrala sduzi AN sece pravuBN u tacki C itct.
a) Moze se konstruisati trollgao ABC jer su puznatc dye stranice i
visina koja odgovarajednoj od njih.
b) Moze se konstruisati trougao ABO. gde je 0 presek dijagonala.
c) Moze se konstruisati trougao ABC, gde je ll gao B = 180- a ild.
d) Moze se konsrruisati pravougli trougao AEO, gde je E projekcija
preseka dijagonala 0 na strani cll AB.
a) Moze se konstruisati pravougli trougao ABO, gde su 0 presek
dijagonala, ugao A = i ugao 0 = 90 itd.
2
b) Moze se konstruisati pravougli trOll gao ABO, poznate su katete
d, . d,
AO = - , OB = -. d d
2 2. . ' " .
c) Trougao ABM Je odreden stral11cama AB = C/, AM = 2 + 2 '
uglom M = 45, pa se moze konstruisati.
d) Trougao ABL se moze konstruisati , jer su mu poznati
d, d, _ . _ 350
AL = - - - AB - C/ I ugao M - 1 .
2 2 '
a) NekajeCEl1 AD. TrougaoEBC se moze konstruisatijer su poznate
EB = a - b, EC = d i njegova visina h itd.
b) Trougao EBC se moze konstruisati jer su poznati : EB = C/ - b,
BC = c, ugaoE = a(CEIIAD). .
c) Neka je CEII BD, E pripada pravoj AB. Trougao AEC se. moze
konstrllisati posto su poznati: AE = a + b, AC = d" EC = d, ltd
d) Trollgao EBC se moze konstrui sati posto su poznati: BE = C/ - b,
ugao E = a i visina koja odgovara stranici EB itd.
Koristi ti uputStvO iz prethodnog zadatka.
Koristiti uputstvo iz prethodnog zadatka.
Bez uputstva.
5.2. Ortogonalnost pravih j ravni. Ugao pravc j ravni
Traieno geometrijsko mesto taeaka je simetrijska ravan date duzi.
508.
Neka je D sediste dllZi AB. Dokazite da je rayan odredena tackarna
509.
M,D i M, normalna na duzi AB (sl. 21).
Kako je MA = ME (za5to?), trougao
MAB j e jednakokraki, MB je nj egoya
yisina, paje MD1. AB. Sli cno M,D1.AB,
dakle ravan odredena tackama MDM,
normalna je sa dYe prave koje se seku i
koje joj pripadaj u itd.
a a.J3 a.J2
a) -em' b) --em; e)-- em.
2 '2 2
510. 60 (trougao MAB j e jednakostrani ean).
511. AB = 2a (vidi prethodni zadatak) .
512. 9 em.
M
B
p
M,
SUI
513.
Neka prava p prodire ravan n u tacki K, praya p, je projekeija praye p
na ravan n; a i b prave koje pripadaju ravni n i simetricne su sa p,
(51. 22). UoCite na pravoj p tacku P
M i odredite nj enu projekciju M,
na pravoj p,. Kroz tacku M,
konstruisite pravu c 1.p, i odredite
a n c={A}ib n c = {B }.
Koristeci podudarnost trougl oya
KM,A i KM,B dokazite da su
podudarni i trouglovi KMA i
KMB, itd.
514. Konstruisite ravan a 1. p, koja
sadrZi datu tacku A i ravan f3 1. q,
koja takode sadrii datu tacku A
(sl. 23). Odredite presek ove dye
ravni , ~ . a n f3 = c. Posto prava c
pripada ravni a 1. p, sledi da je
c 1. p, a posto prava c pripada i
ravni f3 1. q, to je c 1. q. Dakle, c je
trazena prava. Ako pretpostayi-
rno da ravni a i f3 imaju vise
zajednickih pravih, tom slucaju
St 22
St lJ
237

ravni a i f3 sc P?klapalc i prave p i q bi bile Il onnalne nn jcdnu istu
ravan. To da su paralelne, je SUprotnQ
pretpostave.l . Zn.aci pmva koja sadrli A i nonnalnaje
pravama p I q, lJ. zadatak Ima samo Jedno resenjc.
515. U trouglu ABC, AC = BC (sl. 24)
516,
238
AB pripada ravni n , C, je proje-
kcija lemena C na ravan
(CC,..Ln) AB = 6m, CC, = 2 m
i AC = Sm. Oa bismo odrcdil i
lrazeni ugao, uoci mo visi nu CD
trougla ABC. a ona jc U ovom
slucaju i tczBna dui Irougla,
Ravao d, odredena lackama C ,D
i C, je oomlalna na AB je SI 24
CD.iAB, CC, .iAB, CC, .i;r).
Sledi da je lIgao CDC, ugao dicdra. lz pravouglog trollgla CDC, je
CD = .JS
l
- = 4. Postoje = dajcugao CDC, = 30
G
,
Neka je 1fSJr, pray di cdar. tacka A i B na njegovim stranama i A, iB,
njihove projekcije na iviei s diedra. (sl. 25). Oato je da je
AA, = BB, = a em i A,B,: AA, = 12. Tra:!c se: L(AB,ll),
L(AB,J'C,) i L (AB, s). Na osnovu pretposl<ivke je AA ,.i1t I BBIIJr,
pa su dufi AB, i AlB projekcije du:!i AB na ravan 1f i 1t ,. Sledi da su:
L(AB.;r) = LBAB,; L ( AB.1t , ) = LABA,. Iz jednakosli AA, == ai
A,B
,
= 012, pa se iz pravouglog trougla AA,B, dobija
AB, = + A,B,l = C/.Ji
Posto je trougao ABB, takode

+BB,' =2a,
U pravouglim lrouglovima ABB,
BB, AA, 1
i BAA, j e AB = AB = 2'
Sledi da je LBAD, = 30 i
L ABA, = 30 znaci da je
L(AB,") = L(AB,",) = 30,
51. 25
Da bismo odredil i LeA B, s), u ravni it BC II 'A C
k
' k ' k' C I S I I .is
0Je se U u. la .. I . Dobij eni celvorougao A B BC
pravougaomk, pa Je: I I J
(I)EC = A,B
L
= a.fi i A,e = BB, = 0 , sledi dajc:
(2) AC = .fa' + a' = "fl,
Iz i (2) '!ollgao IBC je jednakokraki, a posle jc
AC- + BC = AB-, onje i pravougli. Dakle.
LIAB,s) = LABC = 45,
5.3. Vcklori
517. U proizvolj noj tacki 0 odrediti vckl or Oil. = );;, a zatim vcklOr
Ab = 2 -;; vekt or DB jc trazeni veklor tj. DB = l,; + 2" (sl. 26). 17
tackeD
I
konSlruisati vektor O,A, = 3,;. Latim vcktor Ab == -2-;
- - - "
518,
519,
VektorO,B, = 3u- 2v (sI 27).
1
,:\,
8
-

2\;

0 , 3ii A,
J,. ... "
<1;-
0 );; A
8,
Sl. 26 SI 27
Po pretposlavei jc A 0 = OC A
DB = DO (sl. 28). Zbir ovih
Jcdnakosli daje
- - -
AO+ DB = DO+ DC =>
AB = DC. ti. cetvorougao
ABeD je paraleiogram.
/XJ
A
51 28
= AB+ BM} => 2AM = AB+BC+BM+CM=
AM=AC+CM
= AB+ DC+ 0 = AB+ BC. Vektori BM i eM su dva suprotna
vektora. pa je njihov zbiT nula vcklor.
239

520. Neka su A I BI C
I
siranic.a BC, AC i AB Irougl a ABC AA
- - ' I'
BB
I
eC
I
su veklori koj i se poklapaju sa odgovarajuCim lei.isnim
Jinijama AA
I
BBI . CC
I
ladaje
- - BC - - AB - - CA
AAI =AB+-: eC
I
=CA + -; BBI =8C+ -.
222
Zbir ovih jednakosti daje
- BC CA - AB -
AAI+BBJ+CC
I
= AB+ - +-+ CA+ -+BC =
222
3 - - - 3- - - - _ . -
= Z( BC+CA+AB)=Z 0 = 0 ; AA, +BB,+CC, = O,tj.
521. AC = AB+ AD. DB = ,,8- AD.
522.
523.
527.
OA = AB+ AD OB = :!B- AD
2 ' 2'
- - --
DC = AB+ AD 00= AD- AB
2 ' 2
-1--- 1 --
AB = Z(AC- BD), BC = Z( AC+ BD),
-1 - -- 1 - -
CD = Z(BD- AC ), DA = Z(AC+ BD).
- ..
b)AC=2(m+n), DDI =-111, EEl =-n, AD=4n,
- - - -
CC
I
=2(111-11), AE=4n-2m, CC
I
=n-Ill.
528. DE=-p, EF=-q, AD=2q, AE= aq- p,
.. ..
AC=p+q, CD=q-p, FA=p-q.
.. .. -
529. DF=a-p+q, FG=-b, DG=a+q-(p+b),
-
EF=2a- p+q.
------ -
534. 010)=p+ q+r: 0 10)=q+2p; O
2
1 =2q.
535. Veklori p i q su kolineami ako je p = k q, gde jc k E R. Kako je
q = b) =.fi p, vektori j, i q ,u kolineami;
240
b) q =.J5 p, vektori p i q su kolinearni:
c);' = J3 p. kolincarni;
d) q = p+ (I, nisu koli ncami ;
e) q = J3 p, kol ineami .
536. Nisll nikad koJincami.
537. lskorisliti daje MT = At4+ AT, Ivrr = 1\ifB+BT i
- - -
AfT = MC+CT itd.
539. Vektor NP moze se izrazit i nu ovaj naein:
NP= NM+ MD+DC+CP,
NP = NA+ AB+ BP.
Zbir ovih jcdnakosti se svorli na sledeci naein:
- - - - 3- -
2 NP = MD+ DC+ AB = ZAB- AF.
- ) - 1- '
Odavde sledi NP = - AB- - AF.
4 2
- - - 1-
(VektorDC=-AF, avektor MD="2AB).
541. Akoje P srediste duzi NL i 0 proizvoljna lacka, tadaJc:
- 1 ----
(I)OP = ::;(OA+ OB+ OC+OD).
Slicno, ako je Q duzi UK, takode:
- 1 ----
(2) OQ = -(OA+ OB+ OC+ OD).
4
Iz(I) i (2) ,'edi
(3)P"Q. .
Kako tacka P pripada duzi NL, a tacka Q duii MK i znamo daJe
(4) NLn MK = {S}, 10 iz (3) i(4) sledi P" Q =S.
542.
_ _ _ _ - - 3- - 3-
Kako je, PQ = PB+ BQ = - BP+ BQ, BP =::; BA, BQ = ::;BC. 10
- 3 - - 3 -
je PQ=-(BC-BA ),,-AC.
4 4
PoltojePQ = v. kton PQ i AC su kolineami (PQ II AC).
241

543. a) Na osnovu sl. 29 ocigledno je:
(I)
- 1- - 1 - - 1 - - 1 -
(2)
2 2' 2 2
Zbir jednakosti (2) dobija se
2F:::: BC+ AD iii
- 1 - -
(3)
2
Zbir jednakosti (l)je:
AB+BC+ AD+DC = 2AG=
(4) (AB+ DC) + (BC+ AD) 2 AC.
A
51. 29
Kombinovanje (3) i (4) dobija se AB+ DC+ 2EF = 2 AC <::>
- 1- 1- -
EF+ - AB+ -DC = AC, je trcbalo dokazati.
2 2
f) Ocigledne Sll jednakosti :
AB AG+ GB.BC BG+ GC,CD GD,DA GA,
njihov zbir je:
------
AG+ GB+BG+GC+CG+GD+DG+GA
- - - -
BC+CA+DA
iii GA+ GB+ GC +GD = -(AC+ BG +CG+ DC), odnosllO
GA+ GB+ GC+ CD = '0, trebalo dokazati.
544. I,S-l5;
S4S.
242
- - ( 9) - - ./277
b) a- b -7, '2 ,10-
c) 3b
d)
_
b) oi zajednu vrednost parametTa m vektor \I nije nula vektor.
-
546. On V,:klOf v razlozili po vektorima a i h, potrebno jc da vazi
541.
;48.
/IIa + 11 b:::: v (gde 511 III i 11 razlaganja) ; tadajc
11/(2; - j)_+ 1/(-4; + 3)1= 4
(111- 4/1) i+ (-111+ 311):::: 4 i+ 2j.
Ovi vektori su jcdnaki aka i samo aka je
2111- 411:::: 4 A -111+ 311= 2;
- . .
odavdcse dohije daj e m= 10 in:::: 4. pajc v = 10,,+ 4 b.
m= 2, n:::: -2.
- II - 15-
c=-a+-b.
14 14
549. Aka je 0 koordinatni pocetak pravoug[og Dekartovog sistema, (adajc
- -
a= OA
l
- 00
1
i OAI :::: Xl i+ )'1 j, OA
l
:::: x: i+ Yl j.
Zamenom u prethodnu jednakost dobija sc da je
- XI );+ (Y2 -)'1 );. =(X
1
- XI')'2 - )'1)'
550. Aka se iskoristi fdenje prethodnog zadatka. dobija se:
Ali (1,1), s.J2;BC (-1, 1), sF2;
AC (-6,8), 10;
551.
BC (-4,8). CD (-6,-3).
552. 8 iii -8.
SSJ. Vektori AB i AC su kolincami, y = 6.
554. IZ jednakost i k(3i-2}) dobijll se k=-2 i
m=-6.
555. D(9,4). _ _ _
5
" , '1 F- -F - (x y) Kakoje F = FI + F,.
.1U. NekaJe druga komponenta 51 e , 1 - " _
ondaje 2i+8j+xi+
Y
J=3i-<i;odavde
je
F=(I,-12}.
243

561.
562.
563.
244
5.4. Osna i centralna simetr'ija
5.4. 1 OSNA SIMETRLJ A
Neka Je AB data duz. 5 njena osa simetrije. a
istoj poluravni sa lackomB. Posto su
A i C sa suprotnih strana ()se 5, to
CA n 5 = {K} (51. 30); tada je
AK = BK. Kako je
AK +KC =BK +KC, a
BK + KC >BC, ondaje
AK + KC >BC, tj . AC >BC. A
Analiza. - Neka je traZeni trougao
ABoC
o
. TackaBo i Co pripadaju
kractma ugla xOy. Spajanjem Boi
Co sa simetricnim sl ikama A, i A,
tacke A u odnosu na ose simetrije
Ox i Oy dobijamo orvoren obim
trougla, koji je jednak duzini
C t' cka kO,la pnpada
c
M B
SJ .10
izlomljene linije A,CoBoA, 0 x
(51. 31). Ova izlomljena linija ima ?-.----::-"'::------"-
SI. 3J
najmanju duzinu ako pripada
pravoj liniji, tj. Co i Bo se pokla-
paju sa A, i A,.
Konstrukcija. - Konstruisati simetricne slike A,i A, tacke u odnosu
na Ox i Oy. Pra va A, A, sece krake ugla Ox i Oy u tackama B , C: one su
temena trazenog trougla.
Dokaz.- Dokaz sledi iz analize i konstrukcije:
Diskusija.- Za LxOy < 90
0
zadatak ima jedno
resenje;
za LxOy 90
0
nema
resenja.
Analiza. - Neka je
ABeD trazeni rornb
(51. 32). Oa bisrno
kon5truisali
rornb
treba odrediti jedno
Ierne, na primer C,
b,
0
A
'0
SI. 32
8 ,
a
A,
d
-l
564.
565.
Posto su dijagonal e ramba njegove ase simetriJ c. simetricna
prave b u adnosu na a sece K u temp. nu C.
Konstwk ija. - K.onstruisati pravu b, simelri cnu sliku pm\'oJ h "
odnosll naa. Odrediti sl iku A tacke C i sredi sJeS romba, zatim u
dva temena B iD.
Dokaz. - Dokaz sledi iz anali7.e i konslrukcije.
Diskusija. - I) b, n K = {C,C,} dva resenj a.
2) b, n K = {C} jedno resenje.
3) b, n K = 0 nell1a resenj a.
Anali za. - Neka jc lrazeni
stranici AB odredill1o tatku
D.tako da j e AD=a+ c.
Trougao ADC j e odreden i
moze se konSlrui sat I.
Trougao DCB je jednako
kraki. a visina koja odgo-
vara osnovici je osa sime-
trije i sece AD u trecem
trougao ABC (s l. 33).
a produzenoj
o+c
he
o
33
temenu trougla.
K.onstrukcija.- Konstruisati duz AD = a + c; na odSlOjanju h od AD
k II AD. KniZoi luk sa centTom u A i poluprecnikom b
sece pravu k u tacki C, a simetrala s duzi DC sece AD" temenu 8.
Dokaz. - Trougao ABC je trazeni , posto je AC = b; .
AB + BC = AB + BD = a + c, vlsma h, = AM po konsrrukclJI.
Disku5ija. - Za h, :S b < a + c zadatak ima jedno resenJe.
Analiza. _ Neka je najpodesnije mesto za vodotoran, u lack, C . a
duzina vodovoda AC
o
+ BC
o
6
minimalna. Nekaje B,sill1etricna ,,:
slika taeke B u odnosu na obalu "" '
MK; tada je CoB = CoB" a zbir.. ...co'.
AC
o
+ CoB, treba daje manji od C I
bilo koje izlomljene linije koja \
spaja A i 8" tj . izlomlj ena linij a I
AC oB I (51. 34) treba da postane 6 ,
prava linija. AB, n MK = lCI je J 4
optimalno meSlD 7..3 vodotor'dnj. dn
K
.. .. . ta' ka 8 tacke 8 II 0 0'" na
onsr[lIkc'Ja.- Konslrulse se ,
oballl MK. AB, n MK = {C} je trazena lacka.
245

566.
567.
569.
570.
571.
577.
578.
246
Dokaz.- PrelpOSlavimo da AC + BC nije najkrace rasLOjanj e lackee,
od A i B. lj . AC
o
+ CoB, < AC + CB,ili AC
o
+ CoB, < AB,. a lojc
proti vurecno leoremi 0 zbirll dye srrani ce ITougla.
Diskusija.- Zadalak ima lIvek samo jedno resenje.
Konstruisali simetricnll sliku jednog kraka datog ugla simelrij OIll op .
Presek sli ke kraka sa drugim krakom odreduj e jedno leme kvadrala ild.
Vidi zada ak 562.
Neka j e H onocenlar MBC, a A" B" C, presecne tacke opisane
kruznice oko MBC, sa produzecima visina lrougla. Kako j c
LB = LAA C (kao periferijski nad istim lukom) i LB = LA, HC (kao
, .
uglovi sa normalnim kracima), lad a je LAA,C = LA,HC, I). ""A ,HC
je jednakokrak. Tacke A, i H Sll simetri cne u odnosu na silll etralu BC.
Analogno postupamo i sa oSlalim dvema stranicama.
Produziti srranicu BC za duzinu dijagonale, zalim konstruisali simc
tralu duzi BE = b + d itd.
Konsrruisali pomocni pravougli trougao ABE, cije su kalele 0 i d - b,
zatim konstruisati simetralu duzi AE itd.
5.4.2. CENTRALNA SlMETRIJA
Ako prava 13 S,
InDC= {M} cenrralno si-
metricna slika tacke M je
M, E AB, jer je AB centra-
lno simetricna slika CD u
odnosu na S. Posto su M i
M, simetricne u odnosu na
S, to je MS = SM, (51. 35).
A
51. 35
Analiza. - Nekaje MN trazena duz (51. 36) . Simetricna slikao, r a : e ~
u odnosu na A prolazi kroz tacku N. Tacke MI N su slmetTlCn
odnosu na A.
Konstrukcija. - Konstrui sati cen-
tralno simetricne slike B, i C,
proizvoljnih tacaka B i C prave u
odnosu na ta6ku A. tj.
D A(B) = B,. 13.,(C) = C,'
Q.(a)=a"
0 ,
o
C M
M,
51 36
579.
585.
0, nK= {N},aNAno= {M}.
Dokaz. - Dokaz sledi iz analize i konstrukcije.
Diskusija. - I ) 0, n K = {N . N , } dva rescnja;
2) 0, n K = (N) jedno resenje;
3) 0, n K = 0 nema resenja.
Analiza. - Neka su ABCD granice parcel e.
pri cemu je AB = 0 , BC = 30. LS = SH, a
K, E i S je meSla redom: pumpa. stable I
elektricni stub (51. 37).
KS n BC = (K,},K, jesimetricna lackaza
K u odnosu na S; takode su E iE, centralno
simetricne u odnosu na S; sto znaci poloiaj
pravih AD i BC je odreden. SL i S/-/ su
o
normale prema AD i BC.
Konsrrukcija. - Konstruisati sa iSle strane -0 -
tacke L i H duzi LA = HB = 0 , au suprot- SI 17
nom smeru LD = HC = 20. Tako dobijamo lelll ena parcele (grantee).
Konsrrukcija i dokaz slede iz anali ze.
Diskusija. - .
a) K. S, E ne pripadaju iSIOj pravoj - jedno resenJe. .
b)K, S, E pripadaj ll iSIOj pravoj i SK = SE - zadalak!e neodreden
c) K, S,E pripadaj u iSloj pravoj i SK ~ Sf' - nema resenJa.
2 2 2
Konstruisati MTM, gdeje AT = '3
1
. TM = '3
1
I.AM = 31. Ako
je S srediste duii TM, simerrija , (A) = B. tada Sll B I A dva lemena. a
T teziste trougla.
5.5. Translacija
591. a) , .... ;
AC
- - BC
b) , .... (u = AB+ -);
1/ 2
c) T .... ; (0 presek dijagonale).
80
~ -
595. a) r .... (V = AA, + AB).
v
596. Bez uputstva.
247


597.
598.
599.
602.
603.
248
Analiza. - Neka j e trazeni !!.ABC (sI.38) . Preslikali lrougao ABC
translacijorn za vektor ec, rna kog modula u pravcu paraleluih pravih
u !!.A,B,C,. Trougao A,B,C, se moze lako konslrui smi . zatim 0a
- "
preslikati tr8nslacijom za veklor CC, . eiji kraj pripada pravoj I.
Konstrukcija. - ad duzi
A,B, = a. A, E p.B, Eq
c,
c

konstruisati jednakostra-
. C I -'
mean trougao A,B, ,. a I /
za veklor p "---,I-----1"'-----I-- / -/-----
C,C preslikati ga u A,
!!.ABC,C E I.
51. 38
Dokaz. - Dokaz sledi iz anal ize i konstmkcije.
Diskusija. - Nekaje d = p(p, q) rastojanje izmedu paralelnih pravib.
Tada:
I a > d zadatak irna 4 resenja;
2 a = 2d.J3 ili a = d, zadatak irna dva re!i enja;
3
3 a < d zadatak nerna resenja.
Nema uputstva.
Uociti proizvoljnu taeku A na pravoj I, pa konstmisati duz A B jednaku
datoj duzi i paralelnu sa I" a zatim konstruisati kroz tacku B pravu
qll l,. qn I, = {B,l itd.
Konstrukcija j e prikazana na slici 39.
p
SI. 39
KruzrucuK(O, r) preslikati translacijom u K'( 0', r) za vektor v. cijije
intenzitet jednak datoj duzi, a pravac isti sa pravom AB.
K'nK= {N,N,l iliK'nK, = {N} iliK'nK, =0nd.
604.
605.
606.
607.
Preslikati datu pravu p translacijoll1 za vektor .
'nk {M M '} '1' , up.
p = , I I P n k = {M} iii p' n k = 0 itd.
U MBC (51. 40) tat ka M je AC i MN II AB. Presli-
kati duz BN translacijOIl1 za vektor MN C
U dll z PM. Iz podudarnosti trouglova
MPM "" I1MNC sledi da je i MN = CN
i AP = MN, a iz tran51acije je MP = NB
iPB = MN paje CN = NB i
AB = AP+PB = MN + MN =2MN.
p
SI. 40
B
Analiza. - Neka je ABCD trazeni lrapez (sl. 41); ako translacijom za
vektor DC preslikamo dijagonalu DB u CEo dobicemo trougao AU;
kome Sll poznate sve Iri strani ce.
o c
o
, c
"
,
, d
" ------
,
d,
B E
51. 41
Konstrukcija. - Konstmisati MEC stranice AC = d, EC = d,
AE = a + b, a translacijom dllzi EC za vektor CD preslikall10 1I duz
BD.
Dokaz. - Dokaz sledi iz anali ze i kon5trukcije.
Dikusija. - Za I d, - dl < a + b < d, + d zadatak ima resenj a. Ako
ovaj uslov nije ispllnjen, nema resenj a.
Analiza. - Neka je ABCD trazeni cetvorougao (sl. 42) aM, N
sllprotnih stranica AB i CD. Povezivanjem datib elemenata
postizu se sledece tri translacije: a) preslikati translacijom stranicu Be
- 1-
za vektorCD u PD; b) duz MN za vektor ND = "2 CD u poloZaj QD;
- 1- - - .
c) odsecak PD za vektor DA u poloZaj RA. lz MQ = "2CD i BP = CD
sledi da je Q srediste duzi AP. a iz RA = PD da je Q presek
paralelograma ARPD. Trougao ARD je odreden I moze se
konstruisati. Trougao APD moze se konstruisati jer su mu poznate



609.
614.
250
dYe slrani ce i medijana, a takode i troll gao ABP cije su sve tri strani ce
pozDate, a samim tim i cetvorollgao ABCD moze se konstTui sati.
Konstrukcija. - Konstruisati trougao ARD cije su sve tri strani ce
poznate. Preslikati AR translacij om za vektor AD 1I DP. Konstruisati i
/:,.ABP (poznate sve tri strani ce). zatim presli kati DP translacijom za
vektor PB u CB; dakle cetvorougao ABCD j e konstrui san.
Dokaz. - Dokaz sledi iz anali ze i konstrukcij e.
Diskllsija. - Zadatak ima jedno resenje ako je mogll ca konstrukcija
trouglova ABD i ABP, tj . ako su ispllnj ene relacije:
Id - bl < 2m < d + b i la - cl< AP < a + c.
o
b
c
d
SI 42
O", __ _ _ C
" I I
, I'
, I'
"R
p
a) TraDslacijom za vektor DC preslikati AD 1I EC. Trougao EBC je
pomocni i moze se konstruisati jer su poznati straDica EB = a - b i
Dalegli uglovi a i f3 itd.
b) [stu translaciju kao pod a) . .
Pomocni trougao EBC moze se konstruisati - poznat e su sve In
stranice itd.
- I'k' d" I DB u C
c) TraDslacij om za vektor DC pres I atl IJ agona u :
Pomocni trougao AEC moze se konstruisati jer Sll poznate sve In
stranice: a + b, d" a, itd.
5.6. Rotacija
. d d W AB . dnaku i nepanalelnu sa
Centar rotacije koja preshkava atu uz Je d w' w" su krajnje
k d
' A B J' e tacka u koioj se seku simetrale UZI, CIJe
ne om UZI , , .
tacke homologne taake rotaclJe ltd.
615.
616.
617.
Presek simetrala dll zi AB i K1 je latka 0 , koja je cent ar rolacije
.. . 900 . a ugao
rotaclJe Je .
Pri rolacij i prava se presli kava u pravu koj a zakl apa sa svojim likom
ugao jednak uglu rOlacije itd.
Pri rotacij i ugla CAB u smeru kazaljke
na satu oko tacke A, pol llprava AC
poklapa se sa polupravom A B.
Pri ovoj orijenlaciji imamo:
LCAF = -60, L BAE = -60.
AC = AF i AS = AE.
sto znaci da su tacke E iF sli ke t8caka
B i C, pri rotaciji oko lacke A za ugao
- 60 (s l. 43). Duz EF je lik dll zi BC
za istll rotacij u, pa je EF = Be.
At='---t----"ie
E
51 4J
618. Anali za. - Neka je trougao ABC trazeni trougao (sl. 44). Pri rolaciji
prave loko tacke A za ugao a njena slika I, sadrii tacku e. a slika B,
tacke B pokJapa se sa tackom C, posto je A B = A e.
KODstrukcija. - Neka je AH .iI, H E I; tada je = H, I
a
P1z (l) = I" AH ,.i/,; I, n k = {C,C,}' P _""a (Cl = B. B i C su
temena traienog trougla ABC.
Dokaz. - Dokaz sledi iz analize i konstrukcije.
Diskusija. - Ako je
1 I, n k = {C,C,}' dva resenja;
2I, n k = {C) , jedDo resenj e;
3 I, n k = 0, nema reseDja.
SI. 44
H


B,
251

619. Nekaje A, dato teme rraic:! nogjednakokrakog rrougl a, na strani c, Be.
Rotacijom srranica A C za dati ugao a, oko tacke A, preslikava se u
A'C' . Neka je A'C'n AB = {C,}. Tacka C, roracijorn za Sllprotan
ugao -a, oko A, preslikava se uB,. Trougao A,B,C, je trazcni
rrougao itd.
620. Roracijom Para = 30) oko tacke A jednog kraka ugla, cija slika u
preseku sa drugim krakorn odreduje drugo terne trougla itd.
621. Neka su a, b i c date paralelne prave i neka je A bilo koja tacka na
pravoj a. Rotacijom p ,; (a = 60 ) oko II pravu c prcsli kamo 1I c',
r." n b = {B} . Suprotnom rotacijom P _aB presli kamo u C ird.
622. Neka gU K" K 2 i K J rri date koncelllricne kruzni ce, K, najmanjeg. a
K J najveceg poluprecnika i neka je A E K , . Rotacijom P a (a = 60' )
oko A, kruznicu K presli kati 1I K;. K ; nK, = {B.B,}, zatim
suprotnom rotacijom p _ij (a = 60
0
) B presl ikati u C itd.
623. Neka su p. q i r date paralelne prave i nekaje A bilo koja tacka prave p.
Rotacijom p _a(a = 90) prava r se preslikava u r'.r' nq= {BJ.
zatim rotacij om P _a oko tacke A, tacku B preslikati u D itd.
626. Neka su p i q date paralelne prave, rotacijom P
a
(a = 90 ) oko A
imamo aa (pi = p; nekaje p' n q = {B\ itd.
627. Analogno prethodnom zadatku.
-
628. Rotirati dati kvadrat oko date tacke za a = 60.
629. Rotirati jednu datu krum icu oko date tacke za dati ugao itd.
5.7. Neke vainije tcoreme 0 trouglu, cetvorouglu, mnogouglu i
kruznici
630. Proporcij a
a'f3'Y = 1:2:3<=> a =!!..=!=k<=>a =kllf3 = 2klly = 3k.
252
. . 12 3
Ova konjunkcij a sajednacinom a + f3 + y = 180 daje
k + 2k + 3k = 180 <=> 6k = 180 <=> k = 30. .
Dakle. a = 30 . f3 = 2 k = 60 , y = 3 k = 3 30 = 90 - trougao JC
pravougli .
b) a = 30, f3 = 70, y = 80;
ci a = f3 = 36, y= 108.
631. 25, 68 .8r.
632. a) Pravougli,
b) rupollgli,
c) ostroll gli.
633. 48, 132.
634. 45.
635. 135.
636. Nerna uplltstva.
637. a = 30 , f3 = 70, Y = 80.
638. a = 60 , f3 = 80, Y = 40.
639. a = 80 ,f3 = 40 , Y = 60.
640. a = 60, f3 = 24 , y = 96.
641. NekajeCD hipotenuzina visina.CE t e z i ~ n a dui i CF simetrala pravog
ugla (s I. 45). Kakoje ugaoDCE = 28, toje ugaoCED = 62'. PostoJc
CE = EA, tada je L ECA = L EAC = 31. SIO znati da je
L A CD = 59. traieni L DCF = L DCA - L FCA = 59' -45' = 14

51. 45
642. a = fJ = 72 , Y = 36.
643. Neka je trazeni ugao BAD = x (51. 46). Kako je trougao ADC
jednakokraki tada je L CAD = L ADC = a-x. .
L ADC = L DAB + L ABD (spoljanji ugao rrougla jednak Je zbJru
dva unutrasnja), tj. _ = .... x = 15 .
a - x = f3 + x'" a - f3 = 2x <=> a - f3 - 30 ... 2x 30 .
644. 24, 60 ,96.

