Brassicaceaefamilija kupusnjaa Predstavnici familije Bela slaica- (Sinapsis alba) Rukola- (Eruca vesicaria) Brokoli (Brassica oleracea grupa

italica) Prokelj (Brassica oleracea grupa gemmifera) Kupus (Brassica oleracea grupa capitata) Karfiol (Brassica oleracea grupa botrytis) Kineski kupus (Brassica rapa grupa pekinesis) Krecava salata- (Lepidium sativum) Brassica napus Ratan (Brassica oleracea grupa acephala) Keleraba (Brassica oleracea grupa gongylodes) Mizuna- (Brassica rapa var. nipposinica) Brassica hirta Brassica juncea Kineski kupus - (Brassica rapa grupa chinensis) Rotkvica- (Raphanus sativus) Broskva (Brassica napus grupa napobrassica) Divlji karfiol (Crambe maritima) Brassica oleracea grupa italica) Repa ugarnjaa (Brassica rapa grupa rapifera) Diak (Barbarea verna) - Zelenina ubriva - Pogodne za dobijanje mladica

Predstavnici velike i raznolike familije kupusnjaa gaje se zbog listova, glavica, korena, stabla ili izdanaka. Odgovaraju im hladni, vlani uslovi i veoma su hranljivi i bogati mineralima i vitaminima. Mnogo dobro poznatog povra koje se konzumira u zapadnom delu sveta, na primer karfiol i kupus, pripada familiji kupusnjaa; tu spada i povre orijentalnog porekla kao to su kineski kupus i mizuna . Neke vrste, na primer lisnati kelj, brokoli s mnogo glavica i kelj se dugo razvijaju, ali veoma su otporne i slue kao odlina hrana preko zime. Prazno zemljite koje ostaje izmeu veih zimskih kupusnjaa moe se iskoristiti za useve koji se brzo razvijaju i meuuseve. Meutim, kod vrsta kao to su kupus i karfiol paljiv izbor varijeteta i mali razmak prilikom sejanja moe proizvesti manje glavice, pogodne za jedan obrok. Neke kupusnjae imaju odline mladice kojima se moe osveiti uobiajena salata od zelenia. Obrada zemljita i plodored Kupusnjaama je potrebno plodno zemljite koje dobro zadrava vlagu; nee dobro rasti u uslovima niske vlanosti. U plodoredu ova porodica sledi mahunarke, kao to su graak i pasulj, koje fiksiraju azot (vidi str. 308). Usevi od kojih se pravi zelenino ubrivo, na primer grahorica ili detelina, obezbeuju lisnatim kupusnjaama sav azot koji im je potreban. Ako nemate zelenino ubrivo, u leje kupusnjaa moete dodati srednje hranljiv poboljiva zemljita kao to je kompost. Kiselom zemljitu treba dodati kre pre gajenja kupusnjaa.

