10.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

IZVRENJE I OBEZBEENJE

SADRINA ZAKONA (lan 1. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

1.
Kad je presudom samo utvreno pravo vlasnitva na odreenim nepokretnostima, ne moe se na osnovu takve presude zahtevati predaja nepokretnosti. (Vii privredni sud, P. 3772/95)

2.
U izvrnom postupku mogu se izvriti kondemnatorne presude koje se odnose na inidbu, davanje ili trpljenje. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1421/90)

3.
Ako se presuda pobija albom samo u jednom delu, poverilac moe traiti i sud e dozvoliti izvrenje presude u delu u kome se ne pobija albom. (Vii privredni sud, P. 476/79)

POKRETANJE I SPROVOENJE POSTUPKA (lan 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

4.
Ocena pravilnosti i zakonitosti izvrne isprave vri se u postupku u kom je doneta, a po redovnim i vanrednim pravnim lekovima, dok je sud u izvrnom postupku ovlaen samo da ceni ispunjenost uslova za prinudno izvrenje obaveza iz izvrne isprave koje propisuje ZIP-u. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1492/08)

5.
Izjava stranaka da povlai tubu uz odricanje od tubenog zahteva, data po nastanku izvrnog naslova, smatra se odricanjem od prava da potraivanje iz izvrnog naslova naplati izvrnim putem. (Vrhovni privredni sud, Si. 1430/70)

6.
U izvrnom postupku sud po slubenoj dunosti pazi na aktivnu legitimaciju traioca izvrenja. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 1/60)
-2-

IZVRENJE I OBEZBEENJE

NADLENOST SUDA (lan 3. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

7.
Za postupak prinudne naplate naknade za odvodnjavanje nadlean je sud, a ne organ uprave. Iz obrazloenja: Izvrni poverilacje podneo predlog za prinudno izvrenje na osnovu izvrne isprave - izvrnog reenja izvrnog poverioca, kojim je izvrnom duniku utvrena naknada za odvodnjavanje. Postupajui po podnetom predlogu, prvostepeni sud je najpre doneo reenje o izvrenju, ali je potom - imajui u vidu izjavljenu albu izvrnog dunika doneo pobijano reenje kojim je usvojio albu izvrnog dunika, ukinuo doneto reenje o izvrenju i sprovedene radnje, odbacio predlog i oglasio se nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, shodno lanu 16. stav 1. Zakona o parninom postupku, navodei da postupak prinudne naplate naknade za odvodnjavanje po takvim reenjima sprovodi nadleni organ uprave koji je i doneo reenje, shodno odredbama o prinudnoj naplati poreza, propisanim u l. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ako se navedene odredbe imaju u vidu, proizilazi da naknada za odvodnjavanje, koja je predmet prinudne naplate u ovoj pravnoj stvari, predstavlja prihod izvrnog poverioca koji ne ulazi u kategoriju javnih prihoda, u smislu lana 7. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, niti predstavlja naknadu za korienje dobara od opteg interesa iz lana 9. taka 1. odn. ostale javne prihode iz lana 9. taka 4. istog Zakona. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 13230/2010 od 03.11.2010. godine)

U postupku izvrenja primenjuje se lan 3. Zakona o izvrnom postupku, koji predstavlja odredbu o optoj mesnoj nadlenosti izvrnog suda prema prebivalitu, odnosno seditu izvrnog dunika, ako zakonom nije predvieno neto drugo. Ostalim odredbama, po pojedinim sredstvima izvrenja, predviena je posebna mesna nadlenost. Kada je sredstvo izvrenja izvrenje na novanim sredstvima sa rauna izvrnog dunika i prenosom na raun izvrnog poverioca, lanom 196. navedenog zakona je predvieno da se nadlenost uspostavlja prema seditu banke kod koje se vodi raun izvrnog dunika, odnosno prema seditu organizacionog dela banke ili druge finansijske organizacije kod koje se raun dunika vodi. Zato je pravilno prvostepeni sud odluio pobijanim reenjem da se spisi ustupe Trgovinskom sudu u B, sada Privrednom sudu u B. imajui u vidu da je izvrni poverilac u predlogu za izvrenje oznaio da se rauni dunika vode kod Komercijalne banke AD B, kod E. EFG B. i kod M. b. AD N. S. Bez uticaja su albeni navodi izvrnog poverioca da je meu strankama ugovorena mesna nadlenost. Mesna nadlenost se moe ugovarati samo ukoliko nije predviena iskljuiva nadlenost nekog suda. Odredbe o mesnoj nadlenosti u postupku izvrenja su odredbe o iskljuivoj mesnoj nadlenosti, pa stranke ne mogu ugovarati koji e izvrni sud biti mesno nadlean da postupa. Sporazum stranaka o mesnoj nadlenosti u ovakvoj situaciji bio bi relevantan samo za sluaj da je protiv done-3-

8.

IZVRENJE I OBEZBEENJE tog reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave od strane iskljuivo mesno nadlenog suda po lanu 196. Zakona, izvrni dunik izjavio prigovor koji je blagovremen, dozvoljen i obrazloen, u kom sluaju se postupak nastavlja prema odredbama parninog postupka pred sudom ugovorene nadlenosti. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 383/2010 od 12.02.2010. godine)

Promena okolnosti bitnih za zasnivanje nadlenosti privrednog suda kao izvrnog, nije od uticaja u fazi sprovoenja pravnosnanog reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je kao stranka, izvrni dunik oznaeno fiziko lice, vlasnik radnje. Okolnost da je on posle pravnosnanosti reenja postao bivi vlasnik je nebitna i moe samo prouzrokovati potrebu dopune podataka potrebnih za sprovoenje izvrenja na njegovim novanim sredstvima utvrivanjem kod kojih poslovnih banaka je otvorio tekui raun ili vie rauna nezavisno od privredne delatnosti za koju je ranije bio registrovan. Ako je u vreme podnoenja predloga i donoenja reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, odnosno u vreme kada je nastupila pravnosnanost ovog reenja, izvrni dunik bio preduzetnik i bio upisan u registar privrednih subjekata, dalja promena okolnosti je bez uticaja na stvarnu nadlenost privrednog suda kao izvrnog suda. Ovo zato to se u postupku izvrenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, pa i odredbe o stvarnoj nadlenosti prema kojima se sud moe oglasiti stvarno nenadlenim samo do okonanja prvostepenog postupka. U ovom sluaju postupak odluivanja je okonan pravnosnanou reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, pa ukoliko se okolnosti promene u toku sprovoenja takvog pravnosnanog reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave koji se posle pravnosnanosti ne moe menjati, iste ne bi bile od uticaja za promenu nadlenosti privrednog suda, koji dalje moe sprovesti reenje u odnosu na fiziko lice, oznaeno kao izvrni dunik u pravnosnanom reenju o izvrenju, a koje samo sada nema svojstvo preduzetnika. Ako je tekui raun otvoren kod poslovne banke u svojstvu preduzetnika ugaen, to e biti od uticaja na mogunost sprovoenja izvrenja i obavezu suda da od izvrnog poverioca zatrai da se otklone nepravilnosti u pogledu oznaenog sredstva, odnosno predmeta izvrenja. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1556/2010 od 20.05.2010. godine)

9.

Za odreivanje izvrenja i sprovoenje izvrenja izmeu privrednih subjekata na osnovu verodostojne isprave, prema vaeem Zakonu o ureenju sudova, nadlean je privredni sud, ak i u sluaju kada je kao sredstvo izvrenja, odreena prodaja nepokretnosti u vlasnitvu izvrnog dunika. (Vii sud u Kraljevu, 3G. 310/10) Kada su izvrni poverilac i izvrni dunik fizika lica, za izvrenje je stvarno nadlean optnski sud, bez obzira to je sredstvo izvrenja udeo u drutvu sa ogranienom odgovornou. (Reenje Vrhovnog suda, R. 266/07 od 14.02.2008. godine)

10.

11.

Kada je izvrni poverilac pravno lice, a izvrni dunik fiziko lice, za sproovoenje izvrenja na osnovu verodostojne isprave stvarnio je nadlean optinski sud. (Vrhovni sud Srbije, R. 10/08 od 24.01.2008. godine)
-4-

12.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Za sprovoenje izvrenja novanog potraivanja po osnovu izvrenih advokatskih usluga, kada je izvrni poverilac advokat, a dunik pravno lice, stvarno je nadlean optinski a ne trgovinski sud. (Vrhovni sud Srbije, R. 1/08) Optinski sud je nadlean za sprovoenje izvrenja na nepokretnostima i reavanje sporova koji nastanu u toku ili povodom izvrenja. (Vrhovni sud Srbije, R. 13/08) Kada je izvrni poverilac fiziko lice za postupak izvrenja stvarno je nadlean optiniski (sada osnovni) sud i na to ne utie okolnost to je trgovinski sud doneo reenje o izvrenju. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 522/06 od 20.03.2006. godine)

13. 14. 15.

Za odreivanje izvrenja po predlogu za izvrenje na osnovu izvrne isprave donete od strane trgovinskog suda, gde je izvrni poverilac fiziko lice, a izvrni dunik pravno lice u steaju, stvarno je nadlean optinski sud. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1156/od 8.06.2006. godine)

16.

Za izvrenje je mesno nadlean sud gde se nalazi sedite izvrnog dunika. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1210/06 od 7.06.2006. godine)

17. 18.

Kada je u predlogu za izvrenje navedeno da se trai naplata novanog potraivanja tuioca popisom i prodajom pokretnih stvari tuenika izvrnog dunika, koji se nalazi u G.M., za sprovoenje izvrenja mesno je nadlean optinski sud. Bez uticaja je okolnost to je utvreno izlaskom izvrnog radnika na lice mesta, da je prebivalite dunika sada u Beogradu. (Okruni sud u aku, G. 196/06 od 8.10.2006. godine)

Za donoenje reenja o dozvoli izvrenja gde je poverilac preduzee, a dunik vlasnik radnje kao fiziko lice nadlean je privredni sud, jer su obaveze dunika proistekle iz njegove privredne delatnosti. (Vii privredni sud, P. 3310/00)

19.

Kad dunik blagovremeno istakne prigovor mesne nenadlenosti suda koji je doneo reenje o izvrenju, pa taj sud usvoji prigovor pre ustupanja predmeta nadlenom sudu, sud nije duan da stavi van snage svoje reenje o izvrenju i ukine sprovedene radnje. (Savezni sud, Grs. 180/85)
-5-

20.

IZVRENJE I OBEZBEENJE NAELO HITNOSTI (lan 6. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Postupak izvrenja je hitan, pa se zastoj istog moe odrediti samo izuzetno i krajnje restriktivno. (Vii trgovinski sud, I. 2053/08) Pod izuzetno opravdanim vrstama potraivanja podrazumevaju se potraivanja od osobitog znaaja za egzistenciju graana, naroito maloletnih lica, za isplatu zatienih linih dohodaka, za vraanje radnika na rad, za osiguranje mirnog poseda, sprovoenje prethodnih, odnosno privremenih mera sline prirode i dr. Pod izuzetno opravdanim podrazumevaju se one okolnosti koje su od znaaja za ouvanje predmeta izvrenja, umanjenja njegove vrednosti, relevantno poveanje trokova postupka i slino. Kada poverilac ne ukazuje na okolnosti koje opravdavaju primenu navedenih izuzetaka, sud e postupiti kao u navedenim stavovima po slubenoj dunosti ukoliko podaci iz predloga (spisa) ukazuju na potrebu primene pravila o izuzetku. Kod donoenja reenja o izvrenju, sudovi postupaju strogo po redosledu prijema, osim u sluaju kada odstupanje doputeno izriitom odrdbom poslovnika. (Zakljuak savetovanja u Saveznom sudu, od 10.06.1981. godine)

21. 22.

ROKOVI ZA POSTUPANJE (lan 7. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

U konkretnom sluaju, spor izmeu stranaka je bio smetanje dravine i u takvim sluajevima potreba je da se stanje koje je bilo pre smetanja dravine to pre uspostavi. Zbog toga je odredbom l. 451. Zakona o parninom postupku propisano da tuilac gubi pravo da u izvrnom postupku zahteva izvrenje reenja kojim se tuenom po tubi zbog smetanja poseda nalae izvrenje odreene radnje, ako nije zahtevao izvrenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je reenjem odreen za izvrenje te radnje. Navedenu odredbu, prvostepeni sud je morao imati u vidu prilikom odluivanja po predlogu za izvrenje. Prema izloenom, osnovano se u albi izvrnog dunika prvog reda istie da prvostepeni sud je prilikom donoenja pobijanog reenja, pogreno primenio odredbu l. 7. Zakona o izvrnom postupku i l. 451. Zakona o parninom postupku, ime je uinio bitne povrede odredaba parninog postupka iz l. 361. st. 1. Zakona o parninom postupku koje su od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog reenja, zbog ega se isto mora ukinuti. U ponovnom postupku prvostepeni sud e imajui u vidu primedbe koje su iznete od strane drugostepenog suda, otkloniti navedene bitne povrede postupka, te e najpre na osnovu uvida u parnine spise utvrditi da li je izvrni poverilac, predlog za izvrenje podneo u roku koji je propisan odredbom l. 451. Zakona o parninom postupku. Ukoliko je predlog za izvrenje podnet blagovremeno, u tom sluaju e se odrediti izvrenje u skladu i u granicama kako glasi izvrna isprava. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1294/2008 od 21.05.2008. godine.)
-6-

23.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

NAELO FORMALNOG LEGALITETA (lan 8. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Prema stanju u spisima, izvrni poverilac je podneo predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, radi naplate iznosa od 547.038,59 dinara, te je kao izvrnog dunika oznaio Optinu L, L. Uz predlog je dostavio raun u orginalu broj 1 od 4.05. 2009. godine, koji glasi na ukupni iznos od 1.090.946,60 dinara i gde je kao dunik oznaena Optina L, L. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je nepravilno primenio l. 36. st. 2. ta. 4. Zakona o izvrnom postupku l. 7. i l. 52. istog Zakona, kada je odbio da odredi izvrenje po podnetom predlogu, sa obrazloenjem da priloena isprava - raun, ne predstavlja verodostojnu ispravu. Naime, prema l. 36. st. 4. Zakona o izvrnom postupku, verodostojne isprava je podobna za izvrenje ako su u njoj oznaeni izvrni poverilac i izvrni dunik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. U konkretnom sluaju, priloeni raun broj 01 od 4.05.2009. godine, sadri sve elemente predviene citiranim lanom, koji su na identian nain uneti i u predlog za izvrenje. Pored toga, raun predstavlja raunovodstvenu ispravu koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni kod izdavaoca i shodno l. 8. i l. 10. Zakona o raunovodstvu i reviziji ("Sl. glasnik RS" br. 55/04) mora biti potpisan od strane odgovornog lica koje svojim potpisom garantuje da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu. Uvidom u priloeni raun zakljuuje se da isti sadri sve elemente propisane Zakonom o raunovodstvu i reviziji. Shodno lanu 7. Zakona o izvrnom postupku, sud je duan da donese reenje o izvrenju, kad su ispunjeni formalni uslovi i nije ovlaen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje verodostojne isprave, u ovom sluaju rauna, kao i osnovanost potraivanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog. U ponovnom postupku, imajui u vidu navedeno, prvostepeni sud e ponovno ceniti da li su se stekli uslovi za odreivanje izvrenja, u smislu l. 7, l. 36. i l. 52. Zakona o izvrnom postupku, pri tome, primenjujui naelo formalnog legaliteta, iskljuivo cenei da li postoji identitet izmeu oznaenog poverioca i dunika, kao i ostalih propisanih elemenata u predlogu za izvrenje i priloenoj verodostojnoj ispravi, a ne i osnovanost fakturisanog potraivanja, imajui u vidu da to moe biti predmet ispitivanja samo u parninom postupku. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 136/2010 od 10.02.2010. godine)

24.

PRIMENA ODREDABA ZAKONA O PARNINOM POSTUPKU (lan 10. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

25.
Iako je predlog za izvrenje koji je, u ime maloletnog deteta kao izvrnog poverioca podnela i potpisala majka kao zakonski zastupnik, snabdeven peatom advokata ali bez priloenog punomoja - mora se smatrati da je takav predlog podneo zakonski zastupnik maloletnog deteta a ne punomonik.
-7-

IZVRENJE I OBEZBEENJE Iz obrazloenja: U albi se pravilno navodi da je predlog za izvrenje podnet od strane zakonskog zastupnika majke maloletnog izvrnog poverioca - a koja se ima smatrati neukom strankom, jer ista nije advokat. Zbog injenice da je predlog za izvrenje snabdeven peatom advokata, u situaciji kada je predlog potpisala zakonski zastupnik (majka maloletnog izvrnog poverioca) a kada u spisima predmeta ne postoji punomoje kojim je advokat ovlaen za zastupanje u konkretnoj pravnoj stvari, ne moe se smatrati da je podnesak u ime stranke podneo advokat. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 5720/2011 od 20.04.2011. godine)

26.
Steajna masa nema svojstvo pravnog lica i ne moe biti stranka u postupku, osim ako joj je odlukom suda to svojstvo priznato. Zbog toga, ukoliko takve odluke nema, sud ne moe odrediti izvrenje protiv steajne mase kao izvrnog dunika. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je odredio izvrenje protiv izvrnog dunika - steajne mase, pri emu nije doneo odluku da steajnoj masi priznaje stranaku sposobnost. Steajna masa nema svojstvo pravnog lica, niti moe biti stranka u postupku, sem ukoliko joj nekom posebnom odlukom suda nije priznato pravo stranke u postupku. Kako takve odluke u konkretnom sluaju nema, to je donoenjem ovakvog reenja prvostepeni sud uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 9. Zakona o parninom postupku, na koju ovaj sud pazi po slubenoj dunosti. Iz tih razloga je odluka prvostepenog suda morala biti ukinuta. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G1. 1598/2010 od 31.08.2011. godine)

Iz navedenih razloga alba izvrnih poverilaca se uvaava, a prvostepeno reenje ukida na osnovu odredbe lana 387. stav 1. taka 3) ZPP, i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluivanje. (Reenje Vieg suda u aku, G. 412/2010 od 31.03.2010. godine)

27.

U prvostepenom postupku nisu poinjene bitne povrede postupka i to kako one na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti tako ni one na koje je ukazano albom. U prvostepenom postupku nije poinjena bitna povreda odredaba postupka iz lana 361. stav 2. taka 7) Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP) u vezi sa lanom 27. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) jer se u izvrnom postupku, u fazi odluivanja o predlogu za izvrenje, ne primenjuje princip kontradiktornosti koji bi nametao obavezu sudu da o podnetom predlogu i radnjama preduzetim pre odluivanja o istom kao inicijalnom aktu obavetava suprotnu stranu. U toj fazi postupka ne postoji ni obaveza dranja roita. Ovo jasno proizlazi iz osnovnih odredbi ZIP, naroito odredbi l. 5. i 7. ZIP, koji uspostavlja princip formalnog legaliteta ne poznavajui kontradiktornost u postupku, ve je sud jedino duan da ceni da li su ispunjeni uslovi za donoenje reenja o izvrenju i sprovoenje izvrenja u
-8-

28.

IZVRENJE I OBEZBEENJE skladu sa odredbama ZIP koje propisuju sadrinu reenja o izvrenju. Princip kontradiktornosti se uspostavlja po odluivanju o podnetom predlogu i, po donoenju reenja o izvrenju, sud je duan da isto dostavi suprotnoj strani zajedno sa inicijalnim aktom - predlogom o kome je odluivano i svim prilozima. Ovo istovremeno znai da, odluujui o predlogu, sud ne uzima u obzir izjanjenja koja je izvrni dunik eventualno dao pre odluivanja po predlogu za izvrenje jer je takvo postupanje suprotno navedenim odredbama ZIP. Kako je prvostepeni sud postupao saglasno navedenim odredbama, te kako je izvrnom duniku izvrena dostava u svemu saglasno odredbama ZIP, te mu omogueno da podnese albu i na taj nain raspravlja o zakonitosti donete odluke, to je prvostepeni sud u svemu postupio saglasno zakonu i nema povrede postupka na koju alilac ukazuje. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2274/2008 (1) od 4.09.2008. godine)

Pravilno prvostepeni sud nalazi da se u konkretnom sluaju, primenom odredaba lana 194. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), u vezi lana 27. Zakona o izvrnom postupku, predlog izvrnih poverilaca od 20.10.2008. godine, kojim je na osnovu iste izvrne isprave i na istom sredstvu izvrenja predloeno izvrenje radi naplate potraivanja na ime neisplaenog izdravanja (pored ve odreenog izvrenja radi namirenja trokova postupka) smatra preinaenjem predloga za izvrenje, isticanjem drugog zahteva, uz ve postojei. Meutim, ne moe se prihvatiti stav prvostepenog suda da se zakljuenje rasprave u parninom postupku moe poistovetiti sa donoenjem reenja o izvrenju u izvrnom postupku. Naime, zakljuenjem rasprave prestaje raspravljanje pred parninim prvostepenim sudom, ne mogu se predlagati nove injenice, novi dokazi, niti novi zahtevi za presudu; meutim, reenje o izvrenju je nesumnjivo meritorna odluka kojom se odluuje o osnovanosti predloga za izvrenje i donoenjem istog tek se otvara mogunost za sprovoenje izvrenja i definitivno namirenje potraivanja izvrnog poverioca prinudnim putem. Iz navedenih razloga ne moe se prihvatiti stav prvostepenog suda da je predlog izvrnih poverilaca neblagovremen iz razloga to je podnet nakon donoenja reenja o izvrenju od 29.09.2008. godine. U vezi sa tim osnovano se u albi izvrnih poverilaca postavlja pitanje u odnosu na koji rok je predlog neblagovremen, imajui u vidu da je podnesak vezan za rok blagovremen ako je predat sudu pre isteka roka, a rokovi se, prema lanu 106. stav 1. ZPP, raunaju na dane, mesece i godine.

29.

Izvrni sud e zastati sa postupkom kad u toku postupka oceni da je to celishodno. (Okruni sud u Valjevu, G. 1067/08)

30.

OSNOVE ZA ODREIVANJE IZVRENJA (lan 12. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao i pravnosnana sudska presuda. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 334/69)
-9-

31.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

IZVRNE ISPRAVE (lan 13. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

32.
Poto izvrna vansudska hipoteka predstavlja izvrnu ispravu, poverilac moe birati da li e se namiriti u sudskom izvrnom postupku ili prema pravilima vansudskog namirenja. Iz obrazloenja: Zakljuak prvostepenog suda (da se postupak namirenja, ije je potraivanje obezbeeno izvrnom vansudskom hipotekom, ne moe namiriti u sudskom postupku) - pogrean je. Izvrna vansudska hipoteka iz lana 15. Zakona o hipoteci je i izvrna isprava iz lana 30. stav 1. taka 3. Zakona o izvrnom postupku. Poverilac, ije potraivanje je obezbeeno izvrnom vansudskom hipotekom, ima pravo da bira pravni put namirenja svog potraivanja. U konkretnom sluaju isti se opredelio za sudski postupak, pa nije bilo mesta donoenju pobijanog reenja, zbog ega je isto moralo biti ukinuto. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 23855/2010 od 25.05.2011. godine)

33.
Neistinit je albeni navod da u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni uslovi za donoenje pobijanog reenja, odnosno za oduzimanje vozila u odnosu na koje je odreeno predloeno izvrenje. Zakon o finansijskom lizingu (dalje: Zakon) u lanu 30. ureuje poseban postupak za sticanje dravine na predmetu lizinga. Navedena norma predvia da snagu sudskog poravnanja ima zapisnik sainjen pred sudom u kome je sadran sporazum ugovornih strana iz ugovora o finansijskom lizingu o tome da u sluaju neplaanja lizinga o dospelosti od strane primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo da predmet lizinga preuzme u dravinu. Istim lanom predvien je i postupak, odnosno radnje koje davalac lizinga treba da preduzme radi donoenja reenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga ili lica u ijoj se dravini predmet lizinga nalazi. Iz sadrine st. 3., 4. i 5. lana 30. Zakona sledi da je za donoenje reenja o oduzimanju predmeta lizinga dovoljno da je izvrni poverilac uz predlog za izvrenje podneo potpisani zapisnik iz stava 1. navedenog lana, te da uz predlog nije duan da dostavlja bilo kakve druge dokaze o nastupanju uslova za traeno izvrenje. Naprotiv, iz stava 7. istog lana jasno sledi da je na izvrnom duniku teret dokazivanja da nisu bili ispunjeni uslovi za donoenje pomenutog reenja i to dostavljanjem pismenih dokaza o tome da je uredno izvrio obavezu isplate lizing naknade. U smislu lana 30. stav 1. taka 1) Zakona izvrno sudsko poravnanje je izvrna isprava, a njegova dospelost se, u smislu lana 33. stav 2. istog zakona, dokazuje zapisnikom o poravnanju. U konkretnom sluaju podneti predlog za izvrenje sadrao je sve potrebne elemente propisane u lanu 49. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, a uz isti bila je priloena isprava iz stava 2. navedenog lana - potpisani zapisnik o sporazumu ugovornih strana iz stava 1. lana 30. Zakona. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1394/2010 od 21.05.2010. godine)
- 10 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Raun koji je sainio izvrni poverilac u kome je obraunao zakonsku zateznu kamatu za kanjenje u isplati dela duga se ne moe smatrati podobnom izvrnom ispravom, pa se na osnovu ovog rauna nije moglo odrediti izvrenje. (Vii sud u Kraljevu, G. 556/10)

34.

Primenom naela formalnog legaliteta u izvrnom postupku, odluka suda o naknadi trokova vetaenja jeste izvrna isprava, ali reenje kao oblik sudske odluke mora da sadri obrazloenje da bi bilo podobno za izvrenje. (Vii trgovinski sud, P. 2221/07)

35.

Presuda Vrhovnog suda Srbije kojom je poniteno reenje Ministarstva finansija o oduzimanju PIB broja ne poseduje svojstvo izvrne isprave, jer se ne mogu izvriti samo kondemnatorne odluke koje se odnose na inidbu, davanje ili trpljenje. (Vii trgovinski sud, I. 1702/07)

36.

Vansudsko poravnanje predstavlja ugovor, ali ne i izvrn ispravu iz l 31. ZIP, pa se na osnovu istog ne moe doneti reenje o izvrenju. (Okruni sud u Kraljevu, G. 289/06)

37.

38.
Rjeenje istranog sudije, kojim se povjeriocu naknada odreuje za izvreno vjetaenje, predstavlja punovanu izvrnu ispravu u smislu odredbom l. 16. i 17. stav 1. ZIP-a. Prema odredbama l.16. i l.17. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, punovanu izvrnu ispravu predstavlja i rje enje suda, bez obzira da li je ono doneseno u parninom ili krivi nom postupku, ako ispunjava uslove iz l.18. i l.20. ZIP-a. Rjeenja na osnovu kojih je doneseno pobijano rjeenje, predstavljaju izvrne isprave, jer su u njima, nasuprot navodima zahtjeva za zatitu zakonitosti, naznaeni povjerilac i dunik (Osnovni sud) i obim njegove obaveze. Bez znaaja su navodi u zahtjevu za zatitu zakonitostu, da se sredstva na ime trokova krivinog postupka izdvajaju iz budeta dunika na posebnom raunu. Stoga je Osnovni sud pravilno odluio kada je odbio prigovor du nika izjavljen na rje enje o dozvoli izvrenja na osnovu pomenutih rjeenja, kao neosnovan, pa je valjalo i zahtjev za za titu zakonitosti odbiti kao neosnovan. (Presuda Vrhovnog suda RCG, Gzz. br. 22/01 od 19.09.2001. godine)

Presuda kojom je utvreno da tuenik nema pravo slubenosti prolaza preko parcele vlasnitvo tuioca, a koja ne sadri zabranu prestanka korienja slubenosti prolaza ne predstavlja izvrnu ispravu. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1584/94 od 21.12.1994. godine)
- 11 -

39.

IZVRENJE I OBEZBEENJE ODLUKA I PORAVNANJE (lan 14. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Nedostatak potpisa na zapisniku o poravnanju postupajueg sudije ne utie na pravnu vanost navedenog poravnanja ni zbog injenice to se parnica zakljuenjem poravnanja ne okonava meritornom odlukom suda. To je samo stranaka radnja kojom se otklanja spor, a naziva se sudskim zato to je sklopljeno pred sudom i zasvedoeno sudskim zapisnikom. S tim u vezi, neosnovano se u reviziji tuioca ukazuje da sporno poravnanje nije pravno valjano zbog toga to ga nije potpisao postupajui sudija. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 49/06 od 22.03.2006. godine) Sporazum izvrnog poverioca i izvrnog dunika postignut pred izvrnim sudom, po kome se dunikova obaveza iz izvrne isprave na osnovu koje je dozvoljeno izvrenje zamenjuje obavezom koja ima drukiji predmet, ne predstavlja samo nain okonanja izvrnog postupka, ve predstavlja i novaciju izvrne trabine (l. 348. ZOO) utvrene sudskim poravnanjem na osnovu koga se moe odrediti novo izvrenje radi ispunjenja nove obaveze dunika. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 11/93) Ne moe se prigovorom u izvrnom postupku napadati arbitrana odluka kao izvrna isprava koja nije podobna za izvrenje. (Vii Privredni sud Srbije, P. 2878/79) Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao i pravnosnana sudska presuda. Ono pored materijalnopravnog dejstva jednog stranakog ugovora, ima dejstvo sudske odluke. Prilikom zahteva za izvrenje jednog sudskog poravnanja izvrni sud ne moe da ispituje podobnost poravnanja za izvrenje, jer je poravnanje u pitanju ve podvrgnuto kontroli suda, pred kojim je sklopljeno. Sud pred kojim je poravnanje sklopljeno ve po samom Zakonu je obavezan da primajui poravnanje u zapisnik pazi da ne pomogne strankama da ostvaruju ciljeve koji idu preko granice to ih javni poredak ili javni moral ostavio njihovoj dispoziciji. Sud po slubenoj dunosti odluuje da li je poravnanje doputeno, istina on to ne izrie, jer mu zakon to ne nalae, ali ako sud smatra da je poravnanje protivno zakonu ili javnom moralu po slubenoj dunosti odluuje da se poravnanje ne doputa. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 334/69)

40.

41.

42.

43.

IZVRNOST ODLUKE (lan 15. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

O stvari o kojoj je pravnosnano odlueno ne moe se u redovnom postupku ponovo meritorno raspravljati i odluivati. Utvrenu sadrinu prava ili pravnih odnosa u sudskoj odluci treba smatrati
- 12 -

44.

IZVRENJE I OBEZBEENJE istinitom. U predmetu o kome je pravnosnano odlueno ne moe se vie ni u parnici u kojoj je doneta odluka, ni u kom drugom postupku, suditi. Presuda vezuje istinitou sadraja i vezuje pravne subjekte na koje se odnosi, pa im se ne moe priznati pravni interes da trae novu odluku drugaijeg sadraja o istom pitanju, jer u pravnoj stvari o kojoj je doneta odluka ne moe se drugaije suditi. Prvostepeni sud je pravilno odluio kada je tubu odbacio na osnovu lana 346. stav 2. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), kojim je propisano da sud tokom celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li je stvar pravnosnano presuena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve pravnosnano odlueno, sud e tubu odbaciti. Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je isplata iznosa od 185.850,00 dinara po osnovu povraaja uplaenog avansa. Prvostepeni sud je utvrdio da je dana 25. 01. 2009. godine doneta Presuda zbog proputanja Trgovinskog suda u Beogradu XVI P 6717/08, kojom je, po tubi ovde tuioca protiv ovde tuenog, sud usvojio tubeni zahtev i obavezao tuenog da tuiocu izradi i preda dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta meunarodnog puta na glavnom objektu HEPS ". 2" N., u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa odluke. Presuda je postala pravnosnana i izvrna dana 24.03.2009. godine. O stvari o kojoj je pravnosnano odlueno ne moe se u redovnom postupku ponovo meritorno raspravljati i odluivati. Utvrenu sadrinu prava ili pravnih odnosa u sudskoj odluci treba smatrati istinitom. U predmetu o kome je pravnosnano odlueno ne moe se vie ni u parnici u kojoj je doneta odluka, ni u kom drugom postupku suditi. Presuda vezuje istinitou sadraja i vezuje pravne subjekte na koje se odnosi, pa im se ne moe priznati pravni interes da trae novu odluku drugaijeg sadraja o istom pitanju, jer u pravnoj stvari o kojoj je doneta odluka ne moe se drugaije suditi. U konkretnom sluaju, tuilac suprotno napred navedenom, iz istog injeninog i pravnog osnova zahteva drugaiju posledicu od one koju je ostvario pravnosnanom odlukom, odnosno tuilac tubom trai da se, nakon pravnosnanosti donete presude P 6171/08 od 25.01.2009. godine, isti odnos drugaije rei. Pravnosnanom presudom P 6171/08 od 25.01.2009. godine, ovde tueni je obavezan da ispuni svoje obaveze iz Aneksa Ugovora (zav. br. 04/6/710, od 2.10.2006. godine "HE ." DOO i zav. br. 08/7 od 22.01.2007. "Sam projekt biro"), odnosno da tuiocu izradi i preda dopunu Glavnog projekta popravke drumskog mosta meunarodnog puta na glavnom objektu HEPS ". 2" N., dok po tubi u ovom postupku tuilac trai povraaj avansa zbog neispunjenja. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da u smislu navedenog tuba nije dozvoljena. Tuilac je svoj odnos sa tuenim ve pravnosnano reio presudom P 6171/08 od 25. 01. 2009. godine. Ako tueni ne postupi po istoj u paricionom roku tuilac moe da u postupku prinudnog izvrenja ishoduje dosuenu posledicu, bilo od strane samog tuenog, kao izvrnog dunika, bilo da je ostvari preko treeg lica. Iz navedenih razloga, pravilna je odluka prvostepenog suda da tubu treba odbaciti, jer se radi o pravnosnano presuenoj stvari, te je prvostepeno reenje doneto uz pravilnu primenu lana 346. stav 2. ZPP. (Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 2618/2010 od 28.07.2010. godine)

45.
Broj asije je identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeleava tokom proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogunosti da se pojave dva ili vie vozila sa istom proizvodnom oznakom. Stoga, injenica da se broj asije unet u saobraajnu dozvolu razlikuje od broja u izvrnoj ispravi nije odluujui razlog za obustavu postupka izvrenja, jer je prilikom popisa potrebno utvrditi broj asije koji je utisnut na samom vozilu, radi tane identifikacije vozila, a imajui potom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su unete u izvrnu ispravu.
- 13 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE U toku sprovoenja izvrenja izvren je popis predmetnog vozila, s tim to je u zapisniku o popisu i proceni, dana 23.12.2009. godine, uneto da u saobraajnoj dozvoli, izmeu brojeva 2 i 1, stoji slovo A. Prvostepeni sud je pobijanim reenjem obustavio izvrenje, nalazei da ne postoji identitet izmeu broja asije u izvrnoj ispravi na osnovu koje je odreeno izvrenje i broja asije u saobraajnoj dozvoli popisanog vozila, imajui u vidu da je u saobraajnoj dozvoli izmeu broja 2 i 1 uneto slovo A. Ovakav injenino-pravni zakljuak prvostepenog suda za sada se ne moe prihvatiti, obzirom da ne sadri razloge o svim odlunim injenicama, a na ta se osnovano ukazuje u albi izvrnog poverioca. Broj asije je zapravo identifikaciona oznaka vozila, kojim se svako proizvedeno vozilo obeleava tokom proizvodnje, s ciljem izbegavanja mogunosti da se pojave dva ili vie vozila sa istom proizvodnom oznakom. Prema meunarodnom standardu, prvi deo broja asije oznaava proizvoaa vozila, drugi deo opisuje opte karakteristike vozila i trei deo slui da oznai svako pojedino proizvedeno vozilo. Broj asije se uobiajeno postavlja na desnoj strani vozila i ostavlja se tako da se ne moe lako izbrisati ili zameniti. Obino se postavlja direktno na neodvojivi deo vozila, kao to je asija vozila, te zapravo broj na asiji predstavlja identifikacionu oznaku vozila. U praksi se deava da se usled tehnike, odnosno tamparske greke, broj asije unet u saobraajnu dozvolu u jednom znaku, odnosno slovu ili broju, razlikuje od broja asije koja je utisnuta na vozilu. Stoga, injenica da se broj asije unet u saobraajnu dozvolu razlikuje od broja u izvrnoj ispravi nije odluujui razlog za obustavu postupka izvrenja, jer nije utvren identitet vozila. Prilikom popisa potrebno je utvrditi broj asije koji je utisnut na samom vozilu, radi tane identifikacije vozila, a imajui potom u vidu i sve druge karakteristike vozila koje su unete u izvrnu ispravu. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1539/2010 od 19.05.2010. godine)

46.
alba je osnovana, jer je pobijana odluka zahvaena bitnom povredom odredaba postupka iz lana 379. stav 2. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), u vezi sa lanom 27. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), s obzirom na to da je prvostepeni sud odluivao o neem drugom, a ne o onome to je inicijalnim aktom traeno, a na koju je povredu posredno ukazano albenim navodom da je sud ukinuo klauzulu pravnosnanosti, te da je izvrni dunik traio ukidanje klauzule izvrnosti. Sudska odluka stie pravnosnanost u situaciji kada se ista vie ne moe pobijati redovnim pravnim lekom, a kako propisuje odredba lana 346. stav 1. ZPP, u vezi sa lanom 27. ZIP. Pravna posledica nastupanja pravnosnanosti je da se predmetna odluka vie ne moe napadati redovnim pravnim lekom. Sudska odluka postaje izvrna u situaciji kada je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze iz iste od strane obavezanog lica, a kako propisuje odredba lana 34. ZIP. Pravna posledica nastupanja izvrnosti je da se stiu uslovi za prinudno izvrenje. Dakle, pravnosnanost i izvrnost su razliiti pravni instituti i ne mogu se izjednaavati ak ni u situaciji kada sudska odluka postaje pravnosnana i izvrna u istom trenutku. Nastupanje pravnosnanosti i nastupanje izvrnosti prouzrokuju razliite pravne posledice. Svojim predlogom od 15.07.2009. godine izvrni dunik, iji je punomonik advokat, izriito je traio ukidanje klauzule izvrnosti, a ne i klauzule pravnosnanosti. Prvostepeni sud je odluio o valjanosti klauzule pravnosnanosti, iako to nije traeno podnetim predlogom. U tom smislu odlueno je o zahtevu koji nije postavljen, pa je stoga jasno da je poinjena navedena bitna povreda." (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2420/2009 od 17.09.2009. godine)
- 14 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

U postupku izvrenja po odluci koja sadri klauzulu pravnosnanosti i izvrnosti, ne moe se osporavati da je izvrna isprava - presuda dostavljena izvrnom duniku. Pravilno nalazei da su ispunjeni svi zakonski uslovi za donoenje reenja o prinudnom izvrenju, jer je priloena izvrna isprava snabdevena klauzulom pravnosnanosti i izvrnosti, prvostepeni sud je doneo pobijano reenje u smislu lana 7. Zakona o izvrnom postupku. Nisu osnovani albeni navodi da presuda nije bila podobna za prinudno izvrenje, odnosno da se na osnovu istog predloga nije moglo doneti reenje o prinudnom izvrenju iz razloga to izvrnom duniku nije dostavljena presuda, odnosno izvrna isprava po osnovu kojeg se trai prinudno izvrenje, jer je prema stanju u spisima uz predlog dostavljen primerak izvrne isprave koja je snabdevena klauzulom pravnosnanosti i izvrnosti, to podrazumeva da je i strankama iz navedene izvrne isprave, izvrena uredna dostava iste. albeni navodi izvrnog dunika da on nije primio navedenu presudu nisu od uticaja, sve dok izvrna isprava-presuda sadri klauzulu pravnosnanosti i izvrnosti i ista je podobna za prinudno izvrenje. Ukoliko stranka smatra da joj presuda nije uredno dostavljena, ona moe pokrenuti postupak ukidanja klauzule pravnosnanosti, pa zavisno od ishoda istog, to moe uticati i na postupak izvrenja. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1662/2008 od 19.06.2008. godine)

47.

Prvostepeni sud prilikom odluivanja da li su opravdani razlozi za ukidanje pravnosnanosti i izvrnosti presude, navodi da je punomonik tuioca primio presudu, a da je dostavnica popisana od strane V.V. to nije jasno kako moe da bude uredna dostava, ako je lice V.V. primilo presudu koja nije zaposlena kod punomonika tuioca, ve je je samo vlasnik poslovne prostorije. Sud je sasluao kao svedoka i K.K. potonou, koji nije potvrdio da je lino uruio presudu punomoniku tuioca, a ni svedok V.V. nije potvrdila. Sud takoe konstatuje da je presudu primila V.V. dana 6.07.2004. godine, mada na dostavnici ne stoji njeno ime i prezime, ve pie ime D.D. mada neitko, pa se ne moe jasno zakljuiti ko je potpisao dostavnicu, u tom pravcu je trebao da se izjasni dostavlja-potonoa. Kako prvostepeni sud nije na decidan nain utvrdio da li je tuilac odnosno njegov punomonik uredno primio presudu, valjalo je prvostepeno reenje ukinuti. (Vii sud u Bijelom Polju, G. 1669/06 od 18.11.2008. godine)

48.

Odredbom lana 37. stav 2. tada vaeeg Zakona o izvrnom postupku propisano je da potvrdu izvrnosti daje sud, odnosno organ koji je odluivao o potraivanju u prvom stepenu, a stavom 3. istog lana, odreeno je da e neosnovanu potvrdu o izvrnosti ukinuti reenjem isti sud, odnosno organ, na predlog ili po slubenoj dunosti. U ovom predmetu potvrda izvrnosti stavljena je na presudu Vieg privrednog suda kojom je preinaena presuda privrednog suda tako to je odlueno da se tubeni zahtev u celosti odbija i tuilac obavezuje da tuenom naknadi trokove parninog postupka. Kako je presudom Vrhovnog suda Srbije preinaena presuda Vieg privrednog suda tako to je odbijena alba tuenog i potvrena presuda privrednog suda, to je pravilno prevostepni sud pobijanim reeenjem po slubenoj dunosti, a na osnovu lana 37. st. 2. i 3. tada vaeeg Zakona o izvrnom postupku, ukinuo potvrdu pravnosnanosti i izvrnosti stavljenu na presudu Vieg trgovinskog suda i stavio potvrdu pravnosnanosti i izvrenosti na presudu privrednog suda. Prema tome, donoenjem presude Vrhovnog suda Srbije, potvrda pravnosnanosti i izvrnosti stavljena na presudu Vieg privrednog suda, postala je neosnovana, pa je morala biti ukinuta, shodno lanu 37. stav 3. tada vaeeg Zakona o izvrnom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 519/03 od 26. novembra 2003. godine)
- 15 -

49.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

50.
U postupku povodom ukidanja potvrde izvrnosti ija je sadrina odreena l. 306. ZIP-a, parnini sud se ne uputa u ocenu pravnog odnosa ili subjektivnog prava koje je sadrano u izvrnoj ispravi, ve samo ceni valjanost potvrde izvrnosti, odnosno ispunjenje procesnih uslova, u pogledu izvrnosti odluke koja je predmet spora. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 425/97)

51.
Za odluivanje o albi na reenje o izvrenju kojim je odbijen prigovor dunika podnet protiv reenja o izvrenju, nije relevantan albeni navod da nije primio presudu, na osnovu koje je traeno izvrenje. Ovaj navod moe samo da predstavlja razlog za ukidanje neosnovane potvrde o izvrnosti, o kome odluuje parnini sud, a nije razlog koji spreava izvrenje. (Vii privredni sud, P. br. 1008/95)

52.
Prema pravnim pravilima izvrnog postupka moe se traiti i dozvoliti izvrenje i na osnovu sudske odluke koja je samo delimino pravosnana, ali mora biti nesumnjivo i tano utvreno u kom je delu ta odluka postala pravnosnana, jer se ne moe dozvoliti izvrenje na osnovu onog dela odluke, za koji se ne moe pouzdano utvrditi da li je pravnosnaan. (Vrhovni privredni sud, Sl. 1667/67)

Sud moe dozvoliti izvrenje ako je u asu odluivanja protekao paricioni rok bez obzira to je predlog podnet pre isteka paricionog roka. (Vrhovni privredni sud, Sl. 251/55)

53.

IZVRNOST PORAVNANJA (lan 16. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

54.
Da bi sporazum stranaka o postojanju potraivanja i vremenu njegovog dospea i saglasnosti stranaka da se uknjibom zalonog prava na nepokretnosti dunika obezbeuje novano potraivanje, u sm. l. 251. t. 2. ZIP, imao snagu sudskog poravnanja, pa time i izvrnu isprave u sm. l. 16. st. 2. ta. 1. istog zakona, mora biti potpisan od strane zalonog dunika kao vlasnika nepokretnosti koja je predmet uknjibe zalonog prava. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 93/00 od 31.01.2000. godine)
- 16 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

PODOBNOST IZVRNE ISPRAVE ZA IZVRENJE (lan 17. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Izvrna isprava je podobna za izvrenje ako su predmet, vrsta i obim obaveze prema okolnostima sluaja predvidivi. (Okruni sud u Valjevu, G. 1032/08 od 24.07.2008. godine)

55.

Presuda je podobna za izvrenje iako je je predmet obaveze izvrnog dunika novani iznos izraen u nemakim markama. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 6950/08)

56.

Ako je obaveza izdravanja utvrena u odreenom procentu najnie zarade, ista se moe upodobiti kategoriji minimalne zarade, ali izraene u procentu, a ne u fiksnom iznosu. (Okruni sud u Kraljevu, G. 799/07)

57.

Ako izvrnom ispravom nije odreena obaveza isplate zatezne kamate na iznos glavnog duga, takva naplata se ne moe odrediti u izvrnom postupku. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 5631/07)

58.

Presuda postaje pravnosnana kada se vie ne moe pobijati albom, a ne kada reenje o odbacivanju albe kao neblagovremene postane pravnosnano. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 4036/07)

59.

60.
U predlogu kojim se trai izvrenje obaveze na neinjenje, odnosno trpljenje mora biti navedeno u emu se sastoji ponaanje izvrnog dunika koje je protivno obavezi da ne uini odreenu radnju, odnosno da trpi preduzimanje odreene radnje. - Predlogom za izvrenje trai se izvrenje obaveze izvrnog dunika na neinjenje odnosno trpljenje koje se sprovodi prema odredbama lana 218. u vezi lana 45. ZIP-a. Poverilac trai izvrenje zato to dunik svojim ponaanjem odbija da trpi i dozvoli da poverilac nesmetano koristi svoje pravo sezonske slubenosti. alba osnovano ukazuje da je u predlogu za izvrenje morala biti navedena radnja dunika koja je protivna izvrnoj ispravi, odnosno obavezi dunika iz izvrne isprave. Zato e prvostepeni sud u ponovnom postupku ispitati osnovanost predloga za izvrenje, tako to e utvrditi kako se dunik kritinom prilikom ponaao protivno obavezi iz izvrne isprave, odnosno kako je kritinom prilikom bilo ponaanje dunika koje je
- 17 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE spreilo poverioca da se slui svojim pravom slubenosti, tj. koju obavezu iz izvrnog naslova izvrni dunik nije izvrio u posmatrano vreme, odnosno na koji nain je dunik ometao poverioca u pravcu prolaska. Takoe, prvostepeni sud e u ponovnom postupku ispitati da li je tom prilikom poverilac eleo da se koristi pravom koje mu je ustanovljeno izvrnom ispravom ili je eleo da se koristi prolazom za koji nema pravo po izvrnoj ispravi. (Reenje Okrunog suda u Valjevu G. 1380/06 od 12.09.2006. godine)

Novana obaveza je potpuno odreena i kad i izreci presude nije odreena u apsolutnom iznosu, ako su dati bitni elementi na osnovu kojih se novani iznos obaveze moe pouzdano izraunati u momentu izvrenja presude. (Presuda Vrhovnog suda F. B. i h, Rev. 208/02 od 20.05.2004. godine)

61.

Reenje o izvrenju mora biti identino izvrnoj ispravi pa se, shodno tome, ovim reenjem se moe odrediti da dunik svoju obavezu izvri samo prema poveriocu oznaenom u toj ispravi, a ne prema poverioevom punomoniku. (Vrhovni sud Republike Srpske, Gvl. 16/02 od 3.01.2003. godine)

62.

Kad je obaveza tuenog utvrena presudom na isplatu u stranoj valuti (DEM) koja vie nije u pravnom prometu, to ne znai da je takva presuda neizvriva, jer je ovako utvrena obaveza odrediva obzirom da se zna valuta euro i DEM. (Okrui sud u Novom Sadu, G. 2937/03)

63.

