Milovan Dilas

ETI
Milovan Dilas
SUSRETI
SA
STALJINOM
SADRZAJ
Predgovor
Zanosi
I i z d j e N 8 r i Sumnje
Razocaranja
Zakljucak
- Sta1jinova licnost
Bele8ka piscu
7
9
52
73
106
109
126
130
5
Uspomeni
Enjurina Bevana
Predgovor
prirodi sef:anja da sebe cisti od -
prezivljava sto za kamije od-
nose. Ali to i slaba strana - ne moze da
da prema sada
potrebama i nadama.
Svestan toga, sam se da ovoj
sto ako ona, tome,
mojih gledanja, to treba pripisati mojoj zloj
volji pristramosti borca, nego pre prirodi
samog i da svojih
osvetlim prosle i
ovoj toga sto Citaocu
ne iz vef: memoarske i
Ali da postaje shvatljivije i pla-
tek ako obasjano s vise i iz vise
smatrao sam da blti odmet li i rekao.
Pri tome sam drzao da i od
sam i obraf:ao. :Sto
ima i sto se moglo literarisanjem, to
takodje manje treba pripisati mom zelji
da predmet jamijim i
Radef:i svojoj sam 1955. ili 1956. go-
do:Sao misao da svoje sa izdvo-
jim koja se mogla stampati pre i za-
Ali sam dopao - njoj po-
da se bavim tom vrstom
makar se pro:Slost, moze da zadre
zive politicke
Tek iz zatvora, 1961. vratio
sam se zamisao. Dakako, ovoga obzirom
i mojih vlastitih gledanja,
toj temi sam morao priCi Naime,
sam obratio psiholoskim, stranama. Sem toga,
tome sto smo od daleko, se jos
pise toliko njegova jos tolikoj
7
meri ziva da sam smatrao nuznim da i osnovu vlastitih
#aznanja i iskustava, izvedem kraju zakljucke njegovoj do-
ista zagonetnoj liCnosti.
iznad svega goni unutamja potreba da ne ostane
nista nekazano sto mog[o imati znacaja za one koji pisu
istoriju, pogotovu za one koji se bore za slobodniju ljudsku
egzistenciju.
svakom slucaju, i i citalac trebalo da budemo za-
dovoljni ako istina ostala neunakazena, !
strasti i razmiSljanja. ler moramo se pommtz z s tzme da.
makar koliko potpuna, istina ljudima i ljudskim odnosima
ne moze da ne bude istinom konkretnih ljudi, ljudi datog
vremena.
8
ZANOSI
1.
Prva strana vojna pri Vrhovnom Narodno-
-oslobodilacke vojske i >partizanskih odreda
britanska - spustila se 1943. godine. Sovjetska vojna
dosla devet meseci kasnije - februara 1944. godine.
Uskoro dolasku sovjetske misije postavilo se da i ju-
goslovenska vojna misija Moskvu, pre
sto slicna misija VeC postojala pri odgovarajucoj britanskoj
komandi. U Vrhovnom stabu, odnosno medju Clanovima Cen-
tralnog komiteta partije koji su tada
stabu radili, javljala se Ziva zelja za slanjem u Moskvu.
Driim da nju Tito usmeno stavio do znanja sovjetske
misije generalu Komjejevu, no sasvim sigumo da ovo pi-
tanje reseno sovjetske vlade.
Slanje misije imalo za Jugoslovene visestruk
znacaj, sama misija imala drukciji karakter i mnogome
drukcije zadatke od one pri britanskoj komandi.
sto se zna, parNzanski i ustanicki pokret Jugosla-
viji protivu i njegovih domacih pomagaca organizo-
vala Komunisticka partija Jugoslav,ije. Resavajuci svoje na-
cionalne kroz najsurovije ratovanja, ona
jos smatrala sebe ne samo Clanom svetskog
kog pokreta, nego i neodvojivom od Sovjetskog Saveza - "do-
movine socijatizma".
telo ,partije - Politicki populamije poznat
skracenom nazivu uspeo da odrZava sve vreme
rata vezu s Moskvom. Formalno to blla veza s Ko-
internacionalom - Komintemom, ali istovre-
meno znaeila i vezu sa sovjetskom vladorn.
Osobeni borbe i opstanka ;pokreta
vee vise rnahova izazvali nesporazume s Moskvorn.
najznacajnije pomenuo ove:
1) Moskva nikako nije mogla sasvim da shvati
sku stvarnost, tj. da se Jugoslaviji borbl
protivu okupatora istovremeno odvija revolucija.
Osnovu tog neshvatanja cini1o sovjetske vlade
da se zapadni saveznici, u prvom redu Velika Britanija,
9
mogli zameriti da preko svojih komunistickih filijala iskorisca-
va ratne nedace okupiranih radi sirenja i
svojih Uticaja. Borba kao sto se to
mahom dogadja s novim iziSla iz pogle-
da i neosporavanih interesa sovjetske vlade drzave.
2) Moslkva nije shvata:la ni osobenosti ratovanja u
slaviji. Makar koliko se ne samo vojnici, boreCi se za
ruskog nacionalnog od nacisticke najezde, nego
i zvanicni sovjetski krugovi borbom
ovi drugi ipak potcenjivali, samim tim sto poistove-
civali sa svojim partizanima i njihovim ratovanja.
Partizani Sovjetskom Savezu bili pomocna, sasvim spo-
redna snaga Crvene armije i nikada prerasli regularnu
vojsku. Polazeci od vlastitog sovjetski vrhovi nisu mo-
gli da shvate da partizani mogu da u
i vlast, samim tim vremenom doblju lik i
interese razlicite od sovjetskih - svoj oblik egzistencije.
Za mene vezi s tim, kao veorna znacajan - mozda
i preloman, jedan
U tzv. Cetvrte ofanzive, u martu 1943. godine, doslo
do pregovora izmedju Vrhovnog staba i nemackih koman-
di. Povod pregovorima izmena sustina
njihova svodila se na to da Nemci partizanima pravo
strane, tj. da se obustavi medjusobno ranje-
nika i inace trenutak u kome se
Vrhovni stab, glavnina revolucionarne vojske i blljade ranje-
nika nalazili Zivotnoj opasnosti, narn nU.Zan svaki
predah ako do njega mogli doci. tome trebalo
obavestiti Ali smo svesni - Tito jer Moskvu
i poznavao, Rankovic i vise instinktom, da ne treba
reci sve. Saopsteno jedino da razgovaramo s Nemcima
izrneni ranjenika. Ali tamo, u Moskvi, ni da
se uzive nas polozaj, nego u nas posumnjali re-
k\lma vec otekle nase krvi i - odgovorili nam vrlo ostro.
se secam - to u kraj reke Rame na8eg
ptoboja preko Neret.ve, februara 1943. godine - kako na
sve to Tito reagovao: Mi smo prvom redu dU.Zni da se stara-
mo za svoju i svoj narod.
bilo prvi put da neko u Centralnom komitetu
otvoreno formulisao neistovetnost s Moskvom. to bilo
prvi da i svest, nezavisno od Titovih reci ali ne
i . bez veze s njima, sjaj te neistovetnosti - ako hocemo
da se odrZimo samrtnoj borbl medju svetovima.
29. novembra 1943. godine, Jajcu, na zasedanju
Antifa8istickog veca: donete odlUke koje fak:ticki znacile
ozakonjenje novog socijalnog i drZavnog poretka u Jugoslaviji.
10
Istovremeno komitet kao privremena
vlada Priprema]UCI te odluke na sednicarna Cen-
tralnog komiteta Komunisticke partije, zauzet stav da
se MC?skv!l ne obavestava dok .. ':l.e bude gotovo - iz do-
tadan]eg 1skustva s Moskvom 1 IZ liDIJe njene propagande znali
smo da ona to neee k!idra da shvati. I zaista, reagovanje
Moskve na te do mere negativno da od njih
obJa_vila "Slobodna Jugosla-
V!ta , ko]a radila za potrebe usta-
n.Ickog_ Sov]etska vlada, dakle, nije shva-
tila na]VazniJ1 c1n JUgoslovenske revolucije - onaj koji ovu
pretvarao nov poredak i izvodio na
kad ocevidno da Zapad na odluke Jajcu reagu-
Je s ra;;umevall]em, Moskva stav i prilagodila se

svoj tih ciji znacaj su mogli
tek s .. M<;Jskvom 1948. godine,
egzJstenCIJe, JUgoslovenski komunisti se
ne. samo vezanim za Moskvu nego i njenim
Mada su zivotne revolucionar-
ne i druge stv!irnosti. sve i nepomirljivije odvajale
su bas ove - naroc1to svoje u revolu-
CIJI, kao vezanosti za nju i za ideoloske she-
nje propisane. Moskva za njih znacila ne samo poli-
ticki 1 centar, nego i ostvarenje jednog ustvari ap-
Jde_ala -: drustva", neceg sto ne samo
lakirn 1 slatk1m DJ1hova Z!tvovanja i patnje nego i oprav-
davalo njihovu egzistenciju u vlastitim oCima. '
. vee partija ne samo ideoloski jedinstvena kao
1 .soyJetska, nego ver1:1ost sovjetskom jedan od
elemenata nJene 1zgradnje i njene aktivnosti. St.aljin nije
.neosporni i genijalni vodj, nego i inkarnacija same
1 novog idolatrija Staljinove licnosti,
kao 1 svega u Sovjetskom dobljala
1 Svaki postupak sovjetske vlade - na
napad na svaka negativnost u Sovjetskom Sa-
- na primer procesi i cistke, pravdani i oprav-
sti'J moze jos cudnije: komunisti su uspevali sa-
sebe da ubede DJ1hovu celishodnost i istinitost i jos Iakse
od toga :- da potisnu iz svesti i zaborave neprijatne cinjenice.
. nai_Da bilo 1judi s razvijenim estet-
1 znanjem i filozofije, ipak
smo se ne sarno pogledirna nego i
.. njegove fon:ne. I sam mnogo p'uta uka-
ZIVao u . n!l stila, pr?dornost logike i
izlagan]a, kao na najvise
.11
drosti, mada mi ni tada ne nimalo bllo tesko da ko.d
drugog autora istih svojstava uocim kako se tu ustvar1 rad1
bezbojnosti i skucenosti i neumesnoj mesavini vulgarne i.urna-
listike i Katkada to iv s!llesne
mano kao o:ZJbiljno da se rat 1942. Jer
da to Staljin rekao, ali kad se to nije dogodilo - proro-
canstvo zaboravljeno da prorok nije nista od svoje
nadljudske moci. Ustvari, s
dogadjalo sto sa svima onima, kroz dugu l]udsku kOJl
svoju i ljudsku sudbinu podrede iskljucivo jednoj ideji: oni su
i nesvesno izumevali Sovjetski Savez i Staljina kakvi su im
nuZn.i za vlastitu borbu i njeno opravdanje.
Jugoslovenska vojna misija prema tome, odlazila
Moskvu s idealnim predstavama sovjetskoj vladi i Sovjetskom
Savezu, s jedne, i s vlastitim prakticnim potrebama, s druge
strane. Naizgled, ona licila na misiju koja bila upucena
kod Britanaca, a:li sastavu i gledanjima istovremeno zna-
cila i neformalno povezivanje s politickim vodjstvom istovetnih
pogleda i ciljeva. Jednostavnije: misija morala imati i vojni
i partijski karakter.
2.
Zbog toga nije nimalo slucajno sto Tito, sem gene-
rala Velimira Terzica, u dodelio i mene kao visokog
partijskog funkcionera - vec nekoliko godina sam clan
najUZ.eg rpartijskog vodjstva. I drugi Clanovi misije bili iza-
brani na slican nacin - partijski vojni funkcioneri, medju
njima i jedan finansijski strucnjak. U misiji se nalazio i atomski
fizicar Pavle Savic, aii s ciljem da u Moskvi nastavi svoj naucni
rad. Svi smo, dakako, bili - i sam imao cin
generala. da mom izboru doprinelo i to sto sam
dobro znao ruski - naucio sam ga zatvoru, i to sto nisam
pre toga Sovjetskom Savezu, ni opterecen maka-
kvom frakciona8kom devijacionistickom prosloscu. Ni drugi
clanovi misije u Sovjetskom Savezu, niko od njih
nije dobro vladao ruskim.
Bio pocetak marta 1944. godine.
Proteklo neko1iko dana u clanova misije
i njihovom Na8e uniforme stare i nejedna-
cite, kako nije bilo dovoljno drugog stofa, nove napravlje-
ne od zaplenjenih odela italijanskih oficira. Trebalo imati
i pasose za prolaz kroz britanska i americka podrueja i na
brzinu su stampani - to su prvi pasosi nove
drZave i nosili su licne Titove potpise.
12
Skoro spontano nikao predlog da se Staljinu upute po-
kloni. Ali kakvi i otkuda? Neposredna okolina - Vrhovni stab
se tada nalazio u Drvaru, mahom popaljena sela i opljackane,
opustosene palancice. Ipak se naslo da se od-
nese jedna od pusaka izradjivanih partizanskoj fabrici u
Uzicu 1941. godine - na jedvite jade bila pronadjena. iz
sela su poceli da pristifu darovi - peskiri, seljacka o-
deca i obuca. Odabrali smo ponajbolje - su tu i opanci
od neucinjene koze, i sve drugo bilo sirotinjsko i rprimi-
tivno. No bas zbog toga sto takvo - narodska pro-
smo da ga treba poneti.
Misija imala zadatak da radi na organizovanju sovjet-
ske pomoci Narodno-oslobodilackoj vojsci Jugoslavije. Istovre-
meno nam Tito stavio u zadatak da preko sovjetske vlade
drugim kanalima radimo tome da se oslobodjenim teri-
torijama Jugoslavije pocne dodeljivati pomoc UNRRA-e. Od
sovjetske vlade trebalo traziti zajam od 200.ooq dolara
troskove nasih misija na Zapadu - Tito da 1ZJaV1
mo da cemo tu sumu i pomoc oruzju i rnedikamentima vra-
titi oslobodjenju zemlje.
Misija morala da ponese sobom arhivu Vrhovnog staba,
odnosno komiteta partije.
kao trebalo kod sovjetske vlade ispitati
za priznanje Nacionalnog korniteta kao privre-
mene vlade i preko nje dejstvovati u tom pravcu kod
saveznika.
s Vrhovnirn stabom trebalo da odciava
preko sovjetske misije, koristiti i staru vezu preko

Ali tih zadataka, Tito na rastar;_ku
nalozio da izvidim kod Dimitrova, odnosno kod
liko blh dospeo do njega, da li ima nekih zamerki na rad
partije.
Ovaj Titov - d!s-
na Moskvu, _ on s_v:aka_k?
niji da partlja JugoslaVIJ_e 1.
lozila ispit. Bilo reei i _Parti]SkO.J emigraCIJI
- Titov stav da se ne treba op-
tuzivanja, narocito ona koj!l se .. odnose .na fo-
i Istovremeno 1tto da
treba sekretarica, jer da ima svakojakih, sto
shvatio ne samo kao cuvanje vee tradicionalne partijske moral-
nosti nego i kao nepodavanje sto
ugled i posebnost 1
niste.
1:3
Sve moje treperilo radosnim slutnjama skorog, sto
skorijeg susreta sa Sovjetskirn koja prvi
put u istoriji bila - verovao sam verom tvrdjom od kamena;
neiznevereni san sanjara, pregnuca boraca i 'patnji mucenika
- i sam za nju camovao i mucen u tamnicama, mrzeo
i prolivao krv ljudsku, ne stedeci ni onu vlastite brace svoje.
Ali i tuge - ostaviti svoje drugove usred okrSaja
i svoju u samrtnom hrvanju, svu jos i zgariste.
Oprostio sam se od sovjetske misije srdacnije nego sto su
inace bili susreti s njom, izgrlio s drugovima takodje potrese-
nim i zaputio improvizovanom aerodrornu kraj Bosanskog Pe-
trovca. Tu smo proveli citav dan u razgledanju aerodroma i
u razgovorima s njegovim osobljem, koje vee imalo izgled
i navike i posebne i sa seljacima vec obiklim
na novu vlast - na neizbefuost njene pobede.
su u zadnje vreme redovno nocu sletali britanski avio-
ni, ali ne u vecem broju - najvise jedan do dva u toku jedne
noci, odnosili ranjenike i retke putnike, i donosili materijal,
najcesce sanitetski. Jedan avion nedavno doneo i <llip -
poklon britanske komande Titu. Na taj isti aerodrom me-
sec dana ranije, usred podne, avionom na skijama, spustena
sovjetska vojna misija: to - obzirom na terenske i druge
uslove, pravi podvig, a:li i neuoblcajena parada - obzirom na
znatnu pratnju britanskih lovaca.
1 sam spustanje i uzlet svog aviona doziveo kao podvig
- avion morao leteti tik iznad ostrih kamenjara da se
spustio na .usku i neravnu ledinu, odnosno uzleteo s nje.
Ali kako tuzna - utonula u mrak, moja
Planine od snega i iskidane crnim urvinama, doline
progutane tamom, bez kapi svetla sve do Mora i preko njega.
Dole rat, od svih i za tu naviklu
da koraca, da dise ratovima i bunama - se narod s osva-
i jos ogorcenije kolju rodjena braca medju sobom. Kad
planuti svetiljke selima i gradiCima zemlje
li ona iz i smrti naGi radosti i spokoja?
Prva na8a stanica bila Bari u Italiji, gde se nalazila zna-
cajna baza jugoslovenskih partizana - bolnice i magacini,
hrana i oprema. Odatle smo leteli ka Tunisu - moralo se za.
obllaziti zbog baza na Kritu i u Grckoj, da
se nakratko zaustavili na Malti, kao gosti britanskog koman-
danta, i prispeli na konak kod Tobruka u casu tmastog poza-
ra koji iz ridje kamene pustinje lizao preko citavog neba.
Sutradan smo stigli u Kairo - Britanci su nas nena-
!Detljivo smestili u hotel i stavi1i nam na uslugu kola. Trgovci
1 posluga su nas drzali za Ruse zbog zvezda na
14
kapama, ali bilo prijatno cuti da SU znali za UaSU borbu
cim :im rekli da smo Jugosloveni ili pomenuli
Titovo ime. Docekale su nas u jednoj radnji i psovke na na-
5em jeziku, koje prodavacica bezazleno naucila od emigrant-
skih oficira, ali i grupa tih istih oficira, koja se izjasnila za
Tita, sva poneta strascu za borbom i cefujom za ispacenom

da u Kairu sef UNRRA-e Leman, sam
poslanika da odvede kod njega, kako
b1h mu nase zahteve. me primio bez za-
tezanja, ali bladno, izjavivsi da na8i zahtevi uzeti u rnz.
matranje na iducoj skupstini UNRRA-e i da UNRRA inace
u principu posluje preko legalnih vlasti.
da moja primitivna i nabubana predstava
nom svakog pro-
gresa 1 mal1h 1 nasla kakvo bilo opravdanje vec
prvom susretu s njegovirn gospodin Leman
nas primio lezeci, jer imao nogu u gipsu i ocito se mucio
toga i zbog vrucine, sto sam shvatio i kao dosadjivooje
na8om posetom, dok njegov prevodilac na ruski - dlaka-
va ljudeskara grubih crta, za me kao porucena slika i pri-
lika razbojnika iz kaubojskih filrnova.
Ali ustvari nisam mogao nezadovoljan ljuba-
ZI!om Lernanu -. nas zahtev postavljen i obecano narn

Trodnevni boravak u Kairu smo dakako iskoristili da
istorijske znarnenitosti, kako u Kairu boravio
prvi sef britanske misije u Jugoslaviji, major Pikin, bili smo i
njegovi gosti na intirnnorn rucku.
Iz Kaira smo doleteli u britansku bazu Habaniju, kraj
Damaska. Britanska kornanda da nas odveze do Da-
maska, jer da tarno nije sasvirn bezbedno, sto smo mi shvatili
kao skrivanje kolonijalistickog terora koji rnora da se tamo
spro':?di ne manje drasticno od nemacke okupacije u nasoj

Umesto toga, Britanci su nas tpozvali na priredlbu
njihovih vojnika. Posli smo i mesta do komandanta. Bili
smo sme8ni svakako i uctivim i razuzurenim
- u opasace i zakopcani do guse.
Pridodat jedan major, veseo i dobrodusan ci-
cica, koji se izvinjavao sto slabo zna ruski - zaboravio i
ono sto naucio kao intervencionista Arhangelsku. On
odusevljen Rusima - njihove delegacije takodje su se zau-
u Habaniji, ali ne njihovim socijalnim nego
JCdnostavnoscu i nadasve odlucnoscu u ispijanju naiskap - "za
Staljina, za CerCila!" - ogromnih votke viskija.
15
Major ali ne bez ponosa pricao borbama pro-
tivu rnestana podstaknutih od agenata - hangari su
doista jzbu5eni mecima.
U svom doktrinarstvu tesko smo poimali mogucnost,
pogotovu zrtvovanja "za irnperijalizarn" - tako
smo gledali na borbu Zapada, ali u sebl smo se divili juna8tvu
i smelosti Britanaca koji su se u dalekim zarkim azijskim
malobrojni i bez izgleda na pomoc, oduprli i po-
bedili. Ako i nisam kadar da tada izvucem sire zakljucke,
svakako i to doprinelo mojim kasnijim saznanjima da ne
postoji samo jedan ideal i da na globusu ima mnogo
- bezbroj ljudskih
Bili nepoverljivi Britancima i tudjili se od njih.
Ali narocito velike su nase bojazni i primitivne nase pred-
stave njihovoj obavestajnoj - IntelidZens servisu. One
su mesavina doktrinarskih uproscavanja, upliv.a; senzac.'o-
nalisticke literature i nesna:Jazenja novajlija u velikom svetu.
Svakako, bile te bojazni manje da njje onih
dzakova s arhivom Vrhovnog staba - u njoj su bile i depese
izmedju nas Sumnjivo to sto britanske
vojne vlasti nisu nigde pokazale interesovanje vece nego da
se u tim vrecama nalaze cipele ili konzerve. sam ih na ci-
tavom putu dakako drzao kraj sebe, da ne bih sam,
sa mnorn spavao i Marko "Piper", predratnj komunista jz
Crne Gore, priprost ali utoliko hrabriji i odaniji.
Dogodilo se da u Habaniji, nocu, neko tiho otvorio
vrata moje sobe - sam to opazio, rnada vrata nistt skripnu-
la, primetio figuru u svetlu mesecine i, zapleo se
u mrezu protivu komaraca, dreknuo revolver ispod
glave. Marko skocio - lezao obucen, ali neznanac
isCileo.
Svakako urodjenik zalutao hteo nesto da ukrade. Ali
.nas njegova pojava dovoljna da u njoj
VIdimo prste britanske spijuna:le i da svoju i onako
napetu budnost. Bili smo srecni kad su nam Britanci vec su-
tradan stavili na raspolozenje avion za Teheran.
Teheran kroz koji se mi kretali - od sovjetske ko-
mande do sovjetske ambasade, vec 'Parce Sovjetskog Sa-
veza. Sovjetski oficiri su nas docekali s srdacno
ccu, u kojoj isto toliko tradicionalnog ruskog gosto-
koliko i solidarnosti boraca za isti ideal na stra-
nama U: sovjetskoj ambasadi su nam okrugli
zasedala Teheranska konferenciJa, takodje
1 sob1cu na spratu u kojoj stanovao Roosevelt - u njoj
sada niko nije boravio i sve bilo kako iza njega i ostalo.
Najzad nas sovjetski avion poneo ka Sovjetskom Save-
16
zu - ostvarenju na8ih snova nasoj nadi. I ukoliko
u njegov sivkasto-zelenkasti prostor, mene
i jedno novo, dotad jedva sluceno, osecanje - kao
da sam se vracao u neznanu, ali svoju postojblnu.
Bilo uvek tudje svako panslavisticko osecanje, ni
na tada8nje moskovske panslavisticke ideje nisarn gledao druk-
cije kao na radi i konzervativnih
snaga protivu germanske najezde. Ovo osecanje bilo nesto
drugo i mnogo prelazilo i okvire moje prj-
padnosti komunizmu. Mutno sam se prisecao kako vec skoro
tri stoleca jugoslovenski borci, drzavnici i gospoda-
ri - vladike Cme Gore, ho-
docaste u Rusiju i traze u razumevanja i spasa. Ne idem
li njihovim I nije 1i to predja,
koje neznana Iavina snela na vetrometinu. Rusija
nikad nije shvatila Juzne Slovene i njihove - sam
uveren da to zbog toga sto bila carska i spahijska.
Ali konacnija rnoja vera da su najzad uklonjeni
svi s njima i svi ostali uzroci ne samo tih, nego
i svih neslaganja Moskve s drugim narodima. sam to, tada,
dozivljavao kao ostvarivanje sveljudskog bratstva. Ali i kao
vlastito povezivanje s praistoriske za-
jednice.
Nije li to ne samo mojih prapredja, nego i
boraca koji umiru za konacno ljudsko bratstvo i
ljudsko gospodstvo nad
Stapao sam se s razlivima Volge i sivim ravni-
narna kao s - s nekim i meni samom
dotad nepoznatim unutarnjim Padalo mi na
da rusku, sovjetsku zemlju cirn koraknem na nju -
to bih i ucinio kad mi ne izgledalo religiozno, jos vise
teatralno.
U Bakuu nas docekao general ljudeskara
negovorljiva i ogrubela od kasarni, od ratovanja, od duznosti
- velikog rata i velike protivu pustosne na-
jezde. U svojoj prigruboj on se iScudjavao nasoj sko-
ro stidljivoj suzdrzanosti: Kakav ovo narod - piju, ne
jedu! mi Rusi dobro jedemo, jos bolje pijemo i se