Kupusnjae se lako gaje iz semena ili saenjem rasada. Zapadne vrste se obino seju na prolee i leto; orijentalne vrste, koje esto umeju da klonu u toplim, suvim uslovima kad dani traju sve due, najbolje je sejati kad dani postanu krai u drugoj polovini leta na taj nain ete dobiti korisne jesenje useve. Usevi koji brzo rastu, na primer rukola i rotkvice, brzo e biti spremni za berbu ako se seju direktno u zemljite; keleraba i brokoli mogu biti spremni za berbu ve posle 8 nedelja. Uzastopno sejanje obezbedie stalan priliv plodova. Meutim, velikom broju kupusnjaa potrebni su meseci do punog zrenja. Izbegnite da vam zemljite dugo bude zauzeto tako to ete ove vrste posejati u klijalite ili u elije i presadite ih kad zemljite bude slobodno. ZATITA USEVA Kupusnjae e verovatno imati veliki udeo u usevima koje gajite i stoga je vano napraviti dobar plodored kako bi se spreila kupusna kila (1), najozbiljnija bolest koja napada kupusnjae. Bez biljke domaina spore kupusne kile mogu da preive u zemljitu 20 godina. Trudite se da ne zarazite biljke i zemljite. Larve kupusne muve napadaju korenje biljaka iz ove familije to dovodi do toga da biljka propada i vene (2). Mladice se mogu zatititi kragnom protiv kupusne muve (5) ili pokrivanjem redova. Pokrivanje redova moe se koristiti da bi se mladice zatitile od lisnih vai, a mrea je dobra zatita od nekih vrsta ptica. Od kraja prolea razni moljci i leptiri, kao to je leptir kupusar, polau jaja (3) na kupusnjae. Gusenice koje se razviju mogu se skinuti runo ako ih pre toga ne uklone korisne ose. Poto se preko cele godine moe gajiti neka od brojnih kupusnjaa, postoji opasnost da se namnoe kupusni moljci i lisne vai. Isplati se jednom godinje ukloniti iz bate sve kupusnjae na primer u rano prolee kako bi se zaustavilo razmnoavanje tetoina. UPOZNAJTE FAMILIJU Svi lanovi ove raznolike grupe, u koju spadaju jednogodinje, dvogodinje i viegodinje biljke, e na kraju proizvesti isti karakteristian cvet s etiri latice rasporeene u obliku krsta. Neke vrste kupusnjaa mogu se brati skoro u bilo koje doba godine. Ovi lisnati usevi obuhvataju lisnati kelj (1) i zimski (2), proleni (3) i letnji kupus (vidi str. 297). Jedu se mlade glavice brokolija kalabreze, karfiola (4) i brokolija s mnogo glavica; Kelj pupar du visokog stabla razvija male glavice koje lie na kupus. Krecava salata, slaica, rotkvica i brassica napus koriste se kao izdanci i mnogi se mogu jesti jo kao mladice. Viegodinja kupusnjaa ratan gaji se zbog vrstih izdanaka koji se beru od sredine do kraja zime. Keleraba ima vrstu sonu debelu stabljiku. Rotkvica se ak moe gajiti i zbog svojih pikantnih mahuna. Usevi koji se gaje zbog korena ukljuuju broskvu, repu i rotkvice. Prolene i letnje rotkvice obino imaju mali koren, osim dugih belih japanskih rotkvi. Zimske rotkvice su mnogo vee. Orijentalne kupusnjae kao to je kineski kupus i smea slaica brzo rastu i daju ukusne hranljive listove i izdanke koji su dobri za salatu i brzo prenje.

Neke kupusnjae imaju karakteristian ukus koji podsea na senf, ali druge, kao to su keleraba i brokoli, imaju neniji ukus. Mnoge se mogu jesti presne, kao i kuvane ili u turiji. Kupusnjae moda nisu prvi izbor za ukrasnu batu, ali neke izgledaju veoma atraktivno, Crveni, kovrdavi i reckavi lisnati kelj moe izgledati veoma upeatljivo zimi. Keleraba, zelena ili ljubiasta, moe predstavljati interesantan dodatak bati, dok pepeljastozeleni kupus ili karfiol mogu biti savrena pozadina za jednogodinje biljke jarkih boja. Orijentalna vrsta brassica juncea i neke vrste minijaturnog kupusa mogu se upotrebiti kako bi se oiviile leje.

Alliaceae familija lukova Predstavnici familije Beli luk (Allium sativum) Praziluk (Allium porrum) Crni luk (Allium cepa) Kozjak (Allium cepa grupa aggregatum) Aljma (Allium fistulosum) Egipatski luk (Allium cepa grupa proliferum) Biljke iz familije lukova imaju otar ukus i mnoge razvijaju tipine izduene cvetne glavice ukoliko se ostave da procvetaju. Usevi ukljuuju sitni luk za turiju, raznobojni kozjak, vitki mladi luk, pikantni beli luk snanog ukusa i crveni, beli i uti loptasti luk. Sve su to vrsti usevi kojima odgovara hladno podneblje. Mladi luk, usev koji se brzo gaji, jede se kao mladica zajedno s liem. Crni luk, kozjak i beli luk obino se vade kad su sasvim zreli; u suvim uslovima mogu se skladititi vie meseci (vidi str. 335). Praziluk, koji ne daje lukovicu, gaji se zbog duge cilindrine stabljike. Moe se ostaviti u zemlji i vaditi preko zime. Zainske trave kao to su vlasac i kineski vlasac (vidi str. 289) takoe pripadaju ovoj familiji; konzumirajte lie i cvetove. Viegodinji egipatski luk umesto cveta daje nadzemne lukovice iz kojih mogu da izbiju izdanci koji e se razviti u zemljitu. Cvet praziluka i belog luka takoe moe da proizvede male lukovice umesto semena. Gajenje useva Predstavnike ove familije lako je gajiti. Odabirom vrsta i varijeteta moete ih jesti cele godine, bilo svee bilo skladitene. Mladi luk i praziluk gaje se iz semena; praziluk se stavlja u rasadnik pa se presauje poetkom leta (vidi str. 315). Crni luk i kozjak gaje se iz semena ili mladih lukovica, dok se za beli luk iskljuivo sade enovi. Beli luk mora da proe kroz period hladnog vremena da bi dobro rodio i zbog toga se obino sadi na jesen. Kozjak se takoe moe sejati na jesen, a za ranu berbu kasno leto je vreme za setvu japanskih varijeteta crnog luka. Zemljite i planiranje prostora Pripadnici ove familije vole vlano, relativno plodno zemljite. Izbegavajte obilno prihranjivanje koje pospeuje razvoj bolesti i smanjuje trajanje skladitenja.