Nije podobna za sudsko izvrenje odluka suda kojom se namee duniku da poveriocu "dodeli drugi odgovarajui trosoban stan na raspolaganje", zato to predmet dunikove obaveze nije odreen ili bar odrediv u skladu sa ovlaenjima koja po ZPP-u, ima sud koji odluuje o predlogu ua izvrenje. (Vrhovni sud Republike Srpske, Gvl. 107/02 od 23.08.2002. godine)

64.

Postoji istovetnost izmeu izvrne isprave i reenja o izvrenju u situaciji kada izvrna isprava presuda glasi na potraivanje u devizama (povraaj deviznog tednog uloga - l. 1035-1046. ZOO), a reenje o izvrenju glasi na dinarsku protivvrednost (l. 394. i l. 395. ZOO). (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 831/96 od 28.08.1997. godine)

65.

U postupku povodom predloga za ukidanje klauzule izvrnosti, ija je sadrina odreena l. 36. ZIP, parnini sud se ne uputa u ocenu pravnog odnosa ili subjektivnog prava koje je sadrano u izvrnoj ispravi, ve samo ceni valjanost potvrde izvrnosti, odnosno ispunjenje procesnih uslova u pogledu izvrnosti odluke koja je predmet spora. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 425/97)
- 18 -

66.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

U konkretnom sluaju iz izvrne isprave se ne vidi niti je na drugi nain mogue odrediti kuda prolazi put slubenosti koja se ukida kao i u kom delu se zabranjuje dunicima da prolaze navedenom parcelom, niti je navden taan poloaj, pravac prostiranja a nije odreen put ni u merama i granicama, tako da je izvrna isprava nepodobna za izvrenje. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1707/96 od 27.03.1997. godine)

67.

Naknadnom odlukom jedne parnine stranke po okonanju parninog postupka ne moe se odreivati konkretna sadrina izvrne isprave u ta spada i pravnosnana presuda. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2786/96 od 16.10.1996. godine)

68.

Ako se obaveza na predaju putnikog automobila domae proizvodnje po inostranoj licenci nije mogla ni prinudno izvriti zbog prestanka proizvodnje. Sud e dunika obavezati da poveriocu isplati procenjenu vrednost predmeta obaveze koju e utvrditi prema cenama slinih automobila inostrane proizvodnje s tim to u tako utvrenu vrednost ne ulaze carinske dabine. (Vrhovni sud Srbije, Pzz. 5/95 od 10.05.1995. godine)

69.

Ukoliko izvrna isprava kojom je konstituisana stvarna slubenost ne sadri obavezu dunika na predaju u dravinu zemljita koje slui kao nuni prolaz izvrenje se ne sprovodi predajom tog dela zemljita u dravinu poveriocu, ve ostavljanjem primerenog roka za omoguavanje prolaza i izricanjem novanih kazni. (Okruni sud u Poarevcu, G. 146/95 od 6.02.1995. godine)

70.

Kada je presudom samo utvreno pravo vlasnitva na odreenim nepokretnotima, ne moe se na osnovu takve presude zahtevati predaja nepokretnosti. (Vii privredni sud, P. 3722/95) Odluka Ustavnog suda nije izvrna isprava, i na osnovu takve odluke ne moe se odrediti izvrenje. (Okruni sud u Beogradu, G. 8256/93)

71. 72. 73.

Obaveza iz presude da tueni otkloni nedostatke na krovnoj konstrukciji zgrade bez konkretnog navoenja vrste i obima radova ini presudu nerazumljivom i neizvrivom. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 11/88) Okolnost da u uzreci izvrne isprave na osnovu koje je odreeno izvrenje, nisu navedene mere i granice zemljita ija se predaja trai, ne ini izvrnu ispravu nepodobnom za izvrenje ako je pred- 19 -

74.

IZVRENJE I OBEZBEENJE met izvrenja odrediv prema obrazloenju izvrne isprave, pa nema mesta obustavi izvrenja u sm. l. 53. st. 4. ZIP. U takvom sluaju sud e u smislu l. 109. ZPP u vezi lana 14. ZPP naloiti poveriocu da predlog uza izvrenje dopuni prema obrazloenju izvrne isprave. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 108/86) Nije podobna za izvrenje isprava koja kod otklanjanja nedostataka u graevinskim radovima nema opisa, koliine, vrste radova, kao i roka za njihovo ispunjenje. U takvom sluaju ne moe se obavezati dunik da deponuje odreeni iznos za otklanjanje nedostataka, poto ovakva isprava nije podobna za izvrenje. (Vii privredni sud, P. 3129/84) Za odreivanje izvrenja nije dovoljno da isprava na osnovu koje se trai izvrenje ima svojstvo izvrne isprave, ve da je isprava podobna za izvrenje. Stoga, ako je u izvrnoj ispravi odreeno da je dunik obavezan da zakljui deobni bilans o visini prava i obaveza, ovakva odluka nije podobna za izvrenje. (Vii privredni sud, P. 3763/83)

75.

76.

Sporazum poverioca i dunika postignut pred izvrnim sudom, po kome se dunikova obaveza iz izvrne isprave na osnovu koje dozvoljeno izvrenje, zamenjuje obavezom koja ima drukiji predmet, ne predstavlja samo nain okonavanja izvrnog postupka, ve predstavlja i novaciju izvrne trabine (l. 384. ZOO) utvrene sudskim poravnanjem na osnovu koga se se moe odrediti novo izvrenje radi ispunjenja nove obaveze dunika. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 186/82)

77.

VERODOSTOJNA ISPRAVA (lan 18. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

78.
Na osnovu otpremnice potpisane od strane kupca kao dokaza da je roba isporuena, prodavac uvek moe izdati raun kao jednostranu verodostojnu ispravu i u izvrnom postupku zahtevati naplatu svog potraivanja, shodno lanu 18. stav 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju. Iz obrazloenja: Tuilac je dana 27.11.2011. godine podneo tubu sa zahtevom da sud obavee tuenog da mu na ime duga plati navedeni iznos a od dokaza o postojanju duga uz tubu je dostavio naznaenu otpremnicu i predraun.
- 20 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE Prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu lana 453. stav 5. Zakona o parninom postupku kada je zakljuio da tuilac nije uinio verovatnim postojanje pravnog interesa za voenje parninog postupka. U konkretnom sluaju, shodno lanu 18. Zakona o izvrenju i obezbeenju, postoje uslovi da se trai izvrenje na osnovu verodostojne isprave, jer je lanom 18. stav 2. ovog Zakona propisano da je verodostojna isprava raun domaeg ili stranog lica sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je izvrni dunik obaveten o nastaloj obavezi. Dakle, tuilac je uz tubu priloio predraun i otpremnicu kao dokaz da je roba iju naplatu tubom trai primljena od strane tuenog, nakon izdatog predrauna o ceni popravke - odnosno zamene dela koji je bio predmet poslovnog odnosa parninih stranaka. albeni navodi, u kojima se istie da je tuilac uz tubu priloio predraun a ne raun, i da zato nema uslova za pokretanje izvrnog postupka na osnovu verodostojne isprave, bez uticaja su na drugaiju odluku. Naime, na osnovu predrauna i otpremnice koju je tuilac priloio, koja je potpisana od strane tuioca i tuenog, tuilac moe izdati raun kao jednostranu ispravu koju e priloiti uz otpremnicu i, na osnovu toga, traiti izvrenje radi ostvarivanja novanog potraivanja na osnovu verodostojne isprave. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 2578/2012 od 08.11.2012. godine)

Potraivanja po osnovu naknada za izvrenu komunalnu delatnost, pruenu komunalnu uslugu, nisu po svojoj pravnoj prirodi povremena dospela novana potraivanja iz lana 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, ve potraivanja koje se periodino, odnosno meseno obraunavaju i za takve periodine mesene obraune ispostavljaju se posebni rauni. Zatezna kamata za period docnje plaanja te vrste novanih obaveza, plaa se poev od dospelosti svakog pojedinog iznosa rauna od isplate do isplate. Iz tog razloga, kada tuioev zahtev za isplatu duga obuhvata iznos po osnovu zakupnine i po osnovu ostalih trokova za kojima su fakturisane pruene komunalne usluge, prilikom odluivanja o zahtevu za isplatu zatezne kamate, potrebno je razliito ceniti osnovanost zahteva za kamatu, u zavisnosti od prirode potraivanja pojedinih stavki. Prvostepeni sud je zakljuio da se tueni neosnovano poziva na odredbu lana 279. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) i na nepostojanje obaveze plaanja zatezne kamate pri isticanju zahteva za njenu isplatu u ovom postupku. Odredbom lana 279. stav 3. ZOO propisano je da na povremena dospela novana potraivanja tee zatezna kamata od dana podnoenja zahteva sudu za njenu isplatu. Prvostepeni sud je zakljuio da se u konkretnom sluaju ne radi o povremenom dospelom novanom potraivanju iz lana 279. stav 3. ZOO, ve o potraivanju koje se periodino, odnosno meseno obraunavaju i za takve periodine mesene obraune ispostavljaju se posebni rauni. Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je tueni duan tuiocu na osnovu lana 277. stav 1. ZOO, pored glavne novane obaveze po osnovu naknade za izvrene usluge iznoenja smea, platiti i zateznu kamatu za period docnje u plaanju novane obaveze, poev od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate. (Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 4017/2010(1) od 24.02.2010. godine)

79.

Verodostojna isprava je podobna za izvrenje samo ukoliko su lica oznaena u njoj kao poverilac i dunik identina licima oznaenim u predlogu za izvrenje kao izvrni poverilac i izvrni dunik, a ako je posle izdavanja verodostojne isprave, pre pokretanja izvrnog postupka, izmeu duni- 21 -

80.

IZVRENJE I OBEZBEENJE ka po ispravi i treeg lica zakljuen ugovor o preuzimanju duga sa kojim se poverilac po ispravi saglasio (promena dunika), poverilac moe tubom pokrenuti parnini postupak protiv novog dunika, ali ne i postupak na osnovu verodostojne isprave, jer iste na njega "ne glase". Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da na osnovu injenice da je zakljuen ugovor o preuzimanju duga izmeu dunika po verodostojnim ispravama i novog dunika, sa ime se poverilac saglasio, poverilac ne moe pokrenuti postupak izvrenja na osnovu verodostojne isprave, te da je verodostojna isprava podobna za izvrenje samo ukoliko su lica oznaena u istima kao poverilac i dunik identina licima koja su oznaena u predlogu za izvrenje kao izvrni poverilac i izvrni dunik. Nezavisno od toga to je izmeu starog i novog dunika zakljuen ugovor o preuzimanju duga, izvrni poverilac ne moe protiv novog dunika pokrenuti postupak izvrenja na osnovu verodostojnih isprava u odnosu na koga iste nisu izdate, ve u navedenoj situaciji moe tubom traiti isplatu od lica koje je obveznik plaanja, odnosno dunik na osnovu ugovora o preuzimanju duga. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2446/2010 od 19.08.2010. godine)

81.
Privredno drutvo osnovano kroz promenu pravne forme preuzetnika po odredbama Zakona o privrednim drutvima, predstavlja poseban pravni subjekat u odnosu na fiziko lice, preduzetnika. Nakon te promene i fiziko lice, bivi preduzetnik i novoosnovano privredno drutvo imaju pravnu sposobnost i mogu biti stranka u postupku. Zato se ne moe odrediti izvrenje prema privrednom drutvu na osnovu verodostojnih isprava koje glase na fiziko lice, preduzetnika. Pravilno prvostepeni sud zakljuuje da se nisu stekli uslovi da se odredi predloeno izvrenje, jer ne postoji identitet stranaka po predlogu za izvrenje i po priloenim verodostojnim ispravama na osnovu kojih se izvrenje predlae. Nezavisno od toga to je do promene pravne forme iz radnje u privredno drutvo dolo primenom odredbi Zakona o privrednim drutvima, to ne utie na injenicu da je privredno drutvo koje je nastalo kao promena pravne forme, predstavlja poseban pravni subjekt u odnosu na fiziko lice, preduzetnika. Preduzetnik koji se kao privredni subjekat registruje kod Agencije za privredne subjekte za svoju obavezu odgovara celokupnom svojom imovinom prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima, a u sudskim postupcima uestvuje kao stranka kao fiziko lice sa oznaenjem svojstva preduzetnika to je od uticaja na stvarnu nadlenost, ali ne i na njegovu stranaku sposobnost. Zato i brisanje ovog svojstva, nezavisno iz kog razloga, da li zbog brisanja radnje ili zbog promene pravne forme radnje, ne utie na pravnu sposobnost fizikog lica, biveg preduzetnika, kao i na njegovu stranaku sposobnost i mogunost da u postupku uestvuje kao stranka saglasno lanu 73. Zakona o parninom postupku. Stoga je pravilno prvostepeni sud zakljuio da uslovi za odreivanje izvrenja nisu ispunjeni, kao i da nema mesta primeni lana 37. Zakona o izvrnom postupku, jer se ova odredba odnosi na izvrenje na osnovu izvrne isprave, a ne verodostojne, kakav je ovde sluaj. O svemu tome prvostepeni sud je dao dovoljne i jasne razloge. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2046/2010 od 2.07.2010. godine)

Okonana graevinska situacija, kao i privremena graevinska situacija, sadre sve elemente fakture, pa stoga predstavljaju verodostojne isprave na osnovu kojih se moe pokrenuti postupak izvrenja na osnovu lana 21. Zakona o izvrnom postupku.
- 22 -

82.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Prema stanju u spisima, izvrni poverilac je podneo predlog za donoenje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, a radi naplate svog potraivanja po privremenim situacijama i okonanoj situaciji za izvedene graevinske radove, koji su, kao verodostojne isprave, dostavljene u prilogu predloga. lanom 36. stav 2. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) predvieno je da verodostojnu ispravu predstavlja, izmeu ostalog, i faktura, a kako okonana situacija, kao i privremena situacija, sadri sve elemente koje ima i sam raun, i to kako u pogledu poverioca i dunika, tako i u pogledu novanog potraivanja koja se istim opredeljeno fakturie, i osnova po kome se fakturie, to privremene situacije, kao i okonana situacija, imaju sve elemente fakture, pa stoga predstavljaju verodostojnu ispravu u smislu lana 36. ZIP, na osnovu koje se moe, shodno lanu 21. ZIP, doneti reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave. Iz navedenih razloga nisu osnovani albeni navodi da privremene situacije, odnosno okonana situacija po kojoj trai naplatu izvrni poverilac, ne predstavljaju verodostojne isprave na osnovu kojih se moe traiti donoenje reenja o izvrenju po osnovu verodostojne isprave, jer, shodno iznetom, sadre sve elemente fakture, pa stoga imaju i svojstvo verodostojne isprave na osnovu koje se moe pokrenuti navedeni izvrni postupak. Kako u toku postupka nisu, shodno iznetom, nainjene povrede postupka i kako je pravilno primenjeno pravo kada je ocenjeno da su se stekli uslovi za donoenje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, to je pravilno i dalje postupanje suda, koji je u smislu lana 21. ZIP, po prigovoru tuenog isto reenje stavio van snage i ukinuo sve sprovedene radnje, a postupak nastavio kao po prigovoru protiv platnog naloga. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1664/2009 od 24.06.2009. godine)

83.
Kartica otvorene stavke izvrnog overioca PFPIO poljoprivrednika je interni dokument izvrnog poverioca u pogledu potraivanja prema izvrnom duniku, kao svom korisniku, pa nema svojstvo verodostoje isprave. (Okruni sud u aku, G. 1907/07 od 28.11.2007. godine)

84.
Za odreivanje i sprovoenje izvrenja na osnovu verodostojne isprave u skraenom izvrnom postupku, po osnovu predloga za izvrenje izvrnog poverioca koji je fiziko lice, stvarno je nadlean optinski sud kao sud opte nadlenosti, iako je predloeno da se izvrenje sprovede na akcijama izvrnog dunika. Trgovinski sud se reenjem oglasio stvarno nenadlenim za odreivanje i sprovoenje izvrenja na osnovu verodostojne isprave u skraenom izvrnom postupku po predlogu za izvrenje poverioca koji je fiziko lice, nalazei da je stvarno nadalean optinski sud, kao sud opte nadlenosti, bez obzira to je predloeno da se izvrenje sprovede na akciojama izvrnog dunika. Neosnovani su albeni navodi izvrnog poverioca da je trgovinski sud, saglasno lanu 245. Zakona o parninom postupku, nadlean za odreivanje i sprovoenje skraenog izvrnog postupka na osnovu verodostojne isprave po predlogu izvrnog poverioca fizikog lica na akcijama izvrnog dunika. Naime, odredba lana 245. Zakona o izvrnom postupku ne moe menjati stvarnu nadlenost suda propisanu u Zako- 23 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE nu o sudovima. Ovo stoga, to je u smislu odredbe lana 15. stav 2. taka v) Zakona o sudovima, trgovinski sud stvarno nadlean da odreuje i sprovodi izvrenje i obezbeenje na osnovu verodostojne isprave, koja se odnosi na lica iz stava 1. ta. a), b) i v) lana 15. a u smislu odredaba lana 12. stav 1. taka 4b) Zakona o sudovima, stvarno nadlean za postupanje po predlogu za izvrenje podnetom od strane izvrnog poverioca, koji je fiziko lice je optinski sud, koji e prilikom postupanja izvrenje odrediti i sprovesti primenom posebnih pravila izvrenja u trgovinskim i sa trgovinskim povezanim stvarima, ukoliko se kao izvrni dunik pojavljuje neko od lica pobrojanih u stavu 1. lana 242. Zakona o parninom postupku ili kad izvrni poverilac predlae skraeni izvrni postupak na osnovu verodostojne isprave iz lana 253. istog zakona ili izvrenje na akcijama. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda u Beogradu, I. br. 209/06 od 24. 05.2006. godine)

Promet u partiji i izvod o stanju duga na tekuem raunu ne predstavlja verodostojnu ispravu. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 3152/05 od 30.06.2005. godine)

85. 86.

Profaktura je poziv na zakljuenje ugovora pod uslovima iz profakture i u ogranienom vremenskom vaenju i ona ne predstavlja verodostojnu ispravu na osnovu koje se moe predlagati izvrenje izvrenje. (Vii privredni sud, P. 8194/05) Kada su ispunjeni uslovi za podnoenje predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave nije dozvoljeno podneti redovnu tubu, a ako je podneta ista e biti odbaena zbog nedostatka pravnog interesa. (Vii privredni sud, P. 378/00)

87.

Nalog magacinu koji sadri naturalno zaduenje i kartica finansijskog zaduenja sainjena na osnovu tog naloga, kao ni izvod iz "analitike kartice" ne predstavljaju verodostojnu ispravu, na osnovu koje se odreuje izvrenje radi ostvarenja novanog potraivanja. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 1604/99 od 3.12.1999. godine)

88.

Ako je kao tueni oznaena firma radnje, a ne i ime njenog vlasnika, sud ne moe doneti reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, jer samostalna trgovinska radnja nema svojstvo pravnog lica, pa stranka moe biti samo njen vlasnik, jer on odgovara za obaveze radnje. (Vii privredni sud, P. 4980/99 od 24.12.1999. godine)

89.

Poverilac nema pravo na podnoenje redovne tube ako su ispunjeni uslovi za podnoenje predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave. (Vii privredni sud, P. 7404/99)
- 24 -

90.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

SREDSTVA I PREDMETI IZVRENJA (lan 19. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Za promenu sredstava izvrenja bitno je da izvrenje prethodnim sredstvom nije otpoelo, a nije bitno ko je vlasnik stvari koje se nalaze na adresi sedita pravnog lica, izvrnog dunika, oznaenog u reenju. Ova pitanja su relevantna za sprovoenje izvrenja, a naroito za preduzimanje prve izvrne radnje novoodreenog sredstva, radnje popisa i procene pokretnih stvari. Pribavljajui izvetaj od Odseka za prinudnu naplatu, prema ijoj sadrini proizlazi da se reenje o izvrenju nalazi u redosledu blokade na raunu dunika i da nije sprovedeno, jer nema dovoljno novanih sredstava na raunima izvrnog dunika, pravilno je prvostepeni sud dozvolio promenu sredstva izvrenja na osnovu l. 42. i 8. Zakona o izvrnom postupku. lanom 42. navedenog zakona predvieno je da se novano potraivanje moe ostvariti pobrojanim sredstvima izvrenja, na izmeu ostalog i izvrenjem na pokretnim stvarima izvrnog dunika. lanom 8. istog zakona predvieno je da se pa predlog izvrnog poverioca odreeno sredstvo izvrenja moe promeniti i odrediti novo, ukoliko sprovoenje po prethodno odreenom nije otpoelo. S obzirom da su navedeni zakonski uslovi bili ispunjeni, pravilno je prvostepeni sud odluio kao u izreci pobijanog reenja. Bez uticaja su albeni navodi izvrnog dunika da se na adresi sedita izvrnog dunika ustvari nalazi stan u vlasnitvu osnivaa izvrnog dunika u kome se nalaze stvari ovih fizikih lica. Ovo su pitanja koja mogu biti sporna tek u postupku sprovoenja izvrenja. Naime, nisu postojale nikakve smetnje da sud promeni sredstvo izvrenja i da odredi da se radi ostvarenja novanog potraivanja izvrnog poverioca izvri popis, procena i prodaja pokretnih stvari izvrnog dunika, a novana sredstva ostvarena prodajom prenesu na raun izvrnog poverioca, nezavisno od toga da li e se na licu mesta, na adresi sedita izvrnog dunika pronai pokretne stvari u dravini izvrnog dunika za koje postoji pretpostavka da su i u njegovoj svojini, te nezavisno od toga koliko ove stvari vrede prema proceni ovlaenog lica i nezavisno od toga da li e procenjene stvari u postupku prinudne prodaje biti prodate ili ne. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 105/2010 od 12.02.2010. godine)

91.

OBIM IZVRENJA I OBEZBEENJA (lan 20. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Teak ekonomski poloaj dunika i oekivanja njegovog poboljanja nisu od uticaja na promenu sredstava izvrenja po predlogu poverioca. Prema stanju u spisima izvrni poverilac je podneo predlog za odreivanje izvrenja radi naplate novanog potraivanja na osnovu verodostojne isprave. U skladu sa predlogom poverioca doneto je navedeno reenje, ije izvrenje, po ispunjenju zakonskih uslova, nije bilo mogue predloenim i odreenim sredstvom izvrenja, odnosno prenosom novanih sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca, a to je utvreno iz obavetenja Narodne banke Srbije. U daljem toku po- 25 -

92.

IZVRENJE I OBEZBEENJE stupka izvrni poverilac je predloio da se promeni odreeno sredstvo izvrenja i da se umesto prenosa novanih sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca odredi izvrenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvrnog dunika. Zakonom o izvrnom postupku (dalje: ZIP) predvieno je (u delu u kome se regulie obim izvrenja i obezbeenja), lanom 8. stav 4., da sud moe na predlog izvrnog poverioca odnosno izvrnog dunika u skladu sa istim zakonom odrediti drugo sredstvo izvrenja, odnosno obezbeenja umesto onoga koje je odreeno. Uslovi za navedeno postupanje regulisani su stavom 6. istog lana, tako to je predvieno da je navedena zamena sredstva izvrenja dozvoljena samo ukoliko o prvobitno predloenim i odreenim sredstvima izvrenja nije ve otpoelo sprovoenje izvrenja. Kako prema stanju u spisima prvobitno predloenim sredstvom izvrenja - prenosom novanih sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca sprovoenje izvrenja nije otpoelo, jer se prema izvetaju NBS isto nije moglo sprovesti, to je pravilno prvostepeni sud, cenei da su ispunjeni zakonski razlozi iz citiranog lana 8. ZIP, doneo pobijano reenje. Bez uticaja su albeni navodi da bi promenom sredstva izvrenja, odnosno izvrenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, kojima izvrni dunik obavlja delatnost, on bio doveden u teku situaciju, kao i da ima oekivanja da e u narednom periodu poboljati svoju finansijsku situaciju, to e mu omoguiti da izmiri dugovanja, jer ista ne utiu na pravilnost pobijanog reenja, s obzirom da je zakonom definisano koji su predmeti izuzeti od izvrenja, o emu sud vodi rauna i pri sprovoenju izvrenja. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1327/2010 od 29.04.2010. godine)

Naime, na predlog izvrnog poverioca prvostepeni sud je reenjem I. br. ... od 6.8.2009. godine odredio izvrenje u skladu sa predlogom izvrnog poverioca plenidbom novanih sredstava izvrnog dunika i to 2/3 mesenih iznosa penzije koju izvrni dunik ostvaruje preko RF PIO, ali je izvrni dunik podneo predlog za izmenu sredstava izvrenja dana 31.8.2009. godine, koji je osporio izvrni poverilac, pa je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odluio kao u izreci osporenog reenja, dajui za to pravilne i potpune razloge koje prihvata i ovaj sud. Naime, imajui u vidu da je plenidba penzije znatno efikasnije sredstvo izvrenja nego popis, procena i prodaja pokretnih stvari, kao i injenicu da izvrni dunik nije predloio konkretne pokretne stvari koje predlae da se prodaju radi namirenja potraivanja poverioca, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odluio kao u izreci osporenog reenja. albenim navodima se pravilno i potpuno utvreno injenino stanje od strane prvostepenog suda, na koje je pravilno primenjeno i materijalno pravo ne dovode u sumnju, a isticanje u albi izvrnog dunika da je prvostepeni sud prekoraio svoja ovlaenja time to je sam odluivao o zakonitosti svoje odluke, je potpuno neosnovano, jer prvostepeni sud nije odluivao o zakonitosti svoje odluke, nego o predlogu izvrnog dunika za promenu sredstva izvrenja ne dirajui u zakonitost i punovanost svoje prethodne odluke. (Reenje Vieg suda u aku, G. 351/10 od 24.03.2010. godine)

93.

Sud odreuje izvrenje samo na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, pa ako izvrna isprava na osnovu koje je predlog za izvrenje podnet ne sadri odredbe o kamati, sud e odbiti predlog za izvrenje u delu u kome je traeno da se odredi izvrenje prema izvrnom duniku radi naplate zakonske zatezne kamate.
- 26 -

94.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Iz obrazloenja: Osporenim reenjem u stavu jedan na osnovu poravnanja Optinskog suda u aku na predlog izvrnog poverioca protiv izvrnog dunika odreeno je izvrenje radi namirenja novanog potraivanja izvrnog poverioca u iznosu od 60.000,00 din. i namirenja potraivanja po osnovu trokova izvrnog postupka u iznosu od 3.700.00 din. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvrnog dunika i namirenjem izvrnog poverioca do iznosa dobijenog prodajom. Stavom dva osporenog reenja odbijen je predlog za izvrenje u delu u kome je traeno da se odredi izvrenje prema izvrnom duniku radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos od 60.000,00 din. poev od 10.6.2006. g. pa do isplate kao neosnovan. Protiv ovog reenja, u stavu jedan izvrni dunik, a protiv reenja u stavu dva izvrni poverilac, blagovremeno su izjavili albe. Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza, koje je cenio u smislu lana 8. ZPP i potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje koje je od odlunog znaaja u ovoj pravnoj stvari i na isto pravilno primenio materijalno pravo. Naime, na osnovu pravnosnane i izvrne sudske odluke - podobne izvrne isprave, prvostepeni sud je odredio izvrenje na nain opredeljen u izreci osporenog reenja stav jedan, a albenim navodima se pravilno i potpuno utvreno injenino stanje, na koje je prvostepeni sud pravilno primenio i materijalno pravo i ne dovode u sumnju, ve izvrni dunik samo ukazuje na svoju materijalnu situaciju i predlae da se izvrenje odloi, to je u nadlenosti prvostepenog suda. Neosnovano se u albi izvrnog dunika ukazuje da je prvostepeni sud pogreio kada je odluio kao u izreci osporenog reenja stav dva a ovo sa razloga to izvrna isprava - poravnanje Optinskog suda u aku ne sadri odredbu o kamati, pa kako ova obaveza nije predviena izvrnom ispravom, na osnovu koje je predlog za izvrenje podnet, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odluio kao u izreci osporenog reenja stav dva. Naime, odredbom lana 29. ZIP izriito je predvieno da sud odreuje izvrenje samo na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, a izvrna isprava, koja je posluila kao osnov za donoenje reenja o izvrenju, ne sadri odredbe o kamati, pa su stoga navodi albe izvrnog poverioca u ovom delu neosnovani i bez znaaja za odluku u ovoj pravnoj stvari. (Reenje Vieg suda u aku, G. 241/2010 od 10.03.2010. godine)

Prvostepeni sud je iz izvetaja NBS Odseka za prinudnu naplatu od 27.4.2010. godine, zatraenog na osnovu predloga izvrnog poverioca za promenu sredstva izvrenja, utvrdio da je po ovom reenju bilo isplata, o emu je dostavio dokaze o uplatama vrenim 22.8.2008. godine u iznosu od 50.000,00 dinara, 4.9.2008. godine u istom iznosu i dana 15.12.2008. godine u iznosu od 57.483,39 dinara. Zato je pravilno prvostepeni sud zakljuio da ne postoje uslovi za promenu sredstva izvrenja u ovoj fazi postupka, kada je izvrenje sredstvom izvrenja koje je odreeno otpoelo navedenim uplatama, kako to proizlazi iz lana 8. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP). Neosnovani su albeni navodi izvrnog poverioca da je onemoguen u realizaciji svog potraivanja. Izvrni poverilac podnoenjem predloga za izvrenje bira da li e predloiti izvrenje jednim ili putem vie sredstava izvrenja radi naplate novanog potraivanja. U konkretnom sluaju izvrni poverilac je u predlogu za izvrenje traio da se izvrenje odredi na novanim sredstvima izvrnog dunika, koja se vode na raunima kod banaka. Kako je izvrenje odreeno, tako je postalo i pravosnano i po njemu je otpoelo izvrenje. U ovoj fazi postupka promena sredstva saglasno navedenoj zakonskoj odredbi nije mogua, ali to ne spreava izvrnog poverioca da sada na osnovu izvrne isprave podnese novi predlog za izvrenje i da u novom postupku realizuje - ostvari potraivanje nekim od sredstava izvrenja, koja su predviena lanom 42. ZIP. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2025/2010 od 2.07.2010. godine)
- 27 -

95.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

U izvrnom postupku nije dozvoljen predlog za dopunu sredstava izvrenja. Nema odredbe koja izvrnom poveriocu omoguava podnoenje zahteva za dopunu sredstava izvrenja u situaciji kada je izvrenje ve pravnosnano odreeno na tano odreenim stvarima. (Vii trgovinski sud, I. 1364/09) Jedan od instituta parninog postupka koji se ne moe primeniti u postupku izvrenja je i institut spajanja parnica, a nemogunost njegove primene proizlazi iz sutinske razlike ova dva postupka (u parninom postupku se spor reava, raspravlja i odluuje o tubenom zahtevu, a izvrni postupak se vodi kada je spor pravosnano reen, pa se potraivanje dosueno izvrnom ispravom prinudno ostvaruje). Ona proizlazi i iz nemogunosti ispunjenja samih uslova predvienih Zakonom o parninom postupku za spajanje parnica. Odredbom lana 314. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP) je predvieno da se spajaju parnice, a ne spajaju se parnini postupci. Parnini postupak se pokree tubom, a prema lanu 197. ZPP parnica poinje da tee dostavljanjem tube tuenom. Iz toga sledi da parnini postupci moraju biti u odreenoj fazi (u fazi kada su parnice poele tei dostavljanjem tubi tuenome ili tuenima) da bi se moglo doneti reenje o spajanju. Drugi preduslov za spajanje parnica odnosi se na svojstvo stranaka u parnicama koje se spajaju. Potrebno je da se radi o parnicama izmeu istih lica, ili u kojima je isto lice protivnik raznih tuilaca ili raznih tuenih. Parnice se spajaju radi zajednikog raspravljanja, a zajedniko raspravljanje ima za cilj ili ubrzanje raspravljanja ili smanjenje trokova, iz ega sledi da je naelo procesne ekonomije ono koje opravdava odluku o spajanju. Za spojene parnice, sud moe (ali ne mora) doneti i zajedniku presudu, iz ega proizlazi da se parnice mogu spojiti samo radi zajednikog raspravljanja ili radi zajednikog raspravljanja i odluivanja. Navedeni uslovi za spajanje parnica u izvrnom postupku ne mogu biti ispunjeni. Izvrni postupak se pokree na predlog izvrnog poverioca, predlogom za izvrenje o kome sud odluuje u roku od tri dana od dana podnoenja predloga, bez dostavljanja protivnoj stranci, izvrnom duniku na izjanjenje. O ispunjenosti uslova za izvrenje sud odluuje na osnovu isprava podnetih uz predlog za izvrenje i u toj fazi postupka, pre nego to sud donese odluku, izvrni dunik nema mogunost da o predlogu poverioca raspravlja. Stoga, u izvrnom postupku, dostavljanje predloga za izvrenje izvrnom duniku nema znaaj i posledice koje ima dostavljanje tube tuenome u parninom postupku, nema parnica koje bi se mogle spojiti, niti ima raspravljanja koje prethodi sudskom odluivanju, da bi se ono moglo spajanjem ubrzati ili sprovesti sa manje trokova. Svaki od izvrnih postupaka sprovodi se na osnovu odluke koja se u tom izvrnom postupku donosi u roku od tri dana od dana podnoenja predloga, odnosno na osnovu posebno donetih reenja o izvrenju. Nakon toga, a u zavisnosti da li se primenjuje opti princip da alba ne odlae izvrenje ili zakonom predvien izuzetak o suspenzivnom dejstvu albe, izvrenje se sprovodi nezavisno od ishoda albenog postupka ili nakon pravosnanosti reenja o izvrenju. Suprotno navedenom, prvostepeni sud u postupku koji se vodi pod brojem Iv. 871/06, u fazi sprovoenja izvrenja, u kojoj je meu strankama sporno da li je potraivanje izmireno samo delimino ili u potpunosti, ovom postupku spaja izvrni predmet koji se dodue vodi izmeu istih stranaka, ali na osnovu druge izvrne isprave i na osnovu drugog reenja o izvrenju koje je ve doneto, a koje je eventualno postalo i pravosnano. Samim tim nema, niti moe biti, niti zajednikog raspravljanja, niti zajednikog raspravljanja i odluivanja. Na prednji nain ne moe se ubrzati raspravljanje koga nema, niti se mogu smanjiti trokovi. To proizlazi i iz injenice da je, odmah nakon podnoenja predloga za spajanje postupaka, izvrni poverilac podneo podnesak kojim povlai predlog za izvrenje po reenju Iv. br. 871/06 od 31.10.2006. godine, jer je potra- 28 -

96.

97.

IZVRENJE I OBEZBEENJE ivanje namireno u celosti. Iz tog razloga je prvostepeni sud reenjem od 17.01.2008. godine i obustavio izvrenje po ovom reenju, ukinuo sprovedene radnje, ime je u stvari ovaj postupak i pravosnano okonan, jer protiv ovog reenja nijedna od stranaka nije izjavila albu. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1969/2008(2) od 2.09.2008. godine)

Kada prvostepeni sud reenjem dozvoli izvrenje po predlogu izvrnog poverioca radi naplate novanog potraivanja, i to na nepokretnosti izvrnog dunika popisom i prodajom hale i nepokretnosti, tada se u obrazloenju reenja moraju dati razlozi zato nije primenjena odredba l 8 (sada 20) ZIP, a koja podrazumeva obavezu suda da vodi rauna o srauzmernosti prodaje sredstava izvrenja u odnosu na potraivanje. (Reenje Okrunog suda u aku, G. 1468/06 od 25.10.2006. godine)

98.

Opte poznata je injenica vozilo "Jugo koral 45" ima dve cene, i to fabriku i maloprodajnu na ta ukazuje i prvostepeni sud. Takoe je optepoznata injenica da je fabrika cena vozila manja od maloprodajne, a ovo sa razloga to maloprodajnu cenu ini fabrika cena vozila uveana za porez na promet. S obzirom da se poverilac u podnetom predlogu za izvrenje opredelio da trai isplatu fabrike cene vozila, to znai koja je povoljnija za dunika, to je po shvatanju Okrunog suda predlog za izvrenje osnovan, a samim timi otklonjen nedostatak u izvrnoj ispravi u pogledu obima izvrenja. (Reenje Okrunog suda u Kragujevcu, G. 293/95 od 8.03.2005. godine) Nije doputeno izvrenje na stvari na kojoj je tree lice steklo vlasnitvo ugovorom zakljuenim pre donoenja reenja o izvrenju. (Vii privredni sud u Beogradu, P. 9108/98 od 29.03.1999. godine) Izvrni sud nije ovlaen da odluuje o pitanjima o kojima nije odlueno u izvrnoj ispravi, a posebno nije u mogunosti da menja stopu ugovorene kamate na poverioeva potraivanja koja je utvrena u izvrnoj ispravi. (Reenje Saveznog suda, Gzs.br. 44/98 od 19.11.1998. godine. Nedoputeno je izvrenje na stvari na kojoj je tree lice steklo vlasnitvo ugovorom o zakljuenim pre reenja o izvrenju. (Vrhovni sud Srbije, Prev.702/98) Poverilac je u naelu slobodan u izboru sredstava i predmeta izvrenja kada podnosi predlog za izvrenje i opredeljuje zahtev. U tome se ogleda princip dispozicije kao jedno od naela izvrnog postupka. irok krug predmeta izvrenja, predodreuje vrstu potraivanja koja se namiruje - pravo na odreenu novanu svotu. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 602/97)
- 29 -

99.

100.

101.

102.

103.

IZVRENJE I OBEZBEENJE IZVRENJE STRANE IZVRNE ISPRAVE (lan 21. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

O priznanju strane sudske odluke sud odluuje u dvostranakom vanparninom postupku, pa donoenje reenja o priznanju pre dostavljanja predloga za priznanje na izjanjenje protivniku predlagaa predstavlja bitnu povredu postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. ZPP. Prema lanu 1 Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima dru-gih zemalja (Sl. SFRJ br. 43/82, 72/82 i 46/96) - u daljem tekstu: ZRSZ, taj zakon sadri izmeu ostalog pravila postupka i pravila za priznanje i izvrenje stranih sudskih i arbitranih odluka. Uslovi za priznavanje ili nepriznavanje stranih sudskih odluka su propisani lanovima 87-95. istog zakona, a postupak priznanja i izvrenja stranih sudskih i arbitranih odluka je regulisan samo lanom 101. istog zakona, koji ne sadri nijednu odredbu o tome u kojoj vrsti postupka e se odluivati o priznanju strane sudske odluke, a takvu odredbu ne sadre ni drugi procesni zakoni kojima je ureen nain voenja sudskih postupaka u kojima se odluuje o graansko-pravnim odnosima. Obzirom na navedeno, kao i da po samoj svojoj prirodi predmet postupka priznavanja nije graanskopravni spor iz graanskopravnog odnosa, o kome sud odluuje po Zakonu o parninom postupku, prema lanu 1 tog zakona, te da se, prema l. 1. Zakona o vanparninom postupku tim zakonom odreuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odluuju o linim, porodinim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovom ili drugom zakonu reavaju u vanparninom postupku, kao i u drugim pravnim stvarima iz nadlenosti redovnih sudova za koje zakonom nije izriito odreeno da se reavaju u vanparninom postupku, ako se ne odnose na zatitu povreenog ili ugroenog prava niti se zbog uesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parninom postupku, iz svega toga proizilazi da o priznanju stranih sudskih odluka sud odluuje u vanparninom postupku, po pravilima Zakona o vanparninom postupku, u kome se, prema lanu 30 stav 2 shodno primenjuju i odredbe Zakona o parninom postupku. Prema lanu 5. ZPP, sud mora svakoj stranci pruiti mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne strane, a samo kad je to tim zakonom odreeno, ovlaen je da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se izjasni, a lanom 88. ZRSZ propisano da e sud SRJ odbiti priznanje strane sudske odluke ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka donesena, utvrdi da to lice nije moglo uestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku, to takoe podrazumeva obavezu suda da protivniku predlagaa odnosno licu protiv koga je ta odluka donesena, dostavljanjem predloga za priznanje odluke, zajedno sa odlukom, prui mogunost da uloi takav prigovor, to sve znai da u postupku za priznanje strane sudske odluke, o predlogu za priznanje sud ne moe odluiti pre nego to predlog sa odlukom ije se priznanje trai dostavi protivniku predlagaa i prui mu mogunost da se izjasni o predlogu, a proputanjem ovog dostavljanja protivniku predlagaa se onemoguava raspravljanje o predlogu, to predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti. Zbog toga je potrebno da u ponovljenom postupku prvostepeni sud predlog sa odlukom ije se priznanje trai dostavi protivniku predlagaa, te nakon proteka ostavljenog primerenog roka za izjanjenje o predlogu u smislu lana 5. i 105. ZPP, i 88. ZRSZ, donese novu odluku o predlogu, u kojoj e navesti odreene i logine razloge o postojanju uslova za priznanje, odnosno odsustvu uslova za nepriznavanje odluke. (Reenje Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. G. 9491/10 od 01.09.2010. godine)
- 30 -

104.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

U postupku priznanja strane sudske odluke sud je duan da utvrdi postojanje faktike uzajamnosti. Odredba lana 92. stav 1. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisuje da se strana sudska odluka nee priznati ako ne postoji uzajamnost, dok stav 3. istog lana propisuje da se postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja dok se suprotno ne dokae, a u sluaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objanjenje daje savezni organ nadlean za poslove pravde. Citiranom zakonskom odredbom postojanje uzajamnosti pri priznanju stranih sudskih odluka predvieno je kao imperativni uslov. Protivnik predlagaa je podneskom od 22.02.2010. godine i podneskom od 15.03.2010. godine istakao pitanje postojanja uzajamnosti u konkretnom sluaju. Sa obzirom na navedeno, prvostepeni sud duan je da po slubenoj dunosti pribavlja i izvodi dokaze da bi proverio postojanje uzajamnosti ili da upotrebi svoje znanje o pravu i sudskoj praksi konkretne strane drave. Za priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka zahteva se, sadrinski posmatrano, postojanje materijalne uzajamnosti. U konkretnom sluaju to znai da e se sa odlukom suda u Republici Hrvatskoj postupati na nain na koji se u navedenoj zemlji porekla odluke postupa sa sudskim odlukama iz Republike Srbije. Kako Ugovor izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoi u graanskim i krivinim stvarima potpisan 15.09.1997. godine (potvren Zakonom o potvrivanju ugovora izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoi u graanskim i krivinim stvarima (Slubeni list SRJ- Meunarodni ugovori br. 1/98)) ne regulie pitanje priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka, sud je duan utvrditi postojanje faktike uzajamnosti. Naime, injenica da li postoji ili ne postoji relevantan meunarodni ugovor nije odluujua, jer pored diplomatske i zakonske uzajamnosti, postoji i faktika uzajamnost, kao jedan od nainja ostvarivanja reciprociteta. Faktika uzajamnost podrazumeva stvarni, ivotni nain ponaanja sudova Republike Hrvatske u takvim situacijama. Zbog izloenog, ovaj sud je albu protivnika predlagaa usvojio i, primenom odredbe lana 387. stav 1. taka 3) ZPP-a u vezi lana 30. ZVP- a, prvostepeno reenje ukinuo i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovnom postupku prvostepeni sud e, pre svega, zatraiti obavetenje o postojanju faktike uzajamnosti koje daje Ministarstvo pravde, te pouzdano utvrditi injenicu o postojanju faktike uzajamnosti i nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku. (Reenje Apelacionog suda u Novom Sadu, G. 8646/10 od 16.06.2010. godine)

105.

U l. 66. Zakona o arbitrai ("Sl. glasnik RS", br. 46/96) propisani su uslovi za odbijanje priznanja i izvrenja stranih arbitranih odluka, to znai da je izvrena negativna numeracija uslova za priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka. Prema st. 1. ovog lana, priznanje i izvrenje strane arbitrane odluke moe se odbiti, na zahtev stranke protiv koje se ono trai, samo, ako ta stranka podnese dokaz: da sporazum o arbitrai nije punovaan po pravu koje su stranke sporazumom odredile ili po pravu koje su stranke sporazumom odredile ili po pravu drave u kojoj je ta odluka doneta; da stranka protiv koje je arbitrana odluka doneta nije bila uredno obavetena o imenovanju arbitra ili arbitranom postupku ili iz drugog razloga nije mogla da iznese svoja sredstva; da se odluka odnosi na spor koji nije bio obuhvaen sporazumom o arbitrai ili su odlukom prekoraene granice sporazuma o arbitrai moe odvojiti od ostalog dela odluke, mogue je delimino odbijanje priznanja i izvrenja te odluke, da arbitrani sud ili arbitrani postupak nisu bili u skladu sa sporazumom o arbitrai
- 31 -

106.

IZVRENJE I OBEZBEENJE ili ako takvog sporazuma nema, u skladu sa pravom drave u kojoj je mesto arbitrae; da odluka jo nije postala obavezujua za stranke ili je tu odluku ponitio ili obustavio od izvrenja sud drave u kojoj ili na osnovu ijeg prava je odluka doneta. Prema istom lanu, teret dokazivanja da nisu ispunjeni uslovi za priznanje arbitrane odluke je na strani protivnika predlagaa. Kako navedeni Zakon o arbitrai, kao razlog za odbijanje priznanja strane sudske odluke ne predvia odsustvo reciprociteta, to je pravilno stanovite prvostepenog suda da prema odredbama l. 64-68. Zakona o arbitrai, kojima se regulie postupak priznanja stranih arbitranih odluka, odsustvo reciprciteta nije navedeno kao jedna od smetnji za priznanje strane arbitrane odluke. Stoga reciprocitet vie nije zakonski uslov za priznanje niti je odsustvo reciprociteta zakonski razlog za odbijanje priznanja strane arbitrane odluke. (Vii trgovinski sud, P. 951/08 od 20.03.2009. godine)

Kada je protivnik predlagaa ije je sedite u Republici Srbiji u steaju tada postoji iskljuiva nadlenost domaeg suda zbog ega nema mesta priznanju strane sudske odluke koja se odnosi na njega kao dunika. (Vii trgovinski sd, P. 805/06) Prinudno izvrenje odluke stranog suda moe se odrediti i sprovesti ako odluka ispunjava zakonom propisane uslove za priznanje o emu, kao prethodnom pitanju, u postupku za njeno prinudno izvrenje odluuje izvrni, a ne okruni sud. Kad se stranka u sporu nije koristila pravom da raspravlja pred inostranim sudom, ve se u tom postupku drala pasivno i nije iskoristila sva raspoloiva pravna sredstva radi otklanjanja nepravilnosti u postupku pred dravom odluke, ne moe zbog toga zahtevati odbijanje priznanja strane sudske odluke s pozivom na javni poredak zemlje priznanja. (Vrhovni sud Srbije, G. 9/04 od 18.03.2004. godine)

107.

108.

Kada se trai izvrenje strane sudske odluke kod naeg suda, sud e prethodno, sa pravnim dejstvom za taj postupak odluiti o priznanju strane odluke. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 470/90)

109.

Izvod iz matine knjige inostranog organa, koji sadri konstataciju o razvodu braka, ne predstavlja stranu sudsku odluku za priznanje od strane naeg suda. (Vrhovni sud Srbije, G. 285/85)

110.

Uzajamnost kao uslov za priznavanje strane sudske odluke u sm. l. 92. st. 1. i 3. Zakona o reevanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima, pretpostavlja se dok se ne dokae suprotno. Znai za priznanje strane sudske odluke po odnosnom propisu trai se faktika uzajamnost koja se zasniva neposredno putem sudske prakse i za koju je dovoljno da jedna drava priznaje odluke druge drave i da sudovi te drave nisu odbijali priznanje odluke njenih sudova. (Savezni sud, Gzs. 14/85)
- 32 -

111.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Ako nije doneto reenje iz l. 101. st. 3. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima o priznanju strane sudske odluke odnosno arbitrane odluke, moe kao prethodnom pitanju reavati sud i u postupku njenog prinudnog izvrenja. Protiv reenja o izvrenju donetog u tom postupku, dunik moe izjaviti jedino prigovor. Pri tome se kao razlog koji spreava izvrenje smatra i nepostojanje pretpostavki za priznanje strane sudske odluke. (Zakljuak sa savetovanja Saveznog suda sa Vrhovnim sudovima, od 13.06.1984. godine)

112.

