UVODNA RAZMATRANJA

Glavna funkcija finansijskih trita ( trita obveznica i akcija) je spajanje ljudi koji imaju visak novca i ele nekako da ga oplode sa ljudima koji znaju da ga produktivno uposle. Trita i institucije to postiu seljenjem sredstava od ljudi sa novcanim vikom ka ljudima sa novcanim manjkom, pri tom naplacujuci svoje usluge (institucije) i kreirajuci infrastrukturu, regulative i instrumente u cilju efikasne i kvalitetne alokacije sredstava ( trita). Kompanija treba sredstva za marketing novog proizvoda ili lokalna vlast treba sredstva za izgradnju puta ili kole. Ova sredstva se nalaze preko finansijskih institucija. Finansijske institucije i finansijska trita koja su efikasna i dobro organizovana su nam potrebni kako bi poboljali nae ekonomsko blagostanje pa su zato bitni i za ekonomsko zdravlje kako pojedinaca, tako i nacija i cele svetske ekonomije. Bili smo svedoci raspada finansijskog sistema nae zemlje pa tako i vrlo dobro znamo sta znaci kada on ne funkcionie onako kako bi trebao. Tada se u principu raspada i citava ekonomija jedne zemlje. Kako bi istraili uticaj finansijskih trita i posrednika na ekonomiju, moramo prvo razumeti optu strukturu finansijskog sistema i nacin njegovog funkcionisanja. U ovom poglavlju cemo uciti o glavnim finansijskim posrednicima i instrumentima kojima se trguje na finansijskim tritima.

ZAKLJUCNA RAZMATRANJA

Kod nas je zastupljen americki sistem gde se finansijsko trziste uredjuje putem vise posebnih zakona od kojih se svaki odnosi na odredjeno pitanje. U vecini prava ipak postoje dva glavna zakona koji regulisu finansijsko trziste: 1) zakon o hartijama od vrednosti koji uredjuje primarno trziste (vrednosne papire i njihovu emisiju) i 2) zakon o trgovini hartijama od vrednosti koji uredjuje sekundarno finansijsko trziste (preprodaja emitovanih vrednosnih papira) Zakon o berzama. Zakon o hartijama od vrednosti je u nasem pravnom sistemu poseban zakon, namenjen uredjivanju samo serijskih hartija od vrednosti i njihove trgovine (primarne emisije i sekundarne prodaje).Serijske su one hartije koje se istovremeno emituju u vecem broju i daju ista prava svojim imaocima. Po zakonu kod nas ima cetiri vrste: 1) akcija, 2) obveznica, 3) zapis (drzavni, blagajnicki, komercijalni) i 4) sertifikat o depozitu.Zakon uredjuje njihove definicije, vrste, sastavne delove, bitne elemente kao i emisiju i sekundarnu trgovinu.Osim klasicnih ugovora o prodaji, nabrojanim hartijama moze da se trguje i posebnim ugovorima cije zakljucivanje smeju da organizuju samo berze u kotaciji to su tzv. finansijski derivati. Pod njima zakon podrazumeva "finansijski terminski ugovor" i "opcijski ugovor". Zakon o berzama uredjuje berze i berzanske posrednike kao posebne vrste subjekta naseg poslovno pravnog sistema i njihovo poslovanje. Njime se regulise osnivanje (sistem drzavnog odobrenja), organizacioni oblik (akcionarsko drustvo), organi, opsti akti i prestanak rada berzi i berzanskih posrednika. Takodje se uredjuju ucesnici u berzanskom poslovanju (brokeri) kao i kontrola tog poslovanja od strane Komisije. Pored ova dva zakona imamo i dopunske zakone o finansijskom trzistu koji se oslanjaju na opste izvore trgovinskog i gradjanskog prava

FAKULTET ZA OBRAZOVANJE RUKOVODECIH KADSROVA U PRIVREDI

PREDMET: BERZANSKO PRAVO

SEMINARSKI RAD
TEMA: NJUJORSKA BERZA PROFESOR:STANKOVIC VLADAN

IME I PREZIME: OLIVERA GRACANAC

NOVEMBAR,2009.GODINE

SADRZAJ:
UVODNA RAZMATRANJA TA JE BERZA ?................................................................................1 POECI, NASTANAK I RAZVOJ BERZE ...2 NJUJORSKA BERZA7 ZAKLJUCNA RAZMATRANJA LITERATURA

LITERATURA: prof. dr ZDENKA URI BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE, 2007. god., APEIRON, BANJA LUKA ili MARIJAN CVJETIANIN BURZOVNO TRGOVANJE, 2006. god., MASMEDIA, ZAGREB oki, D., Hartije od vrijednosti-upravljanje portfoliom i nvesticioni fondovi, EF., Beograd, 2001.