645. Kakoje AC =BC i AC = CD,
646.
647.
648.
254
to je BC = CD, trougao BCD je takode jednakokraki (sl. 47). Ugao
BCD = a + a = 2a, spoljasnji ugao trougla j ednak je zbiru dva
unutrasnj a nesusedna. Iz trougla BCD imamo da je
2a + 2x = 180' "" a + x = 90' ,
ugao ABD = a + x = 90', tj. trougao BCD j e pravougli.
o
51. 47
Simetrale CD i CE obrazuju pray ugao (sl. 48), tj . ugao ECD = 90' ,
CE = CD. Trougao CDE j e jednakokrako pravougli, odakle je
a = 115' i ,8 = 25'.
Neka je ABC pravougLi trougao, ugao C = 90', i neka je CA <CB.
Ako je D podnozj e visine, a E tacka duzi DB tako da je AD = DE,
t rougao AEC jcdnakokraki (sl. 49). Na osnovu prctpos tavkc
AC = BE = CE, pa j e trougao BCE jednakokraki , pri cemll je lI gao
AEC = a spoljasnji , pa je a = 2,8. Kako je a + ,8 = 90' , to je
,8 = 30', a = 60' (sl. 49).

B
A DEB
51. 48 51. 49
Ako se simetrale uglova a i ,8 seku u tacki S, tada iz trougla ABS sledi
daje a +,8 + 135'= 180''''' a +,8 = 45' '''' a +,8 = 90'.
2 2 2 2
Dakle ugao y = 90' .
649. L ADC = 22' , L BEC = 34'.
650. a)58', 6 I',6 I'; b) 48' ,66', 66'; c) 74' ,53'.53'; d) 32' ,74' .74'.
651. 70', 70' ,40' .
652. Po pretpostavci . L CAE = L ABD = fJ , a L BAD = L ACE = y.
LADE = ,8 + Y I L AED = fJ + Y, to je LADE = L AED. Dakle
trougao ADE je jednakokraki .
653. Na osnovu pretpostavke dobija se da je L DCA = L DAC = 35'.
odatle j e AD = DC.
654. Treci ugao trouglaje 72', a ugao izmedu simetralaje 126' .
655. Bez uputstva.
656. Neka je AD visina a AE simetrala ugla a . Tadaje
L BAE = , LBAD = 90' - fJ , LDAE =
657. Bez uputstva.
658. Neka j eAD =la. lz tTouglova ACDi i
a
c < I . + 2' Nj ihov zbi r daje b+ c < 2/. +a ""
( I )
b+c - a . d .
2 < l a' Neka Je AE = 21., ta a Je
b+c b+c
AE<BE+ AB, (BE = AC), 21. <-2-"" (2) 1<-
u 2 '
Iz ( I) i (2) sledi tvrdeDj e.
659. Nekaje AD duZa AD visina(L A = 90'), tadaje trougao AOB
jednakokraki, L DAB = ,8. a L BAD = y, dakle: L DAD = fJ - y.
660. fJ = 60'.
661. Neka j e duz NP II AC, P E AB; tada je Il CMN == Il NPB. odakle
sledi tvrdenj e.
662. Neka su a b i c dliZine stranica tTougla ABC. Poznato je da je rna koja
stranica t:ougla manja od zbira ostaJih dveju stranica, pa je a < b + c.
Odavde sledi ni z ekvivalencija:
255

663.
a+b+c
0+0 <0+ b+c "" 20 <0+ b+c "" 0 < ---
2 '
Cime je tvrdenj e dokazano.
Kako je kateta pravouglog trougla manja od hipolenuze. bice
ha <c, h, <a.h, <b. Odavdesledi daje ha +h, +h, <a+b+c.
664. Akojeo < b <c, tadajea < b. 0 < c i a = C/, paje 30 <0+ b+c itd.
665 I k
. .. d . abc
. s on Slttt aJe' a >c - -;', >a- -; ' , > b- - itd.
2 2 2
667. Ako su M, N .P, Q redom sredisla stranica AB,BC, CD i AD romba
667.
668.
669.
670.
673.
674.
676.
256
ABCD, ladaje MN = .!.. AC, PQ =.!.. AC iPN = .!..BD. MQ
2 2 2 2
(zadatak 438). Odavde na osuovu tranzi li vnosti jednakosti sledi daje
MN = PQ iPN = MQ ild.
Iskoristi UPUlStvo prethodnog zadatka.
Analoguo prethodnom zadatku.
b) Tezisna duz AA' trougla deli ugao a na uglove a, i a,
(a, + a, = a ). Takodeje BA' = A'C = .
lz /j. ABA', s obzirom ua pretpostavku AA' < BC , sledi da je
2
AA' < BA' =<> {3 < a . a iz D. AA'C j e AA' < A'C "" Y < a. Odavde i
e
{3+y<a , +a, = a, tj . {3+y<a. Ako uzmemo u obzir
a + {3 + Y = 180, tada je a + a < 180 "" 2a < 180, a < 90, sto i
e
trebalo dokazati.
Trouglovi ASM i BSN su jednakokraki (zasto?) itd.
Neka je NC = NB, prava DN sece produzetak strauice AB u lacki E,
D. NCD == D. NBE itd.
AkojeD'E AB iC'E AB, tako dajeDD' .L AB iCC'.L AB tada je
/j. ACC' == D. BDB' itd.
Tangentne duZi konstruisane iz tacke na kruznici jednake su, ti
AM=AN.BM=BP i CP=SN. Obim ttougla AB+BC+CA'"
AB+BP+PC+CA = AB+BM+NC+CA = AM+AN =2AM,
cime je dokaz zavrsen.
Cetvrti ugao tog cetvorougla jednak je:
360 - (75+ 105+ 100) = 360-280 = 80.
680.
Kako su uglovi 75 i 105, 100 i 80 supl ememni,
cetvorougao j e teti vni, tj. moze se opisati kruznica.
pomenuti
681. 20; 60; 100.
683. Neka j e poluprava Bx .Lb, a s simetrala duzi A B. Srediste tra:zene
kruznice nalazi se u preseku poluprave Bx i simelrale s, lJ .
Bxn s = {a} itd.
684. Bez upUistva.
685. Sredi ste kruzni ce odredeno je u presekll nonnale 1I daroj laEki
simetrale ugla koji zahvatajll date prave ild.
686. Bez uputstva.
687. Konstruisimo tangentu B/ kruzniceK(O, R), gdeje R dati
zatim tetivu BC, koja sa tangenlom Br gradi dati ugao a, i na kraJu
tetivu BA, koja gradi dati ugao f3 sa BC itd.
689. a) Konstruisimo skup taeaka / na rastojanju R od date prave It, a zatim
kruznicu K, (0, r + R). Ako je:
a) K, n / = {O" O,}' 0 , i 0 , su sredista lrazenih kruznica - zadatak
ima dva resenja;
b) K, n 1= {O,}, 0, j e sredi ste traZene kruznice - zadatak ima jedno
resenje;
c) K, n / = 0 - zadatak nema resenja.
690. Vidi poznatu teoremu u udzbeniku.
691. Konstruisi skup taeaka iz koj ih se data duz vidi pod datim uglom.
692. Data stranica trougla se vidi pod datim uglom ild.
693. Vidi uputstva za prethodne zadatke.
694. Vidi uputstvo prethodnog zadatka.
695. Vidi uputstvo prethodnog zadatka.
696. Obim trougla 0 + b + c se vidi iz temena pravog ugla pod uglom 135,
dalje kao prethodni zadaci .
69
. K tacki M Sredi te traZcne
7. Neka je prava / tangenta kruZntce u ' .
krumice je presek simetrale s ugla (/, p) i poluprave OM ltd.
257

698. Tacke N iN, pripadaju pravoj OM i simetricne su u odnosu na tacku
M, tako da j e MN = R, . Srediste traiene krui ni ee j e presek prave OM
i simetrale duii 0 , N , odnosno duzi 0, N , itd.
699. traiene kruiniee je presek kruzniea L( 0, R + r) i
L,(O"R, +r).
701. Konstruise se skup taeaka k iz kojeg se data strani ea trougla vidi pod
datim uglom, a zatim prava I paralelna sa datom stranieom, na
odstojanju j ednakom datoj visini od date straniee. Trece terne trougla
je u preseku kruzniee k i prave I. Ako j e k n I = {C, C,} , zadatak ima
dva resenj a. Ako je k n I = {C}, zadatak ima jedno resenje. Ako je
k n I = 0, zadatak nema resenja.
705. Nekaje AA, = l u ' Iz trougla AA,B sledi daje:
1 u < C + a iz trougla AA ,C da j e: 1 u < b
Ako se uzme zbir ovih nejednakosti, dobija se tvrdenje.
707. Neka simetrala s katete BC sece ovu katetu u tacki E, a hipotenuzu u
tacki M. Kako je ME = MC, to je y = 0, pa je MC = MB (sl. 50).
PostojeE+ 0 = 90, i a + y = 90, i y= otojea = E, paje MA = ME.
Odatle sledi da je MA = MC = ME, sto je trebalo dokazati.
712. a = 15.
c
713. a = 75 , f3 = 105.
y
714. a = 54.
715. a = 120. M
716. f3 = 41.
717. 28 i 46.
719. 11 em iii 21 em.
A
720. Nema uputstva.
St 50
721. Nema uputstva.
722. Nema uputstva.
258
723.
2 = x + R. 1z pravouglog trougla DAD dobija se da je:
gde je 0 eentar opisane kruirtiee, aD srediste osnoviee trougla. Ako
se elirnini se x iz prethodnih jednacina, dobija se rvrdenje.
725. lskoristiti osobinu srednj e li nije trapeza.
726. a = 45, f3 = 6r30', y = 90 i 0 = 15r30' .
727. Nekaje AM nBC = {K}. Ugao AKB je spoljasnji ugao trougla ACK,
paje L AKB > LACK. Na isti nacinje LAMB> L AKB. Na osnovu
ove dye nejednakosti sledi nejednakost LAMB> L ACB.
728. Odrediti na pravoj DC, iza D u od-
nosu na C, tacku E tako da je
ED = NB (sl. 51). Trougao
ABN podudaran je trouglu ADE,
pajeLBAN
2
a
Ugao MAE = LEAD = 90-'2'
paje MA = ME =DM +DE =
=DM+NB.
o .. c
N
A

S1.51
729. LCAB = LDCA, kao naizmenicni. LCAB = LCAB" Jer je prava
AB, simetricna sa pravom AB u odnosu na CA. Dakle,.
L DCA = L CAB, paje trougao AEC jednakokrak (AE = EC). DalJe
, . .
je CB, = CB = DA i L DEA = L CEB" kao unakrsm, pa Je trougao
ADE podudaran sa trouglomCB,E.
730. Stranica AB je zajednicka hipotenuza pravouglih trouglova ABM i
ABN. Tacke A, B, M i pripadaju kruiniei k sa eentrom u tacki 0, kOJa
je srediste duii AB itd.
732. Neka je EFD dobijeni trougao (51. 52),
tada je ugao EDF = .!. L EOF =
2
I( a
=- 180 -a)=90 --.
2 2
259

I
UgaoDEF = -LDOF =
2
..t..( 1800- ,8) = 90 - ,8
2 2
I
UgaoEFD = -LEOD =
2
I 8 Y
= "2( 10 - y) = 90- 2"
(primedba. Periferijski ugao jednak je
polovi ni centralnog nad istom tetivom).
A
SI. 52
733. Na osnovu primedbe u pretbodnom zadatku imamo da je
I ,8
L ZXA = L ZCA = "2
Y
' L ABY = L YXA = 2" (s1. 53), paje
L zxy = L ZXA + L AXY = y+,8 = lS00- a = 900- a
2 2 2
Slicno za druga dva ug1a.
F
SI. 53 SI. 54
c
734. Neka suD,E iF dodirne tacke, ito: B-D4::,C-E-A, A-F-B. Tada
jeBD =BF, CD =CE, AE = AF (tangentne duii), dalj eje
BC - AB = BD +CD -BF - AF =
= BD + CE - BD - AE = CE - AE, sto je trebalo dokazati.
735. Uglovi ABD i AEB su pravi (sl. 54). Prema tome, AE i BD su visine
trougla ABF, FN je treca visina, tj. FG.L AB.
260
736.
737.
738.
739.
740.
Uglovi: APB,BPC i CPD su medusobno jednaki, kao perifenjski nad
jednaklm tetl vama ltd .
Nekaje M tatka preseka strani ca AB i DC, trougloviBMC i AMC SlI
jednakokraki, izracunat i njihove uglove itd.
rp = 60.
Bez uput stva.
Neka je dodima [acka proi zvoljne tangente: tada je
L AOC = L COE = aiL BOD = L DOE = (J (zasto?). Tadajc
2a + 2,8 180
L COD = a + ,8 = = - = 90.
2 2
742. Neka je E presecna [atka simetrale lInlltr3snji h uglova a 1 f3
cetvorougla ABCD. Iskoristiti [eoremu 0 zbiru unutraSnJih uglova
trougla AEB i cetvorougla ABCD itd.
743. Neka se simetrale unutrasnjih uglova a i y seku 1I tacki pod ostrim
uglom x. Unutrasnji ugao kod temena cetvorougla ABCD Je
ISO - x. l skoristiti teoremu 0 zbiru unutrasnjih uglova cetvorouglova
ABCD i AECD itd.
745. Simetra1a ug1a a gradi sa strani com BC ugao
x = ,8 + I!:... lz sistema a + ,8 + y = 180" Y - ,B = 90, sleduje da je
2
a + 2y = 270, ~ + Y = 135. lz jednacine x + y + % = 180 proizlazl
daje x = 180 -1 35= 45.
746. 30, 150.
747. 60, 30.
748. lz podudarnosti trouglova ABF i COF sledi da je [rougao AFC
jednakokrako pravougli , pa je ugao 45.
749. 72, 36.
750. 60.
751. 88, 92.
261

752. Primenom podudarnosti trougl o- B N
va imarno:
iz podudamosti trouglova BCF i
BMF sledi BC = BM.
[z podudarnosti trouglova
o
I
I
ACD i AND sledi AC == AN. C
Trouglovi BCM i ACN sujednakokraki (sl. 55).
ISOo-,8
Iz trouglaBCM sledi ugao M == ,
2
. I AC'N I d' d . ISOo- a
a lZ troug a s e 1 a Je ugao N = ---
2
Odatle proizlazi da je ugao MCN = a +,8 == 45.
2
SI. 55
753. Iz podudamosti trouglova ABC i AEC sl edi daje BC == EC, odatle
L ABC == L CEA == rp. Iz trougla
754.
755.
756.
757.
758.
BHE L H + 45+rp + 45-rp == L H == BC.LCE.
144.
Osmougao.
IS0.
170 dijagonala.
360 360
-----== n(n+ 2)= n(n+ 2) == 10 12
n n+2
n = IOv n+2 == 12 n = 10; 35dijagonala.
759. 27.
760. sn+S - sn = (n - 2 + 5)lS00-(n - 2)ISO = 900.
761. 31 500.
762. 45.
763. t == S.
765. AD == AE + DE = 8 + 10 == IS. (BE' = SO, BE' == ED . AE,
ED == 10).
A
766. Kako je 1:1 BA,B, = 6. CB,C, (SUS), odatle sledi da je A,B, == B,C,
itd.
262
767. Iskori stil'i teoremu 0 uglu izmedu tangenle i telive leoremu 0
transferzalnim uglovima.
768. Cetvorougao ABMN je tetivni , pa j e ugao MNB = 180- a. Ij . ugao
MNC == a. lI gao rCB == a (ugao izmedu IJngenre i reti ve !. Kako JC
L MNC == L NCr == a. dakl e naizmenicni lIglovi su jednaki. prave
MN i I SlI paral elne.
769. Neka je AD n BC == {S) i L ASB == 90, to j e:
(1 ) AC' == AS' +CS '
(2) BC' ==BS' +DS '
(3) AB' ==AS' +BS'
(4) DC' == DS' +CS' .
Zbir(l) i (2)je AC' +BC' == AS' +CS ' +BS ' +DS',
a zbir(3) i (4) AB' +DC' = AS' +BS ' +DS ' +CS'.
Odatleje AC' +BC' == AB' +DC'; cimeje dokaz
770. Kako je L CPD == L APD == L PDC to j o PC == CD = 2BC, pa je
L BPC == 30. Trazeni ugao j e L APD == 75.
771. a) Trouglovi BCM i CDN su podudami . pa je L MBC == L NCD.
Kako je L NCD + L NCB == 90, to je L AlfBC + L NCB = 90.
odatle L BEC == 90.
b) Cetvorougao ABEN j e teli vni . pa j e L AEB = L ANB. Kako je
L ANB == L CMB == L MBA, to j e trougao A BE jednakokraki.
772. Trouglovi BEC i DCF su podudarni. Iz podudamosli sledi .da je
L BEC == L DCF i L BCE == L DFC i L EBC == L BCD (nalzme-
nicni). U trouglu BEC je : L BEC + L BCE + L BCD == 1.80
L DCF + L BCE + L BCD == 180. Znaci duzi EC , CF pnpadaJu
jednoj pravoj.
173. Neka je tacka M na simetrali datog ugla i BMI IAx(B E Ayl i
CMllAy (C E Ax). Prema tome, cetvorougao ACMB je
pa je BM = AC,CM == AB. Trougao AMC je jednakokrak, (zasto. )
pa je CA == MC == MB = AB, t ime j e dokaz zavrsen.
774. Neka je OE .LAB i OC.L CD (sl. 56), to OE i OC pripadaju jednoj
pravoj , takode OF i OH pripadaju jednoj pmvoj. Sem wga Je
OE == OF = OC == OH jer su to vi sine podudamih trouglo
va
AOB BOC COD AOD. Prema tome. dijagonale EG I . FH c"elvoro-
, , , la cetvorougao
ugla EFCH su Jednake i uzaj amno se polove, pa Je )
pravougaonik.

775. Kako je svaki od uglovaEAD, EDA jednak po 45, lI gao AED = 90'. S
druge strane DE IIBG I AE II CG tj . cetvorollgao EFGH je praVOli I"
paralelogram. Medlltim GF = CF - CG, EF = DF -DE,
CF = DF I CG = DF to Je GF = EF, tJ. cetvoroll gao EFGH je kva.
drat (sl. 57). itd.
776.
777.
778.
264
F
SI. 56 SI. 57
Neka je u trapezu ABCD,CD < AB i CD = AD +BC. Odredimo
tacku E tako dajeD -E - C 1\ DE = DA. tadaje CE = CB. Trouglovi
ADE i BCE su jednakokraki.
Odatle je L DAE = L DEA, L CBE = L CEB.
KakojeCDIIAB, toje LDEA = LBAE.LCEB = LEAB.
Odatle proizilazi da j e L DAE = L BAE i L CEB = L EAB, tj . pravc
AE i BE Sll simetrale uglova A i B na osnovici trapeza.
Vidi dokaz u prethodnom zadatku.
U datom konveksnom cetvorouglu ABCD neka Sll dijagonalc
AC = I,BD = /, treba dokazati da je 1+ / >a+c iii 1+ / > b+d.
Neka su: A,B,IIAC iC,D,IIAC,D E D,C"B E A, B, a
B,C,IIBD i A,D,IIBD,B E AA,B"D E C,D, (sl. 58).
Iz odgovarajucih paralelograma sledi da je:
AA, =B,C = x;A,B =D,D = y;BB, =DC, = z;AD, =CC, = /I .
Iz trouglova AA,B,BB,C,CCID, ADD, sledi redom:

Zbirovi prve i trece nejednacine, zatim druge i cetvrte su:
(I) x+y+z+u>a+c
(2) x+y+z+lI>b+d
Kako je y+ z = I, X+ II = / (I) i (2) postaju
(3) I+/>a+c i I+/>b+d,
je trebalo dokazati .
779. Ako iskori stimo oznake i sli ku prethodnog zadatka imamo:
780.
781.
782.
I<a+ b,l <c+ d, / < b+ c,f <0+ d, njihov zbir je
2/+ 2/ < 20+ 2b+ 2c+ 2d iii
(4) I+ /<a+b+c+d.
S druge strane. zbir (3) iz prethodnog zadatka 21 + 2/ > CI + b + C + d
iii
(5)
0+ b+ c + d
2 < 1+ /.
[z (4) i (5) imamo
o+b+c+d
2 < 1+ / < CI + b + c + d, sto je i trebalo dokazatl.
Ako su unutrasnji uglovi a, f3, y, a a spoljaSnji a" f3 " y" 0, tad a je
a + f3 + y + a = y+o = 180' - a+ 180' -f3.
Kako je a , = 180 - a, f3, = 180 - f3, dobijamo neposredno da je
y + a = a, + f3, . Kraj dokaza.
f-+-----,-,,;;>lc
SI58
51 59
Neka je AI tangenta u tacki A krut nice opisane oko trougla ABC.
Kako je cetvorougao BCB,C, tetivni (sI.S9) to je f3+'P =
druge strane, 'P + 0= 180. pa je f3 = O. Kako Je f3 = w (zaIO.) sl.edl
da je a = w. Dakle, Alii C,B" (OA .LAI), jc trcbalo dokazau.
Neka je ugao pri vrbu a a uglovi na osnovici f3 i Y (f3 = y), Je
f3 = y = 2a, pa je a + f3 + y = Sa = 180 '" = 36,.8 = = 72 :.
Centralni ugao BOC = 72. Manji luk BC Je petma kruzne 1t00Je a
tetiva BC stranica pravilnog petougla.
265

78 K k
. r;; b r:; d . a b a' 2
3. a oJea=R..;2, = R..;3, o atleJe r;;= = - .
..;2 ..;3 b- 3
783. NekajeuL'.ABC, L C =90 , CD=DB, BE=p, AE=q, ladaje
p' = BD' - DE ' , q' = AD' - DE'-
Njihova razlika p' - q' = AD' - BD' = AD' - CD' = Ae '.
784. a) Na osnovu pretpostavke imamo
11(11- 3)
11(11- 3) = 11(11-3)= 6057 11= 60.
2
Dakle, rnnogougao ima 60 stranica.
b) Nema resenja.
786. Neka su x,y, z tangentne duzi konstruisane iz temena A, B,C. Tada
je (x+ z) ' +( y + z) ' = ( x + y )' xz + yz + z' =
xz + xy+ yz + z' = 2.D' ( y + z)(x+ z) = 2xy. Kraj dokaza.
785. Na osnovu pretpostavke je
11(11-3) +45= (11+5)(11+2) 1011= 11= 8.
2 2
786. Neka je D tacka duZi AM takva da je MD = ME. Trougao BMD je
jednakostranican BD = BM. lz podudamosti trouglova ABD i BMC
sledi daje AD =CM, paje AM = AD+DM =CM+BM.
787. Ako je broj stranica mnogougla 11, tada je
n(n-3) (n+5)(n+2) 388
+ I 990 = n = .
2 2
790. Kako je n(n; 3) = n = 19. Pa je (19- 2)180 = 3060.
266
VI GLAVA
6. RACIONALNI ALGEBARSKJ IZRAZI
6.1. Polinomi i opcracije sa njima
791. 1- 2x + 4x'+5x'.
792. a)3x'+6x+3; b)x' - x
l
+x' -I+1.
793. ll+lOx+4x' +9x
3
794. 2x' + 3Xl -13x' + 13x-11.
795. a) Xl +3x' + x; b) Xl +x' -x-2; c) x' -'- 3x' +x' - x + 1.
796. a) -9x' + 3; e) 29x' + 21 x - 26.
797. P(x) = 3 - x '-
798. a) Za odredivanje koeficijenata a, b, e treba da iskoristimo teoremu:
dva polinoma su identicki jednaka ako su im odgovarajuCi koefi -
cijenti uz iste stepene jednaki. Sredeni polinom
Q(x) = ax
l
+ (b - 2a)x' + (e - 2b)x - 2e.
Ako iskoristimo navedenu teoremu dobija se:
P(x) = Q(x) > ax
l
+ (b- 20)x ' +(c- 2b)x - 2c = 2x ' -9x' + 13.< -6.
Daljom primenom teoreme dobija se:
0= 211 b- 2a = -911 x- 2b = 1311-2e = -6",
a=2I1b=-5I1e=3.
Dakle, vrednosti realnih parametara za koje je P(x) = Q(x)su
o = 2, b = - 5, e = 3;
b)a=6,b=-17,e= 12; c)a=4,b=-12,e =5;
d) a = I, b = -3, e = 3; e) ne postoji polinom ax' + bx +e koj i
zadovoljava postavljeni uslov.
799. a) x-I; b) 3x- 5; c) 2x' + 3x+ 4; d) 2x - I.
800. a) a- b; b) a' -ab+ b' ; c) a- b; d) x -I.
801. a) a = I; b) a = 0,5.
802. a)a=-2,b=-5,e=6; b)a=-7, b= l,c=6.
803.
804.
80S.
Ostatak r = p( I) = I, (Bezuov stay).
r= p(-2) = 255.