PRENOS I PRELAZ POTRAIVANJA ILI OBAVEZE (lan 23. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

113.
Ako odgovarajuom ispravom dokae da je potraivanje na njega preneto ili na drugi nain prelo, izvrenje se moe odrediti i na predlog i u korist lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao izvrni poverilac. Iz obrazloenja: Izuzetak od pravila da se izvrenje odreuje na predlog i u korist lica koje je u izvrnoj ispravi oznaeno kao izvrni poverilac napravljen je odredbom lana 37. Zakona o izvrnom postupku. Tako se izvrenje moe odrediti i na predlog i u korist lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao izvrni poverilac, ako ono odgovarajuom ispravom dokae da je potraivanje na njega preneto ili na drugi nain prelo. U konkretnom postupku, izvrni poverilac je navedenim ugovorom o prenosu potraivanja, overenom od strane optinskog suda, dokazao da je potraivanje iz izvrne isprave na njega preneto, pa je oalbenim reenjem pravilno odreeno izvrenje na njegov predlog i u njegovu korist. U prisustvu ove odredbe, odredba lana 438. Zakona o obligacionim odnosima (o obavezi ustupaoca potraivanja da obavesti dunika o izvrenom ustupanju) ne primenjuje se u ovom postupku u kome se prinudno izvravaju obaveze iz izvrne isprave. Zbog toga se neosnovano navodima u albi pobija pravilnost oalbenog reenja. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 11485/2010 od 18.05.2011. godine)

114.
Izvrenje je dozvoljeno iskljuivo u korist izvrnog poverioca (lan 37. Zakona o izvrnom postupku), pa sud ne moe dozvoliti izvrenje u korist treeg lica - poverioevog punomonika. Punomonik se moe ovlastiti da izvri naplatu potraivanju u sudskom izvrnom postupku, ali ne u svoju korist.
- 33 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE Iz obrazloenja: Izvrni poverilac je predloio izvrenje na osnovu izvrne isprave, istovremeno predlaui da se iznos zaplenjen sa rauna izvrnog dunika prenese na raun punomonika izvrnog poverioca. Uz predlog za izvrenje priloeno je punomoje, kojim je punomonik izvrnog poverioca ovlaen da izvri naplatu na predloen nain. U takvoj situaciji valjalo je ovakav predlog odbiti, jer je podnetim predlogom izvrni poverilac predloio izvrenje u korist treeg lica tj. svog punomonika. Pri tome nije dostavljena javna ili po zakonu overena isprava o prenosu ili prelazu potraivanja odn. odgovarajua odluka sudskog ili upravnog organa. Punomoje na koje se izvrni poverilac poziva, bez obzira na to to je overeno od strane javnog belenika strane drave u kojoj se nalazi izvrni poverilac, nema snagu dokumenta koji se zahteva u smislu lana 37. Zakona o izvrnom postupku. Navedenom odredbom zahteva se isprava sa specifinim karakteristikama koje su jasno odreene, a na osnovu kojih se pouzdano moe utvrditi prelaz ili prenos potraivanja izvrnog poverioca na tree lice. Davanje ovlaenja da se naplata u konkretnoj pravnoj stvari izvri na nain kako je to izvrni poverilac traio nema uticaja, jer se na taj nain ne vri prelaz ili prenos potraivanja. Nema dokaza da je izmeu izvrnog poverioca i njegovog punomonika zakljuen ugovor kojim je preneto predmetno potraivanje, niti je takav overen po zakonu. Poto je izvrenje mogue iskljuivo u korist izvrnog poverioca, sem izuzetka iz lana 37. Zakona o izvrnom postupku a kako nisu ispunjeni uslovi iz navedene odredbe, pobijana odluka je zahvaena bitnom povredom odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. Zakona o parninom postupku - u konkretnom sluaju prvostepeni sud je dozvolio izvrenje, iako nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Punomojem se moe ovlastiti punomonik da izvri naplatu potraivanja, ali ne u svoju korist u sudskom izvrnom postupku, imajui u vidu navedena ogranienja. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 23678/2010 od 18.05.2011. godine)

U smislu lana 37. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), izvrenje se moe odrediti na predlog i u korist lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao izvrni poverilac, ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae da je potraivanje na njega preneto ili je na njega na drugi nain prelo, a ako to nije mogue prenos ili prelaz potraivanja dokazuje se pravosnanom, odnosno konanom odlukom donesenom u parninom, odnosno upravnom ili prekrajnom postupku. Stav 2. istog lana shodno se primenjuje i u sluaju izvrenja protiv lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao izvrni dunik. Navedeno je, meutim, prema izriito citiranoj odredbi, mogue samo u sluaju izvrenja po osnovu izvrne isprave, a to u konkretnoj situaciji nije sluaj, jer je predloeno izvrenje na osnovu verodostojne isprave, u kom postupku nije predviena primena lana 37. ZIP. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 818/2010(2) od 4.03.2010. godine)

115.

Reenjem pod brojem kao u izreci odbijen je prigovor izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju istog suda III-Iv-77/09 od 6.5.2009. godine. U obrazloenju je navedeno da je predlogom za izvrenje traeno sprovoenje skraenog izvrnog postupka, te da je izvrni poverilac podneo overenu fotokopiju menice kao verodostojne isprave, a koja menica sadri sve elemente iz kojih nesumnjivo proizlazi postojanje i iznos poverioevog potraivanja. Stoga je prvostepeni sud naao da nema razloga iz kojih bi se prigovor izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju usvojio, odnosno nema nedostataka koji bi ukazivali na osnovanost istog.
- 34 -

116.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Blagovremenom albom izvrni dunik je osporio donetu odluku. Vii trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama albenih navoda i razloga i izvrio uvid u spis. alba je osnovana. U prvostepenom postupku, povodom prigovora izvrnog dunika, prvostepeni sud je doneo nepravilnu odluku koja se zasniva na nepravilnoj primeni lana 253. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP). Naime, prvostepeni sud je, odluujui o prigovoru izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju, pogreno naao da je isto reenje doneto na osnovu uredne verodostojne isprave i u tom smislu je prigovor odbijen, pri emu je istaknuto da overena kopija menice ima svojstvo verodostojne isprave. Prema lanu 256. ZIP menica je verodostojna isprava na osnovu koje se moe traiti izvrenje u skraenom postupku. Prema lanu 49. ZIP verodostojna isprava se ima podneti uz predlog za izvrenje u originalu ili overenoj kopiji. Pod overenom kopijom se podrazumeva isprava koja je overena od strane suda ili drugog organa koji je ovlaen za overu. Pod overenom kopijom se ne moe podrazumevati overa izvrena od strane izvrnog poverioca. U konkretnom sluaju izvrni poverilac je dostavio ispravu - menicu i nalog za naplatu koji nisu overeni od suda ili drugog ovlaenog dravnog organa. Ove isprave nemaju svojstvo verodostojne isprave kako to nalau navedene zakonske odredbe, i u tom smislu je istaknuta alba osnovana, odnosno odluka prvostepenog suda u vezi prigovora izvrnog dunika nije pravilna i na zakonu zasnovana. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2012/2009 od 7.12.2009. godine)

Ovlaenje advokata na osnovu opteg punomoja u smislu lana 89. Zakona o parninom postupku ne podrazumeva mogunost da advokat u ime stranke trai izvrenje dosuenih trokova postupka prenosom sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun punomonika. Ovlaenje koje advokat ima na osnovu opteg punomoja u smislu odredaba lana 89. Zakona o parninom postupku (koji se shodno lanu 27. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) primenjuje u postupku izvrenja) da moe da podnese predlog za izvrenje ili za obezbeenje ili da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva, ne podrazumeva i njegovo ovlaenje da u ime stranke predlae izvrenje prenosom sredstava sa rauna izvrnog dunika na svoj lini raun. Ni specijalno punomoje koje je primljeno ne ovlauje advokata na takvo postupanje. Pravilno ocenjuje prvostepeni sud, takoe, da nisu dostavljeni dokazi u smislu lana 37. ZIP, koji bi dokazivali da je dolo do promene poverioca u periodu posle donoenja izvrne isprave. Naprotiv, u samom predlogu je i dalje kao izvrni poverilac oznaen tueni iz izvrne isprave koji je poverilac iznosa po osnovu trokova postupka po istoj, a samo je traeno odreivanje izvrenja prenosom sredstava sa rauna izvrnog dunika na raun punomonika izvrnog poverioca. Iz navedenih razloga, to pravilno nalazi prvostepeni sud da se nisu stekli uslovi za odreivanje predloenog izvrenja kojim je traeno da se sredstva sa rauna izvrnog dunika prenesu na lini raun punomonika izvrnog poverioca, a ne na sam raun izvrnog poverioca u smislu lana 198. ZIP. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2100/2009 (1) od 13 08.2009. godine)

117.

Izvrenje se odreuje na predlog i u korist lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao izvrni poverilac, ako ono javnom ili po Zakonu overenom ispravom dokae da je potraivanje na njega preneseno ili da je na njega na drugi nain prelo, a ako to nije mogue prenos ili prelaz potraivanja
- 35 -

118.

IZVRENJE I OBEZBEENJE dokazuje se pravnosnanom, odnosno konanom odlukom donesenom u parninom, odnosno upravnom i prekrajnom postupku, to se primenjuje i u sluaju izvrenja protiv lica koje u izvrnoj ispravi nije oznaeno kao dunik. (Reenje Okrunog suda u Niu, G. 308/09 od 27.01.2009. godine)

Ako se preneto potraivanje izvrnog dunika prema njegovim dunicima ne zasniva na izvrnoj ispravi, onda izvrni poverilac ne moe traiti prinudnu naplatu prenetog potraivanja, ve moe podneti tubu, dokazujui svoju aktivnu legitimaciju pravnosnanim reenjem o prenesu potraivanja. (Vii trgovinski sud, I. 1991/07)

119.

Neosnovano je isticanje u albi, da obaveza iz izvrne isprave koja je glasila na pok. M. M. iz S, nije prela na izvrnog dunika, iz razloga to se uvidom u spise predmeta istog suda P. br. 217/05 pouzdano zakljuuje da je P. R. preko svog punomonika, u toku postupka, u tom predmetu obavestila sud da je u toku parnice tueni umro i da je ona jedini naslednik iza tuenika, pok. M., pa kako je u toku parnice postupak preuzela, nesumnjivo je da se na nju odnosi obaveza iz izvrne isprave, iako izvrna isprava glasi na njenog pravnog prethodnika, tako da nisu osnovani navodi iz albe da nisu ispunjeni uslovi za prelaz obaveze iz l. 37. ZIP-u. Stoga nema sumnje da je izvrni dunik P. R. kao jedini naslednik pok. M. M. u obavezi da izvri inidbu iz oznaene izvrne isprave. (Reenje Okrunog suda u Valjevu, G. 1559/06 od 2.11.2006. godine)

120.

Kada je putem preuzimanja duga obaveza iz izvrne isprave prela sa dunika na tree lice, na ta je pristao poverilac, tada je izvrenje prema duniku postalo nedoputeno. (Vii privredni sud, P. 6516/00)

121.

Kada je prema istoj izvrnoj ispravi jedan dunik u obavezi da preda drugom duniku odreeni stan na korienje, a ovaj potom preda isti stan na korienje poveriocu i izda mu odgovarajuu ispravu radi zakljuenja ugovora o korienju stana, izdavanjem ovakve isprave poveriocu ovaj dunik istovremeno prenosi svoje potraivanje za predaju stana na korienje prema drugom duniku iz izvrne isprave, te je poverilac ovlaen da trai predaju stana od drugog dunika. (Okruni sud u Kraljevu, G.30/92 od 10.02.1992. godine)

122.

Izvrenje se moe sprovesti i protiv dunika koji nije naveden u izvrnoj ispravi ako je poverilac uz predlog za izvrenje priloio i dokaz o pravnom sledbenitvu iz registarskog uloka privrednog suda. (Vii privredni sud, P. 2176) Izvrenje se moe dozvoliti i protiv drugog lica, a ne protiv onoga na koje glasi izvrni naslov u sluaju ako se izvodom iz registra dokae pravni kontinuitet izvrenika. (Vrhovni privredni sud u Beogradu, Sl. 830/71)
- 36 -

123. 124.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

125.
Izvrenje se moe dozvoliti i protiv onog lica koje u izvrnom naslovu (izvrnoj ispravi) nije oznaeno kao obveznik samo ako trailac izvrenja (poverilac) dokae da je u izvrnom naslovu utvrena obaveza prela na ono lice koje je u izvrnom predlogu oznaeno kao izvrenik (dunik). (Vii privredni sud u Novom Sadu, Sl. 567/64)

USLOVNA I UZAJAMNA OBAVEZA (lan 24. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Sudsko poravnanje je izvrno i ima svojstvo izvrne isprave ako je potraivanje po poravnanju dospelo, a ako je dospelost potraivanja uslovljena, dokazivanje da je uslov nastupio se vri na nain propisan lanom 38. Zakona o izvrnom postupku: javnom ili po zakonu overenom ispravom. Ukoliko poverilac nije u mogunosti da na ovaj nain dokae nastupanje uslova, duan je dostaviti pravosnanu odluku donetu u parninom postupku (ili konanu odluku donetu u upravnom postupku, odnosno pravosnanu odluku donetu u prekrajnom postupku). Prema povratnici u spisima proizlazi da je izvrni dunik reenje primio 6.8.2009. godine, a da nema dokaza da je saglasno lanu 53. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) uz reenje primio predlog za izvrenje sa svim prilozima, ukljuujui i izvrnu ispravu na osnovu koje je odreeno izvrenje. Na taj nain izvrni dunik je onemoguen da se izjasni u ovoj pravnoj stvari, a posebno da se izjasni u pogledu uslova za predloeno izvrenje, imajui u vidu da je izvrna isprava na osnovu koje se odreuje izvrenje sudsko poravnanje koje je saglasno lanu 33. ZIP izvrno ako je potraivanje dospelo, odnosno koje je prema sadrini samog poravnanja uslovljeno zakanjenjem u isplati pojedinih rata po meusobno zakljuenom ugovoru poverioca i dunika, a saglasno lanu 38. ZIP predvieno je na koji nain se nastupanje uslova dokazuje. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2998/2009(2) od 12.11.2009. godine)

126.

Odredbom lana 38. st. 1. ZIP, propisano je da izvrenje koje zavisi od prethodnog ispunjenja neke obaveze izvrnog poverioca ili od nastupanja nekog uslova, odreuje se ako izvrni poverilac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae da je obavezu ispunio, odnosno da je uslov nastupio. Prema izvrnoj ispravi pravo je izvrnog poverioca i istovremeno obaveza da postavi betonske stubove, a pravo je i istovremeno obaveza izvrnog dunika da postavi ianu ogradu. Prema predlogu izvrnog poverioca ista je onemoguena u postavljanju betonskih stubova od strane izvrnog dunika. Kako je prema izvrnoj ispravi, izvrni dunik duan da trpi preduzimanje odreene radnje od strane izvrnog poverioca, odnosno odnosno postavljanje betonskih stubova po poravnanju koje zakljueno izmeu njih, to se u sluaju ponaanja izvrnog dunika protivno izvrnoj ispravi, ukoliko onemoguava izvrnog poverioca u postavljanju betonskih stubova u odnosu na tu radnju, izvrenje se sprovodi u sm. l. 218. u vezi l. 217. i l. 45. ZIP. Radnja koju izvrni dunik treba da izvri pre- 37 -

127.

IZVRENJE I OBEZBEENJE ma poravnanju koje predstavlja izvrnu ispravu, je radnja koju moe izvriti i drugo lice, tj. drugo lice moe postaviti ianu ogradu. Odredbom iz stava 2., da u predlogu za izvrenje, izvrni poverilac moe predloiti da sud reenjem naloi izvrnom duniku da unapred poloi kod suda odreeni iznos potreban za podmirenje trokova koji e nastati obavljanjem radnje od strane drugog lica ili izvrnog poverioca. U sm. citirane odredbe l. 216. st. 1. ZIP, u predlogu za izvrenje, izvrni poverilac moe traiti da sud obavee izvrnog dunika da obavi odreeni posao (radnje) koji je utvren obavezom iz izvrne isprave, a ukoliko izvrni dunik to ne uini izvrni poverilac e u tom predlogu predloiti da ga sud ovlasti da na troak izvrnog dunika obavi poslove preko drugog lica ili da ih obavi sam. U predlogu za izvrenje, izvrni poverilac moe predloiti da sud istim reenjem naloi izvrnom duniku da unapred poloi iznos koji je potreban za podmirenje trokova koji e nastati izvrenjem radnje od strane drugog lica ili izvrnog poverioca. U predlogu za izvrenje, a samim tim i u reenju o izvrenju nije navedeno da li e se izvrenje radnje koju treba da uini izvrni dunik postavljanjem iane ograde, a koju moe izvriti i drugo lice, sprovesti na nain propisan odredbom l. 216. st. 1. ZIP. (Okruni sud u Poarevcu, G. br. 1685/08, od 12.11.2008. godine)

Kada je dozvoljeno izvrenje po predlogu izvrnog poverioca radi naplate novanog potraivanja popisom i prodajom pokretnih stvari dunika, tada su neosnovani navodi u albi izvrnog dunika da on ima mnogo vee potraivanje prema poveriocu i da je u toku izvrni postupak, pa ne postoje uslovi za spreavanje izvrenja, s obzirom da izvrenje po predlogu izvrnog poverioca prema izvrnom duniku nije uslovljeno prethodnim ispunjenjem obaveze izvrnog poverioca prema izvrnom dunika. (Okruni sud u aku, G. 42/06 od 18.01.2006. godine)

128.

Prvostepeni sud je pogreno svoju odluku o odbijanju prigovora dunika obrazloio time da potraivanja dunika i poverioca nisu istovrsna, te da se nisu stekli uslovi za prebijanje potraivanja iz l. 336. ZOO. Meutim, kad se radi o izvrenju uzajamnih istovrsnih obaveza stvar je trebalo raspraviti primenom l. 23. st. 3. ZIP-a. Kod tzv. uzajamnih obaveza dunik moe uskratiti izvrenje svoje obaveze dok poverilac prema njemu ne ispuni obavezu. (Okruni sud u Subotici, G. 284/91) Ako ispunjenje obaveza tuenika zavisi od prethodnog ispunjenja obaveza tuioca, onda se deliminom presudom ne moe odluiti samo o obavezi tuenika, a da se istovremeno ne odlui o obavezi tuoca koja je u sm. l. 23. ZIP-a, uslov za ispunjenje obaveze tuenika. Kod tzv. uzajamne obaveze dunik moe uskratiti uspunjenje obaveze, a u sluaju kad je ve odreeno izvrenje, sve dok poverilac prema njemu ne ispuni obavezu ili podnese dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. (Okruni sud u Valjevu, G. 1080/82)

129.

130.

Po pravnim pravilima izvrnog postupka ne moe se dozvoliti izvrenje radi realizacije zahteva traioca izvrenja ako on nije ispunio prethodnu inidbu na koju je obavezan. Meutim, kad je oba- 38 -

131.

IZVRENJE I OBEZBEENJE vezan na istovremenu inidbu - protivinidbu, izvrenje se moe dozvoliti, ali se ne moe sprovesti dok trailac izvrenja ne ispuni svoju protivinidbu. (Vrhovni privredni sud u Beogradu, sl. 723/68)

Kad je po izvrnom naslovu izvrenik duan da izvri inidbu u istom roku kad i trailac izvrenja svoju protivinidbu, izvrenje se moe dozvoliti, ali ne sme sprovesti pre nego to trailac izvrenja dokae da je izvrio protivinidbu, odnosno pre nego to se obezbedi njeno izvrenje. Sud koji dozvoljava izvrenje, duan je da u dozvoli izvrenja uslovi sprovoenje izvrenja ispunjenjem, odnosno obezbeenjem ispunjenja protivinidbe, a naroito u sluaju kad on ne provodi izvrenje. (Vrhovni privredni sud u Beogradu, Sl. 648/67)

132.

ALTERNATIVNA OBAVEZA PO IZBORU IZVRNOG DUNIKA (lan 25. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Kod alternativnog ovlaenja pravo izbora da izvri obavezu iz zahteva ili iz alternativnog ovlaenja ima samo tueni i samo u fazi dobrovoljnog izvrenja. Nisu osnovani takoe albeni navodi da prvostepeni sud nije mogao obavezati tuenog na isplatu opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari i da je sud morao imati u vidu da je navedeni iznos previsoko opredeljen, jer se ne radi o delu tubenog zahteva po kome sud odluuje i tuenog obavezuje, ve se radi o alternativnom ovlaenju tuenog u smislu lana 332. Zakona o parninom postupku, u kom sluaju se tuenom samo u formi alternativnog ovlaenja omoguava da se oslobodi svoje obaveze nenovanog karaktera isplatom opredeljenog novanog iznosa, a isto ne predstavlja i obavezu, ve samo njegovo pravo i mogunost. Upravo iz navedenih razloga i visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlaenja sud ne kontrolie i ne moe uticati na istu. Stoga samom tuenom u konkretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlaenja preostaje mogunost da ispuni obavezu iz tubenog zahteva i preda navedene pokretne stvari koje su vlasnitvo tuioca, tuiocu kao vlasniku, ili da se opredeli za korienje alternativnog ovlaenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alternativnog ovlaenja. Tu vrstu izbora u sluaju postojanja alternativnog ovlaenja moe izvriti samo tueni u fazi dobrovoljnog izvrenja sudske odluke. U sluaju pokretanja postupka prinudnog izvrenja isto e biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tubenom zahtevu u odnosu na obavezu tuenog usmerenu na vraanje pokretnih stvari, a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlaenje, odnosno mogunost tuenog na oslobaanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa. Iz navedenih razloga albeni navodi tuenog u pogledu alternativnog ovlaenja nisu osnovani. (Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 4310/2010 od 16. 06. 2010. godine)

133.

Sud samo unosi u izreku presude alternativno ovlaenje dato tuenom u smislu odredaba lana 190. stav 2. Zakona o parninom postupku, ne ispitujui u postupku opravdanost opredeljene visine istog.
- 39 -

134.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Nisu osnovani albeni navodi da je, pri donoenju pobijane odluke u stavu II, sud pogreno primenio pravo, jer je u II stavu pobijane presude samo uneto alternativno ovlaenje koje je tuilac dao tuenom i prema kome se on svoje obaveze isporuke oznaene koliine pokretnih stvari, odnosno merkantilnog kukuruza i merkantilne penice, moe osloboditi isplatom iznosa od 27.274.954,36 dinara, sa kamatom po stopi prema Zakonu o visini stope zatezne kamate obraunate od dana donoenja presude do isplate. Navedeno alternativno ovlaenje tuilac je dao tuenom u smislu lana 190. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), i stoga je na tuenom izbor da li e izvriti svoju obavezu koja je utvrena stavom I presude, ili e se opredeliti za plaanje iznosa navedenog u alternativnom ovlaenju. Kako se radi o alternativnom ovlaenju koje je dato tuenom i ijom isplatom se moe osloboditi obaveze predviene stavom I izreke, a ne o delu tubenog zahteva, to je pravilno prvostepeni sud samo uneo u presudu navedeno alternativno ovlaenje u smislu odredaba lana 190. stav 2. ZPP, ne ispitujui opravdanost opredeljene visine istog. Naime, sud nije duan da utvruje da li opredeljeni iznos iz alternativnog ovlaenja odgovara vrednosti pokretnih stvari na iju predaju je tueni obavezan odlukom suda o osnovanosti tubenog zahteva. (Presuda Vieg trgovinskog suda, P. 6555/2009(2) od 17.09.2009. godine)

Pravo izbora kod alternativnih obaveza pripada duniku u toku paricionog roka. (Okruni sud u Niu, G. 615/08)

135. 136.

Tuilac ima pravni interes da redovnom tubom trai ispunjenje postavljenog nenovanog zahteva uz alternativno ovlaenje, kojim se tuenom daje mogunost da se oslobodi od obaveza davanja stvari ako plati iznos koji je tuilac oznaio, bez obzira to je uz tubu kao priloge dostavio raun, koji predstavlja verodostojnu ispravu, kao dokaz o nainu formiranja visine alternativnog ovlaenja. (Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 4306/07 od 31.05.2007. godine)

Postavljanje alternativnog zahteva je mogua samo u sluajevima kada postoji alternativna obaveza tuenog po pravilima materijalnog prava. Kada je tuilja traila predaju suposeda stvari nije istovremeno mogla traiti isplatu polovine njene vrednosti, jer to u sutini predstavlja zahtev za naknadu tete koji se ne moe alternativno postaviti. Takav zahtev se ne moe postaviti ni u sluaju nemogunosti predaje stvari, jer se u takvom sluaju vri procena stvari i isplata protivvrednosti u sm. l. 214. ZIP. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 314/80) Pravom na izbor inidbe izvrenik se moe koristiti poto je izvrenje otpoelo sve dok poverilac, trailac izvrenja, delimino ili potpuno primi inidbu koju je izabrao u svom predlogu. (Vrhovni privredni sud u Beogradu, Sl. 3136/70)

137.

138.

Kad je izvrnim naslovom izvrenik obavezan na dve inidbe alternativno pripada mu pravo izbora koju e od alternativno odreenih inidbi izvriti. Ovo pravo pripada izvreniku do isteka
- 40 -

139.

IZVRENJE I OBEZBEENJE paricionog roka, kad zbog njegove docnje pravo izbora prelazi na traioca izvrenja. Meutim, izvrenikse moe posluiti pravom izbora i izjaviti da eli da izvri drugu od alternativno odreenih inidbi sve dok trailac izvrenja potpuno ili delimino ne primi inidbu koju je izabrao u svom predlogu za dozvolu izvrenja. Za korienje ovim pravom potrebno je da izvrenik odmah i izvri inidbu koju je naknadno izabrao, a nije dovoljno da se samo izjasni o svom izboru. (Vrhovni privredni sud u Beogradu, Sl. 1389/68)

FAKULTATIVNA OVLAENJA IZVRNOG DUNIKA (lan 26. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

140.
Alternativna obligacija se ispunjava izvrenjem jedne od vie dugovanih radnji, odnosno predajom jedne od vie dugovanih stvari. Kojim e se predmetom ispuniti alternativna obligacija zavisi od prethodno izvrenog izbora, koji ako nita drugo nije predvieno pripada duniku. Sve dok se ne izvri izbor odgovarajuom izjavom volje, strana koja ima pravo izbora moe da menja svoju odluku o izboru, tj. da odustane od prvobitno nameravanog izvrenja i da izabere drugi predmet ispunjenja, ali od momenta kada izvri izbor odgovarajuom izjavom volje, ta izjava se kao neopoziva vie ne moe manjati. Alternativna obaveza mora da je ugovorena izmeu parninih stranaka, jer ako nije zasnovana ugovorom, sud ne moe dosuditi tuiocu kupcu robe, njenu protivvrednost, ve samo isporuku koja je bila predmet kupoprodaje. (Reenje Vieg trgovinskog suda, P.1184/06 od 03. 11. 2006. godine)

141.
Dunik se moe u izvrnom postupku koristiti fakultativnim ovlaenjem dosuenim u izvrnoj ispravi samo do podnoenja predloga za izvrenje. Podnoenjem predloga za izvrenje poverilac moe da zahteva samo predaju stvari navedene u izvrnoj ispravi, ali ne i novani iznos odreen fakultativnim ovlaenjem. (Vii privredni sud, P. 2477/99)

PODNESCI (lan 28. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Odluku o zahtevu za odreivanje privremene mere sud moe doneti i bez odravanja roita. (Vii privredni sud, P. 563/93)
- 41 -

142.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Prema pravnim pravilima izvrnog postupka po predlogu za izdavanje privremene naredbe sud nije duan da u svakom sluaju odrava roite radi sasluanja protivnika predlagaa, ve samo kada je potrebno da se razjasne injenice od kojih zavisi osnovanost privremene naredbe. (Vii privredni sud, P. 1819/74)

143.

DOSTAVLJANJE IZVRNOM DUNIKU (lan 29. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Zakonito je dostavljanje parninoj stranci, preduzetniku, vlasniku radnje registrovane za obavljanje privredne delatnosti, preko poslovoe radnje koji je upisan kod Agencije za privredne registre sa ovlaenjima da zastupa radnju na osnovu Zakona o privatnim preduzetnicima. U postupku donoenja pobijane presude nije bilo bitnih povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. Zakona o parninom postupku, na koje ovaj sud pazi po slubenoj dunosti, a nema ni bitne povrede na koju se albom tuene ukazuje, a odnosi se na lan 361. stav 2. taka 7) navedenog zakona. Iz dokaza u spisima proizlazi da je tuenoj, kao preduzetniku koji je registrovan za obavljanje privredne delatnosti, dostava poziva izvrena preko poslovoe koji je upisan kod Agencije za privredne registre sa ovlaenjima predvienim Zakonom o privatnim preduzetnicima (dalje: Zakon). Iz toga proizlazi da je poziv za roite za glavnu raspravu dostavljen na zakonit nain, jer ovlaenje poslovoe radnje upisanog u registar da zastupa radnju (pa i da primi pismeno) proizlazi iz lana 25. stav 2. Zakona. (Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 1018/2010 od 24.02.2010. godine)

144.

Sud e odbaciti prigovor dunika na reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave ukoliko je podnet po proteku roka od 8 dana od izvrene dostave. Dostava pravnom licu - preduzeu se smatra urednom ako je reenje urueno zaposlenom radniku u prostorijama dunika. (Vii privredni sud, P. 9586/98)

145.

VRAANJE U PREANJE STANJE I VETAENJE (lan 30. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Izrekom pobijanog reenja predlog za vraanje u preanje stanje odbaen je kao neuredan, a u obrazloenju navedenog reenja se navodi zbog ega prvostepeni sud ocenjuje priloene pisane do- 42 -

146.

IZVRENJE I OBEZBEENJE kaze kao nepotpune, to bi ukazivalo da nalazi da predlog nije osnovan. To ovo reenje ini protivrenim i nejasnim. Prema lanu 115. stav 2. Zakona o parninom postupku predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na opte poznatim injenicama, a uz koji stranka nije podnela i nije predloila odgovarajue dokaze, sud odbacuje kao neuredan. Iz navedene odredbe proizlazi da je neuredan onaj predlog za vraanje u preanje stanje uz koji nije niti priloen, niti je u predlogu predloen bilo koji dokaz, a ne zasniva se na opte poznatim injenicama. Razumljivo da u navedenoj situaciji dokazi ne mogu biti cenjeni, jer niti su priloeni, niti su predloeni. Predlog uz koji su podneti dokazi nije neuredan. Ako dokazi prema oceni suda nisu verodostojni i nisu potpuni, odnosno ne dokazuju injenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za proputanje parnine radnje, to je razlog za odbijanje predloga za vraanje u preanje stanje, a ne za njegovo odbacivanje. U konkretnom sluaju tuilac je uz predlog za vraanje u preanje stanje priloio dva pisana dokaza, predloio je i sasluanje svedoka, pa je pogrean zakljuak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan, jer u njemu nisu ni predloeni dokazi, odnosno jer uz njega nisu priloeni dokazi. Drugo je pitanje da li navedeni dokazi dokazuju injenice o kojima je punomonik tuioca izneo tvrdnje, a tiu se opravdanosti razloga za proputanje roita za glavnu raspravu. (Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 3033/2010 od 13. 05. 2010. godine)

Reenje o vraanju u preanje stanje ima procesni karakter i njime se pravnosnano ne zavrava postupak. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 930/08)

147.

Pri oceni blagovremenosti podnetog predloga za vraanje u preanje stanje sud utvruje kada su prestali razlozi izostanka navedeni u predlogu i da je protekao rok od 8 dana od njihovog prestanka do podnoenja predloga. (Vii trgovinski sud, P. 2950/07 od 12.04.2007. godine)

148.

U postupku izvrenja dozvoljen je povraaj u preanje stanje samo zbog proputanja roka za prigovor, a ne i za druge parnine radnje predviene parninim postupkom. (Vii privredni sud, P. 10749/97)

149.

TROKOVI POSTUPKA (lan 34. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Pravilno je, takoe, prema nalaenju ovoga suda, prvostepeni sud, pri odmeravanju trokova i odluci o istima, imao u vidu sve okolnosti konkretnog sluaja u kojem je dug plaen na dan podnoenja predloga, pa je pravilnom primenom odredaba l. 149. i 150. Zakona o parninom postupku do- 43 -

150.

IZVRENJE I OBEZBEENJE sudio samo nune trokove koje je tuilac imao, pravilno cenei da nije nuno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tuilac podnese dva odvojena predloga za izvrenje i time znaajno, nepotrebno i neopravdano povea trokove samog postupka, pa je, stoga, uz obrazloenje koje u potpunosti prihvata i ovaj sud, odluio da svaka stranka snosi svoje trokove. (Presuda Privrednog apelacionog suda, P. 2496/2010(2) od 3.06.2010. godine)

Kada je izvrnom ispravom, na osnovu koje je podnet predlog za izvrenje, dosueno novano potraivanje, koje ima prirodu deljive obaveze, u korist vie poverilaca prema l. 412. st. 3. ZOO, potraivanje se meu poveriocima deli na jednake delove, ako nije to drugo odreeno i svaki poverilac moe zahtevati samo svoj deo potraivanja. Kako priloenom izvrnom ispravom nije drugaije odreeno, dakle, nije odreena solidarnost na strani poverilaca u pogledu oznaenog novanog potraivanja, proizilazi da svako od oznaenih poverilaca ima pravo na jednaki deo dosuenih parninih trokova, te se stoga nisu stekli uslovi za odreivanje izvrenja na nain kako je oznaeno u samom predlogu za izvrenje, obzirom da u predlogu nije izvrena podela oznaenog novanog potraivanja na jednake delove prema poveriocima. (Vii trgovinski sud, I. 1564/08)

151.

Kad su u izvrnom postupku sporne injenice od kojih zavisi odluka o trokovima postupka sud e te injenice utvrditi na osnovu raspravljanja. (Okruni sud u Valjevu, G. 979/06 od 6.06.2006. godine)

152.

Odredbom l. 43. st. 5. (sada l. 34. st. 5) odreeno je da je izvrni poverilac duan da izvrnom duniku na njegov zahtev naknadi trokove izvrnog postupka koje mu je neosnovano prouzrokovao. Prema stanju u spisima prvostepeni sud je usvojio albu izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju, isto reenje ukinuo, a izvrni postupak obustavio u celosti. Reenje je potvreno od drugostepenog suda. Izvrni dunik je podneskom traio naknadu trokova izvrnog postupka koje mu je izvrni poverilac neosnovano prouzrokovao i uz zahtev opredeljeno naveo trokove za koje trai naknadu. Sud je usvojio zahtev za jedan deo, a u stavu I izreke, dok je u drugom stavu odbio zahtev za razliku izmeu traenih i dosuenih iznosa ukupnih trokova. (Vii trgovinski sud u Beogradu, I. 2516/06 od 4.10.2005. godine)

153.

Ako poverilac ne predujmi trokove izvrenja u roku koji mu odredi sud uz upozorenje da se izvrenje nee sprovesti, postupak izvrenja treba obustaviti. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 238/95 od 22.02.1995. godine)

154.

Prema l. 20. Zakona o advokaturi, advokat je duan da na svaku ispravu ili podnesak koji je sam sastavio, stavi svoj potpis i peat. Zato nedostatak potpisa advokata ukazuje da advokat odree- 44 -

155.

IZVRENJE I OBEZBEENJE ni podnesak nije ni sastavio, pa izvrni poverilac nema pravo na trokove za sastav predloga za izvrenje na kome je otisnut peat advokata, bez njegovog potpisa. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2078)

SADRINA I POVLAENJE PREDLOGA ZA IZVRENJE (lan 35. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

156.
Primenom naela formalnog legaliteta, izvrni sud je ovlaen da ocenjuje usklaenost izvrne isprave sa predlogom za izvrenje pa se reenje o izvrenju ne moe doneti ukoliko izvrni poverilac, naveden u predlogu za izvrenje, nije i poverilac po izvrnoj ispravi. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju, izvrni poverilac naveden u predlogu za izvrenje nije poverilac po izvrnoj ispravi. Zbog toga, reenje o izvrenju, koje je doneto na osnovu tog predloga za izvrenje, nije u skladu sa izvrnom ispravom - reenjem, a kojim je, kao poverilac potraivanja, oznaeno drugo lice u odnosu na predlog za izvrenje. lanom 49. Zakona o izvrnom postupku odreena je sadrina predloga za izvrenje. U postupku izvrenja je, primenom naela formalnog legaliteta, sud ovlaen da ocenjuje usklaenost izvrne isprave sa predlogom za izvrenje, pa je, pazei po slubenoj dunosti na bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. ta. 1., 2., 5., 7. i 9. Zakona o parninom postupku, i na pravilnu primenu materijalnog prava - sud ocenio da je uinjena bitna povreda iz lana 361. stav 2. taka 9. Zakona o parninom postupku i lana 49. Zakona o izvrnom postupku. Iz tih razloga oalbeno reenje moralo je biti ukinuto i vraeno prvostepenom sudu na ponovni postupak. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 24851/2010 od 04.05.2011. godine)

Prema stanju u spisima, izvrni poverilac je podneo predlog za izvrenje radi naplate svog novanog potraivanja, a po pravnosnanoj i izvrnoj sudskoj odluci, predloenim sredstvom izvrenja oduzimanjem i predajom stvari koje su bile predmet obaveze. Kako je predlog bio podnet Optinskom sudu u V., to se reenjem od 17.12.2009. godine isti sud oglasio stvarno i mesno nenadlenim za postupanje po predlogu i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u L. U daljem toku postupka, Privredni sud u L., zakljukom od 1.3.2010. godine, nalae podnosiocu predloga da otkloni nedostatke u istom, tako to e predlog za izvrenje uskladiti sa presudom - pravosnanom izvrnom ispravom na osnovu koje se trai izvrenje, kako bi se po istom moglo postupati. Podneskom izvrnog poverioca od 9. marta 2010. godine on postupa po zahtevu suda, odnosno po zakljuku od 1.3.2010. godine. Nalazei da ni na navedeni nain nisu otklonjeni svi propusti, odnosno da i po dostavljanju navedenog podneska predlog za izvrenje izvrnog poverioca Z. N. nije uredan, sud pobijanim reenjem odbacuje isti. Prema stanovitu ovoga suda postupanje suda na navedeni nain suprotno je od- 45 -

157.

IZVRENJE I OBEZBEENJE redbama Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP). Sud je morao odluiti po predlogu za izvrenje koji mu je dostavljen na nadlenost, a nije mogao niti je imao ovlaenja da odbacuje podneske izvrnog poverioca kao neuredne. Podnesci kojima je postupljeno po zakljuku suda moraju se ceniti tako to e se utvrditi da li se sa istima postupilo po zakljuku u pogledu sadrine i da li su se otklonile sve nepravilnosti koje postoje, a potom koji je uticaj toga na sam inicijalni akt, jer sud mora odluiti o predlogu za izvrenje, a ne o podnesku izvrnog poverioca. Iz navedenih razloga ukinuto je reenje od 10.3.2010. godine, jer se u albi osnovano navodi da su pri donoenju istog uinjene apsolutno bitne povrede iz lana 361. stav 2. taka 12) Zakona o parninom postupku, a koji se na osnovu lana 27. ZIP shodno promenjuje i u postupku izvrenja, pa se spisi predmeta vraaju prvostepenom sudu na ponovni postupak. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1278/2010 od 22.04.2010. godine)

Izuzetak od pravila da je punomonik duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku priloi punomoje odnosi se samo na postupak izvrenja na osnovu izvrne isprave i samo na punomonika izvrnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvrna isprava potie. Pravilno je prvostepeni sud primenom lana 92. u vezi lana 365. Zakona o parninom postupku odbacio prigovor izjavljen od neovlaenog lica, odnosno od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoje, suprotno lanu 92. stav 1. ovog zakona. Za svoju odluku je dao razloge koje ovaj sud prihvata. Neosnovani su albeni navodi izvrnog dunika kojima se ukazuje na drugaije stanovite Vrhovnog suda Srbije. Navedeno stanovite odnosi se na postupak izvrenja na osnovu izvrne isprave, a ne verodostojne isprave, odnosno stranka u ije ime i za iji raun je punomonik preduzeo radnju u postupku bez punomoja ovu radnju moe naknadno odobriti najdalje do donoenja odluke povodom radnje preduzete od lica koje svoje ovlaenje za njeno preduzimanje nije dokazalo. U konkretnom sluaju punomoje za zastupanje izvrnog dunika dostavljeno je tek uz albu koja je podneta prvostepenom sudu 19.10.2009. godine, nakon to je ve doneta pobijana odluka kojom je konstatovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlaenog lica. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 53/2010 od 12.02.2010. godine)

158.

Ako izvrni poverilac nije dostavio tanu adresu izvrnog dunika, nema uslova za primenu lana 68. stav 2. Zakona o izvrnom postupku. Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud doneo reenje kojim je usvojen predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave. U postupku izvrenja izvrni dunik nije pronaen na adresi iz spisa, pa, s obzirom da je pismeno vraeno sa naznakom da je isti nepoznat i odseljen, doneto je reenje na predlog izvrnog poverioca, pa je postupak izvrenja odloen. Dalje iz spisa proizilazi da je od dana usvajanja reenja o izvrenju proteklo vie od godinu dana, a da poverilac nije dostavio tanu adresu izvrnog dunika i da je po tom osnovu ve odlagano izvrenje. Prvostepeni sud je obustavio postupak pozivajui se na odredbu lana 68. stav 2. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP). Takav zakljuak prvostepenog suda se ne moe prihvatiti, s obzirom da je citiranom odredbom odreeno da e sud na predlog poverioca odloiti izvrenje ako sprovoenje izvrenja nije otpoelo, a takoe je predvieno da e se izvrenje obustaviti kada je izvrna isprava ukinuta, preinaena, ponitena ili stavljena van snage, kao i kada je potvrda o izvrnosti pravnosnane ukinuta. Iz navedenih odredaba
- 46 -

159.

IZVRENJE I OBEZBEENJE ZIP, l. 51., 63. i 68. ne proizilazi da se izvrenje moe obustaviti iz razloga koji su navedeni u osporenom reenju, zbog ega su navodi albe izvrnog poverioca osnovani. Na predlog izvrnog poverioca za odlaganje izvrenja do 25.07.2010 godine, sud je doneo reenje kojim je isti odbio kao neosnovan, nalazei da je od dana usvajanja reenja o izvrenju proteklo vie od godinu dana, a da poverilac nije dostavio tanu adresu izvrnog dunika i da je po istom osnovu ve odlagano izvrenje reenja ovog suda. Obzirom da nije mogue sprovesti postupak izvrenja, prvostepeni sud je isti obustavio, pozivajui se na odredbu lana 68. stav 2. ZIP. Ovakav zakljuak prvostepenog suda za sada se ne moe prihvatiti. Odredbom lana 63. ZIP odreeno je da e sud, na predlog poverioca, odloiti izvrenje ako sprovoenje izvrenja nije otpoelo, a lanom 66. ZIP predvieno je da e se izvrenje odloiti za vreme koje je izvrni poverilac odredio. Iz navedenih odredbi ne proizilazi da se izvrenje moe obustaviti iz razloga koji su navedeni u osporenom reenju, zbog ega su navodi albe izvrnog poverioca osnovani. (Reenje Vieg suda u aku, G. 213/2010 od 7.04.2010. godine)

Uz predlog za izvrenje po izvrnoj odluci izvrni poverilac mora dostaviti i izvrnu ispravu sa potvrdom izvrnosti, osim ako je istu doneo sud kome se predlog za izvrenje podnosi. Predlogom za dozvolu izvrenja izvrni poverilac je traio da se donese reenje o izvrenju na osnovu navedenog platnog naloga kao pravnosnane i izvrne isprave. U prilogu je dostavio reenje kojim se izdaje navedeni platni nalog bez potvrde njegove izvrnosti. Prema odredbama lana 29. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), sud odreuje izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, a u konkretnom sluaju radi se o zahtevu za odreenje izvrenja po izvrnoj ispravi. Sudska odluka kojom je naloeno ispunjenje potraivanja izvrna je ako je postala pravnosnana i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, shodno lanu 32. ZIP. Prema l. 49. i 50. ZIP, uz predlog za izvrenje, izvrni poverilac mora dostaviti izvrnu ispravu sa klauzulom izvrnosti, osim ako se predlog za izvrenje podnosi istom sudu koji je doneo izvrnu ispravu, odnosno koji je o spornom potraivanju odluivao u prvom stepenu. Kako na primerku reenja o izdavanju platnog naloga Privrednog suda u Beogradu, koji je dostavljen uz predlog za izvrenje, nije stavljena potvrda izvrnosti, a isto reenje je doneo Privredni sud u Beogradu kome je podnet predlog za dozvolu izvrenja na osnovu navedenog platnog naloga, to je pre donoenja reenja o izvrenju bilo neophodno da sud proverom u spisima navedenog predmeta iz koga izvrna isprava potie proveri pravnosnanost i izvrnost iste, a tek potom odlui po predlogu za dozvolu izvrenja po navedenoj izvrnoj ispravi - platnom nalogu. Kako je prvostepeni sud propustio da proveri pravosnanost i izvrnost izvrne isprave - platnog naloga, po kojoj je traeno i odreeno izvrenje pobijanim reenjem, ili je, ukoliko je proverio, propustio da o tome saini slubenu beleku, a od navedenog zavisi i pravilnost oalbenog reenja, to je u okviru izviajnih radnji neophodno da izvri uvid u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu i utvrdi da li je platni nalog istog suda od 25.1.2010. godine, odnosno reenje kojim se isti izdaje, postalo pravnosnano i izvrno, posebno imajui u vidu da izvrni dunik osporava da je navedeno reenje ikada primio, i o utvrenom saini slubenu beleku. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2051/2010 od 8.07.2010. godine)

160.

Advokat koji je u parninom postupku bio punomonik tuioca, ovlaen je da podnese predlog za izvrenje - po presudi donetoj u toj parnici i nema obavezu dostave novog punomoja uz isti predlog.
- 47 -

161.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Prema stanju u spisima predlog za izvrenje po platnom nalogu kao izvrnoj ispravi podneo je za izvrnog poverioca advokat M. D. iz K. Prvostepeni sud je cenio da je predlog neuredan jer uz isti navedeni advokat nije dostavio uredno punomoje, a prema tubi sa predlogom za izdavanje platnog naloga koja je kao inicijalni akt dostavljena u prilogu predloga za izvrenje, navedeni punomonik nije zastupao tuioca-ovde izvrnog poverioca. Kako je meutim navedeni punomonik zastupao izvrnog poverioca u postupku koji se pred Trgovinskim sudom u B. vodio pod brojem Pl. br. 378/09 odnosno u postupku po albi P. 7201/09, to se osnovano albom ukazuje da je punomonik koji je podneo predlog za izvrenje na osnovu navedene izvrne isprave, lice kome nije potrebno posebno punomoje za zastupanje izvrnog poverioca, odnosno za podnoenje predloga za izvrenje za navedenog poverioca jer je isti bio punomonik u postupku iz koga je potekla izvrna isprava. Iz navedenih razloga, osnovan je albeni navod punomonika izvrnog poverioca da je on ovlaen kao punomonik da podnese i predlog za izvrenje po izvrnoj ispravi kao i da nije duan da uz sam predlog za izvrenje podnese novo punomoje. injenica da u tubi sa predlogom za izdavanje platnog naloga nije naznaen navedeni punomonik, nije od uticaja jer se radi o inicijalnom aktu a za ocenu da li je podnosilac predloga za izvrenje, odnosno advokat M. D. punomonik izvrnog poverioca od znaaja je da li je on to bio pri okonanju navedenog postupka iz koga je potekla izvrna isprava a ne da li je od samog podnoenja inicijalnog akta bio punomonik u istom. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 806/2010 od 4.03.2010. godine)

Kako je u odnosu na glavno potraivanje tuilje doneta pravnosnana presuda i kako tuilja moe zahtevati prinudno izvrenje u izvrnom postupku, i to upravo na nepokretnostima u odnosu na koje trai odreivanje privremene mere, a u izjavljenoj albi nije uinjena verovatnom opasnost da e tuilja biti osujeena u naplati svoga potraivanja, to se nisu stekli uslovi za odreivanje predloene privremene mere. Iz spisa predmeta proizilazi da je tuilja dana 30.11.2009. godine podnela tubu prvostepenom sudu, traei da se obavee tueni da joj isplati dug. Uz tubeni zahtev predloila je da se odredi privremena mera, kojom bi se tuenom zabranilo da otui i optereti katastarsku parcelu ... KO . i objekt-mlekar na istoj, navodei da je to jedina imovina koju tueni ima, te da bi u sluaju otuenja ili optereenja iste bila onemoguena u naplati dugovanog iznosa. Kako tueni u ostavljenom roku nije dostavio pismeni odgovor na tubu, prvostepeni sud je, shodno lanu 388. Zakona o parninom postupku, doneo presudu zbog proputanja dana 29.01.2010. godine, kojom je usvojio tubeni zahtev tuilje, koja presuda je pravnosnana. Poto je prvostepeni sud propustio da odlui o privremenoj meri, tuilja je dana 4. 02. 2010. godine zahtevala od prvostepenog suda da odlui o istoj, to je i uinjeno pobijanim reenjem. Pravilno polazei od toga da iz injeninih navoda tube i predloenih dokaza uz tubu ne proizilazi da tueni konkretnim radnjama, odnosno propustima, nastoji da otui ili optereti svoje nepokretnosti, te da ne proizilazi da postoji opasnost da e bez odreivanja predloene privremene mere naplata tuiljinog potraivanja biti osujeena ili znatno oteana, prvostepeni sud pravilno odbija predlog tuilje za odreivanje privremene mere, a sve u skladu sa lanom 299. Zakona o izvrnom postupku. U izjavljenoj albi se istie da prvostepeni sud nije pravilno utvrdio injenino stanje, da je tueni prezaduen, da svakako, bez odreivanja privremene mere, postoji opasnost da e tuilja biti osujeena u naplati svoga potraivanja. Meutim, kako se ni u albi ne ukazuje na objektivne
- 48 -

162.