Moskva bila sumorna zacudo s mnogo niskih
gradjevina.
Ali kakvog to znacaja doceku koji
priredjen: pocasti prerna rangu i srdacnost namerno suzdrza-
na zbog karaktera nase borbe? sta se moglo
uporediti s rata za koji verovali da poslednje
veliko isku5enje coveeanstva i koji nas Zivot i nasa sud-
2*
17
blna? Nije li sve i beznacajno tprema realnosti, koja
tu, u sovjetskoj zemlji, najzad i nasa i - iz
kosmarnog sna i javu?
3.
Nas smestili Centralnom Crvene armije
vrsti hotela u kome odsedali sovjetski oficiri.
na i sv'i drugi bili .. dobri. _Dali i kola
s soferom Panovim, covekom prtprostim 1 malo.
krivog ali samostalnog rnis:jenja. Istovremeno, preko oflc1ra
za kapetana Kozovskog - mladog i veoma lepog momka,
koji se ponosio svojim kozackim. porek;Jom vise. sto
Kozaci sada5njem ratu "oprali"
proslost, mogli smo u svako doba da osiguramo mesta po-
zoristima, gde bilo.
nikakvog ozblljnijeg kontakta s vodecim s?vjetskim
licnostima nismo mogli da mada sam odmah
da primljen kod V.M. Molotova, tada komesara
spoljnih poslova, moguestvu i kod J.V. Staljina, :predsed-
nika vlade i vrhovnog kornandanta oruzanih snaga.
blla sva moja okoliSna nastojanja da postavim na8e zahteve
i potrebe.
U torne mi najmanje mogla pomoci am-
basada, jos kraljevska, mada se i
dor Sirnic i ono malo izjasnili za marsala -
oni mada postovani, stvarno bili neznacajniji,
sarnim tim i od nas.
Ni preko partijske emigracije nije se dalo
nista Ona bi1a malobrojna - desetkovana cistkama,
u njoj licnost blo Veljko Vlahovic. Bili smo
istih godina, obojica Crnogorci i iz revolucionarnog student-
skog pokreta s Beogradskog diktature
kralja Aleksandra. On invalid iz .Spanskog gradjanskog
rata, sam dolazio iz jednog jos strasnijeg rata. Inace covek
velike licne moralnosti, visoko obrazovan i mudar, mada pre-
vec disciplinovan i nesamostalnog misljenja. On vodio ra-
diostanicu "Slobodna saradnja s njim dra-
gocena, ali ni njegove veze nisu iS!e dalje od Dimitrova
koji buduci Kominterna raspustena, zaJedno s !vfa-
upravlio odelenjem ISOVjetskog Centralnog komtteta
za strane komunisticke partije. Nas dobro hranili, ljubazno
susretali, ali pitanjima koja trebalo izneti i resavati
nismo mogli s mrtve tacke. Istini za volju, treba po-
novo istaci da smo mi izvan toga docekani s izuzetnom
i No tek kad mene i generala
18
Terzica, mesec dana nasem dolasku, primili Staljin i Mo-
lotov i to bllo objavljeno stampi - na magican nacin su
se otvorila sva vrata glomazne sovjetske administracije i uskih
vrhova sovjetskog
Sveslavenski kornitet, stvoren u rata, prvi nam
priredio bankete i prijeme. Ali nije trebalo komunista
da se ne samo izvestacenost, nego i beznacajnost ove usta-
nove. Njegova delatnost reprezentativna i propagandna,
i kao takva ocevidno skucena. toga, ni njegovi ciljevi
nisu bili sasvim jasni: kornitet sacinjavali rnahom kornunisti
iz slavenskih zema:ja - ernigranti Moskvi, kojima ideje
sveslavenske uzajamnosti i inace tudje. Svi precutno
shvatali da se radi oZivljavanju neceg vec odavno zasta-
relog - jednoj prelaznoj za okupljanje ako i ne oko
Rusije kao kornunisticke, ono za paralisanje antisovjetskih
panslavistickih struja.
i sarn vrh komiteta beznacajan. S njegovim pred-
generalom u svakom pogledu prerano
ostare:im i skucenih pogleda, nije se efikasno razgova-
rati cak ni slavenske solidarnosti.
Sekretar korniteta Mocalov blo nesto autoritativniji
tim sto organima bezbednosti - svo-
joj razmetljivosti on to nevesto krio. I Gundorov i Mocalov
su oficiri Crvene ali takvi koji su se pokazali ne-
na frontu - na njima se osecala ;prigusena potiste-
nost degradiranih na posao koji ne smatraju Se-
kretarica Nazarova, krezuba i preterano
de imala neeeg Sto podseCa!lo na ljubav za Slovene i njihove
patnje, tome sto i njena aktivnost. kao sto
to kasnije otkriveno u Jugoslaviji, podredjena sovjetskim oba-
ve5tajnim organima.
U Sveslavenskom komitetu se mnogo jelo, jos vise pilo,
najvise pricalo. Drzane su duge i prazne zdravice,
ni ne mnogo drukcije, svakako manje od onih iz carskih
vrernena. Zaista me i tada zapanjivalo odsustvo ma kakvih
svezih sveslavenskih ideja. Takva i zgrada komiteta -
imitacija baroka ili neceg slicnog usred grada.
Kornitet delo jedne privremene, plitke i ne bas ne-
seblcne politike.
No da me citalac pravilno razumeo, moram dodati:
mada sve to rneni vec tada mnogome jasno, bio
sam daleko od toga da se nad tim zgratavam
cinjenica sto Sveslavenski komitet golo orudje sovjetske
vlade za uticanje na zaostale slovenske slojeve izvan Sovjetskog
Saveza i sto su njegovi funkcioneri nesamostalni i povezani
s tajnim i javnim izvorima vlasti - sve to samo sebl nije
meni nimalo smetalo. Mene jedino njegova nemoc
19
i povrsnost, cinjenica sto nije rnogao da mi otvori
ka sovjetskoj vladi i potreba.
er i sam, kao i svaki dobro i
ll'.reren da ne postojati
Saveza i nekog naroda, neke
i marksisticke partije, kao sto
I mada rni Sveslavenski komitet izgledao prevec staro,
samim tim i orudje ka sma-
trao sam i njega ,prihvatljivim, pogotovu jer na in-
sistiralo sovjetsko vodjstvo. sto se tice povezanosti njegovih
s organima bezbednosti, nisam 1i i
da njima gledam rnaltene bozanske i so..:i-
jalizrna - "mac rukama partije"?
Treba objasniti i karakter mojih insistiranja da ,prodrem
do vrhova sovjetske vlade. Mada hitna, nametlJi-
va, jos sam ma sta zamerao sovjetskoj vladi. er
sam vaspitan da njoj gledam neSto cak i vece od vodjst.va
vlastite partije i vlastite -
kao celine. Od Tita i drugih sam vec tome da
cekanja - dakako stranih neka vrsta stila
Moskve. Ono sto rnene i cinilo nestrpljivim bilo
potreba jedne i to bas rnoje -
venske
er mada niko, ni nije go-
vorio ve6 ocigledno da se bas
tome radi. Na tome ve6 pisali. U Moskvi
to hteli da - cak ni oni koji time
Svi govorili jedino borbl
nemackih osvajaca i jos upornije isticali pa-
triotski karakt.er te borbe, u svernu tome nametljivo
ulogu Sovjetskog Saveza. Od mene daleko
pornisao da osporavam sovjetske partije u
svetskorn odnosno Crvene armije u ratu protiv
Hitlera. Ali na moje zemlje i u njenim - ocevidno
komunisti vodili rat od
i Crvene armije i to takav koji istovrerneno
rnenjao politicku i socijalnu strukturu zemlje.
kako spolja tako i izmakla ispred
spoljnopolitickih potreba i sovjetske vlade -
sarn time i prepreke i na koja
sarn naisao.
pri torne da i oni koji su to moraii
razumeti - pokorno cutali i pravili se da ne
sam tek imao da da se u Moskvi s izlaganjem, po-
gotovu s odredjivanjem politickih stavova mora cekati dok ne
progovore Staljin bar Molotov. VaZilo cak i za tako
20
ugledne osobe kao sto sekretari Kominterne
i Dirnitrov.
Tito i Kardelj, i drugi jugoslovenski koji
Moskvi, kazivali da
naklonjen Ako to cistki 1936-
1937. godine, kojirna nastradala skoro sva
emigracija, moglo i za zlo, sada, posle
skog nacista, rnoglo kao da-
lekovidost. U svakom on u odusevljavanje
i vlastitog ponosa, rnada od
novih vodja nije nikog sem,
Tita, i njega veoma povrsno.
Sastanak s njim i i G.F.
Aleksandrov, tada poznati sovjetski filozof i - sto
- sef odelenja za i pri
Centralnom
Aleksandrov nije ostavio na mene nikakav odredjen
- neodredjenost, skoro bezlicnost njegovo o-
snovno svojstvo. Onizak, dezmekast celavko, ciie i
potvrdjivali da nije izbljao iz kancelarije. Sem par
konvencionalnih i osmeha - ni recce ka-
i madn
sam svom naizgled bns
te komitet nije, ocevidno, jos od-
redio svoj stav i za to i dalje ostajala
borba protivu bez ikakvih na u-
jugoslovenske i na odnose.
Ni nije zauzimao stav. Ali poka-
zivao zivo, emotivno interesovanje. sam veG cuo za nje-
gov dar - taj dar se mogao opaziti i njegovim
clancima, i on doista iz zaokrugljenosti i slikovitosti
njegovog izraZavanja. Bio to sitan i vec ,pozguren cicica,
crnpurast. i potkresanih Glas mu skoro
nezan i - meni tada bez ikakve energicnosti. Takav
i - uctiv do zovijalnosti i s
upadljivom naslagom svetske
razvoj ustanka sam da
se njoj nacin formira vlast u istovetna sa sovjet-
skorn, posebno sam isticao selja-
stva: u Jugoslaviji se za mene skoro svodio na spoj
seljackog buntarstva s avangardom" Ali, mada
rni se ni on ni Aleksandrov nicim
pokazali da moja gledanja.
Makar sto sam ddao prirodnim da Staljinova uloga
ipak sam ocekivao kod sa-
rnostalnost i inicijativnost i sam ga
sastanka s njim otisao impresioniran zivoscu njegove licnosti i
21
ganut njegovim zanosom prema borbl u Jugoslaviji, a1i i ube-
djen da Manuiljiskij nema nikakvog bitnog udela u odredjivanju
politike Moskve, ni prema Jugoslaviji.
Staljinu se on izra.Zavao nastojeci da krajnju laskavost
uvije u "naucne" i "marksisticke" formule. izra.Zavanje
Staljinu otprilike bilo ovakvo: prosto neshvatlji-
vo da jedna licnost mogla da odigra tako odlucujucu ulogu
u presudnim momentima rata. I da se u jednoj licnosti ujedini
toliko talenata - drzavnika, rnislioca i vojnika!
zapazanja u pogledu neznacaja Manuiljiskog su se
kasnije surovo potvrdila. Njega su ,postavili za rninistra spo-
ljnih poslova Ukrajine - ukrajinski Jevre-
jin, sto znacilo njegovo konacno udaljavanje od
svih stvarnih politickih poslova. On dodu5e i kao sekretar
Korninterne utoliko poslusnije Staljinovo orudje sto nje-
gova proslost nije pila sasvim boljsevicka - pripadao grupi
tzv. mesrajonaca, kojoj stajao na Trocki i koja se
pridruZila boljsevicima tek uoci revolucije 1917. godine. Video
sam ga 1949. godine i u Ujedinjenim nacijama - tamo
u irne Ukrajine istupao protivu i "Titove fa-
sisticke klike". Od njegovog govomistva ostala razbaruse-
nost od pronicljive misli fraza - to vec se-
nilan starcic korne se uskoro izgublo svaki trag u kotrljanju
niz vrletne lestvice sovjetske hijerarllije.
S Dimitrovom pak nije takav
sam se tada s njim tri - dva puta u
bolnici sovjetske vlade, treci njegovoj vili kraj Mo-
skve.
Svaki na mene ostavio bolesnog coveka.
Njegovo disanje bilo astmaticarsko, nezdravo
crvena i oko na mestima kao od liSajeva.
Kosa rnu do te mere proredjena da se kroz nju videla
lobanja. No njegove misli brze i sveze, sto
sasvim odudaralo od njegovih sporih i kretnji. Iz
ovog prerano ostarelog, skoro satrvenog coveka jos uvek
izbljala silovita svesna energija i zestina. su kazivale i nje-
gove crte, narocito izraz njegovih buljavih plavka-
stih ociju i grcevita isturenost nosa i brade. Mada nije iskazi-
vao svaku svoju misao, njegovo izrazavanje bilo otvoreno i
cvrsto. Ne se moglo reci da nije shvatao razvitak u Jugo-
slaviji, mada i on smatrao preuranjenim - obzirom na od-
nose izmedju SSSR i Zapada, isticanje njegovog stvarnog -
karaktera. I sam, dakako, smatrao da u prvi
propagandni plan treba staviti 1borbu protivu okupatora, i da
pre ne treba isticati komunisticki karakter te borbe.
Ali za mene i te ka:ko va:Zno da sovjetski vrhovi, i
Dimitrov, uvide - bar Sto se tice Jugoslavije - besmislenost
22
insistiranja na koalicijama izmedju komunista i gradjanskitt
stranaka buduCi su rat i gradjanslci rat vec izneli komunisticku
partiju kao jedinu paliticku silu. Takvo moje gledanje
znacilo kraljevske vlade u emi-
araciji, prakt1ck1 1 same monarhiJe.
", Na prvom sastanku sam Dimitrovu izlozio razvoj i si-
tuaciju u Jugoslaviji.
On da nije ocekivao da se bas ju-
goslovenska pa!tija pokazati kao i
- vece nade polagao u se 1 da
se Tito, odlazeei krajem 1939. iz Moskve, zaricao da
slovenski oprati su im naneli svakojaki
frakcionasi i pokazati se dostojnim irnena koje nosi, da
on, Dirnitrov, da se ne zarice nego da radi ;pa-
rnetno i odlucno. On dalje pricao: Znate, kad se postavilo
koga da postavimo za sekretara partije,
kolebanja, ali sam za Waltera
1
- radnik i ucinio mi
se cvrst i Drago mi sto se nisam prevario.
Dirnitrov kao se, pornenuo da sovjetska
vlada nije da najtezim casovirna pomogne
jugoslovenske partizane. On za to zainteresovao i licno
Staljina. tacno: sovjet.ski .piloti su vec 1941-1942. go-
dine poku5avali da se do parti-
zanskih baza, neki emigranti, koji leteli s
njirna, su premrzli.
Dirnitrov pomenuo i nase pregovore s Nemcirna oko
razrnene ranjenika: Bili smo se tada upla:Sili za vas - no sve
se srecom dobro zavrsilo.
na to nisam reagovao, ne ni kazao vise od onog
sto on konstatovao, cak da on i insistirao na detaljima.
Ali nije opasnost.i da on mogao re6i upitati nesto
sto ne treba - politici se brzo zaboravlja na sve sto se
dobro svrsi.
Ni na cemu Dimitrov, nije insistirao - Komin-
terna stvarno raspustena, citav njegov posao se svodio
na informacija u komunistickim partijama i
eventualnih saveta sovjetskoj vladi i partiji.
On mi ispricao i kad se prvi put javila raspu-
stanju Korninterne: u vreme prisajedinjenja balti-
ckill zemalja Sovjetskom Savezu - vec tada se videlo da
glavna sila sirenju komunizma Sov1etski Savez, da prema
tome treba sve snage naposredno oko njega. Ali samo
raspu5tanje odgodjeno zbog medjunarodnih prilika - da
1 Pseudonim Josipa Broza u Komintern!, inace sve dok
nije usvojio pseudonim
23
se ne pomislilo da to na podsticaj Nemaca, s
kojima odnosi tada losi. . .
Dimit.rov licnost s retko velikun kod Sta-
ljina, sto moZda manje va.Zno - neosporni vodj
pokreta.
Dva kasnija sastanka s Dimitrovim to potvrdila:. na
prvom sam izlozio clanovima Cent.ralnog
prilike na drugoxn bilo govora eventualnoJ
saradnji i .
s Centralnun kom.Itetom su sem
mitrova prisustvovali Kolarov, Cervenkov i drugi.
Cervenkov me docekao vec prilikom prve posete, mada
on njoj nije i sam dr.Zao da on licni
Dimitrova. i na ovom drugom ostao u senc1
- i nenametljiv, mada sam kasnije
drukciji utisak. Od Vlahovica i drugih sam vec doznao da
Cervenkov muz Dimitrovljeve sestre, da u vreme cistki
balo da - "raskrinkavanje" u politickoj skoli
gde nastavnik bilo ve6 obavljeno, ali da s"
skloni kod Dimitrova. Dimitrov intervenisao kod
i - sve
u cistkama narocito stradali cla-
novi i:egalnih partija za koje nije imao ko da se Bu-
garski emigranti sreeu sto Dimitrov sekretar
Kominterne i tako licnost - mnoge od njih
on spasio. Za nije imao ko da se zauzme, nego
jedan drugom kopali oko vlasti u partiji
i u dokazivanju odanosti i
Na se vec osecala starost - pre8ao se-
damdesetu, jos vise politicka neaktivnost. On
kao neka relikvija tesnjackih i dana
partije
2
vise turska nego slavenska glava
- crte, snaian nos, ali mislju u vec pro-
hujalim vremenima i, ne bez zlobe, na sporednim elementima.
izlaganje nije moglo samo analiza, nego i stra-
vicna slika zgarista i pokolja: od desetak hiljada predratnih
Clanova partije jedva ako zivotu dve hiljade, gu-
boraca i stanovnistva sam tada procenjivao na oko mi-
lion i dvesta hiljada. Posle mog kazivanja, Kolarov nasao
za shodno da mi postavi jedino pitanje: da li vasem
jezik kojim se govori u Makedoniji slicniji bugarskom
srpskom?
2 "Tesni" - leva struja bugarskoj Soaijalistickoj parti-
ji, iz koje se kasnije razvila KornunistiCka partija. Bugarski
kornunisti su se oruzjern oduprli vojnoj kliki generala Canko-
va, koja pre toga izvr.Sila udar i 1923. godine ublia seijackog
vodju Aleksandra Starnbolijskog.
24
vodjstvo vec . ozbi-
ljnih trvenja s. Centralnirn . kOJl
rnim tirn sto Bugarska okup1rala
ju srnatrao da treba pripadne i .?!ganizaci)a ju-
goslovenske partiJe Spor ko-
nacno presekla Kominterna, ali tek napadu Nemacke na
SSSR, odobrivsi jugoslovensko glediste. No trv.enja. oko 1Ja-
kedonije, kao i pitanjima ustanka, ostala su 1 dal]e, utol1ko
Zivlja ukoliko se neodoljivije cas Nemacke .. a
s njom i I Mosky1 opazao
prerna Istm1
za treba dodati da se Dimitrov u tom pogledu unek.o-
liko razlikovao: za njega prvom planu bilo pitanje bu-
garsko-jugoslovenskog zblizavanja. Ali ne verujem ni da
on stajao na gledistu da su Makedonci posebna nacionalnost,
mada majka bila Makedonka i mada njegov odnos pre-
ma Makedoncima nije bez naglasene sentimentalnosti.
Mozda iz mene izbilo i prevec gorcine kad sam odgo-
vorio ne znam da li makedonski jezik
ili ali Makedonci niti Ma-
kedonija bugarska. . .
Dimitrovu sve to bilo neprijatno - pocrveneo 1
mahnuo rukom: Sve to nije - i presao na neko drugo
pitanje. ' . . . . il k . . t t '
Iz 1zvet.r sve 10 an recem
s Dimitrovom, ali svakako da cervenkov nije
Sastanak odrian uoci mog povratka, pocetkom
1944. godine. On namenjen saradnji jugoslovensko-
Ali tome jedva ako moglo valja-
nog razgovora - tada stvari nisu ni imali partizan-
skih
sam insistirao na oruzanih akcija i stvara-
partizanskih odreda Bugarskoj, karakterisuci kao iluzije
ocekivanja da u kraljevskoj vojsci moglo doci do
preokreta. U tome sarn polazio od jugoslovenskog
od stare kraljevske vojske partizani jedino pojedin:=
oficire i partija morala izgradjivati od
malih i kroz veorna borbe. Bilo ocevidno
da i Dimitrov deli mada se slozio da
trebalo aktivnije partizanskih odreda.
AJi bilo ocevidno da on zna i nesto sto ne znam:
kada sam istakao da cak kojoj
stari dr:lavni aparat, trebalo poduze vremena da se d.:>-
njegovi ostaci, on Kroz tri-cetiri meseca LI
i tako i tako doci do preokreta - arrnija
uskoro na
Mada nije bila u ratnom sa Sovjetskim
25
Savezom, meni jasno da se Dimitrov v na
Crvenu armiju kao !aktor. 9n doduse .
ricki izjavio da Crvena arm11a al! bil<?
ocevidno da on ve6 tada_ znao da Gf? to . dogodit1, 1
dao da to
- insistiranje na partizanskim akCJ]ama. 1
odredima znacaj i smisao. _se sveo na !Z
mis:jenja i na bratske pozdrave 1
I
Vredi zabeleZiti Dimitrovljev odnos prema Stal]mu. on
govorio s i ali bez
dljive ;Jaskavosti i 1 u __ pre-
ma osecao se se . po-
korava vodji, ali i koji On naroc1to 1st1cao
Staljinovu
Pricao Kad Nemci bili pod Moskvom, zavladala
opsta nesigurnost i Sovjetsk_a vlada se
Kuiblsev. Ali Staliin ostao u Moskv1. _sam _tada
njega, u - i iz Kremlja su arhive.
sam Staljinu da se Kominterna obrat1 proglasom
On se slozio, mada smatrao da od nece blti
nikakve vajde. Uskoro i morao !lapustJt1 Mos_kvu.
nije -:- resen I tom
maticnijem on na
je odrzao na Crvenom su _Ispred
odlazile na front. Ne rnoze _koliko
moralni znacaj imalo kad sov]etski
sedi u Moskvi i kad su iz nje culi njegove - to
tilo veru i diglo pouzdanje i vredelo ?obre armiJe.
Tom prilikom upoznao sam se 1 s S?pru-
Ona Nemica iz - t?
zbog sveopste kOJ<;JJ Rus
spontano podavao i shvatao lakse od antifasisticke propa-
gande. b'l
Vila Dimitrovljeva U UJOJ 1
svega - sem radosti. Dimitrovljev jedini sincic ?io mrtav
- portret decacica visio u ocevu
rac ! pobedama.' _al1,
starac i na snaaa D1m1trov v1se mogao b1t1 srecan
ni izici iz nemog koje ga okruZivalo i sretalo na
svakom
4.
Vec nekoliko rneseci pre naseg dolaska, Moskva obja-
vila da Sovjetskorn Savezu formirana briga-
. -:- nest<;> ranije su poljske, cehoslovacke
nikako mogli da se dovijemo
?tkud J?goslovenva Sovjetskom kada
1 ono polit.Jckih sto se tamo zateklo nestalo u Ci-
stkama.
. Sada, u . sve tpOStalo jasno: gro ljudstva
pripadnici koji
kv1s_l!ng u Z';1ak solidarnosti, na
VOJska ni tamo nije imala sre-
se.- r!iz:biJen 1 kod Staljingrada i posle
pretvoren, na s komandantom Mesicem
.. S raznih strana
nesto. polit1ckih ernigranata i
sluzbe, dok sovjetski oficiri - vojni
1 sluzbe bezbednosti, uzeli u svoje ruke obuku
1
pr_edstavnici su u pocetku insistirali da oznake
1ste kao i kod kraljevske vojske.
nazsav na kod_ Vlahovica, pristali da
IZ VOJSke. Preko depesa bilo te5ko do-
se tl:ffi - no Vlahovic ipak sto
1 zatek.l1 oznake koje rnesavina
1 Na nase insistiranje konacno
1 to
Df1.!gih brigadi nije sem na5eg ne-
ostao 1st1 kornandant. Ali
njegov S!O se .pokajao' i sto ima na
da Mesic; dernoralisan i da
1 rnnog1 da se spasio od
logor-!1. 9?- ! sarn __ nezadovoljan, njegova
?IJav - cisto formaJna.
. , srnestena Jednoj sumi gra-
Kolomne. Z1vela i vrsila vezbe ne obzi.
ruc1 se na
_zapanjila disciplina koja vla-
?ala - nepomirljivosti
CI_IJa kome jediOJCa trebaJo da SJuZi nacina kojj
taj cilj da u nasim
. vladalo drugarstvo i solidarnost,
b!lo strogo zbog pljacke i _
ovde ';:la pokornosti kojoj i Prusi Fridri-
ha !. N1 traga od onog sto u
1 st-? _smo druge svesnoj disciplini. Ali ni tu nisrno
m?gl1 - s krutirn sovjetskirn in-
1 koje se koliko juce tuklo na strani
Nernaca. srnotru, odrzali govore, povrsno pretresli
1 ostav1li sve kako i bilo, dakako uz neizbeznu
gozbu s oficirirna, koji su se mahom izopijali,
Titu i Staljinu i grleci se u ime slovenskog bratstva.
sporednu rni smo imali i prvih orde-
na nove I tome srno naisli na
st.o ordeni - narocito "Spornenica 1941 ", ispali losi, to
manje krivica sovjetske fabrike nego na5e skromnosti i siro-
ma5tva crteza koje smo doneli iz
Nadzor nad jedinicama inace vrsio general
NKVD Vitak i jos mlad i veoma sna-
laZljiv, nije bez i finog cinizma - neretkih
svojstava pripadnika tajnih Za rni
rekao: Ipak dobra obzirom na materijal kojim smo ra-
spolagali.
I to bilo tacno. sto se ona, kasnije u Jugoslaviji, u
borbama Nemaca, nije bogzna kako pokaza!a iako
desetkovana, to ne treba toliko pripisati borbenim svoj-
stvima koliko nepodobnosti njene organizacije i isku-
stava u sklopu vojske drukcije od sovjetske i u uslovima rato-
vanja od onih na Istocnom
General :Zukov inace priredio u cast prijem. Vojni
atase Meksika, u razgovoru sa pomoc -
ali ni ni on, nazalost, mogli da se dovijemo kako
ona doturena borcima
Pred moj odlazak iz Moskve, sam blo gost na rucku ikod
generala On ziveo sa zenom u dvosobnom stan-
Sve ali skromno, za po-
ratnim skoro od-
lican i, na vise silu nego
kao sredstvo ostvarenja Odnos
mene i njega doblo neceg intimnog i istovrerneno
nog, jer nista nije moglo razlike navikama i gle-
danjima - :politicka prijateljstva jedino vrede kad svak ostane
ono sto jeste.
nego sam napustio njegov stan, :Zukov mi pO'klonio
- dar skroman, ali adekvatan ra-
prilikama.
sam imao, jedan sasvim drukciji sastanak s
organima sovjetske obavestajne Preko kapetana Ko-
zovskog .posetio jedan skromno cove-
ne da dolazi ime bezbednosti. Ugo-
vorili smo sastanak za na nacin toliko konspirativan
da sam to bas zato sto ilegalni radnik.
sl1vatio kao izlisno komplikovanje: jedan me
cekao jednoj smo posle zapletene voznje
pre5li drugi, da se iskrcamo od ogromnog gra-
da i odatle otpesacimo u gde narn s nekog od
23
ogrorn!le dobacen da najzad
1 stan na trecern
- ako bila vlasnica, bila od onih
P!avusa koje cini
1 lepota njje, bar ovom imala
!-!-loge se da ona vaznija od
.rne doveo. - pitala, on belezio. Njih
ko 1 kakv1 forumirna
partijama. Imao nelagodno
P<:l1C1JSkog znao da mi kao .
st1 da dam Da me zvao
od clal!ova .koll!Jte!a sovjetske partije - ne bih se
sta podaci par-
ti]J 1 vodecrm kada njihov zadatak treba'o d
borba protivu neprijatelja Sovjetskog Saveza
. partijama? Ipak sam odao.
varao makakve precizne i
ke rna sto sto govorilo 0
sam to cinio koliko iz moralnog otpora
da. govorim ma sta sto oni ne znaJi
tolJko 1 lZ da svoj intimni
svet .- one koje za
to pozvanjm, nelagodnost se svakako pre-
nela. 1 na -:-. sastanka jedva ako trajao
sat I_Po, se uz 1 ko,actce pretvorio t: manje dru-
garsk1 razgovor.
, A}i .. veze sa sovjetskjm javnim raduicima
cesce
U to. vreme dodjr strancjma jz saveznickih ni
1
e
SSSR strogo
.. Jer rat, mj predstavnicj jedine partije i naroda
kop dJgli srno sva-
radi novih inspiracija,
. SJzea, novinari radi clanaka
1 - da im da
se kao dobrovol]CJ prebace
Iz Pravde, d!levnika, trazili od me-
ne clanak IZ Novoje vremja Titu.
d
. U ob!l sam na teskoce prilikom redakcijskoa
re tJh clanaka. "'
. Prl!vda . izbacila ?glavnom sve sto se odnosilo na ka.
rakt7.r 1 borbe. Doterivanja clanaka rema
P.ar.tiJSkO.J bilo 1 u nasoj partijskoj praksi. Ali !no
Jedt!lo .u g:?bim odst,!lpanjima ! osetljivim pitanjima.
Pravda sve sto se dotJcalo na8e borbe
- nove vlasti 1 Ona isla toliko da.
29
Ieko da doterivala i moj stil - izbacivala svaku neoblcniju
figuru, skraGivala recenice, ukidala obrte. Clanak postao siv
i bez zanosa. Posle natezanja s jednim od saradnika, sam
se sloZio sa sakacenjem - nije imalo smisla zbog toga zao-
stravati odnose, i to da se objavi nego nista.
S N ovoje vremja doslo do jos okapanja. Ono
u nesto manjoj meri uskopilo moj stil i moje zanose, ali
ili izbacilo bezmalo sve sto se odnosilo na istica-
nje originalnosti i izuzetnog znacaja Titove licnosti. Na prvom
s jednim od saradnika Novoje vremja, sam ;prihva-
tio neke nebltne izmene. Ali tek na - kad mi po-
stalo jasno da SSSR niko ne moze blti velican sem Staljina
i kad mi ovaj to otvoreno i priznao reeima: nezgodno
zbog druga Sta!jina, tako nas prihvaceno! - sam pri-
stao i ostale izmene, to pre sto clanak zadriao
boju i
Za rnene i za druge komuniste, bilo ne-
sporno Staljinovo vodjstvo. Ali mi nista manje nije ne-
shvatljivo zbog cega i neki drugi komunisticki vodje - ovorn
slucaju Tito, ne mogao blti velican, ako to s
taoke glediSta zasJufuje.
Vredi napomenuti da sam Tito veoma polaskan clan-
kom, i da sovjetskoj stampi, pod Staljinom, koliko ia
znam, nikada nije objavljena tako visoka ocena nekoj dru-
goj zivoj licnost.i.
5.
se da objasniti time sto sovjetska javnost - dakako
ona ;partijska, jer druga aktivno javno i ne Zivi, bila poneta
jugoslovenskom Ali i time sto tok rata izmenio
atmosferu sovjetskog
Kada se obazrem blh mogao reei da se spontano
sirilo da sada, posle rata koji potvrdio rprivrienost
sovjetskih Ijudi domovini i osnovnim tekovinama revolucije,
neee vise blti potrebna politicka ogranicenja i ideoloski i drugi
monopoli grupice vodja, pogotovu ne jednog vodje. Svet se
menjao na ocigled sovjetskih ljudi. Bilo ocevidno da SSSR
nece blti jedina socijalisticka zernlja i da se novi revo-
lucionarni vodji i
Takva atmosfera i takva misljenja smetala sovjetskom
vodjstvu tom nego mu, stavise, olaksavala ra-
tne n:apore. Ntje da i ono i samo ne neguje talkve
iluzije. Sem toga, Tito, odnosno borba menjali
su odnose na i Srednjoj Evropi ne samo ne
30
nego pozicije Sovjetskog Saveza - nije bilo
razloga da se oni ne popularisu i ne pomognu.
sam i kao komunista i kao ponet lju-
i postovanjem na koje sam nailazio svuda, narocito kod
Crvene armije. Mirne savesti zapisao sarn za-
plenjenog nemackog oruzja: Ponosim se sto tu nema oruzja
iz Jugoslavije! - jer ga bilo iz citave Evrope.
Ali tome postojao i jedan jos znacajniji cinilac. Mada
savezu sa sovjetski sistem, odno-
sno sovjetski oseGali su se usam!denim -
borili su se za svoj opstanak i za iskljucivo svoj Zivota.
zbog odsustvovanja Drugog fronta, odnosno krupnijih boje-
va u trenucima odsudnim za sudblnu ruskog - u-
sarnljenim se osecao i oblcan covek i prost rborac. Jugoslovenski
razbljao tu i vodja i naroda.
Nama su predlozili da posetimo front - Dru-
gi ukrajinski front, koji se nalazio pod komandom marsala
T.S. Konjeva.
Sleteli smo avionom kod Umana, gradica u Ukrajini -
u i rane koje su ostavili iza sebe rat i Ijudska

Mesni sovjet priredio veeeru i susret s javnirn rad-
nicima grada - vecera nije ni mogla vesela zapustenoj,
zgradi, umanski vladika i sekretar partije nisu umeli
da skriju uprkos tome sto su pred strancima
i sto se obojica - svaki na svoj nacin, borili protivu Ne-
maca.
sam vec od sovjetskih funkcionera znao da ruski
Patrijarh, cim rat, bez pitanja vlade da raza-
silje sapirografisane poslanice protivu nemackih osvajaca i da
su one na odziv rnnogo siri od podredjenog mu sve-
stenstva. Ti apeli bili privlacni i - monotoniji
su svezinom svog drevnog
1 Sov]etska vlada se brzo prilagodila
i pocela da se oslanja i na crkvu, uprkos tome sto ju i dalje
smatrala ostatkom starog drustva. U ratnim nedacama religio-
znost ozivela i maha, sef sovjetske misije
slaviji, general Kornjejev, kazivao kako mnogima - i to
veoma odgovornim - casovima sarnrtne opasnosti od Ne-
maca, padalo na da se obrate kao neprolazni-
jem Mi f;>ismyo i pravo-
spasavali ako to neiZJbezno! - Izlagao on.
danas zvuci neverovatno. Ali jedino onom ko ne poima
teZinu koji su pali na ruski narod - onom ko
ne razume da svaka ljudska zajednica neizbezno i razvi-
ja one ideje koje u datom najvecma pogoduju odria-
i prosirivanju njegove egzistencije. General Kornje-
31
jev, iako pijanica, nije i .privrz.en
sovjetskom i Meni, izraslom iz
narnog pokreta koji se idejnirn i morao boriti
za svoj opstanak, izgledale Komjejevljeve blpoteze smesne,
ali se nimalo nisarn - toliko ruski patriotizam, da
ne kaiem nacionalizam, rnaha - kad vla-
dika nazdravio kao ruskih zemelj"
ruskih zemalja). Staljin shvatio da se njeg?va
vlast. i njegov socijalni sistem ne odriati pod udarc1ma
nemackih armija, ako se ne oslone na iskonske i samo-
ruskog naroda.
sekretar bio priguseno ogorcen - vladicino
vesto i naizgled nenarnetljivo isticanje u\oge crkve, jos vise
na pasivno - partizanski odred kojim
komandovao blo toliko malobrojan, da nije kadar da
izidje kraj ni s pronemackom zandarmerijom.
Zaista se nije dalo sakriti pasjvno drzanje Ukrajjnaca pre-
ma sovjetskim pobedama. ostavljalo
tisak rnracne zatvorenosti, na nas nije obraealo nikakvu
I mada oficiri, s kojima smo jedino i dodi':ll,
ili polepsava\i Ukrajinaca, sofer .
psovao sto se bolje borili, nego sad Rus1 mora]U
da ih
smo se kroz prolecno
- pobednickim tragovirna Crvene arrnije. Razorena, unakaie-
na nemacka tehnika, smo cesto sretali, sli-
vestine i snage Crvene armije, aJi smo najzadivljeniji
upornoscu i skrornnoscu vojnika, kadrog da izdrzi da
nima, nedeljama, ukopan u do pojasa, bez bleba i sna,
pod uraganom ognja i celika i ocajnickjm naletima Nernaca.
Ako odbacim jednostrani dogmaticarski i romanticarski
zanos, i danas kao i onda visoko ocenio kvalit.ete Crvene
armije, napose glavnine.
Sovjetski kadar, jos veeoj meri vojnici i
nize staresine, vaspjtan politjcki jednostrano, ali u
svakorn drugom ,pogledu kod se razvjja inicijativa, 8\rina
kulture i gledanja. Disciplina ostra i bespogovorna, al1 ne
besmislena - podredjena glavnirn ciljevirna i
Sovjetski oficiri su ne sarno strucno veoma nego
cine najsmeliji deo sovjetske jnteli-
Mada dobro tplacenj, ne cjne kastu za
sebe, mada se od zahteva previse marksjstjcke doktrj-
ne, utoliko obavezniji da hrabri i da se ne iz
- komandni komandanta korpusa kod
na tri kilometra od nemackih linjja. Mada Stal]in IZvrsjo
oblmne cistke, u visem komandnom sastavu, to o-
stavilo manje posledica nego sto se misli, jer on se istovremeno

nije kolebao u mladjih i darovitih - svaki
oficir veran njemu i njegovim ciljevima znao da naiCi
svojih amblcija. Brzina i s kojom
usred rata izvrsio vodeeeg komandnog sastava, pot-
i njegovu snalaZljivost i otvaranje najdaroviti-
jima. On de:ovao dva srnera istovremeno: zavodeci u ar-
miji vladi i partiji i sebl licno, nista nije
stedeo ne samo za njenu spremnost i za visi standard
zivota nego i za brzo napredovanje najboljih.
sam prvi Crvenoj armiji - kod komandanta
naisao na, za mene, tada, ali smelu
misao: Kad pobedi u celom svetu -
on- ratovi dobiti konacno karakter. marksi-
stickim teorijama, koje su sovjetski komandanti znali dobro
kao i ratovi proizvod borbe klase, kako
komunizarn treba:o da klase - se i
potreba za Ali - mnogi ruski ratnici,
kao i sam kojoj sam kroz
se rata i neke dalje istine: borbe do-
Yid konacnog tek kad svi
istom drustvenom jer ovaj kao takav neodrziv
i razne sekte otpocele roda
radi njegovog rnisao kod sovjetskih oficira,
vaspitanih u sporedna - Ali
nisarn zaboravio, onda smatrao Ako njiho\u
svest i nije bilo prodrlo da ni drustvo koje oni brane
nije bez dubokih i antagonistickih razlika, svakako im se mutno
javljala misao da covek, mada ne rnoze da Zivi izvan odredje-
nog drustva i bez odredjenih ideja, opstoji i nekim drugim
ne manje znacajnirn i konacnim silama.
Mada vec oblkli na mnogosta u Sovjetskom mi
jos nismo kao deca partije i koja kroz
asketsko cistunstvo sticaJe poverenje u sebe i kod naroda, da
ne zapanjeni .pijankom su odlasku s
fronta, priredili u stabu marsala Konjeva - nekom selu
Besarablji.
Devojke, prevec i prevec upadljivo doterane za
donosile grdne kolicine najprobranije hrane - ka-
vijara, sjomgi i pastrva, svezih krastavaca i
mladih barenih ohladjenih
prasadi, vrelih piroski i pikantnih sireva, borsceva i fa.
siranih toplih snicli, najzad torti debelih pedalj i pladnjeva
juznog voca pod kojima se stolovi.
Kod sovjetskih oficira se vec odranije osecalo pritajeno
radovanje tako da na ovu dosli predisponirani da
se prejedu i izopijaju. Ali su isli kao veliko
iskusenje - morali su da piju, uprkos tome sto se to nije
3*
33
slagalo s njihovim "komunistickim moralom", odnosno s navi-
kama u njihovoj armiji i partiji. ipak su se driali sjajno,
pogotovu ako se irna u vidu da su bili nenavikli na alkohol
- strahoviti napor volje i svesti pornogao im da izvrdaju
rnnoge zdravice "do dnja" (do dna) i da se na kraju svega ne
sruse.
sarn kao uvek ;pio malo i opre:ono - izgovaraju6i se
na glavobolje, od kojih sam stvarno i tada patio. General
Terzic izgledao tragicno - rnorao da pije, iako mu se
nije pilo, jer nije znao kako da odoli ruskom sabratu kad ovaj
nazdravi za Staljina, buduci se tren pre toga nije stedeo za
Tita.
Jos tragicniji rni izgledao nas pratilac - pukovnik iz
sovjetskog generalstaba, na 'koga su se kao na "pozadinca"
okomili rnarsal i njegovi generali, koristeci se pri tome i svo-
jim visim Cinom. Marsal Konjev se nije obzirao na to sto
taj pukovnik s}abasan - posle ranjavanja na frontu i
povucen na rad u Genst.ab. On jednostavno zapovedio pu-
kovniku: Pukovnice, ispijte sto grama votke za uspehe Drugog
ukrajinskog fronta!
Nastao tajac. Svi su se okrenuli pukovniku, sam
zaZeleo da se zauzmem za njega. Ali on ustao, zauzeo stav
mirno i ispio - uskoro su graske znoja izbile njegovom
i visokom celu.
Ali nisu pili svi - oni koji su bili zaduzeni za veze s
frontom. Ni na frontu stabovi nisu pili, sem u trenucima ne-
sumnjivog zatisja. Kazivali su da Zdanov, za vreme finske
kampanje, zbog strahovite bladnoce, predJozio Staljinu da odo-
bri 100 grama votke dnevno na vojnika - otada taj
i ostao u Crvenoj arrniji, sem sto se <pred jurisima porcija du-
plirala: Osecaju se borci bezbriZnije! - objasnjavali su nam.
Nije pio ni rnarsal Konjev - nije starijeg da mu na-
redi, patio i od teskoca na jetri, su mu to lekari za-
branili.
Plav, visok pedesetogodisnjak, veoma energicnog kostunja-
vog lica, mada podsticao terevenku, jer se pridrzavao zva-
nicne "filozofije" da "ljudima treba da se povreme-
no provesele", istovremeno i iznad nje, siguran u sebe
i u svoje jedinice na frontovirna.
Knjizevnik Poljevoj, koji nas kao dopisnik Pravde ta-
kodje pratio na frontu, rnada se olako i jednostrano oduse-
vljavao herojstvom i prednostima svoje zernlje, ispricao nam
anegdote Konjevljevoj nadljudskoj prisebnosti i hrabrosti.
Nasav se na osrnatracnici pod <paljbom nernackih on se
pretvarao da gleda kroz dvogled, ustvari motreCi iskosa kako
se njegovi oficiri. Svaki od njih znao da na.
licu mesta raZalovan ukoliko pokaZe ikakvog kolebanja, niko
84
se nije usudjivao da ga upozori na opasnost njegov vlastiti
Zivot. I tako to trajalo - ljudi su padali mrtvi i
on ;polozaj tek kad osmatranje i sve drugo bilo
zavrseno Drugi put ga parce pogodilo u nogu: skinuli su
mu cizmu, previli ali - ostao na polozaju.
I Konjev jedan od Staljinovih ratnih koman-
danata. manje od Rokosovskog primer brzog uzdizanja
- njegova karijera nije ni tako nagla ni burna kao ovog dru-
gog. Stupio u Crvenu armiju odmah posle revolucije kao
mlad radnik i postepeno se uzdizao kroz u njoj i kroz
njene skole. Ali i on tekao karijeru kroz tipicno za
sovjetsku armiju pod Staljinovim vodjst.vom u Drugom svet-
skom ratu.
I inace negovorljiv, Konjev mi u malo reCi prikazao tok
operacije kod Korsun-sevcenkovskog, koja tek sto
dovrsena i koju su u Sovjetskom Savezu uporedjivali sa staljin-
gradskom. Ne bez likovanja, on ocrtao sliku konacne nje-
macke katastrofe: da se predaju, osarndeset ako ne i
sto lliljada Nemaca su na prostor, zatim su
irn tenkovi smrvili teska i rnitraljeska gnezda, da naj-
zad kozacka konjica. Pustili smo Kozake da se na-
seku do rnile volje - sekli su i ruke onima koji su ih dizali
da se predaju! - pricao osmehnuto marsal.
Ne mogu reci da i nisarn u tom trenutku osecao radost
zbog takve Nemaca - nacizam i mojoj zem!ji u
ime vise rase rat liSen svih dotadanjih ljudskih obzi-
ra. Ali sam pri tome imao i jedno drugo osecanje - uzasa-
sto tako jeste, sto drukcije ne rnoze da bude.
Sedeci s desne strane ove izuzetne licnosti, sam ra-
doznao da razjasnim neka od pitanja koja su me narocito za-
nimala.
Najpre: Zbog cega doslo do smenjivanja s komandaih
polozaja Vorosilova, Budjonija i ostalih visokih komandanata
s kojima Sovjetski Savez usao u rat?
odgovorio: Vorosilov covek hrabro-
sti, ali - moderni nacin ratovanja nije kadar da shvati.
Njegove zasluge su ogromne, ali - se mora Crve-
na armija u gradjanskom ratu, iz kog izrastao i Vorosi!ov,
prakticki nije irnala protivu sebe avijacije i tenkova, ovom
ratu bas oni igraju ulogu. Budjoni nije
nije nista ni ucio - pokazao se potpuno nesposobnim i do-
pustio strahovite greske. Saposnjikov i ostao strucan
stabni oficir.
Staljin? - upitao sam:
se da ne pokaze iznenadjenje pitanjem, Konjev
malko razrnislivsi, odgovorio: Staljin svestrano darovit -
35
SJa]no se sna5ao u ratu kao ce:ini i to