267

806. r= 1%)=
807. 0 tatak deljenja polinoma P( x ) sa f(x) j c linearni polinom
rex) = ax+ b, lj .
P(x) re x )
( I) - - = Ql x) + - > P( x ) = Q(x)f( x ) + CLf + b.
f(x) f (x )
Za date polinome dobija se
P(x} = Q( x)( x - 3}(x -l ) +ox +b. KakojeP( 3}= -I aP( I} = - 3,
tad a iz ( I) imamo 30+ b = -11\ 0+ b = -3. Odavde je
0= I. b= -4.r(x} = x-4.
808. r = 2.
809. re x } = 5.
810. Kako je
(I) p(x) = (x+ I)(x- I)Q(x)+ax+ b.
Primenom BezlIovog stava P( I ) = 5, P( - I} = 3. Za x = I i x = -I iz
(I) sledi 0 + b = 51\ - 0+ b = 3. Odatle je 0 = I, b = 4. Dakle, ostatak
delenja P(x) sa x' - I je rex ) = x + 4.
811. rex) = 3x+ 3.
812. Primeni Bezubv stav, m = -1.
813. m
l
= Sv nI, = 1.
814. /' = p( I) = 0 > -n' + 4n' - 3n = 0 <> -n(n - I)(n- 3) = 0 >
<> n
l
= OV n, = Iv n, = 3.
815. 0 = 3, b =0.
816. 0 = -31, b = 71, c= -42.
817. m=6.
818.
819.
820.
821.
822.
268
12 identiteta
).., ., ) ., +d)
6x
s
+mx4 +27x +IIX- -5x+6 =(Jx--5x+6)(ax +bx-+cr
proizlazi da je 0 = 2, b = - 3, c = 0, d = I, m = -19 i n = -I S.
Kolicnik Q(x) = 2x' - 3x' + 1.
m = -14, n = 24, Q(x} = x' + 3x - 4.
m=O,n=I,Q(x)=x,'+l iii m=0,n=-4,Q(x}=x'-4.
m = -4, n = 4, Q(x) = x- 3-
m=7,n= I,Qlx) = x'+3x+7.
6.2. Rastavljanje pOlinoma na cini oce
824.
a} 4x'+ 12xy +9y' ;
c) 0+ b) +c)' = 0' + b' +c' + 2ab + 2ac+ 2bc'
d) (a - ( b + c))' = a' + b' + c' - 2ab - 2ac - 2b;
h) 2a' + 2abJ6 + 3b'. .
825.
826.
a) x" + 6x' + 12x + 8; b) 8x' - 36x' y + 5.>: )" _ I y'.
a) x' +2x+ I =(x+ I)'; d) x' -4mx+ 4m' =(x - 2m)';
,4 4
e)o ' +- a+ - '
5 25'
'( ,
g)I - 4p+p-= 1-2pt ;
f) a' +2..Jsa+5= (0 +..fs)';
I)
' b b' b ,
1 a- -a +4 =(a -
2
>-;
k} x + y
6
2x
4
y' = (x ' + y' )'; I) 0' + 0,25- a = (0- 0.5)'.
827. a) (x - I)(x+ I); c) (4-0)(4 +a); e) (Ja-I }(Ja+ I);
f) (3x - ..fi)(3x+..fi); g) (x'y -O, I)(x' y +O,I );
h) (0,5xy - 0,0 I) '(O,Sxy + 0,0 I).
828.

g) (0 - b)(a + b)(a' + b' ).
829. a) (a+ b - c}(a+ b + c); c) (x - 2y - 3z)( x - 2y + 3z);
d) (0- 5b-ab)(0- Sb+ab); t) ( 1- 2x+ 5/)( 1 + 2x- 5y' ).
830. a) (20+ b- x- 3y)(2a+ 2b + x+ 3y);
b) (40- 2b+ 1}(- 2b - I);
c) 8x(3y- x);
d} (20+ 2b+c- 5)(20+ 2b - c+ 5).
831. a) (30- 2b)(3o+ 2b)(90' + 4b' );
sX ix' y' + 25}
d}(x- 3)(x + 2);

IS IS
269


832. a) (x -I )(x' + x + I); c) ( 1- 3a)( 1 + 3a + 9a');
d) (4a - b' )( 16a' +4ab' + b');
t) ( IDa - 0, I b)( I OOa' + ab + 0, I b' ).
833. (x + 2)(x' - 2x+ 4);
d) Y + i }
e) ( I + 0, Ix)( I- 0, Ix + 0,0 Ix'); g) (a + 12)(a' + 3a -I ).
834. a) (2x + I) '; b) ( O, lx + Sy)' ; c) (a+ D,S) ';
d)(y- z)'; e)(a' - 4c)' ;
h) e; + 2)'.
835. a) (a - 2W; b) (3x+ y )3; c) ( I+Sm)3;
d) ( 2x -I)3;
e) (j+a'f
t) ( 3m- 411 )3 .
836. a) a(a- b); b) 6a
3
(2a' + 3); c) mr( l - m);
d)2a"(a+3); e)aMx(a" -I); t) 50" + I(a" + 2 - 3).
837. a)4a( b+3c -2d ); b) (a+b)( 2+ x);
c) 3a' b( 3ab - 2 + 4b' ); d) (x + I)(a - b).
838. a) (x + y)( 3+a); b) ( m+I1)(x - y);
c)(c +d)(a -p); d)(a' + b')(x + y);
e) (x - 3)( b+c-I); t) (x + y + I)(p - q+r).
839. a)(a+ 4)(a+ 4); b)(a - b)(a' + 2b');
c) ( x- 3)(x' + 3); d) (2a+ b)(2a +c).
840. a)(2a- 3c)( 7b - Sa); b) (a+b)(z ' + z +I );
c) 2x/(2x' + 1)(4xz' -3y); d) a(a+b)(a- c);
e) ( x + y )(a' -a+ I); t) (a+ b+c)(x -I )x.
841. a) ( x - I)( x - 9); b) (m+ 7)(m- I); c) 2(x + I)(x- 6);
d)( x + 2)( x + 5); e)(a+ 6)(a-I); t) (x - 3)( x - 8).
842. a)(2x + I)( x - 3); b) (2 x + S)(x-7); c)(2a+ :;
d) (3y+ 2)( y + 6); e)(y + 2)(a-I); 1) 3(2b-I )(b .
270
843. a) (a+ b+c)(a + b - c); b) (x- y- 3)(x- y+ 3);
c) (2 - p+ q)(2 + p- q); d) (4111 - 3x+ 2Y)(4111+ 3x- 2y ):
e) (ab - c - S)(ab- c+5); t) (x- y- I)(x+ y+ I).
844. a) (a- b)(a+ b+ I ); b) (x - y)(x+ y_I);
c) (2a-m)(2a+m-I ); d) (a + 1)(a+2)(a - 2).
845. a) ( x - y)( 2 - x + y); b) (lI1+n+x- y)( m+n- .< + y );
c) (a - b )( x - a + b); d) (3 + a + b - c)( 3+ a - b + c)
846. a) (7 x + 2)( x+ 3)( x - 3); b) (x- I)' {x+ I);
c) (x- y )' (x+ y ); d) (y' + I)(x-I)(x+ I).
847. a) (a+ b)(b- 2)( b+ 2);
b) ( x + 2)( x - 1)( x ' + x + I ):
c) (a- I)(a+ I) '(a' - a+ I );
d) (x - I)(x+ I)(p- q)( p' qp + q').
848. a) (x -I )(x+ I)(x+ 3)(x' - 3x + 9);
b) (a -I )(a+ I)(a' - a+ I)(a' +a+ I);
c) (x- I)( y - I)(x' + x + I)(y' + y+ I);
d) (a + 2)(b -I )(b+ I)(a' - 2a+ 4).
849. a) (x - y )(x - z )( z - y ); b) (b - 4)(b - I)(b+ 3):
c)(x- 3)(x - 4); d)(x+ I)(2a+4).
850. a) 5x"(x - 2)(x+2); b) a"b"(b-2)(b+2);
c) 3x
u
+'(x
u
+, - 3)( x
u
+, +3); d) 4a"(a" -5)(a" +5).
851. a) x' +4 = x ' +4x'+ 4- 4x' =(x'+2) ' -4x' =
(x' - 2x+ 2)(x' - 2x + 2);
b) (x ' + 2y' )( x' - 2xy+ 2y');
c) (a' + ab + b' )( a' - 2ab + b' );
d) I +x' + x' = ( I + x' )' - x' = ( I- x +x')(I+x+x').
852. a) x
5
+ x + 1= x
5
- x' + x' +x + I = x'(x' - I)+x' +x+,1 =
= x' (x- I)(x' + x + I) +( x' +x + I)= (x'+x+ I)(x' - x' + I),
b) x' + x' + I = x' + 2x' + 1- x' = ,
= (x' - x ' )(x' + x' + 1) = (x' - x' + 1)(x' + X+ I)( .t' - x+ 1)
853. a) (x - y)(x - z)(y- z): b)(x+ y + Z)3 - x
J
) - , (y' + =') =
= (x + y + z - x)x+ y + z) ' + x{x+ y + z )+ x') -
- (y+z)(y' - yz - z' )=
= (y + z)(3x' + 3xy+ 3xy+ 3xz + 3yz) = 3(.1'+ =)(x+ y)(x+ .);
271

854.
855.
856.
857.
858.
859.
860.
864.
865.
869.
870.
871.
872.
873.
874.
875.
272
c) Neka je x' + 5x = y, lada je:
Y(r+ 10)+ 24 = y' + 10y+ 24 = (y+ 4)(y+ 6) =
(x- + Sx+ 4)(x' + 5x+ 6) = (x+ I)(x+ 3)(x+ 4)(x+ 2).
prosti cinioci broja 12: 1,2,3.4,6, 12, treba odre.
dltlkoJI cmlOc anuliradali polinom. Kako je P(-I) = 0 10 je P( .)
delJlv sa x+1. Kolicnik je Q(x) = x' -3x' -4x+ l2. DakJ/
P(x)=(x+ I)(x' - 3x' -4x+ 12). Ponovimo posrupak za polinOl;1
q(x), = O. polinom Q(x) je deljiv sa x - 2, odgovarajllci ko-
hcntk Je x- - x- 6, pa je:
P(x) = (x+ I)(x- 2)(x' - x- 6) = (x+ I)(x- 2)(x+ 2)(x- 3).
P(x) = (x+ I)(x- I)(x- 2).
P(x) = (x+ 4)(x+ 2)(x- 2)(x- 3).
P(x) = (x+ 3)(x+ 2)(x- 2)(x- 3).
P(x) = (x+ 2)(x+ I)(x-I)(x- 2)(x - 3).
P(x) = (x+ 3)(x+ 2)(x- I)(x- 2)(x- 3).
P(x)=(x-I)( x + 1)(x+2)(x -3)(x +4).
Dati polinom P(x) = x(x- I)(x' + x+ 1)(x
8
+ I) + I, paje za x> Ii
x< 0 P(x O.
S druge strane, P(x) = xl2 + ( 1- x)( I + x' ( I + x + x' + x' + x' , pa
Je za 0 < x < I lakode P(x) > 0, Ij. polinom P(x) je pozilivan za
svako x.
Kako je Pen) = (n' - n + I), sledi da je Pen) > 0 za svako n.
(
I ,),
2-a- b- .
(x - I)(x+ I)(x' + I)(x ' + I) ild.
(-a+ b+c+ d)(a- b +c+ d)(a+ b- c+ d)(a+ b+c- d) .

(x' + y')' +2(x' + y')+ 1-4x'y' =(x' + y' + 1) ' -4x'y' =
= (x' + y' + I-hy)(x' + y' + 1+ 2xy).
(a+ I)'(a' + I)(a' - a+ I).
Smenom x = ty, dati polinom postaje
y'(t' -7t'+St ' +3It-30)=y'(t-I)(t-3)(1-5)(1+2), kako
je t =..:. cinioci polinoma su (x- y)(x - 3y)(x- Sy)(x+ 2y).
y
(x+ 2)(x+ 4)(x' + Sx+ 8), (smena: x' + 4x+ 8 = I).
(x- I)(x+2)(x' +x+S), (smena: x' +x+ I = y).
876.
877-
878.
Mnozenjem krajniih i srednjih cinioca proizvoda d I' I'
d
. bl'k( f' al po mom se
svo 1nao , 1 x +8x+7)(x-+8x+IS)+IS.
Smenom x- + 8x + 7 y, postllpno se dobijaju cinioci dalog oli -
noma (x+ 2)(x+ 6)(x- + 8x + 10). p
879.
880.
881.
882.
883.
x' + I)+x)(x' +(x' + 1- 1 =
= x' (x' + I) + X 4 + (x' + I)' + x( x ' + I) - I =
= x +1 (x +2x-+x)=x(x+I)'(x' +I).
( ' ) ' '
(6x' + I)'.
(2x+ 2b - a)'.
)
") ., ., 2 ') ., 2
(x+1 -(x-+I)+x-=(x +1)-+2x(x-+I)+x =(x'+I+x)'.
S
I . , 1 , ...
mena, a + - = I, tada Je a + - = 1 - 2 dall pohnom poslaJe
a a
2
' '
884. (a' +a+I )'.
885. (x'+x-I)'.
886. Dati polinom se svodi 11a obli k:
(x' + Sax + 4a' )(x' + Sax + 6a') + a" =
= (x' + Sax)' + I Oa'(x' + Sax) + 2Sa' = (x' + Sax + Sa' )'.
887
'(' ,
. a- a+ 1)- = (a(a+ I ".
6.3. Operacij e sa racionalnim algebarskim izrazima
2
888. a) 3a' (a,b;e 0);
a
c) -, (a,c;e 0).
3c
1
b) -, (a,b;e 0);
2
b).I., (x;e 0, a;e -b)"
2
m-3
f)-, (y;e 0, m;e -3).
a
x +2
889. a)--,(a;e0,x;e-2);
2a .
d)-I,(x ;e2);
x-4
b) -, (y;e 0, x;e 4);
y
890. a) -(a+ I), (a;e I);
273

a+b+2 a-3
d) 2 , (a+b+2'" 0); e) b_I,(a",-3).
a+b
891. a) 3(a- b) ' (a b);
I
b) - , - ,(a'" I, x'" + I)'
a- -I - ,
892.
893.
894.
895.
896.
274
d a(b+c) !
) b , (a, b"'O,b"i
c
);
,
an + b
n
\
a) n b
n
, (a'" O, a'"
a -
e) I, (x'" I, a '" I).
all -I
b) (b '" 0, a '" -I)'
a + '
1
d) a(a-I)' (a '" 0, a -'-I);
e) an (CI- I), (CI '" 0, 0 ,: -I).
'" 2 .. .,
)
x +x +I-x-
a .
'+ ' 1 2' ' x x + + x +2x-+2x (x'+x+I) '
(x' + I) ' - x' x' -x+ I
, ,
x- + x+ I
bt' +a'b' + b' + 2a'b' - 2a' b- 2ab'
(a'+b') ' -(CI-b) ' =
(a' + b' -ab)' ' = (a--ab+b' )
(a' -ab+ b')(a' +ab+ b' ) a' +ab+ b' .
a+b-c
a) a_b+c ,(a+b+c",O); b)a+I,(a"'I);
a+b-2
c) a_b+2 , (a+b"'-2);
d) bc (0+ b-c,: 0)
(b+c) ' -a" o+c- b,: .
x-3 5
a) x_I , (x",2); b) Y Y=I , (Y "'-2); c) x-3a,(x,:0).
x-b
a) Ako je x < 3,lx- = -(x- 3), onda je:
xlx- 31+ x ' -9 (x-3)(-x+x+3) 3(x-3)
2x' - 3x' - 9x x(2x' - 6x+ 3x- 9) = x(x- 3)(2x+ 3) =
3
= x(2x-3)' (x'" 3).
Ako je x 3,lx- = x- 3, ondaje:
xlx-31+x'-9 (x-3)(2x+3) 1 3
2x' -3x' -9x x(x-3)(2x+3) 3, x"'-'2);
1 I
b) - - za 0 < 2; -- 2'
0+1 CI+3 '
I 1
c) - -, za x < 2; - za x 2;
x x
x +1 x+1 +1
d) za r < -I - - - ' za x E [- 10] " 0 x "' ) , , - -, zax > --
x 2- x x - 2'
0+2 (x +y)'
a) - (0'" 0); b) " "
a-2 x-+xy+ y-
898.
I
899. a) - - , (xy ,: 0, x'" I);
1- Y
900. a) 0- b;
901.
902.
903.
0+ b- c - d
CI- b+c - d
a+b+c-d
a-b- c -d
x +a- l
x +b- l
a+b
904.
a-b'
b)(x- o)( x -b) (x;e -a. x ,:-b).
a' + b'
, ,, (a+b+ c"' O).
a- - b-
90S.
906.
a+b+1
a+b-I
907. (a + b + c + 2)(a+ b + c + I), (smena: a+ b +c = x).
908. Na osnovu uslova zadatka daii razlomak je skracen kvadratnim poli-
nomom ax' + bx +c zato vaze identiteti :
x' +3x' +x"':'5= (ax' +bx +c)(x -I ) i
x' + lx' + mx' + /IX + P = (ax' + bx+ c)(x' - 4x + 5), odakle se do-
bije: a= I, b=4,c = 5, 1= 0.m= -6.,, = i p=25.
909. Za x < 3, A = x+ I; za x = 3; neodreden; za x > 3, A = x+ 3.
910. Za x < 5, A = x + 3; za x = 5, m:odreden; za x> 5 A = x- I.
911. Za x < 10, A = x+ 6; za x = 10, neodreden: za x > 10, A = x+ 12.
275

a+2
912. A = - - (a;.o 2).
a-2
913. a) S = a(a- 2)(a+ 2);
c) S = ( y + b) ' (a- b);
914. a)S=6a(a-S)'(a+5);
c) S = 5ob(a+ b)(a- b);
.915. a) S = xy(x + y) ' ;
c) S = 2(50-1) ' (50+ 1)' ;
916. a) S = -2(x- 2)'(x+ 2);
c) S = 2(a' + 1)(a' -I).
b) S = 3( x -I)' ( x+ I );
d) S = 6y(y - I)( y + I).
b) S = 3(a - I)(a+ I)(a + 3);
d) S = -3(a - S)(a+ S).
b) S = 18(m- n) ' (m+ n);
d) S = -Sara' + 9)'(a' - 9).
b)S=a(a+4) 3;
917. a) S = -12(3a- 5)'(3+ S); b) S = 10ay( y - I) ' ( y + I)';
c) S = (2a+ b) ' (2a- b)( 4a' - 2ab+ b' ).
918. a) S = ISnx'(x- 2) ' ( x + 2) 1; b) S = 3x(2x- y )'(2x + y )';
c) S = 3abx( x + 2) ' ( x - 2) ' .
<4'9. b)l ; c) 2m d)x+l ;
e x 3 ' a
6
e)--.
S- x
8a+llb 4x+3y 3-2a
920. a) 3 ; b) 2 ' c) --, , (ab;.o 0).
4 12b -
2b 3b
921. a) ( b) , (ab;.oO,a;.o{3); b) , "
aa- a--9b- \
-- I

922. a) I ,(x;.o
6(4x -I) 2
c) 0, (a;.o 2);
923. a) -1, (xy;.o 0, x;.o y);
2
c) --, (x;.o S);
S-x
924.
2a'
a) --, (ab;.o 0, a;.o b);
a+b
lla+x
c) ,(a;.o b, x;.o a).
6(a-x)
276
d) 0, (?l>" 1/ x ;.0 0).
b)
2x'+Sx-3 3)
x;.o+ .
(x-3)'(x+3)'( -,
, Sly-IS
d) , , (y;.o 0, y;.o 3).
2y(y- - 9)
:-a
b) --, (a;.o 2);
a+2
a-I
d) - ,- , (a;.o I, a;.o 0).
a
b) I, (ab;.o 0, a;.o b);
9
925. a) 2, (x;e I);
4x '
b) --.(x '" 3, x'" 0)'
3x - 1 '
12
d) -, (a" I).
a-I
926.
927.
928.
929.
930.
931.
932.
933.
934.
935.
c) 2 ' ;
(x - 2S)"
2x '
a) - -, (x;.o 2);
I- x
2x+ 6 J?
b)--.(x"3); c)- - .(t"-I).
x+S x+7
x Sx 2
a) - , ( 2x - y " 0, 2x + 3y" 0); b) --, (x" -).
y 2- 3x 3
b)
6 2
a) - -, (x " O, lxl" a); b) --, (x" a).
a+ x x+a
a
a) --, (a ;.o I); b) a - b, (ab;.o 0, a" b);
a+ x
3a' 3
c) - - , (x ;.o I, a ;.o 0); d) -, (x" y ).
x -I 2
2 x + y + z
a) - -, ( x;.o I,a ;.oO); b) b ;
x-I +c - a
c) a, (x;.o I , x" 2, a;e - 1).
)
4mn I ( I)
a 2 " b) - "2,x,, - 2ix,,'2 ;
117 -n
7, 1- b I b I)
c)':' , ( z ;.o 0, x- - yz ;.o 0); d)-,(a"' ''- '
x a
(ab;eO)'
. 9ab'" 6bx
)
(x-S)( x + 3) ( - S ... 3)'
c , x ;t:. , x.,... ,
x'
mn
a) - - , (m;.o 0, n;e 0, m;.o n);
m+n
c) _6_ , (x;.o 0, x;.o -2 1);
2x + 1
x+2 ( II )
e) , x ;o!4,x ;o!- 2, x ;o!- S .
Sx-ll
a) ( y ;.o a), a " 0, y;o! 0);
y
b+y
d) , (b" .. a;e y).
3(a - y)
(x'" I);
1 + x
d) a, (x '" - 1);
277

c) 4 - 2a, (a '" 0, a '" 2).
936. a) x+ Sa, (x'" Sa):
ax +by
b) b' ,(b '" 0, x'" 0, y'" 0);
937.
938.
939.
940.
941.
942.
943.
944.
945.
278
c) 3a, (a '" 0, x '" :
e)(u - v)', (1/ '" \I).
d) 2ab.(a '" 0, b '" 0);
4a' + b'
a) 2ab ; b) (2x+a)i:2x - a); c) I +a; d) x.
a- 2b 1
a) -n' (b '" 0); b) -, . (x '" y '" 0, x'" -y).
x
c) 0, (x '" y'" O,x '" - y);
Za x'" O,X'+I.
1
a) - -, (x'" 0, y '" 0, x '" -)1) '
x + Y ,
x+1
b) --, (x>' O, y'" O,X"' -)' )
XJI '
2a
c) 3(a-4)' (Ial'" 2,a'" 4); d)
x + Y
, ,,(x'" O,y'" 0).
Y- +x'
2a+ I
a) -2-' (r! '" J);
b) -a, (a '" O, b '" 0).
I
c) 6a' (a '" O,a '" -2).
a) _1_, (x '" 2,x '" .
a+2x 2 '
2xy
a), , ,(x'" 0, y '" '" y);
x + Y
x-2y
e) -2 -, (x '" 0, y '" '" 2y).
a) 2bc .
(b+c-a)2 '
a+2
e) a'+1 ,(a'" O,r! '" l,a '" 3).
1
a) -, <Izl '" 2);
z+2
e) _m_, (c '" 0,1m! '" 2c).
2c-m
1
b) -, (x'" - 3, x '" -I, x >' 2a).
a
x- Y
b) y.y>' 0);
y
1
b) - , (x'" O,y '" O, x '" - y);
xy
4m
946. a) (m>'Om>'I )'
x-y (m-I)'" ,
947.
948.
949.
c) I, (a '" -I).
a) 9a', (rl '" n
I
c) -, (r! '" I);
a-I
b) 4a' +4a-5 (lal >'
(2a+1) (2a-3) , 2 '
d) 0, (1m!>' H
9
a) y); b) 2.x '" I);
x- y
x +2
c) -, '" '" I).
2
)P
. I I 2 d '
a ostoJe--+--=--, on aJe:
x-I x+1 I- x
I I 2 2 2 4
-+--+--=--+-- = --.
I- x I+x I+ x' I- x' I+ x' I_ x'
Dodavanjem ovom zbiru cetvrtog razlomka, zatim petog i sestog
dobija se konacno:
I I 2 4 8 16 32
-+--+--+--+--+--=--,
I- x I+x I+x' I+x' I+ x' l+ x
'6
I- x"
b) dati zbir se lako odreduje ako se u obliku:
(;- x:J+C:I-
e)l;
2a- 2 I)
e)-,(a>' O,ao! 2,ao! .
a-2
279