IZVRENJE I OBEZBEENJE okolnosti koje bi opravdavale usvajanje predloene privremene mere, to su prednji navodi ostali bez uticaja na zakonitost prvostepene odluke. Pri tome, Vii sud je posebno imao u vidu da je u odnosu na glavno potraivanje tuilje doneta pravnosnana presuda i da tuilja moe zahtevati prinudno izvrenje u izvrnom postupku, i to upravo na nepokretnostima u odnosu na koje trai odreivanje privremene mere. (Reenje Vieg suda u Uicu, G. 621/2010 od 13.04.2010. godine)

Ne moe se smatrati neurednim predlog za dozvolu izvrenja ija je dopuna izvrena pre nego to je prvostepeni sud doneo odluku o samom predlogu, ako je u trenutku odluivanja predlog bio uredan. Prema stanju u spisima, izvrni poverilac je 30. juna 2010. godine preko punomonika advokata podneo predlog za dozvolu izvrenja na osnovu verodostojne isprave. U predlogu, prilikom oznaavanja izvrnog dunika, obzirom da se radi o radnji za opravku vozila i ienje objekata T. PR, nije navedeno ime preduzetnika. Izvrni poverilac je potom, podneskom od 2. jula 2010. godine, preko svog punomonika podneo podnesak kojim je izvrio ispravku - dopunu predloga za izvrenje, tako to je prilikom oznaavanja izvrnog dunika naveo i ime preduzetnika - vlasnika radnje, obraajui se sudu sa molbom da prihvati ispravku predloga za izvrenje navodei da se radi o kompjuterskoj greci, kojom prilikom je isputeno ime vlasnika radnje - preduzetnika. Odluujui o podnetom predlogu za dozvolu izvrenja na osnovu verodostojne isprave, prvostepeni sud je naao da isti, u smislu l. 49. i 243. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, pa je primenom lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), u vezi sa lanom 27. ZIP, isti odbacio kao neuredan. Privredni apelacioni sud nalazi da je zakljuak prvostepenog suda pogrean. Ovo stoga to se iz spisa predmeta utvruje da je izvrni poverilac ispravku predloga za dozvolu izvrenja podneo nakon dva dana od dana podnoenja predloga za izvrenje, a pre nego to je prvostepeni sud doneo svoju odluku. Iz navedenog sledi da je u momentu donoenja prvostepenog reenja predlog za dozvolu izvrenja bio uredan i da je sadrao sve elemente propisane u l. 49. i 243. ZIP, te da nije bilo uslova za primenu lana 103. stav 6. ZPP, u vezi sa lanom 27. ZIP. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2555/2010 od 16.09.2010. godine)

163.

Reenjem o izvrenju pod brojem kao u izreci odreeno je izvrenje u ovoj pravnoj stvari radi ostvarenja nenovanog potraivanja - iseljenja i predaje nepokretnosti, a na osnovu izvrne isprave pravnosnane i izvrne presude Trgovinskog suda u S.M. Blagovremenom albom izvrni dunik je osporio donetu odluku navodei je reenje o izvrenju doneto na osnovu predloga koji ne odgovora izreci iz izvrne isprave, odnosno da se ne radi o identinom tekstu. Odredbe Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) propisuju postojanje identiteta obaveze iz izvrne isprave i obaveze ije se prinudno izvrenje odreuje reenjem o izvrenju. Meutim, identitet ne znai "apsolutnu identinost", kako to izvrni dunik tumai. Identitet znai sutinsko (sadrinsko) podudaranje obaveze iz izvrne isprave i obaveze ije se prinudno izvrenje odreuje. Stoga injenica da je izvrni poverilac u predlogu za izvrenje traio ispranjenje predmetnog poslovnog prostora od "svih" lica i stvari nema uticaja, jer je u izvrnoj ispravi takoe naloeno is- 49 -

164.

IZVRENJE I OBEZBEENJE pranjenje bez posebnog oznaavanja da se neko ili neto izuzima, tako da nije dolo do sutinske nesaglasnosti izmeu obaveze iz izvrne isprave i obaveze za koju je odreeno izvrenje, odnosno radi se o istoj obavezi. Nema uticaja to je u predlogu navedeno sedite izvrnog dunika, koga u izreci izvrne isprave nema, jer se radi o istom seditu, niti ima uticaja injenica da je organizacioni oblik izvrnog poverioca naveden na skraeni nain. Izvrni poverilac je traio prinudno izvrenje dosuenog potraivanja u obimu u kome je isto dosueno i prema licu prema kome je isto upravljeno, a na osnovu izvrne isprave koja je podobna za izvrenje. U tom smislu nije bilo nijedne smetnje da se izvrenje odredi. Iz navedenih razloga doneta odluka je zasnovana na pravilnoj primeni l. 49. i 243. ZIP. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2016/2009 od 11.08.2009. godine)

165.
Reenjem pod brojem kao u izreci odbijen je prigovor izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju istog suda III-Iv-77/09 od 6.05.2009. godine. U obrazloenju je navedeno da je predlogom za izvrenje traeno sprovoenje skraenog izvrnog postupka, te da je izvrni poverilac podneo overenu fotokopiju menice kao verodostojne isprave, a koja menica sadri sve elemente iz kojih nesumnjivo proizlazi postojanje i iznos poverioevog potraivanja. Stoga je prvostepeni sud naao da nema razloga iz kojih bi se prigovor izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju usvojio, odnosno nema nedostataka koji bi ukazivali na osnovanost istog. Blagovremenom albom izvrni dunik je osporio donetu odluku. Vii trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama albenih navoda i razloga i izvrio uvid u spis. U prvostepenom postupku, povodom prigovora izvrnog dunika, prvostepeni sud je doneo nepravilnu odluku koja se zasniva na nepravilnoj primeni lana 253. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP). Naime, prvostepeni sud je, odluujui o prigovoru izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju, pogreno naao da je isto reenje doneto na osnovu uredne verodostojne isprave i u tom smislu je prigovor odbijen, pri emu je istaknuto da overena kopija menice ima svojstvo verodostojne isprave. Prema lanu 256. ZIP menica je verodostojna isprava na osnovu koje se moe traiti izvrenje u skraenom postupku. Prema lanu 49. ZIP verodostojna isprava se ima podneti uz predlog za izvrenje u originalu ili overenoj kopiji. Pod overenom kopijom se podrazumeva isprava koja je overena od strane suda ili drugog organa koji je ovlaen za overu. Pod overenom kopijom se ne moe podrazumevati overa izvrena od strane izvrnog poverioca. U konkretnom sluaju izvrni poverilac je dostavio ispravu - menicu i nalog za naplatu koji nisu overeni od suda ili drugog ovlaenog dravnog organa. Ove isprave nemaju svojstvo verodostojne isprave kako to nalau navedene zakonske odredbe, i u tom smislu je istaknuta alba osnovana, odnosno odluka prvostepenog suda u vezi prigovora izvrnog dunika nije pravilna i na zakonu zasnovana." (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2012/2009 od 7.12.2009. godine)

Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave uredan je iako ne sadri nalog za dobrovoljno ispunjenje obaveze u roku od osam dana, jer je zakonska obaveza suda da u reenju koje donosi na osnovu podnetog predloga, izvrnom duniku naloi da u roku od osam dana, po prijemu reenja, namiri potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima.
- 50 -

166.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Prema stanju u spisima, izvrni poverilac podneo je dana 15.04.2009. godine predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, radi naplate iznosa od 148.729,36 dinara, pri tome proputajui da u obavezujuem delu oznai rok od osam dana za dobrovoljno plaanje oznaenog iznosa. Kako nije postupio po nalozima prvostepenog suda od 6.5.2009. godine, za ureenje podnetog predloga, unoenjem roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze, prvostepeni sud je doneo pobijano reenje, s pozivom na lan 52. stav 2. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) u vezi sa lanom 103. stav 4. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP). Imajui u vidu napred izneto stanje, stekli su se uslovi za ukidanje prvostepenog reenja, zbog nepravilne primene prava. Pogreno je pozivanje prvostepenog suda na lan 52. stav 2. ZIP, imajui u vidu da ovaj lan regulie sadrinu reenja koje donosi prvostepeni sud na osnovu predloga izvrnog poverioca i u kome je oznaeno da je obaveza suda da izvrnom duniku naloi da u roku od osam dana, po dostavi reenja, namiri potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima. Nasuprot tome, lan 49. istog zakona, koji regulie na imperativan nain sadrinu predloga za izvrenje i priloga uz predlog, ne propisuje obavezu stranke da unese zakonski rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Iz navedenog proizlazi da je podneti predlog na osnovu verodostojne isprave imao sve podatke propisane lanom 100. ZPP i lanom 49. ZIP da bi se po njemu moglo postupiti, te se stoga nisu stekli uslovi za primenu lana 103. stav 4. ZPP, obzirom da se navedeni lan primenjuje samo u situaciji ukoliko podnesak ne sadri sve to je potrebno da bi se moglo po njemu postupiti, shodno lanu 103. stav 1. istog zakona. Samo u toj situaciji sud ima ovlaenje da vrati podnesak stranci radi ispravke. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2523/2009 od 6.10.2009. godine)

Ako je stranka dala advokatu punomoje za voenje parnice, a nije blie odredila ovlaenje u punomoju, advokat je na osnovu ovog punomoja ovlaen da podnosi predlog za izvrenje. (Vii trgovinski sud, I. 1964/09 od 2.12.2009. godine)

167.

Nisu osnovani albeni navodi da je do propusta dolo grekom radnika na prijemu pote u pisarnici Trgovinskog suda u N.S, jer je tuilac odnosno njegov punomonik taj koji je lino na pisarnici predao tubu za prilozima, pa je bio u mogunosti da odmah proveri da li je uz tubu predao uredno punomoje. Navedeno posebno u situaciji kada na samim primercima nije u trenutku predaje sudu bilo naglaeno koji je predvien za sud, a koji za stranke. Pored navedenog, kako je tuba predata sudu 22.05.2008. godine, a pobijano reenje doneto 27.05.2008. godine, i u navedenom periodu sve do donoenja reenja punomonik tuioca mogao je dostaviti punomoje i time otkloniti propust, a to on nije uinio, jer je punomoje dostavljeno tek uz albu. Iz navedenih razloga pravilno cenei da je dunost advokata koji u ime stranke podnosi tubu u smislu lana 92. Zakona o parninom postupku da ve pri prvoj radnji u postupku, a to znai pri podnoenju tube, podnese punomoje, a kako to punomonik tuioca nije uinio, prvostepeni sud je pravilno tubu odbacio kao nedozvoljenu jer je podneta od lica koje nije dostavilo uredno punomoje za podnoenje iste. (Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 5216/2008 od 30.06.2008. godine)

168.

Pravilno je odluio prvostepeni sud kada je predlog za izvrenje odbacio. Prema lanu 49. stav 2. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) uz predlog za izvrenje izvrni poverilac duan je da prilo- 51 -

169.

IZVRENJE I OBEZBEENJE i izvrnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji. Prema lanu 34. ZIP, izvrna isprava je podobna za izvrenje ukoliko su u njoj naznaeni izvrni poverilac i izvrni dunik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Priloeno reenje prvostepenog suda St. br. 71/06 od 9.04.2008. godine, ne predstavlja podobnu izvrnu ispravu, na osnovu koje se moe traiti prinudno izvrenje, obzirom da ne ispunjava uslove iz lana 34. ZIP, dakle, u njoj nisu naznaeni izvrni poverioci na nain kako su oznaeni u podnetom predlogu za izvrenje, niti je naznaena odreena novana obaveza, u obimu kako je naznaena u predlogu za izvrenje. Stoga je pravilno prvostepeni sud predlog za izvrenje odbacio, obzirom da ne sadri sve bitne elemente, propisane lanom 49. stav 2. ZIP, u vezi sa lanom 34. ZIP, imajui u vidu da priloena isprava nema kvalitet izvrne isprave, na osnovu koje bi se odredilo predloeno izvrenje. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1709/2008 od 24.06.2008. godine)

Advokat kao punomonik koji je zastupao izvrnog poverioca u parninom postupku iz koga potie izvrna isprava i u tom svojstvu oznaen u izvrnoj ispravi, nije duan da uz predlog za izvrenje podnese posebno, novo punomoje za zastupanje izvrnog poverioca u postupku izvrenja. Odredbom lana 89. stav 1. taka 2) Zakona o parninom postupku propisano je da, ako je stranka izdala advokatu punomoje za voenje parnice, a nije blie odredila ovlaenja u punomoju, advokat je na osnovu ovakvog punomoja ovlaen da podnosi predlog za izvrenje ili za obezbeenje i da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva. U primeni ove zakonske odredbe u postupku prinudnog izvrenja, postupanje nekih sudova, zasnovano je na pravnom miljenju da izvrni postupak nije deo parninog postupka i ne sprovodi se obavezno. Advokat koji podnosi predlog za izvrenje na osnovu izvrne isprave duan je da uz predlog za izvrenje podnese i punomoje, bez obzira to je imao punomoje u parninom postupku iz koga potie izvrna isprava. Izvrni postupak ima potpunu samostalnost u odnosu na parnini postupak, a podnoenje predloga u izvrnom postupku je prva radnja prilikom ijeg preduzimanja punomonik ima obavezu da podnese punomoje. Ova obaveza proizilazi iz lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku, koji se primenjuje na osnovu lana 27. Zakona o izvrnom postupku. Sa ovih razloga, obaveza punomonika izvrnog poverioca da podnese punomoje nije iskljuena odredbom lana 89. stav 1. taka 2) Zakona o parninom postupku. Po drugom miljenju, izvrni postupak je nastavak parninog postupka i sprovodi se u sluaju da dunik nije dobrovoljno ispunio obavezu na koju je obavezan izvrnom ispravom, usled ega advokat kao punomonik stranke, koji u je u tom svojstvu oznaen u izvrnoj ispravi, ne bi bio duan da uz predlog za izvrenje podnese i posebno punomoje za zastupanje izvrnog poverioca u smislu lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku, jer to ovlaenje advokata proizilazi iz lana 89. stav 1. taka 2) istog zakona. Razliito tumaenje odredbe lana 89. stav 1. taka 2) Zakona o parninom postupku, a time i razliito postupanje sudova u primeni ove zakonske odredbe u izvrnom postupku, u situacijama kada su predlog za prinudno izvrenje podneli advokati, bez posebno priloenog punomoja, a koji su u svojstvu punomonika zastupali izvrnog poverioca u postupku iz kojeg potie izvrna isprava, predstavlja dovoljan razlog za zauzimanje pravnog stava radi pravilne primene ove zakonske odredbe i ujednaavanja sudske prakse. Pitanje, da li je izvrni postupak potpuno samostalan i nezavisan u odnosu na parnini postupak, ima samo teorijski, a ne i praktian znaaj. Kada je u pitanju odnos izmeu parninog i izvrnog postupka i pravna nauka je nepodeljena u stavu da su ova dva postupka funkcionalno povezani, zato to se u parninom postupku utvruje poverioevo potraivanje i izrie obaveza du- 52 -

170.

IZVRENJE I OBEZBEENJE niku na odreeno ponaanje (injenje ili pak neinjenje). Meritorna pravnosnana presuda samo utvruje ono to u pogledu subjektivnog prava ili celog pravnog odnosa ubudue meu strankama vai. Za razliku od parninog, izvrni postupak nema za cilj meritorno reenje spora. On se redovno vodi poto je spor na autoritativan i konaan nain ve reen i poto je dunik ve obavezan na odreeno ponaanje. Cilj izvrnog postupka je da ravnotea poremeena povrednom prava izvrnog poverioca bude uspostavljena prinudnim sprovoenjem odluke koju izvrni dunik nije sam izvrio. Stoga ciljno (teleoloko) posmatranje odnosa izmeu parninog i izvrnog postupka, upuuje na zakljuak da ove dve procedure ine jednu celinu, jer im je krajnji cilj isti zatita poretka subjektivnih prava.Zakon o parninom postupku, strankama koje su parnino sposobne, u postupku priznaje i postupacionu sposobnost. Meutim, stranka esto parnicu vodi preko punomonika koji ima strunu pravnu spremu. Takvo zastupanje prua joj veu garanciju da zbog nepoznavanja propisa, neostvari zatitu odreenog subjektivnog prava za koje je zainteresovana. U ovim situacijama posebno mesto i ulogu imaju advokati. Advokati po lanu 1. Zakona o advokaturi ("Slubeni list SRJ", br. 24/98 i 72/02) obavljaju nezavisnu i samostalnu profesionalnu delatnost pruanjem pravne pomoi u ostvarivanju i zatiti Ustavom utvrenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrenh prava i interesa domaih i stranih fizikih i pravnih lica. Jasno je da poslove pravne pomoi advokati obavljaju u ime i za raun zastupanih lica. Posebna uloga advokata u parninom postupku naglaena je i kod postavljanja privremenog zastupnika, prava na besplatnog zastupnika, te oduzimanjem strankama postulacione sposobnosti u postupku po reviziji (direktnoj reviziji) i zahtevu za zatitu zakonitosti. Punomonik moe biti uredno ovlaen da zastupa stranku u jednom odreenom sporu, to je redovan sluaj, meutim, moe biti ovlaen za voenje sporova uopte. Sudski poslovnik ("Slubeni glasnik RS", br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06) omoguuje da se kod odreenog suda preko sudske uprave deponuje generalno procesno punomoje za sve sporove koji se kod njega pokrenu u toj situaciji, saglasno lanu 135. Poslovnika, pisarnica suda je duna da pre dostavljanja predmeta sudiji, proveri da li je predmetu priloen prepis punomoja kao i da li takvo punomoje postoji i da li nije opozvano, to e konstatovati u predmetu uz navoenje poslovnog broja pismena uz koje je priloen izvornik punomoja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoje. Stranka moe punomonika ovlastiti na voenje parnice (tzv. parnino punomoje), ili samo na neke odreene radnje (lan 88. stav 2. Zakona o parninom postupku). Ovlaenje za zastupanje zasniva se jednostranom izjavom stranke. Zakon propisuje da se ova izjava daje u pismenom obliku (lan 91. stav 1. Zakona o parninom postupku). Iskustvena saznanja kroz praksu sudova, vode zakljuku da stranka daje ovlaenje advokatu za zastupanje potpisivanjem unapred sainjenog pismena sa sadrinom ovlaenja punomoniku na voenje parnice, to je dominantno kod angaovanja advokata kao punomonika. U toku postupka sud je duan da pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomonik ovlaeno za zastupanje, da li je pismeno punomoje istinito (to se u sutini svodi na autentinost odnosno istinitost potpisa vlastodavca na punomoju) i da li postoji ovlaenje za konkretne pravne radnje preduzete od strane punomonika (l. 91. i 92. Zakona o parninom postupku) uz preduzimanje zakonom propisanih mera da se nedostaci otklone. Parnica se okonava donoenjem sudske odluke. Presudom sud odluuje o zahtevu koji se tie glaavne stvari i sporednih traenja (lan 330. stav 1. Zakona o parninom postupku). U lanu 342. Zakona o parninom postupku propisano je da pismeno uraena presuda mora imati uvod, izreku i
- 53 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE obrazloenje, kao i ta svaki od ovih delova presude mora sadrati. U stavu 2. ovog lana zakona, propisano je da uvod presude izmeu ostalog mora da sadri pored oznaavanja stranaka, oznaenje i njihovih punomonika, a time i advokata kao punomonika stranaka. Formalnom pravnosnanou presude, kao vrstom sudske odluke, obuhvaeni su svi njeni sastavni delovi, pa i oznaenje da je stranku zastupao advokat kao ovlaeni punomonik. Poto je presuda konkretan pravni akt, ista ima i svojstvo pravnog vaenja i obavezujuu snagu. Zakon o izvrnom postupku u lanu 7. propisao je jedno od osnovnih naela izvrnog postupka naelo formalnog legaliteta, po kojem je izvrni sud vezan pravnim aktom koji predstavlja izvrnu ispravu. Uz predlog za izvrenje, izvrni poverilac je uvek duan da priloi izvrnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to ovim zakonom predvieno (lan 49. stav 2. i lan 50. stav 1. Zakona o izvrnom postupku). U ovakvoj situaciji izvrni sud je u mogunosti da utvrdi da li podneti predlog za izvrenje odgovara u svemu sadrini izvrne isprave, da li je advokat koji je podneo predlog za izvrenje zastupao izvrnog poverioca u parninom postupku iz koga potie izvrna isprava i u sluaju da utvrdi da se radi o istom advokatu, da prihvati da je predlog za izvrenje podnet od strane ovlaenog punomonika, iako uz predlog za izvrenje nije priloeno posebno punomoje za zastupanje izvrnog poverioca u postupku izvrenja. Treba naglasiti, da bi odbacivanje predloga za izvrenje zbog nedostatka procesne pretpostavke ili pak ponovno vraanje postupka izvrenja u fazi ispitivanja predloga i zastupanja izvrnog poverioca u izvrnom postupku bilo u suprotnosti sa naelom hitnosti postupanja u postupku izvrenja (lan 5. Zakona o izvrnom postupku) a i sa lanom 6. Evropske Konvencije o ljudskim pravima (pravo na pravino suenje u razumnom roku), jer Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi ima utvreno naelo u primeni lana 6. Konvencije, po kojem pravo na pravino suenje ukljuuje i vreme na sporvoenju pravnosnane, obavezujue presude. Utvrena sudska praksa u primeni lana 6. Konvencije, izmeu ostalog titi primenu pravnosnanih, obavezujuih sudskih odluka. Shodno tome, izvrenje sudske odluke se ne moe spreiti, ponititi ili neopravdano odlagati. Imajui u vidu iznete razloge, zauzet je izraeni pravni stav, da advokat koji je zastupao izvrnog poverioca u parninom postupku iz koga potie izvrna isprava i u tom svojstvu oznaen u izvrnoj ispravi, nije duan da uz predlog za izvrenje podnese posebno, novo punomoje za zastupanje izvrnog poverioca u postupku izvrenja. Ovlaenje advokata iz lana 89. stav 1. taka 2) Zakona o parninom postupku, odnosi se samo na zastupanje izvrnog poverioca u postupku izvrenja. Za zastupanje izvrnog dunika, advokatu je uvek potrebno posebno punomoje, pa i u situaciji kada je izvrnog dunika zastupao u postupku iz kojeg potie izvrna isprava. (Pravni zakljuak graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, usvojen i verifikovan na sednici od 30.10.2007. godine)

171.
U trgovinskim stvarima predlog za izvrenje pored ostalog mora da sadri i imena banaka i brojeve rauna izvrnog dunika kod poslovnih banaka. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 515/06 od 22.02.2006. godine)

172.
Neuredan je predlog za izvrenje na osnovu izvrne isprave u kome je kao izvrni dunik oznaena samostalna radnja, jer stranka u tom postupku moe biti samo njen vlasnik. (Vii trgovinski sud u Beogradu, I. 127/06 od 27. 01. 2006. godine)
- 54 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

173.
Nakon to je sud po predlogu izvrnog poverioca dozvolio izvrenje protiv izvrnog dunika na osnovu verodostojne isprave radi naplate novanog potraivanja prodajom dunikovih pokretnih stvari, nr moe se odbaciti predlog za izvrenje kao neuredan zato to na adresi iz predloga za izvrenje dunik nije pronaen niti je sud naknadno mogao da utvrdi mesto boravka dunika. (Okruni sud u Kraljevu, G. 115/06) Ako uz predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, koji je sainio advokat kao punomonik izvrnog poverioca, nisu priloene verodostojne isprave u oruginalu ili ovrenoj kopiji, sud e predlog za izvrenje odbaciti kao neuredan. (Vii trgovinski sud, P. 3558/05) Naknadno dostavljanje punomoja uz albu ne moe otkloniti njegov nedostatak koji je razlog da se predlog za izvrenje odbaci. (Vii trgovinski sud, P. 7297/05) Kako izvrnog poverioca ne zastupa advokat ve diplomirani pravnik, sud e primeniti odredbe l. 103. st. 1. i 2. ZPP, pa e predlog za izvrenje vratiti izvrnom poveriocu radi ispravke ili dopune i odrediti mu rok za ponovno podnoenje predloga. (Vii trgovinski sud, P. 8886/05) Predlog za izvrenje koji se podnosi sudu koji nije odluivao o potraivanju u prvo stepenu nije uredan ukoliko uz isti nije priloena izvrna isprava u originalu, odnosno overenom prepisu na koji je stavljena potvrda izvrnosti. (Okruni sud u Beogradu, G. 4567/05) Ako je predlog za izvrenje podnet pre isteka paricionog roka, bez obzira to je taj rok istekao donoenjem reenja o izvrenju, sud e na predlog dunika obustaviti izvrenje, jer se merodavnost roka za podnoenje predloga za izvrenje ceni prema vremenu podnoenja. (Okruni sud u Poarevcu, G. 450/97) Sud moe odbiti predlog poverioca za sprovoenje predloenog izvrenja zbog toga to je nastupila zastarelost potraivanja, ako se dunik na zastarelost nije pozvao u sm. l. 360. ZOO. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 1165/97) Ugovor o ustupanju potraivanja dosuenog pravnosnanom sudskom odlukom nije izvrna isprava na osnovu koje bi sud u izvrnom postupku izvrio promenu poverioca radi naplate potraivanja koje je u izvrnoj sudskoj odluci dosueno drugom licu. (Vii privredni sud, P. 10267/97)
- 55 -

174.

175. 176.

177.

178.

179.

180.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Sud moe na prerdlog poverioca, ako za to postoje opravdani razlozi, produiti poveriocu rok za ureenje predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, koji sadri netanu adresu dunika ali samo ako je poverilac takav predlog podneo u roku koji mu je reenjem odredio sud. (Vii privredni sud, P. 9011/96)

181.

Ako poverilac u predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave kao dunika oznai samostalnu zanatsku trgovinsku radnju uz oznaku firme, ali ne i njenog vlasnika, dunik nije pravilno oznaen pa je predlog poverioca neuredan. Ukoliko po pozivu suda ova neurednost ne bude uklonjena u datom roku sud e predlog za izvrenje odbaciti kao neuredan. (Vii privredni sud, P. 9615/96)

182.

Ukoliko poverilac u izvrnom postupku ne dostavi sudu izvrnu ispravu - presudu, sud e odbaciti predlog za izvrenje kao neuredan. (Okruni sud u Beogradu, G. 3182/96)

183.

Okolnost da je reenje o izvrenju dostavljeno SDK na izvrenje, ako to izvrenje nije sprovedeno, nije smetnja za povlaenje predloga za izvrenje. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 710/80)

184.

REENJE I ZAKLJUAK (lan 36. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Nakon donoenja reenja o izvrenju, ne moe se po slubenoj dunosti odbacivati predlog za izvrenje, ako ne postoje uslovi za ukidanje reenja o izvrenju. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 1023/08)

185.

186.
Kad je izvrni sud doneo reenje umesto zakljuka kojim se upravlja postupkom, ova omaka ne daje duniku pravo na ulaganje albe protiv istog, jer se protiv zakljuka kojim se upravlja postupkom ne moe uloiti alba. (Vii privredni sud, P. 1195/99)
- 56 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

SADRINA REENJA (lan 37. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

187.
U toku postupka sprovoenja izvrenja ne moe doi do promene izvrnog poverioca ili izvrnog dunika u odnosu na one koji su oznaeni u reenju o izvrenju. Pravilno prvostepeni sud, imajui u vidu da je oznaeni izvrni poverilac prestao da postoji, pobijanim reenjem odbija da nastavi sprovoenje postupka izvrenja prema predlagau "N." DOO B, koji je prema sporazumu preuzeo deo prava i obaveza izvrnog poverioca. Nisu osnovani albeni navodi da je u konkretnoj situaciji iskljuena primena lana 37. Zakona o izvrnom postupku, jer je konkretni postupak pokrenut po osnovu verodostojne isprave, jer pravosnanou reenja koje je doneto po predlogu izvrnog poverioca na osnovu verodostojne isprave isto u obavezujuem delu postaje izvrna isprava u odnosu na izvrnog poverioca oznaenog u navedenoj ispravi, odnosno "MB b." A.D. u likvidaciji. Stoga se, u postupku sprovoenja izvrenja, ne moe, bez obzira na zakljuene sporazume o preuzimanju odreenih potraivanja ili prenosu potraivanja koja su predmet izvrnog postupka na trea lica, zameniti izvrni poverilac, pa samim tim ni predlog "N." DOO za nastavak postupka sprovoenja izvrenja po navedenom reenju nije osnovan. Naprotiv, pravilno ukazuje prvostepeni sud da se samo u novom postupku izvrenja, koje bi pokrenulo navedeno pravno lice, dostavljajui pravnosnano reenje o izvrenju prema izvrnom poveriocu "MB b." A.D. u likvidaciji, kao i sporazum po kome je navedeno potraivanje na njega preneto posle donoenja reenja o izvrenju, koje predstavlja u toj situaciji izvrnu ispravu, moe pokrenuti novi postupak u kome e se u odnosu na njega kao izvrnog poverioca odrediti i sprovesti izvrenje. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2860/2009 od 27.10.2009. godine)

188.
Prvostepeni sud kao izvrni ovlaen je da reenje o izvrenju donese u svemu onako kako glasi izvrna isprava. (Okruni sud u Beogradu, G. 8477/95 od 19.09.1995. godine)

189.
Reenje o izvrenju je pravilno doneto ukoliko je saglasno izvrnoj ispravi i u njenim granicama, kako u pogledu inidbe, na koju je obavezan dunik, tj. njegove glavne i sporedne obaveze. (Okruni sud u Beograu, G. 3671/95 od 26. 05. 1995. godine)

190.
Za dozvolu izvrenja relevantno je da li je izvrni naslov pravomoan u asu kad se donosi odluka suda o predlogu za dozvolu izvrenja, a ne da li je bio pravomoan u asu kad je podnesen taj predlog. (Vii privredni sud u Novom Sadu, Sl. 1207/72)
- 57 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Izvrenje se ne moe dozvoliti ako nije protekao paricioni rok. Blagovremenost predloga za dozvolu izvrenja ceni se prema vremenu donoenja reenja o dozvoli izvrenja, pa sud ne moe odbiti predlog kao preuranjen, ako paricioni rok za izvrenika protekne pre nego to je reenje doneto. (Vii privredni sud u Beogradu, Sl. 941/72 - I. 133/72)

191.

DOSTAVLJANJE REENJA O IZVRENJU (lan 38. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

192.
Odlukama donetim po odredbama Zakona o optem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, kojima je poniten upis promene adrese pravnog lica u registru Agencije, ponitavaju se pravne posledice koje je upis proizveo, ali se ne moe promeniti faktiko stanje da je u vreme dostavljanja reenja o izvrenju odreena adresa bila upisana u registar i da dostavljanje nije izvreno na upisanu adresu kako je Zakonom o izvrnom postupku propisano. Neosnovani su albeni navodi izvrnog poverioca da su naknadnim odlukama nadlenog drugostepenog organa u upravnom postupku i Vrhovnog suda Srbije u upravnom sporu o odlukama donetim od strane registratora, a radi se o ponitaju tih odluka, anulirane sve posledice koje su te odluke proizvele. Odredbe Zakona o optem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima reguliu pravne posledice ukoliko reenje bude poniteno ili oglaeno nitavim. Meutim, takvim odlukama se retroaktivno ne moe izmeniti faktiko stanje koje je u konkretnom sluaju postojalo u vreme dostavljanja reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, a faktiko stanje je bilo da je u registru bila upisana kao adresa sedita izvrnog dunika ulica K. Z. br. ... , a ne S. B. br. ... , pa je prvostepeni sud u tom momentu i bio duan da izvri dostavu na adresu sedita izvrnog dunika upisanu u registar, nezavisno od toga kakve e se odluke o upisu docnije doneti. Imajui u vidu da stavljanje potvrde pravosnanosti zavisi od injenice da li je izvrni dunik izjavio prigovor protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, ili je to propustio, a da proputanje zavisi od toga da li je uruenje reenja protiv koga je dozvoljen pravni lek bilo zakonito, a u konkretnom sluaju nije, to proizlazi pravilan zakljuak prvostepenog suda da je potvrda pravosnanosti neosnovano data, to predstavlja razlog da se, u smislu lana 50. Zakona o izvrnom postupku, ista ukine. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1236/2010(2) od 22.04.2010. godine)

193.
Nezakonito je dostavljanje izvreno pravnom licu na adresu koja u momentu dostavljanja nije bila upisana u registar nadlenog organa. Peat pravnog lica na dostavnici po kojoj je dostavljanje vr- 58 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE eno na ranije upisanoj adresi, pre dostavljanja, nije dokaz o zakonitom uruenju pismena, kada je nesporno da se o nitavosti prenosa udela u pravnom licu, pa i o primopredaji peata izmeu odreenih lica, vodi spor. Prvostepenim reenjem pod gore navedenim brojem od 23.11.2009. godine, stavom I izreke ukinuta je potvrda pravosnanosti reenja o izvrenju istog suda Iv. br. 7940/07 od 06.06.2007. godine, stavljena dana 19.06.2007. godine. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da dostavljanje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, u vreme dostavljanja, nije bilo zakonito. Prema lanu 128. stav 3. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), dostavljanje pravnim licima se vri predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlaenom za primanje pismena, a prema lanu 244. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) dostavljanje pravnim licima se vri na adresu sedita pravnog lica upisanog u registar pravnih lica, a ako je ovakvo dostavljanje neuspeno, na adresu lica ovlaenog za zastupanje, koja adresa je upisana u registru. Na osnovu pravilno utvrenih injenica proizaao je pravilan zakljuak da dostavljanje nije izvreno u skladu sa lanom 244. ZIP i da nije izvreno na onu adresu koja je kao adresa sedita izvrnog dunika bila upisana u registar Agencije za privredne subjekte u momentu kada je dostavljanje bilo vreno. Tano je da dostavnica, u smislu lana 144. ZPP, predstavlja javnu ispravu za koju postoji pretpostavka da su tane injenice koje su u nju unete, u smislu lana 230. istog zakona. Ova zakonska pretpostavka, meutim, je oboriva. U konkretnom sluaju tanost ove pretpostavke izvrni dunik je oborio dostavljajui dokaze, izvode izdate od nadlenog organa za registraciju privrednih subjekata, da u vreme kada je vreno dostavljanje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave sedite izvrnog dunika nije bilo u ul. S. B. br. ... , gde je dostava vrena, ve u ul. K. Z. br. ... , gde dostava nije vrena, niti pokuana. Na to je bez uticaja i injenica da se na dostavnici nalazi i peat izvrnog dunika koji inae ne predstavlja obavezni element dostavnice, ve predstavlja element na osnovu koga se moe na relativno pouzdan nain utvrditi da li je lice koje koristi peat ovlaeno za prijem pismena. Kako se u konkretnom sluaju, a to proizlazi iz stanja u spisima, izmeu ovde stranaka, odnosno njihovih ovlaenih lica, zapravo vodi spor o njihovim ovlaenjima u izvrnom duniku kao pravnom licu, to se reflektovalo i na primopredaju peata, tim pre, stavljanje peata na dostavnicu nije relevantan podatak kakav bi bio po redovnom toku stvari da takvog spora izmeu stranaka nema, a o emu oni inae vode parnini postupak radi utvrivanja nitavosti ugovora o prenosu osnivakih prava i drugih zahteva. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1236/2010(1) od 22.04.2010. godine) Prema stanju u spisima predlog za izvrenje podnet je na osnovu izvrne isprave, sudskog poravnanja zakljuenog pred Trgovinskim sudom u B. R. br. 1616/08 od 19.11.2008. godine. Prvostepeni sud je doneo reenje o izvrenju I. br. 442/2009 od 14.7.2009. godine, a ovo reenje dostavljeno je izvrnom duniku. Prema povratnici u spisima proizlazi da je izvrni dunik reenje primio 6.8.2009. godine, a da nema dokaza da je saglasno lanu 53. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) uz reenje primio predlog za izvrenje sa svim prilozima, ukljuujui i izvrnu ispravu na osnovu koje je odreeno izvrenje. Na taj nain izvrni dunik je onemoguen da se izjasni u ovoj pravnoj stvari, a posebno da se izjasni u pogledu uslova za predloeno izvrenje, imajui u vidu da je izvrna isprava na osnovu koje se odreuje izvrenje sudsko poravnanje koje je saglasno lanu 33. ZIP izvrno ako je potraivanje dospelo, odnosno koje je prema sadrini samog poravnanja uslovljeno zakanjenjem u isplati pojedinih rata po meusobno zakljuenom ugovoru poverioca i dunika, a saglasno lanu 38. ZIP predvieno je na koji nain se nastupanje uslova dokazuje. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2998/2009(1) od 12.11.2009. godine)
- 59 -

194.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

195.
Dostava reenja o izvrenju izvreno supruzi vlasnika samostalne radnje je uredna, ako je prethodno bezuspeno pokuana lina dostava vlasniku radnje uz najavu, tj. zakazivanje narednog pokuaja dostave, a vlasnik radnje ponovo nije zateen u stanu. (Vii trgovinski sud, I. 93/08 od 15.04.2008. godine)

196.
Kada tokom postupka izvrenja izvrni dunik dva puta bude pronaen na adresi iz predloga i tek nakon toga, u toku istog postupka, bude izvetajem pote konstatovano da je odseljen, tada nema mesta obustavi postupka zbog neurednosti. Prema podacima u spisima dunik nije obavestio sud o promeni adrese. U ovom sluaju ne radi se o neurednom podnesku, te odredbe koje reguliu neuredne podneske ne mogu biti osnov za obustavu postupka, jer tako neto u njima nije predvieno. Poto je dunik promenio adresu u toku postupka, a nije obavestio sud, morale su biti primenjene odredbe l. 139. ZPP po kojima se u takvoj situaciji dalja dostava vri preko oglasne table suda. (Okruni sud u Niu. G. 1156/96 od 17.04.2006. godine)

Dostavljanje je uredno izvreno, kada je reenje o izvrenju dostavljeno sekretarici dunika pravnog lica, koja je ovlaena za prijem sudskih i drugih pismena. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 240/97 od 24.12.1997. godine)

197.

Dostavljanje reenja donetog u izvrnom postupku, mora biti izvreno saglasno propisima ZPP o dostavljanju, pa proputanje u dostavljanju predstavlja bitnu povredu postupka. (Vrhovni sud Srbije, Pzz. 20/94)

198.

PRAVNI LEK (lan 39. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Pogreno oznaenje naziva pravnog leka od strane izvrnog dunika nije od uticaja na reavanje o izjavljenom pravnom leku od funkcionalno nadlenog suda u skladu sa pravilima ZIP-u. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 2998/05 od 30. 06. 2005. godine)

199.

Reenje o izvrenju od 31. 03. 2005. godine, dostavljeno je izvrnom duniku dana 6. 04. 2005. godine, prema dostavnici u spisima, a izvrni dunik je preporueno na rec. br. 37562 dabna 13. 04. 2005. godine podneo albu protiv navedenog reenja. Kako se alba na reenje o izvrenju moe iz- 60 -

200.

IZVRENJE I OBEZBEENJE javiti u roku od tri dana, od dana dostavljanja reenja shodno l. 12. ZIP-u, a kako je iz navedenog oigledno da alba podneta po proteku zakonskog roka za njeno podnoenje, te Okruni sud na osnovu ovlaenja iz l. 373. i 374, a u vezi odredbi l. 3888. ZPP odbacio kao neblagovremenu albu izvrnog dunika i odluio kao u izreci, zakljuujui pri tome, da se ne radi ni o albi po isteku roka predvienog l. 17. a u vezi l. 15. ta. 8. ZIP-u. (Okruni sud u Beogradu, G. 7444/05 od 24. 06. 2005. godine)

Prigovor na reenje o izvrenju, ovaj sud je tretirao kao albu, jer prema l. 13. ZIP-u, reenje o izvrenju dunik moe da pobija samo albom, osim reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave i reenje o izvrenju donetog u skraenom postupku, koji se moe pobijati prigovorom. (Vii trgovinski sud, P. 8578/05 od 9.09.2005. godine)

201.

Reenje o izvrenju doneseno na osnovu strane sudske odluke dunik moe pobijati samo prigovorom. (Vrhovni sud Hrvatske, G. 58/85)

202.

Protiv reenja donetih u izvrnom postupku nije dozvoljena revizija. (Vrhovni sud Kosova, Rev. 44//79)

203.

PRIGOVOR NA REENJE O IZVRENJU NA OSNOVU IZVRNE ISPRAVE (lan 40. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Protiv reenja o usvajanju privremene mere pre pokretanja parnice, moe se izjaviti prigovor. (Okuni sud u Kragujevcu, G. 1576/92)

204.

205.
Protiv reenja o izvrenju moe se podneti prigovor kao iskljuivi pravni lek, te se svaki podnesak upuen protiv reenja o izvrenju ima tretirati kao prigovor, a o prigovoru odluuje sud koji je dozvolio izvrenja. (Vrhovni sud Kosova, P. 59/80)
- 61 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

NADLENOST ZA ODLUIVANJE O PRIGOVORU (lan 41. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Prvostepeni sud - kao izvrni sud, duan je da donese odluku povodom izjavljenog prigovora stranke. (Okruni sud u Beogradu, G. 11792/95 od 29. 01. 1996. godine)

206.

Kad dunik blagovremeno istakne prigovor mesne nenadlenosti suda koji je doneo reenje o izvrenju, pa taj sud usvoji odnosni prigovor pre ustupanja predmeta nadlenom sudu, taj sud je duan da stavi van snage svoje reenje o izvrenju i ukine sprovedene radnje. (Savezni sud, Grs. 180/85)

207.

RAZLOZI ZA PRIGOVOR (lan 42. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

208.
Ne moe se primeniti pravilo uraunavanja ispunjenja iz lana 312. Zakona o obligacionim odnosima ako je izvrni dunik, prilikom isplate duga koji se namiruje u anuitetima, ujedno odredio i koju mesenu ratu izmiruje tom isplatom. Iz obrazloenja: albeni navodi (da je izvrni dunik uplatama uveanih iznosa od dosuenih u periodu mart 2007. godine - jun 2009. godine isplatio deo duga ija naplata se trai u ovom postupku) - nisu osnovani. Naime, itanjem potvrda o isplati (naloga blagajni banke) ovaj sud je utvrdio da je njima izvrni dunik ujedno i odredio koju mesenu ratu njime plaa, zbog ega se ne moe, u konkretnoj situaciji, primeniti pravilo uraunavanja ispunjenja iz lana 312. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo posebno to je u vreme isplata uveanih rata bio u toku parnini postupak za izmenu visine doprinosa za izdravanje njihovim poveanjem, kako to proizilazi iz presude priloene uz odgovor na albu izvrnog poverioca, koje navode izvrni dunik nije osporio. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 25304/2010 od 09.02.2011. godine)

Po nalogu Vieg trgovinskog suda, prvostepeni sud je sproveo izviajne radnje i odrao roite u smislu lana 19. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), radi provere tanosti navoda iz albe da je dug po izvrnoj ispravi izmiren.
- 62 -

209.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Prema dokazima koje je izvrni dunik dostavio, i navodima izvrnog poverioca sa roita koje je odrano u smislu lana 19. ZIP, radi provere navoda dunika iznetih u albi, a na koje izvrni dunik nije pristupio iako je bio uredno pozvan, albeni navodi nisu osnovani, odnosno izvrni dunik nije dostavio dokaze za iste, a to je shodno lanu 163. ZIP bio duan da uini uz albu. Iz dostavljenih dokaza o uplatama, iako se u nekima od njih poziva na fiksni broj telefona po kome su navedeni rauni, ne moe se utvrditi da se uplate odnose na dug za sporni period, odnosno na dug po izvrnoj ispravi, jer se u dokazima koji se dostavljaju kao dokazi za izvreno plaanje nigde ne pominje navedena presuda, a posebno imajui u vidu da je plaanje prema dostavljenim dokazima izvreno po raunu za period 1. 12. 2008. - 31. 12. 2008. godine, a da je presuda doneta 12. 11. 2008. godine, to sve oigledno ukazuje da se plaanja ne odnose na izmirenje iznosa po istoj. Iz navedenih razloga albeni navodi tuenog nisu osnovani, pa se stoga alba odbija i prvostepena odluka kao pravilna potvruje. Shodno tome, posebno imajui u vidu i navode sa odranog roita, prema kojima su svi navedeni rauni ve uzeti u obzir prilikom vetaenja od strane vetaka finansijske struke, kojim je konstatovana visina duga koja je bila predmet navedene parnice, odnosno i ukazivanje da je delimino izmirenja plaanja ugovorenih rata uraunato, odreeno je izvrenje samo u odnosu na neizmireni deo obaveze. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 871/2010 od 11. 03. 2010. godine)

Ako izvrni dunik u albi tvrdi da je izmirio obavezu, duan je da uz albu dostavi i dokaze o izvrenju iste. - Pobijanim reenjem odreeno je izvrenje na osnovu izvrne isprave, po predlogu izvrnog poverioca i u svemu u skladu sa priloenom izvrnom ispravom koja ima potvrdu pravnosnanosti i izvrnosti. Shodno l. 12. i 13. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), a u skladu i sa poukom o pravnom leku datom na navedenom reenju protiv reenja o izvrenju koje je doneto na osnovu izvrne isprave, moe se podneti alba u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja. Iz navedenih razloga, iako je izvrni dunik na podnesku od 1. 04. 2010. godine naznaio da se radi o prigovoru na reenje o izvrenju, ovaj sud je isti smatrao albom i o istom odluivao. Prema odredbama lana 15. ZIP, alba protiv reenja o izvrenju moe se izjaviti iz razloga koji spreavaju izvrenje, a naroito iz razloga koji su navedeni u oznaenom lanu. Kako navodima u albi izvrni dunik samo istie da je uvidom u svoju poslovnu dokumentaciju utvrdio da je prema poveriocu u celosti izmirio svoje dugovanje, a radi se o dugovanju koje je utvreno pravnosnanom i izvrnom sudskom odlukom, to izvrni dunik u albi zapravo iznosi razloge koji ukazuju da je obaveza utvrena izvrnom ispravom prestala, odnosno da je posle donoenja isprave dunik istu u celosti izmirio. Prema odredbama lana 16. ZIP, izvrni dunik je duan da sve razloge pobijanja iznese u albi i sve dokaze na kojima se alba zasniva priloi uz albu, a u sluaju da to ne uini gubi pravo na naknadnu dostavu dokaza u albenom postupku. Kako shodno iznetom, i pored navoda da je izmirio dug iz izvrne isprave, izvrni dunik uz albu nije dostavio i dokaze za svoje navode o izvrenju obaveze, to alba izvrnog dunika primenom pravila o teretu dokazivanja nije osnovana, pa se ista odbija na osnovu lana 387. stav 1. taka 2) Zakona o parninom postupku i lana 27. ZIP, a pobijano reenje kao pravilno potvruje. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2004/2010 od 8.07.2010. godine)

210.