Nije rekao nista vise, niti ista sto podsecalo na kli-
setirano velicanje Staljina. cisto stranu
Staljinovog Konjev stari - cvrsto
odan vladi i partiji, ali rekao bih, i u svorn
na vojna pitanja.
Konjev nam predao i poklone: za Tita njegov lieni dvo-
gled, za nas pistolje - sam svoj sve dok rni ga
zaplenile vlasti prilikom mog hapsenja 1956. godine.
Front primerima licnog herojstva i neodoljive
upomosti i inicijative vojnickih rnasa. bila sva za kraj-
nji napor i liSavanje i konacnu za U te dane se
Moskva, i rni s njom, detinjasto predavala - va-
tromet:ma pozdravljane pobede, iza kojih su stajali
pozar i smrt, nada i ogorcenje. Jer to bila radost i
slovenskih boraca nesreci zernlje. da niceg dru-
gog i nije bilo u Sovjetskom do ovog dZinovskog, za-
nosnog napora zemlje i mnogomilionskog naroda.
sam video jedino jednostrano patrioti-
zam ruskog naroda sa sovjetskim sistemom, jer bas ovaj
moj i moja borba.
Moglo oko pet casova posle podne - tek sto sam
zavrsio Sveslovenskom komitetu i
da odgovaram na pitanja, kad mi da odmah mo-
ram zavrsiti, jer da irnam vafuog i neodloznog posla. Torn
rnom smo ne samo rni nego i sovjet-
ski ,pridavali vainost od - oda-
me predstavio pomocnik Molotova Lozovski,
ocevidno postajao sve akutniji kod
saeznika.
Izvinio sam se, me i nedorecenih misli sam
izveden na gde me zajedno s generalom Terzicem
strpali u nepoznata i ne bas kola. Tek kad kola
krenula, nepoznati iz drzavne bezbednosti nam
saopstio da cemo primljeni kod Josifa Visarionovica Stalji-
na. U to vreme nasa vojna misija preseljena na
Srebmom Boru .-:- Moskve, i sam, setivsi se
za sa .pornislio da cerno okasni-
ti ako isli toliko daleko od njih. Ali nepogresiva drza-
vna i za to - pokloni lezali kraj
u kolrma. Sve dakle u cak i nase
forme -. desetak nosili smo nove, pokrojene sovjet-
sk1rn. ... samo rniran i
ga sto
. Na ovo s.a:n vec Ali svoje
mogao - ono 'Potrcalo iz
36
mog i svestan vlastitog i
istovremeno skoro panicne
Sta Vise za
koji dolazio iz rata i
Biti prirnljen od Staljina - to bilo najvise rpriznanje
i stradanjirna partizanskih boraca i na5eg naroda.
Kroz tamnice i ratna poklanja, i kroz ne manje zestoke clu-
i okrsaje protiv unutarnjih i spoljnih protivni-
ka komunizma, Staljin nesto vise od vodje borbi --
otelovljenje ideje, preobraien glavama ci-
ideju, samim tim u nesto nepogresivo i bezgresno. Staljin
pobedna danas i zbratimljeno covecanst\'0.
sam znao da slucajnost sto sarn prvi jugoslovenski
komunista kojega on prima. Ali osecao radost sto
tom rnoCi da pricam svojirn drugovima. 'Ponesto
saopstirn i jugoslovenskim borcima.
Bcezlo umah sve sto nije lepo SSSR, svi ne-
nas i sovjetskil1 vodja i
kao ni dogodili. Sve ruzno iscezavalo
r_lepotom sto se meni dogadjalo:
sta pred borbe koja se vodi i
naSI pred ocitom ostvarene ideje?
Citalac treba da zna da sam tada verovao da trocki-
i drugi partiji zaista spijuni
1 da su t1m bile opravdane i drasticne me-
re .:prema njima - kao i prema drugirn tzv. klasnim neprija-
tel]1ma. Ukoliko sam kod onih koji za
.sredinom godina i. primetio stosta nedore-
ceno, sam drZao da se to momente
preterivanja - na zasecanje i od zdravog samo da se trulo
to D!mitrov jednom razgovoru
s 1 kako nam to ovaJ preneo. Zbog toga sam i
surovosti koje Staljin poduzimao gledao kao na ono i
kao n_a oEtakve kakv!m ih propaganda prikazivala
-:- ne1zb_ezne .. mere, crme njegova licnost i
sarno Ne ni danas tacno
odredtt! s!a brh radro da znao procesima i cistka-
ma. reci krizu
savestr, al1 ll!Je da b1h 1 ostao komunista -
od postojeceg. Jer za komuni-
kao. 1 b1tn0 sta, nego radi cega se cini to
on bro i najopojnija, ideolo-
za 1 za one, rnojoj_ zemlji razjedinjenoj i ocajnoj,
koJI htel1 da zanemare stoleca ropstva i zaostajanja i pre-
samu realnost.
37
Nisam stigao da se sebl sredim, se na5ao n&
vratima Kremljao nas drug1 ?.flc1r 1
0

nula kroz bladna i umivena kOJirna b!lo
zivocr do tanusnih nepropupelih Oficir nam obra-
tio na car-toJ.?a i
0
- sif!!bole mocne
Rusije koji n1 Pl;lCali oostao mo-
Ivana Ve!Jkog, zat1m topova,
mi smo se nasli pred nevisokog
zdanja, kakva s1;1 se zidala veka za kan-
celarije ili I nas sacekao oflc1r 1
Na stepenica smo skinuli sinjele, pocesljali se pred ogle-
dalom, su nas uveli lift, koji nas izbacio na prvom
- crveno zastrven hodniko
Na svakom nas zvonkom lupom peta po-
zdravljao oficir - svi mladi, lepi i u plavim
sapkama driavne I i kasnije zapanji-
vala cistoca, toliko potpuna da se cinilo neverovatnim da
tu rade i zive - na tkaninama se nije mogla videti ni
dlacica, na mesinganim kvakama ni mrljicao
Najzad nas kojoj vee
cekao general Sitan, debeo i rosav stariji nas
da sednemo, lagano iza stola i posao

Sve se dogadjalo brzo: onaj cinovnik se
vratio i saopst.io nam da driao da
proci i dve i tri kancelarije dok do Staljina, ali
cim otvorio vrata i prekoracio prag, ugledao sam ovoga
kako dolazi iz omanje prostorije, kroz cija otvorena
vrata se video Molotov takodje tu -
i i savrsenom tarnnoplavom evropskom odelU:
stajao iza konferencijskog stolao
Staljin nas docekao nasred prostorije - sam pri-
sao prvi i predstavio seo isto i Terzic izgovorivsi
citavu vojnickim tonom i petu na
sta na5 dornacin - to bilo skoro -
Staljino
smo se i s Molotovim i seli za sto tako da
desno od Staljina, koji seo eelo, Molotov levo
Terzic i general ' '
. nevelika, odaja, bez ikakve raskosi
1 stola nalazila se Lenji-
na lZI_lad konferencijskog stola, isto-
sl!ke i veoma
slicne fotografijamao
Ali domacin. Staljin mar-
salskoj uniformi i mekim cizmama, bez ikakvih ordena sem
38
zlatne zvezde - ordena heroja Sovjetskog Saveza, na levoj
strani grudio U njegovom nije bilo niceg izve5tacenog
niti ikakve poze. nije onaj majesteticni Staljin s foto
grafija, niti iz filmova - prornislje-
nocr koraka i drzanja. On nijednog nije mirovao -
zabavljao se oko svoje koja irnala engleske
firme zaokruZivao plavom olovkom rec iz te-
rne razgovora, da polako precrtava kosim linijama kako
njoj ide okretao glavu tamo-amo i vrteo se
na
sam iznenadjen i necim drugirn: malog
rasta i ruznog tela. Njegov kratak i uzan, noge
i ruk.e - leva ruka i rame kao da bili malko
Imao povelik kosa proredje-
na, mada potpuno celav nije ni na Njegovo lice
belo, rumeno na jagodicama - kasnije sam doznao da
tu za one koji sede kancelarija-
ma, sovjetskirn vrhovima "krernljevskom"o su
bili crni i nepravilni - cak ni njegovi
brkovi i snaznio lpak to nije bila neprijatna gla-
va: imala sebl neceg narodskog, seljackog, domacinskog
- zivahne fute oci i mesavina strogosti i
Iznenadio me i njegov izgovor: osecalo se da nije
Ali zato njegov recnik bogat, njegov nacin izra-
zavanja, ruskih poslovica i ve-
oma zivopisan i plastican. sto sam se kasnije
Staljin dobro poznavao - ali samo nju,
dok njegovo poznavanje politicke istorije njegovo jedi-
no stvarno znanje izvan ruskih okvira.
U jednorn nisarn iznenadjen: Staljin irnao smisla
za humor - grub, ali ne bez rafinirano-
sti i Njegove reakcije blle brze i ostre - konacne,
sto ne znaCi da sagovomika saslusavao, iako ocevidno
blo prijatelj obrazlaganja. Upadljiv i njegov od-
nos prema Molotovu - ovome on ocevidno gledao veoma
saradnika: kao sto sarn se kasnije Molotov
jedini od clanova Politblroa koji se obracao sa
"ti", sto sarno sebl mnogo, pogotovu ako se ima
da kod obracanje sa "Vi" normalno i medju
bliskim
Razgovor time sto nas Staljin 11pitao
iz Sovjetskog Saveza. sam odgovorin: Mi smo
sevljeni! - na sta on dobacio: mi nismo ma-
da cinimo sve sto mozemo da bolje.
Urezalo mi se da Staljin naziv ne
Sovjetski Savez, sto znacilo da on ne samo inspirise ruski
patriotizarn, nego se i sam njime zanosi i s njim poistoveeuje.
39
Ali nisam imao vremena da tome razmisljam, jer
Staljin odmah zatirn presao odnose s kraljevskom
venskom vladom ernigraciji, obrativsi se
li nekako mogli podvaliti Englezima da Tita koji se
jedino i protivu Nemaca?
Molotov se - osmehom kome ironije
i samozadovoljstva: Ne, to - oni
svesni odnosa kakvi se stvo:-ili
sam ovim ogoljenim tre-
tiranjem na koje dotad naisao na sovjetskim
mestima, pogotovu u sovjetskoj propagandi. Osecao sam
se na pravom i vise od toga - kod coveka koji
se prema realnostima odnosi na slican, nacin. Nije po-
trebno da objasnirn da Staljin takav jedino svo-
jim tj. komunistima njegovog smera i njemu
odanih.
I mada Staljin nije da priznati Nacionalni ko-
mitet kao privremenu ocevidno ko-
liko on zainteresovan za njegovu i nje-
gov stav takvi da to pitanje neposredno ni
postavio - naime, ocevidno da sovjetska vlada to
odmah ucinila ako ocenila da prilike za to zrele i ako
sam razvitak ne iSao drugim smerom - iznalaienjern pri-
vremenog kompromisa Britanije i SSSR, odnosno iz-
Nacionalnog komiteta i kraljevske vlade.
Tako to pitanje ostalo - cekati i traZiti
resenja.
Ali utoliko konacniji Staljin u pruzanja
moci borcima.
Kad sam pomenuo zajam od dvesta hiljada dolara, on
rekao da to sitnica i da s tim necemo moci mnogo uciniti,
ali da nam odmah na da
cemo i to i isporuke u i drugoj opremi vratiti oslo-
on se iskreno naljuti: Vi me vredjate - vi da lijete
krv, da nisam trgovac, mi nismo
trgovci, vi se borite za stvar za koju i mi mi smo
da '1 vama delimo sto imamo.
Ali kako pomoci?
da se od Zapadnih saveznika trazi osnivanje
sovjetske baze Italiji, koja pomagala
goslovenske partizane. Probajmo - rekao Staljin - videee-
mo kakav stav Za!padnih savezm.ika i dokle su da
u
Treba da napomenem, da ta baza - ako se dobro se-
cam od deset transportnih aviona, uskoro i osnovana.
40
Ali avionima se ne moze pornoci - obrazlagao
dalje Staljin. Ne se vojska vi
ste vec vojska. BrodovJ za t? m1 brodova ne-
- nasa cmomorska flota
Urnesao se general Mi imamo brodova na Dale-
kom - rnogli ih prebaciti na5e crnomorske
luke i natovariti i treba. v v
Staljin ga prekinuo -:-: .. 1z
nog i skoro vragolastog Staljina 1zb10 Jedan drukciJI:
- sta vam :pada na um? li na, na
kom istoku se vodi rat - v se vec nac1 da ne
iJi da potopi te brod?ve. KoJesta! . treb.a_ Al1
koga? Sad oskud1ca u brodov1ma. 1urska? Iurska nema
mnogo neee ni prodati. Egipat? Da, o.d Egip!a
se moze Egipat da proda - on sve prodaJe,
prodati i brodove.
Da, to 1?:li b,espogo-
sam vec nav1kao u v!ast1t0J partlJ1, 1 sal?
svakako sklon Cim se radilo konacnom odredJIVan]u
stava i donosenju
General brzo i zapisivao Staljinove za-
kljucke. . . .
Ali do brodova 1
sovjetskim brodovima nije doslo. Tome svakako glavn1
log operacija na Istocnom - armiJa
izblla na tako da J?Og!a
Drz1m da
namere da nas pomogne to vreme
Na to se svela razgovora.
se Staljin interesovao za moje misljenje pojedi-
nim politicarima. Pitao ? Mila-
nu vodji srpskih 1 prvom JUgoslo-
ambasadoru Moskvi. Rekao sam Lukav covek.
Staljin prokomentarisao. kao za Da, ima
koji u politicl - na mene
Gavrilovic ostavio coveka.
sam dodao: Nije politicar siril1 rnada se ne
moze reci da glup. . . .
Staljin pripitao kojom se zenOfl!
kralj Petar kad sam da grcku.
on seretski kako bllo, V]aceslave
kad ti ozeni:Ji - mozda 1
od toga vajde?
Nasmejao se i Molotov, ali i bezglasno ..
Na kraju sam predao poklone - sve tek sad
i tu izgledalo prirnitivno i sirotinjsko. Ali on nicim nije
41
kazao potcenjivanje. Kad video opanke, rekao Lapti! :-
sto na ruskom i znaci opanci. pusku otvorio i
vagnuo i prokomentarisao: Nasa laksa.
Sastanak trajao oko jedan sat. . . . . .
Bio vec sumrak kad smo napusti11 KremlJ: Na oflctra
koji nas pratio ocevidno se prenosio nas zanos. :-. gledao
nas radosno i nastojao da nam svakom reccom lZldJe u su-
sret. Sevema svetlost to doba dopire do Moskve i sve
i treperavo - nestvarni svet lepsi od onog ko-
jim smo dotad Ziveli.
Nekako tako bilo i mojoj
Ali sam tada imao jos jedan znacajniji i zanimljivi
sret sa Staljinom.
Upamtio sam kada se on dogodio: noci saveznickog
iskrcavanja Normandiji. .
Ni ovoga niko me nije ni
Jednostavno saopstili da treba da idem oko
9 casova uvece su me str.pali u auto i odvezli tamo. Cak niko
iz nije znao kuda idem.
Odvezli u zgradu kojoj nas primio Staljin, ali
druge odaje. Tamo se Molotov spremao za izlazak -
cio lak kaput i sefu i saopstio mi da idemo na veceru kod
Staljina.
Molotov nije covek narocitog razgovora. 1 dok sa Stalji-
nom, ako dobroj volji i sa sumisljenicirna, kontakt
lak i neposredan, Molotov ostajao neprobojan cak i u pri-
vatnim razgovorima. lpak me u autu upitao kojirn jezikom
vladam ruskog - odgovorio sam da se sluzim
poveo se i razgovor snazi i organizovanosti Komunisticke
partije sam istakao da partija
docekala rat kao ilegalna, relativno rnalobrojna - desetak bl-
ljada clanova, ali odlicno organizovana. Dodao sam: i
boljsevicka partija pred Prvi svetski rat.
Varate se! - odbio Molotov. Nasa partija docekala
Prvi svetski rat veoma slaba, organizaciono nepovezana, ra-
sturena, s malobrojnim Clanstvom. se secam - nastavio
- kad sam pocetku rata dosao ilegalno iz Petrograda
Moskvu, radi partijskih poslova: nisam imao gde da prenoCim,
nego sarn rnorao rizikovati da nocirn kod Lenjinove sestre! -
Molotov kazao i ime te sestre i, ako se dobro secam, ona
se zvala Marija lljinicna.
Automobil jurio relativno velikom brzinom - oko 80
kilometara na sat, ne nailazeci ni na kakve saobracajne smetnje.
Ocevidno, saobracajci su ga neeem prepoznavali i davali mu
prednost. Izisav iz Moskve, smo asfaltnim putem, za
koji sam kasnije doznao da se zove Praviteljst.venoje sose (Vla-
42
dina cesta) i kojim jedino vladinim automobilima i
posle rata - da li i danas? - bio dozvoljen prolaz. Uskoro
smo naisli na Oficir sa sedista do sofera prevmuo
neku plocicu na sofersajbni i strazar nas pustio bez ikakvih
formalnosti. Desni prozor spusten, Molotov primetio
nelagodnost zbog prodora vazduha i da dize
staklo - tek tada sam primetio da ono veoma debelo i do-
setio sam se da se mi vozimo automobilom. Mi-
slim da to Packard, jer takav isti Tito 1945. godine
doblo od sovjetske vlade.
Desetak dana pre te veeeri Nemci su izvrsili desant na
Vrhovni stab u Drvaru. Tito i vojne misije morali su odstupiti
brda. Jugoslovensko vodjstvo prisiljeno na dugotrajne
naporne marseve, kojima se gubilo vreme dragoceno za po-
liticke i druge aktivnosti. u ostroj formi
ishrane. Sovjetska vojna misija detaljno obavestavla Moskvu
torne, na5a rnisija Moskvi u neprestanom
dodiru sa sovjetskim nadleZnim oficirima, kako im saveti-
ma pomogla organizovanju pomoci jugoslovenskim borcirna
i Vrhovnom stabu. Sovjetski avioni su cak i leteli nocu i bacali
municiju i namimice, doduse bez veceg uspeha, jer su paketi
rastureni na sirern sumskom podrucju, koje ubrzo moralo
evakuisano.
. Molotov u ,putu. situaciji
s<: u. s
ztvo, ali bez - vtse rad1 dob1Janja tacne slike.
Vozili smo se tako cetrdesetak kilometara, ulevo
na sporednu. i ':l.skoro mlad jelar. Opet rampa,
kratka vozUJa 1 kap1Ja - nasli srno se pred nevelikom vilom
takodje jelaru. '
Cim smo iz ';ISli u mali hol, pojavio se Staljin
- ovoga puta u c1pelama 1 odeven jednostavnu do
guse poznatu sa slika iz 'predratnih vrem'ena
Takav se ciD;io jos ali i jednostavniji i sasvim na
nas mal! 1 zacu?o prazni kablnet - bez
knJ1ga, bez sl1ka, golih z1dova. Posedali smo oko ma-
log pisaceg stola i on odmah da se interesuje dogadja-
jima oko jugoslovenskog Vrhovnog staba.
Iz nacina njegovog interesovanja, sama od sebe narnetala se
i razlika izmedju Staljina i Molotova.
Kod Molotova ne samo sto nedokuciva misao ne-
go i. proces njenog nastajanja. Isto tako i njegov
zatvoren i neodredjen. Staljin pak, zivog, skoro
ne.m1mog temperam7nta. <?n pitao - sebe i druge, i pole-
- sa sobom 1 ostalima. Necu reci da Molotov nije Iako
padao ili da Staljjn nije znao da se uzdr:lava pretva-
ra - kasnjje sam jednog vjdeo tjm
Nego Molotov skoro bez nijansi, jsti tbez obzjra
kome se radi, dok Sta!jjn sasvjm drukCiji
svojoj - sredini. cercil okarakterisao Molo-
tova kao savrsenog modernog robota. Alj to
spoljna i jedna njegova strana. Staljin nije manje od njega
Ali bas zbog toga sto strasnija pri-
roda s mnogo lica - i to svakom podjednako i do te
mere da se cinilo da se niikada ne pretY'a!ra, nego
uvek jskreno dozivljava od svojih - pro-
dorniji i s vecim Sticao se utisak da Molotov
na sve, i na i njegove konacne ciljeve, gleda kao
na relativnosti, kao nesto vise rnora, treba podredi-
ti Za njega kao da nije niceg neprolaznog
- toj prolaznoj i neidealnoj realnosti, koja se svakodnevno
narnece drukcija, i treba dati sebe i sav svoj Zivot. I za
Staljina sve prolazno. Ali to njegovo filozofsko
gledanje. er iza te prolaznosti i njoj sarnoj - iza date real-
nosti njoj sarnoj, se neki konacni, veliki njegovi
jdeali, kojima on svakako rnoze da se dakako do-
terujucj, rneseei realnost Zive .u njoj.
GledajuCi meni jzgleda da se Molotov sa svo-
jirn relativizrnom i sa svojirn srnislorn za pra-
Staljin sa svojirn fanaticnirn dogrnatizrnorn i istovremeno
sa sjrirn horizontorn - nagonorn za dalje, za sutrasnje
sti, da se oni, ne sarno idealno dopunjavali, nego da Mo-
lotov, rnada malomocan bez Staljinovog vodjstva, ovome
rnnogo Mada obojica bezobzirni
sredstvima, se cini da Staljin ova paZljivo i srni-
sljao s okolnostirna, dok su za Molotova ona
pred sporedna i neva:Zna. drZirn da on mnogo
ne Staljina podsticao, nego i i
njegova dvournljenja. I rnada na njegovu
svestranost i prodomost, pripada prva pretvaranju
zaostale bilo
netacno ako se potcenila Molotova, narocito kao
prakticnog realjzatora.
Molotov kao da i telesno takvoj
terneljit, sabran i izdrZljiv. On pio vise nego Sta-
ali njegove zdravice su krace i srnisljene na neposre-
dni politicki efekat. Njegov licni Zivot takodje neprime-
tan, i kad sarn dana kasnije zenu,
i ljupku, irnao sam utisak da to mogla i svaka
druga koja mogla zadovoljavati odredjene, njemu
funkcije.

Razg.ovor kod njegovirn in-
za Vrhovnog staba i jedinica oko

Ali sarn dokazivao da se to ue moze dogoditi.
_ Kako ne? - nastavljao on. Koliko puta se dogodilo da
borce satrla <;Jlad strasn! neprijatelj svake arrnije.
__ ;arn takav da se rnoze
nac1 - bl11 srno 1 u rnnogo tczirn okolnostima
nas glad satrla.
Uspeo sam da ga umirim i ubedirn
. .za.ti!_11 on 1pre8ao f!l-Ogucnost pornoci. Sovjetski front
JOs da __ pratiti lovci. U jednom
planuo, grdec1 pJlote: Oni su _
se. da lete Kukavice, bogami kukavice!
. :(11 koji _bio citavog problerna,
P!,ote u. Ne, kukavJce, daleko od toga. Nego,
':leJ?aJU avioui. oboreni pre nego
b.I . ci}J. 1 teret beznacajan - moraju no-
sttr da se natrag. Zbog toga jedino i mogu da
Jete 1 mal1 teret.
. sarn po.drzao jer sam znao da se sovjetski
pllotr dobr_ovoljno r:udllr da i tj. bez zastite lovaca
samo br '
v Al1. sarr: sasv!m sa Staljinovim isticanjern
nuzno_stJ da . i slozenirn prilikarna
rno.ra Jmat! sediste i osloboditi se od sva-
da Staljin to gledanje
1 na navaljivanje bas tih dana
da se odatle na jugosloven-
sko V1s, ostao s-.e do Crvene arrnije u
StalJin nije toj ali
se vec, glavi.
bill odobri!r sovjetske
.baze za pornoc jugoslovenskim 1borcirna Sta-
IJ!n Istakao h1tnost prebaciYanja transportnih aviona i akt'.
\'IsanJa same baze.
v Oce.'tidno mojim ko-
Ishvoda tekuce nernacke ofanzive protivu Tita, on pre-
nasev sa saveznkima, u prvom s Velikorn
]
Br sto kao sto rni se i tada u"-'iniLo. glavni raz.
og tog sa mnom.
Sl!stina sugestija se sastojala s jedne strane
da Engleze, pod on
' da treba sve sto moglo alarmirati
da se JugoslaviJI radt i yJasti kornunista sta
\'am pet?,;lcrake .zvezde na kapama? Nije
nego sta se <postize, VI - crvene zvezde! Bogami, zvezde nisJ
45
potrebne! - pitao i se Staljin, ali nije krio da
njje bila - to prekor, i sam o-
bjasnio: Crvene zvezde jer one vec
djcija doblle odredjen . v
svome, ali bez veceg on pr1sa_o
odnosjma sa Zapadnjm saveznicima, s druge strane, nastav1-
vsj: moida mjslite da smo mi, zato sto smo saveznici s
Englezima, zaboravili ko onj ko cercil. Njjma nije njsta
sladje nego da saveznjcima podvale - oni Prvom svet-
skom podvaljjvalj CercjJ?
Cercil takav da t.i, ako se ne iz dZepa iz-
Da, iz dZepa! Bogamj, iz dZepa!
Ruzvelt nije takav- on zavlacj samo za krupni-
je komade. Cercjl? cercjl za
On nekoliko da treba da se
Intelidzens servisa neverstva, engleskog narocito, Ti-
tovog zivota: oni generala Sikorskog, ne li
Tita! .Sta njima zrtvovati dvatri coveka za Tita - oni svoje
ne zale' to za Sikorskog - to ne kazem to meni
Bene8 pricao: Stavili Sikorskog u avion i avion lepo oborili -
ni dokaz<t., nj svedoka.
Staljin se i sedeljke vracao ovim ko-
ja sam Titu, i koja svakako, odjgrala
u njegovog konspirativnog
leta s Visa na u 21.
septembra 1944. godine.
Zatim presao na nase odnose s kralje-
vskom vladom. Novi kraljevski mandator dr Ivan suba-
sic koji obecavao sredjivanje odnosa s Titom i priznanje Na-
rodno-oslobodilacke vojske kao glavne snage borbl protivu
Staljin nastojao: Nemojte odbjti sa
- nikako ih odblti. Nemojte ga odmah
napasti da vidimo sta hoce. Razgovarajte s njirn. Vj ne
mozete odmah prjznatj - treba naCi prelaz ka tome. Sa
subasicem treba razgovarati, ne li se nekako nagodili.
Njegovo nastojanje njje kategoricno, mada
sarn ga preneo clanovima komjteta,
da ono jgralo poznatom Tjto-Subasi6.
StaJjjn nas zatjm pozvao da podjemo na veeeru, alj
holu smo se pred maporn sveta, na kojoj Sovjetski
Savez obojen i zbog toga upadljjv i veci nego inace.
rukom preko Sovjetskog Saveza
nadovezujucj na ono sto malocas govorjo protjvu Brjtanaca
Amerikanaca: Njkad se oni nece pomiritj s tjm da ovoJjki
prostor crven - njkada, nikada!
Menj na toj mapi oci prostor kod
zaokruzen od zapada plavom olovkom - ocevidno to
(('$
Staljjn uocj u bitke za Staljingrad. On prjmetjo moj
pogled - jmao sam da to prjja, mada nicjm njje
odao svoje ose6anje.
Ne secam se bas zbog cega, tek primetih: Bez
zacjje ne Sovjetski Savez mogao da se odrzi i vodi takav
rat.
dodade: oko toga smo se i posvadjalj s Trockim
i
I t.o jedjno - tu pred mapom, sto sam jkad
od njega tjm njegovjm protjvnjcima: ,posvadjali se!
U tr,pezariji ve6 cekale, stoje6j, dve tri osobe iz sovjet-
skog vrha, ali njko jz sern Molotova. sam
njih zaboravjo - onj jnace bili citave
noci.
U svojjm memoarjma CerCil jmpro-
veceru kod StaJjjna. Ali kod Staljina se
uopste tako veceravalo.
U prostranoj i ali ukusnoj trpezarjjj, na
prednjoj polovjnj stola poredjana svakovrsna
jela zagrejanim i poklopljenim teskim srebrnjm Cinijama,
takodje i pica i tanjjri i drugo 1posudje. Svak se sluzio sam i
sedao gde hteo oko slobodne polovine stola. Staljjn nikada
njje sedeo celu, ali sedao na istu stolicu - 1prvu levo
od cela.
Zblrka jela i pi6a ogromna - prevladjivala me-
sa i rakije. Ali sve drugo i nenarnetljj-
vo. Njko od ako StaJjjn ne zazvonjo.
Jedjno se prj!ika kad sarn zazeleo piva. Mogao
samo Svak sto hteo i koliko
bilo prevjse nagonjenja jzazjvanja na
zdrav1ce.
Takva vecera trajala sest, vise satj -
od deset do eetjrj ... do pet jzjutra. Jelo se pilo polako,
uz nevezan razgovor kOJI se od dosetaka
na najozblljnjje politicke, cak i filozofske teme.
Na vecerama se i stvamo zna-
!an deo !politike, i najcesca i najpogodni-
Ja zabava 1 raskos Staljjnovorn, inace jednoljcnom i
z1votu.
1 Staljinovj saradnjci ocevjdno priviklj na takav na-
rada i zivota - pr_<;>vode6j no6j na vecerama kod Staljina
il1 nekog <;>d,_nJih, .. oni dolazjJj pre
podne, ob1cno ostaJUci do kasne kornpJj.
administracije, ali se ova prila-
rgodi!a, 1 sam d1plomatski kor, imao dodjra s nekim
od clanova Politblroa.
47
Nije postojao nikakav red kome clanovi
ili visoki funkcioneri prisustvova!i vecera!lla.
prisustvovali oni koji imali neke veze s
gosta ili s aktuelnim pjtanjima.
Na tim vecerama sovjetski vodjj bili najbblZi, najin-
tjmniji medju sobom. Svak pricao novosti sa svog sektora,
koje 1prekodan imao, namere koje snovao. Bogata
trpeza znatne, mada ne koliCine alkohola oZivlja-
vale pojacavale atmosferu srdacnosti i nenameste-
nosti. posetilac jedva opaiao
Staljina ostalih. Ali ona postojala: njegovo mjsljenje
paZljivo praceno, niko se nije tvrdoglavo - s.ve
licilo i s tvrdokomlffi
domaCinom, cije se celjad
Sta!jin kolicine hrane ogromne za rnnogo
krupnijeg coveka. najcesce mesa, se ispoljava-
to njegovo gorstacko poreklo. Voleo svakojake specija!jte-
te, kojjma ova zemlja razliCitih klima i civilizacjja, ali
nisam primetio da rnu se neko jelo stalno svjdjalo.
renjje, najcesce 11 malim casicama crveno vino i votku.
Nikad nisam na primetio znake pijanstva, dok to ne bih
mogao reci za Molotova, pogotovu za Beriju, koji skoro da
pijanjca. Mahom se prezdiruci na tim vecerama, sovjet-
ski vodji prekodan jeli malo i neuredno, mnogi od njih
jedan dan preko nedelje - radj "razgrU.Zenija"
cenja), ,provodili sokovjrna.
Na tim vecerama se krojila ogromne ruske zemlje,
novoosvujenih zemalja, i roda. ako
na njima i znacajnija dela duhovnih tvoraca
- "inzenjera da su mnoga zanavek po-
kopana
Ipak nisam nikada cuo razgovor opo-
ziciji i obracunavanju s njom. ocevidno ponajvecma spa-
dalo nadleznost Staljina tajne policije, kako i sovjetski
vodji ljtrdi - na savest su rado zaboravljali, utoliko radije sto
vracanje na opasno za
samo sto izgleda znacajnije, iz la-
kog, prelaienja s teme :emu, na toj sedeljci.
Podsecajuci ranije veze JU.Znih Slovena s
sam rekao: Ali ruski carevi razumeli Slovena
- se radilo imperijalistickom
oslobodjenju.
Staljin se slozio, ali drukciji Da, ruski carevi
ima!i
se Jugoslaviji na drukciji ne-
go ostali sovjetski vodji. Njega zanjma!e zrtve i razaranja,
48
kakvi se odnosi stvorili i kakva stvama
<pokreta. No i ta on nije pi-
tanjima, nego samog razgovora.
U jednom se i Sta se
tarno stvamo desava? Kakav
U se dogadja sto i
Jugoslavjji. Albanci su najstarjje -
starije od Slavena, cak i od Grka.
kod njih jmena naselja? - pita Sta!jin.
li ipak neke veze sa
sam i t.o: su ranije nastanjivali doline -
otud slavenska imena mesta, su ih vreme Turaka
iz njih potjsli.
Staljjn seretski sam se nadao da
ci bar Slaveni.
Pricajuci ratovanja i zestini rata
sam jstakao da mi Nemce jer i onj
svakog naseg Sta]jjn se:
nas sprovodio Nemaca, ih usput sve sern
ga, kad dosao rnesto gde
ti ostali? Izvrsavarn, kaze,
sve do - sam varn i doveo.
Prirnetio toku razgovora, Nemcima: su
narod, kao ovce. Secam se iz ovan, za
njim sve ostale. Seearn se kad sam pre revolucije Ne-
mackoj: grupa socijal-demokrata zakasnila na
:gres, jer morala da ceka da vozne karte
ili tako nesto. Gde to Rusi? Neko dobro rekao: U Ne-
mackoj ne moze da se jer pogazeni