Dovoljno je zemljite koje je prihranjeno za prethodne useve kao to su krompir ili kupusnjae. Na siromanijem zemljitu praziluku e koristiti ubrivo srednje do visoke hranljivosti. Crni luk i praziluk dobro podnose razliite varijante rasporeivanja biljaka (vidi str. 316), to se moe iskoristiti da biljka dostigne veliinu koja vam odgovara. Tanki, ukusni praziluk moe se gajiti na rastojanju od samo 5 cm. ZATITITE USEVE Bela trule (u sredini) napada lukovice i moe se zadrati u zemljitu vie od 20 godina. Pokuajte da ne zarazite zemljite i biljke i koristite plodored. Kod lukove muve crvi se uvlae u lukovice. Zatitite useve laganim prekrivaem. Razliite gljivice mogu napasti lie luka. Plamenjaa luka (gore) je esta kada su vlani uslovi; od njenih tamnih spora listovi pocrne. Oistite zaraene delove i koristite plodored. Narandaste mrlje od re luka (dole) javljaju se leti. Moe delovati opasno, ali biljke obino prerastu bolest na jesen. Cucurbitaceaefamilija tikava Predstavnici familije Tikvica, bundeva, letnja tikva (Cucurbita pepo) Krastavac, kornion (Cucumis sativus) Lufa (Luffa cylindrica) Dinja (Cucumis melo) Bundeva, muskatna bundeva, zimska tikva (Cucurbita maxima, C. moschata ili C. Pepo) Lubenica (Citrullus lanatus) Predstavnici familije tikava obino su bujne biljke velikog upadljivog lia i utih cevastih cvetova. Potrebno im je mnogo prostora. Varijeteti koji imaju vree mogu se usmeriti da se penju po luno postavljenim granicama ili uz mreu. bunasti varijeteti se manje granaju. Ova familija najvie se gaji zbog plodova koji se mogu jesti i dok su mladi i kad sazru. Plodovi su predivnih boja, oblika i veliina. Mogu se jesti i cvetovi i semenke. Sve vrste jesu osetljive jednogodinje biljke kojima su potrebni topli uslovi da bi se razvijale. U hladnim podnebljima tikvice, bundeve, tikve i krastavci mogu raati na otvorenom ako rastu na toplom i presauju se u toplo zemljite, posle mrazeva. U toplijim regionima mogu se sejati direktno u zemljite na otvorenom. Dinjama su potrebni topli uslovi i nekad ih treba gajiti u hladnom stakleniku ili ramu. Krastavcima takoe prijaju topli vlani uslovi u stakleniku ili plasteniku. Krastavci, tikvice i letnje tikve jedu se mladi i redovno se beru kako bi biljke nastavile da raaju. Obino su blagog ukusa. Dinje se beru kad su zrele, a bundeve i zimske tikve ostavljaju se da sazru na biljci kako bi dobile debelu koru zbog skladitenja. Neke su sone i blagog ukusa, dok su druge mesnate i imaju snaan slatkast ukus odline su za supe i orbe. Gajenje useva

