CLINICAL NUTRITION

HRANLJIVE MATERIJE - METABOLIZAM

CLINICAL NUTRITION
Metabolizam (def.) je skup svih hemijskih reakcija koje se odvijaju u ljudskom organizmu. Metabolizam hranljivih materija (def.) predstavlja sve hemijske reakcije kojima u ljudskom organizmu podleu organska jedinjenja koja ubrajamo u grupe hranljivih materija. Metabolizam hranljivih materija se deli na: anabolizam - niz hemijskih reakcija u kojima se sintetiu organski molekuli katabolizam - reakcije razgradnje organskih molekula Energetski metabolizam ine hemijske reakcije kojima se energija iz hrane pretvara u oblik dostupan raznovrsnim elijskim fiziolokim sistemima.

CLINICAL NUTRITION

ATP - energetska moneta

CLINICAL NUTRITION
Metabolizam ugljenih hidrata
Centralno mesto u metabolizmu ugljenih hidrata ima monosaharid glukoza.

Izvori glukoze:
a. ugljenohidratni izvori hrana depoi ugljenih hidrata (glikogen) u jetri (do 3%) i miiima (5-8% ukupne mase) produkti metabolizma ugljenih hidrata (mlena kiselina, piruvat) b. neugljenohidratni izvori (glikoneogeneza) aminokiseline (glikogene aminokiseline) masti (glicerol)

CLINICAL NUTRITION
Uloge glukoze: stvaranje energije skladitenje energije sinteza jedinjenja koja sadre glukozu i druge eere

Najvanija uloga glukoze u organizmu je u energetskom metabolizmu. Energija se iz glukoze moe dobiti na razliite naine.

CLINICAL NUTRITION
Metabolizam monosaharida = metabolizam glukoze

gukoza ini 80% od svih monosaharida dobijenih varenjem hrane galaktoza (gotovo sva) i fruktoza (najvei deo) se pretvaraju u glukozu konverzija monosaharida

CLINICAL NUTRITION
Transport glukoze kroz elijsku membranu:
a. aktivni transport (kotransport sa Na) crevni epitel, epitel bubrenih tubula
b. olakana difuzija (prema koncentracijskom gradijentu)

bez uticaja insulina - jetra, mozak, aktivni miii kontrolisana insulinom ostala tkiva, neaktivni miii

CLINICAL NUTRITION
Fosforilacija glukoze

Po ulasku u eliju glukoza se fosforilie pod dejstvom enzima: glikokinaza (u jetri) heksokinaza (u ostalim elijama) Fosforilacija glukoze predstavlja ireverzibilan proces. elije jetre, bubrenog tubularnog epitela i intestinalnog epitela sadre enzim glikozofosfatazu koji defosforilie glukozu i omoguava joj izlazak iz elije.

CLINICAL NUTRITION
Metabolika sudbina glukoze u eliji zavisi od energetskog statusa:

ukoliko postoje potrebe za energijom glukoza se razgrauje u cilju dobijanja energije (energetski metabolizam) ukoliko ne postoje potrebe za energijom glukoza se skladiti u obliku glikogena (glikogeneza) i zatim po potrebi pretvara ponovo u glukozu (glikogenoliza) i razgrauje u cilju dobijanja energije

Kontrolu glikogenolize vre hormoni: adrenalin i glukagon (aktivacija enzima fosforilaze)

CLINICAL NUTRITION
Oslobaanje energije iz glukoze
Glikoliza izuzetno brz proces dobijanja energije (4 mol ATP/t) moe se odvijati bez prisustva kiseonika mali prinos energije (neto energetski efekat 2 molekula ATP-a po molekulu glukoze) koeficijent utilizacije 43% odvija se u citoplazmi finalni produkt pirogroana kiselina (piruvat)

CLINICAL NUTRITION
Metabolika sudbina piruvata zavisi od koncentracije kiseonika u eliji:

ukoliko ne postoji dovoljno kiseonika piruvat se pretvara u laktat (enzim laktat-dehidrogenaza) koji iz citoplazme izlazi u intersticijum anaerobna glikoliza ukoliko postoji dovoljno kiseonika piruvat olakanom difuzijom prelazi u mitohondrije gde se pretvara u acetilkoenzim A

U oba ova procesa nema direktnog dobijanja energije.