Traiio od da kazujem srpske reei za pojedine
stvari. Otkriva se, dakako, velika slicnost ruskog i srp-
skog. Bogami - - sta da se prica:
jedan narod.
Bilo i anegdota, i se narocjto svidela jedna
sam ispricao: Razgovaraju se TurCin i Cmogorac jednom
od retkih casova se Turcin zbog cega Cmo-
gorcj ratove. Zbog pljacke, odgovara
gorac, sjrotinja smo, ne blsmo sto zbog cega
Zbog castj i slave, odgovara Turcin. Na to Cmo-
gorac: Svak ratuje za ono cega nema.
Staljin grohotom prokornentarisao: Bogami,
svak ratuje za cega
Srneje se i Molotov, ali opet skrto i - zajsta nije
imao srnisla ni da pravi ni da prima humor.
4*
49
se s kim se vodja
kad sam 1 I?.!-
mitrov pametniji covek od mnogo
Tim
Oni, zapadnjac1, tol1ko podli - narn torne
pomenuli. mi SJ!lO tako nam -
mi ne dosad
postajala sve 1 M1hail<;>y1c tu
bljamo glave, Kominterna. g_ura -. sve
S Dimitrovom se lako saradJUJe, ali s drug1ma teze. sto
najva.Znije, samo postojanje sveopsteg
kad komunisticke partije treba da
jezik i da se bore svoje zemlje - nenorrnalnost,
ne5to neprirodno.
U veceri 1prispele i dve depese - Staljin mi
pruZio na citanje i i
U iznoseno sta govorio u State Depart-
mentu. stav blo: Mi ne mozemo blti
Sovjetskog Saveza niti voditi jer
kod nas slavenske i proruske tradicije vrlo jake. Staljin na
primetio: on, plasi Amerikance! Ali zbog cega 1h
pla5i? Da, plasi Ali zasto, zasto?
zatim dodao, valjda primetivsi zapanjenost na mom
Oni depese, ali i mi njihove.
Druga depe5a od cercila: javljao da po-
ceti iskrcavanje Staljin da se izruguje
s depe5orn: Da, desant, ako ne magle. Uvek dosad
bllo neeeg da omete - da i nece blti. Mogu
naici na Nemce! sta, ako na Nemce! Desanta mozda
nece ni blti, nego kao i dosad obecanja.
Molotov kao i obicno da
Ne, ovog zaista blti.
nisam imao da Staljin ozblljno savezni-
cko iskrcavanje, nego da cilj da ovo ismeje, naroeito
razloge odgadjanja.
Kada danas to vece, cini mi se da mogao
Staljin namemo zastrasivao vodje
da smanjio njihove dodire sa Zapadom, istovremeno
nastojao da podredi svojim interesima i svo-
jim odnosima sa zapadnim drZavama, prvom s Velikom
Britanijom.
I idejama i metodima, vlastitom i isto-
rijskom on dr:Zao da jedino sigumo ono sto dr:Zi
saci i da svak ko izvan njegove policijske kontrole nje-
gov potencijalni protivnik. se zbog
ratnih prilika istrgla svakoj njegovoj kontroli, vlast koja se
50
iz nje radjala postala suvise svesna svojih da
on jednostavno mogao da On toga s,e-
stan, tpa jednostavno cinio sto rnogao - iskoriscavajuci
antikapitalisticke vodja prema za-
padnim dr:Zavama, on nastojao da te vodje veze za sebe i
njihovu podredi svojoj.
Svet kome Ziveli sovjetski vodji - to i moj
svet, dobljao za mene polako jedan vid: nepre-
stana borba na svim stranama. Sve se ogoljavalo i svodilo na
koji se menjali i kojirna pre-
jedino jaci i snala.Zljiviji. I dotad
prema vodjama, mene vrtoglavi zanos
prema neiscnpnoj volji i svesti koje ni za tren napustale.
svet korne bllo izbora izvan 1pobede i
smrt1.
Staljin - graditelj jednog novog socijalnog siste
ma.
se, sam jos jednorn upitao Staljina ima Ii
on pr1medaba na rad partije. On odgovara: Ne
nemam. vi sami znate sto treba ciniti. '
sam, na Vis, i to preneo Titu i ostalima iz
Cen_tralnog sumirao sam i svoje moskovsko
stvarno vise ne postoji, mi
morarno sami da se snalazimo - se u
prvorn vlastite snage.
Staljin mi na predao za Tita - poklon
sovJeta. prekrasnom i visokom daru sam,
se dodao i svoj skrornni: sah od slonove
N_e torne simbolike. Ali rni se danas
da 1 tada, postojao i jedan drukciji svet
od StalJinovog.
Jz )elara oko Staljinove vile se izvlace i zora.
1 Molotov se sa mnorn na izlazu, od jos
neprospavane odnosi jutro i Moskvu
JOS plaveti i rosorn. Vraca mi
se oseca':!Je koJe sa.m 1mao na ipak svet nije
velik 1z mozda neosvojiv _ sa
sv ide]_ama . ko]e treba da konacno otkrile coveku
1 samom.
Bio to. san rata. Nije mi ni padalo
da Od ll]Ih stvarnije, kao sto danas ne
rnogao ko]e se oblstinilo svojim

ma.
zive u snovima i realnosblma.
SUMNJE
1.
Do mog drugog putovanja u MoSkvu, time i do novog
susreta sa Staljinom, verovatno ne doslo ni da nisam
zrtva vlastite
Naime, posle Crvene 3.1"111fuje u Jugoslaviju i oslo-
Beograda u jesen 1944. doslo do toliko
mnogobrojnih i tako ispa:da pO(jeddnaca i gropa c:rveno-
amlejaca prema i jugoslovenske voj-
Ske, da to za novu vlast i Komunisticku partiju preraslo u
politdCiki
Jugoslovenski komunisti, koji su Crvenu zamisljai1i.
idealnom i u vlastitim redovima se nemilosrdno obracunavali
protivu pljacke i nasilja, svakalko su za-
panjeni vise nego obicni ljudi. koji nasledjenom
od svake vojSke pljaoke i nasilja. A1i to ne znaCi da
nije i stvarno utoliko ostriji sto su pr<;>tivnici
ikomunista crvenoa:rmejaca. za prot1vu ne-
stabilizovane vlasti, i protivu komunizma uopste. Citav pro
blem de komplilkovalo 1 to sto su se vise ikomande ..
oglu.Sivale i interverlJCije, tako da se Uti-
sak tkao da one same 'nasi]lja i nasi!nike.
cim se watio iz Rrumunije u - tada lie on
boravio i u Moskvi i prvi :put se susreo sa ovo
pitanje moralo pretreseno. . . .,
Na sastanku kod Tita, sam uz 1

i re5eno da se. tome razgova;;a sa 5e.f<?tn

sovjetske misije generalom KomjeJevom. da lbl KomJe)eV
citavu stva.r shvatdo sto ozbiljnije, ne.
s Jljjim jedino nego da sast:amik;u 1 tro)I-
ca i dvojica najistaknutijih j.ugoslovenSkih - ge-
nerali Peko Depeevic ri 'Popovic. .
Tito izlozio Komjetevu. u. veoma
i. ftOII"ffii, utollko grubo !
uwed!jeno Mi smo KornJeJeVa pozval1 kao druga 1
komunistu, on uzvilcivao: u ime via<Y:e
stvujem protiv takvih insinuacija na Crvenu a.11Il)1JU
Uzal,udna su lblla sva nastojarnja da ga ubedimo - U n;e-
mu se odjednom raspomamio pripadnik velike sile i armije koja
"oslobadja"
I tom prililk;om sam rekao: i ru tome sto nasi
to koriste protivu nas, uporedjujuci ispade
annejaca s pona5arnjem engleskih oficira koji takve ispade ne
prave.
pogotoru na ovo reagovao s neshva
tanjem: Najostrije protiYu uvreda koje se nanos"
Orvenoj arm.iJd sravnjujuCi s armijama zernaJja.
Jugoslovenske vlasti su tek kasnije prikupile podatke be-
zakonjima prema prija:vama gradjana bilo
1219 silovanja, od cega 11111 silovanja sa ubl9tvom i li204 slucaja
pljacke s povredama - cifre ne tako neznacajne ima li se u vidu
da Orvena jedino u severoistocni deo Jugo-
slavije. te cifre dokazuiju !i. rda jugoslovensk:o rvodjstvo mo-
ralo da te izgrede oseti kao politicki problem, utoliko ozbi-
niji sto su oni postali i motiv unutra5nje Komunisti
su taj osecali i kao rnoralan: Zar to ta idealna i
toliko Orvena,
Sastanak sa Komjejevorn se svrsio bez rezultata, mada
kasnije primeceno da su sovjetske komande strozije reagovale
protivu njihovih boraca. meni su drugovi na Iicu
mesta, odmah odlasku Komjejeva, neki <bla:Ze ne:k;i ostrije,
zamerili sto sam ono relkao. Men!i. zaista nije tada padalo na
da uporedjujem sovjetsku i armiju - Britanija
imala u Beogradu samo misiju, nego sam, polazeCi od oce-
vidnih fakata ovo konstatovao i reagovao na politicki
izazvan i neshvatanjima i cporoseu genera:Ia Kornjejeva. Po-
gotovu od mene daleko svaka pon:iisao da vredjam Crve-
nu armiju koja tada meni nije bila ma!IJ(je draga generalu
Ali istina :i to da nisam mogao ostati miran,
pogotovu na polozaju na kome sam prema nasiljirna nad
zenama - za mene jedn!i.m od najgnusni;jih zlocim,
prema nasih boraca i pljackama na5e irnovine.
moje reei, wz sto-Sta drugo, postale su izvor prvih tr-
verlJja izrnediJ'u rjugoslovenskih i sovjetskih vrhova. i rnada
za to ustvari bilo i ozbiljnijih 1povoda - bas te reci su tada
navodjene kao uvredjenosti sovjetskih vrhova i
predstavnika. Uzgred mogu da napomenem da to svakako
razlog sto sovjetska vlada nije i kad i nekim dru;--<im
vodecim clanovima jugoslovenskog Centralnog komiteta, dode
li,Ia o11den Sruvorova - iz liCnih razloga zaoblSla i
Peka Da:pee"lt-iea, ta:ko da smo i da se popravilo
to potcenjivanje, predloZili Titu da Dapcevic bude
jugoslovenskim Narodnim lterojem. rnoje reci su svakako
blle i jedan od razloga zbog kojega su sovjetsk.i agenti u Jugo-
slaviJi ipoce1i, pocet!kom 1945. godine, da sire glasine mom
"trockizmu", od ceg.a su sami odustati, kako zbog
ta!ko i zbog poboljsanja
odnosa.
No sam se te svoje lizjave nasao skoro izolovanim,
i to ne toliko sto me narocito -
daik.aJko osuda, i Sto su sovjetski vrhovi citav
incblent zaostrav.ali i naduvavaii, ne manje d radi mojih vlasti-
tih preZivljavanja.
Naime, sam se vee tada. na5ao u dilemi 111 kojoj se nadje
sva!ki komunista lkoji i nesebleno prihva:ti iko-
ideje, da mct-tad mora uooit:i nesklad izme-
tih ideja i prakse partijskih vrhova. U ovom to nije
bilo toliko ZJb01g neskla:da izmedju idealne slike Orvene a.rrnilije
i prakticnih pripa!Cinika - i sam sve-
stan da u Orvenoj arrnfuji, makar sto ona vojska "beklasnog"
drustva, "jos uvek" moze sve kako treba !i da, u njoj
jos mora "ostata!ka" "starog" . Nego kod mene stvarao
clilernu da ne ka:Zem dobrohotan odnos sov.jetskog
vodjstva i sovjetskih komandi prema nasiljima, pogotovu od-
bjJanje da se ova priznaju, da i ne govor!im njihovom pro-
kada im se na njih ukazalo. Nase namere su
dobre - da satuvamo Ugled Crvene a.rnThje i Sovjetskog
Saveza, koje godinama stvarala >propa;ganda
partije na sta [}JaiiSle te na5e namere?
Na arogantnost i za veliku drzavu prema
- jakog ip!rema
IPogotovu tu dilemu utvrdjivalo i nastoja-
nje sovjetskih predstavnika da moje, osnovi dobronamerne
reCi, za ucwsCivanje ovog arogantnog kritickog stava
prerna
Sta to, otk.ud da nas sov.jetski predstavnici nisu mogli
shvatiti? Zbog cega moje reci i iskrivLjene?
Zbog cega ih ta!ko iskrivljene sovjetski predstavnici !koriste u
politicke svrhe - da jugoslovenske vodje ikao neza-
prema Crvenoj a:rrniji, koja de u datom odi-
gra:la glavnu ulogu oslobodjen}u glav.nog gr.a:da
i u njihovom instalira!llju u
A!li na to nije bllo - nije ni moglo na tOij osnovi
- odgovora.
Mene, kao i mnoge druge, su i drugi sovjet-
skih predstavnika. Tako sovjetska komanda da ikao
pornoc poklanja zita - ispostavilo se
da to ustvari Zito koje su Nemci od jugosloven-
64
skih seljaka i magacinirali na teritoriji -.
sovdets!ka komanda to, kao i mnogo Sta drugo, jednostavno
smatrala svojim ratnim Sovjetski ma
sovno vrbovali ruske bele emigrante, takodje i Ju:goslovene,
cak ruparatu CentJralnog komiteta. Protiv.u koga i za-
sto? I na sektoru a;g:it.acije i propagande, kojirn sam
vljao, Zivo se oseCala trvenja sa sovjetsk,im ipredstavnicima.
SovdetSka sta:mpa sisternatski prikazivala drukcijom i potce-
njivala borbu komunista, dok sovjetski pred
stavnici, najpre oprezno, posle sve otvorenije zahtevali pod-
,redjivanje propagande sovJetSk:im i
kalu:pi.rna.
sovjetskih predstavnika, koje su >k.a-
ra!kter pravih u koje su nastoja!li da jugoslo-
vrhove, su mojim ocima, kao i u ocima mnogih
drugih, sa:mo d:a !POjaeaju nesklad sovjetskih ide
i njihove etilke na .reeima i na delu.
Prvi dodir iZJmed}u dveju i dvej;u vlasti, makar
one i na slionirn socija:Inim i osnovama, nije mogao
,da ne dovede do trvenja. Ali buduci su se ona dogadjala u
iskljuCivoj i zatvorenoj ideologiji, ni mogla imati drukciji
pocetni vid nego kao moralna dilema i 'ka>o tuga i Zaljenje sto
pravoverni centar ne sl1vata namere male i siro-
zemlje.
kako Idudi ne reaguju jedino svescu, sam najednom
"otkrio" covekovu neraskidivu s prirodorn - 'V'ratio sam
se
1
lov.ovima iz mladosti i nagednom iprimetio da ima le-
pota - sem partije i
AJi gorcine su tek nadolazile.
2.
U zimu 1944-1945. godine Moskvu otputovala jedna
Sira vJadina delegacija, u kojoj u:z Andriju Hebranga, adopti
ra:nog c1ana i industrije, i Arse Jovanovica, nacel-
nika Vrhovnog staba, i tada.Snja moja Mitra -
ona mi sem politickih, mogla i ljudska reagova!D!ja
vrhova, na koja sam posebno osetljiv.
Delegacija sve vreme, pojedinaeno i kao celina, bila
podvrgavana na u Jugoslaviji i na pojedine
vodje. Sov;jetski predstavnici su poJa:zili
od taenih cinjenica, ove naduvavali i za sve
zlo, sef delegacije Hebrang, se povezao sa sovjetskim
predstavnicima, podnoseei im pismene lizvestaje i prenoseci na
clanove delegacije sovjetska negodovanja. Hebranga na takav
rad, svernu sudeei, navelo njegovo nezadovoljstvo
sroenjivanja s polozaja sellcr-etara Komunisticke partiie u
skoj, u jos veeQj ,meri d.rianje u zatvoru - za ovo
se znalo kasnije, koje valjda nastojao i tim putem da prikrije.
Izvestavanje sovjetske partije nije se samo tada
smatralo srortnim jer niko od Jugoslovena nije
suprotstavljao svoj komitet so..,jetskom. Stavise, so-
vJetskom Centra:lnom komitetu ot.voreno i pristupacno
stanje u jugoslo":enskoj partiji. Ali u slueaju
to ve6 tada karalkter podrivanja jugoslovenskog Central-
nog komiteta. Nikad se doznalo sta on izvestavao. Ali
iz stava, i iz sto su tpreneli pojedini clanovi
delegaci>je, se i onda dalo zak1juciti da
sovJetsk;i Centralni !komitet s da ga angafuje
1 prot1w .JU:goslovenslkog Centra!nog korni'eta, ka:ko
u ovome do8lo do iZJmena koje njemu konvenirale. Dakako,
sve to zaodevano principijelnim razlozima i zasnivano na
manje ili v!se ?citim P:ropustima Jugoslovena.
Stwrna !:azl1ka bila u ovome: da
Jugos!aVIJa ne treba da izgradjuje privredu privredne planove
nezav1sno SSSIR, dok Cent:ralni komitet. blo na gledistu
uSke saradnue sa SSSR, ali i za :vlastitu
.. udatrac .toj delegacitji zadao dakruko Sta-
.. VO.n c1tavu _delegaciju okupio u i priredi<>
1 predstavu
1
kalkva se jedin<> mog!a sresti
u sekspirovsldm komadima.
. On vodsik:u i. nacin
Al1 d!fektno napadao mene. I na ikakav nacin!
govorio patrujama Orvene arrnije i uzasima
morala da tprodje lboreei se hiljadama k.ilometara kroz
opust?sen1;1 zemlju. Plakao uzvilk.ujuci: I tu 2:rmi1,u mje
drugi do Djilas! Djilas od koga to najmanje
koga .sam tako lepo do':ekao! Armiju koja ni za vas
stedela krv! Zna 1i Djilas, koji i sam pisac, sta su
1 srce? Zar ne mo.ze da shvati borca koji
prosao hilJ<Iide ikilometara ik)rv 1 oganj alko se
ovaJ posali sa zenskom 'llZlille sitnioo? '
?n svakicas dizao zdravice, Sa:lio se s
drug!rt? I?odbada? trece, se s mojom zenom jer
1 opet lio suze nad nesreeama Crvene armije i nad
JUgoslovensikom i Molotov su podelili ulo-
ge, vee prema od njih. Molotov hladno
podbadao, padao u trag1cne patose. Vrhunac sva-
kako kada Staljin ljubeci moju zenu, da to
56
citni se opasnosti da ga Jugosloveni optuZiti za si-

On malo nimalo govorio pa:rtijama,
rnarksizmu, veoma mnogo Slavenima, narodima,
zama Rusa i Slavena i - opet <> herojskim patrujama
i Zrtvova11jru armije.
sve to, sam zaista blo potresen i
Ali danas mi izgleda 'da Staljin mene uzeo na
ne to,liko zbog "ispada" \koliko u nameri da
neiki na.cin Na to ga jedino
1skJren zanos Sov,Jietskim Savezom i rujegovom lianoseu.
sam odmah u Jugoslaviju napisao cla-
susretu sa koji se bio veoma svideo
- sovjetski mi sk:renuo pafruju da u kasnijim
izdanjima opasku Staljinovim predugim nogama i
istaknem izmedj.u Staljina i Molotova. Ali isto-
Staljin, k01ji 1brzo upozna:vao ljude i narocito se od-
lilkovao vestinom iskoristavanja Jjudskih slabosti, morao znati
da m.e ne moze ni na osnovi politickih jer
sam prema ovima niti na ideoloskoj
vi, jer nisam voleo sovjetsku partrju vi8e od jugoslovenske.
jedino mogao uplivisati ernotimo - kroz moju
islcrenost i rnoje zanose, tim .putern i isao.
Ali rnoja osecajnost i su bile i ja:ka strana
- Iaik<> se 1preokretale 'u nesto sasvim suprotno ako bih se su-
celio s i t.oga se Staljin ni-
kad nije ni usudio da otvoreno sam posta-
jao utoliko cvrsci i odlucniji ukolilko sam se ik!roz pra'k:su ube-
djivao u nepravedne, hegemonisticke sovjetske namere, odno-
oslobadjao svoje
danas zaista veoma tesko utvrditi sta ru tom Sta1ji-
nastupu 'gluma sta iskreno ogorcenje. Meni licno
se da !kod Staljina i nemogueno razlucivati jedno od
drugoga - kod i samo :pretvaranje toHko
no, da se cinilo ka:ko i on sam postaje ru istinitost i
onog Sto govori. On se veoma lako prilagodja;vao sva-
kom obrtu u diskusiji i svakoj temi, cak i svakoj novoj
1icnosti.
Tek, delegacija se vratila potpuno osamucena i deprirni-
rana.
izolovanost se produbblvala, sad i Staljino-
vih suza i moje "nezahvaJnosti" 'PferDa Crvenoj armiji. Ali
sve usamljeniji, se podavao - lacao
sarn se sve vise pera i knjige, na1aze6i u izlaze iz teSkoca
i neshva'ta'llja u lkoja sam zarpao.
57

Ali zivot Cinio svoje - odnosi izmedju Jiugoslavi!je i
Sovjetskog Saveza da tamo gxle ih fiksi-
rale vojne misije armije. Veze se mnoZile, odnosi razgra-
njavali, i sve odreJdjeniji oiblik.
U trebalo da otputuje driavna delegacija, radi
potpisivanja ugovora pomoci sa Sov1etskim Save-
zom. predvodio Tito, .pratio ga ministar
spoljnih poslova dr u delegaciji su i dva privredna
- Andrejev i N. IPetrovic. sto sam i upao u
svakako bilo zelje da se direktrnim doditrom
Iilkvidira spor ''uvreda" Crvenoj arnniji. Tito jednosta
vno ukljucio i mene u kako na to nije pri-
sa sovjetske sam i u sovjetski avion.
Bio poeetak aprila, i avion se, usled nevremena, sve vre-
me tumbao. Titu i vecirni delega;ta i pozlilo - eak
i samim pilotima. I meni Iose - ali na drukCiji nacin.
Oseeao sam se - od kad sam saznao
za svoje putovanje, sve do sa Sta:ljinom kao neka
vrsta pokajnika, koji rnisam blo, niti intimno imao za Sta da
se kajem. Oll(o se Beogradu sve intenzivnije stvarala.
a1Jrnosfera kao dko onog koji ogrezao -
drugo i ne ostaje do da se na neki naCin isk11pi, pouzda-
se jedino Staljinovu
Avion se Moskv,i, meni sve raslo ose-
canJje VeC osamljenosti. Prvi sam dozivljavao da me
olako ostav1jaj;u drugovi, saborci, der ma!kaJk;va sa
mogla da i njihov polozaj u partiji i da ih pri-
kaze kao one lkoji takodje "skrenuli".
Ni samom avionu se nisam toga. Od
nos mene i Andrejeva, s su
i patnje u tamnici - tu se no igde ispoljavaju lkarakter
covekov i Ijudima, prozet rnezlOibl-
vom Saljivoseu i saJd? On kao da me saZaljevao,
nemocan da mi pornogne, se rnisa:m wudljivao da mu se
- da se ne rblh ponizio, vise ratdi toga da ga
ne iblh dovodio neugodno i nezeljeno solidarisanje sa mrnom.
nisam se osmeljavao ni da s Petrovicem, s kojim sam se do-
znao iz mog muikotrpnog ratda i zivota ilegalca -
nasa intelektualrna, da od zna-
nih i neiscrpivih diskusija iz srpske politicke istorije. Tito
pak citavoj aferi kao da se mje ni dogodila, ne ispolja"
va;juci prerna meni nika>kvo odred:jeno oseeanje ili gledanje. A1i
sarn slutio da on, rna svoj nacin - iz politickih ra:zJloga,
58
na mojoj strani samim tim sto me poveo i sto se ne
jzja5rujava.
J?ozjvljavao sa:n prv} izmedju svoje dblene
savest1, odnosno ob1cne l]udske k dobru i jstjnj i sredine
u kojoj sam zjveo kojoj sam svojom aktjvno-
pr1padao, odnosno pok:retu ucaurenom u svoje apstraktne
A1i u mojoj
se to. u tom nego kao izmedju
d?br!h mmera .da svet i pokret pri
padam 1 oruh tome treba da
Strepnje rasle sa svakim trenom, sa svak.im. metrom ka
Moskvj.
Pr<;>micala r.odamnom zemlja crna iza tek dk;opnelog
snega, Jzrovana na mnogo mesto bombama -
i 'bezljudna. 1 nebo i SUiiilOmo, neprodorno. Ni-
je nj neba ni zernlje, sam prolazio ikroz neki
moZda sanjani kojj sam istovremeno kao re-
a!niji od dotad dozivljenog. Leteo sam, ljuljao sam se
neba i - izmedju svoje savesti i svoje pmkse,
zeLja i mogu6nosti. Meni secanju ostalo jedino
to nestvamo i - ni traga od onih prvobltnih
slavenskih, jedva iceg i od onih zanosa iz mog
prvog susreta s ruskom, sa sovjetskom zemljom i njenjm vo-
djom.
Povrh svega toga do$la i Titova mucnina. Izmucen, ze
len, on uz kra;jiiJ!ji napor vol1e izr&cao pozdravnj govor i
ceremonije. Molotov, koji m doeeka, rulko-
vao se sa mnom bladno, ne osmelmuV'Si se ni koliko da ,pokaze
da se vec poznajemo. Bilo neprjjatno i to Sto su Tita odveli
zasebnu nas ostale u hotel .. Metropol" -
i jslruSavanjje se poostravalo.
cak i akcije.
ili zazvonio telefon u mom
apartmanu. Javio se zavod1jiv zenski glas: Ovde
- pitam.
>kaJko da me se rne seeate? Morala da Vas
vidim, obavezno morala da Vas vidim.
Meni kroz glavu 'brzo prolaze - nijednu nisam
poznavao, uporedo s tim i sovjetsk;a dbave5tajna
zna ka!ko se u Kornunistiokoj part.iji Jugoslavije strogo
gleda na licni moral i postavlja jednu od zamki kojom lbl kasni-
je rnogla da uceajuje. Nije mi >bllo rni ni novo sto "so-
cijalisticka" Mo&kva vrvi, lkao i svaki velegrad,
prostitutkama. Jos sam znao da one ne do6i ve-
zu sa strancima tako visoikog ranga, >kojima se i koje
59
nego igde na svetu, alk;o to nije w}ja
i bez ,tih mtisli cin.im sto tbih Wem mirn.o i kratko:
Ostavite me na miru! - i
Drzao sam da sam jedina meta ovog prozirnog i prlja-
vog Aii partiji na visem
osecam se da proverim da li se isto dogodilo Pe-
trovicu i Andrejevu, zeleo bih i da im se kao ljudima poza-
lim. Da, i njima zvonila, ali ne nego Nata8a ili Vova!
sam im, skoro da ne nikakav

kod mene rne5ano osecanje - olaksanje sto nisarn jedi-
no bio rneta, ali i surnnji: zbog cega, cemu sve
to?
Nije rni padalo ni na kraj pameti da dr suba8ica
da li i prerna takvih .poduhvata. On nije
nista i nezgodno mi da pred njim prikazujem Sovjetski Savez
i njegove metode vise sto ovi upe-
reni protivu kornunista. Ali sam istovrerneno siguran da se su-
ba8icu nije javljala nikakva .
Nisam jos kadar da izvedem zakljucak: da su ko-
meta i sredstvo kojega treba da se osigura
sovjetska Istocne Evrope. Ali sam to
ipak slutio, grozeci se takvih metQda i se protivu pretva
ranja rnoje licnosti orudje.
Tada sam jos rnogao verovati da, buduCi rnogu
ostati covek.
4.
Nicega se nije dogadjalo oko izmedju
Jugos!avije i SSSR - i moj posao se
sveo proveravanje prevoda.
Potpisivanje obav!jeno Kremlju, 11. aprila
veoma sluzbenom krugu, od javnosti - ako se taj
izraz moze na tamosnje prilike, prisustvovali je-
dino sovjetski filmski snimatelji.
zivopisna epizoda bila kada se Staljin s casom
sarnpanjca obratio kelneru, pozvavsi ga da se
da se ali kad se Staljin obrat.io recima:
sto, nece5 da ispijes za prijate!jstvo? -
poslusno CaSU i ispio do dna. u citavoj sceni
neceg demagoskog, jos vise ali svi na nju gle
dali, kao na izraz Staljinovog nepotcenji
vanja sveta i s njim.
prva prilika da se ponovo susretnem sa Stalji-
nom. Njegovo lice mada bez one
60
lotovljeve ledene i izvestacene Staljin rni
se nije licno obratio ni jednom Spor oko ponasanja Crve-
noarmejaca ocito nije bin ni zaboravljen ni oproSten - osta-
vljen sarn da se i dalje vrtim na ognju
On to nije ni na veceri krugu
?osle. ve:<:ere filmo_ve. Na. da
doJadi!a pucnJava, ne nego plJtko veseli kol-
hozni film. Za vreme predstave Staljin pravi opaske - reakcije
ono sto se dogadja, slicne koji
realnost za Drugi film predratni na
"Ako i:z:bije rat" ("Jesli zavtra vojna ... ") Rat se
tom vodi i otrovnih gasova, u pozadini na-
padaca - Nernaca, proletarijata.
filrna, Staljin mirno Nije velika razlika od onog sto
se dogodilo, jedino nije otrovnih gasova i nije se
nernacki proletarijat.
Svi od zdravica, od jela, od filmova. Staljin se
bez reci i sa rnnorn, v ali sam bezbriZniji i
!?ada bJh mogao da kazem zbog cega. Mozda zbog
snoslJIVe atmosfere? zbog nekih vlastitih resenosti i prego-
revanja? Bice da i jednog i zbog drugog. svakom
- moze se ziveti i bez Staljinove.
. Ali kasnije, na Jekaterinskoj
dvorca. Se -
ozJv!Javao vracao se dobroJ vol]J i
tada'?:jem sovjetskorn Titu zapalo mesto
Jevo od desno od tadasnjeg predsednika
sovjeta. sam mesto levo od Kalinjina. Mo-
lotov sedeli i ostali
slovenski i sovjetski funkcioneri '
neprirodnija i ukocenija sto
sv1 sern dr komunisti, oslovljavali
se zdravJcama s "gospodine" i striktno pridrzavali
kao. da se radl predstavnika
razlJcJtJh s1stema
. zdra_vic;a i protokola opstili smo kao drugovi, tj. kao
b!Iski - JZ Istog istim.
od sto od-
.SO'(Jetski? 1 JOS
i
9k? Ali zivot ne postuje ni
zel]e 1 .namece forme koje niko nije kadar da predvidi.
. . OdnoSI Saveza sa zapadnim saveznicima jos
bil1 ratnol? i sovjetska rvlada htela tom
da tzbegne kako se prema ne od-
nosi kao nezavisnoj sarnim tim sto komunisticka - kasnije,
61
kad se ucvrstila u Istocnoj Evropi, sovjetska vlada insistirala
na ukidanju protokolarnih i drugih formalizama kao na "bur-
zoaskirn" i "nacionalistickim" predrasudama.
tu atmosferu - jedino on mogao to da
ucini, jer se on nije izlagao opasnosti da bude kritikovan
zbog "pogreske". On jednostavno ustao, digao easu i obratio
se Titu kao "drugu", dodavsi da on neee da ga naziva "gospo-
dinom". vratilo stvarnu i oZivelo atmosferu.
Obradovano se smeskao i dr subasic, mada se tesko moglo ve
rovati da to cinio - uostalom, pretvaranje nije
nesvojstveno ovom politicaru bez ideja i makakvih
osnova.
Staljin da se sali - da dobacuje i zadirkuje preko
stola i da veselo OZivljena, atmosfera nije jenjavala.
Cica koji jedva video, tesko nalazio ca8u,
hleb, i sam sve vreme pailjivo pomagao. Tito
dan dva pre toga kod njega protokolarnoj poseti
i ispricao mi da starac nije sasvim senilan. Ali onom sta
Titu zapelo za oko, i Kalinjinovim opaskama koje cinio
na pre se rnoglo
Staljin svakako znao za izlapelost Kalinjinovu, jer se
trapavo naSalio s njim, kad se ovaj kod Tita zainteresovao za
cigarete: Nemoj da uzimas - to kapitalisticke
cigarete! - kaie Staljin, Kalinjin zbunjeno ispusta
iz drhtavih Na to se Staljin smeje i njegova fizionomija
izraz. Malo kasnije, niko drugi nego Staljin po-
dize cast "na8eg prezidenta" Kalinjina - ali to su
fraze, upadljivo izabrane, za nekog koji 'Vec odavno ne
znaCi nista do praznu
Ovde, nesto sirern i zvanicnijem oseca se oboZa.-
vanje Staljina i
danas mogao da obozavanje Staljina, ili
kako se to sada naziva licnosti", svakom
u ne manjoj meri delo Staljinove okoline i kojima
takav 'Vodj, nego njega samoga. Odnos se dakako
i menjao: preobraien bo2anstvo, Staljin vremenom postao
toliko jak da se prestao obazirati na izmenjene potrebe i prohte
ve onih koji su ga izneli.
Maleni, nezgrapni coveeuljak prolazio pozlaeenim i ma-
lahitnirn carskim odajama, pred njim se otvarao put, pratili
ga zadivljeni pogledi i naprezale se usi dvorjana da
upamte njegovu rec. on, siguran u sebe i svoje delo,
naizgled nije obracao na sve to. Njegova zemlja
u gladna, izmozdena. njegove armije i marSali
te8ki od sala i ordena i pijani od votke i pobeda, vee pro-
toptali pola Evrope - on da protoptati i onu
62

.. .. znao da jedna od naj-
suroyiJih, llcnost1 istorije. Ali nimalo
- uv_eren da vcli presude istorije. Savest
!;!Jeg?va n.Icim uprkos milionima koji
1rne njegovom nalogu, uprkos hiljadama
kao zato sto su po-
da on .: narod ravnopravnosti
1 i ukoliko su
1 slabiJ1. Ali on praksa
I D.a }i ona i postoji? Ne-
ma .mesta .za filozofiJ1, JOS ga rnoze
lljegOVOJ praks1 - COVek proizvod proizvodnih snaga UO
stalorn. '
se orkestri kaJ?.tatama
0
nje-
tomove reeenicarna,
na. njegovo irne. Sada
_nac11e 1 IStOriJe, 1 apso-
nad neobuzdano se siri dalje.
ga drustvu nema antagonizama i
da ono 1spoljava orednosti nad drugim drustvima
v I svojim dvorjanima - "drugovima". Ali ne
to Carska velikodu-
Se !SpO}java Je?!nO Da koji to cini: njegove sale
>:last1t1 Ne, on se sali jer voli da se spusti
s - ZIV1 covek treba i sam
s na vreme da licnost nista bez kolektiva.
.. ! sam 1 salarna. Ali jednim
1 sam budan i uzne-
_za:pazarn 1 .nelep.o 1 se s nacinom Stalji-
n.oviil sala - s da mi kaie
ree.
5.
. II?ak samy kad sam poveden
vl11. Dr se, ni-
Je 1mao - prisustvovali smo jedino rni
sa sovjetske strane Sta-
Bulganjin, general Beri
1 dakako Molotov. '
i oko 10 casova uveee, nasli smo se oko Stalji
- sam dosao kolima s Titom. U celo stola


desno i Molotov, zatim Andre
1 levo Bulganjin i general Antonov
genera!Staba. '

Berija takodje o.niz.ak. - Staljinovoi?
jedva ako od Ollv biO
zelenkasto mekanih cetvrta-
sto Z.abokrecjnastii? 1za cv1ke:a, on
me kao na _Jednog . sefova
beogradske kraljevske .policjje koji se naroC!to
napora 1Z
neprjjatno D:ametlj1V1Je sto ta sli-
cnost bila ne samo .nego 1 1zraZl;;. - samodo-
padnostj potsmes!jjvosti, uz
obzimost. Berija kao 1 . se
njegovorn to nije dalo - st; ma-
hom koscati i I tom on ne:
odredljiv - mogao pre Slaven ili Letonac, neki
me8anac. ...
1
. . v R
Maljenkov jos niZeg rasta i jos pUniJI,
s mongolskim -. s
carna i malko rosav. ut1sak .povucenog, paZIJIVOg
i ne mnogo licnog coveka. Ispod naslagav guka vd!:
kretao jos jedan covek, zivahan Sllalazl]IV, umruh .1
cmih ociju. Ve(; duie .poznat kao
Staljinov partijskim poslovima. Bezmalo sv1 poslov1 or-
partije i i skidanja bili
njegovim rukama. On izumeo "kadrovske. - de-
taljne i svih Clan<?va 1 !!1110-
gomilionske partije, .koje. S';l Se .. Sistematski
u Moskvi sam susret s da ga zamol1m za
Sta!jinovo. delo opoziciji" oppozic!i'), k?je po-
vuceno iz opticaja zbog mnogobrO]Illh Cltata
Buharina i drugih, sadcianih - sam
ve6 primerak tog dela i on se 1 sada nalaz1
mojoj .
l-lio 1
izrazit Rus, sa starinskorn brad1com 1 veoma suzdrZlJ1V 1Zra-
zirna. General jos mlad, veoma lep, cmoma-
njast i vitak - ni on se nije uplitao razgovor .ukoliko se ovaj
na njega odnosio.
Suceljen sa Staljinom licem lice, sarn najednom stekao
sigurnost, mada mi se zadugo obra6ao.
Tek kad se atmosfera zagrejala pi6em, zdravicama i (poSa-
licama Staljin na8ao da sazrelo da likvidira spor sa rnnom.
Ucinio' to Natocio rni votke i
rekao da ispijem za armiju. Ne shvativsi odmah njego-
vu nameru, sam hteo da ispijem njegovo zdravlje. Ne, ne
- insistirao on se i gledaju6i ispitivacki, nego
za armiju! sta, ne6ete da ispijete za Crvenu ar-
miju?
1