950.
2 + x- r l
Za x < I razlomak je -1; za -I $ x < 1/\ x '" 0, - . . a za
Xl + I '
X> I, I;
3
' 5 2 ,
-x- - X ,--3
b) za x < - 2, --; za - 2 $ X < 2, --; a za x <! 2, -' --'
x+2 x+2 x+2 '
2x'
c)zax< -l, 2; za -l $ x<J, ; za x<! I O'
2x' - I ' ,
l+x' l+ x'
d) za x < 0/\ x'" -I, --, ; za x <! 0/\ I, x '" --,.
1- x 1- x-
952. a) 0, (a'" b '" c); b) I, (x'" Y '" z); c) 0, ()aI '" - b, b '" - c).
953. 4.
954. 3x- 2.
955. 2a+ 3.
956.
957.
958.
2x+ L
ab
(a+b) "
2.
959. -I.
960. 2k-1.
961. 4.
962. Za a) i b) vaii x'" y '" z '" 0, a za c) i d) a '" b '" c '" 0.
964.
965.
966.
967.
968.
969.
280
Primedba. U oarednim zadacima rad se pojednostavljuje uvodenjem
odgovarajuce smene.
6
--------'-, (smena: y+ 3 = a).
x + y +3
2
---, (smena: y+2=a).
x+ y+2
0, x '" a+ b '" O,X '" -a- b.
4, Ix+ '" b.
l ,x+ y ",-L
x+ y I . J
--"---, x + Y! '" 2.
x+ y+2
970,
971.
972.
-I, 0+ b)(c+ d) '" 0,0+ b '" c + d), (smene: a+ b = x,c + d = yl.
20'
----==---, Gc + dJ;c 0).
o+c+d
Ilo+c+d
':"":=--=---, (0'" b, 0'" c + eI) .
6(0-c- eI)
973. 2,0+ b,. I.
974.
975.
976.
977.
978.
979.
980.
981.
982.
984.
985.
12
---, (x + y '" I, smena: x + y = 0).
x+ y -I
6
-":--, (x'" O,x '" y+ 3).
x+ y+3
2
----==---, '" a + b) .
x+a+b
x-a-b
-
o+b
I
----=----=, Qx + '" I).
x + y- I
I
---=---, (a+b'" I).
o+b-l
4(0+b)
-------''----------.:..-" (0+ b '" O,a+ b '" I).
(o+b -I) -
ab, ()aI '" b).
I, (mnp'" 0, m '" -11, III '" - p, 11 '" - p).
4, (abc'" 0).
b) Kvadriranjem pretpostavke x+ y+ z = 0 dobija se:
(A) x' + y' + z' = -2( xy+ yz + xz). Takode IZ pretpostavke se do-
b
-- 2 - y-2X:--V=-z-2y.
Ija y - z =-x - z,z -x-- , -'.
Zbir kvadrata ovih jednakosti svodi se na:
(B) (y- z)' +(z -xl' +x- y)' = 5(x' + y' + +
(A) i (B) postupno se oa sledeci
, '+' ___
x + y z _
(y_ z)' +(z _ x)' + x - y)' - 5(x' + / + z')+4(XY+ .c+ y:)
- 2(xy+xz+ yz) I
= -IO(xy+ xz + yz)+ 4(xy+ xz + yz) = 3;
2lt1

c) posto je
III II Idkl ' I '
-+-+- =0=>-+-=--,0 a ClzaZl:
ab c abc
I I I 3 3
-+-+-=----
a
J
b
'
c
J
a'b ab "
Mnozenjem ove jednakosti sa abc dobija se:
bc + + = _ 3C(.!. +.!.) = _ 3C(-'!') = 3,
a' b- c- abc
sto je trebalo dokazati .
986. a) Prvi razlomak tvrdenja prosiri se sa z a drugi sa zx i iskoristi daje
xyz = 1.
b) Posle identicnih transformacija leva strana tvrdenja postaje:
"., X 'l y 2 +
X
2
Z
'l+y2
Z
'l
x- +y+z' + , +6-
(.\yz)-
(
z yz xz xy 1 y x )
- xyz+-+-+-+-+- +- +- =
xyx y z.xyzxzyz
c) proizvod:
(
a-b + b-c + c-a)._c_= I+_c_.(b-C + c-a)=
cab a-b b-I a b
c b'-bc+ac-a' c c(a-b)-(a'-b')
= 1+--' = 1+--'
a-b ab a-b ab
= 1 +_c_. (a- b)(c-(a+ b = 1 + (a+ b)); posto je
a-b
c = -(a + b), to posmatrani proizvod ima vrednost
1 + 2c' . Na isti naCin dobijaju se proizvodi:
ab
282
--+---+-- ._ - = 1+- i
(
a-b b- c c-a) a 20'
c a b) b- c be
(
a-b b- c c- a) b 2b'
--+--+-- '--= 1+-
c a ' b c-a ac'
Dakle,
(
a-b +!!..=-!:.+ c-a)(_c +_a +_ b )=
ca b b-a b- c c-a
3
2c' 2a' 2b' 3 2(a
J
+b
J
+c
J
) 23abc
= +-+-+-= + =3+--=
ab bc ac abc abc
= 3 + 6 = 9, jer je a + b + c = 0 => a
J
+ b
'
+ c
'
= 3abc.
987. a) Leva strana se postupno transformise na sledeci nacin
988.
989.
990.
I 1 I 1
-+-+-+ ... + =
12 23 34 m(n+l)
= (1- + ... +(;- I) =
1 n + 1-1 n X' d k x
= 1- --= = -- "lme Je 0 az zavr,en.
n+1 n+l n+I'
b), c), d), analogno pod a).
. 2k + 1 1
OClgledna jednakost 1 , = - - za k = 1,2,3, ... n
k (k+l) k' (k+I)'
. 3 1 5 I
postaJe I' .2' = 1-'2' ; 2' :3' = 2' -3';
7 1 2n + I
3' 4' = 3' - 42'"'' n'(n + I) =;;a - (n + I) "
Sumiranjem gomjih jednakosti dobija se:
3 5 7 2n+ 1 _ n(n+2).
--+--+--+ + - ,'
1"2' 2"3' 3'4' .. , n'(n+I)' (n+l)
b) n(n+ 1),.
2(2n+ 1)-
1.
2 3

991. 4.
992.
a
J
b
J
'
993. abc.
994.
a+ b+c (uputstvo: 3 = I + I + I )
a+b+ c a+b+c a+b+ c o+b+c'
995. 0+ b + c (uputstvo: 3 = I + I + l).
996. 0+ b+c (brojilac napisi u obliku:
997.
998.
999.
1000.
100),
1002.
1003.
1004.
284
(-a:: +c + 1)+(0_2:+c + 1)+L+2:_c + I)
160bc
(I + a)(I + b)( I + c)
Zamenom datih vrednosti za x, y i z, dobije se tvrdenje.
-2(a' +b' +ob)
ab
1_I+x
A(B(x)) B(A(x)) + I = 1- x
I + x
1+ --
(x;e I,x;eO). I-x
I- x
1+--
I + x = -4x + 1= 0
1- 1- x 4x '
1+ x
Ako se kuhira pretpostavka dohija se lanae ekvivalencija
(a+ b) ' = (_e) ' <0:> a
'
+ b
J
+ 3ab(a+ b) = _ c
'
<0:>
a
'
+ b
J
+ e
J
= -3ob(a+ b) = 3obe.
lz pretpostavke b + c = -a, a + c = - b i a + b = - c, zamenom ove
vrednosti u datu jednakost dobija se tvrdenje.
Iz pretpostavke sledi da je a + b = -c, a + c = - b, pa je
a' -(b-e)' = (a+ b-c)(a+ c- b) = 4be, analogno
b' - (a- c) ' = 4ac, c' - (a - b)' = 4ab. Ako se iskoristi prethodni
zadatak d je a
J
+ b
'
+ c
'
= 3obc, dokaz se lako izvodi.
Ako se iskoristi uputstvo iz prethodnog zadatka i ekvivalencija
a+b+e= 0<0:> b'+c' =a'-2bc, tadaje prvi sabirak
o' (a ' - 2be) = a'(a' - 2bc)
a' -(b- e)' (a' +(b- c)')(a'-(b- e)' ) =
a' (a' - 2be) _ a' . . b' c'
= (?' 4b )4b - 8b ,analogno dmgl sablrak - , lreci - .
_a - c c c 8ac 8ab
.. . . a' b' c' a
J
+ b
J
+ c
J
3
NJlhovzblrJe-+ - + - = =
8 be 8ae 8ab 8abe 8
1005. Ako je vrednost razlomka e = eonst. tada je
(x+ y+ mz) ' + (x + my + Z)' + ( III X + y+ :)'
(x - y) ' +(y- z)' +(x - z) '
Sredivanjem ove jednakosti dobija se
e = O.
F(x,y, z) = AX' +Ay' +Az ' + Bxy+8xz + 8yz. gde je
A = m' - 2e+ 2, B = 4m+ 2c+ 2.
F(x, y, z) = 0 ;> A = 01\ B = 0 m = -2.
1006. Slicno prethodnom zadatku, In = SV m= 6.
I I I .. a+ b ab
1007. Iz pretpostavke -+ - = - - , postupno se doblJ a --= - ~ .
o b e C C'
a+e oe b+e bc.. b"
__ = __ __ = - - nJlhov z Ir Je
b b
2
' a a
2
'
a+b a+c b+c ~ I I I) .
__ + __ + _ _ = -ab - + -+- . KakoJe
e b a a
J
b
J
c
J
_ + _ = _ _ _ + _ + _ = _ , odatle sledl tvrdenJe.
(
I I) J ( I) J I I I 3 . '
abc a
J
b
J
c
J
abc
1008. Vidi uputstvo prethodnog zadatka.
100
III n p . . bl'k
9. Pretpostavka _ = _ = - = k, se moze napisatl u 0 I U.
X Y z .
(I) m = lex 1\ n = Icy 1\ P = Ia. Zbir kvadriranih jednacma (I) Je
m' +n' + p' = k'(x'+ y' + z') <>
(2) k' = m' + n' + p'
x' +y' +z"
2 5

286
S
(I) - . . bl'leu m kx n ky p k-
lstem se moze napisatl u 0 1 - = -/\ - = -/\ _ = -.:.
a a b bee
Zbir njihovih kvadrataje
, 2 , (2 2 ') nl n p .,x y Z 2 "t
(3) -+-+-=k- -+-+- =k ' I= k -
a
2
b
2
c
2
Q 2 b
2
c2 .
1z (2) i (3) sledi tvrdenje.
VII G L A V A
7. HOMOTETlJA I SLiCNOST
7.1. Proporcionalnost velicina. Talesova teorema
1010. Na polupravoj Ax odredimo redom tacke C, D i F tako
da je A C = m, CD = n i DF = p (51. 60). Zatim DN II FB
i CMIIFB. Tacke M i N dele datu duz u datoj razmeri.
Dokaz. - Primenom Talesove teoreme dobija se:
AM:MN :NB = AC:CD:DF iIi AM:MN :NB = m:n:p.
Dakle, tacke MiN dele duz AB u razmeri m:n:p.
x
F
m p
o
n
n
p
c
A N B
SI. 60
1011. Na polupravoj Ax odredimo tacke C, D i F tako je AC = m i
CD = CF = n (51. 61), zat im DBIICM 1 CN II FB.
x
D
m
1 m/
,?y:.C
N
A ,,8
SI. 61
287

Dokaz. - Primenom Talesove teoreme dobija se:
(1) MA = CA = m i
MB CD n
(2) NA = CA = m.
NB CF n
Tacka M deli duz AB podelom II razmeri 111 : 11, a tacka II'
d
"d AB I'" d I . . . . MA NA
eu lIZ spo JasnJom po e om u IstOj razmen m:l1, tj . - =-.
MB NB
1012. Iskoristiti resenj e prethodnog zadatka.
1013. Na polupravoj Ax odredimo tacke M" M 2' M J ' M, i M I tako da je
AM, = M,M, = M, M, = M, M, = M, M
"
zatim
M,N . II M ,B, M)N 311 M,B itd.
1014. Neka je x duzina trazene duzi. Kako j e x = ab > x:a = b: I, prime
nom Talesove teoreme konstruise se trazena duz.
a
b)x=->b:l=a:x;
b
a-b
c) x = --> (a+ b):1 = (a- b):x;
a+b
a' - b'
d) x = >a:(a-b)=(a+b):x.
a
1015. Analogno prethodnom zadatku.
1016. AB = 12 em, CB = 7,2 em.
1017. BC = 8 em.
1018. 3:5; 5:2.
1019. 6 m.
1020. BD:BC = 1:3; EC:BC = 1:3.
o
A
1021. 10 em i IS em. SI. 62
1023. NekajeCM simetrala llgla LACB, aBDIICM i A-C-D. Prema
Talesovoj teoremi imamo proporeiju (sl. 62)
288
(1) AM:MB = AC:CD.
Kako je y = y'; y = 0, y' = E, to je E = 0, t!.CBD ..
CB = CD. Proporeija (I) postaje AM:MB = AC:CB. Kraj 0
1024. Iskoristite dokaz pretbodnog zadatka (sl. 63). Kako je BDII CN , CN
Sllnetrala spoljasnjeg llgla kod temena C prema Talesovoj teor '
dobija se AN :NB = AC:CD.' eml

A B N
Slika 63.
1025. Neka je DC = x, tad a je BD = x - 3. Kako je (x - 3) :x = 8: 14, (na
osnovu prethodna dva zadatka) odatle je x = 7 em, BC = II em.
1026. Kako je AE :EB = 7 :5, odatle AB :EB = 12:5 (sl. 64). Posto je
BE = BD, aBD = BC, toje AB:BD = 12:5ili AB:BC = 12:10 = 6:5.
2
Slika 64.
1027. U trouglu ABC ugla B deli stranieu AC na dva deja tako da
je
DC:AD = a:c> (DC + AD)DC = (a+c):a>
ab
.... bDC =(a+c):a> DC =-.
a+C
U trouglu BCD kODstruisana je simetrala CD ugla C, odatle:
OD DC b
OB =-;-= a+c'
29

7.2. Romotetija
1028. Na polupravoj CxllAB (sl. 65) postupno prenosimo odseckeCD = III
DE=n, EF=p. Prave Ac nBF= {S}, SDnAB={M} i '
SEnAB = {N}.
1031.
1032.
290
Na osnovu homotetije H(S,k) dobija se AM :m = MN :n = NB :p.
Da bismo podelili duz AB na pet jednakih delova, na polupravu Cx
nanosimo pet jednakih duzi, postupno kao u prethodnom slucaju
(sl. 66).
,........!!L...
,....!!....,
s s
R
51. 65 51. 66
Ovaj nacin deljenja duii na jednake delove je i jednostavnij i,
jer je potrebno lenjirom i konstruisati sarno jednu polu-
pravu paralelnu datoj.
Proizvoljna dui M,P" ciji krajevi pripadaju dvema stranieama tro
ugla ABC (sl. 67) je straniea
jednakostranicnog l:!.M, N ,P,
koji je homotetican sa tra-
zenim trouglom MNP u ho-
motetijiH(A,K). Teme N tra-
zenog trougla je presek polu-
prave AN, i strane BC.
SI. 67
Neka je xSy dati ugao i A data tacka u oblasti ugla (sl. 68).
trazene krufuice pripada simetrali SI datog ugla xSy. Proizvoljna
tacka 0, simetrale SI je kruZnice K, (0,), koja dodiruje krake
datog ugla. Konstruisana krufuica K, (0,) i traZena kruiniea su ho-
moteticne u homotetiji H(S,K). Tacki A traZene kruznice odgo-
varaju dye homoteticne tacke M i M, kruznice K(O,). poluprecmk
1034.
1035.
1036.
1037.
1039.
1040.
1041.
1042.
1043.
sadni tacku A i paralelan je sa 0, M iii 0, M" tj .: AO'II MO, i
o M,IIAO. Tacke 0 i 0' su sredista trazene kru:znice. Ako A pri-
oblasti datog ugla xSy i LxSz < 180, zadatak ima dva resenja.
y

s
51. 68
Kruznice K i K su inverzno homoteticne u odnosu na centar homo-
tetije M. slika duii AC je duz BD itd.
Iskoristiti homotetiju kruznica itd.
Konstruisati jednakokraki trougao osnov!ce n i kraka m, zalim dopu-
niti trougao do jednakokrakog trapeza dl)agonale p, pa potom Isko-
ristiti datu visinu i homotetiju sa centrom u )ednom od temena tra-
peza. . .
d
. AB - B C = n vlSlna p
Konstruisati trapez AB,C,D, tako ale , - 111, !' 'z'
i LA = a dati ugao. Trapez AB,C,D, je homotetlcan sa tra emm
trapezom ABeD, sa centrom homotetije A itd.
Analogno prethodnom zadatku.
Nema uputstva. I'
K tru' sati pravoug I trOu-
Neka je 0 srediste tetive datog odsecka. ODS. I k Ako)' en
. tacka 0 sredlste stete n.
gao cija je kateta n, hlpotenuza m, . ugaoDik je bo-
stranica a m dijagoDala pravougaonika, trrlent 0 'td
. '. tar homotetl)e e I .
motencan sa oVlm u odnosu na cen
. . ... trU kruZnog iseC!ka.
Iskoristiti homoteti)u CI)I Je centar u cen k .
. In - {s} i neka je K'(O') rna o)a
Neka je I simetrala duil !' - . AB i tang
enti
p. KruZnica
kruZnica sa sredistem na slmetralt ! duZl centrom homotetije u
K'(O') i traZena kruznica homotencne su sa
tacki S.
291

1044. Nekaje pn/= {S} . aK'(O') bilo koja kruzniea . a sredistem na pra.
voj I. Trazena kruzn iea homoteticna j e sa kruzni eom K 'r 0 ' ) I sa
trom homotetije u taeki S.
7.3. Slicnost trouglova
1045. BK = 12.
1048. U MBC. CH 1.AB, CD = 2R (R polu-
precnik opisane kruznice) - (sl. 69).
Potrebno je dokazati da je
ACBC =CD CH .
Dokaz. - Kako je LA = LH = 90,
LB = LD (zasto?)
=- tlCHB - tlCAD => CH :CA = CB :CD
CA CB = CD CH .
Ako iskoristimo uobi eajene oznake 51. 69
CA = b, CB = G, CH = he> CD = 2R,
tvrdenje se moze napisati u obliku G ' b = 2R . h<.
1049. Dato je: MBC, CD 1. AB, AE 1.BC (sl. 70). Dokazati :
tlDBE - MBC. Dokaz: ugao LB je zajednicki za MBE i /::,CDB.
LE = LD = 90 => MBE -
]051.
1052.
1053.
1054.
1055.
1056.
1057.
1058.
1059.
292
- tlCDB =- AB :BC = BE DB. c
Pored toga, AB i BC su stra-
nice I1ABC, BE i DB stranice
tlDBE, LB je zajednicki zah-
vacen ovim stranicama, pa je
tlDBE - MBC, time je dokaz
zavrsen.
MN =5cm.
3,2 cm.
3 cm.
2.
6 cm, 4 cm, 6 cm.
19 cm i 23 cm.
45, 35, 30.
8,4dm.
12 cm, 15 cm, 9 cm.
A 0
e
51. 70
1060. 44 cm. 77 cm.
1061. 16,25 cm.
1062. 48 cm.
1063. Nema uputstva.
1064. 9 cm.
1066. Na polupravoj A B treba odrediti tacku E tako da je BE = Be = a:
tad a j e tlAEC - MCB itd.
b
2
[067. h = - .
G
1069. 6 em i 9 em.
2ms 2ns
1072. ----
m+n' m+n
ah
1073.
a+b
be
c
L
h.
1074.
a-b
1075. 11,25 km, 1:250000.
1076. 3 cm, 2,4 cm, 1,8 cm, 3,6 em.
1078. 69 crn.
s
1079. 100 cm. 40 om.
1080. 6 em.
A C,
8
1081. 18,6 cm, 27,9 cm, 37,2 em.
1 71
1082.
1083.
30 em, 22,5 crn, 13,5 em, 12 em. . .,.
. elodom slika Kon-
Analiza. - Ovaj zadatak resavamo m . " reslikamo izve nom
struiserno prvo lik sli ean traZenom, a ga p . I /::,A 'B'C'.
. lik K rukCI]3. - Konstnu el 0
homotetijom na trazem . ons . CC' = h viSlOa ovog ITougl a.
tako daje LA' = a, LB'.= tako da je ee, = h< Kon-
Odredimo na poluplllvO] ee I ta" .' 'h motetiji sa eentrom C i
struisimo zatim sliku trougla eA B pn 0
ec,
k = -=- (sl. 71).
ec I C trazeni trougao. Iz 0 oblOe
Dokaz. - Dokazujemo da je MB
homotetije sledi da je , _ {3 C' = LC = 90, tj . CC Je vi. lOa
LA = LA' = a, LB = LB - , L I

1084.
1089.
1092.
1093-
1094.
trougla tMBC. Po konstrukciji eel = he. dakle !!!.ABC je zaista
tl"aZeni trougao. Iz konstrukcije zakljucujemo da zadatak uvek ima

Analogno prethodnom zadatku jednakostranican
f1A'B'C' itd.
Rd rd
--,-.
R+r R +r
Ako je DE n AC {PI. tad. je ME? - MDC, odakle sledi
AEDE AE:2AE 1:2.
k.J4b'-a' (a-k),)4b' -a'
2b 2b
Ncka je AE simcuala ugla BAG (s1. 72) Tada su trougl ovi ABC i
ABE slieni (WIO 1). lz slLcnosti je:
AB:AC = BE:AB <:> a:b= (b-a):a<:> = b(b-a) <:>
.. b' = a' +ab .. b ,Ja(a+b).
e M
A
,

,
,
,
,
,
,
o
,
k
T
a

51. 72 51. 73 .
1095. Nek.je ,nk = {A,B} i Ink = {T} . Trouglovi MAT i MBT (sl. 73)
su siicnijer je LBM!' = LAMT i LMTA = LTBA (Ugao izmedu tan
gentc i tclive i periferijski ugao oad tom tetivom), pa je
MA :Mr = Mr :MB .. Mr' = MA'MB = Mr = 6cm.
1096. Nekaj,e AD visinajednakokrakog trougla koja odgovara osnovici. a.
E dodirna tacka kraka AS i kru:!nice, 0 ceotar kruwice. Iz slicnostl
pravouglih trouglova ABD JADE imamo AB:BD = AO:O= 12:5.
(EO = DO), odatle je BD = 25 em, BC = 50 em.
1097. Kakoje AM:MB = b:a"(AM+ MB):MB
a'
(I) MB=-.
a+b
294
Trouglovi BMN i BAC su slicni, paje:
(2) MN :BM = b:a. b
lz ( I) i (2) dobija se d. je MN = _a_.
a+b
1098. Kako je BD:AD = a:b > c:BD = (0+ b):a<:>
1099.
1103,
(I)
ac
BD=-b'
a+
Ix trouglova BED i ECA sledi da je
(2) DE:ED = b:c. ab
Iz (I) i (2) dobija se da je DE --.
a+b
Trouglovi BEA i GEe su sl icni
(sl. 74), odakle j e
(I)
Q- Y a 8a
__ = _ c y = a--.
8 x x
Iz slicnosti trougl ova DGF
i GBe imamo
(2)
A
L = a- Y. miminacijom y iz ( I )
24 x+8
i (2) dobija se jednatina x
2
= 25600 x = 16 em.
7.4. Primena kod pravouglog trougJa
1 Neka je O,KIIAB u pravouglom trauglu !:lOq,K hipotenuza
00
1
=R+r, a katete OK =R -r i 0 1K = t; tadaJe
12 = (R +r)2 _ (R _r)1 <:> t
2
= 2R2r.
I I
2KakoJ'e LTAB+LTBA = -LAOT+-LTO,B, =
2 2
I ,
'2(LAOT+LTO,B,)=90,
sledi daje LATB = 90
0
(sl. 75).
JO Zajednicka tangenta
MT' sece AB u tacki M, koja je
sredilte duzi AB je
MA = MT = MB. K.koje
MTJ..OO. pro-izlazi da je 001
tangcnta krufnice precnika AB.
o
SI. 7S
295

1104.
1105.
a) 65 em, 25 em, 169cm, 60 em; b) 255 em, 136 em, 289cm, 120 em;
c) 255 em, 289 em, 64 em, 255 em; d) 338 em, 50 em,28S em, 120 em;
e) 25 em, 20 em, 15 em, 12 em.
18,5 em.
1106. 24 dm.
1107. 6 em.
1108. 40 em.
1109. 13 em.
1110. 25 em iii 7 em.
1112. r = 6 em.
1114. 5 dm.
1116. Potrebno je konstruisati dui x take da je a:x= x:b iii x
2
=ab iii
.Jab.
,
II
/ I
" I
/ I
" Q II b
,
. "
,
1117.
296
51. 76 SI. 77
I nacin .- Na pol upravoj AI konslnlisati odsccke HA = a i fib == b
(sl. 76). U tacki H konstruisati normalu do presecne tacke M sa
kruinicom precnika AB. Duz HM = x.
Dokaz. - Iz trougJa AMB je HM2 = AH HB (pozn
ata
teorema), dakle x je geometrijska sredina za a i b.
II nacio. - Na polupravoj AI konstruisati odsecke AB = b i AH = 0
(sl. 77). U tacki H konstruisati nonnalu do preseka sa kruinicOJ1l
precnika AB. Du1 AM = x.
Dow. - Trougao, ABM je pravougli. pa je AM 2 == AS' AH
(poznata teorema) Xo :::; ab,
Duz x je hipotenuza pravouglog trougla SAB katete SA == a i 5S :::: b
(51. 78).
Duz y j e kateta pravouglog trougla SAB, bipotenuza BA == a i kate
ta
SB b (51. 79).

s Q A
51. 78
Q---

1118.
1119.
51. 19
I"Kako je x
2
== a' ka, sledi da je x geomelTijska sredina dufi (J 1 Iur.
dakle konstrukcija moze da se izvrlii kao u zadatku (1 116).
2' Broj k se maze uvek predstaviti kao zbir iii razlika kvadrata. pa se
konstTUkcija maze obaviti kao u zadatku (1117), Na primer. ako se
duii OA = a (sl. 80), AB = a (AB 1. OA),
BC = a (Bel-OB) itd" dobiju se postupno odsecci:
DB .fa' +a' a.fi.
DC ,13a' + a' a.fi.

DE a../5 itd.
Da bismo konstruisali dui:
duti ne x = am, prcdstavijama

51 SO

je na jedan od sledeCih
x' a' 13a iii x' (3a)' + (20)' iii x' (7a)' - (60)'.




Konstrukcija. _ Obavicemo postupno sledece konslrukcije (sl. 81 I.
a) konstruisati odsecak m iz jednakosti m
2
== ab;
b) konstruisati odsetak n iz jednakosti e:c == d: n;
c) konstruisati odsecak p iz J'ednakosti pl = lid;
.' , + '
d) konstruisati odsocak x iz jednakostl :C- = n' p;

,
o--L-.