Izvrni dunik mora uz albu dostaviti dokaze da je izvrio obavezu iz izvrne isprave ili da je ista prestala usled injenica koje su nastupile posle donoenja iste.
- 63 -

211.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Imajui u vidu da predlog izvrnog poverioca u svemu ispunjava uslove iz lana 7. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), te da je time ispunjeno naelo formalnog legaliteta, kao i da je navedenim predlogom izvrni poverilac traio prinudnu naplatu na iznos glavnog duga, a za period od 16. 3. 2006. do 4. 6. 2009. godine, koji nije obuhvaen ranijim predlozima za izvrenje i donetim reenjima o izvrenju, to je pravilno naao prvostepeni sud da su ispunjeni zakonski uslovi, pa je doneo pobijano reenje. Kako su lanom 15. ZIP izriito propisani razlozi zbog kojih se moe, od strane izvrnog dunika, albom osporiti doneto reenje o izvrenju na osnovu izvrne isprave, i kako je izvrni dunik isticao da je prestalo - izmireno potraivanje koje je predmet predloga za izvrenje i reenja o izvrenju, a to citiranim odredbama lana 15. st. 1. i 8. ZIP moe biti razlog za albu, to je izvrni dunik bio u obavezi da uz albu dostavi i dokaze za iznete navode da je navedeno dugovanje prestalo na jedan od zakonom propisanih naina, ili da je potraivanje prestalo na osnovu injenica koje su nastupile posle izvrnosti odluke, ili pre toga, ali u vreme kad izvrni dunik to nije mogao da istakne u postupku iz koga potie izvrna isprava, odnosno ako je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila posle zakljuenog poravnanja. Kako, meutim, izvrni dunik nije dostavio navedene dokaze, ve je samo isticao u albi da ima saznanja da je dugovanje prestalo izvrenjem obaveze prema izvrnom poveriocu, to takvi albeni navodi ne mogu biti osnov za drugaiju odluku povodom predloga za prinudno izvrenje, odnosno za ukidanje oalbenog reenja kojim je odreeno izvrenje. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1494/2010 od 13. 05. 2010. godine)

Ukazivanje izvrnog dunika na nezakonitost u dostavljanju presude na osnovu koje je izvrenje odreeno nije razlog koji spreava izvrenje ako je presuda snabdevena potvrdama pravnosnanosti i izvrnosti. Prema stanju u spisima, predlog za izvrenje podnet je na osnovu pravnosnane i izvrne isprave Privrednog suda u Beoradu, P. br.... od 29. 03. 2010. godine. Uz predlog za izvrenje priloena je navedena presuda u originalu, snabdevena potvrdom pravnosnanosti i izvrnosti, na dan 5. 5. 2010. godine. Poverilac i dunik po navedenoj izvrnoj ispravi su lica oznaena kao izvrni poverilac i izvrni dunik u predlogu za izvrenje. Predlogom se trai prinudno ostvarenje potraivanja u svemu kako ono u presudi glasi, kako u odnosu na glavni dug, tako i kamatu i trokove izvrnog i parninog postupka, a zahtev za odreivanje izvrenja kamate na iznos trokova od dana donoenja isprave do isplate zasnovan je na lanu 35. stav 2. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP). Proizlazi da je pravilno prvostepeni sud odredio predloeno izvrenje u smislu lana 7. ZIP, jer postoje svi zakonom predvieni uslovi da se izvrenje odredi. Bez uticaja su albeni navodi izvrnog dunika da mu presuda na osnovu koje je odreeno izvrenje nije dostavljena i da u postupku iz kojeg presuda potie nije imao mogunost da u parnici uestvuje. Za izvrni sud je bitno da je presuda dostavljena u originalu, da je snabdevena potvrdama pravnosnanosti i izvrnosti, pa proizlazi da su razlozi koje izvrni dunik istie razlozi koje je mogao isticati u postupku iz kojeg izvrna isprava potie, a ne predstavljaju razloge iz lana 15. stav 1. taka 8) ZIP, koji bi spreavali izvrenje. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2591/2010 od 17.09.2010. godine)

212.

Neosnovani su navodi albe da je izreka pobijanog reenja nerazumljiva poto je rok za uspostavljanje ranijeg stanja odreen reju "odmah". Odredbom l. 443. st. 1. ZPP. predvieno je da e sud rok za ispunjenje dunosti koje su naloene strankama odrediti prema okolnostima pojedinog slua- 64 -

213.

IZVRENJE I OBEZBEENJE ja. To znai da sud moe odrediti da tueni uspostavi preanje stanje tj. napajanje navedenog predajnika elektrinom energijom. Pri tom je znaenje rei "odmah" potpuno jasno. Da je prvostepeni sud odredio drugi rok ispunjenja (odreen broj asova, dana i sl.), onda bi morao da oznai od kada taj rok poinje da tee, da li od prijema ili pravnosnanosti reenja. (Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 2410/3/2005. godine)

214.
Dunik izvrnu trabinu iji je prijem odbio poverilac mora deponovati u sudski depozit i na taj nain se osloboditi svoje obaveze. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1141/98 od 14. 09. 1998. godine)

Rok zastarelosti potraivanja poinje prvog dana posle dana kada je poverilac stekao pravo da zahteva ispunjenje dunikove obaveze. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 33189/98 od 1. 09. 1998. godine)

215.

216.
Sud nije prihvatio navode iz prigovora dunika da se uplatom dugovanog iznosa preko pote oslobodio svoje obaveze po izvrenoj ispravi i reenju o izvrenju. Ovo iz razloga to je meu strankama nesporno da navedeni iznos poverilac nije nikada primio, a takoe je nesporno da navedeni vraen duniku, koji je takoe odbio prijem istog. Nesporno je da dug po izvrnoj ispravi dunik nije uplatio u sudski depozit, pa je ovaj sud stanovita da se isti nije oslobodio svoje obaveze prema poveriocu na predmetan nain. (Okruni sud u Beogradu, G. 2540/95)

217.
Izvrenje inidbe iz reenja donetog o smetanju poseda, kad reenje nije postalo pravnosnano, moe se izvriti samo do donoenja drugostepene odluke po albi. Ako vii sud ukine ili preinai reenje o smetanju poseda, a inidba ne bude izvrena, postupak izvrenja ima se obustaviti po slubenoj dunosti. (Okruni sud u apcu, G. 881/80)

IZNOENJE INJENICA I PREDLAGANJE DOKAZA U PRIGOVORU (lan 43. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Navodi albe da u konkretnom sluaju postoje razlozi propisani odredbom l. 15. ZIP-u, koji spreavaju izvrenje su bez uticaja. Ovo stoga to je u sm. l. 16. ZIP-u, izvrni dunik duan da sve
- 65 -

218.

IZVRENJE I OBEZBEENJE razloge pobijanja iznese u albi i sve dokaze na kojima se alba zasniva priloi uz albu. Kako je u konkretnom sluaju izvrni dunik to propustio da uini, sledi da su svi ovi navodi neosnovani i niim dokazani. (Okruni sud u Beogradu, G. br. 897/06)

Prilikom donoenja oalbenog reenja prvostepeni sud je pravilno postupio kada je na predlog izvrnog poverioca, na osnovu izvrne sudske odluke - presude kao izvrne isprave podobne za izvrenje radi naplate novanog potraivanja odredio izvrenje na sredstvima na raunu izvrnog dunika. Zbog toga su neosnovani navodi albe da nije bilo mesta donoenju reenja o izvrenju jer u konkretnom sluaju postoje razlozi predvieni l. 15. ZIP-u, da je izvrni dunik duan da sve razloge pobijanja iznese u albi i sve dokaze na kojima se alba zasniva priloi uz albu, a to nije uinio. (Okruni sud u Beogradu, G. 1491/06 od 8. 02. 2006. godine)

219.

ODLUIVANJE O PRIGOVORU U PRVOM STEPENU (lan 44. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

220.
Prvostepeni izvrni sud je ovlaen da odlui kao drugostepeni, usvajanjem albe izvrnog dunika, ukidanjem reenja o izvrenju koje je doneo u prvom stepenu, obustavom izvrenja i ukidanjem sprovedenih radnji, ali ne i da takvu albu odbije i svoje reenje o izvrenju potvrdi ili "ostavi na snazi". Meutim, prvostepeni sud nakon odranog roita po nalogu drugostepenog suda, donosi reenje da se reenje o izvrenju ostavlja na snazi iako za to zaista ne postoji zakonski osnov. Navedenom odredbom je predvieno da prvostepeni sud, ukoliko nae da je alba izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju osnovana, moe istu usvojiti, ukinuti reenje o izvrenju, obustaviti izvrenje i ukinuti sprovedene izvrne radnje, a u suprotnom, da e dostaviti spise drugostepenom sudu na odluivanje o albi. Iz navedenog sledi da prvostepeni sud nije ovlaen da albu koja po njegovom stanovitu nije osnovana, odbije i reenje o izvrenju potvrdi, odnosno kao u ovom sluaju "ostavi na snazi", jer takva ovlaenja iz navedene zakonske odredbe za prvostepeni sud ne proizlaze. Iz tog razloga je ovo reenje moralo biti ukinuto kao u izreci ovog reenja pod 1. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2457/2010 od 26. 08. 2010. godine)

Odredbom l. 19. ZIP-u, propisano je da prvostepeni sud moe, ako oceni da je osnovana alba izvrnog dunika izjavljena protiv reenja o izvrenju u roku, usvojiti, ukinuti reenje o izvrenju, obustaviti izvrenje u celini ili delimino i ukinuti sprovedene radnje. Prvostepeni sud je u konkretnom sluaju pravilno naao da je alba osnovana a istu usvojio i ukinuo reenje o izvrenju. Meutim, prvostepeni sud je propustio da obustavi izvrenje u celini i ukine sprovedene radnje, te je u nastavku postupka duan da ispravi navedeno, smatrajui ovakav propust grekom u pisanju. (Vii trgovinski sud u Beogradu, P. 7569/05)
- 66 -

221.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Ne moe se ukinuti reenje o izvrenju i predlog izvrnog dunika odbaciti zbog toga to nije naveden taan broj iro rauna dunika. (Vii privredni sud, P. 318/98)

222.

Ako poverilac u odreenom roku koji odredi sud ne dostavi tanu adresu dunika, sud e staviti van snage reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave i ukinuti sve sprovedene izvrne radnje. (Vii privredni sud, P. 289/96)

223.

Kod injenice da reenje upravnog organa, koje je izvrna isprava ne sadri odluku o kamati, prvostepeni sud je opravdano delimino usvojio dunikov prigovor i odbio poverioev predlog za izvrenje u pogledu tog sporednog traenja. (Okruni sud u Splitu, G. 1468/89)

224.

RAZLOZI ZA ODBACIVANJE PRIGOVORA I ZA USTUPANJE PREDMETA NADLENOM SUDU (lan 45. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Uvidom u povratnicu u spisima utvreno je da je izvrni dunik pobijeno reenje primio dana 31. 05. 2005. godine. Prema l. 12. st. 4. ZIP-u, alba se i prigovor na reenje o izvrenju mogu se izjaviti u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja. Dakle, poslednji dan za izjavljivanje prigovora je bio 3. 06. 2005. godine, - petak dan kada sud inae radi. Uvidom u koverat koji je zdruen uz podneti prigovor na reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave utvruje se da je izvrni dunik prigovor na reenje o izvrenju dostavio preporuenom poiljkom kod pote, sa preporukom od 7. 06. 2005. godine, kako pravilno konstatuje prvostepeni sud. Kako je prigovor dostavljen po proteku zakonskog roka od tri dana, te je isti, kako je reeno, pravilno odbaen kao neblagovremen. (Vii trgovinski sud, P. 7496/05 0d 10. 08. 2005. godine)

225.

Punomo data advokatu u parninom postupku za zastupanje tuenog ne sadri ovlaenje advokatu da zastupa tuenog kao dunika u izvrnom postupku, pa je stoga alba koju je advokat izjavio u izvrnom postupku bez dostavljene uredne punomoi dunika podneta od neovlaenog lica pa je treba odbaciti kao nedozvoljenu. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 805/97 od 12. 03. 1998. godine)
- 67 -

226.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

PRIGOVOR NA REENJE O IZVRENJU DONETO NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE (lan 46. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Kada izvrni dunik u prigovoru ospori postojanje potraivanja iz verodostojne isprave, navodei da je platio navedeni iznos, smatra se da je prigovor obrazloen, bez obzira to izvrni dunik uz prigovor nije dostavio i dokaze o plaanju, imajui u vidu da lan 20. stav 4. Zakona o izvrnom postupku, ne propisuje obavezu izvrnog dunika da u prilog iznetih tvrdnji u prigovoru kojima osporava potraivanje iz podnete verodostojne isprave, dostavi i adekvatne dokaze. Neosnovani su albeni navodi izvrnog dunika da je pobijano reenje zahvaeno bitnom povredom odredaba parninog postupka iz l. 361. st. 1. Zakona o parninom postupku, u vezi sa nepravilnom primenom l. 21. st. 4. Zakona o izvrnom postupku, kao i l. 10. st. 2. Zakona o parninom postupku. Nasuprot albenim navodima, izvrni dunik je u prigovoru osporio postojanje potraivanja iz verodostojne isprave, istakavi da je platio navedeni iznos, te je stoga pravilno prvostepeni sud ocenio da je podneti prigovor obrazloen. injenica da izvrni poverilac uz prigovor nije dostavio i dokaze o plaanju, ne utie na pravilnost donetog reenja, imajui u vidu da navedeni lan 20. st. 4. Zakona o izvrnom postupku, ne propisuje obavezu izvrnog dunika da u prilog iznetih tvrdnji u prigovoru kojima osporava potraivanje iz podnete verodostojne isprave, dostavi i adekvatne dokaze. U toj situaciji ocena osnovanosti kao i dokazanosti iznetih tvrdi u prigovoru, ceni se u parninom postupku i izvrni sudija nema ovlaenje da o iznetom u prigovoru odluuje u izvrnom postupku. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 54/2010 od 10. 02. 2010. godine)

227.

Nepravilan je stav prvostepenog suda da odluka kojom je ukinut platni nalog predstavlja istovremeno odluku suda o tubenom zahtevu, jer je isti neosnovan zbog osnovanosti materijalno-pravnog prigovora da tuba nije podneta u zakonskom roku, pa zbog toga odluka kojom je ukinut platni nalog ne mora da sadri i odluku o glavnoj stvari. Po utvrenju da su izjavljeni prigovori na izdati platni nalog i po pravnosnanosti tog reenja otpoee raspravljanje o glavnoj stvari ili e u zavisnosti od drugih razloga oceniti da nema mesta raspravljanju, ali u svakom sluaju se mora doneti odluka o glavnoj stvari, odnosno odluka o osnovanosti ili neosnovansti tubenog zahteva. Ukidanje platnog naloga bez odluke o glavnoj stvari nije pravnosnano presuena stvar. (Vii sud u Kraljevu, 1G. 631/10) U situaciji kao to je konkretna kada povodom prigovora protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave sud stavi van snage reenje o izvrenju u delu kojim je odreeno izvrenje i ukine sprovedene radnje; postupak u sm. l. 21. ZIP nastavlja se kao povodom prigovora protiv platnog naloga. To dalje znai da se primenjuju pravila parninog postupka, pa se u ovom sporu radi isplate dugovanog novanog iznosa koji je obligaciono-pravne prirode, Optinski sud u ., nije se mogao oglasiti mesno nenadlenim bez takvog prigovora tuene, u sm. l. 20. st. 1. ZPP. Niti se pak,
- 68 -

228.

229.

IZVRENJE I OBEZBEENJE mogao oglasiti mesno nenadlenim po slubenoj dunosti u sm. odredbe l. 20. st. 2. ZPP, jer je takva mogunost predviena samo za iskljuivu mesnu nadlenost koja ne moe postojati u ovakvom obligaciono-pravnom sporu za koji su rezervisana pravila o optoj mesnoj nadlenosti. (Vrhovni sud Srbije, R. 410/07) Sud koji je doneo reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, nakon izjavljivanja prigovora izvrnog dunika, predmet dostavlja mesno nadlenom parninom sudu, ne donosei reenje kojim se oglaava mesno nenadlenim. Imajui u vidu navedeno, pravilno je u predmetnom sluaju postupio Trgovinski sud N., kada je saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, nakon izjavljivanja prigovora izvrnog dunika, stavio van snage svoje reenje o izvrenju u delu u kome je izvrenje odreeno i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u B. kao mesno nadlenom za reavanje spra u toku steajnog postupka koji se vodi pred tim sudom. (Reenje vieg trgovinskog suda, I. 263/06 od 21. 05. 2006. godine)

230.

Kada izvrenje na osnovu verodostojne isprave zbog prigovora dunika pree u parnicu, sud nije duan da se oglaava mesno nenadlenim ve e ukinuti osporeni deo reenja o izvrenju i predmet ustupiti mesno nadlenom sudu na dalji parnini postupak. (Vii privredni sud, P. 308/00)

231.

POSTUPAK PO PRIGOVORU (lan 49. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Neosnovani su albeni navodi tuenog da je prvostepeni sud propustio da odredi paricioni rok za ispunjenje obaveze. U ovoj pravnoj stvari postupak je pokrenut predlogom za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, pa je prvostepeni sud doneo reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave. To reenje sadri obavezujui deo, u kome je odreen rok u kome je duniku naloeno ispunjenje potraivanja. Nakon izjavljenog prigovora predmet je dostavljen parninom sudu i parnini sud, odluujui o tubenom zahtevu, odluuje i o reenju o izvrenju u obavezujuem delu tako to ga odrava na snazi, ukoliko usvaja tubeni zahtev, ili ga ukida, ukoliko tubeni zahtev odbija. Odravanjem na snazi reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kome je usvojen tubeni zahtev prvostepeni sud je odrao na snazi navedeno reenje i u odnosu na rok za ispunjenje obaveze. (Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 3124/2010 od 27. 05. 2010. godine)

232.

Prvostepeni sud, umesto da oceni blagovremenost, dozvoljenost i potpunost navedenog prigovora, pa u zavisnosti od toga da reenje o izvrenju u delu kojim je odreeno izvrenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje, a predmet dostavi parninom odeljenju nadlenog suda, ili isti eventualno
- 69 -

233.

IZVRENJE I OBEZBEENJE odbaci (ako nije blagovremen, dozvoljen ili potpun), prigovor dostavlja poveriocu, koji podneskom delimino povlai predlog, na osnovu ega prvostepeni sud oigledno donosi pobijano reenje. Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. Naime, reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave moe se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnanosti, a izjavljivanje blagovremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora spreava pravnosnanost ovog reenja. Osim toga, nakon izjavljivanja blagovremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora, za povlaenje predloga za izvrenje, odnosno tube, potrebna je saglasnost izvrnog dunika, jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati uputanjem u raspravljanje, zbog ega je, saglasno lanu 196. Zakona o parninom postupku, za povlaenje potrebna saglasnost protivne strane, a sve imajui u vidu da se, nakon izjavljivanja prigovora, postupak nastavlja po odredbama istog zakona. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1637/2010 od 27.05.2010. godine)

234.
Prema stanju u spisima, na predlog izvrnog poverioca radi donoenja reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, radi naplate novanog potraivanja izvrnog poverioca od izvrnog dunika, i to prenosom sredstava koja se vode na raunu izvrnog dunika na raun izvrnog poverioca, alternativno - popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvrnog dunika, doneto je reenje kojim se odreuje predloeno izvrenje. Kako je u skladu sa zakonskim ovlaenjima izvrni dunik podneo blagovremeni prigovor u kome je izneo da osporava navedeno potraivanje, ukazujui da i naziv izvrnog dunika nije tano oznaen, to je pravilno prvostepeni sud, postupajui u skladu sa ovlaenjima iz lana 21. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) reenje o izvrenju, po prigovoru, stavio van snage, kao i postupak u delu u kome je odreeno izvrenje, i predvideo da se postupak dalje nastavlja u parninom odeljenju, odnosno kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Nisu osnovani albeni navodi izvrnog poverioca da prigovor koji je dostavio izvrni dunik nije obrazloen, jer je, prema stanju u spisima, dunik naveo razloge svog osporavanja tuioevog potraivanja, odnosno reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, pa stoga i navedeni prigovor ispunjava sve zakonske uslove da se po njemu postupa, odnosno da se postupi u smislu lana 21. ZIP, kako je to pravilno uradio i prvostepeni sud. Ocena osnovanosti navoda iz prigovora, meutim, ne moe se vriti u postupku povodom prigovora, jer to ne predviaju odredbe lana 21. ZIP, ve je prvostepeni sud duan da, odmah po prijemu blagovremenog i obrazloenog prigovora u smislu citiranog lana, reenje o izvrenju stavi van snage u delu u kome je odreeno izvrenje, i spise uputi parninom sudu na dalji postupak, u kome e biti ocenjena i osnovanost navoda iz prigovora. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1447/2010 od 13.05.2010. godine)

Uvidom u spis predmeta utvruje se da je reenjem o izvrenju na osnovu verodostojne isprave Iv. III-3857/07 od 25.4.2007. godine, odreeno izvrenje radi naplate novanog potraivanja izvrnog poverioca, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvrnog dunika i isplatom iznosa ostvarenom prodajom izvrnom poveriocu do konane naplate potraivanja. Protiv ovog reenja izvrni dunik je blagovremeno izjavio prigovor, koji je prvostepeni sud pobijanim reenjem odbacio kao nedozvoljen, jer je naao da u prigovoru nisu navedeni razlozi zbog kojih se osporava navedeno reenje.
- 70 -

235.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda se ne moe prihvatiti. Po lanu 27. ZIP, u postupku izvrenja i obezbeenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno. lanom 103. ZPP, se propisuje da, ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud e stranci koja nema punomonika advokata vratiti podnesak radi ispravke, ako zakonom nije drugaije odreeno. U stavu 4. istog lana navodi se da e se smatrati da je podnesak povuen, ako ne bude vraen sudu u odreenom roku, ako bude vraen bez ispravke , odnosno dopune odbacie se. Prvostepeni sud nije primenio citirane odredbe zakona i prigovor koji je smatrao neurednim jer isti ne sadri razloge pobijanja reenja, nije vratio izvrnom duniku radi otklanjanja nedostataka iako izvrni dunik nema punomonika advokata. (Reenje Vieg suda u Niu, G. 2830/2010 od 10. 9. 2010. godine)

Osnovani su albeni navodi tuioca da je pogreno pozivanje prvostepenog suda da je reenje o odbaaju tube doneto u fazi prethodnog ispitivanja tube. Prema lanu 274. stav 2. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivanje tube, dostavljanje tube tuenom na odgovor, odravanje pripremnog roita i zakazivanje glavne rasprave. U sporovima koji su pokrenuti predlogom za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, faza prethodnog ispitivanja tube u sutini se sprovodi u izvrnom postupku, prethodnim ispitivanjem predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave. Kada taj predlog sadri sve ono to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, izvrni sud donosi reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, a u sluaju izjavljenog prigovora, predmet se ustupa parninom odeljenju mesno nadlenog suda. Parnini sud primenjuje odredbe koje se odnose na postupak izdavanja platnog naloga, a one obuhvataju i odredbu lana 458. stav 2. ZPP po kojoj sud odmah zakazuje roite za glavnu raspravu. (Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 8865/2009(1) od 29. 10. 2009. godine)

236.

PRIGOVOR TREEG LICA (lan 50. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

237.
U situaciji kada je tree lice istaklo prigovor da u pogledu predloga izvrenja ima pravo koje ga spreava, sud ne moe odbiti predlog za izvrenje kao neosnovan ve mora oceniti da li je to pravo verovatno, pa - ukoliko nae da jeste - to lice uputiti na parnicu, a izvrni postupak dalje nastaviti. Iz obrazloenja: Ukoliko je tree lice istaklo prigovor navodei da, u pogledu predmeta izvrenja, ima pravo koje spreava izvrenje, sud nije mogao da donese pobijano reenje kojim bi predlog za izvrenje odbio kao neosnovan, ve je - shodno ovlaenju iz lana 23. stav 4. Zakona o izvrnom postupku - mogao
- 71 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE da oceni da li je to pravo treeg lica verovatno i, ukoliko nae da jeste, onda tree lice uputi da pokrene parnini postupak protiv izvrnih poverilaca, radi proglaenja da je izvrenje na tom predmetu nedoputeno i nastavi dalje sa postupkom. Naime, u smislu lana 23. stav 6. Zakona o izvrnom postupku, podneti prigovor od strane treeg lica ne spreava dalje sprovoenje izvrenja. Osim toga, u konkretnom sluaju, uz predlog za izvrenje priloena je izvrna isprava koja nije stavljena van snage i, kao takva, proizvodi odreena pravna dejstva u postupku, tako da postojanje pravnosnanog reenja osnovnog suda, kojim je odreena privremena mera i na koju se poziva tree lice, ostaje bez uticaja na drugaiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Ista ne predstavlja razlog koji spreava izvrenje. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 6753/2011 od 11.05.2011. godine)

238.
Pobijanom presudom pod stavom I je odbijen tubeni zahtev kojim je traeno da se utvrdi da je nedopustivo izvrenje odreeno reenjem o izvrenju Optinskog suda u Boru I 339/08 od 22.04.2008. godine sa ispravkom od 15.09.2008. godine, a pod stavom II tuilja je obavezana da tuenoj plati parnine trokove u iznosu od 26.550,00 dinara. Protiv ove presude tuilja je blagovremeno izjavila albu iz svih razloga propisanih u l. 360 stav 1 ZPP sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suenje. Drugostepeni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu l. 372 ZPP i naao da je alba neosnovana. U prvostepenom postupku nije uinjena ni jedna od bitnih povreda odredaba parninog postupka na koje drugostepeni sud po l. 372 stav 2 ZPP pazi po slubenoj dunosti. O odlunim injenicama su navedeni dovoljni i jasni razlozi koji su saglasni sa sadrinom isprava i zapisnika u spisima, pa alba neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz l. 361 stav 2 taka 12 ZPP. Izvrnom presudom Optinskog suda u Boru P 503/01 od 12.03.2002. godine tuilja je solidarno sa drugim licima obavezana da tuenoj na ime duga svog pravnog prethodnika pok. PP plati 8.000 DM sa domicilnom kamatom od 01.12.1996. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu poslovnih banaka na dan isplate. Reenjem Optinskog suda u Boru I 339/08 od 22.04.2008. godine je radi naplate ovog potraivanja odreeno izvrenje na zaradi tuilje. Tuilja smatra da se potraivanje tuene po izvrnoj presudi Optinskog suda u Boru P 503/01 ne moe naplatiti iz imovine tuene u smislu l. 222 Zakona o nasleivanju i da je zbog toga izvrenje odreeno navedenim reenjem na njenoj zaradi nedopustivo. Prvostepeni sud pravilno nalazi da dunik nema ovlaenje da zahteva da se u parninom postupku izvrenje na odreenom predmetu (u konkretnom sluaju na zaradi dunika) proglasi nedopustivim. Ovo zbog toga to je duniku zatita obezbeena kroz izvrni postupak po l. 13 stav 1, 15, 16 i 17 Zakona o izvrnom postupku. Ovim propisima duniku u izvrnom postupku je omogueno da protiv reenja o izvrenju izjavi albu i da u albi iznese svaki razlog koji spreava izvrenje. Stoga je alba protiv reenja o izvrenju pravno sredstvo kojim je omogueno da se u izvrnom postupku raspravi da li tuena ima pravo da trai namirenje potraivanja iz presude P 503/01 iz tuiljine line imovine, ili je odredbama l. 222 do 224 ZON namirenje ogranieno na predmete zaostavtine koju je tuilja nasledila od pok. PP. Analognoj primeni l. 24 Zakona o izvrnom postupku, na koju ukazuje alba nema mesta. Ovim propisom je predvieno da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvrenja ima pravo koje spreava izvrenje moe do okonanja izvrnog postupka da protiv poverioca a pod odreenim uslovima i protiv dunika pokrene parnini postupak radi nedopustivosti izvrenja. Ovaj propis se odnosi na lica koja nemaju status stranke u izvrnom postupku i kojima u okviru izvrnog postupka nije obezbeena zatita. Tuilji je kao duniku u izvr- 72 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE nom postupku obezbeena zatita po pravilima tog postupka i s toga se na nju navedeni propis ne moe primeniti. Stoga tuilja kao dunik u izvrnom postupku nema legitimaciju da zahteva da se u parninom postupku izvrenje na odreenom predmetu proglasi nedopustivim niti da voenjem takve parnice utie na tok i ishod izvrnog postupka jer joj je zatita obezbeena u okviru izvrnog postupka i drugaiji navodi albe su neosnovani. Iz navedenih razloga na osnovu l.375 ZPP je odlueno kao u izreci presude. (Apelacioni sud u Beogradu, G. 2302/10 od 29. 04. 2010. godine)

Kad tree lice trai izuzimanje od izvrenja pokretnih stvari, pravilno je odreivanje jemstva u visini procenjene vrednosti tih stvari. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 3674/09)

239.

Prvostepeni sud je dokazima utvrdio da je prvo, izvrena zabeleba reenja o utvrivanju vrednosti i prodaje nepokretnosti...., da je reenjem istoga suda tree lice upueno na parnicu radi proglaenja da je izvrenje na predmetnoj nepokretnosti nedopustivo. Na osnovu pravnosnane parnine presude toga suda p. br.., utvreno je da je tree lice vlasnik kue .., koja je predmet izvrnog postupka, pa se proglaava nedoputenim izvrenje u predmetu I. br... Pri takvom stanju stvari pravilno je prvostepeni sud doneo reenje o obustavi prethodnog izvrenja, da se ukidaju sprovedene radnje i brie se teret upisan u javnoj knjizi zabelebom reenja o izvrenju. (Okruni sud u aku, G. 1591/09) Kod ocene da li tuilac kao tree lice ima odreena pravo na predmetu izvrenja nije relevantno samo stanje vlasnitva u javnim knjigama ve i druge injenice koje su od uticaja na postojanje i sadrinu navedenog prava, zbog ega zemljinoknjini vlasnik nepokretnosti koja je predmet izvrenja ne mora biti i titular prava koje spreava izvrenje. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 5326/08)

240.

241.

Kada na reenje o izvrenju tree lice izjavi prigovor navodei da su oduzete stvari njegovo vlasnitvo sud je duan da prigovor dostavi poveriocu koji treba u ostavljenom roku da se izjasni o prigovoru. Ukoliko se poverilac usprotivi prigovoru, tada je sud duan da podnosioca prigovora uputi da protiv poverioca u odreenom roku pokrene parnicu radi proglaenja da je izvrenje na tom predmetu nedoputeno, a ne da reenjem odbije kao neosnovan prigovor. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1338/98 od 20. 10. 1998. godine)

242.

Osnovanost zahteva treeg lica u izlunoj tubi ne zavisi od toga da li je dug u izvrnom postupku izmiren, ve iskljuivo od toga da li je izvrni sud odredio izvrenje na predmetu u pogledu koga tree lice ima neko pravo. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 76/90)
- 73 -

243.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Tree lice moe uloiti prigovor u pogledu predmeta izvrenja ili kakvog svog prava, a naroito ako se izvravanjem onemoguava pravo tog treeg lica. (Okruni sud u Kraljevu, G. 981/89)

244.

Kada po Zakonu o izvrenju tree lice procesno urednim podneskom, podnese prigovor protiv izvrenja kojim trai da se izvrenje na predmetu izvrenja proglasi nedoputenim, a poverilac se tom prigovoru usprotivi, ili se o njemu ne izjasni, izvrni sud nije ovlaen da u meritumu ceni osnovanost prigovora, ve je duan da podnosioca prigovora uputi da protiv poverioca u odreenom roku pokrene parnicu radi proglaenja izvrenja nedoputenim. (Vii sud u Novom Sadu, G. 2593/87)

245.

U sluaju kada se poverilac u propisanom roku ne izjasni o prigovoru treeg lica izjavljenom protiv reenja o izvrenju ili se usprotivi prigovoru, sud e podnosioca prigovora uputiti da protiv poverioca u odreenom roku pokrene parnicu radi proglaenja da je izvrenje na odreenoj stvari nedoputeno. (Okruni sud u Beogradu, G. 5749/85)

246.

Izlina tuba postoji pre svega radi zatite prava svojine, ali se njome tite i stvarna prava koja nisu upisana u zemljine knjige, kao i prava zakonske dravine. Izluna tuba je svojevrsna tuba koja se zasniva na tvrdnji da je zaplenjena stvar neplenjiva. (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 1096/63)

247.

NOVANE KAZNE (lan 51. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

248.
Ukoliko pravno lice, u kome je zaposlen izvrni dunik, ne postupi po nalogu suda, ispunjeni su uslovi da mu sud izrekne novanu kaznu zbog ometanja postupka izvrenja. Iz obrazloenja: Dopisom prvostepenog suda zatraeno je od poslodavca izvrnog dunika da reenje o izvrenju dostavi izvrnom duniku, a dostavnicu potpisanu od strane izvrnog dunika vrati sudu, kao dokaz da je dostava uredno izvrena.
- 74 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE Nakon toga, prvostepeni sud je svojim zakljukom naloio poslodavcu izvrnog dunika da, u roku od tri dana, vrati sudu dostavnicu potpisanu od strane izvrnog dunika, kao dokaz o uruenju reenja o izvrenju duniku, uz upozorenje o novanom kanjavanju ako po tom nalogu ne postupi. Navedeni zakljuak poslodavac izvrnog dunika je primio dana 08.12.2010. godine. Kako u ostavljenom roku nije postupio po nalogu prvostepenog suda, pobijanim reenjem - u smislu lana 45. Zakona o izvrnom postupku i l. 181. i 184. Zakona o parninom postupku - prvostepeni sud je odluio kao u izreci pobijane odluke, dajui za istu dovoljne i na zakonu zasnovane razloge, koje prihvata i ovaj sud. albeni navodi poslodavca izvrnog dunika (da nije bilo mesta donoenju reenja o novanom kanjavanju, s obzirom da je isti u celosti postupio po nalogu suda u pogledu dostave izvrnom duniku, o emu je, uz albu, kao dokaz svojih navoda, dostavio izvetaj Kadrovske slube i fotokopiju stranice iz dostavne knjige) - neosnovani su. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 3932/2011 od 23.05.2011. godine)

Izreena visina novane kazne izvrnom duniku zbog nepotovanja usvojene privremene mere po predlogu izvrnog poverioca, shodno l. 45. (sada 51) zakona, mora da odgovara materijalnim prilikama (ekonomskoj snazi) izvrnog dunika i znaaju radnje koju mora preduzeti. (Okruni sud u aku, G. 1910/07 od 28. 11. 2007. godine)

249.

Kada izvrni dunik ne izvri svoju obavezu da za izvrne poverioce uplati pripadajue doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadlenom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih izvrenje treba sprovoditi izricanjem novanih kazni, a ne prodajom nekretnina izvrnog dunika i namirenjem izvrnih poverilaca. Samo u sluaju da se izvrenje ne sprovede ni uz pomo izricanja novanih kazni, izuzetno se moe odrediti izvrenje prodajom nekretnina izvrnog dunika, uz prethodno vetaenje putem vetaka koga bi odredio sud. (Reenje Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1185/07 od 16. 05. 2007. godine)

250.

POSTUPAK DONOENJA ODLUKE (lan 52. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Stoga, kada se zahtev za izricanje sudskih penala zasniva na sudskoj odluci, reenju koje je doneto u parnici zbog smetanja dravine, pored ostalih uslova, relevantna injenica za odluivanje o sudskim penalima je i da li poverilac ima pravo da pokrene postupak prinudnog izvrenja ili je to pravo izgubio protekom zakonskog roka. Zato su u konkretnom sluaju bitne za odluivanje o sudskim penalima, pored injenice da poverilac nije pokrenuo postupak izvrenja podnoenjem predloga, i injenice da li je poverilac imao pravo da postupak pokrene u vreme, u periodu za koji trai izricanje penala, odnosno da li je u to vreme rok za prinudno izvrenje ve bio istekao, to zavisi od toga kada je zakonom propisani rok od 30 dana poeo tei. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 714/2008 (3) od 20. 03. 2008. godine)
- 75 -

251.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Iz navedenih zakonskih odredbi sledi da je za izricanje sudskih penala potrebno ispunjenje sledeih uslova: 1) da je obaveza nenovana; 2) da je nenovana obaveza utvrena pravnosnanom odlukom; 3) da dunik obavezu nije ispunio o roku; 4) da je dunik nije izvrio ni u naknadnom primerenom roku ostavljenom od strane poverioca; 5) da nije pokrenut postupak prinudnog izvrenja obaveze po pravnosnanoj odluci kao izvrnoj ispravi. Ovi uslovi su usklaeni sa ciljem i svrhom zbog koje se sudski penali izriu, a to je uticanje na dunika da nenovanu obavezu sam izvri, a time da se izbegne pokretanje postupka prinudnog izvrenja. Zahtev za izricanje sudskih penala kao zahtev imovinske, novane prirode predstavlja finansijsko optereenje za dunika, pa se svakim danom odlaganja izvrenja poveava dunikova novana obaveza nezavisno od "osnovne" nenovane obaveze po pravnosnanoj odluci, te postoji pretpostavka da e to podsticajno delovati na dunika da nenovanu obavezu izvri i time sebe oslobodi novanog izdatka za plaanje penala. Pod odreenim uslovima, dunik koji dobrovoljno izvri nenovanu obavezu, moe zahtevati smanjenje dosuenih penala. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 714/2008(5) od 20.03.2008. godine)

252.

Reenje o odreivanju privremene mere kojom je duniku naloeno ispunjenje neke nenovane obaveze, ne moe biti osnov za izricanje sudskih penala. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 66/97 od 11.06.1997. godine)

253.

Poverilac nema pravo na sudske penale zbog neizvrenja nenovane obaveze utvrene sudskom odlukom, od podnoenja predloga sudu za izvrenje, ve se plaanje sudskih penala moe zahtevati samo po proteku paricionog roka za dobrovoljno izvrenje obaveze, pa sve dok nije predloeno izvrenje pravnosnane sudske odluke. (Vii privredni sud Srbije, P. 7277/95)

254.

O zahtevu poverioca za plaanje sudskih penala odluuje sud u izvrnom postupku na osnovu pravnosnane presude kojom je izreena nenovana obaveza duniku. (Vii sud u Subotici, G. 337/85)

255.

POKRETANJE POSTUPKA (lan 54. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Nije dozvoljena alba protiv reenja donetog u produenom postupku izvrenja, a kojim se izvrnom duniku nalae davanje izjave o imovini. Da bi se, dakle, uopte pristupilo izvrenju na pokretnim stvarima, potrebno je doneti reenje kojim se takvo izvrenje odreuje, a potrebno je i da su oznaene konkretne stvari ili pak mesto gde se
- 76 -

256.

IZVRENJE I OBEZBEENJE oekuje da se mogu pronai pokretne stvari izvrnog dunika na kojima je mogue izvriti popis. Stoga, po svojoj pravnoj prirodi, odluke suda donete na osnovu lana 93. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP) ne predstavljaju odluke o pojedinanim pravima i obavezama izvrnog dunika protiv kojih bi izvrni dunik imao pravo na izjavljivanje pravnog leka. Naime, u opisanom postupku tzv. produenog postupka izvrenja, kao pravni lek propisan je iskljuivo prigovor, i to samo protiv reenja o upisu u knjigu izvrnih dunika, a kako je to odreeno u lanu 97. ZIP. Shodno svemu iznetom, a posebno imajui u vidu da je postupak izvrenja po svojoj prirodi hitan u smislu lana 5. stav 1. ZIP, to sledi da alba protiv reenja kojim se izvrnom duniku nalae davanje izjave o imovini nije dozvoljena. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 1106/2010 od 8. 04. 2010. godine)

NEPRAVILNOSTI PRI SPROVOENJU IZVRENJA (lan 74. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

257.
Podneskom nazvanim "Prigovor alba za nalog za ovrhu" kojim ovrenik osporava postupak sudskog ovritelja, ne treba tumaiti albom na zakljuak, odnosno drugim rijeima odbacivati ga iz formalno pravnih razloga, ve ga treba tumaiti sa aspekta njegovog sadraja, odnosno u smislu odredbe l. 45. st. 2. Ovrnog zakona, kojom odredbom je propisano da sud moe zakljukom ukinuti nezakonite i nepravilne radnje sudskog ovritelja. "Zakljukom od 10.04.2003. godine (dalje: zakljuak) stranke su obavijetene o tome koje pokretnine je sudski ovritelj popisao i procijenio dana 17.03.2003. godine. "Prigovorom alba za nalog za ovrhu" od 29.04.2003. godine ovrenik istie da je sudski ovritelj uao u njegovu kuu (garau) bez iijeg prisustva, bez najave i bez poruke te je popisao stvari kojih on nije vlasnik nabrojivi te stvari zbog ega je predloio da sud "taj nalog za ovrhu poniti". Obzirom na sadraj podneska nazvanog "prigovor-alba za nalog za ovrhu od 20.04.2003. godine" ovaj sud je stajalita da isti treba smatrati prijedlogom podnijetim u smislu odredbe l. 45. Ovrnog zakona (dalje: OZ) za otklanjanje nepravilnosti u radu sudskog ovritelja, kod provonenja ovrhe. Naime, odredbom l. 45. st. 1. OZ-a propisano je da stranka ili sudionik mogu podneskom traiti od suda da otkloni nepravilnost koju je sudski ovritelj uinio u provedbi ovrhe. Pri tom je odredbom l. 45. st. 2. OZ-a propisano da sud moe zakljukom ukinuti nezakonite i nepravilne radnje sudskog ovritelja. S obzirom na sadraj zapisnika o pljenidbenom popisu i procjeni od 17.03.2003. godine kojim je opisano pod kojim uvjetima i na koji nain je izvren pljenidbeni popis i procjena, te sadraj podneska ovrenika, ovaj sud smatra da treba imati u vidu i l. 43. OZ-a kojim je propisan rad sudskog ovritelja. Tako je konkretno st. 2. ove odredbe odreeno da ovrnim radnjama u ovrenikovom stanu kojima nije nazoan ovrenik, njegov zakonski zastupnik, opunomoenik ili odrasli lan njegova domainstva, moraju biti nazona dva punoljetna svjedoka ili javni biljenik. Zbog toga prije navedeni podnesak ovrenika, suprotno stajalitu prvostupanjskog suda upravo s obzirom na njegov sadraj kojim prije svega osporava postupak sudskog ovritelja, ne treba tumaiti albom na zakljuak, odnosno drugim rijeima odbacivati ga iz formalno pravnih razloga, ve ga treba tumaiti sa aspekta njegovog sadraja, a s kojeg aspekta je iz istaknutih razloga, isti imalo osnova, po prvostupanjskom sudu razmotriti." (upanijski sud u Varadinu, G. 733/03-2).
- 77 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE Bezuspean pokuaj popisa pokretnih stvari u izvrnom postupku radi naplate novanog potraivanja postoji ako stvari koje mogu biti predmet izvrenja nisu pronaene u stanu koji se krei, pa kreenjem nije izvreno ometanje sudskog izvritelja u radu. (Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 2496/08)

OBUSTAVA IZVRENJA (lan 76. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

258.
To to je radnjama izvrnog dunika promenjena povrina poslovnog prostora koji predstavlja predmet izvrenja ne znai da ne postoji mogunost izvrenja iseljenjem izvrnog dunika iz predmetnog prostora. Iz obrazloenja: U albi izvrni poverilac osnovano istie da predmet izvrenja nije propao ni nestao, ve da isti postoji na istoj adresi. injenica da je radnjama izvrnog dunika promenjena povrina predmetnog poslovnog prostora ne utie na nemogunost izvrenja iseljenjem izvrnog dunika iz predmetnog prostora, tim pre to je izvrni dunik postupao neovlaeno, menjajui njegovu strukturu i povrinu. Kako u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi za obustavu izvrenja, u smislu lana 68. stav 2. Zakona o izvrnom postupku - razlog je da se predmetno reenje ukine. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 15830/2010 od 09.03.2011. godine)

259.
Pravilno je prvostepeni sud obustavio izvrenje u ovoj pravnoj stvari, primenom lana 68. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP). lanom 68. ZIP, pored drugih sluajeva propisanih zakonom, predvieno je da e sud po slubenoj dunosti obustaviti izvrenje ako se u toku izvrnog postupka utvrdi da je potraivanje prestalo usled prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika. U konkretnom sluaju, u sutini se i ne radi o prestanku pravnog lica u toku izvrnog postupka. Iz izvoda Agencije za privredne registre proizlazi da je lice oznaeno kao izvrni dunik prestalo da postoji jo 6. marta 2006. godine. Sledi da je ovo lice prestalo da postoji i brisano je iz registra, ne samo pre pokretanja ovog izvrnog postupka, ve i pre zakljuenja glavne rasprave u parnici u kojoj je izvrna isprava doneta. Iz obrazloenja navedene presude proizlazi da je tuba podneta 23. 03. 2005. godine, a da je glavna rasprava zakljuena 6. 02. 2008. godine. To znai da je lice koje je u navedenoj parnici bilo oznaeno kao tueni prestalo da postoji u toku trajanja parninog postupka. To je bio razlog za prekid navedenog postupka, a u svakom sluaju nedostatak stranke je onemoguavao da se po podnetoj tubi tuioca, ovde izvrnog poverioca, postupa. Zaista je parnini sud bio duan da po slubenoj dunosti pazi da li lice koje je oznaeno moe biti stranka u postupku, ali je pre sve- 78 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE ga interes tuioca bio da ove injenice utvrdi i u skladu sa njima vri svoja prava. U svakom sluaju, to je rezultiralo donoenjem pravnosnane i izvrne presude prema licu koje nije postojalo ni u vreme zakljuenja glavne rasprave, pa ni u vreme njene pravnosnanosti i izvrnosti presude. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2609/2010 od 23. 09. 2010. godine)

Prvostepeni sud je, primenom lana 68. Zakona o izvrnom postupku, u delu u kome je potraivanje izvrnog poverioca prestalo ispunjenjem, obustavio izvrenje i ukinuo sprovedene izvrne radnje. Obustava izvrenja u delu u kome je potraivanje prestalo predstavlja okonanje sprovoenja izvrenja u tom delu. To je odluka suda koja za izvrnog dunika predstavlja uspeh u tom postupku. Zato izvrni dunik ne moe imati pravni interes da pobija reenje kojim se obustavlja izvrenje za iznos od 1.000,00 dinara glavnog duga i u tom delu ukidaju se sprovedene izvrne radnje. Na to je bez uticaja injenica da izvrni dunik u svojoj albi istie da su i dalje vrene odreene uplate, jer ukoliko su ovi navodi tani i potkrepljeni odgovarajuim dokazima, te eventualno budu uinjeni nespornim i od strane poverioca ili utvreni na pogodan nain, to e rezultirati okonanjem postupka obustavom izvrenja i za ona potraivanja koja su dalje, u toku izvrnog postupka, prestala ispunjenjem. Meutim, navedeno je bez uticaja na ocenu dozvoljenosti albe izvrnog dunika kojom se pobija reenje kojim se delimino obustavlja postupak jer, kao to je napred navedeno, u tom delu izvrni dunik je u postupku uspeo. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2648/2010 od 23. 09. 2010. godine)

260.

Izvrni dunik nema pravni interes da pobija reenje o obustavi izvrenja, jer se obustavom izvrenja postupak okonava, to znai da se dalje ne sprovodi prema izvrnom duniku, odnosno na njegovoj imovini. Zato za dunika takvo okonanje predstavlja uspeh u postupku. Imajui u vidu da se izvrenje sprovodi prema izvrnom duniku, odnosno da se sprovodi na njegovoj imovini, te da okonanje postupka obustavom izvrenja znai da se ono prema izvrnom duniku nee sprovoditi niti e se sprovoditi na njegovoj imovini, a pri tom ono to je obustavljeno ne moe se nastaviti i da je nebitna i injenica da li je do obustave dolo nakon pravnosnanosti reenja o izvrenju, proizlazi da izvrni dunik ne moe imati pravni interes da pobija odluku na osnovu koje se prema njemu i prema njegovoj imovini izvrenje nee sprovoditi ili nee dalje sprovoditi, odnosno u odnosu na odluku o obustavi izvrenja. Pravni interes izvrnog dunika za pobijanje navedene odluke nije manifestovan ni u ispitivanju zakonitosti razloga za ovu obustavu. Kao to tueni nema pravni interes da pobija parninu presudu kojom je odbijen tubeni zahtev zbog zastarelosti, sa albenim navodima da ga je trebalo odbiti jer tueni nije pasivno legitimisan, tako ni izvrni dunik prema kome je izvrenje obustavljeno ne moe imati pravni interes da se ukine reenje kojim je obustava izvrenja zasnovana na lanu 68. Zakona o izvrnom postupku sa predlogom da se ono ponovo obustavi, ali iz drugih razloga, odnosno na osnovu usvojene albe i primenom lana 19. istog zakona. Ni zahtev izvrnog dunika za naknadu trokova tako obustavljenog postupka ne opravdava pravni interes za izjavljivanje albe protiv odluke o obustavi izvrenja. Prema lanu 43. Zakona o izvrnom postupku stranka moe postaviti zahtev za naknadu trokova u roku od 30 dana od dana okonanja postupka. Reenje o obustavi postupka je reenje kojim se postupak okonava i u konkretnom sluaju je oigledno izvrni dunik u albi koja je prema stanovitu ovog suda nedozvoljena, istakao ovakav zahtev o kome e odluiti prvostepeni sud. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2454/2010 od 19. 08. 2010. godine)
- 79 -

261.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Izreena novana kazna se ne moe izvriti kada proteknu dve godine od osude na ovu kaznu. (Okruni sud u Kraljevu, G. 3223/08)

262. 263.