,
1
Ispio sam, razurne se, mada sam i kod Staljina izbega-
vao da pijem ma sta sem piva, sto alkohol nije prijao,
sto se opijanje nije slagalo s rnojim .pogledima, mada
nisam trezvenja8tva.
Zatirn me sta to oko Crvene armije.
sam mu objasnio da mi namera nije da vredjam
nego da sam hteo da na nekih
njenih pripadnika i politicke tesko6e koje nam one stvaraju.
Staljin Da. Vi ste, se, citali Dostojevskog?
Jeste li videli koliko slozena stvar ljudska dusa, covekova
psiha? zamislite coveka koji se bori od Staljingrada do Beo-
grada - hiljade kilometara kroz vlastitu zemlju,
kroz drugova i Kako takav covek moze
reagovati I cega st.rasnog ima tome ako se on na-
sali sa zenskom, posle ta!kvih strahota? Vi ste Crvenu za-
misljali idealnom. ona idealna, niti to moze da
cak i da procenat kriminalaca - mi srno
kaznione i strpali sve u Bio ovde zanimljiv
Major avijaticar posalio se sa zenskorn, nasao se vitez-
da ovu za8titi. Major potegne pistolj: Eh, ti pozadin-
sl<a - i viteza, Osude majora na srnrt.
Ali predrnet nekako dodje do se i -
na to imam pravo kag vrhovni - oslobo-
dirn majora i posaljern ga na Sada jedan od heroja.
Ratnika treba razumeti. I Crvena armija nije idealna. Vaino
da Nemce - ih dobro, drugo sporedno.
Nesto kasnije, iz Moskve, cuo groze6i
se, i daleko znacajnijem Staljinovom prema
grehovima Crvenoarmejaca. Nairne, prodiru6i Pru
sku, sovjetski vojnici, narocito tenkisti rnrvili i od reda
jali nernacke civilne begunce - zene i tome su obave-
stili Staljina, pitajuci ga sta da se odgovorio:
Mi lekcija citarno na8im borcima - malo inici-
jative i
Upitao zatim: sta general Komjejev, sef nase misije,
kakav on covek?
izbegavarn da kaiem nesto ruino i njegovoj
misiji, irnalo sto - sta da se sam zaklju-
cuje: On nesre6nik ali pijanica, neizleciva pijanica!
Staljin se i nasalio, posle toga, sa obzirorn da sam
pio pivo - ni ovo ne volim, on to prokomentarisao:
Djilas pije pivo kao Nemac, kao Nernac - on Nemac,
bogarni Nernac.
Meni ova sala bas prijatna - Nemci su to vre-
me, cak i ono malo najnizoj ceni
Moskvi, ali sam prirnio bez i otpora.
5*
65

kako

izgledalo spor oko postupaka Crvene ar-

Ime t'
mije re8en. .odnos prema se vra prvo-
bltnu kolotecinu srdacnost1. . . . .
1 tako to trajalo, sve do sukoba IZmed]u
'etskog 1948 godine kada Molotov 1 svo-
1 SOV'] "
jim taj isti spor oko Crvene arm1]e 1
de" ko]U sam v' . b'l k
Staljin s -. u tome 1 ov ?-
liko saljivosti toliko i zloce, .. on to
najcesce na taj nacin StO
skoj, Iaskavo arm1]1 .. .. z1m1
slovenske jedinice, prvi u
i s tek rnobllisanim, trpele su _ 1 oce-
vidno dobro obavesten iskoriscavao to, podvl'!-cec1.:
arrnija bolja od Kod
i neprijatelja u armiji. Ali postrel]ali par desetaka_ - 1
sad sve amlija vrlo ::- uvezban.a
i disciplinovana. va5a, - to JOS part1:
zani nesposobni za .. nemacki
puk razjurio - -:-
Malo zatim, Staljin predlozio se 1sp1]e za
ne da tome doda: No ko]a
dobro i ravnici!
Tito se suzdrzavao od reagovanja na Staljinove primedbe.
Kada Staljin napravio na nas
Tito sa osmehom, 1
sam njegov pogled docekivao sa 1
Ali kada Staljin rekao da armi]a bol]a od
slovenske, Tito nije otrpeo nego da
ska armija ukloniti slabosti.
U Staljina i Tita osecalo se ne8to .posebno,
nedoreceno - kao da njih dvojica imali sto-sta da zamere
jedan drugom, ali se svaki iz svojih obzira od toga uzdr:lava.
Staljin pazio da nicim ne Tita, ali
onako zakerao prot1vu prilika u se,
pak, odnosio prema Staljinu s post.ovanjem, kao prema
jem, ali se, istovremeno, oseeao otpor, narocito prema
vim zamerkama na prilike.
Tito u jednorn istakao da ima novih pojava u
i da se socijalizam sada problja i na drukcije nacine
nego proslosti, sto priliku da izjavi: Danas
socijalizam i pod monarhijom.
nije vise skoro kod mene delegacija
britanskih laburista i mi smo razgovarali bas tome. Da, ima
mnogo novoga. Da, cak i s engleskim kraljem soci-
jalizam.
61
sto se zna, Staljin nikada nije javno slicno
glediste. Britanski laburisti uskoro doblli vecinu na izborima
i nacionalizovali vise od 20% industrijske proizvodruje. ipak,
Staljin nije nikada priznao te mere za socijalisticke, niti laburi-
stima da socijalisti. drZim da on to nije u
zbog neslaganja i s laburistickom vladom
spoljnjoj politici.
sam, toku razgovora tome, da
postoji sustini sovjetska vlast - partija ima sve
pozicije i ne postoji nikakva ozbiljna opoziciona parti-
ja. Ali Staljin se nije s tim slozio: Ne, kod vas nije sovjetska
vlast - kod vas ne8to izmedju Francuske de Gola i Sovjet-
skog Saveza.
Tito da se Jugoslaviji radi necem novom. No
ostala nezavrsena.
se nisam u sebl slozio sa Staljinovim gledanjem, ni-
sam d!'Zao ni da sam se razlikovao od Tita.
Staljin izloZio i svoje gledanje svojstvo rata
koji se vodi: U ovom ratu nije kao proslom, nego - ko
nameGe i svoj sistem. Svak namece
svoj sistem tarno gde dospe njegova armija. Drukcije ne moze
ni da
On bez obrazlaganja istakao i smisao svoje pansla-
visticke politike: Ako Slaveni i solidarni -
nece ni prstom maci. Ni prstom! - ponavljao
misao secenjern vazduha kaziprstom.
Neko izrazio da se Nemci oporaviti toku
Ali Staljin Ne, opo-
se . 1 to veoma brzo. v1soko razvijena indu-
zernl]a, s veoma kvalifikovanom i Iadnickorn
klasorn i tehnickom - posle dvanaest, petnaest
g?dina ponOV{) oni na nogama. I zbog toga vazno je-
i inace, li postojalo jedinstvo Slovena
- niko prstom neee maci.
U jednom -popridigao pantalone, kao da
se sprema na hrvanje i skoro zanosu uzviknuo:
Rat gotov- oporavicemo se za
deset opet
. Bi_lov ';leceg t1; njegovim recima: jedan strasni
JOS tr!l_J.ao. 1 svesnost
mora .Ici: koJe svet zivi i po-
kret korne staJaO na
.. Sve drugo sto. se a:ko
tit1 - mnogo se ']elo 1 JOS v1se p!lo 1 d1zale bezbrojne i
slene zdravice.
67
Molotov ispricao kako Staljin .Pe.cnuo
Staljin zdravicu za obavestajce i pravec1 ti-
me aluzije na na :U svet:
skom ratu kojima razlog 1 u obavestenost1
Britanaca. ne bez ui.ivanj_a naveo i du-
hovitost: cercil u Moskv1, uz dobru kapl]1CU, da on
zaslu.Zuje najvisi orden najvise priznanja Crvene arrnjje, jer da
svojedobnom intervencijom u Arhangelsku ovu naucio da se
dobro tuce. U opste se moglo primetiti da cercil ostavio na
sovjetske vodje, iako ga nisu voleli, veoma snazan utjsak - da-
lekovid i ddavnik".
se u svoju vilu, Tjto, koji takodje nije podnosio
vece kolicine alkohola, Ne znam koji
djavo ovim Rusima te toliko - prosto neka dekadencija!
se daborne slaZem s njim, i ko zna koji
da nadjem objasnjenje zbog cega vrhovi sovjet-
skog drustva tako ocajnicki i smjsljeno
se grad od vile kojoj Tito smesten, u
meni se slaZe saznanje iz te noCi, kojoj se nista znacajno ni-
je dogodilo: spornih pitanja nema, ali kao da smo udaljeniji ne-
go sto smo - sve sto spomo reseno zbog poli-
tickih razloga, kao neizbeZnost odnosima nezavisnih diZava.
Proveli smo jedno vece i kod Djmitrova - da necim
on pozvao i dva-tri sovjetska pozorisna
koji su istupili s kratkirn ulogama.
Pricalo se dakako i Jugo-
slavije, ali to veorna i ne dugo. Tito i Dimjtrov
izmenjjvali komjnternovske uspomene. Sve u to pre
jedan prijateljski nego politicki susret.
tada i jer sva emi-
gracija vec - u za Crvenom
armijom.
Kod Dimitrova se osecao umor bezvoljnost, smo
im bar delom znali iako se torne nije govorilo: iako
oslobodjena, nije dopustao povratak
Dimitrovu, se da za to jos nije vreme, jer za-
padne njegov povratak shvatile kao otvoren kurs na
u - kao da taj bez to-
ga nije ocevidan! tome govora na veceri kod
Staljina. neodredjeno, Staljin rekao: Nije jos vre-
me za Dimitrova u Bugarskoj - njemu dobro ovde.
I mada se nicim to nije dalo dokazatj, ipak se i tada slu-
tilo: Staljjn sprecava povratak Dimjtrova dok sam ne uredi
stvari Bugarskoj!
. sumnje nisu se kod nas jos bile probile kao uve-
reD]e u mada se i to slutilo, nego kao
68
miren]e od nevolje sa Staljinovim tobofujim bojaznima da tJi
Dirnitrov mogao u Bugarskoj prebrzo odnose ulevo ..
Ali i to znacajno i dovoljno - za pocetak.
Izazjvalo niz pjtanja: Staljjn jeste genije, alj nj
r.1ije macji ka5alj - otkud Staljin zna bolje od Dirnitrova sta
treba u Zar zaddavanje u Moskvi
voije ne potkopava njegov ugled medju ko-
1 u bugarskom I uopste, ta slozena
igra oko njegovog povratka, kojoj Rusi nikorn, ni
Dimitrovu, ne
U politici vise no u icern drugom sve pocinje kao
zgrazanje kao dobre narnere.
6.
smo se ;preko l(.jjeva zelji nasoj sovjetske
vlade zaddali dva-trj dana u posetj vladj.
?krajinske partije i predsednik vlade N. S.
D]egov komesar spoljnih poslova Oni
su nas 1 docekali i s njima smo sva tri dana.
Tada, 1945. godjne, jos trajao rat da
se skromne zelje - iznosili i Hruscov i Ma-
- kako Ukrajina rnogla diplornatske
odnose s "narodnirn dernokratijama".
No od toga njje bilo njsta - Staljin samim
"narod?-jm ';laisao na otpore, tako da ni
na kraJ. pa!J1eti n13e b!lo da posebnost.
leporek1, ztvahni starcic - bez rninjstar-
stva, dve-tri godine govorancjje Ujedinjenim nacija-
rna, da dana nestane i odatle potone
zrtava Staljinove ilj necije druge zle volje.
Hruscova. Ali tom
mogao da
v On :vee tada - od godine, poli-
tJckom se. smatralo da tako
zak. kao. Moloto':' Ili cak nj kao Kaganovjc, u
:vrhovtma za veoma okretnog praktjcara, s
veltkim smtslo.m _ekonoms_ke i organizacione poslove - ne-
po:nat. kao Na vodecj polozaj u
dosao posle CIStki godina, ali meni nije
poznat. - tada me zan1mao - njegov
No kako Staljinovoj svakako od-
1 u krvavjm i "antipar-
ti]sktm kampanjama. Pogotovu to trebalo da vaZi za
gde - "smrtnim grehovima" dodavan
i "nacionalizam". .
karijera, mada se
nije imala niceg za sovjetske prilike: .. kao
prolazio skole, politicke i druge, i se Ies.tvtce
i I_Jripadao k_ao 1 ve-
cina vodjstva, novoj - genera-
ciji i sovjetskih Rat ga na
najvisem Ukrajini. Ali kako Crvena arml]a mo-
rala da se iz Ukrajine, on doblo njoj ali
ne - jos uniformi ge-
neral-lajtnanta, da se, Nemaca, opet vrati za sefa
partije i vlade
Naculi smo da on nije Ukrajinac, nego
Ali tome se i on sam izbegavao da to po-
minje, bilo nezgodno da Ukrajina nerna cak ni predsedni-
ka vlade Ukrajinca! Bilo zaista i za nas
kadre da opravdamo i objasnimo sve st?
nama samima, da nact]1
brojnoj kao i ponecem od ruske, ne-
ma Iicnosti koja rnogla biti predsednik vlade.
Nije se rnoglo sakriti ni od nas da Ukrajinci
Nemci prodirali njihove
krajeve - Nemaca mobilisano armi-
oko 2.5 rniliona Ukrajinaca. I mada protivu
nacionalista jos vodjene manje operacije - jedna od njihovih
i daroviti sovjetski general Vatutin, mi ipak nismo
mogli sasvirn primiti objasnjenje da takvo stanje Ukrajini
posledica zilavosti burzoaskog nacionali-
zma. Nametalo se pitanje: taj nacionalizam ako na-
cije SSSR zaista ravnopravne?
i zapanjivalo rusificiranje javnog
Zivota - se govorilo ruskj, bilo i no-
vjna na ruskom"
od nas bila daleko svaka namera da tome ili
drugom domacjna N. S.
koji kao dobar mogao jedino vr8iti
rialoge svoje partije, lenjinskog i svog vodje V.
Staljjna.
Svi sovjetski vodjj odlikovali se velikom
krugu mahom i - N. S.
Hruscov se i jednom i drugom isticao njih.
Ni onda, ni sada - posle pa2ljivog citanja njegovih go-
vora na kongresima, nisam imao da njegova znanja
prelaze okvire klasicne ruske k.njizevnosti i ruske istorije, nje-
gov teorijski nivo onaj iz srednjih partijskih skola. Ali pored
'io
tog spoljnjeg i iz kurseva znanja, zna-
cajnije ono koje on stekao kao radorn
na sebl, jos vise zjve
tog znanja
njegovo 1 nek1h
tzvrsna,
sposobnost jzra2avanja zj_va . . . .
Za od drug1h vod]a, on tspol]avao
govorljivost, i mada kao i onj rado
vao narodske pos\ovice i - to tada kao neki
stil i dokaz s narodom, kod njega one imale
manje jzvestacenosti zbog njegovog i priprostog i nena-
mestenog drzanja nacina govora.
1 on jmao smisla za Ali za od Staljino-
vog, cjji pretezno ka9 takav
pav cinican, Hruscovljev sarn1m
tjm mnogorne skoro prostack1, al1 1 ZIV 1 netscrpan. Sada, na-
lazaci se na najvisim visinarna vlasti pod pogledima celog
sveta, se da on pazj na i ali u
osnovi ostao nejzmenjiv ispod sadasnjeg sefa sovjetske
ve i partjje nije tesko otkrjtj coveka jz narodnih nizina. Ali
treba dodati da on trpi rnanje no ijedan samouk
i nedouk od osecanja rnanje vrednosti, odnosno manje oseca
potrebu da neznanja i nemoci prikrije sjajem i
opstim rnestima - opsta mesta kojima obiluje izraz su stvar-
nog ili marksistickih shema, alj
i otvoreno. Jezik i nacin kojima se on izra2ava shvata
siri krug od kojim govorjo mada se i on obraca
istoj - partijskoj publici.
U ne novoj, jos rnanje generalskoj uni-
formj, on jedini od sovjetskih vodja koji zavirivao u
gjtnice - u svakodnevnjcu redova-komunista i gradjana" Da
se razumemo: on to nije cinio s namerom da izmeni
nego da ucvrsti - da usavrsi postojece odnose. Ali zavirivao
i popravljao, dok drugi naredjivali iz kancelarjja i primali
izvestaje.
Niko od sovjetskih vodja nije odlazio kolhoze, ako
slucajno jeste - radj gozbe i parade. nas u
kolhoz i, ne sumnjajuci ni krajickom pameti ispravnost samog
sistema, kucao se s ogromnim ca5icarna votke,
ali jstovrerneno toplotne leje, zavirio i otpo-
ceo da pretresa Vracajuci se u Kijev, usput
se svakjcas vracao na nedovrsenu raspru i jznosio ne-
dostatke.
smisao njegov mogli smo sirokim
razmerama osetiti na sednici privrednih resora vla-
de - njegovi komesari jugoslovenskim ministrjma,
71
odlicno poznavali i, sto jos vaznije, realno ocenji-
vali
Onizak, ogojan, ali Ziv i okretan, on odvaljen
od komada. Skoro prozdirao znatne kolicine hrane - kao
da stedeo Aii dok sam kod
Staljina i njegovoj okolini imao da ne ka-
zem jela, rni se da skoro svejedno sta
jede i da vafuo da se dobro najede, kao svakom ko se
premorio radom, dakako ako za to ima I njegova
trpeza bogata - drzavna ali bezlicna. Hruscov nije
man, iako ne jede manje, pije cak i vise od Staljina.
On veoma sname vitalnosti i, kao svi prakticari, rvelike
moci Ne cini rni se da se zacao
izboru sredstava, ako ona prakticne koristi.
Ali kao svi demagozi iz naroda, koji cesto i sami
ono sto govore, Iako se i odrekao neprakticnih sredstava,
gotov da to opravda rnoralnim i najvisirn idealima.
On rado navodi Kad - se ne
Ona dobro dodje da opravda kad i nema.
Sve OVO sto sam rekao nije ni onome sto danas
trebalo reCi Ali ovde svodim svoje negda8nje
neznatno i danasnja svoja razmisljanja.
n1sam tada primetio nikakvo Hruscovljevo negodovanje
prema Molotovu. Ukoliko reci od-
nosio se prema s postovanjem i s podvlacenjem bliskosti.
Ispricao i kako Staljin noci nemackog napada
telefonom JZ Moskve javio da na oprezi, jer da ima po-
datke Nemci koliko - 22. da
operacJJe. ovo kao podatak, ne da pobljao
Staljina zbog iznenadnosti nema-
cko_g __ napada - ta iznenadnost posledica pogre8ne Staljinove
politlcke ocene.
Ipak se Kijevu oseeala svciina - kroz i
prakticnost kroz razdraganost kroz
samog grada koji svojim neometanim horizontima i
svojim bregovima nad ogrornnom rekom, podsecao na
Beograd.
. ostavljao cvrstine, samopouzda-
real1zma, K11ev osmisljene i negovane lepote, Ukrajina
ostala kao obezlicenje, i bezizglednost.
UkolJk;.<? sam stvarnost -
S?. PostaJalo sve bezizglednije izrnirenje te stvar-
nost1 moJe - savesti.
72
RAZOcARANJA
1.
Do doslo. poeetkorn
1 nap;n!lcaJlllJJ Jer se dogodio
sovJetskog 1 vodjstva.
s1;1 Z?-acajni dogadjaji i menjanja
slovensko-sov)etsk1m odnosJma.
. . Odnosi Sovjetskog Saveza i Zapada vec do-
bili konture bladnog rata i blokova.
dogad!aji tome, mom sovjet-
plana, rat Grckoj podr-
od 1stocnoevropskih zemal)a 1 stvaranje Informacionog
b1roa partija -
i Sovjetski Savez jedine dve istocno-
evropske zemite ko)e Marsalovog plana
- prva dogmatizma, druga iz
straha da ekonomska pomoc voj-
nicki tek
. sam kao delegat na
nJst1cke partl]e Strasburgu, na8ao Parizu
vecanja Molotova s predstavnicima zapadnih oko
plana .. Mol<?tov me. prirnio sovjetskoj ambasadi
1. smo se slagalJ .. Marsalovog plana, i kri-
t1CJ partJ)e 1 t.zv_. nacionalne linije. Molotov se
naracJto !IlOJe s Kongresa,
!'fov _ _a kOJJ Duclos i koji trebalo da
)edt?stvo pogleda partija, izrazio se:
nt)e ono sto trebalo i sto treba
. se Molot?v Marsalovog plana kolebao da
mozda. prJsta!1 na kot?-ferencije, na kojoj
stvovale 1 1stocne zemlJe, al1 JZ propagandnih razloga s
da se i pogodnom momentu konfe-
renct)a .. ni tom varijantom,
bJh nJe da insistirali - takav
1 vlade moje zemlje. Ali Molotov doblo
Politb1roa 1Z Moskve da ni na to ne pristane.
73
Odmah mom povratku u trebal? se
skvi odrZi konferencija istocnoevropskJh zauZl-
0 stava
0
Marsalovom planu. sam odredJen da za-
Jugoslaviju. Prava_ svrha da bu-
de kolektivan pritisak na Cehoslovacku! pro-
tivu ucesca u Marsalovom plan? .. SOVJetskJ vec cekao
na beogradskom aerodromu, ali po-
leteo, jer iz Moskve dosla za konfere.ncJJU nema
potrebe - cehoslovacka. vlada od stava.
Isto to sa sovJetskom IZ pobuda
drukcijih od njenih ispoljilo se i u stvaranju
ja da treba koji
ciju i izmenu rruslJeUJa JZ!lledJU pa:tJJa,
na vec 1946. godine --:- to:n;
i Dimitrov u leto iste AlJ nJeno odgadJa-
no iz svakojakih razloga, svakako ponajvecma zbog toga sto
od ocene sovjetskih vodja zavisilo kada za to sazreti pravi
trenutak. On nastupio u jesen 1947. godine i svakako u
vezi sa sovjetskim odbiJanjem Marsalovog plana i ucvrsCiva-
njem sovjetske dominacije u Istocnoj Evropi.
Na osnivackom sastanku - zapadnoj Poljskoj, odnosno
na blvsoj nemackoj teritoriji, jedine dve delegacije koje su bile
odlucno za Kominfom1 su jugoslovenska i sovjetska. Go-
mulka protivan, oprezno, ali nedvosmisleno se zala.Zuci
za "poljski put u socijalizam".
U vezi s tim, kao kuriozitet naveo i to da Staljin
naziv organa Za cvrsti mir - za na-
rodnu demokratiju, motivisuci to da zapadna propa-
morati da ponavlja te parole kadgod bude citirala nesto
iz njega. Ali Staljinovo ocekivanje se nije oblstinilo: zbog duZi-
ne i prozime propagandnosti, kao u inat najcesce upo-
izraz "organ Staljin konacno od-
lucio i gde sediste Kominforma. delegati su se
sloZili da bude u Pragu. ceski predstavnik uvece
u Prag da tome konsultovao Gotvalda. Ali
prekonoc su Z:danov i Maljenkov razgovarali sa Staljinom -
bez direktne telefonske veze s nije se moglo ni u
torn zabacenom i dalekom i mada Gotvald nevolj-
no dao privolu, Staljin odredio da sediste bude u Beogradu.
Pomenuti proces odvijao se i u dublnama jugoslo-
vensko-sovjetskih odnosa: naizgled potpuna politicka, pogo-
tovu ideoloska saglasnost, u stvarnosti razlicite prakse i ocene:
Kada jedna sira delegacija naju.Zeg jugoslovenskog vodj-
stva - Tito, Rankovic, Neskovic, boravila u Moskvu
u leto 1946. godine, odnosi izmedju dvaju vodjstava su dobili
vise nego srdacan vid. Staljin grlio Tita, navescivao mu evrop-
sku ulogu, upadljivo potcenjujuci Bugare i Dimitrova. Ali
14:
uskoro posle toga doslo do natezanja i nesaglasnosti dko
me$ovitih drustava.
Bez prestanka su tekla podzemna trvenja.
Nevidljiva za nekomunisticki svet, ona su u zatvo-
renim partijskim vrhovima zbog vrbovanja za sovjetsku oba-
vestajnu slu.Zbu, narocito bezobzirnog prerna drzavnom i par-
tijskom i u idejnoj sferi, narocito zbog sovjet-
sk?g. potcenJJVan}.a Sovjetski predsta-
su s gutali JUgoslovensko isticanje
pored narocito su bili osetljivi na samostalno
povezivanje Jugoslavije s drugim istocnoevropskim i
na porast njenog ugleda u
su br.zo preneta u ekonomske odnose, pogotovu
kad.)e. postalo v oceyidno da. u izvrsenju peto-
plana n; da racunaJU na pomoc iznad
odnosa. Osetivsi otpor, Staljin isticao
drustva d?bra. za P!'ijateljske i saveznicke zem-
!Je svaku pomoc, ali su Jstovremeno njegovi trgovci
nastale iz zaostrenosti jugo-
odnosa 1z JUgoslovenskih iluzija u SSSR
kao drzavu neseblcnu i nehegemonisticku.
! vija bila.
koJa nacJstJcke naJezde 1 Jstovremeno iz-
yrs!la presudnije pomoci Crvene armi-
1e. preobrazaJJ bll1 su u noj otisli najdalje ona se
Jstovremeno na najist?renijoj tacki sovjetskdg istocnog
.? U GrckoJ se vodio gradjanski rat - Ju-
gosla>:l)a blla optu.Zena pred Ujedinjenim da ga
i inspirise njeni odnosi sa Zapadom,
posebno sa SAD, bJli su zategnut.J do pucanja.
Kad se osvrnem unazad, izgleda da sovjetska vlada
ne d<?br.ohotno na zaostravanje ovih odnosa, ne-
Jh 1 P?dJarJva}a, dakako da to ne predje okvire njenih
1 mogucnosti. Molotov u Parizu skoro grlio Kar-
del]a_ obaranja dvaju aviona u Jugoslaviji, ali
1stovremeno pa.Znju da ne bude oboren i treci.
vlada se neposredno angazovala oko ustanka u
qrckoJ, sko:o samuv na optuzenickoj klu-
P! 01!N, al1 lliJe preduzJmala odlucno da dodje do smi-
- sve dok to Staljinu nije u interesu
. i Beograda za sediste Kominforma
re;roluciji - u
toga zamJsao da jugoslovensko
uspaya samozadovoljstvom Jugo-
slaVIJU podredJ .tobozllJOJ komunistickoj solidar-
- ustva:J sov]etske ddave, odnosno neza a-
ZlJJVJm prohtevJma sovjetske politicke i druge birokratije.
1
75
Vec vrerne da se i
prema revolucijama, sanum tim 1 prema ]Ugoslovensko] re-
voluciji. dl
Zbog odustajanja Moskvc::. mahom u trenucima,
od podcike kineskoj, spansko], U mnogocem_}.
skoj revoluciji, ne bez razloga da .
Staljin blo protivu ovo sasv1m
tacno. On to samo t]. mer1 u kOJOJ revo-
izlazila iz okvira interesa sovjetske drzave. On nagon-
ski oseeao da stvaranje centara izvan Moskve
moze ovoj monopol svetskom - tako
se zaista i dogodilo. Zbog toga on pomagao jedino
do odredjenog stupnja - donde dok ih mogao kontrolisati,
spreman da ih ostavi na kada se izmakle
iz dnim da ni danas nema u tome u
politici sovjetske vlade.
covek koji u vlastitoj zemlji sve aktivnosti podredio svo-
jim gledanjima i svojoj licnosti, Staljin nije mogao da
postupa ni Poistovetivsi progres i slobodu s
interesima i privilegijarna jedne politicke stranke, on nije ni
spolja da nego kao begemonista.
i svak, sveo se na svoje delo. On sam postao rob despotizma,
i i sivila koje svoj zemlji
Jer zaista tacno da niko ne moze drugome
da vlastitu ne
2.
Povod odlasku u Moskvu nepodudaranje
litika i SSSR prema Albaniji.
Krajem decembra 1947. godine dosla iz Moskve depesa
u kojoj Staljin zahtevao da dodjem ili neko drugi iz ju-
goslovenskog Centralnog komiteta, radi usaglasavanja politike
vlada prema
se osecala raznim vidovima, vidnije
se ispoljila posle Spiru Naku-a, clana
Centralnog komiteta.
Povezivanje i Albanije odvijalo se u svim
stima. sve vecem

slala u Albaniju stru-

cnjake svake vrste. Ona isporucivala hranu, mada
i sama Poeelo i stvaranje mesovitih drustava.
vlade stajale na tome da Albanija treba da
se s cime reseno pitanje
nacionalne manjine u
Uslovi, koje jugoslovenska vlada davala albanskoj,
su za ovu daleko povoljniji i pravedniji nego oni koje na
76
primer, sovjetska jugoslovenskoj. Ali izgleda da pro-
nije pravednosti, nego samoj vrsti tih od-
nosa - deo vodjstva intimno i potajno pro-
njih.
Spiru sitan, slabasan, veoma i fine inte-
ligencije, u to vreme vodio ekonomske poslove vla-
de i prvi se otvoreno protivu
da se Albanija samostalno razvija. Njegov stav nije naisao na
ostru jedino iz nego istovremeno i u
skorn Centralnorn Narocito njega
?.st_ao Dzod!e, poslova, ko-
JI .. pod da naklonjen
si:_v!JI. s. stari Dzodze
uprkos tome sto Enver
Hodza partiJe i predsednik vlade - li-
i daleko okretnija. 1 HodZa se
prot1v mada njegova stvama po-
ZICI]a yost.al!i neJasna. Nasav usamljenim i pod
zbc:g . pred iz partije, ne-
o!pocevs1 svojom smrcu, da to ni sarn
odnosa.
Afera dakak:o pred zataskavana - kasnije
posl": o!vorenog s u 1948. godini, Enve;
Hodza na nacionalnog beroja. Ali
zemalJa ostavila mucan utisak koji
vd!i
1 slicnorn, k:OJih uvek ima na pretek: komu-
sbema.
. Sovjet.ska vlada blla odlicno obavestena kako
0
stvar-
.. ... a tako i citavoj aktivnosti
sla":IJ7 1.-!, Tirani sve brojnija.
(\ 1 odno_s! vlada - sovjetske, i
takv1 da ove dve poslednje svoje od-
nose naroc1to pred prvom, m_ada treba i da
vlada svoje
pol!tJke.
. S_ovjetsk:i predstavnici cinili sve na poje-
mere pr1mecena i sve veca
bl1sk?s.t oko HodZe i sovjetske misije. Tek-tek
IZbiJale v1delo zamerke ovog onog sovjetsk:og pred-
cega prave s mesovita
1h svo]oj zemlji sa SSSR? Zbog cega
\nstruktore mada sovjet-
u mogu za izgra-
AlbaniJe, kad .! sa_mi traze strucnjak:e sa strane? sad
1 sama siromasna i nerazvijena da razvi-
Ja '
77
ta mimoila.Zenja izmedju sovjetske i jugoslovenske vla-
de, sve upadljivija .. Mosk_ve d.a zauzrne
Jugoslavije u sto 1zgledalo kra]n]e
nepravedno, obzirorn da nije SSSR taj koji treba da se uje-
dini s niti s ovom blo u neposrednom sused-
stvu. Istovremeno blvalo sve upadljivije okretanje
vrhova ka Sovjetskom Savezu, sto se sve Zivlje ispoljavalo i
u njihovoj propagandi.
Poziv sovjetske vlade za uklanjanje nesuglasica oko Alba-
nije oberucke prihvacen u Beogradu, rnada i dandanji
ostalo nejasno zbog cega Staljin naglasio da bl zeleo da
dodjern
Meni izgleda da su njega navela na to dva razloga.
sarn svakako na ostavio utisak naglog i otvorenog
coveka - drZim da sam za takvog vaZio i
skirn komunistima. takav, sarn pogodan za
slozenorn i veorna osetljivom
Alj drzirn da on irnao narneru i da pridoblje za
cepanje i podredjivanje Centralnog komiteta.
On vec irnao na svojoj strani Hebranga i Zujovica. Ali
Hebrang vec blo izbacen iz Centralnog korniteta i stavljen
pod tajnu zbog nerasvetljenog ddanja u policiji.
vjc licnost, ali ni on, rnada Clan Centralnog
korniteta, nije prjpadao najuzoj grupi koja se u toku borbe za
jedjnstvo partjje u sarnoj sazdala oko Tita. Staljin
vec prjlikorn Titovog boravka u Moskvj 1946. godine,
kad mu ovaj rekao da patjm od glavobolja, pozvao da do-
djern na odmor kod njega na Krirn. Ali njsarn posao, po-
najvecrna zbog t.oga sto Staljjnov poziv njje ponovljen preko
arnbasade, sarn ga shvatio kao ljubaznost, kad
dosla rec rneni.
Tako sarn za Moskvu - ako se dobro secarn
8. 1948. godjne, svakako ne daleko od tog daturna,
s sto Staljin bas rnene po-
zvao, al1 1 s dalek1rn, da to njje
cajno sa sasvjrn cjst.irn narnerama prerna Titu
skorn Centralnorn kornitetu.
Nikakvih naloga doblo u Beo-
Obzjrom da sam Clan vodjstva u toku
. - vec izgradjen stav
da .. ne. t.rebalo da vec naglasenj
1 ornetaju netakticnostirna
ll1 nekorn svojorn drukcijorn linjjorn - nikakva
rni nj potrebna.
priliku jskorjstili predstavnicj Jugoslovenske
arrnjje da zajedno sa rnnorn u delegaciju
78
koja t.rebalo da izloZi zahteve za i izgradnjorn
votne t<?! su tada8!1jj gene-
ralstaba Popov1c 1 sef vo]ne Mi-
Todorovic. Svet?.zar tada nacelnik
pol1t1ck.e ul?rave takod]e..Je putovao s radj upo-
znavall]a s Crvene arnll]e na
jos boljoj verj vo-
zorn za Ali, jstovrerneno, i vec forrniranih gledanja
da tre?a na svoj nacjn i svojirn snaga-
ma resava
3.
.gledanje se ispoljilo pre nego i trebalo -
na u !-1. kojoj prj-
Ana Pauker, rumunsk1 poslova i
nekoliko visokih funkcjonera. '
.. Svj se:n kojj ka-
ka? Moskve, otvoieno su
da _ne da obrazac
IZgra?r;tJ1 !. ]er se prilike promenjle da
uslov1 1 od_nos1. drukc111 zernljama Istocne Evro-
pe. kako pazljjvo ili se preko
_slaze. s da 1zbegne razgovor 0 tjrn o-
p1ta_?.Jirna, dok - mjsljrn da to
nas1m gle?anjirna, jedan drugj
- DJegovo 1rne sam nazalost se slaze
s nal'rl:a. Razgovore ovakve vrste smatrao sam nezgodnirn jer
u':'eren rec doci u i da oni
shvatlt1 kao "antisovjetske" _ sino-
sv_Ih zala ovoga sveta. Al1, 1stovrerneno, nisam mogao da
odst?p1m . stava. Zbog . da poglede
SSSR 1 znacaj sovjetskog
.. Al1 od ]edva ako vajde, jer sam
1. sam 1st_tcao SVOJ put t:eba prob11at1 prema svojim, prema
nelagodnost nije rnogla uklo-
sam, sarn da sovjetski vrhovi srnisla
D;1JaiiSe 1 pogotovu u vlastitirn - kornuni-