,

,
" t=npr-


Sl. 81

1120.
1121.
1122.
1123.
1124.
1125.
1126.
1127.
1128.
1129.
1130.
Kako je,f7 = Fl = ../4' - 3'; .JI2 =.J).4 = ../4' - 2' ;
Ji7 = .J'i7"-:j = .j 4
2
+ I', rreba konstruis8ti jednu od prethodnih
konstrukcija.
C) Iskoristiti daje.2,= x= ab, gdeje y= .,fa' + b
l
itd.
X 0 - b" y
Neka jc x stranica kvadrata, a, b i c stranice dat ih kvadrala.
Tada je:
,
" 'b" . d
a) x = b- + c; b) x = . - c" It .
Aka je x stranica trafenog kvadrala, a i b stranice prvog pravQuga_
onika. a,e i d stranice drugog pravougaonika, tada je

a. a"
a,h i hth' su stranice i visi ne datih trouglova. Aka jc x stranica
, ah blf'
trafenog kvadrata, na asnovu pretpostavke x' = - - -. Odavdc je
", '10 ,b. b2
x = y- - z gde JC y = -' h, Z - = - ' h' ltd.
2 2
Analogno prethodnom zadatku, aka je x stranica tra:!enog kvadrata,
a,h i h,h' stranice i visine datih rombova, lada jc
Xl =oh+bh'= +z ", gdeje: / =ah i = bll' itd.
Kako je ispunjena j ednakost + b
2
= c
2
, tvrdenje je tano.
Za p = 2, q = 1; a = 4. b = 3. c = 5.
Za p = 3, q= I; a = 6, b= 8, c= la, itd.
Primeni tri puta Pitagorinu teoremu.
Primeni Pitagonnu teoremu.
Iz pravouglih trouglova ACD i ABD (sI.82) je:
( 1) h'=c'-x'ih'=b'-(a- x)'.
Eliminacijom h iz (I) dobija se:
a
2
+c
2
_b
2
(2) x = ::....:'7--=-
2a
Tada prva jednaina (1) postaje:
1131.
1133.
(3) h' = (c- a' +c' - b')(c+ a' +c' - b') .
2a la - . Ako se zahm ad abe
strane jednakosti a + b + c = 2s oduz d .
jednakosti: me re om "la, 2b 12c. dobijamo
(4) b+c-a = 2(s-a),
a+c-b= 2(s-b)i
,
I
1
1

1
a+ b - c= 2(s-c).
lednakost (3) se transformge
na oblik (5):
sf- C
1 iii 12
(5) hl = 4a
2
(b+a- c)(b- a- cXa+c-bXa+
l ednakost (4) i (5) odreduje nepoznatu visi nu h I; .
2 ' ..
h = a)(s bXs-c).
a
T d '. oh a 2
a a Je povcSJRa trouglaP = - = __.Js(s oXs -bXs - c) iIi
2 a
(6) P = - a)(s- bXs -c).
Obrazac (6) se naziva Heronov obrazac.
Primenom Pitagorine teoreme
na trouglove ACD i CBD
(sl. 83) dobija se:
h
2
= b
2
_ b
1
2
, a
2
= hl +(c- b
l
)2.
Odatle sledi da je
a
2
= b
2
+ c
l
- 2cb
l

Ovaj obrazac se naziva
Kamoov obrazac.
Kako je M'AD - "'PCB (sl. 84),
jer je ugao P zajedniki. a
L.B = L.D, kao periferijski
uglovi nad istim lulcom AC, Y
onda j e PA ;PC=PD:PB. ------
c
Odatle sledi tvrdenje da je:
PAPB =PCPD.
C
I
1
I
b 1 0
I
1

1
c-b,
D

51.14
,
299

1134.
1135.
1136.
1138.
1139.
1140.
1141.
1142.
300
Iz sl itnOSli trouglova PAM i PMB sledi IVrdenje.
Nema UpulStv3.
Konstrukcija. - Neka je
BC .1 AD i BC =::.. Kmini-
2
ca sece duz AC u
lacki D, a krui.nica L(A, AD)
dUl: AD u tacki M. koja deli
dUl AB po zlatnom preseku.
Dokaz. - Aka se iskoriste A
prcthodni zadatak i slika 85.
bice:
l
x
( I) AB' = AOAE. S!.8S
c
Neka je AM = x: tada je A = a+ x, pa
(1) pos laje x(x+ a) = x
2
= a(a- x) Q a:x = x:(a-x). cimc je
dokaz
[z pravouglog trougla je:
Q
<>x=i(.J5- I).
znaci da se tacka M, koja deli duz a po zlatnom prcseku moze
racunski odrediti.
a&
X= -.
n-m
x=30.
Iskoristiti Karnoov obrazac. Tupougli; h = 12.
Ako se dijagonaJe AC = d i BD = d pravilnog petougla a
seku u lacki M, onda je I1ABC - MeM. Iz s li cnosti sledi da JC
d:a= a:(d- x), gde je AM = x. Treba dokazati da je a = x = AM,
odakle sledi tvrdenje.
Pravougli trouglovi ADE i BAD su slicni, jer su im j ednaki uglovi
DAE i ABO (zaSlo?) , ladajeDE:AD = AD:AB. Kakoj e AB = 2AP,
to jc DE :AB = 1:2. Znaei. DE je polovina stranice AD iii cervrtUlB
odOC.
1143.
1144.
1145.
1146.
1147.
1148.
1149.
1150.
1151.
1152.
1153.
1IS4.
Iz slicnosti trouglova FBe i DEF
imamo : BC:D = BFDF:; 4,
odatle BC = 4D i AD = 4DE.
Prema tome sledi da je A = 3DE
(sl. 86).
,
,
,
,

"&6
Na osnovu zadat ka 1136. sledi: PD
2
=PA'PB i PA.PB=PE l,
odailejePD
2
=PE
1
-=-PD=PE.
R = S.
Aka je hipotenuza 2x i na osnovu s li enosli odgovarajucih Irouglova
imamo: 30:10= 2x:(I0 -x) o x=6(:;> 2x= 12.
Neka je BE 1. AC, E E AC, tatka G presck dijagonal a. Na osnovu
pretpostavke ugao EBC = ..!.. 90<>, znaci ugao EBG je polovina pra-
4
vog ugla, 45<>.
Neka su dodime laeke na kracirna DiE, a na osnovici F. Kako je
AD = AF = SF = BE = 9, CD = CE = 18. lz slicnosti trouglova
ABC i COE imamo: AB:DE = AC:CO" 18:0E = 27:18. ad"I,),
OE= 12.
Precnik AD sece osnovicuBC u taeki . Iz pravouglog trougla ABO,
hipotenuzi na visina = AE = h(2r- h). Zamenom u
2
ow j ednacinu a = 2r - h dobija se h = Sr.
Neka je BC osnovica trougla, a DF = 2r precnik kruga (8Cll DF).
Trouglovi ABC i ADF su slicni, otuda imamo:
12:2r = 9:(9 - r) <> 12(9-r) = ISr" r = 3.6.
x =.....!!!.....-. (Uputstvo: iskoristili slicnost odgovarajucih prnvouglih
a+2r
trouglova).
r=J3dm.
x= 9 dm.
T
I
ABO . ACO su pravougli prtcnika AD: SD = AC.
roug OVI I ED AE <;> ED - 10:
EB=EC.PajeBE'=I44-64=80.B"= -.
AO=8+IO= 18.
)01

1155. Neka je AE = AC i E - A- B. Trouglovi EBC i AEC su jednako_
1156.
1157.
IIS8.
IIS9.
302
kraki i pa je 2
EB:EC=BC:AC<> (b+e):a=a:b<>a = b(b+e)<>
a
2
= = 0= JlO.
Nema uputstva.
a(s-h) h(a-s)
h

a-h a
84
-em.
13
18 em, 7 em.
1160.
1162.
1163.
1164.
1165.
1168.
VIII GlAVA
8. TRlGONOMETRlJA PRA VOUGLOG TROUGLA
8.1. Trigonometrijske funkcije oJtrog ugla. Osnovne trigoo()-
metriJske identifnosti. Reavanje pravouglog trougla
. 4 3 4 3 . 3 4
sma = -,eosa = -, tg a = - , cotga = - ,sm/3 = -,cos/3 = -, ild.
5 5 5 4 5 5
sin a = Ji, eosa = fI, tg a = .fi, eotg a = J2.
3 Vl 2
19,2 em, 14,4 em.
30 em, 24 em.
I
a) 2'; b) 2; c) 2.
213 4.fi
a) I' b)Oc)-d)-.
, , 3' 3
1170. Ig a = I; a = 45.
1171.
1172.
4 3. 4
a) eos a = '5; tg a = '4 I a = '3;
4a a"-4
b) sin a = -, -; eosa = -:;---4'
a + 4 a- +
9 40 40
a) sina =- eosa = - i eotg a =-;;-;
41' 41 ,
0
2
_9 a
2
-9.
b)sma=- , -, tga=-6a .
a +9
6a 0
2
- 9
e)eosa=-- tga=-.
a
2
+3' 6a
1173. 31
99'
303

1174. Leva strana date jednakosti moze se identicno transfonnisati na sle.
deci naei n:
sin a +005
2
a+sin 2 acos! a = sin" a(si n 2 a +cos
2
u)+cos
2
a =
sin 2 a +C05 2 a = I. Vati za svako a.
1181. 12 date jednakost i sledi sin
2
a+sin
2
fJ = I ::::.sin
1
a= i -sin
2

::::. sin
2
a=cos
2
f3. Kako su ugJovi a i f3 ostri , to je sina>O
casp > 0, pajesina =cosf3 :> sin a = 5in(900-,8)0 '
a = 90
o
-fJ <;> a + fJ = 90, tj. trougao je pravougli .
1183. Karistiti obrasce za komplementame uglove.
Jl8S. A = L
1186. a) Iz sistema 2sina+3cosa = 31\5in
2
a+cos
2
a = 1, nalazirno
(sin a = OAcosa= l)V(Sina= 12 Acosa =
13 13 '
1187.
1l88.
1189.
3114
. 3 4. ..fi
b)sma=-,cosa =-' c) sma = cosa =-
5 5' 2 .
lz date jednakosti je:
. I . I 3
( )
'
(sma-cosa)= - ::::.2smacosa= l --:::>sinacosa=-
2 4 8'
pa je:
sin
4
a+cos
4
a=
(sin
2
a)2 + (C05
2
a)l + 25in 2 acos
l
a _ 2sin 2 acos
2
a =
( . , " . (3)' 23
sm a +cos a) -2(sma cOSa) 2= 1-2_
g
=_.
32
Za ostre uglove pravouglog trougla vazi a + f3 = 90", odakle je:
,8 = 90"-28"24' = 61" 36'.
Iz definicije Irigonometrijskih funkeija u pravouglom trouglu je :
a .
- = sm a c:> 0= csin a c:> a = 50sin 28"24'
e '
paje: 5;::: 50'0,47562 em::::: 23 78 em.
Slieno je: '
b
- = cos a <0 b = SOcos28"24'
e '
paj. 50'0,87965 em 43,98 em.
1190. Na osnovu Pitagorine teoreme jc:
e = h04' + 297' = 88209 = JI80625 - 425 em.
. a 304
Kako Je 19 a = b:=> tg a = 297 :::- tg a = 1,02357 => a = 45 40',
iz a + {3 = 90" dobijamo f3 = 44" 20'.
1191. a) a = 1,662 em, b = 1,496 em, ,8 = 42".
1192. a)b=63em,a =1 4" IS.
1193. a)e=53,12em,b=45,05em.
1194. a) b = 380 em, a = 34" 39'.
1195. a) b = 1,228 em, e = 2, 123 em.
1196. b = 61,59 em. y = 75"36'.
1197. a=,8 = 82"22' 19",y=1 5" 1S22".
1198. a=15,886em, a=66"36' .
1199.
Uociti jednakokraki trougao tija je osnoviea slraniea de
vetougla i krak poluprecnik opisanog kruga. Ugao pn vrhu ovog
lI'ougla j e devetina punog ugla. dobijamo a = 3.371 em.
R = 3,884 em.
1200. R = 10,26 em, r = 9,758 em.
1201. d = 2157 em d, = 10,52 em.
I , ' .
1202. 4,95 m.
1203.
d = 800./3 - 507,16",
1+ ./3
1204. mkm.
1205. a = 52" 13' 39" , R = 7137,69N.
1206,
432,71 m.
305

IX GLA V A
9. LINEARNE JEDNACINE I NEJEDNACINE
9.1. Linearna sa jednom ncpoznatom
1215. Nisu.
1217. Tvrdenje je jer se data jednatina svodi Da O x = 3.
1218.
1219.
1221.
1222.
Data jednalina je neodredena jer se svodi na obtik o x = O.
Nisu, jer im se skupovi De poklapaju.
a) -27; b) neodredena; e) 7.
I
a)2;b)l;e)--
3
1223. a) -3; b) - 1,1; e) nemogul .
1224. x = 10.
1225. x = -4.
1226. x = 12.
1227. x=2
1228. x = 9.
1229. x =-3.
1230.
1231.
1232.
1233.
1234.
1235.
x = 1,1.
I I
a) 3; b) 13; e) 5-; d)-.
3 5
a) Nemoguca; b) 3; e) 7; d) 19.
5
a) Neodre4ena; b) 13; e) 3.
a) 0,1; b) 20; e) O,BOB.
Data konjunkcija x+ 3 OA x
2
- 9 = 0 <;>
.. x+ 3 '" OA (x - 3Xx+ 3) = 0 ..
00 x-3= 0, odnosoo x= 3,
tj . Rdenje date konjunkcije je x = 3;
6
b)x=-I; e) x = - -.
5

D
. d . x- 3
1236. a) ata Jc navlna x+! = Oo x - 3=Oi\x+ l;eO
<::>x-3=Oc:> x=3,
tj . date je x = 1
I
1237. a)x=-O, 6; b)x =-4; e) x=l; d)x =1 2.
123B. a)y=3; b)y=9; e) \fYER' {H
1239. a)a ER I {O,2} ; b)xE 0. e),=3.
1240.
1241. x=3,(IxI "' %)
1242.
1243.
1244.
1245.
1246.
1247.
124B.
1249.
1250.
x = 16, (x'" 3, x'" -4).
Y = 22. '" 2, Y '" - 3).
Y = - 50, (y" 6, y " - I, y" - 3).
5
1='2,(1
1
1"'4).
Nema rclenjc.
I 9
a)x =-I; b)x =); e)x =- B,5; d)x=\ii '
I
a)y =-I; b) y =-'6; e) y =4.
a) Aka je x < 0, data jedn3cina:
6<> -x+2x- 6= 6,,<0<> IlAx<O ..
Ova konjunkcija je .i, pa jednac!ina U ovom sluc3JU nenta reScnJa.
Aka je x 0, data jednacina:
2(x- 3) = 6 <> x+ 2x- 6 = 6"" 0
c:> 3x=
c:> x = 41\ X 2: 0o o0c datc ednafinc jc x = 4.
Konjunkcija je za x = 4: daklc rek J I
b)x=-2vx=6; e) x =Ov x =l; d)x =-5vx=);
301

1251.
1252.
1253.
1254.
1255.
1256.
1257.
1258.
1259.
1260.
1261.
1262.
e)O:5xS l; f)-2::>xs3; h)xl=lVX1=3; k)x2:6;
II
l)x
1
= Iv Xl =-; m)x=-2V x ?:: 2.
2
a)xE[-5.2];
17
J(3,Js + 2)
x= .
41
41 - ,[2
:c=
46
49,Js
x=--.
80
43
x= (12 -7.,[6)( I + ,(2).
2
I
a)y=3; b)y=2';
I
a) x= 2'; b) x= -2.
x = 24.
d) y= 3.
1263. x = 2.
1264. x = 10.
\265. x= 24.
308
1266. x= 15.
1267. x = 20.
'268. a) x= 3; b) x=24.
1269. a) Data j e ekvivalentna jednacini :
(m- 2)(m+ 2)x = -(111+ 2).
1270.
1271.
Za egzistenciju rdenja date jednacine u zavisnosti od realnog
parametra posloje slcdcce mogucnosti :
I slucaj . - Ako je ( m- 2)(m+ 2);t. 0, ti.
m yt.. 2, Tada data jednacina irna broj kao jedinstveno
2 -111
II slucaj . - Za 111-2 = 0, tj. m= 2. smo za m dobili sasvim
odredenu vrednost, prethodno cerna odrediti jednacinu koja
odgovara loj vrednosti,
To je jednacina:
(2 - 2)4x= -4, U. O x= -\ i cna je nemoguca.
ill slucaj . - Ako je m+ 2 = O. Ij. m = - 2. Za tu vrednost parametra m
data jednacina se svodi na jednaCinu
o x = O. svaki realan broj jc njeno rcienjc.
b) Ako jc m -;C. 2, m;t; 0, jednacina ima jedinstvcno reSenje
m-2
m(m+ 2)
Za m= -2 j IJ = ajednacina sesvodi na ax= 16, odnosno O'x= 4;
jednacina je nemoguca. Za m = 2 jedllacina se svodi na O' x = 0, pa
je neadredena i ima bezbraj rclenja.
. 4
c) Aka je In;t! 0 i m;t! I, jednacina imajedins[veno
Za m = 0 nemaguca, za m = I neodredena.
d) Za III -;C. 3 rdenjeje _I_, a za m= 3jednacinaje nemoguca.
m-3
a) Za a;t; I je x = -I, a za a = I neodredena;
b) za a a resenje jc x = 40, za a = 0, neodredena;
a+1 .
c) aka J'e a -;C. 0 i a -;C. -I resenje x = -, L'l a = 0 nemoguctl.
, a'
a) Za c;t: 0 je y= le. za c = O. neadrdena: .
b) za a;t: I je y = a+ I, za a = I,
c) za b;t: c reSenje je y = b+c. za b = c, neodredcna.
d) za a ;t: b rdenje je y = b - a, za b = 0, neodredena.
309

1272.
1213.
1274.
1275.
1276.
1277.
1278.
1219.
1280.
1281.
10
x=a'+ab+b' ,(iaI;<b).
b-a
a
2
+ 2b
1
y= . (a;<2b).
a - 2b
a'+b'-3ab (b )
x= :;ta.
b-a
49a' + 68a+ 23
x =
38a+ 34
I
x= ,(a;l!O,a;e-l).
40(a+ I)
Za a;l! 0 jedinstveno resenje x = 2a, aka je a = 0 jednacina je
neodredena.
Jed.na6na ima jedinstvcno x = 3a za a;t: 0, a za a = 0
jednacina je neodredena.
d
,. ' . di , , 36b bOb
Je na .... lDa una Je nstveno re;:,cnJe x = - za ;t: , a za =
neodredenaje. 25
I
J
,6m
a) Za AI;t: m, resenJe x = 2;
b) aka je a;t: b ;t; 0, IaI ;t; h, resenje jednacine je x
a = b = 0 oeodredena;
c) aka je a, b;t: 0 rdenje jednacine je x =
b- c
(a -b)'
2b ,za
za b = c jednacina je nemoguca, a aka je b = c = 0, jednaCina je
neodred.ena.
,
d) za IaI ;t; b resenje jednacine je x = _a_, a za a = b = 0 jednaCina je
b-a
neodredena.
a) Za lal;t.2, a;t:O. rclenje jednatine je x = 80 - 2, za a=O
jednacina je nemoguca; a
b) za I n I;t: 3, n;t: 0, re!cnje jednaCine x = 18n - 3, za n = 0
n
jednacina je nemoguca;
c) aka je a : 0, a ;t: 2, a;t: - 3, resenjc jednacine je x = 6 - a
-0 -2' - 3' d ,., . a+)'
zaa- ,a - l a-- Je na .. maJcncmoguca;
1 40'
d) aka je I a \ -2 ' a 1, jednacine je x = - , a ako je
I-a
a = I jednal:ina je nemoguca.
1282. x=a'-b',(la l ;<b,ab;<O).
1284.
1285.
1286.
1287.
1288.
a
x= 0, -I ).
2a+2
a'(a+ 2)
x=
a+1
x = 20, (x;< o,lxl;< 2o -4b),
x=o,(a;< o,lx\;<
4-a
y= a+2 ,(lyl;<4.a;<-2).
1289. a=-bneodredenaje).
1290.
1l91.
3
x= -, (Ial;< 2,a ;< 3).
4
a+b
a) Aka je x a, x b, b resenje jedoacioeje x= 2
b} Posle sredivanja data jednacina ekvivalenma je konjunkciji
(a;< Ol\ x ;< -3x;< 1)1\(1- 60)x= 13a-4.
13a-4 I
Akoje tj .
1-6a
13a- 4 5

, 1-60 19
{
II 5}
Akoa", 0'(;' -5' 19 "'x- 1- 60
31 1

1292.
1293.
jedinstveno resenje jednacine. Za a = i jednaCina j e nemoguca.
c) Posle svodenja data jednacina ekvivalentnaje konjunkciji
(m;< 111 x;< -211 x;< -1)11 (4m-I)x = 5- 8m.
5-8m
Za x;< --;< -2 => m;< -3=> m;< 0.
4m-I
Za m;< -1, 5- 8m ;< -1 > m;< l. Dakle, ako m f/. {I).}jednaCina
4m-I 4
. . di . 5- 8m Ak ' 1 1 . dn
lmaJe nstveno resenJe x = --. 0 Je m = , m = - Je acinaje
4m-I 4
nemoguca, nema resenja.
d) Ako je a;< 2, reSenje jednacine je x = a + 3 , a za a = 2 jednacina
2(a- 2)
je nemoguca.
w(n- M)
v = , ( v ;< W, n;< M).
M-n
peR +r)
I = , (r ;< p ;< 0, r ;< R).
r(p-r)
P-r'n
1294. s= , (r;< 0).
m:
3v+ h'
1295. r 3h" (h;< 0).
1 ,
1296. x="2(m-I)- .
I
1297. x = -abo
2
1298.
1299.
1300.
1301.
1302.
312
x=2n.
x= 2n+ I
1
X=-.
2
x=O.
Za b;e 0 i a ;e e reSenje x = za b = 0 jednacina je neodredena,
a za a = 0 nemoguca. a- b
1303.
1304.
1305.
1306.
4(a+l)
a) Za a '" 0, x = , ;
a + 2a+ 2
b) za a > -1, jer j e a' + 2a+ 2 = (a+ I) ' + I > 0 za svako 0;
c) x = 0 za a = -1.
a) Za m'" 0 i m'" 2 resenje x = m+ 1;
b) za n'" p'" 0 i JxJ;< p resenje x = ..!P...,(m,;n).
m-n
Data jednacina j e ekvivalentna jednacini:
(
x-a _ c) +( x - ae _ b)+(X- be -0) = 0
a+b a+e b+c

> + + =0
a+ b a+c b+e
{
II I)
>(x-ab-ae-be --+--+-- =0
a+b a+c b+e
I I I
> x -ab-ae - be= 011--+--+--'; O.
a+b a+c b+c
Odavde izlazi da j e resenje date jednacine:
x=ab+ae+ be.
Ako je _1_ + _1_ + _1_ = 0, data jednacina postaje identitet
a+ b a+e b+e
i zadovoljena je za svako X.
Data jednacina ekvivalentna je jednacini:

_!_!)+( X- b _!_2.)=0
be b e ae 0 e ob 0 b
> (x- a- b- e)(_1 +.!. +.!.) = O.
be ae ob
Ako je abc ;e 0, .2.. + .!. + .2.. ,; 0, resenje date jednacine je
be ac ab
x=a+b+e.
3\3

1307. Data je ekvivalentna jednacini:
(a+ + + I)+( b+:-X + 1)=
4x {I I I) a+b+c-x
=4- ,o(a+b+c-x -+-+- -4 =0
a+b+c abc a+b+c
(a+b+c- J 1.+.!.+!- 4 )=0
\0 b c a+b+c
I I I 4
.c:> x =a+b+cl\-+-+- - ;e O.
abc a+b+c
1308. Slicno prethodnom zadalku data j ednacina ekvivalentna j e jednacini:
1309.
1310.
1311.
1312.
1313.
1314.
1315.
1316.
314
(
x+b xl (X-b xl ( x-b b-X)
a+b --;; + a-b --;; + a
2
_b
2
(a+b)2 = 0
ab-bx ab-bx 2(ab-bx)
0
a(a+ b) a(a- b) (a+ b)'(a - b)
I I _ 2 )-0
,\a(a+b) a(a -b) (a+b)'(a-b) - .
Odatleje ab-bx= De x=a za ab:;t:. 0 i a:;t:. b.
a- 2
X=--.
a+2
a+b
x=-
l .
x=
(a- b)'
2(a+ b)
-I
Za m;e 3, x = --, za m = 3 neodredena a za m = - 3 nemaguca.
m-l
2m+2
x=
m-2
x= 1.
x= 3.
x =O.
1117.
lllS.
1319.
1320.
1321.
1322.
1323.
1324.
132S.
1326.
1327.
132S.
1329.
1330.
1331.
7
x=g'
x =6(a+ b),(lxl-.ea+b). Prlmedba. U zadacima od 1318 do
1332, treba koristiti smenu za 13 18,0 + b = c, za 1319. m+ n = b ild.
a'
Za a;e (m+ n) jedna6ne je x= -'--
m+n-o
Za I b+c l;e 2, a;e 0 jednacine je x = 8(b +c)- 2 za
b+c '
b+ c = 0, jednaci na je nemoguCa .
I
bl
b 0
. . d , . . 18(a +b) - l
Za a+ ;t:.3,a+ ;e rdenJ eJe nal,:LOeJex= ,za
a+b
a + b = 0 j ednacina j e nemoguca.
Aka je b + c ;at 0, b +c;ll!: 2, b+ c;;o! - 3 rdeoje jednacine je
6 - c-b
x=
c +b+3
I . . .. 4{m+n)1
AkoJ', Im+nlot- m+notl I ,a
2" -m-n
aka je m+ n = I jedna6na j e nemoguca,
Ako je a ot 0, X;C a, x ;t b+c, a+ b+c 0, b '# - c. rdenje je
o+b+c
x =
2 m+n+3
Aka je m+ n ot 2 i m+ n 3 jednaC!ine je x = 2(m+ n- 2>' a
za m + n = 2 jednacina je nemog
uca
, 1
Za la+ bl'# I i 0+ b ot 0 reSenje jednaC!ineje x='2(a+b-I).
m+n
Za I m+ n I ot x rcl:enje je x = U'
I
1 " -
Akoj, Ixl"(m+n) rclenJ'J,x-i
3(a+b)
Za I xl '# b) i 0+ b 0 jednacin
e
je x = 8
2 2 2(m+n)+l
SO' +;e x- .
Za l m+nl;e"2 ,m+n;e 1m n 3' -2(m+n)-3
I
m+n,,-I, x= 3(m+n+lj'
3
lIS

1332.
1333.
1334.
Za 0+ h ... 3, jednaCina ima jedinstveno resenj e x = - - __
a+b+3'
Data j ednacina ekvivalentna je jednacini:
---I + ---I + ---I +3- =Oe:o
(
x-o ) (x-b ) (x-c) 3x
h+c c +a 0+ b a+ b+ c
J 1 1 1 3)
+ c+a + o+b - a+b+c =0.
Odatle se dobija resenje jednacine x = a+ b + c.
Data jednacina ekvivalentna je laneu ekvivaleneija
(b - e)(-I- - _1_) _ (a _ d)(_I- __ 1_) = '>
x-a x -d x -b x - e
(b - c)(a- d) (a - d)(b - c) = '> (x- b )(x- c) = (x- a)(x- d) <>
(x -a)(x- d) (x- b)(x-c)
ad- be
(a+d-b-e)x=ad-be '> x = ,.
a+d-b-e
(x"'a,b,c,d i a+ b ... b+e).
1335. x = m, (m ... 0).
1336. x = ab, (101'" b).
1337. x = b, (ab ... 0).
1338.
1339.
1340.
1341.
a' + 2b'
x = ,(Ia l;eb).
a+b
x =_2_ (x ... .!. x ... .!. a+b ... o)
a+b' a' b' .
x =-91.
Z
I . .. 4a
a x ... - - resenJe Je x = -2 -.
a a + I
1342. x = -2a, (x ... 0, x;e a).
1343. x=a, (a ... O,X ... 0).
1344. x = a + b + e, (data jednacina je ekvivalentna jednacini
(
x-a _I)+(x- b _I)+(x-e -I) = 0).
b+e e+a a+b
316
1345.
1
x = , ,(x ... I).
a- +a+ 1
1346.
x = b, (x ... 0, a ... 0, b ... 0).
1347. x=ab, (a ... b).
1348. x = a + b + c. Uputstvo. Brojilac napisati u obliku
+ + + I}
2a
1349. x =--,(a'" b,x'" a, x ... b).
a+b
1350. x = I, za a ... b; za 0 = b neodredena.
a+c
1351. Za a'" c, x = , 2 ' za a = c neodredena.
1352.
a-+ac+c
3
Za a ... 0, x = - " za a = 0 neodredena.
2a-
1353. Neka je x - a = I, x - b = u, tada data jednacina se svodi oa
jednacinu
1354.
1355.
1356.
u 2 - 3u = 12 - 31. Ako se vratimo na nepoznatu x dobij a se
2(a - b)x = (a - b )(a+ b+ 3). Ako je a ... b;t :!: I, jedinslveno
resenje
a+b+3 .
x = . Ako Je a = b, neodredena.
2
9.2. Primena linearnih jednacina sa jednom nepolnatom na
resavanje raznih problema
x:(45-x)= 7 :8; 21 i 24.
_x_=2+_
5
_; 14i 33.
47-x 47-x
3
5
317

1357.
. b "1 2 N
Neka je imenilae razlornka x, lada Je roJ! ae "3 x. a osnovu uslova
zadatka je:
2
-x+5
3 .!. 2x + 15 = x + 15x = O.
x+ 15 3
Razlomak koji zadovoljava postavljeni uslov ne postoji.
1358. 15,4; 1,54.
1359. 25.
1360. lednaeina koja izlazi iz postavljenog uslova je neodredena, pa su
traieni brojevi: 12, 22, 32, 42, 52, 62, 72, 82, 92.
1361. 36.
1362. 45+ x = 2(x+ 22); kroz jednu godinu.
1363. (x- 5)4 = x+ 18- 5; majka ima 29 godina, keerka 11 godina.
1364. (x+ 1)(x+ 2)-(x-1)(x- 2) = 600 > x = 100.
1365. Neka je traieno rastojanje x km. Tada je rastojanje po etapama:
xkmxkm''''km .
"2 "3 ! "6 ' a vreme po etapama Je:
x x x
.l..; ..1.. i Po uslovu zadatka je:
80 60 40
x x x
160 + 180 + 240 = 23,
odakle nalazimo da je x = 1440 km.
1366. Neka je srednja brzina jednaka x km/c, a rastojanje izmedu A i B,
s kilometara. Tada je:
ss2s 112
-+-=->-+-=-I\sO
9060 x 9060x '
2'180
> x = --= 72 km/c.
5
1367. Ako je pFYa kosmicka brzina x km u sekundi, tada je druga
(x+3,3) km u sekundi, a treea (x+3, 3+5,2) kID u sekundi. Na
osnovu pretpostavke sledi: x(x+ 8,5) = (x+ 3,3)2 + 4, 12, odakle
nalazimo da je x= 7,9 km u sekundi, tj.: prva kosmicka brzioB
318
jednaka je 7,9 km/s, druga kosmicka brzina jednaka je 11 2 kmls
treea kosmieka brzina jednaka je 16,4 kmls. "
1368. 51 + 61 = 55, posle 5 easova.
1369. 601 = 80C t - 2,5); u 16 h posle 300 km.
1370. 301 + 221 = 728; posle 14 sekundi.
1371.
1372.
1373.
(
I I I)
-+-+- 5= 1,30 dana.
10 IS x
[
_1_ + '!']3 = 1 ; 9 easova i 45 minura.
4.!. x
3
[
_I __ 1_] x = 1 ; 3 easa i 28 miDuta.
I.!. 2.!.
3 6
1374. x+(x+ +(6':'+ 6':" 20) = 14500;
100 5 5 100
I. 4000 d; ll. 4800 d; ill. 5760 d.
1375. I. 6000; II. 8000; ill. 10 000; IV. 12000.
1376. 3 em.
1378.
1379.
1380.
9.3. Lineama funkclja I njen grafik
Antidomen ) (59)}
B = {1,3,5,7,9};f = {(l,I),(2,3),(3,5),(4,7, , .
I( -2) = -5; 1(0) = - 8; 1(3 - 1.(0)) = I;
l(f(x = 3 (3x- 2)- 2 = 9x- 8,
l(f( -x = 3 (3 (-x)- 2)- 2 = -9x- 8.
I(b)=ab+b
1(f(0 = a (a'O+ b)+ b == ab+ b
1381. l(f(x == 3 - (3 - x) == x.
319

