Kani, M.; Sudar svetova u romanu Klovn alimar Salmana Rudija Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

272

Marina Kani Student doktorskih studija Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet Srbija

SUDAR SVETOVA U ROMANU KLOVN ALIMAR SALMANA RUDIJA** Originalan nauni rad UDC 821.111(73)-31.09

Cilj ovog rada je da se metodom Jungove psihoanalize na nov nain prikau likovi romana Klovn alimar i njihovi meusobni odnosi. Naime, oni nisu samo stanovnici Starog i Novog sveta. Psihoanalizom je mogue dokazati da su junaci pod uticajem kolektivno nesvesnog, neukorenjenosti na tuem tlu, arhetipova sna i (pra)roditeljskog greha vrsto povezani. Istorijski i mitoloki sloj romana su isprepleteni, a take preseka nalaze se upravo u psihi junaka. Ameriki ambasador u Indiji i lepa Kamirka simbolino predstavljaju Zapad i Istok. Iz njihove zabranjene ljubavi rodie se Indija, koja u naslee, pored fizikih karakteristika, dobija i teret roditeljskog greha. Klovn alimar je njena Senka (Jungov termin). Da bi pronala sebe, u tom sukobu Istoka i Zapada, ona mora da se oslobodi Senke. Prema Jungu, da bi se polo putem individuacije, mora se sii u podrume svesti i izvojevati pobeda nad tamnom stranom linosti. Indija to ini i ritualno menja ime u Kamira. Salman Rudi u Klovnu alimaru estoko kritikuje indijsku, pakistansku i ameriku politiku. Opisi ratnih stradanja dati su kao antiteza rajskom mestu na zemlji Kamiru, gde su ljudi razliitih veroispovesti nekada iveli u slozi. Prelomne take, no alimarovog roenja i dan Bunjinog odlaska u Delhi, predstavljene su kao jasna granica starog i novog vremena. Kljune rei: Salman Rudi, Klovn alimar, Karl Gustav Jung, postkolonijalna knjievnost, psihoanaliza, Senka, arhetip.

1. Uvod. Kompozicija i fabula Roman Klovn alimar je jo jedno Rudijevo ostvarenje koje za temu ima politiki odnos Indije donekle i i Pakistana.1 Istorijske proze injenice (Ashcroft, kao podtekst ove

postkolonijalne,

postmoderne

1995:

125-135),

dekonstruiu mitoloke motive i ine da istoriju sagledamo na drugaiji nain, preko ivota malih, obinih ljudi. Ratne strahote, podele na Induse i muslimane, epohalne politike odluke date su kroz prizmu traginih ljubavi, sudbina i smrti metana jednog malog sela po imenu Paigam. Zapad i Istok prikazani su u strasnom zagrljaju dvoje junaka, a monstruoznost ljudske prirode u surovoj sudbini koja je zahvatila ceo svet i ne poznaje milost.

Zavrni seminarski rad napisan za kurs na doktorskim studijama na Filolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu u letnjem semestru kolske 2009/2010. godine Postkolonijalni diskurs (anglofona knjievnost pisaca iz Indije), pod rukovodstvom predmetnog nastavnika, Doc. dr Biljane ori-Francuski. 1 Kao i, na primer, Rudijevo najpoznatije delo Deca ponoi.

**

Kani, M.; Sudar svetova u romanu Klovn alimar Salmana Rudija Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