nalazio svuda povode, rnada srno u Ru-
b1li prolazu.
. Sovjets.kog Saveza prerna i dru-
g1rn tstocD:oevropsk_Ip zem!Jarna: ove ddane jos uvek
n]lhova bogatstva su izvlacena na sve
preko me5ovjtih drustava, u koja Rusi jedva
ako su sta uloz1l1 sem nernacki kapjtal koji su jednostavno pro
79
Iasili svojim ratnim plenorn. Trgovina sa ovim zernljama
gb l'ana kao nego na
kojima sovjetska
rodavala cenama visim od svetsk!h -
1 od toga Mi smo sve to znal1. slike bede
i nemoci, vlasti samo mogle
poostriti nase . . .
Najvise nas vredjao nadmen stav
ka. se secam S?VJetskog
kornandanta Ah, taJ prl]av1 1 ti
ski kacamaklije O.n. 1 ..
i koJa c!l]ala korupC1Je 1 kradJe u
narod- _nego . . ,
Jasi toJ Zl!U!
balkanska palanka, koJOJ - D;J.e!!io-
vim brefuljcima, bastama i moglo nac1
dino oko. Ali mi smo znali da sovJetske .
bolje, nego cak i gore. najvecrna. nas drazi.? ta!
stav "vise rase" i velikodrzavne .. 1
postovanja stav prema samo v JOS v1se IStJcao
podredjenost nego 1 gordost zbog
i rezonova!lJa. . ..
Vec srno prirnali kao da takv1 o.dnos1 1 stavo,-
vi i jer !akv1" -
izolovani od ostalog sveta, vec
tradicija. . .
Dosadjivali srno se sati st1gao
vjetski voz i sovjetske za nas, dakako
kapetanom kome. 1. da-
lje sp.ecijalno.st sovjetskoi. bezbednosti. Al1 on
sada 1 no ne
jedino zbog toga sto pred b!l1 1 - neka
neobja5njiva hladna slu.Zbenost se u odno-
se nas i sovjetskih "drugova".
Mi postedel1 sarkasticnih zamerki ni vagon kojim
smo koji to i zaslu.Zivao, uprkos k<?mforu, od-
licnoj hrani i Sme8ne bi.le ogromne
kvake, starinska nac1franost dekoraciJa 1 klozet to:
Iiko visok da s njega visile noge. Zar se baS tako mora, 1
zar se uopste mora prikazivati velika drzava i ddavna
sto najgrotesknije tom pornpeznom kao 1Z
carskih dana, svom ddao ko-
koja cak i nosila. Slabo placen i bedn? ode-
ven, on se vajkao: sta cete, mora se covek radn1k sva-
cim pripomoci - velika porodica, tesko se zivi.
Mada se ni zeleznicki .saobracaj nije !_D?ga_o
pohvaliti ovde se niko nije sek1rao zbog
80
od nekoliko sati. Stici cemo - jednostavno odgovorio neko
od
kao da potvrdjivala neizmenjivost svoje
i nacionalne - svojim opirala se
i svemoci administracije.
Ukrajina i zatrpane snegom do streha, jos
ratna i strava - izgorele barake, zabradjene
zene valjenkama na vrela voda (kipja-
tok) i parce razanog hleba.
Jedino i ovog ostavio nenametljive
Iepote i cistoce, i smisla za i ne-
mastine i 1 mada noc zatvorila pogled na Dnje-
par i na ravnice stopljene s nebom, on ipak podsecao na Beo-
grad - Beograd milionski i izgradjen s merom i do-
Ali mi smo ostali kratko - do voza za
Nijedan nije nas sacekao. U-
skoro smo se od snega i od
- na5 blistao sjajem, i izoblljem
u i siromastva.
4.
Tek ako proslo nekoliko sati od naseg dolaska u
Moskvu - smo srdacan razgovor s
skim ambasadorom Vladimirom Popovicem, zazvonio te-
lefon na njegovom iz sovjetskog ministarstva spoljnih po-
slova su pitali da li sam umoran, jer Staljin hteo da me vidi
odmah, iste veceri. Takva u Moskvi,
kojoj su strani uvek cekali, tako
njima uzrecica: U Moskvu lako stici, ali se iz nje
tesko vratiti. se, cak i da sam umoran,
bih prihvatio Staljinov poziv - svi iz delegacije sa
ali ne i bez zavidljivosti, gledali su Popovic
i Todorovic su mi utuvljavali da ne zaboravim zbog cega
oni dosli, iako sam svoje putovanje s njima iskoristio da se
detaljno upoznam s trazenjirna.
Ali moje radovanje zbog skorasnjeg sa
bilo trezveno i ne cisto baS zbog te furbe kojom
do njega doslo. me nije ostavljala citave noci
koju sarn proveo s njim i s drugim sovjetskim vodjirna.
i odveli su oko devet casova uvece
Kremlj, u Staljinove kancelarije. Na su Staljin, Mo-
lotov i :Zdanov - ovaj poslednji kao sto mi poznato,
u zadu.Zen i za odnose sa stranim partijama.
Posle pozdravljanja, Staljin odmah presao
na stvari: vama se Albaniji ubljaju Clanovi Centralnog ko
miteta! vrlo nezgodno, vrlo
6*
81
sam da obja.Snjavaiii:: Spiru se pr:otivio
. u Albani]'e i Jugoslavije IZOlovao se vlastitom Cen-
. . ' - St 1 ene
tralnom komitetu. Al1 Jin. za m
vek
1
vano rekao Mi nemamo
neoc Alb 1
Albaniji. Mi se sla.Zemo da Jugoslav1]a_ . -
pri on skupio prste desne sake 1 1h ust1ma na-
pravio njima gest .. .. v . v
Mene iznenadio, skoro 1Z;raza
vanja i gest gutanja, ali ne da li to 1 n_a l1cu v1del<?,
jer sam da na 1 kao
cajeni 1 naCIJ?- Opet sam
objasnio: Ne rad1 se neg? ?
Ali tu upao Molotov: to 1 .
Staljin, opet s onim svojim gestom: Da, da,
Nego mi se s tim vi treba da progutate AlbaniJU
sto pre to bolje. v v
citava atmosfera uprkos takvom br-
Ia srdacna i vise nego prijateljska. cak i Molotov ono gu-
tanju izrekao skoro sa saljivom ne bas cestom kod
i ujedinjenju s prilazio s
iskrenim i dakako revolucionamim pobud_ama.
kao i mnogi drugi, da bi ujedinjenje, uz za1sta
stanak vodjstva, ne samo od neposredne
za Jugoslaviju i nego istovremen_o okoncalo tra?1
cionalne i sukobe izmedju Srba 1. sto
rnorn bilo od narocitog znaca]a,
cilo znatne i kompaktne
kao posebnoj u federaCIJ}
Makakvo drukcije resenje mall]1
ne izgledalo mi obzirom da jednostavno pre-
davanje
nesavladiv otpor i u samo]
partiji.
Prema i imao sam i posebnih naklo-
nosti koje su jedino mogle da pojacaju idealnost mojih pobu-
da: Albanci, narocito sevemi, mentalitetom i nacinom Zivota
srodni Crnogorcirna iz kojih poticem, njihova vitalnost _i
da odrze svoju samobitnost nernaju mnogo premaca l]udskoJ
istoriji.
I mada mi nije padalo ni na kraj pameti da
gledista vodjstva rnoje zemlje i da dam za pravo
su Staljinove upadice prvi put ostro nametnule dve pom1sli:
prva se odnosila na to. ncito nije redu . s
politikom prerna druga da se
nio s baltickim zemljama gutajuci ih - pr1medba
direktno na to opominjala.
82
pomisli se spajale u jedno - osecanje nelago-
dnosti.
Pomisao, da ima neceg nejasnog i nedoslednog u jugoslo-
venskoj politici prema Albaniji, daleko od toga da
tu politiku priznam kao "gutanje", nego mi sevnulo da se
ona ne poklapa s voljorn i zeljama - za
mene kao komunistu istovetnih s teznjama albanskog
Za.Sto se Naku - ta on toliko "malogradjanin"
i "opterecen nacionalizmom", koliko komunista i mark-
sista? sta, ako kao i mi Jugosloveni prema Sovjet-
skom zele da irnaju svoju Ako se uje-
dinjenje ostvaruje rnimo volje i izolo-
vanosti i bede - nece li ono odvesti neizgladivim sukobirna i
teskocama? Izraziti i stari kao etnicka posebnost, Albanci su
kao nacija mladi i otud neodoljive i neizivljene nacionalne sve-
sti - nece li oni shvatiti kao nezavisnosti,
odricanja od posebnosti?
sto se pak tice druge pornisli - da SSSR progutao bal-
ticke zernlje, sam nju povezivao s prvom, ponavljajuCi, do-
kazujuci rni Jugosloveni u ujedinjenje s Albanijorn nece-
mo, ne smemo ici tim putem, ne postoji ni neposredna opa-
snost da imperijalisticka sila, poput Nemacke, pritisne Al-
baniju i iskoristi kao bazu protivu Jugoslavije.
Ali me vratio u realnost: sta HodZa, kakav
on vasem rnisljenju?
sam izbegavao direktan i jasan odgovor, ali
izrazio bas ono misljenje kakvo se HodZdi sazdalo u ju-
goslovenskom vrhu: On malogradjanin, sklon
Da, tako i mi rnislimo. Izgleda da tamo najcvrsci covek
Dzodze?
sam potvrdio njegova potvrdna pitanja.
Staljin zavrsio razgovor koji jedva ako
trajao desetak Izmedju nema razlike. Nego Vi licno
napisite Titu u ime sovjetske vlade depesu i dostavite
mi koliko sutra.
Plaseei se da shvatio, ga pripitao, on
ponovio da treba da napisem depesu jugoslovenskoj vladi
u ime sovjetske vlade.
U torn trenutku to s!1vatio kao znak izuzetnog po-
verenja prema meni, i kao visu saglasnost s jugoslovenskom
politikom prema Ali pisuci tu depe8u sutradan, javila
mi se pomisao da ona jednog dana mogla blti iskoristena
protivu vlade zemlje, sam oprezno i veoma kratko
formulisao, otprilike: Juce u Moskvu stigao Djilas i na sa-
stanku, koji s njim istog dana odrian, ispoljila se potpuna
saglasnost sovjetske vlade i Jugoslavije pitanju Al-
banije.
depesa nikada nije vladi, ali -
ni iskoristena nje kasnjjim Moskve
Beograda.
Ni ostali razgovor njje trajao vrteo se dokono oko
nebltnih pitanja - smestaja Komjnforma i njego
vog Jjsta, Tjtovog zdravlja slicnog.
No sam zgodan momenat i postavjo pitanje o-
preme za Istakao sam
da mj cesto nailazjmo na teskoce kod sovjetskih predstavnika,
jer onj da nam ovo ono, zaklanjaju6i. se iza
"vojne tajne". Staljjn nemamo vojnih
tajnj prema vama. Vj ste prijateljska, socijalisticka zemlja - mi
vojnih tajni nemamo prema vama.
Zatim presao za radnj sto, potrazjo preko telefona Bul-
i nalozio kratko: Ovde
ska delegacija - treba odmah.
Citav razgovor trajao oko pola sata, smo
na veceru.
5.
Posedali smo Sta!jinov koji mi se onaj
isti kakvom sam se vozio s Molotovom 1945. godine. Zdanov
seo desno od mene pozadi, ispred nas na pomocnim
sedistima seli Staljin i Molotov. U Staljin na
pregradi ispred sebe ispod koje vjsjo dzepni
casovnjk - dvadeset i dva casa, sam tik ispred
sebe primetjo njegova vec ledja i okost sed zatiljak s
namreskanom kozom jznad krute marsalske kragne. Pomjslio
sam: Eto, to jedan od najmocnijih dana5njice, tu
i njegovi saradnjci - kakva to senzacionalna katastrofa
kada sad narna eksplodirala bomba i raznela nas
paramparcad! Ali t.o pomisao i toliko
neocekivana za rnene samoga, da sam se nje i
s osetio koji se citavog zi
vota, sada, brine za i sveg roda.
da se i ostali, Staljin, Zdanov i nasli
smo se vile, kod rnape sveta. sarn opet zagledao u
okruZenje Staljingrada plavom olovkorn - Staljin i ovog
to opazio, rneni nije da njemu prijatno rnoje
zapaZanje. Zdanov takodje prirnetio ovo dogovaranje pogle-
dima, se i prirnetio: Pocetak Staljingradske
Ali Staljin nije nista odgovorio.
Ako se dobro secam, Staljin da traZi gde se na-
Iazi Konigsberg, jer da ga treba preirnenovati Kalinjin -
tek naisli smo na rnesta oko Lenjingrada, koja jos iz jeka
84
terinskih. nosila imena. to zapalo
za 1 v se kratko Preirnenovatj - besmi-
sto 1 danas ta mesta nose nernacka jrnena! - na
sta zdanov IZvukao notescjc {)!ovcjcorn Sta!jjnov
nalog.
Posle tog.a smo Mo!otov i posli klozet, kojj se nalazio
u vlle - tu vjse klozeta i pisoara.
da raskopcava pantalone, komenta-
to zovemo pred opterecenjem!
v sam tarnnicarna, kojima
cov:ek .. za_?oravj na stid, zastideo sam se pred Mo!o-
tov1rn kao klozet vrata.
, nas _dvojjca posli kojoj se
vec Maljenkov, Berjja, Zdanov Vozne-
sensk1.
, .. Ova dvojica poslednjih nova lica ovjm rnojirn se
canJ1Ina.
! <?nizak, smedjih potkresanih brkova, vjso-
<?Strog 1 b?lesno lica. Bio obrazoyan
1 za Uprkos njegoYoj
1 rekao da njegovo znanje
bilo neznatno. mada se svacem, cak i ra-
zumevao ne _b1h rekao da jscrpnije
poznavao - t1p1can kojj kroz Ii-
prjmao znanja jz drugih
f!-a ali sto se iza
te } nejzbezno {)Secao rnocnjk "veliko-
od i pera. vreme
- knjizevnosti drugim
granama odnosno zestokih napada na one mjnimal-
ne slobode !zboru tema i forrne koje su prezivele i1i se toku
rata .. Pa_;tijsk?j zdanov secam
se, te. kao kako Lenjingradu
Zoscenka: jednostavno
karte za snabdevanje, tako da vratili tek
na iz Moskve.
Voznesenski, predsednik planske SSSR tek
pr?sao - t.ipican plav i
dica, pov1sokog cela 1 kose. Ostavljao urednog,
nadas":e coveka koji malo govori'O
1 sam vec citao nje-
za vrerne rata i ona rni
ostavlla kao savesnorn i mislenom -
kasnije ta knjjga krjtjkovana SSSR, Voznesenski IikYi
diran jz razloga kojj sve do danas ostali neotkrjvenj,
Dosta dobro sarn poznavao starjjeg brata Voznesenskoa.
profesora bas tada postavljenog za rninjstra
85
svete ruske s starijim
vrlo zanimlj1ve Sveslovenskog_ kongresa
1 f!11 se
u pogledu 1 vazecth SOC1]ali-
stickog realizma", nego jos ocevidnosti novih pojava
odnosno sa novih soci-
jalistickih i s jos teoretski u
Bice da i njegova lepa, misaona glava pala
cistkama.
Vecera pocela sto neko - cini se bas sam
Staljin predloZio da svaki kaZe koliko stepena ispod
da' kaznjen s onoliko casica votke za koliko stepena
blo pogledao
na taj broj dodao, da
pada, tako da sam za jedan stepen. Secam se
da Berija za tri, da to
kako popiti veci casica votke.
Takav pocetak vecere
ovj ovako zatvoreni izmisliti i be-
srnislenije razloge za ispijanje votke - trpezarije sto-
ili stola ko zna, rnozda oni to i cine! Tek,
to broja casica votke sa stepenirna ternperature,
me zapablo i besmislenoscu
Zivota kojirn Zivi sovjetski vrh oko svog ostarelog vo-
dje, istovremeno od za
rod. Setio sam se i toga da i ruski car Petar Veliki takodje
priredjivao slicne vecerinke sa svojim na
se zdralo i pilo do i odredjivala Rusije i
ruskog naroda.
taj utisak ispraznosti takvog zivota nije opadao, nego
se vracao toku veceri tome sto ga potiskivao.
Njega narocito pojacavala ostarelost. sa upadljivim
znacima senilnosti. Nikakvo postovanje i koje jos
gajio u sebl za njegovu licnost, iz svesti da
mi to saznanje.
Bilo neceg i tragicnog i u njegovoj senilnosti.
Ali tragicno nevidljivo - to su saznanja u
glavi neizbeznosti opadanja cak i tako ,,elike licnosti,
rufuo svakicas.
Mada i dotad voleo dobro da jede, Staljin sada ispo-
ljavao halapljivost, kao da se da neee ostati dovoljno
voljenog jela za njega. Nasuprot, pio i opreznije, kao
da svaku kap - da ne na5kodila.
Misao njegova u jos ocevidnijem opadanju. Secao
se rado dogadjaja iz mladosti - iz progonstava u iz
detinjstva sve novo uporedjivao s sto se
vec dogodilo: Da, secam se, isto tako ...
86
. Bilo se on prome!lio u dve-tri godine.
Kad sam. ga y1deov P?t, 1945. on jos zi-
h1.tre .1 sveze 1 hu111:ora. Ali tada trajao
rat 1 on kanda, napor 1 domet Staljinov. Sada
se on politicku
sam u k_OJOJ on Cercila
1 ne sto nego utisak
da se staracki uvredio - na licirna ostalih sam video
zapanjenost.
"V U i.pak to negdasnji Staljin: opor, ostar,
kad se rad1 nepodudaranju s njirn. Cak
1 Molotov":. 1 se napetost njih. Svi
povladJ1Val1, da iznesu misljenje ako on nije
iskazao svoje, zureci da se sloze s '
skakalo se s na - tako 1
izvlaciti iz svog secanja.
Staljin progovorio i atornskoj
stvar,
Njegov izraz pri tome divljenja, tako da se
shvatiti da se on nece dok stvar" i
sflm ne Ali nije pomenuo da da se
SSSR radi na njoj.
kad. SJ?JO se Kardt;lj i dana kasnije,
Moskv1 ? kao u re
kao :'eG 1 to bolju od amerikan-
ske, t]. one nad Driim da to nije
tacno, nego tek blli na da naprave
Ali to cinjenice i ih navodim.
I te noci, i u s i
delegacijom Staljin isticao da ostati
podeljena: Zapad od zapadne Nemacke napraviti
mi od istocne Nemacke dr.Zavu! '
Ova njegova bila ali shvatljiva - proisticala
iz citavog kursa sovjetske politike i Istocnoj Evropi i prema
Jer nisam da razumem izjave Staljina i sovjet-
skih vodja, pred i Jugoslovenima u leto 1946. godine
da citava Nemacka rnora nasa, tj. sovjetska,
Jedan od prisutnih, kad ga kako to Rusi
da ostvare? - odgovorio mi to ni ne znam!
da ni onirna koji su to izjavljivali nije jasno kako to da
ostvare, nego su ih nosili zanos ratnih pobeda nada u eko-
i drugo rasulo Zapadne Evrope.
Staljin iznenadno, pri kraju vecere, upitao zbog oega
jugoslovenskoj partiji Jevreja sto ovi ne
u njoj nikakvu Pokusao da objasnim: Jevreja
u Jugoslavjjj inace nema mnogo, vecinom su prjpadali sred-
87
njim slojevima. Dodao Jevre-
jin Pijade, i on se oseca nego .
Staljin da se pr1seca: PlJade,. s
Da secam se kod mene. kakva funkCIJa?
' cran centralnog komiteta, stari prevodilac
"Kapitala" - objasnjavao
kod nas Centralnom kornitetu nerna Jevreja! - pre-
me on i da se izazivacki srneje: Vi ste antiserniti,
i Vi, Djilas, i Vi ste antisernit!
sam i njegove reci i srneh shvatio kao sto
i trebalo - kao ispoljavanje njegovog i izaziva-
nje da se Jevrejirna, narocito Jevrejima
Smejao sam se i sto mi
nije ni padalo tesko, obzirom da i nikada
antisemita i da sam jedino delio na dobre i lose.
Staljin i sarn ovu zadovoljivsi
se izazivanjem.
s leva sedeo Molotov, s desna govorljivi
zdanov. Ovaj poslednji pricao svojim dodirima s
i s isticao brizljivost repa-
racija: Sve vreme, savrseno pakovano i odlicnog kva-
liteta.
Zavrsio Pogresill smo sto nismo - sve
gotovo da smo to uradili.
Staljin: Da, to gre8ka, vodili
Arnerikancima, oni prstom ne makli.
Molotov: Ah, Finska- to orascic!
zdanov bas to vreme odrzavao sastanke s kornpozi-
torima i spremao "postanovljenije" Voleo operske
predstave, li i vi oper-
nog pozorista?
njegovim pitanjern, odgovorio U
se opere devet pozori.Sta.! - i istovremeno sam -pomi-
slio: Koliko rnalo oni cak se ne
ni da ih ona sem kao odredjeno geografsko podrucje.
zdanov jedini koji pio Objasnio
da to zbog obolenja srca. Upitao sarn ga: kakve posled1-
ce bolest moze da irna?
odgovorio s po-
svakog trena, ali i Ziveti veoma
1 tl'' t
Zaista se na pr1mec1va preterana ose J1VOS
brzo i olako reagovanje.
Novi plan tek i Staljin ne se
nikom posebno, naglasio da morali povecati plate nasta-
vnom zatim meni: Na5i nastavnici vrlo dobri,
plate im niske - moramo nesto da
88
- Svi. s.e slagali s njirn, sam se ne bez gor-
c1_ne plata 1 bednih jugoslovenskih prosvet _
1 nernoci da im pomognem.
s.':o vrerne - se kao mladji
se d1rektno obratio samo jedared:
lk se plana moglo sredstava za izgrad-
anala VaZan posao! Moramo naci
Posao. vazan 1 s vojne tacke gledista:
rnogl1 Isterati iz Crnog Mora _ nasa flot
slaba 1. JOS biti slablja. bismo u tom
brodov1ma? od kolike koristi narn crnomor-
flota vrerne staljingradske na Volgi'
kanal - vai.nost
-- da se sredstva naii, izvadio no-
tescic 1 -
vec odaVt;lO dva - skoro pri-
vatna, 1 hte? sa;n za
. u svoj marksistickoj litera-
n.asao o_?jasnjenje razlike "na-
I nac1]e , odavno
znal:.c pitanja, trazio sam od
1stakn1;1Vs1. da tome govorio svojoj knjizi 0 na.
ptta?JU, jos pre Prvoa svetskog rata
otada za boljsevicko gledanje.
Na J?_ItanJe prvo se Molotov: jedno isto
- narod 1 naciJa.
., AI! Staljin_ se. nije slozio: Ne, kojesta! razlicite stva-
ri. -! da obrazlai.e: Nacija - to vec
znate sta pr01zvod kapttalizma s karakteristika-
m1. ad, to su radni odredjene nacije odnosno radni
1 1stog ]ezika, '
. s-:ojoj .. i pitanje" ri-
IIJ!cevo - Lenjinovo gledanje Iljic i pre-
dtgovao. '
Drugo yitanje odnosilo se Dostojevskog. od ra-
ne rnladosti najvecim pi-
modernog doba 1 nisam mogao da uskla-
d1rn napade marksista njega.
. i na t_o jednostavno odgovorio: Veliki pisac i -
!vfi ga ne jer Iose utice na omla-
AII, ve!Iki p1sac!
. .. Gorkog. sam ist.akao da njego-
VI_m delom - kako tako d .
sllke ru k 1
.. ..-. 1!11
.. - Z1vot Samgina". Ali Staljin se
niJe .. metodi: Ne, najbolje stv.ari mu
koJe "qradic Okurov", pripovetke,
Foma GordJeJev . sto se tice slike ruske revolucije u
Samginu" _ tamo ima vrl_o i svega jedan
bol'Sevik _ kako se ono zvase: . ..
sam ga Kutuzov - sasv1m drukciJa
licnost. .
1
R
1
t d
Staljin Kutuz<?v. . evo Ie amo no-
strano i nedovoljno 1 s literame tacke gled1sta
mu ranija dela bolja. .. . . .
Bilo mi . dc; se StalJI!l 1 1 d!: _se
ne mo<>li sloz1t1, sam Imao da mislJe-
nja znacajnih koji kao i on, smatrali navedena
Gorkijeva dela . . . ... . .
Govoreci savremenoj sovjetskoJ kll]IZevnosti sam -
manje-vise kao i svi stranci, ukazao na Solohova. Sta-
ljin primetio: Sada ima - i naveo dva imena, od ko-
jih jedno zensko, meni nepoznatih pisaca.
Izbegao sam "Mladoj gardi" Fadjejeva, kojoj
vec tada zamerali partijnost njenih jer
moje zamerke, kao "Istorjji filozofije"
sasvim - shematizam, plitkoca, banalnost.
:Zdanov jspricao na knjjgu
bavnih pesama Sjmonova: Trebalo stampatj samo dva
- jedan za drugi za njega! - na sta se Staljin
pracen grohotom ostalih.
Vece moglo proci bez dakako 1Berijinog.
Naterali su me da ispjjem "percovke" - jake votke s
paprikom perec = papar, se ta rakija i zove).
Berjja cereci se, objasnjavao kako ta rakjja lose utjce na
polne zlezde, pri tome najprostackjje izraze.
St.aljin pazljivo gledao mene dok to Berija govorio, go-
tov da prsne u smeh, ali ostao ozbiljan, 'prjmetivsi ki-
selost.
No i bez toga nisam mogao da iz sebe odagnam
slicnost Berjje i kraljevskog beogradskog .policajca
- ona cak narasla do tih razrnera da sam se
cao kao da se nalazim rnesnatim sakama
ca-Berije.
No mi se atmosfera koja mirno re-
ci i njirna, vladala citave t.e sestosatne vecere. Iza onog
sto sve se opazalo vafuije nesto
sto tek trebalo reei, sto niko nije ili smeo da
Usiljenost razgovora i izbora tema cinili da se to ne-
sto osecalo kao realno, skoro sam sebl cak
siguran njegovoj sadrzini: kritika Tita i
Centralnog koja datoj za mene isto-
vetna s na sovjetske vlade. Narocito
aktivan :Zdanov, necim uhvatljivirn, nego
neke srdaenosti, intimnosti odnos i razgovor sa mnom.
90
me fiksirao zelenkastirn - zabokre-
dok ironija silazila s nje-
1_ svih i svega stajao
StalJill - paZIJIV, odrneren i bladan.
. tema sve i napetost
rasla} 1 oko mene .. sarp. izgradio otpo-
ra. -:- ocev1dno o_na _se. vec priprerna-
Ia. ISticat1 da ne
slovenskog 1 sovjetskog. vrha, nJihovi clljevi
1
sti slicno.
. otpor i mada dotad njsam
seb1 .koleball]a, sarn, sebe, jstovre-
IJ:eno znao. 1 da Iako rnogao ,pre-
cl. br me i osta!j doveli
da !liih i svoje savesti - datom
1 partije -
Da pr1pref!1io . sam kao
1stakao 1 svoj komitet, ali
kojJ ne navesti da otpo-
ono sto srneral1.
. blo i Iicnih intirn-
_elernena!a. On prjsetivsi se svog poziva 1946.
!1ta:. zbog cega niste doSli na Krjm?
Zbog cega ste odbJli moj poz1v?
to pitanje, ali sam, tome ma-
lo n.eP!Ijatno IZnenadJell sto ga nije zaboravio., Objasnjo
Cekao poz1v preko sovjetske ambasade nezgodno mi
b!lo da _sam namecem ,
Ne, dosadjivanje. Nego njste hteli da dodje-
te! - kusa me
. sam se sebe - i

. I tako n!sta nije d?godjJo. StaJjjn njegova grupa
- bas sarn osecao,
svakako II_IOJ sam bas to zeleo - jzbe-
gao sam, se da taj otpor Oni sva-
drzal1 da St;J !jme jzbegli jedan preuranjen i kao takav po-
al1 sarn postao svestan te podmukle igre i u
seb1 dotad nepoznatu kadru da
se cak 1 onog cjme sarn Ziveo. ,
zavrsjo Staljjn, zdravjcu uspomenj na
_za na Iljjca, nasega
ucltelja - sve nase! '
. smo ustali jsp!lj - na nju srno
dok Staljin pri tome imao
1 svecan, ai1 1 rzraz.
. SII_l.o s.e od alj pre nego smo poceli da se
raZilaz1rno, ogromni gramofon.
91
Pokusao i da igra, kao njegovom - da
nije bez osecanja !lli prestao
obja5njenje: Ostarelo sam vec . . v
Ali njegovi - d'!- ne .su
da ga Vr odlrcno rzgledate, Vr se SJa]no
dr:Zite bogamr, za Vase ...
Zatim _kojoj)e izvija-
nja pevacica pratJlo psece zaVIJan]e 1 lavez. On se sme]ao tome
s preteranim neodmerenim primetivsi na mom li
cu neshvatanje i negodovanje, objasnjavao skoro se izvinja-
Ne, ipak dobro smisljeno, djavolski dobro
Svi ostalj iza mene, no vec spremnj za polazak - za-
ista imali sta da posle tako sedeljke, na
kojoj receno sve sem onog zbog cega odr:Zana.
6.
Nisrno cekali od dan-dva, pozvali nas u General-
stab, da izlozimo nase zahteve.
vec vozu Koci i
da rni njihovi zahtevi i nerealni.
Meni nije islo da moglj prjstati da
kad hteli
nije da ni izgradnji civilne, jos rnanje rni se ci-
nilo da narn daJi ratnu flotu koje sami
da svejedno da Ii ili SSSR na
i jedna i deo jedinstvenog
stickog izgledalo rni neuYerljivije sto se ba.S
tom osecale da ne porninjem
nepoverljivost sve sto izvan njihovih saka i njihovu neskri
,prvom za interese svoje drzave. Ali kako
svi ti zahteYi bili meni nije
preostalo da ih
predsedavao okruzen najvisim voj-
kojima i Genera!Staba
marsal Vasiljevski.
Najpre sam jzloZio nase potrebe,
detaljnija obrazlozenja i
Sovjetski se izjasnjavali, ali paZ.Ijivo
ulazili i sve belezili.
Zgradu Generalstaba - zdanje koje
i jzvestacenost pokusavalo da prikrije bogat"
stvorn i pozlatarna, ostavili srno ipak za-
dovoljni, da odmah krenuli s rnrtve ta-
cke da stvarni konkretnj posao otpoceti.
tako izgledalo - Todorovic i Popovjc
ro jos na neke Ali sve zastalo,
92
sovjetski nam da "nastale kompli-
kacije" i da cekati.
Bilo jasno da se dogadja nesto Moskve i
Beograda, mada znali se tacno radi, ne
reci ni da bili U svakom na8 krjtici-
zam prema sovjetskoj i Moskve prema Beogra-
to odgadjanje razgovora jedino da poostrj, to
liko pre sto smo se nasli bez posla, da vre-
me sedeljkama i staromodnim, ali kao takvjm neprevazidje-
nirn moskovskim pozoristirna.
Niko od sovjetskih gradjana n:ije smeo da nas
jer smo mi, mada iz zernlje, potpadali pod ka-
stranaca, s kojima dr:Zavljani SSSR, slovu zakona,
smeli da opste. Svi na5i dodiri svodili se na sluibeue
kanale u Ministarstvu spoljnih poslova i Centralnom komi-
nas draZilo i vredjalo utoliko vise sto takvih og;:a-
nicenja nije bilo u pogotovu za predstavruke i
SSSR. Ali to i na kriticke
Kriticizam taj jos nije dosegao generalizacije, ali
vise obllovao ,primerirna iz konkretne Vuk-
manovic-Tempo otkrivao u armijskim
koje nije skrivao. Popovic i da se rnanje dosa-
djilivali, smo zasebne apartmane u "Mosk<r",
ali nam dali zajednicki tek posto ga doterao
sto smo shvatili kao instaliranje aparata. Uprkos to-
me sto "Moskva" nov i hotel, r1ije
kako valja - bilo bladno, curile,
kade, donete iz Istocne Nemacke, mogle da se
se otok vode iz njih prelivao na tlo. Na kupatilu nije bilo kliu
sto Koci dalo povod za njegove
hovit.osti: Arhitekta vodio da se kljuc
jer klozet napravio vrata, tako da se ova mogu
drzati
sam cesto sa zaljenjem porninjao svoj boravak u hotelu
"Metropol" 1944. godine- sve bllo staro, ali ispra-
vno i uredno, ostarela govorila engleski i francu-
ski i ponasala se ljubazno i odmereno. Jednog dana se
stenjanje. Zatekao sam tarno dva radnika, jedan
popravljao nesto na na drugi ga
drzao na Zaboga, drugovi, - reei - za5to
ne dobavite neke Radnici se zaJili: Tra2ili smo
od direkcije, ali - se stalno tako.
okolo mi smo videli da "krasavica Moskva" vecim
delom i neizgradjena. .Sofer Panov, korue
sam iz poslao na poklon sat i s
nije mogao da poveruje da
i vise mada nije krjo svoje nezado-
93
voljstvo s kvalitetom .. U
smo obilazili carske s
ckim patosom .'? "na.Sim carev!ma". Prednost isti-
cana svuda, dobt]aJUCI groteskne obllke. .
1 tako redom - na se otkrtvale dotad
nevidjene strane stvarnosti: zaostalost, .
sovinizam velikodrzavnost, dakako pored 1 nad-
ljudskih n'apora da se sve to prevazidje i prirodni to-
kovi. d' . . 'h f .
Znajuci da se tvr tm vr 1 po-
litickih organa svaka i najmanja primedba preobraiava anti-
sovjetski stav, mi se pred zatvarali
svoj krug. kako smo istovremeno politickoj mis!ji,
celi smo jedan drugom obracati paznju na dria-
nju ili reeima ovog ili onog. Zatvaranje pocelo da doblja i
karakter. I se da Z!lajuci za upo-
aparata za poceli da pazimo sta
u kancelarijama prj tome
rate.
Sovjetskjm predstavnicima to oci. Nape
tost su polako narastalj.
U to vreme vec donet Lenjinov sarkofag koji
sklonjen negde za vreme rata. I smo ga
oblsli. Sama poseta bez znacaja kad i
ne izazvala novj i dotad nepoz;nat otpor meni, i osta-
lima. se polako sam primetio kako
se proste zene krste kao da kivotu sveti-
telja. i mene misticnosti,
vec od davne mladosti. sta vise, sve i da izazove
takvo osecanje - st.raze, ne-
vidljivi izvor svetlosti nad i sam njegov les, sa-
susen i kao od kreca, s retkim kao ih neko
sadio. Uprkos za Lenjinov genije, meni izgiedalo
neprirodno, nadasve antimaterijalisticko, i antilenjinsko to
misticko oko Lenjinovih ostataka.
I da dokoni, zaieleli da
grad - grad revolucije i Iepota. sam zbog toga posetio Zda-
nova koji se s saglasio. Ali sam primetio i suzdda-
nost. Sastanak nije trajao ni desetak No on
ravio da pripita sta izjavi Pravdi,
povodom njegove posete kojoj se on zalagao za
privrednih planova i stvaranje carinske iz-
i Odgovorio sam da mi se izjava
ne dopada, jer da tretira odnose izolovano
i preuranjeno. Ni Zdanov nije tom izjavom bio zadovoljan, ma-
da nije izneo svoje razloge - oni se ispoljili uskoro i
op,Simije izlozeni ovoj knjizi.
94
Negde to vreme dosao predstavnik
slovenske spoljne trgovine Bogdan Crnobmja, kako nije
rnogao da resi osnovna sa sovjetskim navalio
na da zajedno s njim posetim Mikojana, rninistra spo-
}Jne
nas primio. . nestrpljenje.
zahtevtma 1 da nam Sovjeti dodele
ranije obecane vagone sa svojih zona -
mnogi od iz ih nisu
rnogli zbog gjreg koloseka.
kako to mislite da vam ih damo - pod kojim
kojoj ceni? - hladno Mjkojan.
sarn odgovorio: Da narn ih
<;>n kratko odgovorjo: se ne bavjrn poklonima, nego

i moje i nastojanje da se
izmeni ugovor prodaji sovjetskih filmova, neravnopravan i
stetan se da to druge istocno-
evropske mogle shvatiti kao presedan, Mikojan odblo
i sarno to pitanje.
Ali sasvim drukciji kad se radilo
bakru - nam placanje bllo kojoj robl
za sve
. njega svrsili daljih
1 razgovora. ocevidno: tockovj
sovjetske ma.Sinerije prema
Ali Lenjingrad olaksanje i osvezenje.
Sve do posete Lenjingradu nisam verovao da rna sta
rnoze zrtvovanjem nadmasiti krajeve
partizane Ali Lenjingrad prevazilazjo
stvarnost, moZda i ne toliko herojstvorn
koliko zrtvovanjem .. U milionskom
nom od bez ogreva 1 hrane, pod
teske artiljerjje avijacije, pomrlo zimu 1941-1942. godine
od gladi i hladnoce oko 300.000 ljudi se srozali do
lju?ozderstva, nije se javila pomisao na No to
opsta sl1ka, tek kad srno dosli dodir s realnostima - s
i . junastva i zivim
koJ!. su Ih vrs!l1 Ili IlJihovJ svedoc1, osetili srno grandioznost
1 za sta sve kadra - ruskj
nar?d, su jrn osnovi ddavne i druge

. s funkci?nerima Lenjingrada dodao nase di-
... Mahom to jednostavni, obra-
1 na svojim pleCirna i jos no-
sJli grada. No Ziveli camo-
tno 1 obradovali se susretu s drugog i kul-
ture. smo se s njima lako i -
ljudi koji su doziveli sl1cnu I mada nam ru
na kraj pameti da pred .. njima sovJetskom
vodjstvu, ipak smo zapazi11 da svog gra-
da i gradjana - tog centra
prostrane ruske zemlje, 1 nego
sto se to radilo u MoskV1: . . . v
Meni se cinilo da blh s veoma _nasa?
zajednicki politicki jezik samim tim sto sarn nasao
Zaista, nisam bio JZnenadjer: saf!l kasn_1Je
docuo da totalitarnom IZbegli ov1 sarmm
tim sto se i da . . . .
No toj na8oj svetloj i epiZod1
i rnrlja - nas pratilac LJesakov; tada s,t:
Sovjetskom sretali IZ. !
narodnih 1 na Ljesakovu se -;--
pismenosti i priprost.oti - videlo da Ali
ti ne bi manom kada on ne na-
stojao da ih prikrije i kad ne nam.etlJ!VO preten-
zije iznad svojih U stvar1, se vla:
stitom snagom i snalazenjem, neg? ga 1zvukl1_ na. 1
aparat Centralnog kom1teta, kome
za poslove On 1 _par-
tijskog - se !:! uloz1 1
sti, on na nezgrapan nacin sab1rao
skoj partiji njenim vodjirna. . . .
sitan, cvornovata lica 1. _kratk!h. zuba! s
vatom koja visila 1 koJa se
iz pantalona, uvek uplasen da izgleda LJesakov
kao mali radni covek i priJatan, kad ne 1mao tako
i izazivao nas - ponajvecma na.
jatne diskusije. On se pohvalio kako Drug Zda_nov
sve Jevreje iz aparata kom1teta! -
hvalio madjarski Politblro, u to vrer_ne sko_ro sav. od evreJa
emigranata, sto kod !zazvat1 pOJ!l!Sa?. da SU
sovjetskoj vladi, uprkos u
Madjarskoj dobrodosli na vrhu bas JeyreJ1, uz to JOS
ni da bili sto zavisniji od njene volJe.
' vec nacuo i uoci_o da u kada
nekoga uklanjaju, za to uverlJ!Ve razloge, ?bicno pre-
ko agenata policije !lekl}v gadost_ _ Tako
i Ljesakov meni "u da marsal
potisnut zbog nakita. u drug n:
trpi -:- da zarneruk ge
neral Antonov: Zarmsl!te, otkr1ven kao ..
Videlo se i da Ljesakov, skl!cenost1
ligencije, dobro obave8ten odnoSima u JUgoslovenskom Cen-
96