1382. a) Grafici svib funkcija zaklapaju isti ugao sa x - os om a imaju
razlicite odsecke Da y - osi (51. 87);
x
51. 87 51. 88
b) imaju isti odsecak na y - osi, a razlicite ugaoDe koeficijente
(51. 88).
1384. a) Za x < 0, y = -x-I, a za x 0, y = x - I. PromeDe date funkcije
su prikazaoe tabelom, a grafik ima oblik (51. 89).
x
I::
-I 0
Y
'"
0
'"
-I / 0 /
e) graftk je prikazan na slici 90;
f) grafik je prikazan Da slici 91.
1
Y
1
x
:.s
---';.,
51. 89 SI.90
51.91
a20
1385. Ako je x < 0, tada je
x
y=x--=x-l.
x
Ako je x > 0, tada je
x
y=x+-=x+l.
x
Promene date funkcije prikazane su tabelom:
x
I::
0
y / -I
II
SI. 92
+'"
+1 /
+'"
a grafikje prikazan na slici 92. Tacke A iB ne pripadaju graflku jerza
x = 0 funkcija nije definisana.
1386. m= 2, y= 2x-4.
1387. k = 4, y = 2x - 3.
1388.0=2, y=-2x+4.
1389. m= 5.
1390.
1391.
1392.
1393.
m = 4, Y = 2x - 3.
0=-1, f(x)=-3x+5.
a) Za x<-I i x> I, y=2x -2;
za - I < x < I, y = - 2;
b) akoje x <O, y= 2x-I, akoje

c)zax<-I,y= -I,
za - I S x < I, y = x i za x 2: I, Y = 1.
I
..J- 2x- {-3X, (-2 S x < 0)
"I - -x, (OSxS4)
(51. 93);
b)B=
51. 93
321

1394.
1396.
a) Za -4 :Sx< 0, I(x)= -x-4;
za 0 oS x oS 4./(x) = x- 4, (,1.94) ;
b) B = {yj yE (-4, OJ) .
a) Nekaje x-2 = t, tadaje
f(l) = (1+ 2)+ 3 = 1+5" f(x) = x+S;
b) aka je x+ 1 = t, tada je
f( l) = 3(1-1)- 4 = 31 - 7 ..
f(x) = 3x-7;
x
c) f(x)="2+ I.
y
"
o

51. 94
1397. a) Primenom formule j -'(f(x = x dobija se f-'(J X- I) = x.
1398.
1405,
322
Re!avanjem ave funkcionalne
po f - I dobijamo trazenu
funkciju. Smenom ..!.x-l = t dohija
2 y
sex=21+2; tadaje
r' (I) = 21 + 2 (,1.95)
bl r'(x)=-x+3;
c)r'(xJ =.!.x+2;
2
d) r'(x)= - x+2;
elr' (xl=-3x- 3;
f) r ' (x) = 5-x.
Primenom definicije kvadratnog korena dobija se:
y =.Ix' + 5) ' = IxI+ Ix- itd.
,It
,
,
a) Linearna funkcija y = 10: + n sadrfi koordinatni pocetak aka jc od-
setak na y - osi n = O. Kako se data funkcija svodi na ablik
5 3-4p . 3-4p 3
P="4'
3-4p
b) - 3-=5<> p=-3.
1406.
1407.
. 2 I 0 I . 4
a)AkoJc p+ = .e:>p= - '2, prava
J
e
Y
=- 13;
5 20
b) 3p -S= Oe p =} ' x= '- 13'
3m-2n+S 2m- 5n+ 1 .
a) Data funkcija j e obhka y = x + , treba JC
m-n m-n
uporediti sa jednaeinom sirnctrale I kvadranla y = X, pa je:
3m- 2"+ 5 1/1 2m-5n+ I = 0, odavde sledi daje
m-n m-n
m=-3, n= - 1.
II 3
b)m= -"1,n=-"1'
1408. A=6,B =-6.
1409. S(I,-3).
1410. Y = x-I.
1411. m=4, y =21x1 - J.
1412. m= 2. y= -21-'1+4.
9.4. Sistem linearnih jednafina
1413. D .
1414.
1415.
1416.
1418.
1419.
1420.
b)(S, 2);
c) (3, I);
d) (4, n
.)(-2,3); b)(3, -2); }
((
-a- I IaER '
c) sistem neodreden a, -5 t
d) sistem neodreden , a E R).
aJ (8,-4); b) (5, 2); l c) (5. n
d) sistem je nemogue.
(-4, I). .
b
. ( 01'0) tJ
Sistcm ima bex raj . ron > _ 2 == 0
udovoljavaju j cdnaclnu 4x- 3y
sve uredenc paro
vc
kOJc
323

1421. (1,3).
1422.
(
.!. -.!.)
2' 2
1423. (13, 17
2
t
1424. (4, 3).
1425. (0, - 2).
1426.
1427. a) (3, 4); b) (5,-3); c) (8,5); d) (3, 2).
1428. a) Nemoguc; b) (1,-3).
1429. (2, I).
1430. (3, 2).
1431. Svi uredeni parovi koji pripadaju pravoj 5x- 2y = II su resenja
datog sistema.
1432. (3' H
1433. (3,2).
1434. (5,10).
1435 . (3,2).
1436. (5, 4).
1437. Sistem je neodreden, svaki uredeni par koji pripada pravoj
x + 5 Y = 5, je reSenje sistema.
1438. a) Uvodenjem novih nepoznatih,. na primer.!. = u, .!. = v, transfor
miSe se u ekvivalentni sistem: x y
14u+24v= lOA 7u-18v=-5,
odakle se reSenje dobija Gausovom metodom:
I I d . 1 1.1 . 1
u="7,v=3,ata a
j
e-;="7
I
Y
=3'
pa dobijarno sistema (7, 3);

32A
1439.
1440.
1441.
I I
c) smena: --= u; --= v, (I, 2);
x+2y 2x+ Y
I I
d) smena: u; = V; (5, 4).
x+ y -I x- y + I
I )
Smena: - = u, - = v, (1,5; 2,5).
x y
I I ))
Smena: -; = u, y = v, ( 5 ; "3).
) I
Smena: --= u, --= v, (4; 4).
x-2 y-3
1442. (7, 3).
I I
1443. Smena: 3 = u, 3 2 = v, (5,3).
2x- y x- Y
1444. (3, I).
1445.
(2, H
Smena: 1 =u,5x-4y+l= v,(5,4).
3x- 2y- 2
1446.
1447.
I I
Smena: - = u, - = v, (a, b).
x y
1448. (a+ b, a- b).
1449. (5, 2).
1450. (-2,-5).
1451. (2, 1)
145
1 _ = v, (I, I).
2. Smena: 1 - u, 2x- y+ 3
2x+ y-
1453.
(3,-1).
1454.
(5, 3).
1455.
(21,-2).
1456.
(-14,1).
1457.
(5,3).
3lS

1458. Sistem je nemoguc. nema
1459. (3, 2); (-5, 2).
1460. (%, 121}
1461.
(
44 _ 39).
7' 7
1462. Ako je x 0, y 0 tada sistem postaj e x + y = I, x + Y = 1. Resenja
su svi uredeni parovi ciji je zbir clanova 1. Za x < 0 i y < 0 sistem
postaje x + y = -I, x + Y = -I. Rdenja su svi uredeni parovi ciji je
zbir clanova - I.
1463. (2, I).
1464.

2'3' , " 2' 3
1465. (5, I).
1466. (2, I); (8,13).
1467. a) (2, 3);
326
b) (4, I);
c) da bismo izbegli rad sa razlomeima, korisno je izmeniti redosled
jednacina i za prvu jednacinu, ako takva postoji, uzeti onu jednacinu
u kojoj je koeficijent uz prvu nepoznatu I iii -I.
S obzirom na ovu napomenu, urnesto datog sistema uzima se ekviva
lentni sistem:
x+y=-I, 2x+y=0, 3x-2y=7.
Ako prvu jednacinu pomnozimo sa - 2 i dodamo je drugoj, a zatim
prvu jednacinu pomnozimo sa - 3 i dodamo trecoj, dobijamo ekviva-
lentni sistem:
x+ y= -I, - y= 2, -Sy= 10.
Iz druge i trece jednaCine dobijamo y = -2. Zamenom -2 urnesto y
iz prve jednacine naJazimo x = I. Prema tome, uredena dvojka
(1,-2)jejedinstveno reAenje datog sistema;
d) primenom Gausovog algoritma dati sistem ekvivalentan je
sistemu x+ y= -1/\ - y= 2/\ -3y= -3. Prema tome, za y se do-
bije iz druge jednacine y = -2, a iz trece y = I, to je istovremeno
nemoguce; dakle sistem je nemoguc.
1468. a) Ako prva pomnozi sa 2 i dod a drugoj, zatim se prva
pomnozl sa 3 I doda treeo] , dobl]a se ekvivalentni sistem:
( I)
x+2y - 5z = 6,
5y - 8z =17,
9y-19z=26.
Eliminacijom y iz druge i trece dobija se jednacina 23z = 23, pa je
sistem (I) ekvivalentan trougaonom sistemu:
(2)
x+2y- 5z = 6,
5y- 8z= 17 ,
23z = 23.
Iz sistema (2), sukcesivno iz trece jednacine, dobije se z = I, iz druge
y = 5 i, na kraju, iz prve x = I; dakle datog sistema je uredena
trojka (I, 5, I);
e)(4, 5. 6); d) (4, 3, 2); e)( I, 2. 3);
f) (2, I, -3); g) (10, 5, 2). (I )
1469. a)(5, 11, 17); b)(4,1, -I); e)(I,-2, 3); d) 1' 2' ,-1 .
1470. (5,3, - I).
1471. (-5,8,7).
1472. Sistem je neodreden.
1473.
(11,4,5).
1474.
(12, 24, 36).
1475.
(-10, 30, 20).
1476.
(2,3,1).
1477.
(2, I, - I).
1478.
(-1,6,8).
1479.
(1,2,5).
1480.
(9,7,3).
1481.
(6,2, I).
1482.
(6,2, - 2).
327

1483.
1484.
1485.
1486.
1487.
1488.
1489.
1490.
1491.
1492.
1493.
1494.
1495.
1496.
1497.
1498.
1499.
(6,4,2).
(1, 10,100).
(3, 5,7).
(-I, I, 2).
(6, 4, 2).
(4, 2,12)
(51,76, 1).
(0, I, 3).
(3, I, 1).
(99; 112,5; 504).
(
0- m(Ao+Bb+Cc) b- n(Ao+B+Cc) c- P(AO+Bb+CC))
Am+Bn+Cp' Am+Bn+Cp ' Am+Bn+Cp '
(5,10, 15). ' '.
(9,10, 17).
0,4,7).
a)(2, I,- 1); b)(-I,6,8); c)(-2,2,3); d)(4.5,6).
a)(5, 6, 7); b)(7, 6,5); c)O, 2: 3); d) (4,3,5);
0) (2, 3, 4); t) (2, 3, 4).
1 1 1 .
a) Smenom - = II, - = v, - = t dati sistem ekvivalentan je sistemu:
x y z
6u +4v+5t = 4/\ 311+ 8v+ 51 = 41\ 9u - 12v-lOt = 4
I 1 1
u =-Av=-At=-
3 4 5
Rdenje datog sistema je uredena lTojka (3, 4, 5);
b)(6, 12,8); c) (4, 3, I); d) (4, 3, 2).
1500, (4, 2, (Smena: 1. = u..!. = v..!. = t ).
x y z
ISOI. ( 1,3,5).
328
1 1 1
=11, =v =1
2x+3y 3y+4z . 3x+4z '
1502. Smena:
(4.2, 1).
1503. Dati sistem ekvivalcnlan je sistemu:
4 2 2 3 1 1 1 1 1
-+---= - 3/1.---+-= -111-+-+_ = I.
zyx zyx zyx
1 1 1
Zalim smeRa: - = II , - = v, - = I, (1, 2, - 2).
z y x
1504. (-1.1.2).
1505.
1506 .
1507.
1508.
1509.
Data produtna proporcija ekvivalentna je sistemu:
333333 333
-+-- - = 7A---+-= 1111.--+-+- = 5.
xy xz yz xy Xl yz xy xz yz
1 1 1 1 1 1 8
Nekaje xy =11, xz =v, yz =1, tadaje xy =3, Xl =2, yz ="3'
2 1 J
odatle x=3'Y=2,z=4'
(3,2, 1).
)(8, 12,4,8); b)(l.l. l. l): c)( I,- 1.2, -1); d)( I.2.l.4).
lzraz ab - cd(a, b,c. d brojevi iii izrazi) dogovomo se zapisuJc U
obliku kvadratne $erne 1 : 1 i nazi va detenninanta drugog reds
( lOati I:

2 b' I ) 2 + b'
b) 4; c) - 2; d) 0; e)o'-b'; t)a - ' -; go ,
h)Xl_yl;
329

1510.
1511.
15U.
1513.
1514.
/
2 4/
1 5 10-4 6 X" d '
Y
= 1 = --= - = 2, sistema Je ure em par (3 2)'
1
2 -1 2+1 3 ' ,
1 1
b)(4,f} c)(2,-I); d)(3, I).
. (I 2(1-m)
a) Ako je m 'I' 2 sistema --, , a za m = 2, sistem
je nemogu6; 2-m 2-m ( )
b) ako je iaI'I' 4, sistem ima jedinstveno resenje _1_, _2_ ,
za a = 4 neodreden, a za a = -4 nemogu6; a + 4 a + 4
c) ako je ab'l' 0 sistema (3b,-2a), a za a = b = 0 sistem je
neodreden;
d) zaa 'I' 0 jedinstveno resenje (5, -a), za a = 0 sistem je neodreden.
a) Za m'l' 0 i n 'I' 0 jedinstveno resenje (m, n) a za m = n = 0 neo-
dreden; (3m+ 8 4 - 9)
b) sistem ima jedinstveno resenje , ,m ;
m +6 m'+6
c) ako je m'l' 0 i m'l' 3 jedinstveno rdenje:
(
m+2 m+l) . . .
--,--, za m= 0 I m= 3 slstemJe nemogu6;
m m-3
d) za a + b 'I' jedinstveno resenje (_1_, a za a + b = 0
sistem je nemogu6; a + b a + b
e) za a"# 9 jedinstveno resenje (-a - 11, a + 9), za a = 9 sistem je
neodreden;
f) za a 'I' -6 jedinstveno resenje (10 - a, a - 6), za a = -6 neodreden.
b) Za I a 1"# b jedinstveno reenje _b_); za a = b sistem je
a-b b-a
nemoguc, a za a = -b neodreden;
c) za lal"# b reenje (_a_,_b_); lal = b neodreden;
a-b a+b
d) za I a 1"# 3b i ab "# 0 resenje je (a + 3b, a - 3b).
(a,-a).
(a- 2b+ 3c,a+ 2b- 3c).
1515.
(
abc abe)
ab + ac + be ' ab + ae + be .
1516. a!b).
1517. (a
4
+a' b' +b', -ab(a' +b' )).
1518. (-b' , b(a' : b' )
1519. (a 'I' 0).
1520. (a- b,a+ b), (ab 'I' 0).
1521. (a+ b, (ab 'I' 0).
1522. (a,a+ b).
1523. (_a_, _b_), (a 'I' 0, a '" b).
a+b a+b
1524. (a- b, b-c).
1525. ( a
4
a
3
(I+a+a : )(a",0, a", 1).
(1 +a)(1 +a' ) (l+a)(1 +a-)
1526. (a
3
+b
3
a' +ab-2b')(a= 0, b'" 0).
2b" 2b
1527.
1528.
1529. (a,-a).
331

1530. Dali sislem ekvivalenlan je sistemu:
x-c y +b y+b-a-c x-b-a- c
---I +--- I=OA + =0.
a+b a+c o-b b+c
Rezultat: (0 + b+c,a+ c - b)_
1531. Iz prve jednacine koristeci osobinu praporeije: aka j e = E, onda
n q
. m+n p+q _. 2x o+b-c a+b-c
1532.
1533.
Je --=--, dablJase -= <> x y_
m-n p-q 2y a+c-b a+c-b
Zamenom xu drugoj jednacini nastaje lanae ekvivaleneija
o+b-e
"---"---..:. y + c
"a-,-+".c_-"b,-_ a+b ( b)( b) (a+c)(a+b-c)
= --Co a+ y+ =
y+h o+c a+c b
(a+c)(a+b-c)y
(a+ b)y- = c(a+c)- b(a+ b)o
a+c -b
(a + b)(a+ c) - b(a+ b) -(a+c)(a + b) +c(a+ b) hi
y =c(o+b)-b(at 0
a+c h
c(a+b)-b(a+b)
y b =c(a+b)-b(a+b)o
a+c
y =a+c-b, x =a+b- c. (a+b-e, a+c - b).
Cb+:::"+bc ' be}
Zak
1 . . 2
= i sistem Je neodreden, y> 0 za x> 5'
1534. a) Za 101" b i ab .. 0 relenje je (a+ b,a- b).
zaa J mstvenordenJe --, _ zaab=Oslstemne
b)
b ..
0 'ed' . (a+b a - b) . 0
dreden; 2 2
2:e::b;t 0 reknje je (a: b , a: b). a za ab = 0 sislem j e neo-
d) (0
3
- b
3
, 0
3
+ b
l
).
1535. m+n)',(m-n)').
332
1536. a+b)',(a-b)').
1537. (211 + I, ] - 2n).
1538. a)( 2n- l, 2n
n
+ I}
b)(a
l
+b
1
,a
2
_b
2
),
1539, a = 2, b = 2 iii a= O,b=O,
1540. a =l ilio=-2.
1541. a)a = 3; b)a=-2.
1542. a)m=-3 b)m=3.
1543.
1544.
1545.
k .. 2.
16 8
P=i7 , q=i7
a) Sabiranjem sve tri jednacine dobija se:
(m+ 2)(x+ y+ z) = m
l
+ m+ I.
Aka je m.,t - 2, tada je:
m
2
+m+ 1
( I) x+y+z = .
m+2
Kombinovanjem (I) sa sve ui jednacine dalOg sistema dobija se:
m
2
+m+1 m
2
_ 1
x(1-m)= 1=--.
m+2 m+2
(m-I ) ml+m+ ]
y(I -m) =
m=--,
m+Z
m+Z
m
2
+m+1 1 (m_I )(I _ m
2
)
z(l -m)= -m = +2 -
m+2 m
Za m;t; J dao ' sistem ima jedioslVeno reknje:
(
m+ I I ( I +m)')
- m+2'm+2' m+2 ' ,
. J-ednu jednatmu:
Za m = I dati sistem se SVodl same na
x+y+z =l, za x=aER i
neodreden J' e i ima beskonac!no ---Aena troika
fJ
- -"cnje sIstema 'J
y ={JER,z=l-a-
(a.f3.I- a - fJla E R AfJ E R>
333

Za m= -2jednacina (1) poslaje:
O(x+ y + z) = 3,
fada je sislem nemoguc;
b) sumiranjem sve tri jednacine dobija se:
(0+ b+c)(-,+ y + z) O.
O. ondaje x+ y+z = 0, paje x+ y= -z.
z+x=-y.y+z=-x.
Dalje dati sistem svodi se na oblik:
0,
0,
(0+ b)(-z)-cz + 0,
odakle se dobija jedinstveno rdenje

c) (-obc,ab+ bc+ac,-a- b-c).
1546. (b
1
- be + c
2
, 0
2
-ac+ c
2
, a
2
- ab+ b
1
).
1547. Ako se prva jednaeina podeli sa ab, druga sa ac, a treea sa be.
(abe.,e 0) dobija se sislem
1548.
yxcxzbzya . . ,'
-+-= -11- + - = -11-+- = -. Zblr sve tn Jednacme
baobacac cb bc
.. XYZI(CbO) .
slstemaJe -+-+- = - -+-+-. Odavde Je
ab c2ab acbc
(
(C-d)(b-d) (a-d)(c-d) (b-d)(O-d))
(c-o)(b-o) '(0- b)(c- b)' (b c)(a- b) .
1549. (a- 6 a+ 6 a+ 12)
3 '3' 3 3 .
334
1550.
1551 ___
1552.
9.5. Primcna sistema linea rnih j cdnafina n. i . .
re avanJe rll2n1h
problema
4x+(y+ 4) SOA 3-,- f 22; (9, 10).
(x+ 3):(y + 3) = 1 : 2 1I.l = 2 sistem J' e neodreden
x x .
(6,3).
S
1553.
7
9
1554.
1555.
1556.
1557.
1558.
7
Na osnovu pretpostavke dobija se jednafina:
y'" (x-I)(y- I)= I.
celi brojevi x- I i y - I imaju proizvod I, 10 tra1eni par (x, y )
mora bili sistema:
(x-I = Ill y -I = I)V(x- 1 =- l l\y-I=-I), odakle izlazi
relenjc (0. 0) ;!i (2, 2).
OlOaee se sa x i y teiine u ki logramimn prvog i f rugog metala u
splavu. Na osnovu prerposlavke dobija se sistem:
px qy 100b-aq ap- IOOb
x+ y=al\-+-=bo x= I\y=
100 100 p-q p-q
Neka je p prost nepat8n broj. a x i y prirodni brojcvi. Tada je:
x'- y' p"' (x - y)(x+ p.
je p prost broj , tada Je:
p+1 p-I
x - y= I l\x+ y= PQ x=2I\y=2'
Dakle, prost broj p moie se predslaviti kao razlika kvadrato dva
. p-I
prirodnabrojax
2
- yl akojcx= p+ " Y=T'
Na osnovu prerposlBvke sledi: 25 _ 7' 2S = 5' 25-
x' - y' IDS'" (x- y)(x+ 3 .-
Poslednja jednaCina ekvivalentna JC (x- y = 7 II
(x-I IA x+ 10S)V(x- y= 3AX+ y-
Ax+ IS)V(x- SAX+ 21),
odakle izlazi da je: 1 1 2 _ tl2 _ 4
2
-
-8 - .
335

1559.
1560.
1561.
1562.
1563.
1564.
1565.
1566.
1567.
1568.
1569.
1570.
1571.
I I I 6 9 51 . 2
_+ _= _1\_+ - = -, 14 casova I 18- casa.
xy 8 xy56 3
I I I 9 6 2 .
_+ _= -11-+-=-,18 dana I 36 dana.
x y 12 x y 3
IOx + y lOT ' b . . 56
='':''';'''<'=S+-AI0x+y=1 y + x. raZeD! rOJJe .
x+ y x+ y
IOx+ y 7 T . b . . S3
x - y =5A =2+ . mem rOJJe .
lOy + x lOy + x
9s-m 9s+m
x + y = sA lOx+ y = lOy-x-m, x= -I-S-' y= - I-S-'
Aka su godine sina sada x, a godine oca y, tada je
y -4 = 7(x - 4)/\ y +4 = 3(x+ 4), odakle izlazi x = 8, y= 32.
x+ y = 46/\ x+ 10 = 2(y+ 10 , 12 godina i 34 godine.
IA-'-=L.-'-; (JI+L))I+ 100)).
x y x 100 y '\ 100"\ p
d(a+b) d(a-b)
aVI +av
2
= dll.av1 - QV1 = de VI = lob ' "'2 = 2ab
p-r 2r+ p
--em '--em, za p > 4r.
3 3
x 3 z 3
x+ y+z = SOA- = 3+-A-= 3+-;(IS, 6,57).
y y x x
x+ y+ z = 16/\ lOOx+ 1Oy+ z-(IOOx+ 10z + y) = 72/\
lOOx + 10y+ z 7
= 76 + -. Tra!eni broj je 69 1.
y y
Ako su trafeni brojevi x, y, z, a dati zbirovi a, h, c tada je:
x+y=aAy+z=hAz+x=c o
a+c-b a+h-c
x= I\y= I\z=-
222
1572, 1 0
336
1573.
1574.
1575.
2mnp 2mnp 2
x= lIy= Az = mnp
mn+np- mp np +pm-nm pm+mn-pn'
9.6. Linca rne nej ednacine sa jedoom nepoznatom I njlhoyo
relavanje
21
a) x> -;
19
b) x < 2; c) x > 0;
1
d) X<-.
4
a)x<7; b)x <l; c)x S 3; d)xs2..
8
a)2!5x:::o4; b)-4 < x<l; c)x E(- oo,-I )U(4,+ lXI);
5
e) -3:S x :s - -.
3
1576. 5.
1577. -I.
1578. a) Razlikujemo tri slutaja:
1 ako je m> 0, tadaje mx > 3 <> x paje re!enje svaki broj koji
m
. . 3
Je ve",1 od-;
m
r ako je m < 0, tada je mx > 3 <> x pa je rclenj e svaki broj koji
m
. .. d 3
Je manJI 0 - ;
m
r ako je m= 0, lada nejednac!ina g1asi O'x>3; i oerna ni jedno
.
b) za m= Ije 0 ' x< 3, paje x ma koji realan bro);
m+2
akoje m> I, tadaje x <- I'
m-
m+2
ako je m< I, tadaje x >1;
m- 3 m- 3
m-
. ) <2 .. >-um>2:X<-2 .
c) zam=2, xE(-oo,+OO zam , '" 2-m -m
1579. a) -2:s; x:s; 9;
b) 53 <x<20; e)xE I2l
4
137

0)x>5
19' 9' -
1580. a) Koristimo ekviva\enciju
1581.
1582.
338
AB > 0<> (A >OAB > O)V(A <OAB < 0),
gde su A i B bi la koji realni brojevi. Tada je:
(x-I)(" -4 0<>
e (x-I > 0" x-4> O)V(x-\ < 0/\ x- 4 < 0)
e (x> JAx>4)V(x< l/\x<4)
<:> x> 4v x< I.
Prema lome, polazna nejednacina je ekvivalenrna sa disjunkcij om
x>4v x< I.
b) Iskoristite ekvivalenciju
AD .(A < DAB> O)V( A > DAB < 0); -3 sxs5;
c) Iskonstlte ekvivalenciju
A
B > 0<> (A >OAB > O)V(A <OAB <0); 2 <x<5;
d)-3:$x<4.
. x-I 3 x-I 3
a) KakoJe--<-<> ----<0
x-2 2 x-2 2
2(x-2)- 3(x- 2)
<> <0
2(x- 2)
4- x
<> <0
2(x-2) ,
tada se primenom ekvivalencije:
A
B <O<>(A>OAB<O)V(A<OAB>O)
dobije daje xE(-oo,-2)U(4.+co);
b) xE (-"',-5)U(I,+"');
c) 3<x<4.
a) {xlx= I, 2, 3, 4};
b){mlm= I, 2};
c) {yly= -4,-3, -2, -I}_
1583. a){x I x = I};
b) {mlm=-5,-I,-4,-3,-2.-I};
c) {yly= -2,-1, 1,2, 3} .
1584. a) x < I;
b) x> 5; c)x>-2;
d)z<O;
)
1 '1- 0 n
e x>211 x< ; l}x<4 iii x>2.
1585. a) b) nE(-H
1586. kE (-2, 3).
1581. 2)-
2' 2 '
2'a)kE(-1, 3); b)kE (-I.S);
IS88. -2<m<4.
1589. 0<-3.
2a
x= --- aE (-'" -2)U(-I,+"')'
0+2' ,
1591.
1592.
a- I 2
x= n -nE(_oo,_2)U(-I,+oo).
2(n+ I)'
bE
3b - 4' 3
1593.
1594.
1595. -2 <m<-1.
1596. a> I
1597.
2 _ _ 5
m> --Ih m< --,
3 2
1598.
nE(-2.
IS' 7
1599. 2.)_
3'4
1600. m> 2.
339