273

Klovn alimar je delo organizovano poput slagalice. Svako poglavlje nosi ime jednog junaka, ali celokupna radnja datog poglavlja ne mora se odnositi samo na onoga po kome je naslovljena. Poglavlja se dopunjuju, a italac postepeno dobija uvid u radnju. Kako su njihove sudbine isprepletene, pripovedanje je retrospektivno. Samim tim kompozicija poiva na likovima. Prvo poglavlje se zove Indija po jednoj od dve glavne junakinje. Saznajemo da je ker biveg amerikog ambasadora u Indiji, da ivi povueno i da pati od unutranjih nemira. Na samom kraju poglavlja italac saznaje da je ambasador ubijen i da je ubica njegov voza, ovek udnoga imena alimar. Drugo poglavlje nosi ime Indijine prave majke Bunji. Sada se pripovest vraa u prolost i italac saznaje ko je bila ova ena, kako je ivela u Kamiru i kako se udala za mladia iz svoga sela klovna alimara. Medjutim, ona upoznaje amerikog ambasadora, Maksa Ofulsa, i naputa Paigam. Sledee poglavlje, Maks, smeta radnju u Francusku u vreme Drugog svetskog rata. Tu e italac upoznati Indijinog oca, Maksa, budueg amerikog ambasadora u Indiji. On je pripadnik Pokreta otpora, borac za slobodu, aristokrata jevrejskog porekla. Nije odoleo arima Bunjine pojave, pa je ona postala njegova milosnica. Njena trudnoa i njihova sramota doveli su do velike hajke na ambasadora, ali i do mnogo ozbiljnijih posledica po kamirsku plesaicu. Bunji je rodila ker, koja joj je na dan svog rodjenja oduzeta. etvrto poglavlje, Klovn alimar, govori o njenom prognanstvu iz sveta luksuza i toplog porodinog doma. Dok eka trenutak osvete, alimar veba ubijanje po celom svetu. Ubie nevernu Bunji i pohotnog starca Maksa Ofulsa. U poslednjem poglavlju, Kamira, doi e po dete plod njihovog greha. Meutim, lik Indije, koja je ime promenila u Kamira, predstavlja svojevrstan sudar zapadnog i istonog sveta. Ona je kompleksna junakinja, koja u potrazi za svojim korenima i identitetom, pristaje na borbu sa alimarom. Rudijevi junaci su stoeri fabule. Usud je oko njih ispleo mreu iz koje nema spasa. Samo e Kamira izlaz potraiti u sebi samoj.

2. Proces individuacije: Indija i Kamira

Neprestano ovaj svet mora da pati od dvojstava suprotnosti. Ramajana

Disperzivnost linosti, brojne arhetipske tvorevine i potreba za individuacijom Rudijeve junakinje ponukali su nas na tumaenje ovog romana putem metode Jungove psihoanalize. Naime, Karl Gustav Jung bavio se razvojem ovekove linosti. Njegovo uenje se sastoji u tome da linost, da bi pronala put do Sopstva, mora

Kani, M.; Sudar svetova u romanu Klovn alimar Salmana Rudija Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

274

savladati Senku, Animu i Animusa. Senka je moralni problem koji trai celinu jalinosti. Animus predstavlja muki pricip kod ene, a anima enski princip kod mukarca (Jung 1969: 114-117). Psiha nije nedeljivo jedinstvo, naprotiv, ona je manje ili vie podeljena (Jung 1990: 413). Pronalaenje sebe je dugo i mukotrpno, ali za rezultat ima potpunu i celovitu linost (Jung 2008). italac Indiju Ofuls upoznaje kao nezadovoljnu i usamljenu mladu enu. Uestali bokserski treninzi ukazuju na velike koliine besa koje se u njoj skupljaju. Ona nije sposobna da ostvari emotivnu vezu sa mukarcem. Ravnoduna je i ne previe zainteresovana za materijalni svet koji je okruuje. Ponekad u snu govori mukim glasom na jeziku koji ne poznaje. Njen otac je Angloamerikanac, a majka, o kojoj skoro nita ne zna, Indijka. Upravo ta tajna roenja i greh, o kome ni ne sluti, pritiskaju Indijinu psihu. Ona u neskladu svog imena i sebe same osea da mora poi putem individuacije (Jung, 2008). On podrazumeva borbu sa sopstvenom Senkom.

Indija joj se jo uvek inilo pogreno, zvualo je egzotino, kolonijalno, i nagovetavalo da pripada realnosti koja nije njena, i ona je sebi uporno ponavljala da joj nikako ne odgovara, ona se nije oseala kao neka Indija, ak iako je njen ten bio taman a njena duga kosa blistava i crna. Ona nije elela da bude prostrana i potkontinentalna ili prevelika ili vulgarna ili eksplozivna ili prenatrpana ili drevna ili buna ili tajanstvena ili na bilo koji nain Trei svet. Sasvim suprotno. Ona se pokazala kao disciplinovana, doterana, prefinjena, povuena, ateista, suzdrana, smirena. [...] to se tie njenog unutranjeg ivota, njene burne engleske prolosti, pokopanog dosijea problematinog ponaanja, godina delikvencije, skrivenih epizoda njene kratke ali burne prolosti [...] te stvari nisu bile predmet diskusije ... (Rudi 2007: 14-15)