Svim predstavnicima ove familije koristi primena srednje hranljivog poboljivaa zemljita kao to je kompost. Ako ih ne gajite u posudama nije potrebno dodatno prihranjivanje. Kod plodoreda na otvorenom mogu se ukljuiti u leje na kojima se gaji krompir ili kupusnjae, ili im se moe dodeliti posebna parcela. Kad se poseju, veini tikava ne treba mnogo panje i dobre su za suzbijanje korova. Dinje i krastavci u stakleniku zahtevaju vie oblikovanja, zalivanja i prihranjivanja. U veini sluajeva cvetovi koji su ili enski ili muki moraju da se oprae da bi proizveli plod. Meutim, krastavci iz plastenika e biti gorki ako se oprae. Upotrebom enskih hibrida izbegava se uklanjanje mukih cvetova da bi se spreilo opraivanje. ZATITITE USEVE Neki sorte krastavca pokazuju otpornost na mozainu proaranost lista (gore). Zatitite mladice od pueva golaa. Pepelnica moe biti znak da je zemljite suvo; ako se javi krajem godine nee ugroziti rod. Pod zaklonom se mogu koristiti bioloke metode za kontrolu obinog pauinara. Plodored, dobra ventilacija i higijena najbolja su odbrana od bolesti kao to su gare i trule. Oaravajui plodovi Sve tikve, ak i obine batenske tikvice (dole levo) upeatljivo izgledaju. Tikve se javljaju u najrazliitijim oblicima, od blistave svetiljke kao to je Atlantski din (u sredini), do osobene, prema unutra zamotane Turinove kape (dole desno). Papilionaceaefamilija leptirnjaa Predstavnici familije Lucerka- (Medicago sativa) Povrtarski zvezdan (Lotus tetragonolobus) Bob (Vicia faba) Detelina- (Trifolium spp.) Grahorica- (Vicia sativa) Piskavica- (Trigonella foenum-graecum) Krmni bob- (Vicia faba) Ukrasni graak (Dolichos lablab) Plava lupina- (Lupinus angustifolius) Graak (Pisum sativum) Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccineus) Boranija (Phaseolus vulgaris) Dunjica- (Medicago lupulina) - Zelenino ubrivo Povre iz ove familije, nekad poznate pod nazivom Leguminosae (mahunarke) i dalje se obino tako naziva. Gaje se pre svega zbog jedrih mahuna i zrna. Za mahunarke je tipino da u korenu imaju kvrice koje fiksiraju azot iz vazduha.

Kad kvrice istrule, azot se razlae u zemljite i zbog toga je zelenino ubrivo od ovih biljaka veoma korisno. Graak i bob su vrsti usevi kojima pogoduje hladno podneblje jer se najbolje razvijaju na temperaturi ispod 15C. Boranija i mnogocvetni pasulj su manje otporni na mraz i potrebni su im topliji uslovi za rast. Mlade mahune boba i vrhovi izdanaka mogu se jesti, ali glavni usev su zelena, bela ili crvena zrna. Zrno graka se tradicionalno vadi iz mahuna, ali kod graka eerca i slatkog graka jedu se cele mahune. Graak moe biti raznih visina, od 60cm do 3m i veina biljaka se podupire granicama ili mreom za graak. Varijeteti bez listova, koji imaju vie vrea nego lia, podupiru se sami kad se gaje u blokovima. Patuljasti bunasti graak idealan je za mali prostor i gajenje u posudama. Varijetet koji spada u penjaice (poznat kao graak pritka) uspuzae uz prut, tap ili pritke postavljene oko leje ili s obe strane reda. Najbolje uspeva u umereno toplim ili veoma toplim podnebljima i mnogo bolje podnosi suve vremenske uslove od mnogocvetnog pasulja. Mnogocvetni pasulj je uglavnom penjaica, iako postoje i patuljaste kultivisane vrste. Crveni, beli, roze, ili crveno-beli jestivi cvetovi deluju atraktivno kad se biljka uspenje uz ianu mreu ili pritke. Mahune su zelene i dugake. Zemljite i plodored Mahunarke dobro uspevaju u vlanom zemljitu koje dobro zadrava vlagu i koje je prihranjeno za prethodni usev kao to je krompir. U plodoredu ih mogu slediti kupusnjae, koje e iskoristiti azot iz kvrica mahunarki pod uslovom da se korenje ostavi u zemlji. ZATITITE USEVE Primenjujte plodored kako biste izbegli trule korena. Seme graka i pasulja posejano u rano prolee mogu pojesti mievi. Moete postaviti zamke ispod iane mree; kasnija setva e verovatno biti sigurna. Grakov i pasuljev iak bui lie od ranog prolea. Biljke koje dobro napreduju obino mogu da prevaziu pretrpljenu tetu; mladice se mogu zatititi prekrivaem koji se stavlja odmah posle setve. Crna pasuljeva va prvo se pojavljuje na vrhovima boba. Otkinite zaraene izdanke. Rana setva manje podlee napadu. Rana i kasna setva graka moe pomoi da se izbegne grakov smotavac ije larve jedu zrno. Siva plesan je rana bolest, esta kad je zemljite vlano. Pepelnica se obino pojavljuje na graku kasnije u sezoni kad je zemljite suvo. Mlada boranija i mnogocvetni pasulj privlae pueve i pueve golae. U hladnijim podnebljima prve useve je bolje presaivati nego sejati direktno u zemlju, a za dodatnu zatitu stavite staklena ili plastina zvona. Vie saveta nai ete u delu Problemi s biljkama od A do , str. 367. Cvet graka i boba Leptirnjae su dobile naziv po latinskoj rei za leptira zbog izgleda svojih cvetova (desno graak; desno s kraja bob). Ukrasni graak, lupina i detelina takoe su predstavnici ove familije.