1
k9mj_tetu njegovog rada: Ni u jednoj par-
tJJI u Evrop1 - rekao on. - nema na vrhu takve
cetvorke kao kod vas.
On _te cetvorke, ali sam i bez toga
znao da rec i meni. u sebl
sam se pitao i Nije li ta cetvorka za sovjetski vrh ta-
kodje jedan od "orascica"?
1.
. bez posla, Popovjc re8jo da se
vrat1 u ostavJ':SI Moskvj Todorovj6a da ceka rasplet,
odnosno. SOVJetsklh D;astavljanje razgovora.
S b1h 1 IZ Beograda stigla de-
<:. 1 Bakar1ca, te sarn rnorao da im se
sa sovjetskom vladom oko "nastalih

. Kardelj_ i Bakaric 8. februara 1948.
stvari pozvala Tita, ali u Beo-
se. da se ne OSeCa dobro - vec jz toga
se videtJ njega
dosao Kardelj. Istovremeno pozvana i delegacija
v Centralnog komiteta, oba-
narnerno da iz
ske st1gli
. !'re 29 .. rnoskovska Pravda
se od i
1 i opo-
mena 1 op!plJIVIJih mera 1 cvrsceg Sovjetske
vlade.
. kraj Moskve, sam
se 1 kod Iste dok Kardeljeva zena spa-
KardelJ lezao, sam ga, sedecj na postelji kraj njega,
sto sam mogao, obavestio rnojim utiscjma jz boravka
Moskvj sa sovjetskjm vrhovima. Onj se svodili
na to ne ni na kakvu pornoc sem
D:a vlastJte Jer da_ vodi poli-
podredJIVaUJa, da na nivo oku
jstocnoevropskih zemalja.
mi tada odmah isprjcao da
sporu s Moskvom blo dogovor
1 di-
VIZIJa DIV1ZIJe vec blle u
lovacke avjjacije vec u kad se
Moskva ne razlog da
venske djvjzjje treba da zastite od mogucnog
7*
rck:ih "monarhofasista" .. U svojoj depe8i Molotov
javnim v . "
Kardeljevor;t namernov ..
- pod pogledima sovJetsk1h na
citali zbog naseg dogovarallJa ko]e mogl1
da 1prodru, nastavi? razgovor.
Kardelja i mene, JOS 1
snost -
sam, kao 1 ob1cno, 1 .. .
Niko nam nista nije javljao i nikakvog znaka brlo sa
sovjetske strane sve do sutravece, 1 kad su ,nas oko
21 casa pokupili u auto i odvezli u Staljinove
celarije. Tamo smo cekali petnaestak -
trova Kolarova i Kostova, cim ovi prispebl, sve nas
kod Staljina. Posedali smo tako da su od
Staljina, koji celu, seli sovjetsk:i :- Molotov,
Maljenkov, Suslov, Zorin, levo bugarskr - Kolarov, Drmt
trov, predstavnici - Kardelj, Bakaric.
sam tome svoje vreme podneo pismeni
izve8taj kako
nisam u mogucnostr da dodJern do njega, se na svoJe
secanje i ono sto tom sastanku vec objavljeno.
Najpre doblo rec Molotov koji k!atko,
istakao da doslo do mimoila2enja izrnedju sOVJets_!ce,
s jedne, i jugoslovenske i bugarske vlade, s dru_ge strane, sto
nedopustivo i s i s driavne tacke gled1sta.
primere tih mimoila2enja on naveo da su bez zna-
nja i nasuprot pogledima sovjetske vlade, koja smatrala da
Bugarska ne treba da nikakve ,politicke pre
nego sto s njorn potpisan mir, Jugoslavija i Bugarska pot-
pisale saveznicki ugovor.
Molotov hteo da se ne8to duze na
izjavi Dimitrova stvaranju istocnoevropskih federacr]a, k?-
je ovaj i i uniji i
privrednih planova izmedju 1 Bugarske. Al!
ga Drug Dirnitrov se suvise zanosi na pres-konfe-
- pazi sta govor,i: sve sto on kaze, sto kaze
Tito, se prirna kao da receno s na8im znanjem.
Eto, na primer, tu kod nas bili Poljaci. ih pitam.: mi-
slite izjavi Dimitrova? Oni vele: Pametna stvar. rn;t ka:
zem da to nije pametna stvar. Onda oni odgovore da 1 Olll
misle da to nije pametna stvar - ako takvo misljenje sovjet-
ske vlade. Jer su mislili da Dimitrov dao izjavu sa
znanjem i saglasnost sovjetske vlade, zbog toga i
odobravali. Dimitrov posle da tu izjavu ispravi pre-
ko telegrafske agenoije, ali time nije ispravio.
Stavise, naveo kako svojevrerneno omela
i iz cega se sam sebi
raniJe su ometalr Nemci, sada Rusi. Eto
rec!
M<?!otov kako Bugarska vlada ide na stvaranje
federacl)e s cak i ne :konsultujuci tome sovjetsku
vladu.
vpokusava da to isticuci da govorio
0
federac111 uopsteno.
... Ali ga N7, vi ste se dogovorili carinskoj

. MoJ?tov. na Staljina: sta su carinska
1 nego jedne drzave?
sastanka tom trenutku drasticno izblla na vi-
niko J?-.ije i7,rekao, naime: nikakvi medju
demokratl]ama ne mogu se stvarati izvan interesa
i vla_de. na videlo da su sovjet-
s .. n]Ihov11!1 vel1kodr:lav:nim mentalitetom, koji se
rde11 kao "vodecoj sili soci-
Jal1zma ,
1 IZJave 1 1 samovolja Ju-
g?s!.aV1Je ne sarno Jeres, nego i osporavanje njihovih "osvesta-
prava.
Dirnitrov pokusava da objasni, da se opravda. Ali Staijin
stalno upada u rec, ne dozvoljavajuci mu da dovrsi.
Bio to sada onaj pravi Staljin - njegova duhovitost se
njegova iskljucivost u netrpe-
lJ!yost: se suzdrzavao 1 suzdrzao da ne podivlja. kako
u trenutku gublo osecanje stvamih odnosa
i. prigovarao, jer znao da
se CI!JaJUC! tome u stvari na Jugoslovene -
onoj narodnoj: Kcerku kara, snahi prigovara.
Poduprt od Kardelja, Dimitrov naveo da Jugoslavija i
objavile potpisani ugovor, nego saor-
stenJe postJZallJU da do njega dodje.
. ali niste se k.onsult.ovali .- uzvikuje
M_r vc:se stavove rz kao zene preko
ulrce sto varn padne na um, posle to dograbe novinari!
. Nastavlja Dirnitrov, opravdavajuci posredno svoj slav
uniju s Rurnunijom: Bugarska u takvim
skim teskocama da bez uze saradnje s zemljama ne mo-
ze da se razvija. sto se tice moje izjave konferenciji za stam-
pu - tacno da sarn se
. Staljin ga prekida: Hteli ste da novim recirna!
skroz pogresno, jer takva federacija nezamisliva. Kakvt:
99
istorijske veze i
da i govorim 1 rectmo !11
Dimitrov se pravda:. Ne!Yla razltke
spoljne politike 1 . .
i !vrdo: !azlika!
ti? Lenjinova praksa btla da greske treba 1 sto
pre ih
Dimitrov, skoro Tacno pogre5ili
smo. Ali se i tim spoljnoj politici.
Staljin oporo i podrugljivo: Ucite se! Bavite se
pedeset godina - ispravljate greske! Nije rec kod vas gre-
nego nego sto naS.
Pogledao iskosa Dirnitrova: Njegove crve-
ne, su na onirn kao lisajivim rnestima krupne
crvene mrlje. Proredjena kosa se i
mrtvo visili naboranom Bilo mi ga zao. Vuk s
lajpciskog procesa, koji iz prkosio i
njegovog najviseg izgledao i
Staljin nastavio: Carinska feder.acija
i - to stvar federacija
i Albanije. Postoje tu istorijske i druge
veze. Tu treba stvoriti i to pre bolje.
Da, pre bolje - odmah, ako vec
Da, vec ako ie mogu6no! Odmah se dogovorite
tome.
Neko, m!slim da to bio Kardelj, da se vec
radi federaciji.
Ali Staljin istice: Ne. prvo federacija izmedju i
onda ovih s Albanijom.
zatim dodaje: Mi da treba stvoriti i federaciju
izmedju i Madjarske, i Poljske i cehoslovacke.
Diskusija se za momenat smiruje.
Staljin ovo pitanje federacije nije dalje razvio - jedino
i kasnije, formi, ponavljao da treba odmah stvo-
riti i Ali iz
njegovog stava i iz neodredjenih nagove5taja sovjetskih
diplomata to izgledalo da se sovjetski vrhovi nose
i reorganizovanju Sovjetskog Saveza i to spa-
janjem - Ukrajine s Madjarskom i Bjelorusije
s Poljskom i cehoslovackom, dok driave
s No, makar koliko svi ti planovi
i hipoteticni, jedno sigurno: Staljin za zem-
lje tra:tio resenja i koji i na
i Moskve.
Izgledalo da carinske odnosno
kad starac Kolarov, pri-
100
setivsi s_e kao da izla:te: ne vidirn sta
D1m1trov m1 smo projekt s
ni]Om prethodno vladi i ona nije dala nika-
kvu nego jedino na na-
padaca.
Staljin se to li nam poslali pro-
jekat
ali ne i bez jetkosti: da!
s I_mi pravimo
se za nov1 podatak: i
zlog IZ]ave - pro)ek:at slat nisam pretpo-
stavljao da mogli imati nesto protiv.
A1i Staljin ostaje Kojesta! Zatreali ste se kao
komsomolac_. Hteli st-: zadivite svet, kao da ste jos se-
kretar YI 1 ne javljate nista sta radite,
nego rn1 sve na - stavl]"ate nas pred
v f

I. koji tada vodio privredne poslove Bugarske,
nesto da ka:te: _Te.<:ko mala i nerazvijena ...
b1h neka ekonomska pitanja.
Al1 StalJin ga presekao, ga na nadlezna rnini-
da. na korne se pretre-
vlada i partija.
. Najzad do!azi. do r7ci Kardelj - on crven i, sto kod
glavu ramena i pravi u
gde 1m ll!Je mesto. On istiee da
1 Bugarske, potpisan na bio pre toga
vladi, ali da ova nije napravila
prtmedbu sern na nJegovu "vecita -
"20 godina".
Staljin i bez prekora Molotova koji
bara .glavu 1 usana Karde!jevu

Sem te primedbe, smo usvojili - Kardelj
- nije ...
.. A1i Stalji!l prekida, .ne manje mada manje uvred-
l]IVO nego Dirnttrova: KoJesta! Postoje r.azrnimoila:tenja, i to
sta cete reci Niste nas konsulto-
vali vojske
da za to postojao pristanak vlade.
StalJin v1ce: rnoglo dovesti do medjunarod-
nih komplikacija - Albanija nezavisna drzava! sta vi mislite?
Pravdali se, ne pravdali - ostaje cinjenica da se niste s nama
divizija u
Kardelj obrazla:te da sve to jos nije konacno i dodaje
da se ne seea nijednog spoljnog pitanja da jugoslovenska
vlada nije sa sovjetskom.
101
Nije tacno! - Staljin - Vi se ne konsul-
tujete. nije kod vas greska - nego stav, da stav!
Presecen Kardelj i ne izlozivsi svoje glediste.
Molotov' i cita pasus iz
skog da i "raditi
dinjenih nacija i podrzavati inicijativu koja
vljena na mjra i protiv zarista agresije". sta to
znaCi? - pjta Molotov, Djmitrov obja8njava da smisao tih
reci vezivanje zarista agresije za Ujedinjene na-
cije. Staljin Ne, to preventivnj rat - kom-
somolski ispad! Drecava fraza koja samo daje materijal nepri-

Molotov se ponovo vraca na carinsku
podvlaceci da to pocetak spajanja drzava.
St.aljin s primedbom da carinske ne-
realnosti. Posto se opet malo smirila, Kardelj prime-
da se neke carinske praksi ne rdjavim.
Na primer? - pita Staljin.
na primer, - kaze oprezno Kardelj - su
se Belgija, Holandija,
Staljin: Ne, Holandiia nije, su samo Belgija i
- nije to nista, bezn11cajno.
Kardelj: Ne, i Holandija.
Staljin Ne, njje Holandjja.
StaJjjn Molotova, Zorina, ostale -'- do-
da objasnim da slog "ne" iz naziva
dolazj od Nederland, tj. od originalnog naziva Holandije, ali
kako svi i tako ostade da Holandije nema u

Staljin se vratio na uskladjivanje privrednih planova izme-
besmislica, jer sa-
radnje uskoro doslo do Druga stvar
garske i - postoje slicnosti, davna8nje tefuje.
Kardelj istice da na takodje da se po-
stepeno radi na federaciji i ali
Staljin ga prekida, Ne, nego odmah, kad bilo
mogucno - vec Prvo treba da se ujedine Bugarska i
goslavija, zatim da im se prjpojj
Staljjn zatim presao na Grckoj: Treba stisati
ustanak u Grckoj. (On za to upotrebio rec koja
znaci "savitj"). Verujete li Vi - obratio se Kar-.
delju - uspeh u Grckoj?
Kardelj odgovorio: Ukoliko se strana intervencija ne,
poveca i ne naprave krupne politicke i vojnicke gre8ke.
Staljin nastavlja, ne obziruci se na Kardeljevo misljenje:
Ukoliko, ukoliko! Ne, oni nikakvih izgleda na
102
sta mislite, da Brjtanjja i Sjedjnjene - Sjedinjene
drZava - dozvoliti da im pre-
saobraca]ne Sredozemnom Moru! Kojesta.
mi flote nemamo. Ustanak Grckoj treba stisati, i to sto pre.
Neko skorasnje kineskih
Ali Staljin ostajao pri svome: Da, kineski drugovi
ali u Grckoj sasvim Grcka na zivotno va-
znoj zapadnih Tamo se direktno anga-
zovale Drzave - najjaca drzava na U Kini
drugi odnosi na Dalekom istoku drukciji. Istina,
i ::ni mozerno _pogresimo! Eto, kad se svrsio rat s
m1 smo pozvalt da se dogovorimo s njima ka-
ko na8li vivendi s Can-Kaj-sekom. Oni se na
recima slozili s nama, kad stigli radili svome:
snage i Pokazalo se da
Ali Grckoj drugi - ne treba se kolebati, nego smi-
riti grcki
Meni ni danas jasni svi motivi zbog kojih Staljin
Grckoj. na jos jedne
- Grcke, prilikama kad ni nisu
i podredjene, nije moglo ici racun, jos
manje komplikacje koje dobl!jale preteee
forme, i mogle, ako i ne da ga rat, ono da
vec osvojena podrucja.
Sto se pak tice stiSavanja Kineske
spoljnoj politici svakako i tu na njega, nije
iskljuceno da opasnosti za svoje vlastjto
delo i od nove velesile, vise
sto njje bjlo nikakvih izgleda da podredj. u svakom
on znao da svaka sarnim tim sto nova,
postaje i poseban epicentar vlast
toga se on kjneskom vise sto bila
rec pojavj skoro isto toJiko znacajnoj i zarnasnoj koliko i Okto-
barska
pocela da tempo Djrnjtrov
razvoj daljih ekonomskih odnosa sa SSSR, ali Staljin ga
torne cemo razgovarati sa zajednickorn bugarsko-
vladom.
na njegove zbog nepravednosti
tehnickoj Staljin odgovorio da torne preda za-
- -
Kardelj kakav stav treba prerna zahtevu
italijanske vlade da se dodeli Sornalija pod starateljstvo.
goslavija nije sklona podrsci tog zahteva, dok Staljin
imao gledjste i Molotova da li tom
odgovor. Svoj stav motivisao: Nekad carevi, kad
103
nisu mogli da se pogode oko plena, davali spomu teritorjju naj-
slabljem kako kasnjje zgodnom oteli
od njega.
Staljjn njje zaboravjo, negde pod kraj sastanka, da Lenji-
nom i lenjinjzmom pokrije stvarnost - svoje zahteve i naredbe.
Rekao I Lenjjnovj mnogo smo se razmi-
moilazili sa samim se cak i posvadjali nekoj
stvarj, ali posle sve stavove i -
isli dalje.
Sastanak trajao oko dva sata.
Alj ovoga Staljin nas njje pozvao na veceru u svoj
dom - moram priznatj da sam osetjo zalost zbog
toga - toliko meni jos bile jake sentirnentalne
naklonostj prema
Osecao sam i U sam
da izrazim svoje ogorcenje sastankorn ali on
mi potisten, dao znak da
Ne, to ne znaci da se nismo slagali, nego smo reagovali na
razlicite nacine.
kolika Kardeljeva se vidi
tome sto kad ga poveli Kremlj da -
bez -obrazlaganja i ceremonija - potpjse s Molotovom
izmedju SSSR i Jugoslavjje, svoj potpjs
na pogre8no mesto, tako da morao ponovo da
Istog smo dana, prerna dogovoru Staljinovom
posli kod Djmjtrova na rucak - da se dogovaramo federa-
cijj. Ucjnili smo to mehanjcki - ostatak djscipline i
sovjetske vlade. razgovor tome kratak i bezvoljan
s strane - dogovorili smo se da cemo stupiti kontakt
cjm Sofiju Beograd.
Od toga dakako nije nista, jer mesec da.na kasnije
Molotov i Staljin poceli preko pjsama na
vodjstvo, najsavsi na Centralnog komjteta.
s Bugarskom se jspoljila kao zarnka - da se
jedinstvo komunista, vise nijedan
jdealista nije hteo uvuci
Meni s tog sastanka s delegacijom secanju
ostala skoro neznost Kostova nama.
neoblcnije sto on
srnatran za protivnjka tim i za
sovjetskog coveka. on takodje za ne-
zavisnost, samim tim s negodovanjem gledao na
vene. da oni glavni pomocnici Sovjeta, ako ne i sklo-
ni da sebi podrede i Ko-
stov kasnjje streljan pod la2:nom da
goslavijj, starnpa ga napadala takorekuc do
104
zad':!Jeg dana - tolika su nepoverenja i nesporazumj pod
senkom.
Tom pril_ikom, P.jmitrov i ono atornskoj
IspracaJUCI nas pred VIlorn: Ne radj se tu
0
kritici
necem drugorn.
sto i mj. Alj on nije snaga,
mozda Jak koliko vodji.
_se da se Moskvj ma sta
- 1pak srno predstavnici strane nezavjsne ddave
mi sev (;jjim
nasl1 . naJZescim nemackim ofanzjvama i
na smo 1 hladnjm izvorima odmora
sam 1 rekao . nekom drugom, jzlazuci
zbog Samo da se nasih brda i
sto pre dokopamo!
smo posle tri-cetjrj dana - u zoru nas od
na aer:?drom Ypukovo i bez ikakvih pocastj strpalj
Letec1, sve se detinjskom, ali i ozbi-
l}D.<>rn, strogom md<?sGU, sve redJe se Staljinove price
generala S1korskog.
. li koji nj godine r.anjje hrlio u
Savez predan 1 otvoren citavjm svojjm?
Jedan san se opet s
Da li radi toga da nici jedan novi?
105
ZAKLJUcAK
Mnogi medju njima dakako Trocki, kriminame,
krvolocne kod Staljina. nemam narnere to ni d1!- po-
ricem ni c!nje?ice toj po-
znate. Ovih dana Moskv1. objavl)eno . verovatno
lenjingradskog sekretara kako tzgovor za
s opozicijorn. U smrt Gork<?ga sl!
verovatno njegovi prsti - ta smrt
prikazivana kao delo opozicije. Trocki cak.
da on pod izgovorom da
Navodi se i da zenu, svako.m
gruboscu naveo .. - Jer zarsta na1v_na ro-
manticna Iegenda ras1rena . od . sam
i kao da ona b1la otrovana pre svog
vrlog . . .
Svaki kod Staljina jer nije D;I Jedn?g
da ga nije izvr5io. kojim god merilom ga .
svakom - nadajmo se za sva vremena pr1past1 slava
najveceg zlocinca. istoriji. se
besmislenost s BordJI]e 1
cara Ivana Groznog.
Vise od toga mene zanimalo i zanima kako jedna ta-
ko mracna, i surova lienost. mogla vodi od
najvecih najrnocnijih dan 1
godina! Dogod bas to ne
- mislim na njegove oru t.rme da
mnogocem njegovo delo i da svojim sr:lima nose
iste one sokove - iste ideje, oblike i sredstva, koji i njega
pokretali. er nije samo i <?eajno
rusko drustvo za IZvo?JenJe !1]egovv1h
nego bas takav covek - ?dl?cnost! 1
krajnje praktican potreban
tog drustva. tacnije reeeno: politicko-parti]skoJ
partija i isla njim
- on zaista vodio iz pobede sve dok za-
net i prema njoj sarnoj da cini sagre5enja. Danas
ona jedino to .i zarnera, njegova mnogo
1{)6
bimnija i svakako ne manje brutalna nasilja prema "klasnom
- selja.Stvu i inteligenciji, takodje i levim i de-
.. partiji _i .izvan 1 dogod ta partija svojoj
teoriJI, narocrto svoJOJ praksr, ne okoncala s onim sto
sva originalnost i Staljina i staljinizrna naime
- s ideoloskim jedinstvom i tzv. to
Ios, ali pouzdan znak da nije izisla iz Staljinove senke.
Zbog toga mi izgleda preplitkim i preuranjenirn radovanje
zbog Iikvidiranja tzv. antipartijske grupe Molotova,
svoj odioznosti njegove licnosti i mrakobjesija njegovih pogleda.
Jer nije tome da li ova grupa bolja od
li one mogu da__ - li idejni i
polit.Ickr, trme, .?ar kao pocetak, ostali monopolr Jedne gru-
pe SSSR. Stal]Inova senka i dalje Iefi i, pod hipotezom da
rata, bojati se da lezati jos relativno na Sov-
nad njegovom -
jos Zivi socijalnim i osnovama sovjetskog dru-
stva.
Vracanje k na recima i svecanim deklaracijama
ne .. da - mnogo Iakse otkriti ovaj
onaJ nego sakriti da taj isti covek istovreme-
no "izgra?io S?cijal_izam:, .tj. osnove sovjet-
skom drustvu 1 Sve to da sovjet-
sko gigantskirn tehnickim mo-
zda ponajvecrna bas zbog njih, tek pocelo da se menja,' jos za-
vlastitim - staljinistickirn, dogmatskim okvirima.
No tom ipak ne sasvim ne-
osnovan.e .da s7 mogle javiti
nove rn1sl1 1 po]ave ako 1 ne polJuljale
. bar osvetlile njene protivrecnosti i
stine. Za promene ne postoje oni
koji jos i sarni siroma.Sni da im dogmatizam 1
monopolsko smetnja i izlisni, sovjetska eko-
j?s moze ziv_i zatvorena svojoj imperiji i pod-
nos1 zbog odvojenostr od svetske pijace.
Mnogosta dakako. razmere i vrednosti pre-
n:ia torne iz kog se gleda.
Tako i Staljin.
Stavimo li se na glediste coveenosti i slobode - istorija ne
poznaje despota toliko brutalnog i cinienog kao sto Sta-
On metodicniji, - totamiji kao zlocinac od
On jedan od onih retkih stravicnih dogmatika ka-
drih da devet desetina ljudskog roda da
"usreeili".
ako sta Staljin stvamo znacio istoriji
- onda on uz Lenjina zasada najgrandioznija
107'
figura. Ideje komuniz:na o.n nije razvio, ih .?dbranio
i realizovao kao drustvo 1 drzavu. Idealno drustvo ostva-
rio - takvo sto, samoj prirodi ljudi i ljudskog dru.Stva, nije
ni mogu6no, ali zaostalu Rusiju preobrazio u industrijsku
silu .i imperiju koja sve upomije i pretenduje na
svetsko gospodstvo.
Gledan sa stanovista i politicke snalaZljivosti, Stalji-
na te5ko da nadma.Suje ijedan drzavnik njegovog vremena.
Od mene razurne, se daleko svaka da uspeh u
politickoj borbl smatram jedinom vredno86u. Pogotovu mi ne
pada na um da identifikujem politiku s amoralnoscu, mada ne
osporavam da politika, samim tirn sto znaci borbu za opstanak
odredjenih ljudskih zajednica, ukljucuje u sebe i prenebregava-
nje moralnih nornu. Velika politika i velik.i drzavnik su za me-
ne oni koji znaju da spoje ideje i realnosti - oni koji umeju
i rnogu da neodst.upno idu ka svojim ciljevima, pridrzavajuci
se istovremeno osnovnih moralnih vrednosti.
Sve u svemu, Staljin cudoviste koje drzeci se apstrakt-
nih, apsolutnih i, u svojoj osnovi, uto,pistickih ideja, u praksi
jedino znalo i moglo znati za uspeh - za nasilje, za fizicko i

Ali, budimo ti1i prema Staljinu nepravedni!
Ono sto on hteo da ostvari, i ono sto ostvarivao,
nije se moglo ni ostvariti na drukciji nacin. Snage koje su ga no-
sile i koje vodio, sa svojim apsolutnim idea!ima, zatvorenim
forrnama svojine i vlasti, na onom stupnju ruskih i svetskih od-
nosa, nisu ti1i mogle da imaju drukcijeg vodju, niti da se sluze
drukcijirn Stvaralac jednog zatvorenog socijalnog
sistema, on istovremeno njegovo orudje i, u promenje-
nim prilikama i prekasno, postao njegova Nenadmasan
u nasilju i zlocinu, Staljin nije nista manji kao vodj i organizator
odredjenog socijalnog sistema. Danas on najniZa cena, jer
najupadljiviji "greskama", kojorn vodji tog istog sistema na-
meravaju da iskupe i sistem i sebe.
ipak, Staljinovo detroniziranje, uprkos tome sto se do-
gadja na operetan i nedosledan nacin, potvrdjuje da istina ispli-
va na videlo makar i posle propasti onih koji su se za nju bo-
rili - ljudska savest i nesmirljiva i neunistiva.
Ali na nesrecu, sada, posle tzv. destaljinizacije, moglo
se zakljuciti kao i pre nje: oni koji zele da Zive i pre:Z.ive u svetu
drukcijem od onog koji Staljin stvarao i koji u i pu-
nom snagom uvek traje - moraju da se
SI'AUINOVA LicNOSl
Uzalu<;I se prise6am koja istorijska licnost u neposre-
:fnom dod1ru, kao. Staljin, od slike koja
0
njuj
posle prv1h reci Staljinovih iscezavale su ona
i dobrocudnost s njegovih
JaV:mh LOtogr.afiJa.' portreta, i iz
fiimova. Urnesto tog javnog, koji izmisllia
D:Jeg?v.a. P!Opaganda, pred sagovomika istupao pri-
1 - nervan i urnan, sujetan, ali skre>mnog
z1vota . . . sam kod yrvi put primljen u
vren:e rata, prolece 1944. posto on obukao sebe u
koju vise nije ni skidao: tu krutu rnilita-
nevojnicko, zivahno i
naln.o ucas u jednostavnu, svakodnevnu
se i s njim diskutova-
naJkomp1Ikovan1Ja p1taD:]a svodio na neposredna
1 svakodnevna ...
U dodiru i saznanje Staljinovom
1 lukav?t>;!,. mada svoja svojstva nije
080

b1to neodvoJIVIm od istinskog politica-
ra. _Katkada st;;v1se, na groteskan isticao ta svoja
Tako rata savetovao jugoslovenskim komu-
da sporazum_;ju s Petrom dodavsi: po-
- llC?Z u ledJa ... Vode6i komunistj, cak i oni
IZ za ta Staljinova svojstva: pre su im
se d!vllJ 1 nego mu zbog njih zamerali, jer su
to b1Ia sredstva driave kao centra svetskog
kreta ...
Kalkulato.rstvo i su .stvarali i utisak
0
Staljinu
licnosti. on u stvari, li-
cnost ernocl]a, cak Jako zapaljiva. Dakako i ta emocio-
!_l.aln?st ;b1la po.dredjena situaciji i cilju: Staljin uzbudjivao
b1cern, ali se, verovatno, mogao uzbuditi ako to
trebalo.
. Im;;o je .. nepogresivo se secao svojstava
JUnaka 1Z zivota cija imena pozaboravljao,
tako 1sto s1tuacJ]a ili prednosti i1i dr:Z.ava dr.Zavnika.
109
se kacio za sitnice, ali koje se, kasnije, ma?:om
. aZn.im svetu i njegovom kao da bilo
vne postatj vaZn.im. Rekao da vise pamtio
dobro, mozda zbog sto da poredak
ko "i on gradio ne moze da egz1stlra m kakvom drugom

neprijateljskom svetu . . . .
u blo ali ne samo onom ko.m
to svaki darovit covek,
komotno se kretao oblast1ma 1 klas1cne
i, dakako, P.Ji nije. se da on
skrivao svoja 1li da lh. se st!deo. Ako se
oprezno slusao, nestrpljiVO ocekuJUCI
teme.
Krut.a, jednolicna dogmaticnost takodje, prividna, javna
strana Staljinova. Ideologija, odnosno marks1zam kao zatv.:>re-
ni, cak propisani sjstem pogleda. za njeg!l blla dl;lhovna osn?-
va totalitame vlastj, odnosno te vlast1 kao orud]a
besklasnog Neodstupno, nepomjrljivo se
tog takvog ucenja, Staljin nije robovao: ono treba!.o da
sluZi dr:Zavi i partijskoj blrokratiji, ne ove njemu:
nije sustezao da javno poblja Klausewitza, premda ovaJ
Lenjjnov vojnj cak ni da zatvorenom krugu - da-
kako tek posle pobede nad hitierovskom Nemackom -
i Engelsu zavisnost od "idealisticke" nemacke klas1cne
filozofije ... Svakako svoje
ni njih njjma nije javno istjcao: tako se od miJglt
izrazi "namagarcili nas" ovi !li onj, na pob.ede
cak gre8ke ratu, pocetkom 1948.
da kineski ne on, bili pravu svo-
jih
Pocetni kao i nij.e
nego se razgovora s ll]Im.
sak pojacavala njegova o.n
blo nerava najefeno svim ..
nemogucno napravitj ca!k m
izraz da on to ne primeti. .
Sada, krugovima na v1de u
i cak krjminalna svojstva. to iz svojih su-
sreta ne rnogu potvrditi - sem svakj rusilac, odnosno
tvorac novog carstva nosj preterane zanose i besumucne
Besomucni gnev i neobuzdana, cak lakrdjjaska radovanja
spopadali su Staljjna: bllo nenormalnim istrebltj nekoljko ge-
neracjja saboraca ostatj pri tome -
spokojan ... Menj se cjni da objasnjenje Sta
ljinovog "manjja8tva" i "krirninalnosti" trebalo trafiti u ideji
i sarna ideja izgradjivanja makakvog, bes-
110
konfliktnog srZi rnitomanska neracjonaljsticka
poredak na nezakonitostj sam sebl zlocjnacki. '
StalJID; 1premalen, predugih udova prekratkog trupa
da toga trpe? jedjno njegova glava
bila priJat?fl . narodskorn je-
prornenljivog sjaja. Mjljone
s njegovim imenom na on
1 jedno 1. drugo kao i ni jedno ni drugo
se na rnada sebe prisilio da prve
bezrt?.emo se drugima ...
oseeala svog eak kad
'tlac1 N1 s njim, nisam
on za radost i
to b1la stanja izvan . njegovog sveta, bez kojih on
mogao zbog toga sto ?,Oistovetio s idejorn i poredkom ...
. Drzao sam da. razgovorj sa Staljjnom" okoncani.
Ali se kao ..1 drugome - kao i
n<:danjima da posle "Nesavr"Senog drustva"
m_orati bav1m. "ideoloskim pitanjima".
Al1. vamp1r koji jos kruzj i kruziti sve-
tom. su se odrekli, ali iz njega mnogi
se na. nehotice Hruscov
ga a1i se Danasnji sovjetski vodji se
ne d1ve, al1 se na njegovome. I kod Tita _
posle raskola sa Staljinom - ozjvelo posto-
va?Je i samog se-
?e .. l1 samo sebl znak njeaovog tra-
Jall]a "'
sta Stalj!n -:-. genije", zrtva
dogrt?e Ili 1 kOJI se vlasti? sta
za D;Jega sluZile ideje?
svom vlastitom sta svom

v neka pitanja koja. njegova Iicnost.
Ist1cem Ih _!<;ol1ko sto savremenog
naroclto toliko zbog njihovog _ rekao
blh: Sireg, vanvremenskog znacaja.
1.
. Iz sa sada rni se narocito dva
stava:. prv1 - ako se dobro seeam - izrecen 1945.
drug1 - u torn sam pouzdan - pocetkom 1948 go-
.
.Prvi stav da glasi: Ako nase idejne postavke
pravllne, onda sve drugo mora da dodje samo sobom. _ Dru-
111
. . En elsa. U razgovoru neko
gj stav odnosi se na 'sta:k!o zivu valjanost Marksovog
- dnim da sam to - t 1 na sta Staljin :primetio,
i Engelsoyog pOgledd na s:rclsljao i dosao - mozda. i
neko ko tome ug<? r . kl'ucaka Da besumnJe su
svoje volje -:-. do. ne da su
osnivaci. All 1 ne v uticajem nemac!s.e
Marks i blli l??d sKuviste s. Hegela. Lenjin
sicne filozofiJe, . I
sloboda!:! od ne jzgledaju osoblto
Na prvl pog ' . Cko pogleda 1 po-
ni: podudaranja s
stupaka u na " ravilne" i
pravovernoscu 1 ostvarrvoscu v LeJiina kao jedinog
a takodje i mitomansko Ali u pomenutim Staljino-
ca cine ne samo osobenim,
vih . . izuzetno znacajnim. .
nego za \.. voj inter:pretaciji znacila
sta sta u ta i uslov Zar
. kojoj su idejne postavke onim osnovnim
fakvo gledanje nije ";, :ruktura drustva"l cini
marksizma kome ekonoms s. makar 1 ne-
vu sviju ideja? Zar n: ;u um ideje
svesno, svojoj izjavi
i presudm? Jer ocito. u l, "teorija postaje materijalna }Jla
ciljao na Marksovu .. 'deje pre nego one za-
cim zahvati mase'',2 nego nad sa zapaZanjem koje
hvate mase". Kako. sve to 1 u izneo Buharin u razgovoru
v:c .. u JUlU on izmeniti svo-
s U om nekoga".s I otkud, .naJposletku,
teorije da bl .se otar 1 " . kriticizam prema Marksu
kod zakasneli, nenas
i .
1
. itanja u navedenim
Ali uprkos