Jung za ovekovu linost kae da je uasno konzervativna (Jung 2008: 162) i da se ne menja bez nude. Do razvoja dolazi samo onda kada je linost potaknuta spolja ili iznutra. Ona mora biti verna sopstvenom zakonu, mora posedovati unutarnje opredeljenje (Jung 2008: 162). Indija je svesna rascepa svoje linosti i kree na put do sebe same. Na tom putu ona mora da pronae majku i da otkrije njen greh. Jung istie da negativno naslee roditeljskog greha nije i sudbinska odrednica detetovog ivotnog puta (Jung 2008: 200). To se moe prevazii snagom volje. Nepovoljni roditeljski faktori oteavaju proces osamostaljenja individue, ali ga ne mogu zaustaviti ukoliko postoji reenost pojedinca (Jung 2008: 200). Sutina

Kani, M.; Sudar svetova u romanu Klovn alimar Salmana Rudija Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

275

procesa individuacije jeste upravo u tome da se linost ostvari i potvrdi kao neko ko poseduje slobodnu volju i nalazi vii smisao ljudskog postojanja (Jung 2008: 200). Zbog toga glavna junakinja odlazi da poseti zemlju predaka i da prevazie razlike suprotnih svetova koji su se u njoj sudarili. Ona je i Istok i Zapad. Ona mora da opravda roditelje i da osveti njihovu smrt. Klovn alimar je njena Senka, njena tamna strana, komar, znamen arhetipskog greha i, ujedno, poslednja stepenica na razvojnom putu ka Sopstvu. Traei majku nala je drugu sebe, bolju, osloboenu, zadovoljniju i duevno zdraviju Kamiru. Kamir je u romanu vie puta uporeen sa rajem. Kada Indija promeni ime u Kamira, ona se poistoveuje sa rajskim mestom na zemlji. Promena imena je ritualna i izjednaava se sa ponovnim roenjem: Izgledala je kao bol. Kad je avion prelazio Pir Pandal, osetila je kao da je prola kroz arobna vrata, i odjednom se bol pojaao, zgrabio ju je za srce i vrsto stezao, i ona se pitala u iznenadnom strahu da li je dola u Kamir da se ponovo rodi ili da umre (Rudi 2007: 444). Primivi duh mrtve majke u sebe, Kamira postaje jaa. Indija je bila duh svoga oca (Rudi 2007: 444), Kamira je krik oba svoja mrtva roditelja. Ona nije bila vatra, nego led (Rudi 2007: 496). Poistovetila se sa svojom postojbinom, sa svojim precima, sa osvetom i sa borbom protiv klovna alimara.

3. ovek u senci: klovn alimar 3

I sami smo tajanstveni. Ne znamo zato radimo neke stvari, zato se zaljubimo ili poinimo ubistvo ... (Rudi 2007: 89)

Noman Noman takoe ima dva identiteta. Bunji je volela da ga zove imenom koje je dobio na roenju. Samo kao Noman on je iskren i dobar deak. alimar je akrobata, umetnik, ali i ubica. Analogije izmeu njegovog i Indijinog lika su brojne. Naini na koje su er Abdulah Noman i Maks Ofuls ljubili svoju decu je identian i stvara specifinu vezu izmeu njih dvoje. Klovn alimar i Bunji su se rodili u vrtu alimar na dan kada je Pakistan zapoeo borbe sa Indijom oko Kamira. Samim tim roenje klovna alimara je taka preseka mitskog, simbolikog sveta i krupnih istorijskih potresa. Vrt ukazuje na Eden. On nosi ime raja, kao i Kamira. Rajski deak postaje ubica i smrt sama Rudi nalazi nain da dekonstruie znaenje alimarovog imena, pa time i njegovu

Kani, M.; Sudar svetova u romanu Klovn alimar Salmana Rudija Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