CLINICAL NUTRITION
Oslobaanje energije iz glukoze
Krebsov ciklus spor proces dobijanja energije (1 mol ATP/t) odvija se u prisustvu kiseonika mali direktan prinos energije (neto energetski efekat 2 molekula ATP-a po molekulu glukoze), ali je veliki prinos H atoma odvija se u mitohondrijama finalni produkti CO2, voda

CLINICAL NUTRITION
Oslobaanje energije iz glukoze
Pentozo-fosfatni put alternativni put za dobijanje energije iz glukoze znaajan kod enzimskih anomalija Krebsovog ciklusa 30% glukoze se u jetri razgrauje ovim putem (u masnom tkivu je procenat vei) osloboeni vodonik se vezuje u formi NADPH (omoguava konverziju eera u masti) finalni produkt CO2

CLINICAL NUTRITION
Formiranje ATP-a oksidativnom fosforilacijom

odvija se u mitohondrijama (unutranja membrana) 90% ATP koji se dobija razgradnjom glukoze se dobija ovim procesom jonizacija H atoma H+ + elektron elektroni ulaze u lanac prenosa elektrona (niz enzima zakljuno sa citohromom A3 citohrom oksidaza redukuje elementarni O i spaja ga sa H+ u vodu) lanac prenosa elektrona pumpa H+ u spoljanju komoru mitohondrija stvarajui u njoj veliku koncentraciju H+ ulazak H+ kroz molekul ATPaze (unutranja membrana mitohondrija) daje energiju potrebnu za pretvaranje ADP u ATP

Faze oksidativne fosforilacije:

CLINICAL NUTRITION

CLINICAL NUTRITION
Glikoneogeneza (def.) predstavlja procese konverzije masti i belanevina u glukozu.

oko 60% proteina se lako pretvara u glukozu (direktno glikogene aminokiseline ili preko fosfo-glukonatnog puta) masti se transformiu u glukozu iz glicerola (povratne reakcije glikolitikog puta)

Regulacija glikoneogeneze: a. metabolika regulacija smanjena koliina glukoze u eliji i krvi stimulie glikoneogenezu b. hormonska regulacija smanjena koliina glukoze u krvi poveanje ACTH poveanje kortizola poveana mobilizacija proteina iz perifernih tkiva poveana glikoneogeneza

CLINICAL NUTRITION
Hormoni koji uestvuju u regulaciji glikemije:
A. hormoni koji smanjuju koncentraciju glukoze u krvi B. hormoni koji poveavaju koncentraciju glukoze u krvi A. Najvaniji hormon koji smanjuje koncentraciju glukoze u krvi je insulin. Insulin stvaraju Langerhansova ostrvca u guterai (-elije endokrinog pankreasa) i on dovodi do smanjenja koncentracije glukoze u krvi na vie naina: poveanim pretvaranjem glukoze u glikogen u jetri (proces se zove glikogeneza) gde slui kao stalna energetska rezerva poveanim pretvaranjem glukoze u masti i skladitenjem u masnom tkivu poveanim ulaskom glukoze u elije.

CLINICAL NUTRITION
B. hormoni koji poveavaju koncentraciju glukoze u krvi:

glukagon (stvaraju ga -elije endokrinog pankreasa) koji poveava razgradnju glikogena u jetri (proces se zove glikogenoliza) somatostatin (stvaraju ga -elije endokrinog pankreasa i hipotalamus) koji smanjuje efekte insulina i glukagona steroidni hormoni (stvaraju se u kori nadbubrenih lezda) koji dovode do stvaranja glukoze iz masti i proteina u procesu koji se zove glikoneogeneza adrenalin (stvara se u sri nadbubrenih lezda) koji poveava razgradnju glikogena u jetri i dovodi do brzog oslobaanja glukoze hormon rasta (GH) koji smanjuje efekte insulina, i adrenokortikotropni hormon (ACTH) koji poveava luenje hormona nadbubrene lezde, hormoni titaste lezde koji na vie naina poveavaju koncentraciju glukoze u krvi.

CLINICAL NUTRITION
Metabolizam masti
Izvori masti:

masti iz hrane masti iz depoa u ljudskom organizmu (masno tkivo, jetra) masti koje nastaju kao produkti metabolizma ugljenih hidrata i proteina Dva glavna organa odgovorna za metabolizam masti su jetra i masno tkivo. Njihov znaaj se manifestuje i u anabolikim i u katabolikim procesima metabolizma masti.