1601.
1602.
1604.
1605.
1606.
1607.
1608.
10-Sa 20-13
x = 3(a+3)' Y= 3(a+3) , (a la = 3, 4, 5, 6).
7 - m 2+m
x=-- y=-- {mlm =4 5 6}
m-3 ' m-3' ".
) xE b) xE 0);
cJ x E d) xE
.) xE (-4, 2); b) xE
xE (-3,
xE 0).
xE (-3, O)U(O,+
1609. XEH)
1610.
1611. xE (-I, O)U
1612. c)tE(-I,2S;O,75).
1613. a)xER;
1614,
1615. xER.
1616.
1.)
'2 .
1617. xE
1618, b)XE(-H)
1619. a) -4s xS 7; b) xE 0, c) xE 0, d) 2 sxs9;
f)xE(I,+"']; g)xE[3,4]; h) xE( I, 3).
341)
a) Na osnovu pretpostavke a < b ==- a + a < + b
a+b a :::;Io2aca+b
(I) a<-2- '
1620.
takode oa osnovu pretpostavke a < b => a+ b < h+ b
a+b =>0+6<26
(2 ) -2-<b .
lz (I) i (2) sledi tvrdenje:
a+b
a<--<b.
2
c) Na osnovu pretpostavke a < b" c > 0 => ac < be =>
b b b
a a+c
a +ac<a + c=>a(b+c)<b(a+c)=>-c_
b b+c
time je tvrdenje dokazano.
1621. Primedba. - I" AritmetRka sredina A POZilivnih hrojeva a i h je:
<1</' 0+ b
A=-.
2
.,
2" Geometrijska sredina G pozitivnih brojeva oi h je: G = .lab .
., 7nb
3" Harmonijska sredina H pozitivnih brojeva oi b je: H = -b.
a+
Uocimo Ii tacou konjunkciju (k), sledi lanae
(k) ((a-b) '
, (au)' b
(o+b) -2- "a
(1) a: b "..Jab, tj. A "G.
Dalje slede ekviva\encije:
a+b "a+b I
2ab 0 :.Jab'
(2) 2ab S..Jab '" H ? G.
a+b
Jz (I) i (2) sledi daje H S GSA. .
lfi22. Aka iskoristimo dokazanu nejednakosl A tada JC
a b
lab a b
0 b+;2: 2 .
341

1623.
1624.
1625.
1626.
1627.
)42
Ako se iskoristi dokazana A G. dobija se
(I) i
Na osnovu prelposI8Vkc sledi:
(2) .
Nejednakosl (Ilie svodi. aka se uzme U obzlr (2), na obhk:
(3) i l-c2:2.Jab.
Njihov proizvod daje tvrdenje.
lskoristili otiglcdne nejednakosti
(a-b}l 'i:!O.(a-c)l2:0,(b-C)l2::0 i pretposlavku.
Na osnovu prtipoSl8vke sledi:
, " "2 ( b)'
Ql 2!a
z
-(b- c)", b- 2: b' -(c-o)". c 2: c - Q- '.
Njihov proizvod: a
2
b
2
c
Z
2:(0+ b-c)l(a+c- b)l(b+ c - a)2 e
abc 2:(0+ b - c)(o +c - bleb + c-o).
9.7. Gramka interprelacija sistema linearnih nej ednacina sa
dve DepOIRate. Reb vanje problema Iinearnog programiranja
Srafirane oblasti prikazane su Da sliei 96 a-d.
51. 96
Na sliei 97 prikazane su oblasti pod c) i d),
SI. 97.
1628.
1629.
Konstrui!imo najpre skup dopustivih re!enja. Da bismo to postigli
granke pravih: x- y= 3, x = 4, x+ 2y= 10 i x- y = 2
i ispitajmo da Ii koordinatni poi!elak zadovoljava odgovarajuce
Zamenom x = 0 i Y = 0 dobijamo da su sve dale neJe-
dnatine latne. Prema tome,
skup dopuslivih je
oblast na slici 98, pri
temu su uzeti i uslovi nenega-
tivnosli 0 i Y 0).
Funkcija cHj a je L = x+ y.
Varirajuci L dobijemo familiju
pravih. Od svih pravih koje
seku skup dopustivih
treba odrediti onu kod koje je
L maksimalno. Kako L Taste,
grafik prave x+ y=L se SI.98
translalomo pomera sleva nadesno. Ekstremum (maksimum) funk-
cije bice dostignul kada prava x+ y = L sadrZi tatku (4, 3). Tada je
max.L = 7. Da smo tra:Wi minimum, on bi bio dostignul za oou
pravu koja saddi latku (0.0). Prema lome, bilo da trafimo mak-
simum, bilo minimum, dohijemo tacno jedno
najpre prave;l;- y= I, 2x+ y = I I, y=5ix+ y= 1 j
ispilajmo tatoosl odgovarajucih nejednakosti ulaNd 0(0, 0). lame-
nom x = 0 y = dobijamo da
su prve cetiri nejednacine
lacne, a da pela nije. Skup
dopustivih rdenja srafiran je
na slici 99. Na istoj slici prika-
zane su i neke od pravih
2.< - y=L(LER). KakoL
opada zdesna ulevo, minimalna
vrednost se dobij e za pravu
2x- y= 3, pa j e min.L =-3.
Tacke lz skupa dopustivih
resenja, koje sadrii prava
2x- y= 3, jesu sve tacke duzi
cije su krajnje lacke (0, 3) i
SI.99
(1,5). Prema lome, u ovom slucaju problem nema jedinstveno
vee ima beskonacno mnogo
)4)

1630.
Funkci'a L, ima najmanju vrednost L, = 2 za.x = 2 i y = a najveeu
vrednC:st nema (sl. I 00). se zaklJucuJe da funkcljaL, nema
najrnanju vrednost, a da je najveca max L, = -I za x = 0 1 Y = O.
51. 100
1631. a) maxL= 33za x =2, y =5; b) max L= 28 za x= 6, y= 2;
c) min L = 33; d) nema resenja; e) max L, = 46, min L, = 20.
344
X GLAVA
10. RAZNI ZADACI
1632. x= 2.
1633.
1634.
Sistem 3x+ y= 1311 x- y= 7 ex = 5y= -2, zoaci i treea jed-
nacina treba da sadrZi R(5,-2), tj.: (a- 2)' + 10 = 10 e a = 2.
pravouglog trougla P = ab. Ako se uzme u obzir
, 2
" (a+ b) ab
pretpo5tavka, doblJe se = - e (a- b)' = 0 e a = b.
8 2
Rezultat: a = 45,f3 = 45,), = 90.
1635. Dati izraz postupno se transfonnise identicnim transformaeijama na
sledeei nacin:
(a+ b+e)(ab+ be+ae)-abe =
= a'b+ b'e +e'a+ab' '+- be' +ea' + 3abe-abe =
= (abc'+a'b)+ (b'e + ab' ) + (ae' + a' e)+ (be' + abc) =
= ab(a+ c)+ b'(a+e)+ac(a+c)+ bc(a+e) =
= (a + e)(ab + b' + ae+ be) = (a+ e)(b(a+ b) + c(a+ b =
= (a+e)(a+ b)(b+e).
1636. Analiza. - Upisani trougao ima uglove
1637.
od 60, pa je i on jednakostranican.
Trouglovi AKM ,ELK i CML podu-
dami su medusobom. Pravougli tro-
ugao AKL ima ostre uglove od 30 i
60, pa je AM = 2AK. Konstrukeija
i dokaz slede neposredno iz analize
(51. 101).
c
Dati izraz. transfonnaeija- A ___ --I> B
rna, postupno se rastavlja na cinioee K
na sledeci
a' -a = (a-l)o(a+ I)(a' + I) =
=(a-I)a(a+ I)a' -4)+5)=
51. 101
= (a- 2)(a- I)a(a+ 1)(a+ 2)+ 5(a-l)a(a+ I).
Kako su prvog sabirka pet uzastopnih eelih brojeva, njihov
proizvod je deljiv sa 30, a drugi sabirak ima za cinioee broj 5 i tri
uzastopna eela broja, pa je njihov proizvod deljiv sa 6, a proiz-
vod u drugom sabirku sa 30; dakle i dati izraz je deljiv sa 30.
345

1638. Trouglovi KLM i QMP su podudami
(wto?). odakle sledi
KM = PQ (sl. 102).
1640. Za x = 2 dobija se
1641.
1642.
1643.
1646.
346
f(2) + 3fW = 4,
a za x = .! dobija se

Rezultat eliminacije iz gornjih
je
odakleje
4
13
f(2) = - 32'
SI. 102
je MN srednja linija trougla BCD, to je MN IIBc, tj .
MN .l CA. i CD.l AM, to je N ortocentar ACM, a AN je
visiDa istog trougla, tj . AN .l Me.
Nekaje AM nCB = {K}, tada se primeni nejednakost trougla najpre
ns trougao AKC, pa na trougao MKB:
AK<AC+CK
MB<MK+KB;
posle sabiranja ovih jednakosti dobija se
AM+MB<AC+CB.
Kvadriranjem i svodenjem sli cDih monoma pretpostavka se svodi na
oblik:
2x' + 2y' + 2z' - 2xy- 2xz - 2yz = O.
Odavde izlazi da J e :
( x - y)' +(x- z) +(y- z) ' = O.
Zbir kvadrata jednak je nuli ako j e svaki sabi rak j ednak nuli, tj .
x - y = 0, x- z = 0, y - z = 0; odavde sledi da je x =.y = z.
Prava MN produzetke strani ce AB i AD (sl. 103) u tackama Pi
Q. Trouglovl : MCN i NQD su medusobno podudami
pa je PM = MN = NQ. Posto j e MN srednja li nij a trougla
BCD, tadaje MN IIBD. Prime-
nom Talesove teoreme sledi
BK=KL=LD.
1647. 81.
I
1648. X=-.
2
0.
1649. Vrednost datog izraza A = 0, SI. 103
dakle ne zavisi od a i b.
p
1650. Ako se kvadrirajednakost( I) i uzme u obzir jednakost(2), dobije se :
(3) xy = ab,
Ako se (I) kubira i uzmu u obzir (2) i (I), dobije se tvrdenje.
j"".J p' + + p'
1654. Neka su a,j3, y uglovi trougla ABC, a a, ugao
trougla sa temenom u A. Posto je na osnovu pretpostavke
AE = AD, tada je L DAE = 60 i LADE = 30. Iz L ABD sledi :
2
(I) j3 = a
2
, - 30,
a iz ABC sledi:
(2)a, =j3+y.
Iz (I) i (2) dobija sc j3 = j3 + y + 30.
Odavde sledi j3 - y = 60. 2
1655. Neka je trazeni dvocifreni broj lOx + y, na osnovu pretpostavke
moze se fonnirati jednacina J , tj.:
10x+ y x
= y+-
Y Y
10x+ y = y' +x
9x= y(y -I)
x = ::...y(o.::Y_-_I...:..)
9 .
x i y prirodni brojevi manji od 10 i zadovoljavaju poslednju
JednaclOu, lzlaZl da Je x = 8, y = 9, a trateni broj je 89.
347

1656.
1658.
1659.
348
. I' ITO glovi AMB i ABN imaju istu (zajednicku)
AnalIza. - Pravoug I u
hipotenuzu, koja pri
pada datoj pravoJ p.
Na osoovu teoreme
.. U gao nad
je prav" sledi da. Je
du!, ciji su kraJevl
date take MiN, teti
va polukruZnice pre
cnika AB. I'
KOMtrUkcija. - Neka
je s simetrala date dufi
MN, a sn p = {O}.
kruZni
cu K(O,OM). Dva te-
mena trougla su tacke
Ai B,knp = {A,B}.
Treee terne C tIougla se do-
bije u preseku pravih AM i
BN (sl. 104). Dokaz se lako
izvodi na osnovu anali ze i
konstrUkcij e.
Ncka je HQ-LAB
DP -L AB (sl. 105). lada je:
( I) t>BQH =. t>CLB

(2) t> APD =. t> ACL

Hipoteouza trougla
E
AB = AL+LB. Na osoovu ( I) i (2)
sledi da je AB = PD + QH, cime je
dokaz zavrSeo.
Data se svodi na oblik
y = Ix - II-\x + 3\. Ako se uzme
u obzir definicija apsolutne vred-
nosti, onda je:
l )x <- 3f1y = 4,
2) - 3 s x < I fI Y = - 2x - 2,
3) x 2:ifl y =-4.
Grafi k je prikazan na sl. 106.
SI. 104
c
I
I
I
K
y =,
L
SI. 105
SI. 106
y
A
o
/
I
I
I
I
/
p

1660. Neka su brojevi min. Na osnovu pretpostavke je:
n I
(I)
5 5
m 2
(2) k,lEZ.
5 5
Razlika cetvrtih stepena podeljena sa 5
n' - m' (n' + m')(n' - m')
R = = .'------'-''---...:.
5 5
ako se uzmu u obzir (I) i (2), tadaje
5(5k' +2k+5I ' +41 + 1)(25k' + IOk-51
2
-201- 3) Z
R= E ,
5
cime je dokaz
1661. Po pretpostavci imamo da je
ax+b=kM,MEZ,ex+d=kP, PEZ.
Odavde se dobija da je b = kM -ax i d = kP - ex.
Razlika ad - be = a(kP - ex) - c(kM - ax) = k(aP - eM} E Z.
Dakle, razlika ad- be je deljiva sa k.
1662. Zaa'" 0, x = 2a+3;X<_I,XE(0,2).
2a -3 2
1663.
3
Za a"'-,
2
x>2 zaaE(-6 _2).
2a+3' , 2
1664.
Ako je a'" 9, sistema je (-a - II, a + 9); da bi x 2: i
y SO aE(-oo,-II}.
(
10- 2 a-6)
1665. Akojea'" -6, sistemaje -2-' -2- ,Y = 3x za a = 9.
Za a '" j ednacine je
3

3a- 4 ' , 3 '
1666.
1667. L MAN +L MEN = 180.
349

1668.
1669.
1671.
350
. b ' A 'Iea u odelJ' enju a y broj uilenika sa ocenom
eka Je x TOJ u"em
dobar. Tada je
-=+-=+-=+ y= y = 7x (:c,yE {2 1, 22 ..... 39)).
6 3 9 18 . .
7
. d I" sa I8zax -18i x =36 .... , 39}, paJebroJ
xJc eJlvo - , . .' .
uilenika u odeljenju 36, a sa ocenom tn oeenJeno Je 14 uilemka.
Kvadriranjem prve jednakosti dobija se:

(a' +b' - c')' = 4a'b'
(I)a' + b' +c' = 2a'b' + 2a'c' + 2b'c'.
Kvadriranjem drugejednakostije (a' +b' +c')' = I' ""
, ., ., , 4 b' ,
(2)2a'b'+2ac' +2b'c' =I-a - - c.
Iz ( I) i (2) dobijamo:
, , 'b' 4 I
a'+b'+c' =I-a -b - c + + c ="2'
Ako je y 0, tada je
y= x+1 x - 3 Odavdeje:
a) 2x-3;
b) < 311 y = 3.
Ako je y < 0, lada je
Odavdeje:
a) 311 y = -2x+ 3,
b) y <O)x<3I1y=-3
(51. 107). 51. 107
I nailin. - PoslUpno transformiSemo dati izraz na ovaj nail in,
n' + lin = n(n' + II) = n(n' -I + 12) =
= nn-I)(n+ J)+ 12) = n(n- J)(n+ 1)+ J2n.
Prvi sabirak je deljiv sa 6 jer je proizvod tri sukeesivna broja deljiv
sa 6. Drugi sabirak je deljiv sa 6 jer je 12 deljivo sa 6.
n nacin. - Broj je deljiv sa 6 ako je deljiv sa dva i sa tri o Broj je de,
Ijiv sa dva ako je deljiv sa n = 2k i n = 2k + 1. Broj je deljiv sa 3 ako
je deljiv sa n = 3k, n = 3k + lin = 3k + 2. Lako se proverava da je
ovo rvn1enje u ovom zadatku ispunjeno.
1672.
1673.
1674.
1675.
1676.
1677.
1678.
Dati izraz poslUpno na sledeci nacin:
a ' +1 a'-1+2 (a-I)(a'+a+I)+2, 2
--= =a'+a+l+--.
a-I a- I a-I a- I
Dati izrazje ceo broj ako i sarno ako je a-I = 1 i a-I = 2.
Odavde sledi da je a E {-I. O. 2. 3} .
Kako je z = -x- y, tada je:
z' = - x' - y' -3x'y-3xy'.
Odavde sledi da je:
x' + y' + z' = -3xy(x+ y) = -3xy(-z) = 3xyz.
Dakle. zbir kubova ovakva tri broja je deljiv sa 3.
Ako se odrede zbir i razlika datih jednacina, dobijamo da je:
I(_x_) = 3x i g(2x+ I) Ako se uvedu smene _x_ = t i
x - I 2 2 x-I
2x+ I = z. lako se dobija da je I(x) = i g(x) = x -I
2x-2 4
Data jednacina se postupno svodi na ekvivalentne jednacine:
, , ' 2 '
x +xy+y =I""x'+ xy+y-=I+xy
"" (x+ y)' -I = xy
"" (x + y+ I)(x+ y- I) = xy.
Na osnovu pretposlavke treba odrediti koji celi brojevi su reSenja
poslednje jednacine. PoSto su x i y eeli brojevi to x + y + 1 i x + y - 1
treba da budu celi brojevi. Treba reSiti u skupu eelih brojeva sledece
sisteme:
(x = 0 II x+ y + I = O).(x = 0/\ x + y- I = 0),
(y= Oll x+ y + I = O). (y= o/\ x + y -l = 0).
(x+ y+ I = xII x + y- I = y), (x + y+ I = y ll x + y -I = x).
(x + y + I = - xII x + y -I = - y ),
(x+ y + I = - yll x+ y -I = - x).
Skup uredenih parova {( 0, -1);( -I, 0);( 0, I );( I. 0);( I, - 1);( -I, I)}
su sva eelobroj na reSenj a.
Straniee pravougaonika su: x = 3,3 i 3x = 9,9 iIi x = 4 i 3x = 12.
Straniea kvadrala je x = 12 em.
l edna dij agonala romba j e visina h = 2.Js em, koja odgovara osno-
VIC I Jednakokrakog trougla, druga dijagonala d = 4 em, a 5trani ca
romba x = 3 em.
351

1679. d, = 40 em, d, = 63 em.
1680. 0 = 39 em. b = 25 em.
m=O.
168\.
1682.
Drugi polinoro je oblika Q(x) = x' + x+ e, e je realan broj. Iz. iden-
titeta P(x) = (Q(x))' dobija se da je 0 = 3,b = I,e = I a pohnoro
Q( x) = x' +x+ I.
1683. Ako se pomnozi data jednakost sa najmanjim imenio-
cem, dobija se jednakost:
( A +B)x' +(B+C)x+ A +C = x+ 3.
Ova jednakost vui za svako x ako i sarno ako je
A +B = OAB +C = IA A +C = 3. Odatle se dobija daje
A = I,B = -I, C = 2.
I I
1684. A=- B=--, C=O, D=1.
2' 2
1685. A = B = - I. C = I.
1686. A =-3,B=I, C=2,D=-2.
1687. A =-I, B = 2, C= I,D=2.
. . . d' . 2m+2
1688. Za m"" 2 i x" 2 jednatma Ima Je mstveno resenJe x = --.
1689.
1690.
1691.
1692.
m-2
Za m = 2 i x = 2 je nemoguca: mE (- 00, I)U(5,+ 00).
Za m"" 3 i x"" 2 ima jedinstveno resenje:
x = __ 1 +00).
m+3' , 2 2'
0-2
x = --, oE [0,+00).
0+2
4-130 I (6)
x = 6a_I,zao",,0,0""6, oE 25,2 .
5-Sm (I)
x =-- mE - I
4m-I ' 2"
1693. Dve tatke.
352
1696.
Trazeni polinom P(Q(x = (x' + 3x+ 2)' - 3(x' + 3x+ 2) + 2,
smenom x' + 3x = 1 dalje je P(Q(x = (1+ 2)' - 3(1+ 2)+ 2 =
= 1(1 + I) = (x' + 3x)(x' + 3x+ I).
1697.
Kako je (x-I)(x' + 6x+ 8) = (x-I)(x+ 2)(x+ 4), primenom
Bezuovog stava P(I) = 0, P(-2) = 0, P(-4) = 0, dobija se
m+n+ p+9= OA-8n+4n-2p+24= 0
A - 64m+ I6n- 4p+ 264 = O. Odakle se dobija da je
m = 4, n = - 3, P = - 10.
1698. Na osnovu uslova zadatka imamo da je
X4 + 2ax' + bx+ e = (x- I)'(x+ n), odakle se dobija da je
o = - 6, b = 8, e = - 3, n = 3.
1699. m=-3,n= l,p=2.
1701. f(f(x = x.
1702. a) lz 6. AMB - 6. PMD sledi da je
(I) AM:MP = MB:MD;
iz slicnosti 6. MBN - 6. AND sledi da je
(2) MN:AM = MB:MD.
Iz (I) i (2) sledi da je AM' = MP MN .
b) Iz 6. DPA - 6. ANB sledi da je
DP:AD = AB:BN "" DP' BN = AD AB = eonsl.
1703. a) Pravougaonik straniea min je upisanom pravouga-
oniku u trouglu ABC itd.
b) 6. ABC -6. QPC (QE AC,PEBC)o<> AB:QB =CH:CK
(K E CH). Obim, 0 = 2(QP+PS) = 2(CK +PS) =
2(CK +KH) = 2CH = 2AB.
1704. a) Osenceni deo je oblast trougla cija su ternena
(
15 30)
0(0, 0), A(5, O),C -7'-7 ;
b) sve tri pripadaju graftku.
1705. Data jednakost se transformise postupno:
a
4
+ b
4
+ 2a' b' - 2a'b' +c' + d' + 2e' d' - 2e'd' = 4abed
(a' - b')' +(c' - d' )' + 2(ab-ed)' = O.
Zbir kvadrata jednak je nuli ako i sarno ako je svaki kvadrat jednak
nuli, tj . a' -b' = OAe' -d' = OAab- ed= 0, odatle sledi da je
a=b= e =d.
353

1706. Oat izraz ideDti&i je jednak izrazu: (a-b)'+(b-c)'+(c-d)'.
Zbir kvadrata je jednak nuli ako i sarno ako je svaki kvadrat jednak
nuli, tj. (a- b)' = OV (b - c)' = OV (c- d)' = 0, odavde je
a=b=c=d.
1707. Neka je T zajednitka tatka kruZniee i tangente PT, a Q pre-
setna tatka kruZniee i seciee PM, tada je:
PT' =PM'PQe PM:PT =PT: QPe PM:a=a :QP. Dakle, PQ
je cetvrta proporeionala za tri date duzi, pa se tacka Q po Talesovoj
teoremi lako odredi Da pravoj PM, sada su poznate tri tacke M, N i
Q oko kojih treba opisati kruZniou itd.
1708. Data jednacina ekvivalentna je jednacini
1709.
1710.
1711.
(x - 3)(y+ I) = 7 e x - 3 = _7_. Odakle zakljucujerno da je
y+1
y+I=IVy+ I=7, tj . x - 3E {-I, I:-7, 7},a
xE {-4, 2, 4, 10}.
je skup uredenih parova
(x,y)E {(4, 6);(2,-8);(10, 0);(-4,-2)} .
Ako turista prelazi x km, tada je:
lOS lOS
----= 2 e x(x - 6) = 21 1Se x = 21 km.
x- 6 x '
e v= 36 km AB = IS km
4 4 20 . .
x +,=7<'>x"+2x-+-, = 9 <'> x +- =9<'> x +- =3.
, I , I I (I)' I
x x x" x x
1712. Neka je dati razlomak x, tada je x + = 3xe x =...!.... =
S 10 10k '
1713.
354
Znaei, 10k - k = I 99S <'> k = 222. Dakle, trazeni razlornak je 222 .
2220
T
. I . 40x
razem raz omak Je 71x' pa je
40x+7Ix=199S<'>1lIx -1 99S <'> IS I k ' 720
- X=, raz orna Je --.
127S
1714.
1715.
1716.
1717.
171S.
1719.
1720.
1721.
a) x' +_1 = IS'
x' '
x= l 000.
4 1
b) x +-, =47.
x
Dati izraz se transformise Da oblik
n(n'-Sn'+4) n(n' -4)(n'-1) (n+2)(n+l)n(n-l)(n-2)
-'--------'- = = =
IW S! 5!
=(n:2)
avo je binornDi koefieijent, dakle prirodan broj.
(
n+2)
Za n + 2 <= S, odnosno n <= 3, za n < 3, 5 = O.
Ako je x eifra desetiea, onda je 11- x eifra jediniea, pa je prvi broj
10x(11- x) a drugi sa zarnenjenirn eiframa 10(11- x) + x, pa je na
osnovu pretpostavke 10(II- x) + x = 3(IOx+ II- x) +S. TraZeni
broj je 29.
Na osnovu pretpostavke irnarno
100(10- x)+ 50+ x = 39+ 2(100x+ SO + 10- x).
Odakle je x = 3, broj je 357.
Relaeiju zadovoljavaju sve tacke u I kvadrantu koje pripadaju pravoj
y = xi koordinatni pocetak, sve tacke u ill kvadrantu i sve tacke Da
negativnorn delu x - ose (51. lOS).
Bez uputstva.
Svi uredeni parovi (x, y) u trouglu ABC i tacke na stranieama AB i
AC. TerneDa trougla su: A(O, 1),B(-3,-2),C(6,-2). (51. 109).
y
SI. 108
SI. 109
355

1722.
1723.
1724.
1725.
1726.
1727.
356
8roj pisan jedino ciframa 6 i 2 je sa dva ali nije sa 4, dok je
razlika kvadrata, ako je paran bro), del)lva 1 sa 4.
eka je A minimum prvih koordinata a B drugih koordi-
nata iz S i neka su (A. Y) i (X ,B) dYe lacke IZ S. Kako u skupu
T = ({x,y)ll:S x:S X, 1:S y :S Y) ima konacDo .rnnogo celobrojDih
tacaka, posloji tacka (x,y) iz S ko)a mu ne pnpada. Za n)u vaii
A :s x, Y :s y iii X :s x, B :s y.
Kako je k - {k+I) -(k+2)+(k+3)=0 za k =4,5, .. . , 1 992 i
1+ 2 - 3 = 0 predznaci se mogu izabrati da vrednost izraza bUde
Dula.
DovoljDO je dokazati da se dijagonale polove. Neka je 0 presek dija-
gonala. Kako su povrine trouglova ACD i ACB jednake, visiDe iz
lemena D i B su jednake. [z jednakosti ACD i BCD sledi
jednakosl trouglova AOD i BOC. Kako su im visine iz te-
mena D, odnosno B jednake, vredi AO = CO. Slieno se pokazuje da
je BO =DO.
Trouglovi AEC i BFC su podudami j er j e AC = CF,CE =CB
LACE = L BCF = y + 60. Stoga je AE = BF. Ovi trouglovi rotac'i-
jom oko C za 60 preslikavaju se jedan u drugi. Sloga se i odgovara-
juce prave AE i FB seku u nekoj tacki 0 pod uglom od 60, dakle
L AOF = L BOE = 60. Kako se dliZ AF vidi iz tacke 0 pod uglom
od 60 . cetvorougao AOCF j e lelivan, pa je i L COF = L CAF = 60.
Sloga je L AOC = 120. Slicno se dokazuj e da je L BOC = 120.
Ugao L AOB je dopuna zbira ovih uglova do punog ugla, pa iznosi
takode ,120. Analogno se dokazuje da se duzi DC i BF seku u nekoj
tackl 0 IZ ko)e se dliZ AB vidi pod uglom od 120 . Kako su 0 i 0' sa
iSle strane prave AB, moraj u se 0 i 0' poklapati . Time je dokaz