PROIZVODNJA POVRA ARENE MAHUNARKE Iza boranije krije se neto vie od zelenih mahuna. Mahune mogu biti i ljubiaste, ute, zelene s crvenim pegama i jo mnogo raznih kombinacija. Ako se ostavi da se razvije, debeljukasta svea boranija moe dobiti mahune kao graak, ili moe proizvesti suvi pasulj veoma hranljiv usev za zimske dane. Raspon boja i ara osuenog zrna otkriva nam istinsku raznolikost. uvanje zrna je lako to je verovatno dovelo do toga da se sauva mnogo starih kultivisanih vrsta. Pasulj pritka se nekad gajio kao ukrasna biljka, to i danas moe biti sluaj. Na primer Trionfo Violetto ima ljubiasto stablo, jestive tamnoljubiaste mahune (levo) i izgleda izvanredno pored jednogodinjih ukrasnih puzavica ili jarkih grozdastih cvetova vrste Ipomoes lobata (Mina lobata). Visoki graak takoe moe biti atraktivna ukrasna biljka. Razmetljivi crveni mnogocvetni pasulj pruie vam mnotvo boja itavog leta. Ukrasna boranija sa bledoljubiastim cvetovima naspram zelenog i bronzanog lia spada meu najlepe. Tu su i smee mahune (dole) jestive kad se skuvaju. Meutim, to je nena biljka kojoj je potrebna temperatura ne nia od 18C. Chenopodiaceae familija loboda Predstavnici familije Cvekla (Beta vulgaris podvr. vulgaris) Blitva (Beta vulgaris grupa cicla) Divlji spana (Chenopodium bonus-henricus) Lisnata cvekla (Beta vulgaris grupa cicla) Loboda (Atriplex hortensis Rubra) Spana (Spinacea oleracea) Ova familija obuhvata i lisnate i korenaste useve kojima pogoduju topla i hladna podneblja. Spana i loboda su pogodni meuusevi koji se brzo razvijaju. Spana je najbolje sejati na niim prolenim i jesenjim temperaturama jer po vrelom suvom vremenu brzo precveta. Za stalan prinos sejte po malo i esto. Cvekle Cvekla se gaji zbog sonog mesnatog korena koji je obino tamnocrvene boje, ali ima vrsta sa zlatnoutim, belim i arenim korenom. Tamnozeleno i purpurno lie je dekorativno i moe se jesti dok je mlado, presno ili delimino obareno. Sitna cvekla koja brzo raste jede se kad dostigne veliinu 2,55 cm u preniku. Vei koren glavnog useva moe se skladititi za upotrebu preko zime. Kultivisane vrste koje ne precvetavaju koriste se za ranu setvu. Lisnate cvekle Lisnata cvekla i blitva esto se meaju. Prva ima velike listove umereno zelene boje; druga obino ima sjajne tamnozelene listove s irokom istaknutom sredinjom ilom koja se moe jesti kao zasebno povre. Boja centralne ile moe biti bela, uta, narandasta, svetloljubiasta i jarko crvena. Lisnatu cveklu i blitvu