Traeno je izvrenje na pokretnim stvarima izvrnog dunika koji je pravno lice, radi naplate novanog potraivanja, a kako je nad njim otvoren postupak steaja, to je pravilno doneto reenje o prekidu izvrnog postupka shodno l. 73. Zakona o steaju. Neosnovani su navodi albe izvrnog dunika, tako da je za dalji postupak naplate potraivanja izvrnog poverioca nadlean trgovinski sud, a ne ovde prvostepeni sud. (Reenje Okrunog suda u aku, G. 139/08 od 6. 02. 2008. godine)

Nije osnovan predlog izvrnog dunika za obustavu izvrenja iz razloga podnoenja predloga za ukidanje klauzule izvrnosti, a taj postupak je jo u toku. (Okruni sud u aku, G. 1905/07 od 28. 11. 2007. godine)

264.

Kad izvrni poverilac u toku delimino sprovedenog prinudnog izvrenja novanog potraivanja povue svoj predlog za izvrenje zbog vansudskog, dobrovoljnog namirenja celokupne trabine, te time ishodi donoenje reenja o obustavi prinudnog izvrenja i ukidanju svih sprovedenih izvrnih radnji, neosnovano se bogati na teret imovine izvrnog dunika za iznos trabine naplaen prinudnim putem, ukazujui na svoju nesavesnost od momenta sticanja prinudno naplaenog iznosa trabine. Kod ovakvog stanja stvari, bez obzira to je punomonik advokat ovlaen da u ovom izvrnom postupku u ime izvrnog poverioca naplati njegovo potraivanje, a isto zadri za svoj raun, isti deluje kao punomonik, a ne kao komisionar, niti kao cesionar ustupljenog potraivanja, pa se nije mogao neosnovano obogatiti na teret imovine izvrnog dunika. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1603/05)

265.

Otvaranjem postupka likvidacije nad privrednim subjektom prekida se postupak izvrenja, jer se namirenje likvidacionih poverilaca vri iskljuivo u postupku likvidacije. (Vii privredni sud, P. 1436/97 od 17. 03. 1997. godine)

266.

Odredbama zakona je predvieno da e se izvrenje obustaviti po slubenoj dunosti, ako je izvrna isprava pravno ukinuta. (Okruni sud u Beogradu, G. 12201/96 od 22. 01. 1997. godine)

267.

injenica da sin dunika stanuje u stanu koji je dunik prema izvrnoj ispravi - pravnosnanoj presudi duan predati poveriocu i to ispranjenjem od stvari lica, nije razlog za obustavu izvrenja. (Okruni sud u aku, G. 375/95 od 10. 05. 1995. godine)
- 80 -

268.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

ZAKLJUENJE (lan 77. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Nema mesta obustavi izvrenja u sluaju kada je isto okonano. Zakon o izvrnom postupku (dalje: ZIP) u odredbi lana 68. poznaje institut obustave izvrenja i propisuje uslove pod kojima se isti institut moe koristiti. U konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi iz navedene odredbe, pa ak ni uslovi iz lana 15. stav 1. taka 8) ZIP, koja odredba u sebi sutinski pretpostavlja injenicu dobrovoljnog izmirenja obaveze. ZIP ne poznaje mogunost obustave izvrenja u sluaju naplate izvrene prinudnim putem u istom izvrenju. Takva naplata je cilj tog postupka izvrenja i ona predstavlja njegov sastavni deo. Po zavretku tog plaanja, izvrenje se smatra provedenim i ne moe se vie obustaviti jer je okonano. Kako je prvostepeni sud obustavio izvrenje, mimo uslova propisanih lanom 68. ZIP, pa ak i bez inicijalnog akta kojim bi se isto predloilo (nema podneska od 26. 05. 2009. godine, ve samo dostavljen izvod sa rauna, to je prvostepenu odluku trebalo ukinuti. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 2081/2009 od 20. 08. 2009. godine)

269.

Dunik izvrnu trabinu, iji je prijem odbio poverilac, mora deponovati u sudski depozit i na taj nain se osloboditi svoje obaveze. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1141/98 od 14. 09. 1998. godine)

270.

Dunik nije izvrio svoju obavezu po izvrnoj ispravi tako to je dugovan iznos putem pote poslao poveriocu, ali ga ovaj zbog odsutnosti nije primio. (Okruni sud u Beogradu, G. 11970/94 od 24. 03. 1995. godine)

271.

RAZLOZI ZA PROTIVIZVRENJE (lan 78. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Predlog za protivizvrenje moe se podneti ukoliko je izvrna isprava pravnosnano ukinuta, preinaena, ponitena ili na drugi nain stavljena van snage, ako je dunik u toku postupka dobrovoljno izmirio poverioevo potraivanje; ako je reenje o izvrenju pravnosnano ukinuto ili preinaeno i ako je pravnosnanom sudskom odlukom utvrena nedopustivost izvrenja. (Vii trgovinski sud, I. 2064/07 od 17. 10. 2007. godine)
- 81 -

272.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Protivizvrenje se moe dozvoliti samo kada je izvrenje sprovedeno a ne i kada dunik dobrovoljno izvri obavezu iz izvrne isprave u paricionom roku ili van istog. (Okruni sud Karaljevu, G. 520/91)

273.

POSTUPAK PO PREDLOGU ZA PROTIVIZVRENJE (lan 79. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

U postupku protivizvrenja, sud koji je sproveo izvrenje, utvruje pravo izvrnog dunika na protivizvrenje i reenjem odluuje o obavezi izvrng poverioca da vrati ono to je sa izvrenjem primio, koje reenje ima svojstvo kondemnatorne odluke i izvrne isprave, a po pravnosnanosti i po proteku roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze, to reenje predstavlja izvrnu ispravu na osnovu koje se odreuje protivizvrenje naspram izvrnog poverioca i sprovodi se postupak restitucije. Razlog za obustavu izvrenja (protivizvrenja) po slubenoj dunosti predstavlja donoenje nove odluke u ponovnom parninom postupku nakon ukidanja revizionog reenja, koja odluka snabdevena klauzulom pravnosnanosti i izvrnosti "faktiki" stavlja van snage izvrnu ispravu na osnovu koje je odreeno protivizvrenje, ak i u sluaju kada to nije izriito navedeno, zbog toga to odluka kojom je okonana parnica regulie isto potraivanje izmeu stranaka i predstavlja validan pravni osnov za postupak izvrenja, dok protivizvrenje postaje bespredmetno. (Vii sud u Kraljevu; 1G. 614/10)

274.

Pravilna je odluka suda kojom je usvojio predlog za protivizvrenje i naloio izvrnim dunicima da isplate (vrate) izvrnom poveriocu naplaeni iznos u izvrnom postupku, a nije odluio i o sprovoenju izvrenja plenidbom, popisom, procenom i prodajom imovine dunika. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 5600/05)

275.

Protivizvrenje, kao institut izvrnog postupka, obezbeuje duniku povraaj plaenog, u sluaju kada je izvrna isprava pravnosnano ukinuta, ali samo onog iznosa koji je poverilac izvrenjem dobio, dakle, ne i kamate za period u kome je poverilac koristio sredstva dunika. (Reenje Vieg privrednog suda, P. 4788/00)

276.

U postupku protivizvrenja poveriocem se smatra ono lice (fiziko ili pravno) kod koga se kumuliraju dva svojstva: svojstvo stranke u procesnom smislu - reenjem o izvrenju oznaeno kao poverilac, i svojstvo stranke u materijalnom smislu (u postupku izvrenja dobilo onu svar iji se povraaj ostvaruje protivizvrenjem. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 3621/92)
- 82 -

277.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Protivizvrenje se moe dozvoliti sa ciljem povraaja onoga to je trailac izvrenja u toku postupka izvrenja naplatio na osnovu izvrnog naslova, a koji je izvrenik ve bio namirio. (Vii privredni sud, P. 3896/74) MESNA NADLENOST (lan 81. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

278.

Sud koji je doneo reenje o izvrenju, ujedno je i zasnovao svoju mesnu nadlenost za postupanje, zbog ega ne prestaje da bude nadlean za preduzimanje procesnih radnji u vezi s postupkom izvrenja. Stoga je kao sud odluivanja o izvrenju, duan da uputi zamolnim putem, doneto reenje o izvrenju nadlenom sudu za sprovoenje izvrenja, imajui u vidu mesto nalaenja pokretnih stvari. (Vii trgovinski sud, P. 45/09) Za odluivanje o predlogu za izvrenje na pokretnim stvarima i za sprovoenje tog izvrenja, mesno je nadlean sud na ijem podruju se nalaze te stvari. Ovaj sud ostaje mesno nadlean i u sluaju kada izvrenje nije moglo biti sprovedeno zbog nedostatka navedenih stvari, pa se izvrenje sprovodi u skladu sa odredbom l. 214. ZIP (procena i isplata protivvrednosti dosuene stvari). (Vrhovni privredni sud, P. 2810/94)

279.

280.

IZUZIMANJE OD IZVRENJA (lan 82. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

U izvrenju na pokretnim stvarima sud je zaplenio zamrziva u stanu dunika jer je u stanu naao dva zamrzivaa, te sprovoenje izvrenja na ovoj stvari nije u suprotnosti sa odredbom l. 71. ZIP. Sud je stao na stanovite da se stvari ne nabrajaju po koliini, ve samo po vrsti. (IV Optinski sud u Beogradu, I. II 779/84)

281.

Kasnije izmene (pogoranje) imovinske situacije dunika mogu biti od znaaja za izmenu popisa odnosno druge odgovarajue izvrne radnje smo ako su nastale iz razloga koji se ne mogu upisati u krivicu dunika. Pravo na zahtev za ogranienje ili izuzimanje od izvrenja dunik moe ostvarivati tokom itavog postupka prigovorom. (Zakljuak sa savetovanja u Saveznom sudu od 10. i 11. 06. 1981. godine)
- 83 -

282.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

OBAVETENJE O POPISU (lan 84. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Slubeno lice suda - sudski izvritelj je ovlaen da vri dostavu reenja o izvrenju duniku prilikom preduzimanja izvrnih radnji popisa i procene dunikovih stvari. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 609/00 od 8. 09. 1999. godine)

283.

DEJSTVO POPISA (lan 87. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Samim peaenjem magacina izvrenika od strane izvrnog organa, trailac izvrenja ne stie zalono pravo, poto se ono stie tek popisom i plenidbom stvari, saglasno pravnim pravilima o izvrnom postupku. (Vii privredni sud, P. 932/75)

284.

UPIS I JAVNOST SUDSKOG ZALONOG PRAVA (lan 88. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

injenica da na stvarima koje su predmet izvrenja postoji zalono pravo u korist vie poverilaca, ne predstavlja razlog koji spreava izvrenje. (Okruni sud u Niu, G. 1504/08)

285.

Zalono pravo koje je poverilac stekao na stvarima svoga dunika, a koje su predmet izvrenja za raun treeg lica, ne daje pravo zalonom poveriocu da trai izluenje ovih stvari od izvrenja, odnosno da se dozvoljeno izvrenje za raun treeg lica kao nedopustivo obustavi. (Vrhovni privredni sud, Sl. 281/60)
- 84 -

286.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

UVANJE POPISANIH STVARI (lan 89. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Prema pravnim pravilima izvrnog postupka zaplenjene pokretne stvari ostaju do predaje kod izvrenika, ako sud na predlog traioca izvrenja ne naredi da se popisane stvari predaju odreenom uvaru ili uz pristanak izvrenika samom traiocu izvrenja. Takav predlog da bi bio usvojen mora da bude jasan, odreen i opravdan. (Vrhovni privredni sud, Sl. 1565/67)

287.

BEZUSPEAN POPIS (lan 91. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Ne moe se izvrni postupak radi naplate novanog potraivanja popisom prodajom pokretnih stvari obustaviti primenom l. 79. st. 4. ZIP-a, ako reenje o izvrenju nije urueno izvrnom duniku niti je pokuan popis pokretnih stvari. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1196/07)

288.

Ako u postupku izvrenja na pokretnim stvarima dunika ostane bezuspean pokuaj popisa stvari, jer kod dunika nisu naene stvari koje mogu biti predmet izvrenja, poverilac moe u roku od 3 meseca (sada 45 dana) od prijema obavetenja o neuspenom popisu predloiti da se ponovo sprovede popis. Ako poverilac u oznaenom roku ne predloi ponovni popis stvari, ili ako se ne nau stvari podobne za izvrenje kod dunika sud e obustaviti izvrenje. (Vii privredni sud Srbije, P. 10101/96)

289.

Ne moe se obustaviti izvrenje pre nego to poverilac bude obaveten da dunik nema imovine koja moe biti predmet izvrenja. (OS u Svetozarevu, G. 741/80)

290.

NAMIRENJE KADA JE JEDAN IZVRNI POVERILAC (lan 100. Zakona o izvrenju i obezbeenju)
- 85 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Ako se izvrenje vodi samo u korist jednog poverioca, a zalono pravo na zaplenjenim stvarima pripada samo njemu, ili njemu na prvom mestu, onda se postignuta cena za prodate pokretnosti predaje traiocu izvrenja, bez daljeg postupka i ne donosi se nikakvo rasporedno reenje. (Vrhovni privredni sud, Sl. 844/60)

291.

IZVRNE RADNJE (lan 104. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Zabeleba reenja o izvrenju u javnoj knjizi po odredbama ZIP-u, ne predstavlja sredstvo obezbeenja potraivanja, bez obzira to se ovom izvrnom radnjom u odreenoj meri obezbeuje naplata potraivanja izvrnog poverioca. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 6146/08)

292.

Potraivanje utvreno izvrnom ispravom ne prestaje zbog otuenja sporne stvari. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1181/88)

293.

DOKAZ O SVOJINI IZVRNOG DUNIKA (lan 105. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Kada izvrni poverilac trai izvrenje na nepokretnosti dunika prodajom iste, a uz izvrni predlog su priloena reenja slube za katastar nepokretnosti, to je prvostepeni sud odbacio predlog izvrnog poverioca kao neuredan, jer po zakonu pomenuta reenja nisu izvrne isprave. (Reenje Okrunog suda u aku, G. 497/08 od 26. 03. 2008. godine)

294.

Izvrenje na nepokretnosti koja u momentu podnoenja predloga za izvrenje nije vie u vlasnitvu izvrnog dunika moe traiti samo izvrni poverilac koji je pre toga stekao pravo da namiri svoje potraivanje i u sluaju kasnije promene vlasnika na toj nepokretnosti. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 3993/08)

295.

Uz predlog za izvrenje radi namirenja novanog potraivanja izvrnog poverioca utvrivanjem vrednosti i prodajom navedenog objekta izvrnog dunika, mora se dostaviti izvod iz javne knjige iz kojeg bi se utvrdilo stanje vlasnitva na objektu u momentu podnoenja predloga za izvrenje. (Okruni sud u aku, G. 1346/07 od 12. 09. 2007. godine)
- 86 -

296.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Izvrni sud e, kao neuredan odbaciti predlog izvrnog poverioca za izvrenje zastupanog od strane punomonika koji je advokat, kada uz predlog za dozvolu izvrenja nije dostavljen izvod iz zemljine (javne) knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvrnog dunika. Pobijanim reenjem, prvostepeni sud je predlog izvrnog poverioca za izvrenje na osnovu izvrne isprave odbacio kao neuredan. Odredbom lana 49. stav 1. Zakona o izvrnom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04), propisano je da u predlogu za izvrenje moraju biti naznaeni izvrni poverilac i izvrni dunik, izvrna ili verodostojna isprava, obaveze izvrnog dunika, sredstva i predmeti izvrenja, kao i drugi podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja. Stavom 2. istog lana, propisano je da je izvrni poverilac duan da, uz predlog za dozvolu izvrenja, priloi izvrnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to tim zakonom odreeno. Odredbom lana 100. stav 1. istog zakona, propisano je da je uz predlog za izvrenje na nepokretnosti, potrebno da izvrni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvrnog dunika. Imajui u vidu da izvrni poverilac u konkretnom sluaju, suprotno odredbama lana 49. stav 2. i lana 100. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, uz predlog za izvrenje nije dostavio izvod iz javne (zemljine) knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvrnog dunika, a ak ni u zakljukom ostavljenom roku od tri dana, odredbe lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04), prema kojoj e sud odbaciti podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, predlog za izvrenje izvrnog poverioca odbacio kao neuredan, te su suprotni navodi albe izvrnog poverioca ocenjeni kao neosnovani. (Iz reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G. br. 5323/07 od 26.09. 2007. godine)

297.

Uz predlog za izvrenje radi naplate novanog potraivanja prodajom nepokretnosti, izvrni poverilac mora da podnese dokaz o tome da je nepokretnost u javnim knjigama upisana kao svojina izvrnog dunika. Takav dokaz ne moe da zameni privremena mera zabrane duniku da otui tu istu nepokretnost koja je odreena u postupku u kome je doneta izvrna isprava. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1325/06) Prodaja nepokretnosti ne moe se vriti ukoliko dunik nije vlasnik nepokretnosti prema zemljinim knjigama. (Okruni sud u Beogradu, G. 2230/86)

298.

299.

NEPOKRETNOST U SUSVOJINI IZVRNOG DUNIKA (lan 106. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Saglasnost drugih suvlasnika potrebna je samo u sluaju izvrenja na celoj nepokretnosti u susvojini izvrnog dunika. Saglasnost drugih suvlasnika nije potrebna kada se izvrenje trai samo na suvlasnikom delu nepokretnosti koji pripada izvrnom duniku. (Okruni sud u Beogradu, G. 11258/07)
- 87 -

300.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Kad poverilac trai izvrenje u odnosu na nepokretnu imovinu koja se po zemljinoj knjizi vodi kao suvlasnitvo dunika i njegovog brata, onda se izvrenje na odreenoj parceli ne moe sprovesti dok se dunik ne upie kao vlasnik parcele pri emu nema znaaja izjava dunikovog brata da je ova parcela prilikom deobe pripala duniku. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 1423/79)

301.

UPIS REENJA O IZVRENJU I ZABELEBA JAVNE PRODAJE (lan 107. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

302.
Osnovan je predlog izvrnog poverioca radi naplate novanog duga za sprovoenje izvrenja zabelebom usvojenog reenja o dozvoli izvrenja u javnim knjigama, procenom, i prodajom nepokretnosti izvrnog dunika i stana u... Navodi u albi da izvrni dunik ivi sa suprugom i decom, da nema drugi stambeni prostor, te da se isti stan nalazi pod hipotekom, nemaju uticaja na zakonitost osporenog reenja, jer odredbama zakona stan nije izuzet kao mogui predmet izvrenja, a ukoliko se stan ve nalazi pod hipotekom, u sprovoenju osporenog reenja primenie se odgovarajue odredbe zakona u pogledu redosleda, naina i obima namirenja izvrnog poverioca. (Okruni sud u aku, G. 545/07 od 21.03.2007. godine)

Ostvarenje zalonog prava i namienje poverioca iz zaloene nepokretnoisti moe se izvriti samo u izvrnom postupku, pa je nitv ugovor o kupoprodaji izmeu poverioca u iju je korist zasnovano zalono pravo i vlasnika zaloene nepokretnosti koji oni van postupka izvrenja zakljue neposrednom pogodbom. (Vii privredni sud, P. 9563/96)

303.

PRESTANAK ZALONOG PRAVA (lan 110. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

U izvrnom postupku prinudnog izvrenja novanog potraivanja prodajom zaloene nepokretnosti, hipoteka se gasi, i ako zaloni poverioci nisu u potpunosti namireni, i to danom pravnosnanosti reenja o predaji nepokretnosti kupcu, a brie se po pravnosnanosi reenja o namirenju. (Vii trgovinski sud, P. 345/06)
- 88 -

304.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

SLUBENOSTI I STVARNI TERETI (lan 111. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Teret uknjien na kupljenim nekretninama u korist treeg lica (pravo doivotnog uivanja) ne predstavlja smetnju u ostvarivanju prava poverioca, jer steena prava na istim nepokretnostima u korist treeg lica, kao to le pravo doivotnog uivanja ne moe biti dovedeno u pitanje predajom nepokretnosti kupcu. (Okruni sud u Sremskoj Mitrovici, G. 92/00 od 28.01.2000. godine)

305.

IZUZIMANJE OD IZVRENJA POJEDINIH NEPOKRETNOSTI (lan 115. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Odredba lana 152. (sada 115. st. 2.) ZIP nije smetnja da predmet izvrenja bude nepokretna imovina na koju je stavljena hipoteka pravnim poslom zemljoradnika i davaoca kredita. (Zakljuak sa savetovanja u saveznom sudu od 10.06.1981. godine)

306.

PRAVO PREE KUPOVINE (lan 120. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Suvlasnik ima pravo da, bez prethodnog polaganja jemstva, uestvuje u javnom nadmetanju radi prodaje suvlasnike stvari ako vrednost njegovog suvlasnikog dela dostie iznos odreenog jemstva. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 31/96 od 15. 05. 1996. godine)

307.

JAVNO NADMETANJE I DODELJIVANJE NEPOKRETNOSTI (lan 128. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Parnini sud ne moe privremenom merom da zabrani postupanje izvrnom sudu u postupku prodaje nepokretnosti. (Okruni sud u Kraljevu, G. 2365/08)
- 89 -

308.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

LICA KOJA SE NAMIRUJU I SRAZMERA NAMIRENJA (lan 136. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Sud moe doneti reenje o izvrenju samo do novanog iznosa koji je obezbeen hipotekom, ali ne i preko toga. Hipotekom moe da bude obuhvaena i kamata ali se mora brojano izraziti koji je to iznos kako bi se tano znalo do kog iznosa odgovara hipotekarno dobro. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 4803/05)

309.

MESNA NADLENOST (lan 146. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Za odreivanje izvrenja prema duniku izvrnog dunika nije potrebna dunikova saglasnost, jer odredbama l. 154-165. ZIP-a, davanje saglasnosti nije propisano kao uslov za ovu promenu. (Okruni sud u Niu, G. 3765/07)

310.

Za odluivanje po predlogu a izvrenje na osnovu zvrne isprave (platni nalog) nadlean je sud na ijem podruju se nalazi SDK kod koje se vodi raun dunika. (Vii privredni sud Srbije, R. 2371/91)

311.

IZUZIMANJE OD IZVRENJA (lan 147. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Trokovi krivinog postupka ne predstavljaju tetu prouzrokovanu krivinim delom, pa se s toga ne mogu prinudno naplatiti iz naknade za rad osuenog lica koju ostvaruje na izdravanju kazne. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 18/81)

312.

U pogledu izuzimanja od izvrenja ili ogranienja izvrenja u sm. l. 4, 5, 6, 71, 92, 93, i 152 ZIP, merodavne su imovinske prilike i stanje stvari u trenutku popisa, odnosno druge odgovarajue izvrne radnje.
- 90 -

313.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Kasnije izmene (pogoranje) imovinske situacije dunika mogu biti od znaaja za izmenu popisa, odnosno druge odgovarajue izvrne radnje samo ako su nastale iz razloga koji se ne mogu pripisati u krivicu dunika. Pravo na zahtev za ogranienje ili izuzimanje od izvrenja dunik moe ostvariti tokom itavog postupka prigovorom u sm. l. 50. ZIP, a u vezi sa l. 51. ZIP. (Zakljuak sa Savetovanja u Saveznom sudu, od 10-11.06.1981. godine)

Kad se izvrenje provodi - na novanom potraivanju dunika koji se nalazi na izdravanju u kaznenoj ustanovi, ne izuzima se od izvrenja naknada za rad osuenog u kaznenoj ustanovi, niti se mogu izuzeti primanja po osnovu penzije od jedne polovine, ako je teta ija se naknada trai nastala naruenjem zdravlja poverioca, ili umanjenjem njegove radne sposobnosti. (Okruni sud u Leskovcu, G. 1208/79)

314.

OGRANIENJE IZVRENJA (lan 148. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Ogranienje izvrenja na linom dohotku od 1/3 odnosno u sluajevima kada se lini dohodak isplauje putem iro-rauna vai samo za lini dohodak primljen na tekui i naredne mesece. (Zakljuak proirene sednice Parninog odeljenja Vrhovnog suda Vojvodine, od 1.10.1980. godine)

315.

Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je izuzeo od izvrenja primanja dunika koja ine invalidnina i invalidski dodatak s obzirom na odredbu l. 93. ta. 4. ZIP koja predvia da se izvrenje na primanjima ratnih i mirnodopskih vojnih invalida po osnovi invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka moe sprovesti samo za potraivanje po osnovu zakonskog izdravanja, gubitka radne sposobnosti i naknade tete za izgubljeno izdravanje usled smrti davaoca izdravanja, i to do iznosa od 1/2 tog primanja, potraivanja verovnika potie od neplaene zakupnine - podstanarine. (Vii sud u Novom Sadu, G. 2687/79) Ne moe se vriti prinudna naplata iz sredstava koje stranka prima po osnovu socijalne pomoi, na ime dunog poreza. (Vrhovni sud Srbije, U. 7096/72)

316.

317.

IZVRNE RADNJE (lan 150. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

- 91 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

318.
U izvrnom postupku u delu koji regulie izvrenje na potraivanju izvrnog dunika, posebno l. 158 (sada 150) ZIP-u, nije izriito predvieno da potraivanje dunikovog dunika mora biti utvreno verodostojnom ispravom. (Okruni sud u aku, G. 2230/08 od 24. 12. 2008. godine)

319.
U sluaju da se verovnik u predlogu za izvrenje, odnosno roku iz l. 94. st. 2. ZIP, ne odlui za vrstu prenosa (radi naplate - umesto isplate), sud e primenom l. 109. ZPP u vezi sa l. 14. ZIP pozvati verovnika da podnesak dopuni tako da se odlui za vrstu prenosa zabranjenog potraivanja. Ako verovnik u ostavljenom roku ne postupi po zakljuku suda, sud e reenjem obustaviti postupak. (Zakljuak Savetovanja predstavnika graanskih odeljenja saveznog suda i vrhovnih sudova od 10. i 11. 06.1981. godine)

320.
Dunikov dunik nema pravo albe protiv reenja o zabrani dunikovog potraivanja. Ali, ako sud svojim reenjem odredi da se zabranjeno potraivanje prenese na iro-raun poverioca, dunikovom duniku treba priznati pravo prigovora na takvo reenje. (Vii privredni sud, P. 372/80)

321.
Reenje o dozvoli izvrenja plenidbom izvrenikovih potraivanja proizvodi pravno dejstvo dostavljanjem reenja o izvrenikovom duniku, pa stoga za tu plenidbu nije potrebna saglasnost izvrenika. (Vii privredni sud, Sl. 1191/70)

322.
Prema pravnim pravilima izvrnog postupka trailac izvrenja samom zabranom potraivanja izvrenika prema treem licu ne stie pravo da to potraivanje ostvaruje tubom protiv tog treeg lica nego tek onda kad potraivanje na traioca izvrenja bude preneto, tj. kada se izvri cesija. (Vrhovni privredni sud, Sl. 1791/67)

323.
U sprovoenju izvrenja protiv odreenog izvrenika ne mogu se pleniti sredstva njegovog solidarnog dunika ako protiv ovoga nije doneto reenje o izvrenju. (Vrhovni privredni sud, Sl. 1791/67)
- 92 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

ZABRANA ISPUNJENJA I RASPOLAGANJA (lan 152. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Nema smetnji da se novana potraivanja izvrnog poverioca naplate iz sredstava izvrnog dunika koja se nalaze legalno na depozitu suda ali ako su u pitanju sredstva izvrnog dunika l 139 st. 2. ZIP (viak prodajne cene), ona ne bi trebalo da da se bez posebnih razloga zadravaju na depozitu. (Okruni sud u Kraljevu, G. 906/07)

324.

ZAKLJUAK O PRENOSU (lan 159. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Kada poverilac i dunik nemaju tekui raun kod iste SDK, smatra se da je izvrenje sprovedeno tek kada jedinici SDK, kod koje poverilac ima tekui raun stigne nalog jedinice SDK, kod koje dunik ima tekui raun, da odobri tekuem raunu poverioca iznos na koji nalog glasi. (Vrhovni sud Kosova, P. 245/80)

325.

Prema pravnim pravilima izvrnog postupka trailac izvrenja ako ne moe da naplati potraivanje od svog dunika, ovlaen je podneti predlog da se zaplene izvrenikova potraivanja. Dostavom reenja o izvrenikovom duniku kojim se pleni izvrenikovo potraivanje prema njemu i prenosi na traioca izvrenja radi naplate, nastaje neposredni pravni odnos izmeu traioca izvrenja i izvrenikovog dunika. (Vrhovni privredni sud, Sl. 128/72)

326.

Na potraivanjima izvrenika prema treem licu, prenosom zaplenjenog potraivanja na traioca izvrenja, ovaj prema treem licu -izvrenikovom duniku - stie samo onoliko prava koliko ih je imao izvrenik. (Vrhovni privredni sud, S. 1884/68) Prenosom potraivanja izvrenika prema treem licu na traioca izvrenja, trailac stie samo pravo da od tog treeg lica trai samo naplatu prenetog potraivanja pod istim uslovima kao izvrenik, dakle, samo utoliko ukoliko isto potraivanje postoji i ukolio tree lice - izvrenikov dunik nema kakvih prigovora tom potraivanju. (Vrhovni privredni sud, Sl. 862/68)
- 93 -

327.

328.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Trailac izvrenja ne moe samo na osnovu steene zaloge da trai od izvrenikovog dunika naplatu trabine, niti da se ona poloi u sudski depozit, ako prethodno nije izvren njen prenos. (Vii privredni sud u Novom Sadu, Sl. 90/65)

329.

SPROVOENJE PRENOSA (lan 162. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Traitelj izvrenja ne moe u izvrnom postupku cesijom prenositi izvrnu trabinu. (Vii privredni sud u Beogradu, I. 1290/72)

330.

NAMIRENJE IZVRNOG POVERIOCA (lan 171. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Dug je izmiren kada banci kod koje se vodi raun poverioca stigne novana doznaka u korist poverioca ili nalog (virman) tuenikove banke, a ne kad su doznaena sredstva legla na iro raun poverioca. (Vii privredni sud, P. 9073/96)

331.

PRENOS UMESTO ISPLATE (lan 173. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Momentom dostave reenja izvrnog suda izvrenikovom duniku o prenosu potraivanja izvrenika na traioca izvrenja, ima se smatrati da je nastupila zakonska cesija potraivanja izvrenika na traioca izvrenja. (Vrhovni privredni sud, Sl. 1000/57)

332.

PRIMENA ODREDABA (lan 174. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

- 94 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Administrativna zabrana na lini dohodak radnika ne izjednauje se u dejstvu sa sudskim reenjem o izvrenju, pa ukoliko organizacija nije vrila obustave, sud ne moe dozvoliti neposredno izvrenje protiv te organizacije, jer to moe initi samo ako nije vrena obustava po sudskom reenju o izvrenju, a ne po administrativnoj zabrani. (Vii privredni sud Srbije, P. 572/85)

333.

U sm. l. 118. u vezi s l. 96. st. 2. ZIP reenje se dostavlja odmah, s tim to tako dostavljeno reenje ima delovanje iz l. 96. ZIP. Radna organizacija je duna da od trenutka kad primi reenje o zabrani ne isplauje radniku deo linog dohotka koji je pod zabranm, s tim to e verovniku obustavljene iznose isplatiti poto od suda dobije obavetenje da je reenje postalo pravnosnano. (Zakljuak proirene sednice parninog odeljenja, Vrhovnog suda Vojvodine, od 1.10.1980. godine)

334.

REENJE O PLENIDBI ZARADE (lan 175. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Izvrenje na zaradi izvrnog dunika se moe odrediti u okviru zakonom propisanog maksimuma od dve treine zarade, nezavisno od toga da li je dunik prethodno, zakljuenjem ugovora o kreditnom zaduenju, istu opteretio. Iz navedenog proizlazi da su se stekli svi uslovi da se odredi predloeno izvrenje i da je prvostepeni sud pravilno primenio lan 7. Zakona o izvrnom postupku. Isprava na osnovu koje se predlae izvrenje ima svojstvo izvrne isprave, sudske odluke, presude koja je postala pravosnana i izvrna. Lica koja su u presudi oznaena kao dunik i poverilac su identina licima koja su u predlogu za izvrenje oznaena kao izvrni poverilac i izvrni dunik. Predlogom je traeno izvrenje one obaveze koja je dosuena navedenom presudom i to novanog potraivanja u iznosu koji je dosuen istom kako na ime glavnog duga, tako na ime kamate i trokova. lanom 42. Zakona o izvrnom postupku, predvieno je da se radi naplate novanog potraivanja moe odrediti razliita sredstva izvrenja, pa izmeu ostalog i na novanom potraivanju izvrnog dunika, a lanom 156. stav 1. Zakona o izvrnom postupku predvieno je da se izvrenje na zaradi moe sprovesti do iznosa od 2/3 zarade. Sledi da je prvostepeni sud pravilno primenio navedenu zakonsku odredbu. Iz tog razloga su bez uticaja albeni navodi izvrnog dunika da je svojevoljno ve zakljuio ugovore po kojima se zaduio, iji odbitak od zarade uz prinudno izvrenje dovodi u pitanje egzistenciju dunika, odnosno njegove porodice. (Reenje Privrednog apelacionog suda, I. 2450/2010 od 19.08.2010. godine)

335.

Pravilno je prvostepeni sud doneo reenje kojim se menja ranije reenje u delu sprovoenja izvrenja popisom i plenidbom pokretnih stvari, sada zaplenom 2/3 penzije koju izvrni dunik ostvaruje kod Fonda PIO.
- 95 -

336.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je izmenio osporeno reenje u pogledu naina provoenja izvrenja s obzirom da ranije odobreno izvrenje nije izvreno u pogledu naplate troova postupka i pripadajue zakonske kamate, s obzirom da je utvreno u postupku da nema pokretnih stvari radi namirenja navedenih potraivanja. Ovako je prvostepeni sud mogao postupiti pored citiranih propisa, a shodno odluci Evropskog suda u Strazburu od 15.01.2008. u predmetu "Kaapor protiv Srbije" odnosno prvostepeni sud je ovlaen da po slubenoj dunosti menja sredstva izvrenja do njihovog konanog namirenja. Navodi albe izvrnog dunika da je njegova penzija optereena kreditima i drugim obavezama nije razlog koji je je predvien zakonom o izvrnom postupku kao osnov za oslobaanje od ovog vida i naina izvrenja jer su opteenja na penziji stvar samog dunika koje se ne mogu ticati izvrnih poverilaca, a tim pre imajui u vidu da je izvrni dunik znao u vreme zaduenja za svoje obaveze prema izvrnom naslovu. (Okruni sud u aku, G. 1564/09)

Zabrana stavljena na lini dohodak korisnika kredita po njegovom pristanku (administrativna zabrana) ima pravno dejstvo reenja o izvrenju na linom dohotku, samo u vezi s redosledom naplate (l. 119. ZIP), ali se ne moe smatrati sudskim reenjem na osnovu koga se moe neposredno doneti reenje o izvrenju protiv drutveno-pravnog lica koje je propustilo da svome radniku izvri obustave dospelih rata kredita po administrativnoj zavbrani. (Vii privredni sud Srbije, P. 4583/83)

337.

Obaveza je u potpunosti izvrena time to mu je na osnovu administrativne zabrane organizacija kod koje radi izvrila obustavu linog dohotka do visine duga bez obzira to blagajna nije poverioccu dostavila sve obustavljene iznose, ili to je neke iznose pogreno dostavila drugom licu umesto poveriocu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 468/73)

338.

PROMENA POSLODAVCA (lan 179. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Samim propustom pravnog lica da obavesti davaoca kredita da je korisnik kredita napustio pravno lice koje je vrilo obustavu na linom dohotku radnika, jo ne stvara obavezu naknade tete u vidu neisplaenih dospelih rata. Ako je pri tome davalac kredita istovremeno podneo tubu kod optinskog suda za naplatu dospelih rata od samog korisnika kredita, obaveza naplate dospelih rata kredita od pravnog lica postojala bi tek onda kada se u postupku pred optinskim sudom poverilac ne bi mogao naplatiti od glavnog dunika. U protivnom, dolo bi do dvostruke naplate istog potraivanja. (Vii provredni sud, P. 4709/85)
- 96 -

339.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Samo neobavetavanje poverioca da je radniku prestao radni odnos u pravnom licu i da vie nije u mogunosti vriti obustave po administrativnoj zabrani koja pri odlasku iz pravnog lica nije uruena neposredno radniku, ne stvara jo obavezu naknade tete u vidu naknade svih neisplaenih dospelih obroka, ako je pravno lice - poverilac ove obroke mogao naplatiti neposredno od dunika - radnika, koji je delom sam otplaivao obroke ali je prestao vriti uplate pre isplate celokupnog dugovanja. (Vii privredni sud, P. 3762/83)

340.

Samim neobavetavanjem verovnika da je duniku - radniku prestao radni odnos i da pravno lice nije u mogunosti da obustavi dospele rate po administrativnoj zabrani, ne stvara jo obavezu naknade tete - namirenje svih dospelih rata od pravnog lica kod koga je dunik bio zaposlen. Ovakva obaveza postoji samo onda ako postoji uzrona veza izmeu propusta obavetavanja poverioca i nastanka tete, tj. ako je propustom pravnog lica kod kojeg je radnik bio zaposlen, verovnik bio onemoguen da dospele rate naplati putem obustave od druge drutvenopravne osobe kod koje se dunik kasnije zaposlio. (Vii privredni sud Srbije, P. 3683/82)

341.

ODGOVORNOST ZA PROPUTENU OBUSTAVU I ISPLATU DOSPELIH OBROKA (lan 180. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Ima mesta izricanju novane kazne predutzeu u kojem je je izvrni dunik zaposlen zbog nepostupanja po zakljuku suda za sprovoenje izvrenja plenidbe 2/3 zarade izvrnog dunika. (Vii sud u aku, G. 229/10)

342.

Sud koji je donio reenje o izvrenju na linom dohotku dunika, a kojim je zapoet odnosno izvrni postupka, ostaje nadlean da reava i po predlogu poverioca stavljenog smislu l.124. ZIP, te da odnosno izvrni postupak okona. (Reenje Saveznog Grs. 26/98 od 17. 12. 1998. godine)

343.

Kad je kod poslodavca stavljena administrativna zabrana na lini dohodak dunika po njegovom pristanku, isto kao i kada je reenjem o izvrenju izvrnog suda dozvoljeno izvrenje na linom dohotku dunika, poverilac moe predloiti da izvrni sud reenjem obavee poslodavca da izmiri sve obroke, koje je propustio da obustavi i naplati. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 21/90)
- 97 -

344.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Administrativna zabrana radnika na lini dohodak ne izjednauje se u dejstvu sa sudskim reenjem o izvrenju, te ukoliko pravno lice nije vrilo obustavu po istoj, sud ne moe u izvrnom postupku reenjem obavezati to pravno lice da izmiri poveriocu sve obroke koje je propustila da obustavi, ve to moe uiniti samo ako nije vrena obustava po sudskom reenju o izvrenju, a ne i po administrativnoj zabrani. (Vii privredni sud, P. 572/85) Sud koji je doneo reenje o izvrenju na linom dohotku i time zapoeo izvrni postupak, ostaje nadlean da reava i po predlogu poverioca stavljenom u sm. l. 124. ZIP, da se drutveno pravno lice, koje je propustilo da obustavi i isplati od linog dohotka dunika iznose odreene reenjem o izvrenju, obavee da izmiri poveriocu odnosne obroke. Tako se, s obzirom na kontinuitet izvrnog postupka, obezbeuje da sud koji je zapoeo i okona odreeni izvrni postupak. (Savezni sud, Grs. 134/85) Administrativna zabrana nije reenje o izvrenju te stoga sud ne moe samo na osnovu iste dozvoliti izvrenje. Administrativna zabrana ima pravno dejstvo reenja o izvrenju, samo u vezi sa redosledom naplate, ali sud ne moe u izvrnom postupku na osnovu administrativne zabrane, na predlog izvrnog poverioca reenjem obavezati drutveno-pravno lice da izmiri sve obaveze koje je propustio obustaviti po administrativnoj zabrani. (Vii privredni sud Srbije, P. 2879/84)

345.

346.

347.

Ako pravno lice nije uredno vrilo obustave linog dohotka po administrativnoj zabrani radniku dok je bio u radnom odnosu kod nje onda je ona duna da te iznose naknadi davaocu kredita. (Vii privredni sud Srbije, P. 1222/79)

348.

Pravno lice koje nije uredno vrilo obustave linog dohotka po reenju o administrativnoj zabrani, za radnika koji je bio kod nje u radnom odnosu, ona je na taj nain otetila davaoca kredita, pa je duno ove iznose da mu naknadi, jer administrativna zabrana ima pravno dejstvo reenja o izvrenju. (Vii privredni sud, P. 1918/79)

349.

ZABRANA PO PRISTANKU IZVRNOG DUNIKA (lan 181. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Zabrana po pristanku dunika (administrativna zabrana) nije sudsko reenje o izvrenju, te se na osnovu nje ne moe podneti predlog za izvrenje. (Vii privredni sud, P. 3030/84)
- 98 -

350.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Obaveza dunika je u potpunosti izvrena time to mu je na osnovu administrativne zabrane organizacija kod koje radi izvrila obustavu linog doghotka do visine duga bez obzira to blagajna nije poveriocu dostavila sve obustavljene iznose, ili to je neke iznose pogreno dostavila drugom licu umesto poveriocu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 468/73)

351.

PRIMANJA NA OSNOVU SOCIJALNOG OSIGURANJA (lan 182. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Sprovoenjem izvrenja na invalidskoj penziji izvrnog dunika se moe realizovati do iznosa od 2/3 shodno Zakonu o izvrnom postupku. (Okruni sud u aku, G. 1785/09 od 4. 11. 2009. godine)

352.

Radnici koji se nalaze u radnom odnosu kod drugih lica (poslodavac) zakljuuju sa njima pismeni ugovor o radu koji mora biti u skladu sa zakonom i sadravati pored ostalog, odredbe o linom dohotku i naknadama koje pripadaju radniku umesto linog dohotka. Zakon odreuje da se odredbe ovog odeljka imaju shodno primenjivati i na izvrenje na tim primanjima, kao i primanjima po osnovu socijalnog osiguranja (starosna, invalidska i porodina penzija, naknada za sluaj telesnog oteenja i dr.), ugovorena doivotna renta, naknada po osnovu graansko-pravnog odnosa i dr. Administrativna zabrana na linom dohotku radnika nije verodostojna isprava na osnovu koje bi sud mogao dozvoliti izvrenje neposredno protiv pravnog lica, koja nije blagovremeno vrilo obustave po istoj. (Vii privredni sud, P. 572/85)

353.

OBIM IZVRENJA PREMA PRAVNOM LICU, PREDUZETNIKU I FIZIKOM LICU KOJE OBAVLJA DELATNOST I KORISNIKU BUDETSKIH SREDSTAVA (lan 183. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Za odluivanje o predlogu za izvrenje i sprovoenje izvrenja na sredstvima na raunu dunika iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem podruju se nalazi ekspozitura Narodne banke Srbije, u kojoj postoji odsek za prinudnu naplatu koji sprovodi prinudnu naplatu za optinu u kojoj je sedite dunika. (Vii trgovinski sud, R. 75/05 od 28. 04. 2005. godine)
- 99 -

354.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Predlog za izvrenje ne mora da sadri izriit nalog NBS-odseku za prinudnu naplatu da izvri prenos sredstava, jer je sud taj koji reenjem o izvrenju nalae NBS, odnosno odseku za prinudnu naplatu da izvri prenos sredstava sa rauna dunika na raun izvrnog poverioca. (Vii trgovinski sud, P. 4212/05)

355.

356.
Poverilac moe, u sm. l. 98. ZIP, po svom izboru, predloiti izvrenje zabranom potraivanja dunika na tednom ulogu, bez prethodnog oduzimanja tednje knjiice. U tom sluaju izvrni sud provodi radnje oznaene u ovom zakonskom propisu. Prilikom traenja podataka u sm. l. 98. st. 2. ZIP, sud zahteva obavetenje o organizaciji kod koje se vodi dunikov ulog na tednji samo o tome da li dunikv ulog u celini ili delimino pokriva iznos naveden u izvrnoj ispravi (ukljuujui i trokove izvrenja), a ne i obavetenje o konkretnom stanju tednog uloga. Obavetenjem o takvom sadraju, uz strogo potovanje obaveze da dunika o tome ne sme da obavesti organizaciju kod koje se vodi dunikov tedni ulog udovoljava obavezi iz l. 98. st. 3. ZIP. U sluaju kad tedni ulog samo delimino pokriva iznos odreen u izvrnoj ispravi, organizacija u obavetenju suda naznauje visinu tog iznosa. Organizacija kod koje se vodi tedni ulog dunika obavetava izvrni sud da je zabrana sprovedena nakon to prema svom odgovarajuem optem aktu obezbedi sprovoenje reenja o zabrani dunika da raspolae odreenim iznosom sa svog tednog uloga. Kad primi obavetenje dunikovog dunika da je zabrana sprovedena, izvrni sud odreuje da se reenje o zabrani potraivanja na tednom ulogu dostavi duniku pozivajui ga da u ostavljenom roku preda sudu tednu knjiicu i upozoravajui ga na posledice ako postoje protivno zabrani. Ukoliko dunik preda tednu knjiicu, izvrni sud e je dostaviti organizaciji kod koje se vodi dunikov tedni ulog. Poto reenje o zabrani postane pravnosnano, izvrni sud donosi reenje o prenosu radi naplate, kojim se poverilac ovlauje da od dunikovog dunika (organizacije kod koje se vodi dunikov tedni ulog na tednju) trai isplatu iznosa naznaenog u reenju. Reenje o prenosu donosi se i u sluaju kad se dunik nije odazvao pozivu da tednu knjiicu preda sudu, a poverilac u tom sluaju ima ovlaenje da od dunikovog dunika trai isplatu iznosa oznaenog u reenju o prenosu. Potraivanje po tednom ulogu, oroeno zbog pogodnosti u visini kamatne stope na uloeni novac, smatra se dospelim donoenjem reenja o prenosu radi naplate. (Zakljuak sa savetovanja u Saveznom sudu, od 10-11. 06. 1981. godine)

Kad sud odredi izvrenje zabranom isplate po tednoj knjiici i o tome izvesti banku - banka je duna po pravomonom reenju postupiti, pod teretom naknade tete. Izvrenje, na tednom ulogu provodi se, po pravilu, oduzimanjem tednje knjiice. Meutim, i u sluaju kada je sud odredio izvrenje zabranom isplate po tednjoj knjiici i o tome izvestio banku uruenjem reenja o zabrani, banka je duna po pravomonom reenju postupiti. Ako je nasuprot ovakvom reenju banka ipak isplatila ulog po tednjoj knjiici, odgovara za naknadu tete traiocu izvrenja koji se nije mogao naplatiti iz ostale imovine izvrenika. (Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 99/77)
- 100 -

357.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

DODATNA SADRINA PREDLOGA ZA IZVRENJE (lan 184. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Pri oceni koji je sud mesno nadlean u postupku izvrenja na novanim sredstvima Republike Srbije, kao izvrnog dunika pored l. 196. ZIP-u, shodno se primenjuju i odredbe Zakona o budetskom sistemu Republike Srbije. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 5051/08)

358.

SPROVOENJE IZVRENJA (lan 185. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Nesaglasnost podataka o tome gde se vodi raun izvrnog dunika (bitan za ocenu mesne nadlenosti suda), u uvodnom delu predloga i u delu kojim se predlae sadrina sudske odluke, moe se otkloniti od strane poverioca. u suprotnom, nije relevantan podatak u uvodnom delu, ve u onom delu koji usvajanjem predloga postaje sastavni deo sudske odluke. (Vii trgovinski sud, P. 1296/09) U izvrnom postupku, kada se predlae prenos novanih sredstava sa rauna dunika, propisana je iskljuiva nadlenost suda na ijem se podruju nalazi sedite banke kod koje se vodi raun dunika ili organizacionog dela iste banke, to poverilac mora izriito da navede u predlogu za izvrenje. (Vii trgovinski sud, I. 704/07 od 5. 03. 2007. godine)

359.

360.

IZVRENJE RADI NAPLATE POTRAIVANJA NA TEDNOM ULOGU (lan 191. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Dostavljanjem reenja o izvrenju radi naplate novanog potraivanja NBS Odseku za prinudnu naplatu, bez izvrene naplate, ne smatra se da je sprovedeno izvrenje, pa poverilac moe podneti predlog za promenu sredstva izvrenja u sm. l. 8. ZIP. Moe se uzeti da je reenje o izvrenju sprovedeno onog momenta kada se izvri bar neka delimina minimalna naplata od strane izvrnog dunika, jer ako izvrni dunik nema sredstava na raunu, iako je pokuano sprovoenje izvrenja isto nije realizovano, pa se stoga ne moe smatrati da je izvrenje sprovedeno. (Okruni sud u Kraljevu, G. 139/09)
- 101 -

361.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Oznaenje sedita banke nije obavezni deo sadrine predloga za izvrenje. Stoga se oznaenje, uz naziv banke, mesta u kome nije uopte poznato njeno sedite, ima smatrati oznaenjem njenog organizacionog dela, posebno zato to je oznaena adresa filijale, a to je relevantno za zasnivanje nadlenosti izvrnog suda prema mestu organizacionog dela banke. (Reenje Vieg trgovinskog suda, I. 1416/07 od 15.06.2007. godine)

362.