avi ti ' .tavise ne izgleda mi 111

izjavama net?a bitnd neprinclpijelnosti, cak; ako
da Sl;l . ok u frakcionaskoj zagrizenosti, su-
se zanernari da :
15
azaJ?. resudne vaznosti idejama.
protan Staljinovor:t od razloga zbog ko-
Ako ne ": ar;.. Trocki Buharin, Zino-
jega su Staljinovi ,protivniCI u partiJI - '
ilogu ikritike eikono-
1 dela", t. 1, str. 338,
mije", u 1 F. En"
Beog;rad Kultura, 1949. "R . radovi" zagreb, Naprijed,
2 i F. Engels: '
1967, str. 98. est Great Te:r:ror",
Navedeno iPrema Robert onqu .
New Yorik, 1968, str. 81.
112
vjev i drugi, izgubili s n1im }este u tome sto on
originalnjjj, kreatjvniji marksista nego jko medju njima. Razu-
rne se, u njegovom stilu nema Troelk:ijevih vatrometa, niti u nje-
govim analizama Buharinove studiozne ostroumnosti. Ali zbog
toga su njegova izlaganja racionalni vid socijalne stvarnostj, pu-
tokaz.j i inspiracije novih, pobednickih snaga. Istrgnuto iz date
realnosti, iz uslova i atmosfere, miSljenje doista izgleda
sivo, jednostrano i nemocno. Ali to spolja8njost.
Sustina Marksovog ucenja jeste u nerazlucnosti teorije i
prakse: "Filozofi su svet razHCito radi se tome
da ga se izrnijeni".
4
kornunisti su i bili neodoljivi
gdegod i doklegod tog jedinstva njihovog ucenja i njihove
prakse moglo da bude. Staljjnu su upornost i vestina u spa-
janju marksisticko-lenjinistickog ucenja s vlascu, s dnavnom si-
lom, dali nepojamnu, demonijacnu snagu. Jer Staljin i nije teore-
ticar u pravom smislu: on pise i govorj jedino kada ga na to
nagoni politicka borba - u partiji u drustvu, .najce5ce i-
stovremeno u obadvorna. spoj stvarnosti i misli, ta nema-
stovjta, nemeditativna i cini snagu origjnalnost
Staljinovih gledanja ... dodatj: prevjdjanje i potcenjiva-
nje tog svojstva njegovih pogleda, odnosno formalisticko tretj-
ranje njegovih tekstova, otezava danas ne samo dogrnaticarjma
Istoku, nego i mnogim izucavaocirna Staljjna na
Zapadu, da prodru u njegovu licnost u uslove njegovog uspona.
Treba ponovo istacj da se Staljinov marksizam, Staljinova
gledanja nikada javljaju - kao da i postoje! - jzvan
poslerevoluojonarnog sovjetskog i sovjetske
dctave. rnarksizam partije koja se zivotnom ntiZdom pre-
obraZava u vlast - u "vodecu", gospodujucu silu. Trocki
nazvao Staljina "najistaknutijjrn mediokritetom u nasoj parti-
ji"5, rnu se podr-ugivao sto ga prozdire uzaludna zudnja
da posta;ne poznat Ali to su leporeka i frakciona-
ska nestvarna prosudjivanja. Staljinovo misljenje doista nije
u obicnorn smislu te reei, tj. njje ni studiozno nj ana-
liticko. Ali kao spajanje ideologjje potreba
partijske kao nove elite, ono to jeste u daleko veeo)
meri nego kod svjju njegovih :protivnika. Nije slucajno sto se
partjjska birokratjja postrojila jza Staljina - kao sto nije slu-
cajno sto su tjrade, koje danas izgledaju sumanute,
zanele i poslale u sm11tne jurjse milione "razboritih" Nernaca.
4 i F. Enge!s: "Rant radovi", Naprijed,
1967, str. 339.
!Navedeno prema Robert Conquest: Grat Terror",
str. 71, Yorik, 1969,
str. 71.
8
Staljin nije pobedjo zbog toga sto "izopacivao" rnarksizam,
nego bas toga sto ga .. :. Trocki se perma-
nentno razbac1vao paradoks1ma 1 konstrukCIJama svetske rcvo-
se. u i vero-
vatna dok SVOJim obrazla-
ganjima zadataka" i.
gije 1 partiJSke birokratiJe s
1 . . . v .
Prj t.ome - kao svak1 po1It1car 1
okretnj admjnjstrator - prjsvajao tudje jdeje, ih u
stvarnosnjje tako najznamenjtiji Staljjnov -
socijalizma jednoj zernJjj" (u SSSR) - kao teori-
ju zaceo i razvio i to u protiv Trockog ... se
moze smatrati literarnom kradjom ili ali
litici to - koristenje ...
Niko nije za zivota osporavao da
marksjsta, Niko ni danas to ne.
cjnj. Razlike se javljale i se jedino u odmera....-anju
njegovih kvaliteta kao teoreticara i njego....-e doslednosti kao Le-
rijinovog naslednika.
2.
Malocas sam jskazao ono sto rni se cjnilo
StaJjjnovim kvalitetjma.
svako ko i kolikoj neciji naslednik -
izgleda mi po....-rsnim i Dos!edni, verni su
jedino oni koji obdareni vizionarskim i tvorackim moci-
ma. 0....-de ree politici, u kojoj rnito....-i neizbe:lna, svako
dnevna pojava, u konkretnom - dogma-
ticarskog i citatoloskog tretiranja Lenjinovog na-
sledja. Jer citatirna dokazivati da svaki od mo-
gucnih naslednika veran Lenjinu da nije veran
nijedan. Istini nas moze primaci jedino sravnjivanje intencija
Lenjinovih s onim sto Staljin ostvario i s onim sto njegovi
protivnici predlagali.
ipak, ne rnozemo izbeei analizu tzv. Lenjinovog testa-
menta, on igrao i jos igra veliku ulogu ne samo u
dogmaticarSkim, nego i u drugirn, narocito antistaljinistickim
raspravama.
Lenjinov "Testamenat" pismo koje on dik:tj-
rao posle koji mu noci 22. decembra 1922. godine
paralisao ruku i nogu. 23. de -
dozvoli lekara da moze svakog dana diktirati cetiri
- zapoceo to pismo, nastavio ga 25. decembra i dovrsio 26. de-
cernbra.
114
Deo pisma od 23. decernbra, u kome Lenjin predla.Ze kon-
gresu povecanje broja clanova Centralnog korniteta na 50-100 i
daje podrSku Trockom u pjtanju Drzavnog plana, jstog dana
kao generalnorn sekretaru partije. Iz
Staljjna - svemu - zbog t<Jga provalila
Lenjina Trockog on preko telefona
i pretnjama Lenjinovu N. pod
izgovorom da ona, savetjrna Iekara, poJjtj-
raspravarna zdravlje druga Lenjjna. Ne zna se da Ii se
Krupskaja zaJjla Lenjjnu, ali takvo sto vec u di-
ktandu od 25. decembra ka.Ze se da "drug StaJjjn, postavsj
gensekorn sekretarom - Dj.) u svoje
ruik:e vlast'',7 desetak dana kasnije, tj. 4. januara
1923. godjne, dodata i sledeca zabeleska: "Staljjn prevec
grub i taj nedostatak, sasvim snosljiv u odnosima medju nama
nesnosan na polozaju Zbog toga
predla.Zern da razmisle nacinu premest.anja Stalji-
s tog mesta i postavljanja to mesto coveka koji
se svakom pogledu razlikovao od druga Staljina
jedjn<J jednorn (drZ.im da ovaj deo recenice trebalo
da glasj: koji se ni u jednom drugom ne razlikovao
od sem jednom - Dj.), -
trpeljiviji, Iojalniji, i pazljiviji, manje kapriciozan itd.
okolnost rnoze izgledaN beznacajnorn sitnicom. Ali smatram
da, s gledista rascepa i s gledista onog sto sam gore
kao odnosima Staljina i Trockog rekao, to nije sitni-
ca iJi to takva Sitnjca koja znaeaj".
8
Odmah da se "Testamenat" ne Lenji-
novim ostrjrn izrazorn:
narocito znacajnim pitanjima. ocjto, zna
kobu Staljin-Trockj, naslucuje njegov znacaj. Ali on
prvom tj. od 23. decembra, da govori
tome direktno i kao lek predlaze broja clanova
na 50-100 dotadanjih 27) - "radj povecanja
ta i radj rada naseg aparata
radi spreeavanja da nevelikih delova ne
vise va.Znost za sve partije" (valjda tre-
balo zapisati: za partije. - Dj.).
Naprosto, zvucj neshvatljjvo da covek takve pro-
njcJjjvostj tolikog po!itjckog kojj
sve dok ona nije prema
ma i - nasav se na najvece i najveee drzave -
1 V. I. Lenjin: "Soeinjenija", t. 36, str. 544, Moskva, 1967
Gosi2Jdat.
Ibld., str. 545-546.
8* 115
licno opojnost "istorije" i vlasti - da takav co-
vek povecanom vidi otkro:r_enje i
spas za "sve ,partlje ! Sta se to dogod!lo s
li njegov toliko da i_ sili, koji
njegovom znacaJ Zar
on zabora:"io na ?-iialektikll;_- na supr:otnosti
svakoj pojav1? Gde tu spora
Staljin-Trocki? da se Lenjin prvi put - pred razu-
rom koji za:pretio partiji kojoj on dao i cilj ...
Nije jasno ni zbog cega tek narednom diktandu,
tj. 24. decembra, spominje Staljina i Trockog i mogu-
cna neslaganja. da se :prekonoc predornislio i odvazio da
...
"Nasa partija se" - diktirao 24. decembra - "osla-
nja na dve klase i zbog toga mogucna njena nepostojnost
i .njen pad neizbezan, ako tim dvema klasama ne l't mo-
glo doci do sporazuma ... "
9
U veoma vidu, zabo-
ravljajlci na nezamenjivu i osve5t.anu "diktaturu proleta-
rijata", Lenjin se tu, raspada "saveza" ra-
dnika i seljaka. Ali to, ocito, nema nikakve ni logicke ni stvar-
nosne veze s tekstom koji dolazi uskoro potom: "Imam na u-
mu postojanost, kao garanciju od rascepa u buducnosti,
i zelirn da izlozim ovde neke poglede strogo licne prirode.
Drzim da su najvazniji u pitanju :postojanosti s te tacke gledi-
sta (koje tacke gledista? - Dj.), takvi Clanovi kao Sta-
Jjin i Trocki. Odnos njima cini, morn misljenju, vecu
polovinu opasnosti tog rascepa. koji se mogao izbeci i cijem
rnorn misljenju, treba da posluzi, sem ostalog,
povecanje broja clanova do 50 do 100 ljudi".
carolija brojeva ne napusta - Dj.) "Drug Staljin,
postavsi gensekorn, svoje ruke vlast,
i da li tu vlast da s
dovoljno pa:Zljivosti. S druge strane, drug Trocki, kao sto vec
potvrdila njegova borba vezi s pitanjem
(kornesarijat za saobracaj - Dj.), ne istjce se samo
tnim sposobnostjma. Licno, on verovatno, najsposobnjjj co-
vek sadasnjem ali i obuzet i
vise zanet cisto posla ... "
10
ni ne pada na da bar samorn casu
ranja, kako se rnoglo dogoditi da "sovjetskoj vlasti,
milion puta demokratskijoj od najdemokratskije re-
V. I. Lenjin: "Socinjenija", t. 36 str. 544, 1957,
Gosizdat.
10 Ibld., str. 544.
116


jedan covek svoje ruke neocrranicenu
vlast:. Izgleda da se samo za partiju ;;ego i za
vlast, daleko vecu _sto_)u njegov StaJjin
ta?a :posedovao. I kod 1Zbi]a na videlo dobro
slabost";, vid?.iia . neko igra vidniju
1stor1Jsku - s vlascu vlasti
5
vlastJtom . . . '
to bi __nas odvuklo od Kojeg svog
OcJto, to nisu ni StaJjin
1rocJc:1.- prv1 grub, drugj administrati
vac. ne nalaz1. da nekj drugj Clau vre-
dan dalje da karakterjsem svoj-
stva . ostal1h -; nas.tavlja "Tek
1 Kamell)eva nije, s;;,
b_IIa (m1sl<J se ove dvojice protjv
tJ. Oktobarske :- Dj.), ali se za jsto tako


kao nj za
zam fro:::ki ;:ve. 1917. pripadao frakciji
Sl;lprotno] - Dj.) ... Obratite paz-
na 1 zbog cega jstice "okto-
1 podvlaceci da ova
b!la , ako za ne mogu Zboa
cega Trockog? Za svaki slucaj,
kada se rad1 vlasti, vec
... "
" i. mladi.a Clana a1i takadje - hva-
lec1 1h ? J:?fVOJ, da 1h iducoj ice:
najkrupniji teoreticar par-
se s yravom srnatra citave partije,
al1 teoretsk1 s mogu
markSJStJcke, nesto sho!asti-
c.kog drzim, njkada sasvim sh\
-:- .zatirn - covek koji se
vo 1S:Ice V<:JlJ.orn 1 sposobnostima, ali koji se
1 posla
d!J. se na HJega poljtickom

.. tome dodati da naredni XII Kongres par-
t!Je, u 1923. godine, broj clanova
40, XIII Kongres, 1924, tj. posle Lenjinove
smrt1, na. Na XIII procjtan testa-
menat, al1 Jednoglasno da ne bude objavljjvan . .Sta-
11 V. I. Ljenin: dela, t. lknj. 2, str. 38,
1950, Kultura.
12 str. 545.
str. 545.
117
vise Trocki poricao postojanje "Testamenta"
14
- dakako
dok' jos partiji, Staljin nije skrivao ono sto "Testa-
mentu"

- dakako dok nije moci da cenzu-
rise i Lenjina. . .
I.enjinov "Testamenat" . ras-
Ali se vee iz ov?g sto moze .. da
Lenjin nije 1 da samo kod
nije na8ao Jedi,!lO _I1cn!h ned.?stataka.
vara i bolJse-
vik, lenjinac. Staljin imao razloga da se. na
Centralnog komiteta 23. oktobra 1927.
da nema ni jedne reci, ni jednog nagovestaja "Testamentu"
Staljinovim:. se _govori. grubosti.
ljinovoJ. Ali grubost 1 ne moze b1t1 mall]kavost polltlcke
liniJje ili stava Staljinovog".
1
6
Ali kako stvarnosti stoji s nasledjivanjem Lenjina?
doista nastavio njegovo delo?
U svojoj "Zivot Lenjinov" Luis Fisher dosao do
da svadja Trocki-Staljin ne doblla onakve mracne
vidove, Sovjetski Savez totalno nasilje, da
Lenjin ostao na bar jos desetak godina. Ovo misljenje
se moze uverljivo i ima siri, teorijski znacaj. Ali Lenjin
nije poziveo i n_astavljanja . dela
gledavati kroz realnost1
kroz staljinisticki teror, kroz i socijalnu
strukturu, kakva se pod St.aljinom.
Razume se, razlicite interpretacije su neizbezne vec i zbog
toga sto staljinisticka proslost Sovjetskog Saveza i komuni-
stickih pokreta i dandanji Ziva stvarnost ko}u
se bore razlicite ideje i suprotne sile. Ali ako se i odbaci deter-
ministicko glediste, kome onakva zaostala i onako
totalna ideologija i nisu mogle da se krecu sem total-
nog nasilja - se cini da Staljin naj
dosledniji, najprirodniji Lenjinov. Ovakav zakljucak
ne protivreci cak ni hipotezi da Staljin mozda likvidirao i sa-
mog Lenjina. Na takav zakljucak navodi sama Lenjino
vih za razliku od onih, i Marksa, koji su
propovedali idealno Lenjin se borio i za odre-
tota/nu vlast koja trebalo to da izgradi.
i Marks, on vlast nazivlje diktaturom proletarijata. Ali dok
nju Marks zamislja kao i pritisak radnickih masa, kod
14 Prema V. Staljinu: opoziciji'', str.
1928, Gosizdat.
15 str. 723.
18 str. 725.
118
Lenjina se ona ostvaruje posredstvom "avangarde :proletarijata"
- partije. Hipoteticnom idealnom drustvu odgovara nehipote-
tiena idealna, tj. totalna vlast.

Staljinu se moze u greh sve, ali ne i da izneverio
vlast sazdao Lenjin. to nije shvatio - nije
ni smeo da shvati: on Staljinovu vlast proglasio "gre-
skom" - odstupanjem od Lenjina i lenjinizma. Time se on
nije mogao inteligenciji i ali se potkopao par-
tijskoj za vlastita istorija, kao i za za-
sastavima njenog postojanja. George F. Kennan
primetio: Nemackoj posle 1945. godine vlag,ti ne na-
cisticke zlocine, ,iako mere protiv nacista neadekvatne: tamo
vlasti dok Sovjetskom nijedan
vodja ne :porice da nastavlja partiju i istu Vlast Le-
njinova se - sredstva - nastavila Sta-
1 ne samo vlast. Ali vlast bila vlast -
koliko izmenjena - traje i dandanji.
Svi Staljinovi protivnici - neko manje, ne-
ko vise - kretali se nestvarnom Trocki opse-
- ni manje ni vise nego svetskom,
harin ekonomijom - dakako kao bazom svega i svacega. Oni
za "drugarstvom" i projektovali "idealnu"
Staljin pak - se na Lenjina - po-
stupno poimao da se novi poredak ne moze odrzati bez me-
njanja polozaja i uloge partije. U . vlast-
partija prevaga na strani :partije. Menjanje se sastoJalo u
tome sto dobljala vlast, odnosno - bas s
Lenjinovim svodjenjem dr:Zave na na organe -
i njene trupe. Dakako, to islo postupno i kroz
prividno "vodece uloge partije", ideoloski11 i
predrasuda. Ako se pri torne ne smece s uma da
vlast kao takva donosi privilegije i "mesto istoriji", ja-
sno zbog cega se vee od prvog dana partije stvorila
i njoj sazdavala vlastodr:Zacka nije Staljin tota-
nego ona u nasla svog

Bas zbog toga sto shva<tio i realnost,
Staljin i mogao da zapanjuje i nadigrava svoje protivnike.
Njihova vezanost za vee par-
postala njihovom njegovim gla-
vnim sredstvom: potpuno "razoruzanje pred partijom" trebalo
potvrditi priznanjem zlocina - izdaje, sabotaze,
Danas se zna da sovjetski instruktori
119
u Rajku u Madjarskoj,
valjda i istocnoevrop*oj sabraci i
"ideolosko" iskustvo. Dakako, sve se to obav!ti
bez i dzelata, k!iO !f.l
- nove su motivacJ]e 1 sredstva.
unistio :preobrazio - "oci-
stio i Poput Velikog
iz "Brace shvatio da Boga
partijsko drugarst.vo i drustvo jednakosti, da spasio
ciju - sovjetski poredak i Sledila
ga poslusno ne politicka i vecina ko-
svetu, da svoj po-
vezuje, poistovecuje, sa . . . Kako
se, inace objasniti da kao Togliatijev
herojske kao "ne shvate" Staljinove
laii poviju se pred
S nije samo rastao Sta!jjnov prestiz, se
i on njima opijao: vlast i ideja su se pojstovecivali s
s njjrna ... da Hegelov duh,
sa dva vjda sa-
sebe -
sticld u
4.
Staljin prvi jzlozio celovitu - tri
posle
aprila 1924. godine). bilo ali i
dogme - kao sto
na Marksove spise ideoloska
tizacjja. Staljin to dakako nije ucinjo ni
vec pre shvatio ga
Njegovi pogledi poduhvati Sov-
Savezu pokretjma. Uspesi, pobede -
stvarnost poljticarj vide, davali su izobllje "potvr-
da" vafuosti vlastitih idejnih
postavki.
da se iz istih njego-
vim i ako ostajao
tj. kao osnovi "naucnog" pogleda
svet i - drustva. Mada
ga gnjevovi spopadali i zestoko, on znao da pi-
tanje protivnika sledi i ispituje paZ!jivo i
cak Tako postupao i s ne-
dostatnost Marksa i Engelsa vec u vre-
"Ienjinjzma", tj. posle
120
Ali blo rat 'Protivu Ne-
Staljina do s!"Zi potresti najezda iz
koje potekli Marks i - u kojoj su
pobedile njihove ideje.
svetskog vec
nio od sovjetske partije. Rat i ishod rata kao da su
potvrdjivali da vlast od!"Ziva u sferi sov-
jetske drzave. Nije politicku
i podjarivao ruski zbog toga sto njima
da ugnjeZdjuje vlast, zbog toga sto su
se kao pretrajavanja ruske
revolucije i Uskoro rata odba-
citi glasovitog vojnog teoreticara von Klause1vitza, iako ovo-
ga sam visoko Ali to zbog toga sto
neki bo!ji teoreticar nego sto ovaj Nemac -
pripadnik ciju vojsku sovjetska vojska potukla mozda
najodsudnijem ruskog naroda.
Dakako, meru Marksu i nije
javno veru vernika, time i moc
delo. svestan da pobedio ponajpre zbog toga sto
razvijao one koji i akciju,
svest i stvarnost.
Pri sporedno i nevaino da li ili
njje ovo ili Zar svi veliki marksi-
sti, podvlacili da "ru-
kovodstvo za ne i da praksa jedini
Ali siri i Svaki poredak,
pogotovu despotski, tezi k Marksovo ucenje, i
moralo se stvrdnuti postalo ozva-
i Jer d!"Zava i
vladajuCi sloj se raspali ako svakodnevno menjali svoje
odore, svoje ideale. Oni da zive - da se
i prilagodjavaju promenljivoj stvamosti, spolj-
i vodje sili da od ideala, ali
koji i povecava sjaj u ocima
i tj. "naucnost" marksizma,
hermeticnost drustva i vlasti su navodili da ne-
tj. sredstvima ideoloske
pregre5ioce, zivot ga prisiljavao da ide-
ologije "izneverava", tj. Staljin ideolo-
gjju, ali - kao sredstvo vlasti, "Rusije", vlastitog pre-
stiza.
Shvatljivo iz toga, sto partijska poistovecu-
juci sebe s i Sovjetskim
i pevucka da uprkos "ucinio
za Rusiju", "za Sovjetski
121
Shvatljivo takodje, sto su pod Staljinom i nasiljve
rali uzneti na nivo najvisih principa . . . zna, !D?zda
Staljin u svom pronicljivom ,! P.Omls!Jao d!l
su oni tj. i nasilje, ona d1Jalekt1cka negaCIJa Rusl-
ja i rod najzad stici do apsolutne istine i apsolutne
sreee?... . . .
Staljin idej_u .. d? 1. do-
gmatskih c1me su 1 ona. 1 da
opadaju. Tek sto on satro SVOJe. .1 pro-
glasio da u Savezu soCIJali.stlcko d:U
stVO, tek sto se zavrsio rat - pocela SU nova kretan]a U
skom drustvu i komunistickim pokretima ... U svakom sluca]u,
kada Staljin isticao presudnu "idejnih postavki", on
jedino - .svoje. i svog po-
retka iskaz1vao ono 1sto sto 1 drug1 pol1tick1 Ako smo
idejama otkrili pravce drustva i ako smo kad_ri
nadahnemo do te mere da se adekvatno organiZUJU -
smo na dobrom putu i moramo pobediti ...
5.
Staljin izuzetno i uma. Seeam se,
njegovom prisustvu nije bilo mogucno napraviti J?-ikakYI;l opa-
sku, nikakav nagovestaj, da on to ne opaz1. Irna li se
vidu koliki on znacaj :pridavao idejarna, uprkos. toi?e sto
su mu sluZile sredstvorn, namece se zakljucak - da sve-
stan i neidealnosti poretka koji se pod njirn sazdao ... tome
danas irna podosta podataka, narocito u spisima njegove kcer-
ke Svetlane. Tako ona navodi da on uzviknuo, doznavsi da
organizovana specijalna skola za
"Ah, vi! . . . Ah, vi kasto prokle-
ta!"l7
drugi do najljuci Staljinov protivnik - L. D.
cki tvrdio to isto, tj. da se u Sovjetskom pod StalJI
sazdala kasta. cistki, milioni po-
streljanih i pomorenih df!!Stvene
i zahtevali - nova nasilja, patnje i Cistkama 1. tvrdo-
kornostirna Staljin razorio i porodicu.
se, na kraju, sirile jedino strava i pred smrt f?
tografije tudje dece iz illlstrovanih casopisa SVOJe
sobe, dok unucad da vidi ... b_i mogla
narocito za
11 Svetlana Alilujeva: "Dvadcatj pisem k drugu", str. 157,
rusko izdanje, Harper & Row, New 1967.
122
umove koji "istorijsku nuinost" isturaju ispred Ijudskog zivota
i ljudskih napora. Jer, mada Staljin spada najveee po-
bednike !koje zna istorija, on ustvari jedna od
licnosti. Iza njega nije ostala nijedna trajnija, neporeciva vre-
dnost. Pobeda se preobrazila u poraz - i licnosti i ideje ...
U mogucno otkriti crte svih ranijih tirana -
od Nerona i Kaligule, do Ivana Groznog, Robespierra i Hitle-
ra. Ali kao i koji od njih - on nova, originalna pojava.
On najkompletniji i I mada njegovo nasilje
najperfidnije i najtotalnije - cini mi se da ne samo U
prosceno, nego i netacno smatrati Staljina sadistom krimi-
nalcem.
U blografiji Staljina, Trocki navodi da se Staljin nasladji-
vao klanjem u jednoj izjavi tvrdio da
on "zadnjih godina" patio od manije gonjenja. rni po-
znate cinjenice koje potvrdjivale pobljale njihova zapa
zanja. svemu Staljin se nasladjivao
svojih protivnika. Meni se urezao u secanje izraz koji u je-
dnorn izblo na Staljinovom - za vreme razgovo-
ra bugarske i jugoslovenske delegacije sa Staljinom i njegovim
saradnicima, 10. februara 1948. godine, to
bladna i mracna naslada nad Z.rtvom cija vec zapeca
cena. Takav izraz sam vidjao i kod drugih politicara u
ma kad "lome stap" nad svojim
i Ali sve to - makar i tacno - do-
voljno da objasni Staljin. Pogotovu u tome ne moze
pomoci nepouzdana tvrdnja, izneta pre nekoliko godina u
Life-u, da Staljin ihio SpiJun carske tajne policije (Ohrane),
ni kazivanja jednog americkog istoricara, ne bas neverova
tna, da Staljin da ona pri tome
nije znala za njega, da hapsi menjsevike i druge
... Fenomen Staljina veoma i ne zad1re
jedino u pokret i tada8nje i spoljne
Sovjetskog Saveza, nego otvara 1 odnosa
ideje i coveka, -:odja i l;J}oge .nasilja u
uloge mitova u delatnost1. proslost1,
raspra tim i slicnirn :pitanjirna jedva ako i zapoceta ...
Ipak dodati da Staljin sam zapazic:
- zivahna, strasna, veoma nagla al1 1 v1soko 1
samokontrolisana licnost. Zar inace rnogao tako
ogrornnom modernom i tako strasnirn i slozenim ra-
tovanjem?
Zbog toga se meni cini da su pojrnovi - kr:iminal,
jastvo i slicno, sporedni i nestvarni kada se rad1 ?
licnosti. Pri tome se treba u nema 1 _ne
moze politike ciste od tzv. niskih strasti i Sam1m
123
tim sto suma ljudsk.ih nastojanja, politika se ne moze ocistiti
ni od kriminalnih i manijakalnih elemenata. Zbog toga tesko,
ako ne i nemogucno, iznaCi opstevazecu granicu izmedju zloCi-
na i politickog nasilja. Pri pojavi svakog novog vodje, pogoto-
vu mislioci su prisiljeni da istraZivanjima,
novim analizama i novim
Ak.o ipak ,prihvatimo da se ta granica nalazi izmedju ra-
zurnnog i ernotivnog, izmedju i subjektivnog - onda
Staljin, makar i iznasli u njemu kriminalnog i manijackog,
spada medju nasilnike u istoriji. Jer ako se i u-
zme da na primer, kolektivizacija bila razumna i u
datim odnosima - ocito da bila izvodljiva bez
nja miliona "kulaka". Protivu te tvrdnje se i
naci dogrnaticni prigovaraci: Staljin ponet izgradnjom so-
cijalistickog drustva i pritisnut kritikom trockista zbog oportu-
nizma, zemlju ugrozavala fasisticka najezda i u "klasnom ne-
prijatelju" mogla naci potporu. Ali sta da se kaze za iskon-
struisane i krvave cistke "opozicionera" u partiji, koji
ne samo sto nisu ugrozavali ;poredak i ideologiju, nego su bas
svojom vezanoscu za otkrivali svoju
i
Staljinov teror se ne svodi na cistke, ali one su njegova spe-
Svi partijski su manje-vise solidarni s
represalijama protivu "kulaka" i drugih "klasnih neprijatelja".
Svi su oni dobrovoljno uvlacili vrat u jaram ideologije - u ide-
alne ciJjeve istovetne sa Staljinovim. Zarnerajuci Staljinu da se
ne odredjenim Buharin potvrdjivao
vlastite iluzije da se bavi naukom - ekonomijom i filozofijom.
Ni kod jednog od njih nema sustinski vizija, drukcijih
ideala. Nije nijednog kojega osamutile Staljinove ci-
stke. cistkama se Staljin i izdvaja od njih, postaje ono sto jeste
i udara osnove svog dela.
Bezobzirnim, razuzdanim cistkama tridesetih godina, Staljin
poistovecuje ideju i vlastitu vlast, i vlastitu Iicnost. Da
li i moglo drukcije - u svetu konacnih istina, s verom
u besklasno, savrseno drustvo? Sam cilj posvetio sredstvo.
Staljinovo delo se lisilo svih time i trajnijih zivotnih
osnova. Tu zagonetka Iicnosti, tu prava mera njego-
\'Og dela.
1969.
124
Beleska
Milova.n Djilas rodjen 12. godine. se.-
Podblseu kod Mojkovca, &rez Cz:t?J
Od Nvkole majke Vasilije,
sj vode poreklo od starijeg Vojmovica iZ.
nikSicke. Nikola Djilas oficir kraljevske 1
nosilac medalje, najviSeg ornog<>rskog odlikova-
nja. jedne od >Crnogorskih c:ta,. k<>je
stitile srbljansk<>j vojsci prj preko
Alba.njje 1915. godine, dodeljena Albanska spome-
nica.
Milovan Djilas pohadjao u i
Beranama danas Ivano-rad. Na Univerzitet
(Filozofski fakultet, za
upisao se 1929. godine. S
sa intenzivnim !knjiZevnim radom pesme 1
pripovetke raznim U istv vreme poli-
protiv
kralja Aleksandra 1929. godine. U jesen 1931.
dan od demonstraciJa
izbora sa koje predsedn1k
vlade general Petar ziVikovic.
stracije. U
mada zvanjcne partijske organi-
zacije njje 'bilo to vrcme na ni Beo-
. .
U 1932. godine policija ga all
nedostatku dokaza, posle deset dana ..
godiine postao clan partije
sekretar partjjske organizacije Beogradskog umverzite-
ta. Uspostavio organiza-
cije i radnika-komunista. Ka:da radnicka grupa
otltrivena, 'lla-psenje zahvatilo i njega. Policija ga
da otkrije ali
njeni napori ostali bez rezultata. Djilas na
126
trj godine roblje, !koju vecim delom Srem-
skoj
Posle izdrzanog zatvora 1936. godine, njemu, ne-
sto i pripada vodeca
ga i partjjske organjzacije Srbljj,
i 1937. godine Djilas postaje clan Pokrajinskog komjteta
Srblje.
1937. godine, kada na celo Komunisticke partije
Jugoslavije dosao Josip Broz Tit<>, Djilas postaje clan
partijsltog vodjstva - Politblroa
Centralnog komjteta. Na ilegalnoj Petoj zemaljskoj
konferenciji, 1940. godine, formalno
potvrdjen kao clan Poljtblroa.
4. 1941. godine Centralnj komitet Komunist.Jcke
partije doneo
Djilas radj organizovanja po-
kretanja Tamo ostaje do jeseni, kada odlazi
oslobodjeno UZice. U rata clan partjzanskog
Vrhovn<>g staba. Pocetk<>m 1944. godine ge-
neral-lajtnanta, 1949. godine
1942. godine i na oslobodjenoj
teritoriji.
1943. godine pripremi odluka Antj-
fa8isti0kog veca, ikojima formalno zasnovana sada.Snja
takodje i delegat na
Aprila 1944. godine odl!lzi Moskv:u na
venske vojne misije, 1945. godine ponovo
Sovjetski Savez, kao clan delegacjje na cijem Tito.
U ratu cela Djilasova porodica poginuli
njegov otac, sestra Dobrana Aleksa Milivoje,
Djilas prvu 1945. godine,
najpre ka:o ministar za Goru, zatim kao Ininistar
bez portfelja. 1953. godine ![>OStaje potpredse-
dnik vlade, krajem iste godine predsednik Savezne na-
rodne skupstine.
1946. godine na preHminarnoj konferencjji
mira u Iste godine u Prag
delegaciji sa Ila
1947. godine zajedno sa Edvardom Karde-
ljem, Kominforma.
1948. godine na delegacije koja Mo-
sa zadatkom da sa sovjetskom vladom po-
i Sovjetskog Saveza i re8i pitanja
opreme za
Na Petom Komunisticke partije Jugoslavi-
je, odrZanom 1948. godine, Djilas izabran za jednog od
127
sekretara partije. (Tito izabran za generalnog sekre-
tara, za druga dva sekretara Edvard Kardelj i Alek-
Rankovic.)
1949. godine na konferenciji Organizacije ujedinjenih
na{)ija u Njujorku govor protiv sovjetskog pri-
tiska na Jugoslaviju.
1951. godine posetio Veliku Britaniju i vodio raz-
govore sa cercilom i Atlijem.
Na zasedanju Organi-zacije Ujedinjenih nacija u Pa-
rizu zastupao stav Jugoslavije prema SSSR-u.
1953. godine Djilas predvodi jugosloven-
sku delegaciju na Azijsk<>j socijalistickoj konferenciji
Rangunu i posete dobre volje Burmi i Indiji.
Milovan Djilas jedan od ide:ologa i teoreticara
partije. U vreme sukoba So-
vjetskog Saveza i Jugoslavije, koji postao otvo-
ren 1948. godine, Djilas razvija ideje nezavisnosti
Jug<>slavije i jugoslovenske partije i
jugoslovenskog drustva. sesti partijski kongres, odrzan
1952. godine: u Zagrebu, rprihvata vecinu nje-
govih ideja i one ulaze u program partije. Na Djilasov
predlog, partija Jugoslavije naziv
Savez Jugoslavije.
Nesprovodjenje odluka sestog kongresa i otpori de-
pojacani posle Central-
nog na Brionima jula 1953. godine, postepeno
dovode do Djilasovog ideoloskog razilazenja sa vodj-
partije. Serijom clanaka ObjavljenJh U kra-
1953. godine, Djilas dalje lt-azvija ideje demokrati-
jugoslovenskog drustva i zapocinje kritiku partij-
ske blrokratije.
Na Centralnog komiteta Saveza ko-
koji odrzan u 1954. rgodi-
ne Beogradu, Djilas opttiZen za revizionizam i
iz Centralno.g komiteta. Dva meseca kasnije
sam podnosi na clanstvo partiji.
U 1955. godine Djilas osudjen na
tri godine zatvora zbog
kritikovao stanje Jugoslaviji i istakao
opozicione partije ikao faktora
128
U novembru 1956. godine uhapsen i osudjen na
tri godine zatvora zbog ikritike stava pre.
revoluciji Madjarskoj i sovjetskoj intervenciji.
Oktobra 1957. godine, dok zatvoru u Srem-
skoj Mitrovici, Djilas osudjen na sedam godina zatvo-
ra zbo.g knjige "Nova klasa" koja objavljena u
njenim Presudom su oduzeta
sva i posleratna odHkovanja, orden
Narodnog heroja.
1961. godine Djilas uslovno pusten iz za_
tvora.
Aprila 1962. godine ponovo uhapsen, zbo"" knjia-e
sa Staljinom" i pet godina "'zatvo:a.
Ova ikazna sabrana sa prethodnim tako
da osuda na zatvo1-a od trinaest
godina.
31. decer:tbra 1966, godine oslobodjen bez
U p_osleratnoJ Jugoslaviji Djilas izdrzao devet
zatvora, od toga dve i godine .u
?.d godine Djilas nije da objavi u Jugo-
slaVlJl svoj politiCki ili literarni tekst. Vecina nje-
g?:ih inostranstvu na svetskim je-
DJllas ObJavio l preko stotinu clanaka i eseja
i novinama i
1 ?r<>Jne sredstvima javnog infor-
ffilsanJa.
da putuje u inostranstvo od
njegovog zahteva da mu se izda pasos. '
Milovan Djilas zivi Beogradu, Palmoticeva ulica 8.
129
Besudna zemlja
Ideal i profesija
Revolucionarni rat
Vlast
Susreti sa Staljinom
Druzenje s Titom
Nova klasa
N esavrseno drustvo
Tamnica i ideja
ldeja i sistem
Njegos
Crna Gora
Bi bliografija
Gubavac i druge pripovetke
Kamen i
Lopovska
Tudje doba i druge pripovetke
bltke
Prevod sa engleskog raja od Dzona Miltona
130
na engleskom i na srp-
skohrvatskom jeziku mogu se kupiti preko NAsE
RECI, 53 Hawthorn Drive, Harrow, Middlesex,
7NU:
Nesavrseno drustvo
Druzenje s Titom
V last
amnica i ideja
Susreti sa Staljinom
The New Class
Land Justice
The Unperfect Society
Wartime
Rise and F all