je lako gajiti; manje su podlone precvetavanju od spanaa, nekoliko meseci se mogu stalno brati i dobro podnose niske zimske temperature. Dve setve, jedna na prolee i jedna na jesen, trebalo bi da budu dovoljne za rod preko cele godine. Divlji spana, malo poznata viegodinja biljka, stara je salatna biljka. Listovi se mogu brati poetkom godine; jedu se i cvetni izdanci. Pogoduje joj kvalitetno bogato zemljite i delimino trpi hlad. Gajenje useva Usevi iz ove familije vole plodno zemljite koje se ne isuuje lako. esto su ukljueni u plodored zajedno s korenastim povrem, na zemljitu koje je poboljano za prethodne useve. Na siromanijem zemljitu moe im prijati mal od ubriva srednje hranljivosti. Lisnata cvekla i blitva mogu se gajiti u elijama za presaivanje, a za cveklu je dobro sejati seme u grupi, na jedno mesto (vidi str. 317). Sve vrste mogu da se gaje u hladnom stakleniku van sezone. ZATITITE USEVE S usevima iz ove familije ima manje problema, iako neki hoe da precvetaju u loim uslovima. Repina muva (gore) malo utie na koren, ali moe otetiti lisnati usev. Otkinite oteeno lie i izgnjeite larve u tunelima. Kad je visoka vlanost, plamenjaa moe biti problem za mladi spana. Snane boje Jake, tamne boje korena i lista (dole, ljubiaste blitve i spanaa) su obeleje ove familije. Asteraceae familija glavoika Predstavnici familije Karda (Cynara cardunculus) Cikorija (Cichorium intybus) Endivija (Cichorium endivia) Artioka (Cynara scolymus) ioka (Helianthus tuberosus) Zelena salata (Lactuca sativa) Beli koren (Tragopogon porrifolius) Crni koren (Scorzonera hispanica) Povre iz familije glavoika obuhvata razliite biljke, od jedre jednogodinje zelene salate, do velianstvene viegodinje artioke koja moe izrasti i do 2,5m. U zavisnosti od useva, mogu se jesti izdanci, lie, cvetne glavice, koren ili gomolje. Zelena salata je verovatno najrasprostranjeniji pripadnik ove familije i konzumira se zajedno s cikorijom i endivijom kao salata. Sve tri vrste, raznolikih listova i boja, mogu biti izuzetno dekorativne. Neke kultivisane vrste zelene salate daju listove skupljene u glavicu; pojedinani listovi mogu se i do nekoliko nedelja brati kod vrsta iji su listovi slobodni. Cikorija i endivija se esto blaniraju kako bi im se umanjila gorina, a koren cikorije moe se izvesti da proizvede svetle mlade