Teg ce se spustiti do Dajmanje mo-
guce visine. Neka su lacke A B P Q
, , ,
oznacene kao Da (sl. 110). Neka je
ClackanaAPlakvadajeBC = 15m.
Simetrala duti AC sece dliZ Be u
tacki_ M koja je lacka ravnoteznog
poloza)a lega. Dokaiimo to.
Neka je M' tacka na kojoj se
zaustavlO leg. Neka je M' niiB od
tacke M. i neka je C' tacka na AP
razlicita od A, lakva da je '
AM'= M'C' .
A
,
,
c __ ______ __ 0
, ,
c' I I
,
,
P'--,-__ .JO
N
51. 110
8
1728.
1729.
1730.
1731.
Tadaje AM'+M'B =C' M'+M'B >CB = 15m (jer jeC' niza
od C). Dakle M je trateni poloiaj, a traiena visina se lako racuna:
BD = 12, CP = 3 => MN = 7.
Sa-b 6a+b 6c+d 6a+b c a
--=--=>--=--=>--=--=>
Sc+d 6c+d Sc+d Sa+b Sc+d Sa+b
Sc+d Sa+b d b
=> --= --=> - = - = k => d = kc, b = ka =>
c a c a
=> 7a+ ka = 8 => 9. = 8 => 9a+ b = 9a+ ka = 9. = 8.
7c+kc c 9c+ d 9c+ kc c
Dakle 9a+ b = 8.
9c+d
Ne.
Neka je 2n' = dk.
k '( n' +d)= k'n' +k 'd = k'n' +k2n' =
= n'(k' + 2k) = n'[(k + I)' -I].
Izraz [(k + I) ' - I] nije kvadrat ni za jedno k.
Neka je Ali-Baba poneo x kg dijamanata i y kg zlata. Jasno je da su x
i y nenegativDi realni brojevi . 1z ogranicenosti prostora u kovcegu
sledi da je:

40 200
Kako Ali-Baba ne moze da ponese teret tezi od 100 kg, to je
x + y :S 100.
Odavde dobijamo da je y :S 200 - 5x, y :S 100 - x. Sledi da je
y :S 100 - x, 0 :S x :S 25; y :S 200 - 5x, 25 :S x :S 40.
Ali-Babin profit iznosi
60x+ 20y:s 2 000+ 40x, O:s x :S 25;
60x + 20 y :S 4 000 - 40x, 25 :S x :S 40.
Sledi da ce Ali-Babin profit biti najveci ako ponese 25 kg dijamanata
i 75 kg zlata, i u tom slucaju ce iznositi 3 000 dinara.
Razbijmo skup A na disjunktne podskupove:
Ao - skup svih brojeva deljivih sa 3,
AI - skup svih brojeva koji pri deljenju sa 3 daju ostatak 1, i
357

A, - skup svih brojeva koji pri de.lj enju sa 3 daju ostatak 2.
Bmj elemenata u ovim podskupovlma Je, redom, 26,27,27.
Da bi zbir a + b + c bio deljiv sa 3 moraJu:
(I) sva tri sabirka davati pri deljenju sa 3 isti ostatak, tj . svi biti iz jed-
nog od ovih podskupova, iii .,. . .
(2) sabirci davati raz1icite ostatke pn delJ enJu sa 3, tJ . IZ svakog od
ovih podskupova biti po I sabirak.
2625 24 272625
Podskupova prve vrste ima 6 + 2 6 = rn,
a podskupova druge vrste ima 26 27 2 = n.
TraZeni broj podskupova je m + n.
1732. (a' +b')'=a
6
+3o'b' +3o' b'+b
6
=
= a
6
_ 6o'b' + 9a' b' + b
6
- 6a' b' + 9b'a' =
= (a' -3ob')' +(b' - 3ba')' = 8' +W = 125.
a' + b' = l./l25 = 5.
1733. Oznacimo sa A" B"C, presecne tacke simetrala uglova sa naspram-
Dim stranicama. Tada imamo:
358
c- b -- a- c-
AA = --AC+-AB BB, =-BA+--BG.
' b+c b+c' a+c a+c
Oznacimo sa S centar upisanog kruga:
(S) = AA, nBB" AS = ,\ AA, i BS = f.t BB, .
Iz AS = AB+ BS dobijamo:
,\ = b+c f.t = a+c
a+b+c a+b+c'
Odatle se dobij a aAS+ bBS+cCS = 0.
Neka je S, neka tacka za koju vaii:
aAS, +bBS,+cCS, = O.
Imamo(a+b+c)SS, =O"'SS, =O",S, =S.
1734. To je 4. Za n > 4 i n = ab imamo: a ~ b iii n = a', a > 2.
1735. Obelezimo sa K presek AE i CD. Trougao AKC je jednakokraki (jer
jeLKCA = LKAC = 30,,), paje AK = KC i L AKC = 120. Kakoje
L AKC dva puta veci od L ABC dobijamo da je K centar oplsanog
kruga oko 6. ABC (centralni ugao nad tetivom AC je dva puta veci
od periferijskog), pa je AK = KB = KC. 6. AKB je jednakokraki
(AK = KB) => L KAB = L KBD = 50- 30= 20.
L DKE = L AKC = 120 (unakrsni uglovi), sledi da je cetvorougao
DBEK tetivni, pa je L KDE = L KBE (periferijski uglovi nad istom
tetivom). L KDE = L KBE = 60 - 20= 40. Znaci L CDE = 40.
1736. a) x' + x' y' + y' = x' + 2x' y' + y' - x' y' =
= (x' + xy+ y')(x' _ xy+ y').
b) Neka je a = 3
999
Dati broj je
a' + a' + I = a' + 2a' + I-a' = (a' + I)' - a' =
= (a' +a+ I)(a' -a+ I).
Kako je 3' 998 + 3
999
+ I > Ii 3' 998 - 3
999
+ I > I, to je dati broj slozen.
1737. U izrazu G(x,y)=(x- y)V(x,y) zamenimo y = 0 i dobijemo
x , ,
f(x)=, ,a-b)-(c-x)c-(c-a)"(b-x)b).
a (a- x)-
Slicno, zamenom x = 0 dobijamo g(y) = fey).
Proverom se utvrduje da zaista vaii za svako
I
x,yE R \ {o},x ~ y,v(x,y) = --(f(x)- f(y'
x - y
1738. Da. Primetimo daje 1+3' = 4 '7, odakle sledi daje svaki broj oblika
3" + 3"+l, gde je n nenegativan ceo broj, deljiv sa 7. Prvim potezom
Arkadije zamenjuje prvu zvezdicu (ispred broja I) znakom +. Zatim
grupie preostalih 1 998 clanova u 333 sestorke uzastopnih stepena, a
u okviru svake sestorke formira tri para oblika
(3
610
+' , 36>+ '),(36>+' ,3
6
1+'), (3 6>+', 36>+6), (k = 0, 1,2,3, ... ,333).
Kad Branislav zameni zvezdicu nekim znakom, Arkadije zamenjuje
zvezdicu istim znakom ispred drugog broja iz istog para. Dobijeni
broj, ocigledno, pri deljenju sa 7 daje ostatak I.
1739. Tacka M se ne moze naiaziti na nekoj od pravih AB, AC,BC. Prema
tome, imamo sledece slucajeve:
359

1740.
360
(I) M je unutar t. ABC. Tada je
I
P(t. ABM) = P(t. BCM) = P(t. CAM) = 3P(t. ABC).
Ako bi se M nalaxi la unutar nekog od trouglova
ABT,BCT.CAT (T je t. ABC), uoutar t. ABT,
irnali bismoP(t. ABM) <pet. ABT) = 3P(t. ABC).
DakJe, mora biti M = T.
(2) Neko teme trougla ABC se nalazi unutar trougla odredenog
tackom M i sa ostala dva temena. Neka Je to teme A. Tada Je
P(t.BCM) = P(t. ACM)+P(t. ABM)+P(t. ABC), pa ovakva
tacka M ne zadovoljava traZeoi uslov.
(3) Tacke A,B.C, M su temena kooveksoog cetvorougla. Ako je S
presek njegovih dijagonala (npr. (S) = AB nCM),
irnarno P(t. ACM) = P(t. BCM) => hA = hR' gde su hA i h. rasto-
janja tacaka A,B od prave CM redom, pa je AS = SB.
P(t. ACM) = P(t. ABM) => P(t. ACS) = P(t. BMS) => CS = SM.
Dakle, dijagonale cetvorougla ABCM se polove.
Prema tome, postoje ukupno 4 traZene tacke M: t. ABC, i tri
tacke simetricne temenima trougla u odnosu na naspramnih
stranica.
Neka je A"A" ... A, osmougao kao u zadatku i neka su a"a" ... a,
dutine njegovih stranica. Dokatimo da je cetvorougao A,A,A,A,
paralelogram. Neka su p,q,r,sprave koje same temena A, i A" A, i
A" A, i A" A, i A" redom, aP,Q,R,S preseene tacke pravih p i q, q
i r, r i s, sip, redom. Lako je dokazati da j e eetvorougao PQRS
'k X " PS,fi ,fi .
pravougaoDl su straDlce = a, '-+a, +a,'- I
2 - 2
,fi ,fi . ..
RQ = a, '-+a, +a, '-. Kaleo Je PS = RQ doblJamo:
2 2 ,fi
a, -a, = (a, +a, - a, -a,)-.
2
Poio su duzine stranica racionalni brojevi dobija se a, -a, = O.
DakJe, cetvorougao A,A,A,A, je paralelogram jer ima dYe paralelne
i jednake stranice. Njegove dijagonale A,A, i A,A, seku se u taeki
O. Shcno se moze dokazati da su i ostali cetvorouglovi obrazovani
parovirna nasprarnnih stranica osmougla paralelogrami i da je tacka
o zaj edni cki centar simetrije tih cetvorouglova, a time i datog os-
mougla.
1741. NekajeP sredite dui:i A,A,. TadajeB,PB,B, paralelogram, paje
1742.
1743.
1744.
1745.
1746.
N duzi PB,; 1
MN je srednja linija trougla B,PB" tj.MN = -ZPB,.
a
Kako je PB, srednja linija trougla A,A,A" sledi da je MN = 4'
Oznacimo sa a broj I 999. Tada je
P(1 999) = pea) = a"lllO - (a + l)a
1999
+ ... -(a+ I)a+ a+ I
= a'ooo _a"lllO _a' 999 +a' 999 + .. . +
a
' _a' -a+a+ I = I.
Neka su p"p" qE Z i NZD(p"p"q) = I takvi daje
2( :' )' + : ' )' = I. Tada je 2p,' + 5Pi = q', odnosno
q' == 2p,'(mod5). Znaei 51 q i 51 p" pa 2515p;. Dakle 51 p,.
To je kontradikcija sa pretpostavkom NZD(p" p" q) = I.
I) A = 0. Tada je - simetricna, antisimetricna i tranzitivna, a nije re-
fleksivna.
2) A irna tacno jedan element. Tada - oije refleksivoa, a jeste simet-
riena, antisimetricna i tranzitivna.
3) Ako A ima bar dva elementa, tada - oije oi refleksivna, ni ao-
tisimetriena, oi tranzitivoa, a jeste simetricoa.
Neka prava koja prolazi kroz M i paralelna je sa BC sece AB i DC u
tackama P i R, a prava koja sadrZi M i paralelna je AB oeka sece AD
i BC u tackama S i Q. Tada je MA < AP + MP = AS + AP. Slicno
MB<PB+QB;MC<CQ+RC;MD<DR+DS i sabiranjem do-
bijemo tvrdeoje.
n"-128n' +4096 (n'-64)' =
(n'-4n'+8n-8)' = n-2)(n'+2n+4)-4n(n-2'
(
(n' - 8)(n' + 8) ) ' =
= (n-2)(n'-2n+4)
= (n-2)'(n'-2n+4)'(n+2)'(n'+2n+4)' =
(n- 2)'(n' - 2n+ 4) '
= n + 2)(n' + 2n+ 4'.
1747. Ozoacimo sa a broj 1999. Tada je
361

1748.
1749.
1750.
362
P( 1999) = P(a) = a
lOOO
-(a+ l)a' ''' + ... -(a+ l)a+a+ I
= a
lOOO
-a- _a'999 +a'999 + ... +a' _a' -a+a+ I = I.
a) 6.BKC S! 6.CLD LBSL = LCSK = 180-LSCK -LSKC =
= 180.-LLCD-LDLC = 90; LBAL+LBSL = 180.
b) L ASB = LALB (ier je cetverougao ABSL tetivni)
L ALB = L CKB = L KBA. Sledi AS = AB.
I) A = 0 Tada je - refleksivna, simetricna, antisimetricoa Iran-
zitivoa.
2) A .. 0. Tada - nije oi refleksivna, oi antisimetricoa, ni traozitivna,
a jeste simetricoa.
Jedino je
p = 5. p = Sk I. SI4p' + I. p = Sk 2. 516p2 + I.
I.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
LlTERATURA
H.n. AHTOHOB. M. 51.6ro6cKH, 6.6. HIIKHTIIII. A.M. CaHKHH: C60PHUK 3aoa.
no 3J1e.Afelimaplloii AfameMamUKe. MocKoa 1964.
HB. AileD. A.AnrcnoB. n. CT8M6onOB: C60P"UK om 3aoa.u no Wlze6pa.
C",pURa 1958.
A1endorfer i Ok1i : Principles of Mathematics. u prcvodu. Beograd 1966.
C. Br6ard: Mathematiqlles Paris 1962.
C. Breard: Mathtimatiques Paris 1969.
V.Bogoslavov: ZbirkD reSenih zadatakD iz algebre. 1 razred gimnazije, Beograd
1972.
P. Vasie. R. Janie. V. Bogoslavov: ZbirkD reSenih zadatakD iz matematike za 1/
razred zajednicke osnove srednjeg IIsmerenog obrazovanja, Beograd 1978.
A.Combes: Excercices & Problemes de Mathematiques, Paris 1968.
9. Doekciani, Berman, Freilich: Modern algebra Strukture and Method Book I:
Boston .. New York. Atlanta. Geneva. ill. Dalas. Palo Alto.
10. B.K.ErcpeB, B. B. 3aAueB. 6. A. KopneHcKH, T. H. MacnoBa, H. <1> . OpnoBCKIUI.
P. H. n030AcKHA. r .c .p'XOBCKIUI. M.H. CKallaBH: C60PHIIK 3aOa. no
AfameAfOmUKe ORR KOHK)'PCllblX 3K3Qltfeu06 aD amY3b1. Maclma 1969.
11. It K. <l>ap.1l.1leeB II H.C.COMHHCKHA: AlIze6pa. MocKBa 1966.
12. P. A. KanHHH: AlIze6pa u 311eArellmapllbl e ,PYIIKl/UIi. MocKBa 1966.
13. B. A. Kpe<'Map: 3aoa.lIllI( no Wlze6pe. MocKBa 1968:
14. Ii. U. KYUJCI-IKO: C60PHUK KOIIK}'PCllblla no Afame.MamUKe, flCHl-fHrpaIl
1964.
15. V. Lespinard ct R. Remel: Algebre classe de premiere A'C-M-M. Lyon 1961.
16. B.E. f1'U1CKHA. f1 .B. OBC.HIIIIKOB, A. H. TynoAKoD. M. H. Wa6YHHH: 3aoa.1I
no 3IIeJ.fellmaplI 0l1 AfameMOmUKe, MOCKB8 1968.
17. V. Lespinard et R. Pemel: Geometrie I ' A'CMM' . Lyon 1961.
18. V. Mihailovie: Geometrija za I razred gimnazije. Beograd 1964.
19. ' V.Mihailovie: Geollle/rija za /I razred gimnazije. prirodno-matematickog
smera, Beograd 1964.
20. Michel Queysanne, Andre Rcvuz: Mathematique tome 1. Paris 1969.
21. n .c. MoneHoa: C60PHIIK saoa. no KJ'PCY 311ftMeHmapilble
.MOme.MomUKe. MOCK08 1864.
22. E.neTKal",,", C.MaHonoa, H.MaPTHHoB, K.nCTpoB: C60PIIUK am saoa.1I no
JUQme.MOmUKe so Kououoom-cmyoeHmu, COcllH1I 1965.
23. };I .X. CH08WHHCKH: no 3JJeMeltmapHOii Mame,.wDmUKe. MOCK08 1966.
24. 1. Stanlate. 1. Stoian: Culegere de probleme de algebra. Bucuresti-1965.
25. K.Y.WaxHO: C60PHW( 300all no 3neJ;leHmapHoii MameAlOmUKe, n06bluieHou..
MHHCK 1965.
26. C.H. TYMaHoB: AlIze6pa. MocKBa 1966.
363

364
BELEAKA 0 AUTORU
Mr Vc:ne Bogoslavov roden je 1932. godine u sclu Parelovu. opltino Bosilegrad. Po
ZlH'klku glmnazije u Bosilegradu. zavrSio jt matcmatiku 08 Prirodnomatc:matiekom
faJcultclu u BeograDU (1958).
Godinc 1967. ZlvrSioJc studije na fakullclu. a
magJllrirao JC 1981 godlnc ns ElekU'olchniekom fakuhctu. U 1980 godini mr Vene
B080511\1ov JC za lZU2CtnC' TCzullatC' u vaspltno-obrazovnom radu stekao zvan)c pcdago!kog
SIVelnlk.a
Red", vek zapotcoJc leao gimnazijski profesor u beogradskim srcdnjim Skolama. Od
1965. godinc radi koo profesor u PCloj bcogradskoj gimnoziji.
U loku rade mr Vent BogoslavQv bio je na mnogobrojnim funkcijama: rukovodilac
al..11V1 malcmalieara grade Beograda i matiene skole, men lor novim profesorima. elan
uredivaekog tima u Zavodu za ud1bcnikc i naslavna sredstva, elan odbora zs proutavanjc
problema nastavc malcmstikc u osnovnim i srcdnjim pri Prosvctnom savclu Srbijc
i dr. Pored ovih funk.cija. obavljao je i druge Slruene poslove kao su: elan
odbora i saveta u sindikatu itd.
Ob)BVloje mnogobrojne knjige i elanke iz oblasti mlltematikc koji su dativeli zapa1cn
uspch. imali veliki broj izdanja u milionskom tira1u. Njegovc zbi rke postaic su
jugoslovenski udtbenici koji se svakodnevno koriste na svim proslorima i
Jugoslavije.
Udtbenlci lblriro ,adarairo iz maremalike za lV razred gimnazije (prvo izdanje 1968 ..
Iwanjc 1998. g.: ukupan lira! 216802 primeraka): lbirko rdeni" zada/aka i:
mar.mar, fa I (prvo izdonjc 1970. g .. 25. izdanjc 1998. g.: ukupan tirat 317835 primcraka) :
lblrlca rtlenlh zodatakD Iz mo/ematike 2 (prvo izdanje 1971. g .. 23. izdanjc 1998. g.:
ukupan lira! 212816 primerakal: lb,rlco reJenih : odotaka IZ mofematike 3 (prvo izdanje
1972. g .. 22 izdanjc I99S. g.: ukupan llral 2353 10 primcraka): Zbirka zadotaka za IV
razred slrukc-tetin IzdanJa (prvo izdanje 1980. g.: ukupan Ura!
32000 primcrak..a): Zblrlca zadotako za II razred usmercnog obrazovanja-dva Izdanja.
uk.upan lira! 120.000 primer aka. koaulori dr Petar Vasi e. dr RadovBn j an ie: Malemiltika za
IV rsued usmercnog ohrazovanja elektrotehnieke i gradcvinske struke. koaulori dr Petar
Vasi( dr Radovan janie i dr Dobrilo Tomie (ukupan lira! IS.000 primcraka); 50 fe stoVQ zo
proveru znonja tZ matemofike to osnOYIJU Jlco/u, koaulori : dr Adnadtvi e.
Nelkovi i Dragoslav Mili (prvo izdonje 1988. g .. 7. izdonje 1995.g.: ukupan lirat 139.000
primeraka): Logarlfamske rablle. (prvo izdonje 1993.g . ukupon lirat 30.000 primeraka);
LogorilomJko I eksponl!lJcijo/no junlcclj'o sa zbirkom zadafoko. koautor: Svctozar
Brankovi (prvo izdanjc 1996.g.).
Mr Vene Bogoslavov bio je rt eenzent mnogih ud:!benika matcmatikc. 011 jc nosilac
mnogih diploma.. priznanja (Arhimc:dcs. PlakC:la Zavada za izdav811je udtbcnika) i
zohvolniea.
. u penzionisan je 19. 09. 1999. g. kao profesor Pete beogradske
gunnuJje. sa 40 godma rada u nastavi.
"
SADRZAJ
( GLAVA
I. LOGIKA I SKUPOVI 9
1. 1. Osnovne logifkc opcraeije . . 9
J .2. Osnovne skupovne opcracijc . 13
1.3. Relaeije i funkcijc .. . 21
1.4. Elementi kombinatorike 24
II GLAVA
2. UVOD U GEOMETRIJU. VEKTORI 30
2. 1. Taeka, prnva. ravsn. Odnosi
pripadanjo i rusporedo 30
2.2. Parolelnost 31
2.3. Du1 i ugao 32
III GLAVA
3. REALNI BROJEVI 37
3. 1. Pregled brojeva. Polje reaJnih
brojcva . . . . . . . 37
3.2. Pribliine vrednosti . Apsolutna i
relativns grdka. Granica grdke.
Znaeajne cifre i zaokrugljivanjc
brojeva . . . . . . \ . '. . . . . . . . 43
(VGLAVA
4. PROPORCIONALNOST VEUCINA . 46
4. 1. Razmera i proporcija . . . 46
4.2. Primens proporcije . . . . 48
4.3. R,tun raspodele i melanj. 49
4.4. Procenlni i promilni raeun 50
4.5. Kamatni ratun . . . . . . 52
VGLAVA
5. IZOMETRIJSKE TRANSFORMACIJE 54
5. 1. PodudamoSl figura 54
5.2. Ortogonalnost prave i ravni. Ugao
pravc i ravni . . . . . . . 59
5.3. Veklori . . . . . . . . . . 60
5.4. Osna i centraill a si melrija 64
5.4. 1. Osn. si metrija . . . 64
5.4.2. Centr,I", si metrija 66
5.5. Translaeija . . . . . . . . 68
5.6. Rotacija . . . . . . . . . . 70
5.7. Neke va2nije teorerne 0 trouglu.
ectvarouglu. mnogouglu i krutllici 72
VIGLAVA
6. RACIONALNI ALGEBARSKIIZRAZI
6. 1. PoJinomi i opcracijc sa njima .. .
84
84
6.2. Raslavljonje polinoma na Cinioce 87
6.3. Operacije ss racionalnim
olgebarskim izrazima . 93
VI1GLAVA
7. HOMOTETIJA I SLiCNOST 113
7. 1. Proporcionalna TaJesova
tcorcma . . . . . . I 13
7.2. Homolelija . . . . . . 114
7.3. SlitnosllIouglova . . 116
7.4. Primeno slienosti kod pravouglog
lrougl. . . . . . . . . . 120
VIll GLAVA
8. TRIGONOMETRlJA PRA VOUGLOG
TROUGLA ........ . .. 126
8. 1 Trigonometrijske funkcije oltrog
ugla Osnovne trigonomclIijske
idcntic!nosti. pravouglog
trougla . . . . . . . . . . . . . . . . 126
IXGLAVA
9. LlNEARNE JEDNACINE I
NEJEDNACINE .. . .. . .
9. 1. Lineamajcdnatina sajednom
ncpoznalom .. . .. .. . 131
9.2. Primens lineamihjednaeina sa
jed nom nepoznatom na rcSavanje
raznih problema 145
9.3. Lineama funkcija i njen grafik . . 145
9.4. Sistem lineamihjednaOina 150
9.5. Primena sistema linearnihjednatina
oa raznih problema . 163
9.6. Lineame ncjednatine sajednom
nepoz.nalom i njihovo rebvanje 166
9.7. Grafi(!ka interpretacija sistema
Iinearnih nejednaina sa dYe
"cpoznate. Rdavanje problema
lineamog programiranja .. . . 171
XGLAVA
10. RAZNI ZADACI . . . . . . . .. .. . . . 173
RESENJA
(GLAVA
I.LOGIKA I SKUPOVI
1. 1. Osnovne logitkc operacije
184
184
365

I 2. Osnovne ,l-upo>nc opcracije . . . . . . . 187
U . Rdocije ,funkcijc: .......... 194
I 4 E1cmcnti kombonatonke .. . ... 199
"GLA A
2 UVOD U GEOMETRJJU .. . ..... . .. 204
2.1 Tatka. prava. novan. Odnosi
pripadanJa i rasporcda . . . . . . . . . . 204
2 2. Paralelnost . . . . . . . 204
2.3. Dut i usoc .... . .... . . .. . . 205
III GLAVA
3. REALNI BROJEVI ..... . .... . .. . 209
3. L Prcgled brojeva. Polje rcalnih
brojeva . . . . . . . . . . . . . . . 209
3.2. Priblitnc: vrcdno'tL ApsoluUla i
rcl81ivna grcSka. Gnonica grclkc.
Znatajne cifre i zaokrugljivanje
brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
IVGLAVA
4. PROPORCIONALNOST VEUCINA . .... 22 1
4. L Razmera i proporeija ........... 22 1
4.2. Primena proporcije . . . . . . . . . . 222
4.3. Raton raspodelc i melanj> . . . . . . 224
4.4. Proccntni i promilni meun .. 226
4.5. Kam.tni roeun . . . . . . . . . .. . . 229
VGLAVA
5. IZOMETRIJSKE TRANSFORMACIJE ... 231
5. L Podudamost figuno . ..... . . .. 231
S.2. Onogonalnost pravc i rav"i . Ugao
pravc i ravni . . . . . . . . . 236
5.3. Vektari . . . . . . . . . . . 239
5.4. Osna i centralna simctrija ... . .. .. 244
SA. L Osn. simetrij> . .... . ..... 244
5.4.2. Centroln. simetrija .... . ... 246
5.5. Translaeij . . ...... . ..... . . 247
5.6. Rotaeij. . . . . . . . . . . . . . .. " 250
5.7. Neke vamijc: teoreme 0 trouglu.
ectvorouglu. mnogouglu i krufnici . .. 252
VIGLAVA
6. RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI
6. J. Polinomi i operacijc sa njima . ..
366
.. 267
. . 267
6.2. Rastavljanje polinoma no l!iniDce
6.3. Operacijc sa racionalnim
algebarskim izrazima . . .... .
VII GLAVA
7. HOMOTETIJA I SLiCNOST
7. 1. Proporcionaloa vclieina. Talesova
teorems ... .
1.2. Homotctija . . . ...... . . .
7.3. SliCnosttrouglova ... . ... .
7.4. Primena sJitnosti kod pravouglog
trougla ... . . . . .. . . .. .
VIII GLAVA
8. TRJGONOMETRJJA PRA VOUGLOG
269
273
. 287
287
290
. 292
295
TROUGLA . . .... ..... .. : . 30)
8. 1. Trigonometrijske funkeije oltrog
ugJa Osnovne trigonomctrijskc
identiCnoslL Re!8vanje pnovouglog
trougl ..... . ...... . .. . . . 303
IX GLAVA
9. L1NEARNE JEDNACINE I NEJED
NACINE ..... . ....... .
9. 1. Lineamnjednatina sa jcdnom
nepoznatom ........ .
9.2. Primcna linearni hjednatina sa
jednom nepoznalom na rdavanje
raznih problema ........ .
9.3. Lincama funkcija i njen grafik . ,
9.4. Sislem ... , . .
9.5. Primena sistema Iineamih jcdnaeina
nn raznih problema .
9.6. Lineame nejednatine sajednom
306
306
317
319
323
335
nepoznatom i njihovo rdavanje .. . .. 33.7
9.7. intcrprctaeija sistema
lincamih ncjednaeina sa dve nepoznale,
problema
lineamog programiranja .... . . .
XGLAVA
10. RAZNI ZADACI .
LITERA TURA .. . .
BELESKE 0 AUTORU .
342
345
363
364
Mr Vent T. Bogoslavov
ZBIRKA RESENIH ZADATAKA IZ MATEMATIKE I
Dvadesel sedmo izdanje
/zdomc
ZAVOD ZA UDZBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA
Beograd. venae 5
Likovni urednik
Mr TAMARA POPOVIC NOVAKOVIC
u/uor
SELMA COLOVIC
Korice
i.ELJK0 DUROVIC
Grafil ki urt!dnik
DUSAN KNE2:EVlC
Korekrorr
ZORICA BACKOVIC
GORJCA MARKOVIC
TATJANA ZORiC
obrada
RADOYANOVI C' "P.S. Tech"
Obirn: 23 l tampm k. l.bai<a
Fonnnt: A5
Tim!: 17 000 primeraka
Stompo DSIP . .Bakor" - Bor