276

linost, jer nomen est omen, ali i da veto ukae na sunovrat jednog nevinog ivota. Njegovo ime je simbol neraskidive veze Nomanovog i Bunjinog roenja (Rudi 2007: 69-70). Trenutak Bunjinog i alimarovog roenja opisan je kao prelomna taka. To je no posle koje nita na svetu nee nastaviti svojom uobiajenom putanjom, reke e promeniti svoj tok, zvezde e se pojaviti na neoekivanim mestima na nebu, sunce e moda poeti da izlazi na severu ili jugu ili bilo kom prokletom mestu, jer je svaka izvesnost izgubljena, i zamraenje je poelo, uvodei nas u vreme uasa ... (Rudi 2007: 109). U takvoj noi se ne raaju obini ljudi. Rudijevi junaci su uvek na margini drutva i njihove psihe su odraz istorijskih promena. Dakle, i klovn alimar je junak sa svetlom i tamnom stranom linosti. Njegove moi su natprirodne. On komunicira sa Bunji umom uprkos daljini i problematinim odnosima (Rudi 2007: 330), on je senka njene keri, vie mu ne treba kanap, on hoda u vazduhu. Od milog deteta, preko izneverenog mua, alimar se pretvorio u smrt (Rudi 2007: 374). Kad god pie o njemu i Bunji, Rudi koristi predestinaciju. Njih dvoje su stanovnici jednog iezlog sveta, sveta u kome se sudbina dobija na roenju. Majka se bojala za sina: ... /J/er je videla neto u njegovim oima koje su tek progledale, neki zlatasti odblesak piratstva, koji joj je govorio da e i on na svom razvojnom putu biti tesno povezan sa izgubljenim blagom, strahom i smru (Rudi 2007: 101). To je mitski svet u koji su jednog dana doli ameriki politiari, muslimanski proroci i indijski pukovnici i sruili ga. Bol koju je Indija nosila jeste bol sveta u kome se rodila.

4. Sudar suprotnih svetova: Maks i Bunji

Samo ovek nosi maske. (Rudi 2007: 289) ... Voa vodi voene, a voeni vou zavode. (Jung 2000: 80)

ovek koji e doi u tu svet i poremetiti njegovu ravnoteu je Indijin otac Maks. Amerikanac u Indiji, beli ovek sa svim svojim moima generisanim iz materijalnih bogatstava i obrazovanja, daleko je kompleksniji nego to se na prvi pogled ini. Kad bude upoznao Bunji, ve e biti star i ugledan poput svoje Evrope. Meutim, kao mladi, Maks Ofuls je bio pripadnik francuskog Pokreta otpora. Roen na raskrsnici dvaju svetova, kao i njegova budua milosnica Bunji, on je besomuno

Kani, M.; Sudar svetova u romanu Klovn alimar Salmana Rudija Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

277

traio sebe. U Strazburu, na granici Nemake i Francuske, Maks se bavio falsifikovanjem dokumenata. Za njega to nije bila jo jedna ratna operacija. Dok je falsifikovao i tampao dokumenta jedan po jedan, puevim korakom [...] on je takoe oseao da stvara svoju novu linost, onu koja odoleva, koja se suprotstavlja sudbini, odbijajui neizbenost, odlunu da ponovo oblikuje svet (Rudi 2007: 189). Da li je on Sebastijan Brant, srednjovekovni pisac, ili Nikolo ili ak Vimpelfing, srednjovekovni humanista? Dok je Indija jednako i Kamira, i dok je Noman jednako alimar, Maks nije niko od svojih krivotvorenih identiteta. On je Tvorac koji stvara svet i ljude u tom svetu. Ponovo stvaranje neke linosti, ta klasina amerika tema, napisae u svojim memoarima, za mene je poela u komaru osvajanja stare Evrope od strane zla. Da jedno bie moe tako lako da se napravi to je opasno, opojno otkrie. Kad jednom ponete da koristite tu drogu, ne moete se lako zaustaviti (Rudi 2007: 207). Arhetip majke, koji podrazumeva princip raanja i plodnosti, je prema Jungu jedan od najvanijih za formiranje linosti. Meutim, arhetip oca je takoe bitan. Sa razvojem svesti u vidokrug deteta stupa i muki princip, po prirodi potpuno suprotan enskom. On odreuje odnos prema mukarcu i prema zakonu (Jung 2006: 40-41). Indija i Maks se nesumnjivo vole, besprekorno se slau, Indija je mnogo toga nasledila od oca, na mnogo mesta u romanu pisac naglaava dobar odnos oca i keri. Meutim, njena problematina adolescencija i nemogunost emotivnog vezivanja za predstavnike suprotnog pola ukazuju da je mlada ena inficirana arhetipom oca, koji je uvek imao mnogo ljubavnica i koji se krajnje sebino poneo prema njenoj pravoj majci. On sam je emotivno obogaljen i nije sposoban da joj prui dobar model. Elem, ni majka to nije mogla da uini. Nestalna, pohotna i grena Bunji predstavlja mitsku boansku lepoticu koja zavodi plesom. Rudi dekonstruie ovaj motiv pokazujui da Bunji nije Saloma koja igra pred Irodom, niti Anarkali koju glumi u predstavi. Njen sunovrat poinje na pozornici, kada shvati da je ples put do slave i bogatstva. Roena je na raskru dva vremena i dve religije, a nadenuto joj je ime Bumi, to znai zemlja. Predodreena je da raa i te se sudbine nee osloboditi. Kasnije se prozvala Bunji boansko inar drvo (Rudi 2007: 64). Za razliku od alimara i Maksa, enski likovi u romanu oseaju mnogo intenzivnije svoju raslojenost. Bunji se kao i Indija neprestano bori sa iskonskim bolom u sebi. Ona leluja izmeu svetog i profanog. Kad bude htela da se vrati iz postelje belog oveka u zaviaj, planine Kamira se zatvaraju pred njom. Jung je, piui o Indiji, osetio ovu pojavu na pravi nain: Mo Zapada je