CLINICAL NUTRITION
Transport lipida (1)
Masti se (uglavnom) iz creva apsorbuju limfom u obliku monoglicerida i pojedinanih masnih kiselina. U crevnom epitelu se formiraju kompleksne strukture za transport masti - hilomikroni (dijametar 0.08-0.5 m) u iji sastav ulaze: novosintetisani trigliceridi fosfolipidi (9%) holesterol (3%) apoprotein B (1%)

Hilomikroni se u krvi zadravaju oko 1 sat (posle obroka). Hilomikroni se eliminiu iz krvi prilikom prolaska kroz kapilare jetre i masnog tkiva. Hidroliza triglicerida se odvija pod dejstvom enzima lipoproteinske lipaze (velika koncentracija u kapilarima jetre i masnog tkiva) do masnih kiselina koje preuzimaju elije za sintezu novih triglicerida (glicerol iz metabolizma ugljenih hidrata). Trigliceridi se mogu mobilisati iz tkiva (metabolika i hormonska regulacija). Masne kiseline dobijene razgradnjom triglicerida ulaze u krv i vezuju se za albumine plazme slobodne masne kiseline (koncentracija u standardnim uslovima - oko 150mg/L krvi)

CLINICAL NUTRITION
Transport lipida (2)
Lipoproteini

sastav: triglceridi, holesterol, fosfolipidi, proteini 95% lipida plazme je u obliku lipoproteina koncentracija lipoproteina u krvi je 7g/L lipoproteini se (uglavnom) sintetiu u jetri (male koliine HDL u crevnom epitelu)

CLINICAL NUTRITION
Transport lipida (3)
Klase lipoproteina:

lipoproteini vrlo male gustine (VLDL) - visoka koncentracija triglicerida, umerena koncentracija holesterola i fosfolipida lipoproteini umerene gustine (IDL) - niska koncentracija triglicerida, poveana koncentracija holesterola i fosfolipida lipoproteini male gustine (LDL) - izuzetno niska koncentracija triglicerida, visoka koncentracija holesterola, umereno visoka koncentracija fosfolipida lipoproteini velike gustine (HDL) - visoka koncentracija proteina (oko 50), manja koncentracija holesterola i fosfolipida.

CLINICAL NUTRITION
Oslobaanje energije iz masti
Oslobaanje energije iz masti se odvija u 4 etape:

hidroliza triglicerida ulazak masnih kiselina u mitohondrije beta-oksidacija (razgradnja masnih kiselina do acetil-koenzima A) oksidacija acetil-koenzima A

1. hidroliza triglicerida hidrolizom triglicerida nastaju glicerol i masne kiseline glicerol se fosforilie u glicerol-3-fosfat i ulazi u glikolitiki put 2. ulazak masnih kiselina u mitohondrije masne kiseline iz citoplazme transportuju se u mitohondrije uz pomo karnitina (nosa)

CLINICAL NUTRITION
3. beta-oksidacija (razgradnja masnih kiselina do acetil-koenzima A)

C atom u beta poloaju se oksidie i otputa 2 H atoma molekul se cepa izmeu alfa i beta C atoma oslobaajui 1 acetil-koenzim A (-2 C atoma) proces odvajanja acetil-koenzima A se nastavlja do kraja lanca masne kiseline (po 2 C atoma) uz svaki molekul acetil-koenzima A se oslobodi po 4 H atoma (2C x 2H)

4. oksidacija acetil-koenzima A

acetil-koenzim A se vezuje za oksalsiretnu kiselinu i ulazi u Krebsov ciklus H atomi ulaze u sistem oksidativne fosforilacije

CLINICAL NUTRITION

CLINICAL NUTRITION
Metaboliki put acetosiretne kiseline

viak acetil-koenzima A nastalog u jetri (koji nije uao u Krebsov ciklus) se pretvara u acetosiretnu kiselinu acetosiretna kiselina se putem krvi prenosi do elija kojima je potrebna energija (ponovo se razgradi do acetilkoenzima A) stepen korienja acetosiretne kiseline u elijama zavisi od intenziteta metabolizma glukoze (koliina oksalsiretne kiseline koja se vezuje za acetli-koenzim A) neiskoriena acetosiretna kiselina se transformie u beta-hidroksibuternu kiselinu i aceton (ketonska tela)

CLINICAL NUTRITION
Nastajanje triglicerida iz glukoze
1. Pretvaranje acetil-koenzima A u masne kiseline

glukoza se razgradi do acetilkoenzima A acetil-koenzim A se polimerizuje preko malonil-koenzima A (i NADPH) formirajui masnu kiselinu

2. Vezivanje masnih kiselina sa alfaglicerofosfatom

specifini (i individualno razliiti) enzimi katalizuju vezivanje masnih kiselina (14-18C) za glicerolfosfat

CLINICAL NUTRITION
Regulacija metabolizma masti:
a. metabolika b. hormonska a. Metabolika kontrola metabolizma masti se vri preko metabolizma ugljenih hidrata: uticaj ugljenih hidrata na anabolizam masti (viak UH stimulie skladitenje masti) uticaj ugljenih hidrata na katabolizam masti (manjak UH stimulie razgradnju masti) b. Najvaniji hormoni koji uestvuju u regulaciji metabolizma masti: hormon rasta (GH), adrenokortikotropni hormon (ACTH) i tireostimuliui hormon (TSH), uzrokujui poveanje energetskih potreba dovode do poveanog oslobaanja slobodnih masnih kiselina iz unutranjih rezervi masti kortizon i hidrokortizon (hormoni kore nadbubrene lezde), takoe, dovode do poveanog oslobaanja slobodnih masnih kiselina iz unutranjih rezervi masti adrenalin i noradrenalin izazivaju poveanu razgradnju masti tiroksin poveava oslobaanje slobodnih masnih kiselina i sniava koncentraciju holesterola u krvi insulin poveava sintezu lipida, dok glukagon poveava razgradnju masti i oslobaanje slobodnih masnih kiselina.