IZVRENJE NA AKCIJAMA (lan 194. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

363.
Akcije privrednog drutva nisu izuzete od izvrenja, a injenica da je na njima zasnovano zalono pravo u korist treeg lica od uticaja je samo na redosled namirenja potraivanja (lan 6. Zakona o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar). Iz obrazloenja: albeni navodi izvrnog dunika (da je izvrenje odreeno na predmetu koji je izuzet od izvrenja, jer je na akcijama izvrnog dunika, iju prodaju je izvrni poverilac predloio kao sredstvo izvrenja, ve konstituisano zalono pravo u korist treeg lica) - neosnovani su. Ovo zbog toga to akcije privrednog drutva nisu izuzete od izvrenja, a injenica da je na njima zasnovano zalono pravo u korist treeg lica od uticaja je samo na redosled namirenja potraivanja, kako je to i propisano lanom 6. Zakona o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. (Iz Reenja Vieg suda u Beogradu, G. 15966/2010 od 16.03.2011. godine)

KAD SE STVARI NALAZE KOD IZVRNOG DUNIKA ILI TREEG LICA (lan 209. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

364.
Kad se radi o izvrenju sudske odluke u kojoj su poveriocu dosuene odreene pokretne stvari, izvrni sud nee dozvoliti izvrenje koje nije u skladu sa izvrnom ispravom. To ne spreava poverioca da novim predlozima zahteva izvrenje pokretne stvari navedene u izvrnoj ispravi, odnosno uskladi predlog za izvrenje sa sudskom odlukom na osnovu koje izvrenje trai. (Vii privredni sud, P. 7237/96)
- 102 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

KAD NEZAMENJIVE STVARI NISU NAENE KOD IZVRNOG DUNIKA NI KOD TREEG LICA (lan 210. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Kad stvari, ija je predaja naloena duniku, nisu naene ni kod njega, ni kod treeg lica, sud e na predlog poverioca proceniti vrednost stvari i reenjem odrediti (sada zakljukom) da mu dunik u odreenom roku tu vrednost isplati. Ako se radi o stvari inostrane proizvodnje, u procenjenu vrednost ne ulaze uvozne dabine. (Vrhovni sud Srbije, Pzz. 5/95) Ako kod dunika nisu naene pokretne stvari, ke su predmet izvrenja po pravnosnanoj presudi, poverilac moe zahtevati da sud u postupku izvrenja proceni vrednost stvari i naloi duniku da novanu protivvrednost stvari isplati poveriocu. U pogledu utvrenja vrednosti pravnosnano dosuenih stvari, ne moe se voditi posebna parnica, ve se procena stvari, na zahtev poverioca vri u izvrnom postupku. Ovim se ne dira u pravo poverioca da zahteva naknadu tete, koja mu je nanesena neisporukom stvari, koje su predmet izvrenja. (Vii privredni sud, P. 624/94)

365.

366.

KAD ZAMENLJIVE STVARI NISU NAENE NI KOD IZVRNOG DUNIKA NI KOD TREEG LICA (lan 212. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Kada stvari (zamenljive) koje su predmet izvrenja nisu naene kod izvrnog dunika sud je ovlaen da na predlog poverioca obavee dunika da predujmi odgovarajui novani iznos radi nabavke stvari na drugoj strani. Dunik se moe osloboditi uplate u depozit, odgovarajueg novanog iznosa koji mu je odredio izvrni sud, ako sam nabavi stvari koje je duan predati poveriocu po pravnosnanoj presudi. (Vii privredn sud, P. 3849/00) Kad zamenljive stvari (staklo) koje su predmet izvrenja nisu naene kod dunika sud e po predlogu poverioca naloiti duniku da poloi novana sredstva u sudski depozit radi nabavljanja stvari na drugoj strani. Nakon izvrene kupovine radi pokria poverilac je duan poloiti sudu raun, pa e izvrni sud dozvoliti izvrenje radi namirenja poverioca kako za nabavku kupljene stvari, tako i za trokove koje su nastali u vezi sa ovom kupovinom radi pokria. (Vii privredni sud, G. 6946/95)
- 103 -

367.

368.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Potraivanje utvreno izvrnom ispravom ne prestaje zbog otuenja stvari. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1181/88)

369.

NAIN SPROVOENJA IZVRENJA (lan 213. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Predaja nepokretnosti u dravinu poveriocu u izvrnom postupku vri se tako to se prethodno uklone stvari i udalje lica sa te nepokretnosti, pa se potom preda nepokretnost u dravinu poveriocu. (Okruni sud u Kraljevu, G. 770/90) Za prinudno ostvarenje zahteva drabenog kupca za iseljenje ranijeg vlasnika nije potrebna posebna izvrna isprava parninog suda, ve je dovoljno pravnosnano reenje o predaji nepokretnosti drabenom kupcu. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 55/89) Prilikom sprovoenja izvrnih radnji u postupku prinudnog iseljenja iz kupljenih prostorija, sve pokretne i druge stvari koje se imaju ukloniti iz prostorija imaju se predati izvreniku, odnosno odraslom lanu njegovog domainstva ili njegovom punomoniku. Ukoliko to nije mogue, sve stvari imaju se predati na uvanje drugom licu, na troak izvrenika. U protivnom svu nastalu tetu izvreniku naknadie traioci izvrenja. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1271/84) Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi predaje i ispranjenje nekretnine mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi nekretnina, a kad je u pitanju odluka privrednih sudova, onda takvo izvrenje sprovodi privredni sud na ijem podruju se nalazi nekretnina. (Vii privredni sud, P. 2755/81)

370.

371.

372.

373.

UKLANJANJE POKRETNIH STVARI (lan 214. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Povreda prava na dom u sm. l. 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima mogla se isticati samo u parninom postupku iz koga potie izvrna isprava a kojom je obavezan izvrni dunik na iseljenje iz zajednikog prostora. (Okruni sud u Niu, G. 1067/08 od 13. 02. 2008. godine)
- 104 -

374.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Duniku je prouzrkovana teta u postupku ispranjenja i predaje nekretnine (stana), kad su pokretne dunikove stvari ostavljene na ulici. Za tu tetu odgovara drutveno-politika zajednica na ijoj se teritoriji nalazi sud koji sprovodi to izvrenje, iako je dunik bio uredno pozvan i upozoren da e stan, ukoliko bude zakljuan, biti otvoren prisilnim putem, a stvari iznete na ulicu na rizik dunika. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2206/82)

375.

RADNJA KOJU MOE IZVRITI I DRUGO LICE (lan 218. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Izvrni dunik ima pravo da po izvrenoj radnji od strane drugog lica ili izvrnog poverioca, predloi donoenje konanog reenja o visini tih trokova, i u sluaju kad navedeni iznos nije poloen. (Okruni sud u Valjevu, G. 486/07)

376.

Nije podobna za izvrenje isprava koja kod otklanjanja nedostataka u graevinskim radovima nema opisa, koliine, vrste radova, kao i roka za njihovo ispunjenje. U takvom sluaju ne moe se ni obavezati dunik da deponuje odreeni iznos za otklanjanje nedostataka, poto ovakva isprava nije podobna za izvrenje. (Vii privredni sud, P. 3128/84)

377.

RADNJA KOJU MOE IZVRITI SAMO DUNIK (lan 219. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Delo nelojalne konkurencije utvrene u izvrnoj ispravi predstavlja radnju injenja, neinjenja ili trpljenja, koju moe da izvri smo dunik. (Vii trgovinski sud, I. 934/09) Kada je izvrnom ispravom izvrni dunik obavezan da preda lokal izvrnom poveriocu, tada je re o radnji koju moe izvriti samo dunik i izvrenje se sprovodi na osnovu l. 217. ZIP. (Okruni sud u Niu, G. 1591/08) Ako je po izvrnoj ispravi dunik duan da uini odreenu radnju koju umesto njega ne moe da uini drugo lice, sud e reenjem o izvrenju ostaviti duniku primeren rok za ispunjenje obaveze. (Okruni sud u Beogradu, G. 6098/96 od 18.06.1996. godine)
- 105 -

378. 379. 380.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

381.
Nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se reenjem o izvrenju istovremeno izrekne novana kazna duniku ako u odreenom roku ne ispini obavezu, kada - imajui u vidu prirodu izvrne isprave i inidbu - dunu inidbu moe izvriti druga osoba. U pitanju je proimeren rok za ispunjenje obaveze koji sud ostavlja duniku kada je po izvrnoj ispravi duan da uini odreenu radnju koju umesto njega ne moe uiniti druga osoba. U konkretnom sluaju u pitanju je izvrenje radnje (iznoenje i unoenje stvari, zaziivanje otvora) koja nije iskljuivo vezana linost dunika i koju moe izvriti druga osoba, te se stoga nisu stekli zakonom predvieni uslovi da se reenjem o dozvoli izvrenja istovremeno izrekne i novana kazna duniku ako u odreenom roku ne ispuni obavezu. (Okruni sud u Beogradu, G. 3593/85)

NEINJENJE I TRPLJENJE (lan 220. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Predlog za izvrenje mora da bude istovetan sa izvrnom ispravom u smislu oznaavanja stranaka, izvrne isprave, i obaveze izvrnog dunika, u predlogu treba da se navedu sredstva i predmet izvrenja i drugi podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja. Izvrenje sudskih odluka kojim je predvieno trpljenje ili neinjenje sprovodi se prema odredbama lana 217 ZIP-u, a u vezi l. 45. istog Zakona. Kada izvrni dunik ometa izvrnog poverioca u obavljanju neke radnje koju izvrni poverilac ima pravo da izvri u smislu izvrne isprave, jer je nelogino i neracionalno da prilikom svakog pokuaja izvrenja odreene radnje sud upuuje sudskog izvritelja na lice mesta kako bi se obezbedilo sprovoenje izvrenja. Radnja koju moe izvriti samo dunik jeste specifina radnja koja podrazumeva odreena lina svojstva izvrnog dunika, a sud izrie novanu kaznu izvrnom duniku uz prethodno ostavljanje roka da ispuni obavezu iz izvrne isprave. Nakon proteka roka koji je odredio izvrnom duniku za dobrovoljno ispunjenje obaveze, sud e pribei izricanju novane kazne. Sud po slubenoj dunosti sprovodi izvrenje reenja. U konkretnom sluaju izvrnom ispravom je izvrni dunik obavezan da trpi da izvrni poverilac na bivem pomonom, sada stambenom objektu izvede radove blie opisane u izvrnoj ispravi. Prema tome, i reenje o izvrenju, kao i predlog za izvrenje moraju da budu istovetni kao i izvrna isprava, pa se ne moe reenjem o o izvrenju izrei zabrana izvrnom duniku da odmah po pravnosnanosti reenja o izvrenju na bilo koji nain spreava ili ometa izvoenje ovh radova. Izvrni dunik je duan da trpi izvoenje ovih radova, a ako ove radove ometa izrei e mu se novana kazna u sm. l. 45. ZIP-u, i to u iznosu od 3000,00 do 150.000,00 dinara. Radovi koje reba da obavi izvrni poverilac, a na osnovu izvrne isprave, spadaju u radove za koje se ne izdaje odobrenje za izgradnju, u sm. l. 93. Zakona o planiranju i izgradnji, koji nosi naslov izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje odobrenje za izgradnju. Okolnost prijavljivanjaovih radova pre donoenja reenja o izvrenju ne utiu na odluku o predlogu za izvrenje. Izvrni poverilac nije duan da sudu, uz predlog za izvrenje dostavi i prijavu za izvo- 106 -

382.

IZVRENJE I OBEZBEENJE enje navedenih radova, jer odluka suda o predlogu za izvrenje ne zavisi od injenice da li je izvrni poverilac ove radove prijavio ili ne. Ukoliko postoji izvrna sudska odluka upravni organ ne moe da spreava izvrenje ove odluke, jer bi to predstavljalo meanje upravnog organa u rad suda, to je nedoputeno. (Reenje Okrunog suda u Poarevcu, G. 1343/09 od 17. 07. 2009. godine)

383.
Poverilac trai izvrenje zato to dunik svojim ponaanjem odbija da trpi i dozvoli da poverilac nesmetano koristi svoje pravo sezonske slubenosti. alba osnovano ukazuje da je u predlogu za izvrenje morala biti navedena radnja dunika koja je protivna izvrnoj ispravi, odnosno obavezi dunika iz izvrne isprave. Zato e prvostepeni sud u ponovnom postupku ispitati osnovanost predloga za izvrenje, tako to e utvrditi kako se dunik kritinom prilikom ponaao protivno obavezi i izvrne isprave, odnosno kakvo je kritinom prilikom bilo ponaanje dunika koje je spreilo poverioca da se slui svojim pravom slubenosti, tj. koju obavezu iz izvrnog naslova izvrni dunik nije izvrio u posmatrano vreme, odnosno na koji nain je dunik ometao poverioca u pravu prolaska. Takoe, prvostepen sud e u ponovnom postupku ispitati da li je tom prilikom poverilac eleo da se koristi pravom koje mu je ustanovljeno izvrnom ispravom ili je eleo da se koristi prolazom za koji nema pravo po izvrnoj ispravi. (Okruni sud u Valjevu, G. 1380/06 od 12. 09. 2006. godine)

PONOVNO SMETANJE DRAVINE (lan 222. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Izvrenja sudskih odluka kojim je predvieno trpljenje ili neinjenje na osnovu l. 218. st. 1. ZIP, sprovodi se prema odredbama l. 217. ZIP, a u vezi l. 45. istog zakona. Odredbom iz stava 1. l. 218. je propisano da na nain predvien u prethodnom l. tj. u l. 217. st. 1. ZIP, propisano da ako radnju utvrenu u izvrnoj ispravi moe obaviti samo izvrni dunik, sud e reenjem o izvrenju odrediti izvrnom duniku rok za ispunjenje obaveze i istovremeno izrei novanu kaznu iz l. 45. ovog zakona za sluaj da ne izvri obavezi, a po proteku roka ako izvrni dunik nije ispunio obavezu, sud e po slubenoj dunosti sprovesti reenje o izreenoj novanoj kazni. Shodno citiranoj odredbi l. 217. st. 1. ZIP, rok za ispunjenje obaveze uz izricanje novane kazne sadrane su u istom reenju suda, te nakon isteka roka i provere da li je izvrni dunik dobrovoljno postupao po izvrnoj ispravi, sud ukoliko utvrdi nije postupao po slubenoj dunosti sprovodi izvrenje o izreenoj novanoj kazni. Ovo podrazumeva da je izvrni poverilac duan da u inicijalnim predlogu za izvrenje predloi sredstvo izvrenja putem kojeg e se novana kazna naplaivati. Odredbom l. 45. st. 3.ZIP, propisano je da e pre izricanja novane kazne sud omoguiti izvrnom duniku da se izjasni, a po potrebi odrae i roite radi izvoenja dokaza shodno citiranoj odredbi l. 45. st. 3. ZIP, obavezna da dostava predloga za izvrenje izvrnom duniku, imajui u vidu zakonsku odredbu da mu se mora omoguiti izjanjenje pre izricanja novane kazne.
- 107 -

384.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Shodno citiranim odredbama, reenje o izvrenju pored toga to sadri obavezu izvrnog dunika na trpljenje, mora da sadri i novanu kaznu, tj. tim reenjem mora da se izrekne i novana kazna, te e sud sprovesti izvrenje o izreenoj novanoj kazni, ako izvrni dunik postupa suprotno obavezi trpljenja. U reenju mora biti navedeno kojim sredstvom e se naplatiti novana kazna, a pre izricanja novane kazne shodno l. 45. st. 3. ZIP, prvostepeni sud mora da predlog dostavi izvrnom duniku kako bi se izjasnio u vezi izreene novane kazne ili da odri roite u vezi toga, jer suprotno postupanje predstavlja bitnu povredu postupka iz l. 361. st. 2. ta. 7. ZPP, u vezi l. 27. ZIP. (Okruni sud u Poarevcu, G. br. 1829/09 od 21. 10. 2009. godine)

385.
Pravilno prvostepeni sud citira odredbu l. 78. st. 1. ZOSPO, po kojoj sud prua pravnu zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca. Meutim, prema l. 75. istog zakona svaki dralac stvari i prava ima pravo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine. U konkretnom sluaju radi se o ponovljenom smetanju. Svako ponovljeno smetanje poseda i stvari ili prava predstavlja poseban akt smetanja, pa je tuilac mogao u parnici P. br. 424/03 sve do zakljuenja glavne rasprave da podnese tubu, odnosno da prethodno podnetu tubu preinai isticanjem novih tubenih zahteva za utvrivanje ponovljenog smetanja poseda pod uslovom da je ouvan rok iz l. 77. ZOSPO. U spisima Optinskog suda P. 424/03 glavna rasprava je zakljuena dana 9. 12. 2004. godine, a tubom u ovoj parnici trai se zatita dravine od radnji koje su izvrene po zakljuenju glavne rasprave u prethodnoj parnici, dakle, 14. i 16. maj 2005. godine, ali pre pravnosnanosti prethodne odluke. Ovaj sud smatra da tuilac koji je u prethodnoj parnici mogao da postupa na napred oznaen nain odnosno da trai zatitu zbog ponovljenog smetanja stvari, isto to pravo ima i u novoj parnici i ne moe trpeti tetne posledice samo zbog toga to prethodna parnica nije pravnosnano okonana, a smetanje dravine je ponovljeno. Dakle, na potpuno i pravilno utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo, napred navedene odredbe ZOSPO., pa ovaj sud pri utvrenoj injenici da je tuilac jo u vreme podnoenja prve tube bio dralac nepokretnosti, odnosno prava slubenosti prolaza, da je tueni izvrio in oduzimanja odnosno uznemiravanja dravine, da tuilac nije propustio rok za dravinsku zatitu, prvostepeno reenje preinaio. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1933/07 od 8. 02. 2008. godine)

Pre podnoenja novog reenja o izvrenju na osnovu iste isprave, sud treba da utvrdi da li se radi o novoj radnji smetanja dravine, odnosno, da li je izvrni dunik posle sprovedenog izvrenja uinio novo smetanje, te da li se radnje smetanja dravine u sutini ne razlikuju od ranijeg smetanja. (Okruni sud u Niu, G. 1543/06)

386.

Prema stanju u spisima predmet tubenog zahteva je smetanje dravine koje je izvreno 4. 04. 2003. godine, na taj nain to je tueni kome je tuilja plaala za utroenu elektrinu energiju iskljuio tuilji dovod elektrine energije na sklopci koja se nalazi u baraci na oko 100 m od prostorija koje koristi tuilja i tako je onemoguio da mirno koristi elektrinu energiju.
- 108 -

387.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Prvostepeni sud je odbacio tubu protiv tuenog smatrajui da se radi o pravnosnano presuenoj stvari jer je izmeu tuilje i tuenog ve tekao postupak koji je okonan donoenjem reenja na osnovu priznanja 7. 10. 2002. godine kojim je utvreno da je tueni smetao tuilju u mirnom korienju elektrine energije tako to je 12. 8. 2002. godine iskljuio tuilji dovod elektrine energije na sklopci koja se nalazi u baraci na oko 100 m. od prostorija koje koristi tuilja sa porodicom i tako onemoguio tuilju da mirno koristi elektrinu energiju i naloio tuenom da uspostavi preanje stanje i ubudue se uzdri od ovakvog ili slinog smetanja pod pretnjom novanog kanjavanja i prinudnog izvrenja. Po oceni prvostepenog suda postoji identitet stranaka, identitet injeninog stanja i pravnog osnova kao i postavljenih tubenih zahteva, a bez znaaja je injenica to je smetanje poseda izvreno drugog dana 4. 04. 2003. godine. Po oceni Okrunog suda ne postoji identitet tubenih zahteva jer se radi o dva ivotna dogaaja koja su se desila na isti ili slian nain, izmeu istih uesnika ali u razliito vreme: prvo 12. 08. 2002. godine i drugi po navodima tube 4. 04. 2003. godine, to znai sa vremenskom distancom od oko 8 meseci i zbog razliitog vremena izvrenja smetanja ne moe se smatrati da postoji identitet tubenih zateva, zbog ega se ne moe prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da postoji identitet injeninog stanja postavljenog tubenog zahteva i pravnog osnova. Kako je dralac u ostvarenju dravinske zatite prema l. 77. ZOSPO, vezan za tano odreeni rok i sud shodno l. 78 istog zakona raspravlja samo o injenicama koje se tiu poslednjeg stanja dravine, to svako ponovno smetanje, pa bilo ono uinjeno na istovetan nain predstavlja poseban akt smetanja poseda i sud prua zatitu za svako izvreno smetanje. (Reenje Okrunog suda u Beogradu, G. 4872/03 od 12. 05. 2003. godine)

Izvrni sud e na predlog poverioca na osnovu iste izvrne isprave donesene u postupku za smetanje poseda po kojoj je izvrenje sprovedeno ili je dunik dobrovoljno ispunio svoju obavezu doneti novo reenje o izvrenju zbog ponovnog smetanja poseda ukoliko se isto u sutini ne razlikuje od ranijeg. (Okruni sud u Kraljevu, G. br. 30/95)

388.

Izvrni sud e na predlog poverioca na osnovu iste izvrne isprave donesene u postupku za smetanje poseda po kojoj je izvrenje sprovedeno ili je dunik dobrovoljno ispunio svoju obavezu doneti novo reenje o izvrenju zbog ponovnog smetanja poseda, ukoliko se isto u sutini ne razlikuje od ranijeg. (Okruni sud u Kraljevu, G. 30/95)

389.

Kod ponovljenog smetanja poseda poverilac mora podneti predlog za izvrenje, a ne moe podneti predlog za novano kanjavanje dunika. (Okruni sud u apcu, G. 90/80) Kod ponovnog smetanja poseda nema mesta izricanju novane kazne ukoliko se od dunika zahteva izvrenje radnje koju moe izvriti drugo lice. (Okruni sud u Niu, G. 3206/80)
- 109 -

390. 391.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

PRAVO NA NAKNADU TETE (lan 223. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Poverilac je u pravu da posle bezuspeno provedenog sudskog izvrenja za ispunjenje nenovane obaveze ostvaruje sva prava koja mu pripadaju prema duniku (po izvrnom postupku), pa i pravo da tubom trai naknadu nastale tete radi bezuspenog provedenog izvrenja. (Vrhovni privredni sud, Sl. 308/67)

392.

LEGITIMACIJA ZA PODNOENJE PREDLOGA (lan 225. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Iako je dolo do realizacije i predaje maloletnog deteta od strane izvrnog dunika izvrnom poveriocu, pa i do obustave postupka, ima mesta nastavljanju postupka izvrenja kada se ponovo maloletno dete nae kod izvrnog dunika. (Okruni sud u aku, G. 2210/08)

393.

NAIN IZVRENJA (lan 226. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Kada je sud u brakorazvodnoj parnici odluio da jedan roditelj vri roditeljsko pravo nad maloletnim detetom (dete povereno jednom roditelju na uvanje i vaspitanje) a dete se nalazi kod drugog roditelja, takva sudska odluka slui kao izvrna isprava za predaju deteta. (Okruni sud u Kraljevu, G. 876/08) ZATITA INTERESA DETETA (lan 227. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

394.

Zadatak suda u izvrenju sudske odluke o predaji deteta je da pri sprovoenju izvrenja u najveoj moguoj meri zatiti interes deteta, ali tako da se pravnosnana odluka mora izvriti. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 3738/08)
- 110 -

395.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

ODUZIMANJE DETETA I IZRICANJE KAZNI (lan 228. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Odbijanjem predaje maloletnog deteta majci po izvrnoj presudi i pored novanog kanjavanja u vie navrata i krivine osude zbog oduzimanja maloletnog lica, tuilac je doprineo da dete zaboravi majku pa je odlukom o izmeni odluke o poveravanju deteta tuiocu, pogreno primenjeno materijalno pravo. Osim starosti deteta, druge okolnosti se nisu izmenile, a odvajanje deteta od majke pogreno je ocenjeno da je u interesu deteta, jer se onemoguava emotivni i identifikacioni odnos majke i erke u ovom uzrastu, pa je zbog toga zbog pogrene primene materijalnog prava preinaena prvostepena presuda. (Okruni sud u Niu, G. 4553/07)

396.

Dunik koji je doveo maloletno dete u Centar za socijalni rad radi predaje poveriocu, a maloletno dete ne eli da poe kod majke, nije odbio da izvri svoju obavezu iz izvrne isprave ve ta obaveza nije izvrena zato to maloletnik nije hteo da pree kod majke, pa samim tim nema mesta izricanju novane kazne. (Okruni sud u Poarevcu, G. 907/98 od 5. 06. 1998. godine)

397.

SPROVOENJE IZVRENJA (lan 231. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Dunik koji je doveo mal. dete u Centar za socijalni rad radi predaje poveriocu, a mal. dete ne eli da pree kod majke, nije odbio da izvri svoju obavezu iz izvrne isprave, ve ta obaveza nije izvrena zato to maloletnik nije hteo da pree kod majke pa samim tim nema mesta izricanju novane kazne. (Okruni sud u Poarevcu, G. 907/98 od 5. 06. 1998. godine)

398.

SPROVOENJE IZVRENJA U SLUAJU UGROENOSTI DETETA (lan 232. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Prema licu koje vri nasilje u porodici sud moe, u sm. l. 198. Porodinog zakona, izrei meru zabrane stanovanja, pristupa i pribliavanja i daljeg uznemiravanja lana porodice, a sve u cilju prestanka ponaanja koje predstavlja nasilje u porodici. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 744709 od 1. 04. 2009. godine)
- 111 -

399.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

IZVRENJE RADI ODRAVANJA LINIH ODNOSA SA DETETOM (lan 234. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Ne postoji obaveza izvrnog suda da pre odreivanja izvrenja na osnovu presude kojom je ureen nain odravanja linih odnosa izmeu roditelja i mlt. deteta pribavlja nalaz i struno miljenje organa starateljstva ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodinim odnosima. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 1523/08)

400.

Pravilna je odluka kojom se konstatuje da su se stekli uslovi za izmenu prethodno odreenog modela vianja maloletnog deteta sa roditeljem sa kojim ne ivi, ako se ta odluka rukovodi injenicom najboljeg interesa deteta. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 154/07 od 1.02.2007. godine)

401.

Okolnost da u izreci presude, kojom se odreuje nain odravanja linih odnosa deteta sa roditeljem koji ne vri roditeljsko pravo (nije tano naveden datum kada e se ovo vianje odvijati) ne ini presudu nepodobnom za izvrenje, odnosno izreku ove presude nerazumljivom i nejasnom, ako je predmet izvrenja odrediv prema obrazloenju same presude, odnosno prema opepoznatim okolnostima ili injenicama, koje se mogu na lak i dostupan nain saznati. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 830/93)

402.

IZVRENJE RADI ZATITE OD NASILJA U PORODICI, ZATITE PRAVA DETETA I DRUGIH ODLUKA U VEZI SA PORODINIM ODNOSIMA (lan 235. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Sud je ovlaen da izda meru zatite od nasilja u porodici, i kada je nasilje izvreno prema vanbranom partneru, jer se prema Porodinom zakonu vanbrano dete i bivi vanbrani partneri smatraju lanovima porodice. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2665/07 od 18. 10. 2007. godine)

403.

MESNA NADLENOST (lan 236. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

- 112 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Neizvrenje pravnosnane presude vraanju radnika na rad je prekraj i krivno delo. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 696/96 od 27. 02. 1996. godine)

404.

ROK ZA PODNOENJE PREDLOGA ZA IZVRENJE (lan 237. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Rok za podnoenje predloga radi prinudnog izvrenja presude o vraanju radnika na rad koji poinje da tee prvog dana po isteku ostavljenog roka za dobrovoljno izvrenje (paricioni rok), je prekluzivnog karaktera i ne moe se menjati - produavati. (Okruni sud u Niu, G. 3122/07)

405.

NAIN SPROVOENJA IZVRENJA (lan 238. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Izvrenje po izvrnoj ispravi po kojoj je preduzee duno da radnika vrati na posao ili da mu ponovo poveri poslove koje je ranije obavljao sprovodi se izricanjem novane kazne preduzeu. (Okruni sud u Beograu, G. 308/97 od 16.04.1997. godine)

406.

Kada je dunik postupio po pravnosnanoj presudi i poverioca vratio na rad i rasporedio na poslove radnog mesta koje odgovara njegovoj strunoj spremi, znanju i sposobnostima, sa svim pravima po osnovu rada od dana prestanka radnog odnosa, odnosno privremenog udaljenja iz dela preduzea, a poverilac u izvrnom postupku trai da ga dunik vrati na ranije radno mesto efa radne jedinice, izvrni sud e u ponovnom postupku zakazati roite za raspravljanje o progovoru, s obzirom da je meu strankama sporno da li je postupljeno po izvrnom naslovu ili nije. (Okruni sud u Kosovskoj Mitrovici, G. 308/95 od 28.02.1996. godine)

407.

Ako je posle donoenja izvrne isprave, kojom je preduzeu naloeno da direktora vrati na isto radno mesto, direktoru istekao mandat na koji je izabran, izvrenje se moe sprovesti samo rasporeivanjem direktora na poslove koji odgovaraju njegovoj strunoj spremi, znanju i sposobnostima. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 16/96)
- 113 -

408.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Presuda kojom je obavezan tueni da radnika rasporedi na odreeno radno mesto, izvrava se kad dunik izvrnog poverioca rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj strunoj spremi i sposobnostima steenim radom. (Okruni sud u Beogradu, G. 290/95) Ako su nastupile okolnosti koje onemoguavaju ukljuivanje u proces rada, presuda o vraanju na rad se izvrava obezbeivanjem onih prava iz radnog odnosa koje bi radnik u tim okolnostima ostvarivao da nije bila doneta nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 439/93 od 25.02.1993. godine)

409.

410.

Donoenje odluke u preduzeu o upuivanju radnika na plaeno odsustvo ne predstavlja smetnju za izvrenje pravnosnane odluke o vraanju odreenog radnika na rad u to preduzee, a njegov dalji status moe biti reen posebnim reenjem po stupanju na rad. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 1562/92)

411.

Stareina organa u dravnoj upravi moe biti kanjen u izvrnom postupku zbog neizvrenja odluke o vraanju radnika na posao. (Okruni sud u Beogradu, G. 1031/83)

412.

NAKNADA IZGUBLJENE ZARADE U SLUAJU VRAANJA ZAPOSLENOG NA RAD (lan 239. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Ako izvrnom ispravom po kojoj je radna organizacija u obavezi da radnika vrati na poslove i radne zadatke njegovog ranijeg radnog mesta nije odlueno o naknadi izgubljene zarade, radnik koji zahteva povraaj na rad moe traiti da izvrni sud donese reenje do okonanja izvrnog postupka kojim se obavezuje radna organizacija da mu isplati odreeni iznos na ime zarade i to reenje ima dejstvo reenja o izvrenju. Ovakav zahtev radnika ne utie na njegovo pravo da svoje potraivanje naknade izgubljene zarade ostvaruje u postupku pred nadlenim sudom, a naroito ako je izvrni sud samo delimino usvojio njegov zahtev za isplatu naknade. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1185/94 od 26.12.1994. godine)

413.

Presuda kojom se potvruje postojanje radnog odnosa u preduzeu nalae da se radniku priznaju sva prava iz tog odnosa, podobna je za sudsko izvrenje. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 167/92)
- 114 -

414.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Kad sud u izvrnom postupku usvoji predlog za vraanje radnika na posao i po njegovom predlogu obavee organizaciju da mu isplati na ime linog dohotka iznose od pravnosnanosti presude do vraanja na posao, to ne spreava radnika da eventualno potraivanje linog dohotka po ovom osnovu, u delu koji nije obuhvaen reenjem izvrnog suda, ostvaruje u redovnoj parnici. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 614/92)

415.

Odluka suda kojom je naloeno donoenje reenja o linom dohotku usaglaenog sa optim aktom preduzea podobna je izvrna isprava. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1111/90)

416.

Radnik koji nije podneo izvrni predlog za vraanje na rad (a takav predlog se ne moe podneti jer nije pravnosnana presuda u delu kojim je presueno o njegovom vraanju na rad), ne moe postaviti zahtev za donoenje reenja kojim se odreuje preduzeu da je duno isplatiti mu na ime linog dohotka mesene iznose dospele od pravnosnanosti presude do ponovnog vraanja na rad. (Okruni sud u Varadinu, G. 619/81)

417.

MESNA NADLENOST (lan 240. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Neuredan je predlog za izvrenje radi deobe prodajom suvlasnike stvari u kojem nisu naznaeni suvlasniki delovi stranaka. (Okruni sud u Novom Sadu, G. 5969/07)

418.

FIZIKA DEOBA (lan 241. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Usmeni ugovor o deobi zajednike nepokretnosti ima pravno dejstvo kao pismeni ugovor, jer se deobom ne prenosi svojina, ve se samo utvruju odnosi meu zajedniarima pri razvrgnuu zajednice i odreuje ko je vlasnik na odreenim nepokretnostima. Ovde se ne prenosi vlasnitvo, jer su sunaslednici postali vlasnici na svakoj nepokretnosti i delovima istih momentom smrti ostavioca. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 79/00)
- 115 -

419.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

420.
Prvostepeni sud je bio duan da preko vetaka graevinske struke utvrdi da li je glavni objekat kua fiziki deljiva, a ne da utvruje trinu vrednost svih objekata kako glavnog tako i pomonih. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1711/96 od 23.04.1997. godine)

Izvrni sud u postupku fizike deobe stambene zgrade duan je da uputi stranku na parnicu kad zbog upravnih propisa o izgradnji samo izvrenje postane nedoputeno. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1263/95 od 16.10.1995. godine)

421.

Izvrni sud ne moe odrediti deobu zajednike stvari izmeu suvlasnika ako deoba nije predviena izvrnom ispravom. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 172/94)

422.

Fizika deoba je mogua samo i iskljuivo ako svaki deobniar dobije deo nepokretnosti - objekata koji predstavljaju posebnu graevinsku celinu, kao poseban stan. (Optinski sud u Negotinu, I. 146/90 od 15.03.1990. godine)

423.

Fizika deoba u izvrnom postupku mogua je uz neznatno umanjenje vrednosti stvari (predmeta deobe) kada je to neophodno za deobu. (Reenje Okrunog suda u Kraljevu, G. 1171/88 od 29.12.1988. godine)

424.

U sluaju kada je fizika deoba suvlasnikih zgrada mogua bez smanjenja njihove vrednosti, ispunjeni su zakonski uslovi za fiziku deobu. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 428/85)

425.

Nije se mogao voditi izvrni postupak radi deobe, jer izvrni naslov ne sadri takvu obavezu, pa poverilac deobu moe traiti u vanparninom postupku, ili izdejstvovati sudsku odluku o obavezi dunika da trpi deobu. (Okruni sud u Zrenjaninu, G. 1051/95 od 17 10.1996. godine)

426.

427.
Izvrna isprava koja ne predvia deobu zajednike stvari nije podobna za fiziku deobu. Izvrni sud je ovlaen samo da odlui o nainu deobe, da li e se deoba izvriti fiziki ili prodajom ako to nije predvieno izvrnom ispravom, iako se stranke o tome nisu sporazumele. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1408/93)
- 116 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Kupac dela nekretnina pre izvrene deobe, ako nije sunaslednik nema pravo da podnese predlog za fiziku deobu protiv ostalih naslednika. (Okruni sud u apcu, G. 133/80)

428.

Sporazum o deobi zajednike imovine u braku, koji su stranke zakljuile u sporu za razvod braka, unet u zapisnik o glavnoj raspravi koji su stranke potpisale, predstavlja punovaan ugovor o deobi zajednike imovine. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 427/76)

429.

DEOBA PRODAJOM (lan 242. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Deoba e se izvriti prodajom, ako se u izvrnom postupku utvrdi da fizika deoba nije mogua. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2818/97 od 10.12.1997. godine)

430. 431.

Deoba nepokretnosti u suvlasnitvu stranaka prodajom i podelom postignute cene sprovee se kad ona fiziki nije mogua. Na donoenje takve odluke nema uticaja nain korienja pre donoenja sudske odluke. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3706/92) Javna prodaja se moe izvriti tek poto se utvrdi da je fizika deoba nemogua sa svih njenih aspekata, u smislu pravnih pravila imovinskog prava, i ako sud ne odlui da stvar pripadne jednom suvlasniku uz naknadu drugim suvlasnicima protivvrednosti njegovih delova. (Okruni sud u Kraljevu, G. 1401/90)

432.

Ne moe se dozvoliti deoba nepokretnosti javnom prodajom bez pismenih dokaza o nepokretnosti i pravu svojine, poto ne bi omoguavala kupcu da stekne nepokretnost u svojinu. (Okruni sud u Beogradu, G. 62/86) Ne moe se odbiti predlog za deobu zajednike stvari prodajom zbog toga to poravnanjem na osnovu koga se trai deoba nije utvreno da stranke imaju pravo i na deobu prodajom. U konkretnom sluaju trai se deoba zajednike stvari na osnovu izvrne isprave - sudskog poravnanja. U takvom sluaju, deoba se ima izvriti prema pravnim pravilima vanparninog postupka.
- 117 -

433. 434.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Po pravnim pravilima vanparninog postupka deoba zajednike stvari vri se u sluajevima kada ne postoji izvrna isprava, a meu suvlasnicima nema spora o predmetu deobe i o veliini udela. Poto je reenjem utvreno da nema mesta fizikoj deobi, ima mesta da se deoba izvri prodajom kue u svemu po propisima ZIP-u. (Okruni sud u Niu, G. 867/81)

Uinjena je bitna povreda odredaba izvrnog postupka kad nepokretnost koja je predmet javne prodaje nije dosuena najboljem ponudiocu. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 188/78) Kad sud dozvoli da se u izvrnom postupku proda zajednika stvar traioca izvrenja i izvrenika radi civilne deobe te stvari, onda kao ponuai na toj licitaciji, pored ostalih lica, mogu uestvovati i trailac izvrenja i izvrenik. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 8/74) Razvrgnue imovinske zajednice putem javne drabe nema mesta, ako su suvlasnici meusobno izvrili podelu zgrade prema fizikim delovima i tako je koristili. (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 26/57)

435. 436.

437.

TROKOVI POSTUPKA (lan 243. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

438.
U postupku fizike deobe stvari svi uesnici, u pravilu, snose trokove postupka na jednake delove, u obraun potrebnih trokova ulaze ne samo trokovi predlagaa, ve i trokovi protivnika koji su u zajednikom interesu deobniara. (Okruni sud u Niu, G. 2437/84)

Kad se izvrenje sprovodi deobom zajednike stvari o trokovima postupka odluuje se reenjem o deobi, a ne reenjem o izvrenju. (Okruni sud u Svetozarevu, G. 1631/79)

439.

Trokove fizike deobe nepokretnosti duni su da snose svi uesnici srazmerno pripadajuim delovima, pa injenica da je jedan od uesnika svoj deo drao prema ranije faktikoj deobi i da nije traio deobu, nije razlog za oslobaanje od uea u trokovima deobe. (Okruni sud u Kragujevcu, G. 1335/78)
- 118 -

440.

IZVRENJE I OBEZBEENJE NAIN SPROVOENJA IZVRENJA (lan 245. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Na osnovu presude kojom je dunik obavezan na trpljenje uknjiba prava svojine na nepokretnosti, moe se zahtevati prinudno izvrenje i posle isteka roka od 10 godina iz l. 379. st. 1. ZOO, zato to se tu ne radi o potraivanju iz obligaciono-pravnih odnosa, nego o stvarnom pravu poverioca koje, kao apsolutno pravo, ne zastareva. (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 70/93) Privremena mera zabrana otuenja i optereenja nepokretnosti odreena i zabeleena u zemljinim knjigama, u sm. l. 268. st. 1. ta. 2. ZIP, radi obezbeenja nenovang potraivanja nije smetnja za dalje upise knjinih prava u pogledu nepokretnosti, koje su predmet ove zabrane, na osnovu dobrovoljnog raspolaganja dunika-prodavca. (Okruni sud u Subotici, G. 113/90) Da bi se dozvolio upis prava vlasnitva u zemljine i druge javne knjige na posebnom objektu potrebno je da se objekat vodi kao posebno zemljino-knjino telo kao i da je u momentu sticanja bio stambeni. (Okruni sud u Beogradu, G. 626/89) Nije dozvoljena revizija protiv pravnosnanog reenja donetog u postupku za upis prava na nepokretnostima u zemljine knjige na osnovu pravnosnane presude. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2475/88) Kada je upis prava svojine u zemljinoj knjizi izvren na osnovu pravnosnane odluke suda koja je kasnije, po izjavljenoj reviziji, ukinuta, nema mesta uspostavi ranijeg stanja u zemljinim knjigama bez brisovne izjave ili tzv. brisovne tube iz p. 68. biveg Zakona o zemljinim knjigama. (Vii sud u Subotici, G. 1335/88) Uknjibom se, kao vrstom upisa, definitivno stiu zemljinoknjina prava od trenutka podnetog zahteva, pa je stoga nuno da se sve potrebne isprave podnesu istovremeno sa zahtevom za uknjibu. Zbog toga se traena uknjiba ne moe izvriti na osnovu isprave priloene tek u albi protiv reenja kojim je odbijena molba za uknjibu prava svojine. (Vii sud u Novom Sadu, G. 1234/86) Uknjiba prava korienja na nepokretnosti koje je sudskom odlukom priznato poveriocu, vri se po odredbama ZIP, a ne podnoenjem zahteva zemljinoknjinom sudu radi uknjibe. (Vii sud u Novom Sadu, G. 1490/86)
- 119 -

441.

442.

443.

444.

445.

446.

447.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Sam upis, prilikom obnove zemljinih knjiga, bez valjanog osnova, nije dovoljan za sticanje prava korienja. (Vrhovn sud Vojvodine, P. 29/82) Pravo svojine na nepokretnostima stie se upisom u zemljinu knjigu, a ne zakljuenjem kupoprodajnog ugovora uz overu potpisa na ugovoru. Ugovor je pravni osnov sticanja (iustus titulus) i moe se traiti njegovo izvrenje. Za sticanje svojine potrebna je i uknjiba (modus acqurendi). (Vrhovni sud Vojvodine, Gzz. 21/81) Izvrenje radi nenovanog potraivanja (uknjiba prava slubenosti u zemljinim knjigama) moe se sprovesti i pre pravnosnanosti reenja o izvrenju. (VS. Novi Sad, G. 2633/80)

448. 449.

450.

POKRETANJE POSTUPKA (lan 257. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

451.
Predlog za odreivanje privremene mere obavezno sadri oznaenje potraivanja ije se obezbeenje trai, a ono moe biti novane i nenovane prirode. Od toga zavise i zakonski uslovi za njeno odreivanje. Iz obrazloenja: Radi raspravljanja o predlogu za odreivanje privremene mere, prvostepeni sud je zakazao roite nakon koga je doneo pobijano reenje - predlog je odbio, nalazei da nisu ispunjeni uslovi iz l. 293. i 296. Zakona o izvrenju i obezbeenju. Iz takvog obrazloenja prvostepenog suda proizilazi da je ocenu ispunjenosti uslova za odreivanje privremene mere raspravljao primenom odredbi o uslovima za odreivanje privremene mere za obezbeenje novanog potraivanja, iako to predlogom tuioca u tubi nije jasno naznaeno, suprotno lanu 257. stav 2. Istog Zakona. Ovom odredbom je predvieno da se u predlogu za obezbeenje navodi potraivanje ije se obezbeenje trai, zakonski razlozi za obezbeenje, injenice i dokazi iz kojih sud utvruje verovatnost postojanja zakonskih razloga za obezbeenje. Pri tome prvostepeni sud, obrazlaui da nije uinjena verovatnim injenica u vezi sa postojanjem uslova za odreivanje privremene mere, raspravlja da li, s obzirom na oblik proizvoda tuioca i proizvoda tuenog, postoji mogunost zabune u prometu. Iz toga bi proizalo da raspravlja uslove u vezi sa zahtevima tuioca koji nisu novane prirode. To reenje prvostepenog suda ini nejasnim i nerazumljivim, a na to se albom tuioca osnovano ukazuje. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 3399/2012(1) od 18.04.2012. godine)
- 120 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

U konkretnom sluaju sud nije obrazlagao niti uzeo u obzir prilikom odluivanja, da je tuilac u novopostavljenom predlogu za odreivanje privremene mere, izneo druge razloge, koji nisu bili navedeni u prvobitno postavljenom predlogu za odreivanje privremene mere koji je pravnosnano odbijen od strane suda, a to su razlozi da je tueni svojim ponaanjem onemoguio poslovanje drutva, te drutvu preti da stane sa poslovanjem zbog ega bi 67 zaposlenih radnika ostalo bez posla, jer je za donoenje svih bitnih odluka drutva, potrebna saglasnost oba lana drutva prema lanu 7. st. 1. i l. 3. st. 6. Aneksa Ugovora o izmenama i dopunama osnivakog akta drutva. Navedeno je da tueni kao manjinski vlasnik sa 20% udela u potpunosti onemoguava rad i upravljanje tuioca kao veinskog vlasnika sa 80% udela. Dakle, osnovano se u albi tuioca navodi da predlog za odreivanje privremene mere od 12. 11. 2009. godine sutinski drugaiji od istog predloga koji je sudu podnet prilikom podnoenja tube, jer su u novom predlogu izneti novi razlozi koji ranijim predlogom nisu obuhvaeni, a koje prvostepeni sud nije ni cenio, zbog ega je pogreno primenio odredbu l. 279. st. 1. Zakona o parninom postupku i pogreno postupio kada je odbacio predlog tuioca za odreivanje privremene mere. (Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 6788/2010 od 25. 02. 2010. godine)

452.

Ako poverilac predloi vie predmeta obezbeenja, sud e po slubenoj dunosti ili na predlog dunika ograniiti obezbeenje samo na one predmete koji su zavisno od visine potraivanja dovoljni za njegovo obezbeenje. (Vii privredni sud Srbije, P. 241/88)

453.

SREDSTVA OBEZBEENJA (lan 261. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Zalono pravo na nepokretnosti dunika kao sredstvo obezbeenja sud ne moe odrediti pod uslovima za odreivanje privremene mere, niti se privremena mera moe sastojati u konstituisanju zalonog prava koje je posebno sredstvo obezbeenja u odnosu na privremene mere. (Reenje Okrunog suda u Novom Sadu, G. 7454/06 od 3.01.2007. godine)

454.

REENJE O OBEZBEENJU (lan 263. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Obavezna sadrina predloga za obezbeenje je izmeu ostalog, navoenje potraivanja ije se obezbeenje trai, kako je to predvieno odredbama ZIP-u. Oznaavanje potraivanja ije se obez- 121 -

455.

IZVRENJE I OBEZBEENJE beenje trai omoguava sudu da oceni ispunjenost uslova za odreivanje privremene mere kao sredstva obezbeenja, a ako je predlog podnet pre pokretanja parninog postupka, omoguava i utvrivanje da li je predlaga podnetom tubom opravdao privremenu meru koja je odreena. (Vii trgovinski sud, P. 1257/08)

ROITE I SPORAZUM STRANAKA (lan 267. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Kada se izvrenje odreuje na osnovu l. 273. ZIP, odnos stranaka je regulisan njihovim sporazumom sa pravnom snagom sudskog poravnanja, u sm. l. 270. ZIP-a, zbog ega su irelevantni menini prigovori izdavaoca blanko solo menice, u izvrnom postupku izvrnog dunika, da je sa rauna avaliste, u izvrnom postupku izvrnog poverioca, Narodna banka Srbije, sprovela naplatu meninog iznosa po isteku roka vanosti ove menice, pa se neispunjenjem obaveze od strane izdavaoca ove menice na vraanje duga avalisti stekao uslov iz sporazuma stranaka za realizaciju hipoteke na odreenim nepokretnostima zalonog izvrnog dunika, blie odreenim u predmetnom sporazumu. (Okruni sud u Kraljevu, G. 2434/07)

456.