Kani, M.; Sudar svetova u romanu Klovn alimar Salmana Rudija Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

278

materijalna, mo Istoka misaona. Borba suprotnosti, koja se u evropskom svetu mukaraca odvija u oblasti primenjenog duha i koja se izraava na bojnim poljima i u bankarskim bilansima, kod ene je duevni konflikt (Jung 2006: 118). Rudi je preko lika Bunji pokazao propast starog poretka, sunovrat u stilu izrazu i znaenju:

A u zimske veeri bi se etiri hitre drugarice, zajedno sa ostalom seoskom decom, uukale u panijatovoj sobi [...] a odrasli bi im priali prie. Pamenje Abdulaha Nomana bilo je riznica pria, udesna i neiscrpna, i kad god bi zavrio jednu priu, deca bi vritala traei jo. Seoske ene bi se smenjivale u prianju seoskih anegdota. Svaka porodica u Paigamu imala je svoju zalihu takvih pria, i zato to su sve prie svih porodica priane svoj deci, inilo se kao da su svi u rodu. To je bio aroban krug koji je prekinut kad je Bunji pobegla u Delhi da postane kurva amerikog ambasadora. (Rudi 2007: 298)

Rudi dekonstruie legendu o Ramu i Siti tako to ih uporeuje sa alimarom i Bunji. (Rudi 2007: 331) Mira Elijade se poziva na indijski tekst Taitriya Brahmana, gde se kae da ljudi moraju oponaati bogove, a to se ui iz mita. (Elijade 2003: 132-133) Sve dok tako ine, ljudi ive u prostornim i vremenskim granicama svetog. Izlazak iz njega ostvaruje se nepotovanjem koda ponaanja. Klovn alimar i Bunji odravaju vezu mislima. On joj esto dolazi u san. Proganja je na isti nain kao to e i njenu ker. Maksa ne moe da mui na taj nain, moe samo hladnokrvno da ga ubije, jer oni pripadaju razliitim svetovima koji se samo na tren ukrtaju u autu kojim alimar vozi ambasadora. Pa i to je samo privid, njih dvojica ostaju svako u svom mentalnom, kulturnom i fizikom okruenju. Slino je i sa Maksom i Bunji. Koliko god noi da su proveli zajedno i koliko god da su kulturnih i jezikih barijera prevazili, komunikacija je oteana, a ravnotea meu svetovima poremeena.

5. Zakljuak Svaki junak romana iupan je iz tla na kome je ponikao. ovek mora neprestano da ostvaruje kontakt sa svojim nesvesnim, a to ini preko Majke Zemlje, koju zaposedaju duhovi predaka (Jung 2006: 53-54). Zato kolonizator nikada ne moe da funkcionie na tuem tlu kao na svom i zato nikada ne moe zaista da ga razume. Jung tvrdi da nikada nije sreo nijednog Evropljanina koji je izistinski iveo u Indiji. Naime, on njihovo egzistiranje poredi sa boravkom u flai napunjenoj

Kani, M.; Sudar svetova u romanu Klovn alimar Salmana Rudija Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