CLINICAL NUTRITION
Fosfolipidi

90% fosfolipida nastaje u jetri metabolizam fosfolipida ima slinu kontrolu kao i ostale masti za pravilnu sintezu fosfolipida su potrebni holin (sinteza lecitina) i inozitol (sinteza nekih cefalina)

Uloge fosfolipida: uestvuju u strukturi membrana u eliji sastavni deo lipoproteina (neophodni za njihovu funkciju) tromboplastin (zapoinjanje procesa koagulacije) sfingomijelin (izolator mijelinskih struktura u nervima) fosfolipidi su donori fosfatnih radikala

CLINICAL NUTRITION
Holesterol

stvara se u svim elijama iz acetil-koenzima A 70% holesterola u lipoproteinima je u obliku estara egzogeni (iz hrane) i endogeni holesterol (uglavnom iz jetre)

Uloge holesterola: 80% holesterola se koristi za sintezu holne kiseline (une soli) sinteza steroidnih hormona poboljanje kvaliteta konog omotaa organizma Kontrola koncentracije holesterola: povean unos holesterola smanjuje aktivnost enzima za sintezu endogenog holesterola povean unos masti (triglicerida) poveava koncentraciju holesterola smanjeni unos polinezasienih masnih kiselina poveava koncentraciju holesterola nedostatak insulina i tiroksina poveava koncentraciju holesterola

CLINICAL NUTRITION
Metabolizam belanevina
Metabolizam belanevina u ljudskom organizmu obuhvata hemijske reakcije u kojima uestvuju belanevine (i aminokiseline) poreklom iz hrane, kao i proteinski sastav (i aminokiseline) koji ve postoji u ljudskom organizmu. Metabolizam proteina je u fiziolokim uslovima podeen prema osnovnoj ravnotei izmeu anabolizma (formiranje, gradnja strukturnih i funkcionalnih proteina) i katabolizma (razgradnja tkivnih i funkcionalnih proteina). Ovaj dinamiki odnos, pored ostalih spoljnih i unutranjih faktora, je i pod direktnom kontrolom faktora pohranjenih u genomu elija. Obavezni dnevni gubitak proteina iznosi 20-30g pa je to minimalna koliina proteina koju dnevno treba unositi. Preporuije se da dnevni unos proteina bude najmanje 60-75g.

CLINICAL NUTRITION
Metabolizam aminokiselina:

koncentracija aminokiselina u krvi iznosi 350-650g/L viak aminokiselina u krvi posle obroka se apsorbuje u elije za 5-10min aminokiseline se transportuju u eliju aktivnim transportom (mehanizam je specifian za pojedine aminokiseline) transport aminokiselina kroz elijsku membranu je pod uticajem hormona insulina i hormona rasta aminokiseline se u eliji deponuju u obliku proteina i po potrebi se vraaju u krv zbog brojnih metabolikih uloga sinteza proteina je genski kontrolisana

CLINICAL NUTRITION
Upotreba aminokiselina za dobijanje energije:

pod dejstvom enzima aminotransferaze u jetri se odvija proces deaminacije (eliminacija amino grupe) najei oblik deaminacije je transaminacija (prenoenje amino grupe na neku ketokiselinu) eliminisanjem amino grupe nastaje odgovarajua ketokiselina ketokiselina se ukljuuje u metabolizam ugljenih hidrata (najee Krebsov ciklus) amonijak koji nastaje procesom deaminacije u jetri se pretvara u ureju koja izlazi u krv i eliminie se mokraom

CLINICAL NUTRITION
Regulacija metabolizma proteina: a. genska b. metabolika c. hormonska regulacija Na metabolizam proteina u organizmu utie veliki broj hormona koji pojedinano i zajedniki kontroliu intenzitet i posebne oblike metabolizma proteina. Svi hormoni koji reguliu metabolizam ugljenih hidrata i masti znaajno uestvuju i u regulaciji metabolizma proteina. Ipak, treba posebno istai opte anabolike efekte hormona rasta (GH) i insulina, kao i specifine anabolike efekte pojedinih steroidnih hormona (polni hormoni polnih lezda i kore nadbubrega).