izdanke poznate pod nazivom ikoni. Odabirom kultivisanih vrsta i gajenjem pod zatitom staklenog ili plastinog zvona ovi usevi obezbedie vam lisnatu salatu cele godine. Takoe dobro napreduju u hladnom stakleniku i mogu biti koristan rasad za naizmenino saenje i za gajenje u posudama. ioke se jednostavno gaje. One proizvode vrste jestive gomolje, a rastu i do 2,5 m visine. Neke kultivisane vrste imaju pomalo neoekivan cvet koji lii na prepoznatljivi cvet suncokreta brojne sitne latice oko centralne cvasti. Kad se ostave da procvetaju viegodinja artioka i karda, veoma slinog izgleda, imaju velike cvetove koji lie na cvet ika. Koren karde se blanira na jesen; veliki jo neotvoreni cvetni pupoljci artioke jedu se poetkom leta. Beli koren i crni koren su malo poznati korenasti usevi, prvi bele, a drugi crne boje. Beru se na jesen, a zimi se po potrebi vade. Narednog prolea izdanci se mogu jesti blanirani, ili se ostavljaju da bi dali jestive cvetne pupoljke. Zemljite i raspored Biljke iz ove porodice vole vlano zemljite. Lisnati usevi mogu se ukljuiti u plodored, ili se mogu staviti meu ukrasne biljke. Karda i artioka trae mnogo mesta i ne bi odudarale meu ukrasnim biljkama po ivicama parcele. Korenasti usevi mogu se ukljuiti u plodored zajedno s ostalim korenastim biljkama, dok ioke pruaju dobru zatitu od vetra. ZATITITE USEVE Meu glavoikama zelena salata je najpodlonija tetoinama i bolestima. Uobiajene tetoine ukljuuju pueve golae, sovice, lisne vai i korenove vai. Mlade biljke mogu se zatititi od pueva golaa preprekama i zamkama. Slomljena ljuska od jajeta moe imati kratkorono zatitno dejstvo (vidi gore). U zatienom prostoru problem mogu predstavljati plamenjaa (gore) i siva plesan (botrytis), naroito u hladnim, vlanim uslovima. Plodored, odravanje higijene i dobra ventilacija mogu umanjiti problem. Postoje kultivisane vrste otporne na vai, plamenjau i razne fizioloke probleme. Samo zelena salata Familija glavoika pored useva obuhvata i ukrasne biljke, na primer lepe kate i hrizanteme i korove kao to je maslaak. Levo s kraja: salata raste s ukrasnom tratinicom; levo: precvetali beli koren

Solanaceaefamilija pomonica Pripadnici familije Krompir (Solanum tuberosum) Paradajz (Lycopersicon esculentum) Paprika (Capsicum annuum grupa grossum) Ljuta paprika (Capsicum annuum grupa Longum) Ljuta papriica (Capsicum frutescens) Patlidan (Solanum melongena)

Iako nije otporan na mraz, krompir dobro uspeva u hladnim podnebljima. Ostalim pripadnicima ove familijeparadajzu, patlidanu i paprici potrebni su topli uslovi i dosta svetlosti da bi imali dobar rod. Ovo su popularni usevi za gajenje u hladnom stakleniku ili plasteniku (vidi str. 224225), ali mogu se sejati i u zatvorenom, a potom presaditi napolje kad uslovi budu primereni. Uvek dosta krompira Krompiru treba dosta mesta, ali lako se gaji i poetnici imaju mnogo vei izbor kultivisanih vrsta nego to se moe nai u prodavnicama. Dobar je za skladitenje preko zime. Krompir se sadi u vidu krtola. Uvek koristite proverene semenske krtole. Obino se seje na prolee; setva krajem leta uz zatitu moe dati zimski usev (vidi str. 227). Neke vrste krompira proizvode pravo seme u malim plodovima koji lie na paradajz, ali ono se retko koristi za gajenje (i otrovno je ako se jede). Osetljivi plodovi Samostalno gajen paradajz koji se ostavi da sazri na biljci boljeg je ukusa od svih koje moete kupiti u prodavnici. Raznolikost vrsta na raspolaganju batovanima opet je neverovatna od bunaste biljke umerenog rasta koja se lako gaji, do neodreenih vrsta koje mogu da izrastu vie metara; od malenih plodova veliine trenje, do onih koji sami mogu da poslue kao itav obrok, crveni, uti, narandasti i zeleni. Paradajz se moe gajiti u saksijama, korpama i vreama za gajenje povra. Otpornije vrste lake se gaje i kad se seju direktno u zemlju. Paprika moe biti slatkasta, ljuta, ili vatreno ljuta kao ili papriica. Slatka paprika moe se brati dok je zelena, ili se ostavlja da sazri kad dobije crvenu, utu, narandastu ili ljubiastu boju. Ljute papriice obino imaju sitnije, due i iljatije plodove. Plod patlidana obino je sjajan, tamnoljubiast, ali prvobitno je bio beo kao jaje. Moderne kultivisane vrste ne daju vie od etiri do pet plodova po biljci, zbog ega je rod pouzdaniji. I patlidan i paprika dobro napreduju u posudama, kao i u zemljitu, a najvie im pogoduje zatien prostor u hladnom podneblju. Zemljite i plodored Svim vrstama najvie pogoduje plodno zemljite bogato organskim materijama u koje je umean bogat kompost. Dobro je saditi ih posle zeleninog ubriva od ozime rai. ZATITITE USEVE Setva otpornih kultivisanih vrsta jeste dobar nain da se krompir i paradajz zatite od brojnih problema. Plamenjaa krompira, koju izaziva gljivica, napada i paradajz (vidi dole) i moe biti veliki problem u vlanim uslovima. Malo ta se moe uiniti kako bi se spreila. Rani usevi krompira mogu je izbei, ali uklanjanje svih potencijalnih izvora moe odloiti poetak bolesti. Biolokim sredstvima mogu se suzbiti bele vai, obini pauinar i korenove vai. Vidite takoe Problemi s biljkama od A do , str. 367.