279

evropskim vazduhom. Ukoliko bi se nadneli preko staklenog zida, potonuli bi u iluziji osvojene Indije (Jung 2006: 514-515). Neukorenjenost, gubljenje veze sa tamnom, majinskom, zemaljskom praosnovom svog bia (Jung 2006: 54) i kolektivno nesvesnim u pojedincu izazivaju mnogobrojne mentalne i emotivne poremeaje. Takav ovek deluje na svoju spoljanjost, a ona retroaktivno utie na njega i njegovu decu. Svet se nije podelio samo na Istok i Zapad. Na Istoku se Pakistan odvojio od Indije, a meu njima je leao Kamir raj i pakao u isti mah. Zapad je takoe imao nacistiku Nemaku i demokratsku Francusku i na njihovoj granici Strazbur. Sjedinjene Amerike Drave su sa svojim usponom donele brojna nova raslojavanja. Rudi je to prikazao saimanjem prostora: Sva mesta su liila na neka druga mesta. Pogubljenja, brutalnost policije, eksplozije, pobune: Los Aneles je poeo da lii na ratni Strazbur; na Kamir (Rudi: 2007: 442). Stanovnici ovih mesta olako daju stari identitet za novi i povode se za materijalnim bogatstvima, poudom i osvetom. Na tom putu gube sebe. Oni koji se nau na granici mogu da se prilagode, kao nastojnica Olga Volga koja se u davnim vremenima na Starom kontinentu bavila magijom, a sada u Kaliforniji menja sijalice i sakuplja kiriju (Rudi 2007: 19), ili da pou putem individuacije, kao Kamira. Ona e se jedina suoiti sa suprotnostima u sebi i pomirie sudarene svetove. Literatura Ashcroft, B., et al. (eds.) 1995. The Postcolonial Studies Reader. London: Routledge. Elijade, M. 2003. Sveto i profano, preveo Zoran Stojanovi. Sremski Karlovci - Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Jung, K. G. 1963. Psiholoki tipovi, preveo Milo uri. Beograd: Kosmos. Jung, K. G. 1969. Lavirint u oveku, preveo Slobodan Jankovi. Beograd: Vuk Karadi. Jung, K. G. 1990. Dinamika nesvesnog, preveli Pavle i Desa Mileki. Novi Sad: Matica srpska. Jung, K. G. 2000. O razvoju linosti, prevele Bosiljka i Ana Milakara. Beograd: Slubeni list. Jung, K. G. 2006. Civilizacija na prelasku, prevele Svetlana Stevi i Dubravka Opai-Kosti. Beograd: Atos. Jung, K. G. 2007. Uvod u sutinu mitologije, preveo Boidar Zec. Beograd: Fedon.

Kani, M.; Sudar svetova u romanu Klovn alimar Salmana Rudija Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

280

Jung, K. G. 2008. O razvoju linosti, prevele Bosiljka i Ana Milakara. Beograd Novi Sad: Logistika, Akademska knjiga. Rudi, S. 2007. Klovn alimar, prevela Vera Dragovi. Beograd: Narodna knjiga.

Abstract CLASH OF WORLDS IN SALMAN RUSHDIES SHALIMAR THE CLOWN The main aim of this paper is to present special relationships between the heroes of Salman Rushdies novel Shalimar the Clown. To this purpose, the personality theory by Carl Gustav Jung has been used. Those heroes are not only citizens of The New World or of The Old World. The personality theory proves that they are influenced and connected by the collective unconscious and different archetypes, and that they are rootless on the foreign ground. Historical and mythological aspects of the novel are intertwined, which implies that the heroes minds are crucial. The American ambassador in India and the beautiful young Kashmiri girl represent symbols of The West and The East. Their child, born in sin, was named India. Her heritage did not include only her physical characteristics, but also the burden of the inherited sin. Shalimar the clown is her Shadow (Jungs terminology). She should find herself in that conflict of the West and East, but first she must release herself from the Shadow. According to Jung, if someone wants to start individuation, they will have to enter their conscience and defeat the dark side of their personality. India achieves that and ritually changes her name into Kashmira. Salman Rushdie sharply criticises American, Indian and Pakistani politics. Descriptions of the war and death are contrasted with Kashmir Paradise on the Earth. The breaking points are: the night of Shalimars birth and Boonyis departure to Delhi. Everything changed after that. Key words: Salman Rushdie, Shalimar the Clown, Carl Gustav Jung, post-colonial literature, psychoanalysis, shadow (Schatten), archetype

Rad primljen: 18. oktobar 2010. Ispravka rukopisa dostavljena: 25. oktobar 2010. Rad prihvaen: 30. oktobar 2010.