Sporazum stranaka sainjen pred izvrnim sudom radi zasnivanja zalonog prava, utvruje postojanje odreenog novanog duga, radi zasnivanja zalonog prava, ali ne konstituie obavezu plaanja, pa stoga ovaj sporazum ne predstavlja sudsko poravnanje, kao vrstu izvrne isprave. Ovo stoga, to se sporazumom samo utvruje saglasnost stranaka o postojanju odreenog novang potraivanja i vremenu njegovog dospea, sa ogranienim pravnim dejstvom - iskljuivo radi upisa zalonog prava na nepokretnosti izvrnog dunika. Stoga, kada se u postupku sprovoenja utvrdi da je vrednost nepokretnosti manja od utvrenog novanog potraivanja, te da izvrni poverilac ne moe u celini da namiri svoje utvreno novano potraivanje iz date nepokretnosti, izvrni poverilac nema zakonskih ovlaenja da promeni sredstvo izvrenja, radi potpunog namirenja, iz ega proizilazi da sporazum stranaka, sainjen pred izvrnim sudom, radi zasnivanja zalonog prava, ima samo snagu sudskog poravnanja, za odreeno zalono pravo na odreenoj nepokretnosti, radi namirenja utvrenog novanog potraivanja, ali ne predstavlja sudsko poravnanje kao vrstu izvrne isprave. (Vii trgovinski sud, P.8325/07)

457.

USLOVI ZASNIVANJA (lan 269. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Uknjibu zaloog prava na nepokretnosti u cilju obezbeenja poverioevog potraivanja po osnovu pravnosnane i izvrne presude sprovodi nadleni sud po l. 247. i 248. ZIP. (Okruni sud u Beogradu, G. 1900/85)
- 122 -

458.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

DEJSTVO UPISA (lan 271. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Dejstvo zabelebe pokretanja postupka za lienje poslovne sposobnosti vlasnika nepokretnosti prestaje bez obzira na to to zabeleba nije brisana po pravnosnanosti navedene odluke. (Vrhovni sud Srbije, G. 1207/76) Zabeleba parnice u zemljinim knjigama odreuje se na osnovu pravnih pravila biveg Zakona o zemljinim knjigama, i to l. 68. i 77. Prema tome, zabeleba parnice moe se odrediti: a) ako se tubom pobija neka uknjiba i trai povraaj preanjeg zemljinoknjinog stanja i b) ako se tubom trai utvrivanje vlasnitva po osnovu odraja. Pored toga, zabeleba se moe odrediti i ako se trai udeo u vlasnitvu nekretnina po osnovu zajednike imovine. (Vrhovni sud Srbije, Odeljenje u Novom Sadu, G. 1360/68)

459. 460.

USLOVI ZA ODREIVANJE PRETHODNE MERE (lan 276. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Prethodna mera radi osiguranja novanog potraivanja moe se odrediti i u sluaju kada je dunikov iro-raun blokiran. (Vii privredni sud Srbije, P. 1211/80) Prilikom izdavanja privremene naredbe radi obezbeenja novanog potraivanja nije dovoljno postojanje apstraktne mogunosti za osujeenje ili oteanje budue naplate potraivanja, ve je potrebno da ta mogunost bude i verovatna. (Vrhovni sud Vojvodine, G. 486/64)

461. 462.

PRETPOSTAVLJENA OPASNOST (lan 277. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Donoenju reenja o odreivanju prethodne mere u korist izvrnih poverilaca prethodi kumulativno ispunjenje oba uslova: postojanje domae odluke suda koja glasi iskljuivo na novano potraivanje, a koja nije postala pravnosnana ili nije postala izvrna i da izvrni poverilac uini
- 123 -

463.

IZVRENJE I OBEZBEENJE verovatnim opasnost da bi se bez tog obezbeenja osujetilo ili znatno otealo ostvarenje potraivanja; u nedostatku jednog od nevedenih uslova prethodna mera, kao sredstvo obezbeenja, se ne moe odrediti. U predlogu za odreivanje prethodne mere izvrni poverilac mora ukazati na konkretne radnje koje izvrni dunik preduzima prema svojoj imovini, a iz kojih radnji proizilazi da mu je cilj da izbegne izmirenje obaveze prema poveriocu koja je utvrena prvostepenom presudom, a kako bi uinio verovatnim opasnost osujeenja ili znatnog oteavanja ostvarenja potraivanja, ukoliko se radi o taksativno navedenim uslovima iz l. 283. st. 1. ta. 1-4. ZIP. Blokada iro-rauna izvrnog dunika u duem vremenskom periodu se ne moe kvalifikovati kao verovatna opasnost iz prethodnog stava. (Okruni sud u Kraljevu, G.1203/07) Izvrni sud e dozvoliti prethodnu meru ako domaa odluka nije postala pravnosnana, ako poverilac uini verovatnim opasnost da bi se bez tog obezbeenja osujetilo ili otealo ostvarenje potraivanja. Pretpostavlja se da ova opasnost postoji ukoliko je prethodna mera doneta na osnovu reenja o izvrenju donetog na osnovu menice. (Vii privredni sud Srbije, P. 1559/96)

464.

VRSTE PRETHODNIH MERA (lan 279. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Sud e usvojiti privremenu meru ukoliko tuioci uine verovatnim da bi za njih nastala nenaknadiva teta u sluaju da tuena predmetni stan proda treem licu. (Okruni sud u Beogradu, G. 10841/96 od 16.02.1997. godine)

465.

Postoji bojazan osujeenja i oteanja ostvarenja zahteva radi obezbeenja i u sluaju kada protivnik otuuje svoje line stvari. (Vrhovni sud Vojvodine, G. 206/59)

466.

KAD SE MOE ODREDITI PRIVREMENA MERA (lan 285. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

467.
Izreka reenja kojim se odreuje privremena mera mora sadrati navod da ono ima dejstvo pravnosnanog reenja o izvrenju.
- 124 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE Iz obrazloenja: Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, nisu ispunjeni uslovi za odluivanje o albi tuenog, izjavljenoj protiv prvostepene presude. Naime, tuilja je dana 23.11.2011. godine podnela prvostepenom sudu predlog za donoenje dopunskog reenja, jer u reenju kojim je odreena privremena mera, sadranom u stavu drugom izreke prvostepene presude, nije navedeno i da reenje kojim se odreuje privremena mera ima dejstvo pravnosnanog reenja o izvrenju, a u smislu odredbe lana 285. stav 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju. O tom predlogu je prvostepeni sud propustio da odlui. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 1337/2012 od 15.03.2012. godine)

Prema lanu 100. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP) podnesci moraju biti razumljivi i sadravati sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Pravilno je prvostepeni sud naao da podneti predlog za odreivanje privremene mere ima nedostataka koji onemoguavaju postupanje po istom. Tuilac je traio zabranu otuenja ili optereenja stana u B. Ul. P. Pri tome tuilac nije oznaio broj stana za koji trai odreivanje privremene mere niti je na bilo koji nain isti stan blie identifikovao. Posebno se ukazuje da tuilac uz predlog nije podneo dokaz o vlasnitvu tuenog nad predmetnim stanom niti bilo ta to bi omoguilo sudu da na pouzdan nain utvrdi za koji stan na datoj adresi je tuilac traio odreivanje privremene mere. Pravilno je prvostepeni sud naao da se radi o predlogu po kome se ne moe postupati. Odreivanje privremene mere zabranom otuenja ili optereenja nepokretnosti mogue je samo u situaciji potpune nesporne identifikacije predmeta na kome se trai odreivanje privremene mere. U suprotnom, rezultat je nerazumljiva odluka koja se ne moe sprovesti. Cenjeni su albeni navodi, ali injenica da je tueni registrovan na adresi na kojoj se nepokretnost nalazi nema uticaja jer ne doprinosi identifikaciji koja je neophodna u okviru postavljenog zahteva. Drugostepeni sud ukazuje na odredbu lana 187. ZPP u vezi sa lanom 27. Zakona o izvrnom postupku koji propisuje da tuba, a shodno tome predlog za privremenu meru, mora da sadri odreeni zahtev u pogledu glavne stvari, a to podrazumeva i tano odreenje stvari na koju se postavljeni zahtev odnosi. (Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 10040/2008(2) od 8.1.2009. godine)

468.

Izvrni sud je nadlean da odluuje po predlogu za odreivanje privremene mere ako drugi postupak nije pokrenut. (Okruni sud u Kraljevu, G. 956/08)

469.

Kada je tuilac kao nosilac stanarskog prava preneo pravo otkupa stana na svog sina, pravnog prethodnika tuenih koji je stan i otkupio po beneficiranim uslovima, tada se ne moe prihvatiti zakljuak prvostepenog suda iznet u obrazloenju reenja kojim je usvojena privremena mera i naloeno tuenicima iseljenje iz spornog stana. (Okruni sud u aku, G. 1735/07)
- 125 -

470.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Reenje o odreivanju privremene mere je uvek reenje o izvrenju koje se sprovodi u granicama odreenim tim reenjem bilo da se odreuje po odredbama ZIP-a, ili drugih zakona, bez obzira da li se privremena mera odreuje u izvrnom, parninom ili vanparninom postupku. Stoga dunik reenje o odreivanju privremene mere u parninom i vanparninom postupku moe pobijati samo prigovorom u tom postupku. alba dunika izjavljena protiv reenja o privremenoj meri ima se smatrati prigovorom. (Graansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije, zakljuak od 19.02.1996. godine)

471.

Reenjem kojim se odreuje privremena mera, odluuje se, ne samo o predlogu za odreivanje privremene mere, nego i njenom sprovoenju. (VPSS, P. 5653/95)

472.

UKIDANJE PRIVREMENE MERE (lan 291. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Prvostepeni sud ukida privremenu meru, odreenu prvostepenim reenjem od 25. 06. 2009. godine, sa obrazloenjem da su se stekli uslovi na osnovu lana 297. stav 2. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), jer su se okolnosti zbog kojih je privremena mera odreena docnije promenile, tako da ona nije vie potrebna. Ovlaenje izvrnog dunika da predloi ukidanje privremene mere zbog promenjenih okolnosti odnosi se na okolnosti u vezi sa postojanjem zakonskih pretpostavki za odreivanje privremene mere, koje su propisane u l. 299. do 302. ZIP. Dakle, kako je neizvesno da li su se promenile okolnosti u vezi postojanja potraivanja i prisustva opasnosti za osujeenje realizacije, pravilnost pobijanog reenja kojim je privremena mera ukinuta ne moe se sa sigurnou ispitati. U ponovnom postupku prvostepeni sud e ponovo odluiti o predlogu za meanje oznaenog pravnog lica kao i o predlogu za ukidanje predloene privremene mere, pri tome imajui u vidu napred navedene primedbe, u vezi sa primenom lana 208. Zakona o parninom postupku i lana 297. stav 2. ZIP." (Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 11839/2010(1) od 2.09.2010. godine)

473.

Prema odredbi lana 291. Zakona o izvrnom postupku, privremena mera se moe odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okonanju tih postupaka, sve dok izvrenje ne bude sprovedeno, a prema odredbi lana 296. stav 1. istog zakona u reenju kojim se odreuje privremena mera odredie se trajanje te privremene mere, pri emu ako je privremena mera odreena pre podnoenja tube ili pre pokretanja drugog postupka odredie se rok u kome poverilac mora podneti tubu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. Dalje, odredbom lana 302. stav 1. ZIP, propisano je da e se privremena mera i obezbeenje nenovanog potraivanja odrediti ako je izvrni poverilac uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e se ostvarenje potraivanja osujetiti ili znatno oteati.
- 126 -

474.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Prema stanju u spisima predmeta prvostepeni sud je tokom postupka utvrdio samo da su predlagai vlasnici predmetne ume u kojoj je sea vrena od strane protivnika predlagaa, pa je primenom lana 291. ZIP usvojio predloenu meru. Meutim, imajui u vidu napred citirane zakonske odredbe, prvostepeni sud je bio duan da utvrdi postojanje pravnog interesa predlagaa za usvajanje predloene privremene mere kao i vreme trajanja iste, odnosno rok u kome su predlagai duni da podnesu tubu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja te mere, a shodno lanu 296. ZIP. U svakom sluaju privremena mera kao sredstvo obezbeenja ne predstavlja samostalno pravno sredstvo koje je samo sebi cilj i svrha, ve je u vezi sa sporom koji je ve pokrenut ili e biti pokrenut, radi sudske zatite potraivanja koje se merom obezbeuje. (Reenje Vieg suda u Niu, G. 2759/2010 od 25.8.2010. godine)

Kada se privredni sud oglasi mesno nenadlenim za reavanje odreenog spora ukinue i reenje o odreivanju privremene mere, jer e o tome reavati nadleni sud. (Vii privredni sud, P. 4089/99 od 17. 12. 1999. godine)

475.

Privremena mera moe se ukinuti i pre odreenog vremena ako se u toku postupka promene okolnosti nastale posle njenog izdavanja. (Vii privredni sud, P. 6618/96) Sud e ukinuti privremenu meru i pre isteka vremena na koje je odreena, ako tuilac nije preduzeo radnje koje bi opravdale donetu privremenu meru. (Vii privreni sud, P. 6618/96)

476. 477.

Sud e ukinuti privremenu meru ukoliko nije opravdana podnoenjem tube. (Vii privredni sud, P. 7690/95)

478. 479.

Privremena mera zabrane otuenja i raspolaganja stanom je neizvriva ukoliko nema zemljinoknjinih podataka na osnovu kojih se moe izvriti takva zabeleba u pogledu identifikacije spornog stana. (Okruni sud u Beogradu, G. 5682/95)

NAKNADA TETE IZVRNOM DUNIKU (lan 292. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Primena odredbi Zakona o izvrnom postupku na osnovu kojeg je tuiocu protivtuenom dosuena naknada tete zbog neopravdano odreene privremene mere, ne podrazumeva i iskljuenje pra- 127 -

480.

IZVRENJE I OBEZBEENJE va na reviziju u sm. l. 12. st. 2. ZIP-u. U parninom postupku nema shodne primene ZIP, jer takva primena nije propisana ZPP-u, to je l. 27. ZIP-u propisano da se u postupku izvrenja i obezbeenja shodno primenjuju odredbe ZPP-u, ako izvrnim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno. Sledom reenog revizijski sud smatra suprotno rezonima niestepenih sudova reviziju tuioca-protivtuenog koja je kao nedozvoljena odbaena, dozvoljenom. (Vrhovni sud Srbije, Prev. 267/07 od 4.10.2007. godine)

USLOVI ZA ODREIVANJE PRIVREMENE MERE (lan 293. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

481.
Prema utvrenom injeninom stanju, reenjem prvostepenog suda od 14. 12. 2006. godine dozvoljeno je izvrenje po predlogu izvrnog poverioca na osnovu verodostojne isprave i to protiv izvrnog dunika A.A. i protiv B.B., kao solidarnog izvrnog dunika, a radi namirenja novanog potraivanja, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari. Prema stanju spisa predmeta namirenje potraivanja je pokuano prema izvrnom duniku A.A.i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje kod njega budu naene, meutim kako su pokuaji popisa, a kasnije i prodaje pokretnih stvari ostali bez uspeha, izvrni poverilac je predlogom od 12. 1. 2010. godine predloio da se izvrenje nastavi prema izvrnom duniku B.B., kao solidarnom duniku i to popisom i prodajom ve pomenutih motornih vozila. Podneskom od 11. 2. 2010. godine izvrni poverilac je predloio da se prema izvrnom duniku B.B. odredi privremena mera zabrane otuenja, optereenja predmetnih vozila. Nalazei da je izvrni poverilac uinio verovatnim postojanje novanog potraivanja kao i opasnost da e bez privremene mere izvrni dunik osujetiti ili znatno oteati naplatu potraivanja, time to e svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuiti, prikriti ili na drugi nain njima raspolagati, prvostepeni sud je o pomenutom predlogu izvrnog poverioca za odreivanje privremene mere, odluio kao u pobijanom reenju. Po nalaenju Vieg suda prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvreno injenino stanje pravilno primenio odredbe materijalnog prava. Prema odredbi iz lana 299. ZIP privremena mera za obezbeenje novanog potraivanja moe se odrediti ako je izvrni poverilac uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e bez takve mere izvrni dunik osujetiti ili znatno oteati naplatu potraivanja, time to e svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuiti, prikriti ili na drugi nain njima raspolagati. Izvrni poverilac ne mora dokazivati opasnost ako uini verovatnim da bi predloenom merom izvrni dunik mogao pretrpeti samo neznatnu tetu. Naime u konkretnom sluaju izvrni poverilac je svoje potraivanje uinio verovatnim. Namirenje istog pokuano je sprovoenjem izvrenja prema izvrnom duniku A.A. Potraivanje jo uvek nije naplaeno jer se oteano odvija popis i prodaja pokretnih stvari imenovanog. Zbog toga je, ali i zbog injenica da izvrni dunik B.B. koji je takoe kao solidarni dunik u obavezi da namiri potraivanje, a ne poseduje drugu imovinu osim predmetnih vozila, verovatna i opasnost od mogueg osujeenja namirenja potraivanja izvrnog poverioca. Pravilno cenei navedeno prvostepeni sud je pravilno odredio privremenu meru prema pomenutom B.B. kao solidarnom izvrnom
- 128 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE duniku i to meru zabrane otuenja i optereenja spornih vozila, tako da ove pokretne stvari, ostanu u dravini izvrnog dunika i da mera traje do popisa ovih pokretnosti u izvrnom postupku, ime je smanjena i mogunost tete za ovog izvrnog dunika zbog odreivanja privremene mere. (Reenje Vieg suda u Niu, G. 2080/2010 od 14.09.2010. godine)

Nema uslova za odluivanje o osnovanosti predloga za odreivanje privremene mere koji je podnet u tubi, ako je tuba nedozvoljena, nedoputena, a tubeni zahtev nemogu sa stanovita prinudnog izvrenja. I kada bi se takav tubeni zahtev usvojio prema stanovitu ovog suda, ostalo bi sporno u emu se sastoji obaveza tuenog, ta je njena konkretna sadrina, a samim tim bi ostalo neutvreno ta je tueni kao dunik duan da izvri dobrovoljno, u roku koji mu je sud odredio. Ako je to neutvreno, onda se ne zna ni ta tuilac u postupku prinudnog izvrenja, kao izvrni poverilac, moe traiti, kojim se sredstvom izvrenje sprovodi tako neodreena obaveza i kada se tueni na izvrenje tako nejasne obaveze moe prinuduti. (Vii trgovinski sud, P. 6196/08)

482.

Privremena mera koja je odreena radi obezbeenja prava na dravinu nema za cilj obezbeenje potraivanja ve obezbeenje prava, pa kao takvo ne predstavlja meru koja se prema l. 20 Zakona o privatizaciji, ne moe sprovesti. Predloenom privremenom merom ne trai se obezbeenje potraivanja (bilo novanog ili nenovanog) ve predloenom privremenom merom tuilac trai obezbeenje prava na dravinu, a to je predmet postavljenog tubenog zahteva. (Vii trgovinski sud, P. 7001/08) Kada je pravnosnanom presudom utvrena obaveza tuenika da tuiocima isplati zaostale zarade, a raun preduzea je due vreme u blokadi, tada ima mesta usvajanju privremene mere predloene od strane tuioca kojom se tueniku zabranjuje otuenje osnovnih sredstava - radnih maina. (Okruni sud u aku, G. 1209/05 od 13.10.2005. godine)

483.

484.

Kada je izvrni poverilac pokrenuo parnicu protiv izvrnog dunika radi naknade tete, nema uslova za usvajanje predloene privremene mere izvrnog poverioca radi obezbeenja novanih potraivanja, iznosa iz parnice za naknadu tete, zabranom raspolaganja izvrnog dunika novanim sredstvima na svom raunu, jer parnica nije pravnosnano okonana, a poverilac nije pruio dokaze da e dunik svojim aktivnim radnjama osujetiti ili znatno oteati naplatu potraivanja. (Okruni sud u aku, G. 1395/05 od 27.10.2005. godine)

485.

Nema mesta donoenju privremene mere zabrane protivniku predlagaa "Srbija ume" da izvri seu doznaenih stabala kada je protivnik doznaku izvrio prema svom planu u dravnoj umi, a predlaga je duan da prui dokaze da bi se usvajanjem privremene mere spreio nastanak nenadoknadive tete na strani poverioca. (Okruni sud u Novom Pazaru, G. 689/04 od 29.12.2004. godine)
- 129 -

486.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Ako sud odbaci tubu kao nedozvoljenu, logino je da odbaci i predlog za odreivanje privremene mere. (Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 1177/03 od 6.03.2003. godine)

487.

Privremena mera za obezbeenje novanog potraivanja moe se odrediti ako je poverilac uinio vervatnim postojanje potraivanje i opasnost da e bez takve mere dunik osujetiti ili znatno oteati naplatu potraivanja, time to e svoju imovinu, odnosno sredstva otuiti, prikriti ili na drugi nain njome raspolagati. (Okruni sud u Beogrdu, G. 1026/96) Privremenom merom ne moe se utvrivati postojanje novanog potraivanja. (Okruni sud u Beogradu, G. 8461/95 od 21.07.1995. godine)

488.

489. 490.

Nisu ispunjeni uslovi za odreivanje privremene mere koju je sud dozvolio samo zbog toga to dunik nije platio utueni iznos do dana raspravljanja, ve je potrebno da postoji subjektivna opasnost koja potie od samog dunika, da e svoju imovinu otuiti, prikriti ili na drugi nain njome raspolagati a sve u cilju osujeenja ili oteavanja naplate poverioevog potraivanja. (Vii privredi sud, P. 926/94) Da bi postojali uslovi za izdavanje privremene mere radi obezbeenja potraivanja, poverilac mora uiniti verovatnim opasnost da e bez predloene mere dunik osujetiti ili znatno oteati naplatu potraivanja. Poverilac je duan da ukae sudu na aktivne radnje odnosno propuste dunika koji ugroavaju naplatu potraivanja. Samo postojanje parnice u kojoj dunik istie nedostatak pasivne legitimacije ne predstavlja takvu opasnost zbog kojeg bi sud mogao samo iz tog razloga da usvoji predloenu privremenu meru. (Vii privredni sud, P. 894/94) Sud ne moe izdati privremenu meru zabrane naplate po akceptnom nalogu, jer je bitna pretpostavka za odreivanje privremene mere za obezbeenje novanog potraivanja da postoji potraivanje koje se osporava. (Vii privredni sud Srbije, P. 5912/91) Sud moe usvojiti predlog za izdavanje privremene mere radi obezbeenja novanog potraivanja samo ako utvrdi da dunik u konkretnim radnjama, odnosno propustima, nastoji da osujeti ili znatno otea naplatu potraivanja poverioca. Za ovakvo utvrivanje nije dovoljna samo okolnost da je dunik prezaduen odnosno trajnije nelikvidan ili da izvrenje zahteva vie poverilaca. (Zakljuak br. 10/88 sa savetovanja graanskih graanskoprivrednih odeljenja Saveznog suda i drugih sudova od 1. i 2.06.1988. godine)
- 130 -

491.

492.

493.

IZVRENJE I OBEZBEENJE

494.
Da bi se po predlogu stranke mogla izdati privremena naredba radi obezbeenja novane trabine, neophodno je da predlaga uini verovatnim postojanje te trabine, i postojanje aktivnih delatnosti protivnika predlagaa, uperenih na osujeenje ili znatno oteavanje naplate. Pored toga, potrebno je da predlaga o postojanju te trabine ve vodi parnicu, ili namerava da je povede i da je tubeni zahtev u toj parnici usmeren na isplatu novane trabine, ije se obezbeenje trai. (Savezni sud, Gzs. 13/77)

VRSTE PRIVREMENIH MERA (lan 294. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

495.
Kada je parninom tubom predloeno usvajanje privremene mere da se tueniku zabrani otuenje taksativno navedene imovine tuba je podneta 25. 1. 2001. godine, a dokazima se utvrdi da je tuenik navedene nepokretnosti otuio overenim ugovorom o kupoprodaji od 3. 08. 2000. godine, to je pravilno reenje prvostepenog suda o odbijanju predloene privremene mere, jer je ista postala bespredmetna u momentu podnoenja tube. (Okruni sud u aku, G. 12433/05 od 16.10.2005. godine)

496.
Kada je tuilja tubom traila svojinski udeo od 1/2 na imovini po osnovu brane tekovine, tada ima mesta usvajanju privremene mere radi obezbeenja nenovanog potraivanja, pa se tueniku zabranjuje otuenje ili optereenje predmetne imovine u delu od 1/2. (Okruni sud u aku, G. 1145/05 od 27.09.2005. godine)

497.
Kada postoji pravnosnana presuda kojom je pravni prethodnik tuenog duan tuiocu navedeni novani iznos, a potom je svoju nepokretnost poklonio deci - tuenicima na osnovu overenog ugovora, pa tuenici nakon toga oglase prodaju svojih parcela, tuilac je kao poverilac uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e potraivanje osujetiti oglaavanjem prodaje imovine od strane tuenih, stoga je osnovano usvajanje privremene mere. (Okruni sud u aku, G. 1134/04)

498.
Postojanje zabelebe zabrane otuenja i optereenja odreene nepokretnosti do okonanja parnice, predstavlja smetnju za uknjibu prava svojine u korist novog vlasnika do okonanja te parnice. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2515/95)
- 131 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

USLOVI ZA ODREIVANJE PRIVREMENE MERE (lan 296. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Ako prvostepeni sud svojim reenjem usvoji predlog tuioca za privremenu meru, tako da tueniku zabranjuje ulazak u parcelu, potrebno je da se utvrdi da li postoji hitna opasnost protivpravnog oteenja ili spreavanja nasilja, ili otklanjanja nenadoknadive tete i da li je tuilac uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e se ostvarenje potraivanja osujetiti ili znatno oteati. Osporenim reenjem odbijen je predlog za odreivanje privremene mere kojim je traeno da se zabrani tuenom da ulazi i vri bilo kakve radnje na parceli tuioca. Odredbom lana 449. Zakona o parnikom postupku (dalje: ZPP) izriito je predvieno da u toku postupka po slubenoj dunosti sud moe i bez sasluanja parnine stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvrnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti, protiv pravnog oteenja ili spreavanja nasilja, ili otklanjanja nenadoknadive tete. U konkretnom sluaju prvostepeni sud ne utvruje da li postoji ili ne postoji hitna opasnost, koja je uslov za primenu odredbe lana 449. ZPP odnosno za odluku o privremenoj meri u sporu za smetanje poseda. Odredbom lana 302. Zakona o izvrnom postupku predvieno je da se radi obezbeenja nenovanog potraivanja mogu odrediti privremene mere ako je izvrni poverilac uinio verovatnim postojanje tog potraivanja i opasnost da e se ostvarivanje potraivanja osujetiti ili znatno oteati. U konkretnom sluaju prvostepeni sud ne utvruje koje je to potraivanje koje se privremenom merom titi, i da li je tuilac uinio verovatnim postojanje tog potraivanja, da li postoji opasnost da e se ostvarivanje potraivanja osujetiti ili znatno oteati i na koji nain. Stavom dva istog lana predvieno je da se privremena mera moe odrediti i kad izvrni poverilac uini verovatnim da je mera potrebna da bi se spreila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive tete, a prvostepeni sud u obrazloenju osporenog reenja u tom smislu ne daje nikakve razloge. Kako su ovo odlune injenice u ovoj pravnoj stvari, a kako ih prvostepeni sud nije utvrdio niti dao razloge u svojoj odluci to se osporeno reenje nije moglo ispitati i moralo je biti ukinuto. (Reenje Vieg suda u aku, G. 340/2010 od 10.03.2010. godine)

499.

Ukoliko tuilac nije uinio verovatnim postojanje svog nenovanog potraivanja, niti je uinio verovatnim da e tuena preduzeti radnje otuenja i optereenja nepokretnosti, odnosno ispoljavanje takve namere tuene koja bi ukazivala na verovatnost opasnosti da e potraivanje biti osujeeno ili znatno oteano, onda nisu ispunjeni propisani uslovi za izricanje privremene mere u parnici radi pobijanja dunikovih pravnih radnji. Oalbenim reenjem odbijena je predloena privremena mera kojom je tuilac traio da se tuenoj zabrani otuenje i optereenje jednog dvosobnog stana preureenog u poslovni prostor, koji se nalazi u prizemlju stambene zgrade u U., ul. T. S. S. br. ..., na kat. parceli ... KO U. Protiv ovog reenja albu je blagovremeno, preko svog punomonika, uloio tuilac, pobijajui isto iz svih zakonom predvienih razloga, s predlogom da se ukine i predmet vrati na ponovno odluivanje prvostepenom sudu. Ispitujui oalbeno reenje, navode albe i sve spise predmeta u smislu
- 132 -

500.

IZVRENJE I OBEZBEENJE lana 388. a u vezi lana 372. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), Vii sud je naao da je alba neosnovana. Pravilno je prvostepeni sud postupio donosei oalbenu odluku, pri emu je imao u vidu da nisu ispunjeni uslovi za usvajanje predloene privremene mere, a koji su propisani u lanu 302. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP), pa su za donetu odluku dati dovoljni i jasni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud. Sutina albe je u tome da tuilac smatra da su bili ispunjeni svi uslovi za izdavanje privremene mere i da je prvostepeni sud pogreno primenio odredbu lana 302. ZIP, jer je tuilac uinio verovatnim svoje potraivanje i nastanak nenadoknadive tete zbog mogunosti raspolaganja i optereenja nepokretnosti od strane tuene. Ovi albeni navodi ne mogu se prihvatiti, s obzirom da tuilac nije uinio verovatnim svoje potraivanje. Naime, on svoje potraivanje zasniva na potraivanju o kome jo nije odlueno u parnici u kojoj e se raspraviti o osnovanosti njegovog zahteva. Pored navedenog, tuilac nije uinio verovatnim ni da e tuena preduzeti radnje otuenja i optereenja nepokretnosti. Niti jednim pruenim dokazom uz tubu i predloenu privremenu meru nije uinio verovatnim ispoljavanje takve namere tuene koja bi ukazivala na verovatnost opasnosti da e potraivanje biti osujeeno ili znatno oteano. Cenjeni su i ostali albeni navodi i isti ne dovode u sumnju pravilnost donete odluke, pa je, shodno lanu 387. stav 1. taka 2) ZPP, odlueno kao u izreci. (Reenje Vieg suda u Uicu, G. 493/2010 od 17.3.2010. godine) 5) Imajui u vidu da je, shodno iznetom, podneskom od 11.5.2009. godine izvrni poverilac predlaga definisao potraivanje iju zatitu, odnosno obezbeenje trai predloenom privremenom merom kao novano potraivanje na ime naknade tete, to je pravilno prvostepeni sud ispunjenost uslova za odreivanje privremene mere cenio prema odredbama lana 299. Zakona o izvrnom postupku (dalje: ZIP). Prema odredbama navedenog zakona privremena mera za obezbeenje novanog potraivanja moe se odrediti ako izvrni poverilac uini verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e bez takve mere izvrni dunik osujetiti ili znatno oteati naplatu potraivanja time to e svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuiti, prikriti ili na drugi nain njima raspolagati. Ukazano je da izvrni poverilac ne mora dokazivati opasnost ako uini verovatnim da bi predloenom privremenom merom izvrni dunik mogao pretrpeti samo neznatnu tetu. Navedenim lanom definisane su i situacije u kojima se prema samom zakonu smatra da opasnost postoji. Imajui u vidu citiranu normu, pravilno prvostepeni sud, po uvidu u ugovore koji su osnov tuenikovog postupanja, nalazi da tuilac nije uinio verovatnim svoje potraivanje po osnovu privremene mere prouzrokovane izvrenjem obaveze iz navedenih ugovora, te da stoga nije ispunjen uslov iz lana 299. stav 1. ZIP, koji je neophodan za odreivanje predloene privremene mere radi obezbeenja novanog potraivanja. Uvidom u Ugovor o preuzimanju duga od 4.9.2007. godine, Ugovor o dugoronom kreditu br. 259/07 od 18.7.2007. godine, dopise od 6.3.2009. godine i 11.3.2009. godine, kao i u Ugovor o preuzimanju duga br. 280107 od 28.1.2007. godine, i njihovom ocenom, prvostepeni sud je pravilno naao da u ovoj fazi postupka tuilac nije uinio verovatnim da je naplata sredstava od strane tuenog sa rauna tuioca izvrena bez pravnog osnova, te da je stoga osnovano njegovo potraivanje za naknadu tete prouzrokovane takvim postupanjem tuenog. Pored navedenog, privremena mera koja je predloena, a kojom bi se tuenom zabranila dalja naplata sa tekueg rauna tuioca i naloila momentalna deblokada rauna, ne obezbeuje novano potraivanje tuioca na ime naknade tete, jer sama privremena mera koja je adekvatna za obezbeenje novanog potraivanja na ime naknade tete mora biti usmerena na imovinu samog dunika, od- 133 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE nosno protivnika predlagaa, a po svojoj prirodi mora biti takva da spreava osujeenje ili oteavanje izvrenja tuioevog potraivanja na ime naknade tete njenim umanjenjem. Konkretna predloena privremena mera zabrane daljeg naplaivanja sa rauna i nalaganje tuenom da deblokira raun tuenog usmerena je zapravo na sredstva samog tuenog, koja su na raunu kod tuioca, a to ukazuje da se takvom predloenom privremenom merom ne obezbeuje novano potraivanje tuioca prema tuenom na ime naknade tete. Pored toga, pravilno utvruje prvostepeni sud da predlaga nije ni dokazao da je sama blokada nastupila usled neosnovane naplate sa rauna tuioca koji se vodi kod tuenog, jer blokada moe uslediti i iz drugih razloga, odnosno zbog prinudne naplate po izvrnim ispravama, naplate po menicama ili iz drugih razloga. (Presuda Vieg trgovinskog suda, I. 1754/2009 od 2.7.2009. godine) Iz spisa proizilazi da su stranke suvlasnici na navedenom objektu, u delu od po jedne polovine, s obzirom da su zakonski naslednici pokojnog. Stoga je u pogledu tuioca prvostepeni sud pravilno zakljuio da je uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e se ostvarenje potraivanja osujetiti ili znatno oteati, odnosno injenicu da se korienjem tog stana i izdavanjem treim licima u zakup od strane tuenog, tuiocu ini teta. Stoga po nalaenju drugostepenog suda, ima osnova za usvajanje privremene mere sa napred navedenom sadrinom. (Okruni sud u aku, G. 576/08 od 26.03.2008. godine) U sluaju da se privremena mera trai pre pokretanja parninog postupka, sud mora pouzdano utvrditi koje potraivanje predlaga ima - novano ili nenovano (menica ili hartija od vrednosti) i isto tako da li su ispunjeni zakonski uslovi za odreivanje privremene mere. Ako je predlog neuredan, sud e predlagaa pozvati da ga uredi, prui dokaze, a po potrebi sluaja zakazati i roite o predlogu na koji e pozvati obe strane i dati im priliku da iznesu svoje argumente, pa e na osnovu utvrenog injeninog stanja doneti odluku. (Reenje Vieg trgovinskog suda, G. 1108/07 od 9.04.2007. godine) Oduzimanjem od izvrnog dunika i poveravanjem pokretne stvari na uvanje izvrnom poveriocu kao privremenom merom radi obezbeenja nenovanog potraivanja, ne iscrpljuje se tubeni zahtev za predaju individualno odreene stvari. (Okruni sud u Valjevu, G. 1430/07) Privremena mera zabrana realizacije menice u pogledu koje je tuilac menini dunik, a tueni menini poverilac, ne moe se odrediti kada je u pitanju obezbeenje novanog potraivanja, ve samo radi obezbeenja nenovanog potraivanja - zahtev za povraaj menice, pod uslovom da menini dunik dokae da je menica zloupotrebljena od strane meninog poverioca. (Vii trgovinski sud, P. 724/07 od 30.01.2007. godine)

501.

502.

503.

504.

U parnicama sa zahtevom za utvrenje vlasnitva na odreenoj nepokretnosti i njeno izluenje iz steajne mase steajnog dunika koje pokree izluni poverilac koji svoje pravo nije mogao da
- 134 -

505.

IZVRENJE I OBEZBEENJE ostvari u steaju jer mu je zahtev za predaju stvari odbijen, moe se odrediti privremena mera zabrane otuenja te nepokretnosti ukoliko sud oceni da su ispunjeni uslovi iz ZIP-u, za odreenje mere radi obezbeenja nenovanog potraivanja. (Vii trgovinski sud, P. 3214/07 od 12.04.2007. godine)

Ima mesta usvajanju privremene mere izvrnog poverioca protiv izvrnog dunika kojom mu se zabranjuje izvoenje bilo kakvih radova na predmetnoj stambenoj zgradi... Tako izvrni dunik nije dobio predlog za izvrenje, jer je izvrni poverilac uinio verovatnim postojanje svog potraivanja na osnovu ugovora doivotnom izdravanju, a izvrni dunik je zapoeo graevinske radove na stambenoj zgradi. Bez uticaja su navodi u albi izvrnog dunika da se sada vodi parnica radi ponitaja ugovora o doivotnom izdravanju, s obzirom da ugovor jo uvek postoji i proizvodi pravno dejstvo, dok se suprotno ne utvrdi presudom. Reenjem Optinskog suda usvojena je privremena mera izvrnog poverioca pa se zabranjuje izvrnom duniku da preduzima bilo kakve radnje na stambenoj zgradi koja se sastoji.. Na osnovu izvedenih dokaza koje je prvostepeni sud cenio, a pre svega overenog ugovora o doivotnom izdravanju kao i druge spise, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da su ispunjeni uslovi iz l. 302 (sada l. 298) ZIP-u, jer je izvrni poverilac uinio verovatnim postojanje potraivanja, odnosno njenog prava svojine i korienja predmetne nepokretnosti. Verovatnost tog prava proizilazi iz ugovora o doivotnom izdravanju. Ponaanje izvrnog dunika prema slubenom licu ukazuje na postojanje opasnosti da e se ostvarenje potraivanja izvrnog poverioca osujetiti, odnosno znatno oteati pa stoga pravilno prvostepeni sud usvaja predloenu privremenu meru. (Reenje Okrunog suda u aku, G. 958/06 od 12.06.2006. godine) Sud nije nadlean da reava o predlogu za izdavanje privremene mere pre pokretanja postupka, radi zatite prava na eksploataciju podzemne mineralizovane termalne vode, steenog u upravnom postupku, koje je ugroeno donoenjem odluke drugog upravnog organa. (Okruni sud u Valjevu, G. 1667/06) Sud nee odrediti privremenu meru obezbeenja nenovanog potraivanja ukoliko izvrni poverilac nije uinio verovatnim svoje nenovano potraivanje, jer bi odreivanje predloene privremene mere bilo prejudiciranje neke budue odluke suda povodom eventualne tube izvrnog poverioca prema izvrnom duniku vezane za raskid ugovora zbog neispunjenja ili naknade tete, jer bi usvajanjem predloga pre dospelosti obaveze izvrnog dunika za zavretak radova, sud praktino svojom odlukom doveo do raskida ugovora i onemoguio izvrnog dunika da ispuni svoju ugvornu obavezu Reenjem Trgovinskog suda u Beogradu sud je odbio predlog za odreivanje privremene mere obezbeenja nenovanog potraivanja nalogom izvrnom duniku da se zabrani ulazak na gradilite i da se obavee da isto isprazni od lica i stvari i da se gradilite poveri treem licu na uvanje do reavanja spornog odnosa te da se izvrnom duniku zabrani otuenje i optereenje nepokretosti u izgradnji do okonanja i reavanja spornog odnosa. Protiv citiranog reenja izvrni poverilac je blagovremeno uloio albu napadajui doneto reenje iz svih albenih razloga sa predlogom da Vii trgovinski sud oalbeno reenje preinai tako da e odrediti predloenu privremenu meru ili da napadnuto reenje ukine i vrati na ponovno odluivanje.
- 135 -

506.

507.

508.

IZVRENJE I OBEZBEENJE Vii trgovinski sud je ispitao pobijano reenje u granicama albe a na osnovu lana 372. u vezi sa lanom 388. Zakona o parninom postupku i lana 27. Zakona o izvrnom postupku, pa nalazi da alba tuenog nije osnovana. Izvrni poverilac je podneo predlog za odreivanje privremene mere obezbeenja potraivanja poverioca koji predlog zasniva na injenicama da je kao investitor sa izvrnim dunikom zakljuio ugovor o zajednikoj izgradnji stambenog objekta prema kom ugovoru je izvrni dunik kao izvoa radova bio u obavezi da zavri kompletne radove na objektu prema projektnoj dokumentaciji u roku od dve godine od dana dobijanja graevinske dozvole. Pri emu su se ugovorom opredelili da izvrnom duniku na ime uloenog rada i materijala pripada polovina izgraenog prostora, odnosno prema projektu lamela 1, dok izvrni poverilac dobija na ime svog dela lamelu 2, nakon ega je poverilac rasprodao svoj deo stanova u izgradnji u lameli 2, sa obavezom da u roku preda svojim kupcima stanove po sistemu "klju u ruke". Meutim, u kontroli izvrenja ugovornih obaveza izvrnog dunika poverilac je naao da isti ne potuje dinamiku izvoenja radova i da je do podnoenja zahteva zavrio za L1 65% radova, a za L-2 38% radova to ukazuje da ugovornu odredbu o zavretku radova izvrni dunik nee moi ispotovati pa predlae da sud odredi predloenu privremenu meru koje navode je poverilac dokumentovao projektnom dokumentacijom, dozvolama za gradnju, ugovorom zakljuenim izmeu stranaka, predlogom za obezbeenje dokaza i zapisnikom o izvrenoj terenskoj kontroli. Izvrni dunik se protivio takvom predlogu iz razloga to je predlog preuranjen jer obaveza izvrnog dunika jo nije dospela, da je poverilac kao insvestitor kasnio 18 meseci sa obezbeenjem isporuke elektrine energije to je uticalo na kanjenje u izvoenju radova, kao i izmene projektne dokumentacije u toku radova po zahtevu investitora zbog ega je svojim dopisom kao izvoa radova traio od poverioca produetak roka za zavretak radova. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je pravilno primenjujui odredbu lana 302. ZIP, naao da se nisu stekli zakonski uslovi za odreivanje predloene privremene mere jer poverilac nije uinio verovatnim svoje nenovano potraivanje jer iz injenica na koje su u ovoj fazi postupka ukazale stranke i podneta dokumentacija prvostpeni sud je izveo pravilan zakljuek da nenovano potraivanje izvrnog poverioca za predajom svog dela izgraenih stanova u L-2 prema zakljuenom ugovoru o zajednikoj izgradnji izmeu stranaka jo nije dospelo imajui u vidu odredbe lana 4. st. 1. i 2. navedenog ugovora, kao i nesporne injenice izmeu stranaka vezane za dostavu izvoau graevinske dozvole, izmene projekta tokom izvoenja radova i kanjenje investitora u obezbeenju elektrine energije za gradilite, kao i da bi odreivanje predloene privremene mere bilo prejudiciranje neke budue odluke suda povodom eventualne tube izvrnog poverioca prema izvrnom duniku vezane za raskid ugovora zbog neispunjenja ili naknade tete, jer bi usvajanjem predloga pre dospelosti obaveze izvrnog dunika za zavretak radova, praktino sud svojom odlukom doveo do raskida ugovora i onemoguio izvrnog dunika da ispuni svoju ugovornu obavezu. Pozivanje izvrnog poverioca da je prvostpeni sud pogreno utvrdio injenino stanje je neosnovano, jer se prvostepeni sud nije bavio utvrivajem injenica, ve iskljuivo ocenjivao iznete dokaze u pravcu ispunjenosti uslova za odreivanje predloene privremene mere, pa su irelevantni navodi albe o osporavanju sadrine zapisnika i prueni dokazi u tom pravcu, kao i dokazi u pravcu dokazivanja stepena zavrenosti radova na gradilitu, jer je pravilno prvostpeni sud utvrdio da rok za zavretak radova nije dospeo, kao i da je meu strankama sporno kad dospeva obaveza izvrnog dunika imajui u vidu odredbu ugovora, a vezano za nastupanje uslova za produenje roka za izvoenje radova, pa imajui isto u vidu i pozivanje izvrnog poverioca na odredbu lana 302. stav 2. ZIP je irelevantno, jer primena te odredbe pretpostavlja da je izvrni poverilac uinio verovatnim svoje nenovano potraivanje to u ovom predmetu nije sluaj, pa je imajui isto u vidu sud na osnovu lana 387. ZPP doneo odluku kao u dispozitivu reenja. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda u Beogradu, P. br. 9272/05 od 12.09.2005. godine)
- 136 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Za izdavanje privremene mere obezbeenja nenovanog potraivanja dovoljno je da postoji objektivna opasnost da e se ostvarenje potraivanja osujetiti ili znatno oteati, koja ne mora da bude povezana sa ponaanjem dunika. (Vii trgovinski sud, P. 3601/05)

509.

510.
Predlaga kao davalac izdravanja u cilju izvrenja obaveze iz ugovora o doivotnom izdravanju, ne moe traiti da se izda privremena mera: obaveznog kontaktiranja sa primocem izdravanja i obaveze da se primalac izdravanja vrati u raniji stan - kuu. (Okruni sud u Negotinu, G. 568/97 od 27.06.1997. godine)

U l. 268. ZIP-u, predviene su privremene mere radi obezbeenja nenovanih potraivanja ali samo primerice a ne taksativno, pa je stoga privremenu meru iseljenja iz poslovnog prostora mogue odrediti. Ne moe se odrediti privremena mera koja je identina sa tubenim zahtevom. Meutim, i sm. l. 26. st. 2. ZIP, od toga pravila izuzetno se moe odustati kada se na drugi nain ne moe spreiti upotreba sile ili nastanak nenadoknadive tete. (Savezni sud, Gzs. 57/95 od 14.03.1996. godine)

511.

Privremena mera predstavlja sredstvo obezbeenja a ne sredstvo realizacije potraivanja, pa se pre pokretanja parnice ne moe usvojiti privremena mera kojom se titi sudravina nepokretnosti omoguavanjem korienja zajednike stvari. (Okruni sud u Poarevcu, G. 1091/95 od 18.09.1995. godine)

512.

Ne moe se naloiti izvrenje privremene mere predaje stvari, ukoliko se postavljenim tubenim zahtevom za utvrivanje prava svojine nije traila i predaja stvari. (Okruni sud u Beogradu, G. 8476/95 od 29.09.1995. godine)

513.

Odluka o privremenoj meri radi zatite i smetaja dece dejstvuje samo meu strankama pa se obaveza predaje dece ne moe odnositi na trea lica. (Vrhovni sud Srbije, G. 407/85)

514.

515.
Sud nee usvojiti predlog za izricanje privremene mere za obezbeenje nenovanog potraivanja, koji je po svome dejstvu i pravnim posledicama identian sa tubenim zahtevom osim kada se tubeni zahtev odnosi na zatitu dravine, stanarsko pravo ili nenovano potraivanje. (Pravni stav Vrhovnog suda Srbije od 22.06.1983. godine)
- 137 -

IZVRENJE I OBEZBEENJE

Sud nije ovlaen da kao sredstvo obezbeenja oduzima sporne stvari iz dravine protivnika predlagaa i preda ih draocu jer to ne bi bilo sredstvo obezbeenja ve ustvari izvrenje utuenog potraivanja, pre nego to je o tome i doneta pravnosnana sudska odluka. (Zakljuak sa savetovanja u Saveznom sudu, 10. i 11. 06.1981. godine)

516.

517.
Privremene mere zabrane iz take 1,2 i 4. 268. ZIP-a, obezbeuju poverioevo nenovano potraivanje ne samo u odnosu na dunikovo dobrovoljno raspolaganje, ve i u odnosu na radnje treih lica - deluje prema svima, a ne samo u odnosu na dunikovo dobrovoljno raspolaganje. (Zakljuak sa savetovanja u Saveznom sudu, 10. i 11.06.1981. godine)

U sporovima kod sudova opte nadlenosti o imovinsko-pravnim zahtevima ne moe se odrediti privremena mera obezbeenja oduzimanjem putne isprave. (Vrhovni sud Srbije, G. 80/75)

518.

Pravnosnano reenje suda, kojim je dozvoljena privremena mera iz koje proizilazi ovlaenje na inidbu po vaeim pravnim pravilima izvrnog postupka, je izvrni naslov, na osnovu koga sud dozvoljava izvrenja. (Vrhovni sud Srbije, G. 76/74)

519.

VRSTE PRIVREMENIH MERA (lan 297. Zakona o izvrenju i obezbeenju)

Kada je pravnosnanom parninom presudom brak stranaka razveden, a u toku trajanja brane zajednice tuenik je predmetni stan otkupio, to je osnovan tuiljin predlog za usvajanje privremene mere zabrane otuenja i konstituisanja zalonog prava na predmetnom stanu, jer bi time za tuilju nastala nenadoknadiva teta. (Okruni sud u aku, G. 785/05 od 21. 05. 2005. godine)

520.

Usvojena privremena mera upravljena na predaju motornog vozila, a pre odluivanja o tubenom zahtevu i pravnosnanog okonanja parnice, u suprotnosti je sa odredbama Zakona o izvrnom postupku i Zakona o parninom postupku. (Okruni sud u Beogradu, G. 6667/95 od 16. 06. 1995. godine)
- 138 -

521.