Cvee u familiji Dole, s leva na desno: cvet patlidana, krompira i paradajza.

Apiaceaefamilija titonoa Pripadnici familije Mrkva (Daucus carota) Korenasti celer (Apium graveolens var. rapaceum) Celer (Apium graveolens) Komora (Foeniculum vulgare var. dulce) Hamburki perun (Petroselinum crispum var. tuberosum) Perun (Petroselinum crispum) Patrnak (Pastinaca sativa) Vodena drezga (Sium sisarum) Krbuljica (Chaerophyllum bulbosum) Ovo je grupa razliitih useva razliitih ukusa. Porodina slinost vidi se kad procvetaju sitni pojedinani cvetovi formiraju cvetne glavice u vidu mlenobelih kiobrana nalik na titove (vidi dole cvet mrkve). Cvetovi privlae korisne insekte. Mrkva i patrnak spadaju u tradicionalno korenasto povre; hamburki perun, krbuljica i vodena drezga su manje poznati. Celer, lie i stablo korenastog celera imaju isti karakteristian ukus, kao i kvrgavi koren korenastog celera koji se vie jede kao korenasti usev. Lukovice (zapravo donji deo stabla) firentinskog komoraa su vrste kad su presne i ukusom podseaju na sladi. Njegovo lepo meko lie moe se koristiti umesto obinog komoraa. Najbolje je sejati ga u drugoj polovini leta jer raste najbre od ovih useva. Veini ostalih useva treba dugo vremena da sazru. Perun se, kao zainsko bilje, esto gaji s ovim vrstama povra. Gajenje useva Mrkva i patrnak su vrsti usevi koji se seju direktno i preko zime mogu ostati u zemlji ili se skladititi. Rana mrkva, koja bre zri, se jede presna. Oba useva vole neto siromanije zemljite koje je prihranjivano za prethodne useve, na primer kupusnjae. Ako je zemljite teko ili kamenito razmiljajte o gajenju rane mrkve u posudama (vidi str. 210). Celer i korenasti celer e precvetati ako se ne vodi rauna o rastu. Najbolje ih je sejati u elijama i presaditi kad se zemljite ugreje. Zemljite treba da bude bogato organskim materijama kako se ne bi isuilo, a dodaje mu se poboljiva srednje do visoke hranljivosti. Iako je pripadnicima ove familije potrebno razliito zemljite, dre se zajedno u uobiajenom plodoredu jer su podloni istim problemima. U sistemu leja, kad je parcela izdeljena na vie od etiri jasno podeljena dela, mogu im se dodeliti zasebne leje. ZATITITE USEVE

Korenasti usevi mogu se ravati (gore) u kamenitom zemljitu. Najvea tetoina za ovu familiju je mrkvina muva; njena lava se hrani korenom svih pripadnika porodice. Bledi listovi (u sredini, perun) mogu se primetiti pre nego to doe do oteenja korena (dole, mrkva). Da bi se spreila teta prepreke i pokrivanje redova daju najbolje rezultate. Itersonilia pastinaceae, bolest koja napada samo patrnak, pogorava se ako je biljku napala i mrkvina muva. Mogu je spreiti malo rastojanje izmeu biljaka i dobra vlanost zemljita. Trule korena napada ovu i nekoliko drugih familija, naroito kad je zemljite previe vlano. Na zaraenom mestu nemojte da gajite biljke podlone trulei bar 4 godine.